Copyright by: Blagoje Samardžija · Evo kako apostol Pavle odgovara na to pitanje: »Da držiš zapovijest čistu i nezazornu do Dolaska Gospoda našega Isusa Hrista, koji će u

Copyright by: Blagoje Samardžija

PREDGOVOR

Sa dubokom tugom u duši, Blez Paskal je izja‑vio: »Sve što znam to je da moram umreti, ali ne znam ništa čak ni o smrti koju ne mogu izbeći... Takav je moj položaj: pun neizvesnosti i nemoći.« (Blez Paskal, Misli str. 49)

Da li je zbilja tako? Za one koji veruju u Boga i gaje nadu u ispunjenje Njegovih obećanja, nije tako. Hrišćanin zna odakle dolazi, gde se nalazi i kuda ide. Iako postoje mnoga sujeverja i zablude o životu posle smrti, koja stvaraju strah pred nepoznatim; ona nisu u stanju da umanje poverenje u Boga i ostvarenje onoga što je Svemogući obećao.

U beznađu žive oni koji su izgubili veru, zato i lutaju u mraku neznanja, kao brod koji plovi po prostranoj i širokoj pučini, a čiji je kapetan izgubio kompas i zaboravio oznake orjentacije.

Ako želite da se oslobodite bezverja i lutanja u mraku neznanja, preporučujem vam da pažljivo proučite knjigu - Ima li života posle smrti? U njoj je izneta istina koja osvetljava stazu u mračnoj noći i nesigurne noge postavlja na čvrsti temelj radosti, zadovoljstva i izbavljenja. Istina spasenja je ta koja uplakanog stradalnika oslobađa od straha pred nepoznatim i daje mu sigurnost, utehu, hrabrost i nadu.

7

1.

ŽIVI LI DUŠA POSLE SMRTI?

Neki hrišćani veruju da je duša besmrtna, da je posle smrti svesna, da hoda, razgovara, bori se, putuje i savladava prepreke, dok ne stigne u Božije carstvo. Dok drugi hrišćani na osnovu biblijskog učenja veruju da duša istovremeno umire zajedno sa telom i da ne može da postoji nigde odvojeno od tela, već celokupan čovek počiva u grobu i čeka Ponovni Hristov dolazak i vaskrsenje prilikom koga će svako primiti ono što je za života izabrao. Ko je u pravu? Šta je istina, a šta je zabluda? To je osnovno pitanje, na koje odgovara ova knjiga.

Ko jedino ima besmrtnost? Šta Biblija o tome uči?

Evo kako apostol Pavle odgovara na to pitanje: »Da držiš zapovijest čistu i nezazornu do Dolaska Gospoda našega Isusa Hrista, koji će u svoje vrije‑me pokazati Blaženi i Jedini silni Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, koji sam ima besmrt‑nost i živi u svjetlosti kojoj se ne može pristupiti.« (1.Timotiju 6,14-16) Biblija ističe da je jedino Bog večan i besmrtan.

U kakvom stanju je čovek? »Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživljeti. Ali svaki u svom redu: Novina Hristos; a potom oni koji vje‑

8

Ima li života posle smrti?

rovaše Hristu o Njegovu dolasku.« (1. Korinćanima 15,22,23) Pošto smo svi Adamovi potomci, i svi smo od Adama nasledili grešnu prirodu, a Biblija jasno uči da je «plata za grijeh smrt«. Tako, pošto smo nasledili grešnu prirodu, svi umiremo. Ali Hristos je umro umesto nas, i svi oni koji Ga prime za svoga Spasitelja imaju život večni, koji će primiti prilikom Drugog Hristovog dolaska.

Ljudima je određena besmrtnost, ali ne odmah posle smrti, već jedino posle Hristovog dolaska i vaskrsenja mrtvih. Dakle, besmrtnost je obećana onima koji u nadi čekaju Hristov dolazak i nastoje da Ga spremni dočekaju.

Pojedini hrišćani veruju da dobri hrišćani posle smrti idu u Raj, a grešnici u pakao. Da li je to hri‑šćansko učenje? Svakako da nije. Oni koji zastupaju takvo mišljenje ponekad pozivaju se na neke biblij‑ske tekstove u kojima se spominje reč pakao. Reč pakao u Bibliji ima tri različita značenja:

1. Ponekad izraz pakao označava grob. Jevrejska reč za grob je šeol, a grčki hades. U Psalmu 16,10. nalazi se proročanstvo o Isusu koje glasi: »Jer Me nećeš ostaviti u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truhlost«. Svakako ćete se složiti s tim da Hristos nikad nije bio u paklu, pa čak ni za vreme svog boravka u grobu. U Delima 2,27.31 ponavlja se ovaj tekst u kome Petar ovo proročanstvo pri‑menjuje na Hristovo vaskrsenje kojim je izvojevao pobedu nad smrću. Tako Njegovo telo zaista nije obuzelo truljenje. Prema tome potpuno je jasno da se u ovom slučaju reč pakao, odnosi na grob. U Novom zavetu na 11 mesta nalazi se reč pakao koja označava grob. Kad Isus kaže: »Imam ključeve od

9

pakla i smrti« (Otkrivenje l,18), On govori o grobu i pobedi nad smrću.

U Novom zavetu na 12 mesta spominje se pa‑kao kao mesto spaljivanja: Matej 5,22.29.30; Marko 9, 43.45.47; Luka 12, 5 itd. U tim tekstovima ume‑sto reči pakao dr Bakotić je zadržao originalnu reč gehena, dok Karadžić upotrebljava reč pakao. Gehenom naziva se dolina sinova Enomovih južno od Jerusalima, mesto na kome su neznabošci, pa čak i neki Jevreji, spaljivali decu u čast bogu Molohu. Car Josija zabranio je ono bezakonje: »Oskvrni i Tofet, koji bejaše u dolini sinova Enomovijeh, da ne bi niko više vodio sina svojega ni kćeri svoje kroz oganj Molohu.« (2. O carevima 23,10) U isto vreme car je odredio tu dolinu za smeće grada Jerusalima. Tu je stalno gorela vatra koja je spaljivala smeće i leševe. Tu sliku Isus je upotrebio kada je rekao: »Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti, nego se bojte Onoga koji može i dušu i telo pogubiti u geheni.« (Matej 10,28, Bakotić)

Tako, Gehena je slika konačnog uništenja greš‑nika sa onim, koji ih je uvlačio u greh i pobunu protiv Boga, sotonom. »I siđe oganj, od Boga s Neba i pojede ih.« (Otkrivenje 20,9) Ovaj oganj zauvek uništava, posle njega ne ostaje ništa.

Reč pakao označava i mesto mraka. »Jer kad Bog ne poštedje anđele koji sagriješiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud.« (2. Petrova 2,4) To je mesto u koje će sotona sa svojim anđelima biti bačen prilikom Hristovog drugog dolaska i tu će čekati konačnu osudu. »A kad se svrši hiljadu godina pustiće se sotona iz tamnice svoje... i siđe oganj s Neba i po‑jede ih.« (Otkrivenje 20,7-9)

Živi li duša posle smrti?

10


2.

GDE IDE DUŠA POSLE SMRTI?

Biblija ovako odgovara na ovo pitanje: »Jer živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove, i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dijela nigdje ni u čemu što biva pod suncem.« (Propovednik 9,5.6) Tako Biblija nas uči da su mrtvi besvesni i da ni u čemu ne učestvuju. Posle smrti pokojnici odlaze u grob i u miru čekaju ponovni Hristov dolazak i vaskrsenje mrtvih.

Verni patrijarh Jov to ovako opisuje: »Da bih se nadao, grob će mi biti kuća, u tami ću prostrijeti postelju sebi.« (O Jovu 17,13) Apostol Petar je ovako rekao o Davidu: »Ljudi braćo, neka je slobodno ka‑zati vam upravo za starješinu Davida da i umrije, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana... Jer David ne izađe na nebesa.« (Dela 2,29.34)

Svi ljudi odlaze u grob, mesto mraka, praved‑nici i nepravednici i mirno čekaju dan vaskrsenja. »Sve biva svima jednako: Pravedniku biva kao i bezbožniku, dobrome i čistome kao nečistome, ono‑me koji prinosi žrtvu, kao onome koji ne prinosi, kako dobrome tako i griješniku, onome koji se kune kao onome koji se boji zakletve.« (Propovednik 9,2)

Kada sam o ovome razgovarao sa svojim do‑brim prijateljem, koji je hrišćanin, on se suprotsta‑

11

vio ovom učenju tvrdeći da ima dokaze da duša pravednika odlazi na nebo i da je veoma korisno ako se neko moli za nju i da se njeno ime pominje za vreme službe u Crkvi. On je naveo kao dokaz priču o mitarstvima.

Prijatelj mi je doneo ovaj tekst: PUT DUŠE POSLE SMRTI

Iz žitija Vasilija Novog od Oca Justina Popovića o mitarstvima koja su neka vrsta carinarnica, na koje nailaze duše umrlih ljudi odlazeći ka prestolu nebeskog Sudije. Na mitarstvima stoje duhovi zla i traže od svake duše carinu ili otkup za grehe koje je počinila. Ta carina, taj otkup, sastoji se u dobrim delima, suprotnim učinjenom grehu. Naziv: mitar‑stva i mitari, pozajmljen je iz jevrejske istorije. Kod Jevreja mitarima su se nazivala lica, određena od Rimljana za skupljanje poreza. U tom poslu, mitari su upotrebljavali sva postojeća sredstva, samo da bi što više sakupili dažbina. Mitari su stojali kod

Gde ide duša posle smrti?

Ovde pokojnici počivaju sve do vaskrsenja

12


posebnih carinarnica, ili trošarinskih stanica, i naplaćivali trošarinu za pronošenu robu. Te troša‑rinske stanice nazivale su se mitarnice. Ovaj naziv hrišćanski pisci su upotrebili i nazvali mitarstvima ona mesta u vazduhu između Zemlje i Neba, na kojima zli dusi zadržavaju duše pokojnika prilikom njihovog dolaska Prestolu Gospodnjem, istražuju njihove grehe, i na taj način vode ih u had.

Suština učenja o mitarstvima izražena je u re‑čima svetog Kirila Aleksandrijskog (444. god.): O ishodu duše. Tamo se kaže: „Pri razlučenju duše naše sa telom, staće pred nas, s jedne strane, vojska i Sile nebeske, s druge vlasti tame, starešine vazduš‑nih mitarstava, izobličitelji naših dela.

Ugledavši ih, duša će zadrhtati i ustreptati; i u toj pometenosti i užasu ona će tražiti sebi zaštitu u anđela Božijih. No i primljena od anđela i pod njihovim okriljem prolazeći vazdušno prostranstvo i ulazeći na visinu, ona će naići na razna mitarstva koja će joj preprečavati put njen u Carstvo, zau‑stavljati i zadržavati njeno stremljenje ka Carstvu. Na svakom od ovih mitarstava tražiće se račun za posebne grehe... Svaka strast, svaki greh imaće svoje mitare i istražitelje. Pri tome biće prisutne i božanske Sile i zbor nečistih duhova; i dok će božanske Sile iznositi vrline duše, dotle će nečisti dusi izobličavati grehe njene i ako se duša zbog pobožnog i bogougodnog života svog pokaže do‑stojna nagrade, uzeće je anđeli i ona će neustrašivo poleteti k Carstvu... Ako se pak, naprotiv, pokaže da je ona provodila život u neradu i neuzdržavanju, onda će ona čuti onaj strašni glas: ‘Neka se uzme bezbožnik, neka ne vidi slave Gospodnje!’ Tada će je ostaviti anđeli Božji i uzeće je strašni demoni, i

13

duša, vezana nerazdrešivim užama, strovaljuje se u tamnice pakla».

U tekstu se dalje navodi iskustvo prepodobne Teodore Carigradske, koja je u nekom priviđenju prešla sva ta mitarstva zahvaljujući tome što joj je sveti Vasilije na svakoj carini podario deo svojih dobrih dela te je ona uspešno uspela da pređe sva ta mitarstva.

Tako je moj prijatelj bio vrlo ubedljiv pričajući o tom zastrašujućem iskustvu prepodobne Teodore Carigradske i tom strašnom susretu sa demonima, koji su na sve moguće načine nastojali da njenu dušu bace u pakao.

Pravoslavna crkva ovo Teodorino »iskustvo« o mitarstvima, nikada nije uvela u Crkvu kao do‑gmu, međutim, navedeno je da je ono ipak, ušlo u Kanon o ishodu duše, i da ga pravoslavni sveštenici upotrebljavaju za vreme molitve za one koji umiru, kao i za vreme pominjanja za vreme Liturgije u Crkvi za onih 40 dana posle smrti pokojnika.

Da li su mitarstva zaista toliko pouzdana?Crkveni Oci daju različite izjave o mitarstvima.

PRAVOSLAVNO UČENJE O SUDBINI DUŠE POSLE SMRTI

Jeromonah Serafim Rouz

Mitarstva»Pravoslavna crkva smatra učenje o mitarstvi‑

ma veoma važnim, da ih spominje na mnogim bogosluženjima. Crkva ovo učenje svim svojim umirućim čedima naročito izlaže u ‘Kanonu na


14


ishod duše’, koji sveštenik čita pored odra svakog umirućeg vernika Crkve. U Kanonu se nalaze i sledeći tropari:

‘Udostoji me da, odlazeći sa Zemlje, ne budem zadržan od vazdušnog kneza, nasilnika i mučitelja, što na strašnom putu stoji i ispituje’.« (pesma 4)

Sveti oci koji potvrðuju crkveno učenje o mitarstvimaSveti Evstratije (2. vek)Sveti Atanasije Veliki (3. 4. vek)Sveti Atanasije Veliki, patrijarh aleksandrijski (3. 4. vek)Sveti velikomučenik Evstratije, arh. antiohijski (3. 4. vek)Sveti Velikomučenik Georgije (3. 4. vek)Sveti Nifont tajnovidac, episkop Konstancije (3. 4. vek)Sveti Makarije Veliki (4. vek)Sveti Isaija zatvorenik (4. vek)Sveti Isak Sirijac (4. vek)Sveti Marko Tračeski (4. 5. vek)Sveti Jovan Zlatousti (4. 5. vek)Sveti Isihije, prezviter jerusalimski 4.5. vek)Sveti Kiril aleksandrijski (5. vek)Prepodobni Isaija Otšelnik (5.6. vek)Prepodobni Ave Serid (5.6. vek)Sveti Varsanufije Veliki (5.6. vek)Sveti Jovan Lestvičnik (5. 6. vek)Prepodobni Simeon jurodivi (6. vek)Sveti Evagrije (6, vek)Sveti Grigorije dvojeslov (6. 7. vek)Prepodobni Ave Dorotije (6. 7. vek)

15

Blaženi Jovan Milostivi, patrijarh aleksandrijski (7. vek)Prepodobni Simeon Stolpnik (7. vek)Prepodobni Jovan RaitskiSveti Jovan KarpatijskiPrepodobna Teodora Carigradska (9. 10. vek)Prepodobni Vasilije (9. 10. vek)Prepodobni Teodosije Pečerski (11. vek)Prepodobni Teognost (13. 14. vek)Sveti Georgije Zatvorenik Zadonski Sveti Dimitrije Rastovski (17. 18. vek)Sveti Ignjatije Brijančaninov (19. vek)Sveti Teofan zatvorenik (19. vek)Sveti Nikolaj, vladika žički i ohridski (19. 20. vek)Sveti Jovan šangajski (19. 20. vek)Sveti Ava Justin ćelijski (19. 20. vek)Sveti Serafim Rouz (20. vek) I mnogi drugi…

Ovo pokazuje da mitarstva nisu usvojili samo neuki vernici, nego u njih veruju mnogi teolozi i istaknute vođe Crkve.

Međutim, ne shvataju niti jednako opisuju mi‑tarstva ni svi crkveni oci i pisci.

Evo jednog mišljenja:»I ovde broj ukazuje na opšte pravilo ili »model«

posmrtne stvarnosti, ali nesumnjivo ne završavaju svi preminuli svoj put saglasno ovom pravilu. Znamo da je Teodora, u stvari, završila svoje putovanje kroz had tek četrdesetog dana mereno zemaljskim vremenom.« (Pravoslavno učenje o sudbini duše posle smrti)

Ovaj pisac ne misli da su mitarstva jedino pra‑vilo po kome treba da slede sve duše pokojnika. On smatra da je to model, koji se ne odnosi na sve


16


podjednako. Zato kaže: »Ne završavaju svi premi‑nuli svoj put saglasno ovom pravilu.«

»Preosvećeni Teofan Zatvorenik dobro je re‑kao da će se ispitivanje na vazdušnim mitarstvi‑ma možda pokazati pre kao iskušavanje nego kao optuživanje.« Dakle, ni on ne veruje u doslovna mitarstva.

Međutim, Arhimandrit Justine Popović piše: »Čuvši to od prepodobnoga, Grigorije poznade da njegov san nije bio priviđenje već Božije otkrivenje njemu, izmoljeno od Boga molitvama Prepodobnog Vasilija. I blagodareći Bogu, on se pokloni blaže‑nom ocu svom, i ovaj ga pouči koliko beše potreb‑no.« (Na Bogočovečanskom putu str. 9)

Između ostalog, i jeromonah Serafim Rouz kaže: »Čak je i detetu jasno, da se ne smeju bukvalno prihvatati opisi mitarstava.« (citat po Vasiliju N. Tajna smrti. Trojice-Sergejeva Lavra, 1998. str.397).

Dok za neke pravoslavne teologe i pisce, mitar‑stva imaju simboličnu ulogu, za druge to je Božije otkrivenje, a neki pak ukazuju na činjenicu da mi‑tarstva ne smemo primiti bukvalno ili doslovno. Ko je u pravu?

Zato vas pozivam da zajedno ispitamo tvrđnju đakona Andreja Kurajeva koji tvrdi da su mitarstva nastavak mnogoboštva:

Ðakon Andrej Kurajev je profesor moskov‑skog Sveto‑Tihonskog bogoslovskog instituta, sta‑riji naučni saradnik katedre za filozofiju i religiju Filozofskog fakulteta na Moskovskom državnom univerzitetu; predavač filozofskih nauka i bogos‑lovlja; autor mnogih knjiga i članaka na religio‑

17

zno-filozofske teme. Posle temeljitog istraživanja o mitarstvima, evo do koga zaključka je on došao:

PO PITANJU O STATUSU I BOGOSLOVLJU »TEODORINIH MITARSTAVA«

»Mitarstva blažene Teodore« (nije poznata takva svetiteljka), ulaze u sastav »žitija Vasilija Novog« - tekst nesigurnog porekla i sadržaja. On nije dogmatski tačan, jer ne ostavlja mesta za Božiji sud. Spasitelj je rekao da je »Otac sav sud predao Sinu«, ali u toj knjižici sav sud vrše demoni. Hristu ostaje samo da uruči medalje pobednicima, slično tome kao što pobednicima na nekom šampionatu po protokolu uručuje medalje rukovodilac sportske federacije, koji sam možda navija za drugi tim, ali koji je prinuđen tako da postupi.

Poreklo tog »žitija« nije potpuno crkveno i mo‑ralno čisto iz razloga što Grigorije, autor »žitija« bogohuli na svetitelja – konstantinopoljskog pa‑trijarha Nikolaja 5. Mistika, koji je bio »ubrojan u likove svetih u grčkoj i rimskoj Crkvi. U obe Crkve praznik patrijarha se slavi 15. maja, na dan njegove smrti«. (pogl. Popov N. Car Lav 6 Mudri i njego‑vo carevanje u crkveno-istorijskom kontekstu. M. 1892, str. 190). U »žitiju« ime tog patrijarha Nikolaja se zlonamerno izopačuje u Agrikolaos (»seljak«) i »Etilaos« (isto, str.175). Postoji korisna knjiga Irine Gričevske »Indeksi istinskih knjiga«, koji pokazuje da se žitije Vasilija Novog sa Teodorinim mitarstvi‑ma u Rusiji XVI-XVII veka odnosi na apokrife...

U XIX veku sv. Filaret Moskovski je takođe upozoravao da »Viđenja koja imaju svoju istinu, a koje je uvek najbolje pretvarati u opšte dogmate. Vi


18


pravite dogmate o mitarstvima, a potom navodite izlaganje posmrtnih stanja po svetom Makariju, koji ne kaže ni reči o mitarstvima. Odatle nastaju komplikovana pitanja.« (Pisma moskovskog mi‑tropolita Filareta pokojnom arhiepiskopu Aleksiju Tverskom. 1843-1867. M. 1883. str. 62).

U XIX veku cenzor profesor Moskovske du‑hovne akademije P.S. Kazanski borio se sa sličnim tekstovima: »Najčešće se izdaju priče, pune naj‑neobičnijih čuda, jednom rečju, duhovni romani o mitarstvima, žitija Andreja Jurodivog, Jovana Novgorodskog, i sl. Svi ti sastavi su najvećim delom odraz nepismenosti. Koliko se samo knjižica mora‑lo ispravljati ili zabranjivati, koje su bile usmerene širenju sujevernih pojmova u narodu. Koliko puta su mi donosili žitije Kiprijana i Justina, uporno tra‑žeći nedostatke. Savest im nije bila mirna, iako su izbor vršili iz Ceti-Mineja. Da li klevetnici duhov‑ne cenzure poznaju tu neumornu službu cenzure duhovnog obrazovanja naroda?« (Prepiska prof MDA P.S. Kazanksog sa A.N. Bahmetovom. Pismo od 8.2.1868// Pored Trojice u Akademiji. 1814-1915. M. 1914, str. 525)

Danas su upravo ti »duhovni romani«, (dopu‑njeni već direktnim »intervjuima« sa demonima) popunili crkvene prodavnice.

Izvor romana o mitarstvima su apokrifi, koji ispituju uticaj mnogobožačkog hermetizma. Upravo u njima je taj siže logičan. Duša je kod gnostika i hermetista van kosmička (hrišcani se s tim slažu). Ona se formira negde u svetu bogova, nepokret‑nih zvezda. Zatim ta duša ulazi u telo, ali na putu preseca orbite planeta. A planete su bogovi. U za‑

19

visnosti od toga koliko je blizu ta planeta, taj bog će biti u prostoru kretanja te duše, toliko će biti jak i njegov pečat i njegov dar. Dar Venere, Merkura, Marsa, Jupitera ili Saturna na tu dušu. Ti kosmički pečati se kod gnostika i hermetista prihavataju kao zlo, strast, trauma. I na putu povratka, kada čovek umre, a duša se vraća u svet viših bogova, ona mora da se razračuna sa planetarnim bogovi‑ma i skine sa sebe njihov pečat. Ali mi ništa nismo dužni ni demonima ni planetama...(Rudakov A.P. ostaci vizantijske kulture prema podacima grčke hagiografije. – SPb., 1997, str. 219).

Ðakon Andrej Kurajevprevod sa ruskog dr Radmila Maksimovićpreuzeto sa http://kiev-orthodox.org/site/theo‑

logy

Šta smo iz svega ovoga mogli razumeti o mitarstvima?

Prvo: Kurajev tvrdi da su vremenom izdavane različite brošure o mitarstvima, koje su se razliko‑vale jedna od druge. Zato su ih morali korigovati, a neke i zabranjivati. To je upravo dokaz koji smo već uočili da sveti Oci gotovo svaki od njih ima različito mišljenje o mitarstvima.

Drugo: Kurajev tvrdi da ime prepodobne Teodore Carigradske kao svetiteljke ne nalazi se u spisku svetaca.

Treće: Izveštaj o mitarstvima Kurajev naziva duhovnim romanom, a to znači da je priča izmi‑šljena.


20


Četvrto: Izvor tih romana o mitarstvima su apokrifi, koji potiču iz mnogobožačkog učenja, iz gnosticizma i hermetizma. Apokrifi su lažni spisi.

Peto: Ovo je najvažnije: Duša je kod gnostika i hermetista vankosmička.

Šesto: Duša se formira negde u svetu bogova. Sedmo: Ta duša ulazi u telo, ali na putu preseca

orbite planeta čiji bogovi zahtevaju da skine njihov pečat.

Osmo: Ovo je ključ svemu: I na putu povrat‑ka, kad čovek umre, a duša se vraća u svet viših bogova, ona mora da se razračuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pečat. Zar to ne uče i mitarstva?

Deveto: Ali mi ništa nismo dužni ni demonima ni planetama.

Šta se od ovoga nalazi u mitarstvima?1. Da li je istina da su te različite brošure o mitar‑

stvima popunile pravoslavne crkvene knjižare?2. Kurajev tvrdi da su romani o mitarstvima do‑

punjavani i da danas postoje čak i razgovori sa demonima, što izgleda kao da u početku toga nije bilo. Nije li to ono što prepodobna Teodora kaže da su je napadali zli duhovi i tražili od nje obračun, a da im je ona isplatila dug darom do‑brih dela koje joj je podario sv. Vasilije Novi?

3. Kurajev tvrdi da su to duhovni romani koji se temelje na mnogobožačkom verovanju. Postoji velika sličnost u obe priče. Prema tome izgleda da je Kurajev u pravu kad kaže da mitarstva po‑tiču iz mnogoboštva. To je mnogobožačko učenje.

21

Da pređemo na srž toga učenja.4. Duša je kod gnostika i hermetista vankosmička.

Šta pravoslavni veruju od toga. Ako duša posle smrti putuje po kosmosu na putu u Nebo, da li je to isto kao kod gnostika i hermetista?

5. Tvrdi se da se duša formira među bogovima, dok Biblija uči da je Bog stvorio telo u koje je udahnuo dah životni i postade duša. živa. To znači da duša ne postoji izvan tela, niti ulazi u njega, nego je sa telom stvorena i sa telom umire.

6. Pravoslavni veruju da duša ne umire i da može da živi odvojeno od tela, a to je opet mnogobo‑žačko učenje, a ne hrišćansko.

7. Ovo je najteže: Kad čovek umre, a na putu po‑vratka duše u svet viših bogova ona mora da se razračuna sa planetarnim bogovima i skine sa sebe njihov pečat.

Zar to nije slično onome što Prepodobna Teodora priča sa kakvim mukama je prolazila ta mitarstva na kojima su demoni bili neumoljivi?

Da li je Kurajev u pravu kad tvrdi: da mi ništa nismo dužni ni demonima ni planetama? Svakako da jeste.

Posle proučavanja ovih različitih izjava, pravo‑slavnih teologa i pisaca, moj prijatelj je shvatio da učenje o zagrobnom životu i mitarstvima nema teološku podlogu, nego da se zasniva na mnogo‑božačkom verovanju koje se temelji na mnogobo‑žačkim apokrifima.


22


3.

PRIČA O BOGATAŠU I SIROMAŠNOM LAZARU

Posle sedmicu dana, moj prijatelj je ponovo do‑šao, ali ovoga puta doneo je i svoju Bibliju. Odmah mi je rekao da je pronašao u Bibliji slične izjave kao i u mitarstvima. Otvorio je Bibliju i počeo da čita: »Čovjek neki pak bješe bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. A bijaše jedan siromah po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovijem vratima gnojav, i željaše da se nasiti mrvama koje padahu sa trpeze bogatoga; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.

A kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avramovo, a umrije i bogati i zakopaše ga. A u paklu kad bješe u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u naručju nje‑govu, i povikavši reče: Oče Avrame, smiluj se na me i pošalji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovome plamenu. A Avram reče: Sinko, opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svome, i Lazar opet zla; a sad se on tješi, a ti se mučiš. I preko svega toga postavljena je među nama i vama velika pro‑past, da oni koji bi htjeli odovud k vama prijeći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.

23

Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mojega, jer imam pet braće, neka im po‑svjedoči da ne bi i oni došli na ovo mjesto mučenja. Reče mu Avram: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. A on reče: Ne, oče Avrame, nego ako im dođe ko iz mrtvijeh pokajaće se. A Avram reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane, neće vjerovati.« (Luka 16, 19-31)

Kada je pročitao ovu priču, moj prijatelj mi je rakao: »Zar to nije slično mitarstvima?« Oni u za‑grobnom životu su živi, razgovaraju, pitaju, traže da se za njih neko zauzme, da se moli.«

U pravu si, rekao sam, u priči to se može pret‑postaviti. Zatim sam mu postavio pitanje: Da li ti je poznato da je ovo jedino mesto u Svetom pismu gde piše da mrtvi i posle smrti žive? Ako bi ova priča bila istinita, suprotstavila bi se desetinama biblijskih jasnih dokaza koji to pobijaju.

U Hristovo vreme, mnogobošci, a posebno Grci i Rimljani, verovali su u zagrobni život. Njihova filozofija imala je veliki uticaj i na druge narode tako da su i mnogi liberalni Jevreji onoga vremena prihvatili to učenje. Jevreji su verovali da verne po‑sle smrti čeka velika gozba na kojoj će ih dočekati Avram i ostali patrijarsi. Zbog takvog njihovog verovanja Avram igra glavnu ulogu u toj priči, dok hrišćani u to ne veruju.

Najpre treba da shvatimo da je ovo samo pri‑ča, a priča može biti istinita, a i ne mora, važna je poruka koju ona prenosi, a ne sama priča. Drugo, poznato je u teologiji da se nijedna priča ne može uzeti kao osnova za bilo koju doktrinu ili dogmu.

Priča o bogatašu i siromašnom Lazaru

24


Prema tome ovu priču moramo uzeti simbolično, a ne doslovno.

Koliko veliko Avramovo krilo ili naručje bi trebalo da bude da bi moglo primiti sve spase‑ne? Verujete li vi hrišćani da vas posle smrti čeka Avram, ili vas čeka Hristos? Zar to ne ukazuje na to da je ova priča samo simbol? Bogataš, u svojoj navodnoj nevolji ne obraća se Bogu, nego moli se Avramu, i šta od njega traži: Da pošalje Lazara da umoči vrh prsta u vodu i da dođe da mu ublaži patnje. Koliko bi mu i mogla pomoći ta Lazareva usluga? Da je priča istinita, zar bogataš ne bi molio makar za jedan krčag vode? Sve ovo pokazuje da priča ne predstavlja stvarnost.

Treće, zar su Raj i pakao jedan pored drugoga, čak da ljudi i s jedne i s druge strane mogu razgo‑varati? Mnogi Jevreji u Hristovo vreme upravo tako su zamišljali Raj i pakao. Rabin Johanon je tvrdio da ih deli samo jedan veliki zid. Dok su drugi tvrdili da su Raj i pakao u istoj ravni i da su tako blizu da jedni s drugima mogu međusobno razgovarati.

»U ovoj priči Hristos je sreo ljude tamo gde su se nalazili. Učenje o svesnom stanju čoveka u vre‑me između smrti i vaskrsenja zastupali su mnogi slušaoci Hristovih reči.« (Pouke velikog Učitelja, str. 263. org)

Ovoga puta, Isus nije hteo da se upusti u raspra‑vu sa rabinima, farisejima i sadokejima oko toga šta se dešava u Raju ili paklu, nego je nastojao da pomoću onoga što su zastupali, prenese im veoma važnu istinu od koje zavisi i njihovo izbavljenje; da je ovaj život jedina prilika da se pripreme za več‑nost i da posle smrti ni sa koje strane nema pomoći

25

niti ima ikakve mogućnosti za bilo kakve promene u životu svakoga od njih. Nikakvi darovi, molitve niti zauzimanja najvećih ugodnika Božijih nikome posle smrti ne mogu pomoći. Ono što je ko izabrao, zapečaćeno je i čuva se do vaskrsenja.

»Iz ovoga jasno proizilazi da naš Gospod nije imao nameru da nas ovom pričom uči da mrtvi odmah posle smrti primaju platu i da se nalaze u svesnom stanju u vreme između smrti i vaskrsenja. Priča o bogatašu i siromašnom Lazaru je samo pri‑ča, a ne realnost. To je isto tako priča kao što ima u Starom zavetu priča o drvetima koja su sebi birala cara.« (Sudije 9,8-14; Reči velikog Učitelja, str. 148) Ova priča nije istinita, jer drveta nikada nisu znala da postoje niti ima ikakve komunikacije među nji‑ma. Međutim, ovom pričom prorok je pokušao da objasni Izrailjcima da su izabrali najlošijeg čoveka za cara.

Bogataš je bio vernik koji se smatrao Avramovim sledbenikom i s pravom je očekivao da ga Avram dočeka u novom svetu blaženstava. Međutim, pre‑zirao je siromašne, zanemarivao je njihove molbe, a što pokazuje da je bio sebičan i bez sažaljenja. Lazar je bio puki siromah i bolesnik koji je danima sedeo pred bogataševom kućom na koga se on nije smilovao.

Dogodilo se da su u isto vreme oba umrli i pre‑ma priči, odmah je svaki od njih dobio svoju platu. Siromaha su anđeli odneli u Avramovo krilo (na‑ručje), a umro je i bogataš i zakopaše ga. Jevreji su čvrsto verovali da će verne Izrailjce Avram primiti u svoje krilo.


26


Koliko veliko je Avramovo krilo da u njega može da primi sve verne Jevreje? Na veliku njihovu nesreću nije ih bilo mnogo vernih, ali nije ih bilo ni toliko malo da bi svi mogli stati u Avramovo krilo. Prema ovoj priči da li je zaista svim Izrailjcima obezbeđeno dovoljno mesta u novom svetu? Prema ovome, vidimo da je to samo priča, koju su Jevreji dobro poznavali, a Hristos je upotrebio da pomo‑ću nje narodu prenese veliku i veoma značajnu poruku.

Tako je upotrebljena i reč pakao u ovoj priči u koji je navodno bogataš dospeo. Da je to tako to bi značilo da je nad njim već izrečena presuda poslednjeg Suda, što bi se suprotstavilo biblijskom učenju i hrišćanskom verovanju da će poslednji Sud delovati u budućnosti. Isto tako i bogataš navodno u paklenim mukama traži da Avram dozvoli siro‑mašnom Lazaru, da umoči vrh prsta u vodu i da ga stavi na njegov jezik. Zar bi to zaista ublažilo velike muke u paklu?

U svojim velikim mukama, bogataš umesto da se obrati Bogu za pomoć, on se obraća pokoj‑nom Avramu. Pošto nije mogao da dobije nikakvu pomoć za sebe, bogataš moli Avrama da pošalje Lazara njegovoj rodbini da im prenese važnu opo‑menu da i oni ne bi dospeli gde je on. Međutim, i ta molba bila mu je odbijena. Poruka je bila istinita: »Neka slušaju Mojsija i proroke.«

Dakel, izvor istine nalazi se u Svetom pismu, oni koji ne slede njegova uputstva, druge pomoći neće imati. Međutim, »siromašni« bogataš ne odu‑staje, nego i dalje obraća se Avramu, tvrdeći da njegova porodica možda neće poslušati Mojsija ni

27

proroke, ali kad bi neko iz mrtvih došao onda bi mu verovali. Nažalost, ponovo njegova molba bila je odbijena Avramovim rečima: »Ako ne slušaju Mojsija i proroke da ko i iz mrtvih dođe, neće ga poslušati.«

Poruka iz ove pričeKoju je istinu Isus želeo da prenese svojim su‑

građanima, Jevrejima? Ova priča nije u svemu isti‑nita, ali ono što je Isus izneo pomoću nje je istina. Prva opomena je da bogatstvo ovoga sveta ne po‑maže onome koji ga upotrebljava u sebičene svrhe, a prezire siromašne i iznemogle. Isto tako ono što izaberemo u ovom životu, čuva se u nebeskoj arhivi sve do vaskrsenja i tek tada ćemo primiti ono što smo za života izabrali.

Ovo je glavna poruka: »Osim toga, između nas i vas velik je bezdan, te ni oni koji bi htjeli ne mogu odavde prijeći k vama, niti odatle k nama.« (Luka 16,26; Stvarnost)

Ovim je Isus jasno rekao da sve što želimo da učinimo za svoju budućnost i budućnost onih koje neizmerno volimo, treba da to učinimo sada, u ovom životu, jer drugu priliku niko neće imati. Porukom: »Neka slušaju Mojsija i proroke«, Hristos je svoje slušaoce uputio da slede istine iznete u Svetom pismu i da se ne povode za izmišljenim pričama i sujeverjima.

»Razgovor između Avrama i bogataša je simbo‑ličan. Pouka koju iz toga treba da izvučemo je da je svakome čoveku dato dovoljno svetlosti da izvrši dužnost koja se traži od njega.« (Christ’s Object Lessons, p. 264)


28


»Lazar pretstavlja siromahe koji se muče, koji veruju u Hrista. Kada bude odjeknila Božja truba, svi koji su u grobovima čuće Hristov glas i izaći će da prime svoju nagradu, jer njihova vera u Boga nije bila samo teorija, već stvarnost.« (Isto, p. 262)

Jevreji su imali pogrešna mišljenja o budućno‑sti, a o tome upravo svedoči ova priča. Zato je Isus upotrebio ovu priču, ne ulazeći u prepirku sa fari‑sejima, pokazao im je šta su propustili i pokušao da ih uputi na pravi put, put istine i večnog života.

29

4.

ZAŠTO SE LJUDI PLAŠE SMRTI?

Posle detaljnih ispitivanja lekar mi je rekao da sam oboleo od raka. Rak, pa šta sada? S ob‑zirom da sam godinama pomagao onima koji su bolovali od ovakve i sličnih bolesti, potpuno sam svestan šta znači bolovati od raka i čemu to vodi. Međutim, na veliko iznenađenje lekara, primio sam ovu vest smireno, bez straha i uzbuđenja, isto tako kao što sam godinama primao vesti o tuđoj bolesti. I posle ove vesti obavljam svoje poslove kao i pre, normalno spavam, jedem, proučavam i radujem se prednostima života. Potpuno sam svestan da se sve privodi svome kraju, ali to sam znao i pre ovog poslednjeg saznanja. Znao sam da sam samo gost na ovoj Zemlji; da sam go došao i da ću se go vratiti u prah.

Nemam nikakvo negativno osećanje. Od onoga dana kada je lekar postavio tu dijagnozu prošlo je dosta godina, a ja, hvala Bogu, još uvek radim i nor‑malno delujem. Nemam vremena da razmišljam o smrti. Nemam želju da se na svaki način borim da što duže živim. Primam terapiju i uzimam lekove samo zato da ublažim bolove i ograničim teškoće. Po prirodi sam holerik i za mene je uvek važan uči‑nak. Ako u jednom danu ništa vidno nisam uradio, to me čini nezadovoljnim, a postignuti cilj stvara

30


zadovoljstvo. Zanimljivo je da se ova osobina ni po‑sle pojave oboljenja nije promenila. Kad pomislim na smrt, svestan sam da se i to mora dogoditi, a kao da u podsvesti i u ovom slučaju nešto me opominje da i to treba da se što pre ostvari.

Ovo smireno i potpuno normalno osećanje, mislim da nisam mogao naučiti u školi, čitajući knji‑ge, iako sve to pomaže. Mislim da je to Božji dar. Ako je neko u miru sa Bogom i bližnjima, ne oseća veliku razliku između života i smrti. Dok se drugi iz sebičnih motiva drže materijalnih dobara i bore da što duže žive na ovoj Zemlji, apostol Pavle imao je potpuno suprotan cilj: »Jer je meni život Hristos a smrt dobitak.« (Filibljanima 1,21) Pavlove misli bile su obuzete uzvišenom ličnošću Gospoda Isusa Hrista. On je bio Pavlov najviši ideal. To je bila nje‑gova nada i najuzvišeniji cilj. Sve što je imao, Pavle je stavio na oltar svome Otkupitelju. On je pisao: »Jer ako živimo, Gospodu živimo, a ako umiremo, Gospodu umiremo. Stoga, bilo da živimo, bilo da umiremo, mi pripadamo Bogu.« (Rimljanima 14,8) Gospod vodi brigu o svojim sledbenicima kako u ovom zemaljskom, tako i budućem životu.

Razlika kojom prihvatamo znake smrti, mno‑go zavisi od toga ‑ šta je smrt i postoji li išta posle nje. Isto tako ako verujemo da postoji nešto, šta je to što postoji? Blez Paskal je rekao: »Sve što znam jeste da moram umreti, ali najmanje poznajem tu smrt od koje ne mogu pobeći.« Ako se naša vera zasniva na bajkama i mitologiji o tajanstvenom za‑grobnom životu, ta mračna neizvesnost proizvodi strah pred nepoznatim, jer do danas niko nije došao iz podzemnog sveta da nam kaže kako je tamo.

31

Međutim, ako se u svemu oslonimo na Gospoda, ako verujemo u Njega i Njegova obećanja; ako verujemo da, kao što je Hristos vaskrsao da ćemo i mi vaskrsnuti; to saznanje donosi smirenost i si‑gurnost. Saznanje da smrt nije kraj svemu - da nas čeka slavno vaskrsenje i večni život - utiče da na smrt gledamo drugačije, kao na nešto neophodno, zato što prekida muke i nevolje, posle kojih dolazi ono za što vredi živeti.

Na Njujorškom univerzitetu uzeo sam predme‑te koji pomažu duhovnim licima da pravilno mogu postupati prema teškim bolesnicima. Svakoga dana imao sam 7 časova nastave, a posle podne bio sam zadužen da posećujem bolesnike. Dat mi je jedan deo bolnice od 480 kreveta i moja dužnost je bila da svakoga dana posle podne posećujem bolesnike. Ja sam obično svakog jutra dolazio jedan sat pre na‑stave i na kompjuteru pronašao sve nove pacijente na mom odeljenju i posle podne prvo sam nastojao da njih posetim.

Jednog popodneva ušao sam u sobu u kojoj je ležala bogata Jevrejka, a bila je teško bolesna. Kad sam ušao u njenu sobu, našao sam je da sedi u krevetu. Čim me je ugledala, a pošto smo svi imali svoje oznake i znala je koja je svrha moje posete, počela je da viče i da me grdi. »Došao si da me ispovediš, da saznaš koliko sam grešna, meni nije potreban niko, hoću da umrem sama.« Dok je ona vikala ja sam mirno stajao bez ijedne reči. Kada se ona već umorila od vike i napora, ja sam se tiho obratio rečima: Gospođo, ja uopšte ne vidim nikakav razlog da se vi toliko nervirate zbog moje posete. Ova bolnica ima razna odeljenja i nudi bo‑

Zašto se ljudi plaše smrti?

32


lesnicima različite usluge. Postoje lekari, hirurzi, oni vrše preglede bolesnika i operacije, daju uput‑stva kako da se primenjuju terapije koju bolničari i drugi tehničari primenjuju, apoteka obezbeđuje lekove, ali vama je još nešto pored toga potrebno. Potrebno je da vam neko spremi hranu, donese u sobu, namesti krevet i mnogo drugih usluga, a moja je dužnost da vas obavestim da se ova bolnica pobrinula i za duhovne potrebe bolesnika. Ako vi u to ne verujete, dovoljno je da kažete samo: Hvala, nije mi potrebna vaša pomoć i to je sve. Ja ću bez reči napustiti vašu sobu i vi ćete imati ono što želite. Međutim, ako želite ja ću zamoliti svoga prijatelja rabina da vas on poseti. Ona je i to odbila. Na kraju lepo smo razgovarali, ali za svo vreme razgovora ona je drhtala i grizla nokte.

Na istom spratu, samo nekoliko soba dalje, po‑šao sam da posetim staricu od 75 godina, jer sam našao u izveštaju da ima neizlečiv rak u stomaku. Očekivao sam da je zateknem uplakanu i uznemi‑renu, međutim, na moje veliko iznenađenje, zate‑kao sam je da sedi i čita Bibliju. Kad me je ugledala, ponudila mi je da sednem i upitala me: »Šta mogu da učinim za vas?« Vidite, ona nije mislila na sebe niti na svoju tešku bolest, nego je mislila kako bi još nekome mogla da učini neko dobro delo. Pričala mi je da joj je upravo onog dana lekar saopštio, da joj ne mogu operisati tumor, jer se razišao po stomaku. Lekar joj je dao i prognozu da može da živi najviše dva meseca. Posle svega toga ona je smireno i u punom poverenju rekla: »Ja svoj život predajem u ruke svome Gospodu Isusu Hristu i čvrsto verujem da ću ga prilikom vaskrsenja primiti iz Njegovih

33

ruku.« Kakve li velike razlike između uznemirene bogate i neverne Jevrejke i ove ponizne i pobožne hrišćanke?

Imao sam nerazdvojnog druga, zajedno smo išli u školu i bili smo tako bliski kao braća. Kada su komunisti zavladali našom zemljom, on je, još kao mladić, postao ateista. To, ipak, nije poremetilo naše prijateljstvo. Kad god sam ga posetio čitao sam mu po neki odlomak iz Biblije. Kada smo se poslednji put videli, prilikom rastanka rekao mi je: »Sve sam tvoje knjige pročitao, pa me čudi kako ti možeš da veruješ u sve to. Šta će biti sa tvojom verom, ako se nijedno od Božjih obaćanja ne ispuni?«

Ja sam mu odgovorio: »Kada se nijedno od Božijih obećanja ne bi ispunilo i ničega ne bi bilo od onoga što je obećao pravedni i Svemogući Bog; ja ipak ništa nisam izgubio. Ja sam primio stostru‑ke blagoslove svoje vere u ovom životu. Bog mi je pomogao da sam ostvario mnoge planove, dao mi je dobru porodicu, dao mi je sina koji zajedno sa svojom porodicom ima istu veru kao i ja, a već znaš da je postigao i vidne uspehe u ovom životu, mnogo veće od mnogih nevernika. Moja vera me je sačuvala da još u mladosti nisam postao rob du‑vana, alkohola, droge, nemorala ni kriminala. Zar to nisu neprocenjivi blagoslovi koje sam primio u ovom životu? A pored toga, ja verujem da će se sva Božja obećanja ispuniti i to me čini smirenim, zado‑voljnim i sigurnim. Međutim, šta će biti sa tobom kada se uskoro pred tvojim očima ispune Božja obećanja, šta će tada biti sa tvojim neverjem? Moj prijatelj se duboko zamislio, ali odgovora nije bilo.


34


Tada smo se rastali i posle izvesnog vremena nje‑gov život se završio u velikoj zabrinutosti i očajanju.

Zato je Blez Paskal i rekao: »Životno je važno znati da li je duša smrtna ili besmrtna, jer to odre‑đuje kojim putem ćemo poći.« Prihvatanje dogme o zagrobnom životu, o besmrtnosti duše, čistilištu i večnim mukama u paklu, to donosi neizvesnost, nepoverenje i strah. Dok verovanje u Hristov po‑novni dolazak i vaskrsenje mrtvih, uliva nadu, sigurnost, poverenje, a pogled paćenika uzdiže prestolu Božje milosti, Onome, koji »bješe mrtav i oživlje.«

Iz pakla, čistilišta, pa ni sadašnjeg Raja, niko nije došao da nam priča o mukama ni o uživanji‑ma u zagrobnom životu, zato što za sada mrtvi se ne muče niti uživaju, jer svi »spavaju«, potpuno nesvesni. Međutim, Biblija daje mnoge primere onih koji su umrli i vaskrsli: Jairova kćer, mladić u Nainu, Lazar, Mojsije, i mnogi koji su vaskrsli prilikom Hristovog raspeća, koje je apostol Jovan kasnije video u viđenju. Međutim, najjači dokaz vrednosti vaskrsenja je živi primer Gospoda Isusa Hristosa. On je posle vaskrsenja govorio sa ljudima, jeo s njima, molio se s njima; čak da bi ih uverio u stvarnost vaskrsenja dozvolio je apostolu Tomi da svoju ruku stavi u ožiljke od Njegovih rana. To pokazuje ogromnu razliku verovanja u ljudske zablude, koje pred nama uzdižu neizvesnost, a na suprot njima stoji primer Gospoda Isusa Hrista i Njegova obećanja. To određuje da li ćemo se plašiti smrti, muka u paklu ili čistilištu, ili ćemo mirno, sa velikim poverenjem predati svoj život u ruke Onoga koji je pobedio smrt, u ruke našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista.

35

Pravi hrišćanin je uvek spreman da živi i da umre. Veliki francuski besednik Žan Žores je rekao: »Zvono vas poziva u daljini i vi ne možete znati da li objavljuje ratnu uzbunu ili oglašava veliko slavlje izmirenog čovečanstva. Ići ćete napred očekuju‑ći, podjednako, spremni za mir i za rat.« (Nušić, Retorika, str. 544) Tako je i hrišćanin, podjednako spreman da živi i da umre u miru.

Posmatrao sam mnoge bolesnike, koji kad do‑znaju da boluju od teške bolesti, a posebno ako im je lekar saopštio koliko dana će živeti; izgube sna‑gu, obuzme ih strah i beznađe koji im oduzimaju i ono malo snage što je preostalo. U većini slučajeva to nije slučaj sa onima koji veruju u vaskrsenje. Silan je Bog naš kome verujemo i prihvatamo po‑uzdana Njegova obećanja.

Nemam vremena da mislim o smrti. Osećam se kao da sam spreman da idem na put, ali pre toga postoji mnogo toga što treba da uradim. Žurim, posao se mora završiti, jer mnogo ljudi u nevolji čekaju na našu pomoć. Ma koliko je ta pomoć mala u odnosu na velike potrebe, neznatna, možda će ipak moj doprinos nekome ublažiti bol, obrisati suze, olakšati tugu. To je mnogostruko vrednije od razmišljanja o smrti, koja se i bez toga približava.

Vilijem Pit (Lord Čatam) u 18. veku borio se za ujedinjenje kolonija u Americi i to je činio do po‑slednjeg daha. Pozivao je vladu i narod da iskoriste jedinstvenu priliku i ostvare željeni cilj jedinstva. »Što se mene tiče,« rekao je Pit, »ja se neću ni za jedan trenutak odvojiti od ovog važnog pitanja. Činiću tako iako me je bolest prikovala za postelju.« Zato uprkos teškoćama, strahu i pretnjama neprija‑


36


telja, imajmo potpunog poverenja u Boga i Njegova obećanja, tako da se Njegova slavna obećanja mogu i nad nama ispuniti.

37

5.

GDE SU NAŠI UMRLI?

Pre trideset i pet vekova patrijarh Jov postavio je vrlo savremeno pitanje:«Kad umre čovjek, hoće li oživjeti?« Sam Jov je i odgovorio: »Sve dane vre‑mena koje mi je određeno čekaću dokle mi dođe promjena.«(O Jovu 14,14) O kojoj promeni Jov govo‑ri? O vaskrsenju. Smrt je nemilostiva i neumoljiva. Ona odnosi siromahe i bogataše, obrazovane i ne‑uke, stare i mlade. Ona odvaja siromaha od bedne kolibe, kao i bogataša od njegovog bogatstva, i daje obojici jednaku platu.

Neko je rekao: «Umire siromah koji je željan korice hleba kao i bogataš koji ima pune riznice blaga.« Smrt nema milosti prema udovicama i siro‑čadi, ona za sobom ostavlja ruševine, pustoš, pepeo, suze. Ona ruši ambicije, prekida napredovanje i teško ranjava naša osećanja. Pred njom se klanja ceo svet.

Živi mogu da razmišljaju o smrti, ali posle smrti nema razmišljanja o životu. Mrtvi ne znaju ništa! Oni ne vide, niti čuju; ne govore, niti se žale; ne muče se, niti raduju - oni spavaju smrtnim snom: »Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gdje se ćuti«. (Psalam 115,17) »Jer neće grob Tebe slaviti, neće Te smrt hvaliti, i koji siđu u grob ne nadaju se Tvojoj istini.« (Isaija 38,18) »Jer mrtvi ne

38


spominju Tebe; u grobu ko će Te slaviti?« (Psalam 6,5) »Jer živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa, niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dijela nigde ni u čemu što biva pod suncem.« (Propovednik 9,5.6)

Prorok Danilo naglašava: »I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život vječni, a drugi na sramotu i prijekor vječni.« (Danilo 12,2) O kakvom spavanju piše prorok? - O smrti! O kakvom buđenju je reč? O vaskrsenju mr‑tvih, to se jasno vidi iz konteksta!

Može li duša da živi i deluje bez tela?Da bi smo lakše pronašli odgovor na ovo pitaje,

korisno je da obratimo pažnju na činjenicu kako je Bog stvorio čovjeka. Sveto pismo nas izveštava: »A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh (dah) životni; i posta čovjek duša živa.« (1. Mojsijeva 2,7)

Bog nije stvorio dušu odvojeno od tela, kao što to mnogobošci veruju. On je najpre stvorio materiju i od gline načinio kip, ali u kipu nije stvorio i dušu. Zatim je u kip udahnuo dah života, to je sila koja je oživela materiju. Onda kada se dah životni spojio sa telom, materijom, rezultat toga spajanja je nastank duše žive ili živog bića. Prema tome imamo dva elementa, materiju, od koje je telo, i dah životni, silu koja oživljava materiju. Kada je ovo dvoje Bog sastavio, rezultat toga spajanja je nastanak žive duše. Šta se dešava prilikom smrti? Prilikom smr‑ti, Bog uzima dah životni koji je oživljavao telo, a prilikom toga razdvajanja, duša umire. Ona nije u

39

grobu, nije u Raju, nije u čistilištu, niti je u paklu. Čovek je umro, on spava, ne zna ništa, ne raduje se niti se muči, on čeka vaskrsenje. Prilikom vaskrse‑nja dešava se obrnuti proces, Bog ponovo daje dah životni i ponovo nastaje ista duša ili živo biće koje prima ono što je čovek izabrao u životu - život večni ili večnu smrt. Zato su sva zauzimanja za pokojnike nekorisna i ništa od toga ne može mu pomoći niti promeniti stanje u kome se nalazi.

Istina o Raju, paklu i čistilištuVideli smo da se u Bibliji smrt naziva »spava‑

njem«, stanjem u kome pokojnik nema nikakvog udela u bilo čemu što se zbiva pod Suncem. U tre‑nutku smrti, »dah života« vraća se Bogu koji ga je dao, a prah u zemlju od koje je uzet. Prema tome, posredno smo odgovorili na pitanje o postojanju Raja, čistilišta i pakla. Biblija, u trenutku smrti, ne poznaje ni jedno, ni drugo, ni treće!

Odakle potiče verovanje u pakao i večne muke posle smrti? Još su stari Egipćani verovali da mrtvi putuju u svet pokojnika, u carstvo boga Ozirisa, da tamo izlaze na sud, na kome se odmerava težina njihove ovozemaljske krivice.

Stari Vavilonci svoje grešnike posle smrti »slali« su u Kigalu, mesto mrtvih, čiji ulaz čuvaju nakaze i demoni. Tamo su osuđenici bili bacani u tamu da se hrane prahom i blatom.

Grci su podzemni svet nazivali had (hades), u koji se stizalo preko reke Stiksa, na čamcu demon‑skog vozara Harona.

Rimljani su svoj podzemni svet nazivali Inferno, svet paklene vatre. Šintoisti svoj pakao zovu Jomo i

Gde su naši umrli?

40


misle da se u njemu grešnici izlažu teškim muka‑ma. Muslimani veruju da grešnici odlaze u podze‑mni svet gde se muče izloženi vatri, hladnoći i žeđi.

Verovanje u zagrobni život i posmrtne muke je, prema tome, mnogobožačkog porekla. Ono se najpre uvuklo u jevrejsku mitologiju. Tragove tih jevrejskih verovanja nalazimo u nekim pričama u Bibliji, a zatim posredno ili neposredno i u hri‑šćanstvu. U kasnijim stolećima hrišćanstva, neki hrišćanski teolozi i filozofi neznabožačkog porekla ili pod uticajem paganske filozofije i mitologije bez uspeha su pokušavali da to mnogobožačko vero‑vanje usaglase s učenjem Biblije, tako do danas u mnogim hrišćanskim verskim zajednicama postoji paralelno verovanje u poslednji sud i u Raj i pakao, iako se ta dva verovanja međusobno isključuju. Biblija ne poznaje učenje o zagrobnom životu, niti uči da će se grešnici večno mučiti u paklu ili pri‑vremeno u čistilištu.

Spasitelj je rekao: »Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni.« (Jovan 3,16) Spasitelj ovim rečima posredno ističe da oni koji Ga ne veruju neće živeti večno, čak ni u paklu, već će zauvek nestati. Čovek sam bira svoju sudbinu, večni život ili večnu smrt, jer od njega samog zavisi hoće li verovati ili ne.

Večni život je povezan sa vaskrsenjem, a ne sa zagrobnim životom. U to nas uverava sam Hristos. »A ovo je volja Onoga koji Me posla da svaki koji vidi Sina i vjeruje Ga ima život vječni; i Ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.« (Jovan 6,40) Ako bi čovek posle smrti i dalje živeo, vaskrsenje bi bilo

41

nepotrebno. Da ni pakao nije plata koja očekuje grešnika, potvrđuje i apostol Pavle: »Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Rimljanima 6,23) Apostol Jovan dodaje: »Ko ima Sina Božijega ima život vječni, ko nema Sina Božijega nema života.« (1. Jovanova 5,12) Kada prorok Jezekilj tvrdi: »Koja duša zgriješi, ona će poginuti«, on ističe da će to biti trenutan, a ne trajan čin mučenja i umiranja. Umreće ili poginuće, a neće vekovima umirati ni ginuti.

O konačnom uništenju grešnika čitamo: »Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korijena ni grane.« (Malahija 4,1) »Tada ćete se obratiti i vidjećete razliku između pravednika i bezbožnika, između onoga koji služi Bogu i onoga koji Mu ne služi.« (Malahija 3,18) Jasno je, na osno‑vu ovih tekstova, da će se razlika između te dve kategorije ljudi videti prilikom Hristovog dolaska i vaskrsenja, a ne odmah posle smrti.

Apostol Pavle ističe da nepokajane grešnike u budućnosti očekuje »strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će pojesti one koji se suprote«. (Jevrejima 10,27) Apostol ne govori o trajnoj radnji, ne kaže da će ih oganj večno izjedati, već da će ih odjednom uništiti, pojesti, i na taj način učiniti kraj grehu i onima koji su mu se predali.

Kada se u Bibliji spominje večni oganj, naglaša‑va se činjenica da ta vatra spaljuje za večnost, da su njene posledice trajne, da posle nje ništa ne ostaje. Smrtnik je zauvek nestao. Neko će na to možda kazati da je sam Isus rekao da je bolje ući u carstvo

Gde su naši umrli?

42


nebesko bez jednoga oka, nego s oba oka »da te bace u pakao ognjeni, gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi«. (Marko 9,47.48) Kada Isus govori o večnom ognju, On naglašava da taj oganj spaljuje za svu večnost, da čovek bačen u taj oganj nestaje. Nestao je za svu večnost.

Šta znači rečenica: »Gdje crv njihov ne umire?« Već smo videli da se pored starog Jerusalima na‑lazi Gehena, dolina sinova Enomovih u kojoj su pre Jevreja mnogobošci prinosili decu na žrtvu bogu Molohu, a u Hristovo vreme bacali smeće i uginule životinje. Tamo je stalno gorela vatra koja je spaljivala otpatke i leševe, dizao se dim i širio ne‑ugodan zadah. Ono što vatra nije uspela da uništi, dovršavali su crvi. Gehena je u Bibliji i u jevrejskom narodnom predanju slika propasti i uništenja, slika sudbine koja očekuje nepokajane. Kad Isus govori o vatri i crvima, On želi da kaže da se niko ne vara da će izbeći poslednji sud, jer se oganj neće ugasiti, niti će nestati crva, dok se osuda potpuno ne izvrši.

Nema Raja ni pakla posle smrti, nema čistili‑šta za one koji nisu ni za pakao, ni za Raj; samo spavanje bez sna do dana vaskrsenja, do trenutka kada će jedni po Božjoj milosti primiti večni život, a drugi po Božjoj pravdi i sopstvenom izboru biti večno uklonjeni s lica Zemlje. Prvo vaskrsenje je za sve koji su verovali u Hrista kao svog Otkupitelja, a zatim večno razdvajanje: jedni u večnu radost, a drugi u večnu propast.

Kada je ovo pročitao jedan sveštenik, bio je veoma iznenađen ovim biblijskim i hrišćanskim učenjem, zato je postavio sledeće pitanje: »Ako posle smrti nema rada ni mišljenja, ako duša nema

43

nikakve aktivnosti, šta je onda, Bože mi oprosti, sa svecima i Bogorodicom? Ako svi mrtvi spavaju i čekaju vaskrsenje, šta je onda sa našim poštovanjem svetaca - zaštitnika?« Ovo je vrlo važno pitanje. Već smo videli da svi bez razlike spavaju smrtnim snom, zato nema nikakve nade da bi nam oni danas u bilo čemu mogli pomoći.

Da ne bih nekoga obeshrabrio i razočarao svo‑jim odgovorom, dozvolićemo da nam Hristos odgo‑vori na ovo pitanje. Isus je smrt nazvao spavanjem ‑ stanjem u kome nema nikakve akcije ni bilo ka‑kvog pomaganja. Isus je rekao: »Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! ako je zaspao, ustaće. A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umrije.« (Jovan 11,11-14)

Ovo je potpuno jasno da Isus smrt naziva spa‑vanjem, a vaskrsenje buđenjem. Svi mrtvi u svojim grobovima spavaju, kako nepokajani grešnici i pre‑stupnici Božjeg zakona, tako i pravednici (sveci). I jedni i drugi primiće nagradu ili kaznu, prema svo‑me izboru, ne onda kada umru, već kad vaskrsnu. Oni koji su nazvani svetima, iako su vodili sveti život, još nisu primili nagradu, već će je primiti prilikom vaskrsenja. Zato svaka molitva u smislu njihove pomoći, nema nikakve koristi, jer oni u tom stanju nikome ne mogu ni u čemu pomoći. Jedini Posrednik između Boga i ljudi je Gospod Isus Hristos i jedino Njemu treba da se molimo i On nas Jedini može zaštititi. »Jer je jedan Bog, i jedan Posrednik imeđu Boga i ljudi, Čovjek Hristos Isus.« (1. Timotiju 2,5)

Gde su naši umrli?

44


Umesto pakla i čistilišta, Bog nudi vaskrsenje»Ja sam Vaskrsenije i život: koji vjeruje Mene

ako i umre, živjeće. (Jovan 11,25) Oko petnaest vekova pre Hrista, patrijarh Jov je uzviknuo: »O, kad bi se napisale riječi moje, kad bi se stavile u knjigu, pisaljkom gvozdenom i olovom na kame‑nu za vječni spomen bi se urezale! Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posljedak da će stati nad prahom. I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne druge.« (O Jovu 19,23-27) Prema tome, Jov je verovao u vaskrsenje.

I prorok Isaija ističe ovu važnu istinu: »Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati! Probudite se

Vaskrsenje pravednika

45

i pjevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace.« (Isaija 26,19)

Ako i dalje sumnjate da će se ispuniti Božja obećanja o vaskrsenju, Spasitelj vam poručuje: »Jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, i izići će koji su činili dobro u va‑skrsenije života, a koji su činili zlo u vaskrsenije suda.« (Jovan 5,28.29) Isus jasno naglašava da svi oni koji će čuti Njegov glas izaći će iz grobova, a ne iz čistilišta, pakla ili sa nebesa.

I apostol Pavle silno objavljuje istinu o vaskr‑senju: »Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomrijeti, a svi ćemo se pretvoriti, ujedanput, u trenuću oka, u posljednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvo‑riti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neras‑padljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.« (1. Korinćanima 15,51-53) »Jer će sam Gospod sa zapovješću, s glasom Arhanđelovijem, i s trubom Božjom sići s Neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije; a potom mi živi koji smo ostali zajedno s njima bićemo uzeti u oblake, na susret Gospodu na Nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Tako utješavajte jedan drugoga ovijem riječima.« (1. Solunjanima 4,16-18) I apostol Pavle naglašava istinu o vaskrsenju, a ne svesnost posle smrti.

Sam Spasitelj je obećao: »A ovo je volja Onoga koji Me posla da svaki koji vidi Sina i vjeruje Ga ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.« (Jovan 6,40)

Svima koji strahuju od smrti, koje muči tuga i bol, Spasitelj poručuje: »Ja sam Vaskrsenije i Život:

Gde su naši umrli?

46


koji Mene vjeruje, ako i umre, življeće.« (Jovan 11,25)

Cela Biblija je puna nade u večni život, koji će Bog dati onima, koji su Mu verni. »Jer je plata za grijeh smrt, a dar Božji je život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Rimljanima 6,23) Prorok Isaija izjavljuje s istim dubokim osvedočenjem: »Uništiće smrt zauvijek, i utrće Gospod Gospod suze sa sva‑koga lica, i sramotu naroda svojega ukinuće sa sve Zemlje; jer Gospod reče. I reći će se u ono vrijeme: Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; radovaćemo se i veselićemo se za spasenje Njegovo.« (Isaija 25,8.9) Koliko je rastanak u vreme smrti lakši onima koji veruju u Boga i znaju da se rastaju samo privreme‑no, do buđenja u novi, večni život!

U viđenju proroka Jezekilja, koje ima simboličko značenje, dobijamo novu potvrdu Božjih obeća‑nja. Prorok u proročkoj viziji video je veliko polje prekriveno ljudskim kostima. Jedan glas ga pita: »Sine čovječiji, hoće li oživjeti ove kosti?« Kako bi čovek mogao da odgovori na ovo pitanje? Zato prorok kaže: »Gospode, Gospode, Ti znaš!« Da, Gospod zaista zna odgovor! Prorok dalje dobija na‑log: »Prorokuj za te kosti, i kaži im: Suhe kosti, čujte riječ Gospodnju! Ovako govori Gospod Gospod ovijem kostima: Gle, Ja ću metnuti u vas duh, i oživjećete. I metnuću na vas žile i obložiću vas mesom, i navući ću na vas kožu, i metnuću u vas duh, i oživjećete, i poznaćete da sam Ja Gospod.«

Prorok izvršava Gospodnji nalog i pred njego‑vim zapanjenim očima odigrava se čudo: »Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovjedi; a kad

47

prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pri‑birahu svaka ka svojoj kosti. I pogledah, i gle, po njima izidoše žile i meso, i ozgo se koža navuče; ali duha ne bješe u njima. Tada mi reče: prorokuj duhu, prorokuj, sine čovječiji, i reci duhu: ovako veli Gospod Gospod: od četiri vjetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive! I prorokovah, kako mi se zapovjedi, i uđe u njih duh, i oživješe, i stado‑še na noge, beše vojska vrlo velika!« Da bi proroka uverio da će se sve što je video zaista jednoga dana, prilikom vaskrsenja, stvarno zbiti, Gospod ponavlja svoje obećanje: »Evo, Ja ću otvoriti grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode Moj.« (Jezekilj 37,1-12)

Vera u stvarnost vaskrsenja oduvek je nadah‑njivala verne Božje ljude. Patrijarh Jov ukazuje s čvrstim pouzdanjem: »Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posljedak da će stati nad prahom.« (O Jovu 19,25)

»A ovo je volja Onoga koji Me posla« rekao je Spasitelj, »da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.« (Jovan 6,40) »Zaista, zaista vam kažem: ide čas, i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božjega, i čuvši oživljeti.« (Jovan 5,25) Kad bi pokojnici i posle smrti nastavili da žive, zašto bi Hristos govorio o potrebi vaskrsenja?

Biblija ističe da će biti dva vaskrsenja: »I vidjeh prijestole, i sjeđahu na njima, i dade im se sud, i duše isječenih za svjedočanstvo Isusovo i za riječ Božju, koji se ne pokloniše zvijeri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na čelima svojima i na ruci svojoj; i oživlješe i carovaše s Hristom hiljadu godina. A

Gde su naši umrli?

48


ostali mrtvaci ne oživlješe, dokle se ne svrši hilja‑da godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji ima dijel u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s njim hiljadu godina.« (Otkrivenje 20,4.6)

Svi će ljudi jednoga dana vaskrsnuti, verovali to ili ne, i hrišćani i nehrišćani! Međutim, već danas svaki od nas odlučuje, bira, u kojoj će grupi vaskr‑snuti, ili u grupi onih koji će ustati iz grobova da prime nagradu - večni život, ili u grupi onih koji će ustati da prime pravednu platu - konačnu osudu i drugu, konačnu smrt! Kojoj si se grupi ti priključio? Koje si vaskrsenje izabrao?

Kakvog li slavnog obećanja! Kakve li divne nade! Smrt nije tako tragična, ako verujemo u mo‑gućnost vaskrsenja! Rastanak nije tako bolan, ako u veri i nadi čekamo ispunjenje Božjih obećanja! Zato verujmo i nadajmo se!

Razmišljajmo o rečima koje je kao opomenu hrišćanima izgovorio Justin Mučenik u drugom veku posle Hrista: »Ako sretnete ljude koji sebe na‑zivaju hrišćanima, a ne veruju u vaskrsenje mrtvih, već tvrde da će njihova duša odmah posle smrti biti uzeta na Nebo, ne verujte im da su hrišćani!« (Justin Martir, Dijalog, LXXX) Dakle, pravi hrišćani su uvek čvrsto verovali u ispunjenje Božjih obeća‑nja - verovali su i danas veruju u vaskrsenje.

Nema Raja ni pakla posle smrti, nema čistili‑šta za one koji nisu ni za pakao, ni za Raj; samo spavanje bez sna do dana vaskrsenja, do trenutka kada će jedni po Božjoj milosti primiti večni život, a drugi po Božjoj pravdi i sopstvenom izboru biti

49

večno uklonjeni s lica Zemlje. Prvo vaskrsenje je za sve koji su verovali u Hrista kao svog Otkupitelja, a zatim večno razdvajanje: jedni u večnu radost, a drugi u večnu propast.

Svaki od nas sam odlučuje na kojoj će se strani naći, svaki od nas je graditelj svoje sudbine. Šta si ti izabrao? Za koju si se stranu opredelio? Isus Navin pozvao je svoj narod da donese sudbonosnu odluku: »Izberite sebi danas kome ćete služiti... a ja i dom moj služićemo Gospodu!« (Isus Navin 24,15) Zar ne bi bilo dobro da to bude i tvoja odluka sada?

Gde su naši umrli?

50


6.

ČVRSTI TEMELJ VASKRSENJA

Grob nije poslednja stanica ljudskog života, to je samo pristanište u kome privremeno počiva. Hristos je obećao: »Jer ide čas u koji će svi koju su u grobovima čuti glas Sina Božijega, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenije života, a koji su činili zlo u vaskrsenije suda.« (Jovan 5,28.29)

Mrtvi ne znaju ništa! Oni ne govore, niti se žale; ne muče se, niti raduju - oni spavaju smrtnim snom: »Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gdje se ćuti.« (Psalam 115,17) »Jer neće grob Tebe slaviti, neće Te smrt hvaliti, i koji siđu u grob ne nadaju se Tvojoj istini.« (Isaija 38,18). »Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko će te slaviti?« (Psalam 6,5)

»Jer živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa, niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio i ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dijela nigda ni u čemu što biva pod suncem.« (Propovednik 9,5.6) Ovo potvr‑đuje da posle smrti nema znanja, ni razmišljanja, ni delovanja - sve do vaskrsenja.

Hristos je smrt uporedio sa spavanjem, a to je zato da bismo lakše i jednostavnije shvatili ono što nam iznosi o poslednjem delu ljudskog postojanja - o vaskrsenju i o večnom životu! Prorok Danilo o tome piše: »I mnogo onijeh koji spavaju u prahu

51

zemaljskom probudiće se, jedni na život vječni, a drugi na sramotu i prijekor vječni.« (Danilo 12,2) Prorok ovde piše o smrti kao i buđenju to jest o vaskrsenju mrtvih.

Apostol Pavle neustrašivo objavljuje istinu o vaskrsenju: »Evo vam kazujem tajnu: Jer svi neće‑mo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti, u jedanput, u trenuću oka, u posljednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvo‑riti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neras‑padljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost.« (1. Korinćanima 15,51-53) »Jer će sam Gospod sa zapovješću, s glasom Arhanđelovijem, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije; a potom mi živi koji smo ostali zajedno s njima bićemo uzeti u oblake, na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Tako utješavajte jedan drugoga ovijem riječima.« (1. Solunjanima 4,16-18)

Spasitelj je lično obećao: »A ovo je volja Onoga koji Me posla da svaki koji vidi Sina i vjeruje Ga ima život vječni; i Ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.« (Jovan 6,40)

Svima koji strahuju od smrti, koje muči tuga i bol, Spasitelj poručuje: »Ja sam Vaskrsenije i Život: koji Mene vjeruje, ako i umre, življeće.« (Jovan 11,25). Tri puta u toku svoje službe na Zemlji, Spasitelj je pokazao da će se Božje obećanje o va‑skrsenju ispuniti.

Vaskrsenje Lazara u Vitaniji»Bijaše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz

sela Marije i Marte sestre njezine. A Marija, koje

Čvrsti temelj vaskrsenja

52


brat Lazar bolovaše, bješe ona što pomaza Gospoda mirom i otr noge Njegove svojom kosom. Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode, gle, onaj koji Ti je mio bolestan je. A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se preko nje proslavi Sin Božiji. A Isus ljubljaše Martu i sestru njezinu i Lazara. A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mjestu gdje bješe. A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju! Učenici mu rekoše: Ravi, sad Judejci šćadijahu da te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo? Isus odgovori: nije li dvanaest sati u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovoga svijeta; a ko ide noću spotiče se, jer nema vidjela u njemu. Ovo kaza, i potom reče im: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim. Onda Mu rekoše uče‑nici njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustaće! A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna. Tada im Isus kaza upravo: Lazar umrije, i milo mi je vas radi što nijesam bio onamo da vjerujete; nego hajdemo k njemu...

A kad dođe Isus, nađe ga a on već četiri dana u grobu. A Vitanija bješe blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta. I mnogi od Judejaca bijahu došli Marti i Mariji da ih tješe za bratom njihovi‑jem. Kad Marta, dakle, ču da Isus ide, iziđe preda Nj, a Marija sjeđaše doma. Onda reče Marta Isusu: Gospode, da si Ti bio ovdje, ne bi moj brat umro! A i sad znam da što zaišteš u Boga, daće ti Bog. Isus joj reče: Brat će tvoj ustati! Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrseniju, u posljednji dan. A Isus joj reče: Ja sam Vaskrsenije i Život: koji vjeruje Mene ako i umre, življeće! I nijedan koji živi i vjeruje

53

Mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reče Mu: Da, Gospode! Ja vjerovah da si Ti Hristos, Sin Božij, koji je trebalo da dođe na svijet. I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju, govoreći: Učitelj je došao, i zove te. A ona kako ču, usta brzo i otide k Njemu; jer Isus još ne bješe došao u selo, nego bijaše na onom mjestu gdje Ga srete Marta.

A Judejci onda koji bejahu s njom u kući i tješa‑hu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo. A Marija kako dođe gdje bješe Isus, i vidje Ga, pade na noge Njegove govoreći mu: Gospode, da si Ti bio ovdje, ne bi umro moj brat!

Onda Isus, kad je vidje gdje plače, i gdje pla‑ču Judejci koji dođoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan. I reče: Gdje ste ga metnuli? Rekoše mu: Gospode, hajde da vidiš! Udariše suze Isusu. Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga lju‑bljaše! A neki od njih rekoše: ne mogaše li ovaj koji otvori oči slijepcu učiniti da i ovaj ne umre?

A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a biješe pećina, i kamen ležaše na njoj. Isus reče: Uzmite kamen. Reče mu Marta, sestra onoga što je umro: Gospode, već smrdi; jer su četiri dana kako je umro. Isus joj reče: ne rekoh li ti da ako vjeruješ vidjećeš slavu Božiju. Uzeše, dakle, kamen gdje ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! hvala Ti što si Me uslišio! A Ja znadoh da Me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me Ti poslao.

I ovo rekavši, zovnu iza glasa: Lazare! iziđi na‑polje! I iziđe mrtvac, obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus


54


im reče: Razdrešite ga i pustite nek ide. Onda mno‑gi od Judejaca koji bijahu došli k Mariji i vidjevši šta učini Isus, vjerovaše Ga.« (Jovan 11,1-45) .

Lazarevo vaskrsenje

»Isus je video žalost koja je razdirala njihova srca, dok se njihov brat borio sa moćnim neprija‑teljem - smrću. On je osećao svu težinu bola kada je rekao svojim učenicima: ’Lazar umrije’.«(Čežnja vekova, str. 528. org) Isto tako i svi oni koji veruju u Hristova obećanja, potpuno drugačije gledaju na smrt, nego koji ne veruju u vaskrsenje. Smrt je sta‑nje spavanja posle kojega sledi buđenje - vaskrsenje.

Kada je Isus vaskrsao Lazara, narod je očeki‑vao da će im Lazar pričati iskustva iz podzemnog života, koja bi potvrdila njihove zablude o zagrob‑nom životu i čovekovoj svesnosti u vreme smr‑ti. Međutim, Lazar o tome ništa nije rekao. I po‑sle Lazarevog vaskrsenja, ostale su na snazi reči

55

Svetoga pisma: »Jer živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa... i više nemaju dijela nigde ni u čemu što biva pod suncem.« (Propovednik 9,5.6) Međutim, Lazar je skrenuo pažnju na Gospoda Isusa Hrista, koji u svojoj ruci drži ključ od groba i smrti.

Za vreme Hristovog triumfalnog ulaska u Jerusalim, oni koje je On izlečio i vaskrsao predvo‑dili su povorku koja je proslavljala Spasitelja sveta.

»Povorku su vodili slepi kojima je povratio vid. Nemi kojima je razrešio jezik klicali su najglasnije, Osana! Hromi koje je izlečio poskakivali su rado‑sni,... Udovice i siročad uzvisivali su Isusovo ime zbog Njegovih dela milosrđa prema njima. Gubavci koje je On očistio, širili su čistu odeću na Njegovom putu i pozdravljali Ga kao Cara slave. Lazar, čije je telo već počelo da se raspada u grobu, ali koji se sada radovao u snazi i slavnoj muževnosti, vodio je životinju na kojoj je Spasitelj jahao.« (Čežnja vekova, str. 572. org)

Ovim delom naš Gospod Isus pokazao je svoju božansku silu koja je jača od groba i smrti. Lazarevo vaskrsenje je zaista bilo buđenje iz dubokog smrtnog sna, a upravo tako Biblija i naziva smrt. Uveravajući sestru umrlog Lazara, Spasitelj je naglasio: »Nijedan koji živi i vjeruje Mene neće umrijeti vavijek.«(Jovan 11,26) »Čudo koje će Hristos upravo učiniti, vaskrse‑njem Lazara iz mrtvih, predstavlja vaskrsenje svih umrlih pravednika. Svojom reči i svojim delima On je proglasio sebe Začetnikom vaskrsenja.« (Čežnja vekova, str. 530. org)


56


Vaskrsenje Jairove kćeriJevanđelista Luka izveštava nas o još jednom

dirljivom buđenju iz smrtnog sna: »Dok On još go‑voraše, dođe neko od kuće starješine zborničkoga govoreći mu: umrije kći tvoja, ne trudi Učitelja! A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: ne boj se, samo vjeruj, i oživljeće!

Vaskrsenje Jairove kćeri

A kad dođe u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i Jakova, i djevojčina oca i matere. A svi plakahu i jukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla nego spava! I potsmevahu Mu se znajući da je umrla. A On izagnavši sve, uze je za ruku, i zovnu govoreći: Djevojko, ustani! I povrati se duh njezin, i ustade odmah; i zapovijedi da joj dadu neka jede.« (Luka 8,49-55). I danas se neki nevernici

57

ironično smeju na vest Jevanđelja o vaskrsenju, ali to, ipak, ne umanjuje vrednost Božjih obećanja!

»Drhtaj je odmah prošao kroz beživotno telo. Bilo života opet je kucalo. Usta su se razvukla u osmehu. Oči su se široko otvorile kao da se bude iz sna i djevojka je u čudu posmatrala grupu pored sebe. Ustala je i njeni roditelji zagrlili su je plačući od radosti.« (Čežnja vekova, str. 343. org)

Vaskrsenje jedinca sina udovice u Nainu»I potom iđaše u grad koji se zove Nain, i s Njim

iđahu mnogi učenici Njegovi i mnoštvo naroda. Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznoša‑hu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona bješe udovica i naroda iz grada mnogo iđaše s njom. I vidjevši je Gospod, sažali mu se za njom, i reče joj: Ne plači! I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče, tebi govorim, ustani! I sjede

Vaskrsenje jedinca sina udovice u Nainu


58


mrtvac i stade govoriti, i dade ga materi njegovoj. A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreći: Veliki prorok iziđe među nama, i Bog pohodi narod svoj, i otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.« (Luka 7,11-17).

»Bio je to prizor koji je izazivao saučešće. Umrli je bio jedinac u majke, a ona je bila udovica. Usamljena i uplakana žena pratila je do groba svo‑ju jedinu zemaljsku potporu i utehu... Onaj koji je stajao pored ožalošćene majke na kapijama Naina, sa dubokom žalošću posmatra svakoga koji plače kraj odra. On je dirnut saučešćem zbog našega bola. Njegovo srce koje je volelo i bilo puno saža‑ljenja, je srce nepromenljive nežnosti. Njegova reč, koja je dizala mrtve u život, nije manje delotvorna sada, nego onda kada je bila izgovorena mladiću iz Naina.« (Čežnja vekova str. 318.319. org.) Ova tri primera dovoljna su da poverujemo Hristovim re‑čima: »Ja sam Vaskrsenije i Život; koji vjeruje Mene i ako umre, življeće.« (Jovan 11,25).

»Kako je Pavle poduže govorio, jedan mladić po imenu Evtih, sedeći na prozoru obuzet dubokim snom, i savladan od sna, pade s trećega sprata i di‑goše ga mrtva. Tada Pavle siđe, baci mu se u zagrljaj i reče: Ne uznemiravajte se, jer je njegova duša u njemu... I mladića dovedoše živa i utješiše se vrlo.« (Dela 20, 9-12 Čarnić)

Patrijarh Jov je uzviknuo: »O, kad bi se napisale riječi moje, kad bi se stavile u knjigu! Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za vječni spomen bi se urezale! Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posljedak da će stati nad prahom. I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u tijelu svom vidjeti Boga. Ja

59

isti vidjeću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne druge.« (O Jovu 19,23-27).

I prorok Isaija preneo je značajnu poruku: »Oživjeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo tijelo ustati! Probudite se i pjevajte koji stanujete u prahu; jer je Tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace.« (Isaija 26,19).

Najveća garancija našeg vaskrsenja je Hristovo vaskrsenje. »Po večeru subotnom na osvitak prvoga dana nedelje dođe Marija Magdalena i druga Marija da ogledaju grob. I gle, zemlja se zatrese vrlo; jer anđeo Gospodnji siđe s Neba, i pristupivšem odvali kamen od vrata grobnijeh i sjeđaše na njemu. A lice njegovo bješe kao munja, i odjelo njegovo kao snijeg. I od straha njegova uzdrhtaše se stražari,

Apostol Pavle vraća život Evtihu


60


i popadaše kao mrtvi. A anđeo odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovdje; jer usta kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je ležao Gospod.« (Matej 28,1-6)

Hristovo vaskrsenje

61

Sigurnost večnog životaCelo Sveto pismo puno je nade u večni život koji

će Bog dati onima koji su Mu verni. Apostol Pavle je naglasio: »Jer je plata za grijeh smrt, a dar Božij je život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Rimljanima 6,23). Čim je čovek sagrešio i tako pao pod vlast smrti, Bog mu je dao obećanje o izbavlje‑nju i Izbavitelju. Avram je čvrsto verovao u ta Božija obećanja: »Jer čekaše grad koji ima temelje, kojemu je zidar i tvorac Bog.« (Jevrejima 11,10). I prorok Isaija izjavljuje s istim dubokim osvedočenjem: »Uništiće smrt zauvijek, i utrće Gospod Gospod suze sa svakoga lica, i sramotu naroda svojega ukinuće sa sve Zemlje; jer Gospod reče. I reći će se u ono vrijeme: Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; rado‑vaćemo se i veselićemo se za spasenje Njegovo.« (Isaija 25,8.9).

Sa velikom sigurnošću patrijarh Jov je izjavio: »Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posljedak da će stati nad prahom.« (O Jovu 19,25). Dakle, Jov je čvrsto verovao da će njegov Otkupitelj kao Pobednik smrti stati nad prahom i njegove grobni‑ce. Sa punim poverenjem Hristos je izjavio: »Zaista, zaista vam kažem: ide čas, i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši oživljeti.« (Jovan 5,25).

Ovo je slavno obećanje! Kakve li divne nade! Smrt nije tako tragična ako verujemo u mogućnost vaskrsenja! Rastanak nije tako bolan ako u veri i nadi čekamo ispunjenje Božjih obećanja! Zato ve‑rujmo već sada i nadajmo se!


62


7.

NADA U KONAČNO IZBAVLJENJE

Hristos, Otkupitelj sveta, otvorio je put čoveko‑vom povratku u izgubljeni dom, u obnovljeni Raj. Ne samo čovek, nego sva priroda čeka da dođe čas konačnog oslobođenja od posledica greha pod kojim jednako stradamo. Preko proroka Isaije Bog je obećao: »Jer gle, Ja ću stvoriti nova nebesa i novu Zemlju, i što je prije bilo neće se pominjati niti će na um dolaziti.« (Isaija 65.17)

Prorok Isaija je preneo Božju poruku: »Uništiće smrt zauvijek, i utrće Gospod Gospod suze sa sva‑koga lica.« (Isaija 25,8) Ovo je zaista velika radost za sve koji veruju!

»Bog nam je Utočište i sila, Pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi. Zato se nećemo bojati, da bi se Zemlja pomjestila, i gore se prevalile u srce morima. Neka buči i kipi voda njihova, neka se planine tresu od vala njihovijeh. Potoci vesele grad Božji, sveti stan Višnjega. Bog je usred njega, neće se pomjestiti, Bog mu pomaže od zore. Uzbučaše narodi, uzdrmaše se carstva, ali On pusti glas svoj i Zemlja se rastapaše. Gospod nad vojskama s nama je, branič je naš Bog Jakovljev. Hodite i vidite djela Gospodnja, koji učini čudesa na Zemlji, prekide ratove do kraja Zemlje, luk prebi, koplje slomi, i kola sažeže ognjem. Utolite i poznajte da sam Ja Bog;

63

Ja sam uzvišen po narodima, uzvišen na Zemlji. Gospod nad vojskama s nama je, Branič je naš Bog Jakovljev.« (Psalam 46,1-11)

»Koji živi u zaklonu Višnjega u sjenu Svemo-gućega počiva. Govori Gospodu: Ti si Utočište moje i Branič moj, Bog moj u kojega se uzdam. On će te izbaviti iz zamke ptičareve, i od ljutog pomora; perjem svojim osjeniće te, i pod krilima Njegovijem zaklonićeš se; istina je Njegova štit i ograda. Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja leti danju, pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u podne mori. Pašće pored tebe tisuća i deset tisuća s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći... Jer si Ti Gospode Pouzdanje moje. Višnjega si izabrao sebi za Utočište. Neće te zlo zadesiti i udarac neće dosegnuti do kolibe tvoje.« (Psalam 91,1-10)

Budući svestan da je Gospod Vodič njegov, da ga štiti i brani; psalmista izražava svoju veliku zahvalnost: »Blagosiljaj, dušo moja Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijednoga dobra što ti je učinio. On ti prašta sve grijehe i isceljuje sve bolesti tvoje; izbavlja od groba život tvoj, vjenčava te dobrotom i milošću; ispunja dobrim želje tvoje, ponavlja se kao u orla mladost tvoja. Nego koliko je nebo visoko od Zemlje, toliko je milost Njegova onima koji Ga se boje.« (Psalam 103,1-5.11)

»Tamo će besmrtni umovi u neumornom odu‑ševljenju proučavati čudesa stvaralačke moći i taj‑ne ljubavi koja spasava. Tamo neće biti svirepog i lukavog neprijatelja da nekoga zavede da zaboravi na Boga. Svaka sposobnost će se razvijati, svaki dar povećavati. Sticanje znanja neće umarati um niti

Nada u konačno izbavljenje

64


iscrpljivati životnu snagu. Tamo je moguće izvršiti najveće poduhvate, najuzvišenije težnje ostvariti, najviše želje ispuniti, i još uvek će postojati novi ciljevi da se postignu, nova čuda koja će biti pred‑met divljenja, nove istine koje treba shvatiti, novi predmeti pokrenuće snage razuma, duše i tela na razvijanje.

Sva blaga svemira iskupljenima će stajati na raspolaganju za istraživanje. Oslobođeni smrtno‑sti vinuće se neumornim letom u daleke svetove, svetove koji su gledajući ljudske jade bili obuzeti bolom, a odzvanjali pesmom radosti na radosnu vest o svakoj spasenoj duši... Sa uvećavanjem zna‑nja rašće njihova ljubav, strahopoštovanje i sreća.« (Kosmički konflikt, str. 547)

»Velika borba je završena. Greha i grešnika više nema. Ceo svemir je čist. Sklad i radost vladaju u celom neizmernom svemiru. Od Onoga koji je sve stvorio teče život, svetlost i radost kroz sve svetove beskrajnog prostranstva. Od najmanjeg atoma do najvećeg sveta, sve stvari, i živa i neživa priroda, u svojoj nepomućenoj lepoti i savršenoj radosti govo‑re da je Bog ljubav.« (Isto, str. 548) Nama je danas data prilika da biramo, hoćemo li se i mi pridružiti tom velikom mnoštvu spasenih?

Apostol Pavle postavlja životna pitanja: »Šta ćemo dakle reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas? Koji, dakle, svoga Sina ne poštedje, nego Ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s Njim sve ne daruje?... Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja ili tuga, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili strah, ili mač, ili kao što stoji napisano: Za Tebe nas ubijaju vazdan, drže nas kao ovce koje su za

65

klanje. Ali u svemu ovome pobjeđujemo Onoga radi koji nas je ljubio. Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadaš‑nje ni buduće, ni visina ni dubina, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Rimljanima 8,31-39) Primer apostola Pavla pokazuje da je uvek moguće ostati veran Bogu, bez obzira šta će većina odlučiti i učiniti.

Da bi ojačao našu veru i podigao nas iz naše malaksalosti i beznađa, Isus izjavljuje: »Evo ću doći skoro: Blago onome koji drži reiječi proroštva knjige ove. I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem.« (Otkrivenje 22,7.12) On sigurno dolazi i donosi nam platu pre‑ma našem izboru.

Ubedljiva izjava apostola Pavla o ponovnom Hristovom dolasku uvek snaži i oduševljava: »Ne želim braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli (pomrli), da ne budete ožalošćeni kao ostali koji nemaju nade. Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posred‑stvom povesti sa Njim i one koji su usnuli. Jer ovo vam kazujem rečju Gospodnjom nećemo preteći onih koji su usnuli. Jer će sam Gospod na zapovest, na glas Arhanđela i na trubu Božju sići s Neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi živi, mi koji preostajemo biti zajedno s njima odneti na oblacima u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa Gospodom. Stoga tešite jedan drugoga ovim rečima.« (1. Solunjanima 4,13-18; Čarnić)

Iako se strašan prizor svuda širi, nema nika‑kvog razloga da se plašimo, naš Gospod i Spasitelj


66


u koga smo čvrsto i do kraja verovali, u svojim rukama drži ključ našeg izbavljenja. »Mir vam ostavljam«, rekao je Isus, »mir svoj dajem vam: Ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji.« (Jovan 14,27) Bog je s nama i to je naša najveća sigurnost. On nas hrabri: »Da se ne plaši srce vaše, vjerujte Boga, i Mene vjerujte. Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega, a da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mjesto. I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam ja.« (Jovan 14,1–3) Ovo je najbolje rešenje i jedini izlaz iz velike krize kojom je zahvaćen ceo svet. Jedino Bog može da reši naše probleme. Hristov ponovni dolazak je jedino rešenje, drugoga nema. On razrešuje sve čovekove probleme koji ga neprekidno prate na putu borbe, nedaće i jada.

Onima koji su još uvek uplakani, pritisnuti teretom tuge bola i jada; Bog otkriva završni deo konačnog izbavljenja: »I videh novo Nebo i novu Zemlju«, apostol Jovan tako prikazuje viziju koju mu je Bog pokazao, »jer prvo Nebo i prva Zemlja prođoše, i mora nema više. I ja Jovan videh grad sveti, novi Jerusalim kako silazi s neba od Boga, opremljen kao nevesta koja je ukrašena za svoga muža. I čuh kako jedan jaki glas sa prestola govori: Vidi skinije Božje među ljudima, i On će stanovati s Njima, i oni će biti Njegov narod i sam Bog biće s njima, pa će otrti svaku suzu s njihovih očiju, i neće više biti smrti, ni žalosti, ni vike, ni bola, jer ono prvo prođe.« (Otkrivenje 21,1-4; Čarnić)

67

»U nebeskoj atmosferi nema patnje. Tamo više neće biti suza, ni pogreba, niti ikakvog znaka ža‑losti.« (Kosmički konflikt, str. 546)

»Tamo nema razočaranja, nema bola, nema gre‑ha, nema grešnika, nema nikoga ko će reći: Bolestan sam; tamo nema pogrebne povorke, nema plača, nema smrti, nema rastanaka, nema slomljenog srca; tamo je Isus, tamo je mir.« (Misli s gore blagoslova, str 17. org) Od našeg izbora zavisi život ili smrt. Bog će svoja obećanja uskoro ispuniti, ali, ostaje pitanje, da li će se Njegova obećanja ispuniti i nad nama?

»Šta ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi je učinio? Uzeću čašu spasenja, i prizvaću ime Gospodnje. Izvršiću obećanja svoja Gospodu pred svijem narodom Njegovim. Skupa je pred Gospodom smrt svetaca Njegovijeh.« (Psalam 116,12-15)

»Ne uzdajte se u knezove, u sina čovječijega u kojega nema pomoći. Iziđe iz njega duh i vrati se u zemlju svoju. Taj dan propadnu sve pomi‑sli njegove. Blago onome kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu nje‑govu.« (Psalam 146,3-5)

»Put može biti hrapav i uspon strm; provalije mogu postojati i s desne i s leve strane, i možda ćemo na svom putu morati da podnosimo teške napore; kada se umorimo i čeznemo za odmorom; možda ćemo morati s naporima da nastavimo dalje; kada izgubimo snagu, možda ćemo morati da se borimo, kada smo obeshrabreni, moraćemo da se i dalje nadamo; ali s Hristom, kao svojim Vodičem, ipak, ćemo konačno stići u željenu luku. Sam Hristos je pre nas lično prošao tim mučnim putem


68


i poravnao stazu pred našim nogama.« (Misli s gore blagoslova, str. 140. org)

Naša nada temelji se na Hristovom obećanju: »Ovo vam kazah, da u Meni mir imate. U svijetu ćete imati nevolju, ali ne bojte se, jer Ja nadvladah svijet.« (Jovan 16,33) On poručuje: »Mir vam ostav‑ljam, mir svoj dajem vam: Ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji.« (Jovan 14,27)

»Hristos prilazi svakoj ranjenoj duši da je izleči. Život pun bolnih gubitaka žalosti i patnje može se razvedriti dragocenim saznanjem o Njegovoj prisutnosti. Bog ne želi da ostanemo pritisnuti pod‑muklim bolom, ranjena i slomljena srca. On želi da podignemo pogled i gledamo Njegovo drago lice, puno ljubavi... Njegovo srce je otvoreno za naše duboke žalosti, naše tuge, i naše nevolje... On će uzdignuti dušu iznad svakodnevnih tuga i nevolja i dati joj mir.« (Misli s gore blagoslova, str.12. org)

»Hristos je naša jedina Nada. Treba da gledamo u Njega, jer On je naš Spasitelj. Možemo imati po‑verenja u Njegovu reč i osloniti se na Njega. On zna šta nam je potrebno, zato sa sigurnošću možemo imati poverenja u Njega. Ako se oslanjamo da nas vodi ljudska mudrost, bićemo izgubljeni. Međutim, možemo neposredno doći Gospodu Isusu Hristu.« (TM, p. 486)

69

8.

SIGURNOST BESMRTNOSTI

Sigurnost večnog života temelji se na večnom Bogu, Stvoritelju čovečanstva. Večni Bog je stvorio čoveka sa mogućnostima da večno živi. Prorok Isaija je naglasio ovu veliku istinu: »Jer ovako govo‑ri Visoki i Uzvišeni, koji živi u vječnosti, kojemu je ime Sveti; na visini i u Svetinji stanujem i s onijem ko je skrušena srca i smjerna duha oživljujući duh smjernijeh i oživljujući srce skrušenijeh.« (Isaija 57,15) I apostol Pavle je to ponovio: »A Caru večno‑me, neraspadljivome, koji se ne vidi, Jedinome pre‑mudrome Bogu čast i slava vavijek vijeka. Amin.« (1. Timotiju 1,17)

Nada u besmrtnost posvedočena je izjavom Gospoda našega Isusa Hrista. On je izjavio: »Ja sam Vaskrsenije i Život; koji vjeruje Mene ako i umre življeće.« (Jovan 11,25)

Biblijski koncept besmrtnosti ne znači preživ‑ljavanje duše posle telesne smrti, već potpuno uje‑dinjenje cele ličnosti: tela, daha životnog i duše. Besmrtnost je suprotna smrti, raspadljivosti, uni‑štenju. Besmrtni zauvek živi, večan je, beskrajan. Hristos je pobedio smrt i ljudima omogućio be‑smrtnost. Apostol Pavle ukazuje na blagodat koja »se pokaza u dolasku Spasitelja našega Isusa Hrista,

70


koji raskopa smrt, i obasja život i neraspadljivost Jevanđeljem.« (2. Timotiju 1,10)

Spasitelj je Jedini u celoj vasioni koji je sa si‑gurnošću mogao da izjavi: »I Živi; i bijah mrtav, i evo sam živ vavijek vijeka, amin. I imam ključeve od pakla i od smrti.« (Otkrivenje 1,18) Spasitelj ovo nije samo rekao, On je to u stvarnosti i dokazao. Njegovo vaskrsenje je najbolja garancija autentično‑sti ove izjave. Reč »pakao« upotrebljena u gornjem tekstu je grčka reč »hades« što znači mesto gde prebivaju mrtvi - grob.

Oni koji ne veruju u vaskrsenje su bez nade. Nevernik ne očekuje život posle groba. Za njega je smrt konačni kraj, jer ne poznaje i ne veruje Onome koji ima ključ od groba i od smrti.

Apostol Petar pravi upoređenje između Hristovog vaskrsenja i sigurnosti Njegovog obe‑ćanja, koje je dao svojim sledbenicima: »Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj prerodi za živ nad vaskrse‑njem Isusa Hrista iz mrtvijeh. Za nasledstvo nepro‑padljivo, koje neće istruhnuti ni uvenuti, sačuvano na nebesima za vas.« (1. Petrova 1,3.4) Tako se nada u vaskrsenje temelji na Hristovom obećanju, koju je potvrdio Svojim vaskrsenjem.

Primeri onih koji su primili besmrtnostDa se Hristova obećanja zaista mogu ispuniti,

nadahnuti Spisi zabeležili su primere onih koji su već dobili besmrtnost. Među prvima spominje se sedmi Adamov potomak, Enoh. »I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nesta ga, jer ga uze Bog.« (1. Mojsijeva 5,24) Apostol Pavle ovako potvrđuje tu

71

izjavu: »Vjerom bi Enoh prenesen da ne vidi smrti; i ne nađe se, jer ga Bog premjesti, jer prije nego ga premjesti, dobi svjedočanstvo da ugodi Bogu.« (Jevrejima 11,5)

Drugi, koji je primio besmrtnost je Mojsije, koji je umro, ali je vaskrsao. Izveštaj o njemu glasi: »I umrije ondje Mojsije sluga Gospodnji... i pogre‑be ga Gospod;... i niko ne dozna za grob njegov do današnjeg dana.« (5. Mojsijeva 34,5.6) Prema izveštaju apostola Jude, sotona se borio protiv Hrista da bi Mojsijevo telo zadržao u grobu (Joda 9). Međutim, kasniji izveštaji Biblije potvrđuju da je Mojsije vaskrsao.

Sigurnost besmrtnosti

Ilija i Mojsije prilikom Hristovog preobraženja

Treći primer je prorok Ilija. »I kad iđahu da‑lje razgovarajući se, gle, ognjena kola i ognjeni

72


konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na Nebo.« (2. O carevima, 2,11)

Ove izveštaje potvrđuje prisustvo Mojsija i pro‑roka Ilije za vreme Hristovog preobraženja: »I gle, dva čovjeka govorahu s Njim, koji bijahu Mojsije i Ilija.« Apostol Petar bio je toliko oduševljen njiho‑vom pojavom da je predložio Isusu: »Učitelju! dobro nam je ovdje biti; da načinimo tri sjenice: Jednu Tebi, jednu Mojsiju, i jednu Iliji.« (Luka 9,30.33)

»Ilija je simbolički predstavljao svete koji će ži‑veti na Zemlji u vreme Drugog Hristovog dolaska i koji će se preobraziti ’u trenuću oka u posljednjoj trubi’ (1. Korinćanima 15,51.52), ne okusivši smrti. Kao predstavnik onih koji će na taj način biti uzne‑seni, Ilija je pri kraju Hristove misije na Zemlji, zajedno s Mojsijem stajao pred Spasiteljem na Gori preobraženja. U ovim proslavljenim ljudima uče‑nici su u malom gledali carstvo iskupljenih. Videli su Isusa obučena u nebesku svetlost i čuli ’glas iz oblaka’ (Luka 9,35), koji je potvrdio da je On Sin Božji; ugledali su Mojsija predstavnika onih koji će biti podignuti iz mrtvih o Drugom dolasku; a kraj njega je stajao Ilija kao predstavnik onih koji će se na kraju istorije sveta preobraziti iz smrtnog u besmrtno i uzneti na Nebo ne videvši smrti.« (PK. p. 227. org)

Prilikom Hristove smrti na krstu na Golgoti, Novi zavet izveštava da su mnogi Hristovi sledbe‑nici vaskrsli i više nisu umrli: »I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tijela svetijeh koji su pomrli. I iza‑šavši iz grobova po vaskrseniju Njegovom uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.« (Matej 27,52.53)

73

»Nikada ranije Zemlja nije bila svedok takvog prizora. Skamenjeno mnoštvo uzdržana daha po‑smatralo je Spasitelja. Tama se ponovo spustila na Zemlju i začula se podmukla tutnjava, kao teška grmljavina. Osetio se snažan zemljotres. Od po‑tresa ljudi su padali jedni preko drugih. Nastala je strašna zbrka i zaprepašćenje. Sa okolnih brda razbijene stene uz strahovitu lomljavu rušile su se u doline. Grobnice su se otvorile i mrtvi su ustajali iz svojih grobova.«(Čežnja vekova, str. 756. org)

Apostolu Jovanu u viđenju pokazan je na Nebu Božji presto i grupa onih koji su izvojevali pobedu: »I oko prijestola bijahu dvadeset i četiri prijestola, i na prijestolima vidjeh dvadeset i četiri starješine gdje sjede, obučeni u bijele haljine, i imahu kru‑ne zlatne na glavama svojima.« (Otkrivenje 4,4) Njihove bele haljine su simbol pravednosti, a krune na njihovim glavama su znak pobede, što odgovara mučenicima koji su stradali u odbrani Hristovog Jevanđelja. Neki tumači Otkrivenja ih »svrstavaju sa onima koji su vaskrsli iz svojih grobova u vre‑me Hristovog vaskrsenja.« (7BC. p. 766) Oni su se svesrdno odazvali pozivu svoga Spasitelja: »Budi vjeran do same smrti, i daću ti vijenac života.« (Otkrivenje 2,10) Ostali su verni do same smrti, i već su primili nagradu, koju je Hristos obećao svim pobednicima. Ovi primeri neoborivo svedoče da su Hristova obećanja o vaskrsenju istinita i sigurna.

Još je mudri Solomun pravio razliku između onoga koji veruje u Božja obećanja i onih koji ne veruju: »Pravednik nada se i na smrti.« (Priče 14,32) Onda kada sve gubi vrednost i otkazuje potporu, pravednik ima nadu koja je nesalomljiva i neuni‑štiva.


74


Ovu izjavu je i prorok Isaija potvrdio: »Oživjeće mrtvi Tvoji, i moje će mrtvo tijelo ustati. Probudite se i pjevajte koji stanujete u prahu.« (Isaija 26,19)

Kada su se sveštenici i starešine jevrejske su‑protstavile Hristovom učenju o vaskrsenju, On je rekao: »A koji se udostoje dobiti onaj svijet i vaskr‑senije iz mrtvih... više ne mogu umrijeti; jer su kao anđeli; i sinovi su Božji kada su sinovi vaskrsenija.« (Luka 20,35.36) Ovde, kao i na mnogim drugim mestima, Isus nedvosmisleno tvrdi da će mrtvi vaskrsnuti. Gospod Isus ponovo obećava: »A ovo je volja Onoga koji Me posla da svaki koji vidi Sina i vjeruje Ga ima život vječni; i Ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan. Zaista vam kažem koji vjeruje Mene ima život vječni.« (Jovan 6,40.47)

»Svojim prestupom Adam je izgubio besmrt‑nost koja mu je bila obećana pod uslovom da bude poslušan. On nije mogao da prenese svome po‑tomstvu ono što sam nije imao; a za pali rod ne bi bilo nade da nije Bog, žrtvovanjem svoga Sina, omogućio čoveku besmrtnost.« (Kosmički konflikt, str. 433)

Svojim učenicima Isus je obećao: »Vi ćete me vidjeti; jer Ja živim, i vi ćete življeti.« (Jovan 14,19) Uvek je bilo ljudi koji nisu verovali u Hristov do‑lazak i vaskrsenje mrtvih. Apostol Pavle postavlja pitanje: »Ako se Hristos propovijeda da ustade iz mrtvijeh, kako govore neki među vama da nema vaskrsenija mrtvijeh? I ako nema vaskrsenija mr‑tvijeh, to ni Hristos ne usta. A ako Hristos ne usta, uzalud dakle propovijedanje naše, a uzalud i vjera vaša. Ali Hristos usta iz mrtvijeh i bi novina onima koji umriješe’« (1. Korinćanima 15,12-14. 20)

75

Bliži se dan ostvarenja ove nade. »Nebesa plam‑te od svitanja novog dana, i slično melodiji nebe‑skog hora do ušiju dopiru ove reči: ’Stojte čvrsto u svojoj vernosti! Pomoć dolazi!’ Hristos, svemoćni Pobednik, daje umornim borcima krune neprola‑zne slave, a Njegov glas odzvanja sa poluotvorenih vrata: ’Gle, Ja sam s vama! Ne bojte se!« (Kosmički konflikt, str. 512)

»Slavno će biti oslobođenje onih koji su strpljivo čekali Njegov dolazak i čija su imena zapisana u Knjizi života.« (Isto, str. 513)

Dolazi dan kada će se razlika između onih koji veruju i onih koji ne veruju pokazati potpuno. »Podrugljivo ismejavanje je prestalo. Ućutale su usne koje nisu govorile istinu. Umukla je zveka oružja i ratna vika ’u graji, i odijelo u krv uvaljano’. (Isaija 9,5) Ništa se sada ne čuje osim glas molitve i jauka, plača i naricanja. Sa usana onih koji su se malo pre rugali otima se uzvik: ’Jer dođe veliki dan gnjeva Njegova, i ko može ostati?’ Grešnici više vole da padnu na njih gorske stene nego da se sretnu sa Onim koga su prezreli i odbacili. Oni poznaju taj glas koji prodire do ušiju mrtvih. Koliko puta ih je Njegov blagi i nežni glas pozivao na pokajanje! Koliko puta su Ga čuli u dirljivim molbama, prijate‑lja, brata, Otkupitelja!... Ovaj glas budi sećanja koja bi oni hteli rado da izbrišu ‑ prezrene opomene, odbijene pozive i necenjena preimućstva.« (Isto, str. 519)

»Usred ljuljanja Zemlje, sevanja munja i tutnjave gromova glas Božjeg Sina poziva sve koji spavaju. On pogleda na grobove pravednika, i tada podiže svoju ruku prema Nebu, uzvikujući: ’Probudute se,


76


probudite se, probudite se, vi koji spavate u prahu i ustanite!’ Po celoj Zemlji mrtvi će čuti ovaj glas, i oni koji ga čuju oživeće. Cela Zemlja odzvanjaće od koraka ogromnog mnoštva iz svakog plemena, ko‑lena, jezika i naroda. Oni dolaze iz tamnice smrti, obučeni u besmrtu slavu.« (Isto, str. 520)

Sigurnost večnoga životaJevrejski zbornik Talmud uverava Jevreje da će

postojati budući život. »U svetu koji dolazi, neće biti jedenja, pijenja, rađanja ili trgovanja, zavisti mržnje ni kompeticije, već pravedni će sedeti sa krunama na glavi i veseliće se gledajuću Šekinu (mesto Božjeg prisustva u Hramu).« (Babylonian Talmud, Berakhor, 17a)

»Ceo Izrailj imaće deo u budućem životu.« (Mišna, Sanbedrin, 10,1)

Još je prorok Isaija pisao o novom Nebu i novoj Zemlji gde će spaseni prebivati, slaviti Gospoda i svetkovati Subotu. »Jer kao što će nova nebesa i nova Zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati potomstvo vaše i ime vaše. I od Mladine do Mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako tijelo da se poklone preda Mnom, veli Gospod.« (Isaija 66,22.23)

Prorok Danilo prorekao je ne samo nasledstvo spasenih, već i vaskrsenje mrtvih: »I u to će se vrijeme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe za‑pisan u Knjizi. I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskome probudiće se, jedni na život vječni, a drugi na sramotu i prijekor vječni. I razumni će se sjati kao svjetlost nebeska, i koji mnoge privedoše

77

k pravdi, kao zvijezde vazda i dovijeka.« (Danilo 12,1-3)

Pored ovih jasnih proročkih izjava o vaskrsenju i spasenju, ipak, veliki broj savremenih Jevreja ne veruje u budući život. Među religioznim Jevrejima u Americi izvršena je anketa, koja pokazuje da mnogo veći broj Jevreja, više nego hrišćana, ne veruje u budući život. Sumnja u budući svet po‑stoji čak i među rabinima. Na jednoj sahrani jedan ortodoksni rabin je rekao: »Judajizam ne veruje u budući živt posle smrti. Radije mi živimo u dobrim delima koja smo učinili i sećanju onih koje smo iza sebe ostavili.« (Jewish Wisdom, p. 277)

Rabin Denes Prager, na ovu izjavu je odgovorio: »Ako nema budućeg života, onda nacisti i jevrejska deca koju su živu bacali u peć Aušvica, imaju istu sudbinu. Kad bih u tako nešta verovao, radije bih postao nevernik ili bih mrzeo Boga, koji je stvorio takav grub i apsurdan svemir.« (Isto)

Još za vreme apostola, u judaizmu, postojale su dve sekte, fariseji i sadukeji, koji su se neprestano sukobljavali i prepirali oko vaskrsenja mrtvih. Zbog toga su posebno mrzeli i Hristove učenike zato što su verovali u vaskrsenje i propovedali o njemu. Ne samo da su o tome propovedali, već su isticali da su starozavetni proroci prorekli da će Isus Hristos biti razapet i da će ustati iz groba; i da je Hristovo vaskrsenje ispunjenje tih prtoročanstava.

Apostol Pavle je pred jevrejskim Većem izjavio: »Za nad i za vaskrsenije iz mrtvih doveden sam na sud.« (Dela 23,6) Dakle, apostolima je suđeno zbog verovanja u vaskrsenje. Apostol Pavle je ovu izjavu


78


potvrdio i pred sudijom Feliksom: »Za vaskrsenije mrtvih dovedoste me danas na sud.« (Dela 24,21)

Pred carom Agripom Pavle je izjavio: »A sada stojim pred sudom za nadanje obećanja koje Bog obreče ocima našijem. Šta? zar vi mislite da se ne može vjerovati da Bog mrtve podiže?«(Dela 26,6.8)

Govoreći o svrsi svoga dolaska na Zemlju, Isus je rekao: »Ja sam došao da imaju život i da ga ima‑ju u izobilju.« (Jovan 10,10; Čarnić) »Hristos je za vernika vaskrsenje i život. U našem Spasitelju je obnovljen život koji je izgubljen usled greha; On u sebi ima život da oživi onoga koga hoće. Njemu je podareno pravo da da besmrtnost.« (Čežnja vekova, str. 787. org)

Zbog vere u vaskrsenje doveden na sud

79

»Ja sam put i Istina i Život«, rekao je Isus, »niko neće doći k Ocu do kroza Me.« (Jovan 14,6)

Samo je Isus o Sebi mogao da kaže:»Ja sam Onaj Što Jest.« (2. Mojsijeva 3,14)»Ja sam Pastir dobri.« (Jovan 10,11)»Ja sam Hleb života.« (Jovan 6,51)»Ja sam Vrata; ko uđe kroza Me spašće se.«

(Jovan 10,9) »Ja sam Vaskrsenije i Život: koji vjeruje u Mene,

ako i umre življeće.« (Jovan 11,25)To su slavna obećanja! Ono što je Bog obećao,

On će sigurno i ispuniti. On na nas čeka da Ga priznamo za svoga Spasitelja i prihvatimo Hristov dar spasenja.

Preko proroka Isaije Bog je obećao: »Neboj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrjepiću te i pomoći ću ti, i poduprijeću te desni‑com pravde svoje... Jer Ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: Ne boj se, Ja ću ti pomagati.« (Isaija 41,10.13)

»Spasitelj nam kaže: Kad vas Duh osvedočava o vašoj grešnosti, setite se da sam Ja umro za vas. Kada vas muče, progone ili žaloste zbog Mene i Moga Jevanđelja, setite se da sam vas ljubio tolikom ljubavlju, da sam dao život svoj za vas. Kad vam se vaše dužnosti čine mučne i vaš teret suviše težak, setite se da sam Ja zbog vas pretrpeo krst i najve‑ću sramotu. Kad vam srce drhti pred iskušenjem, setite se da je živ vaš Spasitelj i da se moli za vas.« (Isusov život, str. 220)

»A ja, Bože sačuvaj, da se čim drugijem hvalim,» rekao je apostol Pavle, »osim krstom Gospoda na‑šega Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svijet,


80


i ja svijetu’.« (Galatima 6,14; Isto, str. 221) »Vrata večnoga života otvorena su svima koji veruju u Isusa Hrista. Hristos je umirući učinio nemogućim za one koji u Njega veruju da zauvek umru... Tako nam je On omogućio da dobijemo život večni.« (7BC, p. 926)

81

9.

»I BOG ĆE OTRTI SVAKU SUZU«

Nema razloga da se plašimo, gubimo nadu i tugujemo. Blizu je dan našeg izbavljenja. Apostolu Jovanu je pokazano mnoštvo spasenih, kojem se i mi možemo priključiti, ako sada učinimo mudar izbor.

Iako će, u odnosu na one koji će biti izgubljeni, manjina biti spasena, ipak je apostolu Jovanu u viziji pokazano mnoštvo spasenih koji će u večnoj radosti slaviti svoga Otkupitelja: »Potom vidjeh, i gle, narod mnogi, kojega ne može niko izbrojiti, od svakog jezika i koljena i naroda i plemena stajahu pred prijestolom i pred Jagnjetom obučeni u haljine bijele i palme u rukama njihovim. I povikaše gla‑som velikim govoreći: Spasenije je u Bogu našemu, koji sjedi na prijestolu, i Jagnjetu.« (Otkrivenje 7,9.10) Palmova grančica je simbol pobede.

Prorok je čuo i njihove hvalospeve: »A poslije ovoga čuh glas veliki naroda mnogoga na Nebu gdje govori: Aliluja, spasenje i slava i čast i sila Gospodu našemu... Hvalite Boga našega sve sluge Njegove, i koji Ga se bojite i mali i veliki. I čuh glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova jakih, koji govore: Aliluja, jer caruje Gospod Bog Svedržitelj.« (19,1. 5.6) Prorok ih vidi kako pevaju pesmu pobede: »I pjevahu pjesmu

82


Mojsija sluge Božijega, i pjesmu Jagnjetovu, govo‑reći: velika su i divna djela Tvoja, Gospode Bože Svedržitelju, pravedni su i istiniti putevi Tvoji, Care svetijeh.« (Otkrivenje 15,3)

Svaki stanovnik ove Zemlje staće pod zastavu svoga gospodara - sotone ili Hrista. »Sada zraci svetlosti svuda prodiru, i istina se vidi u svoj svojoj jasnoći, a iskrena Božja deca kidaju veze, koje su ih do sada zadržavale. Porodične i crkvene veze sada su nemoćne da ih zadrže. Istina im je dragocenija od svega drugog. Uprkos sotonskim silama koje su se udružile protiv istine, velik je broj onih koji će stati na stranu Gospodnju.« (Kosmički konflikt, str. 496) Pripadamo li mi tom velikom mnoštvu spasenih?

Mnoštvo spasenih

83

Iako je svuda strašan prizor, nema nikakvog razloga da se plašimo, naš Gospod i Spasitelj u koga smo čvrsto i do kraja verovali, u svojoj ruci drži ključ našeg izbavljenja. »Mir vam ostavljam«, rekao je Isus, »mir svoj dajem vam: Ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji.« (Jovan 14,27) Bog je s nama i to je naša jedina sigurnost. On nas hrabri: »Da se ne plaši srce vaše, vjerujte Boga, i Mene vjerujte. Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega, a da nije tako, kazao bih vam: Idem da vam pripravim mjesto i kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k Sebi da i vi budete gdje sam Ja.« (Jovan 14,1–3) Ovo je najbolje rešenje i jedini izlaz iz velike krize u kojoj se nalazi ceo svet. Jedino Bog može da ukloni naše probleme. Hristov ponovni dolazak jedino je rešenje.

Nebeski vesnici, za vreme Hristovog vazne‑senja, ovako su hrabrili Hristove učenike: »Ljudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo, tako će doći kao što vidjeste da ide na Nebo.« (Dela 1,11) Da bi ojačao našu veru i podigao nas iz malaksalosti i beznađa, Isus izjavljuje: »Evo ću doći skoro: blago onome koji drži riječi proroštva knjige ove. I evo ću doći skoro, i plata Moja sa Mnom, da dam svakome po djelima njegovijem.« (Otkrivenje 22,7.12) On sigurno dolazi i donosi platu prema našem izboru. »Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, govori Gospod, koji jest, i koji bješe, i koji će doći.« (Otkrivenje 1,8)

Samo u poslednjem poglavlju Otkrivenja, tri puta je ponovljeno obećanje o Hristovom ponov‑nom dolasku. To nije slučajno učinjeno. Ovo ukazu‑

»I Bog će otrti svaku suzu«

84


je na važnost ovog događaja. Otkako je čovek pao u greh i izgubio svoj prvobitni dom, živela je nada u ponovni Hristov dolazak. Enoh sedmi Adamov potomak je izjavio: »Gle, ide Gospod s hiljadama svetijeh anđela svojih da učini sud svima, i da po‑kara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna djela i sve ružne riječi.« (Juda 14.15) Psalmista je ovako rekao: »Ide Bog naš, i ne muči, pred Njim je oganj koji proždire, oko Njega je bura velika.« (Psalam 50,3–5) Apostol Pavle sa velikom sigurnošću nazi‑va ga blaženom nadom: »Čekajući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista.« (Titu, 2,13) »Čekamo po obećanju Njegovu novo Nebo i novu Zemlju«, istakao je apostol Petar, »gdje pravda živi. Zato ljubazni, čekajući ovo sta‑rajte se da vas On nađe čiste i prave u miru.« (2. Petrova 3,13–14)

Isus ukazuje na znake»I odmah će po nevolji dana tijeh,« rekao je Isus,

»Sunce pomrčati, i Mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se.« (Matej 24,29)

Jevanđelje će se propovedati po svetu: »I propo‑vjediće se ovo Jevanđelje o carstvu po svemu svije‑tu za svjedočanstvo svijem narodima i tada će doći posljedak.« (Matej 24,14) Preko mnogobrojnih radio i TV stanica dan i noć propoveda se Jevanđelje svim narodima. Biblija i druga literatura štampaju se u milionima primeraka, misionari odlaze u strane zemlje, podižu se razne crkvene ustanove: crkve, škole, bolnice; hiljade ljudi svakoga dana primaju istine Jevanđelja. Poseban naglasak stavljen je na

85

poslednju vest: »Bojte se Boga i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegova. I poklonite se Onome koji je stvorio Nebo i Zemlju i more i izvore vode‑ne... Pade, pade, Vavilon grad veliki, jer otrovnim vinom svoga bluda napoji sve narode. Izađite iz njega narode moj!« (Otkrivenje 14, 7.8)

Prorečen je otpad od vere »Ali ovo znaj da će u posljednje dane nastati

vremena teška,« piše apostol Pavle, »jer će ljudi po‑stati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi, hulni‑ci, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepraved‑ni, neljubavni, neprimirljivi, opadači, neuzdržnici, bijesni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za slasti nego li za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli, i ovijeh se kloni.« (2. Timotiju 3,1–5) Svakako ste zapazili da se ovaj Pavlov opis savršeno uklapa u savremene životne prilike. »A što će se bezakonje umnožiti, ohladneće ljubav mnogijeh,« rekao je Isus. (Matej 24,12)

Većina onih koji su se priključili Hristovim neprijateljima misle da još uvek služe Bogu samo na malo drugačiji način, međutim, to je varka. Ne zaboravimo da je došlo vreme da se ceo svet podeli u dve suprotne grupe; na one koji slede Gospoda Isusa Hrista, i sve one koji su protiv Njega. Isus je to posebno izrazio slikom koja prikazuje dva puta, uski i široki put: »Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vode u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze.« (Matej 7,13.14; Čarnić)


86


Hristos nudi trajni mirOnaj koji će se uskoro pojaviti na oblacima, po‑

ručuje: »Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: Ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše i da se ne boji.« (Jovan 14,27) Pošto je ovaj mir drugačiji od onoga koji ljudi nude, on nije od »svijeta«. Da bi nas uverio u svoju spremnost i spo‑sobnost da zadovolji naše potrebe i želje i uspostavi trajni mir, sreću, radost i blagostanje, On kaže: «Ja sam Pastir dobri; Pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.« (Jovan 10,11)

Kao da primećuje da sumnjamo u Njegove izja‑ve, jer zna da su nas toliko puta prevarili naši verski i politički lideri, Isus zato nastavlja: »Ja sam Hljeb života.« (Jovan 6,48) Šta to znači? Kao što nam je svakodnevni hleb potreban, tako nam je i On potreban; kao što bez hleba nema života, tako ga nema ni bez Hrista. Zato nema razloga da se pla‑šimo ratova ni zemljotresa, poplava ni požara; On će nam uskoro obezbediti i dati sve što je potrebno.

On zna da smo u nevolji i da ne znamo šta da verujemo niti kojim putem da pođemo, i zato naše misli ponovo skreće na Sebe: »Ja sam Put Istina i Život; niko neće doći k Ocu do kroza Me.« Drugim rečima; zašto lutate u beznađu ovoga sveta po mraku neznanja i taštine; evo puta kojim ćete stići do rešenja svojih problema. Ovaj jedinstveni Put utemeljen je na životnoj istini. »Ja sam Vrata, ko uđe kroza Me spašće se... Ja dođoh da imaju život i izobilje.« (Jovan 10,9.10)

Zar to nije neobično da je On i Pastir, i Put, i Vrata, i Život i sve ostalo! Prema tome postoje samo jedna Vrata spasenja i ako ne prođemo kroz njih,

87

sve smo promašili. Borimo se da preživimo zajed‑no sa svojom porodicom, a On nam nudi »život i izobilje«. Duhovno bogatstvo, a s njim i svako drugo, nalazi se nadomak ruke, treba samo da ga prihvatimo i ono će postati naše.

Dobri Pastir, koji život svoj polaže za druge; sa velikom vlašću i sigurnim autoritetom progovara: »Ovce Moje slušaju glas Moj, i Ja poznajem njih, i za Mnom idu, i Ja ću im dati život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke Moje.« (Jovan 10,27.28) Više neće biti mržnje, zavisti, osvete i krvoprolića; neće biti nasilja ni otmice. On obećava zaštitu, utehu i život večni, život u večnoj sigurno‑sti. Nemojte plakati, već verujte i radujte se tome, uprkos sadašnjoj velikoj tuzi, nevolji, progonstvi‑ma, nepravdi i bolu.

Kada je Hristos bio utelovljen, nazvali su Ga »Emanuilo« što u prevodu znači »Bog s nama«. (Matej 1,23) Dragi moj uplakani prijatelju, ovo je najvažnija poruka za sve nas danas: »Bog je s nama!« On nas nikada neće ostaviti, izuzev ako mi ne ostavimo Njega. Uskoro će doći kraj tuzi, plaču, progonstvima, i nepravdi, jer će Bog ispuniti ono što je obećao.

Sigurno ste zapazili svu veličinu razlike između predloga koje nude svetovni lideri za rešenje naših problema i onoga što Bog nudi. Razlika je ogromna, neuporediva. Sotona je taj koji želi da pokoleba našu veru i obori našu nadu u jedinog Spasitelja, Otkupitelja i Izbavitelja Gospoda Isusa Hrista.

Apostol Pavle postavlja životna pitanja: »Šta ćemo dakle reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas? Koji, dakle, svoga Sina ne poštedje, nego


88


Ga predade za sve nas, kako dakle da nam s Njim sve ne daruje? Ko će nas rastaviti od ljubavi Božije? Nevolja ili tuga, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili strah, ili mač, ili kao što stoji napisano: Za Tebe nas ubijaju vas dan, drže nas kao ovce koje su za klanje. Ali u svemu ovome pobjeđujemo Onoga radi koji nas je ljubio. Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje ni bu‑duće, ni visine ni dubine, ni druga kakva tvar može nas rastaviti od ljubavi Božje koja je u Hristu Isusu Gospodu našemu.« (Rimljanima 8,31-39) Primer apostola Pavla pokazuje da je uvek moguće ostati veran Bogu, bez obzira šta će većina izabrati.

Da bi ojačao našu veru i podigao nas iz naše malaksalosti i beznađa, Isus izjavljuje: »Evo ću doći skoro: blago onome koji drži riječi proroštva knjige

Hristov drugi dolazak i vaskrsenje pravednika

89

ove. I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovim.« (Otkrivenje 22,7.12) On sigurno dolazi i donosi nam platu pre‑ma našem izboru. Snažna izjava apostola Pavla o ponovnom Hristovom dolasku podiže umornoga i obeshrabrenoga i hrabri: »Ne želim braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli (umrli), da ne budete ožalošćeni kao ostali koji ne‑maju nade. Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti sa Njim i one koji su usnuli. Jer ovo vam kazujem rečju Gospodnjom da mi koji živimo i

Susret prilikom vaskrsenja


90


ostanemo do dolaska Gospodnjega nećemo preteći onih koji su usnuli. Jer će sam Gospod na zapovest, na glas arhanđela i na trubu Božju sići s neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi živi, mi koji preostajemo biti zajedno s njima odneti na oblacima u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa Gospodom. Stoga tešite jedan drugoga ovim rečima.« (1. Solunjanima 4,13-18; Čarnić)

Ovo je divna nada i velika radost za one koji veruju i nadaju se. Biće to divan susret kad se sa‑stanemo sa onima koji su nasilno oteti iz našeg zagrljaja, za kojima neprestano tugujemo i plačemo. Onda kada uplakana majka ponovo zagrli svoje čedo sa kojim se u velikoj tuzi morala rastati; kada se deca, koja su danas siročad, ponovo sretnu sa svojim roditeljima; kada se sretnemo sa rodbinom i svojim prijateljima, onda će započeti novi život po Božijem planu, utemeljenom na životu koji nikada neće proći. On će otvoriti grobove naših milih i dragih i mi ćemo se zaista ponovo sresti s njima.

Bog je s nama i to je naša jedina sigurnost. On nas hrabri: »Da se ne plaši srce vaše, vjerujte u Boga, i Mene vjerujte. Mnogi su stanovi u kući Oca mojega, a da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mjesto. I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gdje sam Ja.« (Jovan 14,1–3) Tada će jedino Bog rešiti naše probleme. On uklanja sve čovekove patnje koje ga neprekidno prate na putu iskušenja, pretnji i nevolja.

Onima koji su još uvek uplakani pritisnuti te‑retom tuge bola i jada; Bog otkriva završni deo konačnog izbavljenja: »I videh novo Nebo i novu

91

Zemlju«, apostol Jovan tako prikazuje viziju koju mu je Bog pokazao, »jer prvo Nebo i prva Zemlja prođoše, i mora nema više. I videh sveti grad, novi Jerusalim kako silazi s neba od Boga, opremljen kao nevesta koja je ukrašena za svoga muža. I čuh kako jedan jaki glas sa prestola govori: Vidi skinije Božje među ljudima, i On će stanovati s Njima, i oni će biti Njegov narod i sam Bog biće s njima, pa će otrti svaku suzu s njihovih očiju, i neće više biti smrti, ni žalosti, ni vike, ni bola, jer ono prvo prođe.« (Otkrivenje 21,1-4; Čarnić)

Ne samo da će Bog obnoviti prirodu, On će stvoriti i nove životne uslove, iste kao što su bili dok su Adam i Eva boravili u Edemu. »Vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom, tele i lavić i ugo‑jeno živinče biće zajedno, i malo dijete vodiće ih. I

Domovina spasenih


92


krava i medvjedica zajedno će pasti, mlad njihova zajedno će ležati, i lav će jesti slamu kao vo... Neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj, jer će Zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno.« (Isaija 11,6-9)

Kada greh zajedno sa svim svojim nosiocima bude uništen, Bog će ponovo preuzeti potpunu

Blaženstva nove Zemlje

93

kontrolu; tlačenja, nasilja i nepravde neće više biti. Još je prorok Jeremija nagovestio kraj nevolja tuge i plača. »Ali ovo napominjem srcu svojemu, te se nadam: milost je Gospodnja što ne izgibosmo sa‑svim, jer milosrđa Njegova nije nestalo. Ponavlja se svako jutro, velika je vjera tvoja. Gospod je dio moj, govori duša moja; zato ću se u Njega uzdati. Dobar je Gospod onima koji Ga čekaju, duši, koja Ga traži. Dobro je mirno čekati spasenje Gospodnje.« (Plač Jeremijin 3,21-26)

»U nebeskoj atmosferi nema patnje. Tamo više neće biti suza, ni pogreba, niti ikakvog znaka ža‑losti.« (Kosmički konflikt, str. 546) »Tamo nema razočaranja, nema bola, nema greha, nema nikoga ko će reći: bolestan sam; tamo nema pogrebnih povorki, nema plača, nema smrti, nema rastanka, nema slomljenog srca; ali tamo je Isus, tamo je mir.« (Misli s gore blagoslova, str 18, org)

Šta ćete izabrati? Rešenje koje se zasniva na za‑bludama i neverstvu, koje nude ljudi, ili ono koje Bog nudi? Bog upućuje poslednji poziv: »Izađite iz nje narode moj, da se ne pomiješate u grijehe nje‑zine, i da vam ne naude zla njezina.« (Otkrivenje 18,4) Od našeg izbora zavisi život ili smrt. Bog će svoja obećanja uskoro ispuniti, ali, ostaje pitanje, da li će se Njegova obećanja ispuniti i nad nama?


94


10.

AKO SU I DANI MRAČNI, NADAJ SE!

Kad ustanu neprijatelji, prave zavere, podvale i mračnim pogledom prate svaki postupak; ume‑sto straha, razočaranja i obeshrabrenja - nadaj se! Kad siromaštvo, beda i nestašica zakucaju na tvo‑ja vrata, ne očajavaj, već bori se i nadaj se!

Kada te iznevere i ostave oni na čijem druže‑nju si zasnivao svoju budućnost i kada ti postane neprijatelj onaj koji je toliko mio tvojoj duši; ni tada ne dozvoli da u buri i pretnjama potonu svi tvoji brodovi - već nadaj se!

Kad bolest zakuca na tvoja vrata i počne da nagriza tvrđavu tvog života, još nije sve izgublje‑no, zato ne tuguj - već nadaj se! Kada se na vidiku navuku neprovidni i mračni oblaci, snaga izdaje i kolena klecaju, i onda - nadaj se! Čak kad smrt zapreti oštricom svoga mača, kad izgleda da su po‑tonuli svi ideali; u poslednjem ropcu, poslednjem trzaju u borbi života, još uvek, nadaj se!

Kako i čemu da se nadamo kada izgleda da je sve izgubljeno?

Kad potonu svi brodovi, sruše se svi mostovi i uporišta; presahnu svi izvori, ugase se sva svetla u mraku, čemu tada možemo da se nadamo? U svim svojim nevoljama, u najvećim pouzdanju osloni

95

se na Boga. Iskustvo apostola Pavla i njegovih sa‑radnika, kao i miliona onih koji su stekli slična iskustva, ukazuju da se u najtežim momentima života možemo pouzdati u Boga. »Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosti i svake utjehe, koji nas utješi u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utješiti one koji su u svakoj nevolji utjehom kojom nas sam Bog utješio. Jer kako se stradanja Hristova umnožavaju na nama tako se i utjeha naša umnožava kroz Hrista. Ako li smo pak u nevolji, za vašu je utjehu i spasenje, koje postaje u trpljenju tih istih stradanja koja i mi podnosimo. I nadanje naše tvrdo je za vas... Nego sami u sebi osudismo da nam valja pomrijeti da se već ne uz‑damo u sebe, nego u Boga koji podiže mrtve, koji nas je od tolike smrti izbavio, i izbavlja i u Njega se uzdamo da će nas još izbaviti, s pomoću vaše moli‑tve za nas.« (2. Korinćanima 1,3-10) Ovo neoborivo potvrđuje da i u najtežim okolnostima možemo se pouzdati u Boga i Njegovu zaštitu. Nebrojeno puta je bolje osloniti se na Boga, nego na sebe, svoje sposobnosti, ili na nesigurne ljude.

»Mi ne možemo sami po sebi pobediti zle želje i navike koje se bore za prevlast. Mi nismo u stanju da savladamo moćnog neprijatelja koji nas drži u ropstvu. Jedino nam Bog može osigurati pobedu. On želi da mi upravljamo sobom, svojom voljom i svojim putevima. Ali On ne može delovati u nama bez našeg pristanka i saradnje.« (Misli s gore bla‑goslova str. 142. org)

»Čovek koji je u miru s Bogom i svojim bližnji‑ma ne može da bude nesrećan. Zavist ne može da boravi u njegovom srcu; u njemu nema mesta za zle

Ako su i dani mračni, nadaj se!

96


pretpostavke; mržnja ne može da postoji. Srce koje je u skladu s Bogom uzdignuto je iznad životnih nezgoda i iskušenja. Ali srce u kome nema mira Hristovog nesrećno je i ispunjeno nezadovoljstvom u najsavršenijoj harmoniji Neba. Život sebičnosti je život zla.« (5T.p. 489) Oni ljudi koji se u svojim nevoljama oslanjaju na Boga, imaju unutrašnji mir, koji je u tim trenucima od velike koristi i vrednosti.

»Gospod ukazuje ožalošćenima naročitu milost i njenom silom umekšava srce i pridobija duše. Njegova ljubav otvara put ranjenoj i izmučenoj duši i postaje lekoviti melem za one koji tuguju.« (Misli s gore blagoslova, str. 13. org)

»Nema drugoga temelja mira osim ovoga. Hristova milost, primljena u srce, suzbija svako neprijateljstvo; ona stišava sukobe i ispunjava dušu ljubavlju. Onoga ko je u miru s Bogom i svojim bližnjima, niko ne može učiniti nesrećnim. U nje‑govom srcu neće biti zavisti; zla sumnjičenja tu nemaju mesta; mržnja ne može postojati. Srce koje je u skladu s Bogom ispunjeno je nebeskim mirom i širi njegov blagosloveni uticaj na sve oko sebe. Duh mira će se kao rosa spuštati na srca umorna i izmučena od svetovnih sukoba.« (Isto, str. 28. org)

Onda kada smo svesni svojih slabosti i u pot‑punosti se oslanjamo na Božju zaštitu, u tom po‑uzdanju je neoboriva snaga koja pobeđuje. Apostol Pavle to potvrđuje: »Jer kad sam slab onda sam silan.« (2. Korinćanima 12,10) Zašto je Pavle mogao da kaže da kada je slab onda je silan? Zato što mu je Bog otkrio tajnu: »Jer se moja sila u slabosti po‑kazuje sasvijem.« (stih 9) Nada koju ima Hrišćanin je neoboriva i neuništiva.

97

U tom uverenju psalmista je izgovorio sledeće reči: »Da pođem i dolinom sjena smrtnoga, neću se bojati zla; jer si Ti sa mnom; štap Tvoj i palica Tvoja tješi me.« (Psalam 23,4) Sa ovim pouzdanjem on savetuje: »Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro; živi na zemlji i hrani istinu. Tješi se Gospodom, i učiniće ti što ti srce želi. Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u Njega, On će učiniti. I izvešće kao videlo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne. Osloni se na Gospoda, i čekaj Ga.« (Psalam 37,3-7)

»Bog nam je Utočište i sila, Pomoćnik, koji se u nevoljama brzo nalazi. Zato se nećemo bojati, da bi se Zemlja pomjestila, i gore se prevalile u srce morima. Neka buči i kipi voda njihova, neka se pla‑nine tresu od valova njihovijeh; potoci vesele grad Božji, sveti stan Višnjega. Bog je usred njega, neće se pomjestiti, Bog mu pomaže od zore. Uzbučaše narodi, uzdrmaše se carstva, ali On pusti glas svoj i Zemlja se rastapaše. Gospod nad vojskama s nama je, Branič je naš Bog Jakovljev. Hodite i vidite djela Gospoda, koji učini čudesa na Zemlji, prekide ra‑tove do kraja zemlje, luk prebi, koplje slomi, i kola sažeže ognjem. Utolite i poznajte da sam Ja Bog; Ja sam uzvišen po narodima, uzvišen na Zemlji. Gospod nad vojskama s nama je, Branič je naš Bog Jakovljev.« (Psalam 46,1-11)

»Koji živi u zaklonu Višnjega u sjenu Svemo-gućega počiva. Govori Gospodu: Ti si Utočište moje, Bog moj u kojega se uzdam. On će te izbaviti iz zamke ptičareve, od ljutoga pomora; perjem svojim osjeniće te, i pod krila Njegova zaklonićeš se; istina je Njegova štit i ograda. Nećeš se bojati strahote noćne, strijele, koja leti danju, pomora, koji ide po


98


mraku, bolesti, koja u podne mori. Pašće pored tebe tisuća s desne strane tebi, a tebe se neće dotaći... Jer si Ti Gospode pouzdanje moje. Višnjega si izabrao sebi za utočište. Neće te zlo zadesiti i udarac neće dosegnuti do kolibe tvoje.« (Psalam 91,1-10)

Budući svestan da je Gospod njegov Vodič, da ga štiti i brani; psalmista izražava svoju veliku zahvalnost: »Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijednoga dobra što ti je učinio. On ti prašta sve grijehe i iscjeljuje sve bolesti tvoje; izbavlja od groba život tvoj, vjenčava te dobrotom i milošću; ispunja dobrim želje tvoje, ponavlja se kao u orla mladost tvoja. Nego koliko je nebo visoko od Zemlje, tolika je milost Njegova onima koji Ga se boje.« (Psalam 103,1-5.11)

»Šta ću vratiti Gospodu za sva dobra što mi je učinio? Uzeću čašu spasenja, i prizvaću ime Gospodnje. Izvršiću obećanja svoja Gospodu pred svijem narodom Njegovijem. Skupa je pred Gospodom smrt svetaca Njegovijeh.« (Psalam 116,12-15)

»Ne uzdajte se u knezove, u sina čovječijega u kojega nema pomoći. Izađe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju; taj dan propadnu sve pomi‑sli njegove. Blago onome kome je Pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu nje‑govu.« (Psalam 146,3-5)

»Put može biti hrapav i uspon strm; može biti provalija i s desne i s leve strane, možda ćemo na svom putu morati podnositi teške napore; kada se umorimo i čeznemo za odmorom; možda ćemo morati s naporima da idemo dalje; kad izgubimo

99

snagu, možda ćemo se morati boriti, kada smo obe‑shrabreni, moraćemo se i dalje nadati; ali s Hristom, kao svojim Vodičem, ipak, ćemo konačno stići u željenu luku. Hristos je pre nas prošao tim mučnim putem i poravnao stazu našim nogama.« (Misli s gore blagoslova, str. 141. org)

Govoreći o sigurnosti Božje zaštite, prorok Isaija je napisao: »Jer si bio Krijepost ubogome, Krijepost siromahu u nevolji njegovoj, Utočište od poplave, Zaklon od žege, jer je gnev nasilnički kao poplava koja obaljuje zid.« (Isaija 25,4)

Naša nada temelji se na Hristovom obećanju: »Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati nevolju, ali ne bojte se, jer ja nadvladah svijet.« (Jovan 16,33) On poručuje: »Mir vam ostav‑ljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji.« (Jovan 14,27)

»Kad vam se dužnosti čine neumoljivim i okrut‑nim, a vaši tereti suviše teškim, opomenite se da sam za vas podneo krst, ne mareći za sramotu. Kad vam se srce steže od teškog iskušenja, setite se da vaš Otkupitelj živi da bi posredovao za vas.« (Čežnja vekova, str. 659. org)

»Hristos prilazi svakoj ranjenoj duši da je isceli. Život pun bolnih gubitaka, žalosti i patnje može se razvedriti dragocenim saznanjem Njegove prisut‑nosti. Bog ne želi da ostanemo pritisnuti podmu‑klim bolom, ranjena i slomljena srca. On želi da podignemo pogled i gledamo Njegovo drago lice, puno ljubavi... Njegovo je srce otvoreno za naše duboke žalosti, naše tuge, i naše nevolje... On će


100


uzdignuti dušu iznad svakodnevnih tuga i nevolja, i dati joj mir.« (Misli s gore blagoslova, str.12. org)

»Hristos je naša jedina Nada. Treba da gledamo na Njega, jer On je naš Spasitelj. Možemo imati poverenje u Njegovu reč i osloniti se na Njega. On zna šta nam je potrebno zato potpuno možemo imati poverenja u Njega. Ako se oslanjamo da nas vodi ljudska mudrost, bićemo izgubljeni. Međutim, možemo neposredno doći Gospodu Isusu Hristu.« (TM, p. 486)

Isus je »u svakom ljudskom biću video beskraj‑ne mogućnosti. Gledao je ljude kakvi bi mogli biti, preobražene Njegovom milošću... Gledajući ih s nadom, nadahnjivao ih je nadom. Ukazujući im po‑verenje, nadahnjivao ih je poverenjem. Otkrivajući u Sebi pravi čovekov ideal, budio je čežnju i veru da se taj ideal dostigne. U Njegovoj prisutnosti prezrene i grešne duše osećale su da su još ljudi, i čeznule da se pokažu da su dostojne Njegove pa‑žnje... Hristos je vezivao ljude za svoje srce vezama ljubavi i odanosti; istim vezama vezivao ih je i za njihove bližnje. Za njega je ljubav bila život, a život služba.« (Vaspitanje, str. 80. org)

»Hristos je, gledajući ljude u patnjama i poniže‑nju, nalazio razlog za nadu i tamo gde je naizgled bilo samo očajanje i propast. Gde god je postojala svest o vlastitoj bedi, On je video priliku da du‑hovno okrepi. Iskušavane, razočarane duše, koje su se osećale izgubljenima, na rubu propasti, nije susretao rečima optužbe, već blagoslova.« (Isto, str. 70) »Krst, predmet sramote i mučenja, doneo je svetu nadu i spasenje.« (TM, p. 67)

»Nada i hrabrost su od najvećeg značaja za savršenu službu Bogu. One su plod vere.« (RK, p.

101

164) Zato i u najvećoj nevolji, oslonimo se na Boga. Imajmo potpuno poverenje u Njegovo vođstvo, a uz Njegovu pomoć pobeda nam je osigurana. U veri i nadi čekajmo konačno oslobođenje od straha, patnje, siromaštva, tuge i bola, jer verujemo u obe‑ćanja Onoga koji je dao svoj život da nas izbavi od greha i smrti i obezbedio nam je večni život. Zato veruj i nadaj se!


SADRŽAJ

Predgovor ........................................................................................5

1. Živi li duša posle smrti? ........................................................7

2. Gde ide duša posle smrti? .................................................10

3. Priča o bogatašu i siromašnom Lazaru ........................22

4. Zašto se ljudi plaše smrti? .................................................29

5. Gde su naši umrli? ................................................................37

6. Čvrsti temelj vaskrsenja .....................................................50

7. Nada u konačno izbavljenje .............................................62

8. Sigurnost besmrtnosti ........................................................69

9. »I Bog će otrti svaku suzu« ................................................81

10. Ako su i dani mračni, nadaj se! .......................................94

Documents

Copyright by: Blagoje Samardžija · Evo kako apostol Pavle odgovara na to pitanje: »Da držiš zapovijest čistu i nezazornu do Dolaska Gospoda našega Isusa Hrista, koji će u