1

CorelDRAW 51 Mogunosti programa CorelDRAW! 5 ......................................................................................... 9 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 2.1 taje to CorelDRAW! 5 .................................................................................................. 9 Kutija alata ................................................................................................................... 10 Stvaranje crtea ............................................................................................................ 10 Opte i detaljne izmene objekata .................................................................................. 10 Slojevi crtea ................................................................................................................ 11 Virtuozna upotreba teksta ............................................................................................. 11 Prijateljski program ...................................................................................................... 11 Instalisanje i konfigurisanje programa .......................................................................... 12 Ulazak u program CorelDRAW! 5 ............................................................................... 12 2.1.1 2.1.2 2.1.3 2.2 2.3 Ulazak u program CorelDRAW! 5 upotrebom tastature ................................. 12 Ulazak u program CorelDRAW! 5 upotrebom mia ....................................... 13 Direktan ulazak u program CorelDRAW! 5 ................................................... 13

2 Ponite da koristite CorelDRAW ............................................................................................... 12

Izgled ekrana monitora ................................................................................................. 13 Stvaranje jednostavnog crtea ...................................................................................... 14 2.3.1 2.3.2 2.3.3 Stvaranje prave linije ...................................................................................... 14 Stvaranje linije slobodnom rukom .................................................................. 15 Stvaranje pravougaonika ................................................................................ 15

Dodavanje teksta na crte................................................................................................................ 16 PRIMERI ZA PRAVU LINIJU, LINIJU SLOBODNOM RUKOM ... ; ......................................... 16 2.4 uvanje fajla ................................................................................................................ 16 2.4.1 uvanje fajla upotrebom misa ........................................................................ 16

1. Miem kliknete na komandu File u glavnom meniju da bi doblli padajui meni File. ................. 16 2. Miem kliknite na komandu Save As (uvaj kao). Na ekranu se dobija komunikacioni blok Save Drawmg (sauvaj crte). U ramu Drives program nudi pogon diska/disketa (na sl. 2.4 to je pogon disketa A), dok u ramu Directories nudi ime direktorijuma. ....................................................... 16 3. Moete da preskoite postupke 4-6 i da idete odmah u postupak 7 ............................................. 16 4. Kliknite miem u ram Drives (pogoni diska/disketa) na ikonu sa znakom da bi se ovaj ram razvio.......................................................................................................................................... 16 5. Ktiknite na ime pogona diska/disketa u koma elite da uvate novu bazu podataka. Ako u ovom ramu ne vidite eljeni pogon diska/disketa, klikite na strelice (na gore, na dole) koje se nalaze na krajevima trake za izbor, sa desne strane razvijenog rama, sve dok ne dobijete ime eljenog pogona diska/disketa, pa onda kliknite na to ime........................................................................ 16 6. Ako u izabranom pogonu diska/disketa ima vie direktorljuma, kliknite na ime eljenog

2

direktorijuma u ramu Directories, da bi odredili direktorijum u kome e se uvati novi fajl. ..... 16 7. Miem kliknite na ram File Name. .............................................................................................. 16 8. Kucajui taster BS (Backspace - taster sa strelicom ulevo, odmah iznad tastera Enter), obriite ime fajla...................................................................................................................................... 16 9. Otkucajkte ime fajla. Ako ste preskoili postupke 4-6, otkucajte ime pogona diska/disketa, ime direktorijuma i ime fajla (kao i nastavak imena) pod kojim elite da sauvate novosastavljeni crte. Pri tome se koristi znak \ izmedu imena pogona diska/disketa i imena direktorijuma, kao i izmeu imena direktorijuma i imena fajla. (Ako se koristi amerika tastatura, kuca se znak \ umesto znaka 0). Na primer, kuca se: a:\tabele\CD0204.cdr. ..................................................... 16 10. Klikne se na OK. Novi fajl se upisuje na disketu koja se nalazi u pogonu diskete A, to se inicira upaljenom svetleom oznakom na pogonu diskete A. Kada se zavri upis fajja, ova svetlea oznaka se gasi, a ime fajla se javlja u naslovnom redu prozora tabele (sl. 2.4). ............ 17 2.5 2.6 Stampanje crtea........................................................................................................... 17 Izlazak iz prograrna ...................................................................................................... 17 2.6.1 2.6.2 2.7 2.7.1 3.1 Izlazak iz programa upotrebom ALT+F4 ....................................................... 17 Izlazak iz programa upotrebom mia i kontrolnog menija .............................. 18 Ulazak u postojei fajl sa crteom .................................................................. 19

Rad sa postojeim crteom ........................................................................................... 18

3 Upoznajte CorelDRAW! 5 ......................................................................................................... 19 Meni komandi .............................................................................................................. 20 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.1.4 3.1.5 3.2 3.2.1 3.2.2 3.3 3.4 3.5 3.6 Glavni meni .................................................................................................... 20 Padajui meni ................................................................................................. 21 Padajui podmeni ........................................................................................... 22 Kontrolni meni ............................................................................................... 22 Objektni meni ................................................................................................. 22 Upozoravajui blok......................................................................................... 24 Naputanje menija, komunikacionih i upozoravajuih blokova ..................... 24

Komunikacioni blok i upozoravajui blok .................................................................... 22

Ram za izbor i ram za razvijanje .................................................................................. 24 Kontrolni meni ............................................................................................................. 25 Davanje komandi pomou mia .................................................................................... 25 Kutija alatki .................................................................................................................. 25 3.6.1 3.6.2 3.6.3 3.6.4 3.6.5 3.6.6 Objekti ............................................................................................................ 26 Prikaz crtea na ekranu ................................................................................... 26 Bira (Pick Tool) ............................................................................................ 26 Uobliava (Shape Tool) ................................................................................ 27 Lupa (Zoom Tool) .......................................................................................... 27 Olovka (Pencil Tool) ...................................................................................... 27

3

3.6.7 3.6.8 3.6.9 3.6.10 3.6.11 3.6.12 3.6.13 3.7 3.8 3.9 3.10 3.11 3.12 3.13 4.1 4.2 4.3 3.7.1

Pravougaonik (Rectangle Tool) ...................................................................... 27 Elipsa (Ellipse Tool) ....................................................................................... 27 Tekstopisac (Text Tool) ................................................................................. 27 Okvirna linija i unutranja povrina ................................................................ 28 Pero okvirna alatka (Outline Tool) ............................................................ 28 Ispunjavajua alatka (Fill Tool) ...................................................................... 28 Plivajua kutija alatki ..................................................................................... 28 Uklanjanje i aktiviranje palete ikona .............................................................. 29

Paleta ikona .................................................................................................................. 28 Smotavajui blok .......................................................................................................... 29 Funkcionalni tasteri i kontrolni tasteri .......................................................................... 30 Ponitavanje kornande (UNDO) ................................................................................... 30 Poziv za pomo (HELP) ............................................................................................... 31 Prelazak u druge programe ........................................................................................... 31 Greka u programu ....................................................................................................... 31 Kako se stvara crte ...................................................................................................... 32 Priprema za stvaranje novog crtea .............................................................................. 33 4.2.1 4.3.1 4.3.2 Stvaranje novog crtea .................................................................................... 33 Stvaranje vie slojeva ..................................................................................... 34 Premetanje objekta u drugi sloj ..................................................................... 34 Slojevi crtea ................................................................................................................ 33

4 Stvaranje crtea .......................................................................................................................... 32

4.4 4.5 5.1 5.2

Ucrtavanje i unoenje objekata ..................................................................................... 35 Izmene na objektima..................................................................................................... 35 Sta je to linija u programu CorelDRAW! 5 .................................................................. 36 Crtanje linije slobodnom rukom ................................................................................... 37 5.2.1 5.2.2 Stvaranje prave linije slobodnom rukom ........................................................ 37 Stvaranje krive Sinije slobodnom rukom ........................................................ 38 Stvaranje prave linije alatkom za Bezierove linije .......................................... 38 Stvaranje krive Bezierove linije ...................................................................... 39 Izlomljena prava linija crtana alatkom za slobodnu ruku ................................ 40

5 Linije .......................................................................................................................................... 36

5.3

Crtanje Bezierove linije ................................................................................................ 38 5.3.1 5.3.2

5.4 5.5 5.6

Izlomljena prava linija .................................................................................................. 39 5.4.1 Upotreba informacionog reda ....................................................................................... 40 Prava pod zadatim uglom ............................................................................................. 40 5.6.1 Prava pod zadatim uglom ............................................................................... 40

Taster Ctrl treba da otpustite tek poto ste u postupku 5 otpustili levi taster misa. .......................... 41

4

5.7

Dimenzione linije ......................................................................................................... 41 5.7.1 5.7.2 Odreivanje parametara dimenzione linije ..................................................... 41 Postavljanje horizontalne dimenzione linije ................................................... 41 Postavljanje ukazujue linije .......................................................................... 42

5.8

Ukazujua linija ............................................................................................................ 42 5.8.1

6 Pravougaonici, elipse i krugovi .................................................................................................. 42 6.1 Crtanje pravougaonika i kvadrata ................................................................................. 42 6.1.1 6.2 Stvaranje pravougaonika ................................................................................ 43

Prilikom crtanja kvadrata drite pritisnut taster Ctrl i levi taster mia ............................................. 43 Crtanje elipse i kruga .................................................................................................... 43 6.2.1 Stvaranje elipse ............................................................................................... 44

Prilikom crtanja kruga drite pritisnut taster Ctrl i levi taster mia. ................................................ 44 7 Tekst ........................................................................................................................................... 44 7.1 Fontovi ......................................................................................................................... 45 7.1.1 7.1.2 7.1.3 7.1.4 7.1.5 7.1.6 7.2 7.3 7.4 Vrsta slova ...................................................................................................... 45 Izgled slova .................................................................................................... 45 Nain prikaza slova ....................................................................................... 46 Proporcionalna gustina slova .......................................................................... 47 Veliina slova ................................................................................................. 47 Atribut slova ................................................................................................... 47

Klase fontova................................................................................................................ 47 Umetniki i klasini tekst ............................................................................................. 47 Upisivanje umetnikog teksta ....................................................................................... 47 7.4.1 7.4.2 7.4.3 Izbor vrste i veliine slova .............................................................................. 48 Upisivanje umetnikog teksta ......................................................................... 48 Izmena vrste i veliine slova ........................................................................... 49

7.5 8.1 8.2

Upotreba jugoslovenskih slova i drugih fontova........................................................... 49 Okvirna alatka .............................................................................................................. 50 Debljina okvirne linije .................................................................................................. 50 8.2.1 Grubo odredivanje debljine okvirne linije ...................................................... 50

8 Okvirna linija ............................................................................................................................. 49

Ako izaberete da okvirna linija nema debljinu, ona se nee videti na ekranu. ................................. 50 8.3 8.4 8.5 Boja okvirne linije ........................................................................................................ 51 Izmena parametara okvirne linije smotavajuim blokom Pen ....................................... 52 8.4.1 8.5.1 Odreivanje debljine, vrste i boje okvirne linije smotavajuim blokom Pen .. 52 Odreivanje debljine i vrste okvirne linije komunikacionim blokom Outline Pen .................................................................................................................. 53 Upotreba komunikacionog bloka Outline Pen .............................................................. 53

5

8.6 8.7

Izmena boje okvirne linije komunikacionim blokom Outline Color ............................. 54 8.6.1 Odreivanje boje okvirne linije komkomunikacionim blokom Outline Color 54 Uobiajeni parametri okvirne linije .............................................................................. 55

9 Ispunjavanje povrina crtea ...................................................................................................... 55 Samo zatvorene povrine mogu da se ispunjavaju bojom ili rafurom. .................................... 55 9.1 Zatvaranje povrine ...................................................................................................... 55 9.1.1 9.1.2 9.1.3 9.2 9.3 9.4 9.5 9.6 Zatvaranje otvorene linije ............................................................................... 56 Zatvaranje linije dobijene ukrtanjem dve otvorene linije .............................. 57 Zatvaranje linije sa prekidam .......................................................................... 57

Ispunjavajua alatka ..................................................................................................... 58 Jednostavno odreivanje boje ispune............................................................................ 58 9.3.1 9.4.1 Jednostavno odredivanje boje ispune .............................................................. 58 Odreivanje jednostavne boje ispune smotavajuim blokom Fill ................... 59 | ............................................................................. 60 Smotavajui blok Fill ................................................................................................... 59 Ispunjavanje bojom ...................................................................................................... 59 Ispunjavanje nalivanjem 9.6.1 9.6.2 Nalivanje smotavajuim blokom Fill .............................................................. 60 Nalivanje komunikacionim blokom Fountain Fill .......................................... 61 Nanoenje dvobojne rafure............................................................................ 61

9.7 9.8 9.9 9.10 10.1 10.2 10.3 10.4 10.5 10.6 10.7 10.8

Ispunjavanje dvobojnom rafurom ............................................................................... 61 9.7.1 Ispunjavanje ploicama ................................................................................................ 62 Ispunjavanje strukturalnom imitacijom ........................................................................ 63 Uobiajeni parametri za ispunjavanje povrine ............................................................ 63 Biranje (obeleavanje) objekta ..................................................................................... 64 10.1.1 Istovremeno obeleavanje veeg broja objekata ............................................. 64 Grupisanje objekata ...................................................................................................... 64 Uklanjanje objekta ........................................................................................................ 65 Dupliranje objekta ........................................................................................................ 65 Premetanje objekta ...................................................................................................... 65 Kopiranje objekta ......................................................................................................... 67 Kloniranje objekta ........................................................................................................ 68 Skaliranje objekta ......................................................................................................... 68 10.8.1 10.8.2 10.8.3 10.8.4 Skaliranje miem ............................................................................................ 68 Skaliranje miem vertikalno ........................................................................... 69 Skaliranje smotavajuim blokom Transform .................................................. 69 Procentualno skaliranje smotavajuim blokom Transform ............................. 69

10 Opte izmene objekta ................................................................................................................. 63

Klon ne moe da se klonira........................................................................................................... 68

6

10.8.5 10.9 10.9.1 10.9.1.1 10.9.2.1 10.9.2

Skaliranje smotavajuim blokom Transform na odreenu veliinu ................ 70 Naginjanje miem ........................................................................................... 70 Naginjanje smotavajuim blokom Transform ................................................. 71

Naginjanje objekta ........................................................................................................ 70 Naginjanje miem horizontalno ................................................................................70 Horizontalno naginjanje smotavajuim blokom Transforin .....................................71

10.10 Rotiranje objekta .......................................................................................................... 71 10.10.1 Rotiranje objekta miem ................................................................................. 71 10.10.2 Rotiranje smotavajuim blokom Transform ................................................... 72 10.11 SIika objekta u ogledalu ............................................................................................... 72 10.11.1 Dobijanje slike u ogledalu .............................................................................. 72 10.12 Pozicioniranje objekta .................................................................................................. 73 11 Detaljno uobliavanje objekta .................................................................................................... 73 11.1 11.2 11.3 11.4 11.5 Izbor i pomeranje vora i pola ...................................................................................... 74 Dodavanje i uklanjanje vorova ................................................................................... 75 Izmena vrste vora i segmenta linije ............................................................................. 75 Seenje dela objekta ..................................................................................................... 76 11.4.1 11.5.1 12.1 12.2 12.3 12.4 Kako da odseete deo objekta ......................................................................... 76 Vraanje dela objekta ..................................................................................... 76 Vraanje dela objekta ................................................................................................... 76

12 Uobliavanje teksta .................................................................................................................... 77 Simboli ......................................................................................................................... 77 12.1.1 Unoenje simbola u crte ................................................................................ 78 Oblikovanje delova teksta ............................................................................................ 78 Kerniranje ..................................................................................................................... 79 12.3.1 12.4.1 12.4.2 12.5 13.1 13.2 13.3 13.4 Runo kerniranje ............................................................................................ 80 Postavljanje teksta uz putanju ......................................................................... 80 Nevidljiva putanja .......................................................................................... 81 Tekst du putanje.......................................................................................................... 80

Samo jedan blok teksta moe da se postavi uz putanju. .................................................................. 81 Izmena izgleda pojedinih slova..................................................................................... 81 Obvojnica ..................................................................................................................... 82 13.1.1 Stavljanje teksta u obvojnicu .......................................................................... 82 Prelivanje...................................................................................................................... 83 Dubina .......................................................................................................................... 83 13.3.1 Primena dubine na tekst .................................................................................. 83 Kontura......................................................................................................................... 84

13 Posebni efekti ............................................................................................................................. 81

7

13.4.1 13.5 13.6 14.1 14.2 14.3 14.4 14.5 14.6 14.7 14.8 15.1 15.2

Dodavanje konture.......................................................................................... 85

Istaknuta limja .............................................................................................................. 85 Naoare ........................................................................................................................ 86 Postavljanje objekata jednog preko drugog .................................................................. 86 Izmene objekta u grupi ................................................................................................. 87 Kombinovanje objekata ................................................................................................ 87 Pripajanje objekata ....................................................................................................... 88 Razbijanje sloenog objekta ......................................................................................... 89 Odsecanje delova objekta ............................................................................................. 89 Stilovi ........................................................................................................................... 89 iani okviri ................................................................................................................. 90 Duina stranice i margine ............................................................................................. 90 Jednostavno tampanje crtea ....................................................................................... 91 15.2.1 15.2.2 Stampanje crtea ............................................................................................. 91 tampanje crtea koji ima delove izvan povrine za crtanje ........................... 91 Razdvajanje boja ............................................................................................ 92

14 Vie operacije ............................................................................................................................. 86

15 tampanje ................................................................................................................................... 90

15.3 15.4 16.1 16.2 16.3 16.4

Razdvajanje boja .......................................................................................................... 92 15.3.1 tampanje dela crtea ................................................................................................... 93 Uvoz objekata ............................................................................................................... 93 16.1.1 Unoenje objekta ............................................................................................ 93 Uvoz dela bitmap slike ................................................................................................. 94 Uvoz slike pornou klipborda ....................................................................................... 94 Izvoz objekata .............................................................................................................. 94 16.4.1 Iznoenje objekta ............................................................................................ 95

16 Uvoz i izvoz objekata ................................................................................................................. 93

17 Bitmap slike ............................................................................................................................... 95 17.1 17.2 17.3 17.4 17.5 17.6 17.7 Ulazak u CorelPHOTO-PAINT .................................................................................... 95 Kutija alatki .................................................................................................................. 97 Linija, pravougaonik, elipsa ......................................................................................... 99 SIikanje etkicom ....................................................................................................... 100 Primena boja ............................................................................................................... 100 17.5.1 17.6.1 17.7.1 Ispuna ........................................................................................................... 101 Unoenje teksta............................................................................................. 101 Maskiranje .................................................................................................... 103 Tekst ........................................................................................................................... 101 Obeleavanje i maskiranje .......................................................................................... 102

8

17.8 17.9

Izmene na slici ............................................................................................................ 103 Retuiranje i montaa ................................................................................................. 104

17.10 Efekti .......................................................................................................................... 105 17.11 tampanje ................................................................................................................... 106 18 Grafikoni .................................................................................................................................. 106 18.1 Ulazak u CorelCHART i u Data Manager .................................................................. 107 18.1.1 18.1.2 18.2 18.3 18.4 18.5 18.6 18.7 18.8 18.2.1 Ulazak u CorelCHART i dobijanje prozora Data Manager ........................... 107 Direktno unosenje tabela iz fajlova ............................................................... 108 Runo obeleavanje podataka u prozoru Data manager ................................ 109

CSUM(B3..D3) ............................................................................................................................. 108 Odredivanje podataka za grafikon .............................................................................. 109 Stvaranje grafikona..................................................................................................... 110 Tekst u grafikonu........................................................................................................ 111 18.4.1 Izmena fonta u grafikonu .............................................................................. 111 Boje, rafura i debljina linija ...................................................................................... 111 Linije i markeri linijskog graflkona ............................................................................ 112 18.6.1 Izbor markera ............................................................................................... 112 Specifinosti trakastog grafikona................................................................................ 113 Dodavanje objekata na grafikon ................................................................................. 113 18.8.1 18.8.2 18.9 18.9.1 Dodavanje strelice ........................................................................................ 114 Dodavanje gotovih objekata ......................................................................... 114 Odredivanje legende ..................................................................................... 115

Legenda ...................................................................................................................... 115

18.10 Posebne vrste grafikona .............................................................................................. 116 18.11 Trodimenzionalni grafikoni ........................................................................................ 117 18.12 Gantov dijagram ......................................................................................................... 117 18.13 tampanje grafikona i tabele ...................................................................................... 118 18.14 uvanje grafikona ...................................................................................................... 118

9

1

Mogunosti programa CorelDRAW! 5

Program CorelDRAW! Je jedan od najnaprednijih i najosavremenjenijih grafikih alatki za PC. To je danas najvie korieni program za izradu ilustracija (umetniko crtanje), dok se za izradu tehnikih crtea koriste drugi programi (npr. AUTOCAD). Lako moe da se razume zato je ovaj program tako iroko prihvaen zato to ni jedan drugi programski paket za crtanje ne daje tako mnogo mogunosti za crtanje, razdvajanje boja, specijalne efekte i manipulisanje tekstom na crteu. U okviru verzije 5 ovog programa je ukljuen i program (odnosno potprogram) za slaganje (prelamanje) publikacija CorelVENTURA; koji je nekada bio nezavisan program, a sada je deo programa CorelDRAW! 5. lako je namenjen prvenstveno za crtanje, program CorelDRAW! 5 je poznat i kao izvanredan izvor fontova i sliica (vinjeta) koje mogu da se koriste kako u ilustracijama, tako i u drugim tekstualnim dokumentima. CorelDRAW! 5 se isporuuje na disketama (oko 20 disketa 1.44 MB) ili na kompaktnom disku (CD ROM). U okviru ovog programa nalazi se preko 820 fontova, 22000 sliica (vinjeta) i 100 fotografija, ukoliko je isporuen na kompaktnom disku. Na disketama se nalazi znatno manji broj fontova, sliica i fotografija, npr., na disketama je svega 24 fontova.

1.1 taje to CorelDRAW! 5CorelDRAW! 5 je namenjen za izradu i obradu ilustracija na personalnim raunarima IBM AT 386, AT 486, kao i njima kompatibilnim raunarima, pri emu se koristi WINDOWS okruenje. Ilustracije izraene ovim programom koriste se za izradu plakata, reklama, prospekata, reklamnih tekstova i raznog propagandnog materijala. Za izradu ilustracija se koriste dve tehnike: crtanje upotrebom linija - vektorsko crtanje (potprogram CorelDRAW!) i slikanje upotrebom takica - bitmap slike (potprogram CoreIPHOTO-PAINT). CorelDRAW! 5 je, u stvari, programski paket koji se sastoji od nekoliko nezavisnih programa (odnosno potprograma), meu kojima su najznaajniji Corel-DRAW! i CorelVENTURA. Program CorelDRAW! 5 je prvenstveno namenjen za izradu ilustracija, ali pored toga omoguuje i neke druge operacije upotrebom jednog od svojih 10 potprograma. Naini primene pojedinih potprograma su slini, tako da poznavanje jednog potprograma olakava prilaz nekom drugom potprogramu i njegovu upotrebu; na primer, ikone i kutije alata pojedinih potprograma omoguavaju dobijanje slinih rezultata. Ovi potprogrami svaki za sebe predstavljaju poseban program zastupljen svojom ikonom u rukovaocu programa Program Manager programskog paketa WINDOWS: CorelDRAW! je osnovni potprogram koji slui za crtanje upotrebom linija, CorelPHOTO-PAINT slui za slikanje upotrebom takica, CorelVENTURA slui za slaganje (prelom) tekstova, crtea i fotografija za publikacije, CorelCHART slui za izradu grafikona, CorelSHOW slui za izradu prezentacija, CorelMOVE slui za izradu pokretnih objekata, CorelTRACE slui za pretvaranje bitmap slika u vektorske crtee, CorelMOSAIC slui za obradu grafikih slika, CorelQUERY slui za uzimanje podataka iz baza podataka i tabela i CorelCAPTURE slui za snimanje delova prikaza sa ekrana. U ovoj knjizije posebna panja posveena programu CorelDRAW!, na koji se od-nosi prvih 18 glava knjige. Ostalim programima je posveen znatno manji prostor. ak i programu CorelVENTURA, koji ima veliku primenu u stonom izdavatvu, posveena je samo jedne glava ove knjige.

10

Program CorelDRAW! je sastavljen 1988, u preduzeu Corel Corporation. Postoji vie verzija ovog programa koje se razlikuju po platformi koju koriste (DOS ili WINDOWS) i po broju verzije. Svaka verzija je oznaena posebnim brojem. Verzija sa veim brojem je novija i sadri vie mogunosti od prethodne verzije. Fajlovi sadrani u novijoj verziji programa nose novije datume. Verzija ovog programa pod nazivom CorelDRAW! 5, koja je namenjena za rad na WINDOWS platformi, pojavila se poetkom 1994. godine. Pojedine verzije programa CorelDRAW! donekle se razlikuju po raspoloivim komandama, funkcijama i drugim mogunostima. Medutim, sve verzije programa CoreIDRAW? imaju slinosti u nainu rada, pa korisnik koji poznaje jednu verziju ovog programa, lako moe da ovlada drugom verzijom. Fajlovi izraeni u jednoj verziji programa CorelDRAW? mogu da se koriste i u drugoj verziji, uz odgovarajua ogranienja da fajlovi izraeni u novijoj verziji gube neke od svojih osobina kada se koriste u starijoj verziji.

1.2 Kutija alataU okviru programa CorelDRAW! 5 koristi se kutija alata, to je jedan deo na ekranu u kome se nalaze ikone sa 9 alatki koje se upotrebljavaju u programu Kada se miem kiikne na neku od ovih ikona, pokaziva mia postaje alatka kojom se stvara ili oblikuje neki deo crtea. Najee koriena alatka je olovka kojom se crtaju pojedine linije na crteu. Za izmene crtea se koristi uobliava kojim se jednostavno menjaju ve nacrtane linije na crteu. Lupa se koristi za poveavanje crtea na ekranu. kako bi se omoguio precizan rad na detaljnom uobliavanju - delova crtea. Upotrebom okvirne alatke moe da se menja debljina i opti izgled pojedinih linija. Upotrebom ispunjavajue alatke menja se boja ili rafura koje ispunjavaju unutranjost crtea.

1.3 Stvaranje crteaU programu CoreIDRAW 5 crtei se stvaraju ucrtavanjem linija, crte je skup linija. U programu CorelDRAW! 5 se koriste dve vrste linija: linija slobodnom rukom i Bezierova linija slobodnom rukom. Linija slobodnom rukom sasvim odgovara svom imenu, ona izgleda kao linija koju bi nacrtali slobodnom rukom koristei olovku. Bezierova linija je usavrena linija: ona se sastoji od delova (sekcija) koji se nastavljaju jedan na drugi, a nju pre svega odlikuju nevidijivi (zamiljeni) polovi i koji odredreuju izgled pojedinih sekcija. Pomeranjem ovih vorova menja se izgled linije, od prave linije moe da postane kriva ili obratno, a polovima se utie i na zakrivljenost linije, pri emu cela linija ostaje uglaena, bez naglih prelaza iz jedne u drugu sekciju, to je neostvarljivo kod linije slobodnom rukom, koja ima nagle krivine i izboine (kvrgava je). Za stvaranje pravougaonika, kvadrata, elipsi i krugova, koriste se posebne alatke. Mada bi ove geometrijske slike mogle da se stvore i alatkama za crtanje linija, ipak se upotrebom posebnih alatki za ove geometrijske slike poveava efikasnost u radu i preciznost dobijenih crtea.

1.4 Opte i detaljne izmene objekataPrilikom stvaranja crtea program CorelDRAW! 5 tretira objekte. Objekti su delovi crtea koji pretstavljaju neku celinu. Objekat moe da bude linija (prava ili kriva), pravougaonik, elipsa, slovo ili nekoliko linija koje sainjavaju jednostavan crte koji je napravljen u okviru programa CorelDRAW! 5 ili je unet (uvezen) iz nekog drugog programa. Na svakom objektu mogu da se obavljaju opte izmene. Objekat moe da se ukloni sa crtea, da se duplira (da se napravi njegova kopija), da se premesti na drugo mesto u istom ili u drugom crteu, da se smanji ili uvea itd. Na pojedinanom objektu moe da se primeni detaljno uobliuvanje objekta izmenom pojedinih linija u njemu.

11

1.5 Slojevi crteaZa manje iskusnog korisnika je naroito pogodna upotreba slojeva crtea. Na jednom sloju crtea se postavljaju osnovni delovi crtea, na drugom sloju se, na Primer, postavljaju delovi iz prvog plana, na treem sloju se postavljaju delovi koji prikazuju pozadinu, na etvrtom sloju se postavljaju popunjavajui nevani delovi itd. Svaki sloj crtea moe nezavisno da se priprema i obrauje, a da to ne utie na delove sa drugih slojeva. Kada se zavri sa obradom slojeva, oni se postavljaju jedan preko drugoga (kao u sendvi) i tako se dobija krajnji crte u kome se ne vide pojedini slojevi, ali i dalje su.oni prisutni i mogue je da se neki sloj crtea izvue iz "sendvia", pa da se doradi, ili da se izbaci. Delovi crtea koji su na gornjem sloju zaklanjaju delove crtea koji su ispod njih u donjim slojevima. Kada se izmeni redosled slojeva, pa se neki sloj izvue i postavi odozgo, svi njegovi delovi e postati vidljivi, ali e zato zaklanjati neke delove crtea na sloju koji doe ispod. ak i kad se koristi samo jedan sloj, pojedini nezavisni objekti na crteu mogu da se postavljaju jedan preko drugoga i tada gornji objekat zaklanja sve objekte koji su ispod njega. I u ovom sluaju moe da se izmeni redosled objekata, pa da se neki objekat izvue i postavi odozgo, tako da je ceo vidljiv, ali da svojim novim poloajem zaklanja objekat preko koga je doao, a koji je prethodno bio vidljiv u potpunosti.

1.6

Virtuozna upotreba teksta

Mada i drugi programi za izradu ilustracija omoguavaju da se na crte doda tekst, ono to se postie u programu CorelDRAW! 5 predstavlja vrhunsku virtuoznost. Tekst moe da se postavi na bilo koji deo crtea, pri emu su na raspolaganju kako TTF fontovi iz programa WINDOWS, tako i TTF i Type 1 fontovi iz raznih paieta sa fontovima ili fontovi iz programa CorelDRAW! 5. Pri tome, naravno, mogu da se koriste razliite veliine slova. Ono to je oaravajue u programu CorelDRAW! 5 je da ispisani tekst moe da se oblikuje, tako da se, na primer, nalazi iznad ili ispod neke krive linije, pratei njenu krivinu, ili da se viestruko multiplicira, ili da sam tekst gradi neku figuru, ili da se stvori senka ispisanog teksta, ili da su slova obojena prelivajuom (kaskadnom) bojom .

1.7 Prijateljski programSavremeni apllkacioni programi su "prijateljski orijentisani" prema korisniku. Primena programa je toliko pojednostavljena da novi korisnik moe brzo da naui da ga koristi. Davanje pojedinih komandi preko menija, komunikacionih blokova i funkcionalnih tastera je isto kao i u drugim programima koji rade u WINDOWS okruenju. Mada nije neophodna upotreba mia, ipak njegovom upotrebom su pojednostavljene mnoge operacije, ali je zadrano dvojstvo u davanju komandi, tako da sve komande mogu da se daju bilo miem, bilo tastaturom. Za razliku od drugih programa koji rade u WINDOWS okruenju, u programu CorelDRAW! 5 se primenjuju smotavajui blokovi (RoIl-Up) koji slue za odreivanje parametara pojedinih objekata, ili delova objekata ili meusobne veze objekata (na primer, debljina i boja linija, vrsta teksta, slojevi crtea, vorovi, dimenzija itd.). Oni imaju sline osobine kao i komunikacioni blokovi, ali za razliku od komunikacionih blokova, na ekranu moe da bude istovremeno otvoreno nekoliko smotavajuih blokova, a na crteu moe da se radi i kada je otvoren neki smotavajui blok. Program CorelDRAW! 5 primenjuje princip WYSIWYG (What You See Is What You Get to vidi to i dobije). To znai da se na ekranu grafiki veoma kvaiitetno prikazuju crtei, tako da se posle tampanja dobija skoro isto ono to se vidi i na ekranu. Zahvaljujui WYSIWYG principu, na ekranu se vide razliite vrste i veliine linija i slova. Ako napravite greku, moete odmah da je ispravite tako to ete ponititi obavIjenu operaciju monom komandom Undo. Ako ste grekom obrisali neki deo tabele, komanda "Undo" e

12

vas spasiti od te greke, tako da ne morate ponovo da ukucavate izbrisane podatke. Kada ne znate kako da postupite kod neke operacije, dovoljno je da pitate program, pa ete dobiti odgovor. Upotrebom "slube za pomo'' ("HELP" = pomo), mogu da se dobiju odgovori na veliki broj pitanja u vezi sa korienjem programa.

1.8 Instalisanje i konfigurisanje programaInstalisanje programa predstavlja jednu proceduru pri prvoj upotrebi programa, kada se program prilagoava raspoloivoj konfiguraciji hardvera. Pri veini promena hardvera, procedura instalisanja programa treba da se ponovi. Prilikom instalisanja programa, program postavlja pitanja o konfiguiaciji hardvera, nudei nekoliko moguih odgovora od kojih korisnik izabere pravi odgovor i kuca ga na tastaturi, saoptavajui ga na taj nain programu. Prilikom instalisanja progran program saznaje sa kojim komponentama hardvera treba da radi. Izmedu ostalog. program saznaje potrebne informacije o monitoru, tanipau, videokartii pogonima diska/disketa itd. Na osnovu ovih informacija program odreuje kakve instrukcije treba da daje perifernim jedinicama raunara, jer e te instrukcije bi razliite prilikom upotrebe razliitih periferijskih jedinica. Na primer, instrukcije o prikazu na ekranu monitora bie razliite prilikoim upotrebe monohromog ili kolor monitora. Za veliki broj mogunosti koje ima program postoje razliite varijante kako program moe da ih rei. Na primer, program moe da izda instrukciju da se kao jedinica mere koriste milimetri, ini, punktovi itd. Konfiguracija programa odreuje koje e se mogunosti programa od nekoliko raspoloivih, uobiajeno, primeniti (uobiajeno = engl. default). Re "uobiajeno" ovde znai da e se neka mogunost programa, npr. upotreba mm kao jedinice mera, uobiajeno, primeniti kod programa, osim ako se ne obavi poseban postupak kojim bi se ta mogunost programa izmenila.

2

Ponite da koristite CorelDRAW

Kae se da je najbri nain da nauite neki program taj da neto stvorite u njemu. Ako se radi o programu CorelDRAW! 5, onda bi najbri nain da ga nauite bio da pomou njega napravite neki crte. U ovoj glavi je opisano kako ete stvoriti jednostavni crte. To nee biti veliki crte, on nee sadrati sve delove crtea koji mogu da se dobiju programom CorelDRAW! 5, ali e vam pruiti znaajan oslonac za dalje upoznavanje sa ovim programom. Opisano je i kako treba da sauvate novostvoreni crte i kako da ga tampate. U glavama 4-14 opisano je detaljnije kako se stvaraju i usavravaju pojedini delovi crtea.

2.1 Ulazak u program CorelDRAW! 5Ako niste obavili instalisanje programa CorelDRAW! 5 na vrsti disk, prvo to obavite prema uputstvima iz odeljka 22.2. Ulazak u program CoreIDRAW! 5 sastoji se iz tri dela (pri emu se nee opisivati prva dva dela, smatrajui da to poznajete). Pretpostaviemo da znate kako ete ui u WINDOWS, i kako ete na ekranu dobiti prozor rukovaoca programa Program Manager, u kome se nalazi nekoliko grupnih prozora. U prvom redu svakog grupnog prozora (naslovni red) nalazi se njegovo ime, npr. Main, Applications itd. U zavisnosti kako je obavljeno instalisanje programa CorelDRAW 5, njegova ikona moe da se nalazi u grupnom Applications ili u grupnom prozoru Corel 5.2.1.1 Ulazak u program CorelDRAW! 5 upotrebom tastature

1. Posle ulaska u program WINDOWS, u prozoru rukovaoca programa Program Manager pritiscima na tastere Ctrl+Tab smenjivaete grupne prozore, dok ne dobjjete grupni prozor u kome je ikona Co-relDRAW! 2. Pritiscima na taster sa strelicom ulevo ili na taster sa strelicom udesno , pokaziva

13

dovedite na ikonu sa natpisom Corel-DRAW!. 3. Prltisne se taster Enter. Na ekranu se prvo pojaviti zatitni prlkaz programa CorelDRAW! 5, u kome se nalazi ime korisnika onako kako je upisano za vreme instalisanja programa, kao i poruka o zatiti od kopiranja i neovlaene upotrebe, a zatim se javlja prazan prozor programa CorelDRAW! 5 .2.1.2 Ulazak u program CorelDRAW! 5 upotrebom mia

4 Posle ulaska u WINDOWS u prozoru rukovaoca programa Program Manager. miem kliknite na naslovni red jednog po jednog grupnog prozora dok ne dobijete grupni prozor u kome je ikona CorelDRAW 5. 5 Dva puta brzo kliknite levim tasterom mia na ikonu CoreIDRAW 5 Na ekranu se prvo pojavi zatitni prikaz programa CorelDRAW! 5 u kome se nalazi ime korisnika, a zatim se javlja prazan prozor programa CoreIDRAW. 5 . U program CoreIDRAW. 5 moe da se ue direktno postupcima 6-7, ukoliko je u fajlu AUTOEXEC.BAT uneta potrebna putanja za aktiviranje direktorijuma u kome se nalazi Windows, kao i putanja za aktiviranje direktorijuma u kome se nalazi CoreIDRAW. 5 I u ovom sluaju se prvo ulazi u rukovaoc programa Program Manager programskog paketa WINDOWS, pa se tek iz njega ide u prozor programa CoreIDRAW. 5, ali to sve obavija sam program2.1.3 Direktan ulazak u program CorelDRAW! 5

6. Poto ste ukljuili personalni raunar, aktivirajte operativni sistem DOS. 7. Na tastaturi otkucajte WIN CORELDRW, pa pritisnite taster Enter. Poto raunar uita program WINDOWS u operativnu memoriju, odmah zatim uitava i program CorelDRAW! 5. Na ekranu se prvo pojavi zatitni prikaz programa CorelDRAW! 5, u kome se nalazi ime korisnika onako kako je upisano za vreme instalisanja programa, kao i poruka o zatiti od kopiranja i neovlaene upotrebe, a zatim se javlja prazan prozor programa CorelDRAW! .

2.2 Izgled ekrana monitoraAko ste koristili neki drugi program koji radi u WINDOWS okruenju rad sa prozorima i veina elemenata na ekranu monitora su vam poznati. Na ekranu se dobija prikaz slian onome na sl. 2.2, gde centralni deo predstavlja prostor za izradu crtea. Na slici 2.2 vidi se prozor programa CorelDRAW! 5, koji nosi naziv CorelDRAW! - UNTITLED.CDR. Kada je crte sauvan u nekom fajlu sadri naziv tog fajla (prozor na sl. 2.3, nosi naziv CorelDRAW! CD0203,CDR). Zavisno od postavljenih parametara programa i od upotrebljene video-kartice, izgled prozora programa Corel-DRAW! 5 moe da bude donekle razliit od onog prikazanog na sl. 2.2. Na ekranu raunara (sl. 2.2) razlikuje se nekoliko delova: kontrolni panel za praenje rada na tabeli (4 gornja reda na ekranu); naziv prozora CorelDRAW! - UNTITLED.CDR u prvom redu ekrana; glavni meni u drugom redu; paleta ikona u treem redu; razmernik horizontalni u etvrtom redu; kutija alatki s ikonama za 9 alatki koje se koriste za rad na crteu; razmernik vertikalni na levoj strani ekrana, odmah pored kutije s alatkama; paleta boja u pretposlednjem redu ekrana s ikonama uzoraka boja (na ekranu moe da se dobije i vie paleta boja); informacioni red (statusni red) je zadnji red na ekranu koji na levoj strani ima objanjenja o obeleenoj komandi iz menija, ili ikoni iz panela ikona ili o poloaju strelice mia na povrini za crtanje;

14

povrina za crtanje na kojoj e se raditi (uokvirena je); dve klizne trake za izbor dela povrine za crtanje koji e se videti na ekranu, donji bira u horizontalnom smeru, a desni bira u vertikalnom smeru; klizai na kliznim trakama; etiri strelice za izbor (na krajevima kliznih traka) su ikone koje se aktiviraju miem i kojima se menja vidljivi deo povrine za crtanje; ikona kontrolnog menija, slui za otvaranje kontrolnog menija; ikona za minimiziranje, sa trouglom usmerenim nanie, slui za minimiziranje prozora CorelDRAW! 5, tako da se on svede na ikonu i ikona za maksimiziranje ili obnavljanje, sa trouglom usmerenim navie, ako slui za maksimiziranje prozora, odnosno sa dva trougla ako slui za vraanje prozora na prethodnu veliinu. Kada je strelica mia na povrini za crtanje, ona oznaava mesto gde e se uneti novi deo crtea. Pomeranjem mia menja se poloaj strelice mia, kao i oznaka poloaja strelice mia koja se vidi u levom kraju informacionog reda. Oznaka poloaja strelice mia je predstavljena sa dva broja, odvojena zapetom, koji daju X i Y koordinate strelice mia u odnosu na donji levi ugao povrine za crtanje. Kada je strelica mia usmerena na donji levi ugao povrine za crtanje, u informacionom redu se vide koordinate 0.00, 0.00. Koordinate strelice mia mogu da budu u inima, milimetrima ili u punktovima (1 in ima 72 punkta), zavisno od toga ta je izabrano u okviru konfigurisanja programa CorelDRAW! 5 (odeljak 25.3).

2.3 Stvaranje jednostavnog crteaZa poetak emo napraviti jednostavan crte koji se sastoji od nekoliko linija, pravougaonika i elipse, pa emo na taj crte dodati odgovarajui tekst. Za crtanje se koristi kutija alatki (na levoj strani prozora) u kojoj se nalaze ikone za 9 alatki. Prvo emo koristiti alatku Pencil (olovka) za stvaranje prave linije. Kada miem kliknete na ikonu ove alatke (koja ima crte olovke), pa mi pomerite tako da njegov pokaziva dode u povrinu za crtanje, izgled pokazivaa mia e se promeniti u dve ukrtene tanke linije. Da bi nacrtali pravu liniju, pokaziva mia dovedete na mesto gde prava linija treba da pone , kratko pritisnete levi taster mia, pa kada ga otpustite, pomerite mia, a time i pokaziva mia (koji ima oblik dve ukrtene tanke linije), dok ga ne dovedete na mesto gde prava linija treba da se zavri i tu opet kratko pritisnete levi taster mia. Izmeu ovih dveju taaka (A i B) ucrtae se prava linija . Da bi dobili krivu liniju (liniju slobodnom rukom), takoe treba da koristite alatku Pencil (olovka). Prvo miem kliknete na ikonu ove alatke, pa pokaziva mia pomerite u povrinu za crtanje, na mesto gde kriva, linija treba da pone (neka je to taka C). Zatim pritisnite levi taster mia i drei ga pritisnutim, pomerajte mia, ispisujui liniju slobodnom rukom. Kada doete do mesta gde linija treba da se zavri (neka je to taka D), otpustite levi taster mia. Linija CD na sl. 2.3 predstavlja kronju drveta. Na slian nain moete da nacrtate celo drvo (kronju i stablo), sl. 2.3 dole desno. Ako niste zadovoljni dobijenom pravom linijom ili linijom slobodnom rukom, kliknite miem u glavni meni na komandu Edit (sredi), pa u dobijenom padajuem meniju kliknite na komandu Undo Create (poniti stvaranje), ime se s ekrana uklanja linija dobijena postupcima 1-3, odnosno 5-6.2.3.1 Stvaranje prave linije

1. U prozoru programa CorelDRAW! 5 (sl. 2.2) kliknite miem u kutuju alatki na ikonu u kojoj se vidi olovka. 2. U povrini za crtanje dovedite pokaziva mia (koji ima oblik dve ukrtene tanke linije), u taku u kojoj treba da pone prava linija (tacka A na sl. 2.3), pritisnite levi taster mia, pa ga zatlm

15

otpustite. 3. Pomerajui mia, dovedite pokaziva mia u taku gde treba da se zavri prava linija (tacka B na sl. 2.3). Kako pomerate mia, iscrtavae se prava linija od poetne take (taka A na sl. 2.3) do take u koju je uperen pokaziva mla. Pomerajui mia, moete da menjate smer i duinu iscrtane prave linije. Kada ste zadovoljni smerom i duinom iscrtane prave linije, tu opet kliknite miem, ime fiksirate i zavrnu taku prave linije. Izmedu taaka A i B e se ucrtati prava linija. 4. Ako niste zadovoljni dobijenom pravom linijom, kliknite miem u glavni meni na komandu Edit (sredi), pa u dobijenom padajuem meniju kliknite na komandu Undo Create (poniti stvaranje), ime se s ekrana uklanja prava linija dobijena postupclma 1--3, pa ponovite postupke 23. Ako posle postupka 2 niste otpustili levi taster mia, neete dobiti pravu liniju, ve ete dobiti liniju slobodnom rukom2.3.2 Stvaranje linije slobodnom rukom

5. U prozoru programa CorelDRAW! 5 (sl. 2.2) kliknite miem u kutiju alatki na ikonu u kojoj se vidi olovka. 6. U povrini za crtanje dovedite pokaziva mia u taku u kojoj treba da pone linija slobodnom rukom (taka C na sl. 2.3), pritisnite levi taster mia, pa drei ga pritisnutim, pomerajte mia, dovodei pokaziva mia u taku gde treba da se zavri linija (taka D na sl. 2.3), pa tek tu otpustite levi taster mia. Izmeu taaka C i D e se ucrtati linija slobodnom rukom. 7. Ako niste zadovoljni dobijenom linijom, kliknite miem u glavni meni na komandu Edit (sredi), pa u dobijenom padajuem meniju kliknite na komandu Undo Create (poniti stvaranje), ime se s ekrana uklanja linija dobijena postupcima 5-6, pa ponovite postupak 6. Da bi dobili pravougaonik treba da koristite alatku Rectangle (pravougaonik). Kada miem kliknete na ikonu ove alatke (koja ima crte pravougaonika), pa mi pomerite tako da njegov pokaziva dode u povrinu za crtanje, izgled pokazivaa mia e se promeniti u dve ukrtene tanke linije. Da bi nacrtali pravougaonik, pokaziva mia dovedete na mesto gde treba da se dobije gornji levi ugao pravougaonika (neka je to taka E na sl. 2.3). Zatim pritisnite levi taster mia i drei ga pritisnutim, pomerajte mia dok pokaziva mia ne dode na mesto gde t.reba da se nae donji desni ugao pravougaonika (to je taka G na sl. 2.3) i tek tu otpustite levi taster mia. Na ekranu e se dobiti pravougaonik (EFGH na sl. 2.3). Da bi dobili elipsu treba da koristite alatku Ellipse (elipsa). Prilikom crtanja elipse treba da zamislite pravougaonik ucrtan oko elipse koju stvarate. Tada alatku za crtanje elipse koristite na isti nain kao to ste koristili alatku za stvaranje pravougaonika, probajui da ucrtate ovaj zamiljeni pravougaonik oko elipse koju elite da stvorite, ali ete umesto tog pravougaonika dobiti elipsu. Elipsa se stvara na isti naim kao i pravougaonik, primenjujui postupke 8-10, samo to se u postupku 8 bira ikona sa ucrtanom elipsom, dok se u postupku 9 pokuava da nacrta pravougaonik oko eljene elipse.2.3.3 Stvaranje pravougaonika

8. U prozoru programa CorelDRAW! 5 (sl. 2.2) kliknite miem u kutiju alatki na ikonu u kojoj se vidi pravougaonik. 9. U povrini za crtanje dovedite pokazivac mia u taku u kojoj treba da se dobije gornji levi ugao pravougaonika (taka E na sl. 2.4), pritisnite levi taster mia, pa drei ga pritisnutim, pomerajte mia, dovodei pokaziva mia u taku gde treba da se dobije donji desni ugao pravougaonika (taka G na sl. 2.4), pa tu otpustite levi taster mia. Na ekranu e se dobiti pravougaonik (EFGH na sl. 2.4) 10. Ako niste zadovoljni dobljenim pravougaonikom, kliknite miem u glavni meni na komandu Edit (sredi), pa u dobijenom padajuem meniju kliknite na komandu Undo Create (poniti stvaranje), ime se sa ekrana uklanja pravougaonik dobijen postupcima 89, pa zatim ponovlte

16

postupak 9 Na kraju emo da pokaemo kako se koristi jo alatka Text za ispisivanje teksta na crteu. Prilikom ispisivanja teksta mogu da se koriste razliite vrste slova (fontovi), - slova (detaljnije je objanjeno u glavi 7). Pre nego to ponete da ukucavate tekst, korisno je da ga rukom napiete na papiru, kako bi unapred imali predstavu o veliini teksta, u odnosu na prazan prostor na crteu u koji elite da dodate tekst i kako ne biste dolazili u zabunu prilikom kucanja. Ako prilikom kucanja teksta napravite greku, tasterima sa strelicama vratite kursor na mesto gde ste uoili greku, pritiskom na taster BS (Backspace) ili na taster Del uklonite pogreno ukucane znakove i ukucajte ispravne znakove, na isti nain kao to pravite ispravke u programima za obradu teklsta. Dodavanje teksta na crte 11. U prozoru programa CorelDRAW! 5 (si. 2.2) kliknite miem u kutuju alatki na ikonu u kojoj se vidi slovo A, ime omoguujete ispisivanje teksta. 12. U povrini za crtanje kliknite miem na mesto gde elite da pone ispisivanje teksta; na tom mestu se dobija mali tamni pravougaonik, veliine jednog slovnog znaka (kursor). 13. Ukucajte tekst koji elite da dodate na crte; neka je to na sl. 2.3 tekst: PRIMERI ZA PRAVU LINIJU, LINIJU SLOBODNOM RUKOM ... ; kada elite da predete u novi red, pritisnite taster Enter.

2.4 uvanje fajlaKada se crte sastavi, a jo se ne sauva, on se na ekranu vidi u prozoru Corel-DRAW! UNTITLED.CDR (sl. 2.2). Kada se crte sauva, na ekranu se on vidi u prozoru koji ima neko ime, npr. CorelDRAW! - CD0203.CDR (sl. 2.3). Sauvani crte predstavlja fajl koji se imenuje. Ime fajla moe da bude bilo koji skup slova i brojeva, pod uslovom da je prvi znak slovo, da nema vie od 8 znakova i da nema razmaka izmedu pojedinih znakova. Obino ime fajla ima neko znaenje, npr. ime neke osobe, ili naziv sadraja tabele. Takoe se vodi rauna da se ne upotrebi ime nekog drugog fajla, koji ve postoji sauvan na disketi/disku. Fajlovi se uvaju na disketama/diskovima na koje se upisuju magnetskim putem. Savetuje se da fajlove uvate na disketama.2.4.1 uvanje fajla upotrebom misa

1. Miem kliknete na komandu File u glavnom meniju da bi doblli padajui meni File. 2. Miem kliknite na komandu Save As (uvaj kao). Na ekranu se dobija komunikacioni blok Save Drawmg (sauvaj crte). U ramu Drives program nudi pogon diska/disketa (na sl. 2.4 to je pogon disketa A), dok u ramu Directories nudi ime direktorijuma. 3. Moete da preskoite postupke 4-6 i da idete odmah u postupak 7 4. Kliknite miem u ram Drives (pogoni diska/disketa) na ikonu sa znakom da bi se ovaj ram razvio. 5. Ktiknite na ime pogona diska/disketa u koma elite da uvate novu bazu podataka. Ako u ovom ramu ne vidite eljeni pogon diska/disketa, klikite na strelice (na gore, na dole) koje se nalaze na krajevima trake za izbor, sa desne strane razvijenog rama, sve dok ne dobijete ime eljenog pogona diska/disketa, pa onda kliknite na to ime. 6. Ako u izabranom pogonu diska/disketa ima vie direktorljuma, kliknite na ime eljenog direktorijuma u ramu Directories, da bi odredili direktorijum u kome e se uvati novi fajl. 7. Miem kliknite na ram File Name. 8. Kucajui taster BS (Backspace - taster sa strelicom ulevo, odmah iznad tastera Enter), obriite ime fajla. 9. Otkucajkte ime fajla. Ako ste preskoili postupke 4-6, otkucajte ime pogona diska/disketa, ime direktorijuma i ime fajla (kao i nastavak imena) pod kojim elite da sauvate novosastavljeni crte. Pri tome se koristi znak \ izmedu imena pogona diska/disketa i imena direktorijuma, kao i izmeu imena direktorijuma i imena fajla. (Ako se koristi amerika tastatura,

17

kuca se znak \ umesto znaka 0). Na primer, kuca se: a:\tabele\CD0204.cdr. 10. Klikne se na OK. Novi fajl se upisuje na disketu koja se nalazi u pogonu diskete A, to se inicira upaljenom svetleom oznakom na pogonu diskete A. Kada se zavri upis fajja, ova svetlea oznaka se gasi, a ime fajla se javlja u naslovnom redu prozora tabele (sl. 2.4). U programu CorelDRAW! 5 fajlovi sa crteima imaju nastavak (.cdr). Za uvanje fajla mogu da se koriste dve komande: File / Save As komanda se koristi kako je objanjeno u postupcima 1-10 za uvanje novog crtea, pri emu se odreuje ime fajla; ova komanda moe da se koristi i za promenu imena ve postojeeg fajla, tako to se obave postupci 1-10, a u postupku 9 se odredi novo ime za fajl; File / Save komanda se koristi za uvanje ve postojeeg fajla u kome su obavljene izmene na crteu; posle davanja ove komande se ne dobija komunikacioni blok Save Drawing, i ne moe da se menja ime fajla; ako ste ovu komandu dali za uvanje novog crtea, koji dotle nije imao svoj fajl, program umesto ove komande izvrava komandu File / Save As i daje komunikacioni blok Save Drawing u kome odreujete ime fajla. Umesto davanja komande File / Save, moete da otkucate Ctrl+S (tj. da istovremeno pritisnete tastere Ctrl i S), ili moete miem da kliknete na treu ikonu u paleti ikona, na kojoj je prikazana disketa.

2.5 Stampanje crteaDo sada opisani postupci pokazuju kako se stvara crte na ekranu i kako se uva . Posle stvaranja crtea i obavljanja neophodnih ispravki, pristupa se njegovom tampanju. tampanje crtea 1. Perforacija izmeu stranica papira u tampau se podesi da dode iznad glave za tampanje. 2. Miem se klikne na komandu File u glavnom meniju, ime se poziva padajui meni File. 3. Miem se klikne na komandu Print, ime se dobija komunikacioni blok Print. 4. Pritisne se taster Enter. tampa e odtampati crte koji je na ekranu. Umesto obavljanja postupaka 2-3 moete da otkucate Ctrl+P (tj. da istovremeno pritisnete tastere Ctrl i P).

2.6 Izlazak iz prograrnaIz programa CorelDRAW! 5 moe da se izae na est naina. Posle toga se dolazi u rukovaoc programa Program Manager programskog paketa WINDOWS, a izlazi u DOS. Za izlazak iz programa se koriste sledee operacije, od kojih e se opisati samo prva i trea: kucajui Alt+F4, tastaturom pomou komande Close iz kontrolnog menija, upotrebom mia i komande Close iz kontrolnog menija, tastaturom pomou komande Exit iz menija File, upotrebom mia i menija File ili Dva puta se brzo klikne miem na ikonu sa znakom "-" u gornjem levom uglu prozora.2.6.1 Izlazak iz programa upotrebom ALT+F4

1. Otkuca se ALT+F4 (tj. istovremeno se pritisnu tasteri Alt i F4), da bise dala komanda za izlazak iz programa. Ako se nije menjao crte, ili ako se sauvao crte na kome se radilo, program prelazi u postupak 6. 2 Ako je bllo ta izmenjeno u crteu, a on nije sauvan prema postupcima iz odeljka 2.4, dobija se upozoravajui blok u kome se trai potvrda komande i pita se da li treba sauvati

18

promene:Save current changes ? ( Yes No Cancel ) 3. Da se vrati nazad u program CorelDRAW! 5, daje se komanda Cancel. 4. Da se izae bez uvanja obavljenih izmena, kiikne se na No. Program prelazi u postupak 6. 5 Da se obavi uvanje izmenjenog crtea, klikne se na Yes, posle ega se dobija komunikacioni blok Save Drawing i u njemu se uva fajl sa izmenjenim crteom na nain opisan u odeljku 2.4. 6. Na ekranu se dobija prozor rukovaoca programa Program Manager (sl.2.1). 7. Kuca se Alt+F4 da se izae iz programa WINDOWS. 8. Kuca se Enter da se potvrdi komanda za izlazak iz programa WINDOWS, posle ega se na ekranu dobija prompt DOS-a. Prilikom izlaska iz programa CorelDRAW! 5, iz operativne memorije raunara se uklanjaju kako program CorelDRAW! 5, tako i svi fajlovi na kojima se radilo. Ako se u programu nije nita radilo, ili ako su sauvani svi fajlovi sa kojima se radilo, naputa se program CorelDRAW! 5 bez ikakvih problema i na ekranu se dobija rukovalac programa Program Manager programa WINDOWS. Ako crte na kome se radilo prethodno nije sauvan, izgubili bi se svi podaci koji su uneti posle prethodnog uvanja tog crtea. Zbog toga, preko upozoravajueg bloka program trai potvrdu komande za izlazak iz programa, na ta treba da odgovorite odgovarajuim postupcima 3-5.2.6.2 Izlazak iz programa upotrebom mia i kontrolnog menija

9. Miem kliknite na ikonu sa crticom "-" u gornjem levom uglu prozora. Na ekranu se dobija kontrolni meni. 10. Miem kliknite na komandu Close (zatvori) u kontrolnom meniju. 11. Ako se u programu CorelDRAW! 5 nije menjao ni jedan crte, ili ako su ve sauvani svi crtei na kojima se radilo, program prelazi u postupak 16. 12. Akoje bilo ta izmenjeno u crteu, a on nije sauvan prema postupdma iz odeljka 2.4, dobija se upozoravajui blok u kome se trai potvrda komande i pita se da li treba sauvati promene: Save current changes ? Yes No Cancel 13. Da se vrati nazad u program CorelDRAW! 5, miem se klikne na Cancel. 14. Da se izade iz programa bez uvanja obavljenih izmena, miem se klikne na No, ime program prelazi u postupak 16. 15. Da se obavi uvanje izmenjenog crtea, klikne se na Yes, posle ega se dobija komunikacioni blok Save Drawing i u njemu se uva fajt sa izmenjenim crteom na nain opisan u odeljku 2.4. 16. Na ekranu se dobija prozor rukovaoca programa Program Manager (sl. 2.1). 17. Miem se klikne na ikonu sa crtlcom "-" u gornjem levom uglu prozora Program Manager da bi se dobio kontrolni meni programa WINDOWS. 18. Klikne se na komandu Close u dobijenom kontrolnom meniju; na ekranu se dobija upozoravajui blok da e sada da se izae iz programa WINDOWS. 19. Miem se klikne na OK da bi se potvrdila komanda za izlazak iz programa WINDOWS, posle, ega se na ekranu dobija prompt DOS-a.

2.7 Rad sa postojeim crteomNajlaki nain da se upoznate sa radom programa CorelDRAW! 5 bio bi ako probate da koristite neki ve postojei crte. Vei broj crtea u fajlovima sa nastavkom (.cdr) smeteno je u direktorjumu programa CorelDRAW! 5 u okviru dva poddirektorijuma: \corel50\chart\pictogram, \corel50\draw\samples. Meu te crtee spadaju crtei foto kamere (symb053.cdr), vojnika (army379.cdr), putnikog aviona*(747.cdr), biznesmena (busnmani.cdr) i automobila (sentra.cdr). Naravno da moete da

19

koristite i neki crte koji ste izradili vi ili neko od vaih kolega. U ovom odeljku emo vas upoznati kako moete da koristite ve postojei crte iz programa CorelDRAW! 5, radi obavljanja izmena u njemu. Ako elite da obavljate izmene u crteu koji ste vi stvorili, korisno je da ga pre izmena sauvate prema postupcima iz odeljka 2.4, kako bi mogli da se na njega vratite, za sluaj da napravite greku pri izmenama. Na ekranu moete u jednom trenutku da imate otvoren samo jedan crte. Ako pored crtea na ekranu, probate da otvorite jo jedan crte, sa ekrana e se ukloniti prethodni crte.2.7.1 Ulazak u postojei fajl sa crteom

1. Prema postupcima iz odeljka 2.1 udite u program CorelDRAW! 5 tako da na ekranu dobijete prazan prozor programa CorelDRAW! 5 (sl.2.2). 2. Kliknite na komandu File u glavnom meniju, da bi se otvorio odgovarajui padajui meni. 3. Kliknite na komandu Open (otvori) da bi dobili komunikacioni blok Open Drawing (otvori crte) kao na sl. 3.3. Umesto postupaka 2-3 dovoljno je da otkucate Ctrl+0. 4. Alternativno, umesto postupaka 2-3 moete da kliknete na ikonu Open na kojoj je crte otvorene fascikle/fajla (to je druga ikona u paleti ikona na sl. 2.2), posle ega dobijate komunikacioni blok Open Drawing (otvori crte) kao na sl. 3.3. 5. Ako u komunkacionom bloku Open Drawing nije aktivan (ne vidi se u ramu Drives) pogon diska/disketa na kome se nalazi traeni fajl sa crteom, miem kliknite na strelicu (na dole) koja se nalazi u desnom kraju rama za razvijanje Drives, kako bi se taj ram razvio i kako bi prikazao imena svih pogona diskova/disketa koji postoje u raunaru. 6. Miem kliknite na ime pogona diska/disketa na kome se nalazi traeni fajl; neka je to pogon diska H, posle ega se ram za razvijanje Drives ponovo uvija i u njemu se vidi samo izabran pogon diska/disketa. 7. Ako se u razvijenom ramu Drives ne vidi pogon diska/disketa koji traite, treba da nekoliko puta kliknete na jednu od dve stredce za izbor, koje se nalaze na desnom delu razvijenog rama za izbor, kako bi se prikazali i oni pogoni diska/disketa koji se prvobitno nisu videli, pa da onda obavite postupak 5. 8. Miem dva puta brzo kliknite na ime eljenog direktorijuma u ramu Directories, neka je to direktorijum COREL50. Izabrani direktorijum se javlja u tamnom polju, a ispod natpisa Directories javlja se ime izabranog pogona diska i ime izabranog direktorijuma, na primer H:\COREL50 9. U ramu za izbor File Name javljaju se imena fajlova koji postoje na izabranoj disketi/disku i izabranom direktorijumu, a koji imaju nastavak (.cdr). U sluiiju da na disku/disketl ima vie od 10 fajlova, nazivi svih fajlova se nee videti na ekranu, ve e se videti samo nazivi prvih 10 fajtova. U tom sluaju se prvo miem klikne nekoliko puta na strelicu za izbor usmerenu nanie, ili na strelicu za izbor usmerenu navie, kako bi se spisak fajlova u ramu File Naine pomerio ( kako bi se ime traenog fajla pokazalo. 10- Miem kliknite na ime traenog fajla; na primer, na PRIMER.CDR Preko imena ovog fajla javlja se tamno polje (pokaziva), a izabrano ime fajla se javlja i u tekstualnom ramu koji se nalazi direktno ispod natpisa File Naine. 11- Kliknite na ikonu OK. Na ekranu se u prozoru CorelDRAW! 5 dobija crte iz izabranog fajla.

3

Upoznajte CorelDRAW! 5

Kada se ue u program CorelDRAW! 5, na ekranu se dobija prozor u kome se obavlja rad. Da bi program obavio neku operaciju, njemu se daje komanda. Ako su potrebne dodatne informacije, program preko komunikacionog bloka postavlja pitanja na koja treba da se odgovori. Ako izvravanje neke komande moe da prouzrokuje tetne posledice, program daje odgovarajui upozoravajui blok. Komande se daju tastaturom ili miem. Prilikom upotrebe mia posebno su

20

korisne palete ikona koje se nalaze u gornjem delu ekrana. Prilikom rada sa programom CorelDRAW! 5, koriste se komande i poruke kojima se daju uputstva programu ta da radi. U glavi 2 ve su pomenute neke komande i poruke. Komande se daju na vie naina: preko glavnog menija, preko padajuih menija, preko kontrolnih menija, preko komunikacionog bloka, preko upozoravajueg bloka, preko smotavajueg bloka, pomou mia i palete ikona, kucanjem odgovarajue instrukcije na tastaturi ili pomou funkcionalnih tastera. Nakon izbora nekih komandi iz menija, raunar na ekran dovodi komunikacioni blok u kome se trae dodatne informacije. Po prijemu poruke, obino na tastaturi treba otkucati traenu dodatnu informaciju, ili treba na ekranu izabrati jedno od ponuenih reenja (komandi).

3.1 Meni komandiProgram CorelDRAW! 5 koristi pet vrste menija komandi, koji sadre spiskove komandi: glavni meni, padajue menije, padajue podmenije, kontrolne menije i objektne menije. Glavni meni sadri komande u jednom redu (drugi red na ekranu). Padajui meni sadri komande rasporeene jedna ispod druge (sl. 3.1). Padajui podmeni se dobija iz padajueg menija, nalazi se odmah pored padajueg menija iz koga je dobijen, slian je padajuem meniju. Kontrolni meni je slian padajuem meniju, a slui samo za operacije sa prozorima (veliina, poloaj prozora itd.). Pomou menija sa komandama, bira se jedna od komandi ponuenih menijem. Glavni meni je uvek prisutan u drugom redu prozora. Ostali meniji nisu stalno prisutni na ekranu. Tokom rada na ekranu ne mora da se nalazi ni jedan od ostalih menija komandi.3.1.1 Glavni meni

Glavni meni se aktivira kucajui na taster Alt. Ponovnim pritiskom na taster Alt, deaktivira se glavni meni. GIavni meni sadri devet osnovnih komandi, pri emu je u nazivu svake komande podvueno jedno slovo, obino prvo: File, Edit, View, Layout, Arrange, Effects, Text, Special, Help Kada je aktivan glavni meni, jedna od komandi u meniju je u tamnom polju ispisana svetlim slovima (pokaziva komandi). Prilikom kucanja na Alt to je prva komanda u meniju (komanda File). Poto su podvuena slova razliita, prilikom kucanja jednog slova za biranje eljene komande, ne moe da doe do zabune i pogrenog izbora komande u meniju. Kada je aktivan glavni meni, onda svaka od ovih osnovnih komandi moe da se bira na sledea tri naina: otkucavanjem na tastaturi podvuenog slova eljene komande (npr., kucanjem FzaFile), pomeranjem tamnog polja (pokazivaa) na eljenu komandu, koristei tastere sa strelicama > i