Uvod: U toku le~enja maligne disfagije u inopera-bilnih pacijenata samo{ire}im metalnim stentovi-ma de{avaju se razli~ite i ozbiljne komplikacijekoje mogu da kompromituju metodu ukoliko sene otklone. Cilj rada: Da se prika‘u naj~e{}e kom-plikacije nastale kao posledica plasiranja stenta ina~ini njihovog re{avanja. Materijal i rezultati: U

periodu od 1996. do 2009. pod kontrolom rendgen sko-pije plasirano je 245 stentova (54 nepokrivena i 191pokrivena) u 237 pacijenata ( 164 karcinoma jednjaka,33 karcinoma kardije, 14 karcinoma bronha, 7 ezofa-gojejunalnih anastomoza, 9 ezofagealnih fistula). Sred-nje vreme pre‘ivljavanja je bilo 14,7 meseci ( u inter-valu od 1 do 33 meseca). Kontrolnom barijumskomezofagografijom smo ustanovili 1 perforaciju jednja-ka, 9 migracija stenta (1 proksimalno i 8 distalno odmesta stenoze, 31 urastanje malignog tkiva kroz stentsa restenozom i 24 prerastanja proksimalne ili distalneivice stenta malignim tkivom sa restenozom. Perfo-raciju smo re{avali stavljanjem pokrivenog stenta podkontrolom rendgen skopije, migracije su re{avane en-doskopski ili hirur{ki, urastanje i prerastanje stentamalignim tkivom balon dilatacijom ili plasiranjem no-vog stenta pod kontrolom rendgen skopije. Zaklju~ak:U toku le~enja maligne disfagije metalnim stentovimajavljaju se odredjene komplikacije koje treba pozna-vati i o~ekivati jer to omogu}uje njihovo uspe{no ot-klanjanje.

Klju~ne re~i: jednjak, stent, komplikacije, re{avanje

UVOD

Maligna disfagija nastaje kao posledica su‘enjalumena jednjaka malignim tkivom. U pacijenata u

kojih se le~enje osnovnog procesa iz bilo kog razlogane mo‘e obaviti radikalno (hirur{ki) kao alternativa u

le~enju se name}e palijacija disfagije1. Njen osnovni ciljje omogu}avanje pacijentu da uzima hranu kroz usta ka-ko bi se postigao konforan ostatak ‘ivota. Plasiranje sa-

mo{ire}ih metalnih nitinolskih stentova je danas op{te pri-hva}eni na~in palijativnog le~enja inoperabilnih karcino-ma jednjaka sa malignom disfagijom2. Ovi stentovi sepostavljaju vrlo lako jer su komprimovani na svom no-sa~u (slika 1) pa je njihov dijametar dok se uvode u jed-njak mali (ne ve}i od 8 mm), a zahvaljuju}i svojoj velikojelasti~nosti lako se prilagodjavaju obliku jednjaka u komse {ire. Svojim skoro momentalnim {irenjem na promerod 22 do 25 mm omogu}avaju skoro trenutni nestanaksimptoma disfagije.

Pri tom, njihovo postavljanje je pra}eno minimalnomtraumom po pacijenta, kako lokalnom tako i op{tom. Na-kon njihovog postavljanja zapa‘a se niska stopa morbidi-teta a pacijenti ostaju kratko u bolnici (dan ili dva ), {toznatno pojeftinjuje tro{kove le~enja3. Plasiranje stenta seobavlja pod kontrolom rendgen skopije, bez upotrebe en-doskopa, {to omogu}ava manju invazivnost i bolju tolera-nciju pacijenta. Izvodi se u lokalnoj analgeziji i sedacijibez op{te anestezije4. Procedura je, iako uspe{na, ipakpra}ena odredjenim komplikacijama koje mogu umanjitinjen efekat. Prepoznavanje ovih komplikacija i poznava-nje mehanizma njihovog nastanka omogu}ava nam da ih iuspe{no otklonimo, takodje minimalno invazivnim radio-lo{ko interventnim procedurama5. Neke, ako nastanu,ipak ne mo‘emo re{iti radiolo{kim interventnim postupci-ma nego moramo koristiti endoskopske zahvate ili hirur-{ke intervencije. Cilj ovog rada je da prika‘e na{e rezulta-te u le~enju maligne disfagije samo{ire}im metalnim sten-tovima i da opi{e mogu}e komplikacije, postupke kojimase izbegava njihov nastanak i metode le~enja nastalih.

MATERIJAL I METODI

U periodu od januara 1996. do septembra 2009. uRendgen odeljenju I hirur{ke klinike, Centra za radiolo-giju i MR, Klini~kog centra Srbije je plasiranjem ezo-fagealnog samo{ire}eg nitinolskog stenta palijativnole~eno 237 inoperabilnih pacijenata sa malignom bole{}ujednjaka (183 mu{karca i 54 ‘ene), prose~ne ‘ivotne dobi

.........................................

Re{avanje komplikacija nastalih u toku i posleplasiranja metalnih samo{ire}ih stentova u palijacijimaligne disfagije

Dj.Z. [aranovi}1, A. Djuri}-Stefanovi}1, A. M. Ivanovi}1,D. M. Ma{ulovi}1, Lj. R. Lazi}1, @.R. Markovi}1, P.M. Pe{ko2 akademik profesor dr sci1KC Srbije, Centar za radiologiju, Odeljenje za radiologijudigestivnih bolesti 2I hirur{ka klinika, Klini~ki centar Srbije

/STRU^NI RADUDK 616.329-009.1-089.819-06

DOI:10.2298/ACI0904091S

rezi

me

57 godina (u intervalu od 29 do 81 godine). Pacijenti ko-jima je stavljen stent kontrolisani su radiolo{ki i endosk-opski do kraja ‘ivota. Od radiolo{kih metoda su kori{}enikontrastni pregledi i kompjuterizovana tomografija. Sred-nje vreme pre‘ivljavanja i pra}enja je bilo 14,7 meseci (uintervalu od 1 do 33 meseca). U svih pacijenata je pre po-stavljanja stenta endoskopski i histolo{ki dokazana ste-noza jednjaka malignog tipa a nakon toga odredjen TNMstadijum bolesti (ultrazvukom i kompjuterizovanom to-mografijom). Nadjeno je 164 karcinoma jednjaka (22 pro-ksimalne toraksne tre}ine, 103 srednje toraksne tre}ine,39 distalne toraksne tre}ine), 33 karcinoma kardije, 14 ka-rcinoma bronha koji su zahvatili jednjak, 9 ezofago-respi-ratornih fistula i 7 karcinoma na ezofago-jejuno anasto-mozi. Nakon konzilijarne odluke (hirurg, patolog, inter-nista, radioterapeut i rendgendijagnosti~ar) da se radi oinoperabilnom pacijentu koji ne mo‘e da izdr‘i radiote-rapiju dono{ena je odluka za plasiranje stenta. Pre plasi-ranja stenta barijumskim kontrastnim pregledom je odred-jivano mesto, du‘ina, {irina i izgled stenoze (slika 2a).

Na osnovu rendgenskog pregleda je dono{ena odluka dali se mo‘e staviti stent. Stent nije stavljan u slu~ajevimakada je na osnovu napravljenih kontrastnih radiografijazaklju~eno da bi proksimalna ivica stenta u maksimalnora{irenom stanju bila u dodiru sa donjom ivicom gornjegezofagusnog sfinktera6. Nakon dono{enja odluke da sestent mo‘e postaviti pacijent je informisan o tome i uznjegov pismeni pristanak se pristupalo plasiranju stenta.Pacijent je pripreman premedikacijom u rendgen odelje-nju. Sedacija sa 1 mg diazepama intramuskularno, analge-tik (razni) 30 mg u 100 ml fiziolo{kog intravenski i antie-metik (klometol ) 10 mg intramuskularno. Za pristup ste-nozi su kori{}eni radni katetereri {irine lumena 5 fren~a,

du‘ine 120 cm sa ravnim ili J vrhom u zavisnosti od togada li je stenoza bila centralna ili angulirana. Pod kontro-lom skopije je kroz usta u le‘e}em stavu plasiran radni ka-teter do stenoze, a onda je poku{ano da se preko mestastenoze dodje do u ‘eludac.

SLIKA 1.

POKRIVENI METALNI SAMOŠIRE]I STENT NANOSA^U. KOMPRIMOVAN KONCEM.

SLIKA 2B.

BALON DILATACIJA STENOZE POD KONTROLOMSKOPIJE

SLIKA 2A.

PREPROCEDURALNA KONTRASTNA RADIOGRAFIJATORAKASNOG DELA JEDNJAKA SA INOPERABIL-NOM MALIGNOM STENOZOM

92 Dj. [aranovi} i sar. ACI Vol. LVI

Tamo gde to nije bilo mogu}e kateter je ostavljan predstenozu a kroz njega je plasirana vodi~ sajla promera0,0038, du‘ine 120 cm sa mekanim ravnim ili J vrhom ina taj na~in je prola‘ena stenoza do u ‘eludac. Kateter jepotom vadjen a preko sajle postavljan dilatacioni balon(du‘ine nosa~a 120 cm, du‘ine balona 8 cm, {irine u eks-pandiranom stanju 10 mm) koji na svojim krajevima po-seduje radioopalescentne markere. Balon je plasiran u po-dru~je stenoze tako da su njegovi markeri proksimalnije i

distalnije od ivica stenoze. Na taj na~in je ispunjavanjembalona kontrastnim sredstvom mogu}e dilatirati celu ste-nozu. Balon je ispunjavan sme{om vodotopivog kontrastai fiziolo{kog rastvora u odnosu 50%:50% sve do isprav-ljanja njegovog struka u podruju stenoze (slika 2b). Na-kon toga je balon vadjen a preko sajle je kroz usta pos-tavljan nosa~ sa stentom. Du‘ina nosa~a stenta je 120 cma {irina na njegovom naj{irem delu (prednji deo nosa~agde je sme{ten komprimovani stent) je 8 mm. Du‘ina ste-nta je birana na osnovu izgleda stenoze. Uvek je biran ste-nt koji je u maksimalno ra{irenom stanju 6 cm du‘i odstenoze (po 3 cm od oba kraja stenoze). U po~etku na{egrada (prve dve godine) smo koristili nepokrivene metalnenitinolske samo{ire}e stentove ~iji su zidovi u obliku mre-‘e sa okcima, jer drugih nije bilo na tr‘i{tu. Nakon toga natr‘i{tu su se pojavili metalni stentovi takodje od nitinolasa zidovima u vidu mre‘e ali koja je pokrivena poliuretan-skom tankom plastikom u centralnom delu dok su joj dis-talni i proksimalni delovi u du‘ini od po 2 cm ostali ne-pokriveni.

Od 1999. smo po~eli da koristimo njih. Nepokriveni ti-povi stenta su na nosa~u komprimovani plasti~nom ko-{uljicom ili rukavom koji obmotava ne samo stent ve} iceo nosa~. Oslobadjanje stenta i njegovo {irenje, nakonpla-siranja nosa~a kroz usta u podru~je stenoze u jednjakude-{ava se tako {to se plasti~na ko{uljica ili rukav povla~ika sebi na onom kraju koji viri iz usta pacijenta. Pok-riveni tipovi stenta su na nosa~u komprimovani koncemkoji je omotan oko stenta a svojim drugim krajem senalazi na kraju nosa~a koji viri iz usta pacijenta.Povla~enjem kon-ca ka sebi oslobadja se stent. Oslobad-janje stenta mo‘e da po~ne sa proksimalne ili sa njegovedistalne strane. Na krajevima stenta se nalaze dva para ra-dioopalescentnih markera koji omogu}avaju jasno i pre-cizno pozicioniranje stenta u podru~je stenoze, pod kon-trolom skopije. Kako je stent u komprimovanom stanjudu‘i nego u ra{irenom on-da spolja{nji markeri na njemuozna~avaju kolika je njegova du‘ina pre oslobadjanja,dakle du‘inu u toku plasi-ranja i pozicioniranja. Unu-tra{nji par markera ozna~ava kolika }e biti du‘ina stentakad se oslobodi i ra{iri, to jest ozna~avaju granice gde }ese stent na}i nakon oslobadja-nja i {irenja. Nosa~ stentaje preko vodi~ sajle pozicioniran u podru~je stenoze uvektako da se unutra{nji par mar-kera na samom stentu nalaziproksimalnije i distalnije od odgovaraju}ih ivica stenoze.Kad se pod kontrolom sko-pije uverimo da smo pozicioni-rali stent oslobadjali smo ga i pod skopijom pratili nje-govo {irenje.

Nosa~ stenta smo vadili samo onda ako smo se uverilida je stent ekspandiran vi{e od polovine svoje maksimal-ne {irine, pri tom ostavljaju}i vodi~ sajlu u jednjaku (slika2c). Ukoliko je posle 5 minuta do{lo do dvotre}inskog{irenja stenta vadili smo i vodi~ sajlu a ako nije preko saj-le smo ponovo navla~ili dilatacioni balon (promera 20mm, du‘ine 8 cm) u podru~je stenta i vr{ili njegovo mak-simalno {irenje. Nakon toga smo izvodili rendgensku ba-rijumsku kontrolu i pratili prolaz kontrasta kroz stent uo-~avaju}i polo‘aj stenta, njegovu {irinu, brzinu prolaskakontrasta kroz stent i eventulano postojanje ekstraluminal-

SLIKA 2C.

INSERCIJA STENTA POD KONTROLOM SKOPIJE UPODRU^JE BALONOM DILATIRANE STENOZE

SLIKA 2D.

NEPOSREDNA POSTPROCEDURALNA KONTRASTNARADIOGRAFSKA KONTROLA PLASIRANOG STENTA

Br. 4 Re{avanje komplikacija nastalih u toku i posle plasiranja 93metalnih samo{ire}ih stentova

nog prodora kontrasta u podru~ju rada (slika 2d). Pacijentisu ukoliko nije bilo komplikacija odlazili na odeljenje idolazili sutra na ponovnu kontrastnu kontrolu. Ako su uo-~ene komplikacije pristupalo se njihovom re{avanju. Su-tradan, na kontroli ukoliko nije bilo komplikacija pacijentisu otpu{tani ku}i uz savet o ishrani i zakazivanje kontroleza mesec dana, a ukoliko je bilo komplikacija pristupalose njihovom re{avanju. Kontrole su zakazivane u prva trimeseca jednom mese~no i radjene su nakon toga po paci-jentovoj potrebi ili po protokolu o pra}enju nastavka le-~enja hemio ili radioterapijom ukoliko je usledila.

REZULTATI

U svim slu~ajevima uspeli smo da plasiramo stent u po-dru~je stenoze i da ga oslobodimo. U toku izvodjenja pro-cedure konstatovali smo samo 3 intraproceduralne kom-plikacije i to 1 perforaciju jednjaka i 2 migracije stenta (1proksimalno od stenoze i 1 distalno od stenoze). Nepos-redno postproceduralno nismo konstatovali komplikacije.Dan nakon procedure na kontroli smo ustanovili 7 distal-nih migracija stenta. Na kasnijim mese~nim kontrolomauo~ili smo 31 urastanje malignog tkiva kroz stent i reste-nozu i to u svim slu~ajevima u grupi pacijenata sa nepok-rivenim stentom. Ovu komplikaciju smo otkrivali pro-se~no 3,4 meseca od ugradnje stenta (sa intervalom od1,2 meseca do 4,7 meseci). Urastanje nismo nalazili nakontrolama pacijenata sa pokrivenim stentom. U grupi pa-cijenata sa pokrivenim stentom smo u 24 slu~aja na{li pre-rastanje slobodnih krajeva stenta malignim tkivom (8 slu-~ajeva prerastanje proksimalnog kraja stenta i u 16 slu~a-jeva prerastanje distalnog kraja stenta). Prerastanje smootkrivali prose~no 9,1 mesec nakon procedure (sa interva-lom 4,2 do 17,5 meseci).

RE[AVANJE KOMPLIKACIJA I DISKUSIJA

Perforacija je nastala u toku balon dilatacije malignestenoze infiltratrivnog, skirusnog tipa (tvrda, rigidna ste-noza) lokalizovane u proksimalnom delu toraksnog jed-njaka.

Stenoza je bila duga 7 cm a {iroka u naju‘em delu svega3 mm i to na du‘ini oko 4 cm. Pri maksimalnom isprav-ljanju struka na balonu (promer 10 mm) do{lo je do poja-ve iznenadnog i jakog bola u grudima. Odmah smo izdu-vali balon i skinuli ga sa vodi~ sajle a pacijentu dali gut-ljaj vodotopivog kontrasta i uo~ili ekstraluminalni prodoriz stenoti~nog dela jednjaka u medijastinum (slika 3a). Uistom aktu smo preko vodi~ sajle koja je ostala u jednjakunavukli pokriveni stent (slika 3b), pozicionirali u podru~jestenoze i oslobodili (slika 3c). Neposredna postprocedu-ralana kontrola je pokazala da nema ekstraluminalnogprodora kontrasta (slika 3d). Pacijent je upu}en na ode-ljenje intenzivne nege gde je opserviran i do sutra tretiranparenteralnom ishranom. Na sutra{njoj kontrastnoj kon-troli takodje nije bilo znakova ekstraluminalnog prodorakontrasta a stanje je bilo stabilno. Otpu{ten je ku}i. Perfo-raciju smo mogli izbe}i da smo se odlu~ili na postupnu di-lataciju ovako tvrde i uzane stenoze balonom prvo od 6 paonda sukcesivno 8 i 10 mm7. Migracije stenta intraproce-

duralno (2 slu~aja) su se desile kod plasiranja pokrivenogstenta. Proksimalna migracija stenta u toku izvodjenjanastala je kod pacijenta koji nije bio adekvatno sediran.Oslobadjanje stenta je po~elo prvo proksimalno i to prenego {to je on bio u potpunosti i definitivno pozicioniran

SLIKA 3A.

PERFORACIJA PROKSIMALNOG DELA TORAKSNOGJEDNJAKA NAKON BALON DILATACIJE MALIGNESTENOZE

SLIKA 3B.

INSERCIJA POKRIVENOG STENTA U PODRU^JESTENOZE I PERFORACIONE FISTULE

94 Dj. [aranovi} i sar. ACI Vol. LVI

u podru~je stenoze. Svojim ve}im delom je bio proksima-lno od stenoze a samo kra}im distalnim delom je bio u re-giji stenoze. Nadra‘aj i ka{alj je uslovio dodatno pomera-nje pacijenta ka proksimalno te se on u potpunosti na{aooslobodjen ispred stenoze u jednjaku. U toj situaciji paci-

jent je preme{ten u endoskopsku jedinicu, gde je stentforcepsom fizi~ki uni{ten i izvadjen uz dosta muke. Dista-lna intraproceduralna migracija stenta desila se kod stentasa po~etnim distalnim {irenjem, kod koga nismo pravilnoizabrali du‘inu stenta i u pacijenta sa karcinomom kardije.U oba slu~aja koristili smo stent koji je bio kra}i od du‘i-ne stenoze. U momentu po~etka oslobadjanja stent je biopozicioniran previ{e distalno pa je bio povu~en dodatno~inom oslobadjanja koji je i{ao sa distalnog kraja iskliznuo je u ‘eludac (slika 4). Ponovili smo proceduru istavili novi stent u predeo kardije. Pacijentu je hirur{ki iz-vadjen stent koji je migrirao. Ostalih 7 distalnih migra-cija smo konstatovali dan nakon procedure na redovnojbarijumskoj kontroli. Sve su bile u pacijenata sa karcino-mom i stenozom kardije i u svim slu~ajevima se radilo omigraciji pokrivenog stenta u ‘eludac. Svi su re{avani hi-rur{ki.

Urastanje malignog tkiva kroz stent sa ponovnom poja-vom disfagije re{avali smo balon dilatacijom ili ugrad-njom novog stenta, a u zavisnosti od stepena prorastanja idu‘ine nove stenoze u stentu, op{teg stanja i spremnostipacijenta za saradnju. U najve}em broju slu~ajeva (24 od31 radilo se o duga~koj intenzivnoj stenozi) odlu~ivalismo se na ugradnju novog stenta, pokrivenog tipa i timespre~avali ponovno urastanje. Kod manjeg broja pacije-nata (7 od 31) radilo se manjem stepenu prorastanja i namanjoj du‘ini pa smo se odlu~ivali za sukcesivne balondilatacije. Prerastanje malignog tkiva nalazili smo samokod pokrivenih stentova i po{to se radilo o kratkim ste-nozama (slika 5a) u skoro svim slu~ajevima (21 od 24)pristupali smo balon dilataciji stenoziranog stenta, a samou 3 slu~aja smo radili restentiranje (slika 5b). U svim slu-~ajevima ponovo smo re{ili disfagiju.

ZAKLJU^AK

Palijativno le~enje maligne disfagije metalnim samo{i-re}im stentovima pod kontrolom rendgen skopije je sigur-no, efikasno i uz to jeftinije od hirur{kog ili radioterapij-skog8. Mo‘e biti pra}eno te{kim komplikacijama kao {tosu perforacija ili migracija. Pravilnom tehnikom rada i iz-borom odgovaraju}eg materijala ove komplikacije se mo-gu izbe}i a kada nastanu mogu se ili interventno radio-lo{ki (perforacija) ili hirur{ki (migracija) otkloniti9. Uko-liko pacijent dovoljno dugo ‘ivi, u zavisnosti od vrste pla-siranog stenta, na‘alost kao sigurne komplikacije se jav-ljaju urastanje ili prerastanje stenta malignim tkivom. Ovekomplikacije se efikasno re{avaju radiolo{ko interventnimprocedurama (balon dilatacija ili restentnig).

SUMMARY

SOLVING OF COMPLICATIONS ARISING DURINGAND AFTER APPLICATION SELF-EXPANDIBLEMETALIC STENTS IN PALLIATION OF MALIGNANTDISPHAGIA

Introduction: During palliative treatment of malignantdisphagia in inoperabile patients various and serious com-plications may occur and compromite the method of treat-ment if there were not solved.

SLIKA 3C.

OSLOBODJEN I RAŠIREN STENT U PODRU^JU FIS-TULE

SLIKA 3D.

NEPOSREDNA POSTPROCEDURLANA KONTROLAKONTRASTOM POKAZUJE DA NEMA EKSTRALUMI-NALNOG PRODORA

Br. 4 Re{avanje komplikacija nastalih u toku i posle plasiranja 95metalnih samo{ire}ih stentova

Aim: Goal is to present the most frequent complicationsdue to esophageal stenting and the wayof their solving.

Materials and method: From 1996. to 2009. in 237 pa-tients ( 164 esophageal carcinoma, 33carcinoma of theesophagogastric junction, 14 bronchial carcinoma, 7 eso-phagojejunal anastomosis, 9 esophageal fistulas) 245stents have been placed (54 uncovered and 191 covered).

Mean survival period was 14,7 months (ranged from 1do 33 months). Esophageal perforation (1), stent migra-tion (9), malignant tissue ingrowth (31) and overgrowth(24) have been revealed by barium contrast study duringfollow up.

Perforation was solved by placing covered stent, migra-tion by removing migrated stent endoscopically or surgi-cally, ingrowth and overgrowth by balon dilating orrestenting under the fluoroscopically guidance and con-trol. Conclusion: One can expect and recognize complica-tions regarding esophageal stenting because it is the onlyway for their sucsessfull treatment.

Key words: esophagus, stent, complications, solving.

REFERENCE

1. Zollikofer CL, Jost R, Schoch E, Decurtins M: Gas-trointestinal stenting. Eur Radiol, 2000;10: 329-341.

2. Acunas B, Poyanli A, Rozanes I: Intervention in gas-trointestinal tract: the treatment of esophageal, gastroduo-denal and colorectal obstructions with metallic stents. EurJ Radiol, 2002;42: 240-248.

3. [aranovi} Dj, Djuri}-Stefanovi} A, Ivanovi} A,Ma{ulovi} D, Pe{ko P. Fluoroscopically guided insertionof self-expandable metal esophageal stents for palliativetreatment of patients with malignant stenosis of esophagus

and cardia: comparison of uncovered and covered stenttypes. Dis Esophagus. 2005;18:230-238

SLIKA 4.

MIGRACIJA STENTA U @ELUDAC NAKON STEN-TOVANJA MALIGNE STENOZE KARDIJE

SLIKA 5A.

PRERASTANJE PROKSIMALNOG KRAJA STENTAMALIGNIM TKIVOM 6 MESECI NAKON PLASIRANJASTENTA

SLIKA 5B.

RESTENTIRANJE. KONTRAST BEZ ZASTOJA PASIRAU I KROZ STENT

96 Dj. [aranovi} i sar. ACI Vol. LVI

4. Therasse E, Oliva VL, Lafontaine E, Perreault P, Gi-roux MF, Soulez G: Balloon dilation and stent placementfor esophageal lesions: indications, methods and results.Radiographics,2003;23: 89-105.

5. Cozzi G, Chlaravigllo F, Civelli EM, Fornari S,Millela M, Salvetti M, Severini A. Self-expanding metalstents in gastrointestinal interventional radiology: techni-cal problems. Tumori, 2006; 92: 334-339.

6. Profili S, Meloni GB, Feo CF, Pischedda A, Bozzo C,Ginesu GC, Canalis GC: Self-expandable metal stents inthe management of cervical oesophageal and/or hypo-pharyngealstrictures. Clinical Radiology, 2002;57: 1028-1033.

7. Ferri I, Lee JK, Law S, Wong KH, Kwok KF, WongJ: Management of spontaneous perforation of esophage alcancer with covered self expanding metallic stents. DisEsophagus, 2005;18: 67-69.

8. Sarper A, Oz N, Cihangir C, Demircan A, Isin E: Theefficacy of self-expanding metal stents for palliation ofmalignant esophageal strictures and fistulas. Eur JCardiothorac Surg, 2003;23: 794-798.

9. [aranovi} Dj, Djuri} A, Markovi} Z, Ma{ulovi} D,Pe{ko P. Radiologic palliation of dysphagia--placement ofesophageal stents under radiologic control Acta Chir Iu-gosl. 2007;54:149-152

Br. 4 Re{avanje komplikacija nastalih u toku i posle plasiranja 97metalnih samo{ire}ih stentova