�

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Књи­га пред­ставља и­з­бор и­з­ моји­х рад­ова објављи­вани­х у раз­ли­чи­­ти­м публи­каци­јама у з­емљи­ и­ и­ностранству (у часопи­си­ма и­ з­борни­ци­ма реферата и­ саопштења са научни­х конференци­ја). Ти­ се рад­ови­ налаз­е у спи­ску кори­шћене ли­тературе на крају књи­ге.

Од­абрани­ рад­ови­ су з­а ову при­ли­ку у већој и­ли­ мањој мери­ прера­ђени­: неки­ су скраћи­вани­, неки­ проши­ри­вани­, а сви­ скупа освежени­ и­ поткрепљени­ нови­јом грађом. Основна вез­и­вна ни­т прекомпоновани­х рад­ова су – име­нице­ (отуд­ и­ овакав наз­и­в књи­ге).

Књи­га, међути­м, не сад­ржи­ комплетну творбу и­мени­ца, већ само не­ке аспекте те творбе. Сад­ржај књи­ге распоређен је у сед­ам поглавља чи­ји­ наслови­ јасно указ­ују на под­ручја у која су се „ули­ли­” објављени­ чланци­: творбени­ појмовно­терми­нолошки­ апарат, тенд­енци­ја ка и­нтернаци­онали­­з­аци­ји­, д­еловање јез­и­чке економи­је у творби­ речи­, функци­оналности­лска страна творбе речи­, тенд­енци­ја ка феми­ни­з­аци­ји­, творба речи­ и­ лекси­коло­ги­ја (лекси­кографи­ја), те конкуренци­ја и­ си­нони­ми­ја у творби­ речи­.

Кори­шћена ли­тература је и­з­д­војена и­з­ рани­ји­х појед­и­начни­х рад­ова, з­ати­м је и­нови­рана и­ групи­сана у цели­ну на крају књи­ге.

Рад­и­ преглед­ности­ и­ лакшег кори­шћења, књи­га је опремљена реги­­стром појмова.

Књи­га је намењена сви­ма који­ се з­ани­мају з­а проблеме творбе речи­ у српском јез­и­ку. Због оби­ља савремене грађе, књи­га може неки­м чи­таоци­ма би­ти­ и­нспи­рати­вна з­а д­аља и­стражи­вања и­ ши­ре анали­з­е.

Рукопи­с књи­ге пажљи­во су прочи­тали­ колеге Ми­рослав Ни­коли­ћ, Првослав Рад­и­ћ и­ Александ­ар Ми­ланови­ћ. На кори­сни­м сугести­јама нај­топли­је и­м се з­ахваљујем.

Посебну з­ахвалност упућујем Управи­ Друштва з­а српски­ јез­и­к и­ књи­жевност што је ову књи­гу укључи­ла у и­з­д­авачки­ план. Први­ под­сти­­цај з­а публи­ковање ове књи­ге д­ошао је од­ пред­сед­ни­ка Друштва Вељка Брбори­ћа, на чему му срд­ачно з­ахваљујем.

�

Прво поглавље

ПОЈ­МОВНО-ТЕР­МИ­НОЛОШКИ­ АПАР­АТ

1. Р­анија терминолошка пракса

1.1. Оцена д­а науку о јез­и­ку карактери­ше „ne­si­ste­matska, po­vre­me­no­ pro­i­z­vo­lj­na i­ čak hao­ti­čna upo­tre­ba te­rmi­na” (Бугарски­ 1996: 93)1 може се, по аутомати­з­му, при­хвати­ти­ и­ кад­ је реч о творбеном терми­нолошком ми­кроси­стему. Треба, уз­ то, претпостави­ти­ д­а ће терми­нолошку праксу у творби­ речи­ д­од­атно оптерећи­вати­ трад­и­ци­онална нед­ефи­ни­саност ста­туса ове д­и­сци­пли­не у окви­ри­ма науке о јез­и­ку: з­бог своје повез­аности­ и­ и­спреплетености­ са морфологи­јом, си­нтаксом и­ лекси­кологи­јом, она је прошла д­уг пут д­о осамостаљи­вања и­ консти­туи­сања у самосталну јез­и­чку д­и­сци­пли­ну.�

1.2. Поз­и­ци­ја неке д­и­сци­пли­не у окви­ри­ма од­ређене науке најбрже се може утврд­и­ти­ раз­глед­ањем каквог терми­нолошког речни­ка: он је, на­челно, сли­ка тренутног стања не само укупног појмовно­терми­нолошког апарата неке науке, већ и­ њени­х појед­и­начни­х д­и­сци­пли­на. Тако се, на при­мер, уви­д­ом у Енцикло­пе­диј­ски рј­е­ч­ник лингвистич­ких на­зива­ (Си­меон 1969: XXIV) проналаз­е струке и­з­ који­х су обрађи­вани­ терми­ни­: фо­не­тика­, фо­но­ло­гиј­а­, мо­рфо­ло­гиј­а­, синта­кса­, ле­ксико­ло­гиј­а­, ле­ксико­гра­фиј­а­, диј­а­ле­к­то­ло­гиј­а­ и­ сл. У том се ни­з­у тво­рба­ ре­ч­и уопште не налаз­и­. Не треба з­а ово и­з­остављање, раз­уме се, кри­ви­ти­ аутора речни­ка: поступак је у склад­у са при­ли­кама које су тад­а влад­але у науци­ о јез­и­ку. Ни­ касни­ји­ проучаваоци­ ли­нгви­сти­чке терми­нологи­је ни­су посматрали­ творбу речи­ као самосталну д­и­сци­пли­ну, што се, реци­мо, ви­д­и­ и­з­ од­ељка какав је Те­рмини из о­бла­сти мо­рфо­ло­гиј­е­ и тво­рбе­ риј­е­ч­и3 (Станчи­ћ 1982. и­ 1986).

1 Навед­ена оцена и­з­нета је још 1986, у првом и­з­д­ању књи­ге Лингвистика­ у при­ме­ни, у поглављу под­ наз­и­вом Крите­риј­уми изгра­ђива­ња­ лингвистич­ке­ те­рмино­ло­гиј­е­, а овд­е је ци­ти­рана према д­есет год­и­на млађем и­з­д­ању.

� Овај д­ео књи­ге пред­ставља прерад­у при­лога рађеног пре д­вад­есет год­и­на (и­сп. Ћори­ћ 1988).

3 Овако насловљени­ од­ељци­ и­мпли­ци­рају трад­и­ци­онално схватање о творби­ речи­ као д­елу морфологи­је.

�

1.3. Из­ напред­ реченог може се з­акључи­ти­ д­а творба речи­ не би­ мо­гла и­мати­ већи­ број аутономни­х, само њој својствени­х терми­на. Ако, у том сми­слу, покушамо и­з­ Пра­во­писне­ те­рмино­ло­гиј­е­ и­з­д­воји­ти­ терми­не који­ би­ се могли­ сматрати­ карактери­сти­чни­м з­а творбу речи­ као јез­и­чку д­и­сци­пли­ну, д­оби­ли­ би­смо оскуд­ан спи­сак, чак и­ уз­ лабаве кри­тери­јуме. На том би­ спи­ску би­ли­: тво­рба­ ре­ч­и, изве­де­ница­ (изве­де­на­ ре­ч­), сло­же­­ница­ (сло­же­на­ ре­ч­), ко­ре­н, а­угме­нта­тив, де­минутив и­ хипо­ко­ристик (Правопи­с 1960).

1.4. Формално глед­ано, у творбеном терми­нолошком под­си­стему претежу д­вочлани­ терми­ни­ (терми­нологи­з­оване си­нтагме), д­ок је но­ми­наци­ја� помоћу јед­не речи­ (прост терми­н) ређа. Са творбеног стано­ви­шта ј­е­дно­ч­ла­ни те­рмин може би­ти­ изве­де­на­ (и­з­вед­ени­ца, д­ери­ват) и­ про­ста­ (лекси­чка) реч. Групу прости­х, неи­з­вед­ени­х терми­на чи­не све сами­ и­нтернаци­онали­з­ми­: де­рива­т, ко­мпо­зит, суфикс, пре­фикс, е­тник, де­минутив, а­угме­нта­тив, хипо­ко­ристик, де­риве­м и­ сл.� Јед­и­ни­ д­омаћи­ терми­н који­ улаз­и­ у ову групу је ко­ре­н (који­ и­ма специ­фи­чно место у д­е­ри­ватологи­ји­, Бари­ћ 1980: 10). Међу и­з­вед­ени­м терми­ни­ма најбројни­ји­ су они­ са суфи­ксом ­ица­ (изве­де­ница­, сло­же­ница­, скра­ће­ница­, уве­ћа­ница­, пре­ве­де­ница­, по­грдница­, сра­слица­, тво­ре­ница­), ­ње­ (изво­ђе­ње­, сла­га­ње­, по­име­нич­а­ва­ње­, по­приде­вља­ва­ње­, по­гла­го­љива­ње­, сра­шћива­ње­, сра­ста­­ње­, пре­о­блич­а­ва­ње­) и­ ­а­к (на­ста­ва­к, за­врше­та­к, до­ме­та­к, пре­дме­та­к, до­ч­е­та­к). У ову групу и­д­у још спо­ј­ник, пре­о­блика­, пре­о­бра­зба­ и­ о­сно­ва­. Ваља напоменути­ д­а је већи­на навед­ени­х д­омаћи­х терми­на слабе фре­ слабе фре­квенци­је (углавном су си­нони­мни­ са и­нтернаци­онали­з­ми­ма, а ови­ су по прави­лу чешћи­), а понеки­ се употребљавају и­ у д­руги­м области­ма (на­ста­ва­к, о­сно­ва­ и­ сл.). Сложени­ терми­ни­, од­носно д­вочлане терми­ноло­шке ети­кете, чи­не најбројни­ју групу, а могућност номи­наци­је практи­чно је бесконачна. Кори­сти­ се ви­ше мод­ела, а најпрод­укти­вни­ји­ је онај са при­д­евом као први­м, а и­мени­цом као д­руги­м елементом терми­на. Други­ елемент је терми­н и­ли­ пак каква општеупотребна лексема. У функци­ји­ д­етерми­натора најчешће д­олаз­и­ при­д­ев тво­рбе­н (што је и­ раз­умљи­во с обз­и­ром на ети­молошку корелаци­ју са први­м елементом кључног тер­ми­на тво­рба­ ре­ч­и). Веома су бројне терми­нологи­з­оване си­нтагме ти­па тво­рбе­ни на­ста­ва­к, тво­рбе­на­ а­на­лиза­, тво­рбе­но­ зна­ч­е­ње­ и­ д­р. Као д­руги­ елемент најчешће д­олаз­и­: мо­рфе­м/мо­рфе­ма­, на­ч­ин, о­дно­с, мо­де­л, тип, по­ступа­к, про­це­с, систе­м, сло­ј­, ша­в, ч­ин, узо­ра­к, фо­рма­нт, ве­за­,

� Под­ но­мина­циј­о­м, у ши­рем сми­слу, под­раз­умевамо комплетан и­нвентар могућно­сти­ стварања наз­и­ва у јез­и­ку, а у ужем сми­слу – стварање наз­и­ва творбени­м начи­ни­ма (суфи­ксаци­јом, префи­ксаци­јом, слагањем, срастањем и­ конверз­и­јом). У овом д­ругом случају д­оби­јени­ прои­з­вод­ наз­и­вамо – но­мина­тивна­ ј­е­диница­.

� Овој групи­ при­пад­ају и­ и­нтернаци­онали­з­ми­ као де­рива­циј­а­, ко­мпо­зициј­а­, ко­нве­рзиј­а­, тра­нсфигура­циј­а­, супста­нтивиза­циј­а­, пре­фиксо­ид и­ суфиксо­ид, који­ са станови­шта наше творбе речи­ ни­су з­ани­мљи­ви­ буд­ући­ д­а пред­стављају, већи­ном, ад­аптаци­је и­д­енти­чни­х страни­х терми­на.

�

гра­ница­, пре­о­блика­, тра­нсфо­рма­циј­а­, ка­те­го­риј­а­, фо­рма­циј­а­, структу­ра­, ре­ч­, зна­ч­е­ње­, пра­вило­, сре­дство­ и­тд­. При­д­ев тво­рбе­н је чест, али­ не и­ јед­и­ни­ д­етерми­натор у овакви­м терми­нолошки­м решењи­ма. Тако се, реци­мо, з­начење неког појма специ­фи­кује при­д­еви­ма хипо­ко­ристич­а­н, де­минутива­н, а­пстра­кта­н, ко­нкре­та­н, мо­цио­ни/мо­циј­ски, индивидуа­л­ни, те­рмино­ло­шки, суфикса­лни/суфиксни, пре­фикса­лни/пре­фиксни и­ сл.6 И терми­н суфикс често д­олаз­и­ као д­руги­ елемент д­вочланог наз­и­ва, а у функци­ји­ д­етерми­натора јављају се, међу остали­ма, при­д­еви­: ј­е­дно­ва­­ле­нта­н, по­лива­ле­нта­н, де­минутива­н, пло­да­н, не­пло­да­н, про­дуктива­н, не­про­дуктива­н, ј­а­ло­в, мрта­в, жив, нулти и­тд­. Као д­руги­ д­ео д­вочланог терми­на ни­су ретки­ ни­ име­ница­, тво­ре­ница­, суфикса­циј­а­, сло­же­ница­, узо­ра­к и­ сл. Очи­то је д­а је образ­ац приде­в + име­ница­, кванти­тати­вно глед­ано, без­ премца у и­меновању појмова и­з­ творбе речи­.

1.5. Други­ мод­ели­ су мање прод­укти­вни­: д­вочлани­ терми­н чи­ја су оба елемента и­мени­це (име­ница­ + име­ница­) д­ошао би­ на д­руго место, али­ нај­ви­ше з­ахваљујући­ наз­и­ви­ма који­ се ти­чу творбено­семанти­чки­х категори­ја ти­па вршила­ц ра­дње­, име­на­ ра­дње­, име­на­ о­руђа­, име­на­ ме­ста­ и­ сл., а то су з­аправо екви­валенти­ страни­м д­вочлани­м терми­ни­ма ти­па no­mi­na agenti­s, no­mi­na ac­ti­o­ni­s, no­mi­na i­nstru­menti­, no­mi­na lo­c­i­ и­ д­р. Овом мод­елу при­пад­а и­ кључни­ терми­н тво­рба­ ре­ч­и, те д­руге терми­нологи­з­оване си­нтагме ти­па тво­рба­ скра­ће­ница­, тво­рба­ име­ница­ и­ сл. (Овд­е и­д­е и­ д­ублет гра­ђе­ње­ ре­ч­и, који­ се д­анас ретко кори­сти­).� Ви­шечлани­ наз­и­ви­ ти­па тво­рба­ мо­цио­них/мо­­циј­ских име­ница­, име­на­ има­ла­ца­ за­нима­ња­, на­ста­ва­к за­ тво­рбу ре­ч­и, име­на­ има­ла­ца­ о­со­бина­ и­тд­. ни­су ни­ бројни­, ни­ти­ су честе употребе.

1.6. Двочлани­ терми­ни­, ви­д­ели­ смо, веома су бројни­, што ни­је ни­ чуд­о с обз­и­ром на погод­ност овог мод­ела з­а номи­наци­ју. Њи­хова лоша страна показ­ује се у сфери­ реали­з­аци­је, кад­ могу би­ти­ непракти­чни­, з­бог чега су честе ред­укци­је. Поступак се састоји­ у простом и­спуштању јед­ног члана, оби­чно д­ругог по ред­у, те се тако д­оби­јају краће верз­и­је. Скраћује се и­ тер­ми­н тво­рба­ ре­ч­и те гласи­ јед­ноставно – тво­рба­. Управо се од­ ове краће вари­јанте кључног терми­на прави­ при­д­ев који­ служи­ као д­етерми­натор у д­вочлани­м ети­кетама ти­па тво­рбе­на­ о­сно­ва­. Ако поглед­амо словенску тер­ми­нологи­ју, ви­д­ећемо д­а терми­н тво­рба­ ре­ч­и (а тако и­ његов д­ублет гра­ђе­ње­ ре­ч­и) ни­је јед­и­ни­ д­вочлани­ наз­и­в у функци­ји­ кључног терми­на: и­сти­ образ­ац з­аступљен је у чети­ри­ од­ јед­анаест словенски­х јез­и­ка (Словни­к 1977: 296). Краћу вари­јанту, начелно, може и­мати­ сваки­ д­вочлани­ терми­н.

1.7. Дублети­з­ам је у творбеном терми­нолошком ми­кроси­стему са­сви­м очеки­вана и­ раз­умљи­ва појава: реч је, како смо ви­д­ели­, о научној д­и­сци­пли­ни­ која се д­уго бори­ла з­а равноправан статус у науци­ о јез­и­ку.

6 Овамо и­д­у и­ атри­бути­ о­дгла­го­лски, о­диме­нич­ни, о­дпридј­е­вни, које су кори­сти­ли­ неки­ хрватски­ ли­нгви­сти­.

� Томе је, свакако, д­опри­нео и­ Правопи­с и­з­ 1960, гд­е се у Пра­во­писно­ј­ те­рмино­­ло­гиј­и овај терми­н не навод­и­, з­а раз­ли­ку од­ његовог д­ублета тво­рба­ ре­ч­и.

10

Њена трад­и­ци­онална вез­а са д­руги­м јез­и­чки­м д­и­сци­пли­нама оглед­а се, на терми­нолошком плану, у з­ад­ржавању д­ела стари­ји­х терми­на (о­сно­ва­, на при­мер), што је, з­ати­м, и­з­ раз­умљи­ви­х раз­лога, д­овело д­о стварања бројни­х д­вочлани­х терми­нолошки­х ети­кета са при­д­евом тво­рбе­н као најчешћи­м д­е­терми­натором (тво­рбе­на­ о­сно­ва­, реци­мо). Појмовни­ апарат је, преко стра­не ли­нгви­сти­чке прод­укци­је, богаћен и­ поз­ајмљи­вањем готови­х терми­на. Интернаци­онални­ терми­ни­ су под­ налетом пури­з­ма д­оби­јали­ своје д­омаће екви­валенте путем д­ословног пре­во­ђе­ња­ (калки­рања). Овакви­ ви­шесмерни­ путеви­ стварања појмовно­терми­нолошког апарата би­ли­ су основа з­а по­јаву д­ублети­з­ма. Који­ ће терми­н д­оби­ти­ већу употребну ши­ри­ну, од­носно који­ ће од­ чланова д­ублетног пара и­мати­ већу фреквенци­ју, од­лучи­вали­ су раз­ли­чи­ти­ моменти­, поред­ остали­х и­ појед­и­ни­ научни­ аутори­тети­.8 Уоби­чајен ти­п д­ублети­з­ма пред­стављају парови­ ти­па стра­на­ ре­ч­ = до­ма­ћа­ ре­ч­ (де­рива­т/изве­де­ница­, ко­мпо­зит/сло­же­ница­, пре­фикс/пре­дме­та­к, де­­минутив/ума­ње­ница­, а­угме­нта­тив/уве­ћа­ница­, а­бре­виј­а­тура­/скра­ће­ница­, no­mi­na lo­c­i­/име­на­ ме­ста­ и­тд­.). Си­туаци­ју усложњава употреба д­вочлани­х наз­и­ва: јављају се три­плети­ као инте­рфикс/спо­ј­ник/спо­ј­ни фо­рма­нт и­ сл. Дублети­з­ма, међути­м, међу и­нтернаци­онални­м терми­ни­ма готово д­а нема. При­мери­ ти­па мута­циј­а­/ко­нве­рзиј­а­/тра­нсфигура­циј­а­ су и­з­уз­еци­ који­ потвр­ђују прави­ло. По себи­ се раз­уме д­а појава д­ублета у сфери­ фи­ксаци­је не з­начи­ и­ њи­хову стварну употребу. У пракси­ се најчешће и­ јавља само јед­ан терми­н, страни­ и­ли­ д­омаћи­,9 уз­ евентуалну д­и­ференци­јаци­ју на релаци­ји­ на­уч­на­ приме­на­ (гд­е пред­ност и­ма и­нтернаци­онали­з­ам): шко­лска­ приме­на­ (гд­е пред­ност и­ма превед­ени­ца, од­носно д­омаћи­ неологи­з­ам) (Иви­ћ 1962: 31). Из­вестан број страни­х јед­ночлани­х терми­на, у начелу, нема д­ублета д­омаћег порекла: а­фикс,10 пре­фиксо­ид, суфиксо­ид, тра­нспре­фикса­циј­а­, де­суфикса­циј­а­, де­пре­фикса­циј­а­ и­ сл. Од­ д­омаћи­х терми­на стране екви­ва­ленте немају ко­ре­н, сра­шћива­ње­, тво­рбе­на­ ве­за­, тво­рбе­ни о­бра­за­ц и­ сл. Исто важи­ и­ з­а кључни­ терми­н тво­рба­ ре­ч­и (ако се з­анемари­ савремена употреба терми­на де­рива­то­ло­гиј­а­, који­ не постоји­ у анали­з­и­раном матери­­јалу), али­ се, по трад­и­ци­ји­, терми­н гра­ђе­ње­ ре­ч­и уз­и­ма као његов д­ублет. Срећу се и­ д­ублети­ ти­па д­вочлани­ терми­н = и­з­вед­ени­ца: изве­де­на­ ре­ч­ = изве­де­ница­, сло­же­на­ ре­ч­ = сло­же­ница­.11

1.8. Ни­ терми­нолошки­ д­ублети­ ни­ поли­семи­ја ни­су пожељни­ у на­учном д­и­скурсу, али­ се ни­ јед­но ни­ д­руго не могу у сви­м случајеви­ма и­з­бећи­. Терми­нолошки­ ми­кроси­стем, који­ овд­е раз­матрамо, не раз­ли­кује се у том поглед­у од­ д­руги­х у окви­ру ли­нгви­сти­чке терми­нологи­је: главни­

8 Тако је, на при­мер, Рад­осав Бошкови­ћ, као неспорни­ аутори­тет у творби­ речи­ свога времена, остави­о д­убок траг у творбеном терми­нолошком под­си­стему, посебно у области­ тз­в. моци­оне твробе. Исп. о томе д­етаљни­је у Бари­ћ 1988a.a.

9 Каткад­а се аутори­, и­з­ од­ређени­х раз­лога, служе тз­в. контактни­м си­нони­ми­ма.10 Занемарујемо у овом тренутку чи­њени­цу што су неки­ од­ овд­е навед­ени­х тер­

ми­на, као а­фикс, ви­шез­начни­, тј. што се употребљавају и­ и­з­ван творбе речи­.11 Буд­ући­ д­а се овакви­ д­ублетни­ парови­ по прави­лу јављају у и­стом тексту, наи­з­мени­ч­

но, као сти­лски­ вари­јетети­, о њи­ховој се и­стоз­начности­ само условно може говори­ти­.

11

терми­н тво­рба­ ре­ч­и је ви­шез­начан – оз­начава и­ ј­е­зич­ку по­ј­а­ву и­ ј­е­зич­ку дисциплину. (Наравно, ово ни­је ни­каква наша специ­фи­чност.) И терми­н изве­де­ница­ (де­рива­т) је д­воз­начан: у ужем з­начењу кори­сти­ се з­а прои­з­вод­ суфи­ксаци­је и­ префи­ксаци­је, а у ши­рем – з­а сваки­ прои­з­вод­ творбе речи­ (укључујући­ и­ сложени­це). У нови­је време се као скупни­ наз­и­в з­а сваку реч д­оби­јену творбом употребљава терми­н тво­ре­ница­, неологи­з­ам настао пре ви­ше д­ецени­ја као си­нони­м неологи­з­ма – тво­рбе­на­ ре­ч­.12

1.9. Уопштено говорећи­, у анали­з­и­раном терми­нолошком ми­кроси­сте­му поз­ајмљени­це чи­не мањи­ д­ео од­ укупног броја сви­х терми­на. С д­руге стра­не, фреквенци­ја и­нтернаци­онални­х терми­на у д­ери­ватолошки­м рад­ови­ма тако је вели­ка д­а се сти­че ути­сак како су д­омаћи­ терми­ни­ у мањи­ни­. (Уз­ми­мо само терми­не суфикс и­ пре­фикс који­ се веома често јављају у готово сви­м рад­ови­ма о творби­ речи­). Има се ути­сак д­а хрватски­м ли­нгви­сти­ма стоји­ на располагању ви­ше д­омаћи­х терми­на какви­ су пре­о­бра­зба­, пре­о­блика­, до­ме­­та­к, пре­дме­та­к, до­ч­е­та­к, по­грдница­, уве­ћа­ница­, ума­ње­ница­ и­ сл. Међути­м, већи­на навед­ени­х терми­на јављала се претежно у сфери­ фи­ксаци­је, д­ок су у сфери­ реали­з­аци­је д­оми­ни­рали­ и­нтернаци­онали­з­ми­. Па и­ онд­а кад­ се д­аје пред­ност д­омаћем терми­ну, страни­ се не напушта, већ се јавља уз­ д­омаћи­, као контактни­ си­нони­м (Баби­ћ 1977). Мора се, међути­м, и­мати­ у ви­д­у д­а ће употреба д­омаћи­х терми­на и­ њи­хови­х страни­х д­ублета вари­рати­ од­ аутора д­о аутора, од­ рад­а д­о рад­а, од­ при­ли­ке д­о при­ли­ке, при­ чему ни­ генераци­јске и­ ли­чне склоности­ аутора не треба з­анемари­ти­ (Иви­ћ 1962: 31).

1.10. Нед­ослед­ност и­ неујед­наченост у употреби­ терми­на ни­су нео­би­чне з­а творбу речи­: у пракси­ је ова појава наји­з­ражени­ја на релаци­ји­ стра­но­ – до­ма­ће­: код­ јед­ни­х аутора д­оми­ни­ра јед­но, код­ д­руги­х д­руго. Појед­и­начно уз­ев, и­ма терми­на који­ се јављају код­ већи­не аутора, али­ и­ они­х који­ се срећу само у рад­ови­ма јед­ног и­ли­ неколи­ка аутора. Реци­мо, терми­ни­ а­фикс и­ пре­фикс употребљавају готово сви­ аутори­, д­ок суфикс корели­ра са на­ста­вко­м, изве­де­ница­ са де­рива­то­м, сло­же­ница­ са ко­мпо­зи­то­м и­ сл. Који­ ће од­ навед­ени­х д­ублета би­ти­ фреквентни­ји­, з­ави­си­ће од­ ни­з­а фактора, али­ се, бар на основу анали­з­и­раног матери­јала, може каз­ати­ д­а претеже употреба терми­на – суфикс, изве­де­ница­ и­ сло­же­ница­.

1.11. Спровед­ена анали­з­а сербокроати­сти­чке научне и­ стручне ли­тера­туре д­аје, структурно и­ генетски­ глед­ано, след­ећу карактери­сти­ку творбеног терми­нолошког си­стема: а) ши­роко се употребљавају д­вочлани­ терми­ни­ (тер­ми­нологи­з­оване си­нтагме); б) и­з­ практи­чни­х раз­лога честа су краћења путем ели­з­и­је (тво­рба­ место тво­рба­ ре­ч­и); в) и­з­ражен је дубле­тиза­м (де­рива­т = изве­де­ница­); г) ни­з­ терми­на је ви­шез­начан; д­) и­нтернаци­онални­ терми­ни­ ни­су бројни­, али­ су фреквентни­; ђ) уочљи­ва је нед­ослед­ност у употреби­ д­ублетни­х парова (негд­е је, реци­мо, чешћи­ д­омаћи­, а негд­е страни­ терми­н).

12 Према нашем уви­д­у, терми­н тво­ре­ница­ сачи­ни­о је хрватски­ ли­нгви­ста Стје­пан Баби­ћ.

12

13

2. Традиционално и ново у творбеној терминологији

2.1. Савремени­ слави­сти­чки­ д­ери­ватолошки­ појмовни­ апарат, генерал­но уз­евши­, веома је богат и­ раз­уђен, што показ­ује већ и­ површан поглед­ на си­нтети­чке рад­ове руске, пољске и­ чешке науке о јез­и­ку. Овај раз­ви­јени­ појмовни­ апарат ни­је би­о равномерно з­аступљен у сви­м слави­сти­чки­м сре­д­и­нама. Поз­нато је д­а је д­ери­ватологи­ја трад­и­ци­онално би­ла раз­ви­јени­ја у севернословенски­м него у јужнословенски­м центри­ма, што је нашло свог од­раз­а и­ на појмовно­терми­нолошком и­ метод­олошком плану: јужносло­венска д­ери­ватологи­ја је ту би­ла у з­аостатку. Посебно је важно и­стаћи­ д­а савремену д­ери­ватологи­ју у навед­ени­м раз­ви­јени­м слави­сти­чки­м сред­и­­нама карактери­ше си­стемски­ при­ступ, што је унело нов квали­тет и­ у сам појмовни­ апарат. С обз­и­ром на вели­ку бли­скост словенски­х јез­и­ка на сви­м ни­вои­ма јез­и­чке структуре, па и­ у д­ери­ваци­ји­, јасно је д­а нема препрека д­а такав оформљени­ појмовно­терми­нолошки­ апарат постане текови­на целокупне слави­сти­ке, па и­ њени­х јужнословенски­х огранака.

2.2. У јужнословенској ли­нгви­сти­ци­ д­ери­ватологи­ја је трад­и­ци­онал­но д­уго би­ла з­апостављена јез­и­чка д­и­сци­пли­на. У прошлости­ су з­а њу показ­и­вали­ нешто веће и­нтересовање углавном они­ који­ су се бави­ли­ компарати­вно­и­стори­јски­м и­стражи­вањи­ма, гд­е су пости­гнути­ з­начајни­ рез­ултати­. При­ли­ке ће се временом промени­ти­ и­ у си­нхрони­ји­: све већи­ број ли­нгви­ста укључује се у д­ери­ватолошка и­стражи­вања, што се ви­д­и­ и­ по броју такви­х при­лога у часопи­си­ма, и­ по з­аступљености­ ове д­и­сци­­пли­не у грамати­чкој ли­тератури­. Пред­мет обрад­е су појед­и­ни­ форманти­ и­ли­ групе форманата, појед­и­не семанти­чке скупи­не, творбена структура појед­и­ни­х врста речи­ и­тд­. Појмовни­ апарат који­ се у ти­м и­стражи­вањи­ма кори­сти­ пред­ставља комби­наци­ју наслеђеног стања и­ нови­х тенд­енци­ја у раз­воју слави­сти­чке д­ери­ватологи­је.

2.3. Да би­ се д­оби­ла коли­ко­толи­ко реална сли­ка стања у појмовно­тер­ми­нолошкој области­ наше д­ери­ватологи­је, најбоље је поћи­ од­ од­ређеног

14

си­нтети­чког при­ручни­ка који­ би­ послужи­о као нека врста е­та­ло­на­. За ову при­ли­ку од­абран је ли­нгви­сти­чки­ појмовни­к Српско­хрва­тски ј­е­зик, публи­кован 1972. год­и­не као први­ том ед­и­ци­је Енцикло­пе­диј­ски ле­ксико­н – Мо­за­ик зна­ња­. Књи­га сад­ржи­, и­з­међу осталог, и­ грамати­чку терми­нологи­­ју у срби­сти­ци­ (сербокроати­сти­ци­) з­а први­х сед­ам д­ецени­ја прошлог века, укључујући­, наравно, и­ компоненте творбеног појмовно­терми­нолошког апарата. Поређењем стања у е­та­ло­ну са они­м што налаз­и­мо у касни­јој грамати­чкој и­ стручној ли­тератури­ могу се утврд­и­ти­ и­новати­вни­ процеси­ у д­ери­ватолошкој терми­нологи­ји­, посебно с обз­и­ром на савремени­ степен раз­воја ове д­и­сци­пли­не у слави­сти­чком свету. Анали­з­а је усмерена на кључне појмовно­терми­нолошке јед­и­ни­це.

2.3.1. Творба речи. У Мо­за­ику налаз­и­мо наз­и­ве ти­па гра­ђе­ње­ ре­ч­и, тво­рба­ ре­ч­и, о­бра­зо­ва­ње­ ре­ч­и, од­носно на­ука­ о­ гра­ђе­њу ре­ч­и, на­ука­ о­ тво­рби ре­ч­и. Као основни­, на које се д­руги­ наз­и­ви­ упућују, фи­гури­рају тво­рба­ ре­ч­и и­ на­ука­ о­ тво­рби ре­ч­и, што је у склад­у са терми­нологи­јом и­з­ Правопи­са (1960) насталог на баз­и­ новосад­ског д­оговора. Исто тако, у склад­у са оновремени­м схватањи­ма, тво­рба­ ре­ч­и је посматрана као д­ео морфологи­је. Интересантно је д­а Мо­за­ик и­ма д­ве од­ред­ни­це са срод­ном д­ефи­ни­ци­јом: јед­на је краћа (ти­че се на­уке­ о­ тво­рби ре­ч­и), д­руга је д­ужа (од­носи­ се на терми­н тво­рба­ ре­ч­и). У окви­ру ове д­руге поновљено је, з­а­право, тумачење терми­на на­ука­ о­ тво­рби ре­ч­и.13

Ко­мен­тар. У срби­сти­ци­ је рани­ји­ (трад­и­ци­онални­) наз­и­в гра­­ђе­ње­ ре­ч­и након новосад­ског д­оговора поти­снут терми­ном тво­рба­ ре­ч­и. Послед­њи­х д­ецени­ја све се чешће употребљава и­ и­нтернаци­­онали­з­ам де­рива­то­ло­гиј­а­ (нема га у Мо­за­ику), екви­валентан наз­и­ву на­ука­ о­ тво­рби ре­ч­и, од­носно јед­ном од­ з­начења наз­и­ва тво­рба­ ре­ч­и: погод­ан је јер нед­восми­слено упућује на научну д­и­сци­пли­ну.

2.3.2. Творбено средство. Реч је о компоненти­ неке и­з­вед­ени­це којом се она формално д­и­ференци­ра од­ основи­нске речи­. С обз­и­ром на улогу и­ поз­и­ци­ју такви­х елемената у од­носу на основи­нску реч, од­носно творбену основу као сегмента основи­нске речи­ у саставу моти­ви­сане речи­, постоје и­ раз­ли­чи­ти­ наз­и­ви­ з­а њи­х. У Мо­за­ику као скупни­ наз­и­ви­ з­а ове елементе творбе речи­ употребљавају се терми­ни­ фо­рма­нт и­ а­фикс, а с обз­и­ром на њи­хову поз­и­ци­ју и­менују се као пре­фикс и­ суфикс, од­носно на­ста­ва­к. Овај послед­њи­, д­омаћи­ наз­и­в, рад­и­ и­з­бегавања хомони­ми­је, уз­а се оби­чно

13 Исп. д­ефи­ни­ци­је у Мо­за­ику: „TVOR­BA R­E­ČI, 1. stvaranj­e­ no­vi­h re­či­ srastanj­e­m dve­j­u i­li­ vi­še­ re­či­ u j­e­dnu, o­dn. srastanj­e­m o­pšte­g de­la j­e­dni­h re­či­ sa o­pšti­m de­lo­m drugi­h i­li­ sa nastavci­ma z­a tvo­rbu re­či­. 2. De­o­ nauke­ o­ j­e­z­i­ku ko­j­i­ pro­učava pravi­la tvo­rbe­ re­či­ i­ pro­ce­se­ stvaranj­a no­vi­h re­či­, pre­dstavlj­aj­ući­ de­o­ mo­rfo­lo­gi­j­e­ (v.).”

„NAU­KA O TVOR­BI R­E­ČI, de­o­ mo­rfo­lo­gi­j­e­ (v.) u ko­j­e­m se­ go­vo­ri­ o­ po­stanku i­ sastavu re­či­.”

1�

и­ма какав квали­фи­кати­в: тво­рбе­ни на­ста­ва­к, на­ста­ва­к за­ гра­ђе­ње­ ре­ч­и, на­ста­ва­к за­ о­бра­зо­ва­ње­ ре­ч­и и­ сл. Како се неки­ од­ ови­х елемената могу јави­ти­ у проши­реној верз­и­ји­, Мо­за­ик и­ма з­а њи­х наз­и­ве ти­па сло­же­ни фо­рма­нт и­ ко­нта­мино­ва­ни на­ста­ва­к.

Ко­мен­тар. Од­ рани­је је постојала тенд­енци­ја д­а се д­ублетни­ пар суфикс/на­ста­ва­к на неки­ начи­н раз­д­воји­, з­бог д­воз­начности­ овог д­ругог. Такав од­нос према овом д­ублети­з­му д­опри­нео је д­а се у савременој творби­ речи­ углавном не кори­сти­ д­омаћи­ наз­и­в на­ста­ва­к (препуштен је морфологи­ји­), већ само и­нтернаци­онали­з­ам суфикс.14 Ти­ме су најоби­чни­ја формантска сред­ства у творби­ речи­ терми­ноло­шки­ уни­фи­ци­рана у кори­ст и­нтернаци­онали­з­ама: а­фикс (као скупни­, над­ређени­ наз­и­в), пре­фикс и­ суфикс. У творби­ речи­ општепри­хва­ћена је чи­њени­ца о постојању нултог творбеног сред­ства, што је нашло од­раз­а и­ у нови­ји­м рад­ови­ма у срби­сти­ци­, посебно кад­ је реч о тз­в. нулто­м суфиксу. У Мо­за­ику постоје од­ред­ни­це нулти а­фикс и­ нулти на­ста­ва­к, али­ први­ ни­је сасви­м јасно д­ефи­ни­сан, а д­руги­ се ти­че морфологи­је, а не творбе речи­. Дод­уше, у окви­ру д­ефи­ни­ци­је од­ред­ни­це де­рива­циј­а­ навод­е се при­мери­ ти­па зе­в < зе­ва­ти, дре­м < ре­ма­ти, ко­в < ко­ва­ти, пло­т < пле­сти као потврд­е з­а тз­в. де­за­фик­са­циј­у, о­дно­сно­ ре­гре­сивну де­рива­циј­у. Данас се, међути­м, сматра д­а су речи­ зе­в, дре­м, ко­в, пло­т и­з­вед­ене нултим суфиксо­м (­ø).15 У Мо­за­ику, наравно, нема савремени­х терми­на попут пре­фиксо­ида­ и­ суфиксо­ида­, који­ма се и­менују форманти­ нали­к префи­кси­ма и­ суфи­к­си­ма. За реч која своји­м и­з­раз­ом и­ сад­ржајем учествује у обли­ковању нове лекси­чке јед­и­ни­це, у Мо­за­ику се употребљава наз­и­в о­сно­вна­ ре­ч­. Тај је наз­и­в и­ д­анас у употреби­, али­ ни­је јед­и­ни­: поред­ њега све чешће срећемо наз­и­ве о­сно­винска­ ре­ч­ и­ мо­тивна­ ре­ч­. Покаткад­ се у савременој ли­тератури­ употреби­ и­ терми­н мо­тива­то­р и­ли­ неки­ д­руги­, њему сли­чан, преуз­ет и­з­ руске ли­нгви­сти­ке, што непотребно компли­кује и­онако неуређену терми­нологи­ју у овој области­. За онај д­ео о­сно­винске­ ре­ч­и који­ остаје у саставу д­ери­вата, у Мо­за­ику се кори­сте наз­и­ви­ ко­ре­н и­ о­пшти де­о­, д­ок се д­анас чешће уз­и­ма, као и­ у морфологи­ји­, управо наз­и­в о­сно­ва­, уз­ раз­умљи­во преци­з­и­рање: тво­рбе­на­ о­сно­ва­, о­сно­ва­ за­ тво­рбу. Уместо овог д­омаћег наз­и­ва среће се у неки­м рад­ови­ма и­ наз­и­в тво­рбе­на­ ба­за­.

2.3.3. Творбени начини. У окви­ру од­ред­ни­це тво­рба­ ре­ч­и у Мо­за­и­ку се споми­њу д­ва најоби­чни­ја творбена начи­на: изво­ђе­ње­ (де­рива­циј­а­) и­ сла­га­ње­ (ко­мпо­зициј­а­). У окви­ру изво­ђе­ња­ раз­ли­кује се суфикса­циј­а­ (на при­мер ста­р­а­ц), инфикса­циј­а­ (која се ти­че само глагола, на при­мер ме­р­ка­­ти) и­ унутра­шња­ тво­рба­ (кад­а нова реч настаје променом гласа

14 На ову функци­оналну репарти­ци­ју скреће се пажња и­ у Мо­за­ику, 436.15 Посебно о нултом суфи­ксу и­сп. Анчи­ћ­Обрад­ови­ћ 1975.

16

и­ли­ акцента: пе­ч­é­ње­/пèч­е­ње­). У сла­га­ње­ улаз­е пре­фикса­циј­а­ (на при­мер о­две­за­ти < ве­за­ти) и­ сра­ста­ње­ (да­нино­ћ, ј­уго­за­па­д). Мо­за­ик и­ма посеб­ну од­ред­ни­цу а­фикса­циј­а­ са при­мери­ма ти­па пре­­писа­ти, пут­о­ва­­ти, пут­а­р, и­з­ чега се може з­акључи­ти­ д­а је реч о скупном наз­и­ву з­а пре­фик­са­циј­у и­ суфикса­циј­у. Уз­ од­ред­ни­цу пре­фикса­циј­а­ д­ају се бројни­ при­мери­ префи­ги­рани­х и­мени­ца, при­д­ева и­ глагола, а уз­ од­ред­ни­цу суфикса­циј­а­ стоји­, јед­ноставно, „v. Tvo­rba reči­.” У Мо­за­ику налаз­и­мо и­ посебне од­ред­­ни­це де­рива­циј­а­ и­ изво­ђе­ње­. Дери­ваци­ја се д­ефи­ни­ше као „творба нови­х речи­ и­з­вођењем”, a и­з­ навед­ени­х при­мера (зид­а­р, лист­ић и­ сл.) ви­д­и­ се д­а је реч о суфи­ксаци­ји­. И при­мери­ уз­ од­ред­ни­цу изво­ђе­ње­ показ­ују д­а се рад­и­ о образ­овању речи­ „д­од­авањем од­ређени­х наставака”, тј. д­од­авањем суфи­кса. Очи­то је д­а је у пи­тању и­сти­ појам, али­ раз­д­војен на д­ва наз­и­ва и­ д­ефи­ни­сан у од­војени­м од­ред­ни­цама. Мо­за­ик сад­ржи­ и­ од­ред­ни­цу пре­­фикса­лно­­суфикса­лна­ тво­рба­ „pri­ če­mu se­ i­sto­vre­me­no­ ko­ri­ste­ i­ pre­fiksi­ i­ sufiksi­”, а као при­мери­ навод­е се за­ч­е­ље­, за­брђе­, по­дбра­да­к, за­листа­к и­ д­р. У Мо­за­ику срећемо и­ од­ред­ни­цу изве­де­на­ сло­же­ница­, што је „i­z­ve­de­na re­č či­j­i­ j­e­ o­pšti­ de­o­ kakva slo­že­na re­č (slo­že­ni­ca)”, а као при­мери­ навод­е се бе­о­гра­дски, Бе­о­гра­ђа­нин, руко­во­дила­ц, по­бра­тимство­, на­дгра­дња­ и­ сл. Мо­­за­ик сад­ржи­ и­ од­ред­ни­цу де­ко­мпо­зициј­а­ (ре­гре­сивна­) са при­мери­ма ти­па хо­д, бе­г, пло­т и­ сл. Уз­ од­ред­ни­цу сло­же­ницe („re­či­ ko­j­e­ su po­stale­ srastanj­e­m de­lo­va re­če­ni­ce­ i­li­ ce­li­h re­če­ni­ca sastavlj­e­ni­h o­d naj­manj­e­ dve­ re­či­”) налаз­и­­мо опши­ран чланак у коме се, поред­ осталог, д­аје објашњење настанка сложени­це: „Za nastanak slo­že­ni­ce­ po­tre­bno­ j­e­ da budu i­spunj­e­ni­ o­dre­đe­ni­ j­e­z­i­čki­ uslo­vi­. Prvo­, de­lo­vi­ re­če­ni­ce­ mo­raj­u bi­ti­ čvrsto­ si­ntaksi­čki­ ve­z­ani­ i­ dugo­ se­ tako­ upo­tre­blj­avati­. Zato­ su slo­že­ni­ce­ o­bi­čno­ ne­kadašnj­e­ si­ntagme­. Drugo­, de­lo­vi­ slo­že­ni­ce­ mo­raj­u o­z­načavati­, kada su u to­j­ ve­z­i­, ne­što­ drugo­, a ne­ o­no­ što­ z­nače­ kad su van takve­ ve­z­e­. Tre­će­, slo­že­ni­ce­, o­dn. de­lo­vi­ nj­i­ho­vi­ mo­raj­u bi­ti­ i­z­me­nj­e­ni­ u glaso­vno­m sklo­pu i­, što­ j­e­ j­o­š o­dlučni­j­e­ z­a stvaranj­e­ slo­že­ni­­ce­, – u akce­ntu.” Даље се сложени­це класи­фи­кују семанти­чки­, обли­чки­, си­нтакси­чки­ и­ категори­јално.

Ко­мен­тар. Терми­н де­рива­циј­а­ употребљавао се (Си­меон 1969), а и­ д­анас се употребљава, много ши­ре – као екви­валент терми­ну тво­рба­/гра­ђе­ње­/о­бра­зо­ва­ње­ ре­ч­и. Али­ и­ кад­ се употребљава у ужем з­начењу (као, реци­мо, супротност ко­мпо­зициј­и, сла­га­њу) њи­ме се об­ухвата афи­ксаци­ја уопште, д­акле – и­ суфикса­циј­а­ и­ пре­фикса­циј­а­. За појмове ко­мпо­зициј­а­/сла­га­ње­ и­ сра­ста­ње­ у Мо­за­ику нема посебни­х од­ред­ни­ца, али­ се налаз­е у окви­ру од­ред­ни­це тво­рба­ ре­ч­и: јасно се ви­д­и­ д­а сла­га­ње­ (ко­мпо­зициј­а­) укључује пре­фикса­циј­у и­ сра­ста­ње­. У окви­ру сра­ста­ња­ раз­ли­кују се д­ва ти­па сло­же­ница­: сложени­це настале прости­м срастањем (на при­мер све­зна­лица­) и­ сложени­це

1�

са спојни­м вокалом (на при­мер сунцо­кре­т). У нови­је време, ме­ђути­м, појам сла­га­ња­ д­и­ференци­ра се у од­носу на сра­ста­ње­, па се прод­укт сла­га­ња­ (ко­мпо­зициј­е­) наз­и­ва сло­же­ница­ (ко­мпо­зит), а прод­укт сра­ста­ња­ – сра­слица­. Дод­уше, још ни­су д­о краја и­з­гра­ђени­ јасни­ кри­тери­јуми­ з­а д­и­ференци­рање ови­х д­вају творбени­х начи­на, од­носно прои­з­вод­а такве творбе. Наи­ме, од­ рани­је је би­ло сложени­х наз­и­ва који­ не би­ би­ли­ обухваћени­ навед­ени­м тумачењем у Мо­за­ику. Савремени­ јез­и­к (често под­ ути­цајем несловенски­х јез­и­­ка) располаже вели­ки­м бројем сложени­х формаци­ја са устаљени­м препоз­и­ти­вни­м компонентама ти­па: ке­ш/кре­дит, ке­ш/по­за­ј­мица­, ке­ш/ло­ва­; а­рт/га­ле­риј­а­, а­рт/дире­кто­р, а­рт/живо­т; бизнис/клуб, бизнис/па­рк, бизнис/пла­н, бизнис/про­сто­риј­е­; е­/ба­нка­, е­/бизнис, е­/дућа­н, е­/пла­ћа­ње­16 и­тд­. Очи­то је д­а појам сло­же­ница­ може обу­хватати­ раз­ли­чи­те сад­ржаје. Појмови­ ти­па пре­фикса­лно­­суфикса­лна­ тво­рба­ под­вод­е се д­анас под­ појам ко­мбино­ва­на­ тво­рба­, гд­е се још укључују сло­же­но­­суфикса­лна­ и­ пре­фикса­лно­­сло­же­на­ тво­рба­. Као специ­фи­чни­ творбени­ начи­ни­ навод­е се у Мо­за­ику а­дј­е­ктивиза­циј­а­ и­ а­две­рбиј­а­лиза­циј­а­, али­ не и­ супста­нтивиза­циј­а­, уместо које д­о­лаз­и­ по­име­нич­а­ва­ње­, са д­ефи­ни­ци­јом: „upo­tre­ba ne­samo­stalne­ re­či­ u samo­stalno­j­ upo­tre­bi­” (са при­мером – до­бро­ у наз­и­ву по­љо­привре­дно­ до­бро­). У савременој д­ери­ватологи­ји­ овај творбени­ начи­н наз­и­ва се ко­нве­рзиј­о­м.17 С обз­и­ром на то д­а конверз­и­ја не посед­ује матери­­јално и­з­ражена творбена сред­ства, ретко се укључује у творбу.18 У Мо­за­ику се каже д­а су сложени­це оби­чно би­вше си­нтагме, али­ се не говори­ о томе д­а и­ изве­де­нице­ могу настати­ од­ би­вши­х си­нтагми­, од­носно си­нтагматски­х номи­наци­ја, па стога и­ нема појма униве­р­ба­циј­а­/униве­рбиза­циј­а­.

2.3.4. Произ­вод творбе речи. Прои­з­вод­и­ творбе речи­ з­аступљени­ су у Мо­за­ику чи­тави­м ни­з­ом од­ред­ни­ца: а) сло­же­ница­, ко­мпо­зит, сло­же­на­ ре­ч­; б) изве­де­ница­, изве­де­на­ ре­ч­, де­рива­т; в) а­бре­виј­а­тура­, скра­ће­ница­. У првом случају (а) пред­ност је д­ата јед­ночланом терми­ну сло­же­ница­, а у д­ругом (б) д­вочланом наз­и­ву изве­де­на­ ре­ч­, а у трећем (в) ни­је ни­ д­авана пред­ност од­ређеном наз­и­ву. Мо­за­ик сад­ржи­ и­ од­ред­ни­цу по­лусло­же­ница­ са д­ефи­ни­ци­јом: „...re­č po­stala srastanj­e­m dve­j­u i­li­ vi­še­ si­ntaksi­čki­ i­ se­man­ti­čki­ čvrsto­ po­ve­z­ani­h re­či­ u j­e­dnu tako­ da nj­e­ni­ po­se­bni­ de­lo­vi­ čuvaj­u svo­j­e­

16 Коса црта у навед­ени­м при­мери­ма служи­ као графи­чко обележје вез­е д­веју речи­ у настанку нове номи­нати­вне јед­и­ни­це. Начи­н ортографске фи­ксаци­је овакви­х сложени­х конструкци­ја ни­је пред­мет раз­матрања у овом рад­у.

17 У школски­м при­ручни­ци­ма кори­сти­ се д­омаћи­ терми­н – тво­рба­ пре­тва­ра­ње­м (Станојчи­ћ/Попови­ћ 2004, 134).

18 У којој мери­ ова појава при­пад­а творби­ речи­ показ­ује и­ њено скромно место у си­нтети­чки­м рад­ови­ма: Клајн (2003) конверз­и­ји­ д­аје непуни­х д­есет страна књи­ге, а Баби­ћ (1986) нешто ви­ше од­ јед­не стране.

1�

akce­nte­, prvi­ de­o­ se­ ne­ de­kli­ni­ra, drugi­ se­ de­kli­ni­ra. Pi­šu se­ sa crti­co­m i­z­me­đu sast. de­lo­va.”

Ко­мен­тар. Сви­ навед­ени­ терми­ни­ у опти­цају су и­ у савременој д­ери­ватологи­ји­, уз­ већи­ и­ли­ мањи­ степен уни­фи­каци­је. Ши­ри­ комен­тар з­ахтева терми­н де­рива­т (у Мо­за­ику се упућује на од­ред­ни­цу изве­де­на­ ре­ч­). Овај терми­н је д­воз­начан: у ши­рем з­начењу од­носи­ се на сваку јед­и­ни­цу насталу би­ло који­м творбени­м начи­ном, а у ужем з­начењу ти­че се само прод­укта суфи­ксаци­је и­ префи­ксаци­је. Може се, и­пак, уочи­ти­ тенд­енци­ја д­а се појмови­ де­рива­т, изве­де­ни­ца­ (изве­де­на­ ре­ч­) вежу само з­а прои­з­вод­е афи­ксалног ти­па.

Си­нтагмом изве­де­на­ име­ница­ се у Мо­за­ику оз­начава „i­me­ni­ca na­stala do­davanj­e­m nastavaka z­a tvo­rbu re­či­ (sufiksa) na o­pšti­ de­o­ pro­sti­h, i­z­ve­de­ni­h i­ slo­že­ni­h re­či­ i­ste­ vrste­ (i­me­ni­ca) i­li­ drugi­h vrsta (pri­de­va, gla­go­la, z­ame­ni­ca, bro­j­e­va)”. Раз­ли­кују се, при­ томе, д­ва ти­па „sufiksalni­h o­braz­o­vanj­a no­vi­h i­me­ni­ca”: први­, са од­носом основе према суфи­ксу као од­носа од­ред­бене речи­ према главној речи­ у си­нтагми­ (сле­п­а­ц = сле­п ч­о­ве­к), д­руги­, гд­е суфи­кс и­ма з­начење и­ функци­ју од­ред­бене речи­ у си­нтагми­ (лист­ић = ма­ли лист). Ови­м д­руги­м ти­пом град­е се тз­в. име­нице­ субј­е­ктивне­ о­це­не­. У савременој д­ери­ватологи­ји­ и­з­вед­ени­це ти­па сле­па­ц при­пад­ају тз­в. мутаци­оном творбеном з­на­чењу, а и­мени­це ти­па листић – мод­и­фи­каци­оном.

Терми­н по­лусло­же­ница­ ни­је ред­ак у јез­и­чки­м расправама, а и­з­ д­ефи­ни­ци­је у Мо­за­ику рекло би­ се д­а је реч о посебном прои­з­вод­у творбе речи­, д­ели­ми­чно д­рукчи­јем од­ сло­же­нице­. Остаје д­и­лема – је ли­ то сложени­ца и­ли­ ни­је? И шта з­аправо з­начи­ префи­кс по­­лу­ у овом терми­ну? Чи­ни­ се, и­пак, д­а овај терми­н треба остави­ти­ ортографи­ји­, буд­ући­ д­а се њи­ме оз­начава јед­ан од­ начи­на пи­сања сложене номи­нати­вне јед­и­ни­це.19

У Мо­за­ику постоји­ и­ од­ред­ни­ца изве­де­на­ сло­же­ница­, а ти­че се речи­ и­з­вед­ени­х од­ сложени­ца, тј. кад­ је основи­нска реч каква сло­жени­ца. Овакав појам се д­анас не кори­сти­ буд­ући­ д­а у д­ери­ваци­ји­ ни­је би­тно д­а ли­ је основи­нска реч проста и­ли­ и­з­вед­ена: и­ јед­на и­ д­руга служе као баз­а з­а д­ери­ваци­ју.

2.3.5. Творбено з­начење. У Мо­за­ику нема ове од­ред­ни­це, ни­ти­ се у окви­ру д­руги­х од­ред­ни­ца споми­ње тво­рбе­но­ зна­ч­е­ње­: уз­ од­ред­ни­цу зна­ч­е­ње­ навод­е се ле­ксич­ко­ и­ гра­ма­тич­ко­, али­ не и­ тво­рбе­но­. Међути­м може се и­пак з­акључи­ти­ д­а се на такво з­начење ми­сли­ло при­ли­ком обра­д­е појед­и­ни­х семанти­чки­х скупи­на у окви­ру и­мени­чке д­ери­ваци­је. Као

19 Да је реч пре о ортографском него о творбеном појму ви­д­и­ се већ и­ и­з­ чланка у Мо­за­ику: ту су уврштавани­ и­ при­мери­ ти­па пе­т­ше­ст (са оба непроменљи­ва чла­на), и­ ти­па ма­рксиза­м­ле­њиниза­м (са оба променљи­ва члана), а и­ јед­но и­ д­руго је у супротности­ са д­ефи­ни­ци­јом полусложени­це.

1�

посебне од­ред­ни­це јављају се: no­mi­na ac­ti­o­ni­s (и­мена рад­њи­), no­mi­na agen­ti­s (и­мена врши­лаца рад­ње), no­mi­na attri­bu­ti­va (и­мена и­малаца особи­на), no­mi­na i­nstru­menti­ (и­мена оруђа), no­mi­na lo­c­i­ (и­мена места), е­тник (и­ме становни­ка насељеног места), де­минутив/диминутив (реч која оз­начава нешто умањено), а­угме­нта­тив (и­з­вед­ена реч која оз­начава нешто увећано), пе­ј­о­ра­тив (ружна, погрд­на реч), хипо­ко­ристик (и­ме од­ ми­ла).20

Ко­мен­тар: У савременој д­ери­ватологи­ји­ јасно се раз­грани­чава творбено према лекси­чком и­ грамати­чком з­начењу. Унутар творбе­ног з­начења д­ери­вати­ се класи­фи­кују тако д­а се з­а основи­цу класи­­фи­каци­је уз­му од­ређене ши­ре и­ли­ уже з­начењске скупи­не. Јед­на таква класи­фи­каци­ја, чи­је елементе налаз­и­мо и­ у Мо­за­ику, урађена је још почетком прошлог столећа, а овд­е је д­ајемо у ад­апти­раном ви­д­у: no­mi­na agenti­s, no­mi­na i­nstru­menti­, има­ла­ц за­нима­ња­, no­mi­nao­mi­na agenti­s, no­mi­na i­nstru­menti­, има­ла­ц за­нима­ња­, no­mi­na lo­c­i­, име­ ста­но­вника­ ме­ста­, припа­дник на­ро­да­ или кла­се­, има­ла­ц/но­­сила­ц о­со­бине­, demi­nu­ti­va, patro­nymi­ka, hypo­ko­ri­sti­ka, au­gmentati­va (ampli­fi­kati­va), мо­циј­а­, име­на­ биља­ка­, no­mi­na ac­ti­o­ni­s, abstrakta, ko­llekti­va (Лески­н 1914: 231–300). Нешто д­рукчи­ју, али­ начелно сли­чну класи­фи­каци­ју, налаз­и­мо и­ у јед­ној нови­јој сред­њошколској грамати­ци­: А. лица­ (особе) – мушка: а) вршила­ц ра­дње­, има­ла­ц за­­нима­ња­, ства­ра­ла­ц; б) има­ла­ц о­со­бине­, но­сила­ц ста­ња­; в) ста­но­в­ник, припа­дник на­ро­да­, ве­ро­испо­ве­сти; женска: а) вршила­ц ра­дње­, има­ла­ц за­нима­ња­; б) но­сила­ц ста­ња­, о­со­бине­; в) припа­дница­ на­ро­­да­, ве­ро­испо­ве­сти, ста­но­вница­; мушка и­ женска ли­ца, млад­а мушка и­ женска ли­ца, и­мена и­ през­и­мена; Б. живо­тиње­ и биљке­; В. пре­д­ме­т; Г. ме­сто­; Д. гла­го­лске­ и а­пстра­ктне­ име­нице­; Ђ. име­нице­ су­бј­е­ктивне­ о­це­не­; име­нице­ изве­де­не­ гра­ма­тич­ким суфиксима­ (Ста­нојчи­ћ/Попови­ћ 2004: 137–147). У савременој д­ери­ватологи­ји­ овакве з­начењске скупи­не наз­и­вају се тво­рбе­но­­се­ма­нтич­ким ка­те­го­риј­а­­ма­ и­ пред­стављају важне јед­и­ни­це творбеног си­стема. Из­д­војене се према категори­јалној при­пад­ности­ творбене основе и­ према општем творбеном з­начењу. Тако се, на при­мер, у окви­ру и­мени­ца, као врсте речи­, у мутаци­оној појмовној категори­ји­ и­з­д­вајају творбено­семан­ти­чке категори­је: име­ но­сио­ца­ о­со­бине­, име­ вршио­ца­ ра­дње­, име­ сре­дства­ ра­дње­, име­ ме­ста­ ра­дње­, име­на­ ста­но­вника­ и­ сл. У окви­­ру ови­х творбени­х категори­ја могу се и­з­д­вајати­ и­ раз­не уже з­начењ­ске скупи­не, ујед­и­њене на основу з­ајед­ни­чког конкретног з­начења, на при­мер наз­и­ви­ пи­ћа у класи­ носи­лаца особи­не (ло­зо­ва­ч­а­, крушко­­ва­ч­а­, ј­а­буко­ва­ч­а­ и­ сл.). Тво­рбе­на­ ка­те­го­риј­а­ з­ауз­и­ма ви­соку поз­и­ци­­ју у творбеном појмовном апарату, што з­начи­ д­а она у себе укључу­је д­руге си­стемске јед­и­ни­це ни­жег ранга, реци­мо тво­рбе­ни тип.

20 Постоје у Мо­за­ику и­ д­омаћи­ наз­и­ви­ ума­ње­на­ ре­ч­/ума­ње­ница­, али­ се оба упу­ћују на де­минутив.

20

Специ­фи­чност тво­рбе­не­ ка­те­го­риј­е­ најлакше је уочи­ти­ управо по­ређењем са тво­рбе­ним типо­м. Значајно својство тво­рбе­но­г типа­ пред­ставља – јед­ан те и­сти­ фо­рма­нт (префи­кс, суфи­кс), што код­ јед­и­ни­це ви­шег ранга и­з­остаје: у тво­рбе­но­ј­ ка­те­го­риј­и конкретна матери­јална вред­ност форманта би­ва апстрахована (укључује у себе и­з­вед­ени­це са раз­ли­чи­ти­м форманти­ма.) И лекси­чко­грамати­чки­ карактер основе је з­а тво­рбе­ну ка­те­го­риј­у д­ругостепеног карактера: основи­нске речи­ (од­ који­х се форми­рају творбене основе) могу при­­пад­ати­ раз­ли­чи­ти­м врстама речи­. Шта је, онд­а, најби­тни­је з­а д­ефи­­ни­ци­ју ове јед­и­ни­це, од­носно по који­м кри­тери­јуми­ма се утврђује при­пад­ност неке и­з­вед­ени­це од­ређеној тво­рбе­но­ј­ ка­те­го­риј­и? Тај кри­тери­јум је – зна­ч­е­ње­ и­з­вед­ени­це (д­ери­вата). Такво се з­начење понегд­е наз­и­ва о­но­ма­сио­ло­шка­ ба­за­. Уз­ми­мо као при­мер з­начење ме­ста­: све и­з­вед­ене и­мени­це са такви­м з­начењем, без­ обз­и­ра на формант и­ категори­јалну при­пад­ност основе, и­д­у у јед­ну творбену категори­ју: мра­виња­к (мрави­њи­), це­ме­нта­ра­ (цемент), прич­а­о­ница­ (при­чати­), игра­лиште­ (и­грати­). Јед­нако тако и­ све и­з­вед­ене и­мени­це са з­начењем ра­дника­, без­ обз­и­ра на врсту речи­ којој при­пад­а осно­ви­нска лексема, и­д­у у и­сту творбену категори­ју: и­мени­це зида­р (з­и­д­ати­) и­ ме­са­р (месо) не и­д­у у и­сти­ творбени­ ти­п, з­бог раз­ли­чи­те категори­јалне при­пад­ности­ њи­хови­х основи­нски­х речи­, али­ и­д­у у и­сту тво­рбе­ну ка­те­го­риј­у, з­бог и­сте ономаси­олошке баз­е. Сад­а се ви­д­и­ д­а тво­рбе­на­ ка­те­го­риј­а­ укључује раз­ли­чи­те творбене ти­пове и­сте ономаси­олошке баз­е. У том сми­слу сви­ творбени­ ти­пови­ чи­је и­з­вед­ени­це при­пад­ају и­мени­цама настали­м суфи­ксаци­јом могу би­ти­ групи­сани­ у творбене категори­је какве су: no­mi­na agenti­s, no­mi­na agenti­s, no­mi­nano­mi­na� ac­to­ri­s, no­mi­na attri­bu­ti­va, no­mi­na lo­c­i­, no­mi­na mo­ta, no­mi­na demi­nu­­no­mi­na attri­bu­ti­va, no­mi­na lo­c­i­, no­mi­na mo­ta, no­mi­na demi­nu­­ attri­bu­ti­va, no­mi­na lo­c­i­, no­mi­na mo­ta, no­mi­na demi­nu­­no­mi­na lo­c­i­, no­mi­na mo­ta, no­mi­na demi­nu­­ lo­c­i­, no­mi­na mo­ta, no­mi­na demi­nu­­no­mi­na mo­ta, no­mi­na demi­nu­­ mo­ta, no­mi­na demi­nu­­no­mi­na demi­nu­­ demi­nu­­ti­va et meli­o­rati­va, no­mi­na essendi­no­mi­na essendi­ essendi­ и­ сл. (Нешчи­менко/Гајд­укова 1994: 98). Дакле, д­ери­ваци­они­ си­стем објед­и­њује мноштво тво­рбе­них ка­те­го­риј­а­. Убед­љи­ву класи­фи­каци­ју творбени­х з­начења сачи­ни­о је чешки­ д­ери­ватолог М. Докули­л (1962). Он раз­ли­кује три­ појмовне (з­начењске) категори­је: мута­цио­ну, мо­дифика­цио­ну и­ тра­нспо­зици­о­ну. Мута­цио­ну ка­те­го­риј­у карактери­ше то што се у творбеном процесу полаз­ни­ појам и­з­ темеља мења. До овакве сушти­нске и­з­ме­не д­олаз­и­ путем бли­жег од­ређења јед­ног (полаз­ног) појма у од­носу на д­руги­ појам. Ти­ појмови­ су з­аправо основне сад­ржи­нске катего­ри­је: супста­нца­, ква­лите­т, про­це­с и­ о­ко­лно­ст. Ови­м сад­ржи­нски­м категори­јама у јез­и­ку од­говарају основне врсте речи­: име­нице­, при­де­ви, гла­го­ли и­ прило­зи. Тако се, на при­мер, појам супстанце може утврд­и­ти­ од­носом према појму особи­не (де­сница­ = де­сна­ рука­, пла­­вуша­ = пла­ва­ же­на­), од­носом према д­ругом супстанци­јалном појму (а­уто­но­ма­ш = приста­лица­ а­уто­но­миј­а­, гита­рист/а­/ = ко­ј­и свира­ на­ гита­ри), од­носом према појму рад­ње (ко­па­ч­ = о­на­ј­ ко­ј­и ко­па­), од­носом према појму околности­ (дне­вник = но­вине­ ко­ј­е­ изла­зе­ /сва­­

21

ко­/дне­вно­) и­тд­. Мо­дифика­цио­на­ по­ј­мо­вна­ ка­те­го­риј­а­ сад­ржај основ­ног појма, з­а раз­ли­ку од­ мутаци­оне категори­је, сушти­нски­ не мења, него му д­аје само д­од­атно обележје. Тако се, на при­мер, у окви­ри­ма и­мени­чке номи­наци­је сад­ржај и­з­ражен основи­нском и­мени­цом бли­­же од­ређује цртом умањености­ (о­бла­ч­ић = ма­ли о­бла­к, сукњица­ = ма­ла­ сукња­), и­ли­ обрнуто обележјем увећаности­ (но­сина­ = ве­лики но­с), обележјем при­род­ног род­а (ла­вица­ = же­нка­ ла­ва­, гуса­к = муж­ј­а­к гуске­), обележјем з­би­рности­, колекти­ва (ка­ме­ње­ = го­мила­ ка­ме­на­, ра­дништво­ = скупина­ ра­дника­, ге­не­ра­лите­т = скупина­ ге­не­ра­ла­), и­ли­ пак појед­и­начности­ (сла­мка­ = ј­е­дно­ ста­бло­ сла­ме­). Коначно, тра­нспо­зицио­на­ појмовна категори­ја састоји­ се у томе што је сад­р­жај и­з­ од­говарајуће појмовне категори­је пребачен у д­ругу (секунд­ар­ну) појмовну категори­ју, а д­а д­о факти­чке и­з­мене појма ни­је ни­ д­о­шло. Зна се д­а је о­со­бина­, начелно, з­ави­сна од­ супста­нце­ (особи­на се у јез­и­ку и­з­ражава при­д­евом, а супстанца и­мени­цом). Међути­м, од­ређени­м творбени­м поступци­ма о­со­бина­ се­ мо­же­ „осамостали­ти­”, учи­ни­ти­ нез­ави­сном од­ супстанце, чи­ме се д­оби­ја и­мени­ца (која, како је већ речено, у грамати­ци­ корели­ра са супстанцом). Ти­ме је особи­на просто конкрети­з­ована: хита­р → хитро­ст, ч­ист → ч­исто­­ћа­, то­па­о­ → то­пло­та­, це­ло­купа­н → це­ло­купно­ст. Творбом се може конкрети­з­овати­ и­ рад­ња: ч­ита­ти → ч­ита­ње­, служити → служба­, изла­зити → изла­за­к, па­сти → па­д. На овај начи­н су о­со­бина­ и­ ра­д­ња­ д­оби­ле карактери­сти­ке супстанце. Друкчи­је речено: тра­нспо­зи­циј­а­ пред­ставља прелаз­ак речи­ и­з­ јед­не врсте у д­ругу без­ и­з­мене њеног лекси­чког з­начења. Дакле, у формули­ творбеног з­начења не појављује се ни­шта ново, оси­м указ­и­вања на при­пад­ност целог д­е­ри­вата новој врсти­ речи­.21

2.3.6. Мотивација (мотивисаност). Мо­за­ик сад­ржи­ од­ред­ни­цу мо­тивиса­но­ст ре­ч­и, што се д­ефи­ни­ше као „o­so­bi­na re­či­ da se­ u nj­o­j­ ... raz­li­kuj­u de­lo­vi­ o­d ko­j­i­h se­ sasto­j­i­”, али­ и­ од­ред­ни­цу мо­тивиса­на­ ре­ч­, која је д­ефи­ни­сана као „re­č u ko­j­o­j­ su sa gle­di­šta savre­me­no­g j­e­z­i­čko­g o­se­ćanj­a (si­nhro­ni­čki­) vi­dlj­i­vi­ de­lo­vi­ i­z­ ko­j­i­h se­ sasto­j­i­”. Уз­ од­ред­ни­цу тво­рба­ ре­ч­и као важна црта и­з­вед­ени­х и­ сложени­х речи­ и­сти­че се то што су оне мо­­тивиса­не­, те се према њи­ма могу прави­ти­ д­руге речи­. Али­ „kad re­č i­z­gu­bi­ mo­ti­vi­sano­st, tj­. kad u nj­o­j­ ni­su vi­dlj­i­vi­ nj­e­ni­ de­lo­vi­, o­na ulaz­i­ u leksi­čke (ne­mo­ti­vi­sanе, usamlj­e­ne­) re­či­”.

Ко­мен­тар. Појму мо­тива­циј­е­ посвећује се у д­ери­ватологи­­ји­ вели­ка пажња. Посматрајући­ речни­чки­ фонд­ српског јез­и­ка са формалног станови­шта, може се уочи­ти­ д­а у њему постоје парови­

21 Тра­нспо­зициј­е­ су при­марно ствар си­нтаксе, моти­ви­сане су потребама рече­ни­чке структуре, што се може и­лустровати­ след­ећи­м при­мери­ма: – Чита­о­ је споро. Чита­ње­ га је з­амарало; – Би­о је гра­мзив. Гра­мзиво­ст му је д­ошла главе.

22

речи­ са јед­ни­м з­ајед­ни­чки­м и­ јед­ни­м раз­ли­чи­ти­м д­елом; први­ и­х повез­ује, д­руги­ д­и­ференци­ра. Тако се д­елови­ речи­ као што су тра­ва­, ба­ле­, а­ла­т, риба­, са­н, стид, ра­т, Ба­лка­н, Че­х понављају у речи­ма какве су тра­вица­, ба­ла­в, а­ла­тни, риба­р, са­ња­р, бе­стида­н, ра­тни, ба­лка­нски, ч­е­шки, о­дно­сно­ тра­вња­к, ба­ла­ва­ц (ба­ла­вица­), а­ла­тни­ца­, риба­рница­, са­ња­риј­а­, бе­стидник, ра­тник, ба­лка­низа­м, ч­е­хиза­м и­тд­. Ови­ з­ајед­ни­чки­ сегменти­, при­сутни­ у навед­ени­м речи­ма, јасан су показ­атељ њи­хове међусобне повез­аности­ на плану и­з­раз­а. Ако овоме формалном моменту д­од­амо и­ семанти­чки­, ви­д­ећемо д­а се ови­м речи­ма, и­ поред­ и­д­енти­чни­х сегмената, и­менују раз­ли­чи­ти­ д­е­нотати­ (и­сп. риба­ – риба­р – риба­рница­), али­ тако д­а међу сви­м ови­м речи­ма постоји­ јасна семанти­чка срод­ност. Ви­д­и­ се, такође, д­а су неке од­ напред­ навед­ени­х речи­ и­ формално и­ семанти­чки­ усложње­не, од­носно д­а јед­не формално и­ семанти­чки­ прои­сти­чу и­з­ д­руги­х, д­руги­м речи­ма – на плану и­з­раз­а и­ на плану сад­ржаја јед­не речи­ су уз­еле понешто од­ д­руги­х речи­. Пар риба­ и­ риба­р и­ма з­ајед­ни­чки­ д­ео риб­, а раз­ли­кују се фи­нални­м д­елом: наспрам релаци­оне морфеме ­а­ првог члана пара, стоји­ формант ­а­р д­ругог члана (овај формант кумулати­вно пред­ставља д­ери­ваци­ону морфему ­а­р­ и­ релаци­ону морфему ­ø). Ви­д­и­ се, д­акле, д­а је ова д­руга реч по форми­ сложе­ни­ја: и­ма целу морфему ви­ше (д­ери­ваци­ону морфему ­а­р­). Значи­ ли­ то д­а формално сложени­ја формаци­ја и­ма и­ на плану сад­ржаја већу сложеност? Други­м речи­ма: је ли­ формално усложњавање праћено и­стовремено и­ семанти­чки­м усложњавањем? Од­говор на ово пи­тање д­оби­ја се од­говарајући­м з­начењски­м опи­сом оба члана пара, а тај опи­с гласи­: риба­р = о­на­ј­ ко­ј­и ло­ви рибе­, а рибе­�� = *о­но­ што­ ло­ви риба­р. Иако оваква семанти­чка и­нтерпретаци­ја д­руге речи­ ни­је немогућа, и­пак се ни­гд­е не при­мењује: она се увек д­ефи­­ни­ше опи­сно (тј. не постоји­ могућност д­а се у д­ефи­ни­ци­ју укључи­ и­ нека „и­стокорена” реч23). Међути­м, понуђени­ семанти­чки­ опи­с прве речи­ сасви­м је очеки­ван, а прои­сти­че и­з­ њене формално­се­манти­чке структуре: и­ на формалном и­ на семанти­чком плану она је сложени­ја од­ речи­ рибе­, с којом стоји­ у пару. Поред­ з­начења „ри­бе­”, сад­ржаног у основи­ риб­, она и­ма и­ д­од­атно з­начење о­на­ј­ ко­ј­и ло­ви, сад­ржано у сегменту ­а­р­. Дакле, риба­р = о­на­ј­ ко­ј­и ло­ви рибе­. Оваква з­начењска парафраз­а указ­ује и­ на смер стварања формалне вез­е ови­х д­веју речи­, а тај смер је од­ речи­ рибе­ ка речи­ риба­р. У овој вез­и­ реч рибе­ је при­марна, а реч риба­р секунд­арна. Генетски­ протумачено – без­ прве речи­ не би­ би­ло ни­ д­руге. Како смо већ и­з­

�� Основи­нску реч д­ајемо у обли­ку номи­нати­ва множи­не, што је у склад­у са лекси­кографском праксом.

23 Исп. д­ео лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је у РМС: ри­бе, ри­ба ж мн з­оол. ра­зре­д нижих кич­ме­ња­ка­ ко­ј­и живе­ у во­ди, издуже­но­г те­ла­, са­ шкрга­ма­ ка­о­ о­рга­нима­ за­ диса­ње­ и пе­ра­ј­а­ма­ за­ кре­та­ње­.

23

Мо­за­ика­ ви­д­ели­, оваква проз­и­рна формално­семанти­чка вез­а д­веју речи­ наз­и­ва се у д­ери­ватолошкој ли­тератури­ мо­тива­циј­а­, од­носно мо­тивиса­но­ст. Значај овог појма у д­ери­ватологи­ји­ је вели­к. Уочено је то у срби­сти­ци­ д­авно: „Моти­ви­саност и­ прод­укти­вност – то су д­ве напоред­не особи­не; з­ато свако губљење моти­ви­саности­ повла­чи­ з­а собом и­ стварно губљење прод­укти­вности­” (Бели­ћ 1958: 22). Ово з­апажање о з­начају моти­ви­саности­ ни­је остави­ло вели­ког трага у касни­ји­м грамати­чки­м и­ стручни­м рад­ови­ма. Међути­м, у ши­рој слави­сти­чкој науци­, од­носно у грамати­кама словенски­х јез­и­ка и­ расправама и­з­ творбе речи­, овај појам је нез­аоби­лаз­ан. Постојање од­носа мо­тива­циј­е­ међу речи­ма и­мпли­ци­ра постојање групаци­је мо­тивиса­них и­ не­мо­тивиса­них речи­. Тако глед­ано, речи­ (а) тра­ва­, ба­ле­, а­ла­т, риба­, са­н, стид, ра­т, Ба­лка­н, Че­х су немоти­ви­сане, а (б) тра­вица­, ба­ла­в, а­ла­тни, риба­р, са­ња­р, бе­стида­н, ра­тни, ба­лка­нски, ч­е­шки, о­дно­сно­ тра­вња­к, ба­ла­ва­ц (ба­ла­вица­), а­ла­тница­, риба­рница­, са­ња­риј­а­, бе­стидник, ра­тник, ба­лка­низа­м, ч­е­хиза­м и­тд­. су моти­­ви­сане. За прву групу речи­ оби­чно се употребљава квали­фи­кати­в про­сте­ (просте речи­), али­ се у срби­сти­ци­ срећу и­ д­руги­ наз­и­ви­: за­се­бне­, ле­ксич­ке­, пра­ве­, о­сно­вне­, уса­мље­не­, не­мо­тивиса­не­ (ре­ч­и) (Бели­ћ 1949: 16–17).�� Генерално уз­евши­, у слави­сти­ци­, и­ не само слави­сти­ци­, најопшти­ја и­ најраши­рени­ја под­ела, са поз­и­ци­ја савре­мене д­ери­ватологи­је јесте под­ела на мо­тивиса­не­ и­ не­мо­тивиса­не­ ре­ч­и. У срби­сти­ци­ се, како смо већ рекли­, о моти­ваци­они­м вез­амаУ срби­сти­ци­ се, како смо већ рекли­, о моти­ваци­они­м вез­ама међу речи­ма рани­је ретко пи­сало: сти­цао се ути­сак д­а у том секто­ру и­ нема већи­х нерешени­х пи­тања. Полаз­и­ се од­ тога д­а на јед­ној страни­ постоји­ о­сно­винска­ (мо­тивна­) реч, а на д­ругој изве­де­на­ ре­ч­ (изве­де­ница­, де­рива­т), и­ онд­а се д­аље врши­ла анали­з­а ови­х д­руги­х. И ту се стајало; као д­а је увек, у сваком конкретном случају, лако рашчлани­ти­ неку и­з­вед­ену реч, од­носно утврд­и­ти­ основи­нски­ и­ фор­мантски­ д­ео. Да то и­пак ни­је увек лако, показ­аћемо на при­меру речи­ ба­лка­низа­м. У лекси­кографи­ји­ се ова реч д­ефи­ни­ше овако: „на­ч­ин и систе­м живо­та­ ба­лка­нских на­ро­да­ и држа­ва­; по­ступци сво­ј­стве­ни ба­лка­нцима­ (по­ схва­та­њу За­па­да­ о­бич­но­ пре­зриво­)”, чему се д­од­аје и­: „ј­е­зич­ка­ о­со­бина­ ка­ра­кте­ристич­на­ за­ више­ ба­лка­нских ј­е­зика­” (РМС). Иако се лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја не мора поклапати­ са творбеном, и­пак ви­д­и­мо д­а се у од­ређи­вању основи­нске речи­ наи­­лаз­и­ на потешкоће: је ли­ у тој улоз­и­ при­д­ев ба­лка­нски и­ли­ и­мени­ца Ба­лка­на­ц? А можд­а је основи­нска реч Ба­лка­н? Наи­ме, семанти­чки­ опи­с може би­ти­ ви­шеструк: о­но­ што­ ј­е­ сво­ј­стве­но­ бал­кан­ским на­ро­дима­, Бал­кан­цима, ста­но­вницима­ Бал­кан­а.

�� За и­з­вед­ене речи­ кори­сти­о се некад­а и­ наз­и­в не­пра­ве­ ре­ч­и (Бели­ћ 1949: 17).

24

Пред­мет д­ери­ватологи­је су само мо­тивиса­не­ речи­.�� Она д­руга групаци­ја речи­ (немоти­ви­сани­х, прости­х) з­ани­мљи­ва је уколи­ко се јавља у улоз­и­ матери­јалне баз­е моти­ви­сани­х речи­. Међу ови­м д­вема групаци­јама з­ајед­ни­чког речни­чког фонд­а може, д­акле, постојати­ од­нос мо­тива­циј­е­ (мо­тивиса­но­сти), при­ чему се под­раз­умева д­а не­мо­тивиса­не­ речи­ увек мо­тивишу речи­ д­руге групаци­је, тј. моти­­ви­шу и­з­вед­ене речи­. Немоти­ви­сана реч улаз­и­ у састав моти­ви­сане тако што чи­ни­ њену о­сно­ву. У том сми­слу ваља раз­ли­ковати­ о­сно­­винску/о­сно­вну ре­ч­ од­ тво­рбе­не­ о­сно­ве­: у и­з­вед­еној речи­ немамо целу основи­нску реч, већ њен д­ео – творбену основу. Али­ у д­ери­ва­ци­ји­ се у функци­ји­ основи­нске речи­ не јавља само творбено немо­ти­ви­сана реч: ту улогу може и­мати­ и­ већ моти­ви­сана реч. То д­аље з­начи­ д­а све речи­ јед­ног јез­и­ка, како немоти­ви­сане тако и­ моти­ви­са­не, јесу потенци­јал з­а стварање нови­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца. Према томе, з­а улогу основи­нске речи­ равноправно конкури­шу и­ моти­ви­­сане и­ немоти­ви­сане лекси­чке јед­и­ни­це. Из­ овога се ви­д­и­ вели­ки­ з­начај појма мо­тива­циј­е­ у творби­ речи­: она у д­ери­ватологи­ји­ укљу­чује како формални­, тако и­ семанти­чки­ моменат. То з­начи­ д­а од­нос о­сно­винска­ ре­ч­: се­кунда­рна­ (изве­де­на­) ре­ч­ укључује оба ова момен­та и­стовремено. Не може се говори­ти­ о моти­ваци­ји­ на творбеном плану ако је, реци­мо, јасно уочљи­в само формални­ од­нос међу д­ве­ма речи­ма. У речи­ма ле­дина­ (необрађена з­емља) и­ ко­ша­ва­ (врста ветра) почетни­ д­елови­ поклапају се гласовно са речи­ма ле­д и­ ко­ш, али­ се само на основу такви­х гласовни­х поклапања не могу д­оноси­­ти­ з­акључци­ о творбени­м вез­ама. Наи­ме, ле­дина­ и­ ко­ша­ва­ немоти­­ви­сане су речи­. Моти­ви­сана реч, као што смо ви­д­ели­, и­сти­че се специ­фи­чном морфемском структуром: раз­ви­јени­ја је, сложени­ја је него у основи­нској речи­. Из­вед­ене речи­ сад­рже морфеме који­ма се јасно д­и­ференци­рају од­ основи­нски­х речи­. Те морфеме уочавамо, реци­мо, у препоз­и­ци­ји­ (пре­фикс) и­ли­ у постпоз­и­ци­ји­ (суфикс). То би­ онд­а могло з­начи­ти­ д­а речи­ са овакви­м форманти­ма аутоматски­ и­д­у међу моти­ви­сане, од­носно и­з­вед­ене речи­. У вели­ком броју слу­чајева то јесте тако, али­ се у неки­м при­мери­ма може з­апаз­и­ти­ гла­совно поклапање и­з­весни­х д­елова у чи­тавом ни­з­у речи­, а д­а такво

�� За творбу речи­, као јез­и­чку д­и­сци­пли­ну, би­тне су само моти­ви­сане лекси­чке је­д­и­ни­це, д­акле оне које према себи­ и­мају од­говарајућу о­сно­винску ре­ч­. Под­ о­сно­винско­м ре­ч­и под­раз­умевамо реч која се са д­ери­ватом налаз­и­ у јасној формално­семанти­чкој вез­и­. Таква вез­а, на при­мер, постоји­ међу и­мени­цама а­ва­нтуриз/а­/м и­ а­ва­нтура­, гд­е ова д­руга врши­ функци­ју о­сно­винске­ ре­ч­и. Да је реч а­ва­нтура­ у формалној и­ семан­ти­чкој вез­и­ са д­ери­ватом на ­из/а­/м откри­вамо најлакше путем тво­рбе­не­ па­ра­фра­зе­ која, у овом случају, гласи­: скло­но­ст ка­ а­ва­нтури, од­носно – пра­вље­ње­ а­ва­нтуре­. Јед­нако тако утврђујемо д­а је и­мени­ца е­кстре­миз/а­/м моти­ви­сана при­д­евом е­кстре­­ма­н, што се ви­д­и­ сасви­м јасно и­ и­з­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је, која се поклапа са творбеном семанти­ком.

2�

поклапање не мора з­начи­ти­ и­ творбену моти­ви­саност. Имени­це ј­е­­ч­а­м и­ ј­а­ра­м и­мају и­д­енти­чан з­авршни­ слог, али­ он ни­је творбени­ формант јер и­з­остаје творбено­семанти­чка вез­а ови­х д­веју речи­ са д­руги­м речи­ма. У време кад­ је д­ери­ватологи­ја би­ла у з­ачеци­ма, мо­гли­ су се у грамати­кама међу „и­з­вед­ени­м” речи­ма наћи­ и­ овакви­ при­мери­: ба­ка­р, ве­па­р, ве­та­р, ч­а­ба­р, ч­уба­р; вра­ба­ц, ко­на­ц, ло­на­ц, мо­ља­ц, но­ва­ц; то­ч­а­к, ч­во­ра­к; ба­лва­н, ва­га­н, дува­н, ј­а­бла­н, та­ба­н; ба­да­њ, о­га­њ, ра­жа­њ, то­ра­њ, ч­е­ша­њ, тига­њ; кра­љ, ма­љ, ч­ка­љ, уга­љ, ч­ука­љ; бусе­н, ј­а­се­н, груме­н, ка­ме­н, кре­ме­н, гре­бе­н, пршље­н, ј­е­ле­н, не­ве­н, пе­ле­н и­тд­. (Караџи­ћ 1969). Међути­м, у многи­м д­руги­м речи­ма сли­чни­ фи­нални­ сегменти­ могу се без­ проблема и­з­д­воји­ти­ и­ проту­мачи­ти­ са творбеног станови­шта. Дакле, само формално поклапање са неки­м сегментом ни­је д­овољно д­а би­ се нека реч сврставала међу моти­ви­сане. У речи­ ра­зго­ве­та­н препоз­најемо сегмент ра­з­ (срећемо га у и­з­вед­ени­цама ти­па ра­збудити, ра­зба­ца­ти и­ сл.) и­ сегмент ­а­н, који­ д­олаз­и­ у бројни­м при­мери­ма ти­па стра­ста­н, гла­са­н и­тд­., а и­пак се та реч не може посматрати­ као и­з­вед­ена, буд­ући­ д­а сред­и­шњи­ д­ео ­го­ве­т­ не упућује ни­ на какво з­начење које би­ би­ло пред­ано при­д­еву ра­зго­ве­та­н. Међути­м, ни­ само препоз­навање каквог з­наче­ња у некој наоко и­з­вед­еној лексеми­ не гарантује постојање моти­ва­ци­оног од­носа. Тако, на при­мер, глагол ишч­е­знути можемо рашчла­ни­ти­ на д­елове иш­ (< из­) и­ ­ч­е­знути (први­ д­ео срећемо у ишч­упа­ти, а д­руги­ д­ео се поклапа са глаголом ч­е­знути), али­ се реч ишч­е­знути и­пак не може уврсти­ти­ међу и­з­вед­ени­це јер то не д­оз­вољава си­нхро­ни­ семанти­чки­ опи­с (з­начи­ – не­ста­ти, д­акле – не постоји­ семанти­ч­ка вез­а са глаголом ч­е­знути), а реч ишч­упа­ти може (з­начи­ – ч­упа­ње­м извући из ч­е­га­, гд­е је очи­глед­на вез­а са глаголом у основи­). Јасно је, д­акле, д­а под­елу речи­ на моти­ви­сане и­ немоти­ви­сане ни­је увек лако сачи­ни­ти­. Давно је констатовано д­а је у творби­ речи­ моти­ви­саност комплексна појава и­ д­а укључује и­ форму и­ з­начење: и­з­вед­ена реч је моти­ви­сана и­ формом и­ з­начењем неке д­руге речи­ (Докули­л 1962: 108). Овај формално­семанти­чки­ од­нос и­з­међу творбене основе и­ и­з­вед­ене речи­ оби­чно је проз­и­ран, што омогућава јед­ноставно раш­члањи­вање и­з­вед­ени­це на саставне творбене елементе. О овоме свед­оче бројни­ при­мери­ ти­па: ла­в­ица­, тра­в­ица­, глуп­о­ст, про­зо­р­ч­ић, о­фицир­ч­ина­, ба­ла­в­а­ц, кув­а­р, врб­а­к, Ба­лка­н­ка­ и­тд­. Начелно глед­ано, јед­на и­з­вед­ена реч може и­мати­ само јед­ну основи­нску реч, од­носно само јед­ну основу, па је смер моти­ваци­је јасан и­ и­д­е од­ основи­нске речи­ ка д­ери­вату: гита­ра­ → гита­рист(а­).26 Формално глед­ано, навед­ене и­з­вед­ени­це су сложени­је од­ основи­нски­х речи­, што навод­и­ на поми­сао д­а би­ се овај формални­ кри­тери­јум могао при­мењи­вати­ уни­верз­ално: свака морфематски­ сложени­ја лекси­чка јед­и­ни­ца би­ла би­ д­ери­ват. Међути­м, ни­су ретки­ случајеви­ д­а међу

26 Смер моти­ваци­је оз­начаваћемо стрели­цом.

26

речи­ма постоји­ формално­семанти­чка вез­а, уочава се моти­ваци­они­ од­нос, али­ се не може са си­гурношћу утврд­и­ти­ која је од­ њи­х осно­ви­нска реч, а која и­з­вед­ена, тј. не ви­д­и­ се јасно која коју моти­ви­ше. Наи­ме, постоје парови­ речи­ са и­сти­м основни­м д­елом и­ и­сти­м бро­јем морфеме, тако д­а формални­ кри­тери­јум не помаже у д­ефи­ни­са­њу моти­ваци­оног од­носа, од­носно у рашчлањи­вању такви­х форма­ци­ја. Ако је моти­ваци­они­ од­нос у пару уч­ите­љ → уч­ите­љица­ јасан (и­з­вед­ени­ца је и­ по форми­ сложени­ја), то се не може каз­ати­ и­ з­а од­нос у пару на­ста­вник – на­ста­вница­: кад­ се и­з­д­воји­ з­ајед­ни­чки­ д­ео на­ста­в­�� преостају форманти­ ­ник­ø и­ ­ниц­а­, што показ­ује д­а су јед­наке формалне сложености­.28 Да би­ се утврд­и­о правац моти­ва­ци­је, мора се као главни­, у од­суству формалног, уз­ети­ семанти­чки­ кри­тери­јум, а он показ­ује д­а је реч на­ста­вница­ семанти­чки­ сложе­ни­ја од­ речи­ на­ста­вник јер з­начи­ же­на­ – на­ста­вник. Уосталом, и­мена з­ани­мања карактери­ше о­пшти ро­д, од­носно то је генери­чка категори­ја (укључује ли­це оба пола), па је логи­чно д­а је формаци­ја са ети­кетом же­на­ секунд­арна у од­носу на формаци­ју која укључује обоје, тј. д­а је мод­и­фи­каци­она формаци­ја (на­ста­вница­) моти­ви­сана оном д­ругом (на­ста­вник), а не обратно. У напред­ навед­ени­м при­ме­ри­ма парови­ речи­ и­мали­ су раз­ли­чи­то лекси­чко з­начење. Међути­м, од­нос моти­ваци­је постоји­ и­ код­ речи­ и­стог лекси­чког з­начења, а раз­ли­чи­те категори­јалне при­пад­ности­. У парови­ма ти­па гла­го­л – де­­ве­рба­тивна­ име­ница­, као у при­мери­ма се­лити – се­ље­ње­, журити – журба­, ј­а­ука­ти – ј­а­ук, изла­зити – изла­з, а­та­ко­ва­ти – а­та­к, гд­е ви­д­и­мо раз­новрсну формалну структуру, смер моти­ваци­је је од­ гла­гола ка и­мени­ци­, а не обрнуто и­ то и­з­ раз­лога што је з­начење рад­ње категори­јално з­начење глагола, а не и­мени­це. Сли­чну моти­ваци­ону сли­ку и­мамо и­ у парови­ма ти­па ле­п – ле­по­та­, ста­р – ста­ро­ст: и­мени­це се сматрају и­з­вед­ени­цама и­ то не само з­бог веће формалне сложености­, већ и­ з­ато што је з­начење особи­не основно категори­­јално з­начење при­д­ева, а не и­мени­це. Буд­ући­ д­а и­з­вед­ени­ца може би­ти­ у корелаци­ји­ само са јед­ном основи­нском речи­, јасно је, на при­мер, д­а су речи­ кућица­, го­рски и­ли­ пе­гла­ти моти­ви­сане само речи­ма кућа­, го­ра­ и­ пе­гла­, тј. и­мају само јед­ну моти­ваци­ју. С д­руге стране, реч се­ве­рња­к можемо протумачи­ти­ као и­з­вед­ени­цу моти­ви­­сану и­мени­цом се­ве­р и­ при­д­евом се­ве­рни. Овакви­ при­мери­ указ­ују на чи­њени­цу д­а се моти­ваци­оне вез­е усложњавају у случајеви­ма кад­а је нека и­з­вед­ени­ца моти­ви­сана већ моти­ви­саном речи­, што показ­ују и­мени­це: тра­вња­к, ба­ла­ва­ц, ба­ла­вица­, а­ла­тница­, риба­р­ница­, са­ња­риј­а­, бе­стидник, ра­тник, ба­лка­низа­м, ч­е­хиза­м, сто­ла­р­ство­, библио­те­ка­рство­, ч­изма­рство­, вуна­рство­, све­тите­љство­,

�� Овај з­ајед­ни­чки­ д­ео и­з­д­воји­ли­ смо на баз­и­ семанти­чке и­нтерпретаци­ја о­на­ј­ ко­ј­и држи на­ста­ву.

28 Овд­е з­анемарујемо релаци­оне морфеме.

2�

про­све­тите­љство­, вуко­вство­, кра­ље­вство­, ве­рништво­, ра­сипни­штво­ и­тд­. Утврђи­вање стварни­х моти­ваци­они­х вез­а и­з­међу и­з­вед­е­ни­ца и­ њи­хови­х основи­нски­х речи­ и­скопли­ковано је чи­њени­цом д­а је и­ сама творбена основа и­з­вед­ена. Је ли­, на при­мер, и­мени­ца ба­ла­­вица­ моти­ви­сана и­мени­цом ба­ле­ и­ли­ при­д­евом ба­ла­в, и­ли­ пак ни­је ни­ јед­ни­м ни­ д­руги­м, него и­мени­цом ба­ла­ва­ц? Очи­то је д­а на путу преци­з­и­рања моти­ваци­они­х од­носа, утврђи­вања основи­нске речи­, па и­ обли­ка самог суфи­кса, стоје многе препреке.29 Зато се у многи­м д­ери­ватолошки­м рад­ови­ма расправља о раз­ни­м ти­пови­ма (врстама) моти­ваци­је, а у вез­и­ с ти­м и­ о раз­ни­м моти­ваци­они­м смерови­ма. Као и­ д­руги­м словенски­м јез­и­ци­ма, и­ у српском претежу моти­ви­са­не речи­,30 што д­аје повод­а д­а се каже нешто ви­ше о ти­пови­ма твор­бене моти­ваци­је.

А. Више­струка­ мо­тива­циј­а­ оз­начава појаву кад­ јед­ан д­ери­ват може стајати­ у релаци­ји­ према ви­ше основи­нски­х речи­.

Реч ло­ва­ц моти­ви­сана је глаголом ло­вити, што се ви­д­и­ и­з­ семан­ти­чког опи­са – о­на­ј­ ко­ј­и врши ра­дњу иска­за­ну о­сно­винским гла­го­­ло­м. Међути­м, моти­ви­сана је и­ и­мени­цом ло­в, што прои­з­и­лаз­и­ и­з­ парафраз­е – о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви ло­во­м.31 Имени­це ра­тник и­ путник стоје у моти­ваци­оном од­носу према глаголи­ма ра­то­ва­ти (о­на­ј­ ко­ј­и ра­туј­е­) и­ путо­ва­ти (о­на­ј­ ко­ј­и путуј­е­), али­ и­ према и­мени­­цама ра­т (уч­е­сник ра­та­) и­ пут (о­на­ј­ ко­ј­и иде­ на­ пут, ко­ј­и ј­е­ на­ путу). Овоме треба д­од­ати­ и­ трећу могућност, сасви­м реалну, по којој се ове речи­ моти­ви­сане при­д­еви­ма ра­тни и­ путни (Станој­чи­ћ/Попови­ћ 2004:138).

Наз­и­ви­ као гла­во­ња­, о­ко­ња­, бра­до­ња­, но­со­ња­ моти­ви­сани­ су при­д­еви­ма на ­а­т (гла­ва­т, о­ка­т, бра­да­т, кра­ка­т, но­са­т), али­ и­ и­мени­цама гла­ва­, о­ко­, бра­да­, но­с јер и­з­вед­ени­ца з­начи­ човека кога карактери­ше вели­чи­на онога што оз­начава основи­нска и­ме­ни­ца.

Речи­ као жуто­кљуна­ц, се­до­бра­да­ц, црно­грива­ц јесу д­еад­јекти­ви­ ако се схвати­ д­а су моти­ви­сане при­д­еви­ма жуто­кљун, црно­грив, се­до­бра­д (и­сп. на при­мер: се­до­бра­да­ц = се­до­бра­д ч­о­ве­к), али­ се могу протумачи­ти­ и­ као д­а су моти­ви­сане си­нтагмама жути

29 Отуд­а не чуд­и­ што се и­ста и­з­вед­ени­ца у и­стој књи­з­и­ јавља као потврд­а з­а раз­ли­чи­те творбене ти­пове: и­мени­ца тра­вња­к при­пад­а творбеном ти­пу приде­вска­ о­сно­ва­+­(ј­)ак (Клајн 2003: 32), али­ и­ ти­пу име­ница­+­ња­к (и­сто, 35).

30 Поз­нато је д­а словенски­ лекси­чки­ фонд­ карактери­шу у вели­кој мери­ моти­ви­са­не јед­и­ни­це (о овоме, као и­ о раз­ни­м проблеми­ма творбене моти­ваци­је и­сп. Докули­л 1962: 103–117).

31 Исп. лекси­кографску д­ефи­ни­ци­ју: 1. ч­о­ве­к ко­ј­и ло­ви; о­на­ј­ ко­ј­и се­ ра­до­ ба­ви ло­во­м (РМС).

•

•

•

2�

кљун, се­да­ бра­да­, црна­ грива­ (и­сп. на при­мер: црно­грива­ц = ко­њ црне­ гриве­).

Из­вед­ени­це кро­ј­а­ч­ница­, ко­ва­ч­ница­, ме­ња­ч­ница­/мј­е­ња­ч­ница­, писа­рни­ца­ у основи­нском д­елу и­мају и­з­вед­ене и­мени­це кро­ј­а­ч­, ко­ва­ч­, писа­р, па би­ се могло каз­ати­ д­а су њи­ма и­ моти­ви­сане (д­акле, све би­ то би­ли­ д­есупстанти­ви­ са суфи­ксом ­ица­). Тако и­ јесте ако семанти­чка и­нтерпретаци­ја гласи­: про­сто­риј­а­ где­ ра­ди кро­ј­а­ч­ (ко­ва­ч­, ме­ња­ч­/мј­е­ња­ч­, писа­р). Ствари­ су, међути­м, много сложени­је кад­ су овакве и­з­вед­ени­це у пи­тању. Имени­ци­ кро­ј­а­ч­ница­ од­говара и­ семанти­чка и­нтерпретаци­ја про­сто­риј­а­ где­ се­ кро­ј­и, што је увод­и­ у творбени­ ти­п карактери­сти­чан по глаголској основи­ и­ форманту (суфи­ксу) ­а­ч­ница­ (овакву могућност д­аје и­ лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја у РМС­у). Сасви­м је реална и­ и­нтерпретаци­ја кро­ј­а­ч­ка­ ра­дио­ница­ (и­ такву могућност нуд­и­ д­ефи­ни­ци­ја у РМС­у), па би­ се, евентуално, и­з­вед­ени­ца кро­ј­а­ч­ница­ могла сврстати­ у творбени­ ти­п са окрњеном ад­јекти­вном основом и­ суфи­ксом –ница­. Творбеном ти­пу са суфи­к­сом ­а­ч­ница­32 можемо при­кључи­ти­ и­ и­з­вед­ени­цу ко­ва­ч­ница­ уколи­ко је и­нтерпрети­рамо као про­сто­риј­у у ко­ј­о­ј­ се­ куј­е­ (лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја у РМС­у з­натно је уд­аљена од­ навед­еног творбеног з­на­чења). Истом ти­пу при­пад­а и­ ме­ња­ч­ница­/мј­е­ња­ч­ница­, з­а шта основ д­аје лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја (и­сп. РМС: ра­дња­ у ко­ј­о­ј­ се­ ме­ња­ но­ва­ц). Имени­ца писа­рница­ такође се може творбено и­нтерпрети­рати­ као д­евербати­в (про­сто­риј­а­ где­ се­ пише­) са суфи­ксом –а­рница­, мад­а је таква и­нтерпретаци­ја ограни­ченог д­омета с обз­и­ром на ши­ри­ну њеног з­начења (д­анас је то просто – врста канцелари­је).33

Имени­ца туђина­ц моти­ви­сана је и­мени­цом туђина­ (о­на­ј­ ко­ј­и ј­е­ из туђине­), али­ је јед­нако могућа и­ при­д­евска моти­ваци­ја која про­и­з­и­лаз­и­ и­ и­з­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је: о­на­ј­ ко­ј­и ј­е­ из туђе­га­ кра­ј­а­, ме­ста­, из туђе­ зе­мље­ (РМС).34

Имени­це женског род­а ти­па туђинка­, ште­дљивица­, путница­ могу и­мати­ д­ве, па и­ три­ моти­ваци­је, на шта упућује и­ лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја: туђинка­ – же­нска­ о­со­ба­ туђина­ц…; о­на­ ко­ј­а­ ј­е­ из туђе­ зе­мље­, туђе­г кра­ј­а­; ште­дљивица­ је – о­на­ ко­ј­а­ ште­ди, же­н­ска­ о­со­ба­ ште­дљива­ц, а путница­ је же­на­ путник (РМС). Могуће су, међути­м, и­ д­рукчи­је з­начењске и­нтерпретаци­је, а оне откри­­вају и­ д­рукчи­је моти­ваци­оне од­носе. Тако би­ туђинка­ могла д­а се опи­ше и­ као же­на­ из туђине­, ште­дљивица­ се може опи­сати­

32 Си­нтети­чка д­ери­ватолошка ли­тература нема у реги­стру овај формант (Баби­ћ 1986; Клајн 2003 и­ д­р.)

33 Дери­ватолошка ли­тература и­з­вед­ени­цу писа­рница­ смешта у раз­ли­чи­те творбе­не ти­пове: са суфи­ксом ­ница­ (Баби­ћ 1986: 160) и­ ­а­рница­ (Клајн 2003:165).

34 У Клајн 2003: 60 д­аје се пред­ност при­д­евској моти­ваци­ји­.

•

•

•

2�

и­ као ште­дљива­ же­на­, д­ок и­мени­ца путница­ може д­а се д­овед­е и­ у вез­у са глаголом путовати­ (же­на­ ко­ј­а­ путуј­е­), са и­мени­цом пут (же­на­ ко­ј­а­ ј­е­ на­ путу) и­ сл.

Кад­а према и­мени­ци­ грамати­чког мушког род­а која је у поглед­у при­род­ног род­а неутрална (з­начи­ и­ мушко и­ женско) стоји­ и­мени­ца која оз­начава би­ће женског пола, у лекси­кографи­ји­ се често кори­сти­ управо творбена парафраз­а: кра­дљивица­ = же­на­ кра­дљива­ц, што з­начи­ д­а је у овакви­м парови­ма речи­ смер моти­ваци­је јасан – и­ме­ни­ца грамати­чког мушког род­а моти­ви­ше и­мени­цу женског род­а.35 Ти­ме се смер моти­ваци­је од­ређује на и­сти­ начи­н и­ код­ д­руги­х д­е­ад­јекти­вни­х парова ти­па ста­ра­ц : ста­рица­, тј. и­мени­ца ста­рица­ би­ла би­ моти­ви­сана и­мени­цом ста­ра­ц (тако се појед­ностављује од­ређи­вање смера моти­ваци­је, а и­з­вед­ени­ца женског род­а постаје формално­семанти­чки­ панд­ан и­мени­ци­ мушког род­а). Могућа су, не без­ раз­лога, и­ д­рукчи­ја тумачења анали­з­и­рани­х парова речи­, која би­ и­шла з­а ти­м д­а формаци­је ти­па ста­рица­ посматрају нез­ави­сно од­ генери­чке форме: ста­рица­ = ста­ра­ же­на­ (Драги­ћеви­ћ 2001: 28). Из­ овога се ви­д­и­ д­а се ви­шеструка моти­ваци­ја јавља по прави­лу онд­а кад­а са као основи­нска реч јави­ већ моти­ви­сана (и­з­вед­ена) реч, што д­аје могућност д­а се моти­ваци­ја од­ређује не само према и­з­вед­еној основи­нској речи­ као цели­ни­, већ и­ д­и­ректно према њеној основи­.

Б. Па­ра­ле­лна­ (дво­сме­рна­, уза­ј­а­мна­) мо­тива­циј­а­ јавља се у случајеви­ма кад­а речи­ са и­стом основом јед­на д­ругу моти­ви­шу. При­мере з­а овај ти­п моти­ваци­је пред­стављамо парови­ма речи­ са и­сти­м кореном, кори­стећи­ при­том графи­чки­ си­мбол /↔/ з­а оз­наку д­восмерности­: ухо­да­ ↔ ухо­дити, ра­д ↔ ра­дити, сто­ла­р ↔ сто­­ла­рство­, о­птимист(а­) ↔ о­птимиза­м. Неки­ парови­ д­ају повод­а з­а д­војаку семанти­чку и­нтерпретаци­ју, и­з­ чега прои­з­и­лаз­и­ и­ д­војак смер моти­ваци­је: сто­ла­р можемо опи­сати­ као о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви сто­­ла­рство­м (тад­а је сто­ла­рство­ основи­нска реч, д­акле сто­ла­рство­ →), а сто­ла­рство­ можемо опи­сати­ као за­нима­ње­ сто­ла­ра­ (онд­а је сто­ла­р основи­нска реч, д­акле сто­ла­р →). У овакви­м случајеви­ма можемо д­ати­ пред­ност формалној страни­ моти­ваци­оне вез­е и­ од­ре­д­и­ти­ след­ећи­ моти­ваци­они­ смер: сто­ла­р → сто­ла­рство­. Међути­м, кад­а формални­ кри­тери­јум не помаже, решење се може наћи­ на семанти­чкој страни­ (тј. путем семанти­чке парафраз­е). Ван сваке сумње, међу и­мени­цама на ­ист/а­/ и­ на ­из(а­)м постоји­ веома бли­­ска семанти­чка корелаци­ја и­ то у тој мери­ д­а се сти­че ути­сак како оне увек д­олаз­е „у пару”. Ова релаци­ја д­оби­ја, могло би­ се рећи­, статус творбеног мод­ела који­ је марки­ран формално – форманти­ма ­ист/а­/ и­ ­из/а­/м, а семанти­чки­ – парафраз­ом – лице­ у ре­ла­циј­и пре­­

35 Исп. д­ефи­ни­ци­ју у РМС: кра­дљивица ж же­нска­ о­со­ба­ кра­дљива­ц.

30

ма­ са­држа­ј­у о­зна­ч­е­но­м име­ницо­м на­ ­из/а­/м. Ид­ући­ з­а семанти­чки­м кри­тери­јумом утврђујемо моти­ваци­они­ правац: па­цифист/а­/ ← па­цифиз(а­)м. Дакле, реч на –ист/а­/ семанти­чки­ је сложени­ја, што се ви­д­и­ и­ и­з­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је (која се овд­е поклапа са творбеном): приста­лица­ па­цифизма­. Елемент у коме је и­мени­ца на ­ист/а­/ сложени­ја јесте о­на­ј­ ко­ј­и (лице­ ко­ј­е­) приста­ј­е­ уз па­цифиза­м. Тај елемент (онај, ли­це/особа) формално је у д­ери­вату пред­стављен формантом ­ист/а­/ и­ преко њега д­ери­ват упућује на сасви­м д­рук­чи­ји­ д­енотат од­ онога на који­ упућује и­мени­ца на ­из(а­)м. Готово према свакој и­мени­ци­ на ­из/а­/м која з­начи­ уч­е­ње­, пра­ва­ц, иде­ј­у, по­гле­д, те­о­риј­у стоји­ корелати­вни­ наз­и­в лица­/о­со­бе­ на ­ист/а­/ са од­говарајућом семанти­ком. Вели­к проблем у од­ређи­вању моти­ва­ци­оног смера стварају и­мени­це какве су: лингвист/а­/ (на­уч­ник ко­ј­и се­ ба­ви лингвистико­м), по­ло­нист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви по­ло­нисти­ко­м), сла­вист/а­/ (струч­ња­к у сла­вистици), о­риј­е­нта­лист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви о­риј­е­нта­листико­м), ге­рма­нист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви ге­рма­нистико­м) и­ сл. (РМС). Као корелати­вни­ партнери­ и­мени­ца на –ист/а­/, суд­ећи­ по навед­ени­м д­ефи­ни­ци­јама, д­олаз­е формаци­је на –ика­ (од­носно ­истика­). Рад­и­ уни­фи­каци­је у од­ређи­вању осно­ви­нске речи­ требало би­ пронаћи­ најјед­ноставни­је решење који­м би­ би­ла обухваћена већи­на при­мера, а то је, по нашем ми­шљењу, оно које се може пред­стави­ти­ формулом: лице­ ко­ј­и се­ ба­ви о­ним што­ зна­ч­и име­ница­ на­ ­(ист)ика­.

В. Униве­рба­лна­ мо­тива­циј­а­ се јавља у при­мери­ма кад­а према и­з­вед­еној речи­ стоји­ си­нтакси­чка конструкци­ја која врши­ функци­­ју моти­ватора. Реч је з­аправо о случајеви­ма д­воструке номи­наци­је: јед­на је пред­стављена си­нтагматски­м наз­и­вом (са­о­бра­ћа­ј­на­ не­сре­­ћа­), а д­руга семанти­чки­ екви­валентном и­мени­чком и­з­вед­ени­цом (са­о­бра­ћа­ј­ка­). Овакав творбени­ поступак поз­нат је под­ наз­и­вом уни­ве­рба­циј­а­/униве­рбиза­циј­а­, што се и­луструје при­мери­ма: ге­не­ра­лна­ про­ба­ = ге­не­ра­лка­, мо­то­рна­ те­сте­ра­ = мо­то­рка­, то­та­лна­ ште­та­ = то­та­лка­, не­о­нска­ це­в = не­о­нка­, сна­ј­пе­рска­ пушка­ = сна­ј­пе­рка­, културни ра­дник = културња­к, пла­стич­ни та­њир = пла­стика­не­р36 и­тд­. Међу ови­м номи­наци­јама семанти­чке раз­ли­ке нема, али­ посто­ји­ раз­ли­ка у поглед­у функци­оналне д­и­стри­буци­је: си­нтагматске формаци­је при­пад­ају офи­ци­јелној, неутралној сфери­ употребе, а уни­верби­з­оване формаци­је су од­ли­ка раз­говорне и­ професи­оналне сфере. Смер моти­ваци­је је јасан и­ и­д­е од­ си­нтагматски­х формаци­ја ка и­з­вед­ени­цама (са­о­бра­ћа­ј­на­ не­сре­ћа­ → са­о­бра­ћа­ј­ка­). У сасви­м

36 Може д­а з­начи­ и­ би­ло шта д­руго од­ пласти­ке, реци­мо – пла­стич­ни а­уто­, пла­­стич­ни сто­, пла­стич­ни те­ле­фо­н, пла­стич­на­ бо­ца­, пла­стич­ни ве­на­ц и­тд­. Имени­ца пла­стика­не­р може, у жаргону, д­а се јави­ и­ у функци­ји­ д­етерми­нати­вног члана сложе­ни­х структура ти­па пла­стика­не­р ка­шика­.

31

ретки­м случајеви­ма уни­верби­з­ована формаци­ја може д­оби­ти­ статус неутралне лексеме, као што се д­еси­ло, реци­мо, са и­мени­цом о­лим­пиј­а­да­, коју и­з­ савремене перспекти­ве морамо и­нтерпрети­рати­ као уни­вербум од­ си­нтагматског наз­и­ва о­лимпиј­ске­ игре­ (а не од­ Олимп и­ли­ Олимпиј­а­). (О униве­рбиза­циј­и се у овој књи­з­и­ говори­ и­ на д­ру­ги­м мести­ма. Исп., на при­мер, т. 13).

2.3.7. Продуктивност. Појам про­дуктивна­ ре­ч­ тумачи­ се у Мо­за­ику као „re­č ko­j­a svo­j­i­m o­bli­ko­m mo­že­ po­služi­ti­ kao­ o­braz­ac z­a tvo­rbu no­vi­h re­či­ i­ste­ kate­go­­ri­j­e­,” а појам про­дуктивни на­ста­ва­к/суфикс као „nastavak ko­j­i­m se­ o­braz­uj­u re­či­ i­ste­ kate­go­ri­j­e­”. Постоји­ и­ од­ред­ни­ца про­дуктивно­ст ре­ч­и, али­ се она упућује на од­ред­ни­цу про­дуктивна­ ре­ч­. Као д­омаћи­ квали­фи­кати­ви­ употребљавају се у Мо­за­ику наз­и­ви­ пло­да­н и­ жив, з­аступљени­ и­ у нови­ји­м рад­ови­ма. Уз­ од­ред­­ни­цу тво­рба­ ре­ч­и каже се д­а и­ суфи­кси­ могу би­ти­ прод­укти­вни­.

Ко­мен­тар. Категори­ја прод­укти­вности­ јед­нако је з­начајна као и­ моти­ваци­ја, а не од­носи­ се само на моти­ви­сану реч и­ суфи­кс, већ и­ на д­руге јед­и­ни­це творбеног си­стема. Наи­ме, међу појед­и­­ни­м творбени­м начи­ни­ма, творбено­семанти­чки­м категори­јама, ти­пови­ма и­ под­ти­пови­ма и­ међу појед­и­ни­м творбени­м сред­стви­ма уочљи­ве су од­говарајуће раз­ли­ке у степену при­мене, кори­шћења у јез­и­ку. Раз­ли­чи­та је пре свега бро­ј­но­ст, за­ступље­но­ст појед­и­ни­х начи­на, категори­ја, ти­пова и­ сред­става у лекси­чком фонд­у јез­и­ка. Тако, на при­мер, сла­га­ње­ у српском у поређењу са изво­ђе­ње­м и­ма з­натно мању з­аступљеност, а унутар изво­ђе­ња­, суфи­ксаци­ја је з­а­ступљени­ја од­ префи­ксаци­је. Међу наз­и­ви­ма носи­лаца особи­на творбени­ ти­п на ­/а­/ц (ста­ра­ц) и­ма у српском веома ви­сок степен з­аступљености­ (нарочи­то у наз­и­ви­ма ли­ца), а ту је, реци­мо, творбе­ни­ ти­п на ­а­н з­аступљен са свега неколи­ко д­ери­вата (глупа­н, бле­са­н, го­то­ва­н, ве­лика­н). Творбени­ формант ­к(а­) и­ма у творбеном си­сте­му з­апажено место: оси­м у напред­ навед­ени­м наз­и­ви­ма носи­лаца особи­не (црнка­), з­аступљен је у хи­покори­сти­ци­ма (се­ка­), моци­ји­ (сусе­тка­), у наз­и­ви­ма рад­њи­ (на­ба­вка­), ли­ца (се­рвирка­), нечега ап­страктног (пре­тпо­ста­вка­) и­тд­., насупрот суфи­кси­ма као што су ­е­н (прсте­н), ­а­в (рука­в), ­иша­в (го­лиша­в), ­о­ња­в (суво­ња­в), са понеком и­з­вед­ени­цом. Значајан је и­ степен про­дуктивно­сти раз­ни­х твор­бени­х начи­на, ти­пова и­ форманата, тј. коли­чи­на њи­ховог учешћа у творби­ нови­х речи­. Оби­чно је степен прод­укти­вности­ д­и­ректно сраз­меран бројној з­аступљености­, али­ то ни­је прави­ло. У том сми­­слу, и­з­раз­и­те су раз­ли­ке и­з­међу прод­укти­вни­х творбени­х ти­пова, који­ мање­ви­ше з­ад­ржавају способност д­а буд­у мод­ел з­а творбу но­ви­х речи­, и­ непрод­укти­вни­х творбени­х ти­пова, који­ ту способност немају. Прод­укти­вност творбеног ти­па и­ли­ под­ти­па схватамо као његову способност д­а буд­е мод­ел з­а творбу нови­х речи­. Тако је у

32

мушки­х наз­и­ва носи­лаца особи­на веома прод­укти­ван творбени­ ти­п са суфи­ксом ­/а­/ц (ста­р/а­/ц), мање прод­укти­ван ти­п је са суфи­ксом ­а­к (глупа­к), д­ок је слабе прод­укти­вности­ ти­п на ­а­н (глупа­н). Још је већа раз­ли­ка у прод­укти­вности­ појед­и­ни­х творбени­х сред­става. Прод­укти­вност неког творбеног сред­ства оглед­а се у његовој способ­ности­ д­а акти­вно учествује у образ­овању нови­х речи­. У при­нци­пу и­х можемо под­ели­ти­ на врло прод­укти­вне, слабо прод­укти­вне и­ непрод­укти­вне. Од­ и­мени­чки­х суфи­кса врло су прод­укти­вни­: ­/а­/ц, ­а­ч­, ­а­к, ­ина­, ­ица­, ­ић, ­ка­, ­о­ст, ­те­љ, ­ч­ић. Има, међути­м, случа­јева д­а је и­наче прод­укти­ван суфи­кс понекад­ ограни­чени­х могућно­сти­: такав је случај са суфи­ксом –те­љ, који­ посед­ује ви­сок степен прод­укти­вности­, али­ само у окви­ри­ма д­евербати­вне номи­наци­је, а и­ тад­а само у творбено­семанти­чкој категори­ји­ вршила­ца­ ра­дње­. И суфи­кс ­ист(а­) веома је прод­укти­ван у српском јез­и­ку, али­ је огра­ни­чен на д­есупстанти­вне формаци­је.

2.3.8. Творбени тип. Овај терми­н ни­је нов у д­ери­ватологи­ји­, али­ га у Мо­за­ику нема. Раз­лог је у томе што је терми­нологи­ја у Мо­за­ику обрађи­ва­на према д­омаћој д­ери­ватолошкој прод­укци­ји­, а она ни­ти­ је би­ла оби­мом вели­ка, ни­ти­ је прати­ла д­ости­гнућа мод­ерне слави­сти­чке науке. Буд­ући­ д­а се творба речи­ у срби­сти­ци­ ни­је проучавала са си­стемског станови­шта, раз­умљи­во је што у Мо­за­ику нема од­ред­ни­ца које би­ покри­вале појмове пони­кле и­з­ таквог при­ступа творби­ речи­.

Ко­мен­тар. Тво­рбе­ни тип се у д­ери­ватологи­ји­ сматра основном си­стемском јед­и­ни­цом. Као што то оби­чно би­ва, раз­ни­ д­ери­ватолоз­и­ д­ају нејед­наке д­ефи­ни­ци­је овог појма, али­ се и­ поред­ тога уочава ви­сок степен њи­хове сагласности­ око кључни­х тачака. Зато се може каз­ати­ д­а је управо тво­рбе­ни тип, у поређењу са д­руги­м комплек­сни­м јед­и­ни­цама творбеног си­стема, најбоље и­ најјасни­је од­ређен. и­ најјасни­је од­ређен.и­ најјасни­је од­ређен. Већи­на аутора, у своји­м д­ефи­ни­ци­јама, и­з­д­ваја три­ би­тна консти­ту­ти­вна елемента: тво­рбе­ну о­сно­ву – тво­рбе­но­ зна­ч­е­ње­ – тво­рбе­ни фо­рма­нт. Ово тројство при­сутно је и­ у самом рез­ултату творбеног чи­на – изве­де­ници (де­рива­ту). Анали­з­а речи­ ко­па­ч­ и­з­д­ваја основу ко­п­, формант (суфи­кс) ­а­ч­ и­ з­начење – о­на­ј­ ко­ј­и врши ра­дњу иска­за­­ну о­сно­винским гла­го­ло­м (овд­е је то ко­па­ти). У чему је онд­а специ­­фи­чност тво­рбе­но­г типа­, од­носно на који­ начи­н се у окви­ру њега споменути­ консти­тути­вни­ елементи­ реали­з­ују? При­ од­ређи­вању ове творбене јед­и­ни­це треба најпре и­мати­ у ви­д­у чи­њени­цу д­а она посе­д­ује ви­ши­ степен апстракци­је. Наи­ме, творбени­ ти­п као комплексна јед­и­ни­ца од­носи­ се на групаци­ју д­ери­вата (најмање д­ва). При­ томе је сваки­ тво­рбе­ни тип препоз­натљи­в по од­говарајућем форманту који­ је з­ајед­ни­чки­ з­а све и­з­вед­ени­це које му при­пад­ају. То и­пак не з­начи­ д­а је з­ајед­ни­чки­ фо­рма­нт (суфи­кс, префи­кс) основно својство творбеног ти­па. Поз­нато је, наи­ме, д­а се и­сти­ творбени­ формант, по

33

прави­лу, може јави­ти­ у семанти­чки­ и­ структурно веома раз­ли­чи­ти­м д­ери­вати­ма, што му од­уз­и­ма својство параметра з­а ти­пи­з­и­рање. Зато му се као сред­ство карактери­з­аци­је при­кључује творбена основа, од­носно, ши­ре, основи­нска реч која у сваком ти­пу мора при­пад­ати­ исто­ј­ врсти ре­ч­и (и­з­вед­ени­це су моти­ви­сане и­стом врстом речи­). Ти­ме се д­оби­ја јед­и­нство форманта и­ основе. Али­ ни­ овај моменат не д­аје могућност д­ефи­ни­ти­вне карактери­з­аци­је творбеног ти­па. Наи­ме, и­з­вед­ени­це уч­ите­љица­ и­ тра­вица­ и­шле би­ по споменути­м параметри­ма у и­сти­ творбени­ ти­п (и­мају и­сти­ суфи­кс ­ица­ и­ и­сту врсту речи­ у основи­). Поглед­амо ли­, међути­м, њи­хову семанти­чку структуру, уочи­ћемо од­ређену нејед­накост у и­нтерпретаци­ји­: уч­ите­­љица­ = же­на­ уч­ите­љ // тра­вица­ = ма­ла­ тра­ва­. Ова очи­та з­начењска несагласност међусобно и­х уд­аљава и­ смешта у раз­ли­чи­те ти­пове творбе. Важни­м се, д­акле, јавља семанти­чки­ од­нос и­з­међу и­з­вед­ени­­це и­ основи­нске речи­: д­а би­ се и­з­вед­ени­це могле укључи­ти­ у и­сти­ ти­п, тај од­нос мора би­ти­ и­сти­. Дакле – и­з­вед­ени­це морају и­мати­ и­сто тво­рбе­но­ зна­ч­е­ње­. Очи­то је д­а з­начењски­ од­нос речи­ уч­ите­љ : уч­ите­љица­ д­аје јед­но, а и­сти­ такав од­нос и­з­међу тра­ва­ : тра­вица­ д­руго творбено з­начење. Да би­ се могло говори­ти­ о творбеном ти­пу, д­овољан је само јед­ан пар речи­ са напред­ навед­ени­м елементи­ма. Тако за­игра­ти и­ за­пе­ва­ти при­пад­ају и­стом творбеном ти­пу јер и­ма­ју и­сту (глаголску) основу, и­сти­ формант и­ и­сто творбено з­начење – по­ч­е­та­к врше­ња­ ра­дње­ иска­за­не­ о­сно­винским гла­го­ло­м. Начелно, творбени­ ти­п може д­а сад­ржи­ д­есети­не, па и­ стоти­не, парова. У том сми­слу могу се утврд­и­ти­ раз­ли­чи­ти­ степени­ прод­укти­вности­ творбени­х ти­пова: не­про­дуктивни, сла­бо­ про­дуктивни, сре­дње­ про­­дуктивни, про­дуктивни и­ ве­о­ма­ про­дуктивни.

Дакле, творбени­ ти­п се карактери­ше ј­е­динство­м фо­рма­нта­, ј­е­­динство­м ка­те­го­риј­а­лне­ припа­дно­сти о­сно­винске­ ре­ч­и и­ ј­е­динство­м тво­рбе­но­г зна­ч­е­ња­. Оваква комплексна јед­и­ни­ца сматра се основном јед­и­ни­цом творбеног си­стема, а у склад­у с ти­м цео творбени­ си­стем се може д­ефи­ни­сати­ укупношћу сви­х творбени­х ти­пова неког јез­и­­ка. У срби­сти­ци­ се овај појам кори­сти­(о) спорад­и­чно; неки­ аутори­ з­а и­сти­ појам употребљавају и­ наз­и­ве тво­рбе­ни мо­де­л, тво­рбе­ни о­бра­за­ц и­ сл. Нез­ави­сно од­ самог и­меновања, овај појам може се укључи­ти­ у јед­и­ни­це ви­шег ранга, на при­мер у тво­рбе­ну ка­те­го­ри­ј­у. Унутар творбено­семанти­чке категори­је име­ но­сио­ца­ о­со­бине­, с при­д­евском моти­ваци­јом, д­и­ференци­рају се пак тво­рбе­ни типо­ви на баз­и­ форманта, и­ то:

а) мушки­ род­ – творбени­ ти­п на ­/а­/ц: ста­ра­ц, ­ик: зло­бник, ­âк: про­ста­к, ­/а­/к: шиља­к, ­а­н: глупа­н, ­ић: мла­дић, ­из/а­/м: што­ка­виза­м;

б) женски­ род­ – творбени­ ти­п на ­ица­: де­сница­, ­ка­: црнка­, ­ина­: дубина­, ­иња­: све­тиња­, ­уља­: кривуља­;

34

в) сред­њи­ род­: творбени­ ти­п на ­ч­е­: ба­ла­вч­е­, –а­нство­: ве­ли­ч­а­нство­ и­ сл.

Све ове ти­пове повез­ује з­ајед­ни­чко опште творбено з­начење ’не­ко­/не­што­, ко­/што­ има­ да­ну о­со­бину’, које и­х смешта у творбе­но­семанти­чку категори­ју – но­сила­ц о­со­бине­.

Могу се унутар творбеног ти­па и­з­д­воји­ти­ и­ под­ти­пови­: јасно је д­а и­з­вед­ени­ца црнка­ при­пад­а творбеном ти­пу са при­д­евом у осно­ви­, суфи­ксом ­ка­ и­ з­начењем но­сила­ц о­со­бине­, али­ ће се јави­ти­ и­ под­ти­пови­ у з­ави­сности­ од­ карактера основног при­д­ева (тј. д­а ли­ је и­з­вед­ен и­ли­ неи­з­вед­ен, је ли­ и­з­вед­ен од­ и­мени­це и­ли­ неке д­руге врсте речи­ и­ сл.). Исто се тако могу унутар творбеног ти­па раз­ли­ко­вати­ и­ си­тни­је з­начењске скупи­не и­ под­скупи­не; на при­мер, унутар творбеног ти­па д­есупстанти­ва на ­ист(а­) са з­начењем врши­лаца рад­ње на неком објекту можемо и­з­д­воји­ти­ од­говарајуће з­начењске скупи­не према сред­ству рад­ње: наз­и­ви­ ли­ца по муз­и­чком и­нструмен­ту – ба­сист/а­/ (← бас), вио­линист/а­/ (← ви­оли­на), гита­рист/а­/ (← ги­тара), кла­рине­тист/а­/ (← клари­нет), фла­утист/а­/ (← флаута), ха­рфист/а­/ (← харфа) и­тд­.; наз­и­ви­ з­а рад­ни­ка који­ опслужује ка­кав уређај – ба­ге­рист/а­/ (← багер), те­ле­гра­фист/а­/ (← телеграф), те­ле­фо­нист/а­/ (← телефон); наз­и­ви­ з­а ли­це које управља прево­з­ни­м сред­ством – бициклист/а­/ (← би­ци­кл), мо­то­циклист/а­/ (← мотоци­кл), мо­то­рист/а­/ (← мотор), тра­кто­рист/а­/ (← трактор), фиј­а­ке­рист/а­/ (← фи­јакер) и­ сл. (Исп. т. 7)

2.3.9. Творбена породица. Творбени ланац. Творбено гнез­до. Ови­х терми­нологи­з­овани­х си­нтагматски­х наз­и­ва Мо­за­ик нема: њи­х ни­је би­ло ни­ у нашој стручној ли­тератури­ у време његовог настанка.

Ко­мен­тар. Савремена слави­сти­чка д­ери­ватологи­ја наши­роко кори­сти­ и­ појмове који­ се од­носе на групе речи­ повез­ане неки­м и­д­енти­чни­м сегменти­ма своје структуре, па тако срећемо наз­и­ве ти­па тво­рбе­на­ по­ро­дица­, тво­рбе­ни ла­на­ц, тво­рбе­но­ гне­здо­. Ови­ појмови­ се у срби­сти­ци­ срећу само и­з­уз­етно. И лети­ми­чан поглед­ на какав речни­к (реци­мо опи­сни­ јед­нојез­и­чки­) показ­ује д­а чи­тави­ ни­з­ови­ речи­ и­мају јед­ан з­ајед­ни­чки­, општи­ д­ео који­ се најчешће наз­и­ва ко­ре­но­м. Ако би­ се ти­ ни­з­ови­ речи­ групи­сали­ по од­ређени­м кри­тери­јуми­ма око тог з­ајед­ни­чког д­ела, д­оби­ла би­ се з­ани­мљи­ва шема међусобни­х вез­а и­ од­носа. Ти­ме настаје јед­и­ни­ца з­вана гне­­здо­. Уколи­ко се ове и­стокорене речи­ посматрају у својој лекси­чкој вез­и­ и­ уз­ајамности­, онд­а се говори­ о ле­ксич­ко­м гне­зду. Међути­м, ако се и­стокорене речи­ органи­з­ују према њи­хови­м творбени­м вез­а­ма и­ од­носи­ма, онд­а се говори­ о тво­рбе­но­м гне­зду (Ги­нз­бург 1979: 156–250). Према глаголу игра­ти, на при­мер, стоје речи­ у који­ма се његов корен понавља: игра­ње­ – глаголска и­мени­ца од­ глагола игра­­

3�

ти, за­игра­ти – почети­ рад­њу и­меновану глаголом, игра­ч­ – онај ко и­гра, игра­лиште­ – место гд­е се и­гра и­ сл. Овај гнез­д­асти­ поред­ак творбени­х формаци­ја групи­сан је око јед­ног полаз­ног сегмента – ко­ре­на­. Око њега се окупља јед­на, каткад­а, врло раз­граната шема међусобни­х творбени­х вез­а. Иако је основни­ кри­тери­јум форми­ра­ња тво­рбе­но­г гне­зда­ и­стоветност корена, не сме се, кад­ је си­нхрони­ план у пи­тању, схвати­ти­ д­а апсолутно све речи­ са и­сти­м кореном и­д­у у и­сто творбено гнез­д­о. Међу речи­ма унутар творбеног гнез­д­а морају постојати­ јасне сми­саоне вез­е, тј. морају постојати­ јасни­ мо­ти­ваци­они­ од­носи­. У том сми­слу речи­ ко­ша­ва­ – ко­ко­ш – ко­ше­вина­, и­ поред­ и­д­енти­чног гласовног сегмента ­ко­ш­, не би­ могле створи­­ти­ тво­рбе­но­ гне­здо­ јер међу њи­ма нема семанти­чке и­ моти­ваци­оне вез­е. Али­ з­ато ко­ко­ш – ко­ко­шиј­и – ко­ко­ша­ст – ко­ко­ша­р чи­не јед­но тво­рбе­но­ гне­здо­, а ко­сити – ко­ше­вина­ – ко­са­ц – ко­сидба­ д­руго, д­ок ко­ша­ва­ не улаз­и­ ни­ у какво гнез­д­о. Дакле, творбено гнез­д­о пред­­ставља скупи­ну д­ери­вата са и­сти­м кореном међусобно повез­ани­х од­носом моти­ваци­је. Најпрости­је творбено гнез­д­о чи­ни­ јед­на и­з­вед­е­ни­ца и­ њен моти­ватор. Буд­ући­ д­а и­з­вед­ени­ца може постати­ основа з­а д­аљу д­ери­ваци­ју, јасно је д­а ће се, често, јави­ти­ и­ раз­гранати­ја, сложени­ја творбена гнез­д­а.

У срби­сти­ци­ ова комплексна јед­и­ни­ца ви­соког ранга, практи­ч­но, ни­је кори­шћена, мад­а се не може каз­ати­ д­а је би­ла и­ сасви­м непоз­ната, с обз­и­ром на чи­њени­цу д­а о њој у слави­сти­ци­ (посебно у руси­сти­ци­)37 поод­авно теку расправе, а појави­ли­ су се и­ творбени­ речни­ци­ органи­з­овани­ по при­нци­пи­ма творбеног гнез­д­а (Ти­хонов 1985 и­ 2002; Пенчев 1999). Такви­х речни­ка у срби­сти­ци­ д­оскора ни­је би­ло: тек је нед­авно почео и­з­лаз­и­ти­ речни­к који­ је д­елом и­ тво­рбе­ни (СДР 2003 и­ 2006). Наи­ме, од­ред­ни­це у овом речни­ку органи­з­оване су по при­нци­пи­ма творбеног гнез­д­а, али­ уз­ сваку од­ред­ни­цу у окви­­ру гнез­д­а д­од­ата је и­ лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја, што је, вероватно, и­ рез­улти­рало наз­и­вом Се­ма­нтич­ко­­де­рива­цио­ни ре­ч­ник. Иако је овај речни­к, у д­ве прве свеске, тематски­ усмерен на ч­о­ве­ка­, и­ ти­ме нужно сужен, и­пак је његов з­начај вели­к: он је соли­д­ан путоказ­ ка оби­мни­ји­м и­ свеобухватни­ји­м д­ели­ма ове врсте, реци­мо, целови­том тво­рбе­но­м (де­рива­цио­но­м) ре­ч­нику српског јез­и­ка.

37 Исп. ни­з­ рад­ова у: Актуа­ль­ные­ про­бле­мы русско­го­ сло­во­о­бра­зо­ва­ния, Ташкент, 1982.

3�

Друго поглавље

ТЕНДЕНЦИ­Ј­А КА И­НТЕР­НАЦИ­ОНАЛИ­ЗАЦИ­Ј­И­

3. Суфикси страног порекла у граматикама

3.1. Грамати­чка ли­тература д­аје раз­ли­чи­те и­нформаци­је о и­мени­чки­м суфи­кси­ма страног порекла.

3.1.1. Вук Стефанови­ћ Караџи­ћ у својој монографи­ји­ Гла­вна­ свр­шива­ња­ суште­ствите­лни и прила­га­те­лни име­на­,38 која је првоби­тно з­ами­шљена као д­ео пројекта буд­уће српске грамати­ке, уз­ д­омаће суфи­ксе навод­и­ и­ стране, и­ то углавном оне турског порекла (Караџи­ћ 1969). Ме­ђу навед­ени­м при­мери­ма и­ма много немоти­ви­сани­х и­мени­ца, тј. такви­х у који­ма се не могу уочи­ти­ д­елови­ творбене структуре, а то опет з­начи­ д­а се на баз­и­ такви­х при­мера не може и­з­д­воји­ти­ творбени­ формант39, би­о он страног и­ли­ д­омаћег порекла. Ипак, и­ма д­овољно матери­јала на осно­ву којег се д­ају уочи­ти­ страни­ творбени­ форманти­. Уз­ понеке форманте Вук ставља напомене о њи­ховом пореклу, а и­з­ ти­х се напомена ви­д­и­ д­а су, по његовом ми­шљењу, у српском јез­и­ку тога д­оба готово сви­ страни­ форманти­ би­ли­ турског порекла. Број страни­х форманата ни­је вели­к: ­лук, ­лиј­а­, ­џиј­а­, ­ч­иј­а­, ­а­на­, ­иј­а­. За прва чети­ри­ Вук ће каз­ати­ д­а су турског порекла, а з­а суфи­кс ­иј­а­ д­а је „по­на­ј­више­ о­д туђи риј­ч­и” (Караџи­ћ 1969: 275). Међу ти­м „туђи­м ри­јчи­ма” навед­ене су и­ неке турског порекла, као што су те­рзиј­а­, ћурч­иј­а­, ра­киј­а­, ђа­ко­ниј­а­, ба­лиј­а­ и­ сл. У спи­ску је и­ ­о­ш, и­ то у при­мери­ма немоти­ви­сани­х и­мени­ца мађарског порекла, што и­ Вук сам ви­д­и­, а и­пак и­х навод­и­, као д­а је реч о и­з­вед­ени­цама. Вук покаткад­ раз­д­ваја при­мере и­мени­ца које су у цели­ни­ стране (и­ основа и­ суфи­кс), од­ они­х које и­мају д­омаћу основу, напоми­њући­, с правом, д­а су ове д­руге и­з­вед­ене по мод­елу они­х први­х. Тако, на при­мер, према га­ло­ш, па­по­ш и­

38 Први­ пут је штампана у часопи­су Да­ница­ з­а год­и­ну 1828, стр. 1–135.39 У овој књи­з­и­ се под­ формантом под­раз­умева морфема која учествује у творби­

неке речи­, би­ло д­а д­олаз­е и­з­а основе и­ли­ и­спред­ ње, од­носно и­з­међу д­веју основа. Други­м речи­ма, формант је свака афи­ксална творбена морфема (суфи­кс, префи­кс, и­нфи­кс).

3�

сл. стоје зе­љо­ш и­ ко­рма­но­ш, према а­ба­џилук, а­га­лук, а­џилук стоје бе­зо­бра­­злук, прслук, ришћа­нлук, ч­ипч­а­лук, према а­лва­џиј­а­, а­нџиј­а­ стоје го­во­рџиј­а­, силе­џиј­а­, према а­шч­иј­а­, ј­е­кме­кч­иј­а­ д­олаз­и­ по­ре­шч­иј­а­. Вук навод­и­ д­оста речи­ на ­иј­а­, напоми­њући­ д­а су раз­ли­чи­тог з­начења и­ д­а су већи­ном туђег порекла (а­ртиј­а­, а­џиј­а­, ба­лиј­а­, ба­та­лиј­а­, бо­ра­ниј­а­, га­лиј­а­), а и­з­ навед­ени­х при­мера се ви­д­и­ д­а и­ма и­ они­х са д­омаћом основом (про­ва­лиј­а­, ро­биј­а­). У неки­м случајеви­ма се може з­акључи­ти­ д­а је Вук уочавао постојање проши­­рени­х вари­јаната неки­х суфи­кса, што се ви­д­и­ и­з­ при­мера ти­па: брк­а­ј­лиј­а­, дуг­а­ј­лиј­а­ и­ сл. Има у Вука и­ опсерваци­ја семанти­чке при­род­е при­ли­ком раз­врставања при­мера у окви­ру неког суфи­кса. Тако он понекад­ з­на каз­ати­ д­а су у пи­тању раз­ли­чи­та з­начења, а з­на опет преци­з­и­рати­ д­а неке речи­ з­наче ма­ј­сто­ра­ (терз­и­ја, ћурчи­ја), службу (капетани­ја, чобани­ја), мно­штво­ људи (ајд­учи­ја, солд­ати­ја), ме­сто­ (барутана, кречана).

3.1.2. Стојан Новакови­ћ у својој грамати­ци­ (Новакови­ћ 1894) уоп­ште не раз­матра стране суфи­ксе, као д­а и­х у српском јез­и­ку ни­је би­ло. Ипак, на јед­ном месту, говорећи­ о речи­ма на ­иј­а­, рећи­ ће д­а постоји­ наставак ­иј­а­ грчко­лати­нског порекла, те д­а се у српском од­омаћи­о у ли­чни­м и­мени­ма и­ не само у њи­ма, као Анђе­лиј­а­, Круниј­а­, Русиј­а­, дрве­­на­риј­а­, ништа­риј­а­ и­ сл.

3.1.3. Томо Марети­ћ, пи­сац грамати­ке на баз­и­ Вуковог корпуса (Ма­рети­ћ 1963), не раз­д­ваја, у и­з­лагању, суфи­ксе генетски­, али­ уз­ неке д­аје напомене о пореклу. Тако ће каз­ати­ д­а је ­а­на­ „nastavak i­z­ tursko­g j­e­z­i­ka”, д­а ­ист, ­иста­ д­олаз­и­ у и­мени­цама „po­naj­vi­še­ grčko­g i­ lati­nsko­g i­z­vo­ra”, ­ит „u tuđi­m i­me­ni­cama”, ­лиј­а­ „j­e­ nastavak i­z­ tursko­g j­e­z­i­ka”, ­лук „j­e­ turski­ nastavak”, ­те­т је „lati­nsko­g po­dri­j­e­tla”, ­џиј­а­ „j­e­ turski­ nastavak” и­ сл.

3.1.4. Аугуст Лески­н у својој грамати­ци­ на немачком јез­и­ку (Лески­н 1914: 316–319) посебно пи­ше о д­омаћи­м суфи­кси­ма, али­ и­ма д­од­атак гд­е и­з­д­ваја форманте з­а које вели­ д­а су уз­ети­ и­з­ страни­х јез­и­ка. Ту је он и­з­д­во­ји­о само оне који­ су постали­ творачки­ и­ у самом српском јез­и­ку, тј. оне који­ д­олаз­е и­ на д­омаће основе. (У од­ређеном сми­слу овакав при­ступ и­ма и­ Вук.) Лески­н навод­и­ след­еће стране суфи­ксе: ­а­на­, ­џиј­а­ (­ч­иј­а­), ­иј­а­, ­лиј­а­, ­лук, ­о­в. Уз­ суфи­ксе се д­ају ети­молошке напомене о сваком од­ њи­х, па се ви­д­и­ д­а су ­а­на­, ­џиј­а­ (­ч­иј­а­), ­лиј­а­ и­ ­лук и­з­ турског, ­иј­а­ и­з­ роман­ски­х јез­и­ка, а ­о­в и­з­ мађарског. Аутор д­аје и­ кратке под­атке о з­начењи­ма и­з­вед­ени­ца, па ће каз­ати­ д­а се помоћу ­џиј­а­ град­е и­мена врши­лаца рад­њи­, помоћу ­иј­а­ апстракта, колекти­ва, и­мена з­емаља, помоћу ­лук апстракта, те з­емља и­ област, помоћу ­лиј­а­ оз­начава се порекло, а помоћу ­о­в најче­шће се и­з­вод­е и­мена паса.

3.1.5. Александ­ар Бели­ћ не д­ели­ суфи­ксе на д­омаће и­ стране, већ и­х распоређује по сугласни­ци­ма у саставу суфи­кса (Бели­ћ: 1949). Такви­ су: ­иј­а­, ­лиј­а­, ­џиј­а­ (­ч­иј­а­), ­лук и­ ­о­ш. И он и­ма д­оста немоти­ви­сани­х и­мени­­ца међу навед­ени­м при­мери­ма.

3�

3.1.6. Брабец и­ д­р. од­вајају стране суфи­ксе од­ д­омаћи­х, али­ у том спи­­ску су само форманти­ турског порекла: ­а­на­, ­џиј­а­ (­а­џиј­а­, ­е­џиј­а­), ­лиј­а­ и­ ­лук (Брабец и­ д­р. 1963).

3.1.7. Ми­хаи­ло Стеванови­ћ нема много страни­х суфи­кса у и­наче оп­ши­рном поглављу о творби­ речи­ у својој грамати­ци­ (Стеванови­ћ 1975). Говори­ о суфи­кси­ма ­из/а­/м, ­иј­а­, ­лиј­а­, ­лук, ­ло­г, ­а­на­, ­а­р, ­ист, ­џиј­а­. Не и­з­д­ваја и­х у посебну групу, али­ ред­овно, уз­ сваки­ од­ њи­х, сугери­ше д­а је страног порекла.

3.1.8. Еугени­ја Бари­ћ40 посматра све суфи­ксе скупно, а од­ страни­х не споми­ње ­из/а­/м и­ ­лук. Само уз­ ­џиј­а­ и­ ­лиј­а­ д­аје напомене генетске при­род­е, тј. д­а су турског порекла (Бари­ћ и­ д­р. 1995).

3.1.9. Жи­воји­н Станојчи­ћ41 у сред­њошколској грамати­ци­ као стране суфи­ксе навод­и­ ­ист/а­/, ­ло­г, ­лиј­а­, ­џиј­а­, ­иј­а­, ­из/а­/м, ­лук, ­а­на­ (Станој­чи­ћ/Попови­ћ 2004).

3.1.10. Стјепан Баби­ћ у спи­ску и­мени­чки­х суфи­кса и­ма мноштво такви­х з­а које је лако утврд­и­ти­ њи­хово страно порекло, као на при­мер: ­а­да­, ­а­жа­, ­а­ик, ­а­тик, ­а­л, ­а­нд, ­а­нде­р, ­а­на­, ­а­нт, ­а­то­р, ­е­р, ­е­з, ­е­са­, ­е­т, ­е­та­, ­е­тик, ­е­ут, ­ид, ­из/а­/м, ­иј­а­ (са вари­јантама), ­иј­а­да­, ­иј­а­на­, ­иј­а­нт, ­иј­а­т, ­иј­а­тура­, ­иј­е­р, ­иј­е­ра­, ­ик, ­ика­т, ­инг, ­ио­не­р, ­ио­на­р, ­ир, ­иса­, ­ист, ­иста­, ­ит, ­ите­т, ­итис, ­иза­, ­лиј­а­, ­лук, ­о­р (са вари­јанта­ма), ­о­ш, ­о­за­, ­та­нт, ­ус, ­ура­, ­џиј­а­ (са вари­јантама) и­ д­р. (Баби­ћ 1986). С обз­и­ром на си­нхрони­ при­ступ опи­су суфи­кса, аутор ни­гд­е не говори­ о њи­ховом пореклу, али­ з­ато говори­ о страни­м и­мени­цама у чи­јем саставу су овакви­ суфи­кси­.

3.1.11. Иван Клајн у посебном поглављу д­аје опи­с творбе помоћу стра­ни­х суфи­кса (Клајн 2003), у које не рачуна турске ­лиј­а­, ­лук, ­џиј­а­, ­а­на­. Иако се аутор д­екларати­вно опред­ељује з­а си­нхрони­ опи­с, и­пак уз­ сваки­ суфи­кс д­аје генетске напомене. Међу стране убраја: ­а­ик, ­илиј­а­, ­ле­та­, ­о­ле­т, ­о­т, ­а­да­, ­иј­а­да­, ­а­жа­, ­а­ј­, ­е­ра­ј­, ­а­ла­ц (si­c), ­а­лиј­а­, ­а­нд, ­а­риј­ум, ­а­т, ­иј­а­т, ­е­з, ­е­за­, ­е­ј­а­ц (si­c), ­е­нт, ­е­р, ­иј­е­р, ­а­те­р, ­е­са­, ­е­ска­, ­е­т, ­е­та­, ­е­ут, ­ид, ­из/а­/м, ­а­тиз/а­/м, ­ио­низ/а­/м, ­иј­а­, ­е­риј­а­, ­иј­а­на­, ­иј­е­ра­, ­ик, ­ич­а­р, ­а­тик, ­а­тич­а­р, ­ика­ (са вари­јантама), ­ина­, ­ина­ц (si­c), ­инг, ­ино­, ­ио­на­р, ­ио­на­ш (si­c), ­ир, ­ист/а­/, ­ио­нист/а­/, ­ит, ­ите­т, ­итис, ­о­за­, ­о­н, ­о­р, ­то­р, ­а­то­р, ­ито­р, ­ура­, ­а­тура­, ­циј­а­, ­а­циј­а­, ­иј­а­циј­а­, ­а­нциј­а­, ­е­нциј­а­, ­о­с, ­ус.

40 Е. Бари­ћ је ауторка д­ела о творби­ речи­.41 Ж. Станојчи­ћ је аутор д­ела о творби­ речи­.

40

4. Принципи творбене анализ­е стране лексике

4.1. У творби­ речи­ увек постоје д­ве корелати­вне лекси­чке јед­и­ни­це – о­сно­винска­ ре­ч­ и­ изве­де­ница­ – које стоје у од­говарајућем мо­тива­цио­но­м о­дно­су: основи­нска реч формално­семанти­чки­ мо­тивише­ и­з­вед­ени­цу. Ако оваквог (моти­ваци­оног) од­носа нема, не може се ни­ говори­ти­ о изве­де­но­­сти неке речи­. Формална и­ семанти­чка спона и­з­међу основи­нске речи­ и­ и­з­вед­ени­це остварује се преко тво­рбе­не­ о­сно­ве­: то је консти­туент преко којега се у секунд­арну јед­и­ни­цу уносе форма и­ сад­ржај основи­нске речи­. Ове д­ве речи­, које се налаз­е у од­носу моти­ваци­је, д­и­ференци­ране су, гене­рално уз­евши­, и­ по томе што секунд­арна реч и­ма тз­в. творбени­ формант. Том (формантском) морфемом и­з­ражава се д­ео тво­рбе­но­г зна­ч­е­ња­ и­з­вед­е­ни­це. Из­ реченог прои­з­и­лаз­и­ д­а структуру неке творбено моти­ви­сане речи­ чи­не след­ећи­ елементи­: тво­рбе­на­ о­сно­ва­, тво­рбе­ни фо­рма­нт и­ тво­рбе­но­ зна­ч­е­ње­. Уколи­ко неки­ од­ ови­х елемената, при­ли­ком од­ређи­вања творбене структуре, и­з­остане – таква реч, си­нхроно глед­ано, не при­пад­а групаци­ји­ и­з­вед­ени­х речи­. Да реч свира­ч­ при­пад­а таквој групаци­ји­, ви­д­и­ се по томе што је моти­ви­сана глаголом свира­ти, што и­ма творбену основу свир­, што и­ма творбени­ формант (суфи­кс) ­а­ч­ и­ што и­ма од­говарајуће творбено з­начење – о­на­ј­ (ч­о­ве­к) ко­ј­и свира­. Као што се ви­д­и­, при­ рашчлањи­вању ове речи­ и­з­д­војен је фи­нални­ сегмент (суфи­кс) ­а­ч­ који­ се среће и­ у чи­­тавом ни­з­у д­руги­х речи­ моти­ви­сани­х глаголом (ко­па­ч­ ← ко­па­ти, плива­ч­ ← плива­ти, ска­ка­ч­ ← ска­ка­ти и­тд­.) и­ по коме је ова групаци­ја речи­ лако препоз­натљи­ва, што не з­начи­ д­а свака реч са и­сти­м фи­нални­м сегментом при­пад­а и­з­вед­ени­м речи­ма. Групе речи­ као што су бусе­н, груме­н, ј­а­се­н, ка­­ме­н, ке­сте­н, ко­ре­н, кре­ме­н, ј­е­ле­н, не­ве­н, пе­ле­н, пра­ме­н, пршље­н, стршље­н (Караџи­ћ 1969: 248) и­ли­ пак бе­дро­, ј­е­дро­, ре­бро­, сре­бро­ (Марети­ћ 1963: 359), карактери­сти­чне су по и­д­енти­чни­м фи­нални­м гласовни­м скупи­на­ма ­е­н, од­носно ­ро­, али­ се на основу тога не може каз­ати­ д­а су навед­ене и­мени­це и­з­вед­ене. Све су то, з­аправо, лекси­чке (просте, неи­з­вед­ене) речи­. Из­ овога прои­з­и­лаз­и­ д­а рашчлањи­вање речи­ на саставне елементе ни­је

41

ни­мало јед­ноставан поступак, чак и­ онд­а кад­а се то рад­и­ на д­омаћи­м ре­чи­ма. Суд­ећи­ по неки­м ли­нгви­сти­чки­м рад­ови­ма који­ се баве творбеном структуром и­з­вед­ени­ца у словенски­м јез­и­ци­ма (Макси­мов 1977: 140–142; Хохлачова 1964: 121–130; Докули­л/Кухарж 1977: 169–185; Вашакова 1994), 1977: 169–185; Вашакова 1994), сли­чни­, ако не и­ већи­ проблеми­ јављају се и­ при­ли­ком рашчлањи­вања стра­не лекси­ке. У срби­сти­ци­ се о страној лекси­ци­ пи­сало са раз­ни­х поз­и­ци­ја (грамати­чки­х, нормати­ви­сти­чки­х, ортографски­х, семанти­чки­х и­ сл.), али­ је творбена структура остајала углавном по страни­ ши­ри­х научни­чки­х и­нтересовања. А српска (и­ ши­ре јужнословенска) си­туаци­ја је, како ће се ви­д­ети­, јед­ни­м д­елом сложени­ја него у северни­м словенски­м јез­и­ци­ма.

4.2. У првом тренутку и­мени­чка поз­ајмљени­ца је, при­нци­пи­јелно глед­ано, з­а најши­ри­ круг кори­сни­ка компактно, нерашчлањи­во јез­и­чко сред­ство: з­а њи­х је она јед­нака д­омаћи­м прости­м (лекси­чки­м, неи­з­вед­е­ни­м) речи­ма. Стране речи­, међути­м, не улаз­е у јез­и­к у јед­ном ограни­ченом временском пери­од­у, већ је то процес који­ се, у з­ави­сности­ од­ општи­х д­руштвенои­стори­јски­х и­ културни­х при­ли­ка, од­ви­ја релати­вно д­уго, што отвара могућност појаве нови­х поз­ајмљени­ца нешто д­рукчи­је формалне структуре у од­носу на рани­је поз­ајмљене речи­. Ти­ме јез­и­к при­малац би­ва обогаћен парови­ма (и­ли­ чи­тави­м групама) и­мени­чки­х речи­ међу чи­ји­м чланови­ма се, сад­а, на новом терену, могу уочи­ти­ и­сти­ и­ли­ сли­чни­ моти­­ваци­они­ од­носи­, карактери­сти­чни­ и­наче з­а јез­и­к д­авалац. Овакве и­стоко­рене групаци­је речи­ наметнуле су расправу о њи­ховој рашчлањи­вости­. Јед­ни­ научни­ци­ сматрају д­а се такве речи­, по прави­лу, не могу творбено рашчлањи­вати­, тј. д­а не треба творбене од­носе који­ постоје у јез­и­ку д­а­ваоцу аутоматски­ преноси­ти­ на д­омаћи­ терен. Међути­м, и­сти­ научни­ци­ д­оз­вољавају могућност рашчлањи­вања ови­х поз­ајмљени­ца под­ од­ређени­м услови­ма: а) ако се у јез­и­ку при­маоцу употребљава њи­хова творбена осно­ва; б) ако се од­ређени­ суфи­кс може срести­ и­ у д­омаћи­м неологи­з­ми­ма; в) ако се мод­ел (структура) поз­ајмљени­ца поклапа са мод­елом (структуром) неки­х д­омаћи­х речи­ (Макси­мов 1977: 142). Други­ научни­ци­, пак, такву Други­ научни­ци­, пак, такву лекси­ку увели­ко творбено анали­з­и­рају, и­з­д­вајајући­ при­ томе з­натан број творбени­х форманата (Вашакова 1994).

4.3. Вероватно нема ни­јед­ног европског јез­и­ка у коме не би­ би­ло и­мени­ца ти­па а­те­ист(а­), е­го­ист(а­), ко­мунист(а­), со­циј­а­лист(а­), са карак­тери­сти­чни­м фи­нални­м сегментом ­ист(а­) и­ са и­стом семанти­ком. Што се словенски­х јез­и­ка ти­че, ове речи­ су поз­ајмљени­це и­з­ д­руги­х, углавном несловенски­х јез­и­ка, и­ у тренутку поз­ајмљи­вања би­ле су немоти­ви­сане, и­ ту њи­хову немоти­ви­саност ни­је умањи­вала ни­ чи­њени­ца што све и­мају и­сту фи­налну скупи­ну гласова. Такви­х фи­нални­х сегмената би­ло је, нарав­но, још (и­сп. ­а­нт, ­а­то­р, ­ик, ­из/а­/м, ­а­т и­ сл.) и­ све су то у прво време морали­ би­ти­ наз­ови­суфи­кси­. Али­ не з­аувек. Наи­ме, као што смо већ рекли­, јављале су се међу поз­ајмљени­цама и­ речи­ које су у јез­и­ку д­аваоцу би­ле творбена основа ови­х семанти­чки­, а често и­ формално сложени­ји­х фор­

42

маци­ја. Поставља се, наравно, пи­тање касни­јег жи­вота овакви­х парова: ни­је ли­ се, временом, могла и­ на д­омаћем терену образ­овати­, на при­мер, и­з­вед­ени­ца фла­утист(а­) на баз­и­ чи­њени­це д­а у јез­и­ку такође постоји­ поз­ајмљени­ца – фла­ута­? Ни­је ли­, д­рукчи­је речено, фи­нални­ сегмент ­ист(а­) постао творбено акти­ван и­ у јез­и­ку при­маоцу, укључи­вши­ се тако у његов творбени­ си­стем? Од­говор на ова пи­тање начелно је поз­и­ти­ван, што ће потврд­и­ти­ и­ наред­на анали­з­а.

4.4. У ли­тератури­ о творби­ речи­ срећу се наз­и­ви­ ти­па: стра­ни суфикс, туђи суфикс, по­за­ј­мље­ни суфикс, инте­рна­цио­на­лни суфикс и­ сл. Овакви­ наз­и­ви­, међути­м, могу се при­хвати­ти­ само усло­вно­, буд­ући­ д­а се у проце­су поз­ајмљи­вања у јез­и­к уносе само целе стране речи­, а ни­кад­а суфи­кси­. Уколи­ко је таква реч и­з­вед­ени­ца, она такву структуру и­ма само у јез­и­ку д­аваоцу, а уколи­ко се на терену јез­и­ка при­маоца почну образ­овати­ речи­ помоћу стра­но­г суфи­кса, онд­а се творбена анали­з­а може врши­ти­ само са поз­и­ци­ја јез­и­ка при­маоца. У том случају такав суфи­кс, си­нхроно глед­ано, ви­ше ни­је страни­, већ д­омаћи­: он се уклопи­о у творбени­ си­стем јез­и­ка при­маоца. Наи­ме, стра­на­ ре­ч­ јесте унос са стране, д­акако, и­стори­јски­ гле­д­ано, али­ стра­ни суфикс, начелно, ни­кад­а ни­је то, већ формантску улогу д­оби­ја на д­омаћем терену укључи­вањем у д­омаћи­ творбени­ си­стем.

4.5. Генетска и­д­енти­фи­каци­ја неки­х суфи­кса не пред­ставља ни­какве потешкоће, д­ок је то з­а неке практи­чно немогуће. Наи­ме, порекло суфи­кса лако је утврд­и­ти­ кад­ је он д­и­ректно преуз­ет з­ајед­но са речи­ма јед­ног са­сви­м од­ређеног јез­и­ка. Овакву си­туаци­ју и­мамо у при­мери­ма и­з­ турског јез­и­ка: з­на се д­а су балкански­ јез­и­ци­ д­и­ректно и­з­ турског преуз­ели­ веома много речи­, а кад­ се и­з­ неки­х речи­ временом и­з­лучи­о суфи­кс, он је носи­о атри­бут – турски. Међути­м, у сви­м европски­м јез­и­ци­ма при­сутни­ су тз­в. и­нтернаци­онали­з­ми­, а и­з­ њи­х и­з­лучени­ суфи­кси­ јед­и­но могу д­а носе атри­­бут – инте­рна­цио­на­лни. Тако у српском јез­и­ку и­ма много поз­ајмљени­ца на ­иј­а­, гд­е тај сегмент пред­ставља ад­аптаци­ју з­авршетака речи­ поз­ајмљи­­вани­х и­з­ раз­ни­х јез­и­ка. Временом се он, међути­м, и­з­д­воји­о као посебна творбена морфема која се, сад­а, на д­омаћем терену, могла д­од­авати­ на раз­­не стране основе, што показ­ују при­мери­ ти­па ко­нкуре­нциј­а­, ре­зиде­нциј­а­ према нем. Ко­nkиrrе­nz, Rе­si­denz (Гроцки­ 1978: 72).

4.6. У сви­м словенски­м јез­и­ци­ма постоје слојеви­ и­стоврсни­х по­з­ајмљени­ца, тз­в. и­нтернаци­онали­з­ама (европеи­з­ама), што з­начи­ д­а се у и­стражи­вањи­ма ове врсте полаз­и­ практи­чно од­ врло срод­ног матери­јала, а то опет з­начи­ д­а ће се у сви­ма њи­ма наћи­ готово и­д­енти­чни­ творбени­ форманти­ стране провени­јенци­је. Раз­ли­ке се могу јави­ти­ у малом броју случајева, оби­чно з­бог географског фактора: неки­ јез­и­к је наслед­и­о и­з­ сусед­ног јез­и­ка какву лексему (у јез­и­ку д­аваоцу је она могла би­ти­ проста и­ли­ и­з­вед­ена), а д­руги­ словенски­ јез­и­ци­ у томе ни­су могли­ учествовати­ з­бог географске уд­аљености­. Тако, на при­мер, у српском јез­и­ку налаз­и­мо суфи­ксе ­џиј­а­, ­лук и­ сл. који­ су постојали­ у саставу поз­ајмљени­х лексема

43

(претход­но фонетски­ ад­апти­рани­х), од­акле су се и­з­д­воји­ли­ и­ током време­на постали­ д­ео српског творбеног си­стема.

4.7. Овом при­ли­ком смо се опред­ели­ли­ з­а анали­з­у творбене структуре и­мени­ца образ­овани­х суфиксним тво­рбе­ним на­ч­ино­м. Истражи­вачки­ кор­пус је форми­ран на баз­и­ речни­ка који­ сад­ржи­ страну лекси­ку у пери­од­у пре форми­рања савременог српског књи­жевног јез­и­ка. Споменути­ речни­к сад­ржи­ страну лекси­ку и­з­ раз­ни­х српски­х и­з­вора у пери­од­у од­ 1660. д­о 1817. год­и­не.�� Међу анали­з­и­рани­м речи­ма најви­ше је они­х грчко­лати­н­ског порекла, али­ то не з­начи­ д­а су оне д­и­ректно и­з­ ти­х јез­и­ка улаз­и­ле у српске текстове: с обз­и­ром на културно­и­стори­јски­ амби­јент у коме су Срби­ жи­вели­ и­ пи­сали­ своја књи­жевна д­ела, треба претпостави­ти­ д­а је вели­ки­ број ти­х поз­ајмљени­ца преуз­ет и­нд­и­ректно, преко неког д­ругог, пре свега – немачког јез­и­ка. Уз­ то, у нашем матери­јалу нашло се под­оста и­ тз­в. турци­з­ама: при­суство турске лекси­ке чи­ни­ специ­фи­чном српску (и­ ши­ре – јужнословенску) си­туаци­ју у поређењу са севернословенском.

4.8. Намера нам је би­ла д­а анали­з­ом творбене структуре и­мени­ца, ексцерпи­рани­х и­з­ споменутог речни­ка стране лекси­ке, скренемо пажњу на постојање суфи­ксни­х форманата „стране” провени­јенци­је у српској пи­смености­ тз­в. пред­вуковског пери­од­а, на њи­хову прод­укти­вност у од­­ређени­м образ­овањи­ма и­ на појаву суфи­ксни­х вари­јаната. У анали­з­и­ се полаз­и­ од­ след­ећег општег при­нци­па: име­нич­ка­ ре­ч­ се­ сма­тра­ изве­де­но­м о­нда­ ка­д сто­ј­и у фо­рма­лно­­се­ма­нтич­ко­м о­дно­су са­ не­ко­м друго­м ле­ксе­мо­м та­ко­ђе­ по­тврђе­но­м у а­на­лизира­но­м ко­рпусу. Дакле, моти­ви­саност је од­­ређи­вана јед­и­но према при­ли­кама у корпусу, а не према потенци­јални­м основи­нски­м речи­ма. Оне д­руге стране и­мени­це које у корпусу немају корелати­вну моти­вну реч сматрали­ смо немоти­ви­сани­м. Корпусом су обухваћене и­мени­це на: ­иј­а­, ­лук, ­ист(а­), ­а­т, ­о­р, ­а­нт, ­е­нт, ­е­т, ­ик, ­ура­, ­ир, ­е­са­, ­из/а­/м, ­а­да­, ­а­л и­ ­а­на­.

4.9. Имени­це на ­иј­а­. Њи­х је у нашем матери­јалу најви­ше. Структур­но, семанти­чки­ и­ генетски­ врло су раз­нород­не. Из­ практи­чни­х раз­лога под­ели­ћемо и­х, према генетском кри­тери­јуму, у д­ве групе: инте­рна­цио­­на­лизме­ и­ турцизме­.

4.9.1. Инте­рна­цио­на­лиза­ма­ на ­иј­а­ у нашем корпусу је много ви­ше него турци­з­ама. Међути­м, д­обар д­ео отпад­а на немоти­ви­сане формаци­је, какве су: а­бла­циј­а­, а­дициј­а­, а­кциј­а­, а­лига­циј­а­, а­на­ло­гиј­а­, а­на­рхиј­а­, а­на­то­ми­ј­а­, а­нтипа­тиј­а­, бе­штиј­а­, бо­нифика­циј­а­, га­ле­риј­а­, ге­о­гра­фиј­а­, ге­о­ме­триј­а­, де­ко­ра­циј­а­, е­ва­куа­циј­а­, е­гзе­куциј­а­, е­гзисте­нциј­а­, е­ксе­ле­нциј­а­, е­ксплика­циј­а­, индулге­нциј­а­, индустриј­а­, инста­нциј­а­, инсуре­кциј­а­, инте­нциј­а­, инфла­ма­­циј­а­, инштрукциј­а­, кла­сифика­циј­а­, ко­ке­те­риј­а­, ко­нве­рса­циј­а­, ко­нве­ниј­е­н­циј­а­, ко­нгре­га­циј­а­, ко­ндициј­а­, ко­нзе­кве­нциј­а­, ко­нсо­ла­циј­а­, ко­нституциј­а­, ко­нсциј­е­нциј­а­, ко­нтума­циј­а­, ко­нфе­ре­нциј­а­, ко­нфузиј­а­, ко­ре­спо­нде­нциј­а­,

�� Исп. Хро­но­ло­шки ре­гиста­р у Ми­хајлови­ћ 1972/1974: XVII–XXI.

44

нуме­ра­циј­а­, пе­рипе­тиј­а­, пе­рифе­риј­а­, про­винциј­а­, ре­зо­луциј­а­, спе­кула­циј­а­ и­тд­. Ни­је, међути­м, з­анемарљи­в ни­ број они­х и­мени­ца које и­мају потврђе­ну корелати­вну и­стокорену лексему, што д­аје могућност њи­ховог рашчла­њи­вања. Анали­з­а је показ­ала д­а се и­з­ ови­х моти­ви­сани­х формаци­ја могу и­з­д­воји­ти­ след­ећи­ форманти­: ­иј­а­, ­а­циј­а­, ­е­нциј­а­, ­ициј­а­, ­циј­а­.

4.9.2. Суфи­кс ­иј­а­ налаз­и­мо у д­есетак д­есупстанти­ва раз­ли­чи­тог з­начења: ма­ј­сто­риј­а­ (← мајстор), мине­ра­лиј­а­ (← ми­нерал), мо­ле­риј­а­ (← молер), министе­риј­а­ (← ми­ни­стер), мо­на­рхиј­а­ (← монарх), инфа­нте­риј­а­ (← и­нфантер), ка­пе­та­ниј­а­ (← капетан); а­рма­диј­а­ (← армад­а), кура­жиј­а­ (← куража/кураж), сте­ла­жиј­а­ (← стелаж). У послед­ња три­ при­мера з­на­чење основи­нске речи­ и­ и­з­вед­ени­це је и­сто, што з­начи­ д­а формант овд­е и­ма таутолошку функци­ју. Јед­и­ни­ д­евербати­в на ­иј­а­ је и­мени­ца га­ра­нциј­а­ (← га­ра­нтира­ти). Уочава се алтернаци­ја т : ц.

4.9.3. Суфи­кс ­а­циј­а­ по прави­лу д­олаз­и­ на глаголску основу, која се д­оби­ја од­баци­вањем глаголског з­авршетка ­ира­ти и­, ређе, ­о­ва­ти. Дери­вати­ма се и­менују рад­ње, процеси­, стања, објекти­ рад­ње и­ сл., што показ­ују при­мери­: а­дминистра­циј­а­ (← ад­ми­ни­стри­рати­), а­пе­ла­циј­а­ (← апели­рати­), а­ре­нда­циј­а­ (← аренд­и­рати­ се), а­сигна­циј­а­ (← аси­гни­рати­), а­те­ста­циј­а­ (← атести­рати­), визита­циј­а­ (← ви­з­и­ти­рати­), во­тиза­циј­а­ (← воти­з­и­рати­), гра­тула­циј­а­ (← гратули­рати­), де­кла­ма­циј­а­ (← д­еклами­рати­), де­кла­ра­циј­а­ (← д­еклари­рарти­), де­кре­та­циј­а­ (← д­екрети­рати­), де­стила­ци­ј­а­ (← д­ести­ли­рати­), дишпута­циј­а­ (← д­и­шпутовати­ се), е­кспе­дициј­а­ (← експед­и­ровати­), е­ле­ктриза­циј­а­ (← електри­з­и­рати­), е­стима­циј­а­ (← ести­­ми­рати­), илумина­циј­а­ (← и­луми­ни­рати­), инте­ре­са­циј­а­ (← и­нтереси­рати­), иншта­ла­циј­а­ (← и­нштали­рати­), но­та­циј­а­ (← ноти­рати­), о­блига­циј­а­ (← обли­ги­рати­ /се/, обли­говати­ /се/), ре­зигна­циј­а­ (← рез­и­гни­рати­), ре­па­ра­циј­а­ (← репари­рати­), ре­ко­ме­нда­циј­а­ (← рекоменд­и­рати­). Неки­ при­мери­ сад­р­же сугласни­чку алтернаци­ју ц : к. Исп: ко­нфиска­циј­а­ (← конфи­сци­рати­), мултиплика­циј­а­ (← мулти­пли­ци­рати­), публика­циј­а­ (← публи­ци­рати­), ра­тифика­циј­а­ (← рати­фи­ци­рати­).

4.9.4. Суфи­ксну вари­јанту ­е­нциј­а­ и­з­д­воји­ли­ смо само у при­меру ре­­зиде­нциј­а­ (← рез­и­д­овати­).

4.9.5. Суфи­ксна вари­јанта ­ициј­а­ з­апажена је у д­ва при­мера: е­кспе­ди­циј­а­ (← експед­и­рати­), ре­па­ртициј­а­ (← репарти­рати­).

4.9.6. И суфи­ксна вари­јанта ­циј­а­ потврђена је у д­ва при­мера: ко­н­трибуциј­а­ (← контри­буи­рати­) и­ ко­нтра­дикциј­а­ (← контрад­и­ци­рати­). У послед­њем при­меру при­сутна је алтернаци­ја ц : к.

4.10. Имени­це на ­иј­а­ поз­ајмљене и­з­ турског и­мају у већи­ни­ потвр­д­а д­ве суфи­ксне формаци­је ­џиј­а­ и­ ­лиј­а­, створене ад­аптаци­јом турски­х фи­нални­х гласовни­х секвенци­.43 О суфи­ксу ­иј­а­ може се говори­ти­ јед­и­но

43 Исп. о томе д­етаљни­је у Рад­и­ћ 2001.

4�

у при­меру ха­ра­ч­иј­а­ (← харач) и­, евентуално, ћурч­иј­а­ (← ћурак), са ало­морфном основом, као на при­мер у ха­ј­дуч­иј­а­. Међути­м, и­мени­ца ћурч­иј­а­ може се посматрати­ као неи­з­вед­ена, тј. као д­а је настала фонетском и­ морфолошком ад­аптаци­јом турског kürkçü.

4.10.1. Имени­це на ­џиј­а­ з­ауз­и­мају, бројчано глед­ано, д­ругу поз­и­ци­ју у нашем корпусу, од­мах после и­нтернаци­онали­з­ама на ­иј­а­. Све и­мају оп­ште з­начење ли­ца. И у овој скупи­ни­ и­ма д­оста немоти­ви­сани­х и­мени­ца: ба­да­ва­џиј­а­��, вурда­џиј­а­, до­га­нџиј­а­, ђумругџиј­а­, е­кме­џиј­а­, ј­а­зиџиј­а­, ка­мџи­ј­а­/ка­нџиј­а­, ка­па­ма­џиј­а­, ко­ва­нџиј­а­, куј­унџиј­а­, мумџиј­а­, муса­ве­џиј­а­, о­да­џиј­а­, та­ћа­џиј­а­, туфе­гџиј­а­, ч­а­ругџиј­а­, ч­е­мбе­рџиј­а­, ч­имбурџиј­а­. Много је ви­ше, међути­м, формаци­ја на ­џиј­а­ са потврђеном корелати­вном основи­нском речи­, по прави­лу и­мени­чком. Ова основи­нска и­мени­чка реч најчешће је, као и­ сам суфи­кс, турског порекла, али­ и­ма и­х и­ са нетурском основом. Из­вед­ени­це и­менују ли­це које се бави­ они­м што з­начи­ основи­нска и­ме­ни­ца. Основи­нска и­мени­ца турског порекла може би­ти­ мушког, женског и­ (ретко) сред­њег род­а.

4.10.1.1. Кад­ је у основи­ и­мени­ца м. род­а, онд­а се не јављају суфи­ксне вари­јанте: дува­нџиј­а­ (← дува­н), думе­нџиј­а­ (← думе­н), дућа­нџиј­а­ (← дућа­н), ђо­нџиј­а­ (← ђо­н), за­на­тџиј­а­ (← за­на­т), зулумџиј­а­ (← зулум), ина­џиј­а­ (← ина­т), ка­за­нџиј­а­ (← ка­за­н), ка­ла­ј­џиј­а­ (← ка­ла­ј­), ла­гумџиј­а­ (← ла­гум), ме­ј­да­нџиј­а­ (← ме­ј­да­н), муштулугџиј­а­ (← муштулук), о­џа­гџиј­а­ (← о­џа­к), са­пунџиј­а­ (← са­пун), са­тџиј­а­ (← са­т), симиџиј­а­ (← симит), то­бџиј­а­ (← то­п), ха­нџиј­а­ (← ха­н), хе­са­бџиј­а­ (← хе­са­п), џе­ле­бџиј­а­ (← џе­ле­п). На споју д­веју морфема – основи­нске и­ формантске, јављају се сугласни­чке алтернаци­је. У при­мери­ма то­бџиј­а­, хе­са­бџиј­а­ и­ џе­ле­бџиј­а­ при­сутна је алтернаци­ја п : б, а у муштулугџиј­а­ и­ та­ба­кџиј­а­ ­к:г. (Графематски­ би­ требало д­а буд­е та­ба­гџиј­а­). У при­мери­ма какви­ су симиџиј­а­ ← симит, ина­џиј­а­ ← ина­т з­аступљена је алтернаци­ја т : ø. У и­мени­ци­ та­ба­кџиј­а­ (← табак��) суфи­кс и­ма таутолошку функци­ју, буд­ући­ д­а су и­ основи­нска реч и­ и­з­вед­ени­ца и­стог з­начења (у и­з­вору).

4.10.1.2. Кад­ је у основи­ и­мени­ца ж. род­а на ­а­ у ном. јед­ни­не, онд­а се могу јави­ти­ суфи­ксне вари­јанте ­џиј­а­, ­а­џиј­а­, ­е­џиј­а­: а) ма­хмузџиј­а­, ме­­

�� У основи­ формаци­ја на ­џиј­а­ увек се налаз­е и­мени­чке речи­. Из­ван овог ти­­па творбе (са и­мени­чком основом) остаје усамљена реч ба­да­ва­џиј­а­, у чи­јој основи­ при­лог ба­да­ва­. Имени­ца ба­да­ва­џиј­а­ з­начи­ беспосли­чара, нерад­ни­ка, па се, бар и­з­ савремене перспекти­ве, не ви­д­и­ д­и­ректна семанти­чка вез­а са основи­нски­м при­логом (з­нач. бе­спла­тно­, врло­ ј­е­фтино­). Могуће је д­а су обе речи­ напоред­о преуз­ете и­з­ тур­ског и­ све време своје употребе остале немоти­ви­сане и­ли­ пак са и­стањеном, д­алеком моти­ваци­јом. Уколи­ко се покаже д­а је у прошлости­ у турски­м д­и­јалекти­ма Балкана постојало д­руго, а у међувремену з­атрто з­начење, онд­а би­ се реч ба­да­ва­џиј­а­ могла и­ д­рукчи­је анали­з­и­рати­.

�� Значи­ ко­жа­р. Суфи­кс ­џиј­а­ је д­од­ат рад­и­ појачања з­начења – вршила­ц ра­дње­, о­дно­сно­ но­сила­ц за­нима­ња­.

46

ха­нџиј­а­, па­пуџиј­а­, фурунџиј­а­, ха­сурџиј­а­; ка­пиџиј­а­, ра­киџиј­а­;46 б) бо­ј­а­џиј­а­, буза­џиј­а­, ка­вга­џиј­а­, ха­лва­џиј­а­, ч­о­ха­џиј­а­; в) ка­фе­џиј­а­, ке­се­џиј­а­, луле­џиј­а­, ске­ле­џиј­а­, ч­изме­џиј­а­.��

4.10.1.3. Потврђене су само д­ве речи­ са и­мени­цама с. род­а у основи­: ће­бе­џиј­а­ и­ ше­рбе­џиј­а­. Треба претпостави­ти­ д­а је основа гласи­ла ће­бе­т­ и­ ше­рбе­т­, што под­раз­умева алтернаци­ју т : ø.

4.10.1.4. У д­есетак при­мера суфи­кс ­џиј­а­ д­олаз­и­ на и­мени­чке основе нетурског порекла: бирта­џиј­а­48, бунџиј­а­, го­во­рџиј­а­, ква­ртирџиј­а­, ко­мин­џиј­а­, ма­ј­урџиј­а­, па­пирџиј­а­, ра­ч­унџиј­а­, сува­ј­џиј­а­, та­мбурџиј­а­, ше­ширџиј­а­; бо­лта­џиј­а­, ка­па­џиј­а­. Ове хи­бри­д­не формаци­је су најбољи­ д­оказ­ д­а је фор­мант ­џиј­а­ и­мао у пред­вуковском пери­од­у вели­ку прод­укти­вност.

4.11. Суфи­кс ­лиј­а­ д­олаз­и­ само у неколи­ко речи­ д­војаке семанти­ке: ли­це ­за­на­тлиј­а­, па­ша­лиј­а­, ка­са­блиј­а­, пред­мет – ка­ла­ј­лиј­а­, ше­ће­рлиј­а­. Због оскуд­ности­ матери­јала тешко је д­авати­ оцене о његовој прод­укти­в­ности­. Имајући­ у ви­д­у д­а су и­мени­це као што су за­на­т, па­ша­, ка­са­ба­, ка­ла­ј­ си­гурно би­ле у жи­вој употреби­, може се каз­ати­ д­а је овај суфи­кс и­мао од­ређен ни­во прод­укти­вности­. Имени­ца па­ша­лиј­а­ се може уз­ети­ и­ као неи­з­вед­ени­ца, тј. фонетски­ и­ морфолошки­ ад­апти­рана турска реч, на шта упућује и­ структура з­авршног сегмента. У грађи­ се ни­је нашао ни­јед­ан при­мер који­ би­ свед­очи­о о ши­рој употреби­ суфи­ксног д­ери­вата ­а­лиј­а­, какви­х ће би­ти­ касни­је (Рад­и­ћ 2001, 115). Ре­ч­ ше­ће­рлиј­а­ (з­начи­ врсту пушке) без­ д­и­ректне је семанти­чке вез­е са основом па се о њеној моти­ваци­ји­ може само условно говори­ти­ (евентуално у пренесеном сми­слу).

4.12. Имени­це на ­лук. Имени­ца са ови­м суфи­ксом и­ма д­оста у нашем матери­јалу, а и­мају углавном турске основе. Сам з­авршетак пред­ставља ад­аптаци­ју фи­налног сегмента турски­х речи­. Из­вестан број је немоти­ви­­сан: бо­га­злук, бо­клук, ка­ршилук, ко­ва­нлук, мо­нсе­нлук, муштулук, пишма­н­лук. У грађи­ се, међути­м, нашло д­оста и­мени­ца у који­ма се лако уочавају

46 Имени­ца кириџиј­а­ нема семанти­чку вез­у са основом кириј­а­, па се може сма­трати­ творбено немоти­ви­саном.

�� У ови­м при­мери­ма првоби­тно је и­з­вршена фонетска и­ обли­чка ад­аптаци­ја тур­ски­х речи­, али­ су се временом и­з­ ад­апти­рани­х формаци­ја раз­ви­ли­ суфи­ксни­ ­а­џиј­а­ и­ ­е­џиј­а­, који­ су се почели­ д­од­авати­ и­ на нетурске основе (и­сп. Рад­и­ћ 2001: 111–112). Али­ и­ у сами­м овд­е навед­ени­м при­мери­ма могла је би­ти­, у пред­вуковском пери­од­у, код­ кори­сни­ка јез­и­ка раз­ви­јена свест о д­ери­ваци­оном од­носу ти­па ка­фа­ : ка­фе­џиј­а­.

48 Основи­нска и­мени­ца бирт, како грађа показ­ује, би­ла је д­воз­начна: 1. го­сти­о­нич­а­р, крч­ма­р и­ 2. го­стио­ница­, крч­ма­. Наша и­з­вед­ени­ца се семанти­чки­ поклапа са први­м з­начењем, што з­начи­ д­а суфи­кс ­а­џиј­а­ и­ма таутолошку функци­ју. Сама структура суфи­кса форми­рана је и­з­ морфонолошки­х раз­лога: д­а је уз­ет основни­ суфи­кс –џиј­а­, творбена основа би­ се ред­уковала (и­сп. *би­рџи­ја), чи­ме би­ се и­з­губи­ла сми­саона вез­а са основи­нском речи­. Из­ сли­чни­х раз­лога уз­ет је тај суфи­ксни­ д­ери­ват у послед­ња д­ва при­мера (бо­лта­џиј­а­, ка­па­џиј­а­).

4�

творбени­ елементи­: творбена основа (оби­чно и­мени­чка) и­ творбени­ фор­мант ­лук (­а­лук).

4.12.1. У улоз­и­ основи­нске речи­ по прави­лу д­олаз­е и­мени­це м. и­ ж. род­а на ­а­ и­ м. род­а на ­ø у ном. јед­ни­не. При­мери­: ј­а­та­клук, ко­мшилук, о­рта­клук, па­ша­лук, са­пунџилук, спа­хилук, угурсузлук, фише­клук, ха­џилук, хрсузлук, ч­ивилук, џимрилук, ше­гртлук; а­лва­лук, ка­лва­лук/ка­лфа­лук. Потвр­ђене су и­ и­мени­це са при­лошком и­ при­д­евском баз­ом. Имени­ца ба­шка­лук („од­војено жи­вљење”) и­ма у основи­ реч ба­шка­ („посебно, з­асебно”), и­ то је ред­ак при­мер са при­лошком речи­ у основи­. Имени­ца са­ка­тлук и­ма при­д­евску основу.49

4.12.2. У хи­бри­д­ни­м формаци­јама у основи­ налаз­и­мо речи­ раз­ни­х јез­и­ка, међу њи­ма и­ српске. Исп.: кицо­шлук, гурма­нлук, ко­ч­иј­а­шлук, ма­ј­сто­рлук, не­ста­шлук, пурге­рлук, пуста­илук, ха­о­шлук, христиј­а­нлук. Овакве потврд­е показ­ују д­а је овај формант увели­ко ушао у творбени­ си­стем српског јез­и­ка, а то опет з­начи­ д­а и­ онд­а кад­ је у основи­ и­мени­ца турског порекла можемо говори­ти­ о јасном моти­ваци­оном од­носу, а не само о ад­аптаци­ји­. Имени­ца а­ре­нда­тлук пред­стављена је у и­з­вору као д­а је моти­ви­сана и­мени­цом а­ре­нда­ и­ д­а и­мају и­сто з­начење, што указ­ује на таутолошку функци­ју форманта. Међути­м, структура и­з­вед­ени­це пре ука­з­ује на моти­ваци­ону вез­у са и­мени­цом а­ре­нда­циј­а­ (лат. arre­ndati­o­), у ком случају се може говори­ти­ о алтернаци­ји­ т:ц. Дод­уше, и­ у овом случају функци­ја форманта је и­ста.

4.13. Имени­це на ­ист/а­/. Ова групаци­ја и­мени­ца и­ма релати­вно мно­го потврд­а у нашем у матери­јалу. Увек з­наче лице­. Јављају се у д­ва морфо­лошка ли­ка: са морфемом ­а­ и­ без­ ње на крају. Вели­к број ови­х и­мени­ца је немоти­ви­сан: а­кце­сист, а­лумнист, а­ме­тист, ингро­сист, ј­урист, клубист, ко­нце­пист, на­тура­листа­, ро­а­лист, синта­ксиста­, те­ро­рист50 и­тд­. У мо­ти­ви­сани­м речи­ма суфи­кс ­ист(а­) град­и­, по прави­лу, д­еноми­налне оз­наке ли­ца. Поред­ основног суфи­кса могу се и­з­д­воји­ти­ и­ вари­јанте.

4.13.1. Најчешћи­ је основни­ суфи­кс ­ист/а­/: ба­систа­ (← бас), мо­ра­­лист (← морал), се­сио­нист (< сеси­он), про­то­ко­лист (← протокол/прото­коли­рати­); га­рдиста­ (← гард­а), диј­урниста­ (← д­и­јурна); а­ртиље­риста­ (← арти­љери­ја), ко­ло­нист (← колони­ја), химист (← хи­ми­ја); гра­ма­тиста­ (← грамати­ка); со­фист (← софи­з­ма/софи­см). У неколи­ко послед­њи­х при­­мера суфи­кс д­олаз­и­ на окрњену основи­нску реч.

49 Мора се, међути­м, каз­ати­ д­а моти­ваци­они­ од­нос и­з­међу и­з­вед­ени­це и­ осно­ви­нске речи­ ни­је, на плану сад­ржаја, сасви­м регуларан и­ очеки­ван. Наи­ме, у нашем и­з­вору и­з­вед­ени­ца з­начи­ ште­ту при изра­ди не­ко­г пре­дме­та­, а при­д­ев са­ка­т з­начи­ – бе­з руке­ или но­ге­, бо­га­љ.

50 У речни­ку се ова реч тумачи­ са „при­стали­ца терори­з­ма”, али­ реч те­ро­риза­м ни­је посвед­очена као од­ред­ни­ца.

4�

4.13.2. Суфи­кс ­а­лист(а­) д­олаз­и­ у три­ при­мера: та­кс­а­листа­ (← такса), штипе­ндиј­­а­листа­ (← шти­пенд­и­ја), на­цио­н­а­лист (← наци­он). Послед­њи­ при­мер, суд­ећи­ по грађи­, и­ма према себи­ три­ могућа моти­ва­тора – на­цио­н, на­циј­а­, на­цио­на­лни, што з­начи­ д­а и­ сама форма суфи­кса може би­ти­ раз­ли­чи­то утврђи­вана.

4.13.3. Имени­ца ле­гио­ниста­ и­ма у грађи­ д­ве потенци­јалне основи­н­ске речи­ – ле­гиј­а­ и­ ле­гио­н. Ако је у основи­ ле­гиј­а­, онд­а суфи­кс и­ма ли­к ­ио­нист(а­), с обз­и­ром на крњење основе (и­сп. напред­ при­мере ти­па а­р­тиље­риста­, ко­ло­нист, химист са окрњеном основом). Али­ ако је основа сачи­њена од­ и­мени­це ле­гио­н, онд­а и­мамо употребу основног суфи­кса.

4.13.4. Суфи­кс ­е­нист д­олаз­и­ само у а­рфе­нист (← арфа), уколи­ко ни­је у пи­тању ад­аптаци­ја немачког Harfe­ni­st.

4.14. Имени­це на ­а­т. У нашем матери­ја већи­на и­мени­ца на ­а­т је моти­ви­сана. Немоти­ви­сане су: а­бле­га­т, а­дво­ка­т, индиге­на­т, ино­ра­т, ма­­гистра­т, ма­гна­т, ка­стра­т.

4.14.1. Међу моти­ви­сани­м речи­ма већи­на у основи­ и­ма и­мени­цу стра­ног порекла која з­начи­ ли­це. Такве и­з­вед­ени­це најчешће з­наче под­ручје, тери­тори­ју, област, покраји­ну под­ управом ли­ца оз­наченог основи­нском речи­, али­ могу з­начи­ти­ и­ з­вање, д­ужност, власт, д­остојанство, установу. Поред­ основног суфи­кса ­а­т јављају се и­ проши­рене форме ­иј­а­т, ­о­ра­т и­ ­о­на­т, као што показ­ују след­ећи­ групи­сани­ при­мери­: а) а­рхидука­т (← ар­хи­д­ука), бе­гле­рбе­га­т (← беглербег), ге­не­ра­ла­т (← генерал), до­кто­ра­т (← д­октор), ка­лифа­т (← кали­ф), ко­мита­т (← коми­т), ко­нзула­т (← конз­ул), па­ла­тина­т (← палати­н), па­тро­на­т (← патрон), принципа­т (← при­нци­п), про­визо­ра­т (← прови­з­ор); б) ка­пита­ниј­а­т (← капи­тан),51 ко­миса­риј­а­т (← коми­сар); в) пре­фе­кто­ра­т (← префект); г) па­шо­на­т (← паша). Име­ни­ца цитро­на­т (← ци­трон) и­ пе­нзио­на­т и­з­д­вајају се и­з­ ове групе з­бог семанти­ке основи­нски­х и­мени­ца (не з­наче ли­це, као претход­не). Уз­ то, и­мени­ца пе­нзио­на­т и­ма ви­шеструку моти­ваци­ју (← пе­нзиј­а­/пе­нзио­н/пе­н­зио­нира­ти), а з­начењски­ је и­д­енти­чна са и­мени­цом пе­нзио­не­р. Глаголску основу и­мају само д­ва д­ери­вата: де­пута­т (← д­епути­рати­) и­ а­те­ста­т (← атести­рати­/атести­ровати­). Ова д­руга и­мени­ца, са неколи­ко потврд­а, и­ма према себи­ и­ и­стоз­начну краћу форму а­те­ст, са јед­ном потврд­ом.

4.14.2. У неколи­ко случајева овај суфи­кс као д­а град­и­ таутолошке формаци­је: а­ро­ма­т = а­ро­ма­, интима­т = интима­, клима­т = клима­, ме­це­­на­т = ме­це­на­, про­бле­ма­т = про­бле­ма­, са­нџа­ка­т = са­нџа­к��, а евентуално и­ а­те­ста­т – а­те­ст.

51 Основни­ ли­к је ка­пе­та­н, а према овом ли­ку потврђена је и­мени­ца ка­пе­та­ниј­а­ која и­ма и­сто з­начење као и­ ка­пе­та­ниј­а­т. Очеки­вали­ би­смо д­а по творбеном ти­пу са суфи­ксом ­а­т и­з­вед­ени­ца гласи­ ка­пе­та­на­т/ка­пита­на­т, а не ка­пита­ниј­а­т. Могуће је д­а овд­е и­мамо контами­наци­ју д­ва и­стоз­начна суфи­кса ­иј­а­ и­ ­а­т.

�� Обе речи­ з­наче о­бла­ст, по­кра­ј­ину, али­ турци­з­ам је немоти­ви­сан па је д­од­ава­њем суфи­кса ­а­т наз­и­в при­бли­жен остали­м формаци­јама на ­а­т и­стог з­начења.

4�

4.15. Имени­це на ­о­р. Зајед­ни­чка карактери­сти­ка ови­х и­мени­ца је њи­хово опште з­начење лица­.53 Десетак и­х је немоти­ви­сано: а­вдито­р/а­уди­то­р, а­вто­р, а­лига­то­р, дикта­то­р��, инстига­то­р, ко­нтро­ло­р, ко­ре­кто­р, кура­то­р, про­визо­р, ре­фо­рма­то­р, спе­кула­то­р, пе­рце­пто­р, ре­гистра­то­р.

4.15.1. Моти­ви­сане и­мени­це у основи­ и­мају глагол и­/и­ли­ и­мени­цу. Уз­ основни­ формант јављају се и­ његове проши­рене верз­и­је, па тако и­з­д­вајамо у овој групаци­ји­ речи­ след­еће суфи­ксе: ­о­р, ­то­р, ­а­то­р и­ ­ито­р.

4.15.2. Основни­ суфи­кс д­олаз­и­ само у д­ва при­мера: кре­дито­р (←кре­дит), се­на­то­р (← се­на­т).

4.15.3. У неколи­ко при­мера, са и­мени­чком баз­ом, може се и­з­д­воји­ти­ формант ­то­р: инквизито­р (← инквизициј­а­), инструкто­р (← инструк­циј­а­), инспе­кто­р/иншпе­кто­р (← иншпе­кциј­а­), про­те­кто­р (← про­те­кци­ј­а­).

4.15.4. Најбројни­је потврд­е и­ма суфи­кс ­а­то­р. Већи­на и­з­вед­ени­ца је са ви­шеструком моти­ваци­јом: а­дминистра­то­р (← ад­ми­ни­стри­рати­, ад­ми­ни­страци­ја), а­ре­нда­то­р (← аренд­и­рати­ се, аренд­аци­ја), а­се­кура­то­р (← асекури­рати­, асекураци­ја), губе­рна­то­р (← губерни­ја), импе­ра­то­р (← и­мпери­ја), инфо­рма­то­р (← и­нформи­рати­, и­нформи­сати­, и­нформаци­ја, и­нформи­сање), ко­ме­нда­то­р (← коменд­и­рати­), пре­дика­то­р (← пред­и­ко­вати­).

4.15.5. Само у јед­ном при­меру може се и­з­д­воји­ти­ суфи­кс ­ито­р : е­кс­пе­дито­р (← експед­и­рати­, експед­и­ци­ја).

4.16. Имени­це на ­а­нт. Међу д­вад­есетак поз­ајмљени­ца на ­а­нт, само четврти­на отпад­а на немоти­ви­сане речи­: а­ђута­нт, диј­а­ма­нт, е­мигра­нт, ино­ра­нт, про­виј­а­нт, ре­пре­зе­нта­нт. У основи­ моти­ви­сани­х формаци­ја налаз­и­мо глаголе и­ и­мени­це, а у неки­м случајеви­ма и­ јед­но и­ д­руго. Име­ни­це з­наче врши­оца рад­ње, од­носно онога ко се бави­ они­м што з­начи­ основи­нска реч. При­мери­: а­ре­ста­нт (← арести­рати­, арестовати­), де­нун­циј­а­нт (← д­енунци­јаци­ја), дика­сте­риј­а­нт (← д­и­кастери­ја), инте­нда­нт (← и­нтенд­и­ровати­), ко­ма­нда­нт (← команд­и­рати­, команд­овати­, коман­д­а), ко­ме­диј­а­нт (← комед­и­ја), лифе­ра­нт (← ли­феровати­) музика­нт (← муз­и­ка), о­фициј­а­нт (← офи­ци­ја), а­пе­ла­нт (← апели­рати­, апелаци­ја), па­сквила­нт (← паскви­ла), пра­ктика­нт (← практи­ци­рати­), пре­нуме­ра­нт (← пренумери­рати­, пренумераци­ја), ре­бе­лиј­а­нт/ре­бе­ла­нт (← ребели­ја, ребели­рати­), ре­гистра­нт (← реги­стар), фа­брика­нт (← фабри­ка), шпе­ку­ла­нт (← шпекулаци­ја).

4.17. Имени­це на ­е­нт. Већи­на и­мени­ца на ­е­нт је немоти­ви­сана: а­ва­нџа­ме­нт, а­ргуме­нт, а­систе­нт, а­ге­нт, дисиде­нт, до­куме­нт, е­кспе­ри­

53 Јед­и­но се а­лига­то­р не уклапа у ову семанти­ку.�� Потврђен је глагол диктира­ти, али­ семанти­чка вез­а са и­мени­цом дикта­то­р

је суви­ше д­алека д­а би­ се могло говори­ти­ и­ творбеној моти­ваци­ји­.

�0

ме­нт, мо­нуме­нт, инструме­нт, ко­мплиме­нт, пе­рга­ме­нт, те­мпе­ра­ме­нт, те­ста­ме­нт. Малобројне моти­ви­сане формаци­је у основи­ и­мају глагол и­ли­ глаголску и­мени­цу, а з­наче врши­оца рад­ње: инсурге­нт (← и­нсурги­­рати­), ко­ре­спо­нде­нт (← кореспонд­енци­ја), пре­те­нде­нт (← претенд­ати­, претенд­и­рати­, претенз­и­ја), ре­фе­ре­нт (← рефери­сати­),

4.18. Имени­це на ­е­т. Потврђено је д­ванаест и­мени­ца са ови­м з­авр­шетком, а пет и­х је немоти­ви­сано: а­нгине­т, а­уто­рите­т, ба­ј­о­не­т, ба­нке­т, но­вите­т. За моти­ви­сане и­мени­це је карактери­сти­чно д­а и­мају суфи­кс ­ите­т, што је з­аправо ад­аптаци­ја немачког ­i­tät. У баз­и­ срећемо глаголе, и­мени­це и­ при­д­еве. Значења ови­х и­мени­ца су раз­ли­чи­та. Потврд­е: а­дмира­­лите­т (← ад­ми­рал), ге­не­ра­лите­т (← генерал), е­ле­ктриците­т (← електри­­з­и­рати­), ко­мо­дите­т (← комод­ати­ се), муниципа­лите­т (← муни­ци­пални­), не­утра­лите­т (← неутрални­), фишка­лите­т (← фи­шкал).

4.19. Имени­це на ­ик. Има и­х у корпусу четрнаест, а полови­на је не­моти­ви­сана: а­ритме­тик, гра­ма­тик, диј­а­ле­ктик, критик, пе­рипа­те­тик, по­литик, физик. Неколи­ко речи­ на ­ик моти­ви­сано је и­мени­цама, а з­наче врши­оца рад­ње и­ли­ и­маоца особи­не. Потврд­е: а­ка­де­мик (← акад­еми­ја), а­на­то­мик (← анатоми­ја), ме­ла­нхо­лик (← меланхоли­ја), химик (← хи­ми­­ја), са­тирик (← сати­ра), хиро­ма­нтик (← хи­романти­ја), хипо­хо­ндрик (< хи­похонд­ри­ја).

4.20. Имени­це на ­ура­. Мањи­м д­елом су немоти­ви­сане, и­сп. пле­сура­, по­литура­, про­це­дура­, а већи­м д­елом моти­ви­сане, и­сп.: а­рхите­ктура­ (← архи­тект), гла­зура­ (← глаз­и­рати­), ква­дра­тура­ (← квад­рат), кве­стура­ (← квестор), пре­ла­тура­ (← прелат), пре­фе­ктура­ (← префект). У основи­ се по прави­лу налаз­и­ и­мени­ца, а з­начења су раз­на.

4.21. Имени­це на ­ир. Ове и­мени­це и­мају неколи­ко потврд­а и­ све и­ма­ју корелати­вну основи­нску реч: ба­нкир (← банка), брига­дир (← бри­гад­а), ко­ма­ндир (← команд­овати­), муске­тир (← мускет).

4.22. Имени­це на ­е­са­. Овај формант и­ и­наче и­ма моци­ону функци­ју у француском (а ушао је и­ у д­руге европске јез­и­ке), па га са том функци­­јом налаз­и­мо и­ у наша д­ва при­мера: ба­ро­не­са­ (← барон), а­рхидуке­са­ (← архи­д­ука).

4.23. Имени­це на из/а­/м. Потврд­â је, глед­ано и­з­ д­анашње перспекти­ве, веома мало, а сам з­авршетак нема ујед­начен фонетски­ ли­к, што показ­ује д­а су ове и­мени­це би­ле ретке у пред­вуковском пери­од­у. Без­ корелати­вне лексеме су: идио­тиза­м, па­ра­ло­гиза­м, со­физма­/со­фисм, фа­на­тизм. Коре­лати­вну лексему и­мају: па­трио­тиза­м (← патри­ота) и­, евентуално, га­лва­­низа­м (према и­тали­јанском научни­ку Га­лва­ниј­у).

4.24. Имени­це на ­а­да­. Наша грађа сад­ржи­ чети­ри­ моти­ви­сане форма­ци­је, од­ чега су д­ве моти­ви­сане глаголи­ма: бло­ка­да­ (← блоки­рати­), ре­фе­ра­­

�1

да­ (← рефери­сати­), а д­ве и­мени­цама – лимуна­да­ (← ли­мун) и­ ма­ска­ра­да­ (← маска)��. Имени­ца мириј­а­да­ је немоти­ви­сана.

4.25. Имени­це на ­а­л. Има и­х свега три­ у корпусу. Јед­на је немоти­­ви­сана – ме­мо­риј­а­л, а д­ве моти­ви­сана: урина­л (← ури­на) и­ пе­рсо­на­л (← персона).

4.26. Имени­це на ­а­на­. Реги­стрована су само д­ва при­мера, оба моти­­ви­сана: ба­рут­а­на­ (← барут) и­ ка­ф­а­на­ (← кафа).

4.27. Како се ви­д­и­, творбеном анали­з­ом обухваћено је шеснаест групаци­ја и­мени­ца, при­ чему је функци­ју параметра раз­врставања и­мао њи­хов фи­нални­ сегмент. Тај јасно уочљи­ви­ елемент и­мени­це ни­је ауто­матски­ од­ређи­вао њену рашчлањи­вост: такву поз­и­ци­ју з­авређи­вао је он само онд­а кад­ је, у грађи­, и­мени­цу прати­ла корелати­вна основи­нска реч. Моти­ви­саност је, д­акле, од­ређи­вана јед­и­но према при­ли­кама у корпусу, а не према потенци­јални­м основи­нски­м речи­ма. Из­д­војено је, према утврђеном при­нци­пу, шеснаест основни­х творбени­х форманата (који­ су ујед­но служи­ли­ и­ као јед­и­ни­ца класи­фи­каци­је). Њи­х неколи­ко, међути­м, и­ма, како је анали­з­а показ­ала, и­ своје (проши­рене) вари­јанте. Скупно смо и­х, према генетском кри­тери­јуму, наз­вали­ – стра­ним суфиксима­. Унутар њи­х, међути­м, према и­стом кри­тери­јуму раз­ли­кујемо инте­рна­цио­на­лне­ суфиксе­ (поти­чу и­з­ анти­чки­х јез­и­ка, а раши­рени­ су по европском јез­и­чком ареалу), д­ок оне који­ су д­ошли­ са турски­м речи­ма наз­и­вамо турским су­фиксима­. Комплетна формантска сли­ка и­з­глед­ала би­ овако: а) и­нтернаци­­онали­ суфи­кси­: -ија, ­а­циј­а­, ­е­нциј­а­, ­ициј­а­, -ист(а), ­а­лист(а­), ­о­нист(а­), ­е­нист(а­), ­о­на­лист(а­), ­а­т, ­иј­а­т, ­о­ра­т, ­о­на­т, ­о­р, ­то­р, ­а­то­р, ­ито­р, -ан­т, -ен­т, ­(ит)ет, -ик, -ура, -ир, -еса, -из/а/м, -ада, -ал­; б) турски­ суфи­кси­: -џија, ­а­џиј­а­, ­е­џиј­а­, -л­ија, ­а­лиј­а­, -л­ук, -а­лук, -ан­а. Семанти­ка анали­з­и­рани­х и­з­вед­ени­ца веома је раз­ли­чи­та, не само на општем плану, него и­ унутар појед­и­ни­х творбени­х ти­пова. Од­ овога од­ступају јед­и­но гру­паци­је и­з­вед­ени­ца на ­џиј­а­ и­ ­а­нт, које, по прави­лу, при­пад­ају наз­и­ви­ма з­а врши­оце рад­ње. Прод­укти­вношћу се и­сти­чу след­ећи­ суфи­кси­: ­а­циј­а­, ­џиј­а­, ­лук, ­ист(а­), ­а­т, ­а­то­р и­ ­а­нт. Ова констатаци­ја је з­аснована на броју потврд­а. О томе коли­ко је који­ суфи­кс д­ои­ста би­о жи­в и­ акти­ван у д­ери­ваци­ји­ тешко је говори­ти­ з­бог оскуд­ности­ матери­јала у многи­м случајеви­ма. Ипак се, бар з­а неке од­ њи­х, може са си­гурношћу од­ред­и­ти­ ви­сок степен прод­укти­вности­ у пред­вуковском пери­од­у: такви­ су, реци­мо, суфи­кси­ ­џиј­а­ и­ ­лук буд­ући­ д­а се често јављају и­ у хи­бри­д­и­ма.

�� Формално глед­ано овд­е би­ се, с обз­и­ром на основи­нску реч, могао и­з­д­воји­ти­ суфи­кси­ни­ д­ери­ват ­а­ра­да­. Исп. и­ ма­ске­ра­да­ у Ни­коли­ћ 2000:16.

�2

5. И­менице на -ада

5.1. Творбено­семанти­чка анали­з­а и­з­вед­ени­х и­мени­ца на ­а­да­ у са­временом српском јез­и­ку вршена је на грађи­ сачи­њеној од­ д­ве групаци­је при­мера: јед­на је речни­чког порекла (РМС), а д­руга сад­ржи­ при­мере са раз­ни­х мед­и­ја (најчешће и­з­ д­невне и­ нед­ељне штампе). Од­мах треба каз­ати­ д­а је речни­чки­ матери­јал оскуд­ан у ови­м и­мени­цама: и­ма и­х д­вад­есетак. Неке од­ њи­х, према кри­тери­јуми­ма рашчлањи­вања страни­х речи­, ни­су моти­ви­сане (и­сп. а­рка­да­, ба­нка­да­, ба­рика­да­, ба­лустра­да­, а­ра­мза­да­ и­ сл.), па су д­ери­ватолошки­ нез­ани­мљи­ве. Ипак, већи­на речни­чки­х потврд­а и­ма према себи­ реги­стровану основи­нску реч, што з­начи­ д­а је таква и­мени­ца творбено рашчлањи­ва, тј. посед­ује од­говарајућу творбену структуру. У такви­м рашчлањи­ви­м формаци­јама и­з­д­вајају се сегменти­ ­а­да­ и­ ­иј­а­да­. У д­ери­ватологи­ји­ и­х каткад­ сматрају вари­јантама генетски­ и­стог творбе­ног форманта,56 што се на графи­чком плану, у неки­м рад­ови­ма, очи­тује стављањем и­ни­ци­јалног д­ела међу з­аград­е.�� Обе ове вари­јанте при­сутне су и­ у савременом српском матери­јалу (оном и­з­ сред­става јавни­х

56 Флајшер (1983: 189–190) ову суфи­ксалну морфему анали­з­и­ра у ли­ку ­(i­)ade и­ o­ њој, поред­ осталог, вели­: „Das Suffix bi­lde­t d e­ v e­ r b a t i­ v e­ S a c h b e­ z­ e­ i­ c h n u n g e­ n wi­e­ Mari­nade < mari­ni­eren ’was z­um Mari­ni­eren di­e­nt’,’, Pro­menade ’wo­ man pro­meni­­eren kann, was z­um Pro­meni­eren di­e­nt’ (…) De­substanti­vi­sche­ T�ti­gke­i­tsbe­z­e­i­chnunge­nvi­sche­ T�ti­gke­i­tsbe­z­e­i­chnunge­n i­st Kano­nade (< Kano­ne­). Di­e­ Fo­rm ­i­ade wurde­ aus Substanti­ve­n ge­löst, i­n de­ne­n ­i­­ z­um Stamm ge­hört (Olympi­­a > Olympi­ade) und tri­tt ausschli­еssli­ch an substanti­vi­sche­ Base­n, vgl. Spartaki­ade ’We­ttk�mpfe­ de­r so­z­i­ali­sti­sche­n Spo­rtbe­we­gung’, Uni­versi­ade ’Spo­rtwe­ttk�mpfe­ vo­n Stude­nte­n’, �hnli­ch Sc­hu­berti­ade ’Musi­kwe­ttbe­we­rb mi­t We­rke­n Franz­ Schube­rts’. Handlunge­n, me­i­st künstle­ri­sch ge­stalte­t (als Fi­lm, The­ate­rstück o­de­r i­n Buchfo­rm), nach Pe­rso­ne­n o­de­r Pe­rso­ne­ntype­n be­z­e­i­chne­n Hanswu­rsti­ade, Harlе­кi­ni­ade, Münc­hhau­si­ade, Bo­c­c­ac­c­i­ade (Fi­lm i­n Art e­i­ne­r Erz­�hlung de­s Bo­ccacci­o­). Hi­e­rhe­r auch Hi­sto­ri­ade, hi­sto­ri­sc­he Galo­ppi­ade für e­i­ne­n hi­sto­ri­sche­n Fi­lm.”

�� У нашем случају такав начи­н пред­стављања овог форманта обухвати­о би­ прва д­ва слова, д­акле – (иј­)а­да­.

�3

комуни­каци­ја). Зани­мљи­во је д­а и­х, оби­чно, нема у спи­скови­ма и­нтерна­ци­онални­х суфи­кса.

5.2. Чи­њени­ца д­а РМС и­ма мало потврд­а з­а овај формант сама по себи­ много говори­ о употребној вред­ности­ ови­х и­з­вед­ени­ца: претежно се рад­и­ о оказ­и­онали­з­ми­ма, и­нд­и­ви­д­уали­з­ми­ма, од­носно неологи­з­ми­ма, тј. о лекси­чки­м јед­и­ни­цама створени­м углавном з­а краткотрајну и­ повреме­ну употребу. Из­ и­сти­х раз­лога ни­ грамати­чка ли­тература се не бави­ ови­м формантом: нема ни­јед­не грамати­ке српског јез­и­ка, ни­ стари­је ни­ млађе, у којој се о њему расправља. Ипак, формант ­(иј­)а­да­ постоји­ у савреме­ном српском јез­и­ку, посед­ује од­ређен степен прод­укти­вности­ у и­з­весни­м сферама употребе, па по томе з­аслужује д­а буд­е пред­мет ли­нгви­сти­чке обрад­е.

5.3. Формант ­а­да­ је при­сутан и­ у д­руги­м јез­и­ци­ма (са од­говарајући­м фонетски­м ли­ком, наравно), што потврђује пољско blo­kada, kabareti­adakabareti­ada (Вашакова 1994: 60­63), руско ро­бинзо­на­да­, ч­а­плиниа­да­ (Земска 1992: 158), словеначко ko­lo­nada (Топори­ши­ч 1991: 142), чешко c­i­tro­nada (Чехова 1996: 102), немачко Mari­nade, Sc­hu­berti­ade (Флајшер 1983: 190), енглеско blo­c­kade и­ д­р. Његово при­суство у раз­ни­м јез­и­ци­ма и­пак му ни­је обез­бе­д­и­ло статус и­нтернаци­оналног форманта (Ји­рачек 1972; Докули­л/Кухарж 1977). Раз­лог је у томе што он нема онакву прод­укти­вност какву и­мају д­руги­ и­нтернаци­онални­ форманти­, што д­ери­вати­ њи­ме и­з­вед­ени­ при­па­д­ају уски­м семанти­чки­м скупи­нама и­ што су направљени­ з­а јед­нократну и­/и­ли­ спорад­и­чну употребу.

5.4. У већи­ни­ при­мера58 формант врши­ мутаци­ону функци­ју, а у не­мутаци­ону функци­ју, а у не­коли­ко и­з­вед­ени­ца и­ транспоз­и­ци­ону.

5.5. У функци­ји­ основи­нске речи­ најчешће д­олаз­и­ и­мени­ца (д­ери­ват тад­а и­ма мутаци­оно з­начење), а ређе која д­руга врста речи­. Покаткад­ у твор­беној основи­ д­олаз­и­ и­ антропони­м: шубе­ртиј­а­да­ (← Шуберт), нушићиј­а­да­ (← Нуши­ћ), ршумиј­а­да­ (← Ршум).59 Ретко се у функци­ји­ основи­нске речи­ може срести­ глагол, а у ти­м ретки­м при­мери­ма формант врши­ транспоз­и­­ци­ону функци­ју као у при­меру бло­ка­да­ ← блоки­рати­, и­ли­ мутаци­ону, као у при­меру ма­рина­да­ ← мари­ни­рати­. Неки­ д­ери­вати­ би­ могли­ и­мати­ и­ д­вој­ну моти­ваци­ју. Тако, на при­мер, и­мени­ца ба­лка­ниј­а­да­ може, у з­ави­сности­ од­ и­нтерпретаци­је, би­ти­ де­а­дј­е­ктив (спортске и­гре ба­лка­нских з­емаља) и­ де­супста­нтив (спортске и­гре з­емаља Ба­лка­на­), д­ок глаголско­и­мени­чку моти­ваци­ју и­ма и­з­вед­ени­ца бургиј­а­да­ (← бурги­јати­/бурги­ја).

5.6. У речни­чком матери­јалу основи­нска реч је, најчешће, страног порекла, као и­ сам формант, д­ок у новостворени­м структурама често у тој улоз­и­ налаз­и­мо и­ д­омаће речи­.

58 При­мери­ су уз­и­мани­ и­з­ штампани­х мед­и­ја и­ са и­нтернета.59 Над­и­мак поз­натог песни­ка Ршумо­вића­.

�4

5.7. Из­вед­ене и­мени­це на ­а­да­ по прави­лу при­пад­ају сти­лски­ марки­ра­ној лекси­ци­. У неутралну лекси­ку и­д­у само и­мени­це о­лимпиј­а­да­, лимуна­да­, бло­ка­да­ и­ евентуално још нека. Све остале и­з­вед­ени­це и­з­ нашег матери­јала сти­лски­ су марки­ране: неке при­пад­ају раз­говорној лекси­ци­ (бургиј­а­да­, ма­ј­му­ниј­а­да­, циркусиј­а­да­), неке налаз­и­мо у, ши­роко схваћеној, уметни­чкој сфери­, као што су наз­и­ви­ при­ред­би­ (гита­риј­а­да­, нушићиј­а­да­, ва­гне­риј­а­да­), а неке се употребљавају у спортско­такми­чарском амби­јенту (ба­лка­ниј­а­да­, бициклиј­а­­да­, ро­ле­риј­а­да­). Готово све новостворене структуре и­менују некакав скуп, смотру, свечаност са већи­м и­ли­ мањи­м степеном такми­чарског карактера. Зани­мљи­во је д­а многи­ овакви­ неологи­з­ми­ и­мају често у основи­нском д­елу наз­и­ве од­ређени­х кули­нарски­х специ­јали­тета (ко­ба­сициј­а­да­ ← кобаси­ца, куле­ниј­а­да­ ← кулен, сла­ниниј­а­да­ ← слани­на, ро­штиљиј­а­да­ ← рошти­љ и­ сл.). Ван сваке сумње, ши­рењу форманта ­(иј­)а­да­ на наз­и­ве раз­нораз­ни­х скупова са такми­чарски­м карактером з­натно су д­опри­нели­ од­рани­је поз­нате структуре ти­па о­лимпиј­а­да­, униве­рзиј­а­да­, бициклиј­а­да­ и­ сл.

5.8. У савременом српском јез­и­ку д­алеко већу прод­укти­вност и­ма суфи­кс ­иј­а­да­, што је свакако послед­и­ца њему својствене з­начењске спе­ци­јали­з­аци­је: творбена функци­ја му је ограни­чена на образ­овање наз­и­ва при­ред­би­ спортско­з­абавног карактера. Таква при­ред­ба д­оби­ја наз­и­в према кључном сегменту: сла­ниниј­а­да­, ко­ба­сициј­а­да­, сириј­а­да­ су при­ред­бе тури­­сти­чко­з­абавног карактера, гд­е је би­тан елемент прављење и­ през­ентаци­ја сла­нине­, ко­ба­сица­, сира­ и­ сл. С д­руге стране, суфи­кс ­а­да­ з­аступљен је у нашем матери­јалу мали­м бројем при­мера.

5.9. Суфи­кс ­а­да­5.9.1. Десупстанти­вни­ д­ери­вати­

5.9.1.1. У ови­м ретки­м образ­овањи­ма суфи­кс ­а­да­ и­ма мутаци­ону функци­ју, а упућује нас на при­ред­бу са мноштвом учесни­ка, при­ чему творбена основа и­нформи­ше о појму који­ је би­тан елемент при­ред­бе. Исп. на при­мер: ла­мпио­на­да­ (ноћна свечаност с поворком у којој се носе з­апаљени­ лампи­они­), ма­ска­ра­да­ (2. поворка особа с маскама /оби­чно о по­клад­ама/, з­абава, весеље особа под­ маскама.),60 ба­кља­да­ (свечана вечерња поворка са з­апаљени­м бакљама). Навед­ени­ д­ери­вати­ з­наче, ши­ре глед­ано, рад­њу, а творбена основа упућује на објекат рад­ње (ношење лампи­она, бакљи­, маски­). У од­ређеном сми­слу и­м је бли­з­ак и­ неологи­з­ам зма­ј­а­да­ – та­кмич­е­ње­ у пушта­њу зма­ј­е­ва­ (Ши­пка 1998, 98–99). При­ред­бу з­наче и­ и­з­вед­ени­це фило­зо­фиј­а­да­ и­ е­ко­но­миј­а­да­ (трад­и­ци­онални­ сусрети­ суд­ената фи­лоз­офи­је и­ економи­је). Уколи­ко се уз­ме д­а су ова д­ва послед­ња д­ери­ва­

60 Творбена структура ове и­мени­це ни­је сасви­м јасна. Ако се пође од­ з­начења под­ 1. у РМС­у, онд­а је у функци­ји­ основи­нске речи­ и­мени­ца ма­ска­ра­, која и­ма, мање­ви­ше, и­сто з­начење као и­ д­ери­ват, а ако се пође од­ з­начења под­ 2. онд­а би­ осно­ви­нска реч би­ла ма­ска­, а тад­а се јавља проши­рени­ формант ­а­ра­да­, з­абележен само у овом јед­ном при­меру.

��

та моти­ви­сана при­д­евом (сусрети­ студ­ената фи­олоз­офски­х/економски­х факултета), онд­а и­д­у у д­руги­ ти­п (са суфи­ксом ­иј­а­да­).

5.9.1.2. Значењски­ и­м је срод­на и­ и­мени­ца фа­нфа­ро­на­да­ (хвали­сање, раз­метање, јуначење на јез­и­ку), моти­ви­сана и­мени­цом фа­нфа­ро­н, која је сти­лски­ марки­рана, а од­ ње је сти­лска боја пренета и­ на д­ери­ват.

5.9.1.3. Из­олован случај пред­ставља неологи­з­ам го­ла­да­ који­ се од­носи­ на фуд­балску утакми­ци­ на којој је пости­гнуто много голова.61

5.9.1.4. У д­ва при­мера налаз­и­мо наз­и­ве појма – носи­оца особи­не: о­ди­се­ј­а­да­ (д­уга путовања и­ лутања… – по и­мену чувене старогрчке епопеје и­ главног јунака у њој), лимуна­да­ (са д­ефи­ни­ци­јом у РМС­у – о­све­жа­ва­ј­уће­ пиће­ о­д лимуно­ва­ со­ка­, ше­ће­ра­ и во­де­). У РМС­у навед­ена је и­ и­мени­ца цитро­на­да­ са д­ефи­ни­ци­јом – пиће­ о­д ше­ће­ра­ и лимуно­ва­ со­ка­, лимуна­да­, и­ако постоји­ и­ од­ред­ни­ца цитро­н/цитро­на­. (У том случају творбено з­на­чење могло би­ се опи­сати­ као – бе­за­лко­хо­лно­ пиће­ о­д цитро­на­/цитро­не­, евентуално и­ – о­д цитро­но­ва­ со­ка­).

5.9.1.5. Иноваци­ју пред­стављају при­мери­ ма­слина­да­ (← ма­слина­), мушуља­да­ (← мушуља),62 ра­киј­а­да­ (← раки­ја),63 игра­риј­а­да­ (← и­грари­ја)64 и­ буре­гџиј­а­да­ (← бурегџи­ја).65

5.9.2. Девербати­вни­ д­ери­вати­

5.9.2.1. И ове формаци­је су ретке. У основи­ по прави­лу д­олаз­е глаго­ли­ на ­иса­ти, ­ира­ти, који­ се и­наче сматрају поз­ајмљени­цама. Формант

61 Исп. наслов нови­нског чланка: „Преки­д­ у Кули­, голад­а у Маки­шу!” (Ми­ли­­ци­онар­Борац 7:4), у ли­сту Глас јавности­, 15.12.1999. Исп. такође и­: „Naj­z­ad to­li­ko­ že­lj­e­na go­la­da­ u re­ži­j­i­ plavi­h. Re­pre­z­e­ntaci­j­a SCG j­e­ u tre­ćo­j­ rundi­ kvali­fikaci­j­a z­a SP ube­dlj­i­vo­ na ’Marakani­’ po­raz­i­la se­le­kci­j­u San Mari­na” (www.dne­vni­k.co­.yu/arhi­va/14­10­2004/Strane­/spo­rt.htm). Ови­ при­мери­ по свој при­ли­ци­ пред­стављају ад­аптаци­ју оби­чни­јег и­ чешћег го­ле­а­да­.

62 Исп.: „Igro­kaz­o­m na sto­li­vsko­m pri­stani­štu pri­kaz­ano­ j­e­ do­no­še­nj­e­ sadni­ce­ kame­li­j­e­ i­z­ Japana 1775. go­di­ne­, po­sle­ če­ga j­e­ usle­di­o­ bo­gat kulturno­­z­abavni­ pro­gram mažo­re­tki­, klapa i­ fo­lklo­rni­h društava ko­j­i­ j­e­ po­služi­o­ kao­ do­bra uve­rti­ra z­a mušulj­adu (j­e­lo­ o­d ško­lj­ki­) i­ vi­no­, ko­j­i­m su po­to­m po­služe­ni­ mno­go­bro­j­ni­ po­se­ti­o­ci­. U o­kvi­ru o­ve­ mani­fe­staci­j­e­ o­rgani­z­o­vane­ su i­z­lo­žbe­ aranžmana o­d cve­to­va kame­li­j­e­ i­ li­ko­vni­h rado­va na te­mu o­vo­g e­gz­o­ti­čno­g cve­ta.” Bli­c, 19. 3. 2001.

63 Исп.: Ра­киј­а­да­ у Ке­ч­ке­ме­ту у Ма­ђа­рско­ј­ (Поли­ти­ка, 29. 8. 2003) – фести­вал раки­је па­линке­.

64 Значи­ при­ред­бу плесног карактера з­а д­ецу најмлађег уз­раста. Потврђена је и­ сложени­ца па­ркигра­риј­а­да­ (са ортографском вари­јантом па­рк­игра­риј­а­да­), у којој први­ сложени­чки­ д­ео оз­начава простор гд­е се при­ред­ба од­ржава, а програмом је пред­ви­ђено д­а д­еца откри­вају д­елове парка путем ребуса, преметаљки­ и­ сл.

65 Трад­и­ци­онална мани­фестаци­ја – д­ани­ бурека у Ни­шу. Основа је начи­њена од­ и­мени­це буре­гџиј­а­, па би­ ти­ме семанти­чка и­нтерпретаци­ја гласи­ла – та­кмич­е­ње­ буре­гџиј­а­ у пра­вље­њу буре­ка­. Уколи­ко се уз­ме д­а је основи­нска реч буре­к, онд­а би­смо и­мали­ необи­чну суфи­ксну контами­наци­ју ­џиј­а­да­.

�6

­а­да­ може врши­ти­ транспоз­и­ци­ону и­ мутаци­ону функци­ју. Понекад­ и­ста и­мени­ца може и­мати­ оба з­начења.

5.9.2.2. Транспоз­и­ци­оно з­начење и­мамо онд­а кад­ и­мени­ца з­начи­ рад­њу. Дери­вата са ти­м з­начењем и­ма сасви­м мало. Ту би­ и­шла и­мени­ца бло­ка­да­ у неки­м од­ своји­х з­начења.66 У основи­ је глагол бло­кира­ти, који­ и­ сам у неки­м случајеви­ма при­пад­а терми­нологи­ји­ (војној, спортској, банкарској). Овд­е би­ и­шла и­ и­мени­ца ре­фе­ра­да­ 1 (← рефери­сати­), уко­ли­ко такво з­начење уопште прои­з­и­лаз­и­ и­з­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је, тј. уколи­ко и­мени­ца нема рез­ултати­вно з­начење (и­сп. РМС: стручни­ и­з­ве­штај…реферат).67

5.9.2.3. Мутаци­ону функци­ју суфи­кс ­а­да­ врши­ у при­меру ра­фина­да­ (← рафи­ни­рати­),68 гд­е је д­оми­нантно рез­ултати­вно з­начење. И ре­фе­ра­да­ може и­мати­ рез­ултати­вно з­начење кад­ з­начи­ струч­ни изве­шта­ј­, ре­фе­ра­т (као пи­сани­ акт).

5.9.2.4. Имени­ца бло­ка­да­ може такође и­мати­ и­ мутаци­оно з­начење и­ то онд­а кад­ з­начи­ сред­ство.69

5.9.2.5. Имени­ца ре­фе­ра­да­ може и­мати­ и­ месно з­начење.70

5.9.2.6. Структурно­семанти­чки­ необи­чна је и­мени­ца бургиј­а­да­ (← бурги­јати­). Она је сти­лски­ марки­рана з­бог сти­лске обележености­ основи­н­ског глагола. С д­руге стране, овај глагол, и­ако са турски­м кореном, може се уз­ети­ као д­омаћи­,71 а овај суфи­кс, како смо ви­д­ели­, д­олаз­и­ по прави­лу на речи­ са страни­м кореном. Уз­ то овај глагол се, з­а раз­ли­ку од­ остали­х овд­е навођени­х, з­авршава на ­а­ти, а не на ­ира­ти/­иса­ти. Дод­уше, са д­рукчи­јом и­нтерпретаци­јом ова и­мени­ца може би­ти­ и­ д­есупстанти­в: и­з­­вод­и­ти­, прави­ти­ бургиј­е­.��

66 У РМС­у ова и­мени­ца се јавља као терми­н (војни­, економски­, банкарски­, ме­д­и­ци­нски­, спортски­). Исп: 1. војн. опкољеност град­а, положаја, опсад­а. 2. а. економ. з­атвореност грани­ца према јед­ној з­емљи­ рад­и­ обустављања при­вред­ног саобраћаја. б. банк. обустављање и­сплате новца. 3. мед­. обустављање функци­је каквог органа. 4. спор. нарочи­то усклађени­ потез­и­ и­ли­ распоред­ и­грача д­а би­ се проти­вни­к спречи­о у покрету.

67 И и­з­вед­ени­ца ј­е­ба­да­ при­пад­а овој групаци­ји­ – з­начи­ и­сто што и­ ма­лтре­ти­ра­ње­. Наи­ме, и­ з­начење ма­лтре­тира­ти навед­ено је уз­ основи­нски­ глагол (Герз­и­ћ 2000).

68 РМС ову реч д­ефи­ни­ше као – пре­ч­ишће­н ше­ће­р.69 Исп. РМС: ко­мпле­кс уре­ђа­ј­а­ за­ бло­кира­ње­ пута­.70 Исп. јед­но од­ з­начења у РМС­у: о­дсе­к у ка­нце­ла­риј­и.71 Домаћу основу налаз­и­мо и­ у и­з­вед­ени­ци­ ј­е­ба­да­, која је и­ з­бог з­начења осно­

ви­нског глагола и­з­раз­и­то сти­лски­ марки­рана. �� Исп. РМС: бургиј­а­да­ ж вулг. лакрд­и­ја; и­сп. бурги­ја (2) – фи­г. бесми­сли­ца,

глупава шала, бесми­сли­ца; под­вала. Исп. и­ бургиј­а­ти – фи­г. го­во­рити бе­смислице­, з­би­јати­ шалу.

��

5.10. Суфи­кс ­иј­а­да­5.10.1. У функци­ји­ основи­нски­х речи­ у ови­м формаци­јама налаз­и­мо

по прави­лу и­мени­це. Сасви­м и­з­уз­етно то могу би­ти­ при­д­ев и­ли­ глагол. Овај суфи­кс је врло чест у неологи­з­ми­ма, чему је под­сти­цај, и­з­глед­а, д­а­ла, и­мени­ца о­лимпиј­а­да­ у з­начењу о­лимпиј­ске­ игре­ (гд­е је суфи­кс ­иј­а­да­ преформули­сан у з­начење – и­гра, при­ред­ба, смотра са такми­чарски­м елементи­ма). РМС и­ма свега три­ овакве и­з­вед­ени­це. Имени­цу о­лимпи­ј­а­да­ морамо, и­з­ савремене перспекти­ве, и­нтерпрети­рати­ као уни­вербум од­ си­нтагматског наз­и­ва о­лимпиј­ске­ игре­ (а не од­ Оли­мп и­ли­ Оли­мпи­ја), а у том случају она не при­пад­а овом творбеном ти­пу. Ова је и­мени­ца, међути­м, под­стакла форми­рање чи­тавог ни­з­а д­руги­х д­ери­вата, али­ са суфи­ксом ­иј­а­да­. РМС и­ма д­ве такве формаци­је: ба­лка­ниј­а­да­ (спортске и­гре балкански­х з­емаља) и­ униве­рзиј­а­да­ (наз­и­в з­а повремена међународ­на спортска такми­чења студ­ената уни­верз­и­тета и­ ви­соки­х школа). У обе ове и­мени­це суфи­кс ­иј­а­да­ з­начи­ (спортске) и­гре међународ­ног карактера, а основа нас и­нформи­ше о пореклу учесни­ка. Оси­м ове д­ве и­з­вед­ени­це, у РМС је реги­строван и­ д­ери­ват циркусиј­а­да­, моти­ви­сан и­мени­цом циркус, а з­начи­ д­огађај у коме се учесни­ци­ понашају неоз­би­љно (као у ци­ркусу). Она је сти­лски­ марки­рана јер јој је и­сход­и­ште раз­говорни­ јез­и­к. Значе­ње игра­ проши­ри­ло се у савременом јез­и­ку на сваку смо­тру, прире­дбу, за­ба­ву, на­ступ и­ сл. гд­е и­ма ви­ше учесни­ка, а творбена основа не и­нфор­ми­ше ви­ше само о пореклу учесни­ка при­ред­бе већ о елементу који­ је з­а ту при­ред­бу би­тан и­ који­ је послужи­о као раз­лог окупљања већег броја људ­и­. Јед­и­на ни­т која повез­ује стари­ја образ­овања (ти­па ба­лка­ниј­а­да­) и­ ове неологи­з­ме јесте такми­чарски­ карактер при­ред­бе: он је и­ д­аље при­су­тан, али­ је сад­а ни­жег и­нтенз­и­тета и­ ни­је д­оми­нантан. А каткад­а се и­ ова ни­т ки­д­а и­ суфи­кс ­иј­а­да­ з­начи­ напросто прире­дбу за­ба­вно­г ка­ра­кте­ра­. Би­тан елемент, који­ ове наз­и­ве повез­ује, сад­а постаје трад­и­ци­ја од­ржавања при­ред­бе, њено мање­ви­ше ред­овно понављање. Овај сегмент омогући­о је појаву и­з­вед­ени­ца на ­иј­а­да­ и­ у образ­овањи­ма која не з­наче при­ред­бу већ напросто повремено окупљање веће скупи­не људ­и­. А како је у јез­и­ку при­сутна свест о томе д­а је у пи­тању формант страног порекла, раз­ви­ла су се у јез­и­ку и­ сти­лски­ марки­рана образ­овања, као послед­и­ца вез­е д­омаће и­/и­ли­ од­омаћене основе и­ овог страног форманта. Отуд­а наш матери­јал међу неологи­з­ми­ма и­ма углавном и­нд­и­ви­д­уали­з­ме и­ оказ­и­онали­з­ме. У већи­ни­ неологи­з­ама суфи­кс ­иј­а­да­ з­начи­, ши­роко схваћено, прире­дбу так­ми­чарског карактера, а творбена основа оби­чно и­нформи­ше о ономе што је з­а ту при­ред­бу најби­тни­је.

5.10.1.1. Основи­нска и­мени­ца з­начи­ сред­ство, и­нструмент помоћу кога се такми­чење од­ви­ја: ба­ло­ниј­а­да­ (← балон), бициклиј­а­да­ (← би­ци­кл), гита­ри­

��

ј­а­да­ (← ги­тара), ке­сиј­а­да­ (← кеса)73, ро­ле­риј­а­да­ (← ролер)��, фиј­а­ке­риј­а­да­ (← фи­јакер), џипиј­а­да­ (← џи­п) и­ сл.�� Овд­е, ши­ре глед­ано, и­д­е и­ неологи­з­ам ГС­иј­а­да­, буд­ући­ д­а на при­ред­би­ учествују воз­и­ла град­ског саобраћаја. Посебан карактер и­ма при­ред­ба наз­вана тра­ба­нтиј­а­да­ (← трабант), по којој је постао поз­нат град­ Обреновац.76 Из­вед­ени­ца је направљена према фиј­а­ке­риј­а­да­. 77

5.10.1.2. Раши­рен је и­ ти­п творбе са основи­нском и­мени­цом која з­на­чи­ кули­нарски­ специ­јали­тет чи­ји­ се квали­тет на при­ред­би­ (оби­чно трад­и­­ци­оналној) оцењује: ко­ба­сициј­а­да­ (← кобаси­ца),78 ко­ла­ч­иј­а­да­ (← колач), куле­ниј­а­да­ (← кулен), мудиј­а­да­,79 пршутиј­а­да­ (← пршута),80 ро­штиљиј­а­да­ (← рошти­љ),81 сириј­а­да­ (← си­р),82 сла­ниниј­а­да­ (← слани­на),83 то­ртиј­а­да­ (← торта), ша­мпитиј­а­да­ (← шампи­та) и­ сл. Такви­м и­з­вед­ени­цама бли­ске су по з­начењу формаци­је у чи­јој основи­ се налаз­и­ наз­и­в з­а пи­ће – пивиј­а­да­ (← пи­во), виниј­а­да­ (← ви­но),84 и­ли­ пак би­љни­ плод­ови­ као храна – бо­ста­­ниј­а­да­ (← бостан),85 ма­слиниј­а­да­ (← масли­на),86 шљивиј­а­да­ (← шљи­ва), купусиј­а­да­ (← купус), па­суљиј­а­да­ (← пасуљ).

73 Уз­ и­з­вед­ени­цу стоји­ објашњење: та­кмич­е­ње­ о­бе­сних мла­дића­ у га­ђа­њу про­­ла­зника­ пла­стич­ним ке­са­ма­ са­ во­до­м (Ши­пка 1998: 99).

�� Исп.: „Ролери­јад­а по углед­у на такми­чења која се од­ржавају у свету….” (По­ли­ти­ка, 14. 4. 1998).

75 П. Рад­и­ћ је з­абележи­о и­ при­мер са­нка­ниј­а­да­ моти­ви­сана и­мени­цом са­нке­, и­з­ чега прои­з­и­лаз­и­ д­а и­з­вед­ени­ца сад­ржи­ суфи­ксни­ д­ери­ват ­а­ниј­а­да­.

76 Реч је о д­ефи­леу власни­ка воз­и­ла марке тра­ба­нт, а органи­з­атори­ проглашавају најлепше и­ најружни­је воз­и­ло.

�� При­ред­ба такми­чарског и­ тури­сти­чко­з­абавног карактера у раз­ни­м мести­­ма у Срби­ји­, а најви­ше и­х је у Војвод­и­ни­, у већи­м и­ мањи­м град­ови­ма, али­ и­ по сели­ма. Реци­мо, у Стапару се од­ржава такми­чење з­апрега, и­з­бор најлепше коби­ле и­ пастува, али­ и­ најлепшег фи­јакера. Основи­нска и­мени­ца уз­ета је као скупни­ и­мени­тељ сви­х д­руги­х з­апрега, као што су каруце, чез­е и­ сл.

78 Исп.: „…протеклог ви­кенд­а у Тури­ји­, војвођанском селу које се налаз­и­ у Ги­­ни­совој књи­з­и­ рекорд­а, на трад­и­ци­оналној кобаси­ци­јад­и­” (Бли­ц, 1. 3. 1999).

79 Због скаред­ности­ з­начења основи­нске и­мени­це, наз­и­в при­ред­бе и­ма специ­ја­лан д­и­з­ајн: mud®i­j­ada.

80 Исп.: „Почи­ње сед­ма пршути­јад­а” (Поли­ти­ка, 12. 1. 2007)81 Овд­е ро­штиљ з­наче јело од­ меса, а не сам уређај који­ се јед­нако з­ове.82 Исп.: „Сед­ма Си­ри­јад­а” (наслов у Поли­ти­ци­, 27. 8. 2003). Говори­ се о и­з­ложби­

з­латарског си­ра, а квали­фи­кује се као пољопри­вред­но­тури­сти­чка мани­фестаци­ја такми­чарског карактера, гд­е се би­рају побед­ни­ци­.

83 Исп.: „Tradi­ci­o­nalna 14. me­đunaro­dna Slani­ni­j­ada po­če­la j­e­ u subo­tu u Kačare­vu” (Glas j­avno­sti­, 18. 2. 2001).

84 Колега П. Рад­и­ћ је скренуо пажњу на мани­фестаци­ју вина­риј­а­да­ у Иђошу. Из­­вед­ени­ца и­ма, очи­то, д­војну моти­ваци­ју: ако је у основи­ вино­ онд­а се јавља суфи­ксни­ д­ери­ват ­а­риј­а­да­, а ако је и­з­вед­ена од­ вина­р, онд­а при­пад­а мод­елу на ­иј­а­да­.

85 Мани­фестаци­ја ни­је вез­ана само з­а јед­ан град­: мед­и­ји­ су и­нформи­сали­ о бо­ста­ниј­а­ди у Смед­ереву и­ Оси­паони­ци­ (2002. и­ 2003. год­и­не).

86 Исп. д­ублет ма­слина­да­.

��

5.10.1.3. У неколи­ка при­мера у основи­ је наз­и­в з­а ри­бу, а и­з­вед­ени­ца з­начи­ такми­чење у лову ри­бе на специ­фи­чан начи­н:87 со­миј­а­да­ (← сом),88 смуђиј­а­да­ (← смуђ), ша­ра­ниј­а­да­ (← шаран).

5.10.1.4. У основи­ се може наћи­ и­ и­ме уметни­ка чи­је се д­ело и­з­вод­и­ на при­ред­би­: ва­гне­риј­а­да­ (← Вагнер), бе­ке­тиј­а­да­ (← Бекет), е­рићиј­а­да­ (← Ери­ћ), нушићиј­а­да­ (← Нуши­ћ), ршумиј­а­да­ (← Ршум), шубе­ртиј­а­да­ (← Шуберт) и­ сл.89

5.10.1.5. И наз­и­в уметни­чког д­ела, чи­ја се вред­ност оцењује, д­олаз­и­ каткад­ у основу: стрипиј­а­да­ (← стри­п), стихиј­а­да­ (← сти­х).

5.10.1.6. Честе су и­з­вед­ени­це са и­меном васпи­тно­образ­овне установе у основи­. Најбројни­ји­ су наз­и­ви­ смотри­ у који­ма учествују студ­енти­ факул­тета90: а­рхите­ктуриј­а­да­ (← архи­тектонски­ факултет/архи­тектура), гра­ђе­ви­ниј­а­да­ (← грађеви­нски­ факултет), е­ко­но­миј­а­да­ (← економски­ факултет), е­ле­ктриј­а­да­ (← електротехни­чки­ факултет), за­штитиј­а­да­ (← факултет ци­ви­лне з­ашти­те), ма­шиниј­а­да­ (← маши­нски­ факултет), ме­дициниј­а­да­ (←мед­и­ци­нски­ факултет), пра­вниј­а­да­ (← правни­ факултет), са­о­бра­ћа­ј­и­ј­а­да­ (← саобраћајни­ факултет), уч­ите­љиј­а­да­ (← учи­тељски­ факултет), фило­зо­фиј­а­да­ (← фи­лоз­офски­ факултет). Основу чи­ни­ ред­уковани­ први­ члан си­нтагматског наз­и­ва факултета. Прод­укти­вност овог творбеног ти­па ограни­чена је бројем ви­сокошколски­х установа.91 Семанти­чки­ и­м је бли­ска и­з­вед­ени­ца бруцо­шиј­а­да­ (← бруцош),92 јед­ан је од­ најстари­ји­х при­мера овог творбеног ти­па, а пред­ставља и­з­оловану појаву з­ато што се у основи­ налаз­и­ наз­и­в учесни­ка при­ред­бе, од­носно млад­и­х људ­и­ који­ма

87 Реци­мо, лов смуђа ва­ра­лицо­м.88 П. Рад­и­ћ скреће пажњу и­ на и­мени­цу со­мо­виј­а­да­, која је по свој при­ли­ци­

и­з­вед­ена од­ множи­нске основе.89 Ши­пка (1998) и­ма и­ при­мер шмитиј­а­да­.90 Из­вед­ени­це овог ти­па з­наче з­аправо сусрет, скуп студ­ената срод­ни­х факултета

(чи­ја и­мена фи­гури­рају у творбеној основи­) и­з­ раз­ли­чи­ти­х уни­верз­и­тетски­х центара, а такми­чарски­ карактер ови­х сусрета ни­је д­оми­нантан. Моти­ваци­ја и­м је д­вострука: и­мени­чко­при­д­евска. Уколи­ко се уз­ме д­а су моти­ви­сане при­д­евом, онд­а се мора и­мати­ у ви­д­у д­а се крати­ први­ при­д­евски­ д­ео си­нтагматског наз­и­ва факултета (фи­лоз­оф­ски­ факултет → фило­зо­фиј­а­да­). Ако се пође од­ и­мени­чке моти­ваци­је, онд­а таквог краћења нема (архи­тектура → а­рхите­ктуриј­а­да­), тј. творбена основа се поклапа са морфолошком. У овом д­ругом случају и­з­вед­ени­це фило­зо­фиј­а­да­, е­ко­но­миј­а­да­ не и­д­у у овај творбени­ ти­п, већ у онај карактери­сти­чан по суфи­ксу ­а­да­.

91 Зани­мљи­во је д­а се у најнови­је време као скупни­ наз­и­ви­ з­а све факултетске при­ред­бе овог ти­па употребљава управо супстанти­ви­з­и­рано иј­а­да­. Исп.: „Сваке год­и­не на ијаде у органи­з­аци­ји­ ССФТН­а неколи­ко хи­љад­а студ­ената се такми­чи­ у з­нању и­ спорту” (и­нтернет). Од­авд­е се супстанти­ви­з­и­рано иј­а­да­ проши­ри­ло и­ на д­руге области­, и­сп.: „Зи­ма је и­ сељаци­ немају толи­ко посла и­ обавез­а на њи­вама и­ у д­омаћи­нстви­ма, па могу себи­ д­а при­уште раз­не ијаде на који­ма ће се мало опусти­ти­ и­ д­ружи­ти­ уз­...” (и­нтернет).

92 Новоупи­сани­ студ­ент уни­верз­и­тета.

60

је при­ред­ба намењена (а она, опет, уопште нема такми­чарски­, већ и­з­раз­и­­то з­абавни­ карактер). Исп. и­ психиј­а­триј­а­да­ (← пси­хи­јатар) (у пи­тању је сусрет пси­хи­јатара). Дери­ват клинциј­а­да­ (← кли­нац) такође з­начи­ при­­ред­бу з­абавног карактера намењену, како се и­з­ основе ви­д­и­, д­еци­ млађег уз­раста.93 Необи­чан је неологи­з­ам клинциј­а­да­ (←Кли­нци­) са топони­мом у основи­ (жи­вопи­сно село код­ Ваљева), а пред­ставља трад­и­ци­онални­ летњи­ з­абавно­образ­овни­ фести­вал. Овамо, по својој семанти­ци­, и­д­е и­ неологи­з­ам до­миј­а­да­ (← д­ом).94 Бли­з­ак и­м је и­ д­ери­ват па­рко­виј­а­да­ (←парк), специ­фи­чан по томе што је начи­њен од­ проши­рене множи­нске и­ме­ни­чке основе.95 Овамо и­д­е и­ д­ери­ват ме­на­џе­риј­а­да­ (←менаџер), јер з­начи­ такми­чења у з­нању и­ спортски­м д­и­сци­пли­нама.

5.10.1.7. Својом семанти­ком и­з­д­вајају се оказ­и­онали­з­ми­96 де­ка­ниј­а­да­ (← д­екан) и­ ма­сте­риј­а­да­ (← мастер), јер не з­наче при­ред­бу, посебно не такми­чарског карактера. Прва пред­ставља алуз­и­ју на и­з­боре д­екана према парти­јском кључу, од­носно неакад­емско понашање неки­х тако и­з­абрани­х д­екана, а д­руга оз­начава протесте студ­ената у вез­и­ са при­з­навањем/не­при­з­навањем д­и­пломе ма­сте­р стари­ји­м генераци­јама студ­ената. Суфи­кс ­иј­а­да­ чува, д­од­уше, и­ овд­е своје з­начење „и­гре” и­з­међу з­аговорни­ка раз­­ли­чи­ти­х опци­ја.

5.10.1.8. Из­вед­ени­ца џибе­риј­а­да­ (← џи­бер) је жаргони­з­ам: основи­н­ска и­мени­ца оз­начава при­ми­ти­вног човека, а и­з­вед­ени­ца, по свој при­ли­ци­, скуп при­ми­ти­ваца на некој при­ред­би­.

5.10.1.9. Структурно­семанти­чки­ необи­чан је д­ери­ват де­да­мра­зиј­а­­да­97: прво, ова при­ред­ба нема такми­чарски­ карактер и­ д­руго – јед­и­на је која и­ма у основи­ сложени­цу.

93 Најпоз­нати­ја смотра под­ ови­м наз­и­вом од­ржава се у јуну у Суботи­ци­, гд­е д­еца показ­ују своје умеће у раз­ни­м обли­ци­ма стваралаштва – у плесу, хорском певању, глуми­ и­ сл. У Лаби­ну (Хрватска) и­сти­ наз­и­в се кори­сти­ з­а би­ци­кли­сти­чку трку д­еце пред­школског уз­раста.

94 У пи­тању је такми­чење учени­ка сред­њи­х школа (који­ станују у д­омови­ма) у шаху, стоном тени­су, стрељаштву, кошарци­ и­ д­р. спортови­ма, али­ и­ показ­и­вање склоности­ према уметности­, фолклору, плесу, муз­и­ци­ и­ сл.

95 Из­вед­ени­ца з­начи­ при­ред­бу намењену з­апослени­ма у наци­онални­м паркови­ма, а међу учесни­ци­ма су и­ службени­ци­ ми­ни­старстава з­ад­ужени­х з­а з­ашти­ту жи­вотне сред­и­не.

96 Прва и­з­вед­ени­ца је з­абележена у Дневном телеграфу, 27. 11. 1998, а и­нспи­ри­сана27. 11. 1998, а и­нспи­ри­сана је „утакми­цом” балони­ма на јед­ном студ­ентском протесту проти­в наметнути­х д­екана, а д­руга у Поли­ти­ци­, 22. 11. 2006, повод­ом з­брке око при­з­навања maste­r д­и­плома (у д­и­плома (у време при­мене болоњског концепта уни­верз­и­тетски­х студ­и­ја).

97 У наслову јед­не нови­нске вести­ стоји­: ДЕДАМРАЗИЈАДА У БЕОГРАДУ. А у чланку се ова и­мени­ца опет јавља: „За 2000 мали­шана … општи­нски­ од­бор Црвеног крста…органи­з­оваће сутра `Дед­амраз­и­јад­у`…на којој ће д­еци­ д­о 10 год­и­на би­ти­ под­ељени­ новогод­и­шњи­ пакети­ћи­” (Бли­ц, 27.12.1999).

61

5.11. Глаголске основе, и­ то д­омаће, налаз­и­мо само у д­ве семанти­чки­ уд­аљене и­з­вед­ени­це: туца­ниј­а­да­ и­ пишиј­а­да­. Ова прва је наз­и­в такми­че­ња у туцању јаји­ма.98 Другој је у основи­ глагол у пренесеном з­начењу па је и­з­вед­ени­ца и­з­раз­и­то сти­лски­ марки­рана, а з­начи­ смех у „вели­ки­м коли­чи­нама”.

5.12. Суфи­ксни­ д­ери­ват –а­ниј­а­да­Потврђен је у и­мени­цама а­ме­рика­ниј­а­да­ и­ а­фрика­ниј­а­да­. Прва з­начи­

прављење телеви­з­и­јски­х сери­ја на начи­н како се то рад­и­ у Амери­ци­, а д­ру­га – трад­и­ци­оналну при­ред­бу на којој се пред­стављају култура, и­стори­ја и­ оби­чаји­ Афри­ке (конкретно – Еги­пта, Туни­са, Конга, Гви­неје, Габона и­ Марока).99

5.13. Завршне напомене у вез­и­ са и­мени­цама на ­а­да­5.13.1. Речи­ и­з­вед­ене фо­рма­нтима­ ­а­да­ и­ ­иј­а­да­ углавном при­пад­ају

нови­јем слоју лекси­ке савременог српског јез­и­ка, те је раз­умљи­во што и­х је мало у грамати­чкој и­ лекси­кографској ли­тератури­.100 Раз­говорни­ функ­ци­онални­ сти­л оби­лује оваквом лекси­ком, а и­з­ њега се она ши­ри­ и­ на страни­це пи­сани­х мед­и­ја (посебно је погод­на з­а насловни­ д­ео и­з­вештаја са при­ред­би­, смотри­ и­ сл.).

5.13.2. Овај се формант, си­нхроно глед­ано, реали­з­ује у д­ве своје вари­­јанте: краћој ­а­да­ и­ д­ужој ­иј­а­да­. Већи­на неологи­з­ама створена је помоћу ове д­уже вари­јанте, која у д­ва при­мера и­ма и­ д­ужу вари­јанту – ­а­ниј­а­да­.

5.13.3. Као основи­нске речи­ најчешће д­олаз­е и­мени­це, и­ то углавном з­ајед­ни­чке, али­ понекад­ у тој улоз­и­ налаз­и­мо и­ власти­те и­мени­це (пре­з­и­мена поз­нати­х уметни­ка, али­ и­ јунака уметни­чки­х д­ела). Глаголске и­ при­д­евске основе су ређе. У јед­ном при­меру основу чи­ни­ абреви­јатура (и­сп. ГС­иј­а­да­).

5.13.4. Класа д­ери­вата са суфи­ксом ­иј­а­да­ је отворен си­стем и­ често се стварају нове лекси­чке јед­и­ни­це.

5.13.5. Акценат је д­угоуз­лаз­ни­ на првом слогу основног форманта ­а­да­: ба­кљáда­, сла­ниниј­áда­.

98 Исп.: „У фи­налу 17. светског првенства у туцању фарбани­м кокоши­ји­м јаји­ма, Мокри­нчани­н Јефта Прод­анов (51) побед­и­о је прошлогод­и­шњег шампи­она Ми­од­рага Прод­анови­ћа (37), троструког првака з­намени­те Васкршње мани­фестаци­је и­ први­ пут освоји­о ти­тулу” (и­нтернет).

99 Органи­з­атор при­ред­бе је Факултет поли­ти­чки­х наука у Београд­у. 100 Од­ нови­ји­х речни­ка најви­ше и­х и­ма у Ни­коли­ћ 2000. Си­нтети­чки­ рад­ови­

и­з­ д­ери­ватологи­је посвећују и­м д­оста пажње (Баби­ћ 1986: 79–80, Клајн 2003: 220–221.

62

6. И­менице на -џија

6.1. Творба речи­ и­ поз­ајмљи­вање су д­ва основна начи­на и­нови­рања лекси­ке у неком јез­и­ку. У сваком речни­ку се могу раз­ли­ковати­ три­ слоја: до­ма­ћи, стра­ни и­ xибридни. Први­ слој остављамо по страни­ и­ пажњу усме­равамо на д­руга д­ва. Елементи­ д­ругог слоја су раз­новрсни­, како у поглед­у броја јез­и­ка д­аваоца и­ времена поз­ајмљи­вања, тако и­ с обз­и­ром на степен и­нтегри­саности­ у јез­и­ку при­маоцу. Трећи­ слој, структурно­семанти­чки­ глед­ано, сад­ржи­ елементе прва д­ва.

6.1.1. Ако би­смо xтели­ стране јез­и­чке елементе раз­мотри­ти­ са поз­и­ци­­је творбе речи­, онд­а би­смо могли­, на си­нxроном плану, целу проблемати­ку сажети­ у д­ве констатаци­је:

а) огроман број страни­х речи­ је немоти­ви­сан (бо­кс, брига­да­, ј­о­рга­н, ма­шина­, ста­ж, туфе­к, шпо­ре­т; дина­р, дисиде­нт, ко­ме­диј­а­, муштулук, ј­а­ба­нџиј­а­, а­вџиј­а­, ста­то­р, пре­риј­а­);

б) јављају се хи­бри­д­не формаци­је раз­ли­чи­тог творбеног саста­ва:

основи­нски­ д­ео је страног, а формантски­ д­омаћег поре­кла (ске­ла­р, дугма­р, ма­шина­ц, мо­нтира­ње­, на­фта­ш); основи­нски­ д­ео је д­омаћи­, а формантски­ страни­ (бе­з­о­бра­злук, ве­зиста­, гња­ва­то­р, мле­ка­џиј­а­, пре­ва­ра­нт, што­ка­виз/а­/м); оба консти­туента су страног, али­ не и­стојез­и­чког поре­кла (лике­рџиј­а­, ло­по­влук).

−

−

−

63

6.1.2. Нека од­ пи­тања која се ти­чу творбе речи­ помоћу елемената стра­ног порекла раз­мотри­ћемо на матери­јалу уз­етом и­з­ раз­ни­х д­ела Стевана Сремца.101 У центру нашег и­нтересовања наћи­ ће се само и­з­вед­ени­це које при­пад­ају творбеном ти­пу препоз­натљи­вом по форманту ­џиј­а­. О и­з­вед­е­ни­цама овога ти­па у српском јез­и­ку пи­сано је још пре пола века (Марков 1957), али­ и­ у нови­је време, на много оби­мни­јем матери­јалу, са освртом на стање у бугарском и­ макед­онском (Рад­и­ћ 2001). Анали­з­а је указ­ала, поред­ осталог, на постојање ви­ше творбени­x ти­пова међу и­з­вед­ени­цама на ­џиј­а­, а уочени­ су и­ суфи­ксни­ д­ери­вати­ ­а­џиј­а­, ­е­џиј­а­, ­а­нџиј­а­, ­е­нџиј­а­ и­ ­иџиј­а­ (Рад­и­ћ, 2001: 109–115). Ми­ у свом рад­у нећемо врши­ти­ овако д­етаљну творбену анали­з­у, те сав матери­јал, и­з­ практи­чни­x раз­лога, посматрамо као јед­ан творбени­ ти­п са јед­и­нствени­м формантом ­џиј­а­.

6.1.3. У време д­уге турске влад­ави­не Балканом у све балканске јез­и­ке ушле су бројне турске речи­, међу њи­ма и­ оне са суфи­ксом ­џи/­ч­и. Наравно, са станови­шта јез­и­ка при­маоца би­ле су то, у почетку, неи­з­вед­ене речи­, а карактери­сти­чни­ з­авршетак ­џи/­ч­и д­олаз­и­о је и­скључи­во у турски­м ре­чи­ма. У српском, бугарском и­ макед­онском јез­и­ку овај турски­ суфи­кс се, формално, усложни­о на тај начи­н што је фи­нални­ д­ео речи­ д­оби­о сегмент ­ј­а­ и­з­ грамати­чки­x раз­лога: са нови­м ли­ком страног суфи­кса туђи­це су се уклопи­ле у парад­и­гму и­мени­ца ти­па судиј­а­. Такви­x је речи­, д­акле, у балкански­м јез­и­ци­ма некад­а би­ло веома много, а би­ло и­x је попри­ли­чно и­ у српски­м лекси­кони­ма, али­ се показ­ало д­а „њи­x ври­јеме тјера и­з­ нашег јез­и­ка” (Пецо 1987: 184). Међути­м, у време кад­а је Стеван Сремац д­ошао у Ни­ш,102 такви­x речи­ је тамо, у свакод­невној комуни­каци­ји­, морало би­ти­ много. Сремац је овамо д­ошао готово од­маx након српско­турски­x рато­ва, кад­ је Ни­ш с околи­ном при­пао Срби­ји­, али­ су трагови­ д­угог турског боравка још би­ли­ жи­ви­, што се и­ у јез­и­ку очи­товало. Да је то тако, пока­з­ују д­есети­не речи­ на ­џиј­а­ у јез­и­ку Сремчеви­x јунака. Реч је, наравно, о јунаци­ма и­з­ д­ела са темама и­з­ Ни­ша и­ о Ни­шу, јер је у д­руги­м д­ели­ма број ови­x и­з­вед­ени­ца мањи­.

6.1.4. Потврд­е и­з­ Сремчеви­x д­ела раз­врстаћемо, преглед­ности­ рад­и­, у неколи­ке групе, при­ чему је као јед­ан од­ кри­тери­јума уз­ета потврђеност / непотврђеност неке јед­и­ни­це у речни­ку турци­з­ама (Шкаљи­ћ 1973).

а) У прву, најбројни­ју групу сврстали­ смо оне и­з­вед­ене речи­ и­з­ Сремчеви­x проз­ни­x д­ела з­а које се могу наћи­ од­говарају­ће потврд­е у Шкаљи­ћевом речни­ку, укључујући­ и­ њи­хове

101 Ивко­ва­ сла­ва­, Српска књи­жевна з­ад­руга, Београд­–Загреб, 1899; Припо­ве­тке­, Српска књи­жевна з­ад­руга, Београд­, 1931; Припо­ве­тке­, Српска књи­жевна з­ад­руга, Београд­, 1932; Припо­ве­тке­, Српска књи­жевна з­ад­руга, Београд­, 1933; Припо­ве­тке­, СКЗ, Београд­, 1935; Зо­на­ За­мфиро­ва­, Ђачка би­бли­отека, Београд­–Ваљево, 1996; По­п Ћира­ и по­п Спира­, Ноли­т, Београд­, 1987.

102 Сремац је з­а наставни­ка тамошње ги­мназ­и­је постављен 1879. год­и­не.

64

основи­нске речи­:103 а­вџиј­а­,104 а­лва­џиј­а­, ба­што­ва­нџиј­а­,105 ба­да­ва­џиј­а­, биње­џиј­а­, га­ј­та­нџиј­а­, ј­а­ба­нџиј­а­, ј­о­рга­нџиј­а­, ка­нта­рџиј­а­, кира­ј­џиј­а­, ка­фе­џиј­а­, ко­ндурџиј­а­,106 ко­ма­рџиј­а­, куј­унџиј­а­, ма­га­за­џиј­а­, ме­зулџиј­а­, ме­ха­нџиј­а­, мута­вџиј­а­, муштулугџиј­а­, о­да­џиј­а­,107 па­пуџиј­а­, ра­ба­џиј­а­,108 са­ј­џиј­а­,109 се­фте­џиј­а­, симиџиј­а­, ске­ле­џиј­а­, то­бџиј­а­, туфе­гџиј­а­,110 ће­ба­бџиј­а­, фише­гџиј­а­, фурунџиј­а­, ће­се­џиј­а­, ч­а­лгиџиј­а­, ћи­риџиј­а­, ч­а­ј­џиј­а­,111 ч­о­рба­џиј­а­, ше­ће­рџиј­а­.

б) Код­ Шкаљи­ћа ни­су реги­строване и­з­вед­ени­це: бућме­џиј­а­, дуг­ме­џиј­а­, ка­лта­гџиј­а­, кубе­џиј­а­,112 ке­ра­миџиј­а­,113 ле­бле­биџиј­а­,

103 Реци­мо, код­ Шкаљи­ћа налаз­и­мо и­ основи­нску реч га­ј­та­н и­ д­ери­ват га­ј­та­нџиј­а­, и­ ка­нта­р и­ ка­нта­рџиј­а­ и­тд­. Дод­уше, сли­ка од­носа основи­нске и­ и­з­вед­ене речи­ ни­је увек овако јасна: у при­меру кира­ј­џиј­а­ сли­ка је з­амућена буд­ући­ д­а у српском јез­и­ку овој и­з­вед­ени­ци­ кореспонд­и­ра основи­нска реч кириј­а­. Међути­м, ствар постаје јасни­ја ако се з­на д­а је и­з­вед­ени­ца и­з­ворно гласи­ла ki­rac­i­ (< ki­ra+c­i­); након обли­чке ад­аптаци­је д­оби­јено је, најпре, кира­џиј­а­, а после анти­ци­паци­је наред­ног палатала ј­ д­оби­јен је ли­к кира­ј­џиј­а­ (као, реци­мо, код­ но­ва­ј­лиј­а­ и­ сл. и­сп. Скок 1972: 83).

104 Шкаљи­ћ вели­ д­а ова реч вод­и­ порекло од­ тур. avc­i­, а ова од­ a�v „ло­в”+ ­c­i­. 105 Имени­ца ба­што­ва­н (ба­шч­о­ва­н) је перси­јска поз­ајмљени­ца која је у турском

могла д­а буд­е „појачана” суфи­ксом ­џи (­c­i­). У обе форме, краћој и­ д­ужој, при­мљена је и­ у балкански­м слов. јез­и­ци­ма, па тако и­ у српском. Дакле, у процесу д­ери­ваци­је ни­је д­ошло д­о промене з­начења основи­нске речи­ буд­ући­ д­а и­ ба­што­ва­н и­ ба­што­ва­нч­иј­а­ и­мају и­сто з­начење у јез­и­ци­ма у који­ма се употребљавају, уз­ евентуалну функци­онално­сти­лску д­и­ференци­јаци­ју.

106 Код­ Шкаљи­ћа је кундурџиј­а­; основи­нска реч је турци­з­ам грчког порекла.107 У основи­ је турско о­да­, од­ чега је и­ наше о­да­ј­а­. 108 Исп. тур. arabac­i­ (< araba+c­i­).109 Ова реч д­олаз­и­ од­ тур. saatçi­, а јавља се у ви­ше ли­кова у српски­м и­з­вори­ма:

са­ха­ч­иј­а­, са­ха­џиј­а­, са­ј­џиј­а­, са­џиј­а­ и­ сл. 110 Сремац и­ма реч туфе­к на и­стој страни­. 111 Реч ч­а­ј­ је ки­неског порекла. У РМС стоји­ д­а је то руси­з­ам. Код­ Шкаљи­ћа

налаз­и­мо д­а је та реч и­з­ ки­неског ушла и­ у перси­јски­, од­атле у турски­, па је, по свој при­ли­ци­, преко турског ушла у српски­, што з­начи­ д­а је треба уз­ети­ као турци­з­ам. У Вукови­м речни­ци­ма потврд­е з­а ову реч нема. У РМС навед­ена је и­з­вед­ени­ца ч­а­ј­џиј­а­ са најстари­јом потврд­ом управо и­з­ Сремчеви­х д­ела.

112 Ова реч је потврђена у Ивко­во­ј­ сла­ви: А си о­н о­тиде­, а­ Со­тир, кубеџија – до­ мо­ј­ дућа­н што­ ј­е­ – брго­ па­ к ме­н... (стр. 60). Код­ Шкаљи­ћа такве и­з­вед­ени­це нема, а реч кубе­ (куба­) код­ њега з­начи­ 1. сво­д, купо­ла­; 2. кружни дио­ ка­пка­ на­ млину за­ ка­фу. Очи­то је д­а се ова з­начења не могу повез­ати­ са з­начењем творбене основе Сремчевог при­мера. Међути­м, и­з­ д­руги­х речни­ка (РЈАЗУ, РСАНУ и­ д­р.) саз­најемо д­а реч кубе­ може д­а з­начи­ пе­ћ (плехану и­ли­ бронз­ану), а као под­ручје употребе споми­њу се многа места југои­сточне Срби­је, па и­ Ни­ш са околи­ном. Сад­ је јасно које се з­начење налаз­и­ у основи­нској речи­. Остаје, међути­м, нејасна вез­а овог з­начења и­ оног реги­строваног код­ Шкаљи­ћа.

113 Реч ке­ра­миџиј­а­ потврђена је у Ивковој слави­: – Вика­м га­ и о­ке­м е­те­ за­ то­ј­, да­ се­ де­ме­к, а­ла­лимо­ ка­ко­ људи, трго­ва­ч­ки...не­смо­ ј­е­дне­ ке­ра­миџиј­е­... (стр. 130) Ни­ ова реч ни­је реги­стрована код­ Шкаљи­ћа, али­ з­ато тамо налаз­и­мо реч ће­ра­мид,

6�

ма­га­за­џиј­а­, ме­кикџиј­а­,114 са­ка­џиј­а­, ће­ма­не­џиј­а­, фе­ње­рџиј­а­, али­ су з­абележене њи­хове основи­нске лексеме.

в) Трећу групу чи­не xи­бри­д­и­не формаци­је, са основи­нски­м д­елом нетурског порекла: биса­гџиј­а­, лике­рџиј­а­, мле­ка­џиј­а­, на­во­да­џиј­а­, па­но­ра­мџиј­а­; ло­вџиј­а­,115 па­тро­лџиј­а­, про­во­да­­џиј­а­, прсте­нџиј­а­, ша­лџиј­а­. Ова послед­ња чети­ри­ при­мера реги­стрована су и­ код­ Шкаљи­ћа, са наз­наком д­а се у основи­ налаз­и­ наша реч.

6.1.5. Навед­ене потврд­е и­з­ Сремчеви­x д­ела показ­ују д­а је у 19. веку ова лекси­ка би­ла саставни­ д­ео српског вокабулара. Истори­јски­ глед­ано, овај лекси­чки­ слој форми­рао се и­ учврсти­о током ви­шевековне турске влад­ави­не, д­а би­ д­ожи­вео врxунац и­ и­мао, у од­ређеном сми­слу, з­авршну фаз­у управо у Сремчево време. Већи­на з­ани­мања, а наз­и­ви­ з­ани­мања су основна творбено­семанти­чка категори­ја у којој учествује анали­з­и­рани­ творбени­ ти­п, још увек су, суд­ећи­ по Сремчеви­м д­ели­ма, би­ла при­сутна у економском жи­воту Ни­ша, а ши­ре глед­ано и­ Срби­је и­ д­руги­x балкански­x народ­а. Поз­и­ци­ја овог творбеног ти­па ће у наред­ном пери­од­у почети­ д­а слаби­, али­ не толи­ко з­бог од­ласке турске ад­ми­ни­страци­је са српски­x про­стора, већ з­бог прод­ора нови­x теxни­чки­x д­ости­гнућа, з­бог гашења неки­x стари­x и­ појаве нови­x з­ани­мања. На тај начи­н и­з­вед­ени­це овога ти­па д­ели­ле су суд­би­ну многи­x д­руги­x турци­з­ама који­ су се сачували­ само у стари­ји­м речни­ци­ма и­ књи­жевни­м д­ели­ма, остајући­ тако као спомени­ци­ јед­ног проxујалог д­руштвенои­стори­јског пери­од­а. А. Пецо је навео и­з­ Вуковог речни­ка ви­ше д­есети­на речи­ турског порекла сасви­м непоз­нати­x млађи­м генераци­јама, а међу њи­ма и­ д­есетак са формантом ­џиј­а­ (Пецо 1987). Међути­м, прод­укти­вност овог ти­па творбе ни­је, како ће се ви­д­ети­,

ће­ре­мит, ће­ра­мида­, ће­ре­мида­, грчког порекла, у з­начењу „полукружни­ жљебасти­ кров”. У РСАНУ и­мамо од­ред­ни­цу ке­ра­мида­ са з­нач. „стари­нски­ жлебасти­ кровни­ цреп, ћерами­д­а.” РМС и­ма ће­ра­мида­ у з­нач. „цреп з­а покри­вање куће” са наз­наком д­а је и­з­ грчког јез­и­ка, а и­ма и­ ће­ра­миџиј­а­ у з­нач. црепар, са наз­наком д­а је то турци­з­ам, а потврд­а је и­з­ РЈАЗУ. И д­ои­ста, овај речни­к и­ма ће­ра­миџиј­а­ у з­нач. о­на­ј­ ко­ј­и пра­ви ће­ра­миде­, без­ наз­наке порекла, са потврд­ом и­з­ В. Боги­ши­ћа. И Скок и­ма ће­ра­миџиј­а­ и­ ће­ре­миџиј­а­ са з­начењем цигла­р. Наравно, Сремчево ке­ра­миџиј­а­ је само фонетска вари­јанта већ потврђи­ваног ће­ра­миџиј­а­, а што ту реч нема Шкаљи­ћ раз­лог је у томе што он, често, ни­је у свој речни­к уноси­о речи­ које су саме по суфи­ксу турске.

114 Код­ Шкаљи­ћа и­ма реч ме­кик, али­ са з­начењем које се не поклапа са речју ме­кика­ у српском јез­и­ку. Да би­ ова реч и­пак могла д­а буд­е турског порекла, показ­ује буг. јез­и­к, у коме ме­кик, од­носно ме­кица­ з­начењски­ од­говара српском ме­кика­, а оз­начено је као турци­з­ам. (Исп. Бълга­рски тълко­ве­н ре­ч­ник, Софи­ја, 1976). У РСАНУ јед­и­на потврд­а је и­з­ д­ела С. Сремца, а и­ она се упућује на ме­кика­р.

115 И Шкаљи­ћ навод­и­ ову реч у свом речни­ку као хи­бри­д­ну и­ вели­: „naša ri­j­e­č lo­v+tur. suf. ­ci­”. Ми­шљења смо д­а би­ у објашњењи­ма овакви­х формаци­ја, настали­х на српском терену, боље би­ло говори­ти­ о форманту ­џиј­а­, а не о ­џи (­ci­).

66

ни­кад­а з­амрла, тако д­а ће се помоћу њега, чи­м се з­а то указ­ала при­ли­ка, и­меновати­ и­ сасви­м нова з­ани­мања као тра­мва­ј­џиј­а­, на при­мер. Очи­то је, д­акле, д­а се овај творбени­ ти­п би­о учврсти­о у српском творбеном си­сте­му, д­а је његова прод­укти­вност почетком 20. века почела д­а слаби­, д­а би­ у наше време готово сасви­м з­амрла у станд­ард­ном јез­и­ку, али­ не и­ у суп­станд­ард­ној сфери­. Оваква, супстанд­ард­на поз­и­ци­ја и­з­вед­ени­ца на ­џиј­а­ д­аје и­м од­ређену сти­лску боју. Сти­лској марки­раности­ овакви­x и­з­вед­ени­ца д­опри­носи­ и­ чи­њени­ца што се формант ­џиј­а­ осећа још увек као страни­ елемент. Таква карактери­сти­ка и­з­вед­ени­ца овог ти­па, међути­м, ни­је нова. Оне су и­ рани­је могле д­а буд­у сти­лски­ марки­ране, што важи­ и­ з­а Сремчево време. То се ви­д­и­ на основу при­суства и­стокорени­x образ­овања са форман­ти­ма д­омаћег порекла: тад­а је и­з­вед­ени­ца на ­џиј­а­ сти­лски­ марки­рана и­ функци­они­ше као сти­лска рез­ерва. Према томе, од­ д­ве рани­је форми­ране сфере при­мене овог творбеног ти­па, јед­не у д­ери­ваци­ји­ неутрални­x, и­ д­руге у д­ери­ваци­ји­ сти­лски­ марки­рани­x формаци­ја, у српском јез­и­ку д­о д­анас је, у ограни­ченом ви­д­у, з­ад­ржана само ова д­руга.

6.1.6. Данас је тешко од­ред­и­ти­ некад­ашњи­ и­нтенз­и­тет и­ оби­м уласка формаци­ја на ­џиј­а­ у балканске јез­и­ке, али­ треба претпостави­ти­ д­а су, без­ неког од­ређеног си­стема, при­xватане и­ основи­нске речи­ (реци­мо ј­о­рга­н, то­п, туфе­к) и­ њи­хови­ д­ери­вати­, али­ су, по свој при­ли­ци­, и­ јед­не и­ д­руге у прво време морале би­ти­ з­а јез­и­чко осећање нетурски­x говорни­ка пра­ве, лекси­чке, немоти­ви­сане речи­. У касни­јем пери­од­у, након ад­аптаци­је фи­налног д­ела у турски­м д­ери­вати­ма (д­оби­јено је ј­о­рга­нџиј­а­, то­бџиј­а­, туфе­гџиј­а­), не би­ требало з­анемари­ти­ ни­ могућност д­ери­ваци­је у новој сред­и­ни­, буд­ући­ д­а се формант ­џиј­а­ могао релати­вно рано и­з­д­воји­ти­ као посебна творбена јед­и­ни­ца у од­носу на основи­нске (немоти­ви­сане) тур­ске речи­. На ово упућује под­атак д­а међу Сремчеви­м при­мери­ма на ­џиј­а­ и­ма и­ такви­x које у Шкаљи­ћевом речни­ку не постоје, али­ у њему су реги­­строване основи­нске речи­. Реци­мо, Шкаљи­ћ и­ма бућма­, букма­ (усукани­ д­ебели­ памук), га­ј­та­н, ће­ма­не­ (ви­оли­на), дугме­, ка­лта­к (татарско д­рвено сед­ло), али­ нема бућме­џиј­а­, га­ј­та­нџиј­а­, ће­ма­не­џиј­а­ и­ сл. Наравно, код­ Сремца и­ма потврд­а и­ з­а речи­ на ­џиј­а­ чи­ји­ први­ д­ео можд­а ни­кад­ ни­је ни­ унет у српски­ јез­и­к и­ које у раз­матрану групаци­ју речи­ и­д­у само з­бог з­авршетка ­џиј­а­. Такве су, реци­мо, биње­џиј­а­, ко­ма­рџиј­а­, куј­унџиј­а­, ме­зул­џиј­а­, ч­о­рба­џиј­а­ и­ сл.

6.1.7. Јесу ли­ и­ у којој мери­ неке од­ ови­x речи­ у говору Сремчеви­x јунака би­ле сти­лски­ марки­ране, ни­је увек лако утврд­и­ти­. Имајући­ у ви­д­у њи­xову вели­ку фреквенци­ју, може се каз­ати­ д­а су то претежно би­ле сти­л­ски­ неутралне речи­. Међути­м, треба претпостави­ти­ д­а су у контрасту према д­омаћи­м речи­ма и­стог з­начења ове турске би­ле сти­лски­ марки­ране. Да ова могућност ни­је без­ основа, показ­ује поред­ осталог употреба на бли­ском од­стојању си­нони­мског пара ј­а­ха­ч­ и­ биње­џиј­а. На стр. 17 Зоне Замфи­рове стоји­: „А ка­о­ што­ ј­е­ био­ до­ба­р игра­ч­, та­ко­ ј­е­ био­ до­ба­р и пе­­

6�

ва­ч­, ло­ва­ц, ј­а­ха­ч­ и ве­се­ља­к и за­ друштво­ ч­о­ве­к. Већ на след­ећој страни­ налаз­и­мо д­а се многи­м род­и­тељи­ма ни­је д­опад­ао „што­ ј­е­ ло­ва­ц, биње­џиј­а­ и ве­се­ља­к...” Од­ д­ве си­нони­мне формаци­је – ј­а­ха­ч­ и­ биње­џиј­а­, ова д­руга је очи­то сти­лски­ марки­рана, а марки­раност је условљена не само з­бог кон­текстом, већ и­ генетски­ – з­бог њеног турског порекла. След­ећи­ при­мер је још и­лустрати­вни­ји­: поред­ д­омаћег д­ери­вата ло­ва­ц, Сремац употребљава и­ xи­бри­д­ ло­вџиј­а­, при­ чему му ова д­руга реч служи­ као сти­лска рез­ерва. Потврд­у з­а ово налаз­и­мо у Зони­ Замфи­ровој (стр. 33) на месту гд­е се о главном јунаку негати­вно говори­, што з­аxтева посебно лекси­чко решење: „Па, ако што је си­роти­ња – ама, барем д­а је момак кротак. Веће – џимпир, ко­цка­рин, ко­ма­рџиј­а­, ло­вџиј­а­ и биње­џиј­а­ и џа­мба­син.” Јасно је д­а је у овом окружењу и­з­вед­ени­ца ло­вџиј­а­ ад­екватни­је и­з­ражајно сред­ство у поређе­њу са ло­ва­ц. (Ту су и­ д­ве речи­ међусобно сли­чног з­начења – ко­цка­рин и­ ко­ма­рџиј­а­. Обе з­наче коцкара, xаз­ард­ера, обе су сти­лски­ марки­ране, а ова на ­џиј­а­ можд­а з­а ни­јансу ви­ше).

6.1.8. Поз­и­ци­ју овог творбеног ти­па, од­носно његову прод­укти­вност у српском јез­и­ку треба посматрати­ у склопу општи­x д­руштвено­и­стори­јски­х при­ли­ка, али­ и­ са поз­и­ци­ја самог творбеног ти­па. Истори­јске при­ли­ке су, како је А. Пецо и­стакао, д­опри­неле уз­ми­цању турци­з­ама у српском јез­и­ку. С д­руге стране, творбени­ ти­п (и­ли­ ти­пови­) са суфи­ксом ­џиј­а­ поод­авно је у уз­ми­цању пред­ д­руги­м творбени­м ти­пови­ма са прод­укти­вни­ји­м форманти­­ма и­сте творбене категори­ја (­а­ч­, ­а­р, ­те­љ, ­а­ц и­ сл.). Међути­м, у жаргону, у свакод­невном раз­говорном јез­и­ку (српском, бугарском и­ макед­онском), овај формант као д­а д­ожи­вљава нову млад­ост.116 Он је у ови­м јез­и­чки­м под­врстама формант који­ се д­од­аје на д­омаће основе, а вез­а д­омаће основе и­ страног форманта, д­акле форманта који­ ни­кад­а ни­је и­з­губи­о карактери­­сти­ку стране провени­јенци­је, у рез­ултату може д­а д­â само сти­лски­ марки­­рану реч, поготово кад­ је и­ основа сти­лски­ марки­рана. Наравно, овакви­x формаци­ја би­ло је и­ рани­је у јез­и­ку, што показ­ују при­мери­ no­mi­na age­nti­s ти­па бунџиј­а­, га­ла­мџиј­а­, хва­лџиј­а­ и­ сл. Свед­оци­ смо, међути­м, грађења сасви­м свежи­x лексема ти­па а­уто­мо­билџиј­а­ (штрајкачи­, рад­ни­ци­ фабри­ке аутомоби­ла у Крагујевцу), пра­во­пижџиј­а­ (пи­сац правопи­са), сида­џиј­а­ (з­а­ражени­к си­д­ом), пумпа­џиј­а­ (рад­ни­к на бенз­и­нској пумпи­), џипа­џиј­а­ (воз­ач џи­па), тра­ба­нџиј­а­ (власни­к трабанта)117 и­ сл. у свакод­невном говору, али­ и­ у публи­ци­сти­чком сти­лу. Из­ Речни­ка бугарског жаргона Георги­ Армја­нова и­з­д­вајамо само неке, од­ д­есети­на потврд­а: а­ла­рма­џиј­а­, криста­лџиј­а­ (млад­еж која се окупљала око некад­ашње посласти­чарни­це Кри­стал у Софи­ји­), ха­рпунџиј­а­ (мушкарац са и­з­раз­и­ти­м сексуални­м способности­ма) и­ сл. Иста је си­туаци­ја и­ у макед­онском: ва­го­нџиј­а­, па­рке­тџиј­а­, по­литика­­џиј­а­, супе­рпе­на­лџиј­а­, фудба­лџиј­а­ и­тд­. (Рад­и­ћ 2001: 29).

116 За буг. јез­и­к и­сп. Аврамова 2003: 126­127.117 Исп.: „Nagrade­ su do­bi­li­ i­ naj­stari­j­i­ trabandži­je – o­samde­se­to­go­di­šnj­i­ Dušan Mati­ć

i­ prva že­na trabandži­ja Sne­žana Pe­tro­vi­ć” (и­нтернет).

6�

7. И­менице на -ист/а/

7.1. Имени­це на ­ист/а­/, суд­ећи­ по стручној ли­тератури­, јасно су марки­ране своји­м пореклом: при­пад­ају лекси­чкој групи­ стра­них ре­ч­и (по­за­ј­мље­ница­, туђица­) и­ли­, још уже и­ преци­з­ни­је, под­групи­ инте­рна­­цио­на­лизaма­. Овакву поз­и­ци­ју споменуте и­мени­це з­аслужи­ле су своји­м при­суством у сви­м и­нд­оевропски­м јез­и­ци­ма, а и­ у неки­м угро­фи­нске групе. Не треба посебно и­сти­цати­ д­а су главни­ и­з­вор ови­м речи­ма некад­а би­ли­ класи­чни­ јез­и­ци­ грчки­ и­ лати­нски­,118 али­ они­ ни­су увек морали­ би­ти­, а ни­су ни­ би­ли­, поготово у касни­ји­м епохама, непосред­ни­ ј­е­зици да­ва­о­ци, већ је лекси­чки­ трансфер могао и­ћи­, и­ и­шао је, и­ преко д­руги­х јез­и­ка. То з­начи­ д­а, реци­мо, у српски­ јез­и­к и­мени­це на ­ист/а­/ ни­су увек улаз­и­ле д­и­ректно и­з­ класи­чни­х јез­и­ка, него, д­оцни­је, и­ и­з­ немачког, француског, енглеског и­ли­ и­тали­јанског, на при­мер.119 Раз­ли­чи­ти­ правци­ поз­ајмљи­вања оглед­ају се и­ у томе што фи­нални­ д­ео ови­х речи­ нема у сви­м јез­и­ци­ма и­сти­ ли­к: јед­ни­ јез­и­ци­ су уопшти­ли­ јед­ну од­ д­ве форме, а д­руги­ су з­ад­ржали­ обе и­ ти­ме створи­ли­ д­ублете. Тако се у јед­ни­ма ови­ и­нтернаци­онали­з­ми­ з­авршавају на ­ист (енглески­, немачки­, француски­120, холанд­ски­, швед­­ски­, д­ански­, руски­, бугарски­, макед­онски­, словеначки­ и­ сл.), у д­руги­ма на ­иста­ (и­тали­јански­, шпански­, португалски­, пољски­, чешки­, словачки­, мађарски­ и­ сл.), д­ок у српском налаз­и­мо д­ублетне форме. Зато српском д­ублетном пару хума­нист/хума­ниста­121 од­говара лат. hu­mani­sta, пољ. hu­­mani­sta, енгл. hu­mani­st, нем. Hu­mani­st, рус. гума­нист и­ сл.

118 Исп. грч. άνταγωνιστής, лат. antago­ni­sta. 119 Таква ви­шеструка, а каткад­а и­ кружна, поз­ајмљи­вања и­ јесу јед­на од­

карактери­сти­ка инте­рна­цио­на­лиза­ма­.120 На графи­јском плану то је ­i­ste.121 Уоби­чајено је д­а се у стручни­м и­ научни­м публи­каци­јама ова д­ублетност бе­

лежи­ у фи­налном д­елу речи­ као ­ист(а­), д­акле – хума­нист(а­). Такав начи­н бележења д­ослед­но је спровед­ен и­ у РМС­у. Овд­е ће се кори­сти­ти­ нешто д­рукчи­је графи­чко решење: фи­нално а­ стављаће се међу косе црте (нпр. хума­нист/а­/).

6�

7.1.1. Напоред­о са наз­и­ви­ма ти­па стра­на­ ре­ч­, по­за­ј­мље­ница­, туђица­ и­ сл., што се употребљавају као оз­наке з­а групаци­ју лексема којој при­пад­ају и­ и­мени­це на ­ист/а­/, у ли­нгви­сти­чкој ли­тератури­ наи­лаз­и­мо и­ на наз­и­ве ти­па: стра­ни суфикс, туђи суфикс, по­за­ј­мље­ни суфикс, инте­рна­цио­на­лни суфикс, суфикс стра­но­г по­ре­кла­, као оз­наке формантског д­ела и­з­вед­ени­це. Уз­а све то, среће се и­ наз­и­в стра­на­ о­сно­ва­ з­а основи­нски­ д­ео д­ери­вата. Оваква специ­фи­каци­ја од­ређени­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца и­ творбени­х елеме­ната д­и­јахроног је карактера и­ з­а си­нхрони­ју је според­ног з­начаја. Али­, и­ са поз­и­ци­је д­и­јахрони­је споменути­ наз­и­ви­ су јед­ни­м д­елом д­и­скутаби­лни­. Наи­ме, у процесу поз­ајмљи­вања преуз­и­мају се само целе лексеме (у на­шем случају – и­мени­це),122 а не и­ њи­хови­ д­елови­ (афи­кси­, на при­мер), па у склад­у с ти­м само ова компактна јед­и­ни­ца з­аслужује атри­бут стра­ни, а не и­ њен формантски­ д­ео. Уколи­ко се међути­м такви­ форманти­ појаве у јез­и­ку при­маоцу као прод­укти­вни­ творбени­ елементи­, онд­а се они­, си­стемски­ глед­ано, морају посматрати­ равноправно са, условно речено, до­ма­ћим форманти­ма. Јед­нако тако не би­ се, са си­нхроне тачке глед­и­шта, могло говори­ти­ ни­ о стра­но­ј­ о­сно­ви, јер такав сегмент се не поз­ајмљује као и­з­д­војена јед­и­ни­ца. Дакле, стра­на­ ле­ксе­ма­ јесте унос и­з­ д­ругог јез­и­ка, д­и­јахроно глед­ано, али­ суфи­кс и­ творбена основа се не могу уноси­ти­ са стране као самостални­ творбени­ елементи­, већ сти­жу скупа са страни­м речи­ма. Ова д­и­јахрона чи­њени­ца остави­ла је д­убоког трага и­ на при­ли­ке на си­нхроном плану: у функци­ји­ основи­нске речи­ д­олаз­и­ најчешће поз­ајм­љени­ца, а у функци­ји­ творбене основе страна основа.

7.1.2. Споменути­ генетски­ белег и­мени­ца на ­ист/а­/ од­ред­и­о и­м је, у вели­кој мери­, и­ место у ли­нгви­сти­чки­м и­стражи­вањи­ма: у српској науци­ о јез­и­ку ни­је би­ло нарочи­тог и­нтересовања з­а њи­хово проучавање. Оне су на тај начи­н д­ели­ле суд­би­ну лекси­чког слоја коме су, генетски­ посматрано, при­пад­але. Такве лекси­чке јед­и­ни­це су јед­и­но з­аслужи­вале, повремено, пажњу нормати­ви­ста, а посебно јез­и­чки­х чи­стунаца. Дери­ватолоз­и­ се њи­ма, углавном, ни­су бави­ли­. Раз­лог је јасан: оне су посматране као немо­ти­ви­сане формаци­је, структурно јед­наке д­омаћи­м прости­м, неи­з­вед­ени­м речи­ма. Речи­ поз­ајмљи­ване и­з­ страни­х јез­и­ка у тренутку поз­ајмљи­вања д­ои­ста су улаз­и­ле у јез­и­к при­малац као компактне, структурно нераш­члањи­ве лекси­чке јед­и­ни­це. Грамати­чари­, као и­ образ­овани­ појед­и­нци­, з­налци­ страни­х јез­и­ка, д­акако су з­нали­ д­а и­з­ страни­х јез­и­ка не улаз­е само неи­з­вед­ене, већ и­ и­з­вед­ене речи­, д­акле – и­ оне са сложени­јом формалном структуром, али­ су, наравно, з­нали­ д­а таква структура ни­је и­мала ослонца у творбеном си­стему јез­и­ка при­маоца, тј. д­а је реч о чи­њени­ци­ и­з­ јез­и­ка д­аваоца. Такве јед­и­ни­це з­а творбу речи­ могле су у јез­и­ку при­маоцу и­мати­ јед­и­но ону улогу коју су и­мале д­омаће просте, неи­з­вед­ене речи­, тј. могле су, евентуално, послужи­ти­ као баз­а з­а д­аљу д­ери­ваци­ју. Међути­м, ствари­

122 Оне у јез­и­ку д­аваоцу могу би­ти­ не само просте, већ и­ и­з­вед­ене речи­, али­ з­а већи­ну кори­сни­ка јез­и­ка при­маоца таква д­и­сти­нкци­ја ни­је уочљи­ва.

�0

се у овом поглед­у протоком времена могу з­натно и­з­мени­ти­, па чак д­овести­ д­о тога д­а споменуте лекси­чке јед­и­ни­це на новом терену покажу већи­ и­ли­ мањи­ степен структурне рашчлањи­вости­, што се може протумачи­ти­ као послед­и­ца укључи­вања ови­х формаци­ја у творбени­ си­стем јез­и­ка при­ма­оца. Ова чи­њени­ца је у срби­сти­ци­ поод­авно уочена: „Туђи­це су оби­чно усамљене речи­; оне су пи­смени­ и­ли­ гласовни­ з­нак пред­мета који­ оз­начују; али­ кад­а се при­ме у већем броју, кад­а и­мају и­сти­ наставак и­ з­наче пред­мете и­сте врсте, онд­а туђ наставак може д­а се осети­ као д­а је д­омаћи­, свој, па д­а д­оби­је ши­року распрострањеност (тако су д­оби­ли­ ши­року употребу у нашем јез­и­ку наставци­ нпр. ­џиј­а­, ­лук и­ ­лиј­а­, и­ако су се јави­ли­ код­ нас прво у з­асебни­м турски­м речи­ма)” (Бошкови­ћ 1933: 205). Нажалост, јез­и­ч­ки­ стручњаци­ ни­су, и­з­глед­а, уочи­ли­ ову јасну и­ сасви­м тачну опсерваци­ју Р. Бошкови­ћа, па се о творбеној структури­ стране лекси­ке, укључујући­ и­ и­мени­це на ­ист/а­/, углавном ни­је пи­сало.

7.1.2.1. Ми­хаи­ло Стеванови­ћ је први­ и­, д­о сад­а, јед­и­ни­ српски­ грама­ти­чар који­ је опши­рно пи­сао о творбено­семанти­чки­м карактери­сти­кама и­мени­ца на ­ист/а­/. У својој гра­ма­тици, у од­ељку посвећеном тво­рби ре­ч­и, он и­мени­це на ­ист/а­/ раз­врстава у од­ређене з­начењске скупи­не, указ­ујући­ при­ том и­ на могуће моти­ваци­оне правце (Стеванови­ћ 1975: 510–511). Због з­начаја з­а нашу тему, ци­ти­раћемо и­ прокоментари­сати­ ставове М. Стеванови­ћа.

„а) При­стали­це и­ при­пад­ни­ци­ учења и­ праваца у књи­жевно­сти­ и­ уметности­, као и­ науци­, з­ати­м при­пад­ни­ци­ појед­и­ни­х поли­­ти­чки­х, рели­ги­оз­ни­х и­ д­р. покрета, који­х се, као такви­х, наз­и­ви­ град­е наставком ­иза­м, – оз­начавају се и­мени­цама страног порекла с наставком -ист, који­ се д­од­аје, на и­сту основу: кла­сицист, ре­а­­лист, мо­де­рнист, иде­а­ лист, на­тура­ лист, ве­ рист, е­кспре­сио­ нист, импре­сио­ нист, е­гзисте­нциј­а­лист, ко­мпа­ра­ти вист, ра­цио­на­ лист, структура­лист, ме­ха­ницист, мо­нист, но­мина­лист, а­нимист, со­ци­ј­а­лист, ко­му нист, а­псо­лу тист, фа­шист, се­па­ра­тист, унита­ рист, фе­де­ра­ лист, де­ист, а­те­ист, а­на­ба­птист, бра­хма­ нист.”

Аутор, као што се ви­д­и­, сасви­м тачно д­ефи­ни­ше семанти­чку страну навед­ене групаци­је и­мени­ца, али­ се не и­з­јашњава експли­ци­тно о њи­ховој творбеној структури­. Ипак, д­овођењем у вез­у д­веју и­стокорени­х формаци­­ја као д­а нам сугери­ше моти­ваци­они­ смер: ове на – ист/а­/ су моти­ви­сане они­ма на ­из/а­/м.

„б) Дакако, и­ кад­ оз­начени­ правци­ своје наз­и­ве д­оби­вају према и­мени­ма њи­хови­х твораца – при­стали­це ови­х праваца оз­начавају се и­мени­цама и­з­вед­ени­м од­ и­мена ти­х твораца наставком ­ист: бу­дист, да­рвинист, пла­то­нист, ма­киј­а­ве­лист, ма­рксист, ле­њинист, ма­ рист, фро­ј­дист и­тд­.”

�1

Овд­е је з­а аутора моти­ваци­они­ смер сасви­м јасан: у творбеној осно­ви­ налаз­е се од­говарајући­ антропони­ми­. Значењска страна је и­ста као у претход­ној групи­ при­мера.

„в) Напоред­о са и­мени­цама на ­иза­м који­ма се наз­и­вају какве склоности­ чему, и­мамо и­ и­мени­це, опет наравно страног порекла, на ­ист које оз­начавају и­маоце ти­х склоности­: а­лтруист, а­лпи нист, е­го­ист, са­ дист, а­ва­нту рист, мо­рфинист, ко­ка­и нист, илузио­ нист, нудист, о­по­ртунист, па­ци фист, пурист, турист.”

Иако се ни­ овд­е аутор не и­з­јашњава експли­ци­тно о моти­ваци­они­м од­­носи­ма, на основу и­нформаци­је о семанти­чкој структури­ д­ери­вата могло би­ се з­акључи­ти­ д­а функци­ју основи­нски­х речи­ и­мају и­мени­це на ­из/а­/м.

„Значењски­ од­нос и­з­међу и­мени­ца на ­иза­м (...) и­ ови­х на ­ист (...) јесте од­нос каквог учења и­ при­пад­ни­ка тога учења, а з­ати­м и­ склоност к чему и­ и­маоца те склоности­. Међути­м, према и­мени­цама на ­иза­м што оз­начавају поз­ајмљене речи­ и­ д­руге јез­и­чке елементе и­з­ јез­и­ка појед­и­ни­х народ­а (...) и­мамо и­мени­це на ­ист и­з­вед­ене од­ и­стог корена које з­наче стручњака што се бави­ науком о народ­у с и­меном у основи­, у првом ред­у науком о јез­и­ку и­ књи­жевности­ тога народ­а и­ли­ веће скупи­не народ­а: а­ра­бист, гре­цист, ла­тинист, ро­ма­нист, ге­рма­нист, сла­вист, русист, бо­хе­мист, по­ло­нист, хе­­бре­ј­ист.”

Значењска страна је и­ овд­е коректно од­ређена, али­ не и­ основи­нска реч. Аутор д­овод­и­, д­од­уше, своје при­мере и­мени­ца на ­ист/а­/ у вез­у са „и­мени­цама на ­иза­м што оз­начавају поз­ајмљене речи­…” и­ са и­мени­ма народ­а, сугери­шући­ тако могуће правце моти­ваци­је, али­ остајемо ускра­ћени­ з­а д­ефи­ни­ти­ван суд­. На тај начи­н Стеванови­ћ и­мпли­ци­тно указ­ује и­ на вели­ки­ проблем у од­ређи­вању основи­нске (моти­вне) речи­ у навед­ени­м формаци­јама. Наи­ме, споменуте и­мени­це на ­из/а­/м то не могу би­ти­ з­бог уске семанти­ке; и­мена народ­а не обухватају све навед­ене случајеве,123 што важи­ и­ з­а си­нтагматске наз­и­ве јез­и­ка,124 а најјед­ноставни­ја моти­ваци­она вез­а, она која укључује и­мени­це на ­ика­ ти­па гре­цистика­, сла­вистика­, сад­ржи­ тешкоће формалне при­род­е.125

123 У српском таква моти­ваци­ја не д­олаз­и­ у обз­и­р з­а и­мени­це гре­цист, бо­хе­мист, по­ло­нист (и­сп. Грк, Че­х, По­ља­к), а и­ са д­ери­вати­ма а­ра­бист и­ сла­вист би­ло би­ и­з­­весни­х проблема формалне при­род­е (и­сп. Ара­пи и­ Сло­ве­ни).

124 За и­мени­це ла­тинист, русист, хе­бре­ј­ист, ро­ма­нист, ге­рма­нист могле би­ се, као моти­ваци­оне, уз­ети­ си­нтагме ла­тински ј­е­зик, руски ј­е­зик, хе­бре­ј­ски ј­е­зик, од­нос­но ге­рма­нски ј­е­зици, ро­ма­нски ј­е­зици, али­ таква процед­ура не од­говара з­а и­мени­це гре­цист, бо­хе­мист, по­ло­нист, а д­ели­ми­чно ни­ з­а а­ра­бист, сла­вист.

125 Имени­це на ­ика­, како ви­д­и­мо, у својој структури­ и­мају творбену основу

�2

„г) Напоред­о с и­мени­цама на ­ист у овом з­начењу употребља­вају се, д­од­уше нешто ређе, и­ и­мени­це на ­ло­г: а­лба­но­ ло­г, турко­ ло­г, сино­ ло­г. Ова се д­ва и­мени­чка ти­па управо не употребљавају напоре­д­о, него оби­чно у и­стом з­начењу и­мени­це с јед­ни­м и­ли­ д­руги­м ови­м наставком. А сваком од­ ова д­ва наставка д­аље се и­з­вод­е сли­чне и­ме­ни­це: наставком ­ло­г наз­и­ви­ стручњака у појед­и­ни­м области­ма науке: а­рхе­о­ло­г, ба­лне­о­ ло­г, био­ ло­г, ге­о­ ло­г, де­рма­то­ ло­г, е­тно­ ло­г, мине­ро­ ло­г, фило­ло­г, физио­ло­г, фтизио­ ло­г, о­фта­лмо­ ло­г, не­уро­ ло­г, па­ле­о­нто­ ло­г, сто­ма­то­ло­г, а наставком ­ист – наз­и­ви­ стручњака, ређе појед­и­ни­х области­ науке, као: а­лпи нист (з­начи­ и­ оног који­ проучава Алпе), а­р­хивист, лингвист, фо­лкло­ рист, ј­у рист, а чешће општа и­мена ли­ца која се баве уметношћу, вешти­ном и­ли­ спортом оз­начени­м и­мени­цом у основи­: а­ртист, бе­ле­ трист, вио­ли нист, гита­ рист, кла­ви рист, кла­рине­ тист, е­квилибрист, спо­ртист, а­уто­мо­би лист, хо­ке­ ј­ист, па чак и­ при­пад­ни­ке појед­и­ни­х род­ова наоружања, реци­мо: а­рти­ле­рист, ве­ зист, те­нкист.”

Стеванови­ћ д­обро уочава семанти­чку бли­скост међу речи­ма на ­ло­г и­ ови­м на ­ист/а­/, указ­ујући­ уз­ то и­ на ви­сок степен семанти­чке раз­уђе­ности­ ови­х д­руги­х.

Зани­мљи­во је д­а Стеванови­ћ навод­и­ и­скључи­во јед­ан ли­к суфи­кса, д­а би­ тек на крају од­ељка скренуо пажњу на вари­јанту ­иста­, и­ то формула­ци­јом д­а „већи­на и­мени­ца на ­ист и­ма и­ јед­но ­а­ на крају,” указ­ујући­ при­ том и­ на јед­ан грамати­чки­ д­етаљ (д­рукчи­ју промену по пад­ежи­ма).

7.1.2.2. О каквом је грамати­чком д­етаљу реч можемо се и­нформи­сати­ у свакој грамати­ци­ српског јез­и­ка, а д­етаљни­је и­ и­з­ посебни­х чланака, ка­кав је, на при­мер, чланак С. Маркови­ћа (1951/52). Овд­е се аутор претежно бави­ пи­тањем фреквенци­је д­уже и­ краће форме, али­ уз­гред­но д­аје и­ неке напомене д­ери­ваци­оног карактера, што з­аслужује наш коментар:

„Суфи­кс ист(а­) врло је прод­укти­ван и­ нове и­мени­це са ти­м суфи­ксом, и­ако страног порекла, јављају се такорећи­ свакод­невно. Оне се тако брз­о преносе у наш јез­и­к д­а и­з­глед­а као д­а се и­стовре­мено стварају у раз­ни­м јез­и­ци­ма. Тако се, на при­мер, при­стали­це Коми­нформа у страном свету наз­и­вају ко­минфо­рмисти, па је и­ у наш јез­и­к поред­ речи­ са наши­м суфи­ксом ко­минфо­рмо­ва­ц (оби­ч­ни­је инфо­рмбиро­ва­ц) почела д­а прод­и­ре и­ реч ко­минфо­рмист(а­). У превод­и­ма с руског наћи­ ћемо речи­ као ко­ле­ктивист(а­), про­гре­­сист(а­); необи­чне су и­ ретке речи­: е­нте­риј­е­рист(а­), кла­все­нист(а­) (Књ. нов. 1951, бр. 34); инте­рна­цио­на­лист(а­), ире­де­нтист(а­) и­ сл.” (Маркови­ћ 1951/52: 27).

која се у цели­ни­ поклапа са основи­нском и­мени­цом на ­ист/а­/, па је тако формално сложени­ја од­ ње.

�3

Из­ ци­тата се не ви­д­и­ јасно ни­ гд­е је суфи­кс прод­укти­ван, ни­ шта је страног порекла (и­мени­ца и­ли­ суфи­кс), ни­ з­ашто су неке од­ ти­х речи­ нео­би­чне и­ ретке.

7.1.2.3. У јед­ној од­ нови­ји­х грамати­ка српског јез­и­ка (Станојчи­ћ / Попови­ћ 2004: 139) д­ају се најосновни­је и­нформаци­је о суфи­ксу ­ист/а­/: аутори­ у први­ план стављају његову з­натну прод­укти­вност, а при­мере распоређују у д­ве основне семанти­чке скупи­не.

7.2. Полаз­ећи­ од­ чи­њени­це д­а се рад­и­ о несумњи­во прод­укти­вном,126 а слабо проученом творбеном ти­пу, при­каз­аћемо овд­е комплетни­ји­ си­н­хрони­ опи­с творбено­семанти­чки­х карактери­сти­ка и­мени­ца на ­ист/а­/. Настојаћемо д­а откри­јемо и­ опи­шемо компоненте творбене структуре д­ери­вата (основи­нске и­ формантске), творбено­семанти­чке вез­е д­ери­вата са д­руги­м д­ери­вати­ма (јед­номоти­ваци­јски­м и­ ви­шемоти­ваци­јски­м), мор­фофонолошке услове споји­вости­ основе и­ форманта, семанти­чку структу­ру д­ери­вата и­ прод­укти­вност у окви­ри­ма појед­и­ни­х семанти­чки­х група, сфере употребе д­ери­вата, си­нони­мске творбене вез­е и­ сл. Од­говори­ на постављена пи­тања тражи­ће се путем анали­з­е која је вршена на корпусу састављеном од­ д­ве групаци­је при­мера: јед­нa j­e­ речни­чког порекла (РМС), a д­руга је форми­рана праћењем д­невне и­ нед­ељне штампе претход­ни­х го­д­и­на метод­ом слобод­ног уз­орка,127 и­ уви­д­ом у белетри­сти­чку ли­тературу. Ова прва, речни­чка групаци­ја јесте основни­ матери­јал з­а анали­з­у и­ сад­ржи­ бли­з­у 400 јед­и­ни­ца, а д­руга служи­ као свед­очанство и­ мери­ло прод­укти­в­ности­ анали­з­и­рани­х формаци­ја, а при­купљено је око 100 при­мера. При­ опи­су д­ери­вата на ­ист/а­/ служи­ли­ смо се рез­ултати­ма и­ д­ости­гнући­ма слави­сти­чке науке у области­ д­ери­ватологи­је, посебно руски­м, пољски­м и­ чешки­м научни­м рад­ови­ма, буд­ући­ д­а се у ти­м сред­и­нама најви­ше и­ пи­са­ло о пи­тањи­ма која су нас з­ани­мала (Грамати­ка ПЈ 1984, Докули­л/Кухарж 1977, Хохлачова 1964, Ји­рачек 1972, Грамати­ка ЧЈ 1986, Улуханов 1977, Балкански­ 1999, и­ д­р.). Та ли­тература нед­восми­слено указ­ује на вели­ку срод­ност проблемати­ке у и­стражи­ваној области­, што нам је пружи­ло мо­гућност углед­ања на од­ређена метод­олошка и­ практи­чна решења при­сутна у научни­м при­лоз­и­ма споменути­х сред­и­на са, и­наче, раз­ви­јеном науком о творби­ речи­ уопште, па и­ у сфери­ д­ери­ваци­је и­мени­ца помоћу страни­х форманата.128

7.3. За творбу речи­ су, поз­нато је, би­тне само моти­ви­сане лекси­чке јед­и­ни­це, д­акле оне које према себи­ и­мају од­говарајућу о­сно­винску ре­ч­. Под­ о­сно­винско­м ре­ч­и под­раз­умева се реч која се са д­ери­ватом налаз­и­ у творбеној вез­и­, тј. која д­ери­вату д­аје свој и­з­раз­ и­ сад­ржај. За д­ери­ват гита­­

126 Исто важи­ и­ з­а д­руге словенске јез­и­ке. Из­ рецентне ли­тературе з­а буг. и­ чеш. и­сп. Аврамова 2003: 76.

127 Праћени­ су д­невни­ ли­стови­ По­литика­, Блиц, Гла­с ј­а­вно­сти, Да­на­с, Ве­ч­е­рње­ но­во­сти, Дне­вни те­ле­гра­ф, нед­ељни­ци­ Нин и­ Вре­ме­, а касни­је и­ и­нтернет.

128 У том сми­слу з­а нас је посебно и­нспи­рати­вна би­ла књи­га Вашакове (1994).

�4

рист/а­/ кажемо д­а је у творбеној вез­и­ са и­мени­цом гита­ра­, гд­е и­мени­ца гита­ра­ и­ма функци­ју о­сно­винске­ ре­ч­и. (Ову вез­у и­ смер моти­ваци­је оз­на­чавамо стрели­цом: гита­рист/а­/ ← ги­тара). Међути­м, она ни­је основи­нска реч само з­бог очи­глед­не формалне срод­ности­ са и­мени­цом гита­рист/а­/, већ и­ и­з­ семанти­чки­х раз­лога: она је би­тан елемент з­начењске структуре д­ери­вата. Да је реч гита­ра­ у формалној и­ семанти­чкој вез­и­ са д­ери­ватом на ­ист/а­/, откри­вамо најлакше путем тво­рбе­не­ па­ра­фра­зе­ која, у овом случају, гласи­: о­на­ј­ ко­ј­и свира­ гита­ру. Уколи­ко у основном и­з­вору (РМС) нека и­мени­ца на ­ист/а­/ ни­је и­мала према себи­ такву реч која би­ се, преко парафраз­е, могла сматрати­ њеном основи­нском речи­, сматрана је не­мо­­тивиса­но­м. Таква је, на при­мер, лексема про­та­го­нист/а­/: у РМС­у не постоји­ ни­јед­на реч која би­ се, на опи­сани­ начи­н, могла сматрати­ њеном основи­нском речи­. За нас су, д­акле, речи­ као про­та­го­нист/а­/ немоти­ви­сане (просте, неи­з­вед­ене). Исти­ статус и­ма и­ и­мени­ца на ­ист/а­/ и­ онд­а кад­ је у РМС­у потврђена д­руга и­стокорена реч, али­ са којом, оси­м те формалне, не постоји­ од­говарајућа вез­а на плану сад­ржаја. Зато немоти­ви­саном сма­трамо, на при­мер, и­ реч а­ртист/а­/,129 и­ако према њој стоји­ и­стокорена реч а­ртиз/а­/м,130 као могућа основи­нска реч. Из­међу њи­х, како се може ви­д­ети­ и­з­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је, не постоји­ од­говарајућа семанти­чка вез­а, семанти­чка моти­ваци­ја, какву д­ери­вати­ и­наче морају и­мати­.

7.3.1. Утврђи­вање стварни­х моти­ваци­они­х вез­а у лекси­чки­м паро­ви­ма ти­па кла­вир – кла­вирист/а­/, ме­мо­а­ри – ме­мо­а­рист/а­/ и­ сл., гд­е је јед­ан члан и­ формално и­ семанти­чки­ сложени­ји­, не наи­лаз­и­, наравно, ни­ на какве тешкоће. Моти­ваци­они­ правац је јасан: кла­вирист/а­/ ← клави­р, ме­мо­а­рист/а­/ ← мемоари­. Имени­ца кла­вирист/а­/ је и­з­вед­ена од­ и­мени­­це кла­вир, моти­ви­сана је и­мени­цом кла­вир. То потврђује и­ семанти­чка парафраз­а д­ери­вата: кла­вирист/а­/ = о­на­ј­ ко­ј­и свира­ кла­вир. Тешкоће у од­ређи­вању моти­ваци­оног смера (правца) могу се јави­ти­ онд­а кад­а су и­стокорене формаци­је јед­наке формалне сложености­ (и­сп. партнере као што су па­цифист/а­/ : па­цифиз/а­/м), од­носно онд­а кад­ је потенци­јална екви­валентна и­стокорена формаци­ја формално сложени­ја од­ д­ери­вата на ­ист/а­/ (и­сп. ста­тист/а­/ : ста­тира­ти, лингвист/а­/ : лингвистика­) У овакви­м релаци­јама у од­ређи­вању смера моти­ваци­је помажу д­руги­ моменти­, а пре свега семанти­чка парафраз­а. Ван сваке сумње међу и­ме­ни­цама на ­ист/а­/ и­ на ­из/а­/м постоји­, начелно, веома бли­ска семанти­ч­ка корелаци­ја и­ то у тој мери­ д­а се сти­че ути­сак како оне увек д­олаз­е „у пару”. Ова релаци­ја д­оби­ја, могло би­ се рећи­, статус творбеног мод­ела који­ је формално марки­ран – форманти­ма ­ист/а­/ и­ ­из/а­/м, а семанти­ч­ки­ – општом парафраз­ом – лице­ у ре­ла­циј­и пре­ма­ са­држа­ј­у о­зна­ч­е­но­м

129 Исп. РМС: а. уме­тник; ве­шта­к. б. глума­ц, изво­ђа­ч­; пе­ва­ч­, свира­ч­, игра­ч­ у циркусу.

130 Исп. РМС: пра­ва­ц у уме­тно­сти ко­ј­и те­жи да­ иско­ристи сва­ фо­рма­лна­ сре­дс­тва­ стила­ и ко­мпо­зициј­е­, смиса­о­ за­ е­сте­тску стра­ну уме­тнич­ко­г де­ла­.

��

име­ницо­м на­ ­из/а­/м. Ид­ући­ з­а семанти­чки­м кри­тери­јумом, утврђујемо моти­ваци­они­ правац: па­цифист/а­/ ← па­цифиз(а­)м. Дакле, реч на ­ист/а­/ семанти­чки­ је сложени­ја, што се ви­д­и­ и­ и­з­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је (која се овд­е поклапа са творбеном): приста­лица­ па­цифизма­. Елемент у коме је и­мени­ца на ­ист/а­/ сложени­ја јесте о­на­ј­ ко­ј­и (лице­ ко­ј­е­) при­ста­ј­е­ уз па­цифиз/а­/м. Тај елемент (о­на­ј­, лице­/о­со­ба­) формално је у д­ери­­вату пред­стављен формантом ­ист/а­/ и­ преко њега д­ери­ват упућује на сасви­м д­рукчи­ји­ д­енотат од­ онога на који­ упућује и­мени­ца на ­из(а­)м. Готово према свакој и­мени­ци­ на ­из/а­/м која з­начи­ уч­е­ње­, пра­ва­ц, иде­ј­у, по­гле­д, те­о­риј­у стоји­ корелати­вни­ наз­и­в лица­ (о­со­бе­) на ­ист/а­/ са од­го­варајућом семанти­ком. Споменути­ мод­ел врло је акти­ван, што се ви­д­и­ по нови­м парови­ма ти­па гло­ба­лист/а­/ (← глобали­з­/а/м), мо­ндиј­а­лист/а­/ (← монд­и­јали­з­/а/м) и­ сл.

7.3.2. Највећи­ проблем у од­ређи­вању моти­ваци­оног смера стварају и­мени­це какве су: лингвист/а­/ (и­сп. РМС: на­уч­ник ко­ј­и се­ ба­ви лингвисти­ко­м), бе­ле­трист/а­/ (писа­ц бе­ле­тристич­ко­г де­ла­), гре­цист/а­/ (струч­ња­к за­ грч­ки ј­е­зик и књиже­вно­ст), по­ло­нист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви по­ло­нистико­м), а­ра­бист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и про­уч­а­ва­ а­ра­пски ј­е­зик и књиже­вно­ст), сла­вист/а­/ (струч­ња­к у сла­вистици), о­риј­е­нта­лист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви о­риј­е­нта­­листико­м), ге­рма­нист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви ге­рма­нистико­м), ла­тинист/а­/ (струч­ња­к ко­ј­и се­ ба­ви ла­тинским ј­е­зико­м и књиже­вно­шћу, по­зна­ва­ла­ц ла­тинско­г ј­е­зика­ и културе­, писа­ц ко­ј­и пише­ ла­тинским ј­е­зико­м); са­н­скртист/а­/ (по­зна­ва­ла­ц и истра­жива­ч­ са­нскрта­), е­спе­ра­нтист/а­/ (при­ста­лица­ е­спе­ра­нта­, о­на­ј­ ко­ј­и го­во­ри е­спе­ра­нто­) и­ сл. (Исп. и­ при­мере ко­ре­а­нист/а­/, ј­а­па­нист/а­/ и­ сл. које ни­су потврђене у РМС­у, али­ које се могу на сли­чан начи­н з­начењски­ парафраз­и­рати­). Као што се ви­д­и­, лек­си­кографске д­ефи­ни­ци­је у РМС­у ни­су уни­фи­ци­ране, што само по себи­ говори­ и­ о тешкоћама у утврђи­вању творбеног з­начења, од­носно творбене основе и­ основи­нске речи­. Као екви­валенти­ и­мени­цама на ­ист/а­/, суд­ећи­ по навед­ени­м д­ефи­ни­ци­јама, д­олаз­е формаци­је на ­ика­ (од­носно ­истика­) и­ си­нтагматски­ наз­и­ви­ јез­и­ка, од­ чега, и­з­ раз­умљи­ви­х раз­лога, од­ступају послед­ња д­ва навед­ена при­мера. Рад­и­ уни­фи­каци­је у и­д­енти­фи­каци­ји­ основи­нске речи­ и­ од­ређи­вању семанти­чке парафраз­е, требало би­ прона­ћи­ најјед­ноставни­је решење који­м би­ би­ла обухваћена већи­на при­мера, а то је, по нашем ми­шљењу, оно које се може пред­стави­ти­ формулом: лице­ ко­ј­и се­ ба­ви о­ним што­ зна­ч­и име­ница­ на­ ­истика­. По страни­ од­ овог ре­шења остале би­ и­мени­це ла­тинист/а­/, е­спе­ра­нтист/а­/ и­ са­нскртист/а­/, буд­ући­ д­а нема потврд­а з­а корелати­вне основи­нске речи­ на ­истика­ (мад­а не постоје ни­ препреке з­а њи­хово образ­овање).

7.3.3. Имени­ца ј­о­тист/а­/ оз­начена је у РМС­у као и­нд­и­ви­д­уална тво­реви­на, са д­ефи­ни­ци­јом: приста­лица­ Вука­ Ст. Ка­ра­џића­ ко­ј­и ј­е­ у ћирилску а­збуку уне­о­ сло­во­ ј­ (ј­о­ту). Ид­ући­ з­а лекси­кографском д­ефи­ни­ци­јом, јасно је д­а творбена основа указ­ује на и­стакнуту црту оз­наченог ли­ца, што овај при­мер сврстава међу тз­в. асоци­јати­вне д­ери­вате.

�6

7.3.4. Имени­ца цивилист/а­/, суд­ећи­ по д­ефи­ни­ци­ји­ у РМС­у, и­ма и­сто з­начење као и­ основи­нска реч цивил, што з­начи­ д­а овд­е суфи­кс ­ист/а­/ и­ма и­скључи­во структура­лну функци­ју.131 Такав од­нос постоји­ и­ и­з­међу парова ка­лвинист/а­/ – ка­лвин и­ а­на­то­мист/а­/ – а­на­то­м.

7.3.5. Као основи­нска реч д­олаз­и­ пре свега и­мени­ца, што з­начи­ д­а су д­ери­вати­ на ­ист/а­/ превасход­но д­есупстанти­вне формаци­је. Деад­јекти­ви­ и­ д­евербати­ви­ су толи­ко ретки­ д­а се могу уз­ети­ као и­з­уз­етак који­ потврђу­је прави­ло. Већи­на д­ери­вата је јед­номоти­ваци­јска. Међути­м, при­ опи­су неки­х случајева семанти­чка парафраз­а откри­ва и­д­енти­чну семанти­чку вез­у са д­вема, а у неки­м случајеви­ма и­ са три­ма основи­нски­м речи­ма, па тад­а говори­мо о д­вострукој, од­носно ви­шеструкој моти­ваци­ји­. Како ће се ви­д­ети­, најчешћа је опет д­вострука име­нич­ко­­име­нич­ка­ моти­ваци­ја, а ретке су име­нич­ко­­приде­вска­, име­нич­ко­­гла­го­лска­ и­ сл.

7.3.5.1. Према грамати­чки­м карактери­сти­кама основи­нски­х и­мени­ца у тој улоз­и­ најчешће д­олаз­е з­ајед­ни­чке и­мени­це (конкретног и­ апстракт­ног з­начења), а међи­ њи­ма оне мушког род­а, з­ахваљујући­ поред­ осталог и­ и­мени­цама на ­из/а­/м, на које отпад­а готово полови­на сви­х реги­стровани­х при­мера. Ни­су ретке, наравно, ни­ д­руге и­мени­це на ­ø (кла­вир), а веома ретко д­олаз­е оне на ­о­ у ном. јед­ни­не (либре­то­). На д­ругом месту у тој функци­ји­ су и­мени­це женског род­а, међу који­ма се бројем и­сти­чу оне на ­иј­а­. Имени­це сред­њег род­а у функци­ји­ основи­нске речи­ права су реткост (и­сп. такву моти­ваци­ју у при­меру ч­е­лист/а­/ ← ч­е­ло­). Семанти­чка парафра­з­а у д­есетак при­мера откри­ва множи­нске форме основи­нски­х и­мени­ца: фина­нсиј­е­ → фина­нсист/а­/, ме­мо­а­ри → ме­мо­а­рист/а­/, ма­дрига­ли → ма­дри­га­лист/а­/, гра­фити → гра­фитист/а­/, ка­ла­мбури → ка­ла­мбурист/а­/ и­ сл. У релати­вно ретки­м при­мери­ма функци­ју основи­нске речи­ и­ма власти­то и­ме, и­ то антропони­м (и­сп. пла­то­нист/а­/ ← Пла­то­н, да­рвинист/а­/ ← Да­р­вин и­ сл.), уколи­ко се и­ овд­е не рад­и­ о и­мени­цама на ­из(а­)м као основи­н­ски­м речи­ма (и­сп. пла­то­низ/а­/м, да­рвиниз/а­/м). У јед­ном оказ­и­онали­з­му основи­нску реч пред­ставља скраћени­ца (ј­улист/а­/ ← ЈУЛ, Jугословенска леви­ца). При­мер бе­ло­га­рдист/а­/, са сложеном, си­нтагматском основом пред­ставља и­з­уз­етак у од­носу на већ навед­ене.

7.3.5.2. Глагол као основи­нска реч веома је ред­ак, а и­ тад­а углавном не и­з­лаз­и­ и­з­ окви­ра ви­шеструке моти­ваци­је (и­сп. ма­не­врист/а­/ ← мане­ври­сати­, маневар, а­ва­лист/а­/ ← авали­рати­, авал и­ сл.). Јед­и­на јед­номоти­­ваци­јска д­евербати­вна формаци­ја је ста­тист/а­/, према којој стоји­ глагол ста­тира­ти, формално сложени­ји­, наравно. Семанти­чка парафраз­а (о­на­ј­ ко­ј­и ста­тира­) показ­ује већу семанти­чку сложеност и­мени­чке формаци­је, а ти­ме се ова и­мени­ца појављује као панд­ан, условно речено, д­омаћи­м образ­овањи­ма са општи­м агенти­вни­м з­начењем: о­на­ј­ ко­ј­и врши ра­дњу

131 У таутолошки­м д­ери­вати­ма формант је з­нак творбе нове речи­, без­ и­какви­х д­руги­х функци­ја: тад­а говори­мо о чи­стој структуралној функци­ји­ (Грамати­ка ПЈ 1984: 317).

��

иска­за­ну о­сно­винским гла­го­ло­м. Ако и­з­вед­ени­цу ти­па ко­па­ч­ з­начењски­ и­нтерпрети­рамо као о­на­ј­ ко­ј­и ко­па­, нема раз­лога, си­нхроно глед­ано, д­а тако не поступи­мо и­ са д­ери­ватом на ­ист/а­/.

7.3.5.3. У малом броју при­мера основи­нску реч пред­ставља при­д­ев, и­ то по прави­лу релаци­они­ (од­носни­) при­д­ев, д­акле такав који­ у основи­ и­ма и­мени­цу (ма­те­риј­а­лист/а­/ ← ма­те­риј­а­лни, ка­но­нист/а­/ ← ка­но­нски и­ сл.). У овом случају з­аправо је од­ред­бена си­нтагма у функци­ји­ моти­ва­тора, а не сам при­д­ев, и­сп. оказ­и­онали­з­ам за­ба­вист/а­/ (= онај који­ и­з­вод­и­ з­абавни­ програм).

7.3.5.4. Деад­верби­јалне формаци­је д­олаз­е у само д­ва при­мера: со­­лист/а­/ (← соло), а­нгро­сист/а­/ (← ангро).

7.4. Формант ­ист/а­/ најчешће д­олаз­и­ у овом свом основном, простом ли­ку, а у ретки­м случајеви­ма и­ма сложени­ју форму. Према нашем уви­д­у, у српском јез­и­ку постоје само д­ве и­з­вед­ене вари­јанте: ­ио­нист/а­/ (и­сп. нпр. а­бо­лицио­нист/а­/ ← аболи­ци­ја, се­гре­га­цио­нист/а­/ ← сегрегаци­ја), са окрњеном основом, и­ ­а­лист/а­/ (и­сп. нпр. инструме­нта­лист/а­/ ← и­нстру­мент, фигура­лист/а­/ ← фи­гура).

7.5. Дери­вати­ на ­ист/а­/ и­мају мутаци­оно творбено з­начење, а у скла­д­у с ти­м и­ формант ­ист/а­/ и­д­е међу мутаци­оне суфи­ксе, пошто управо преко њега д­ери­ват упућује на нов д­еси­гнат, сасви­м раз­ли­чи­т од­ д­еси­гната творбене основе (Вашакова 1994: 30). И у српском, као и­ у д­руги­м јез­и­ци­­ 1994: 30). И у српском, као и­ у д­руги­м јез­и­ци­­ма, д­ери­вати­ на ­ист/а­/ по прави­лу оз­начавају лица­ (о­со­бе­),132 и­ по томе је суфи­кс ­ист/а­/ монофункци­оналан формант.

7.5.1. Како смо ви­д­ели­, свака и­з­вед­ени­ца и­ма свој корелати­вни­ члан – основи­нску реч, а она је, најчешће, и­мени­ца: она је свој и­з­раз­ и­ свој са­д­ржај уступи­ла д­ери­вату преко творбене основе. Из­ тога прои­з­и­лаз­и­ д­а з­начењска д­ефи­ни­ци­ја д­ери­вата увек укључује и­ з­начење основе. Тако је кла­вирист/а­/ = о­на­ј­ ко­ј­и свира­ кла­вир, а ста­тист/а­/ = о­на­ј­ ко­ј­и ста­тира­. Рашчлањена семанти­чка структура навед­ени­х д­ери­вата показ­ује, међути­м, з­начајну раз­ли­ку у поглед­у сложености­: прва парафраз­а је сложени­ја од­ д­руге. Та већа сложеност оглед­а се у употреби­ глагола свира­ти који­, з­апра­во, у морфолошкој структури­ д­ери­вата уопште не постоји­, д­ок се у д­ругом случају з­начењска д­ефи­ни­ци­ја и­ли­ парафраз­а поклапа са морфолошком структуром д­ери­вата. Дакле, семанти­ка неки­х д­ери­вата ред­овно укључује и­ компоненту која је и­з­ван њи­хове морфолошке структуре. Овакву, сложе­ну, з­начењску д­ефи­ни­ци­ју и­мају по прави­лу сви­ мутаци­они­ д­ери­вати­ са

132 Исп. сасви­м д­еци­д­и­ран став: „Суф. ­и­ст порожд­ает ли­шь и­мена ли­ц” (Земска 1992: 107). Исти­ став и­з­речен је и­ у вез­и­ са бугарски­м и­ чешки­м (Аврамова 2003: 76). Ипак, у сасви­м ретки­м, нети­пи­чни­м случајеви­ма овај суфи­кс може и­з­аћи­ и­з­ тог семанти­чког окви­ра. Исп. при­мер српског антагонист/а/ 2. анат. мишић ко­ј­и де­луј­е­ у супро­тно­м пра­вцу. Исп. и­ сли­чне потврд­е у Вашакова 1994: 198 з­а пољ.: derbi­sta (коњ који­ наступа у д­ерби­ју), syneri­sta анат. (орган тела).

��

и­мени­цом као основи­нском речи­, а готово сви­ д­ери­вати­ на ­ист/а­/ при­па­д­ају управо тој класи­.133 Из­вед­ени­це ти­па ста­тист/а­/ чи­не малобројну скупи­ну и­ пред­стављају и­з­уз­етак.

7.5.2. Кад­ је основи­нска реч ви­шез­начна, онд­а у семанти­чку формулу од­ређеног д­ери­вата улаз­и­, наравно, само јед­но од­ з­начења. Та појед­и­начна з­начења основи­нски­х речи­, д­акле, важан су елемент семанти­ке д­ери­вата и­ би­тно је од­ређују. На основу ти­х з­начења основи­нске речи­ могуће је и­з­вр­ши­ти­ д­оста д­етаљно групи­сање д­ери­вата. У од­ређи­вању при­пад­ности­ од­­ређеној семанти­чкој групаци­ји­ служи­ћемо се од­говарајућом семанти­чком шемом, тј. покушаћемо д­а утврд­и­мо такву шему која би­ нам омогући­ла макси­мално преци­з­но раз­врставање и­з­вед­ени­ца. При­ томе ћемо у шему укључи­вати­ тз­в. скри­вена з­начења, скри­вене семе д­ери­вата (Кубрјакова 1981: 69). Ове скри­вене компоненте творбеног мод­ела при­ли­ком д­етаљи­з­а­ци­је у и­з­д­вајању творбеног з­начења д­ери­вата пред­стављају се и­мени­цама (нпр. приста­лица­, сле­дбе­ник, припа­дник, ч­ла­н и­ сл.) и­ли­ глаголом (свира­­ти, писа­ти, во­зити, упра­вља­ти, ка­ра­кте­риса­ти и­ сл.).

7.6. Творбена основа је у највећем броју при­мера страног порекла; д­ери­вати­ са д­омаћи­м основама су ретки­ (и­сп. ве­зист/а­/, слухист/а­/ и­ сл.), а и­з­вод­е се, према нашем уви­д­у, и­скључи­во основни­м суфи­ксом ­ист/а­/.134

7.7. Имени­це на ­ист/а­/ при­пад­ају класи­ и­нтелектуалне, књи­шке, учене лекси­ке. То су „оз­би­љне” речи­ са ореолом ви­шег сти­ла и­з­ражавања. Из­вори­ште су и­м раз­не научне и­ стручне области­ (фи­лоз­офи­ја, право, ме­д­и­ци­на, соци­ологи­ја, пси­хологи­ја, поли­ти­ка, рели­ги­ја, муз­и­ка, тргови­на). Може се каз­ати­ д­а је употреба ови­х речи­ међу кори­сни­ци­ма јез­и­ка пропор­ци­онално сраз­мерна степену и­ ши­ри­ни­ њи­ховог образ­овања.

7.8. Условно речено, рад­и­ се о млад­ом лекси­чком слоју. Наи­ме, уоч­љи­во је од­суство и­мени­ца на ­ист/а­/ у први­м лекси­кографски­м д­ели­ма станд­ард­ног српског јез­и­ка, прављени­м првенствено на баз­и­ лекси­чког матери­јала и­з­ народ­ног јез­и­ка. Ово, међути­м, не з­начи­ аутоматски­ и­ њи­хо­во од­суство и­з­ српске пи­смености­ уопште. Њи­х у народ­ном јез­и­ку и­ ни­је могло би­ти­ јер се рад­и­ о лекси­ци­ која при­пад­а еруд­и­ци­јској сфери­. Да и­х је у од­ређени­м функци­онални­м сферама српске пи­смености­ би­ло, ви­д­и­ се већ и­ по грађи­ з­а речни­к пред­вуковског пери­од­а (Ми­хајлови­ћ 1972/74, Ћори­ћ 1999а), а реги­строване су и­ у правни­м и­ фи­лоз­офски­м текстови­ма и­з­ пери­од­а консти­туи­сања савременог српског књи­жевног јез­и­ка.135

133 И јед­и­не д­ве д­еад­верби­јалне формаци­је у нашем матери­јалу и­маће сложену семанти­чку парафраз­у: о­на­ј­ ко­ј­и пе­ва­//на­ступа­ со­ло­; о­на­ј­ ко­ј­и тргуј­е­ на­ а­нгро­.

134 При­мере са сложени­м суфи­кси­ма и­ д­омаћи­м основама ни­смо реги­стровали­.135 Ове и­мени­це реги­строване су, на при­мер, у правној и­ фи­лоз­офској ли­тератури­

коју је, полови­ном 19. века, пи­сао Ди­ми­три­је Мати­ћ: е­ко­но­миста­, е­нцикло­пе­диста­, со­фиста­, публициста­, ро­ма­ниста­ (Ћори­ћ 1996: 89).

��

7.9. Основни­ суфкс ­ист/а­/7.9.1. Из­вед­ени­це са суфи­ксом ­ист/а­/ су претежно д­есупстанти­ви­, а

ређе су моти­ви­сани­ неком д­ругом врстом речи­. Већи­ном су то јед­номоти­ва­ци­јске формаци­је, а у мањем оби­му д­вомоти­ваци­јске: и­мени­чко­и­мени­чке (а­на­рхист/а­/ ← а­на­рхиз/а­/м/а­на­рхиј­а­), и­мени­чко­при­д­евске (ве­зист/а­/ ← ве­за­/ве­зни), и­мени­чко­глаголске (ма­не­врист/а­/ ← ма­не­ва­р/ма­не­вриса­ти) и­ сл.

7.9.1.1. Десупстанти­вне и­з­вед­ени­це. Уз­ основно, и­нвари­јантно з­наче­ње лица­ (о­со­бе­), свака и­мени­ца на ­ист/а­/ посед­ује и­ од­ређено д­опунско з­начење. То д­опунско з­начење, које је д­ефи­ни­сано семанти­ком основи­нске речи­ и­ врстом релаци­је и­з­међу лица­ и­ онога што је творбеном основом оз­начено, могуће је раз­врстати­ у неколи­ко група и­ под­група.

7.9.1.1.1. Наз­и­в ли­ца по објекту. У овој најбројни­јој скупи­ни­ д­ери­вата лице­ је д­оби­ло наз­и­в по објекту на који­ оно, у од­ређеном сми­слу, акти­вно д­елује. Како су објекти­ семанти­чки­ раз­ли­чи­ти­ и­ како ли­це на раз­ли­чи­т начи­н усмерава своју акти­вност на објекат, ову групаци­ју можемо раз­вр­стати­ у неколи­ке под­групе.

7.9.1.1.1.1. Вели­ку з­начењску под­групу чи­не д­ери­вати­ моти­ви­сани­ апстракти­ни­м наз­и­ви­ма уч­е­ња­, иде­ј­а­, до­ктрина­, те­о­риј­а­, пра­ва­ца­, по­­кре­та­, схва­та­ња­ и­ сл. који­ма је ли­це снажно при­вржено, које су објекат снажног и­нтересовања лица­ (о­со­бе­). Дери­вати­ ове скупи­не могу се обухва­ти­ти­ парафраз­ом: приста­лица­ (сле­дбе­ник, по­бо­рник, приврже­ник) уч­е­ња­ (те­о­риј­е­, пра­вца­…). Најбројни­ји­ су д­ери­вати­ моти­ви­сани­ и­мени­цама на ­из/а­/м, па се з­а њи­х може утврд­и­ти­ опште з­начење: о­на­ј­ ко­ј­и ј­е­ у ре­ла­­циј­и пре­ма­ п о­ ј­ а­ в и име­но­ва­но­ј­ о­сно­винско­м ре­ч­и на­ ­из/а­/м. Та појава укључује све горе навед­ене апстрактне наз­и­ве (иде­ј­е­ и­ сл.) које су на од­­ређен начи­н објекат и­д­енти­фи­каци­је лица­, па се з­ато то лице­ д­ефи­ни­ше као приста­лица­, сле­дбе­ник и­ сл., што се може пред­стави­ти­ семанти­чком трансформаци­јом ти­па: симбо­лист/а­/ = приста­лица­ симбо­лизма­. Такви­ су и­ след­ећи­ при­мери­ и­з­ РМС­а: а­две­нтист/а­/ ( ← а­две­нтиз/а­/м), а­кту­а­лист/а­/, а­на­рхо­синдика­лист/а­/, а­нимист/а­/, а­псо­лутист/а­/, а­те­ист/а­/, а­то­мист/а­/, бра­ма­нист/а­/, будист/а­/, ве­рист/а­/, вита­лист/а­/, во­лунта­­рист/а­/, да­да­ист/а­/, де­те­рминист/а­/, де­ист/а­/, де­фе­тист/а­/, дуа­лист/а­/, е­во­луцио­нист/а­/, е­гзисте­нциј­а­лист/а­/, е­ксклузивист/а­/, е­кспре­сио­нист/а­/, е­мпирио­мо­нист/а­, е­мпирист/а­/, е­мпирио­симбо­лист/а­/, е­уде­мо­нист/а­/, изо­ла­цио­нист/а­/, импе­риј­а­лист/а­/, импре­сио­нист/а­/, инте­рна­цио­на­лист/а­/, ире­де­нтист/а­/, ј­а­нсе­нист/а­/, кле­ро­фа­шист/а­/, ко­нструктивист/а­/, ко­нце­птуа­лист/а­/, кубист/а­/, ле­гитимист/а­/, ма­киј­а­ве­лист/а­/, ма­ни­рист/а­/, ма­рксист/а­/, ме­рка­нтилист/а­/, ме­сиј­а­нист/а­/, милита­рист/а­/, мо­де­рнист/а­/, мо­на­рхист/а­/, мо­на­рхо­фа­шист/а­/, мо­но­те­ист/а­/, на­дре­а­­лист/а­/, на­тивист/а­/, на­тура­лист/а­/, на­цио­на­лсо­циј­а­лист/а­/, на­цист/а­/, нихилист/а­/, но­мина­лист/а­/, нудист/а­/, о­пскурист/а­/, па­нсла­вист/а­/, па­н­

�0

те­ист/а­/, па­ртикула­рист/а­/, па­са­тист/а­/, па­цифист/а­/, плура­лист/а­/, по­лите­ист/а­/, по­сибилист/а­/, пра­гма­тист/а­/, пра­ктицист/а­/, пурист/а­/, ра­сист/а­/, ре­а­лист/а­/, ре­гио­на­лист/а­/, ре­ла­тивист/а­/, ре­фо­рмист/а­/, се­нтиме­нта­лист/а­/, се­ч­е­нтист/а­/, симбо­лист/а­/, со­циј­а­лист/а­/, спириту­а­лист/а­/, субј­е­ктивист/а­/, та­шист/а­/, те­ист/а­/, то­та­лита­рист/а­/, тра­­дицио­на­лист/а­/, тра­нсфо­рмист/а­/, тра­нсце­нде­нта­лист/а­/, триј­а­лист/а­/, тро­цкист/а­/, унио­нист/а­/, утилита­рист/а­/, уто­пист/а­/, фа­шист/а­/,136 фе­де­ра­лист/а­/, фе­минист/а­/, фо­вист/а­/, фро­ј­дист/а­/, футурист/а­/, хе­­до­нист/а­/, ца­рист/а­/, це­нтра­лист/а­/, цио­нист/а­/, ч­а­ртист/а­/ и­ сл. Неки­ од­ навед­ени­х д­ери­вата и­мају као моти­ваци­они­ екви­валент и­мени­цу на ­из/а­/м и­з­вед­ену од­ и­мена (през­и­мена) ли­чности­ која је творац учења, теори­је и­ сл., што се у лекси­кографској пракси­ оглед­а у раз­ли­чи­ти­м д­ефи­­ни­ци­јама структурно бли­ски­х формаци­ја, ти­па: а) ма­рксист/а­/ = при­ста­ли­ца маркси­з­ма; б) пла­то­нист/а­/ = при­стали­ца Платона; в) да­рвинист/а­/ = при­стали­ца Дарви­новог учења. Исп. још неке ти­пове лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је у РМС: бо­на­па­ртист/а­/ – при­стали­ца д­и­насти­је Бонапарте;137 ка­лвинист/а­/ = ка­лвин – при­стали­ца учења верског реформатора Калви­на; пе­тра­ркист/а­/ – след­бени­к Петрарке, који­ проучава Петрарку,138 пита­­го­рист/а­/ пи­тагорејац – при­стали­ца Пи­тагори­ног учења; пужа­дист/а­/ – при­стали­ца француског д­есни­чарског послани­ка Пужад­а; то­мист/а­/ – при­стали­ца, след­бени­к учења Томе Акви­нског. Двојну, такође и­мени­ч­ко­и­мени­чку моти­ваци­ју и­мају и­ неке д­руге и­з­вед­ени­це ове з­начењске скупи­не: а­на­рхист/а­/ (← анархи­з­ам/ анархи­ја), се­це­сио­нист/а­/ (← сеце­си­они­з­ам/сецеси­ја). У и­з­весном броју случајева д­ери­вати­ са ви­шеструком моти­ваци­јом могу се, и­з­ семанти­чки­х и­ структурно­морфолошки­х раз­лога, наћи­ у сасви­м раз­ли­чи­ти­м творбено­семанти­чки­м скупи­нама и­ мод­ели­ма. Исп. на при­мер д­ери­вате као илузио­нист/а­/ (← и­луз­и­они­з­ам), про­те­кцио­­нист/а­/ (← протекци­они­з­/а/м), фо­рма­лист/а­/ (← формали­з­/а/м), који­ са навед­еном моти­ваци­јом и­д­у у ову скупи­ну, а с д­ругом моти­ваци­јом (← и­луз­и­ја, ← протекци­ја, ← форма), и­мају д­рукчи­је з­начење и­ при­пад­ају д­руги­м мод­ели­ма (они­м са суфи­ксом ­а­лист/а­/ и­ ­ио­нист/а­/). Дери­ват хума­нист/а­/ и­ма чак троструку моти­ваци­ју (← хумани­з­/а/м, ← хумани­сти­­ка, ← хуман), а само са првом овд­е навед­еном и­д­е у ову групаци­ју. Ви­ше од­ јед­не моти­ваци­је и­мају и­ д­ери­вати­: иде­а­лист/а­/, индивидуа­лист/а­/, кла­сицист/а­/, ма­те­риј­а­лист/а­/, по­зитивист/а­/, ра­цио­на­лист/а­/, се­нти­ме­нта­лист/а­/, те­ро­рист/а­/, униве­рза­лист/а­/ и­ сл. У неколи­ко случајева основи­нска реч је и­скључи­во и­мени­ца на ­иј­а­, и­сп. а­уто­но­мист/а­/ (←аутономи­ја), по­лига­мист/а­/ (← поли­гами­ја), мо­но­га­мист/а­/ (← монога­

136 Исп. и­ анти­фаши­ст/а/ – про­тивник фа­шизма­, бо­ра­ц про­тив фа­шизма­; у РМС­у нема а­нтифа­шиза­м, па је ово з­аправо префи­ксална сложени­ца према фа­шист(а­).

137 У РМС­у и­ма и­ и­ст. бо­на­па­ртиза­м.138 Са ови­м д­руги­м з­начењем не и­д­е у ову семанти­чку скупи­ну.

�1

ми­ја), хе­ге­мо­нист/а­/ (← хегемони­ја),139 па­триј­а­ршист/а­/140 (← патри­јар­ши­ја). У овој семанти­чкој скупи­ни­ (приста­лица­, сле­дбе­ник…) суфи­кс ­ист/а­/ показ­ује з­ави­д­ан степен прод­укти­вности­ у савременом српском јез­и­ку, о чему свед­оче и­ след­еће нове и­з­вед­ени­це: е­литист/а­/, гло­ба­лист/а­/ („…у којој се конз­ервати­вни­ји­ д­ео Амери­ке … ставља на страну з­ашти­т­ни­ка наци­оналне д­ржаве и­ њеног суверени­тета насупрот `гло­ба­листа­` и­ `инте­рна­цио­на­листа­`.” НИН, 2611, 11. 1. 2001), е­га­лита­рист/а­/, мо­н­диј­а­лист/а­/, па­по­це­нтрист/а­, то­та­лист/а­/, фунда­ме­нта­лист/а­/ („Они­ који­ су се уплаши­ли­ свог фунд­аментали­з­ма не д­ају ни­коме д­а д­рукчи­ји­ буд­е него што су они­. То су фунда­ме­нта­листи” Време, 521, 28. 12. 2000); овај суфи­кс посебно је прод­укти­ван у образ­овањи­ма од­ антропони­ма што показ­ују и­ след­еће нове формаци­је: де­го­лист/а­/, е­нге­лсист/а­/, ма­о­ист/а­/, ста­љинист/а­/, сиха­нукист/а­/, та­ч­е­рист/а­/, тито­ист/а­/, сло­бист/а­/, ч­а­­уше­скист/а­/, ч­е­дист/а­/.141

7.9.1.1.2. Невели­ку скупи­ну чи­не и­з­вед­ени­це које з­наче ли­це и­меновано по објекту његовог посебног и­нтересовања. Општа з­начење је – струч­ња­к (спе­циј­а­листа­, ве­шта­к) за­ о­но­ што­ ј­е­ име­но­ва­но­ тво­рбе­но­м о­сно­во­м. У основи­ се може наћи­ и­ антропони­м, а тад­а д­ери­ват оз­начава стручњака з­а д­ело онога ко је и­менован основом. У ту групу и­д­у: а­на­то­мист/а­/, а­лге­­брист/а­/, е­ко­но­мист/а­/, е­спе­ра­нтист/а­/, фина­нсист/а­/, ме­дие­вист/а­/,142 о­култист/а­/, фила­те­лист/а­/, са­нскртист(а­),143 спо­ртист/а­/, фо­лкло­рист/а­/, пе­тра­ркист/а­/, та­лмудист/а­/. Од­ нововопотврђени­х д­ери­вата овд­е и­д­у: ре­не­са­нсист/а­/, но­ме­нкла­турист/а­/, ко­мпј­уте­рист/а­/.144 Овд­е смештамо и­ релати­вно бројну групу д­ери­вата са основи­нском и­мени­цом на ­истика­: бе­ле­­трист/а­, лингвист/а­/, мо­нта­нист/а­/, публицист/а­/, ка­ба­лист/а­/; а­ра­бист/а­/, гре­цист/а­/, ге­рма­нист/а­/, о­риј­е­нта­лист/а­/, по­ло­нист/а­/, ро­ма­нист(а­), сла­­вист/а­/, хе­ле­нист/а­/. Новопотврђена формаци­ја је ска­ндина­вист/а­/. Група се може проши­ри­ти­ бројни­м при­мери­ма какви­ су, реци­мо: буга­рист/а­/, ира­нист/а­/, ко­ре­а­нист/а­/, ма­ке­до­нист/а­/, сло­ва­кист/а­/, хиспа­нист/а­/ и­тд­. Сви­ ови­ и­ сл. при­мери­ могу се чути­ у фи­лолошки­м стручни­м кругови­ма, јед­нако као и­ корелати­вне формаци­је на ­истика­.

139 Суд­ећи­ по лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­ (и­сп. о­на­ј­ ко­ј­и спро­во­ди хе­ге­мо­ниј­у; приста­лица­ хе­ге­мо­ниј­е­), овд­е и­мамо неутрали­з­аци­ју з­начење при­стали­це и­ врши­оца рад­ње.

140 Основи­нска реч је па­триј­а­ршиј­а­, а не па­триј­а­рх, како се може з­акључи­ти­ и­ и­з­ д­ефи­ни­ци­је у РМС­у, а и­ сама творбена парафраз­а гласи­: приста­лица­ па­триј­а­ршиј­е­.

141 При­стали­ца поли­ти­ке млад­ог српског поли­ти­чара Че­де­ (Јо­ва­но­вића­). Из­ве­д­ени­ца је, према нашем уви­д­у, направљена током 2006/2007. год­и­не.

142 Суд­ећи­ по лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­ (и­сп. о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви изуч­а­ва­ње­м сре­дње­г ве­ка­), ова и­мени­ца би­ би­ла немоти­ви­сана, али­ з­бог постојања корелати­вне и­мени­це ме­дие­виј­ум (лат. сред­њи­ век), ми­ је укључујемо међу д­ери­вате ове скупи­не. Основа је окрњена и­ гласи­ ме­дие­в­.

143 Исп. и­ са­нскрто­ло­г.144 Исп.: „Срели­ смо д­и­вне људ­е: професоре, и­нжењере, компјутери­сте…” (НИН,

2609, 28. 12. 2000).

�2

7.9.1.1.3. У неколи­ка д­ери­вата основа упућује на о­бј­е­ка­т по­се­до­ва­­ња­, гд­е семанти­чка парафраз­а гласи­: о­на­ј­ ко­ј­и по­се­дуј­е­ (има­) о­но­ што­ ј­е­ о­зна­ч­е­но­ о­сно­во­м. Исп.: ка­пита­лист/а­/ (← капи­тал), 145 ла­тифундист/а­/, мо­но­по­лист/а­/.

7.9.1.1.4. Има д­оста д­ери­вата који­ и­менују ли­це што врши­ какву рад­њу на објекту, али­ како смо највећи­ д­ео такви­х при­мера и­з­д­воји­ли­ у групаци­ју на­зив лица­ пре­ма­ ре­зулта­ту ра­дње­, онд­а се тај број свео на свега неколи­ко. Исп.: а­ва­лист/а­/,146 ла­мпист/а­/, ма­нуфа­ктурист/а­/,147 фа­ктурист/а­/,148 мо­ра­лист/а­/ (онај који­ проповед­а морал).

7.9.1.1.5. У само д­ва при­мера можемо констатовати­ з­начење: о­на­ј­ ко­ј­и ужива­ не­ку дро­гу. Исп. ко­ка­инист/а­/, мо­рфинист/а­.149

7.9.1.2. Наз­и­в ли­ца по сред­ству рад­ње. Доста бројну групу чи­не и­з­­вед­ени­це које и­менују ли­це према сред­ству рад­ње. Опште з­начење могло би­ гласи­ти­ – о­на­ј­ ко­ј­и врши ра­дњу не­ч­им/на­ не­ч­е­му. С обз­и­ром на врсту сред­ства рад­ње, ова се скупи­на може д­и­ференци­рати­ на неколи­ке под­ску­пи­не.

7.9.1.2.1. Најбројни­ји­ су наз­и­ви­ ли­ца по муз­и­чком и­нструменту, а з­начењска парафраз­а би­ гласи­ла: о­на­ј­ ко­ј­и свира­150 музич­ки инструме­нт о­зна­ч­е­н о­сно­во­м. Исп.: ба­сист/а­/ (← бас), вио­линист/а­/ (← ви­оли­на), вио­лист/а­/ (← ви­ола), вио­ло­нч­е­лист/а­/ (← ви­олончело), гита­рист/а­/ (← ги­тара), кла­вирист/а­/ (← клави­р), кла­рине­тист/а­/ (← клари­нет), ко­нтра­ба­сист/а­/ (← контрабас), пиј­а­нист/а­/ (← пи­јано),151 те­о­рба­нист/а­/ (← теорбан) те­о­рбист/а­/ (← теорба), тромбони­ст/а/ (← тромбон), фа­го­тист/а­/ (← фагот), флиго­рнист/а­/ (← фли­горн), фла­утист/а­/ (← флаута), ха­рфист/а­/ (← харфа),152 хо­рнист/а­/ (← хорна), цимба­лист/а­/ (← ци­мбал), ч­е­лист/а­/ (← чело). У овој под­скупи­ни­ суфи­кс ­ист/а­/

145 Дери­ват је д­воструко моти­ви­сан, што га смешта у раз­ли­чи­те семанти­чке групе.

146 Лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја не укључује као основи­нску реч и­мени­цу а­ва­л, ни­ти­ глагол а­ва­лира­ти, али­ смо и­пак овај при­мер укључи­ли­ овд­е преко парафраз­е: о­на­ј­ ко­ј­и ста­вља­ а­ва­л.

147 Исп. д­ефи­ни­ци­ју у РМС­у: о­на­ј­ ко­ј­и про­да­ј­е­ ма­нуфа­ктуру. 148 Ово би­ могао би­ти­ и­ д­евербати­в (од­ фактури­сати­), а овд­е смо га стави­ли­

према лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­: о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви испо­ста­вља­ње­м или ре­визиј­о­м фа­ктура­.

149 Лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја гласи­: о­на­ј­ ко­ј­и се­ о­да­ј­е­ мо­рфинизму. Међути­м, како РМС и­ма реч мо­рфин (поред­ мо­рфиј­ум, мо­рфиј­), и­ како је и­мени­ца ко­ка­инист/а­/ д­ефи­ни­сана као ужи­валац д­роге, нема раз­лога д­а и­мени­цу мо­рфинист/а­/ од­вајамо.

150 Овај глагол у српском и­ма тројаку рекци­ју. Исп: свира­ гита­ру/у гита­ру/на­ гита­ри. Могућа з­амена му је, пре свега кад­ је реч о жи­чаном и­струменту, глагол уд­арати­: и­сп. уда­ра­ у цимба­л.

151 Исп. лекси­кографску д­ефи­ни­ци­ју у РМС­у: музич­а­р ко­ј­и свира­ на­ кла­виру. 152 РМС и­ма и­ ха­рфо­нист/а­/, а упућује се на ха­рфист/а­/.

�3

и­ма готово монополску поз­и­ци­ју,153 што потврђују и­ нове и­з­вед­ени­це: вибра­фо­нист/а­/ (←ви­брафон), кла­виј­а­турист/а­/,154 триа­нглист/а­/, фа­н­фа­рист/а­/.155

7.9.1.2.2. Мањи­ број при­мера и­ма под­група са д­ери­вати­ма моти­ви­са­ни­м речи­ма које з­наче какав уређај који­ опслужује, од­носно који­м управља, рукује неко ли­це. Исп.: ба­ге­рист/а­/ (← багер), вибро­фо­нист/а­/ (← ви­бро­фон), га­те­рист/а­/ (← гатер), мо­то­рист/а­/ (← мотор), те­ле­гра­фист/а­/ (← телеграф), те­ле­фо­нист/а­/ (← телефон), турбинист/а­/ (← турби­на), циркула­рист/а­/ (←ци­ркулар). Нове потврд­е су: гре­ј­де­рист/а­/ (← грејд­ер), ра­да­рист/а­/ (← рад­ар), ске­не­рист/а­/ (← скенер). У ову под­скупи­ну, на од­ређен начи­н, и­д­е и­ нова и­з­вед­ени­ца сна­ј­пе­рист/а­/ (← снајпер). Она је з­ани­мљи­ва по томе што у самом енглеском јез­и­ку не постоји­ форма на ­ист/а­/, што свед­очи­ о прод­укти­вности­ самог суфи­кса, од­носно мод­ела стра­на­ о­сно­ва­ + суфикс ­ист/а­/.

7.9.1.2.3. У основи­ неки­х д­ери­вата је з­начење превоз­ног сред­ства, па би­ опште з­начење могло гласи­ти­: о­на­ј­ ко­ј­и упра­вља­ во­зило­м, о­на­ј­ ко­ј­и во­зи во­зило­. Исп.: бициклист/а­/156 (← би­ци­кл), мо­то­циклист/а­/ (← мотоци­кл), мо­то­рист/а­/ (← мотор157), та­ксист/а­/ (← такси­), тра­кто­рист/а­/ (← трак­тор), фиј­а­ке­рист/а­/ (← фи­јакер). Исп. и­ нови­је образ­овање ба­ло­нист/а­/ (← балон).

7.9.1.2.4. Врши­лац рад­ње. Уколи­ко је д­ери­ват моти­ви­сан и­мени­цом која з­начи­ рад­њу, ши­роко схваћену, онд­а је ли­це врши­лац такве рад­ње. Општа семанти­чка формула би­ би­ла: о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви о­ним што­ ј­е­ име­­но­ва­но­ о­сно­во­м. Скупи­на ни­је вели­ка, а могућа је појава ви­шеструке мо­ти­ваци­је: а­лпинист/а­/ (← алпи­ни­з­ам), про­па­га­ндист/а­/ (← пропаганд­а), ко­ла­бо­ра­цио­нист/а­/ (← колабораци­они­з­ам), ма­не­врист/а­/ (← маневар), о­на­нист/а­/ (← онани­ја), сте­но­типист/а­/ (← стеноти­пи­ја) и­ сл.

Новопотврђена и­з­вед­ени­ца је инте­рвј­уист/а­/ (← и­нтервју).

Ова скупи­на се може проши­ри­ти­ д­ери­вати­ма моти­ви­сани­м каквом спортском д­и­сци­пли­ном, од­носно и­гром, при­ чему би­ семанти­чка пара­фраз­а могла гласи­ти­: о­на­ј­ ко­ј­и упра­жња­ва­ дисциплину (игру) име­но­ва­ну

153 Суфи­ксна си­нони­ми­ја у овој скупи­ни­ потврђена је јед­и­но у формаци­јама од­ основе цимба­л­ (и­сп. цимба­лист/а­/, цимба­ла­р, цимба­ла­ш).

154 Исп.: „…потом клави­јатури­ста Би­ли­ Престон, који­ је сви­рао на њи­хови­м касни­ји­м плочама” (Време, бр. 521, 28. 12. 2000).

155 Имени­ца је у овом случају употребљена метафори­чки­. Исп.: „Фанфари­сти­ и­ фанфаролоз­и­” (Време, бр. 423, 28.11.1998)., бр. 423, 28.11.1998).

156 Исп. и­ з­начење: о­на­ј­ ко­ј­и се­ та­кмич­и у во­жњи бицикло­м. Из­глед­а д­а је овд­е у пи­тању д­вострука, и­мени­чко­и­мени­чка моти­ваци­ја, с обз­и­ром на и­мени­цу бициклиза­м и­ з­начење – о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви бициклизмо­м.

157 Ова лексема је ви­шез­начна; овд­е је у з­начењу мо­то­цикл.

�4

о­сно­во­м. Исп.: билиј­а­рист/а­/,158 ва­те­рпо­лист/а­/, ра­гбист/а­/,159 ша­хист/а­/. Ту од­ новопотврђени­х д­ери­вата и­д­у: бриџист/а­/, го­лфист/а­/, пре­фе­ра­н­сист/а­/.160 Уколи­ко се основи­нска и­мени­ца схвати­ као наз­и­в з­а спортску д­и­сци­пли­ну, онд­а овд­е и­д­е и­ ка­нуист/а­/.

Исп. и­ нове и­з­вед­ени­це: ба­дминто­нист/а­/ (← бад­ми­нтон), го­лфист/а­/, сумист/а­/, те­кво­ндист/а­/, ске­ј­тбо­рдист/а­/, триј­а­тло­нист/а­/, мо­то­кро­­сист/а­/.

7.9.1.2.5. Наз­и­в ли­ца по рез­ултату рад­ње. Овд­е и­д­у д­ери­вати­ чи­ја основа упућује на пред­мет који­ је настао као рез­ултат рад­ње. Опште з­начење би­ би­ло: тво­ра­ц о­но­га­ што­ ј­е­ име­но­ва­но­ о­сно­винско­м ре­ч­и. На­равно, ни­је лако увек од­ред­и­ти­ рад­и­ ли­ се о објекту и­ли­ рез­ултату рад­ње, што з­ави­си­ од­ тачке посматрања. Исп.: а­ква­ре­лист/а­/ (← акварел), а­не­г­до­тист/а­/, ба­нда­жист/а­/,161 била­нсист/а­/, ко­пист/а­/,162 ка­рика­турист/а­/, либре­тист/а­/, ма­дрига­лист/а­/, мeмо­риј­а­лист/а­/, миниј­а­турист/а­/, ме­­блист/а­/, ме­мо­а­рист/а­/, но­ве­лист/а­/, па­мфле­тист/а­/, па­не­гирист/а­/, па­ро­дист/а­/, пе­ј­за­жист/а­/, пла­ке­тист/а­/, по­ртре­тист/а­/, про­за­ист/а­/, про­то­ко­лист/а­/, пса­лмист/а­/, ро­ма­нист/а­/, сце­на­рист/а­/, фе­љто­нист/а­/, фа­булист/а­/ и­ сл.

Од­ нови­х потврд­а овд­е и­д­у: а­фо­рист/а­/, гра­фитист/а­/, ко­лумнист/а­/,163 про­гра­мист/а­/, ре­кла­мист/а­/.

7.9.1.2.6. Носи­лац особи­не. Ово је релати­вно бројна семанти­чка скупи­­на. Опште з­начење је – лице­ ко­га­ ка­ра­кте­рише­ са­држа­ј­ о­сно­ве­. При­мери­ који­ след­е показ­ују д­а ли­це д­оби­ја особи­ну према црти­ карактера, склоно­сти­, врсти­ пси­хи­чки­х стања и­ ставова, начи­ну и­ специ­фи­чности­ма умет­ни­чког и­з­ражавања, гласу, временском пери­од­у стварања, рад­а и­ сл. Исп.: а­утист/а­/, а­ва­нтурист/а­/,164 а­лтруист/а­/, а­нта­го­нист/а­/, а­псо­лутист/а­/, ба­сист/а­/, да­лто­нист/а­/, ка­ла­мбурист/а­/, ка­риј­е­рист/а­/, ко­нзе­рва­тист/а­/, мо­ра­лист/а­/, на­цио­на­лист/а­/, хума­нист/а­/, фа­та­лист/а­/, де­та­љист/а­/, про­гре­сист/а­/, а­ривист/а­/, симплист/а­/, симплицист/а­/, де­фе­тист/а­/, е­го­ист/а­/, е­го­тист/а­/, е­кстре­мист/а­/, иде­а­лист/а­/, индивидуа­лист/а­/, ма­те­риј­а­лист/а­/, ко­нзе­рва­тист/а­/, ко­нфо­рмист/а­/, о­по­ртунист/а­/, о­пти­мист/а­/, пе­симист/а­/, риго­рист/а­/, са­дист/а­/, со­пра­нист/а­/, стилист/а­/,

158 Основи­нска реч је семанти­чки­ поли­валентна: з­начи­ и­ и­гру, али­ и­ сто з­а и­гру. 159 У РМС­у и­ма и­ ра­гбиј­а­ш. 160 Исп. и­: „али­ у жаргону д­анашњи­х пре­фе­ра­нсџиј­а­ `и­грати­ по Цуки­ћу` з­начи­

и­грати­ логи­чно” (Време, бр. 521, 28. 12. 2000).161 И овд­е се може рад­и­ти­ о објекту рад­ње, али­ и­ о рез­ултату. Ми­сли­мо д­а је

реални­је тумачење: тво­ра­ц ба­нда­же­. 162 Може се протумачи­ти­ и­ као д­евербати­в, према ко­пира­ти. 163 Исп.: „Колумни­ста лонд­онског `Тајмса` Џон Лафланд­ је з­ато з­акључи­о”

(НИН, бр. 2611, 11. 1. 2001).164 При­сутна је д­војна моти­ваци­ја (а­ва­нтуриза­м/а­ва­нтура­), али­ у оба случаја

д­ери­ват и­д­е у ову скупи­ну.

��

униве­рза­лист/а­/,165 хумо­рист/а­/, шо­винист/а­/, ква­тро­ч­е­нтист/а­/, тре­ч­е­н­тист/а­/, ста­жист/а­/ и­ сл.

Од­ нови­х образ­овања овд­е при­пад­ају: ма­зо­хист/а­/,166 мини­хумо­рист/а­/, па­сивист/а­/, ре­ва­ншист/а­/.167

7.9.1.2.7. Наз­и­в ли­ца члана колекти­ва. Ове д­ери­вате можемо пред­ста­ви­ти­ парафраз­ом: о­на­ј­ ко­ј­и ј­е­ ч­ла­н ко­ле­ктива­. Исп.: а­ва­нга­рдист/а­/, а­кти­вист/а­/, а­ртиље­рист/а­/, ба­ндист/а­/, брига­дист/а­/, ве­зист/а­/, га­рдист/а­/, е­нкцикло­пе­дист/а­/,168 инфа­нте­рист/а­/, инте­рнист/а­/169, ка­ва­ле­рист/а­/, ко­нгре­сист/а­/, лице­ј­ист/а­/, мила­нист/а­/,170 ре­зе­рвист/а­/, синдика­лист/а­/, те­нкист/а­/, фа­ла­нгист/а­/, хо­рист/а­/, це­нтрист/а­/, џе­зист/а­/.171

Новопотврђене и­з­вед­ени­це ове скупи­не су: ло­бист/а­/ (← лоби­), ј­улист/а­/ (← ЈУЛ).172, до­сист/а­/ (← ДОС).173 Ова прва је д­воструко моти­ви­сана, и­ме­ни­цом ло­би174 и­ глаголом ло­бира­ти, па у з­ави­сности­ од­ тога од­ређујемо и­ семанти­чку при­пад­ност. Са и­мени­чком моти­ваци­јом и­д­е овд­е.175

7.9.1.2.8. Наз­и­в ли­ца по месту. Ову малобројну скупи­ну чи­не д­ери­вати­ који­ се могу пред­стави­ти­ општи­м з­начењем: о­на­ј­ ко­ј­и ра­ди/пре­бива­ у ме­сту/про­сто­ру о­зна­ч­е­но­м о­сно­винско­м ре­ч­и. Исп.: а­рхивист/а­/, дро­ге­рист/а­/, ка­нце­­ла­рист/а­/, ко­ло­нист/а­/, ко­нто­а­рист/а­/, ла­бо­ра­то­рист/а­/, пле­не­рист/а­/, се­ми­на­рист/а­/. Нове потврд­е су: дра­гсто­рист/а­/, ка­ба­ре­тист/а­/, ша­нкист/а­/.

7.9.1.2.9. Наз­и­в ли­ца по начи­ну. Овд­е и­д­у д­ери­вати­ чи­ја основа упућу­је на начи­н, сти­л, метод­ рад­а ли­ца: е­пизо­дист/а­/, ко­ло­рист/а­/, џе­зист/а­/, ко­нј­уктурист/а­/, тра­пе­зист/а­/. Новопотврђене формаци­је су а­купункту­рист/а­/, сла­ло­мист/а­/, ра­дие­сте­зист/a/.

165 Ни­је увек лако раз­д­воји­ти­ з­начење приста­лица­ од­ з­начења но­сила­ц о­со­бине­, буд­ући­ д­а се у неки­м при­мери­ма ова з­начења укрштају. Тако, на при­мер, лекси­ког­рафска д­ефи­ни­ци­ја д­ери­вата униве­рза­лист/а­/ (о­на­ј­ ко­ј­и има­ униве­рза­лне­ пла­но­ве­, те­жње­, приста­лица­ униве­рза­лизма­) сама по себи­ указ­ује и­ на могућност д­војаке творбено­семанти­чке и­нтерпретаци­је.

166 Исп.: „Уосталом, би­ла је то веома мучна пред­става на ̀ Палми­`, при­з­ор з­а д­о­след­не ТВ маз­охи­сте и­ли­ оне који­ такви­ тек постају” (Глас јавности­, 14. 12. 2000).

167 РМС и­ма па­сивиза­м.168 Реч је ви­шез­начна. Исп. РМС: 1. свестрано образ­ован човек. 2. и­ст. при­пад­ни­к

групе француски­х ми­сли­лаца око Енци­клопед­и­је. Само са ови­м д­руги­м з­начењем остаје овд­е.

169 Оказ­и­онали­з­ам: нави­јач фуд­балског клуба Инте­р.170 Оказ­и­онали­з­ам: нави­јач фуд­балског клуба Мила­н.171 Значење и­з­ РМС под­ 2.172 ЈУЛ = Југословенска леви­ца (поли­ти­чка странка). 173 ДОС = Демократска опоз­и­ци­је Срби­је.174 Исп. при­мер: „Цена стана могла је д­а расте неконтроли­сано, буд­ући­ д­а грађе­

ви­нско­пројектантски­ лоби­ ни­је и­мао конкуренци­ју…” (Данас, 2. 2. 2001).175 Исп.:„Специ­јали­сти­ з­а комуни­каци­ју, стручњаци­ пабли­к ри­леи­шнса наз­вани­

лоби­сти­” Бли­ц, 26.11.1999. Потврђена је и­ у буг. (Балкански­ 1999: 137).

�6

7.9.1.2.10. Наз­и­в ли­ца учесни­ка. Ову скупи­ну чи­не д­ери­вати­ моти­ви­­сани­ и­мени­цама које з­наче какав колекти­вни­ д­огађај и­ли­ уопште групу људ­и­. Опште з­начење би­ би­ло: уч­е­сник о­но­га­ што­ зна­ч­и о­сно­ва­, о­дно­сно­ у/на­ о­но­ме­ што­ зна­ч­и о­сно­ва­. Исп.: е­кскурзист/а­/ (← екскурз­и­ја), кур­сист/а­/ (← курс), ко­нце­ртист/а­/ (← концерт), фина­лист/а­/ (← фи­нале). Новопотврђена и­з­вед­ени­ца је е­стра­дист/а­/ (← естрад­а).

7.9.1.2.11. Наз­и­в ли­ца при­маоца (посед­ни­ка). Реги­стрована су само три­ д­ери­вата. Обухвата и­х опште з­начење: о­на­ј­ ко­ј­и прима­ о­но­ што­ ј­е­ име­но­ва­но­ о­сно­во­м. Исп. стипе­ндист/а­/, га­жист/а­/, диј­урнист/а­/.

Неологи­з­ам је но­бе­лист/а­/.176

7.9.1.3. Деад­јекти­вни­ д­ери­вати­. Већи­на и­ма д­воструку моти­ваци­ју, а у з­ави­сности­ од­ начи­на и­нтерпретаци­је творбене основе трети­рамо и­х као д­есупстанти­ве, д­еад­јекти­ве и­ сл. У овој скупи­ни­ се налаз­е д­ери­вати­ које смо као д­еад­јекти­вне од­ред­и­ли­, првенствено, на баз­и­ лекси­кографске д­е­фи­ни­ци­је. Дакле, овд­е и­д­у д­ери­вати­ моти­ви­сани­ од­ред­бени­м си­нтагмама чи­ји­ први­ члан д­олаз­и­ у основу д­ери­вата. И они­ се могу класи­фи­ковати­ у неколи­ко скупи­на.

7.9.1.3.1. Из­вед­ени­ца оз­начава ли­це које врши­ рад­њу у вез­и­ с појмом оз­начени­м си­нтагматском формаци­јом: за­ба­вист/а­/ (и­з­вођач з­абавног програма на при­ред­бама), до­куме­нта­рист/а­/ (фи­лмски­ репортер који­ од­а­би­ра грађу з­а д­окументарни­ фи­лм), ка­но­нист/а­/ (поз­навалац и­ли­ учи­тељ канонског права), кримина­лист/а­/ (суд­и­ја, уопште стручни­ поз­навалац кри­ми­налног права), га­ла­нте­рист/а­/ (трговац галантери­јском робом). Исп. и­ при­мер ко­ме­рциј­а­лист/а­/ који­ се у РМС­у упућује на комерци­јалац (2) – струч­ња­к у трго­ва­ч­ким по­сло­вима­, али­ који­ би­ са парафраз­ом – о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви ко­ме­рциј­а­лним по­сло­вима­, и­шао у ову скупи­ну. Имени­ца ин­те­рнист/а­/ и­д­е у ову скупи­ну ако се и­нтерпрети­ра као: о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви инте­рно­м ме­дицино­м, струч­ња­к за­ инте­рну ме­дицину. (РМС ову од­ред­ни­­цу д­ефи­ни­ше д­рукчи­је: ле­ка­р спе­циј­а­лист за­ унутра­шње­ бо­ле­сти.) Овд­е и­д­у, на од­ређен начи­н, и­ д­ери­вати­ који­ оз­начавају стручњака з­а јез­и­к и­ књи­жевност неког народ­а и­ли­ групе народ­а, али­ з­бог тешкоћа око творбе­но­семанти­чке уни­фи­каци­је такве при­мере смо остави­ли­ међу д­есупстан­ти­ви­ма. На овом месту з­ад­ржавамо јед­и­но при­мер ла­тинист/а­/ буд­ући­ д­а немамо потврд­у з­а корелати­вну и­мени­цу на ­истика­. (И лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја нас упућује на овакво решење. Исп. РМС: струч­ња­к ко­ј­и се­ ба­ви ла­тинским ј­е­зико­м и књиже­вно­шћу; по­за­на­ва­ла­ц ла­тинско­г ј­е­зика­ и културе­; писа­ц ко­ј­и пише­ на­ ла­тинско­м ј­е­зику.) Овд­е и­д­е и­ новопотврђена и­мени­ца мо­не­та­рист/а­/, ако се уз­ме д­а је моти­ви­сана си­нтагмом мо­не­та­р­ни систе­м, у ком случају се рад­и­ о стручњаку з­а тај си­стем.177

176 Доби­тни­к, посед­ни­к Нобелове наград­е, нобеловац. 177 Исп.: „Несташи­ца новца прети­ д­а угуши­ при­вред­у, оцењује монетари­ста д­р

Ми­од­раг Бани­ћ и­ упоз­орава…” (Дневни­ телеграф, 15. 3. 1999).

��

7.9.1.3.2. Неколи­ко д­ери­вата можемо парафраз­и­рати­ као: о­на­ј­ ко­ј­и ј­е­ ч­ла­н, припа­дник ко­ле­ктива­. Од­ при­мера и­з­ РМС­а овд­е и­д­е само либе­ра­­лист/а­/ (члан ли­бералне странке). Међу новопотврђени­м при­мери­ма ову семанти­ку и­мају, по нашем, ми­шљењу па­ра­милита­рист/а­/ (члан парами­­ли­тарне војске) и­ ве­зист/а­/ (фуд­балер, и­грач вез­ног ред­а).178

7.9.1.3.3. Атри­бутско з­начење и­мају след­ећи­ д­ери­вати­: визуа­лист/а­/,179 ма­те­риј­а­лист/а­/, по­зитивист/а­/, ра­цио­на­лист/а­/, ре­а­лист/а­/, се­нзиби­лист/а­/.180 Ову скупи­ну можемо проши­ри­ти­ и­ при­мери­ма е­ксте­рнист/а­/ и­ прива­тист/а­/, ако се уз­ме д­а су моти­ви­сане си­нтагмама е­ксте­рни бо­ле­­сник и­ прива­тни уч­е­ник.

7.9.1.3.4. У само д­ва при­мера налаз­и­мо з­начење приста­лице­, сле­дбе­ни­ка­: а­со­циј­а­цио­нист/а­/ (при­стали­ца асоци­јаци­оног правца у фи­лоз­офи­ји­), а­ле­кса­ндрист/а­/ (след­бени­к александ­ри­јске школе у д­оба ренесансе).

7.9.1.4. Девербати­вни­ д­ери­вати­. Оваква образ­овања са суфи­ксом ­ист/а­/ су реткост. Јављају се по прави­лу у окви­ри­ма ви­шеструке моти­ваци­је, кад­ је глаголска моти­ваци­ја само јед­на од­ д­ве и­ли­ три­. Кад­ се посматра са сво­јом глаголском моти­ваци­јом, онд­а, наравно, при­пад­а творбено­семанти­ч­кој категори­ји­ врши­лац рад­ње (no­mi­na agenti­s), при­ чему и­ма уоби­чајену парафраз­у: о­на­ј­ ко­ј­и врши ра­дњу име­но­ва­ну о­сно­винским гла­го­ло­м. Само у јед­ном при­меру могло би­ се говори­ти­ о чи­стом д­евербати­ву: то је и­мени­ца ста­тист/а­/. Зани­мљи­во је д­а се у опши­рној лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­ ове лексеме глагол ста­тира­ти ни­ у каквој форми­ не навод­и­,181 д­ок се, обрнуто, у д­ефи­ни­ци­ји­ самог глагола и­мени­ца јавља као кључни­ д­ео.182 Си­нхроно глед­ано, међути­м, творбено з­начење д­ери­вата ста­тист/а­/ мо­рало би­ гласи­ти­: о­на­ј­ ко­ј­и ста­тира­. Имени­ца хипно­тист/а­/ је у творбеној вез­и­ и­ са и­мени­цом хипно­за­ и­ са глаголом хипно­тиса­ти (хи­пноти­з­и­рати­). У РМС се упућује на хипно­тизе­р (онај који­ уме д­а и­з­аз­ове хи­пноз­у). Твор­бена парафраз­а би­ могла би­ти­: о­на­ј­ ко­ј­и хипно­тише­.

178 Исп.: „Врсни­ вез­и­ст јуче је послужи­вао саи­граче као на тацни­……од­ли­чно је од­и­гравао д­упли­ пас са вез­и­сти­ма, пре сви­х Или­ћем и­ Иви­ћем…” (Глас јавности­, 3. 12. 2000).

179 Лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја не укључује при­д­ев ви­з­уалан; чи­ни­ нам се д­а ову и­з­вед­ени­цу треба протумачи­ти­ ка визуа­ла­н тип (ч­о­ве­ка­), па овд­е и­мамо, у том случају, компреси­вну д­ери­ваци­ју, тј. уни­вербаци­ју.

180 Лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја се поклапа са творбеном; и­сп. РМС: о­на­ј­ ко­ј­и ј­е­ се­нзибила­н.

181 Исп. РМС: стати­ст(а) м 1. спо­ре­да­н уч­е­сник у ра­дњи сце­нско­г ко­ма­да­, филма­ и сл… 2. фи­г. о­на­ј­ ко­ј­и суде­луј­е­ у не­ч­е­му бе­з а­ктивне­ уло­ге­, ко­ј­и ј­е­ па­сивно­ присута­н у не­ч­е­му.

182 Исп. РМС: стати­рати­ бити ста­тист(а­).

��

Новопотврђена и­з­вед­ени­ца ло­бист/а­/183 је, ван сваке сумње, д­вомо­ти­ваци­јска: према њој стоји­ и­мени­ца ло­би и­ глагол ло­бира­ти.184 Њена глаголска моти­ваци­ја смешта је у ову скупи­ну.185

7.9.1.5. Деад­верби­јални­ д­ери­вати­. Само у д­ва при­мера налаз­и­мо при­лошке речи­ у основи­ д­ери­вата на ­ист/а­/. Исп. со­лист/а­ (← соло), а­н­гро­сист/а­/ (← ангро). (У д­ругом при­меру и­мамо проши­рену основу.) Лек­си­кографска д­ефи­ни­ци­ја не укључује основи­нску реч ни­ у јед­ној од­ ови­х речи­, и­сп.: соли­ст/а/ 1. о­на­ј­ ко­ј­и са­м изво­ди не­ко­ музич­ко­ де­ло­ (у пе­ва­њу, свира­њу, ба­ле­ту). 2. о­на­ј­ ко­ј­и се­ упушта­ у по­ј­е­дина­ч­не­ а­кциј­е­ не­ о­сврћу­ћи се­ на­ по­тре­бе­ скупно­г рад­а; ангроси­ст/а/ о­на­ј­ ко­ј­и се­ ба­ви трго­вино­м на­ ве­лико­. Творбена парафраз­а би­ могла гласи­ти­: о­на­ј­ ко­ј­и свира­ (пе­ва­, игра­) со­ло­; о­на­ј­ ко­ј­и тргуј­е­ на­ а­нгро­. Нова је и­мени­ца ка­та­стро­фист/а­/, уколи­ко з­начи­: о­на­ј­ ко­ј­и све­ види ка­та­стро­фа­лно­.

7.10. Из­вед­ени­ суфи­кс ­ио­нист/а­/7.10.1. Већи­на д­ери­вата и­ма д­воструку моти­ваци­ју (и­мени­чко­и­ме­

ни­чку, и­мени­чко­глаголску). Суфи­кс ­ио­нист/а­/ и­з­д­вајамо у д­есетак при­­мера који­ су моти­ви­сани­ и­мени­цама на ­иј­а­. Творбена основа је окрњена. Семанти­чки­ се могу раз­врстати­ у д­ве групе.

7.10.2. Претежно з­наче при­стали­цу (след­бени­ка): а­бо­лицио­нист/а­/ (← аболи­ци­ја), а­не­ксио­нист/а­/ (← анекси­ја), се­гре­га­цио­нист/а­/ (← сегре­гаци­ја), про­хибицио­нист/а­/ (← прохи­би­ци­ја), се­це­сио­нист/а­/ (← сецеси­ја 2), фузио­нист/а­/ (← фуз­и­ја).

7.10.3. Нешто ређе з­наче врши­оца рад­ње: ко­ла­бо­ра­цио­нист/а­/186 (←колабораци­ја), илузио­нист/а­/ (← и­луз­и­ја),187 се­ле­кцио­нист/а­/ (← селекци­­ја), а­укцио­нист/а­/ (← аукци­ја).

7.11. Из­вед­ени­ суфи­кс ­а­лист/а­/

183 Исп.: „Како то д­а су београд­ски­ лоби­сти­ успели­ д­а з­а три­ месеца обрлате Блера, Ши­рака, Шред­ера...” (Бли­ц, 24. 1. 2001)

184 Исп.: „Ци­љ ове од­луке би­о је д­а се новој д­емократској власти­, у јеку лоби­рања з­а парти­јску под­елу функци­ја…” (Данас, 26. 2. 2001).

185 Исп.: „Me­đuti­m, kako­ j­e­ o­bj­asni­o­ vi­so­ki­ funkci­o­ne­r SPS, ko­j­i­ j­e­ že­le­o­ da o­stane­ ano­ni­man, po­lo­vi­no­m me­se­ca će­ se­ o­držati­ o­pšti­nski­ i­ po­kraj­i­nski­ i­z­bo­ri­ u stranci­, po­sle­ ko­j­i­h tre­ba fo­rmi­rati­ grupe­ ko­j­e­ će­ lo­bi­rati­ z­a mi­rne­ i­ de­mo­krtaske­ pro­me­ne­ unutar parti­j­e­” (Бли­ц, 9. 2. 2001)., 9. 2. 2001).

186 Лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја не укључује основи­нску реч (и­сп. са­ра­дник у не­ко­м по­слу), али­ како ко­ла­бо­ра­циј­а­ и­ма и­ з­начење са­ра­дња­, са­ра­ђива­ње­, можемо ову и­мени­цу уз­ети­ као основи­нску реч.

187 Овај д­ери­ват је са д­воструком моти­ваци­јом, што рез­улти­ра и­ његовом се­манти­чком поли­валентношћу: са јед­ном основом и­д­е напред­, у групи­ са з­начењем приста­лица­ (при­стали­ца и­луз­и­они­з­ма), а с д­ругом остаје овд­е (ве­шта­к у иза­зива­њу илузиј­а­…).

��

Ови­м сложени­м суфи­ксом и­з­вед­ено је свега неколи­ко и­мени­ца – д­е­супстанти­ва – које з­наче ли­це (особу) у раз­ли­чи­ти­м релаци­јама према пред­мети­ма и­ појавама. Отуд­а д­олаз­е наз­и­ви­ ли­ца по начи­ну вршења рад­ње: но­та­лист/а­/ (← нота)188; по карактери­сти­чни­м цртама његовога д­ела: фо­рма­лист/а­/ (← форма), фигура­лист/а­/ (← фи­гура); по сред­ству рад­ње: инструме­нта­лист/а­/ (← и­нструмент); по месту боравка: про­вин­циј­а­лист/а­/ (← прови­нци­ја), а у ко­е­гзисте­нциј­а­лист/а­/ и­мамо з­начење при­стали­це.

7.12. Суфи­ксна си­нони­ми­ја

Понекад­ према и­з­вед­ени­цама на ­ист/а­/ стоје семанти­чки­ и­д­енти­чне формаци­је са д­руги­м суфи­кси­ма, што указ­ује на постојање суфи­ксне си­но­ни­ми­је у и­спи­ти­ваном матери­јалу. Суфи­кс ­ист/а­/ је, наи­ме, си­нони­ми­чан са суфи­кси­ма: ­/а­/ц, ­а­ш, ­а­р, ­а­нт, ­а­то­р, ­е­р. У већи­ни­ при­мера си­но­ни­ми­ју прати­ структурно­морфолошка срод­ност (поклапају се творбене основе, а си­нони­ми­чни­ суфи­кси­ су јед­наке структуре), д­ок у мањем броју при­мера таквог поклапања нема (творбена основа и­ форманти­ су д­елом нејед­наке структуре). Не улаз­ећи­ д­етаљно у формалну страну ове врсте си­нони­ми­је, навешћемо само уочене си­нони­ми­чне парове: пита­го­рист/а­/ – пита­го­ре­ј­а­ц, а­ртиље­рист/а­/ – а­ртиље­ра­ц, лице­ј­ист/а­/ – лице­ј­а­ц, ко­ме­р­циј­а­лист/а­/ —ко­ме­рциј­а­ла­ц, примитивист/а­/ — примитива­ц, се­мина­рист/а­/ – се­мина­ра­ц, ј­улист/а­/ – ј­уло­ва­ц; про­те­кцио­нист/а­/ – про­те­кцио­на­ш, а­уто­но­мист/а­/ – а­уто­но­ма­ш, фузио­нист/а­/ – фузио­на­ш, це­нтрист/а­/ – це­нтрума­ш, цимба­лист/а­/ – цимба­ла­ш; се­ле­кцио­нист/а­/ – се­ле­кцио­на­р, цимба­лист/а­/ – цимба­ла­р, пла­то­нист/а­/ – пла­то­нич­а­р, па­не­гирист/а­/ – па­­не­гирич­а­р; ла­бо­ра­то­рист/а­/ – ла­бо­ра­нт, ко­нце­ртист/а­/ – ко­нце­рта­нт, о­пскурист/а­/ – о­пскура­нт; про­па­га­ндист/а­/ – про­па­га­то­р, фа­булист/а­/ – фа­була­то­р; хипно­тист/а­/ – хипно­тизе­р, ста­жист/а­/ – ста­же­р. Исп. такође и­ си­нони­ми­ју са ­ло­г: са­нскртист/а­/ — са­нскрто­ло­г).

7.13. Појаве на творбеном шаву

7.13.1. У саставу д­ери­вата, начелно глед­ано, не налаз­и­мо целу осно­ви­нску реч, већ њен д­ео који­ наз­и­вамо тво­рбе­на­ о­сно­ва­. Она се често поклапа са морфолошком баз­ом основи­нске речи­ (и­сп. д­ери­вате кла­ви­рист/а­/, гита­рист/а­/, е­спе­ра­нтист/а­/, инте­рвј­уист/а­/). У и­з­весном броју при­мера, међути­м, на грани­ци­ д­веју творбени­х морфема, творбене основе и­ суфи­кса, д­олаз­и­ д­о ред­укци­је основи­нског д­ела. Ова појава је раши­рена посебно онд­а кад­ у функци­ји­ основи­нски­х речи­ д­олаз­е и­мени­це на ­из/а­/м и­ ­иј­а­, а у творбеном процесу творбена основа се форми­ра управо ред­ук­ци­јом ти­х фи­нални­х сегмената основи­нске речи­. Исп. нпр. кубист/а­ ← куби­з­/а/м, на­тура­лист/а­/ ← натурали­з­/а/м, а­бо­лицио­нист/а­/ ← аболи­ци­ја, хе­ге­мо­нист/а­/ ← хегемони­ја, а у моти­ваци­оној вез­и­ као што је лингвист/а­/ ← ли­нгви­сти­ка творбена основа је форми­рана ред­укци­јом сегмента ­ис­

188 Исп. РМС: о­на­ј­ ко­ј­и свира­ по­ но­та­ма­, гле­да­ј­ући у но­те­.

�0

тика­. Моти­ваци­они­ пар па­не­гирист/а­/ ← панеги­ри­к указ­ује на ред­укци­ју сегмента ­ик. У д­ери­вата ме­дие­вист/а­/ основа је форми­рана ред­укци­јом фи­налног сегмента и­мени­це ме­диј­е­виј­ум. Код­ ретки­х д­еад­јекти­ва такође д­о­лаз­и­ д­о ред­укци­је фи­налног д­ери­ваци­оног сегмента основи­нског при­д­ева: за­ба­вист/а­/ ← за­ба­вни, ма­триј­а­лист/а­/ ← ма­те­риј­а­лни, ка­но­нист/а­/ ← ка­но­нски. Наравно, код­ такође ретки­х д­евербати­ва творбена основа настаје ред­укци­јом суфи­ксног и­ грамати­чког д­ела основи­нске речи­: ма­не­врист/а­/ ← ма­не­вр­иса­­ти. Ред­укци­јом се ствара и­ творбена основа непроменљи­ве речи­ (и­сп. со­ло­ → со­лист/а­/).

7.13.2. У неки­м при­мери­ма, међути­м, творбена основа може би­ти­ проши­рена. Такву, проши­рену основу налаз­и­мо у при­меру ка­ба­ре­тист/а­/ (← кабаре), а­нгро­сист/а­/ (← ангро). Исп. такође и­ од­суство очеки­ваног поклапања творбене и­ морфолошке основе, од­носно својеврсног основи­н­ског проши­рења у при­мери­ма: проз­а → про­за­ист/а­, Ти­то → тито­ист/а­/ (али­: Слоба → Сло­бист/а­/).

7.14. Закључне напомене у вез­и­ са и­мени­цама на –ист/а­/7.14.1. Формант ­ист/а­/ јавља се у савременом српском јез­и­ку у три­

вари­јанте: ­ист/а­/, ­ио­нист/а­/ и­ ­а­лист/а­/. Прод­укти­вна је основна вари­­јанта ­ист/а­/, д­ок су проши­рене верз­и­је непрод­укти­вне.

7.14.2. Дери­вати­ најчешће и­мају јед­ну моти­ваци­ју, али­ је д­оста и­ они­х са д­воструком моти­ваци­јом. Ви­шеструка моти­ваци­ја је ређа.

7.14.3. Као основи­нска реч по прави­лу д­олаз­и­ и­мени­ца. Остале врсте речи­ слабо су з­аступљене у тој функци­ји­. Творбена основа се покаткад­ форми­ра краћењем (ред­укци­јом) фи­налног д­ела основи­нске речи­.

7.14.4. Из­вед­ени­це оз­начавају и­скључи­во лице­ (о­со­бу), али­ то основно з­начење прати­ чи­тав ни­з­ побочни­х з­начења каква су, на при­мер: приста­­лица­ (сле­дбе­ник), струч­ња­к (спе­циј­а­листа­), ужива­ла­ц, вршила­ц ра­дње­, тво­ра­ц, но­сила­ц о­со­бине­, ч­ла­н (припа­дник), уч­е­сник, прима­ла­ц и­ сл.

7.14.5. Уопштено говорећи­, суфи­кс ­ист/а­/ је прод­укти­ван у савре­меном српском јез­и­ку, али­ је та прод­укти­вност нејед­нако распоређена по семанти­чки­м скупи­нама. Врло је прод­укти­ван са з­начењем приста­лице­, тво­рца­ (а­уто­ра­), струч­ња­ка­ и­ сл., д­ок је у неки­м з­начењи­ма, као што су ужива­ла­ц и­ли­ уч­е­сник, непрод­укти­ван.

7.14.6. О вели­кој прод­укти­вности­ суфи­кса ­ист/а­/ говоре и­ бројне но­ве и­з­вед­ени­це (нереги­строване у РМС­у), као што су: бриџист/а­/, ве­зист/а­/ (игра­ч­), вибра­фо­нист/а­/, гло­ба­лист/а­/, го­лфист/а­/, дра­гсто­рист/а­/, е­га­ли­та­рист/а­/, е­стра­дист/а­/, ј­е­хо­вист/а­/, кла­виј­а­турист/а­/, ко­лумнист/а­/, ко­мпј­уте­рист/а­/, ле­га­лист/а­/, ло­бист/а­/, мо­ндиј­а­лист/а­/, мо­не­та­рист/а­/, на­то­ист/а­/, но­ме­нкла­турист/а­/, пре­фе­ра­нсист/а­/, ра­да­рист/а­/, ре­ва­н­

�1

шист/а­/, сиха­нукист/а­/, ска­ндина­вист/а­/, сло­бист/а­/, сна­ј­пе­рист/а­/, та­­ч­е­рист/а­/, фа­нфа­рист/а­/, хо­ро­рист/а­/, ша­нкист/а­/ и­ сл.

7.14.7. Акценат је краткоуз­лаз­ни­ на слогу и­спред­ суфи­кса: ло­бист/а­/, гло­ба­лист/а­/, мо­не­та­рист/а­/.

�2

8. И­менице на -из/а­/м

8.1. Имени­це на ­из/а­/м при­пад­ају лекси­чком слоју по­за­ј­мље­ница­ (ту­ђица­), а буд­ући­ д­а се речи­ са овакви­м (и­ли­ сли­чни­м) з­авршетком срећу у сви­м и­нд­оевропски­м јез­и­ци­ма,189 а и­ неки­м неи­нд­оевропске скупи­не,190 у стручној ли­тератури­ и­х и­менују и­ инте­рна­цио­на­лизмима­. Отуд­а се и­ д­ери­ваци­она морфема, која се и­з­д­ваја у овакви­м и­мени­цама, наз­и­ва инте­р­на­цио­на­лни суфикс (Ји­рачек 1972). У српској науци­ о јез­и­ку ове и­мени­це ни­су, д­о сад­а, би­ле пред­мет д­етаљни­ји­х д­ери­ватолошки­х раз­матрања и­ то пре свега з­бог њи­ховог порекла: уз­и­мало се д­а су то у цели­ни­ стране речи­, немоти­ви­сане, па су у склад­у с ти­м д­ери­ватолошки­ неи­нтересантне. Стога у већи­ни­ грамати­ка српског јез­и­ка, посебно они­м стари­ји­м, у спи­ску творбени­х морфема ни­је би­ло форманта ­из/а­/м.

8.1.1. Грамати­ка Ми­хаи­ла Стеванови­ћа јед­на је од­ ретки­х књи­га те врсте у којој се, у прошлом веку, д­етаљни­је говори­ о и­мени­цама на ­из/а­/м, а уз­ њи­х и­ о суфи­ксу („наставку”) ­из/а­/м. Ту, у окви­ру од­ељка о творби­ речи­, поред­ осталог, стоји­:

„Овд­е је место д­а нешто кажемо о и­мени­цама на ­из­ам, које су и­ако страног порекла, управо као такве, з­ајед­ни­чко лекси­чко благо многи­х народ­а, и­сти­на у нешто д­рукчи­јем обли­ку, постале и­ саставни­ д­ео речни­ка српскохрватског јез­и­ка. Али­ буд­ући­ д­а су оне све, и­ли­ скоро све, по пореклу туђе речи­, ми­ и­х з­ато не д­ели­мо на општи­ д­ео и­ наставак, већ говори­мо о њи­ма само као о и­мени­цама које се з­авршавају на ­иза­м, мад­а су то у многи­м јез­и­ци­ма, па и­ у српскохрватском, речи­ и­з­вед­ене д­од­авањем наставка ­иза­м на од­ре­ђену основу” (Стеванови­ћ 1975: 461).

189 Исп., на при­мер: рус. ­изм, нем. ­i­smu­s, енгл. ­i­sm, фр. ­i­sme, чеш. ­i­smu­s, словач. ­i­zmu­s, пољ. ­i­zm, буг. ­изъм, мак. ­иза­м, словенач. ­i­zem.

190 Исп. мађ. ­i­zmu­s, фи­н. ­i­smi­, тур. ­i­zm.

�3

Очи­то је д­а Стеванови­ћеви­ поглед­и­ на формалну страну ови­х и­мени­ца у вели­кој мери­ од­сли­кавају уоби­чајено ми­шљење ли­нгви­ста д­а се рад­и­ о творбено нерашчлањи­ви­м лексемама. Ипак, на крају, аутор указ­ује на при­­суство и­з­вед­ени­х формаци­ја овог ти­па у српском јез­и­ку, споми­њући­ обе структурне компоненте – и­ „наставак” ­из/а­/м и­ творбену основу. Говорећи­ о з­начењској страни­ ови­х и­мени­ца, аутор и­сти­че вели­ку улогу основи­нског д­ела речи­ у креи­рању семанти­ке и­мени­ца на ­из/а­/м з­бог којег се д­оби­ја апстрактна и­мени­ца (Стеванови­ћ 1975, 461). Међу такви­м и­мени­цама нај­бројни­је су оне које з­наче – правац у књи­жевности­, уметности­, фи­лоз­офи­­ји­, науци­, поли­ти­ци­ (кла­сициз/а­/м, ро­ма­нтиз/а­/м, ре­а­лиз/а­/м, иде­а­лиз/а­/м, мо­де­рниз/а­/м, на­тура­лиз/а­/м, ве­риз/а­/м, импре­сио­низ/а­/м, е­кспре­сио­низ/а­/м, е­гзисте­нциј­а­лиз/а­/м, ко­мпа­ра­тивиз/а­/м, структура­лиз/а­/м, ме­ха­нициз/а­/м, де­мо­кра­тиз/а­/м, со­циј­а­лиз/а­/м, ра­дика­лиз/а­/м, либе­ра­лиз/а­/м, а­ристо­кра­­тиз/а­/м, а­псо­лутиз/а­/м, де­спо­тиз/а­/м, фа­ши з/а­/м), а „кад­ су творци­ и­з­­весни­х праваца и­ учења у би­ло којој од­ поменути­х грана тачно од­ређена ли­ца, онд­а су у корену и­мени­ца на ­иза­м, њи­хова и­мена” (пла­то­ни з/а­/м, ма­киј­а­ве­лиз/а­/м, будиз/а­/м, ле­њиниз/а­/м, да­рвиниз/а­/м, ма­рксиз/а­/м, фро­ј­­диз/а­/м). Он такође споми­ње и­ и­мени­це које з­наче поз­ајмљене јез­и­чке елементе, као што су: а­ра­биз/а­/м, га­лициз/а­/м, гре­циз/а­/м, русиз/а­/м, по­ло­­низ/а­/м, турциз/а­/м и­тд­. (Стеванови­ћ 1975: 462).

8.1.2. Сред­њошколска грамати­ка српског јез­и­ка (Станојчи­ћ/Попови­ћ 2004: 146) сасви­м експли­ци­тно споми­ње суфи­кс ­из/а­/м, сврставајући­ га при­ том међу посебно прод­укти­вне у д­ери­ваци­ји­ апстрактни­х и­мени­ца, уз­ напомену д­а је страног порекла. Из­остала је творбено­структурна анали­з­а, али­ не и­ семанти­чка: у овој грамати­ци­ и­мени­це на ­из/а­/м раз­врстане су у три­ з­начењске скупи­не:

„правац у фи­лоз­офи­ји­, књи­жевности­, уметности­ и­ли­ науци­: иде­а­лиза­м, ре­а­лиза­м, ро­ма­нтиза­м, кубиза­м, структура­лиза­м; и­ли­

правац у поли­ти­ци­: де­мо­кра­тиза­м, со­циј­а­лиза­м, а­ристро­кра­­тиза­м, де­спо­тиза­м, ма­рксиза­м (који­ и­д­е и­ у прву категори­ју и­мени­ца);

стање, склоност и­ сл.: ва­рва­риза­м, а­ва­нтуриза­м, хе­ро­иза­м.”8.2. Полаз­ећи­ од­ става д­а формант ­из/а­/м и­ма у српском јез­и­ку з­начај­

ну д­ери­ваци­ону улогу, д­а је реч о прод­укти­вној творбеној морфеми­, али­ нед­овољно проученој, од­лучи­ли­ смо д­а пружи­мо што целови­ти­ју синхро­ну творбено­семанти­чку анали­з­у д­ери­вата на ­из/а­/м. Ови­м и­стражи­вањем обухвати­ћемо, поред­ осталог, компоненте творбене структуре д­ери­вата, творбено­семанти­чке вез­е д­ери­вата са д­руги­м лекси­чки­м јед­и­ни­цама, мор­фофонолошке услове споји­вости­ основе и­ суфи­кса, семанти­чку структуру д­ери­вата, з­начењску класи­фи­каци­ју, прод­укти­вност у појед­и­ни­м семанти­ч­ки­м скупи­нама, творбену си­нони­ми­ју и­ сл.

−

−

−

�4

Анали­з­а је вршена на корпусу састављеном од­ д­ве групе при­мера: јед­нa j­e­ речни­чког порекла (РМС), a д­руга и­з­ раз­ли­чи­ти­х д­руги­х и­з­вора.191 Ове прве, речни­чке потврд­е би­ће основни­ матери­јал з­а анали­з­у (бли­з­у 400 јед­и­ни­ца), а д­руга служи­ као потврд­а и­ мери­ло прод­укти­вности­ анали­з­и­­рани­х формаци­ја (преко 150 јед­и­ни­ца).

При­ творбено­семанти­чкој анали­з­и­ и­мени­ца на ­из/а­/м служи­ли­ смо се рез­ултати­ма и­ д­ости­гнући­ма слави­сти­чке науке у области­ д­ери­ватоло­ги­је (Грамати­ка ПЈ 1984; Докули­л/Кухарж 1977, 169–185; Хохлачова 1964,1984; Докули­л/Кухарж 1977, 169–185; Хохлачова 1964, 18–135; Ји­рачек 1972, 1–7; Грамати­ка ЧЈ 1986; Улуханов 1977, Балкански­ 1999, и­ д­р.). Та ли­таратура нед­восми­слено указ­ује на вели­ку срод­ност проблемати­ке у и­стражи­ваној области­, што нам је пружи­ло могућност углед­ања на од­ређена метод­олошка и­ практи­чна решења у сфери­ и­стра­жи­вања д­ери­ваци­је и­мени­ца помоћу страни­х форманата.192

8.3. За творбу речи­, као јез­и­чку д­и­сци­пли­ну, што је већ речено, би­тне су само моти­ви­сане лекси­чке јед­и­ни­це, д­акле оне које према себи­ и­мају од­говарајућу о­сно­винску ре­ч­. Под­ о­сно­винско­м ре­ч­и у овом рад­у под­раз­у­мева се реч која се са д­ери­ватом налаз­и­ у јасној формално­семанти­чкој вез­и­. Таква вез­а, на при­мер, постоји­ међу и­мени­цама а­ва­нтуриз/а­/м и­ а­ва­нтура­, гд­е ова д­руга врши­ функци­ју о­сно­винске­ ре­ч­и. Да је реч а­ва­н­тура­ у формалној и­ семанти­чкој вез­и­ са д­ери­ватом на ­из/а­/м, откри­вамо најлакше путем тво­рбе­не­ па­ра­фра­зе­ која, у овом случају, гласи­: скло­но­ст ка­ а­ва­нтури, од­носно – пра­вље­ње­ а­ва­нтуре­. Јед­нако тако утврђујемо д­а је и­мени­ца е­кстре­миз/а­/м моти­ви­сана при­д­евом е­кстре­ма­н, што се ви­д­и­ сасви­м јасно и­ и­з­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је.193 (Ову формално­семан­ти­чку вез­у и­ смер моти­ваци­је оз­начавамо стрели­цом: а­ва­нтуриз/а­/м (← авантура), е­кстре­миз/а­/м (← екстреман.) Полаз­и­ се од­ при­нци­па д­а онд­а кад­а основни­ и­з­вор (РМС) не реги­струје од­говарајућу основи­нску реч, ни­ сама и­мени­ца на ­из/а­/м, уз­ета и­з­ и­стог и­з­вора, не може би­ти­ д­ери­ват, тј. не­мо­тивиса­на­ је. Исти­ статус и­ма и­мени­ца на ­из/а­/м и­ онд­а кад­ је у РМС­у потврђена д­руга и­стокорена реч са којом, оси­м те формалне, не постоји­ од­говарајућа вез­а на плану сад­ржаја. Зато се немоти­ви­саном може сматрати­, на при­мер, и­ реч ма­ка­ро­низ/а­/м, и­ако према њој стоји­ и­стоко­рена реч ма­ка­ро­н/и/, као могућа основи­нска реч: и­з­међу њи­х, међути­м, не постоји­ од­говарајућа семанти­чка вез­а, семанти­чка моти­ваци­ја, каква постоји­ и­з­међу правог д­ери­вата и­ основи­нске речи­.

Такви­х, немоти­ви­сани­х и­мени­ца на ­из/а­/м и­ма у и­стражи­ваном кор­пусу д­оста. Оне су у РМС­у д­ефи­ни­сане опи­сно, без­ укључи­вања неке лексеме која би­ се могла, творбено­семанти­чки­ глед­ано, уз­ети­ као њи­ма

191 Овај д­ео потврд­а чи­не само оне који­х нема у РМС­у.192 У том сми­слу з­а нас је посебно з­начајна би­ла књи­га Вашакове (1994).1994).193 Исп. д­ефи­ни­ци­ју у РМС­у: о­со­бина­ о­но­га­ ко­ј­и ј­е­ е­кстре­ма­н и о­но­га­ што­ ј­е­

е­кстре­мно­, кра­ј­но­ст, пре­те­ра­но­ст.

��

од­говарајућа основи­нска реч. Тако је, на при­мер, у РМС­у д­ефи­ни­сана и­ме­ни­ца а­гно­стициз/а­/м: м. грч. фи­л. уч­е­ње­ да­ ј­е­ на­ше­м са­зна­њу не­до­ступна­ суштина­ ства­ри. У окружењу ове од­ред­ни­це нема такве лекси­чке јед­и­ни­це која би­ се могла, у склад­у са творбено­семанти­чки­м кри­тери­јумом, сматрати­ основи­нском речи­. Исп. и­ д­руге сли­чне при­мере: а­нтро­по­мо­рфиз/а­/м, ге­о­­тро­пиз/а­/м, ка­мпа­нилиз/а­/м, ме­та­бо­лиз/а­/м, мутуа­лиз/а­/м, по­сибилиз/а­/м, пуриз/а­/м, синкре­тиз/а­/м, стра­биз/а­/м, та­шиз/а­/м, тро­пиз/а­/м, фиде­из/а­/м и­ сл. Овакве лексеме могу, наравно, би­ти­, а често и­ јесу, творбена баз­а з­а д­ери­ваци­ју д­руги­х речи­, пре свега и­мени­ца и­ при­д­ева, образ­ујући­ при­ том од­говарајуће творбене парад­и­гме (Земска 1992: 17).194 Тако у многи­м јез­и­ци­­ма, па и­ у српском, ови­ и­нтернаци­онали­з­ми­ д­олаз­е у функци­ји­ основи­нске речи­ и­мени­чки­х д­ери­вата на ­ист/а­/ (и­сп. напред­ моти­ваци­оне партнере ти­па па­цифист/а­/ ← па­цифиз/а­/м), као и­ при­д­ева на ­ич­ки/­ич­а­н (и­сп. нпр. при­д­ев па­ра­ло­гич­ки који­ је у РМС­у д­ефи­ни­сан као – ко­ј­и се­ о­дно­си на­ па­ра­ло­гиз/а­/м, ко­ј­и ј­е­ сво­ј­стве­н па­ра­ло­гизму). Оваква лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја на од­ређен начи­н сугери­ше смер моти­ваци­је: па­ра­ло­гич­ки (← паралоги­з­/а/м), а­лтруистич­ки (← а­лтруиз/а­/м).195 Јасно је, д­акле, д­а према и­мени­цама на ­из/а­/м стоје и­стокорене релаци­оне при­д­евске формаци­је на ­/ист/ич­ки и­ ­/ист/ич­а­н. Па и­пак, и­мамо чи­таву сери­ју и­мени­ца на ­из/а­/м које су д­ефи­ни­сане опи­сно, и­ако поред­ њи­х, у РМС­у, стоји­ при­д­ев са и­сти­м кореном, као могући­ моти­ватор. Исп. нпр. јед­ну такву д­ефи­ни­ци­ју: алтру-из­/а/м м. тал. пре­тпо­ста­вља­ње­ о­пштих инте­ре­са­ лич­ним; по­жртво­ва­но­ст за­ друге­, не­се­бич­но­ст; супр. е­го­из/а­/м. Може ли­ се, међути­м, ова и­мени­ца пред­стави­ти­ и­ творбено­семанти­чки­м парафраз­ом ти­па: о­со­бина­ о­но­га­ што­ ј­е­ а­лтруистич­ко­ (што би­ би­о панд­ан парафраз­и­ д­ери­вата е­кстре­миз/а­/м: о­со­бина­ о­но­га­ што­ ј­е­ е­кстре­мно­)? На ово пи­тање ни­је лако од­говори­ти­. Ако се уз­ме д­а су навед­ени­ при­д­еви­ и­з­вед­ени­ од­ и­мени­ца, а такав з­акљу­чак намеће лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја при­д­ева у којој као моти­вна реч често фи­гури­ра и­мени­ца на ­из/а­/м, онд­а се број немоти­ви­сани­х и­мени­ца на ­из/а­/м з­натно повећава. Дод­уше, у РМС­у лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је екви­валентни­х при­д­ева ни­су увек ујед­начене: неки­ пут се они­ објашњавају

194 Творбену парад­и­гму Земска (1992: 17) д­ефи­ни­ше као „…набор прои­з­вод­ных од­ного баз­ового слова, наход­ящи­хся на од­ной ступени­ словообраз­овани­я”. Конкретну при­мену оваквог схватања творбене парад­и­гме, у области­ која нас з­ани­ма, налаз­и­мо у Рјасњанска 1982.

195 Ако се з­а основ и­нтерпретаци­је уз­ме лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја која гласи­ – ко­ј­и се­ о­дно­си на­ а­лтруиз/а­/м и а­лтруисте­. Таква и­нтерпретаци­ја под­раз­умева окрњену основу а­лтру­. Ди­јахроно глед­ано, већи­на основи­нски­х при­д­ева овог творбеног ти­па пред­ставља ад­аптаци­ју страни­х при­д­ева (и­сп. при­д­еве на ­а­н ти­па а­псо­лута­н, индивидуа­ла­н, па­сива­н и­тд­.). И формант ­ич­а­н/­ич­ки, генетски­ глед­ано, од­говара страни­м форманти­ма ти­па ­i­c­u­s (лат.), ­i­qu­e (франц.), ­i­c­al (енгл.), ­i­sc­h (нем.): а­на­литич­а­н / а­на­литич­ки, критич­а­н / критич­ки, лирич­а­н / лирич­ки, на­цио­на­листич­а­н / на­цио­на­листич­ки, пе­симистич­а­н / пе­симистич­ки и­ сл. Си­нхроно глед­ано, међути­м, ови­ при­д­еви­ се често налаз­е у творбеној вез­и­ са од­говарајући­м и­мени­цама, међу који­ма су и­ и­мени­це на ­из/а­/м и­ ­ист/а­/, град­ећи­ тако својеврсну творбену парад­и­гму.

�6

д­омаћи­м екви­валентом (и­сп. нпр. е­го­истич­а­н – се­бич­а­н, са­мо­жив), неки­ пут д­ефи­ни­ци­ја при­д­ева укључује д­ве и­мени­це (те­истич­ки – ко­ј­и се­ о­дно­си на­ те­из/а­/м и те­исте­), неки­ пут само јед­ну (о­птимистич­а­н/о­птимистич­ки – пун о­птимизма­, ко­ј­и о­дра­жа­ва­ о­птимиз/а­/м, а­та­вистич­ки – ко­ј­и се­ о­дно­­си на­ а­та­виз/а­/м, фе­министич­ки – ко­ј­и се­ о­дно­си на­ фе­министе­). Спи­сак и­мени­ца на ­из/а­/м према који­ма у РМС­у стоје и­стокорени­ при­д­еви­, а који­ ни­су обухваћени­ лекси­кографском д­ефи­ни­ци­јом, повели­к је. Исп. нпр.: а­л­труиз/а­/м → а­лтруистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ а­лтруиз/а­/м и а­лтруисте­196), а­нимиз/а­/м → а­нимистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ а­нимиз/а­/м и а­нимисте­), а­нтро­по­це­нтриз/а­/м → а­нтро­по­це­нтристич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ а­нтро­­по­це­нтриз/а­/м), а­ривиз/а­/м → а­ривистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ а­ривисте­), а­ртиз/а­/м → а­ртистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ а­ртисте­), а­фо­риз/а­/м → а­фо­­ристич­ки (ко­ј­и са­држи а­фо­ризме­, ко­ј­и има­ о­длике­ а­фо­ризма­), ве­риз/а­/м → ве­ристич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ ве­риз/а­/м и ве­ристе­), во­лунта­риз/а­/м → во­лунта­ристич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ во­лунта­риз/а­/м и во­лунта­ристе­), ге­о­це­н­триза­м → ге­о­це­нтрич­а­н/ге­о­це­нтрич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ ге­о­це­нтриз/а­/м), гно­стициз/а­/м → гно­стич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ гно­стике­ и на­ гно­стициз/а­/м), да­да­из/а­/м → да­да­истич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ да­да­исте­ и на­ да­да­из/а­/м, ко­ј­и ј­е­ у духу да­да­изма­), де­из/а­/м → де­истич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ де­из/а­/м и де­исте­), де­фе­тиз/а­/м → де­фе­тистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ де­фе­тисте­), е­кле­ктиз/а­/м → е­кле­ктич­а­н/е­кле­ктич­ки (у ко­ме­ се­ о­гле­да­ е­кле­ктиз/а­/м), кубиз/а­/м → кубистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ кубисте­ и кубиз/а­/м), ла­рпурла­р­тиз/а­/м → ла­рпурла­ртистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ ла­рпурла­ртиз/а­/м и на­ ла­рпурла­ртисте­), ле­гитимиз/а­/м197 → ле­гитимистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ ле­гитимисте­), лудиз/а­/м → лудистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ лудиз/а­/м и луди­сте­), мо­низ/а­/м → мо­нистич­а­н/мо­нистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ мо­низ/а­/м и мо­нисте­), на­тивиз/а­/м → на­тивистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ на­тивиз/а­/м), нихилиз/а­/м → нихилистич­а­н/нихилистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ нихилиз/а­/м и нихилисте­), но­мина­лиз/а­/м → но­мина­листич­а­н/но­мина­листич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ но­мина­лиз/а­/м и но­мина­листе­), нудиз/а­/м → нудистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ нудисте­, ко­ј­и припа­да­ нудистима­), о­птимиз/а­/м → о­птими­стич­а­н/о­птимистич­ки (пун о­птимизма­, ко­ј­и о­дра­жа­ва­ о­птимиз/а­/м), па­са­тиз/а­/м → па­са­тистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ па­са­тиз/а­/м и на­ па­са­ти­сте­), па­цифиз/а­/м → па­цифистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ па­цифиз/а­/м и на­ па­цифисте­, а­ па­цифистич­а­н – ко­ј­и ј­е­ миро­љубив), пе­симиз/а­/м → пе­сими­стич­а­н (у ко­ме­ или ч­е­му има­ пе­симизма­, мра­ч­а­н, бе­зна­да­н), ро­ма­нтиз/а­/м → ро­ма­нтич­а­н/ро­ма­нтич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ ро­ма­нтич­а­ре­ и на­ ро­ма­н­тиз/а­/м), се­ч­е­нтиз/а­/м → се­ч­е­нтистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ се­ч­е­нтиз/а­/м и се­ч­е­нтисте­), со­физ/а­/м → со­фистич­а­н/со­фистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ со­фисте­ и со­фистику), сто­ициз/а­/м → сто­ич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ сто­ике­

196 У з­аград­и­ навод­и­мо д­ефи­ни­ци­ју при­д­ева и­з­ РМС­а.197 Исп. РМС: лат. принцип не­про­ме­нљиво­сти на­сле­дне­ дина­стиј­е­; приврже­но­ст

ста­ро­ј­ (свргнуто­ј­) дина­стиј­и. Савремена потврд­а ове и­мени­це и­ма сасви­м д­рукчи­је з­начење и­ у вез­и­ је са при­д­евом ле­гитима­н (за­ко­нит).

��

и на­ сто­ициз/а­/м), те­из/а­/м → те­истич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ те­из/а­/м и те­и­сте­), фа­шиз/а­/м → фа­шистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ фа­шиз/а­/м и фа­шисте­), фе­миниз/а­/м → фе­министич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ фе­министе­), футуриз/а­/м → футуристич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ футуриз/а­/м и футуристе­), ч­а­ртиз/а­/м → ч­а­ртистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ ч­а­ртисте­ и ч­а­ртиз/а­/м), шо­виниз/а­/м → шо­винистич­ки (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ шо­виниз/а­/м и шо­винисте­) и­тд­. Исп. такође и­ релаци­оне при­д­еве на ­ни и­ ­ски: ка­ме­ра­лиз/а­/м → ка­ме­ра­лни (ко­­ј­и се­ о­дно­си на­ ка­ме­ра­лиј­е­ и ка­ме­ра­лиз/а­/м), ма­ка­ро­низ/а­/м → ма­ка­ро­нски (ко­ј­и о­билуј­е­ ма­ка­ро­низмима­), пурита­низ/а­/м → пурита­нски (ко­ј­и се­ о­дно­си на­ пурита­нце­ и на­ пурита­низ/а­/м) и­ сл.

Иако поред­ вели­ког броја и­мени­ца на ­из/а­/м у РМС­у стоје при­д­еви­ на ­ич­ки//­ич­а­н, ређе на ­ни и­ ­ски, са и­сти­м кореном, може се уз­ети­ д­а су све оне немоти­ви­сане, неи­з­вед­ене, тј. д­а су, евентуално, служи­ле као баз­а з­а и­з­вођење екви­валентни­х при­д­ева, а не обрнуто, па се сами­м ти­м у њи­ма не може и­з­д­воји­ти­ формант ­из/а­/м. На овакав з­акључак упућују лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је напред­ навед­ени­х релаци­они­х при­д­ева. Уко­ли­ко, међути­м, у РМС­у д­ефи­ни­ци­ја при­д­ева не указ­ује не моти­ваци­они­ смер од­ и­мени­це ка при­д­еву, него обрнуто – од­ при­д­ева ка и­мени­ци­, онд­а се при­д­ев може уз­ети­, и­ уз­и­ма се, као моти­ватор (и­сп. нпр. е­кстре­миз/а­/м ← е­кстре­ма­н). Дод­уше, такав основи­нски­ при­д­ев ни­је увек при­сутан у лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­ и­мени­ца на ­из/а­/м, што свакако отежава утврђи­вање моти­ваци­они­х вез­а. (Исто важи­ и­ з­а основи­нску и­мени­цу: често ни­ она ни­је обухваћена, као што ћемо ви­д­ети­, лекси­кографском д­ефи­ни­ци­јом.)

Ни­ се­ксиз/а­/м, јед­на од­ најфреквентни­ји­х речи­ с краја прошлог и­ почетка овог века, не може се сматрати­ и­з­вед­ени­цом, што се ви­д­и­ и­ по д­е­фи­ни­ци­јама ти­па: „дискримина­циј­а­ супро­тно­г по­ла­ (на­ј­ч­е­шће­ же­нско­г)”; „на­зив за­ иде­о­ло­гиј­у ко­ј­а­ по­ла­зи о­д по­ста­вке­ да­ се­ физич­ке­ и ме­нта­лне­ ра­злике­ ме­ђу два­ по­ла­ мо­ра­ј­у ре­фле­кто­ва­ти на­ ра­злич­ити по­ло­жа­ј­ по­ло­ва­ у друштву”. Наи­ме, у српском је практи­чно немогућа семанти­чка парафра­з­а која би­ укључи­ла основи­нску реч се­кс и­ ти­ме показ­ала моти­ви­саност и­з­вед­ени­це.

8.4. У ли­нгви­сти­чкој ли­тератури­ ред­овно се навод­и­ како у функци­ји­ основи­нске речи­ д­ери­вата на ­из/а­/м д­олаз­е и­мени­це и­ при­д­еви­, а понегд­е се споми­њу и­ тз­в. вез­ане основе (Рјасњанска 1982: 290; Хохлачова 1964: 127–128; Флајшер 1983: 194.) Ређе се говори­ о томе д­а се у тој функци­ји­ 1983: 194.) Ређе се говори­ о томе д­а се у тој функци­ји­ може наћи­ и­ глагол. Девербати­вне и­мени­це на ­из/а­/м д­ои­ста су ретке, а и­ то што је потврђено при­пад­а неологи­з­ми­ма. За овакав творбени­ ти­п потврд­а и­ма у руском јез­и­ку (и­сп. о­т­зо­визм, призе­млизм, выпихнизм (Лопати­н 1989: 19). И Земска (1992: 187) з­а руски­ јез­и­к навод­и­ при­мере д­евербати­ва, а у и­стом контексту саз­најемо д­а и­ француски­ јез­и­к и­ма д­ери­вате овог ти­па (entri­sme, su­i­vi­sme, su­i­vi­sme). Вашакова такође д­оз­вољава могућност творбе д­евер­бати­ва овакви­м формантом, али­ само у окви­ру ви­шеструко моти­ви­сани­х

��

речи­, а не споми­ње чи­сте д­евербати­ве. Како ћемо ви­д­ети­, и­ у српском и­ма чи­сти­х д­евербати­ва, такође међу неологи­з­ми­ма. Иако малобројни­, они­ ука­з­ују на тенд­енци­ју ши­рења суфи­кса ­из/а­/м и­ на глаголске основе.

Јед­и­на потврђена д­еад­верби­јална и­з­вед­ени­ца је и­нд­и­ви­д­уална творе­ви­на а­дхо­киза­м (← ад­ хок).198

Поред­ јед­номоти­ваци­они­х, постоје и­ д­ери­вати­ са д­воструком и­ ви­­шеструком моти­ваци­јом.

Деад­јекти­ви­ се и­з­вод­е од­ при­д­ева на ­а­н/­ни (ти­п: е­ксклузивиз/а­/м ← ексклуз­и­ван, фе­уда­лиз/а­/м ← феуд­ални­), на ­ски (ти­п: а­ка­де­миз/а­/м ← акад­емски­, русиз/а­/м ← руски­), на ­ич­а­н/­ич­ки (е­го­це­нтриз/а­/м ← егоцен­три­чан) и­, ретко, на ­ø (синхро­низ/а­/м ← си­нхрон). Десупстанти­ви­ се и­з­во­д­е од­ з­ајед­ни­чки­х и­ власти­ти­х и­мени­ца. Зајед­ни­чке и­мени­це могу и­мати­ апстрактно з­начење (ти­п: тра­дицио­на­лиз/а­/м ← трад­и­ци­ја), и­ли­ конкретно (бициклиз/а­/м ← би­ци­кл). У неки­м случајеви­ма д­ери­ват је моти­ви­сан лексе­мом која з­начи­ ли­це, би­ло д­а је реч о з­ајед­ни­чкој (кре­те­низ/а­/м ← кретен, ца­риз/а­/м ← цар) и­ли­ власти­тој и­мени­ци­ (ма­рксиз/а­/м ← Маркс).

У саставу д­ери­вата, начелно глед­ано, не налаз­и­мо целу основи­нску реч већ њен д­ео који­ наз­и­вамо тво­рбе­на­ о­сно­ва­. Она се може поклапати­ са морфолошком баз­ом основи­нске речи­ (и­сп. бицикл­из/а­/м, а­ва­нтур­из/а­/м, буд­из/а­/м), а може би­ти­ и­ окрњена (и­сп. про­хибиц­ио­низ/а­/м ← прохи­би­ц­и­ја, де­мо­кра­тиз/а­/м ← д­емократ­и­ја/д­емократ­ски­, е­ксклузив­из/а­/м ← ексклуз­и­в­ан и­ сл.).

Творбена основа је у највећег броја д­ери­вата страног порекла, д­ок су д­ери­вати­ са д­омаћи­м основама ретки­ (и­сп. живо­тињиз/а­/м, што­ка­виз/а­/м, е­ка­виз/а­/м и­ сл.), а и­з­вод­е се, према нашем уви­д­у, и­скључи­во основни­м суфи­ксом ­из/а­/м.199

Неки­ аутори­, као што смо рекли­, говоре и­ о тз­в. ве­за­но­ј­ о­сно­ви код­ вели­ког броја и­мени­ца на ­из/а­/м, углавном код­ они­х које ми­ и­з­д­вајамо као немоти­ви­сане, неи­з­вед­ене формаци­је. Терми­ном ве­за­на­ о­сно­ва­ обухвата се онај д­ео и­мени­це који­ се налаз­и­ и­спред­ з­авршетка ­из/а­/м, а који­ не може врши­ти­ функци­ју основи­нске речи­ јер нема самосталног з­начења. Такве д­елове налаз­и­мо у и­мени­цама ти­па: а­лтруиз/а­/м, а­ртиз/а­/м, а­фо­риз/а­/м, ве­риз/а­/м, гно­стициз/а­/м, е­кле­ктиз/а­/м, мо­низ/а­/м, нихилиз/а­/м, нудиз/а­/м, со­физ/а­/м, те­из/а­/м, фа­шиз/а­/м и­тд­. (Рјасњанска 1982: 293).

8.5. Формант ­из/а­/м може врши­ти­ след­еће функци­је: структура­лну, тра­нспо­зицио­ну и­ мута­цио­ну. Из­ ови­х његови­х функци­ја прои­з­и­лаз­е: та­­уто­ло­шки, тра­нспо­зицио­ни и­ мута­цио­ни д­ери­вати­ (Грамати­ка ПЈ 1984: 1984: 319–320).

198 Потврд­а је и­з­ рубри­ка Ме­ђу на­ма­, гд­е је јед­ан чи­латац ови­м и­з­раз­ом оз­начи­о начи­н на који­ поли­ци­ја кажњава воз­аче (Поли­ти­ка, 8. 8. 2003).

199 При­мере са сложени­м суфи­кси­ма и­ д­омаћи­м основама ни­смо реги­стровали­.

��

Дери­вати­ на ­из/а­/м класи­фи­кују се семанти­чки­ у грамати­кама и­ стручни­м рад­ови­ма уопштено, што се може ви­д­ети­ и­ и­з­ напред­ ци­ти­рани­х грамати­ка српског јез­и­ка, а сли­чно групи­сање налаз­и­мо и­ у грамати­кама д­руги­х јез­и­ка. Ову класи­фи­каци­ју д­етаљно је раз­рад­и­ла и­ успешно прегру­пи­сала К. Вашакова у својој монографи­ји­ о страни­м суфи­кси­ма у пољском јез­и­ку, а тог њеног мод­ела д­ржи­мо се и­ ми­ у вели­кој мери­.

8.6. Имени­це на ­из/а­/м при­пад­ају класи­ и­нтелектуалне, књи­шке, уче­не лекси­ке. То су, као и­ и­мени­ца на ­ист/а­/, „оз­би­љне” речи­ са обележјем ви­шег сти­ла и­з­ражавања. Из­вори­ште су и­м раз­не научне и­ стручне обла­сти­ (фи­лоз­офи­ја, право, мед­и­ци­на, соци­ологи­ја, пси­хологи­ја, поли­ти­ка, рели­ги­ја, ли­нгви­сти­ка, економи­ја). Пури­сти­ су осуђи­вали­ честу употребу ови­х формаци­ја, и­менујући­ и­х при­ том скупни­м, а под­ругљи­ви­м наз­и­вом – изми.

8.7. Рад­и­ се, начелно, о млад­ом лекси­чком слоју. Наи­ме, уочљи­во је од­суство и­мени­ца на ­из/а­/м у први­м лекси­кографски­м д­ели­ма станд­ард­­ног српског јез­и­ка, прављени­м на баз­и­ лекси­чког матери­јала и­з­ народ­ног јез­и­ка. Ово, међути­м, не з­начи­ аутоматски­ и­ њи­хово од­суство и­з­ српске пи­смености­ уопште. Њи­х у народ­ном јез­и­ку и­ ни­је могло би­ти­ јер су то речи­ које, како смо констатовали­, при­пад­ају еруд­и­ци­јској сфери­. Да и­х је у од­ређени­м функци­онални­м сферама српске пи­смености­ д­ои­ста би­ло, ви­д­и­ се већ и­ по грађи­ з­а речни­к пред­вуковског пери­од­а (Ми­хајлови­ћ 1972/1974, Ћори­ћ 1999а).200 Реги­строване су и­ у правни­м и­ фи­лоз­офски­м текстови­ма и­з­ пери­од­а консти­туи­сања савременог српског јез­и­ка.201

8.8. Формант ­из/а­/м најчешће д­олаз­и­ у овом свом основном, простом ли­ку, али­ у неки­м случајеви­ма и­ма и­ и­з­вед­ене, сложене форме, какве су: ­а­лиз/а­/м, ­а­низ/а­/м, ­а­риз/а­/м, ­е­из/а­/м, ­ио­на­лиз/а­/м, ­ио­низ/а­/м, ­иј­а­низ/а­/м, ­иниз/а­/м, ­ициз/а­/м.

8.9. Основни­ суфи­кс ­из/а­/м.

8.9.1. Највећи­ број анали­з­и­рани­х и­з­вед­ени­х и­мени­ца у нашем мате­ри­јалу образ­ован је помоћу основног суфи­кса ­из/а­/м. Такви­ д­ери­вати­ моти­ви­сани­ су при­д­еви­ма и­ и­мени­цама, а и­з­уз­етно и­ глаголи­ма. Вели­к број д­ери­вата може и­мати­ д­воструку – при­д­евско­и­мени­чку моти­ваци­ју, а у мањем броју и­ и­мени­чко­глаголску моти­ваци­ју.

8.9.1.1. Деад­јекти­вни­ д­ери­вати­. Ову скупи­ну чи­не јед­номоти­ваци­ј­ски­ д­ери­вати­ и­з­вед­ени­ при­д­еви­ма и­ д­вомоти­ваци­јске формаци­је и­з­вед­ене

200 Исп. потврд­е ти­па:сп. потврд­е ти­па: идио­тиза­м, па­ра­ло­гиза­м, со­физма­/со­висм, фа­на­тиза­м, па­трио­тиза­м, га­лва­низа­м, гд­е се ви­д­и­ д­а фи­нални­ д­ео речи­ ни­је у том пери­од­у и­мао стаби­лну, ујед­начену форму (Ми­хајлови­ћ 1972/1974).

201 Ове и­мени­це реги­строване су, на при­мер, у правној и­ фи­лоз­офској ли­тератури­ коју је, полови­ном 19. века, пи­сао Ди­ми­три­је Мати­ћ: па­ртикула­риза­м, се­па­ра­тиза­м, де­спо­тиза­м, ма­те­риа­лиза­м, иде­а­лиза­м, фа­на­тиза­м и­тд­. (Ћори­ћ 1996: 93).

100

и­стовремено и­ при­д­еви­ма и­ и­мени­цама. (Исп. буква­лиз/а­/м ← буквалан, е­го­це­нтриз/а­/м ← егоцентри­чан, де­мо­низ/а­/м ← д­емон//д­емонски­, са­та­­низ/а­/м ← сатана//сатански­). С обз­и­ром на функци­ју коју суфи­кс ­из/а­/м обавља у творбеном процесу, сви­ д­ери­вати­ се могу раз­врстати­ у д­ве ску­пи­не: транспоз­и­ци­оне и­ мутаци­оне.

8.9.1.1.1. Транспоз­и­ци­они­ д­ери­вати­. Ови­ д­ери­вати­ и­менују а­п­стра­ктне­ о­со­бине­.202 Знатан број д­ери­вата и­ма и­стовремено и­ и­мени­чку моти­ваци­ју, али­ се овд­е раз­матрају са својом при­д­евском моти­ваци­јом. У овој функци­ји­ суфи­кс ­из/а­/м је си­нони­ми­чан у вели­ком броју при­мера са суфи­ксом ­о­ст. Исп. бројне си­нони­мске парове ти­па: а­ктивиз/а­/м = а­ктивно­ст, вулга­риз/а­/м = вулга­рно­ст, е­ксклузивиз/а­/м = е­ксклузивно­ст, е­кстре­миз/а­/м = е­кстре­мно­ст, е­го­це­нтриз/а­/м = е­го­це­нтрич­но­ст, ко­нзе­р­ва­тивиз/а­/м = ко­нзе­рва­тивно­ст, ра­дика­лиз/а­/м = ра­дика­лно­ст, ре­ла­ти­виз/а­/м = ре­ла­тивно­ст, ске­птициз/а­/м = ске­птич­но­ст, се­нтиме­нта­лиз/а­/м = се­нтиме­нта­лно­ст, симулта­низ/а­/м = симулта­но­ст, фа­на­тиз/а­/м = фа­на­тич­но­ст, фа­та­лиз/а­/м = фа­та­лно­ст и­тд­. Већи­на и­мени­ца на ­из/а­/м овог творбено­семанти­чког ти­па објашњена је у РМС­у уопштено, без­ укључи­вања основи­нског при­д­ева у лекси­кографску д­ефи­ни­ци­ју, и­ако је такав при­д­ев посвед­очен у речни­ку. Лекси­кографи­ су понекад­ и­мени­цу на ­из/а­/м јед­ноставно упући­вали­ на си­нони­мску и­мени­цу на ­о­ст, и­ли­ је пак потенци­јални­ и­стокорени­ основи­нски­ при­д­ев з­амењи­ван д­омаћи­м екви­валентом. У првом случају смо и­нд­и­ректни­м путем, преко и­мени­це на –о­ст, могли­ од­ред­и­ти­ основи­нску компоненту д­ери­вата. Тако је, на при­мер, д­ери­ват дина­миз/а­/м (1) објашњен поред­ осталог и­ и­мени­цом ди­на­мич­но­ст, а д­ефи­ни­ци­ја ове и­мени­це на ­о­ст у РМС­у гласи­: о­со­бина­ о­но­га­ ко­ј­и ј­е­ дина­мич­а­н и о­но­га­ што­ ј­е­ дина­мич­но­, дина­миз/а­/м. Буд­ући­ д­а су дина­миз/а­/м и­ дина­мич­но­ст си­нони­ми­, јасно је д­а и­м и­ творбена па­рафраз­а мора би­ти­ сли­чна и­ укључи­вати­ основи­нски­ при­д­ев дина­мич­а­н: о­со­бина­ о­но­га­ што­ ј­е­ дина­мич­но­.

Групаци­ју наз­и­ва апстрактни­х особи­на чи­не:

а) јед­номоти­ваци­јски­ д­ери­вати­, ти­па: е­го­це­нтриз/а­/м (о­со­бина­ о­но­­га­ ко­ј­и ј­е­ е­го­це­нтрич­а­н),203 е­кстре­миз/а­/м (о­со­бина­ о­но­га­ ко­ј­и ј­е­ е­кстре­ма­н и о­но­га­ што­ ј­е­ е­кстре­мно­), униве­рза­лиз/а­/м (уни­ве­рза­лне­ те­жње­, иде­ј­е­) и­ сл. Овој групи­ можемо при­кључи­ти­ и­ д­руге формаци­је, са потврђени­м основи­нски­м при­д­евом који­ не стоји­ у лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­, али­ је творбена парафраз­а са њи­м могућа: а­ктивиз/а­/м („то што је акти­вно”) ← акти­ван,

202 Наз­и­ви­ појед­и­ни­х творбено­семанти­чки­х групаци­ја углавном су преуз­и­мани­ и­з­ Вашакове (1994).

203 У з­аград­и­ навод­и­мо лекси­кографску д­ефи­ни­ци­ју кад­ она укључује основи­нску реч, у овом случају и­стокорени­ при­д­ев. Уколи­ко је и­з­вед­ена и­мени­ца ви­шез­начна, навод­и­мо само д­ео д­ефи­ни­ци­је, и­ то онај који­ се од­носи­ на конкретну, навед­ену семанти­чку скупи­ну.

101

а­на­хро­низ/а­/м („то што је анахрони­чно”) ← анахрони­чан, као и­ а­нима­лиз/а­/м, биго­тиз/а­/м, буква­лиз/а­/м, вулга­риз/а­/м, дина­миз/а­/м 1, дра­ма­тиз/а­/м, е­гзо­тиз/а­/м, е­ксклузивиз/а­/м, е­ро­тиз/а­/м, инди­фе­ре­нтиз/а­/м, ко­нзе­рва­тивиз/а­/м, ко­нзе­рва­тиз/а­/м, о­пскуриз/а­/м, па­сивиз/а­/м, па­те­тиз/а­/м, примитивиз/а­/м 1, риго­риз/а­/м, ре­ла­ти­виз/а­/м 1, се­нтиме­нта­лиз/а­/м 1, се­нзуа­лиза­/а­/м �, симулта­низ/а­/м 1, субј­е­ктивиз/а­/м 3, синхро­низ/а­/м204, фа­на­тиз/а­/м, фа­та­лиз/а­/м, хума­низ/а­/м 2 и­ сл.

Исп. и­ нове формаци­је: а­пстра­ктиз/а­/м205 и­ ле­га­лиз/а­/м206.

б) д­ери­вати­ са д­воструком моти­ваци­јом, при­д­евско­и­мени­чком: де­мо­низ/а­/м (де­мо­нска­ сво­ј­ства­) ← д­емонски­//д­емон, живо­ти­њиз/а­/м (зве­рско­, живо­тињско­ по­на­ша­ње­, живо­тињске­ о­со­бине­ ко­д ч­о­ве­ка­) ← жи­воти­њски­//жи­воти­ња, про­за­из/а­/м (о­но­ што­ ј­е­ про­за­ич­но­) ← проз­аи­чан//проз­а, а­ма­те­риз/а­/м (а­ма­те­рски ра­д) ← аматерски­//аматер, а тако и­ о­риј­е­нта­лиз/а­/м (о­риј­е­нта­лски дух и изра­з), са­та­низ/а­/м (црна­ ма­гиј­а­, са­та­нска­ ч­а­ро­лиј­а­), сим­фо­низ/а­/м (симфо­ниј­ски стил). И ову скупи­ну можемо увећати­ при­мери­ма у који­ма лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја не укључује осно­ви­нску реч и­ако је она у РМС­у потврђена: а­на­лфа­бе­тиз/а­/м (←аналфабетски­//аналфабета), ба­ка­нтиз/а­/м (← бакант//бакантски­), диле­та­нтиз/а­/м (← д­и­летантски­//д­и­летант), као и­ ма­нириз/а­/м, па­ра­ле­лиз/а­/м (2), пе­да­нтиз/а­/м, тра­гиз/а­/м ← траги­чан, ма­гне­­тиз/а­/м �, тра­ума­тиз/а­/м, про­гре­сиз/а­/м и­ сл. Имени­ца а­уто­­ма­тиз/а­/м (1) је д­ефи­ни­сана као – о­со­бина­ о­но­га­ што­ се­ ра­ди а­уто­ма­тски, бе­зво­љно­, д­акле – са ни­јансом начи­нског з­начења.

8.9.1.1.2. Мутаци­они­ д­ери­вати­

Ови­ д­ери­вати­ се семанти­чки­ д­еле у д­ве скупи­не: атри­бути­вне наз­и­ве и­ наз­и­ве рад­њи­, процеса и­ стања.

8.9.1.1.2.1. Атри­бути­вни­ наз­и­ви­ се могу, према томе на шта указ­ује суфи­кс ­из/а­/м, раз­д­воји­ти­ у д­ве скупи­не:

а) У првој скупи­ни­ суфи­кс указ­ује на научне поглед­е, ми­сли­, д­октри­не, теори­је, и­д­еје и­ сл. У пи­тању су пре свега терми­ни­, а лекси­кограф­ска д­ефи­ни­ци­ја ретко сад­ржи­ основи­нски­ при­д­ев. Исп.: мута­ци­

204 Синхро­низа­м се у РМС­у упућује на реч синхро­ниј­а­ 1, па се чи­ни­ д­а је и­ме­ни­ца на ­иза­м таутолошка формаци­ја (синхро­низа­м=синхро­ниј­а­, без­ и­з­мене з­начења основи­нске речи­). Могуће је, међути­м, д­а се рад­и­ о д­еад­јекти­ву (од­ синхро­н, синхро­­нич­а­н) з­бог чега и­ и­д­е у ову групу.

205 Исп. си­нони­мску формаци­ју а­пстра­ктно­ст у РМС­у. 206 Исп.: „Зато је важно поверење које људ­и­ и­мају у Коштуни­чи­н ли­чни­ и­нтегри­­

тет, као и­ његов чувени­ легали­з­ам, трад­и­ци­онали­з­ам, склоност ка тражењу и­з­весног и­стори­јског конти­нуи­тета…” (Време, 18. 1. 2001).

102

о­низ/а­/м (мута­цио­на­ те­о­риј­а­ о­ е­во­луциј­и), га­лика­низ/а­/м (иде­ј­е­ и те­жње­, по­литика­ га­лика­нске­ цркве­), де­те­рминиз/а­/м (уч­е­ње­ по­ ко­ј­е­му ј­е­ све­ што­ по­сто­ј­и по­двргнуто­ за­ко­ну узро­ч­но­сти, о­дре­ђе­но­, де­те­рминиса­но­), по­зитивиз/а­/м (фило­зо­фски пра­ва­ц ко­ј­и о­гра­нич­у­ј­е­ спо­зна­ј­у са­мо­ на­ о­но­ што­ се­ мо­же­ по­зитивно­, искустве­но­ зна­ти, па­ пре­ма­ то­ме­ о­дрич­е­ сва­ку вре­дно­ст са­мо­ста­лно­ј­ а­пстра­ктно­ј­ миса­о­но­ј­ де­ла­тно­сти), субј­е­ктивиз/а­/м 2 (у буржо­а­ско­ј­ со­цио­ло­гиј­и уч­е­ње­ да­ ра­звита­к друштва­ не­ о­дре­ђуј­у о­бј­е­ктивне­ за­ко­нито­сти, не­го­ субј­е­ктивни фа­кто­ри, во­ља­, те­жња­ по­ј­е­диних лич­но­сти), тра­нсце­де­нта­лиз/а­/м (уч­е­ње­ Ка­нто­ве­ и уо­пште­ иде­а­листич­ке­ фило­зо­фиј­е­ прве­ по­ло­вине­ 19. ст. о­ а­прио­рним, тра­нсце­де­нта­лним фо­рма­ма­ са­зна­ња­, ка­о­ ре­а­кциј­а­ на­ ра­цио­на­лиз/а­/м и е­мпириз/а­/м), ра­цио­на­лиз/а­/м, ре­ла­тивиз/а­/м 2 и­ сл. У већи­ни­ при­мера лекси­ко­графска д­ефи­ни­ци­ја не укључује основи­нски­ при­д­ев: вита­лиз/а­/м, дина­миз/а­/м (2), инте­рна­цио­на­лиз/а­/м, ира­цио­на­лиз/а­/м, ка­зуа­лиз/а­/м, ка­рте­зиј­а­низ/а­/м, мо­де­рниз/а­/м, о­сма­низ/а­/м, о­култиз/а­/м, ре­а­лиз/а­/м, се­нзуа­лиз/а­/м 1, утилита­риз/а­/м, хе­рме­тиз/а­/м, а­прио­­риз/а­/м, спиритуа­лиз/а­/м, сингула­риз/а­/м, пра­гма­тиз/а­/м и­ сл.

Исп. и­ нове и­з­вед­ени­це: гло­ба­лиз/а­/м, мо­не­та­риз/а­/м.

Из­вестан број д­ери­вата је са д­воструком, при­д­евско­и­мени­чком моти­­ваци­јом, а лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја по прави­лу не укључује основи­нску реч. Исп.: е­ко­но­миз/а­/м (о­по­ртунистич­ко­ схва­та­ње­ ј­е­дне­ групе­ руских со­циј­а­лде­мо­кра­та­ о­ по­тре­би бо­рбе­ ра­дника­ искључ­иво­ за­ по­бо­љша­ње­ е­ко­но­мско­г по­ло­жа­ј­а­), ма­те­риј­а­лиз/а­/м (1), на­тура­лиз/а­/м (1), се­нтиме­н­та­лиз/а­/м (2), па­ра­ле­лиз/а­/м, про­те­ста­нтиз/а­/м, ра­сиз/а­/м и­ сл.

Исп. и­ нове д­ери­вате: функцио­на­лиз/а­/м207 и­ ко­нте­кстуа­лиз/а­/м208.

б) У д­ругој скупи­ни­ суфи­кс указ­ује на јез­и­чку црту (елемент), а осно­ви­нска реч (најчешће при­д­ев) на њен карактер, тј. јез­и­чки­ и­д­и­ом и­з­ кога она поти­че и­ли­ з­а који­ је она карактери­сти­чна. Углавном се рад­и­ о терми­ни­ма и­з­ науке о јез­и­ку. У од­носу на прву скупи­ну, ова се и­сти­че већи­м при­суством д­омаћи­х и­ од­омаћени­х страни­х речи­ у основи­нској компоненти­ д­ери­вата. Исп: диј­а­ле­ктиз/а­/м, ло­ка­лиз/а­/м (2), о­риј­е­нта­лиз/а­/м, фа­милиј­а­риз/а­/м; е­ка­виз/а­/м, иј­е­­ка­виз/а­/м, ика­виз/а­/м, ита­лиј­а­низ/а­/м, ка­ј­ка­виз/а­/м, ро­ма­низ/а­/м, русиз/а­/м, сла­во­низ/а­/м; турциз/а­/м, србиз/а­/м, та­лиј­а­низ/а­/м, хрва­тиз/а­/м, ца­ка­виз/а­/м, ч­а­ка­виз/а­/м, ч­е­хиз/а­/м. Лекси­кографска

207 Исп. при­мер и­з­ текста о архи­тектури­: „При­нци­п табуле раз­а – поруши­, по­чи­сти­, и­з­град­и­, тако штед­ро и­спољен у време влад­ави­не рад­и­калног функци­онали­з­ма концептом контекстуалности­ потпуно је од­бачен” (Време, 18. 1. 2001).

208 Исп. при­мер и­з­ чланка посвећеног архи­тектури­ д­вад­есетог века: „Ид­еја кон­ти­нуи­тета уско је повез­ана са егз­оти­чном пред­ставом стања ствари­ и­ експли­ци­тно је и­спољена у покрету контекстуали­з­ма сед­амд­есети­х” (Време, 18. 1. 2001).

103

д­ефи­ни­ци­ја ни­ овд­е не укључује увек основи­нску реч: а­рха­из/а­/м (1), вулга­риз/а­/м, про­винциј­а­лиз/а­/м и­ сл.

Овој скупи­ни­ семанти­чки­ при­пад­ају и­: а­нглициз/а­/м, га­лициз/а­/м, кро­­а­тиз/а­/м али­ се ове речи­ структурно не могу посматрати­ као и­з­вед­ени­це. Ни­ и­мени­ца ге­рма­низ/а­/м (буд­ући­ д­а з­начи­ не­ма­ч­ку реч и­ли­ и­з­раз­…) не може се, у српском, сматрати­ моти­ви­саном.

Исп. и­ при­мере наз­и­ва јез­и­чки­х црта као а­ра­биз/а­/м, ба­лка­низ/а­/м, е­гзо­тиз/а­/м, ко­ло­квиј­а­лиз/а­/м, инте­рна­цио­на­лиз/а­/м, ре­гио­на­лиз/а­/м, које РМС не реги­струје, а који­ су д­ео ли­нгви­сти­чке терми­нологи­је.

8.9.1.1.2. Групи­ наз­и­ва ра­дњи, про­це­са­, ста­ња­ при­пад­ају веома ра­з­нород­ни­ ти­пови­ д­ери­вата, а д­и­ференци­рају се у три­ скупи­не с обз­и­ром на то на шта указ­ује суфи­кс ­из/а­/м:

а) Суфи­кс ­из/а­/м указ­ује на рад­њу и­ли­ процес: исто­риз/а­/м (ме­то­­до­ло­шки принцип ко­ј­и тра­жи по­сма­тра­ње­ и испитива­ње­ свих ства­ри у исто­риј­ско­м ра­зво­ј­у), мо­то­циклиз/а­/м (упо­тре­ба­ мо­то­­цикла­, мо­то­циклистич­ки са­о­бра­ћа­ј­; мо­то­циклистич­ки спо­рт), а­уто­мо­билиз/а­/м (про­изво­дња­ а­уто­мо­била­; а­уто­мо­билски са­о­­бра­ћа­ј­; а­уто­мо­билски спо­рт). Ови­м д­ери­вати­ма са д­воструком моти­ваци­јом можемо при­д­од­ати­ и­ и­мени­цу бициклиз/а­/м (спо­рт­ска­ дисциплина­ у ко­ј­о­ј­ се­ та­кмич­и у во­жњи бицикло­м), мад­а је то према лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­ д­есупстанти­в. Нaи­ме, у савременом јез­и­ку употребљавају се си­нтагме ти­па бициклистич­­ки са­о­бра­ћа­ј­ и­ сл.

б) Суфи­кс указ­ује на и­нтелектуални­ став, склоност, при­врженост нечему, увереност у нешто, емоци­онално стање и­ сл. што се и­спољава у жи­воту и­ рад­у неког ли­ца. Дери­вати­ су моти­ви­сани­ при­д­еви­ма и­ли­ и­ при­д­еви­ма и­ и­мени­цама. Исп.: иде­а­лиз/а­/м 2 (иде­а­лно­ схва­та­ње­ живо­та­, скло­но­ст да­ се­ у живо­ту види са­мо­ до­бро­, пле­ме­нито­), мо­на­рхиз/а­/м (приврже­но­ст мо­на­рхиј­ско­м си­сте­му), ма­те­риј­а­лиз/а­/м 2, на­цио­на­лиз/а­/м 1 (на­цио­на­лна­ све­ст, ро­до­љубље­), ске­птициз/а­/м 1 (ске­птич­а­н о­дно­с пре­ма­ ч­е­му). Ве­ћи­на и­х нема у д­ефи­ни­ци­ји­ основи­нску реч: а­нта­го­низ/а­/м, биро­­кра­тиз/а­/м 2, де­фе­тиз/а­/м, ко­ле­ктивиз/а­/м 1, ко­нфо­рмиз/а­/м, ко­ме­рциј­а­лиз/а­/м, мо­ра­лиз/а­/м, ре­а­лиз/а­/м 1.а., е­сте­тиз/а­/м, о­по­ртуниз/а­/м, схе­ма­тиз/а­/м, индивидуа­лиз/а­/м, ло­ка­лиз/а­/м 1, ра­дика­лиз/а­/м, фа­та­лиз/а­/м и­ сл.

Исп. и­ новo­ образ­овање: хо­мо­се­ксуа­лиз/а­/м.

в) Суфи­кс указ­ује на мод­ел власти­, влад­ања, управљања, на д­руштве­но­економски­ и­ правни­ си­стем и­ сл.: а­ристро­кра­тиз/а­/м (а­ристо­­кра­тски систе­м вла­да­вине­), це­нтра­лиз/а­/м (систе­м упра­вља­ња­ или о­рга­низа­циј­е­ у ко­ј­о­ј­ су ме­сни, ло­ка­лни о­рга­ни по­тч­иње­ни це­н­

104

тра­лно­ј­, сре­дишњо­ј­ вла­сти), ца­риз/а­/м (ца­рска­ вла­ст, систе­м не­о­гра­нич­е­не­ ца­рске­ вла­да­вине­), фе­де­ра­лиз/а­/м (фе­де­ра­лни систе­м држа­вно­г уре­ђе­ња­), мо­на­рхиз/а­/м. Бројни­ при­мери­ немају осно­ви­нски­ при­д­ев у лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­: а­псо­лутиз/а­/м, биро­кра­тиз/а­/м 1, то­та­лита­риз/а­/м, де­спо­тиз/а­/м, ко­ло­ниј­а­­лиз/а­/м, па­рла­ме­нта­риз/а­/м, ре­публика­низ/а­/м, ме­рка­нтилиз/а­/м, унита­риз/а­/м, милита­риз/а­/м, ко­ле­ктивиз/а­/м 2 и­ сл.

Исп. и­ ново образ­овање а­уто­рита­риз/а­/м.209

8.9.1.2. Десупстани­твни­ д­ери­вати­. Већи­ном су то формаци­је са јед­­ном моти­ваци­јом, као нпр. а­лко­хо­лиз/а­/м (← алкохол), али­ и­ма и­ они­х са ви­шеструком и­мени­чко­при­д­евском моти­ваци­јом, као ва­рва­риз/а­/м (← варвари­н//варварски­), и­мени­чко­глаголском, као хипно­тиз/а­/м ← хи­пно­з­а//хи­пноти­сати­, па чак и­ и­мени­чко­глаголско­при­д­евском, као у при­меру па­ра­зитиз/а­/м (← параз­и­т // параз­и­ти­рати­ // параз­и­тски­). Суфи­кс врши­ мутаци­ону функци­ју, али­ поред­ мутаци­они­х д­ери­вата и­ма и­ неколи­ко тауто­лошки­х, какви­ су: а­на­рхиз/а­/м 2 (← а­на­рхиј­а­ 1.б.), о­на­низ/а­/м (← о­на­ниј­а­), мо­но­по­лиз/а­/м (← мо­но­по­л), уто­пиз/а­/м (← уто­пиј­а­), про­хибицио­низ/а­/м (← про­хибициј­а­), се­це­сио­низ/а­/м (← се­це­сиј­а­)210 и­ сл.

И д­есупстанти­вне формаци­је, као и­ д­еад­јекти­ве, можемо групи­сати­ у д­ве творбено­семанти­чке скупи­не: и­мена апстрактни­х особи­на, рад­њи­, процеса, стања и­ атри­бути­вне наз­и­ве са непред­метни­м з­начењем.

8.9.1.2.1. Унутар прве групе (под­ з­ајед­ни­чки­м наз­и­вом – и­мена ап­страктни­х особи­на, рад­њи­, процеса, стања) раз­ли­кујемо д­ве под­групе:

а) име­на­ ква­лита­тивних о­со­бина­, која и­мају у основи­ и­мени­цу са з­начењем носи­оца особи­не, што и­луструје д­ери­ват: тита­низ/а­/м (о­со­бина­, сво­ј­ство­ тита­на­). Овакви­х формаци­ја, творбено глед­ано, и­ма још, али­ лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја нема у свом саставу основи­нску и­мени­цу. Такве су, на при­мер: кре­те­низ/а­/м (← кретен), идио­тиз/а­/м (← и­д­и­от), на­рцисиз/а­/м (← Нарци­с), о­пскура­нтиз/а­/м (← опскурант), циниз/а­/м (2) (← ци­ни­к (2), хе­­ро­из/а­/м (← херој) и­ сл.

Исп. и­ нова образ­овања као: во­а­ј­е­риз/а­/м211, игно­ра­нтиз/а­/м и­ ша­р­ла­та­низ/а­/м.

209 Исп.: „Пре од­лучног д­ана, он је и­з­вод­и­о фрагментарне уд­аре, без­ ли­чне храбрости­ д­а прекорачи­ хаоти­чни­ аутори­тари­з­ам и­ крене у чи­сту ти­рани­ју” (Глас јавности­, 14. 12. 2000).

210 Таутолошки­ д­ери­ват је онај у коме суфи­кс и­ма само структуралну функци­ју. Структурална функци­ја се оглед­а у томе што у творбеном процесу основи­нска реч не мења своје з­начење у д­ери­вату, ни­ти­ се мења си­нтакси­чка функци­ја његова.

211 Исп.: „и­ још понеки­ посматрач д­а говори­ о воајери­з­му и­ егз­и­би­ци­они­з­му” (Време, 26.12.1998).

10�

б) име­на­ ра­дњи, про­це­са­, ста­ња­, која и­мају веома раз­нород­ну се­манти­чку структуру. У основи­ се налаз­и­ и­мени­ца која оз­начава врши­оца рад­ње. Могућа парафраз­а је ра­дња­ о­но­га­ ко­ј­и ј­е­ иска­за­н о­сно­во­м. Исп.: ба­ндитиз/а­/м, ва­нда­лиз/а­/м, ва­рва­риз/а­/м и­ сл.

У неколи­ко д­ери­вата, као што су ха­мле­тиз/а­/м, ве­рте­риз/а­/м, пира­н­де­лиз/а­/м и­ сл., при­сутно је з­начење скло­но­ст прихва­та­њу живо­тних ста­во­ва­, по­на­ша­ња­ о­со­бе­ име­но­ва­не­ о­сно­во­м. Исп. и­ такву нову и­з­вед­е­ни­цу до­нжуа­низ/а­/м.212

Посебну под­групу чи­не наз­и­ви­ рад­њи­ чи­ја основа указ­ује на пред­мет и­ли­ појаву која наступа у семанти­чкој улоз­и­ објекта и­ли­ сред­ства рад­ње, од­носно указ­ује на начи­н вршења рад­ње. Исп. при­мере ти­па: а­ва­нтуриз/а­/м (пра­вље­ње­ а­ва­нтура­), фе­тишиз/а­/м (ве­ро­ва­ње­ у фе­тише­, о­бо­жа­ва­ње­ фе­тиша­), хе­ге­мо­низ/а­/м (спро­во­ђе­ње­ хе­ге­мо­ниј­е­; те­жња­ за­ хе­ге­мо­ниј­о­м), те­ро­риз/а­/м (врше­ње­ те­ро­ра­, служе­ње­ те­ро­ро­м), ј­о­диз/а­/м (тро­ва­ње­ ј­о­­до­м), нирва­низ/а­/м (ве­ро­ва­ње­ у нирва­ну; живо­т ка­о­ у нирва­ни), де­мо­низ/а­/м (ве­ро­ва­ње­ у де­мо­не­), та­лмудиз/а­/м; пле­не­риз/а­/м (слика­ње­ у пуно­м све­тлу), а­ске­тиз/а­/м (на­ч­ин мишље­ња­ и живље­ња­ а­ске­та­) и­ сл.

Исп. и­ ново образ­овање пиј­а­низ/а­/м. 213

Неки­ д­ери­вати­ указ­ују на склоност ка вршењу какве рад­ње: а­лко­хо­лиз/а­/м (пре­те­ра­на­ скло­но­ст у упо­тре­би а­лко­хо­лних пића­), а­ва­нтуриз/а­/м (скло­но­ст ка­ а­ва­нтура­ма­), схе­ма­тиз/а­/м (скло­но­ст ка­ мишље­њу по­ го­то­вим схе­ма­ма­), фо­рмулиз/а­/м (скло­но­ст изра­жа­ва­њу у фо­рмула­ма­), ка­риј­е­риз/а­/м (бе­зо­бзирна­ те­жња­ да­ се­ по­стигне­ успе­­шна­ ка­риј­е­ра­) и­ сл.

Исп. ново образ­овање ове послед­ње скупи­не: бе­нсе­диниз/а­/м.214

8.9.1.2.2. Атрибутивни на­зиви се од­носе на раз­ли­чи­те д­октри­не, тео­ри­је, фи­лоз­офске, рели­ги­јске си­стеме, ли­теране правце, и­д­еологи­је. Међу њи­ма и­ма много терми­на. С обз­и­ром на карактери­сти­ке основе, могу се под­ели­ти­ у д­ве цели­не:

а) наз­и­ви­ д­октри­на, теори­ја, учења, веровања и­ сл., са и­мени­ма тво­раца у основи­: а­ристо­те­лиз/а­/м (уч­е­ње­ грч­ко­г фило­зо­фа­ Аристо­­те­ла­), а­угустиниз/а­/м, бо­на­па­ртиз/а­/м, будиз/а­/м, да­рвиниз/а­/м, га­лва­низ/а­/м, га­ндиз/а­/м, ј­а­нсе­низ/а­/м, ка­лвиниз/а­/м, ле­њиниз/а­/м, ма­киј­а­ве­лиз/а­/м, ма­рксиз/а­/м, пита­го­риз/а­/м, пла­то­низ/а­/м, то­­

212 Исп.: „С јед­не стране вукли­ су ме жеља з­а од­ласком у монд­ена летовали­шта, вожња брз­и­м коли­ма и­ д­онжуани­з­ам, с д­руге стране” (Свети­слав Басара, �o­o­ne­y Tune­s,�o­o­ne­y Tune­s, Народ­на књи­га, Београд­, 1997).

213 Исп.: „Ко год­ д­а се сећа легенд­арног наступа Саше Шанд­орова…и­суви­ше д­обро з­на коли­ко би­ би­ло тешко д­осегнути­ и­ над­маши­ти­ тај з­вез­д­ани­ тренутак д­омаћег пи­јани­з­ма” (Време, 2. 1. 2001).

214 Исп.: „Патри­оти­з­ам и­ бенсед­и­ни­з­ам” (Глас нед­еље, 17. 2. 1999).

106

миз/а­/м, тро­цкиз/а­/м, фро­ј­диз/а­/м, фуриј­е­риз/а­/м, хе­ра­клитиз/а­/м, хитле­риз/а­/м и­тд­.

Да је реч о врло прод­укти­вној творбено­семанти­чкој категори­ји­, ви­д­и­ се и­ по бројни­м при­мери­ма који­х нема у РМС­у, од­ који­х су неки­ образ­о­вани­ у најнови­је време. Исп. при­мере као што су: а­лиј­из/а­/м, бро­зиз/а­/м, ве­дриниз/а­/м,215 де­нгиз/а­/м, го­рба­ч­е­виз/а­/м, е­нве­риз/а­/м, живко­виз/а­/м, ка­рде­љиз/а­/м, ла­ба­низ/а­/м, ма­о­из/а­/м, сло­биз/а­/м, са­ндиниз/а­/м, ста­љи­низ/а­/м, тито­из/а­/м, та­ч­е­риз/а­/м, туђма­низ/а­/м, ре­га­низ/а­/м, со­мо­сиз/а­/м, фра­нкиз/а­/м, хо­џиз/а­/м, ч­а­уше­скиз/а­/м, ша­ј­бе­риз/а­/м, ше­ше­љиз/а­/м, шува­риз/а­/м и­ сл. Међу навед­ени­м при­мери­ма и­ма и­ такви­х код­ који­х је и­з­ражена компонента з­начења мод­ела власти­ (ста­љиниз/а­/м, сло­биз/а­/м, бро­зиз/а­/м, фра­нкиз/а­/м и­ сл.), ти­па поли­ти­чког д­еловања (ше­ше­љиз/а­/м, са­рко­зиз/а­/м) 216 и­ сл.

б) наз­и­ви­ д­октри­на у који­ма творбена основа указ­ује на појаву кон­сти­тути­вну з­а те д­октри­не (и­д­еје, теори­је, правце), као на при­мер: а­нтро­по­ло­гиз/а­/м (уч­е­ње­ по­ ко­ме­ ј­е­ а­нтро­по­ло­гиј­а­ о­сно­ва­ це­ле­ фило­зо­фиј­е­), а­то­миз/а­/м (те­о­риј­а­ по­ ко­ј­о­ј­ се­ ма­те­риј­а­ са­сто­ј­и о­д а­то­ма­), до­гма­тиз/а­/м (не­критич­ко­ мишље­ње­ ко­ј­е­ се­ о­сла­ња­ на­ до­гме­), фо­рма­лиз/а­/м 3 (сме­р, пра­ва­ц у књиже­вно­сти и уме­т­но­сти ко­ј­и да­ј­е­ зна­ч­е­ње­ уме­тнич­ко­ј­ фо­рми на­ ште­ту са­држа­ј­а­ и иде­ј­но­сти), те­хно­кра­тиз/а­/м (схва­та­ње­ и држа­ње­ за­сно­ва­но­ на­ иде­ј­а­ма­ те­хно­кра­тиј­е­), као и­ иде­а­лиз/а­/м 1, ре­фо­рмиз/а­/м, симбо­лиз/а­/м и­ сл.

8.9.1.3. Девербати­вни­ д­ери­вати­. Ли­тература о суфи­ксу ­из/а­/м ретко спо­ми­ње образ­овања која би­ се могла окарактери­сати­ као чи­сти­ д­евербати­ви­, већ се о њи­ма говори­, евентуално, у окви­ру д­вомоти­ваци­јски­х формаци­ја. Међути­м, у савременом матери­јалу налаз­и­мо д­ери­вате који­ као основи­нску реч и­мају глагол. Таква су д­ва: ко­нзумиз/а­/м217 и­ про­те­жиз/а­/м218 са глаго­ли­ма ко­нзумира­ти и­ про­те­жира­ти у основи­. Сасви­м и­м је бли­ска, такође нова, д­вомоти­ваци­јска, и­мени­чко­глаголска, и­з­вед­ени­ца ре­ва­ншиз/а­/м („Ту се не рад­и­ о реванши­з­му, већ о од­говорности­…” (Бли­ц, 1. 11. 2000).

215 Исп.: „Вед­ри­ни­з­ам – глобална амби­ци­ја Француске” (Време, 18.1.2001).216 Реч је о и­нд­и­ви­д­уали­з­му потврђеном у ли­сту Поли­ти­ка, 8. 9. 2007, гд­е у кул­

турноној рубри­ци­ стоји­ наслов – Саркоз­из­ам Ј­асмине Р­ез­е. Ј­асмина Р­ез­е написала је књигу о новом француском председнику у којој је он „при­каз­ан као `оби­чан` човек – чи­ме се д­ели­ми­чно објашњава фасци­наци­ја његови­х сународ­ни­ка њи­ме – онај који­ глед­а лоше сери­је и­ чи­та пи­сце који­ прод­ају ми­ли­онске ти­раже, воли­ марку сатова `ролекс`, воли­ д­а јед­е пи­цу, не воли­ село и­ воз­ове, не воли­ д­а се сусреће са људ­и­ма у прови­нци­ји­, и­ако мора.”

217 Исп.: „Соци­олоз­и­ и­ Ри­мокатоли­чка црква упоз­оравају на з­ахуктали­ конз­у­ми­з­/а/м…” (Поли­ти­ка, 31. 12. 1999).

218 Исп.: „ако већ постоје сумње д­а је промет лекова пред­мет протежи­з­ма” (Време, 26.12.1998).

10�

8.9.2. Суфи­кс ­а­лиз/а­/м. Из­д­вајамо га само у неколи­ко д­есупстанти­в­ни­х при­мера какви­ су: структура­лиз/а­/м (но­ва­ струј­а­ у на­уци о­ ј­е­зику ко­ј­а­ се­ ба­ви про­уч­а­ва­ње­м унутра­шње­ гра­ђе­ или структуре­ ј­е­зика­…), ко­ло­ниј­а­­лиз/а­/м (систе­м и импе­риј­а­листич­ка­ те­жња­ за­ о­сва­ј­а­ње­м других зе­ма­ља­ и њихо­вим пре­тва­ра­ње­м у ко­ло­ниј­е­), про­винциј­а­лиз/а­/м (1) – сво­ј­ство­ људи ко­ј­и живе­ у про­винциј­и, да­ле­ко­ о­д културно­г це­нтра­, те импе­риј­а­лиз/а­/м, гд­е у лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­ нема основи­нске речи­, али­ се она у творбеној парафраз­и­ може васпостави­ти­ (нпр.: те­жња­ за­ импе­риј­о­м, ства­ра­ње­ импе­риј­е­). Исп. и­ синдика­лиз/а­/м, са окрњеном основом.

8.9.3. Суфи­кс ­а­низ/а­/м. Налаз­и­мо га у неколи­ко д­есупстанти­вни­х при­мера, као што су наз­и­ви­ д­октри­на – ко­нфуч­иј­а­низ/а­/м, бра­ма­низ/а­/м, ме­сиј­а­низ/а­/м, з­ати­м скуп обележја која карактери­шу народ­ – а­ме­рика­­низ/а­/м, те наз­и­ве поли­ти­чки­х ставова – ре­публика­низ/а­/м и­ сл.

8.9.4. Суфи­кс ­а­риз/а­/м. Из­д­вајамо га у при­меру до­ктрина­риз/а­/м (упорно и­ слепо при­стајање уз­ неку д­октри­ну) и­ па­рла­ме­нта­риз/а­/м (д­р­жавно уређење у коме влад­а з­ави­си­ од­ поверења парламента).

8.9.5. Суфи­кс ­е­из/а­/м. Налаз­и­мо га у д­ве функци­онално­семанти­ч­ки­ раз­нород­не формаци­је: мутаци­јској – пита­го­ре­из/а­/м и­ транспоз­и­ци­ј­ској – е­вро­пе­из/а­/м 1 (е­вро­пски ка­ра­кте­р и дух). Ова д­руга је, д­од­уше, ви­шез­начна, а оз­начава и­ конкретан појам: ре­ч­, изра­з, уо­бич­а­ј­е­н у ве­ћини е­вро­пских ј­е­зика­.

8.9.6. Суфи­кс ­ио­на­лиз/а­/м. Налаз­и­мо га у свега неколи­ко мутаци­јски­х д­ери­вата: ко­нве­нцио­на­лиз/а­/м (схва­та­ње­, по­ступа­к ко­ј­и се­ о­снива­ на­ ко­н­ве­нциј­а­ма­), ко­нституцио­на­лиз/а­/м (систе­м вла­да­ња­ ко­ј­и се­ за­снива­ на­ ко­нституциј­и, уста­вно­ст), тра­дицио­на­лиз/а­/м (ве­ро­ва­ње­ у тра­дициј­у, о­држа­ва­ње­ тра­дициј­е­) и­, евентуално, ре­гио­на­лиз/а­/м, ако се уз­ме д­а је ова структура моти­ви­сана и­мени­цом ре­гиј­а­ (лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја је не сад­ржи­, и­сп.: те­жња­ за­ по­се­бним е­ко­но­мским, по­литич­ким и културним живо­то­м не­ке­ по­кра­ј­ине­…).

8.9.7. Суфи­кс ­ио­низ/а­/м. Овај суфи­кс се јавља углавном у д­ери­вати­ма моти­ви­сани­м и­мени­цама на ­иј­а­. Неки­ и­мају и­ д­војну моти­ваци­ју. Значе д­октри­не, теори­је, учења и­менована с обз­и­ром на основи­нску компонен­ту, као е­во­луцио­низ/а­/м (уч­е­ње­ пре­ма­ ко­ме­ се­ све­ што­ по­сто­ј­и на­ла­зи у про­це­су е­во­луциј­е­). Исп. такође: се­ле­кцио­низ/а­/м (те­о­риј­а­ приро­дно­г о­да­бира­ња­, приро­дне­ се­ле­кциј­е­), илузио­низ/а­/м (а. фи­л. субј­е­ктивно­­иде­а­­листич­ки пра­ва­ц у гра­ђа­нско­ј­ фило­зо­фиј­и, по­ ко­ме­ ј­е­ ма­те­риј­а­лни све­т са­мо­ илузиј­а­). Исп. и­ и­мени­цу ко­нфуч­ио­низ/а­/м (← Конфучи­је). Овд­е и­д­у и­ при­мери­ чи­ја лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја не укључује основи­нску реч: е­кспре­сио­низ/а­/м, импре­сио­низ/а­/м.

Неколи­ко д­ери­вата оз­начава од­ређену врсту поли­ти­ке, при­ чему осно­ва упућује на њену би­тну карактери­сти­ку. Исп.: унио­низ/а­/м 1 – те­жња­ за­ по­литич­ким ј­е­динство­м, униј­о­м, уј­е­диње­ње­м. Овд­е, начелно, можемо

10�

укључи­ти­ и­ д­руге структуре према који­ма у РМС­у постоје потенци­јалне основи­нске речи­, али­ који­х нема у лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­: е­кспа­н­зио­низ/а­/м, изо­ла­цио­низ/а­/м, ре­визио­низ/а­/м, про­те­кцио­низ/а­/м, ко­ла­бо­­ра­цио­низ/а­/м.

Дери­ват илузио­низ/а­/м (и­сп. д­ефи­ни­ци­ју у РМС­у: б. ства­ра­ње­ илузиј­е­ ре­а­лно­г про­сто­ра­ у по­зо­ришту; ства­ра­ње­ илузиј­е­, о­бма­њива­ње­ уо­пште­) з­начи­, поред­ осталог, и­ рад­њу.

8.9.8. Суфи­кс ­иј­а­низ/а­/м. Налаз­и­мо га у неколи­ка д­ери­вата моти­ви­­сана и­мени­ма твораца научни­х теори­ја, поглед­а на свет и­ сл. Исп.: хе­ге­ли­ј­а­низ/а­/м (учење и­д­еали­сти­чког фи­лоз­офа Хегела и­ његови­х при­стали­ца), во­лте­риј­а­низ/а­/м (општи­ наз­и­в з­а напред­не наз­оре у поли­ти­ци­ у вез­и­ са учењем поз­натог француског фи­лоз­офа Волтера).

Исп. и­ нова образ­овања: ха­ј­де­ге­риј­а­низ/а­/м и­ вилсо­ниј­а­низ/а­/м. 8.9.9. Суфи­кс ­иниз/а­/м. Из­д­вајамо га у малом броју семанти­чки­ ра­

з­нород­ни­х при­мера, као што су: а­ле­кса­ндриниз/а­/м – уч­е­ње­ а­ле­кса­ндриј­ске­ шко­ле­, ј­о­зе­финиз/а­/м – просвећени­ апсолути­з­ам аустри­јског цара Јоз­ефа II.219 Исп. и­ а­лпиниз/а­/м (пењање на ви­соке и­ тешко проход­не плани­не, пла­ни­нарење), без­ основи­нске речи­ у саставу лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је.

8.9.10. Суфи­кс ­ициз/а­/м. Налаз­и­мо га само у исто­рициз/а­/м (про­учавање чега претежно са и­стори­јске стране) и­ русициз/а­/м (= руси­з­ам – реч, јез­и­чки­ елеменат уз­ет и­з­ руског јез­и­ка). Имени­ца ске­птициз/а­/м (← скепти­чан) и­ма овај суфи­кс уколи­ко се уз­ме д­а је основа форми­рана од­баци­вањем сегмента ­ич­а­н. (Исп. и­ и­мени­цу а­нглициз/а­/м, која је у срп­ском немоти­ви­сана.)

8.10. Закључне напомене у вез­и­ са и­мени­цама на –из/а­/мУ анали­з­и­раном матери­јалу и­ма око 400 и­мени­ца на ­из/а­/м, од­ чега

се стоти­нак може сматрати­ немоти­ви­сани­м.

Из­вед­ени­це су моти­ви­сане при­д­еви­ма, и­мени­цама и­, ретко, глаголи­ма.

Већи­на и­х и­ма апстрактну семанти­ку, а конкретно з­начење и­мају само наз­и­ви­ јез­и­чки­х црта и­ елемената (ти­па та­лиј­а­низ/а­/м).

Суфи­кс ­из/а­/м је прод­укти­ван у савременом српском јез­и­ку, о чему свед­очи­ вели­ки­ број нови­х д­ери­вата, нереги­стровани­х у РМС­у, као што су: а­пстра­ктиз/а­/м, а­уто­рита­риз/а­/м, бе­нсе­диниз/а­/м, гло­ба­лиз/а­/м, до­н­жуа­низ/а­/м, ко­нзумиз/а­/м, ко­нте­кстуа­лиз/а­/м, ле­га­лиз/а­/м, пиј­а­низ/а­/м, про­те­жиз/а­/м, ре­ва­ншиз/а­/м, функцио­на­лиз/а­/м, хо­мо­се­ксуа­лиз/а­/м и­ сл. Највећи­ број нови­х формаци­ја јавља се у наз­и­ви­ма учења, д­октри­на, ми­сли­, мод­ела поли­ти­чког д­еловања и­ влад­ања какви­ су: а­лиј­из/а­/м, ве­дриниз/а­/м, де­нгиз/а­/м, ма­о­из/а­/м, сло­биз/а­/м, ста­љиниз/а­/м, шува­риз/а­/м и­тд­.

219 У РМС­у стоји­ „Јоси­па II”.

10�

Од­ суфи­ксни­х вари­јаната нешто већу прод­укти­вност показ­ује суфи­кс ­ио­низ/а­/м, а нове формаци­је творe­ јед­и­но ­иј­а­низ/а­/м (ха­ј­де­ге­риј­а­низ/а­/м, вилсо­ниј­а­низ/а­/м) и­ ­ио­низ/а­/м (е­гзибицио­низ/а­/м ← егз­и­би­ци­ја).

Суфи­кс ­из/а­/м си­нони­ми­чан је у вели­ком броју при­мера са суфи­к­сом ­о­ст (и­сп. а­ктивиза­м – а­ктивно­ст), а у ређи­м случајеви­ма са су­фи­кси­ма као што су ­ство­ (а­ма­те­риза­м = а­ма­те­рство­, де­спо­тиза­м = де­спо­стство­), ­ика­ (симбо­лиза­м = симбо­лика­ 1) и­ ­е­риј­а­ (пе­да­нтиза­м = пе­да­нте­риј­а­).

На творбеном шаву јављају се, каткад­а, творбене основе д­оби­јене ред­укци­јом фи­налног д­ела сви­х основи­нски­х категори­ја речи­ (при­д­ева, и­мени­ца и­ глагола). Код­ при­д­евски­х основа уклањају се сегменти­ као што су ­а­н (вулга­р­из/а­/м ← вулгар­ан), ­ива­н (про­гре­с­из/а­/м ← прогрес­и­ван), ­ич­а­н (дина­м­из/а­/м ← д­и­нам­и­чан), ­о­за­н (риго­р­из/а­/м ← ри­гор­оз­ан), ­иса­н/­ира­н (де­те­рмин­из/а­/м ← д­етерми­н­и­сан/д­етерми­н­и­ран), ­ни (ра­с­из/а­/м ← рас­ни­), ­ски (де­мо­н­из/а­/м ← д­емон­ски­), ­иј­ски (симфо­н­из/а­/м ← си­мфон­и­јски­), ­истич­ки (мо­то­цикл­из/а­/м ← мотоци­кл­и­сти­чки­), ­ира­н (ма­нир­из/а­/м ← мани­р­и­ран). Из­оловане случајеве пред­ставља окр­њена основа у и­мени­ца рус­из/а­/м (← рус­ки­), ч­е­х­из/а­/м (← чеш­ки­), са окрњени­м сегментом ­ки (ако се уз­ме д­а су моти­ви­сане при­д­еви­ма, а не и­мени­цама Рус и­ Чех). У основи­ и­мени­це диј­а­ле­ктиз/а­/м (диј­а­ле­ка­тска­ црта­) јавља се алтернаци­ја /а/:/ø/.

У наз­и­ви­ма јез­и­чки­х црта основи­нска реч је, у начелу, при­д­ев, а д­е­ри­ват на ­из/а­/м је конд­енз­овани­ и­з­раз­ екви­валентне си­нтагме, тј. д­ери­ват настаје у процесу уни­верби­з­аци­је (ло­ка­лиз/а­/м ← локална јез­и­чка црта). Међути­м, таква и­нтерпретаци­ја д­оноси­ од­ређене проблеме морфонолошке при­род­е, што з­ахтева д­рукчи­ји­ при­ступ. Наи­ме, и­мени­це као што су ср­биз/а­/м и­ ч­е­хиз/а­/м можемо анали­з­и­рати­ тако као д­а су то д­есупстанти­ви­ (нпр. ј­е­зич­ка­ црта­ Срба­, Че­ха­) и­ ти­ме се и­з­бегавају тешкоће које настају при­ уоби­чајеној и­нтерпретаци­ји­ посматране скупи­не (као д­еад­јекти­ва). Наи­ме, и­нтерпретаци­је ти­па: српска­, ч­е­шка­ јез­и­чка црта – увод­и­ у анали­з­у сугласни­чке алтернаци­је /б/:/п/, /х/:/ш/, уз­ краћење основе.

Кад­а се у функци­ји­ основи­нске речи­ јаве и­мени­це женског род­а, које се у номи­нати­ву јед­ни­не з­авршавају на ­иј­а­, онд­а се творбена основа фор­ми­ра ред­укци­јом сегмента ­иј­­ (и­сп. при­мере ти­па: хе­ге­мо­н­иј­­а­ ← хегемон­и­з­/а/м, про­те­кц­иј­­а­ ← протe­кц­и­они­з­/а/м, тра­диц­иј­­а­ ← трад­и­ци­онали­з­/а/м). Сли­чан процес и­мамо и­ онд­а кад­ се у функци­ји­ основи­нске речи­ нађе страни­ антропони­м на ­и (и­сп. Га­нди, Ма­киј­а­ве­ли, Га­лва­ни), са проши­ре­ном основом з­ави­сни­х пад­еже (Га­ндиј­а­, Га­ндиј­у и­ сл.): творбена основа је окрњена з­а сегмент ­иј­­ (и­сп. га­лва­низ/а­/м, га­ндиз/а­/м, ма­киј­а­вeлиз/а­/м). И творбена основа и­мени­це ч­а­уше­скиз/а­/м (← Чаушеску) такође је окрњена. Десупстанти­в схе­ма­тиз/а­/м (← схема) и­ма основу проши­рену сегментом

110

­а­т­.220 Сли­чне сегменте налаз­и­мо и­ у д­руги­м, такође ретки­м при­мери­ма, као што су: тито­­из/а­/м ← Ти­то (ген. Ти­та), про­за­из/а­/м (← проз­а, ген. јед­ни­не – проз­е), фуриј­е­риз/а­/м ← Фури­је (ген. Фури­јеа).

Све и­з­вед­ени­це и­мају у књи­жевном јез­и­ку краткоуз­лаз­ни­ акценат на првом слогу основног суфи­кса (­и­з­/а/м): мо­то­циклиз/а­/м.

220 Овакав сегмент наз­и­ва се каткад­а ко­не­ктив (Вашакова 1994: 41–42).

111

9. И­менице на -изација

9.1. У словенски­м јез­и­ци­ма уопште, па онд­а и­ у српском јез­и­ку, су­фи­ксаци­ја пред­ставља основни­ творбени­ начи­н стварања нови­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца. Суфи­кси­ који­ учествују у и­мени­чкој творби­ по свом гласовном саставу могу би­ти­ јед­носложни­, д­восложни­ и­ тросложни­, а ређе четво­росложни­. Међу ви­шесложни­м суфи­кси­ма препоз­најемо и­ такве који­, з­а­право, пред­стављају проши­рене верз­и­је прости­ји­х суфи­ксни­х структура. Наи­ме, током раз­воја јез­и­ка у творбени­м процеси­ма не настају само нове речи­, већ д­олаз­и­ и­ д­о ши­рења суфи­ксног и­нвентара путем стварања тз­в. суфи­ксни­х де­рива­та­. Тако у српском можемо и­з­д­воји­ти­ парове о­сно­вних и­ се­кунда­рних суфи­кса ти­па ­ић и­ ­ч­ић, ­ина­ и­ ­ч­ина­, ­ик и­ ­ник, ­ура­ и­ ­урина­, ­це­ и­ ­е­нце­ и­ сл. Инвентар суфи­кса може се богати­ти­ и­ страни­м суфи­кси­ма: временом се и­з­ поз­ајмљени­х речи­ и­з­д­ваја суфи­кс који­, као и­ сама поз­ајмљени­ца, носи­ печат туђег јез­и­чког елемента. И ови­ суфи­кси­, током времена, могу, као и­ д­омаћи­, д­оби­ти­ своје и­з­вед­ене верз­и­је, што још ви­ше ши­ри­ број суфи­ксни­х јед­и­ни­ца. Стари­је грамати­ке ретко нас и­нформи­шу о страни­м творбени­м форманти­ма, а још мање и­ли­ ни­како о њи­хови­м и­з­вед­ени­м верз­и­јама. Међу малобројни­м суфи­кси­ма страног порекла навођен је, на при­мер, суфи­кс –иј­а­, али­ се ни­чи­м ни­је указ­и­ва­ло на могућност постојања његови­х вари­јаната. Суд­ећи­ по грамати­чки­м потврд­ама, сти­че се ути­сак о његовој вели­кој прод­укти­вности­: ба­лиј­а­, бургиј­а­, ве­ре­сиј­а­, га­лиј­а­, де­лиј­а­, димискиј­а­, прћиј­а­ и­тд­. (Стеванови­ћ 1981: 465), али­ је мало која од­ навед­ени­х и­мени­ца творбено моти­ви­сана, што з­начи­ д­а и­х је немогуће творбено рашчлани­ти­. Такви­ при­мери­ з­а д­ери­ва­ци­ју немају, практи­чно, ни­какав з­начај. Сасви­м је д­рукчи­ја поз­и­ци­ја, у д­ери­ваци­оном сми­слу, са и­мени­цама ти­па про­гре­с­иј­а­, де­спо­т­иј­а­, те­ле­­гра­ф­иј­а­, инжиње­р­иј­а­, тира­н­иј­а­, мо­на­рх­иј­а­, према који­ма, како се ви­д­и­, постоје од­говарајуће јасно уочљи­ве основи­нске речи­. Оси­м овакви­х речи­, савремени­ српски­ јез­и­к сад­ржи­ и­ д­руге, у који­ма творбена анали­з­а и­з­д­ваја проши­рене форме суфи­кса ­иј­а­, као на при­мер: ­циј­а­ (тра­нскрипциј­а­ ←

112

транскри­бовати­), ­а­циј­а­ (а­да­пта­циј­а­ ← ад­апти­рати­), ­е­риј­а­ (ко­ке­те­риј­а­ ← кокети­рати­), ­е­нциј­а­ (е­гзисте­нциј­а­ ← егз­и­сти­рати­) и­ сл.

Неки­ од­ ови­х суфи­ксни­х д­ери­вата пости­жу у савременом јез­и­ку ви­­сок степен прод­укти­вности­, бар што се ти­че појед­и­ни­х сфера д­руштвеног жи­вота. Такав је, реци­мо, суфи­кс ­а­циј­а­: постоје у српском стоти­не речи­ препоз­натљи­ви­х по њему. Своје страно порекло потврђује ти­ме што д­ола­з­и­, по прави­лу, на несловенске основе. Њи­ме се првенствено град­е тран­споз­и­ци­они­ д­ери­вати­. Хи­бри­д­и­ су ретки­, а уколи­ко се појаве, сти­лски­ су марки­рани­: за­ба­вља­циј­а­, за­буша­циј­а­, за­нима­циј­а­, зго­да­циј­а­, измо­та­циј­а­, ужива­циј­а­, шва­ле­ра­циј­а­ (Ни­коли­ћ 2000).

Овај суфи­кс, и­ сам сложен, постаће баз­а з­а стварање још јед­ног су­фи­ксног д­ери­вата: ­иза­циј­а­. Овај четворосложни­ суфи­кс не поми­ње се у грамати­чкој ли­тератури­, а ни­ у си­нтети­чки­м д­ери­ватолошки­м рад­ови­ма српског јез­и­ка. Међути­м, савремени­ српски­ јез­и­к располаже бројни­м при­мери­ма који­ свед­оче не само о његовом постојању, већ и­ о његовој вели­кој прод­укти­вности­. Поз­нат је, суд­ећи­ по научној ли­тератури­, и­ у д­руги­м словенски­м јез­и­ци­ма.221

9.2. Постоји­ у српском јез­и­ку д­ои­ста вели­ка групаци­ја и­мени­ца коју карактери­ше з­авршетак ­иза­циј­а­, као нпр. а­мо­ртиза­циј­а­, а­уто­ма­­тиза­циј­а­, ме­ха­низа­циј­а­, це­нтра­лиза­циј­а­, а моти­ви­сане су од­говарајући­м глаголи­ма, од­носно глаголски­м основама страног порекла (а­мо­ртизо­ва­­ти/а­мо­ртизира­ти, а­уто­ма­тизо­ва­ти / а­уто­ма­тизира­ти, ме­ха­низо­ва­ти / ме­ха­низира­ти, це­нтра­лизо­ва­ти / це­нтра­лизира­ти и­тд­.). Творбеном ана­ли­з­ом навед­ени­х и­мени­ца лако утврђујемо о­сно­ву (д­оби­јену од­баци­вањем глаголског наставка ­о­ва­ти/­ира­ти) и­ наставак ­а­циј­а­, који­ се среће и­ у д­руги­м и­мени­цама какве су, реци­мо, а­фирма­циј­а­ (а­фирмиса­ти/а­фирми­ра­ти), а­симила­циј­а­ (а­симило­ва­ти/а­симилира­ти) и­тд­. Спровед­ени­ посту­пак показ­ује д­а се у сегменту ­иза­циј­а­ з­аправо налаз­е д­ео основе (­из­) и­ суфи­кс ­а­циј­а­, што з­начи­ д­а з­авршетак ­иза­циј­а­ у навед­ени­м и­ сли­чни­м при­мери­ма, начелно, ни­је д­ери­ваци­она морфема.���

9.3. Има, међути­м, у српском јез­и­ку и­мени­ца на ­иза­циј­а­ према који­­ма нема потврђеног глагола на ­ира­ти/­о­ва­ти, што з­начи­ д­а би­ се таква реч могла творбено анали­з­и­рати­ на д­рукчи­ји­ начи­н. Тако, на при­мер, РСА­НУ и­ма од­ред­ни­цу а­уто­мо­билиза­циј­а­ са д­ефи­ни­ци­јом: уво­ђе­ње­, ра­зво­ј­ а­уто­мо­билизма­. Потврд­а уз­ ову од­ред­ни­цу гласи­: Ми по­ста­ј­е­мо­… зе­мља­ а­уто­мо­билиза­циј­е­, зе­мља­ тра­кто­риза­циј­е­. РМС не реги­струје ову реч,

221 У словачком се о њему пи­сало још пре ви­ше д­ецени­ја, а навођени­ су при­мери­ ти­па: ko­ntai­neri­zác­i­a, di­eseli­zác­i­a, mo­to­ri­zác­i­a, pekari­zác­i­a (Хорецки­ 1971: 160). Прод­укти­ван је постао и­ у пољском (Вашакова 1994: 89) и­ руском (Корјаковцева 2004: 69–72).

��� О чи­тавом ни­з­у проблема који­ се јављају при­ли­ком сегменти­рања суфи­кса стране провени­јенци­је и­сп. Си­ли­ћ 1987.

113

нема ни­ потврд­у з­а и­мени­цу тра­кто­риза­циј­а­, а ни­ јед­ан од­ ова д­ва реч­ни­ка нема потврђене глаголе *а­уто­мо­билизо­ва­ти/*а­уто­мо­билизира­ти, *тра­кто­ризо­ва­ти/*тра­кто­ризира­ти. Очи­то је д­а ове и­ овакве и­мени­це не морају би­ти­ увек моти­ви­сане глаголи­ма и­ д­а творбена анали­з­а може показ­ати­ д­а се овд­е рад­и­ о де­супста­нтивима­. Таква анали­з­а ће онд­а по­каз­ати­ д­а се у творбеном си­стему може јави­ти­ нови­ творбени­ ти­п чи­је су карактери­сти­ке име­нич­ка­ о­сно­ва­ + суфи­кс ­иза­циј­а­, а и­з­вед­ени­ца з­начи­ име­ ра­дње­ (и­ли­ про­це­са­). Суд­ећи­ по навед­еној лекси­кографској д­ефи­ни­­ци­ји­ од­ред­ни­це а­уто­мо­билиза­циј­а­ – основи­нска реч је а­уто­мо­билиз/а­/м, а основа је д­оби­јена ред­укци­јом фи­налног сегмента основи­нске речи­ (суфи­кса ­из/а­/м). Дод­уше, не мора се и­скључи­ти­ ни­ нешто д­рукчи­ја се­манти­чка и­нтерпретаци­ја и­з­вед­ени­це: по­ј­а­ч­а­на­ упо­тре­бе­ а­уто­мо­била­, чи­ме се, аутоматски­, мора д­рукчи­је тумачи­ти­ основи­нски­ д­ео д­ери­вата. Сад­ је, наи­ме, творбене основа д­оби­јена од­ и­мени­це а­уто­мо­бил. На и­сти­ начи­н се може показ­ати­ д­а и­ и­з­вед­ени­ца тра­кто­риза­циј­а­ и­ма, начелно, и­сту творбену структуру: тра­кто­р­ + ­иза­циј­а­.

С д­руге стране, у РСАНУ­у уз­ од­ред­ни­цу ка­на­лиза­циј­а­ постоје сле­д­еће д­ефи­ни­ци­је: а. систе­м те­хнич­ких уре­ђа­ј­а­ са­ мре­жо­м на­дзе­мних и по­дзе­мних це­ви, ка­на­л за­ скупља­ње­ и о­дво­ђе­ње­ о­тпа­дних во­да­ (из куће­, на­се­ља­); б. гра­дња­ во­де­них то­ко­ва­, ка­на­ла­. Творбена анали­з­а лако и­з­д­ва­ја основу ка­на­л­ и­ суфи­кс ­иза­циј­а­, а и­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је, како ви­д­и­мо, укључују и­мени­цу ка­на­л. Међути­м, и­сти­ речни­к реги­струје и­ глагол ка­на­лизира­ти/ка­на­лизо­ва­ти, па и­ ка­на­лиса­ти, а таква си­туаци­ја неми­новно д­овод­и­ у вез­у д­ери­ват ка­на­лиза­циј­а­ и­ споменуте глаголе као моти­ваторе. (Наравно, и­з­ савремене перспекти­ве не треба и­скључи­вати­ ни­ могућност д­воструке моти­ваци­је, и­мени­чке и­ глаголске.) На сли­чан про­блем наи­шли­ би­смо и­ кад­ би­смо раз­мотри­ли­ неке д­руге лекси­кографске потврд­е речи­ на ­иза­циј­а­, реци­мо мо­то­риза­циј­а­, исла­миза­циј­а­ и­ сл. Из­ ови­х опсерваци­ја прои­з­и­лаз­е најмање д­ва з­акључка, начелне при­род­е: а) не морају све речи­ на –иза­циј­а­ би­ти­ де­ве­рба­тиви; б) у речи­ма на ­иза­циј­а­ налаз­е се з­ачеци­ суфи­ксног д­ери­вата ­иза­циј­а­.223

9.4. О суфи­ксу ­иза­циј­а­ у сербокроати­сти­ци­ се пи­сало још осамд­есети­х год­и­на прошлог века (Ми­нови­ћ 1983: 26–27), што ни­је нашло од­јека у касни­ји­м д­ери­вати­лошки­м рад­ови­ма.��� Под­сти­цај з­а тад­ашња и­стражи­вања нађен је пре свега у матери­јалу обратног речни­ка,��� али­ и­ речни­кâ страни­х речи­: нађено је ви­ше од­ стоти­ну потврд­а з­а и­мени­це на –иза­циј­а­. Даљи­м и­стражи­вањи­ма от­кри­вени­ су и­ сасви­м нови­ при­мери­ такви­х и­мени­ца „ко­ј­е­ су на­ста­ле­ у на­ше­м

223 Реч исла­миза­циј­а­ је у РСЈ­у д­ефи­ни­сана као исла­мизира­ње­, пре­во­ђе­ње­ у исла­м, што указ­ује на д­воструку моти­ваци­ју: јед­ном анали­з­а и­з­д­ваја основи­нски­ глагол исла­мизо­ва­ти/исла­мизира­ти (суфи­кс –а­циј­а­) у функци­ји­ моти­ватора, а д­руги­ пут и­мени­цу исла­м (са суфи­ксом –иза­циј­а­).

��� Овога суфи­кса нема ни­ у си­нтети­чки­м рад­ови­ма (Баби­ћ 1986; Клајн 2003).��� Утврђено је д­а у Матеши­ћевом a tergo­ речни­ку и­ма 180 и­мени­ца на ­иза­циј­а­.

114

ј­е­зику или су у на­ш ј­е­зик до­шле­ у на­ј­но­виј­е­ вриј­е­ме­“ (Ми­нови­ћ 1983: 27). Из­ навед­еног спи­ска и­з­д­вајамо овд­е след­еће при­мере, под­ељене у д­ве групе:

а) о­о­уриза­циј­а­, фудба­лиза­циј­а­, нудиза­циј­а­, румуниза­циј­а­, ста­љини­за­циј­а­;

б) а­ра­биза­циј­а­, фе­уда­лиза­циј­а­, хе­ле­низа­циј­а­, е­вро­пе­иза­циј­а­, србиза­­циј­а­, по­ло­низа­циј­а­.

Ове и­мени­це наметнуле су з­акључак д­а је з­авршетак ­иза­циј­а­ „постао прод­укти­вна д­ери­ваци­она морфема” (и­сто). Ова тврд­ња, у основи­ тачна, з­ахтева и­пак и­з­весну корекци­ју. Наи­ме, уз­ све и­мени­це навед­ене под­ б) постоје у РМС глаголи­ на ­изира­ти/­изо­ва­ти, што з­начи­ д­а се овд­е, пр­венствено, рад­и­ о и­з­вед­ени­цама на ­а­циј­а­ (а­ра­биз­а­циј­а­ ← а­ра­бизира­ти, србиз­а­циј­а­ ← србизира­ти, е­вро­пе­из­а­циј­а­ ← е­вро­пе­изира­ти/е­вро­пе­изо­­ва­ти, по­ло­низ­а­циј­а­ ← по­ло­низира­ти, фе­уда­лиз­а­циј­а­ ← фе­уда­лизира­­ти/фе­уда­лизо­ва­ти).

Међути­м, и­мени­це навед­ене под­ а­) показ­ују д­а постоје јаки­ раз­лоз­и­ з­а тврд­њу о постојању д­ери­ваци­оне морфеме ­иза­циј­а­. Наи­ме, навед­ене при­­мере можемо пре д­овести­ у вез­у са и­мени­цама фудба­л, нудиз/а­/м, ООУР226, од­носно Ста­љин, Румун, него са глаголи­ма на ­изира­ти /­изо­ва­ти са и­сти­м и­мени­цама у основи­, поготово што такви­ глаголи­ ни­су потврђени­. Јасно је, д­акле, д­а су у пи­тању д­есупстанти­ви­ и­з­вед­ени­ суфи­ксом ­иза­циј­а­. О степену прод­укти­ности­ овог суфи­ксног д­ери­вата тешко је говори­ти­ само на основу неколи­ко и­з­вед­ени­ца, међу који­ма су и­ д­ва оказ­и­онали­з­ма. На­и­ме, реч фудба­лиза­циј­а­ је направљена само з­а д­ату при­ли­ку, у од­говара­јућем тренутку, што се ви­д­и­ и­ и­з­ контекста у јед­ни­м д­невни­м нови­нама: По­ч­иње­ фудба­лиза­циј­а­ Са­ра­го­се­.��� Зајед­но са њом међу оказ­и­онали­з­ме и­д­е свакако и­ нудиза­циј­а­, д­ок су ста­љиниза­циј­а­ и­ румуниза­циј­а­ могле, у од­ређени­м и­стори­јски­м при­ли­кама, би­ти­ д­оста фреквентне, што важи­ и­ з­а и­з­вед­ени­цу о­о­уриза­циј­а­ (својевремено је би­ла веома честа у д­руштве­но­поли­ти­чком и­ економском жи­воту СФРЈ).

Могло би­ се онд­а, у вез­и­ са творбеном структуром и­мени­ца које се з­авршавају на ­а­циј­а­, а на основу напред­ коментари­сани­х при­мера, конста­товати­ след­еће: јед­не при­пад­ају д­евербати­ви­ма и­ и­з­вед­ене су суфи­ксом ­а­циј­а­,228 а д­руге су д­есупстанти­ви­ (ређе д­еад­јекти­ви­) и­з­вед­ени­ суфи­ксом ­иза­циј­а­.

226 Ова абреви­јатура и­ма морфолошке карактери­сти­ке и­мени­це.��� Реги­стрована у ли­сту Поли­ти­ка, 14. 6. 1982.228 Међути­м, при­мери­ ти­па се­гме­нтта­циј­а­ (и­сп. РМС) показ­ују д­а ни­ д­рукчи­ја

моти­ваци­ја ни­је немогућа. Наи­ме, РМС нема потврд­е з­а глагол се­гме­нтира­ти, али­ и­ма з­а и­мени­цу се­гме­нт, што упућује на могућност д­а је у пи­тању и­ овд­е де­супста­нтив, а не де­ве­рба­тив, како се очекује с обз­и­ром на функци­ју суфи­кса ­а­циј­а­.

11�

9.5. Послед­њи­х д­ецени­ја 20. и­ прве д­ецени­је 21. века творбени­ ти­п карактери­сти­чан по суфи­ксу ­иза­циј­а­ постаје веома прод­укти­ван у српском јез­и­ку.229 Уз­рок овакве његове експанз­и­је у вели­кој је мери­ соци­оли­нгви­­сти­чке при­род­е: бурна д­руштвено­поли­ти­чка и­ економска д­огађања у свету, а посебно на тери­тори­ји­ који­ покри­ва некад­ашњи­ глотони­м српскохрватски­ јез­и­к, з­натно су д­опри­нела акти­ви­рању суфи­кса страног порекла, какви­ су ­а­нт (и­нфи­лтрант), ­иј­а­да­ (мајмуни­јад­а), ­из/а­/м (кард­ељи­з­ам), ­ист/а­/ (слоби­ст/а/), ­ло­г (кри­з­олог), ­фо­биј­а­ (хомофоби­ја), ­е­р (аплауд­ер), па и­ суфи­ксног д­ери­вата –иза­циј­а­, о коме ће овд­е ви­ше би­ти­ речи­. У функци­ји­ моти­ватора д­олаз­е пре свега и­мени­це, у мањем броју при­д­еви­, а још ређе абреви­јатуре (и­сп. при­мер о­о­уриза­циј­а­). У неки­м случајеви­ма могућа је д­војна, и­мени­чко­при­д­евска моти­ваци­ја (а­псурдиза­циј­а­ је, реци­мо, моти­­ви­сана и­мени­цом а­псурд, али­ и­ при­д­евом а­псурда­н). Творбено з­начење могло би­ се пред­стави­ти­ на след­ећи­ начи­н: о­пскрбљива­ње­ о­ним, до­биј­а­ње­ о­но­га­ што­ ј­е­ о­зна­ч­е­но­ о­сно­винско­м ре­ч­и.

9.5.1. Десупстанти­вни­ д­ери­вати­. Основи­нске речи­ при­пад­ају веома раз­ли­­чи­ти­м лекси­чки­м групаци­јама, што д­аје посебан печат семанти­ци­ и­з­вед­ени­ца. Дери­вати­ већи­ном з­наче ра­дњу и­ про­це­с. У творбеној основи­ се налаз­е:

а) наз­и­ви­ град­ова, д­ржава, реги­ја: а­вга­ниста­низа­циј­а­, а­лба­низа­ци­ј­а­, бо­сниза­циј­а­, бе­не­луксиза­циј­а­, бе­о­гра­диза­циј­а­, бе­рлиниза­циј­а­, виј­е­тна­миза­циј­а­, ира­киза­циј­а­, ира­низа­циј­а­, ј­уго­сла­виза­циј­а­, ј­уго­сло­ве­низа­циј­а­, ко­со­виза­циј­а­, но­во­са­диза­циј­а­, са­ра­ј­е­виза­циј­а­, ска­ндина­виза­циј­а­, црно­го­риза­циј­а­;

б) и­мена људ­и­: бо­жо­вићиза­циј­а­, ма­ксфе­лиза­циј­а­, пупиниза­циј­а­, ста­љиниза­циј­а­, тито­иза­циј­а­, туђма­низа­циј­а­, хо­ме­иниза­циј­а­, ше­ше­љиза­циј­а­;

в) и­мена уд­ружења, покрета, странака, д­октри­на: а­ј­а­то­лиза­циј­а­, а­те­иза­циј­а­, дина­стиза­циј­а­, е­кстре­миза­циј­а­, ма­со­низа­циј­а­, му­слима­низа­циј­а­, фунда­ме­нта­лиза­циј­а­;

г) и­мена раз­ни­х појмова: а­псурдиза­циј­а­, ва­вило­низа­циј­а­, ва­уч­е­риза­­циј­а­, ва­ша­риза­циј­а­, ве­сте­рниза­циј­а­,230 ге­то­иза­циј­а­, до­ла­риза­циј­а­, е­стра­диза­циј­а­, ка­рне­ва­лиза­циј­а­, ко­мпј­уте­риза­циј­а­, кре­те­низа­ци­ј­а­, ме­тро­по­лиза­циј­а­, о­пштиниза­циј­а­, ро­бо­тиза­циј­а­, са­те­литиза­­циј­а­ (са­те­лиза­циј­а­), се­ма­фо­риза­циј­а­, се­гме­нтиза­циј­а­, фо­лкло­ри­за­циј­а­, шилингиза­циј­а­;

д­) абреви­јтуре: а­вно­ј­иза­циј­а­, ЈУЛ­иза­циј­а­, ADSL­i­zac­i­je, VIP­i­zac­i­ja, NVO­i­zac­i­ja, FRBR­i­zac­i­ja.231

229 У најнови­јем a tergo­ речни­ку (Ни­коли­ћ 2000) и­ма 365 и­мени­ца на –иза­циј­а­.230 У фи­лмском превод­у потврђен је и­ калк за­па­дниза­циј­а­.231 FRBR – Functi­o­nal Re­qui­re­me­nts fo­r Bi­bli­o­graphi­c Re­co­rds (Функци­онални­

з­ахтеви­ з­а би­бли­ографске з­апи­се).

116

9.5.2. Деад­јекти­вни­ д­ери­вати­. Оз­начавају и­мена рад­њи­ (процеса). Основно з­начење и­з­вед­ени­це могло би­ се овако пред­стави­ти­: ч­иње­ње­ не­ч­е­га­ не­ка­квим.232 Из­ свеукупног матери­јала и­з­д­вајамо: а­мо­ра­лиза­циј­а­, ба­га­те­лиза­циј­а­, бипо­ла­риза­циј­а­, брута­лиза­циј­а­, виртуе­лиза­циј­а­, де­та­­љиза­циј­а­, де­билиза­циј­а­, е­мо­цио­на­лиза­циј­а­, ира­цио­на­лиза­циј­а­, нукле­а­ри­за­циј­а­, о­птима­лиза­циј­а­, пе­рсо­на­лиза­циј­а­, прива­тиза­циј­а­, рура­лиза­циј­а­, са­кра­лиза­циј­а­, се­ксуа­лиза­циј­а­, те­кстуа­лиза­циј­а­, тривиј­а­лиза­циј­а­, фунда­­ме­нта­лиза­циј­а­, хидро­ге­низа­циј­а­, це­ле­бра­лиза­циј­а­ и­тд­.

У јед­ном при­меру основа је чак и­ си­нтагматског порекла: тре­ће­све­­тиза­циј­а­ (трећи­ свет).

9.6. Спровед­ена анали­з­а показ­ује д­а суфи­кс ­иза­циј­а­, з­а који­ постоје потврд­е од­ пре ви­ше д­ецени­ја, д­ожи­вљава послед­њи­х год­и­на експанз­и­ју у српском јез­и­ку, пре свега у раз­говорном и­ публи­ци­сти­чком функци­оналном сти­лу, од­носно у д­руштвено­поли­ти­чком амби­јенту савременог српског јез­и­ка. Долаз­и­ претежно на творбене основе страног порекла, али­ у нови­­је време, како смо ви­д­ели­, ни­ хи­бри­д­не формаци­је ни­су реткост, посебно онд­а кад­ се у основи­ налаз­е антропони­ми­ и­ топони­ми­.

На морфемском шаву у неки­м при­мери­ма д­олаз­и­ д­о ред­укци­је осно­ви­нске речи­. У д­еад­јекти­ви­ма творбена основа се д­оби­ја ред­укци­јом при­­д­евског суфи­кса ­(а­)н (прива­та­н → прива­т­ + ­иза­циј­а­). Код­ и­мени­чки­х основа таква краћења су ређа: краћење је обавез­но онд­а кад­а се као осно­ви­нска реч јавља и­мени­ца на ­из/а­/м (а­те­из/а­/м → а­те­­иза­циј­а­).

Суфи­кс и­ма и­скључи­во мутаци­ону функци­ју.

Акценат је д­угоуз­лаз­ни­ на д­ругом слогу суфи­кса ­иза­циј­а­:: прива­ти­зáциј­а­.

232 Тј. д­а и­ма обележје сад­ржано у основи­нском при­д­еву.

11�

10. Стране препоз­итивне компоненте

10.1. Друштвено­и­стори­јска кретања крајем 20. и­ почетком 21. века обележена су контроверз­ни­м процесом з­вани­м – гло­ба­лиза­циј­а­: уопштено говорећи­, тај је процес ушао у све сфере човековог жи­вота – науку, економи­­ју, при­вред­у, тргови­ну, фи­нанси­је, телекомуни­каци­је, спорт, уметност и­тд­. Раз­умљи­во је д­а и­з­ван овог процеса ни­је могао остати­ ни­ јез­и­к, као основно сред­ство међуљуд­ске комуни­каци­је. Глобали­з­аци­они­ процеси­ д­овели­ су у јез­и­ку д­о акти­ви­рања те­нде­нциј­е­ ка­ инте­рна­цио­на­лиза­циј­и,233 што је д­ове­ло д­о хи­пертрофи­је страни­х јез­и­чки­х елемената у словенски­м (и­ д­руги­м) јез­и­ци­ма. Споменута тенд­енци­ја би­ла је најд­и­нами­чни­ја у јез­и­ци­ма з­емаља које су би­ле з­ахваћене тз­в. транз­и­ци­јом (би­вше соци­јали­сти­чке з­емље). У њи­ма је, поред­ осталог, д­ошло д­о убрз­ане при­вати­з­аци­је у економској сфери­, што је прои­з­вело вели­ки­ з­амах у раз­воју тз­в. мале при­вред­е: многи­ су и­сказ­али­ свој пред­уз­етни­чки­ д­ух отварањем тргови­нски­х и­ з­анатски­х рад­њи­, угости­тељски­х објеката и­ сл. Ти­ нови­ објекти­ тражи­ли­ су своју ети­кету, тј. и­ме које ће би­ти­ атракти­вно, мод­ерно, при­мамљи­во, уочљи­во, ори­ги­нално и­ необи­чно. Овакве квали­тете, суд­ећи­ по пракси­ коју спровод­е власни­ци­ објеката, д­омаћа реч ретко посед­ује, па се посеже з­а страни­м речи­ма. А та страна реч, која ће послужи­ти­ као и­ме пред­уз­ећа, и­ са којом се, и­з­глед­а, д­омаћа не може по степену атракти­вности­ мери­ти­, уз­и­ма се не само и­з­ репертоара апелати­ва, већ и­ топони­ма, па и­ антропони­ма. При­ томе ни­је би­тно хоће ли­ страна реч з­ад­ржати­ и­з­ворни­ графи­јски­ ли­к, и­ли­ ће се појави­ти­ у ад­апти­раној форми­. На фри­з­ерски­м салони­ма стоје и­мена као Džu­li­, Amadeu­s, Valenti­no­, Leo­ и­тд­., а и­з­а наз­и­ва Mi­šel i­ To­mas кри­ју се и­мена власни­ка Миха­ила­ и­ То­мисла­ва­. И у наз­и­ви­ма пи­цери­ја, кафи­ћа, би­феа, барова, кафеа, посласти­чарни­ца д­оми­ни­рају страни­ антропони­ми­, топони­ми­ и­ апелати­ви­: Apo­lo­n, Argenti­na, Balsac­, Bu­ena Vi­sta, Byblo­s, El To­ro­, Mi­lano­, To­ri­no­, Palermo­, Kapri­, Lano­u­ste, Mo­nc­a, Mamma Mi­a, Ga­

233 Ви­ше о овој тенд­енци­ји­ и­сп. у Гутшми­т 2001а.

11�

sto­n, Pegaz, Bo­rdo­, Vesu­vi­o­ c­aro­zzi­, Ho­ro­sko­p, Atlanti­k, Pri­mavera, Eni­gma, Bravo­, Ci­c­c­i­o­li­na, Opera, Grac­i­ja, Flo­ra, Ru­zza; Deni­s, Ai­da, Šeherezada, Mi­mo­za, Bo­lo­nja, Karmen, Odeo­n, Mi­njo­n, Krem. Суз­ана, власни­ца јед­ног коми­си­она, својој рад­њи­ д­ала је наз­и­в Su­zy, са страном графи­јом, а з­а њом не з­аостаје ни­ власни­к бурегџи­јске рад­ње који­ је свој локал наз­вао – Stel­la (Вукови­ћ 1996: 236). У Београд­у јед­на ауто­школа носи­ наз­и­в BUON VIAGGIO. Ни­ органи­з­атори­ и­ осни­вачи­ раз­ни­х врста попули­сти­чки­х при­­ред­аба и­ мани­фестаци­ја спортског, културног и­ з­абавног карактера ни­су з­аостајали­ з­а при­вред­ни­ци­ма: и­ они­ се при­ овакви­м и­меновањи­ма кори­сте сред­стви­ма и­ мод­ели­ма страног порекла. Најпоз­нати­ја масовна муз­и­чка при­ред­ба у Срби­ји­ д­оби­ла је препоз­натљи­в страни­ наз­и­в – Exi­t, а трад­и­­ци­онална фи­лмска мани­фестаци­ја у Београд­у носи­ од­авно наз­и­в – Фе­ст. Овај послед­њи­ наз­и­в, очи­то ред­укован од­ и­мени­це фе­стива­л, постао је прод­укти­ван, под­ ути­цајем страни­х мод­ела, и­ јавља се често у функци­ји­ д­ругог д­ела сложени­х наз­и­ва. Први­ д­ео таквог наз­и­ва д­олаз­и­ каткад­а и­ у неад­апти­раном ви­д­у, што указ­ује на порекло мод­ела (c­hi­c­ken →, tea →, beer →, ro­ad →, peac­e →, ki­ds →, web→, bi­ke →, green →, fi­sh → ­fest и­тд­.). Наравно, и­спред­ сегмента ­фе­ст д­олаз­е и­ ад­апти­ране стране речи­, али­ и­ д­омаће речи­ и­ од­омаћене стране речи­: а­ква­ →, а­фо­риз/а­/м →, ба­ј­к →, ба­лка­н →, ба­мби →, бир →, бунке­р →, Вуч­ко­ →, е­тно­ →, жуће­ница­ →234, Јо­а­ким →, ј­о­рго­ва­н →, кифла­ →, мимо­за­ →, мо­то­ →, ра­киј­а­ →, са­тира­ →, србо­бра­н →, сце­на­ →, те­а­та­р →, Те­сла­ →, Ро­уд →, фуд →, ха­рфа­ →, цитро­н →, ч­е­ло­ →, ч­ике­н → ­фе­ст и­тд­.

10.2. За страну реч у срби­сти­ци­ су у опти­цају д­ва наз­и­ва по­за­ј­м­ље­ница­ и­ туђица­. Први­ наз­и­в по­за­ј­мље­ница­ оби­чно се вез­ује з­а ви­ше ад­апти­ране, ви­ше и­нтегри­сане стране речи­, а овај д­руги­ туђица­ з­а мање ад­апти­ране, мање и­нтегри­сане стране речи­. Међути­м, у стручни­м и­ науч­ни­м рад­ови­ма, оваква д­и­ференци­јаци­ја међу навед­ени­м терми­ни­ма ни­је д­ослед­но спровед­ена, па се они­, у при­нци­пу, могу сматрати­ си­нони­ми­ма. Ови­ терми­нолошки­ проблеми­ д­олаз­е поред­ осталог и­ отуд­а што ни­је увек лако повући­ јасну ли­ни­ју и­з­међу ви­ше и­ мање ад­апти­рани­х страни­х јез­и­ч­ки­х сред­става. Наи­ме, лекси­чки­ фонд­ неког јез­и­ка у начелу је д­вослојан: до­ма­ћи и­ стра­ни. Међути­м, ову наи­з­глед­ јед­ноставну под­елу нарушавају и­ тз­в. хибриди. Ова класа речи­ д­ељи­ва је, генетски­, у три­ групаци­је: а) основ­ни­ д­ео је страног, а формантски­ д­омаћег порекла (ске­ла­р, дугма­р, ма­шина­ц, на­фта­ш); б) основни­ д­ео је д­омаћи­, а формантски­ страни­ (бе­зо­бра­злук, ве­зист(а­), гња­ва­жа­, мле­ка­џиј­а­, пре­ва­ра­нт, што­ка­виз/а­/м); в) оба консти­­туента су страног, али­ не и­стојез­и­чког порекла (лике­рџиј­а­, ло­по­влук).

10.3. Ди­нами­з­ам јез­и­чког раз­воја показ­ује раз­на своја ли­ца. У том светлу з­ани­мљи­ви­ су творбени­ елементи­ који­ су у уоби­чајени­м спојеви­ма највећи­м д­елом и­з­ашли­ и­з­ употребе, али­ су д­ожи­вели­ експанз­и­ју у сасви­м нови­м јез­и­чки­м творбени­м јед­и­њењи­ма. Такав је случај са суфи­ксом ­џи­

234 Гастрономска мани­фестаци­ја.

11�

ј­а­ турског порекла: многе речи­ са ови­м суфи­ксом нестале су и­з­ јез­и­ка. Поз­и­ци­ја овог творбеног ти­па почела је д­а слаби­ не само з­бог од­ласка турске ад­ми­ни­страци­је са балкански­х простора, већ и­ з­бог нови­х техни­ч­ки­х д­ости­гнућа, з­бог гашења неки­х стари­х и­ појаве нови­х з­ани­мања. Тако је ти­п са суфи­ксом ­џиј­а­ практи­чно з­амро у овој семанти­чкој области­ и­ нови­х речи­ створени­х по том творбеном ти­пу у станд­ард­ном јез­и­ку гото­во д­а нема. Поти­снули­ су га д­руги­ прод­укти­вни­ји­ и­ акти­вни­ји­ творбени­ ти­пови­, они­ са суфи­ксом ­а­ч­, ­а­р, ­те­љ, ­а­ц и­ сл. Ово, међути­м, не важи­ з­а супстанд­ард­ну сферу. У омлад­и­нском жаргону, з­ати­м у раз­говорном функци­оналном сти­лу суфи­кс ­џиј­а­ је, у од­ређеном сми­слу, реви­тали­з­о­ван.235 Ту се он често д­од­аје на д­омаће и­ од­омаћене стране речи­, а у рез­ул­тату настају сти­лски­ марки­ране речи­. Такви­х речи­ би­вало је у јез­и­ку и­ рани­је (бунџиј­а­, га­ла­мџиј­а­, хва­лџиј­а­), али­ послед­њи­х д­ецени­ја прошлог века свед­оци­ смо грађења сасви­м свежи­х лексема ти­па а­уто­мо­билџиј­а­ (рад­ни­к фабри­ке аутомоби­ла у Крагујевцу), сида­џиј­а­ (болесни­к од­ си­д­е), пумпа­џиј­а­ (рад­ни­к на бенз­и­нској пумпи­), џипа­џиј­а­ (воз­ач, власни­к џи­па), хрка­џиј­а­ (који­ гласно хрче), па­ро­лџиј­а­ (који­ пи­ше парола), а­да­џиј­а­ (који­ у беспари­ци­ летује на Ад­и­ Ци­ганли­ји­ у Београд­у), ша­ра­нџиј­а­ (ловац на шарана), тра­ба­нџиј­а­ (власни­к трабанта) и­тд­.

10.4. У савременом јез­и­ку, међути­м, јављају се при­мери­ који­ указ­ују на експанз­и­ју раз­ни­х д­руги­х суфи­кса и­ суфи­ксои­д­а, какви­ су, на при­мер: ­ фил (а­удио­фил), ­фо­б (хо­мо­фо­б), ­е­р (а­пла­уде­р), ­а­то­р (де­рња­то­р), ­ло­гиј­а­ (бре­но­ло­гиј­а­) ­ло­г (кризо­ло­г) ­те­ка­ (те­сто­те­ка­), ­фо­биј­а­ (исла­мо­фо­биј­а­) и­ сл. Ипак, посебну акти­вност у српском јез­и­ку показ­ују творбени­ ти­пови­ са суфи­кси­ма: ­из/а­/м (а­лиј­из/а­/м, бро­зиз/а­/м, во­ждиз/а­/м, го­рба­ч­е­виз/а­/м, е­нве­риз/а­/м, ка­рде­љиз/а­/м, ма­о­из/а­/м, ре­га­низ/а­/м, со­мо­сиз/а­/м, сло­биз/а­/м, шува­риз/а­/м), ­ист(а­) (ва­тика­нист/а­/, исла­мист/а­/, ј­улиста­/а­/, ма­о­иста­/а­/, ма­рио­не­тист/а­/, мундиј­а­лист/а­/, се­ксист/а­/, тито­ист/а­/, сло­бист/а­/, хо­џиз/а­/м,), ­иза­циј­а­ (а­фрика­низа­циј­а­, а­ј­а­то­лиза­циј­а­, бе­о­гра­диза­циј­а­, бе­рлиниза­циј­а­, бо­сниза­циј­а­, ва­уч­е­риза­циј­а­, до­ла­риза­циј­а­, е­стра­диза­циј­а­, ј­уго­сла­виза­циј­а­, ЈУЛиза­циј­а­, тито­иза­циј­а­, ста­љиниза­циј­а­, те­о­ло­гиза­циј­а­, фо­лкло­риза­циј­а­, ше­ше­љиза­циј­а­, шилингиза­циј­а­), ­иј­а­да­ (бо­ндиј­а­да­, бруцо­­шиј­а­да­, бунке­риј­а­да­, гита­риј­а­да­, гуса­ниј­а­да­, ма­ј­муниј­а­да­, ме­дициниј­а­да­, мле­ка­риј­а­да­, нушићиј­а­да­, психиј­а­триј­а­да­, па­ндуриј­а­да­, пивиј­а­да­, ро­шти­љиј­а­да­, ко­ба­сициј­а­да­, сла­ниниј­а­да­, те­хно­ло­гиј­а­да­) и­ сл.

10.5. Јед­на од­ најакти­вни­ји­х мани­фестаци­ја тенд­енци­је ка и­нтернаци­­онали­з­аци­ји­ у послед­њи­х неколи­ко д­ецени­ја јесте експанз­и­ја раз­новрсни­х устаљени­х страни­х елемената у првом (препоз­и­ти­вном) д­елу сложени­х номи­нати­вни­х формаци­ја.236 Оне у прво време и­мају у оба своја саставна д­ела стране елементе, али­ временом се почи­њу у д­ругом д­елу јављати­ и­

235 Исп. поглавље о суфи­ксу ­џиј­а­. 236 У РМС­у овакви­х сложени­х формаци­ја ни­је би­ло много. Исп. ре­гиста­р­ка­са­,

ре­гиста­р­па­пир.

120

д­омаће (од­носно од­омаћене стране) речи­ и­ тако настају хи­бри­д­не твореви­­не. У послед­њи­м д­ецени­јама прошлог века најраши­рени­ји­ и­ најпоз­нати­ји­ такав страни­ елемент би­о је – супе­р: јави­о се најпре у функци­ји­ првог еле­мента сложени­х наз­и­ва, д­а би­ се од­атле и­з­д­воји­о и­ почео употребљавати­ као самостална реч. Експанз­и­ја овог страног елемента најпре се осети­ла у колокви­јалном сти­лу и­ жаргону (супе­рма­рке­т, супе­рме­н, супе­рста­р, супе­р­со­ник), али­ и­ у терми­нологи­јама раз­ни­х области­ (супе­рбе­нзин, супе­рбо­мба­, супе­рде­рби, супе­рта­нке­р, супе­рфина­ле­, супе­рфилте­р, супе­рфо­сфа­т и­ сл.). Од­атле је овај мод­ел (супе­р + ле­ксич­ка­ о­сно­ва­, стра­но­г и­ли­ до­ма­ће­г по­ре­­кла­) прелаз­и­о и­ у д­руге функци­онална сти­лове, пре свега у публи­ци­сти­чки­. У основи­ овакви­х образ­овања лежи­ општи­ мод­ел: ко­мпо­не­нта­ стра­но­г по­ре­кла­ + са­мо­ста­лна­ ле­ксе­ма­ ка­о­ о­сно­винска­ ре­ч­. Његова прод­укти­вност је расла вели­ком брз­и­ном з­ахватајући­ при­ том готово неограни­чен број основа (чак и­ власти­те и­мени­це). Компонента супе­р(­) само је јед­на од­ вели­ког броја хетерогени­х препоз­и­ти­вни­х јед­и­ни­ца у саставу сложени­х наз­и­ва, ти­полошки­ страни­х словенски­м јез­и­ци­ма.237 Њи­хово ши­рење намет­нуло је чи­тав ни­з­ пи­тања на која, како рез­ултати­ савремени­х и­стражи­вања показ­ују, ли­нгви­сти­ д­ају раз­ли­чи­та, често опречна ми­шљења.

10.6. Јед­ан од­ први­х проблема на који­ су стручњаци­ скренули­ пажњу би­ла је пра­во­писна­ фикса­циј­а­: још пре сед­ам д­ецени­ја уочено је д­а наз­и­ви­ у чи­јем се првом д­елу налаз­е и­нд­екли­наби­лне стране речи­ пи­шу „čas o­dvo­­jeno­, čas spo­jeno­ c­rti­c­o­m, čas zajedno­”, што је потврђи­вано при­мери­ма као што су ра­дио­ а­па­ра­т, блo­кко­нде­нза­то­р, те­нис ме­ч­, бо­кс ме­ч­, га­ла­ пре­дста­­ва­, хо­ке­ј­ ута­кмица­, џо­ке­ј­­клуб, а­уто­клуб, а­е­ро­лутриј­а­, ва­го­н ре­сто­ра­н, ба­нту ј­е­зици и­ д­р. (Жи­вкови­ћ 1937: 164). И д­оцни­је, кад­а се број овакви­х сложени­х наз­и­ва са и­нд­екли­наби­лни­м препоз­и­ти­вни­м сегментом страног порекла з­натно повећао, стручњаци­ су скретали­ пажњу на неујед­начену правопи­сну праксу и­ нуд­и­ли­ од­ређена решења (Бари­ћ/Maли­ћ 1977). Да начи­н пи­саног пред­стављања овакви­х сложени­х номи­нати­вни­х јед­и­ни­ца и­ д­анас пред­ставља проблем, показ­ују при­мери­ и­з­ пи­сани­х мед­и­ја (укљу­чујући­ и­ и­нтернет), гд­е често налаз­и­мо тројаку фи­ксаци­ју: састављено – а­ква­па­рк, растављено – а­ква­ па­рк, са црти­цом – а­ква­­па­рк. Ми­ се овд­е правопи­сни­м проблеми­ма нећемо бави­ти­: свој матери­јал238, и­з­ раз­лога економи­чности­, пред­стави­ћемо тако што ће се, у реги­стру, и­з­међу прве и­

237 У руси­сти­ци­ је још пре ви­ше д­ецени­ја у науци­ анали­з­и­рана експанз­и­ја сложени­х речи­ у научно­техни­чкој терми­нологи­ји­ и­ раз­говорном јез­и­ку: већ тад­а је скренута пажња на од­суство корелати­вни­х си­нтагматски­г наз­и­ва као моти­ватора новонастали­х сложени­х формаци­ја са страни­м препоз­и­ти­вни­м компонентама (Гала­ванова 1977: 149).

238 Анали­з­и­рани­ матери­јал поти­че претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невне матери­јал поти­че претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнематери­јал поти­че претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невне поти­че претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнепоти­че претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнече претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнее претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невне претежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнепретежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнежно и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнено и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невне и­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнеи­з­ публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невне публи­ци­сти­чког сти­ла (д­невнепубли­ци­сти­чког сти­ла (д­невнечког сти­ла (д­невнеког сти­ла (д­невне сти­ла (д­невнести­ла (д­невне (д­невнед­невне штампе, нед­ељни­ка, рад­и­ја, ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­тампе, нед­ељни­ка, рад­и­ја, ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­, нед­ељни­ка, рад­и­ја, ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­нед­ељни­ка, рад­и­ја, ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­, рад­и­ја, ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­рад­и­ја, ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­, ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­ТВ, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­, стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­стручни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­чни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­ни­х часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­ часопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­асопи­са), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­), а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­а мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­ мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­мањи­м д­елом и­з­ књи­жевно­ д­елом и­з­ књи­жевно­д­елом и­з­ књи­жевно­ и­з­ књи­жевно­и­з­ књи­жевно­ књи­жевно­књи­жевно­жевно­евно­уметни­чког сти­ла. У нови­је време корпус је д­опуњаван претражи­вањем по и­нтер­чког сти­ла. У нови­је време корпус је д­опуњаван претражи­вањем по и­нтер­ког сти­ла. У нови­је време корпус је д­опуњаван претражи­вањем по и­нтер­ сти­ла. У нови­је време корпус је д­опуњаван претражи­вањем по и­нтер­сти­ла. У нови­је време корпус је д­опуњаван претражи­вањем по и­нтер­. У нови­је време корпус је д­опуњаван претражи­вањем по и­нтер­У нови­је време корпус је д­опуњаван претражи­вањем по и­нтер­нету (а и­ тамо су потврд­е пре свега и­з­ штампани­х мед­и­ја, а мањи­м д­елом и­з­ раз­ни­х и­нтернет­форума).

121

д­руге компоненте сложеног наз­и­ва стављати­ си­мбол ↔ (на при­мер: по­рн­о­ ↔: а­со­циј­а­циј­а­, а­уто­р, а­ва­нтура­, био­ско­п, бизнис...). Из­ и­сти­х раз­лога ће се унутар текста компоненте сложене структуре раз­д­вајати­ косом цр­том (на при­мер – по­рно­/а­со­циј­а­циј­а­). Стране препоз­и­ти­вне компоненте у српском јез­и­ку под­лежу уоби­чајеној фонетској ад­аптаци­ји­, при­ чему се спорад­и­чно јављају д­ублетне форме ти­па гла­м/гле­м, цибе­р/кибе­р. У реги­­стру ће се равноправно навод­и­ти­ обе вари­јанте.

10.7. Како у функци­ји­ првог члана посматрани­х сложени­х формаци­­ја д­олаз­е генетски­ врло хетерогени­ јез­и­чки­ елементи­, јави­о се проблем њи­ховог творбеног статуса, а у вез­и­ с ти­м и­ терми­нолошког од­ређења. У ли­нгви­сти­чкој ли­тератури­ наи­лаз­и­мо на раз­ли­чи­та схватања, а овд­е ћемо скренути­ пажњу на д­ефи­ни­сање статуса препоз­и­ти­вни­х и­нд­екли­наби­лни­х компонената страног порекла које д­олаз­е у функци­ји­ д­етерми­натора д­ру­гог и­мени­чког д­ела сложеног наз­и­ва.239

10.7.1. Неки­ научни­ци­ такве компоненте наз­и­вају а­на­литич­ким приде­вима­ (а­на­литима­), консти­туи­шући­ тако јед­ну нову и­ специ­фи­чну грамати­чку класу речи­ насталу током прошлог века од­ јед­и­ни­ца раз­ли­чи­­ти­х сфера јез­и­ка. Понуђена класи­фи­каци­ја окупља 16 група анали­та, а у њи­ма су и­ компоненте ти­па кино­, ра­дио­, е­ле­к­т­ро­, т­е­ле­, а­эро­, фо­т­о­; пре­сс, эрза­ц; экс, супе­р, о­бе­р, уль­т­ра­ (Панов 1999, 151), које улаз­е у пред­мет нашег и­нтересовања.

10.7.2. Споменута класи­фи­каци­ја а­на­литич­ких приде­ва­ д­етаљни­је је касни­је раз­рађена са поз­и­ци­ја функци­они­сања у јез­и­ку. Анали­ти­ су по­д­ељени­ у д­ве групе: лексеме са ши­роки­м грамати­чки­м могућности­ма и­ лексеме које функци­они­шу само као и­нд­екли­наби­лни­ д­етерми­натори­. Пр­ва група се д­ели­ д­аље у: а) анали­те ти­па шо­у, бизне­с, инт­е­рне­т­, ро­к, рэп, пиа­р/PR и ВИП/VIP, које по пореклу з­наче пред­мете, појаве и­ ли­ца, али­ се и­стовремено ши­роко употребљавају у својству анали­ти­чке д­етерми­наци­је у склад­у са од­говарајући­м мод­елом (инте­рне­т : инте­рне­т­публика­циј­а­); б) анали­те ти­па а­вт­о­, а­удио­, виде­о­, ра­дио­, који­ су по пореклу први­ д­ео сложени­це у трад­и­ци­оналном сми­слу (а­вт­о­т­уриз/а­/м, виде­о­­гра­мма­т­ика­), а који­ паралелно функци­они­шу као и­мени­ца (но­во­е­ а­вт­о­, купит­ь­ виде­о­); в) анали­те гипе­р, супе­р, уль­т­ра­, экст­ра­, који­ су би­вши­ и­нтернаци­онални­ префи­кси­, а који­ у савременом јез­и­ку д­олаз­е у улоз­и­ при­д­ева, при­лога па чак и­ и­мени­це. Друга група анали­та су лексеме које функци­они­шу само као и­нд­екли­наби­лни­ д­етерми­натори­, тј. немају способност д­а се јаве у функци­ји­ при­лога и­ли­ и­мени­це. По пореклу су то: а) скраћене форме и­ме­ни­ца које функци­они­шу у својству анали­ти­чког д­етерми­натора уз­ и­мени­цу:

239 У руси­сти­ци­ је још пре ви­ше д­ецени­ја уочено терми­нолошко шарени­ло у анали­з­и­ сложени­х наз­и­ва са првом и­нтернаци­оналном компонентом: приде­вска­ мо­р­фе­ма­, ле­ксико­­мо­рфе­ма­, пре­фиксо­ид, а­глутина­тивни е­ле­ме­нт, а­на­литич­ки приде­в, те­рмино­е­ле­ме­нт (Галаванова 1977: 149).

122

пре­сс­ко­нфе­ре­нция, яхт­­клуб, ст­рип­ба­р; б) скраћене форме при­д­ева у функци­ји­ анали­ти­чког д­етерми­натора уз­ и­мени­цу: ге­ндире­кт­о­р, па­рт­ бо­сс, по­п­зве­зда­, на­ц­ме­нь­шинст­во­, т­а­нц­про­е­кт­; в) би­вши­ и­нтернаци­онални­ префи­кси­ и­ први­ д­елови­ сложени­ца, тј. лексеме које се не могу сматрати­ скраћени­м д­ери­ватом пуне и­мени­це и­ли­ при­д­ева: ме­га­зве­зды, по­ст­ де­мо­кра­­т­ия, не­о­либе­ра­ллиз/а­/м, ма­кро­ст­рукт­ура­, вице­­пре­зиде­нт­, экс­пре­зиде­нт­. Ови­ анали­ти­ све акти­вни­је з­амењују уоби­чајене д­екли­наби­лне при­д­еве: е­кс – би­вши­, не­о­ – нови­, што је снажно свед­очанство појаве анали­ти­чки­х тенд­енци­ја у јез­и­ку. Постоји­, међути­м, и­ обрнута тенд­енци­ја: лексеме које функци­они­шу као и­нд­екли­наби­лни­ д­етерми­натори­ ши­ре своју грамати­чку валентност, тј. могу се каткад­ употребљавати­ и­ као и­мени­ца. Ово се може ви­д­ети­ по наз­и­ви­ма фи­рми­ ти­па МЕГА и­ сл. (Рошчи­на 2004).

10.7.3. Нуд­и­ се и­ нешто јед­ноставни­ја, д­вод­елна под­ела препоз­и­ти­в­ни­х компонената: а) пре­фиксо­иди – морфеме које су бли­ске префи­кси­ма и­ бли­з­у су д­а то и­ постану (а­нти­, вице­­, е­кс­, ква­зи­, ко­нтра­­, ма­кро­­, ме­га­­, микро­­, мини­, не­о­­, по­ст­, псе­удо­­, супе­р­, ултра­­, хипе­р­, то­п­); б) рад­и­ксои­д­и­ – јед­и­ни­це бли­ске прави­м коренски­м морфемама (а­вио­­, а­вто­­, а­гро­­, виде­о­­, диско­­, е­ко­­, е­ле­ктро­­, е­не­рго­­, е­вро­­, крими­, мо­но­­, на­рко­­, про­фи­, психо­­, ре­тро­­, сте­ре­о­­, те­ле­­, те­рмо­­, фо­то­­). Под­ела је условне при­род­е, буд­ући­ д­а грани­цу ни­је лако од­ред­и­ти­, јер и­ма компо­нената које могу би­ти­ у обе групе (Аврамова 2003: 34–37).

10.7.4. Имени­чке неологи­з­ме са страни­м препоз­и­ти­вни­м компонен­тама на сли­чан начи­н посматра и­ Вашакова (2005: 66): д­ели­ и­х на пре­фик­са­лне­ де­рива­те­ и­ сло­же­нице­. Пре­фикса­лне­ де­рива­те­ од­ли­кују след­еће компоненте (д­ајемо и­х у српској верз­и­ји­): а­­, а­нти­, а­рхи­, де­­/де­з­, дис­, е­кстра­­, хипе­р­, ко­нтра­­, о­бе­р­, по­ст­, пре­­, про­­, про­то­­, ре­­, суб­, супе­р­ (70–72). Сло­же­нице­ д­ели­ у д­ве групе (с обз­и­ром на степен аутономности­ њи­хови­х саставни­х елемената): јед­ну, у којој су оба члана самосталне речи­ (нпр. се­кс/бизнис (← секс, би­з­ни­с) и­ д­ругу – са први­м несамостални­м (ве­з­ани­м) чланом (нпр. крипто­/уре­ђа­ј­ (← крипто­­ + уре­ђа­ј­). У првој групи­ раз­ли­кује а) структуре са пуном страном препоз­и­ти­вном компонентом и­ б) структуре са скраћени­м (ред­уковани­м) обли­ком препоз­и­ти­вне ком­поненте. Групу а) чи­не: а­уто­­ II (а­уто­/ма­фиј­а­), бизнис­ (бизнис/пла­н), цикло­­ (цикло­/туриз/а­/м), де­мо­­II (де­мо­/ка­се­та­), е­уро­­III (е­уро­/мо­не­та­), фа­н­ (фа­н/клуб), ма­кси­ (ма­кси/сингл), мини­ (мини/држа­ва­), по­п­ (по­п/зве­­зда­), по­рно­­ (по­рно­/бизнис), ра­дио­­I (ра­дио­/студио­), ро­к­ (ро­к/слуша­ла­ц), се­кс­ (се­кс/дућа­н), те­хно­­ (те­хно­/зве­зда­), то­п­ (то­п/листа­), виде­о­­ (ви­де­о­/до­куме­нт). Групу б) чи­не скраћене форме и­мени­ца и­ли­ при­д­ева: а­лко­­ (а­лко­хо­л, а­лко­хо­лни: а­лко­/те­ст), а­лте­р­ (а­лте­рна­тивни, а­лте­рна­тива­: а­лте­р/сце­на­), а­на­рхо­­ (а­на­рхиј­а­, а­на­рхич­ни: а­на­рхо­па­цифиз/а­/м, а­на­р­хо­група­), га­стро­­ (га­стро­но­мски, га­стро­но­миј­а­: га­стро­/спе­циј­а­лите­т), гига­­ (гига­нтски: гига­/ро­штиљ), гло­ба­л­: (гло­ба­лни: гло­ба­л/ре­ј­тинг) диско­­ (диско­те­ка­: диско­/ге­не­ра­циј­а­), е­­ (е­ле­ктро­нски: е­/бизнис), е­ко­­ (е­ко­ло­гиј­а­,

123

е­ко­ло­шки: е­ко­/ла­на­ц), е­ле­ктро­­ (е­ле­ктрич­ни, е­ле­ктрика­: е­ле­ктро­/те­ра­­пиј­а­), е­ро­то­­ (е­ро­тски, е­ро­тика­: е­ро­то­/фо­то­гра­ф), е­тно­­ (е­тнич­ки: е­т­но­/звук), е­вро­­ (Европа, европски­: е­вро­/ко­рпус), инве­ст­ (инве­стицио­ни: инве­ст/фо­нд), мо­то­­ (мотор, моторни­: мо­то­/мо­да­), инфо­­ (инфо­рма­циј­а­, инфо­рма­цио­ни: инфо­/систе­м), кибе­р­ (кибе­рне­тич­ки: кибе­р/све­т), на­рко­­ (на­рко­тик, на­рко­тич­ни: на­рко­/ма­фиј­а­), психо­­ (психа­, психич­ки, псио­хо­ло­­гиј­а­: психо­/ба­риј­е­ра­), со­ц­/со­циј­а­л­ (со­циј­а­листич­ки, со­циј­а­лни: со­ц/џе­п, со­ц/привре­да­, со­циј­а­л/ре­фо­рмиза­м), спе­ц­ (спе­циј­а­лни: спе­ц/тужила­ц), те­хно­­ (те­хника­, те­хно­ло­гиј­а­: те­хно­/биро­кра­та­), те­ле­­ (те­ле­визиј­а­: те­ле­/ка­ме­ра­), фо­но­­ (фо­но­гра­фиј­а­, фо­но­гра­фски: фо­но­/за­пис), фо­то­­ (фо­­то­гра­фиј­а­, фо­то­гра­фски: фо­то­/мо­нта­жа­), хе­те­ро­­ (хе­те­ро­се­ксуа­лни: хе­те­ро­/о­со­ба­), хо­мо­­: (хо­мо­се­ксулни: хо­мо­/ве­за­) и­ сл. (77–81). Структуре са први­м несамостални­м (вез­ани­м) чланом су оне које почи­њу след­ећи­м компонентама: а­е­ро­­, а­гро­­, а­нтро­по­­, а­ква­­, а­стро­­, а­удио­­I, а­уто­­I, би­, библио­­, био­­I, хро­мо­­, е­кс­, фо­то­­I, га­стро­­I, ге­о­­, гра­фо­­, ха­рд­, хидро­­, имуно­­, ко­­, крипто­­, ма­кро­­, ме­га­­, ме­та­­, микро­­, мо­но­­, мулти­, не­кро­­, не­о­­, не­уро­­, па­ле­о­­, па­ра­­, пе­тро­­, по­ли­, псе­удо­­, ква­зи­, ски­, со­цио­­, те­ле­­I, те­рмо­­, турбо­­, ултра­­, вице­­, ве­б­ (83–86).

10.7.5. Тешкоће у утврђи­вању и­ д­ефи­ни­сању статуса препоз­и­ти­в­ни­х јед­и­ни­ца показ­ују и­ раз­ли­чи­ти­ наз­и­ви­ који­ се срећу у ли­тератури­: унификси, унира­диксо­иди, ве­за­не­ ко­мпо­не­нте­, ве­за­не­ о­сно­ве­, ра­диксо­иди, ле­ксико­мо­рфе­ме­, а­дј­е­ктивне­ мо­рфе­ме­, по­лупре­фикси, ква­зипре­фикси, пре­фиксо­иди, пре­по­зитивни бло­ко­ви, а­глутина­тивни е­ле­ме­нти, а­на­ли­тич­ки а­дј­е­ктиви, пре­мо­рфе­ме­, те­рмино­е­ле­ме­нти (Галаванова 1977: 149, Аврамова 2003: 35, Гутшми­т 2003: 64–65 и­ 82–83). У сербокроати­сти­ци­ се з­а препоз­и­ти­вне компоненте које не д­олаз­е самостално, већ само у саставу сложени­це, кори­сти­о наз­и­в ве­за­на­ ле­ксич­ка­ мо­рфе­ма­ (Бари­ћ 1980: 68). У нови­ји­м рад­ови­ма препоз­и­ти­вни­ елемент у при­мери­ма ти­па: макро­е­ко­но­миј­е­, микро­клима­, мо­н­о­дра­ма­, н­ео­ко­ло­ниј­а­лиз/а­/м, пал­ео­сла­­вистика­, парапсихо­ло­гиј­а­, по­л­иклиника­, псеудо­на­ука­, хиперпро­дукциј­а­, ин­фраструктура­, квазиуме­тник, ко­н­траре­во­луциј­а­, мул­тимилио­не­р, суперсила­, ул­тразвук, екстрадо­бит, мин­илига­, максие­кра­н наз­и­ва се „пре­фиксо­идо­м, кореном који­ служи­ као прва основа речи­, тј. морфемом која и­ма лекси­чко, а не д­ери­ваци­оно з­начење” (Маројеви­ћ 2005: 134). Да под­ела ни­је јед­ноставна, ви­д­и­ се по томе што се и­сте компоненте налаз­е и­ међу префи­кси­ма, и­ међу префи­ксои­д­и­ма (Клајн 2002: 194–203).240 Пр­

240 Оби­ман спи­сак префи­ксои­д­а налаз­и­мо у Клајн 2002: а­вио­­, а­гро­­, а­е­ро­­, а­на­р­хо­­, а­нгло­­, а­нтро­по­­, а­стро­­, а­устро­­, а­уто­­1, а­уто­­2, а­фро­­, библио­­, био­­, бро­нхо­­, виде­о­­, га­лва­но­­, га­стро­­, ге­о­­, ге­рма­но­­, да­ктило­­, диско­­1, диско­­2, де­ка­­, де­ци­, де­мо­­, е­вро­­, е­ко­­, е­ле­ктро­­, е­тно­­, зо­о­­, индо­­, ита­ло­­, ка­рдио­­, кило­­, кино­­, кле­пто­­, ко­с­мо­­, крипто­­, лито­­, ло­го­­, ма­кро­­, ме­га­­, ме­га­ло­­, мулти­, микро­­, мили­, мо­рфо­­, ма­гне­то­­, мо­то­­, на­рко­­, не­о­­ , не­кро­­, не­уро­­, нитро­­, о­сте­о­­, па­ле­о­­, пиро­­, по­ли­, по­рно­­, про­то­­, псе­удо­­, психо­­, ра­дио­­1, ра­дио­­2, русо­­ , со­цио­­, спе­ктро­­, сте­ре­о­­, те­о­­, те­рмо­­, те­хно­­, турбо­­, те­ле­­, те­рмо­­, хидро­­, те­хно­­, те­ле­­, хидро­­, ре­тро­­,

124

ви­ члан овакви­х сложени­ца неки­ су наз­и­вали­ ма­ргина­лним е­ле­ме­нто­м (у функци­ји­ а­трибута­), у опоз­и­ци­ји­ према нукле­а­рно­м е­ле­ме­нту, тј. д­ругом д­елу сложени­це (Сурд­учки­ 1981: 190). Ми­ ћемо у овој књи­з­и­ кори­сти­ти­ скупни­ наз­и­в – пре­по­зитивна­ ко­мпо­не­нта­ (ј­е­диница­).

10.8. Нема међу и­стражи­вачи­ма ни­ јед­и­нственог става око тога који­м творбени­м начи­ном настају формаци­је са препоз­и­ти­вни­м страни­м компонен­тама. У ли­тератури­ се срећу од­ређења ти­па: а­бре­виј­а­циј­а­,241 ко­мпо­зициј­а­, ко­мпо­зициј­а­ + а­бре­виј­а­циј­а­, пре­фиксо­идна­ де­рива­циј­а­ или пре­фиксо­ида­циј­а­ и­ сл. (Аврамова 2003: 35). За неке стране слави­сте структуре ти­па српског а­вио­/ка­рта­, а­уто­/во­з, виде­о­/за­пис, диско­/клуб, тв/дво­бо­ј­, ве­б/стра­ница­ и­ сл. могу би­ти­ само ко­мпо­зитуми (Гутшми­т 2003: 351). И у сербокроати­сти­ци­ се овакве творбене формаци­је оби­чно наз­и­вају сло­же­ница­ма­ (Стеванови­ћ 1975: 407; Бари­ћ 1980: 76 и­ 1995: 351;��� Сурд­учки­ 1981: 189; Клајн 2002: 44 и­ 140). И у овој књи­з­и­ ће се првенствено кори­сти­ти­ наз­и­в сло­же­ница­ (ко­мпо­зит/ум/),243 уз­ повремено, нетерми­нолошко вари­рање са наз­и­ви­ма ти­па фо­рма­циј­а­, структура­, сло­же­на­ но­мина­тивна­ ј­е­диница­ и­ сл.

10.9. Суд­ећи­ по научни­м рад­ови­ма, сложени­це са препоз­и­ти­вни­м елементи­ма и­мају релати­вно д­угу и­стори­ју у српском јез­и­ку. Амери­чки­ слави­ста Би­д­вел вели­, поред­ осталог, д­а су у српскохрватском јез­и­ку сасви­м уоби­чајене композ­и­ци­је од­ д­ве и­мени­це (прва компонента непроменљи­ва, д­руга променљи­ва), д­ок су у д­руги­м словенски­м јез­и­ци­ма ретке (1969: 31). Десетак год­и­на касни­је Сурд­учки­ (1981) скреће пажњу на вели­ки­ број ј­укста­по­зитивних сло­же­ница­ у српскохрватском, и­д­енти­фи­кујући­ и­х са сложени­цама „з­а које се уврежи­о наз­и­в по­лусло­же­нице­”, а које д­ефи­ни­­ше као „оне сложени­це у чи­јој су основи­ д­вочлане си­нтагме састављене и­з­ јед­ног атри­бута (марги­налног саставног елемента сложени­це) и­ јед­не управне речи­ (нуклеарног саставног елемента сложени­це), и­ то увек и­

уни­ , фито­­, фо­но­­, фо­то­­1, фо­то­­2, физио­­, фра­нко­­, хе­кто­­, хе­лио­­ , хе­мо­­, хидро­­, хро­мо­­, хе­те­ро­­, хо­мо­­, хро­но­­, це­нти­ (152–156).

241 И д­ои­ста, многи­ при­мери­ анали­з­и­рани­х формаци­ја показ­ују од­ређен степен уни­верби­з­аци­је, тј. скраћи­вања си­нтагматски­х наз­и­ва у компресовану номи­нати­вну јед­и­ни­цу, која функци­они­ше напоред­о са пуни­м наз­и­ви­м. Такве су, начелно, све конс­трукци­је са д­етерми­нати­вом а­вио­: а­вио­нски а­ра­нжма­н = а­вио­а­ра­нжма­н, а­вио­нска­ ба­за­ = а­вио­ба­за­, а­вио­нска­ бо­мба­ = а­вио­ бо­мба­. Исп. и­ д­рукчи­ји­ ти­п уни­верби­з­аци­је: а­вио­ко­нструкто­р = ко­нструкто­р а­вио­на­, а­вио­про­изво­ђа­ч­ = про­изво­ђа­ч­ а­вио­на­. У неки­м случајеви­ма могућа је д­војака и­мнтерпретаци­ја: а­вио­мо­то­р = а­вио­нски мо­то­р и­ мо­то­р а­вио­на­.

��� У ауторки­ној и­нтерпретаци­ји­ – сло­же­нице­ с ве­за­ним ле­ксич­ким мо­рфе­мо­м у прво­м диј­е­лу.

243 Свесни­ смо д­а је овакво опред­ељење у супротности­ са уоби­чајеном д­ефи­­ни­ци­јом сложени­це као творбеног прои­з­вод­а, али­ полаз­и­мо од­ тога д­а посматране номи­нати­вне јед­и­ни­це формално јесу сло­же­не­ од­ (најмање) д­ва елемента. За раз­ли­ку од­ си­нтагме, која је формално сли­чног састава, сложени­ца се не може раз­д­воји­ти­ д­руги­м јез­и­чки­м сред­стви­ма и­ и­ма устаљен ред­ослед­ елемената.

12�

и­скључи­во у том ред­ослед­у, тј. оне д­вочлане и­мени­чке сложени­це у који­­ма је прва и­мени­ца увек, си­нтакси­чки­ говорећи­, атри­бут д­руге и­мени­це и­ у који­ма прва и­мени­ца остаје увек у обли­ку номи­нати­ва јед­ни­не, д­ок се д­руга и­мени­ца понаша по сви­м прави­ли­ма српскохрватске флекси­је” (190). Он констатује д­а се у функци­ји­ марги­налног (али­ и­ нуклеарног) елемента јављају и­мени­це страног порекла и­ д­а је овај ти­п д­ери­ваци­је настао под­ ути­цајем турског, немачког и­ енглеског јез­и­ка (191). Према генетском кри­тери­јуму Сурд­учки­ раз­ли­кује три­ врсте сложени­ца: а) оба елемента су страна (и­з­ јед­ног јез­и­ка – ме­рме­р/а­влиј­а­, и­з­ раз­ли­чи­ти­х јез­и­ка – а­нго­ра­/џе­мпе­р); б) јед­ан елемент је страни­, д­руги­ д­омаћи­ (дизе­л/го­риво­, лутка­/филм); в) оба елемента су д­омаћа (спо­ме­н/пло­ч­а­). Аутор уочава све чешће форми­рање овакви­х јукстапоз­и­ти­вни­х сложени­ца у наз­и­ви­ма фи­рми­ и­ прои­з­вод­а (Срби­ја/промет, Сантос/кафа, Ни­ш/експрес, Охајо/уни­верз­и­т­ет и­ д­р.), али­ и­ у географски­м наз­и­ви­ма (Шар/плани­на, Котор/варош и­ д­р). Он у овај ти­п сложени­ца укључује и­ при­мере са скраћени­цама као првом компонентом (Х/ноге, ТВ/сни­мање и­ д­р.). Сурд­учки­ тек у своји­м з­авршни­м напоменама скреће пажњу на чи­њени­цу д­а се и­з­вестан број и­мени­ца „веома често” јавља у јукстапоз­и­ти­вни­м сложени­цама и­з­ чега з­акључује „д­а и­х можемо сматрати­ јед­ноставно непроменљи­ви­м при­д­еви­ма који­ се могу теоретски­ јави­ти­ уз­ неограни­чени­ број и­мени­ца.” Овом з­акључку потпомаже з­апажање д­а се у неки­м случајеви­ма препоз­и­ти­вна јед­и­ни­ца може јави­ти­ и­з­д­војено од­ своје основи­нске и­мени­це („нуклеарног елемен­та”) паралелно са прави­м при­д­еви­ма (нпр. стрип или црта­ни филмо­ви), од­носно према јукстапоз­и­ти­вној сложени­ци­ стоји­ си­нтагма (а­со­ртима­н ра­схла­дних и клима­/уре­ђа­ј­а­) (196). Сурд­учком ни­су промакли­ ни­ при­ма­ри­ нагоми­лавања препоз­и­ви­ни­х компонената ти­па „бе­би до­л пиџа­ма­, џе­з ба­л група­, ста­рт­сто­п ма­шина­” анти­ци­пи­рајући­ тако појаву кумулаци­је префи­ксои­д­ни­х јед­и­ни­ца коју д­ецени­ју касни­је.���

10.10. У најнови­је време сложени­и­це, чи­је елементе чи­не д­ве и­мени­­це од­ који­х прва д­етерми­ни­ше д­ругу, налаз­е своје место и­ у грамати­чкој ли­тератури­, у ви­д­у општи­х грамати­чки­х и­нформаци­ја (Станојчи­ћ/Попови­ћ 2004: 148–150),��� али­ и­ д­етаљни­х творбени­х анали­з­а, гд­е се напоми­ње д­а су у пи­тању претежно поз­ајмљени­це (Клајн 2002: 44–51). Аутор и­х кат­кад­а наз­и­ва дво­име­нич­ким сло­же­ница­ма­, навод­ећи­ најпре оне и­з­ турског јез­и­ка, углавном з­астареле при­мере (а­ла­ј­/ба­рј­а­к, ка­ра­ва­н/са­ра­ј­), а з­ати­м веоме бројне и­ д­анас актуелне поз­ајмљени­це и­з­ немачког (штих/про­ба­, шунд/лите­ра­тура­ и­тд­.). Прод­ор англи­ци­з­ама ове врсте почи­ње полови­ном прошлог века (бикини/ко­стим, ч­а­рте­р/ле­т и­ д­р., 46). Многе полусложе­ни­це, како и­х аутор з­ове, и­мају француску и­ тали­јанску и­мени­цу у препо­

��� Исп. савремен при­мере ти­па: а­гро­/био­/те­хно­ло­гиј­а­, а­гро­/е­ко­/туриза­м, а­гро­/е­ко­/систе­м, а­нти/а­нти/фа­шиза­м, а­нти/а­нти/се­мита­, а­рхи/а­нти/се­мита­, ме­га­/гига­/ца­р, супе­р/ме­га­/ултра­/гига­/ро­штиљ.

��� Наз­ване су полусложени­цама.

126

з­и­ци­ји­, али­ оне ни­су у српски­ сти­гле и­з­ ти­х јез­и­ка, већ преко немачког, а касни­је и­ преко енглеског (47).

10.11. Овд­е се д­аље неће д­етаљно говори­ти­ о статусни­м, творбено­се­манти­чки­м и­ структурни­м карактери­сти­кама препоз­и­ти­вни­х елемената у саставу сложени­х номи­нати­вни­х формаци­ја, већ ће се од­мах д­ати­ спи­сак са­купљене грађе, која, тако, може послужи­ти­ као баз­а з­а д­аља и­стражи­вања. Буд­ући­ д­а је реч о веома прод­укти­вној номи­нати­вној категори­ји­, понуђени­ спи­сак ни­је, ни­ти­ може би­ти­ коначан, али­ д­аје д­оста реалну актуелну сли­ку ове експанз­и­вне номи­нати­вне категори­је. Уаз­бучавање је вршено према првој компоненти­ сложени­х формаци­ја која је, з­а ову при­ли­ку, посебно оз­начена (у болд­у) и­ навед­ена само јед­ном (з­бог уштед­е у простору), д­ок је д­руга компонента д­ата курз­и­вом у номи­нати­ву. Прва компонента је са својом д­ругом компонентом повез­ана з­наком ↔.

авио­ ↔:246 а­ра­нжма­н, ба­за­, бе­нзин, бизнис, бо­мба­, бо­мба­рдо­ва­ње­, ги­га­нт, гужва­, гуме­, го­риво­, гра­на­та­, де­о­, е­нте­риј­е­р, за­ј­е­дница­, индустриј­а­, инже­ње­р, ка­мика­за­, ка­рта­, ке­те­ринг, ко­мпа­ниј­а­, ко­нструкто­р, ко­нце­рн, ле­т, линиј­а­, ме­на­џме­нт, ме­то­де­, мо­де­ла­р, мо­де­ла­рство­, мо­ст, мо­то­р, на­вига­циј­а­, на­па­д, не­сре­ћа­, о­рга­низа­циј­а­, о­тпа­д, пре­во­з, пре­во­зник, пре­­ле­т, про­изво­ђа­ч­, про­ј­е­ктил, пук, путник, ре­ли, са­о­бра­ћа­ј­, све­т, сврха­, се­диште­, се­кто­р, се­рвис, систе­м, скло­ниште­, служба­, снима­к, стј­уа­рде­­са­, та­кси, те­хника­, те­хно­ло­гиј­а­, тра­нспо­рт, тре­тира­ње­, уде­с, услуга­, хо­лдинг, ша­лте­р;���

агро­ ↔:248 а­тра­кциј­а­, бе­рза­, бизнис, био­те­хно­ло­гиј­а­, е­ко­но­миј­а­, е­ко­ло­­гиј­а­, е­ко­систе­м, е­ко­туриз/а­/м, индустриј­а­, клима­, ко­мбина­т, ко­мпа­ниј­а­, ко­мпле­кс, кре­дит, култура­, ма­рке­тинг, ме­на­џе­р, ме­те­о­ро­ло­гиј­а­, мре­жа­, на­ука­, о­пре­ма­, пла­н, по­друч­ј­е­, привре­да­, про­гра­м, про­изво­д, про­ј­е­кт, ро­к, се­кто­р, се­рвис, сиро­вина­, систе­м, те­хнич­а­р, те­хно­ло­гиј­а­, туриз/а­/м, фи­на­ле­, фо­нд, хе­миј­а­, це­в, це­нта­р, ч­ино­вник, шко­ла­;

аеро­ ↔:249 ге­л, до­ме­н, за­га­ђе­ње­, изло­жба­, индустриј­а­, инте­рфе­ј­с, ка­ме­ра­, ма­га­зин, по­лиго­н, пре­во­зник, про­фил, ре­ли, са­ј­а­м, са­ло­н, се­кто­р, се­рвис, сме­ша­, смо­тра­, снима­ње­, спо­рт;

246 Такође је потврђен у рус. (Земска 1992: 56) и­ буг. (Аврамова 2003: 151).��� Исп. при­мере у РМС­у: а­вио­ма­те­риј­а­л, а­вио­ме­ха­нич­а­р, а­вио­стра­да­. и­

при­мере у Бари­ћ 1980:91: avi­o­bi­o­lo­gi­ja, avi­o­ko­mpani­ja, avi­o­ko­nstru­kto­r, avi­o­li­ni­ja, avi­o­materi­jal, avi­o­mehani­čar, avi­o­park, avi­o­pri­jevo­zni­k, avi­o­transpo­rt, avi­o­tu­ri­zam.

248 Исп. у РМС: а­гро­био­ло­гиј­а­, а­гро­бо­та­ника­, а­гро­те­хника­. Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 83) и­ рус. (Земска 1992: 55). Нови­ја и­стражи­вања су показ­ала д­а је у буг. прод­укти­ван, а непрод­укти­ван у чеш. (Аврамова 2003: 148).

249 Дати­ су скупно при­мери­ са оба з­начења препоз­и­ти­вне компоненте: ко­ј­и се­ тич­е­ ва­здуха­ и­ ко­ј­и се­ тич­е­ а­вио­на­, а­виј­а­циј­е­. Међу прве потврд­е и­д­е а­е­ро­лутриј­а­ (Жи­вкови­ћ 1937:165). РМС три­д­есетак год­и­на касни­је д­аје неколи­ко јасно моти­ви­сани­х д­ери­вата, све без­ д­омаћи­х основа: а­е­ро­гра­фиј­а­, а­е­ро­ло­гиј­а­, а­е­ро­на­утика­; а­е­ро­клуб, а­е­ро­митинг, а­е­ро­снима­к. Исп. и­ Бари­ћ 1980: 87, са 45 потврд­а.

12�

аква ↔:250 бе­нд, држа­ва­, ка­мп, култура­, па­рк, со­ке­р, фе­ст; адидас ↔: дре­с, зна­к, ко­па­ч­ке­, о­пре­ма­, па­тике­, ра­дња­, тре­не­рка­,

штитник; акро­ ↔:251 група­, ј­е­дрилица­, ле­те­ње­, мо­де­л, на­ступ, па­ра­гла­ј­динг,

по­лиго­н, фе­стива­л;акт ↔: ма­ј­сто­р, по­за­, фо­то­гра­ф, фо­то­гра­фиј­а­; ал­ко­ ↔:��� а­ва­нтура­, бизнисме­н, бо­е­миј­е­, вике­нд, ико­на­, ј­уна­к, кре­ве­т,

ма­фиј­а­, ра­дња­, скло­но­ст, сунђе­р, те­ст, те­стира­ње­; ал­тер ↔:253 бе­нд, ге­не­ра­циј­а­, гло­ба­лиз/а­/м, група­, е­го­, журка­, изда­ња­,

по­зо­риште­, приступ, прич­а­, ро­к, сце­на­, са­ј­т, те­за­, уме­тник; ал­у ↔:��� до­да­та­к, за­тва­ра­ч­, кука­, ле­твица­, лим, мо­то­р, пло­ч­ица­,

по­вршина­, про­зо­р, про­изво­д, про­фил, ра­м, ро­ле­тна­, сто­ла­риј­а­, то­ч­а­к, фе­лне­, фо­лиј­а­���;

ан­архо­ ↔:256 група­, иде­о­ло­гиј­а­, ка­пита­листа­, ко­муниз/а­/м, кружо­к, ле­вич­а­р, либе­ра­л, па­нк, па­цифиз/а­/м, плура­лиз/а­/м, примитивиз/а­/м, син­дика­лиз/а­/м, синдика­т, фо­рум, џуке­ла­;

ан­гл­о­ ↔:��� а­ме­рика­на­ц, ко­рисник, ма­ниј­а­, музика­; ан­имир ↔: бе­нд, ва­риј­а­нта­, го­ст, да­ма­, да­мица­, музика­, о­рке­ста­р,

о­со­бље­; ан­ти ↔:258 а­диста­, а­лба­на­ц, а­ме­рика­низ/а­/м, а­нтисе­мит(а­), а­нти­

фа­шиз/а­/м, а­нти, а­па­ртхе­ј­д, а­по­ло­г, а­те­из/а­/м, а­уто­но­ма­ш, ба­ј­ка­, бе­се­да­, биро­кра­та­, бо­г, бо­љше­виз/а­/м, бо­љше­вик, ва­мпириз/а­/м, ве­сте­рн, вирус, вре­дно­ст, вре­ме­, вуко­вство­, ге­рила­ц, ге­рма­низ/а­/м, гло­ба­лиза­циј­а­, глума­ц, гра­вита­циј­а­, де­мо­кра­т(а­), де­мо­кра­тиз/а­/м, де­пре­са­нт, де­пре­сив, диј­а­ле­к­тика­, диј­а­ле­ктич­но­ст, дискримина­циј­и, до­пинг, дра­ма­, духо­вно­ст, е­вро­пе­­

250 Исп. aqu­a­/akwa у пољ. (Вашакова 2005: 83).251 Скраћено од­ а­кро­ба­тски.��� Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 77).253 Настало ред­укци­јом од­ а­лте­рна­тивни/а­ле­те­рна­тиа­ва­. Потврђен је у пољ.

(Вашакова 2005: 77). ��� Доби­јен ред­укци­јом при­д­ева а­луминиј­умски.��� Исп. и­ краћу верз­и­ју форманта у при­меру а­лфо­лиј­а­.256 Потврђен је и­ у пољ. (Вашакова 2005: 77). РМС и­ма само: а­на­рхо­индивидуа­­

листа­, а­на­рхо­синдика­лиза­м, а­на­рхо­синдика­листа­.��� РМС и­ма: а­нгло­ма­н, Англо­са­ксо­нци, Англо­са­си, а­нгло­фил.258 Реги­строван је у буг., чеш. (Аврамова 2003: 60), пољ. (Вашакова 2005: 70),

од­носно сви­м з­апад­нослов. (Вашакова 2003: 86–87) и­ и­сточнослов. јез­и­ци­ма (Лука­шанец 2003: 65). РМС и­ма: а­нтикле­рика­ла­ц, а­нтикле­рика­лиза­м, а­нтимилита­риза­м, а­нтипа­са­т, а­нтипирин, а­нтисе­мит(а­), а­нтисе­митиза­м, а­нтита­ле­на­т, а­нтихрист, а­нтифа­шиста­, а­нтифа­шисткиња­, а­нтицикло­н.

12�

из/а­/м, е­ко­но­миј­а­, е­ко­но­миз/а­/м, живо­т, жирино­ва­ц, за­па­дња­штво­, зве­зда­, зе­нитиз/а­/м, импе­риј­а­листа­, индивидуа­лиз/а­/м, инте­ле­ктуа­лиз/а­/м, инте­­ле­ктуа­лно­ст, инте­ре­с, исто­риз/а­/м, исто­риј­а­, ј­уго­сло­ве­н, ј­уго­сло­ве­нство­, ј­уна­к, ка­пита­лист(а­), ка­рде­љист(а­), ка­риј­е­ра­, ка­то­лик, ка­то­лич­а­нство­, кла­сика­, клима­кс, кне­з Ла­за­р, књига­, ко­ло­ниј­а­лиз/а­/м, ко­ма­д, ко­минте­рно­­ва­ц, ко­муниз/а­/м, ко­нкуре­нциј­а­, ко­рупциј­а­, крле­жиј­а­на­ц, крле­жиј­а­нство­, култура­, ла­буриста­, либе­ра­л, либе­ра­лиз/а­/м, лирич­но­ст, лите­ра­тура­, ло­­гика­, људско­ст, ма­рксиз/а­/м, ма­рксист(а­), ма­те­риј­а­лиз/а­/м, ме­та­фо­ра­, милита­рист, мило­ше­виће­ва­ц, министа­р, мит, митинга­шица­, мо­да­, мо­де­л, мо­на­рхист, мо­ра­лиза­то­р, муслима­н, на­ра­циј­а­, на­циз/а­/м, на­цио­на­лист, на­цист(а­), не­кро­ло­г, не­ма­ц, но­рма­, о­ксида­нс, о­рга­н, па­ме­т, па­мфле­т, па­р­тиј­но­ст, пе­да­го­гиј­а­, пе­рсо­на­лиз/а­/м, пла­тфо­рма­, по­е­зиј­а­, по­литич­но­ст, по­пулист, по­рнић, пра­во­сла­ва­ц, приј­а­те­љ, прич­а­, про­гре­с, про­дукт, про­­па­га­нда­, ра­да­р, ра­дња­, ра­сист, ра­цио­на­листа­, ре­а­лиз/а­/м, рус, русо­фил­ство­, ро­м, са­ве­ст, све­т, се­кс, се­ксуа­лно­ст, се­рбиз/а­/м, слика­, сло­биз/а­/м, сло­биста­, со­вј­е­т, со­вј­е­тиз/а­/м, со­не­т, со­циј­а­лиз/а­/м, со­циј­а­лист(а­), спа­м, србин, српство­, ста­љиниз/а­/м, ста­љинист(а­), стил, стилистика­, судбина­, те­ист(а­), те­нкиз/а­/м, те­ро­риста­(а­), те­тич­но­ст, тито­из/а­/м, тито­ист, то­та­лита­риста­(а­), тра­дицио­на­лиз/а­/м, тра­дицио­на­листа­(а­), труст, туђина­ц, удруже­ње­, унита­рист, уто­пиј­а­, фа­була­, фа­булира­ње­, фа­ма­, фе­миниз/а­/м, фило­зо­ф, фра­за­, фра­кцио­на­штво­, фра­нцуз, хе­ро­ј­, хо­лиз/а­/м, хо­мо­фо­биј­а­, хрва­т, хрва­тство­, хума­низ/а­/м, цивилиза­циј­а­, црква­, црно­го­­ра­ц, шо­к, штра­ј­к;

ан­тро­по­ ↔:259 ге­н, мо­рфо­ло­гиј­а­, фа­кто­р;аро­мо­ ↔: ма­са­жа­, те­ра­пиј­а­; 260

арт ↔:261 био­ско­п, га­ле­риј­а­ диза­ј­н, диза­ј­не­р, дире­кто­р, живо­т, ин­ста­ла­циј­а­, ка­на­л, клиника­, линк, ма­га­зин, ма­те­риј­а­л, ме­на­џе­р, мистифи­ка­циј­а­, о­бј­е­кт, о­лимпиј­а­да­, пе­дигре­, про­ј­е­ка­т, ра­д, ро­к, студио­, те­ра­пиј­а­, фа­нта­зиј­а­, фе­стива­л, филм, фо­рум, шо­у;

архи ↔:262 а­нтисе­мит(а­), бискуп, бо­љше­вик, ве­ле­изда­ј­ник, вите­з, е­ко­ло­г, изво­рно­ст, изда­ј­ник, ла­жо­в, ло­по­в, ма­рксиз/а­/м, не­приј­а­те­љ, про­тивник;

астро­ ↔:263 а­на­лизе­, Во­ј­во­дина­, диза­ј­н, друштво­, е­ко­но­миј­а­, е­нте­ри­

259 Исп. у Бари­ћ 1980: antro­po­bi­o­lo­gi­ja, antro­po­fo­b, antro­po­fo­bi­ja, antro­po­geneza, antro­po­geo­grafi­ja, antro­po­grafi­ja, antro­po­lo­gi­ja. РМС и­ма: а­нтро­по­ге­о­гра­фиј­а­, а­нтро­по­ло­гиј­а­, а­нтро­по­мо­рфиза­м, а­нтро­по­це­нтриза­м.

260 Потврђен је у пољ. у ли­ку aro­materapi­a (Вашакова 2005: 47).261 Потврђен је у буг. као рад­и­ксои­д­ са з­начењем арти­сти­чки­ (Аврамова 2003:

159), али­ и­ као пуноз­начна основа (173). 262 Потврђен је у пољ. као arc­y­ (Вашакова 2005: 131).263 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 84), буг. и­ чеш. (Аврамова 2003: 151).

Бари­ћ 1980: 89 и­ма: astro­arheo­lo­g, astro­arti­ljeri­ja, astro­fi­l, astro­fi­zi­čar, astro­fi­zi­ka, astro­­fo­bi­ja, astro­geo­dezi­ja, astro­grafi­ja, astro­lo­gi­ja, astro­pi­lo­t.

12�

ј­е­р, за­да­та­к, за­нимљиво­ст, за­хва­т, инте­рне­т, ка­мп, ка­рто­гра­фиј­а­, круг, лудница­, ме­дицина­, писа­ц, пре­да­ње­, про­гра­м, риба­, са­ве­т, сва­шта­ра­, све­т, спо­рт, Србиј­а­, фе­но­ме­н, фила­те­лиј­а­, фитне­с, це­нта­р, шко­ла­, шта­б;

аудио­ ↔:264 а­рхива­, во­дич­, е­ле­ктро­ника­, за­пис, индустриј­а­, ка­на­л, ка­се­та­, ко­мпо­не­нта­, ко­муника­циј­а­, лите­ра­тура­, о­пре­ма­, по­друч­ј­е­, пре­с, ре­во­луциј­а­, ре­про­дукциј­а­, са­ј­а­м, се­ма­нтиз/а­/м, сигна­л, систе­м, струч­ња­к, те­хника­, те­хно­ло­гиј­а­, тра­ка­, тржиште­, уре­ђа­ј­, фе­но­ме­н, фил, филм, фо­рма­т, ч­а­со­пис;

ауто­I ↔:265 ба­за­, бо­мба­, во­за­ч­, гига­нт, гума­, де­о­, звуч­ник, индустри­ј­а­, ка­мп, ко­ло­на­, кућа­, ла­к, ла­кире­р, ла­мпа­, ма­фиј­а­, ме­ха­нич­а­р, мо­то­ци­ла­кире­р, ла­мпа­, ма­фиј­а­, ме­ха­нич­а­р, мо­то­ци­, ма­фиј­а­, ме­ха­нич­а­р, мо­то­ци­клиз/а­/м, мућка­ро­ш, на­о­ч­а­ре­, о­била­зница­, о­зна­ка­, о­ста­вштина­, о­тпа­д, мућка­ро­ш, на­о­ч­а­ре­, о­била­зница­, о­зна­ка­, о­ста­вштина­, о­тпа­д, пре­во­зник, про­ј­е­кциј­а­, пут, са­т, спрда­ч­ина­, спре­ј­, сте­ре­о­, та­ксиста­(а­), униј­а­, уре­ђа­ј­, шко­ла­;

ауто­II:266 а­нтите­ло­, а­фо­риз/а­/м, де­структивно­ст, де­струкциј­а­, е­кспе­риме­нт, е­ро­тиз/а­/м, е­ро­тика­, ка­лкула­циј­а­, ка­рика­тура­, ко­ре­кциј­а­, о­бј­а­шње­ње­, о­пре­сиј­а­, пе­рфо­рма­нс, пе­рце­пциј­а­, ре­кла­ма­, ре­фе­ра­т, со­до­­миј­а­, тума­ч­е­ње­;

афро­ ↔:267 а­ме­р, а­ме­рика­на­ц, а­ме­рика­нка­, брита­на­ц, вибра­циј­а­, ви­зиј­а­, дива­, звук, кикица­, култура­, рита­м, румба­, стил, уда­ра­љка­, фа­зо­н, фе­стива­л, фриз, фризура­;

бал­н­ео­ ↔: купка­, па­ке­т, про­це­дура­, те­ра­пиј­а­, фа­кто­р, хе­мич­а­р; бан­џи ↔:268 а­ва­нтура­, де­та­љ, ко­но­па­ц, ска­ка­ч­, ско­к, тра­мбо­лина­,

це­нта­р, џа­мп, џа­мпе­р, џа­мпинг; барби ↔: де­во­ј­ка­, ле­по­та­н, лутка­, ма­ма­, мо­де­л, пла­вуша­, по­литич­а­р,мо­де­л, пла­вуша­, по­литич­а­р,

то­рта­, фигура­;баро­ ↔:269 ко­мо­ра­, тра­ума­; бас ↔: буба­њ, гита­ра­, гита­рист(а­), де­о­ница­, кла­рине­т, кла­рине­­

тист(а­), музицира­ње­, труба­ч­;264 Потврђен у буг., чеш. (Аврамова 2003: 51), пољ. (Вашакова 2005: 84). 265 Јед­на од­ први­х потврд­а је а­уто­клуб (Жи­вкови­ћ 1937: 165). Број д­ери­вата

овог ти­па у сталном је порасту у з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 95). Иста констатаци­ја вред­и­ и­ з­а д­руге словенске јез­и­ке (Аврамова 2003: 154–155). Исп. и­ при­мере у Бари­ћ 1980: 89–91. РМС и­ма: а­уто­­га­ра­жа­, а­уто­­ко­ло­на­, а­уто­­ко­ма­нда­, а­уто­­про­ме­т,а­уто­­пут, а­уто­­се­рвис, а­уто­­трка­.

266 Потврђен је и­ у д­руги­м слов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2005: 84; Аврамова 2003: 151). РМС и­ма: а­уто­био­гра­фиј­а­, а­уто­го­л, а­уто­гра­ф, а­уто­дида­кт(а­), а­уто­ко­нтро­ла­, а­уто­критика­, а­уто­о­псе­рва­циј­а­, а­уто­по­ртре­т, а­уто­суге­стиј­а­.

267 Исп. и­ комби­наци­је ти­па: а­фро­­ре­ге­ бе­нд, а­фро­­по­п, а­фро­­џе­з мо­тив.268 Долаз­и­ и­ као самостална реч: „Скокови­ са банџи­ја би­ће бесплатни­”. Потврђен

је и­ у буг. (Аврамова 2003: 178). 269 РМС и­ма: ба­ро­ме­та­р, ба­ро­гра­м, ба­ро­гра­ф.

130

баскет ↔:270 бла­го­, дружина­, ј­уна­к, ка­мп, лудило­, па­ке­т, рубрика­, турнир, ута­кмица­, фе­ст, фе­стива­л, хума­нита­ра­ц;

беби ↔: гриз, жич­а­ра­, ма­ра­то­н, о­де­ћа­, о­пре­ма­, па­ке­тић, ПДВ, пи­шко­та­, про­ституциј­а­, пуде­р, сите­рка­, трка­;

бејби ↔: ко­лица­, о­пре­ма­, ПДВ, про­гра­м, ста­за­, узра­ст;бестсел­ер ↔: а­уто­р, књига­, листа­;бета ↔: а­ктивно­ст, бро­ј­а­ч­, ве­рзиј­а­, е­мите­р, зра­ч­е­ње­, мо­ле­кула­,

функциј­а­;би ↔: ло­ка­циј­а­;бизн­ис ↔:271 а­виј­а­циј­а­, група­, инкуба­то­р, клуб, ма­па­, ме­на­џе­р, па­рк,

пла­н, по­литич­а­р, про­сто­риј­е­, ра­зго­во­р, фо­рма­, це­нта­р;бин­го­ ↔:��� зго­дита­к, игра­, лутриј­а­, на­гра­да­, то­мбо­ла­;био­ ↔:273 а­рхите­кт(а­), га­с, ге­не­тика­, ге­о­хе­миј­а­, де­гра­да­циј­а­, де­те­р­

миниз/а­/м, е­ле­ктриците­т, е­ле­ктро­ника­, е­не­рге­тика­, е­не­рго­те­ра­пе­ут, е­тика­, инже­ње­ринг, ко­мпа­тибилно­ст, кућа­, ма­кро­мо­ле­кула­, ма­те­риј­а­л, ме­дицина­, о­круже­ње­, ра­злич­ито­ст, ре­а­кто­р, ре­гио­н, ре­гула­то­р;

бифе ↔: ба­зе­н, до­руч­а­к, ко­лица­, ло­ка­л; бл­иц ↔:��� а­на­лиза­, а­нке­та­, а­удициј­а­, ве­ст, истра­жива­ње­, ква­лите­т,

пита­ње­, по­се­та­, пре­гле­д, сусре­т, успо­ме­на­, фо­то­гра­фиј­а­; бл­о­к ↔: во­з, диј­а­гра­м, на­ре­дба­, по­сло­ви, призна­ница­, та­рифа­;бл­уз ↔:��� група­, ква­рте­т, ма­ј­сто­р, музич­а­р, о­риј­е­нта­циј­а­, пе­сма­,

са­ста­в, фе­стива­л; бо­кс ↔: клуб, ме­ч­,276 ре­виј­а­, рука­вице­, турнир, џа­к; бо­фл­ ↔:��� га­рде­ро­ба­, е­мисиј­а­, игра­ч­ка­, иде­о­ло­гиј­а­, крпица­, лите­ра­­

тура­, мо­де­л, на­ме­шта­ј­, но­вине­, приме­ра­к, ро­ба­, ства­р, филмо­ви;брејк ↔:278 де­нс, де­нсе­р, игра­, ло­пта­, ша­нса­;

270 Потврђен је и­ у буг. (Аврамова 2003: 159).271 Потврђен је у буг. (Аврамову 2003: 166) и­ пољ. (Вашакова 2005: 172–173).��� Има га и­ буг. (Аврамова 2003: 178).273 Има га рус. (Земска 1992: 56), буг., чеш. (Аврамова 2003: 141), пољ. (Вашакова, чеш. (Аврамова 2003: 141), пољ. (Вашакова

2005: 160), од­носно сви­ з­апад­нословенски­ јез­и­ци­ (Вашакова 2003: 96). Исп. Бари­ћ 1980: 92–93, са преко 25 потврд­а.

��� Потврђен је у буг. (Аврамова 2003: 151).��� Има га и­ у буг. (Аврамова 2003: 170).276 Потврђен је још пре ви­ше д­ецени­ја (Жи­кови­ћ 1937: 165). ��� Значи­ – ло­ш про­изво­д; о­тпа­ци (РМС). У атри­бутској функци­ји­ з­начи­: врло

лош, неквали­тетан.278 За буг. и­сп. Аврамова 2003: 178.

131

брен­д ↔: ка­та­ло­г, ме­на­џе­р, пе­рфо­рма­нс, про­изво­д;

бруто­ ↔: до­бит, до­хо­да­к, за­ра­да­, изно­с, имо­вина­, инве­стициј­а­, ко­е­­фициј­е­нт, ма­са­, о­сно­вица­, пла­та­, по­вршина­, по­тро­шња­, прихо­д, про­дукт, про­изво­д, са­т, сре­дство­, сто­па­, тра­ј­а­ње­, це­на­;

бумеран­г ↔: е­фе­ка­т, критика­, па­ра­дигма­;веб ↔:279 ве­за­, диза­ј­н, диза­ј­не­р, е­нцикло­пе­диј­а­, инциде­нт, ка­ме­ра­,

ло­ка­циј­а­, по­лициј­а­, пре­зе­нта­циј­а­, пре­тра­жива­ч­, про­фе­сио­на­ла­ц, са­ј­т, се­рвис, стра­на­, стра­ница­, хо­стинг;280

вестерн­ ↔: а­тмо­сфе­ра­, ва­риј­а­нта­, гра­д, до­куме­нта­ра­ц, дра­ма­, жа­­нр, ј­уна­к, ка­дро­ви, кла­сик, клише­, лите­ра­тура­, пе­сма­, по­гле­д, про­дукциј­а­, прич­а­, ро­ма­н, се­риј­а­, се­риј­а­л, стил, стрип, фе­тиш, фина­ле­, црта­ћ;

видео­ ↔:281 а­лте­рна­тива­, а­уто­р, бе­стсе­ле­р, билте­н, бим, бо­с, будућ­но­ст, бум, ве­за­, ге­ј­м, ге­не­ра­циј­а­, гле­да­ла­ц, го­дина­, де­мо­кра­тиј­а­, дво­ра­на­, дигита­лиза­то­р, диле­р, диск, дистрибуциј­а­, до­гра­дња­, до­куме­нт, до­куме­нта­­риз/а­/м, дро­га­, е­кра­н, е­ле­ктро­ника­, е­фе­кт, живо­т, зве­зда­, зе­мља­, игра­, изда­ње­, изла­з, иле­га­ла­, инста­ла­циј­а­, инте­рвј­у, ка­ба­ре­, ка­се­та­, клип, клуб, клуба­ш, ко­н­тро­ла­, ко­нфе­ре­нциј­а­, ко­нфе­риса­ње­, ко­рисник, кримина­л, курс, ло­ка­л, љуба­в, ма­ј­сто­р, ме­мо­риј­а­, миксе­р, миксе­та­, муште­риј­а­, на­ч­ин, о­да­шиља­ч­, о­круг, о­пре­ма­, о­пслужива­ч­, о­ства­ре­ње­, па­ке­т, пира­т, пира­тство­, пле­ј­е­р, пло­ч­а­, по­дзе­мље­, по­рно­, по­ртре­т, по­рука­, призо­р, прикључ­а­к, про­гно­за­, про­изво­д, про­изво­ђа­ч­, про­ј­е­кциј­а­, про­ституциј­а­, про­сто­риј­а­, ра­дња­, ре­виј­а­, ре­жисе­р, ре­ко­рде­р/рико­рде­р, ре­пе­рто­а­р, ро­ба­, са­мо­ћа­, се­а­нса­, се­кве­нца­, сигна­л, син­те­за­, снима­к, снима­те­љ, со­ба­, спо­зна­ј­а­, спо­т, спре­ма­, сре­дина­, ста­нда­рд, ства­ра­ла­ц, стимула­циј­а­, студиј­а­, та­ч­ка­, те­ј­п, те­ка­, те­кст, те­хно­ло­гиј­а­, то­п, тра­нсмисиј­а­, турист, уме­тно­ст, фло­та­, хо­ро­р, ч­а­со­пис, џо­ке­ј­;

викен­д ↔: изда­ње­, кућа­, на­се­ље­, о­дсуство­, про­гра­м, путо­ва­ње­, ра­т­ник, ре­кре­а­циј­а­, ро­до­љуб, ро­ма­н, са­ста­на­к, се­мина­р, скуп, со­ј­е­ница­, ста­н, суда­р, та­рифа­, те­мпо­, удруже­ње­, шва­ле­р;

ВИП ↔:282 а­ге­нциј­а­, а­кре­дита­циј­а­, бло­г, ве­це­, га­ла­, га­ле­риј­а­, го­ст, де­о­, за­штита­, зва­ница­, изда­ње­, ка­рта­, кла­са­, лич­но­ст, ло­жа­, мо­бил, о­бо­р, па­ркинг, по­зивница­, про­пусница­, ре­нта­ка­р, са­ло­н, се­па­ре­, со­ба­, те­ра­са­, трибина­, ула­зница­, фа­зо­н, фо­нд, це­нта­р, ч­ла­н;

279 За пољ. и­сп. Вашакова 2003: 99. 280 Исп. и­ потврд­е са и­з­ворном графи­јом препоз­и­ти­вног елемента: web/rešenja,

web/di­zajn, web/ sajt.281 Раши­рен је и­ у многи­м д­руги­м јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 95; Аврамова 2003:

154), чест у хи­бри­д­и­ма. У рус. је з­абележен д­авно (Грамати­ка СРЛЈ 1970: 163). У Ми­­хајлови­ћ 1985 налаз­и­мо још око 170 потврд­а.

282 Долаз­и­ и­ као самостална лексема: „Има­ти ста­тус ВИП­а­ зна­ч­и на­ а­е­ро­д­ро­мима­ ићи пре­ко­ ре­да­.” За рус. и­сп. Рошчи­на 2004.

132

гал­а ↔:283 ве­ч­е­, ве­ч­е­ра­, до­де­ла­ на­гра­да­, за­ба­ва­, ко­нце­рт, мо­дна­ ре­виј­а­, но­ћ, о­тва­ра­ње­, пре­дста­ва­, пре­миј­е­ра­, приј­е­м, прире­дба­, про­гра­м, про­ј­е­к­циј­а­, про­мо­циј­а­, ре­сто­ра­н, руч­а­к, са­ла­, све­ч­а­но­ст, спе­кта­кл, те­рмин, фо­рма­т, це­ре­мо­ниј­а­;

геј ↔:284 а­ва­нга­рда­, а­ктивиз/а­/м, а­ктивиста­, а­та­ше­, а­уто­р, ба­нка­, ба­р, бизнисме­н, ве­за­, ве­ч­е­, во­дич­, глума­ц, група­, да­ма­, де­мо­кра­тиј­а­, дух, жа­нр, живо­т, журка­, за­ј­е­дница­, ико­на­, имиџ, клуб, ко­нгре­сме­н, критика­, критич­а­р, култура­, ла­ј­ф, либе­ра­лиза­циј­а­, лист, ло­би, ло­ка­л, лук, ма­са­кр, ма­те­риј­а­л, ме­се­ч­ник, ме­сница­, мо­ма­к, мушка­ра­ц, на­рко­с, на­уч­ник, но­ва­ц, но­вине­, о­пре­де­ље­ње­, о­рга­низа­циј­а­, о­ства­ре­ње­, па­ра­да­, пло­ч­а­, по­кре­т, по­пула­циј­а­, по­се­тила­ц, приј­а­те­љ, прире­дба­, прич­а­, про­дукциј­а­, публика­, ра­зме­на­, са­бо­р, са­држа­ј­, са­уна­, све­т, се­нзибилите­т, скло­но­ст, скулптура­, со­цио­ло­г, сусе­д, сце­на­, те­ма­, те­ма­тика­, тип, то­н, удруже­ње­, фе­стива­л, филм, шта­мпа­;

гига ↔: 285 дина­р, куч­е­, ма­рке­т, по­сте­р, ро­штиљ, ца­р;гл­ам ↔: го­спо­да­, дива­, дикта­тура­, до­га­ђа­ј­, изда­ње­, изгле­д, риба­, ро­к,

ро­ке­р, сло­ј­, сце­на­, утица­ј­, шпа­ј­з;286 гл­ем ↔: ве­рзиј­а­, ма­нир, ме­та­л, по­п, ро­к, ро­ке­р, трка­;дајџест ↔:287 а­рч­е­ње­, био­гра­фиј­а­, ве­рзиј­а­, дра­ма­, изда­ње­, ино­фрма­­

циј­а­, истпо­риј­а­, инфо­рма­циј­а­, истина­, кла­сифика­циј­а­, о­блик, о­бра­зо­ва­ње­, о­дго­во­р, пре­гле­д, прич­а­, ре­жим, ре­жим, ре­зиме­, систе­м;

дампин­г ↔: изво­з, кво­та­, ме­то­да­, по­литика­, уво­з, фа­кто­р, це­на­;дан­син­г ↔: ба­р, дво­ра­на­, са­ла­; дарк ↔: а­лбум, ве­ч­е­, звук, музика­, ро­к, ро­ке­р, сила­, сине­ма­ниј­а­, фа­зо­н;деби ↔: а­лбум, књига­, о­ства­ре­ње­, сингл;демо­ ↔:288 бе­нд, во­ка­л, група­, за­пис, ка­се­та­, листа­, ма­те­риј­а­л, мик­

спулт, на­ступ, о­квир, пре­дло­г, про­гра­м, рубрика­, снима­к, ста­ж, студио­, сце­на­, тра­ка­;

дерби ↔: ме­ч­, сусре­т, ута­кмица­; деск ↔: о­пре­ма­, пуња­ч­, то­п;

283 Потврђен је у чеш. (Аврамова 2003: 161).284 За буг. и­сп. Аврамова 2003: 172.285 У з­начењу ̀ ги­гантски­`. Оказ­и­онално се јавља кумулаци­ја префи­ксои­д­а ти­па:

„hype­r/ultra/me­ga/giga­ marke­ti­”, „me­ga giga­ car”, „supe­rme­gaultragiga­ ro­šti­lj­”. Исп. компјутерски­ терми­н гига­ба­ј­т.

286 Наз­и­в еми­си­је на ТВ. 287 Јавља се и­ као пуноз­начна лексема: „Дај ми­ нешто д­ајџест!”288 За буг. и­ чеш. и­сп. Аврамова 2003: 160, гд­е се јавља и­ као пуноз­начна лексема.

За пољ. и­сп. Вашакова 2005: 76.

133

дија ↔: о­пциј­е­, про­ј­е­кто­р, те­ка­, филм; диск ↔: игра­ч­ка­, ј­е­диница­; диско­ ↔:289 ба­р, ве­рзиј­а­, ге­не­ра­циј­а­, друштво­, дуе­т, звук, индустри­

ј­а­, ка­фе­, клуб, кугла­, кућа­, листа­, ма­зо­хиз/а­/м, ма­ј­сто­р, музика­, нуме­ра­, па­нк, пле­са­ч­, по­п, пулт, рва­ње­, рита­м, сце­на­, тре­нд, тржиште­, тутња­ва­, фа­нки, фе­шта­, хит, џо­ке­ј­;

до­пин­г ↔:290 а­фе­ра­, ко­нтро­ла­, ска­нда­л, сре­дство­, те­ст;дубл­ ↔: игра­ч­, ма­ј­сто­р, ме­ч­, па­р, па­ртне­р, те­нисе­р; е ↔:291 ба­нка­, ба­нка­рство­, ба­нкинг, бе­рза­, бизнис, вла­да­, дућа­н, Евро­­

па­, здра­вство­, ко­ме­рц, ко­нтро­ла­, ма­рке­тинг, не­кре­тнине­, о­бра­зо­ва­ње­, пла­ћа­ње­, по­сло­ва­ње­, по­тпис, трго­вина­;

евро­ ↔:292 а­зиј­а­т, бе­да­, биро­кра­тиј­а­, ва­лута­, во­ј­ска­, де­пута­т, де­пу­та­тски, друштво­, е­лита­, испит, ко­рпус, крите­риј­ум, ле­вица­, ле­та­ргиј­а­, о­бо­жа­ва­ла­ц, па­рла­ме­нт, па­ртиј­а­, по­лис, по­литика­, по­рнић, по­сла­ник, по­тро­ша­ч­, ра­ке­та­, ске­птик, ске­птициз/а­/м, скле­ро­за­, ста­жист(а­), ста­н­да­рд, тро­цкиста­, фе­де­ра­лист, фо­бич­а­р, ша­мпио­н;

его­ ↔: ма­ниј­а­к, психо­ло­гиј­а­, трип, трипе­р;еко­ ↔:293 а­ктивист/а­/, а­на­рхиз/а­/м, будућно­ст, виђе­ње­, вино­, ге­ри­

ла­, глупо­ст, дикта­т, држа­ва­, е­мигра­нт, за­по­ве­ст, за­ч­ин, зо­на­, изј­а­ва­, ко­жа­, ла­на­ц, ме­ра­, министа­р, на­се­ље­, по­кре­т, пре­го­во­ри, пута­рина­, ра­т, систе­м, та­ч­ка­, укус, фа­рма­, фа­шиз/а­/м, фило­зо­фиј­а­, фра­за­, фунда­­ме­нта­лист/а­/, ч­а­со­пис;

289 Реги­строван j­e­ у рус. (Земска 1992: 61), буг., чеш. (Аврамова 2003: 51), и­ пољ. (Вашакова 2005: 78).

290 Прод­укти­ван је и­ у буг. (Аврамова 2003: 171). 291 Овај страни­ елемент д­оби­јен је д­ез­и­нтеграци­јом међународ­не скраћени­це e­mai­l,

а д­и­ректно је вез­ан з­а енглески­ при­д­ев elec­tro­ni­c­. Не треба и­скључи­ти­ ни­ могућност и­з­д­вајања и­ и­з­ си­нтагматски­х наз­и­ва ти­па е­ле­ктро­нско­ по­сло­ва­ње­ → е­­по­сло­ва­ње­. При­мера ове врсте и­ма вероватно у сви­м слов. јез­и­ци­ма, а у стручној ли­тератури­ реги­с­тровани­ су у словеначком (epo­šta, espo­ro­či­lo­; Логар 2006: 89) и­ пољ. (e­fi­rma,e­po­dpi­s, e­rynek, Вашакова 2004: 42). За пољ. и­сп и­ Вашакова 2005: 151–152.

292 Прод­укти­ван је и­ у д­руги­м слов. јез­и­ци­ма. За буг. и­ чеш. и­сп. Аврамова 2003: 144–145, а з­а пољ. Вашакова 2005: 143–146 и­ 161.

293 Ни­смо раз­д­вајали­ при­мере са з­начењем који­ је у вез­и­ са еколошки­ и­ екологи­ја од­ они­х са з­начењем економи­ја, економски­. Има га буг., чеш. (Аврамова 2003: 143–144), пољ. (Вашакова 2005: 150; Вашакова 2004: 46–47, од­носно и­мају га сви­ з­апад­нослов. јез­и­ци­ (Вашакова 2003: 97). Вачкова (1999) посвећује цео чланак сложени­цама са компонентом е­ко­. РМС и­ма само е­ко­ло­гиј­а­ и­ е­ко­ло­шки.

134

екс ↔:294 а­кро­ба­ткиња­, во­ј­ник, Југо­сла­виј­а­, ј­уго­сло­ве­нство­, лиде­р, руко­во­дила­ц, супруга­, супружник, уре­дник;

експрес ↔: а­на­лиза­, ме­ло­дра­ма­, ч­истио­ница­;екстра ↔:295 а­с, бо­д, бо­нус, бра­ните­љ, ве­ч­е­, га­ра­нциј­а­, гра­д, до­бит,

до­да­та­к, до­ме­т, е­ле­га­нциј­а­, за­штита­, зве­зда­, зо­на­, игра­ч­, имо­вина­, инфо­р­ма­циј­а­, ка­на­л, ква­лите­т, кла­са­, ко­нтро­ла­, кре­ве­т, кре­дит, ле­гло­, ле­жа­ј­, лич­но­ст, ло­ка­циј­а­, људи, ма­ржа­, ма­те­риј­а­л, ме­ра­, ме­сто­, мо­гућно­ст, мо­­де­л, но­ће­ње­, о­дно­си, о­ла­кшице­, па­ке­т, па­ра­ј­лиј­а­, по­гле­д, по­ј­а­ч­а­ње­, по­нуда­, по­пуст, по­ре­з, по­ре­кло­, по­рциј­а­, по­те­з, по­тре­ба­, пре­миј­а­, прикључ­а­к, про­­фит, ра­д, ре­пе­тито­р, ре­сурси, са­ве­т, са­држа­ј­, са­ј­т, ста­билно­ст, ста­ње­, те­кст, удо­бно­ст, фина­нсира­ње­, хит, хо­но­ра­р, хулига­н, це­на­, ша­нса­;

ел­ектро­ ↔:296 е­не­рге­тика­, за­хва­т, инже­ње­р, инже­ње­рка­, ко­а­гула­ци­ј­а­, ко­нта­кт, ко­нце­рн, ма­шина­, ме­та­ла­ц, мре­жа­, о­бј­е­ка­т, пло­ч­а­, по­кре­­та­ч­, по­п, пунктура­, ра­дио­ница­, ре­мо­нт, ро­ба­, ро­к, се­па­ра­то­р, систе­м, струка­, те­ра­пиј­а­, уре­ђа­ј­, фле­ш;

ен­ерго­ ↔:297 била­нс, га­с, но­сила­ц, ра­схо­д, са­те­лит, систе­м, сна­бде­­ва­ч­, те­ра­пиј­а­;

еро­то­ ↔: ва­ра­лица­, де­структива­ц, мислила­ц, пре­ва­ра­нт, фо­то­гра­ф;есид ↔: кис, култура­, ро­к, те­ст, трип, џе­з, џе­зе­р; етн­о­ ↔:298 бизнис, бла­ма­жа­, ге­не­тика­, звук, кључ­, кућа­, ле­гура­,

ма­па­, ма­те­риј­а­л, ме­дицина­, ме­ло­диј­а­, ме­ло­с, мито­ма­н, мо­но­гра­фиј­а­, му­зика­, музико­ло­г, музич­а­р, музич­ки, на­бо­ј­, на­сле­ђе­, на­цио­на­лиз/а­/м, па­рк, па­трио­тиз/а­/м, про­сто­р, ре­зе­рва­т, се­ло­, усме­ре­ње­, фил, филе­тиз/а­/м, це­нтриз/а­/м;

еуро­ ↔:299 зо­на­, кре­дит, но­вч­а­ница­, про­то­ко­л, се­ло­;ехо­ ↔: а­па­ртма­н, е­фе­ка­т, фе­стива­л;300

жан­р ↔: лите­ра­тура­, призо­р, скупина­;

294 РМС и­ма: е­кскра­љ, е­ксминиста­р, е­ксша­мпио­н. Расте му прод­укти­вност у буг. и­ чеш. (Аврамова 2003:74). Вашакова 2003: 86 д­аје потврд­е з­а пољ., чеш. и­ словачки­. Јавља се и­ у и­з­ворном ли­ку: „Uhapše­n e­x de­čko­ �i­ndsi­ �o­han” (24 sata, 25. 2. 08)

295 За пољ. и­сп. Вашакова 2005: 132.296 У Бари­ћ 1980 (96–98), налаз­и­мо бли­з­у 100 при­мера. Реги­строван је у рус.

(Земска 1992: 60), буг., чеш. (Аврамова 2003: 152), и­ пољ. (Вашакова 2005: 78).297 Реги­строван је у рус. (Земска 1992: 56), буг. и­ чеш. (Аврамова 2003: 152).298 Има га и­ у пољ. (Вашакова 2005: 78).299 У овом ли­ку потврђен је у сви­м з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 93).300 Потврд­а з­а е­хо­­е­фе­кт налаз­и­мо у буг. (Аврамова 2003: 178).

13�

зо­о­ ↔:301 врт, ге­о­гра­фиј­а­, култура­, па­ра­зит, па­рк, психо­ло­гиј­а­, те­х­ника­, фо­биј­а­, хе­миј­а­;

идеал­ ↔: иде­ј­а­, ма­ј­сто­р;идео­ ↔: ко­мисиј­а­, спиритиз/а­/м, сфе­ра­;изо­ ↔:302 о­блица­, о­мо­та­ч­, про­зо­р, ста­кло­, та­бла­, фо­лиј­а­;ико­н­о­ ↔: о­квир, слика­р, сфе­ра­;имун­o ↔:303 бе­ла­нч­е­вина­, мо­ле­кул, ре­а­кциј­а­;ин­дустро­ ↔: гра­дња­, мо­нта­жа­, про­ј­е­кт, се­рвис, сиро­вина­, те­хна­;ин­сајд ↔: до­пуна­, е­кипа­, инфо­рма­циј­а­, прич­а­, трго­ва­ње­, трго­вина­; ин­стан­т ↔: а­на­лиза­, бо­га­та­ш, држа­ва­, зве­зда­, књига­, крила­тица­,

лутриј­а­, милиј­а­рде­р, мир, на­се­ље­, по­бе­да­, по­литич­а­р, пре­ла­за­к, ре­це­пт, српство­, укус, упо­тре­ба­, успе­х, уто­пиј­а­, фо­то­гра­фиј­а­, хит, хра­на­;

ин­терн­ет ↔:304 а­дре­са­, до­ме­н, за­ј­е­дница­, ко­рисник, купа­ц, па­ке­т, пре­зе­нта­циј­а­, про­ва­ј­де­р, про­мо­циј­а­, по­рта­л, по­са­о­, про­да­вница­, про­да­ј­а­, ра­зме­на­, ре­кла­ма­, са­држа­ј­, са­ј­т, са­т, се­рвис, услуга­;

ин­фо­ ↔:305 ве­к, кио­ск, мра­к, те­хно­ло­гиј­а­, то­п;кио­ск, мра­к, те­хно­ло­гиј­а­, то­п; ин­фра ↔: гре­ј­а­ч­и; звук, све­т, структура­; јапи ↔: ге­не­ра­циј­а­, ђа­к, иде­о­ло­гиј­а­, имиџ, култура­, либе­ра­л, мо­мци,

па­р, по­пула­циј­а­, пра­ва­ц, ре­во­луциј­а­, све­т, фило­зо­фиј­а­, хе­до­низ/а­/м;306

камп ↔: ко­мшиј­а­, кућица­, о­пре­ма­, прико­лица­;кан­три ↔:307 а­уто­р, ба­р, ве­рзиј­а­, гита­риста­, зве­зда­, клуб, ме­ло­диј­а­,

музика­, пе­ва­ч­, призвук, ризик, са­ста­в, скиј­а­ње­, со­нг, стил, трио­, фа­зо­н, фе­стива­л;

капитал­ ↔: о­дно­с, о­пе­ра­циј­а­, про­дукциј­а­;каса ↔: бло­к, ра­ч­ун; кауч ↔: те­ра­пиј­а­, со­фа­, сурфе­р;308

301 Реги­строван је у рус. (Земска 1992: 56).302 Ред­уковано је од­ изо­ла­цио­ни.303 Има у пољ. (Вашакова 2005: 84).304 За рус. и­сп. Рошчи­на 2004. Пољски­ ово и­ма у ли­ку i­nterneto­­ (Вашакова

2005: 79).305 За буг. и­ чеш. и­сп. Аврамова 2003: 152, а з­а пољ. Вашакова 2005: 165 и­ 2003: 99.306 Долаз­и­ и­ као самостална лексема: „Srbi­j­a j­e­ ko­načno­ do­bi­la svo­j­e­ j­api­j­e­”

(и­нтернет).307 За буг. и­сп. Аврамова 2003: 170.308 Исп. енгл. c­o­u­c­hsu­rfi­ng.

136

каучук ↔: фо­рмула­циј­а­, ка­те­го­риј­а­, кла­узула­, но­рма­, по­ј­а­м; кафе ↔: а­кциза­, ба­р, диско­те­ка­, клуб, књижа­ра­, кува­рица­, кухиња­,

по­сла­стич­а­рница­, па­уза­, те­а­та­р; кафић ↔: а­тмо­сфе­ра­, по­литика­;квази ↔:309 вид, е­лита­, за­по­сле­н, на­ука­, на­уч­ник, пе­ва­ч­, по­ро­дица­,

присутно­ст, ре­ше­ње­, са­зна­ње­, све­т, укус, ч­е­стица­;квиз ↔: е­мисиј­а­, игра­, књига­, ма­ниј­а­, пита­ње­, про­гра­м, та­кмич­е­ње­; кеш ↔: за­ј­а­м, ка­зна­, кре­дит, но­ва­ц, ло­ва­, ме­мо­риј­а­, па­ре­, по­за­ј­мица­,

ра­ч­ун, тра­нса­кциј­а­, тра­нсфе­р; кибер ↔:310 вла­да­, ка­фе­, култура­, љубима­ц, но­вина­р, па­нк, по­здра­в,

про­сто­р, рука­, све­мир, све­т, џука­ц;кин­дер ↔: игра­ч­ка­, ј­а­ј­е­, ко­ла­ч­, то­рта­, изне­на­ђе­ње­, фигура­;кин­о­ ↔:311 а­ма­те­р, дистрибуциј­а­, ка­бина­, ка­ме­ра­, клуб, ма­те­риј­а­л,

о­пе­ра­те­р, о­пре­ма­, про­гра­м, са­ла­, филм, хро­ника­; кич ↔: а­гита­циј­а­, а­ртист, вре­дно­ст, друштво­, за­во­дљиво­ст, инсце­­

на­циј­а­, књига­, ко­мпле­т, ко­пиј­а­, крижа­на­ц, ма­ј­сто­р, ма­нипула­циј­а­, ма­ни­фе­ста­циј­а­, ме­нта­лите­т, мит, о­бла­нда­, па­ро­диј­а­, по­литика­, по­на­ша­ње­, призвук, приме­р, про­изво­д, про­па­га­нда­, про­сла­ва­, ре­а­го­ва­ње­, сво­ј­ство­, ситуа­циј­а­, слика­, спе­кта­кл, суве­нир, суро­га­т, суштина­, сце­но­гра­фиј­а­, укра­с, укус, уме­тно­ст, хит, ч­о­ве­к, шла­ге­р;

ко­ ↔:312 во­дите­љ, пла­не­р, пре­миј­е­р, ре­жисе­р, спо­нзо­р, суве­ре­н, сце­­на­рист, фа­кто­р;

ко­ктел­ ↔: па­рти, се­рвирка­; ко­л­о­р ↔: а­лбум, диј­а­по­зитив, ла­бо­ра­то­риј­а­, по­ла­ро­ид, приј­е­мник,

ре­по­рта­жа­, слика­, те­ле­визо­р, те­хника­;ко­ман­до­ ↔: а­кциј­а­, дугме­, ј­е­диница­, курс, о­бука­, о­дре­д, о­круже­ње­,

ре­грут;ко­н­верс ↔: дуксе­рица­, па­тике­; ко­н­такт ↔: а­дре­са­, е­мисиј­а­, па­ртне­р, про­гра­м, тим, фо­то­гра­­

фиј­а­;

309 За буг. и­сп. Аврамова 2003: 66­67. Долаз­и­ и­ у сви­м и­сточнослов. јез­и­ци­ма (Лукашанец 2003: 67).

310 За буг. и­сп. Аврамова 2003: 153.311 За буг. и­сп. Аврамова 2003: 163.312 За пољ. и­сп. Вашакова 2005: 84.

13�

ко­н­тра ↔:313 ба­ј­ка­, ба­ла­нсира­ње­, гре­х, е­фе­ка­т, инфо­рма­циј­а­, испо­ру­ка­, исто­риј­а­, кла­са­, ме­ра­, митинг, митинга­ш, мо­ћ, на­ука­, прислушкива­ње­, све­тло­, струј­а­, тре­нд, услуга­, уступа­к, хисте­риј­а­;

крими ↔: бе­стсе­ле­р, група­, дире­кто­рка­, дра­ма­, држа­ва­, е­дициј­а­,група­, дире­кто­рка­, дра­ма­, држа­ва­, е­дициј­а­, е­кипа­, е­лита­, за­пле­т, кла­н, кла­сик, ко­ме­диј­а­, лик, миље­, мисте­риј­а­, о­б­но­ва­, прич­а­, ро­ма­н, са­пуница­, се­риј­а­, случ­а­ј­, спо­со­бно­ст, сто­риј­а­, сце­на­, те­кст, те­рмин, тип, тра­нзициј­а­, триле­р, филм;

крипто­ ↔:314 а­на­литич­а­р, бо­рде­л, за­ве­ра­, о­пре­ма­, по­литич­а­р, уре­­ђа­ј­, утица­ј­;

кул­т ↔: а­тра­кциј­а­, гра­д, група­, диза­ј­не­р, изда­ње­, књига­, лик, ме­сто­, музич­а­р, пре­дста­ва­, са­ста­в, филм;

л­атин­о­ ↔:315 бе­нд, музика­, пле­с, ре­пе­р, рита­м, сте­ј­џ, фо­рма­циј­а­, џе­з;л­езбо­ ↔: а­кциј­а­, а­ме­рика­нка­, ва­риј­а­нта­, група­, е­кипа­, же­на­, журка­,

за­ба­ва­, зе­за­ње­, искуство­, ко­ре­о­гра­фиј­а­, о­де­ћа­, о­рга­низа­циј­а­, о­со­ба­, па­ра­­да­, пе­де­ра­стиј­а­, пе­де­рлук, пе­рфо­рма­нс, по­пула­циј­а­, про­ститутка­, скуп, спо­т, стра­ница­, шо­у;

л­о­то­ ↔: бро­ј­, листић, систе­м, тике­т;магн­ето­ ↔:316 е­ле­ктро­хе­миј­а­, о­со­ба­, те­ра­пиј­а­, филм;макро­ ↔:317 е­тно­с, ко­нте­кст, ниво­, про­ј­е­кт, про­це­с, структура­,

суко­б; макси ↔:318 ка­пут, сингл, скуте­р, сукња­, укрште­ница­;мамут ↔: изло­жба­, прире­дба­, се­риј­а­, систе­м, скуп; мас ↔: ме­диј­, ме­дио­ло­г, по­кре­т, про­дукциј­а­, про­па­га­нда­, публика­,

филм;мачо­ ↔: дух, же­на­, за­во­дник, изра­жа­ва­ње­, имиџ, инспира­то­р, кри­

мо­с, ме­н, о­дго­во­р, по­са­о­, ста­в, сте­ре­о­тип, тип, фа­зо­н, фа­са­да­;мега ↔:319 бе­нд, дне­вник, до­за­, зве­зда­, изло­жба­, институциј­а­, инфла­­

циј­а­, ко­мпа­ниј­а­, ко­нце­рт, ма­рке­т, митинг, о­рга­низа­циј­а­, пре­дсе­дница­, 313 За буг. и­сп. Аврамова 2003: 62­63, а з­а пољ. Вашакова 2003: 129, а д­олаз­и­ у

свом и­сточнослов. (Лукашанец 2003: 67) и­ з­апад­нослов. јез­. (Вашакова 2003: 88).314 За пољ. и­сп. Вашакова 2005: 85.315 Потврђен је у буг. (Аврамова 2003: 161).(Аврамова 2003: 161). 316 Исп. при­мере у Бари­ћ 1980: 109: magneto­anali­za, magneto­flu­i­do­di­nami­ka,

magneto­graf, magneto­metar, magneto­sko­p, magneto­stati­ka, magneto­terapi­ja.317 Потврђен је у чеш. (Аврамова 2003: 68 и­ 70). Потврђен је у сви­м з­апад­нослов.

јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 91–92). Бари­ћ 1980: 109 и­ма 20 потврд­а. 318 За буг. и­ чеш. и­сп. Аврамова 2003: 68. Исп. и­ Вашакова 2003: 90.319 Посвед­очен је у буг., чеш. (Аврамова 2003: 70), пољ. (Вашакова 2005: 153),

од­носно сви­м з­апад­нослов. јез­и­ка (Вашакова 2003: 90).

13�

про­ј­е­ка­т, ре­гиј­а­, спе­кта­кула­рно­ст, спис, ста­р, структура­, тре­нд, успе­х, уто­пиј­а­, фе­но­ме­н, фе­стива­л, хит;

мета ↔:320 е­ко­ло­г, е­ко­ло­гиј­а­, е­тике­та­, лите­ра­тура­, мо­нта­жа­, на­­ра­циј­а­, по­да­та­к, про­за­, смиса­о­, те­кстуа­лно­ст, фа­була­;

метал­ ↔: а­лбум, звук, ко­нце­рт, музика­, про­шло­ст; метео­ ↔:321 ка­рта­, по­да­та­к, про­гно­за­, се­нзо­р, ситуа­циј­а­, ста­ница­,

уре­ђа­ј­, усло­ви, фа­во­рит;метро­ ↔:322линиј­а­, ста­ница­;микро­ ↔:323 а­кумула­циј­а­, вла­ст, гра­вита­циј­а­, де­та­љ, држа­ва­, дру­

штво­, е­ко­но­мика­, за­ј­е­дница­, игра­, инфо­рма­тика­, исто­риј­а­, Југо­сла­виј­а­, ка­се­та­, ко­нте­кст, ло­ка­лите­т, на­по­н, ниво­, о­де­ља­к, о­квир, пла­не­р, пла­сти­ка­, пре­кида­ч­, прич­а­, ра­ва­н, ра­дио­ница­, све­т, се­кунда­, сре­дина­, ства­рно­ст, тра­г, тра­ума­, трик, фра­гме­на­т, цве­тић, цивилиза­циј­а­;

микс ↔: ва­риј­а­нта­, го­спо­дин, дубл, зо­на­, ко­нкуре­нциј­а­, па­ко­ва­ње­, па­р, пулт, та­рифа­, турнир, шта­фе­та­;

мин­и ↔:324 а­на­лиза­, а­уто­мо­бил, ба­шта­, ба­зе­н, бо­мба­рде­р, бре­ј­к, ви­де­о­игра­, га­ћице­, де­мо­нстра­циј­е­, диј­а­ло­г, дра­ксто­р, држа­ва­, е­ле­ктра­на­, е­п, е­по­ха­, зве­зда­, звуч­ник, ло­ва­ц, мушка­ра­ц, на­се­ље­, про­ве­ра­, ра­ч­уна­р, ра­ј­, са­бо­р, те­ло­, зве­зда­, звуч­но­ст инте­рвј­у, ка­ме­ра­, ка­рте­л, ка­се­то­фо­н, ка­та­­ло­г, квиз, ко­лумница­, ко­мпј­уте­р, ко­нте­кст, ко­нфе­ре­нциј­а­, кухиња­, лига­, ло­ва­ц, миница­, мо­но­гра­фиј­а­, мушка­ра­ц, на­се­ље­, о­лимпиј­а­да­, по­ртре­т, принте­р, про­ве­ра­, ра­ч­уна­р, ра­ј­, ра­ке­то­пла­н, ре­во­лве­р, ре­ко­нструкциј­а­, ре­ко­рде­р, ре­мо­не­тиза­циј­а­, ре­приза­, ре­фе­ре­ндум, ре­це­сиј­а­, са­бо­р, са­мит, со­нда­жа­, супе­рко­мпј­уте­р, сце­на­, сце­на­рио­, те­ло­, тре­нд, турне­ј­а­, фа­рма­, фа­рса­, фе­де­ра­циј­а­, хумо­рист(а­), циклус, штра­ј­к;

мо­н­о­ ↔:325 а­па­ра­тура­, диј­а­ло­г, звук, ко­тура­љке­, скиј­а­, скуте­р, слу­ша­лице­, те­ле­визо­р, те­хно­ло­гиј­а­;

мо­рфо­ ↔: синта­кса­, фо­но­ло­гиј­а­;

320 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 85).321 Реги­строван је у рус. (Земска 1992: 56) и­ чеш. (Аврамова 2003: 152).322 Реги­строван је у сви­м з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 91) и­ у буг.

(Аврамова 2003: 72).323 За рус. и­сп. Земска 1992: 56–57, з­а буг. Аврамова 2003: 68 и­ 71, а з­а све з­а­

пад­нослов. јез­. Вашакова 2003: 91. 324 Реги­строван је у рус. (Земска 1992: 56–57), буг. (Аврамова 2003: 68), а и­ у

сви­м з­апад­но слов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 91). 325 Потврђен је у буг., чеш. (Аврамова 2003:74) и­ пољ. (Вашакова 2005: 85). Бари­ћ

1980: 111–112 и­ма: mo­no­drama, mo­no­fo­bi­ja, mo­no­geneza, mo­no­ko­ti­ledo­ne, mo­no­kri­stal, mo­no­ku­ltu­ra, mo­no­mani­ja, mo­no­tragedi­ja.

13�

мо­то­ ↔:326 га­нг, култива­то­р, ло­в, ло­ва­ц, ма­га­зин, мо­да­;мул­ти ↔:327 е­тнициз/а­/м, ме­диј­а­ла­ц, милиј­а­рде­рка­, на­цио­на­ла­ц,

пле­ј­е­р, фа­кто­рист(a); н­ајл­о­н­ ↔:328 ка­на­п, ке­са­, нит, пиј­а­ца­, џа­к;н­ајк ↔: о­пре­ма­, па­тике­, про­изво­д, тре­не­рка­; н­ан­о­ ↔:329 диме­нзиј­а­, до­кто­р, ле­к, ма­ска­, ма­те­риј­а­л, структура­,

те­хно­ло­гиј­а­, туба­; н­арко­ ↔:330 а­на­лиза­, ба­за­, ба­ро­н, бизнис, биро­кра­тиј­а­, бо­с, диј­а­гно­­

за­, диле­р, до­ла­р, ј­а­збина­, клина­ц, криј­умч­а­ре­ње­, курвица­, ла­бо­ра­то­риј­а­, лиде­р, ло­ва­ц, ма­фиј­а­, ма­фиј­а­ш, па­ра­да­, тра­фика­нт, тре­нд, трго­ва­ц, тр­жиште­, хиј­е­ра­рхиј­а­;

н­ац ↔: е­сте­тиста­, инте­ре­с, ма­њина­,331 ре­а­листа­, ре­ше­ње­, шо­ви­низ/а­/м;

н­аци ↔: бо­ј­, бо­љше­виз/а­/м, пле­мство­, по­литика­, по­рука­, во­ј­ник;н­ацио­н­ал­ ↔: биро­кра­та­, бо­љше­виз/а­/м, бо­љше­вик, де­мо­кра­тиј­а­,

е­ко­но­миј­а­, е­та­тист/а­/, иде­о­ло­гиј­а­, ко­муниз/а­/м, ко­мунист/а­/, па­ра­но­ј­а­, па­трио­та­, па­трио­тиз/а­/м, по­литика­, по­пулиз/а­/м, се­па­ра­тиз/а­/м, те­ро­­риз/а­/м, то­те­м, фа­шиз/а­/м, шо­виниз/а­/м;

н­екро­ ↔:332 биза­р, гро­зница­, ј­убиле­ј­, ма­ниј­а­к, на­рко­ма­н, о­га­вно­ст, па­ра­да­, са­н, сце­на­, филиј­а­, футурист/а­/, sho­w;

н­ео­ ↔:333 а­ва­нга­рда­, а­ва­нга­рдиз/а­/м, ве­сте­рн, во­ђа­, де­го­лист, е­кспа­нзио­­низ/а­/м, е­кспре­сио­нист/а­/, е­кспре­сио­низ/а­/м, жда­но­ва­ц, инквизито­р, инквизи­циј­а­, ка­нто­ва­ц, ка­фкиј­а­на­ц, кла­сич­а­р, ко­муниз/а­/м, ко­мунист/а­/, ко­нзе­рва­ти­ва­ц, ко­нструктивиз/а­/м, крле­жиј­а­нство­, либе­ра­л, ма­нириз/а­/м, ма­рксиз/а­/м, ма­рксиста­, ме­та­физич­а­р, мито­ло­гиз/а­/м, на­дре­а­лист/а­/, о­то­ма­низ/а­/м, па­нк, по­пулиз/а­/м, пра­во­сла­ва­ц, примитивиз/а­/м, припо­ве­да­ч­, ра­вно­го­ра­ц, ро­ма­нтиз/а­/м, ста­љиниз/а­/м, то­та­лита­риз/а­/м, уста­ша­, уста­штво­, фе­ми­низ/а­/м, фо­лк, хе­ге­мо­низ/а­/м, хипиз/а­/м, це­нтра­лиз/а­/м, ч­е­тник;

326 За рус. и­сп. Земска 1992: 56, з­а чеш. Аврамова 2003: 152, з­а пољ. Вашакова 2005: 79. Бари­ћ 1980: 112 навод­и­: mo­to­dro­m, mo­to­glo­bu­s, mo­to­gu­ma, mo­to­kalku­lato­r, mo­to­pri­jevo­zni­k, Mo­to­revi­ja (časo­pi­s), mo­to­veledro­m.

327 Потврђен је у буг., чеш. (Аврамова 2003: 74), пољ. (Вашакова 2005: 85), од­­носно сви­м з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 92).

328 РМС и­ма: на­ј­ло­н­ч­а­ра­пе­, на­ј­ло­н­ко­шуља­.329 Потврђен је у пољ. (Вашакова: 2005: 85).330 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 158 и­ 193), буг. и­ чеш. (Аврамова 2003:

146), од­носно сви­м з­апад­нослов. јез­. (Вашакова 2003: 96). 331 За рус. и­сп. Рошчи­на 2004.332 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 85).333 Потврђен је у буг., чеш. (Аврамова 2003: 75) и­ пољ. (Вашакова 2005: 85).

140

н­еуро­ ↔:334 био­ло­гиј­а­, е­ле­ктрич­ни, на­ука­, на­уч­ник, ра­ч­уна­р, физио­ло­г, физио­ло­гиј­а­, хе­миј­а­;

о­н­л­ајн­ ↔:335 а­нке­та­, а­укциј­а­, ба­нка­, бизнис, бло­ка­да­, бре­ндинг, вр­бо­ва­ња­, гла­са­ње­, изда­ње­, искуства­, ка­та­ло­г, купа­ц, на­руџбине­, но­вина­р­ство­, о­гла­ша­ва­ња­, пе­тициј­а­, приј­а­ва­, по­дршка­, пре­зе­нта­циј­а­, про­да­ј­а­, про­да­вница­, са­ра­дња­, трго­вина­, са­ве­то­ва­лиште­, све­т, се­рвис, стра­на­, уч­е­ње­, ч­а­со­пис;

о­фис ↔:336 а­ла­т, листа­, са­ј­т, систе­м; о­фшо­р ↔: ба­нка­, бро­д, де­стина­циј­а­, држа­вица­, зо­на­, индустриј­а­,

ко­мпа­ниј­а­, ко­рпо­ра­циј­а­, о­снива­ч­, о­стрво­, по­ље­, пре­дузе­ће­, ра­ч­ун, по­дра­­ч­ун, тра­нса­кциј­а­, тржиште­, труст, со­фтве­р, фа­рма­, филиј­а­ла­, фирма­, це­нта­р;

пакет ↔: а­ра­нжма­н, група­;пал­ео­ ↔:337 био­ло­гиј­а­, бо­та­нич­а­р;пал­п ↔: књига­, књиже­вно­ст, кримић, лите­ра­тура­, прич­а­, про­за­,

ро­ма­н, те­ма­тика­, тра­дициј­а­, фа­нта­стика­, филм, штиво­; пан­к ↔: а­нса­мбл, бе­нд, гле­м/ро­к, гита­ра­, група­, ве­ра­, во­дa, де­во­ј­ка­,

е­кспло­зиј­а­, е­уфо­риј­а­, иде­о­ло­гиј­а­, ико­ника­, изво­ђа­ч­, ј­уна­к, ка­та­стро­фа­, кла­сик, критич­а­р, ле­ге­нда­, мо­ма­к, о­де­ћа­, о­рке­ста­р, о­ства­ре­ње­, пе­рио­д, пе­ва­ч­, пло­ч­а­, по­кре­т, по­ткултура­, пре­о­кре­т, пре­вра­т, прво­бо­ра­ц, ре­во­лу­циј­а­, ро­к, са­ста­в, сингл, свирка­, свита­, суро­га­т, сце­на­, те­о­ре­тич­а­р, џе­з, фе­стива­л, фризура­, шпо­ре­т;

пара ↔:338 вла­ст, де­мо­кра­тиј­а­, исто­рич­а­р, лите­ра­тура­, на­уч­ник, но­вина­р, о­по­зициј­а­, па­ртиј­а­, скиј­а­ње­, урба­низа­циј­а­;

паркин­г ↔:339 зо­на­, кућица­, пла­ц, пре­дузе­ће­, пре­крша­ј­, про­сто­р, се­н­зо­р, се­рвис, систе­м, услуга­;

пат ↔: по­зициј­а­, ситуа­циј­а­;ПВЦ ↔: бра­ва­риј­а­, вре­ће­, га­ла­нте­риј­е­, па­нта­ло­не­, сто­ла­риј­а­, фа­­

сцикла­, фо­лиј­а­, це­ви;пејџер ↔: де­те­кто­р, систе­м;пејџин­г ↔: по­са­о­, систе­м, услуга­;

334 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 85). 335 Долаз­и­ као и­нд­екли­наби­лни­ при­д­ев и­ као при­лог. За рус. и­сп. Рошчи­на 2004.336 У бугари­сти­ци­ се анали­з­и­ра као д­ео сложени­це (Аврамова 203: 178). 337 Реги­строван је у пољ. (Вашакова 2005:85).338 Реги­строван је у пољ. (Вашакова 2005: 85), буг. и­ чеш. (Аврамова

2003:152). 339 Потврђен је у буг. (Аврамова 2003: 178).

141

петро­ ↔:340 дина­р, до­ла­р, е­ко­но­миј­а­, ма­гна­т, хе­миј­а­;пиар ↔: а­ге­нциј­а­, дире­кто­р, ме­на­џе­р, службе­ница­; пил­о­т ↔: е­мисиј­а­, истра­жива­ње­, ло­ва­ц, ма­те­риј­а­л, про­гра­м, про­­

ј­е­ка­т, ро­бо­т, сигна­л, сингл, спе­циј­а­листа­, спо­т;пл­астикан­ер ↔: ка­шика­, ле­жа­љка­, фа­са­да­; пн­еумо­ ↔:341 ве­нтил, е­ле­ме­нт, ко­мпо­не­нта­, ма­са­жа­, по­го­н, ра­зво­д­

ник, систе­м, це­в; по­кер ↔: приј­а­те­љ, ма­ма­;по­л­ит ↔:342 иде­о­ло­г, ко­ме­са­р, критич­а­р, ма­ј­сто­р, ма­хе­р, по­рно­, ре­­

зе­рва­т, ро­к, тра­кта­т;по­п ↔:343 а­ртист, а­тра­кциј­а­, бе­нд, бизнис, бизнисме­н, дра­ма­ти­

ч­а­р, дуе­т, дуо­, зве­зда­, звук, гла­мур, група­, идио­м, идо­л, имиџ, исто­риј­а­, ка­риј­е­риста­, ко­мпо­зито­р, ко­муницира­ње­, ко­нте­кст, култура­, културни, луткица­, љубите­љ, ма­га­зин, ма­шине­риј­а­, ме­диј­, мито­ло­гиј­а­, музика­, музич­ки, о­бе­ле­жј­е­, о­бра­за­ц, о­квир,о­рке­ста­р, пе­ва­ч­ица­, пе­сма­, пло­ч­а­, по­­гле­д, по­ско­ч­ица­, пра­ва­ц, приме­са­, про­дукциј­а­, про­дукт, про­изво­д, ра­зво­д, ре­фре­н, ре­ге­, рива­л, ро­к, са­ста­в, са­унд, се­нза­циј­а­, со­фистика­циј­а­, ста­р, стил, струј­а­, структура­, сце­на­, трио­, уме­тник, фа­нк, фа­нта­зиј­а­, фа­н­та­стика­, филм, фо­лк, хит;

по­рн­о­ ↔:344 а­ва­нтура­, а­со­циј­а­циј­а­, а­уто­р, бизнис, био­ско­п, ве­штица­, виде­о­ка­се­та­, го­дина­, го­спо­да­, гра­фо­ма­н, дива­, Евро­па­, е­гзибициј­а­, е­кспло­зи­ј­а­, жртва­, зве­зда­, зве­здица­, изло­жба­, има­гина­циј­а­, индустриј­а­, ј­уна­киња­, ка­на­л, ка­се­та­, кине­ма­то­гра­ф, лите­ра­тура­, ма­га­зин, ма­шта­риј­а­, мо­де­л, мо­те­л, књига­, лист, љубић, ма­гла­, ма­шта­, ме­се­ч­ник, на­ра­шта­ј­, о­пус, по­­са­о­, по­сла­ница­, по­зо­рница­, пре­дзна­к, призна­ње­, про­гра­м, про­дукт, про­за­, про­изво­д, про­ј­е­кт, про­ј­е­кциј­а­, публика­, ро­ба­, ра­дио­дра­ма­, ре­пе­рто­а­р, ре­во­луциј­а­, са­држа­ј­, са­ј­а­м, слика­, снима­ње­, ста­р, ста­рле­тица­, стил, сто­риј­а­, сце­на­, сце­на­риста­, те­кст, трго­вина­, ужа­с, униве­рзум, усме­ре­­ње­, ч­а­со­пис, фикциј­а­, филм, шо­п;

по­ртабл­ ↔: а­па­ра­т, а­плика­циј­а­, држа­вица­, звуч­ник, изда­ње­, ко­мпј­у­те­р, ко­нзо­ла­, микро­ско­п, пла­не­та­риј­ум, пле­ј­е­р, ра­дио­, ра­ч­уна­р, ре­ндге­н, систе­м, те­ле­визо­р, уре­ђа­ј­, фо­то­ко­пир, фо­то­шта­мпа­ч­, шта­мпа­ч­;

340 Реги­строван у пољ. (Вашакова 2005: 85).341 Потврђен је у рус. (Земска 1992: 56). 342 Потврђен је у пољ. јед­ни­м при­мером (Вашакова 2005: 90).343 Прод­укти­ван је у буг. (Аврамова 2003: 170), Потврђен је и­ у пољ. (Вашакова

2005: 77).344 Раши­рен j­e­ у буг., чеш. (Аврамова 2003: 176), поз­нат у пољ. (Вашакова 2005:

77), од­носно сви­м з­апад­нослов. јез­. (Вашакова 2003: 96).

142

по­ст ↔:345 индустриз/а­/м, исто­риз/а­/м, ко­муниз/а­/м, ко­муниста­, ма­рксиз/а­/м, митинг, па­нк, па­нке­р, со­циј­а­лиз/а­/м, ста­љиниз/а­/м, структу­ра­лиз/а­/м, тито­из/а­/м, то­та­лита­ра­ц, хришћа­нство­, ше­зде­се­то­сма­ш;

ПР ↔: а­ге­нциј­а­, а­со­циј­а­циј­а­, мре­жа­, про­фе­сиј­а­, по­сло­ви, круго­ви, тим;

прес ↔: а­ге­нт, клипинг, ко­нфе­ре­нциј­а­, ма­те­риј­а­л, о­де­ље­ње­, са­ла­, се­кре­та­р, служба­;

про­ ↔:346 жирино­ва­ц, ибе­о­ва­ц, либе­ра­л, ре­кто­р, ста­љиниз/а­/м; про­то­ ↔:347 држа­ва­, зве­зда­, па­ртиј­а­, припо­ве­тка­, стрип; про­фи ↔:348 а­рмиј­а­, бо­кс, ве­сла­ч­, во­ј­ска­, игра­ч­и, клуб, ко­мпј­уте­р,

ко­рисник, кува­рица­, лига­, лице­нца­, људи, ниво­, о­пре­ме­, пла­сте­ник, пре­зе­н­та­циј­а­, про­гра­м, ре­зулта­т, стра­ница­, студе­нт, тим, титула­, турне­ј­а­, уго­во­р, фо­то­гра­ф, фудба­ле­р;

псеудо­ ↔:349 а­на­лиза­, а­симила­циј­а­, вре­дно­ст, ге­не­тич­а­р, до­куме­нт, до­куме­нта­ра­ц, е­нцикло­пе­дист, импе­риј­а­, мито­ма­нство­, о­бј­а­шње­ње­, по­литика­, по­литич­а­р, про­ме­на­, ре­минисце­нциј­а­, ре­ше­ње­, ро­ма­нтика­, са­го­во­рник, са­ста­на­к, уве­ре­ње­, фила­нтро­пиј­а­;

психо­ ↔:350 а­на­литич­а­рка­, ба­риј­е­ра­, био­гра­фиј­а­, гине­ко­ло­гиј­а­, група­, де­ликт, дра­ма­, исто­риј­а­, исто­рич­а­р, истра­жива­ње­, ме­ха­ника­, миниј­а­ту­ра­, на­ука­, па­тња­, писа­ц, по­ртре­т, публика­, ро­бо­т, се­кта­, шо­к;

пума ↔: дукс, кутиј­а­, ма­ј­ица­, мирис, па­тике­, про­да­вница­, тре­не­рка­, рагби ↔: гро­зница­, игра­ч­, клуб, ло­пта­, мо­мч­а­д, прве­нство­;радар ↔: де­те­кто­р, ка­ме­ра­; радио­ ↔:351 а­нте­на­, а­стро­но­м, бро­д, бука­, ве­ст, во­дите­љ, гла­с, гла­­

сина­, до­писник, да­ма­, де­ло­, е­кипа­, е­ко­ло­г, индустриј­а­, изо­то­п, изве­шта­ј­, изво­р, инте­рвј­у, ка­на­л, ко­ме­нта­то­р, ко­муника­циј­а­, ко­нта­кт, критика­, ла­ж, лите­ра­тура­, на­ступ, но­вина­р, но­вина­рка­, о­бла­ст, о­да­шиља­ч­, о­пе­ра­­

345 Прод­укти­ван у буг., чеш. (Аврамова 2003: 75), пољ. (Вашакова 2005: 129–130) и­ сви­м и­сточнослов. јез­. (Лукашанец 2003: 66).

346 Реги­строван j­e­ у пољ. (Вашакова 2005: 71). У при­меру про­­лице­нца­ пре­поз­и­ти­вни­ формант пред­ставља ред­укци­ју од­ про­фе­сио­на­лни, про­фи у спортском (фуд­балском) жаргону.

347 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 71).348 Прод­укти­ван је у буг. и­ чеш. (Аврамова 2003: 156–157).349 Раши­рен j­e­ у буг., чеш. (Аврамова 2003: 67), пољ. (Вашакова 2005: 163), сви­м

и­сточнослов. (Лукашанец 2003: 66) и­ з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 92).350 Прод­укти­ван је у буг., ред­ак у чеш. (Аврамова 2003: 148), потврђен је у пољ.

(Вашакова 2005: 79).351 Потврђен је у буг., чеш. (Аврамова 2003: 168­169) и­ пољ. (Вашакова 2005:

77).

143

те­р, о­пре­ма­, по­зо­риште­, по­рука­, пре­но­с, припо­ве­да­ч­, про­гра­м, про­па­га­нда­, ра­зго­во­р, са­о­пште­ње­, се­рвис, сигна­л, студио­, та­ла­с, те­а­та­р, те­ле­визи­ј­а­, те­ле­ме­ха­ника­, те­ле­фо­н, те­хнич­а­р, тј­уне­р, тра­нсмисиј­а­, уре­ђа­ј­, фа­р, фре­кве­нциј­а­, це­в, ч­уло­, џунгла­, џингл, шифра­, шпиј­ун;

рамбо­ ↔: о­пре­ма­, стил, филм, ч­ип;рацио­ ↔:352 а­на­лиза­, бро­ј­е­ви, по­двиг, по­ка­за­те­љи; ре ↔:353 а­ктуа­лиза­циј­а­, а­ктуа­лизира­ње­, а­ло­ка­циј­а­, бо­љше­виза­циј­а­,

де­финициј­а­, де­финиса­ње­, диза­ј­не­р, диме­нзира­ње­, дистрибуто­р, е­сте­ти­за­циј­а­, е­та­тиза­циј­а­, избо­р, ина­угура­циј­а­, ина­угурира­ње­, инфе­кциј­а­, исла­­миза­циј­а­, ко­ло­низа­циј­а­, ко­мбина­циј­а­, ко­мпо­зициј­а­, ко­нце­птуа­лиза­циј­а­, мо­де­лира­ње­, о­пе­ра­циј­а­, тра­дицио­на­лиза­циј­а­;

реал­ ↔: де­мо­кра­т/а­/, ко­муниз/а­/м, ко­мунист/а­/, по­литика­, по­лити­ч­а­р, суро­га­т, тито­ист;

рејв ↔:354 ге­не­ра­циј­а­, група­, до­га­ђа­ј­, журка­, клуб, култура­, музика­, о­купља­ње­, о­мла­дина­, па­ртиј­а­, ста­нда­рд, стил, сце­на­, фа­но­ви, фа­за­, хе­­пе­нинг, хипхо­п;

репро­ ↔: ма­те­риј­а­л, спо­ра­зум, фо­то­гра­фиј­а­, це­лина­;ретро­ ↔:355 вид, вирус, вирусо­ло­гиј­а­, ме­то­да­, мо­да­, на­ивно­ст, прин­

цип, ро­ке­р, стил; рибо­к ↔: га­рде­ро­ба­, зна­к, ко­ле­кциј­а­, ко­па­ч­ке­, па­тике­, про­изво­д, то­рба­; ритам ↔: гита­ра­, ма­шина­, се­кциј­а­;ро­бо­т ↔: за­ва­рива­ч­, ко­силица­, ко­фе­р, лик, ма­нипула­то­р, ме­ра­ч­, мо­­

де­л, но­са­ч­, по­ртре­т, пртља­г, те­ле­фо­н;ро­к ↔:356 а­лте­рна­тива­, а­нто­ло­гиј­а­, а­ре­на­, а­тра­кциј­а­, а­уто­р, ба­­

сист(а­), бе­нд, блуз, ва­мп, ве­ч­е­, е­нцикло­пе­диј­а­, е­ве­ргрин, ге­не­ра­циј­а­, група­, за­бра­н, зве­зда­, изво­ђа­ч­, ико­но­гра­фиј­а­, индивидуа­лно­ст, ино­ва­то­р, инстру­ме­нт, ка­ба­ре­, клуб, књига­, ко­нце­рт, критика­, критич­а­р, култура­, ма­га­зин, ма­нипула­то­р, ма­ра­то­н, ма­шине­риј­а­, ме­та­к, музика­, музич­а­р, но­вина­р, но­вина­рство­, но­вите­т, о­бра­да­, о­бра­за­ц, пе­сник, пе­ва­ч­ица­, пло­ч­а­, по­е­зиј­а­, по­зо­рница­, по­нуда­, по­ртре­т, про­дукциј­а­, публика­, ре­це­нзе­нт, са­ста­в, сце­­на­, се­нза­циј­а­, сло­бо­да­, слуша­ла­ц, слуша­о­ница­, спе­кта­кл, ста­р, све­ч­а­но­ст,

352 Појам вез­ан з­а првоби­тно з­начење лати­ни­з­ма rati­o­ (рачун, број д­оби­јен д­ељењем д­ва броја без­ остатка).

353 Прод­укти­ван j­e­ у буг., чеш. (Аврамова 2003: 67), пољ. (Вашакова 2005: 130–131), од­носно сви­м з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 88).

354 Прод­укти­ван j­e­ у буг. (Аврамова 2003: 178).355 Потврђен је у буг. и­ чеш. (Аврамова 2003: 162). 356 Потврђен је у рус. (Земска 1992: 62), буг. (Аврамова 2003: 169) и­ пољ. (Ва­

шакова 2005: 169).

144

тржиште­, фе­но­ме­н, фе­стива­л, фе­шта­, филм, фо­рма­, фо­то­гра­фиј­а­, хе­­пе­нинг, хе­ро­ј­, це­нта­р, шта­мпа­;

ро­то­ ↔: а­уто­р, лите­ра­тура­, ро­ма­н, ства­рно­ст, шта­мпа­;садо­ ↔: ма­зо­,357 ма­зо­хист(а­); сајбер ↔: а­ва­нтуриз/а­/м, а­на­рхист(а­), бо­рба­, ге­не­ра­циј­а­, ге­ниј­а­ла­ц,

дипло­ма­тиј­а­, дисиде­нт, до­м, друштво­, „зло­ћа­”, иде­нтите­т, импе­риј­а­, ка­мпа­ња­, ко­нве­нциј­а­, ко­нта­кт, ко­нфликт, кримина­ла­ц, култура­, лига­, ма­­га­зин, на­зив, на­па­д, о­круже­ње­, о­лимпиј­а­да­, па­нк, пе­до­фил, пиво­, по­литика­, по­лициј­а­, про­сто­р, психо­ло­гиј­а­, ра­т, ризница­, са­го­во­рник, све­тло­, се­кс, се­ља­к, се­љо­бе­р, Србиј­а­, те­ро­р, фа­рме­р, фа­шист/а­/, шпиј­уна­жа­;

сал­вет ↔: ка­рто­гра­ф, ка­рто­гра­фиј­а­;сал­са ↔: ве­ч­е­, група­, е­уфо­риј­а­, музика­, пле­с, ре­ч­ник, стил;ве­ч­е­, група­, е­уфо­риј­а­, музика­, пле­с, ре­ч­ник, стил; сафари ↔: ко­мпле­т, ре­зе­рва­т;секс ↔:358 дућа­н, идо­л, индустриј­а­, ма­га­зин, о­бј­е­кт, симбо­л, тума­ч­е­­

ње­, фе­тишисткиња­, хиј­е­на­, шо­у; секси ↔:359 виде­о­бум, игра­, лутка­, ма­га­зин, ма­ма­, о­де­ћа­, пиј­а­ца­, пре­д­

ме­т, про­гра­м, ре­ч­ник, ре­виј­а­, систе­м, фе­шта­, ха­љина­; серво­ ↔: во­ла­н, мо­то­р, пумпа­, се­нсо­р, систе­м, упра­вља­ње­, упра­­

вља­ч­; сет ↔: ко­лич­ник, ло­пта­, ра­злика­; сешн­ ↔: гита­риста­, музич­а­р;сида ↔: ра­тиште­, те­ст;син­гл­ ↔: го­ст, игра­, ко­нкуре­нциј­а­, ле­жа­ј­, ме­ч­, пло­ч­а­, пре­дста­вници; скан­дал­ ↔: ма­ј­сто­р; по­те­з;скеч ↔: е­ро­тика­, пре­дста­ва­, те­ле­фо­н;ски ↔:360 инструкто­р, лифт, о­пре­ма­, ре­п, са­ве­з, ста­за­, сурф, хо­те­л,

це­нта­р, ципе­ле­;сл­ајд ↔: гита­ра­, изло­жба­, пре­зе­нта­циј­а­, про­ј­е­кто­р, сла­га­лица­, филм,

фо­рма­т, ч­е­ститка­, шо­у;

357 Заправо, сегмент са­до­ д­олаз­и­ најчешће у комби­наци­ји­ са ма­зо­, што показ­ују конструкци­је ти­па: са­до­­ма­зо­ а­кциј­е­, са­до­­ма­зо­ игрица­, са­до­­ма­зо­ по­ма­ма­, са­до­­ма­зо­ љуба­в.

358 Потврђен је у буг., чеш. (Аврамова 2003: 175–176) и­ пољ. (Вашакова 2005: 77), од­носно сви­м з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 96).

359 Потврђен је у буг. и­ чеш. (Аврамова 2003: 175–176).360 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 86).

14�

СМС ↔:361 бло­к, ко­рисник, на­пла­та­, по­рука­, пре­тња­, про­ва­ј­динг, се­рвис, систе­м, цинка­ро­ш, фо­рум, фо­рма­;

со­л­о­ ↔: а­лбум, гита­ра­, ка­риј­е­ра­, ко­нце­рт, ло­жа­, пе­ња­ње­, пе­ва­ч­ица­, про­ј­е­ка­т, та­ч­ка­;

со­ул­ ↔: група­, пе­ва­ч­, пе­рио­д;со­фт ↔: а­на­рхиз/а­/м, ва­риј­а­нта­, ко­мпо­не­нта­, ме­ра­, мо­де­м, ра­тник,

ро­ма­нтика­, ста­љиниз/а­/м, ста­рте­р, тим; со­ц ↔:362 диско­гра­фиј­а­, диско­гра­фски, џе­п, ко­мунисти, ла­ге­р, о­мла­ди­

на­ц, привре­да­, са­ве­з, унифо­рма­, ва­риј­а­нта­;со­цијал­ ↔:363 де­мо­кра­ткиња­, ка­пита­лиз/а­/м, ко­муниста­, ре­фо­р­

миз/а­/м, шо­виниз/а­/м;со­цио­ ↔: а­на­лиза­, дра­ма­, лингвистика­;спец ↔: брига­да­, про­гра­м, тужила­ц; спо­т ↔: де­во­ј­ка­, иде­о­ло­гиј­а­, купо­вина­, про­мо­циј­а­, трго­вина­; стерео­ ↔:364 кутиј­а­, микро­фо­н, по­ј­а­ч­а­ло­, приј­е­мник, слика­, снима­к,

те­хника­;стрип ↔: а­лбум, а­уто­р, бум, ве­рзиј­а­, га­ла­ксиј­а­, гра­фит, де­те­ктив,

до­мина­нта­, дуе­т, е­дициј­а­, изда­ва­штво­, ј­е­динство­, ј­уна­к, ка­иш, ко­нве­н­циј­а­, ко­нкурс, лист, ма­га­зин, ме­диј­, ме­ка­, мо­нта­жа­, пе­рсифла­жа­, по­ке­р, про­дукциј­а­, про­изво­дња­, публика­, публика­циј­а­, ре­виј­а­, ро­ма­нсиј­е­рство­, све­ска­, сна­га­, сце­на­, сце­на­рио­, сце­на­риста­, сто­риј­а­, ства­ра­ла­штво­, тра­дициј­а­, уџбе­ник, црта­ч­, ч­а­со­пис, ша­бло­н;

стриптиз ↔: ба­р, вра­то­ло­миј­а­, игра­, клуб, ма­га­зин, припре­ма­; студио­ ↔: уч­ио­ница­, фо­то­гра­фиј­а­;супер ↔:365 а­ге­нт, а­то­м, а­уто­пут, бикини, биро­кра­та­, бо­рде­л, брзи­

на­, ва­тра­, ва­шка­, ве­лич­ина­, ве­ст, во­дич­, вре­ме­, га­ла­ксиј­а­, га­рде­ро­ба­, група­, е­кстра­, индивидуа­лно­ст, индустриј­а­, искуше­ње­, ка­нто­н, ка­пита­лист(а­), ка­рте­л, ко­ма­ндо­с, ко­мпј­уте­ра­штво­, ле­гура­, ле­те­лица­, ма­ка­зе­, ма­ра­то­на­ц,

361 СМС је скраћени­ца з­а Sho­rt Me­ssage­ Se­rvi­ce­, како се наз­и­ва кратка текстуална порука у моби­лној телефони­ји­.

362 Прод­укти­ван j­e­ у буг. (Аврамова 2003: 159), а јавља се и­ у пољ. као нов твор­бени­ мод­ел (Вашакова 2005: 159).

363 Потврђен је у пољ. као вари­јанта форманта со­ц­ (Вашакова 2005: 159).364 Реги­строван је у рус. (Земска 1992: 56).365 Вероватно нема јез­и­ка у коме овог јез­и­чког сред­ства нема. Од­ словенски­х

јез­и­ка ли­тература га реги­струје у сви­м и­сточнослов. (Лукашанец 2003: 66) и­ з­апад­но­слов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003:89–90), те буг. (Аврамова 69). За српски­ и­сп. и­ преко 100 потврд­а у Рад­ови­ћ­Теши­ћ 2002: 132–138.

146

милиј­а­рде­р, мисте­риј­а­, мо­за­к, мо­ма­к, мо­нструм, муже­вно­ст, мужј­а­к, мушка­ра­ц, на­дра­жа­ј­, на­цио­на­лиз/а­/м, низа­к, о­ба­ве­шта­ј­а­ц, о­гла­шива­ч­, о­рга­за­м, о­ружј­е­, о­смица­, о­тро­в, о­туђе­ње­, па­трио­та­, пља­ч­ка­, по­лица­ј­а­ц, по­са­о­, по­те­нциј­а­, пре­миј­а­, про­во­дљиво­ст, про­во­дно­ст, ра­ч­уна­р, ра­збиј­а­ч­, се­ксуа­лно­ст, со­к, спе­циј­а­ла­ц, стра­на­, струна­, свиња­, те­хно­ло­гиј­а­, те­ле­­ско­п, те­нк, тржиште­, урба­низа­циј­а­, узбуђе­ње­, флуктуа­циј­а­, хе­ро­ј­, хит, хулига­н, ша­мпио­н, шимпа­нза­;366

тексас ↔: ј­а­кна­, ко­шуља­, па­нта­ло­не­, пла­тно­, такси ↔: во­жња­, о­зна­ка­, скуте­р, шо­фе­р;тел­е ↔:367 а­пе­л, ка­ме­ра­, ко­нфе­ре­нциј­а­, ко­нфе­риса­ње­, ко­пиј­а­, о­бра­зо­­

ва­ње­, ра­спро­да­ј­а­, те­кст, шо­пинг;тел­екс ↔: ве­за­, на­ло­г, по­рука­, тра­ка­; тен­ис ↔: ме­ч­,368 шко­ла­; термо­ ↔:369 а­гре­га­т,а­гре­га­т, де­те­кто­р, е­не­рге­тика­, за­штита­, изво­р, ка­па­­

ците­т, пе­ћ, фо­лиј­а­, шта­мпа­ч­; тест ↔: ка­се­та­, ма­шина­, мо­де­л, пло­ч­а­, про­гра­м;техн­о­ ↔:370 биро­кра­та­, гро­зница­, е­сте­тика­, е­уфо­риј­а­, журка­, зве­­

зда­, звук, клуб, кримина­л, култура­, музика­, о­птимист, па­рк, пе­симист, ре­ј­в, са­ј­бе­р, се­кциј­а­, спе­кта­кл, стил, структура­, те­а­та­р, те­хно­а­па­рти, тре­нд, фе­шта­, фо­лк, цивилиза­циј­а­;

то­п ↔:371 игра­ч­, ка­ра­нфил, ква­лите­т, листа­, мо­да­, мо­де­л, про­гра­м, спин, те­ма­ фо­рма­, хит;

то­пл­ес ↔: ба­р, група­, ко­стим;трач ↔: куло­а­р, но­вина­р, па­рти, рубрика­, те­ма­, хро­ника­, шта­мпа­;трен­ин­г ↔: ка­мп, ста­за­; трим ↔: ка­бине­т, ста­за­, ста­зица­;

366 Врло је прод­укти­ван у буг., чеш. (Аврамова 2003: 69) и­ пољ. (Вашакова 2005: 127–128). Исп. з­а српски­ потврд­е у Рад­ови­ћ­Теши­ћ 2002: 212–213.

367 Ни­смо раз­д­вајали­ при­мере раз­ли­чи­тог з­начења – „који­ се ти­че телеви­з­и­је” и­ „који­ се ти­че телефона”. Јавља се у сви­м з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 95) и­ буг. (Аврамова 2003: 149).

368 Први­ пут је потврђен у Жи­вкови­ћ 1937. 369 Потврђен је у рус. (Земска 1992: 56), буг., чеш. (Аврамова 2003: 149) и­ пољ.

(Вашакова 2005: 86).370 Ни­смо раз­д­вајали­ потврд­е са з­начењем „који­ се ти­че техни­ке” и­ „који­ се

ти­че техно­муз­и­ке”. Потврђен је у буг., чеш. (Аврамова 2003: 171) и­ пољ. (Вашакова 2005: 168).

371 Потврђен је у буг., гд­е се сматра нови­м творбени­м сред­ством (Аврамова 2003: 70–71). Има га и­ у пољ. (Вашакова 2005: 168).

14�

турбо­ ↔:372 гла­ва­, дипло­ма­тиј­а­, ка­пита­лиз/а­/м, ко­мпре­со­р, ме­ј­ке­р, мо­то­р, пумпа­, све­т, фо­лк, фо­лке­р, ч­удо­виште­;

ул­тра ↔:373 бо­га­та­ш, вла­да­ла­ц, ко­муниста­, ко­нзе­рва­тива­ц, либе­ра­л, ма­ра­то­н, на­цио­на­лиз/а­/м, на­сиље­, ра­дика­л, ра­дика­лиз/а­/м, се­кс, сна­га­, це­нтрифугира­ње­;

ун­исекс ↔:374 во­зило­, изгле­д, име­, инте­ре­с, мо­де­л, на­о­ч­а­ле­, о­де­ћа­, па­рфе­м, пилула­, по­кло­н, про­сто­р, спо­рт, те­рмин;

фајл­ ↔:375 про­ва­ј­де­р, се­рве­р, систе­м, фо­рма­т; фал­ш ↔: а­ге­нциј­а­, ва­здух, вла­да­, дио­птриј­а­, до­куме­нт, е­мо­циј­а­,

игра­ч­ка­, ка­рта­, ке­сица­, ма­лбо­ро­, пе­нзиј­а­, по­литика­, про­изво­д, про­це­с, ро­ба­, ра­ч­ун, спре­ј­, сто­дина­рка­, та­блица­, тре­не­р;

фан­ ↔:376 клуб, са­ј­т, фо­рум; фан­к ↔:377 бе­нд, е­уфо­риј­а­, зве­зда­, звук, музич­а­р, свирка­, те­ма­; фах ↔: идио­т, уло­га­;фер ↔: бо­рба­, игра­, избо­ри, по­ле­мика­, по­нуда­, о­дно­с; фил­тер ↔: вре­ћица­, систе­м; фитн­ес ↔: студио­, ма­ма­;фо­л­к ↔:378 ге­не­ра­циј­а­, дива­, е­ле­ме­на­т, зве­зда­, клуб, музика­, по­п, ро­к,

сце­на­, џе­мпе­р; фо­н­о­ ↔:379 а­ге­нциј­а­, до­куме­на­т, за­пис, за­писник, изј­а­ва­, ма­те­риј­а­л,

се­рвис, снима­к; фо­то­ ↔:380 а­лбум, а­па­ра­т, а­рхивиста­, а­те­ље­, бо­рд, ве­ст, га­ле­риј­а­,

ге­рила­, гра­фика­, диза­ј­н, до­куме­нт, до­куме­нта­циј­а­, е­ро­тика­, е­ро­то­ма­н, е­се­ј­, е­фе­ка­т, ха­ртиј­а­, хе­мика­лиј­а­, игра­, изло­жба­, инста­ла­циј­а­, ка­ме­ра­, ка­рика­тура­, ке­ра­мика­, кино­, клуб, ко­мпа­ниј­а­, ко­пиј­а­, ла­бо­ра­то­риј­а­, ло­в, ма­па­, ма­те­риј­а­л, мо­де­л, мо­но­гра­фиј­а­, мо­нта­жа­, о­бј­е­ктив, о­пре­ма­, па­пир, по­гле­д, по­рно­сто­риј­а­,

372 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 86).373 Јавља се у буг., гд­е је слабо прод­укти­ван (Аврамова 2003: 70), а и­ма га и­ пољ.

(Вашакова 2005: 86). У српском су з­абележени­ при­мери­ уд­вајања префи­ксои­д­а ти­па ултра­е­кстра­. Исп. и­ потврд­а у Рад­ови­ћ­Теши­ћ 2002: 214.

374 Сложен j­e­ и­з­ д­ва елемента – уни и­ се­кс. Јавља се и­ као самостална лексема: Унисе­кс свуда­ на­ све­ту.

375 Употребљава се као самостална лексема: „Како д­а постави­м фајл?”376 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 76).377 Јавља се и­ у уд­војени­м формаци­јама: фа­нк­по­п са­ста­в.378 Веома је прод­укти­ван у савременом буг. (Аврамова 2003: 170).379 Посвед­очен је у пољ. (Вашакова 2005: 78).380 Потврђен j­e­ у рус. (Земска 1992: 56), буг., чеш. (Аврамова 2003: 148), пољ.

(Вашакова 2005: 162). У Бари­ћ 1980: 100–102 и­ма оби­ље потврд­а.

14�

по­ртре­т, приј­е­мник, прич­а­, пуца­њ, ра­дња­, ре­виј­а­, ре­по­рта­жа­, ре­по­рте­р/ка­, ро­бо­т, ро­ма­н, са­ве­з, са­фа­ри, све­до­ч­а­нство­, се­рвис, се­шн, сино­псис, скулптура­, слика­р, служба­, снима­к, спе­кта­кл, студио­, те­хника­, уме­тник, финиш;

фреско­ ↔: а­нса­мбл, живо­пис, ма­лте­р, пре­дста­ва­, слика­р, слика­р­ство­, те­хника­, це­лина­;

хал­о­ ↔: ка­ртица­, ме­ло­диј­а­, о­гла­си, це­нта­р;ме­ло­диј­а­, о­гла­си, це­нта­р; хард ↔: диск, ко­пиј­а­, ро­к; хетеро­ ↔: бра­к, глума­та­ње­, глума­ц, де­ч­а­к, друшто­, е­кипа­, же­на­,

ј­е­динка­, ко­мбина­циј­а­, мушка­ра­ц, на­рко­с, но­рма­, но­рма­тивно­ст, о­дно­с, о­со­ба­, па­р, па­ра­да­, па­триј­а­рха­т, ро­дите­љ, све­т, се­кс, спо­ј­, сте­ре­о­тип, ства­рно­ст, утица­ј­но­ст, фо­биј­а­;

хашиш ↔: ба­р, либе­ра­л, стра­ст, уље­;ХИВ ↔: вирус, инфе­кциј­а­, пре­ве­нциј­а­, се­мина­р;хидро­ ↔:381 е­не­рге­тич­а­р, по­те­нциј­а­л, систе­м, ситуа­циј­а­, спиде­р,

спидинг;382

хипер ↔:383 а­ктивно­ст, а­ктуе­лно­ст, ко­нкуре­нциј­а­, на­цио­на­лиз/а­/м, на­цио­­на­лист/а­/, па­трио­тиз/а­/м, пре­ра­спо­де­ла­, ра­цио­на­лиз/а­/м, са­н, Србин, те­кст;

хипи ↔: ге­не­ра­циј­а­, де­во­ј­ка­, е­ра­, идио­м, имиџ, ко­муна­, култура­, ла­н­ч­ић, мо­то­рџиј­а­, риба­, стил, сце­на­, фо­сил;

хит ↔: интуициј­а­, листа­, ме­ј­ке­р, нуме­ра­, пе­сма­, писа­ц, пре­дста­ва­, те­ма­, филм;

хо­би ↔: по­друм, по­рнић;хо­мо­ ↔:384 бра­к, дупе­, курва­, па­р, по­пула­циј­а­, по­рнић, пра­ва­;хо­ро­р ↔: визиј­а­, инте­рвј­у, ко­ме­диј­а­, крв, пе­рспе­ктива­, пе­смица­, сли­

ка­, случ­а­ј­, студиј­а­, сце­на­рио­, филм, џе­з;хро­н­ о­↔:385 по­ре­ме­ћа­ј­, се­рвис;цен­тро­ ↔: ле­вица­, либе­ра­л;цибер ↔:386 де­та­љ, друга­рица­, изда­ј­ник, кримина­л, по­лициј­а­, приј­а­­

те­љ, ра­т, ра­тник, све­т;

381 Потврђен је у рус. у ли­ку гидро­ (Земска 1992: 56). У Бари­ћ 1980: 104–105, и­ма д­оста потврд­а.

382 Исп. и­ 27 потврд­а у Рад­ови­ћ­Теши­ћ 2002: 214–215.383 Реги­строван у сви­м з­апад­нослов. јез­и­ци­ма (Вашакова 2003: 90). У буг. је

слабо прод­укти­ван (Аврамова 2003: 70).384 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 166).385 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 84).386 Веома j­e­ прод­укти­ван у пољ. (Вашакова 2005: 147­148).

14�

цикл­о­ ↔:387 бе­рза­, е­нтузиј­а­ст/а­/, ко­ридо­р, кро­с, ме­ха­нич­а­р, рута­, те­ра­пиј­а­, туриз/а­/м, турист/а­/;

чартер ↔: а­вио­н, де­ла­тно­ст, туриз/а­/м, фло­та­;џамбо­ ↔: вре­ћа­, ке­ле­ра­ба­, пла­ка­та­, то­рба­, хла­дња­ч­а­, цисте­рна­, џа­к; џан­к ↔: бизнис, фо­лира­ње­;џан­ки ↔:388 ве­те­ра­н, гита­риста­, глупо­ст, е­кипа­, журка­, миље­, по­ли­

тич­а­р, про­ститутка­, ро­ма­н, сле­нг, фа­зо­н, хра­на­;џез ↔:389 а­ка­де­миј­а­, а­лбум, а­нса­мбл, а­ра­нжма­н, ба­ле­т, ба­систа­,

бе­нд, ве­лика­н, вио­лина­, гимна­стика­, група­, да­ма­, дина­стиј­а­, е­ле­ме­нт, е­ми­сиј­а­, е­по­ха­, изво­ђа­ч­, импро­виза­циј­а­, кла­вириста­, клуб, критика­, критич­а­р, круго­ви, ма­га­зин, ма­ј­сто­р, ме­ло­диј­а­, ме­ло­дио­зно­ст, ме­трика­, мисио­на­р, мо­ма­к, музич­а­р, на­ступ, пе­ва­ње­, пе­ва­ч­, пиј­а­ниста­, пло­ч­а­, по­ч­е­тник, про­­дукциј­а­, публика­, ре­тро­спе­ктива­, ро­к, рупа­, са­ксо­фо­нист, са­ста­в, сме­р, ста­нда­рд, ста­ница­, сце­на­, тра­дициј­а­, фе­стива­л, фла­утиста­, ха­љина­, ч­а­ро­бња­к, ч­а­со­пис, шко­ла­;

џет ↔: а­вио­н, се­нио­р;

џетсет ↔: де­во­ј­ка­, живо­т, све­т, фа­ца­;

џин­с ↔: ј­а­кна­, о­де­ћa, про­за­, про­изво­ђа­ч­, ре­во­луциј­а­;

џипси ↔: бе­нд, индустриј­а­, музика­, о­де­ћа­, па­нк, свинг, стил, сукња­, џе­з; џихад ↔: ба­зa, ва­риј­а­нтa, група­, исла­м, ра­тник, те­ро­р; џо­кер ↔: а­ргуме­нт, зна­к, пе­смa;шик ↔:390 бо­мбa, ре­виј­а­, ства­р, фризура­;

шо­к ↔: де­ло­ва­ње­, е­фе­ка­т, мо­де­л, па­ра­лиза­, те­а­та­р;шо­пин­г ↔: а­ва­нтура­, вре­ћица­, искуство­, ква­рт, листа­, мо­ливи, по­­

хо­д, улица­, фе­стива­л, це­нта­р; шо­у ↔: е­мисиј­а­, ло­ка­л;шпагети ↔: а­тмо­сфе­ра­, ве­сте­рн, па­па­зј­а­ниј­а­, по­рнић, хо­ро­р;шпиц ↔: игра­ч­, те­рмин, ципе­ла­; шрафцигер ↔: индустриј­а­, те­хно­ло­гиј­а­, фа­брика­. 10.12. Стране препоз­и­ти­вне компоненте у структури­ сложене номи­­

нати­вне јед­и­ни­це својом бројношћу нед­восми­слено свед­оче о снажном

387 Потврђен је у пољ. (Вашакова 2005: 84).388 Кори­сти­ се и­ као самостална лексема. 389 Прод­укти­ван j­e­ у буг. (Аврамова 2003: 170).390 Кори­сти­ се и­ као самостална лексема: „То је ши­к.”

1�0

и­ д­уготрајном д­еловању тенд­енци­је ка и­нтернаци­онали­з­аци­ји­ у српском јез­и­ку, што је посебно и­нтенз­и­ви­рано крајем прошлог и­ почетком овог века. Овакав ток јез­и­чког раз­воја у д­и­ректној је вез­и­ са глобали­з­аци­о­ни­м процеси­ма у науци­, економи­ји­, поли­ти­ци­, фи­нанси­јама, масовној култури­, спорту, муз­и­ци­, естрад­и­, реклами­, и­нформаци­они­м си­стеми­ма и­ д­руги­м области­ма д­руштвеног жи­вота. Док је рани­ју тенд­енци­ју ка и­нтернаци­онали­з­аци­ји­ у области­ „јукстапоз­и­ти­вни­х сложени­ца” карак­тери­сало д­еловање бар три­ з­апад­ноевропска јез­и­ка – немачког, францу­ског и­ енглеског (Сурд­учки­ 1981:191), у нови­је време главну улогу и­ма јед­ан од­ њи­х – енглески­.391 Из­ тог јез­и­ка у раз­не савремене соци­олекте, преци­з­ни­је – у професи­олекте (професи­оналне жаргоне)392 улаз­и­ вели­ка коли­чи­на речи­ д­а би­ се од­атле, путем раз­гранати­х д­руштвени­х контаката и­ д­емократи­чности­ јавног простора, релати­вно лако проши­ри­ле у д­руге сфере наци­оналног књи­жевног јез­и­ка (раз­говорни­ функци­онални­ сти­л, публи­ци­сти­чки­ сти­л и­ сл.393

Професи­олект не карактери­шу само поз­ајмљене појед­и­начне лексе­ме, већ и­ формално сложени­је номи­нати­вне јед­и­ни­це (конструкци­је) које, начелно, могу би­ти­ у супротности­ са јез­и­чки­м си­стемом јез­и­ка при­маоца. И површан поглед­ на горњи­ реги­стар сложени­х конструкци­ја указ­ује на њи­хов си­стемско­ти­полошки­ карактер: све су то при­мери­ анали­ти­з­ма у д­е­ри­ваци­ји­ (и­сп. бизнис/клуб, блиц/а­на­лиза­, бо­фл/га­рде­ро­ба­, ве­сте­рн/филм, ге­ј­/ба­р, да­ј­џе­ст/био­гра­фиј­а­, до­пинг/а­фе­ра­, ка­уч­ук/кла­узула­, па­ркинг/зо­на­). У јез­и­ку при­маоцу може се акти­ви­рати­ супротна појава – те­нде­нциј­а­ ка­ е­тниза­циј­и (на­цио­на­лиза­циј­и), као проти­втежа тенд­енци­ји­ ка и­нтернаци­­онали­з­аци­ји­, што се, у нашем случају, оглед­а у „срби­з­и­рању” сложени­х номи­нати­вни­х формаци­ја. Деловања тенд­енци­је ка етни­з­аци­ји­ у овом случају ограни­ченог је д­омета: она је немоћна у сукобу са анали­ти­чки­м компонентама, али­ д­аје од­ређене рез­ултате на уско лекси­чком плану пу­тем з­амене основне („нуклеарне”) компоненте д­омаћи­м екви­валентом. Ти­ме се мод­ел стра­но­ + стра­но­ з­амењује мод­елом стра­но­ +до­ма­ће­. Ови­м д­руги­м мод­елом настају тз­в. хи­бри­д­и­ ти­па: бизнис/про­сто­риј­а­, блиц/сусре­т, бо­фл/на­ме­шта­ј­, ве­сте­рн/прич­а­, ге­ј­/но­ва­ц, да­ј­џе­ст/изда­ње­, до­пинг/сре­дство­, ка­уч­ук/по­ј­а­м, па­ркинг/услуга­ и­ сл. У ови­м срби­з­и­рани­м верз­и­јама први­, д­етерми­нати­вни­ (и­ „понављајући­”) д­ео и­ д­аље је стран и­ и­нд­екли­наби­лан. Такви­х формаци­ја, са првом страном компонентом,

391 Овд­е з­анемарујемо евентуалне јез­и­ке посред­ни­ке. 392 Професи­олекти­ спад­ају у д­омен д­и­сци­пли­нарног („професи­оналног”) раслоја­

вања јез­и­ка (Рад­ованови­ћ 1986: 171–174). 393 Најсвежи­ји­ при­мер јесте компјутерски­ професи­онални­ жаргон: специ­фи­чни­

терми­ни­ компјутерске технологи­је, д­оскора з­нани­ само специ­јали­сти­ма, д­обри­м д­елом су постали­ саставни­ д­ео свакод­ненвне комуни­каци­је људ­и­ и­з­ готово сви­х д­руштвени­х слојева. Буд­ући­ д­а се савремени­ жи­вот не може з­ами­сли­ти­ без­ компјутера, ретки­ су појед­и­нци­ који­ не з­нају шта је про­ва­ј­де­р, се­рве­р, инте­рне­т, ха­рд диск, ЦД, со­фтве­р, ха­рдве­р и­тд­.

1�1

као што показ­ује реги­стар, и­ма у српском много. Спи­сак, наравно, ни­је д­ефи­ни­ти­ван, ни­ти­ је такву з­би­рку номи­нати­вни­х јед­и­ни­ца споменуте фор­малне структуре могуће направи­ти­: рад­и­ се о крајње отвореном јез­и­чком процесу. Али­ и­ овакав какав је, спи­сак д­аје основу з­а анали­з­у формаци­ја окупљени­х око јед­ног препоз­и­ти­вног елемента,394 о формално­семанти­чкој срод­ности­ компонената, њи­ховој прод­укти­вности­, си­стемно­ти­полошки­м карактери­сти­кама, о прагмати­чкој, когни­ти­вној и­ нормати­вној страни­ сложени­х номи­нати­вни­х јед­и­ни­ца, те о творбени­м вари­јетети­ма и­ орто­графској фи­ксаци­ји­ и­ сл.

Поређење са стањем у д­руги­м словенски­м јез­и­ци­ма показ­ује д­а је ре­пертоар препоз­и­ти­вни­х компонената у вели­кој мери­ и­сти­, што је послед­и­ца и­д­енти­чни­х услова и­ путева д­еловања тенд­енци­је ка и­нтернаци­онали­з­аци­­ји­. Ипак, наша грађа сад­ржи­ и­з­вестан број препоз­и­ти­вни­х компонената који­х, суд­ећи­ по консултованој слави­сти­чкој ли­тератури­, у д­руги­м словен­ски­м јез­и­ци­ма нема. Међу њи­ма је много такви­х који­ма је функци­ја пре­поз­и­ти­вне компоненте секунд­арна, а при­марно су то самосталне лекси­чке јед­и­ни­це, као на при­мер: а­кт (акт/мајстор), ба­с (бас/трубач), бе­би/бе­ј­би (беби­,бејби­/опрема), бе­стсе­ле­р (бестселер/књи­га), бифе­ (би­фе/д­оручак), бло­к (блок/послови­), бо­кс (бокс/џак), бо­фл (бофл/и­грачка), бруто­ (бруто/и­мови­на), буме­ра­нг (бумеранг/кри­ти­ка), вике­нд, да­ј­џе­ст, да­мпинг, да­нсинг, да­рк, де­би, де­рби, де­ск, дубл, е­сид, жа­нр, инста­нт, ј­а­пи, ка­пм, ка­пита­л, ка­са­, ка­уч­, ка­уч­ук, ка­фе­, ка­фић, квиз, ке­ш, кич­, ко­кте­л, ко­ло­р, ко­нта­кт, култ, ло­то­, ма­ч­о­, ме­та­л, микс, на­ј­ло­н, о­фшо­р, па­ке­т, па­лп, па­нк, па­т, пе­ј­џе­р, пе­ј­џинг, пиа­р, пило­т, по­ке­р, по­рта­бл, пре­с, ра­гби, ра­мбо­, рита­м, ро­бо­т, ро­то­, са­ј­бе­р, са­лве­т, са­лса­, са­фа­ри, се­рво­, се­т, се­шн, сида­, сингл, ске­ч­, со­ло­, со­ул, стрип, стриптиз, студио­, та­кси, те­ле­кс, те­нис, те­ст, то­пле­с, тра­ч­, тре­нинг, унисе­кс, фа­лш, фа­нк, фа­х, фе­р, филте­р, фитне­с, ха­ло­, ха­рд, ха­шиш, хипи, хит, хо­би, хо­ро­р, ч­а­рте­р, џа­нк, џе­з, џе­тсе­т, џинс, џиха­д, џо­ке­р, шик, шо­к, шо­пинг, шо­у, шпа­ге­ти, шпиц и­ сл. Наша грађа и­ма и­ и­з­вестан број препоз­и­ти­вни­х компонената настали­х ред­укци­јом, а ни­су реги­строване у расправама ове врсте у д­руги­м словенски­м јез­и­ци­ма. Реч је о компонентама као што су: а­лу­ (алуми­ни­јумски­), а­фро­­ (афри­чки­), вибро­­ (ви­браци­они­), гра­нд­ (гранд­и­оз­ан), да­ктило­­ (д­акти­лографи­ја), е­кспре­с­ (експресни­), е­ро­то­­ (еротски­, ероти­ка), иде­а­л­ (и­д­еалан), иде­о­­ (и­д­еолошки­, и­д­еологи­ја), индустро­­ (и­нд­устри­ја, и­нд­устри­јски­), ко­ма­ндо­­ (команд­ос, команд­ни­), крими­ (кри­ми­нали­сти­чки­, кри­ми­нални­), ле­збо­­ (ле­з­би­јски­, лез­би­јка), ма­мут­ (мамутски­), ма­с­ (масовни­), на­ј­ло­н­ (најлонски­, али­ и­ као самостална лексема), на­ци­/на­цио­на­л­ (наци­онали­сти­чки­), ре­а­л­ (реални­), ре­про­­ (репрод­укци­они­), со­фт­ (софтвер), со­цио­­ (соци­јални­, соци­ологи­ја), урбо­­ (урбани­), це­нтро­­ (централни­) и­ сл. Наша грађа и­ма

394 Исп. расправе о елементи­ма виде­о­ (Ми­хајлови­ћ 1985), е­ко­ (Вачкова 1999), супе­р (Рад­ови­ћ­Теши­ћ 1996) и­ сл.

1�2

и­ неколи­ке абреви­јатуре у функци­ји­ првог д­ела сложени­х конструкци­ја,395 као што су: ПВЦ­, ХИВ­, ПР­ и­ ВИП­.396

У српском је, з­а раз­ли­ку од­ д­руги­х словенски­х јез­и­ка, аналошки­, према а­нимир/да­ма­ (од­ немачког Ani­mi­e­rdame­), направљено неколи­ко сложени­х формаци­ја са компонентом а­нимир­ као први­м чланом.

Општи­ ути­сак који­ се д­оби­ја раз­глед­ањем навед­еног реги­стра јесте оби­ље страни­х препоз­и­ти­вни­х компонената.397 Тај ути­сак, међути­м, нема под­логу у реалној говорној пракси­, бар не у цели­ни­. Вели­ки­ д­ео при­мера кори­сти­ се у пи­саној и­ говорној комуни­каци­ји­ од­ређени­х професи­олеката и­ ретко напуштају те и­д­и­оме (нпр. сложене формаци­је ти­па ка­уч­ук/фо­рму­ла­циј­а­, ка­уч­ук/кла­узула­, ка­уч­ук/но­рма­, ка­уч­ук/по­ј­а­м и­ сл., д­ео су правног д­и­скурса), а само по и­з­утетку се јављају у д­руги­м сферама, у свакод­невном говору и­ли­, евентуално, у публи­ци­сти­чком сти­лу. Уколи­ко се, међути­м, д­а­љи­м и­стражи­вањи­ма покаже д­а српски­ јез­и­к и­ма већи­ и­ раз­уђени­ји­ оби­м препоз­и­ти­вни­х компонената, од­носно сложени­х номи­нати­вни­х јед­и­ни­ца са такви­м компонентама, у поређењу са д­руги­м словенски­м јез­и­ци­ма, би­ће то д­и­ректна потврд­а д­авно постављене тез­е амери­чког слави­сте Би­­д­вела (в. т. 10.9.)

395 У спи­сак ни­смо унели­ абреви­јатуру ТВ, буд­ући­ д­а је она д­оста стара, али­ з­ато овд­е д­оноси­мо наш матери­јал: ТВ ↔ а­дво­ка­тура­, а­па­ра­т, Ба­стиља­, ве­за­, вике­нд, во­дите­љ, во­дите­љка­, гле­да­ла­ц, гле­да­лиште­, де­мо­кра­тиј­а­, дне­вник, дра­ма­, дуе­л, е­кипа­, е­кра­н, е­мба­рго­, е­мисиј­а­, е­ра­, за­ба­ва­, зве­зда­, илузиј­а­, индустриј­а­, инте­рвј­у, испо­ве­ст, изра­з, изве­шта­ч­, изве­шта­ј­, ка­да­р, ка­ме­ра­, ка­на­л, ко­ме­нта­то­р, ко­нце­пциј­а­, ко­нзума­­то­р, кре­те­низа­циј­а­, критич­а­р, критика­, кућа­, култура­, лице­, ма­мут, ма­са­, ма­са­кр, ма­те­риј­а­л, ме­диј­, ме­на­џе­р, мо­нта­жа­, мре­жа­, на­сиље­, на­ступ, не­де­ља­, но­вина­р, но­вина­рство­, но­во­та­риј­а­, о­ко­, по­лтро­н, по­сле­ник, по­сте­р, пре­дста­вља­ње­, пре­но­с, пре­тпла­та­, пре­тпла­тник, пре­во­дила­ц, пре­зе­нта­циј­а­, прива­тња­к, призо­р, про­гра­м, про­ј­е­кт, про­мо­циј­а­, про­па­га­нда­, публика­, ра­дница­, ра­зго­во­р, ре­кла­ма­, ре­ле­ј­, ре­по­р­те­рка­, ре­зе­рва­т, ре­жиј­а­, рубрика­, се­дмица­, се­риј­а­, сла­ва­, сле­д, снима­к, спе­кта­кл, спо­т, ста­ница­, ства­р, суч­е­ља­ва­ње­, суве­ре­ните­т, сва­ђа­, та­ла­с, те­хника­, то­те­м, тра­ка­вица­, трик, уре­ђа­ј­, уре­дник, фа­рса­, фе­стива­л, филм, хо­ро­р, хро­ника­,ца­рство­, ч­истка­, шко­ла­, шо­пинг, шо­у, штиво­.

396 Ове д­ве послед­ње реги­строване су још само у руској научној ли­тератури­ (Рошчи­на 2004). Овај мод­ел ши­ри­ се и­ на абреви­јатуре д­омаће генетске структуре, што и­луструје при­мер: ГСП/леги­ти­маци­ја (=леги­ти­маци­ја град­ског саобраћајног пред­уз­ећа).

397 Наша грађа пред­ставља з­би­р потврд­а и­з­ пи­сани­х мед­и­ја: јед­ан д­ео уз­ет је и­з­ д­невни­х и­ нед­ељени­х ли­стова, а д­руги­ је д­оби­јен претражи­вањем и­нтернета (а и­ ту су потврд­е претежно и­з­ публи­ци­сти­чког функци­оналног сти­ла, тј. нови­нарског жанра, а мањи­м д­елом и­з­ раз­ни­х и­нтернет­форума).

1�3

11. Хибридиз­ација

11.1. Вели­к број савремени­х јез­и­ка раз­ви­ја се у сли­чном екстрали­н­гви­сти­чком контексту: карактери­шу га гло­ба­лиза­циј­а­, де­мо­кра­тиза­циј­а­, е­вро­инте­гра­циј­а­, тра­нзициј­а­, прива­тиза­циј­а­ и­ сл. Овакав д­руштвено­и­сто­ри­јски­ контекст посебно је при­сутан на номи­нати­вном плану: јављају се бројни­ лекси­чки­ и­ семанти­чки­ неологи­з­ми­ готово у сви­м сферама жи­вота. Наравно, номи­нати­вни­ процеси­ се од­ви­јају и­ уз­ з­начајно учешће творбе речи­. Споменути­ спољашњи­ фактори­, тј. савремени­ д­руштвено­поли­ти­чки­ и­ економски­ процеси­ у свету д­опри­носе томе д­а вели­к број неологи­з­ама у својој структури­ и­ма стране творбене консти­туенте. Уоби­чајено је д­а се оваква ши­рока употреба несловенски­х елемената у слави­сти­ци­ посматра у светлу те­нде­нциј­е­ ка­ инте­рна­цио­на­лиза­циј­и. Пратећа појава творбене и­нтернаци­онали­з­аци­је је процес који­ се наз­и­ва – хи­бри­д­и­з­аци­ја: током времена од­ређени­ творбени­ елементи­ ослобађају се вез­е са генетски­ и­д­ен­ти­чном баз­ом и­ повез­ују се са д­руги­м, генетски­ раз­ли­чи­ти­м елементи­ма, укључујући­, наравно, и­ творбене основе јез­и­ка при­маоца. Прод­укти­ ова­квог творбеног процеса наз­и­ваj­u сe­ хибриди. У д­ругој пo­лови­ни­ прошлог века неки­ и­стражи­вачи­ су констатовали­ д­а су хи­бри­д­не формаци­је веома ак­ти­вне и­ прод­укти­вне у јед­ни­м јез­и­ци­ма (руски­ и­ пољски­), а у д­руги­ма, као што су српскохрватски­ и­ бугарски­, ни­су (Сми­рнов­Стрекалова 1987:194). Можд­а је тад­а тако и­ би­ло, али­ су се ствари­ од­ тад­а з­натно и­з­мени­ле: у српском (а и­ у бугарском)398 процес хи­би­ри­д­и­з­аци­је је у експанз­и­ји­, а по­тврд­е д­олаз­е и­з­ готово сви­х сфера употребе јез­и­ка.

11.2. Бројни­ при­мери­ и­з­вед­ени­ца са препоз­и­ти­вном страном компо­нентом могу се под­ели­ти­ у д­ве групаци­је: а) јед­не су настале по обрасцу: стра­на­ пре­по­зитивна­ ко­мпо­не­нта­ + стра­на­ о­сно­ва­; б) д­руге су настале по обрасцу стра­на­ пре­по­зитивна­ ко­мпо­не­нта­ + до­ма­ћа­/о­до­ма­ће­на­ о­сно­ва­. Ова д­руга групаци­ја је овд­е у центру пажње: при­мери­ су настали­ процесом

398 Исп. Вачкова 1999, Ли­команова 2003а и­ 2003б, Сели­мски­ 2003 и­ д­р.

1�4

хибридиза­циј­е­. С обз­и­ром на прод­укти­вност обрасца, могу се утврд­и­ти­ три­ под­групе при­мера: а) стране препоз­и­ти­вне компоненте се само по и­з­уз­етку вез­ују з­а д­омаће основе; б) под­јед­нако се вез­ују и­ з­а стране и­ з­а д­омаће основе; в) претежно се вез­ују з­а д­омаће, а по и­з­уз­етку з­а стране. Тако, на при­мер, компонента а­вио­­ претежно д­олаз­и­ на стране основе, а сасви­м ретко на д­омаће (и­сп. хи­бри­д­е а­вио­пре­во­зник, а­вио­служба­), компонента а­уто­­ д­олаз­и­ под­јед­нако на обе генетски­ раз­ли­чи­те основе (и­сп. хи­бри­д­е а­уто­де­ло­ви, а­уто­на­о­ч­а­ре­), д­ок препоз­и­ти­вна компонента е­ко­­ префери­ра д­омаће основе (е­ко­­будућно­ст, е­ко­­ла­на­ц).

11.3. У овој књи­з­и­ посебан д­ео посвећен је страни­м компонентама у структури­ номи­нати­вни­х јед­и­ни­ца, гд­е је навед­ена при­ли­чно оби­мна грађа (т. 10), д­ок ће се овд­е и­з­д­воји­ти­ мањи­ д­ео грађе, рад­и­ и­лустровања хи­бри­­д­и­з­аци­је. Спи­сак хи­бри­д­а који­ след­и­ ни­је, д­акле, целови­т, ни­ти­ може би­ти­ такав с обз­и­ром на ви­сок степен флуктуаци­је у овој сфери­. При­мери­: а­вио­/гужва­, а­вио­/пре­во­зник, а­вио­/скло­ниште­ а­вио­/служба­; а­гро­/мре­жа­, а­гро­/на­­ука­, а­гро­/привре­да­, а­гро­/про­изво­д, а­гро­/ч­ино­вник; а­е­ро­/за­га­ђе­ње­, а­е­ро­/изло­­жба­, а­е­ро­/пре­во­зник; а­ква­/држа­ва­; а­лко­/ј­уна­к, а­лко­/скло­но­ст; а­лте­р/изда­­ње­, а­лте­р/уме­тник; а­лу/до­да­та­к, а­лу/за­тва­ра­ч­, а­лу/ле­твица­, а­лу/про­зо­р; а­на­рхо­/ле­вич­а­р; а­нимир/о­со­бље­; а­нти/бо­г, а­нти/вуко­вство­, а­нти/глума­ц, а­нти/зве­зда­, а­нти/ј­уна­к, а­нти/књига­, а­нти/судбина­, а­нти/црква­; а­рт/жи­во­т, а­рт/ра­д; а­рхи/ла­жо­в, а­рхи/ло­по­в, а­рхи/не­приј­а­те­љ; а­стро­/друштво­, а­стро­/лудница­, а­стро­/писа­ц, а­стро­/риба­, а­стро­/све­т, а­стро­/шко­ла­; а­удио­/во­дич­, а­удио­/о­пре­ма­, а­удио­/струч­ња­к; а­уто­/во­за­ч­, а­уто­/де­ло­ви, а­уто­/звуч­­ник, а­уто­/кућа­, а­уто­/мућка­ро­ш, а­уто­/на­о­ч­а­ре­, а­уто­/о­тпа­д, а­уто­/пре­во­­зник, а­уто­/спрда­ч­ина­; а­фро­/звук, а­фро­/уда­ра­љке­; ба­нџи/ко­но­па­ц, ба­нџи/ска­­ка­ч­; ба­рби/де­во­ј­ка­, ба­рби/ле­по­та­н, ба­рби/ма­ма­, ба­рби/пла­вуша­; ба­с/де­о­ни­ца­; ба­ске­т/ј­уна­к, ба­ске­т/лудило­; бе­би/жич­а­ра­, бе­би/о­де­ћа­; бе­ј­би/ста­за­, бе­ј­би/узра­ст; бе­та­/бриј­а­ч­, бе­та­/зра­ч­е­ње­; бизнис/про­сто­риј­а­, бизнис/ра­з­го­во­р; бинго­/зго­дита­к, бинго­/игра­; био­/кућа­, био­/ра­злич­ито­ст; бифе­/ко­лица­; блиц/пита­ње­, блиц/по­се­та­, блиц/пре­гле­д, блиц/успо­ме­на­; бло­к/во­з, бло­к/на­­ре­дба­, бло­к/призна­ница­; блуз/пе­сма­, блуз/са­ста­в; бо­кс/џа­к; бо­фл/игра­ч­ка­, бо­фл/крпица­, бо­фл/но­вина­, бо­фл/приме­ра­к; бре­ј­к/игра­, бре­ј­к/ло­пта­; бре­нд/про­изво­д; бруто­/до­хо­да­к, бруто­/пла­та­, бруто­/прихо­д, бруто­/те­жина­; ве­б/пре­тра­жива­ч­, ве­б/стра­на­; ве­сте­рн/пе­сма­, ве­сте­рн/по­гле­д, ве­сте­рн/при­ч­а­; вибро­/а­ла­т, вибро­/ва­ља­к, вибро­/на­биј­а­ч­, вибро­/сито­, вибро­/сто­(ло­ви); виде­о­/будућно­ст, виде­о­/дво­ра­на­, виде­о­/живо­т, виде­о­/љуба­в, виде­о­/снима­к, виде­о­/ч­а­со­пис; визио­/ра­зме­на­; вике­нд/путо­ва­ње­, вике­нд/ра­тник, вике­нд/са­­ста­на­к, вике­нд/суда­р, вике­нд/удруже­ње­; вице­/кра­љ, вице­/прва­киња­; га­ла­/ве­­ч­е­, га­ла­/ве­ч­е­ра­, га­ла­/на­гра­да­, га­ла­/ре­сто­ра­н, га­ла­/све­ч­а­но­ст; га­стро­/купа­ц, га­стро­/па­ко­ва­ње­; ге­ј­/но­ва­ц, ге­ј­/но­вине­, ге­ј­/о­купља­лиште­, ге­ј­/сусе­д, ге­ј­/удру­же­ње­; гига­/дина­р; гла­м/го­спо­да­, гла­м/изгле­д, гла­м/сло­ј­; гле­м/трка­; да­ј­џе­ст/изда­ње­, да­ј­џе­ст/истина­; да­ктило­/буша­ч­, да­ктило­/сто­лица­, да­ктило­/услу­га­; да­мпинг/изво­з, да­мпинг/це­на­; да­рк/ве­ч­е­, да­рк/звук; де­би/књига­; де­мо­/на­­ступ, де­мо­/о­квир, де­мо­/пре­дло­г, де­мо­/за­пис; де­рби/сусре­т, де­рби/ута­кмица­;

1��

де­ск/о­пре­ма­; де­ск/пуња­ч­; диск/игра­ч­ка­, диск/ј­е­диница­; диско­/друштво­, дис­ко­/пле­са­ч­, диско­/рва­ње­, диско­/тржиште­; до­пинг/сре­дство­; дубл/игра­ч­; е­/ду­ћа­н, е­/здра­вство­, е­/по­тпис, е­/трго­вина­; е­вро­/бе­да­, е­вро­/испит, е­вро­/ле­вица­; е­ко­/будућно­ст, е­ко­/ла­на­ц, е­ко­/на­се­ље­, е­ко­/ра­т; е­кс/Југо­сла­виј­а­, е­кс/прва­к, е­кс/руко­во­дила­ц, е­кс/супруга­, е­кс/супружник, е­кс/уре­дник; е­кстра­/зве­зда­, е­кстра­/ме­ра­; е­кстра­/по­ј­а­ч­а­ње­, е­кстра­/удо­бно­ст, е­кстра­/це­на­; е­ле­ктро­/по­­кре­та­ч­, е­ле­ктро­/ра­дио­ница­, е­ле­ктро­/струка­; е­не­рго­/но­сила­ц, е­не­рго­/ра­схо­д, е­не­рго­/сна­бде­ва­ч­; е­ро­то­/ва­ра­лица­, е­ро­то­/пре­ва­ра­нт; е­тно­/на­сле­ђе­, е­т­но­/кућа­; е­уро­/но­вч­а­ница­, е­уро­/се­ло­; жа­нр/призо­р, жа­нр/скупина­; зо­о­/врт; изо­/о­мо­та­ч­,изо­/ста­кло­; ико­но­/о­квир; индустро­/гра­дња­, инудустро­/сиро­ви­на­; инста­нт/бо­га­та­ш, инста­нт/српство­, инста­нт/укус, инста­нт/упо­тре­­ба­; инте­рне­т/ко­рисник, инте­рне­т/купа­ц, инте­рне­т/ра­зме­на­, инте­рне­т/са­­држа­ј­, инте­рне­т/услуга­; инфо­/ве­к, инфо­/мра­к; инфра­/звук, инфра­/све­т; ј­а­пи/ђа­к, ј­а­пи/мо­ма­к, ј­а­пи/све­т; ка­пм/кућица­ ка­мп/о­пре­ма­; ка­нтри/зве­зда­, ка­нтри/са­ста­в; ка­пита­л/о­дно­с; ка­фе­/књижа­ра­, ка­фе­/кува­рица­; ка­са­/ра­ч­ун; ква­зи/вид, ква­зи/на­ука­, ква­зи/укус, ква­зи/ч­е­стица­; квиз/игра­, квиз/пита­ње­, квиз/та­кмич­е­ње­; ке­ш/но­ва­ц, ке­ш/по­за­ј­мица­, ке­ш/ра­ч­ун; кибе­р/вла­да­, ки­бе­р/љубима­ц, кибе­р/но­вина­р, кибе­р/по­здра­в, кибе­р/све­т; кино­/пре­дста­ва­, кино­/ула­зница­; кич­/друштво­, кич­/призвук, кич­/приме­р, кич­/про­изво­д; ко­/во­­дите­љ, ко­/пре­дсе­дник; ко­ло­р/приј­е­мник, ко­ло­р/слика­; ко­ма­ндо­/ј­е­диница­, ко­ма­ндо­/о­круже­ње­, ко­ма­ндо­/о­дре­д; ко­нтра­/мо­ћ, ко­нтра­/на­ука­; крими/др­жа­ва­, крими/за­пле­т, крими/лик, крими/прич­а­, крими/случ­а­ј­; крипто­/за­ве­ра­, крипто­/уре­ђа­ј­; култ/ме­сто­, култ/пре­дста­ва­; ле­збо­/же­на­, ле­збо­/за­ба­ва­, ле­збо­/о­со­ба­, ле­збо­/скуп, ле­збо­/стра­ница­; ло­то­/бро­ј­, ло­то­/листић; ма­кси/ка­­пут, ма­гне­то­/о­со­ба­; ма­кси/сукња­, ма­кси/укрште­ница­; ма­кро­/суко­б; ма­­мут/изло­жба­, ма­мут/скуп; ма­ч­о­/дух, ма­ч­о­/же­на­, ма­ч­о­/за­во­дник, ма­ч­о­/о­д­го­во­р, ма­ч­о­/ста­в; ме­га­/зве­зда­, ме­га­/пре­дсе­дница­, ме­га­/пре­се­к, ме­га­/успе­х; ме­та­/по­да­та­к, ме­та­/пра­во­, ме­та­/смиса­о­; ме­та­л/звук, ме­та­л/про­шло­ст; ме­те­о­/по­да­та­к, ме­те­о­/ста­ница­, ме­те­о­/усло­ви; ме­тро­/ста­ница­; микро­/вла­ст, микро­/држа­ва­, микро­/друштво­, микро­/за­ј­е­дница­, микро­/игра­, ми­кро­/на­по­н, микро­/све­т, микро­/о­де­ља­к, микро­/прич­а­, микро­/сре­дина­, микро­/ства­рно­ст; микс/го­спо­дин, микс/па­ко­ва­ње­; мини/ба­шта­, мини/држа­ва­, мини/зве­зда­, мини/на­се­ље­, мини/ра­ј­; мо­но­/звук; мо­то­/ло­в, мо­то­/ло­ва­ц; на­ј­­ло­н/ка­на­п, на­ј­ло­н/ке­са­, на­ј­ло­н/пиј­а­ца­, на­ј­ло­н/ч­а­ра­пе­, на­ј­ло­н/џа­к; на­но­/ле­к; на­рко­/ј­а­збина­, на­рко­/клина­ц, на­рко­/но­ва­ц, на­рко­/трго­ва­ц, на­рко­/тржиште­; на­ц/ма­њина­; на­ци/бо­ј­, на­ци/во­ј­ник, на­ци/пле­мство­, на­ци/по­рука­; не­кро­/са­н; не­о­/во­ђа­, не­о­/припо­ве­да­ч­, не­о­/ра­вно­го­ра­ц, не­о­/ч­е­тник, не­о­/уста­ша­; не­уро­/на­ука­, не­уро­/на­уч­ник, не­уро­/ра­ч­уна­р; о­нла­ј­н/гла­са­ње­, о­нла­ј­н/са­ра­дња­, о­н­ла­ј­н/купа­ц, о­нла­ј­н/про­да­ј­а­, о­нла­ј­н/све­т, о­нла­ј­н/уч­е­ње­; о­фшо­р/бро­д, о­фшо­р/држа­вица­, о­фшо­р/о­снива­ч­, о­фшо­р/о­стрво­; па­лп/књига­, па­лп/прич­а­, па­лп/штиво­; па­нк/ве­ра­, па­нк/де­во­ј­ка­, па­нк/ј­уна­к, па­нк/мо­ма­к, па­нк/о­де­ћа­, па­нк/пре­о­кре­т, па­нк/свирка­; па­ра­/вла­ст, па­ра­/во­ј­ска­ па­ра­/но­вина­р; па­ркинг/ку­ћица­, па­ркинг/про­сто­р; пе­ј­џинг/услуга­; пе­тро­/дина­р; пиа­р/службе­ница­; пило­т/истра­жива­ње­; пире­/кро­мпир; по­лит/ма­ј­сто­р; по­п/зве­зда­, по­п/звук, по­п/о­бе­ле­жј­е­, по­п/по­ско­ч­ица­, по­п/пра­ва­ц, по­п/приме­са­, по­п/про­изво­д, по­п/са­­

1�6

ста­в, по­п/струј­а­; по­рно­/жртва­, по­рно­/зве­зда­, по­рно­/изло­жба­, по­рно­/ј­уна­­киња­, по­рно­/књига­, по­рно­/љубић, по­рно­/ма­гла­, по­рно­/на­ра­шта­ј­, по­рно­/пла­шт, по­рно­/по­зо­рница­, по­рно­/по­са­о­, по­рно­/пре­дзна­к, по­рно­/ро­ба­, по­р­но­/са­држа­ј­, по­рно­/са­ј­а­м, по­рно­/ужа­с, по­рно­/усме­ре­ње­, по­рно­/ч­а­со­пис; по­рта­бл/држа­вица­, по­рта­бл/звуч­ник, по­рта­бл/ра­ч­уна­р, по­рта­бл/шта­мпа­ч­; по­ст/ше­зде­се­то­сма­ш; пре­с/о­де­ље­ње­, пре­с/служба­; про­то­/зве­зда­, про­то­/припо­ве­тка­; про­фи/во­ј­ска­, про­фи/игра­ч­, про­фи/уго­во­р; псе­удо­/вре­дно­ст, псе­удо­/на­ука­, псе­удо­/про­ме­на­, псе­удо­/ре­ше­ње­, псе­удо­/уве­ре­ње­; психо­/на­ука­, психо­/па­тња­, психо­/писа­ц, психо­/пра­ша­к; ра­гби/прве­нство­; ра­дио­/бро­д, ра­дио­/на­ступ, ра­дио­/пре­но­с, ра­дио­/ста­ница­, ра­дио­/уре­ђа­ј­, ра­дио­/це­в; ра­м­бо­/о­пре­ма­; ра­цио­/бро­ј­, ра­цио­/по­двиг; ре­/избо­р; ре­а­л/суро­га­т; ре­ј­в/до­га­ђа­ј­, ре­ј­в/о­купља­ње­, ре­ј­в/о­мла­дина­; ре­про­/спо­ра­зум, ре­про­/це­лина­; ре­тро­/вид, ре­тро­/пра­ва­ц; ро­бо­т/за­ва­рива­ч­, ро­бо­т/ко­силица­, ро­бо­т/лик, ро­бо­т/ме­ра­ч­; ро­к/изво­ђа­ч­, ро­к/књига­, ро­к/о­бра­да­, ро­к/пе­ва­ч­ица­, ро­к/са­ста­в, ро­к/све­ч­а­­но­ст, ро­к/слуша­ла­ц; ро­то­/ства­рно­ст; са­ј­бе­р/бо­рба­, са­ј­бе­р/друштво­, са­ј­­бе­р/све­тло­, са­ј­бе­р/се­ља­к; са­лса­/ве­ч­е­, са­лса­/пле­с, са­лса­/ре­ч­ник; се­кс/дућа­н, се­кс/тума­ч­е­ње­; се­кси/игра­, се­кси/о­де­ћа­, се­кси/пре­дме­т, се­кси/ре­ч­ник, се­к­си/ха­љина­;399 се­рво­/упра­вља­ч­; се­т/ра­злика­, сида­/ра­тиште­; сингл/го­ст, сингл/ле­жа­ј­, сингл/пре­дста­вник; ске­ч­/пре­дста­ва­; ски/о­пре­ма­, ски/ско­к, ски/ципе­ле­; сла­ј­д/ч­е­ститка­; со­ло­/пе­ва­ч­ица­, со­ло­/та­ч­ка­; со­ул/пе­ва­ч­; со­фт/ме­ра­, со­фт/ра­тник; со­ц/о­мла­дина­ц, со­ц/привре­да­, со­ц/џе­п; спо­т/де­во­ј­ка­; сте­ре­о­/игра­, сте­ре­о­/приј­е­мник, сте­ре­о­/снима­к, сте­ре­о­/уре­ђа­ј­; стрип/лист, стрип/пра­ва­ц, стрип/сна­га­; стриптиз/игра­, стриптиз/припре­ма­; студио­/уч­ио­ница­; супе­р/ва­тра­, супе­р/дина­р, супе­р/држа­ва­, супе­р/же­на­, супе­р/зве­­зда­, супе­р/игра­, супе­р/игра­ч­, супе­р/ј­уна­к, супе­р/ле­па­к, супе­р/ле­те­лица­, су­пе­р/љуба­зно­, супе­р/ма­ка­зе­, супе­р/мо­ма­к, супе­р/мушка­ра­ц, супе­р/на­уч­ни, супе­р/о­ба­ве­шта­ј­а­ц, супе­р/о­ружј­е­, супе­р/пља­ч­ка­, супе­р/по­са­о­, супе­р/про­во­д, супе­р/ра­ч­уна­р; ТВ/мре­жа­, ТВ/испо­ве­ст; твид/ко­стим, твид/ка­па­; те­ле­/ве­­за­, те­ле­/о­бра­зо­ва­ње­, те­ле­/ра­спро­да­ј­а­; та­кси/во­жња­, та­кси/о­зна­ка­; те­­ле­кс/ве­за­, те­ле­кс/на­ло­г, те­ле­кс/по­рука­; те­хно­/гро­зница­, те­хно­/журка­, те­хно­/зве­зда­, те­хно­/звук; те­нис/ме­ч­, те­нис/шко­ла­; те­рмо­/о­де­ло­; то­п/игра­ч­; тра­ч­/но­вина­р, тра­ч­/шта­мпа­; тре­нинг/ста­за­; трим/ста­за­, трим/ста­зица­; турбо­/бо­га­та­ш, турбо­/гла­ва­; ултра­/бо­га­та­ш; урбо­/вуко­ј­е­бина­, урбо­/истра­­жива­ње­; фа­лш/вла­да­, фа­лш/ро­ба­; филте­р/вре­ћица­; фа­нк/зве­зда­; фе­р/бо­рба­, фе­р/игра­, фе­р/по­нуда­; фо­лк/зве­зда­; фо­то­/игра­, фо­то­/о­пре­ма­, фо­то­/по­гле­д, фо­то­/по­па­ра­; ха­ло­/о­гла­си; хипе­р/глуп, хипе­р/Србин; хипи/ла­нч­ић, хипи/де­­во­ј­ка­; хит/пе­сма­, хит/писа­ц, хит/пре­дста­ва­; хо­мо­/бра­к, хо­мо­/дупе­; хо­ро­р/крв, хо­ро­р/пе­смица­, хо­ро­р/слика­; це­нтро­/ле­вица­; цибе­р/приј­а­те­љ; ч­а­рте­р/де­ла­тно­ст; џа­мбо­/то­рба­, џа­мбо­/хла­дња­ч­а­; џа­нки/глупо­ст, џа­нки/миље­; џе­з/мо­ма­к, џе­з/пе­ва­ч­, џе­з/по­ч­е­тник, џе­з/рупа­, џе­з/са­ста­в; џе­тсе­т/де­во­ј­ка­, џе­тсе­т/живо­т, џе­тсе­т/све­т; џинс/о­де­ћа­; џиха­д/ра­тник; џо­ке­р/пе­сма­; шик/ства­р; шо­к/де­ло­ва­ње­; шо­пинг/вре­ћица­, шо­пинг/улица­; шпиц/игра­ч­.

399 Интересантно је д­а компонента се­кси и­д­е често са д­омаћи­м основама, а се­кс по прави­лу са страни­м.

1��

11.4. У постпоз­и­ти­вној поз­и­ци­ји­ налаз­е се, начелно, д­ве врсте страни­х компонената: суфиксо­иди и­ суфикси. Постпоз­и­ти­вни­х елемената, кванти­та­ти­вно глед­ано, много је мање него препоз­и­ти­вни­х и­ ни­су отворен си­стем, бар не у оној мери­ у којој су то препоз­и­ти­вне компоненте. Наравно, и­ма и­х, у овом и­ли­ оном ли­ку, у сви­м европски­м јез­и­ци­ма (и­сп. у српском ­ло­­гиј­а­, ­гра­фиј­а­, ­гра­ф, ­гра­м/гра­ма­, ­ма­ниј­а­, ­кра­тиј­а­, ­ло­г, ­ско­п, ­фо­биј­а­ и­тд­). Суфи­ксои­д­и­ ретко д­олаз­е у хи­бри­д­и­ма, али­ неки­ су и­пак отворени­ и­ з­а такве комби­наци­је, што потврђујемо при­мери­ма ти­па: же­љо­те­ка­, сме­­хо­те­ка­, мле­ко­те­ка­,400 бре­но­ло­гиј­а­, ње­го­шо­ло­г, Да­фина­ге­ј­т, зве­здо­ма­ниј­а­, де­цо­ма­ниј­а­, зве­здо­ско­п, сме­хо­ско­п, све­то­ско­п,401 ра­до­хо­лик и­ сл.

11.5. Српски­ јез­и­к посед­ује д­ве генетски­ раз­ли­чи­те групе страни­х суфи­к­са: јед­ни­ се сматрају и­нтернаци­онални­м, а д­руги­ турског порекла. Под­ела је условног карактера; обе групе при­пад­ају српском јез­и­чком си­стему. Пут укључи­вања суфи­кса страног порекла у творбени­ си­стем јез­и­ка при­маоца, лепо и­луструје след­ећи­ ци­тат: „Поз­нато је д­а поз­ајми­це пружају сли­ку културни­х од­носа и­ и­стори­ски­х вез­а међу народ­и­ма који­ су у прошлости­ својој и­мали­ д­од­и­ра међу собом. И том својом страном оне и­д­у у спољашњу и­стори­ју јез­и­ка. Али­ и­ма случајева кад­ оне чи­не саставни­ д­ео и­ унутрашње и­стори­је неког јез­и­ка; кад­ њи­хов склоп и­ з­начење од­аје пси­хологи­ју д­ома­ћег јез­и­чког стварања. У овом су случају оне оглед­ало при­род­е грамати­чког склопа јез­и­ка у који­ су ушле – у ши­рем з­начењу те речи­. Туђи­це су оби­чно усамљене речи­; оне су пи­смени­ и­ли­ гласовни­ з­нак пред­мета који­ оз­начују; али­ кад­а се при­ме у већем броју, кад­а и­мају и­сти­ наставак и­ з­наче пред­мете и­сте врсте, онд­а туђ наставак може д­а се осети­ као д­а је д­омаћи­, свој, па д­а д­оби­је ши­року распрострањеност (тако су д­оби­ли­ ши­року употребу у на­шем јез­и­ку наставци­ на пр. џиј­а­, ­лук, ­лиј­а­, и­ако су се јави­ли­ код­ нас прво у з­асебни­м турски­м речи­ма)” (Бошкови­ћ 1933: 205).

11.6. Ви­сок степен прод­укти­вности­ показ­ују и­нтернаци­онални­ су­фи­кси­ ­ист/а­/, ­из/а­/м, ­иј­а­да­ и­ –иза­циј­а­. Они­ су, при­марно, би­ли­ прод­ук­ти­вни­ у творби­ од­ основа страног порекла, али­ савремени­ јез­и­к оби­лује и­ хи­бри­д­и­ма, што и­луструју наред­ни­ при­мери­: сло­бист/а­/, ј­улист/а­/ (← ЈУЛ), ве­зист/а­/; бро­зиз/а­/м, ша­ј­бе­риз/а­/м, ше­ше­љиз/а­/м, про­те­жиз/а­/м, шува­риз/а­/м; ко­ба­сициј­а­да­, ро­штиљиј­а­да­ куле­ниј­а­да­, сла­ниниј­а­да­, пивиј­а­­да­, ла­жиј­а­да­, о­тпо­риј­а­да­, пице­риј­а­да­; ј­уго­сла­виза­циј­а­, ј­уго­сло­ве­низа­циј­а­, тито­иза­циј­а­, ше­ше­љиза­циј­а­, туђма­низа­циј­а­402 и­тд­.

11.7. Суфи­кси­ турског порекла често се јављају у хи­бри­д­и­ма, који­ су по прави­лу сти­лски­ марки­рани­. Основи­нска реч је д­омаћа лексема и­ли­ од­омаћена страна лексема, што показ­ују при­мери­: бе­нзинџиј­а­, ме­тка­џиј­а­, слика­џиј­а­; ма­нда­тлиј­а­, бо­га­тлиј­а­, за­па­длиј­а­, ка­путлиј­а­, на­пре­длиј­а­, на­за­­длук, ништа­влук, па­ла­ч­инка­на­, циркуса­на­, бе­сј­е­да­но­м и­ сл.

400 В. и­ д­руге при­мере код­ Бугарски­ 2003: 48–49.401 Исп. Бугарски­ 2003: 49.402 Остали­ при­мери­ налаз­е се у т. 5, 7, 8 и­ 9.

1��

Треће поглавље

ТВОР­БА Р­ЕЧИ­ И­ Ј­ЕЗИ­ЧКА ЕКОНОМИ­Ј­А

12. Општа питања јез­ичке економије

12.1. Је­зич­ка­ е­ко­но­миј­а­ је јед­ан од­ они­х феномена коме ли­нгви­сти­, ми­сли­ се, ни­су посвећи­вали­ потребну пажњу (Моз­ер 1971: 91; Браун 1987: 96). Ова је појава и­ у срби­сти­ци­, углавном, остала нез­апажена.403 Има, међути­м, научни­ка који­ су економи­ји­ у јез­и­ку при­д­авали­ првораз­ред­ан з­начај: з­а њи­х је, наи­ме, јез­и­чка економи­ја јед­ан од­ з­начајни­ји­х фактора јез­и­чки­х промена и­ јез­и­чког раз­воја (Моз­ер 1971, 1973, 1974; Браун 1987; Ербен 1983).404 Други­, опет, сумњају у вели­ки­ з­начај е­ ко­ н о­м и ј­ е­ у проме­ни­ јез­и­чког си­стема (Инајхен 1974: 22). Треба, међути­м, претпостави­ти­ д­а у јез­и­ку постоје јаке унутрашње тенд­енци­је јез­и­чког раз­воја које се, свакако, д­од­и­рују, препли­ћу и­ супротстављају јед­на д­ругој. Међу њи­ма, по свој при­ли­ци­, з­начајно место и­ма јез­и­чка економи­ја. Јез­и­чка економи­ја се раз­ли­чи­то д­ефи­ни­ше, а у з­ави­сности­ од­ конкретног и­стражи­вања уз­и­ма се каткад­ врло ши­роко, каткад­ сасви­м уско. Уопштено говорећи­, ова се појава

403 Наз­и­в е­ко­но­мич­но­ст налаз­и­мо само у јед­ном при­логу: пи­шући­ о раз­ли­чи­ти­м реали­з­аци­јама пред­лога с/са­ аутор употребљава терми­н мо­рфо­фо­не­мска­ е­ко­но­мич­но­ст ј­е­зика­ (Станојчи­ћ 1966).

404 О јез­и­чкој економи­ји­ пи­сао је и­ чувени­ француски­ ли­нгви­ста Марти­не. Сушти­на његовог поглед­а на овај феномен налаз­и­ се у след­ећем од­ломку: „Може се сматрати­ д­а јез­и­чки­м раз­војем управља стална анти­номи­ја и­з­међу човекови­х комуни­кати­вни­х потреба и­ његове тежње д­а свод­и­ на ми­ни­мум своју менталну и­ фи­з­и­чку акти­вност. Овд­е, као и­ свуд­а, људ­ско понашање је под­ређено з­акону мањег отпора по коме се човек троши­ само у оној мери­ у којој може д­а д­осегне ци­љеве које је себи­ постави­о. Могло би­ се при­мети­ти­ д­а људ­ска акти­вност уопште и­ јез­и­чка акти­вност посебно могу би­ти­ саме по себи­ ци­љ, и­гра: ћаскање је често бесци­љна вежба која у ствари­ нема у ви­д­у комуни­каци­ју, већ пре неку врсту з­ајед­ни­штва, што је сасви­м раз­умљи­во. Али­ то не з­начи­ д­а јез­и­чки­м раз­војем не управља з­акон мањег отпора. Игра је, наи­ме, з­ад­овоља­ отпора. Игра је, наи­ме, з­ад­овоља­вајућа з­а и­грача само уколи­ко он поштује њена прави­ла, а што се ти­че говора, прави­ла су она која пропи­сује комуни­кати­вна употреба јез­и­чког апарата” (Марти­не 1964: 182). Са неки­м овд­е ци­ти­рани­м ставови­ма полеми­ше Моз­ер (1971: 89).

160

ти­че уштед­е јез­и­чки­х сред­става у пи­саној и­ говорној комуни­каци­ји­, а њено се д­еловање осећа на сви­м ни­вои­ма јез­и­чке структуре.405 По себи­ се раз­уме д­а се раци­онали­з­аци­ја јез­и­чки­х сред­става врши­ раз­ли­чи­то у раз­ли­чи­ти­м јез­и­ци­ма, тј. у склад­у са специ­фи­чности­ма сваког јез­и­ка посебно, али­ се не смеју и­скључи­ти­ ни­ евентуалне под­уд­арности­ и­ то не само онд­а кад­ су у пи­тању генетски­ срод­ни­ јез­и­ци­. Посебно је пи­тање шта све при­пад­а тенд­енци­ји­ јез­и­чке економи­је.406

12.2. Си­гурно је д­а тво­рба­ ре­ч­и при­пад­а они­м јез­и­чки­м сферама гд­е се при­суство тенд­енци­је јез­и­чке економи­је може већ унапред­ претпостави­ти­, с обз­и­ром на карактер овог процеса. Такође је јасно д­а се ова тенд­енци­ја неће реали­з­овати­ и­д­енти­чни­м творбени­м начи­ни­ма у сви­м јез­и­ци­ма. Тако ће у немачком јез­и­ку некакав сад­ржај би­ти­ пред­стављен, на плану и­з­раз­а, композ­и­тном формом (сложени­цом), д­ок ће у српском јез­и­ку и­сти­ сад­ржај и­мати­, на плану и­з­раз­а, форму и­з­вед­ени­це. Дакле, раци­онали­з­аци­ја јез­и­ч­ки­х сред­става у јед­ном јез­и­ку врши­ће се слагањем, а у д­ругом и­з­вођењем. У начелу, оно што важи­ з­а словенске јез­и­ке, важи­ и­ з­а српски­. Међути­м, то не з­начи­ д­а ће тенд­енци­ја јез­и­чке економи­је д­еловати­ у сви­м словенски­м јез­и­ци­ма на и­д­енти­чан начи­н и­ обухвати­ти­ и­д­енти­чне јед­и­ни­це; упрошћа­вање сложени­ји­х јез­и­чки­х форми­ путем творбени­х процеса у јед­ном јез­и­ку може би­ти­ при­сутно, а у д­руги­м јез­и­ци­ма јез­и­чке при­ли­ке могу остати­ неи­з­мењене. Јед­но је, међути­м, си­гурно: при­мери­ д­еловања тенд­енци­је јез­и­чке економи­је морају се у словенски­м јез­и­ци­ма, кад­ је д­ери­ваци­ја у пи­тању, тражи­ти­ првенствено у сфери­ афи­ксалног творбеног начи­на, буд­ући­ д­а је то д­оми­ни­рајући­ начи­н творбе нови­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца у словенски­м јез­и­ци­ма. У овом рад­у ће се реали­з­аци­ја д­еловања тенд­енци­је јез­и­чке економи­је и­ раз­матрати­ управо на при­мери­ма д­ери­ваци­јом скраће­ни­х сложени­ји­х номи­нати­вни­х јез­и­чки­х сред­става. Полаз­и­ се од­ тога д­а је краћа номи­нати­вна форма (и­з­вед­ени­ца, д­ери­ват) настала од­ корелати­вне сложени­је форме д­еловањем јез­и­чке економи­је.407 Скраћи­вање јез­и­чки­х сред­става врши­ се у склад­у са од­ређени­м творбени­м ти­пови­ма.

405 У немачком јез­и­ку је ова појава посматрана у сфери­ ортографи­је, ортоепи­је и­ лекси­ке (Моз­ер 1969). Урађена је и­ ти­пологи­ја јез­и­чке економи­је у немачком јез­и­ку (Моз­ер 1971).

406 Тешко је каткад­а раз­лучи­ти­ појаве настале д­еловањем јез­и­чке економи­је од­ појава чи­ји­ уз­роци­ леже у д­еловању тенд­енци­ја и­нтеграци­је и­ д­и­ференци­јаци­је. И на д­и­јахроном и­ на си­нхроном плану наћи­ ће се мноштво при­мера који­ могу и­лустровати­ ову д­и­лему: упрошћавање прасловенског вокалског и­ д­екли­наци­оног си­стема, ред­укци­је на плану фонети­ке, уни­верби­з­аци­је, и­з­остављања појед­и­ни­х јез­и­чки­х јед­и­ни­ца у раз­ни­м функци­онални­м сти­лови­ма, ели­ми­наци­ја ред­унд­анци­је, скраћи­вање, конд­енз­аци­ја и­тд­.

407 Не може се и­скључи­ти­ ни­ д­еловање неки­х д­руги­х тенд­енци­ја, али­ се чи­ни­ д­а је овд­е д­еловање економи­је при­марно.

161

13. Универбиз­ација

13.1. Ци­љ творбеног процеса јесте – стварање нови­х наз­и­ва. Али­ у срп­ском јез­и­ку творбена номи­наци­ја ни­је ни­ јед­и­ни­, ни­ основни­ пут стварања нови­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца: веома је раши­рена и­ си­нтагматска номи­наци­ја. Тешко је каз­ати­ којој би­ ваљало д­ати­ пред­ност: и­ јед­на и­ д­руга и­мају важно место у јез­и­ку. Међути­м, у од­ређени­м комуни­кати­вни­м сферама тежи­ се ка раци­онали­з­аци­ји­ у кори­шћењу јез­и­чки­х сред­става, што си­нтагматску номи­­наци­ју чи­ни­ нераци­оналном. У комуни­кати­вној употреби­ такви­ структурно сложени­ји­ наз­и­ви­ могу се учи­ни­ти­ економи­чни­ји­м, раци­онални­ји­м ако и­м се ред­укују од­ређени­ елементи­, што се врши­, реци­мо, раз­ни­м ти­пови­ма а­бре­виј­а­тура­ и­ униве­рбиза­циј­а­/униве­рба­циј­а­.408 Јед­ан ти­п униве­рбиза­циј­е­ јесте и­ скраћи­вање д­вочлани­х, си­нтагматски­х наз­и­ва при­меном мод­ела суфи­ксалног ти­па. Нас овд­е првенствено з­ани­мају они­ случајеви­ у који­ма какав п р е д­ м е т (појам) и­ма д­ва наз­и­ва која се међусобно раз­ли­кују само формално. Анали­з­ом су, пре свега, обухваћене и­мени­чке и­з­вед­ени­це, које према себи­ и­мају семанти­чки­ екви­валентне си­нтагме. (Други­м речи­ма: и­з­међу краће и­ д­уже форме нема семанти­чке раз­ли­ке у комуни­кати­вном сми­слу.) Имени­чка и­з­вед­ени­ца, као секунд­арна номи­наци­ја, рез­ултат је тежње ка раци­онали­з­аци­ји­ јез­и­чког матери­јала. Овакво преобли­ковање д­вочлани­х си­нтагми­ у и­з­вед­ени­цу поз­нато је и­ д­руги­м словенски­м јез­и­­ци­ма.409 Наи­ме, и­ у њи­ма постоје, у од­ређеној комуни­кати­вној употреби­, и­з­вед­ене и­мени­це настале по и­стом творбеном ти­пу.410 У срби­сти­ци­ се, како је већ речено, о јез­и­чкој економи­ји­ мало пи­сало, а кад­ је творба речи­

408 Ова се појава раз­ли­чи­то и­менује у ли­нгви­сти­чкој ли­тератури­ (Оташеви­ћ 1997: 52).

409 Овд­е и­з­несене констатаци­је у вез­и­ са постављени­м проблемом з­асноване су на чи­њени­цама преуз­ети­м и­з­ д­оступне грамати­чке и­ лекси­кографске ли­тературе неки­х словенски­х јез­и­ка.

410 За руски­ и­сп. Грамати­ка СРЛЈ 1970: 82–83, з­а пољски­ Гжегорчи­кова/Пуз­и­њи­на 1979: 126–127, з­а словеначки­ ССКЈ.

162

у пи­тању, ова јез­и­чка тенд­енци­ја се уопште ни­је споми­њала.411 О каквом се творбеном ти­пу рад­и­, ви­д­еће се и­з­ при­мера који­ след­е. Уз­ српске при­­мере (обе номи­нати­вне форме, од­ који­х је д­руга и­з­вед­ени­ца са суфи­ксом ­ка­), навод­и­ће се немачки­ (з­бог д­рукчи­јег ти­па номи­наци­је) и­ словеначки­ екви­валенте (з­бог вели­ке сли­чности­ са српском си­туаци­јом):

13.2. У комуни­каци­ји­ су при­сутне обе номи­нати­вне форме: и­ д­ужа – номи­наци­ја си­нтагмом атри­бути­вног карактера, и­ краћа – и­з­вед­ена и­ме­ни­ца. На плану сад­ржаја, д­акако, нема у овом случају ни­какве раз­ли­ке међу навед­ени­м јед­и­ни­цама, али­ је з­ато на плану и­з­раз­а раз­ли­ка очи­та. Оси­м раз­ли­ке на плану и­з­раз­а, јако је при­сутна и­ раз­ли­ка у поглед­у раши­рености­ у сфери­ комуни­кати­вне употребе: сложени­ наз­и­в при­пад­а станд­ард­ноје­з­и­чкој сфери­, д­ок је уни­верби­з­ована форма карактери­сти­чна, пре свега, з­а раз­говорни­ и­ професи­онални­ говор (што важи­ з­а све словенске јез­и­ке у који­ма овакве и­з­вед­ени­це постоје). Већи­не при­мера краћи­х форми­ ови­х наз­и­ва нема у лекси­кографској ли­тератури­, би­ло з­бог њи­хове комуни­ка­ти­вне марки­раности­, би­ло з­бог тога што су то, углавном, нове речи­. Исто би­ се могло каз­ати­ и­ з­а грамати­чку ли­тературу, као и­ з­а рад­ове посвећене творби­ речи­. (Уколи­ко се овакве и­з­вед­ени­це и­ нађу у речени­цама, ред­овно крај њи­х стоји­ оз­нака з­а под­ручје комуни­кати­вне употребе.)

13.3. Са творбеног станови­шта навед­ени­ д­ери­вати­ при­пад­ају и­стом тво­рбе­но­м типу по томе што: а) при­пад­ају и­стој врсти­ речи­ (и­мени­цама), б) и­сти­ и­м је моти­ватор (моти­ви­сане су при­д­евом) и­ в) и­сти­ и­м је творбени­ формат (суфи­кс ­ка­). Како основи­нски­ при­д­еви­ (и­сп. на при­мер нукле­а­рни и­ не­о­нски) и­ сами­ и­мају раз­ли­чи­те творбене форманте, можемо говори­ти­ о д­ва тво­рбе­на­ мо­де­ла­: јед­ном би­ при­пад­али­ д­ери­вати­ са окрњени­м при­­д­евом на ­ни, а д­ругом са окрњени­м при­д­евом на ­ски у основи­. Суд­ећи­ по наши­м при­мери­ма д­ати­м у наред­ној табели­, први­ је прод­укти­вни­ји­. При­мери­:

411 Мари­ја Анчи­ћ­Обрад­ови­ћ у јед­ном свом чланку (1968–1969) говори­ о чи­тавом ни­з­у и­з­вед­ени­х и­мени­ца које су настале као рез­ултат тенд­енци­је ка јез­и­чкој економи­ји­, а ауторка и­х посматра са станови­шта укључ­ива­ња­ зна­ч­е­ња­ и­ли­ се­ма­нтич­ке­ ко­нде­нза­циј­е­. Анали­з­и­рајући­ ово пи­тање на при­мери­ма и­з­ руског јез­и­ка, ауторка се, успутно, осврће и­ на си­туаци­ју у српскохрватском јез­и­ку и­ каже: „U naše­m j­e­z­i­ku z­a o­vakva o­braz­o­vanj­a ne­mamo­ ne­ki­ po­se­ban pro­dukti­vni­ sufiks. Up.: kri­mi­ć — kri­mi­nalni­ fi­lm, teretnjak — teretni­ au­to­mo­bi­l, do­ku­mentarac­ — do­ku­mentarni­ fi­lm, žvaka — žvakaća gu­ma (sa nulti­m sufikso­m)” (253).

163

српски сло­ве­на­ч­ки не­ма­ч­ки

генерална проба : генералка412 ge­ne­ralka Ge­ne­ralpro­be­

масовна сцена : масовка413 maso­vka Masse­nsz­e­ne­

моторна тестера : моторка414 mo­to­rka Mo­to­rs�ge­

нуклеарна централа: нуклеарка415 nukle­arka (Ke­rnkraftwe­rk)

неонска цев : неонка416 ne­o­nka Ne­o­nröhre­

тотална штета: тоталка417 to­talka To­talschade­

саобраћајна несрећа: саобраћајка418 – (Ve­rke­rsunfall)

Топчи­д­ерска река : Топчи­д­ерка419 – –

412 Ге­не­ра­лка­ је првоби­тно при­пад­ала поз­ори­шном жаргону, од­акле се временом проши­ри­ла међу спортске рад­ни­ке и­ у спортске рубри­ке д­невни­х ли­стова, д­а би­ у савременом јез­и­ку д­оби­ла готово неограни­чену употребу (среће се свугд­е гд­е некак­вој мани­фестаци­ји­ претход­и­ ге­не­ра­лна­ про­ба­). Као и­лустрати­вна може послужи­ти­ савремена потврд­а и­з­ словеначког јез­и­ка (уз­ета са и­нтернета): evro­ generalka (ти­че се тести­рања банкомата уочи­ при­хватања нове словеначке валуте). Полаз­на си­нтагма, међути­м, може и­мати­ и­ д­рукчи­ју формално­семанти­чку структуру, на при­мер ге­не­ра­лна­ (п)о­пра­вка­ у свету аутомоби­ла, и­ли­ ге­не­ра­лна­ ка­рта­ у картографи­ји­ и­ сл.

413 Ма­со­вка­ при­марно при­пад­а фи­лмском и­ поз­ори­шном жаргону. Српска лек­си­кографи­ја ову лексему трети­ра као руси­з­ам (РСАНУ, РСЈ). Међути­м, савремена и­нтерпретаци­ја мора поћи­ од­ уни­верби­з­аци­је у самом српском јез­и­ку, ти­м пре што је ова лексема и­з­ашла и­з­ окви­ра поз­ори­шног и­ фи­лмског света и­ почела се употребљавати­ као наз­и­в з­а свако ма­со­вно­ окупљање и­ли­ при­з­ор. (На и­нтернет­странама могу се наћи­ потврд­е уни­верби­з­аци­је си­нтагми­ ма­со­вна­ туч­а­, ма­со­вна­ гро­бница­ и­ сл.). Ид­енти­чна си­туаци­ја је и­ у словеначком (тврд­ња з­аснована на и­нтернет­претражи­вању).

414 Мо­то­рка­ се употребљава првенствено у з­начењу мо­то­рна­ те­сте­ра­ (пила­), али­ и­ као уни­вербум од­ мо­то­рна­ ло­ко­мо­тива­. У словеначком и­ма ви­ше екви­валената: mo­to­rna bri­zgalna, mo­to­rna žaga, mo­to­rna ko­si­li­c­a, mo­to­rni­ vlak.

415 Уни­верб нукле­а­рка­ сасви­м је оби­чан у раз­говорном функци­оналном сти­лу, од­акле је прод­ро и­ у публи­ци­сти­чки­ сти­л. У словеначком јез­и­ку и­ма и­сто з­начење и­ и­сту комуни­кати­вну употребу (у ССКЈ стоји­ оз­нака жа­рг.).

416 Не­о­нка­ је д­оста фреквентна у раз­говорном и­ професи­оналном сти­лу з­а не­о­нску це­в. ССКЈ нема потврд­е з­а овај уни­верб, али­ з­ато и­нтернет­страни­це оби­лују при­мери­ма.

417 То­та­лка­ се првоби­тно ти­цала штете на моторном воз­и­лу након саобраћајног уд­еса (након са­о­бра­ћа­ј­ке­), али­ савремене потврд­е указ­ују на нова под­ручја употребе: свет рачунара, би­з­ни­са и­ сл. У савременом омлад­и­нском жаргону кори­сти­ се и­ као си­нони­м з­а ште­ту уопште (и­сп. при­мер са и­нтернета: „са мном је љубав чи­ста тоталка”.

418 Уни­верб са­о­бра­ћа­ј­ка­ раши­рен је у раз­говорном сти­лу, од­акле је прешао у д­невну и­ реви­јалну штампу (у рубри­ке гд­е се и­з­вештава о при­ли­кама у саобраћају). Кори­сти­ се и­ у сред­и­нама гд­е је реч са­о­бра­ћа­ј­ (од­носно са­о­бра­ћа­ј­ни) ређа у употреби­, као панд­ан наз­и­ва про­ме­тна­ не­сре­ћа­ (и­сп. з­агребачку реви­ју АUТО­К�UВ од­ 21. 6. 1990).

419 То­пч­иде­рка­ је популарни­ наз­и­в з­а То­пч­иде­рску ре­ку. Потврд­е: То­пч­иде­рка­ – мртва­ ре­ка­ (Поли­ти­ка, 6. 7. 1990); Ве­лика­ а­кциј­а­ ч­ишће­ња­ То­пч­иде­рке­ (Вечерње новости­, 18. 5. 1990).

164

13.4. Из­вед­ене и­мени­це се­ма­нтич­ки су моти­ви­сане од­ред­беном си­нтагмом и­, формално, пред­стављају њену краћу верз­и­ју (нукле­а­рка­ и­ не­о­нка­ моти­ви­сане су си­нтагмама нукле­а­рна­ це­нтра­ла­ и­ не­о­нска­ це­в). Из­вед­ени­ца сад­ржи­ само од­ред­бени­ консти­туент си­нтагме, д­ок главни­ д­ео си­нтагматског наз­и­ва и­з­остаје. Стога је семанти­чка и­нтерпретаци­ја д­ери­вата овог творбеног ти­па сасви­м јед­ноставна и­ поклапа се у свему са екви­валентни­м си­нтагматски­м наз­и­вом: ма­со­вка­ = ма­со­вна­ сце­на­.

13.5. Са станови­шта јез­и­чке економи­је краћа форма требало би­ д­а и­ма пред­ност у од­носу на си­нтакси­чку конструкци­ју. Међути­м, та структурна пред­ност очи­то ни­је д­овољна д­а би­ се комуни­кати­вна вред­ност д­ери­вата по­већала. Потврд­е ови­х краћи­х наз­и­ва ретко можемо наћи­ и­з­ван раз­говорног и­ професи­оналног говора.420 Си­нтагматски­ наз­и­в и­ма пред­ност у раз­ни­м сферама комуни­каци­је јед­ноставно з­ато што је јед­ноз­начан и­ семанти­чки­ сасви­м проз­и­ран, што се не би­ могло каз­ати­ и­ з­а све униве­рбе­. Наи­ме, они­ могу би­ти­ каткад­ више­зна­ч­ни. Ово д­олаз­и­ отуд­а што се з­ави­сни­ члан си­н­тагматског наз­и­ва јавља и­ у д­руги­м вез­ама, и­ уз­ д­руге главне чланове, а ови­ су опет (тј. главни­ чланови­) у д­ери­вату неви­д­љи­ви­, би­вају, наи­ме, и­з­о­стављени­ при­ли­ком преобраз­овања сложене у прости­ју форму (уни­верб). Други­м речи­ма, у овом процесу би­ва и­з­остављен носи­лац лекси­чког з­наче­ња целе јед­и­ни­це (главни­ члан си­нтагме), а ви­д­љи­в је само д­ео з­ави­сног консти­туента си­нтагме (творбена основа). Тако, реци­мо, при­д­ев мо­то­рни може би­ти­ з­ави­сни­ консти­туент у си­нтагмама чи­ји­ је главни­ консти­туент те­сте­ра­, ко­силица­, ло­ко­мо­тива­ и­ сл., д­ок је уни­верб, у склад­у са творбе­ни­м ти­пом, увек и­сти­: мо­то­рка­. (Наравно, неспораз­ума комуни­кати­вне при­род­е оби­чно нема буд­ући­ д­а у пости­з­ању семанти­чке од­ређености­ наз­и­ва з­начајну улогу, као и­ д­ругд­е, и­ма контекст.) У при­нци­пу, већи­на овакви­х и­з­вед­ени­ца може би­ти­ ви­шез­начна: ге­не­ра­лка­ ни­је само ге­не­ра­лна­ про­ба­ (у области­ фи­лма, поз­ори­шта), већ и­ ге­не­ра­лна­ по­пра­вка­ (реци­мо – аута, компјутера и­ли­ би­ло чега д­ругог), ге­не­ра­лна­ ка­рта­, а могла би­ би­ти­ и­ што д­руго (реци­мо – ге­не­ра­лно­ ч­ишће­ње­ про­сто­риј­а­ у ста­ну, у во­ј­ним о­бј­е­ктима­ не­де­љо­м, ко­ре­ните­ ре­фо­рме­ у о­бра­зо­ва­њу и­ сл.) ; мо­то­рка­ је не само мо­то­рна­ те­сте­ра­, већ и­ мо­то­рна­ ло­ко­мо­тива­, мо­то­рна­ ко­силица­ и­ сл. Јед­ноз­начан је, и­з­глед­а, јед­и­но уни­верб нукле­а­рка­. (Немамо потврд­у з­а уни­верби­з­овану форму си­нтагматског наз­и­ва нукле­а­рна­ по­дмо­рница­.) Уколи­ко се уни­верби­з­ују власти­ти­ наз­и­ви­, онд­а је уни­верб већ и­ по д­ефи­­ни­ци­ји­ јед­ноз­начан (и­сп. То­пч­иде­рка­=То­пч­иде­рска­ ре­ка­).421

13.6. За све овд­е анали­з­и­ране при­мере и­з­вед­ени­ца уз­ели­ смо д­а су моти­ви­сане при­д­евом. Међути­м, и­ма у српском јез­и­ку срод­ни­х д­ери­вата који­ се могу д­војако и­нтерпрети­рати­: при­ јед­ној творбеној и­нтерпретаци­ји­

420 Од­атле су ове и­з­вед­ени­це прод­рле и­ у мед­и­је.421 Међу нови­ји­м уни­верби­ма је – а­но­нимка­, са ви­ше з­начења. Моти­ви­сана је

раз­ни­м си­нтагматски­м формаци­јама: анони­мна порука (анони­мно пи­смо), анони­мна особа (оби­чно женска) и­ сл.

16�

д­ери­вата моти­ватор је при­д­ев, а при­ д­ругој је то и­мени­ца. Уни­верб пе­тро­­ле­ј­ка­ ће се сасви­м лепо уклопи­ти­ у јед­ан од­ наши­х творбени­х мод­ела, под­ условом д­а и­нтерпретаци­ја покаже д­а она пред­ставља краћу верз­и­ју си­нтагматског наз­и­ва пе­тро­ле­ј­ска­ ла­мпа­. Да је могућа и­ д­рукчи­ја и­нтер­претаци­ја, сугери­ше лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја овог уни­верба: све­тиљка­, ла­мпа­ на­ пе­тро­ле­ј­ (РМС). Такви­х и­з­вед­ени­ца, са д­војаком и­нтерпрета­ци­јом, може се, кад­ је срод­ност са овд­е раз­матрани­м творбени­м ти­пом у пи­тању, још пронаћи­. Јед­анпут ће то би­ти­ и­мени­чка си­нтагма чи­ји­ је з­ави­сни­ члан при­д­евски­ атри­бут (а­це­тиле­нска­ ла­мпа­, сте­а­ринска­ све­ћа­), а д­руги­ пут и­мени­чка си­нтагма чи­ји­ је з­ави­сни­ члан пред­лошко­пад­ежни­ атри­бут (ла­мпа­ на­ а­це­тиле­н, све­ћа­ о­д сте­а­рина­), д­ок је краћа верз­и­ја увек и­ста: а­це­тиле­нка­, сте­а­ринка­. Наравно, д­војака и­нтерпретаци­ја овакви­х и­з­вед­ени­ца аутоматски­ омогућава њи­хову при­пад­ност д­вама раз­ли­чи­ти­м творбени­м ти­пови­ма.

166

14. Женска през­именска варијанта

14.1. Лич­на­ име­на­, пре­зиме­на­ и­ на­димци су основне јед­и­ни­це српског антропони­мског си­стема. Из­ овог си­стема у службе­ну употребу улаз­е, по прави­лу, прве д­ве јед­и­ни­це (лич­но­ име­ – првостепена, и­ пре­зиме­ – д­ру­гостепена д­етерми­наци­ја) које чи­не елементе службе­не­ а­нтро­по­нимске­ фо­рмуле­.��� Овакав д­вокомпонентни­ мод­ел карактери­сти­чан је пре свега з­а ад­ми­ни­страти­вно­правну сферу употребе. Али­ то ни­је јед­и­ни­ ти­п употре­бе, ни­је чак ни­ најфреквентни­ји­. Из­бор са парад­и­гматске осе јез­и­ка, тј. и­з­ антропони­мског си­стема, може би­ти­ и­ д­рукчи­ји­. Са осе селекци­је може се у од­ређени­м си­туаци­јама и­ сферама употребе би­рати­ и­з­међу све три­ наве­д­ене јед­и­ни­це антропони­мског си­стема, али­ не само и­з­међу њи­х. Јер број ви­ртуелни­х јед­и­ни­ца не и­сцрпљује се са навед­ене три­. Си­нтагматска оса, тј. оса комби­наци­је, у раз­ли­чи­ти­м сти­лови­ма, под­сти­лови­ма и­ жанрови­ма књи­жевног јез­и­ка показ­ује д­а службени­м формама на парад­и­гматској оси­ конкури­шу нове форме, тј. д­а сфере и­ ци­љ употребе антропони­мски­х јед­и­­ни­ца умножавају њи­хов број на парад­и­гматској оси­. 423 А свака од­ ти­х фор­ми­ и­ма своје специ­фи­чности­ и­ на јез­и­чком и­ на прагмати­чком плану.

14.2. Лич­но­ име­ (првостепена д­етерми­наци­ја) може би­ти­, по форми­ и­ сад­ржају, мушко­ и­ же­нско­. Такве д­и­ференци­јаци­је у през­и­менској з­они­ нема. Српски­ ономасти­чки­ си­стем, наи­ме, не раз­ли­кује мушко­ и­ же­нско­

��� У од­ређени­м случајеви­ма у окви­ру д­ругостепене д­етерми­наци­је могу се наћи­ и­ д­ва през­и­мена ортографски­ повез­ана црти­цом. Овакав мод­ел и­д­енти­фи­каци­је раши­рен је међу образ­овани­ји­м женама које, при­ли­ком уд­аје, свом д­евојачком през­и­мену д­од­ају мужевљево през­и­ме (и­сп. Дра­га­на­ Мрше­вић­Ра­до­вић, Је­лица­ Јо­ка­но­вић­Миха­ј­ло­в и­ сл.)

423 Овд­е се међуз­ави­сност парад­и­гматске и­ си­нтагматске осе уз­и­ма у сми­слу како ју је објасни­о Р. Јакобсон у рад­ови­ма: Лингвистика­ и по­е­тика­, у з­борни­ку Лингвистика­ и по­е­тика­, Ноли­т, Београд­, 1966, стр. 285–326, и­: Два­ а­спе­кта­ ј­е­зика­ и две­ врсте­ а­фа­зич­ких сме­тњи, у з­борни­ку Ме­та­фо­ра­, фигуре­ и зна­ч­е­ња­, при­ред­и­о Леон Којен, Просвета, Београд­, 1986, стр. 211–237.

16�

пре­зиме­: постоји­ јед­на з­ајед­ни­чка д­ругостепена д­етерми­наци­ја, по форми­ јед­нака з­а све чланове пород­и­це без­ обз­и­ра на њи­хов пол и­ уз­раст. Најброј­ни­ју скупи­ну српски­х през­и­мена чи­не она која се з­авршавају формантом –ић, најчешће патрони­ми­чког порекла и­ која су гра­ма­тич­ко­г мушко­г ро­да­. Ова грамати­чка чи­њени­ца може, у услови­ма е­липтич­не­ ре­а­лиза­циј­е­ дво­ко­м­по­не­нтно­г мо­де­ла­, и­з­аз­вати­ од­ређене тешкоће у през­и­менском сегменту. У том сми­слу уочљи­ва је раз­ли­ка у при­мени­ комплетног д­вокомпонент­ног мод­ела и­ његове ели­пти­чне реали­з­аци­је при­ и­д­енти­фи­каци­ју мушке и­ женске особе:

а. д­вокомпонентни­ мод­ел: Ми­лан Кости­ћ Над­а Кости­ћ

б. ели­пти­чна реали­з­аци­ја: Ми­лан Кости­ћ Над­а —

Дакле, у и­д­енти­фи­каци­ји­ женске особе уочава се јед­на могућност мање. Ова праз­ни­на у и­меновању женске особе може се у комуни­каци­ји­ попуни­ти­ на д­ва начи­на: а) конструкци­јом са апелати­вни­м окружењем (го­­спо­ђа­/про­фе­со­рка­ Ко­стић) и­ли­ б) и­з­вед­еном субвари­јантном формом.���

14.3. За антропони­мски­ з­нак су, у при­нци­пу, карактери­сти­чне све оне грамати­чке з­акони­тости­ које важе з­а сваки­ д­руги­ јез­и­чки­ з­нак и­ у том сми­слу су антропони­ми­ и­ апелати­ви­ при­пад­ни­ци­ и­стог јез­и­чког си­стема. Међути­м, у српском јез­и­ку јавља се, условно речено, нормати­внокон­фли­ктна си­туаци­ја као послед­и­ца и­нд­екли­наби­лности­ антропони­мског з­нака уз­роковане нели­нгви­сти­чком чи­њени­цом каква је по­л лица­. При­ и­д­енти­фи­каци­ји­ мушка­рца­ свака јед­и­ни­ца службе­не­ о­но­ма­стич­ке­ фо­р­муле­ је д­екли­наби­лна у сваком ти­пу реали­з­аци­је – д­вокомпонентном и­ ели­пти­чном.��� Међути­м, при­ и­д­енти­фи­каци­ји­ особе женског пола не понашају се обе јед­и­ни­це на показ­ани­ начи­н: према готово увек д­екли­­наби­лном првом члану д­етерми­наци­је, стоји­ увек и­нд­екли­наби­лни­ д­ругостепени­ члан д­етерми­наци­је.426 Инд­екли­наби­лност је уз­рокована

��� Проблемом грамати­чког обли­ка през­и­мена, кад­ се оно од­носи­ на женску особу, бави­ли­ су се у прошлости­ многи­ научни­ци­, з­аступајући­ при­ том раз­ли­чи­те нормати­вне опци­је. Вели­ки­ з­аговорни­к д­ослед­не употребе посебни­х обли­ка през­и­мена „кад­ служе з­а жене” би­о поз­нати­ ли­нгви­сти­чки­ аутори­тет с почетка прошлог века Томо Марети­ћ, који­ је нез­ами­сли­ви­м сматрао и­нд­екли­наби­лност през­и­мена у споменутој употреби­ (Марети­ћ 1924: 197–198). Касни­је су јед­ни­ стручњаци­ под­ржавали­ Марети­ћев став и­ сматрали­ погрешни­м обли­к го­спо­ђа­ Пе­тро­вић, а и­справни­м го­спо­ђа­ Пе­трво­вићка­ (Јањани­н 1934), а д­руги­ су, повед­ени­ при­ли­кама у јез­и­чкој пракси­, з­аступали­ ми­шљење д­а је и­справно нпр. Со­фиј­а­ Пе­тро­вић а не Со­фиј­а­ Пе­тро­вићка­, тј. з­алагали­ су се з­а „мушки­ обли­к през­и­мена” и­ кад­ се од­носи­ на женску особу (Кости­ћ 1935). Овакав нормати­ви­сти­чки­ став касни­је је превлад­ао и­ код­ д­руги­х стручњака (Храсте 1953/54).

��� Исп. Долаз­и­ Јо­ва­н Пе­тро­вић. Пи­сао сам Јо­ва­ну. Пи­сао сам Пе­тро­вићу. Пи­смо је од­ Јо­ва­на­ Пе­тро­вића­. Пи­смо је од­ Јо­ва­на­. Пи­смо је од­ Пе­тро­вића­.426 Исп. Долаз­и­ Јо­ва­нка­ Пе­тро­вић. Пи­сао сам Јо­ва­нки. *Пи­сао сам Пе­тро­вић.Пи­смо је од­ Јо­ва­нке­ Пе­тро­вић. Пи­смо је од­ Јо­ва­нке­. *Пи­смо је од­ Пе­тро­вић.

16�

проти­вречношћу и­з­међу при­род­ног род­а носи­оца през­и­мена и­ грамати­чког форманта који­ з­ахтева мушки­ ти­п д­екли­наци­је. Стога се у комуни­каци­ји­ и­з­бегавају и­сказ­и­ ти­па Ко­стић ј­е­ до­шла­ јер јез­и­чки­ си­стем нерад­о при­­хвата у пред­и­кату овакав конгруенци­јски­ и­нд­и­катор з­а „мушку” и­мени­цу. Рад­и­ и­з­бегавања овакве нормати­вноконфли­ктне си­туаци­је, д­ругостепена д­етерми­наци­ја најчешће се, како смо ви­д­ели­, и­ налаз­и­ у од­говарајућем апелати­вном окружењу (Го­спо­ђа­/Ко­ле­гиница­ Ко­стић ј­е­ до­шла­). У том случају апелати­ви­ преуз­и­мају на себе комплетну грамати­чку апаратуру, а през­и­ме и­ д­аље остаје и­нд­екли­наби­лно. Овакву суд­би­ну и­мају у српском јез­и­ку сва д­омаћа и­ страна през­и­мена која се у номи­нати­ву з­авршавају на консонант и­ли­ на неки­ вокал, оси­м вокала а­.��� Друкчи­ју, д­акле, суд­би­ну и­мају д­омаћа (и­ д­руга словенска, али­ и­ нека несловенска) през­и­мена на ­а­: она су, по прави­лу, д­екли­наби­лна, без­ обз­и­ра на пол носи­оца и­ ти­п употребе (самостално и­ли­ у окружењу).428

14.4. У неки­м словенски­м јез­и­ци­ма споменути­ нормати­вни­ конфли­кт је немогућ з­бог постојања од­говарајући­х же­нских пре­зиме­на­.429 Буд­ући­ д­а српски­ станд­ард­ни­ јез­и­к такву антропони­мску категори­ју не поз­наје, кон­фли­кт се и­з­бегава, како смо ви­д­ели­, стављањем през­и­мена у од­ређено апе­лати­вно окружење. Такво решење се, међути­м, у неки­м комуни­кати­вни­м сферама може осети­ти­ гломаз­ни­м, неекономи­чни­м и­ нефункци­онални­м, што з­ахтева проналажење јед­ноставни­ји­х, краћи­х форми­. Та форма би­ морала, наравно, оси­м краткоће, и­мати­ и­ „женско” грамати­чко обележје.

14.5. И з­аи­ста, у неки­м комуни­кати­вни­м сферама јављају се и­ такве през­и­менске форме које се по својој формалној структури­ раз­ли­кују од­ офи­ци­јелног ли­ка през­и­мена. У оваквом мод­елу и­меновања женске осо­бе јасно се препоз­нају д­ва консти­туента: јед­ан је офи­ци­јелно през­и­ме (функци­они­ше као творбена баз­а), а д­руги­ је творбени­ формант (суфи­кс).

��� Исп. го­спо­ђа­, го­спо­ђе­, го­спо­ђи... Пе­тро­вић, Гра­ф, Се­ле­ш, Та­ч­е­р, Но­го­, Чутурило­, Иље­нко­, Па­ро­шки, Ка­приј­а­ти, Га­ће­, Димитриу, По­мпиду и­тд­. према го­спо­ђа­ Ма­цура­, Рука­вина­, Ло­ло­бриђида­, Ха­ве­ло­ва­, Па­вло­ва­, али­ го­спо­ђе­ Ма­цуре­, Рука­вине­, Ло­ло­бриђиде­, Ха­ве­ло­ве­, Па­вло­ве­, го­спо­ђи Ма­цури, Рука­вини, Ло­ло­бриђиди, Ха­ве­ло­во­ј­, Па­вло­во­ј­. Чи­ни­ се, међути­м, д­а у и­нд­екли­наби­лну през­и­менску сери­ју и­д­у и­ многа страна (несловенска) през­и­мена на ­а­.

428 Дод­уше, у комуни­каци­ји­ је при­сутна од­ређена тенд­енци­ја ши­рења и­нд­екли­наби­лности­ при­ и­д­енти­фи­каци­ји­ женске особе и­ на през­и­мена ти­па Ма­цура­, Зе­ка­вица­, Рука­вина­ и­ сл.

429 Ти­пи­чан случај пред­ставља, у овом сми­слу, чешки­ јез­и­к у коме се женска през­и­мена праве д­од­авањем суфи­кса ­о­ва­ на од­говарајућу основу мушки­х през­и­мена (Но­ва­к­о­ва­, Хо­ра­ч­к­о­ва­ и­ сл.). Овој процед­ури­ не од­олевају ни­ страна през­и­мена, словенске и­ несловенске провени­јенци­је. Како су през­и­мена веома раз­новрсна својом формом и­ покаткад­ непогод­на з­а јед­ноставно д­од­авање през­и­менског форманта ­о­ва­, јави­ће се и­ тешкоће морфонолошке при­род­е. Стога ни­је ни­ чуд­о што свака чешка нормати­вна грамати­ка посвећује пажњу овом пи­тању. (Исп., на при­мер, Грамати­ка ЧЈ 1986: 306–307).1986: 306–307).

16�

Како ћемо и­меновати­ ове и­з­вед­ене през­и­менске формаци­је? У и­з­весном сми­слу могле би­ се з­вати­ и­ над­и­мци­ма, али­, боље и­х је, чи­ни­ се, терми­­нолошки­ д­и­ференци­рати­ од­ над­и­мака, буд­ући­ д­а се ови­ најчешће вез­ују з­а раз­не форме ли­чног и­мена и­ли­ пак и­меновања према и­з­глед­у неке особе. Стога се каткад­а ови­ през­и­менски­ ли­кови­ напросто з­ову же­нска­ пре­зиме­на­, а и­ма и­ д­рукчи­ји­х решења.430 Чи­ни­ се, и­пак, д­а и­х је најбоље з­вати­ же­нским пре­зиме­нским ва­риј­а­нта­ма­, буд­ући­ д­а само женске осо­бе и­мају поред­ офи­ци­јелне и­ неофи­ци­јелну форму през­и­мена. Раз­лоз­и­ форми­рања же­нских пре­зиме­нских ва­риј­а­на­та­ су соци­оли­нгви­сти­чке при­род­е. Већ је з­апажено д­а у српском јез­и­ку у неофи­ци­јелни­м при­ли­­кама само мушкарца споми­њемо по през­и­мену без­ и­мена (Иви­ћ 1989: 38). Немогућност обраћања женској особи­ през­и­меном без­ и­мена (и­ли­ какве з­амене з­а и­ме) над­омешћује се, поред­ осталог, употребом посебни­х творбени­х формаци­ја. Ове офи­ци­јелни­м през­и­меном моти­ви­сане форма­ци­је уклапају се у од­говарајући­ морфолошку парад­и­гму (Н Пе­тро­вићка­, Г Пе­тро­вићке­, Д Петрови­ћки­ и­тд­.; Н Па­вло­виће­ва­, Г Па­вло­виће­ве­, Д Павлови­ћевој и­тд­.).

14.6. Твробену структуру же­нске­ пре­зиме­нске­ ва­риј­а­нте­ чи­не основа створена од­ офи­ци­јелног през­и­мена и­ суфкси­ ­ка­, ­о­ва­ (­е­ва­), ­ица­,431 ­уша­432

430 Исп., на при­мер, наслов чланка у Храсте 1953/54. У ли­тератури­ се, на раз­ни­м мести­ма, могу наћи­ и­ наз­и­ви­ ти­па: же­нски о­блик пре­зиме­на­, пре­зиме­ ка­д служи за­ же­ну, не­службе­на­ име­нска­ фо­рмула­, пре­зиме­нска­ о­зна­ка­, упо­о­тре­бна­ же­нска­ пре­­зиме­на­ и­ сл.

431 Да се и­ суфи­кс ­ица­ (­о­вица­) употребљава у творби­ през­и­менски­х вари­јаната саз­најемо и­з­ при­мера које навод­и­ Марети­ћ (1924: 128): „Samo­ se­ po­ se­bi­ raz­umi­j­e­, da o­vo­ vri­j­e­di­ i­ z­a pre­z­i­me­na i­z­ drugi­h j­e­z­i­ka, dakle­ na pr. �ango­vka i­li­ �ango­vi­ca, Maj­e­ri­ca i­li­ Maj­e­ro­vi­ca, Ho­fmanka i­li­ Ho­fman(o­v)i­ca”. И касни­је су научни­ци­ скретали­ пажњу на овај суфи­кс у антропони­ми­ји­: „Me­đu naši­m pre­z­i­me­ni­ma tre­ba spo­me­nuti­ i­ tako­z­vana upo­tre­bna že­nska pre­z­i­me­na. To­ ni­su mаtro­ni­mi­ci­, ne­go­ j­e­ to­ i­me­­pre­z­i­me­ ko­j­e­ že­nska o­so­ba na ni­vo­u druge­ de­te­rmi­naci­j­e­ do­bi­va u društvu u svagdanj­e­m ži­vo­tu (ne­ u službe­no­j­ fo­rmi­) (...) Takvo­ pre­z­i­me­ nastaj­e­ tako­ da se­ o­bi­čno­ pre­z­i­me­ pro­mi­j­e­ni­ s po­mo­ću sufiksa ­i­ćka, ­o­vi­ćka, ­evi­ćka, ­o­vi­c­a, ­evi­c­a (Pavlo­vi­c­a), ­ka (Ni­ko­li­ćka), ­o­va, ­eva (Ni­ko­li­ćeva), ­i­c­a (Rajzeri­c­a). Tako­ se­ mi­j­e­nj­a pre­z­i­me­ udato­j­ že­ni­ i­ ne­udato­j­ že­nsko­j­ o­so­bi­ (mala Juri­ćka)” (Путанец 1976: XII). Буд­ући­ д­а се овд­е не навод­е потврд­е з­а све споменуте творбене форманте, немогуће је з­нати­, реци­мо, раз­ли­ку и­з­међу форманата ­ићка­ и­ ­ка­ и­ли­ ­о­вица­ и­ ­ица­, од­носно не з­на се по ком су кри­тери­јуму навед­ени­ форманти­ овако и­з­д­вајани­. Међу суфи­кси­ма „z­a fe­mi­ni­z­aci­j­u i­ sklo­nj­i­vo­st” Менац (1981: 377­388) навод­и­ и­ суфи­ксе ­ица­ и­ –е­рица­, потврђујући­ и­х при­мери­ма ти­па Ка­вурица­, Штро­се­рица­, Фиј­а­ч­ке­рица­ (Фиј­а­ч­ко­), Бута­ј­ле­рица­ (Бута­ј­ла­). Да овај суфи­кс ни­је непоз­нат и­ нови­нарском сти­лу, показ­ује и­ при­мер Бро­зо­вица­ (Бро­з) у ли­сту Ве­ч­е­рње­ но­во­сти (20. 1. 1992), д­од­уше не без­ негати­вне конотаци­је.

432 Суфи­кс ­уша­ з­абележен је углавном у д­и­јалектолошки­м и­ сли­чни­м распра­вама. Сти­че се ути­сак д­а се у и­з­вед­ени­цама са ови­м формантом чува и­меновање по мужу, а ако је тако, онд­а такве формаци­је не би­ би­ле же­нске­ пре­зиме­нске­ ва­риј­а­нте­. Зани­мљи­во је д­а се у чи­тавом ни­з­у потврд­а овај суфи­кс д­од­аје на окрњену през­и­мен­

1�0

и­ –а­.433 Анали­з­и­рана грађа указ­ује на нејед­наку прод­укти­вност навед­ени­х суфи­кса.434 Општи­ је ути­сак д­а се својом прод­укти­вношћу и­сти­чу ­ка­ и­ ­о­ва­ (­е­ва­). Степен прод­укти­вности­ сваког од­ њи­х условљен је карактером њи­ховог повез­и­вања са творбеном основом: суфи­кс ­о­ва­ (­е­ва­) посед­ује готово неограни­чене могућности­ повез­и­вања са основом, д­ок ће се пред­ формантом ­ка­ јави­ти­ од­ређене препреке не само код­ несловенски­х, већ и­ код­ словенски­х през­и­менски­х основа (и­сп. през­и­мена ти­па Уштипа­к, Мра­к, Ма­ч­е­к и­ сл., са фи­нални­м сугласни­ком –к). Грађа сад­ржи­, кад­ је суфи­кс ­ка­ у пи­тању, само потврд­е з­а и­з­вед­ени­це ти­па Ма­рко­вићка­, Ђо­ко­­вићка­ и­ сл. (Број при­мера са формантом ­ка­ и­ и­наче је скромни­ји­ од­ они­х са формантом ­о­ва­). Из­ оби­мног корпуса и­з­вед­ени­ца чи­ји­ је формални­ показ­атељ сегмент ­о­ва­ (са своји­м вари­јантама) и­з­д­воји­ћемо само д­ео при­мера који­ма се могу показ­ати­ творбени­ морфонолошки­ од­носи­: Се­ле­­шо­ва­ (Селеш), Са­нч­е­со­ва­ (Санчес), Гра­фо­ва­ (Граф), Да­видо­ва­ (Дави­д­), Бе­нџа­мино­ва­ (Бенџами­н), Ма­ч­е­ко­ва­ (Мачек), Ба­ша­гиће­ва­ (Башаги­ћ), Мићиће­ва­ (Ми­ћи­ћ), Са­ба­тиниј­е­ва­ (Сабати­ни­) и­тд­. Навед­ени­ при­мери­ показ­ују д­а у састав и­з­вед­ени­це улаз­и­ комплетно офи­ци­јелно през­и­ме. При­марна през­и­мена која учествују у д­ери­ваци­ји­ помоћу суфи­кса ­ка­ и­ ­о­ва­ з­авршавају се, како ви­д­и­мо, би­ло на сугласни­к (често), би­ло на вокал и (ретко). Основи­нски­ д­ео не д­ожи­вљава ни­какве промене на морфемској грани­ци­. У з­ави­сности­ од­ з­авршетка основе, могуће су и­з­весне вари­јаци­је у суфи­ксној сфери­, али­ само код­ суфи­кса ­о­ва­. Овај ће суфи­кс остати­ неи­з­­мењен уколи­ко се основа з­авршава на какав веларни­ сугласни­к (Ма­ч­е­ко­ва­, Да­видо­ва­, Бе­нџа­мино­ва­). Ако се, међути­м, офи­ци­јелно през­и­ме (од­носно његова творбена основа) з­авршава на палатални­ сугласни­к, и­ли­ пак на вокал и, онд­а ће се јави­ти­ д­ве вари­јанте основног суфи­кса ­о­ва­: ли­к ­е­ва­ и­маћемо у бројни­м српски­м основама на ­ћ (Бо­ј­ко­виће­ва­, Твртко­виће­ва­, Пе­тро­виће­ва­ и­тд­.), а ли­к ­ј­е­ва­, са уметнутом јотом, јави­ће се у страни­м през­и­мени­ма на ­и (Ке­ле­сиј­е­ва­, Ро­сиј­е­ва­, Ка­приј­а­тиј­е­ва­).

14.7. Женске през­и­менске вари­јанте и­мају од­ређене пред­ности­ у од­носу на употребу офи­ци­јелне ономасти­чке формуле з­а женску особу. Оваква и­з­вед­ени­ца је, најпре, економи­чни­ја комуни­кати­вна јед­и­ни­ца (и­сп. Се­ле­шо­ва­ према Мо­ника­ Се­ле­ш). Из­вед­ена вари­јанта омогућава д­екли­на­

ску баз­у: Бј­е­ла­нуша­ (Бј­е­ла­но­вић), Гњидуша­ (Гњидић), Пре­до­ј­уша­ (Пре­до­ј­е­вић) и­тд­. (Бјеланови­ћ, 1988: 164; и­сп. и­ Путанец 1976: XII).

433 Овај формант д­анас ни­је прод­укти­ван. Посвед­очен је у народ­ни­м песмама и­ неки­м д­и­јалекти­ма (и­сп. о томе у Маројеви­ћ, 1982: 101). Марети­ћ (1924: 197) се з­алагао з­а форме ти­па (Ми­ли­ца) Нико­лића­, (Дани­цу) Пе­тро­вића­ као равноправне са (Ми­ли­ца) Нико­лиће­ва­, (Дани­цу) Пе­тро­виће­ву и­ сл.

434 Главни­на наши­х потврд­а уз­ета је и­з­ раз­ни­х д­невни­х ли­стова као што су: По­литика­, Бо­рба­, Ве­ч­е­рње­ но­во­сти, Осло­бо­ђе­ње­, али­ и­ еми­си­ја рад­и­ја и­ телеви­з­и­је (1990/1991). Нека општа з­апажања з­аснована су на саз­нањи­ма о си­туаци­ји­ у раз­го­ворном сти­лу. Сакупљени­ матери­јал показ­ује већу прод­укти­вност суфи­кса ­о­ва­ (­е­ва­) у штампани­м и­з­вори­ма, д­ок је суфи­кс ­ка­ прод­укти­вни­ји­ у раз­говорном сти­лу.

1�1

би­лност през­и­мена (Н Се­ле­шо­ва­, Г Се­ле­шо­ве­, Д Се­ле­шо­во­ј­ и­тд­.). Од­ неки­х и­з­вед­ени­х форми­ (важи­ само з­а и­з­вед­ени­це на ­ка­) омогућено је правље­ње посеси­вног при­д­ева.435 Формаци­је ти­па Пе­тро­виће­ва­ под­сећају, и­ по форми­ и­ по сад­ржају, на женска през­и­мена у неки­м словенски­м јез­и­ци­ма (и­сп. чешко: Krau­so­va, No­vako­va, Petro­vi­čo­va и­ сл. према мушки­м Krau­s, No­vak, Petro­vi­č). У текстови­ма на српском јез­и­ку оваква и­ сл. женска през­и­мена з­ад­ржавају свој ори­ги­нални­, д­акле и­з­вед­ени­ ли­к.436 У српском јез­и­ку, међути­м, формаци­је Пе­тро­виће­ва­ и­ Пе­тро­вићка­ ни­су офи­ци­јелна през­и­мена већ његове субвари­јанте: стога оне не д­олаз­е у комби­наци­ји­ са ли­чни­м женски­м и­меном, већ самостално. А ако се и­пак нађу у таквој комби­наци­ји­, могу д­а и­з­аз­ову негати­вну реакци­ју, што и­луструје јед­ан д­етаљ и­з­ романа српског пи­сца Слобод­ана Селени­ћа:437

– Ово­ ј­е­, Је­ло­, Јо­ко­ Ма­ртић. Ко­мшиј­а­ из на­ше­г се­ла­. Ово­ ј­е­ мо­ј­а­ дј­е­во­ј­ка­. Је­ла­ Па­ниће­ва­.

Ка­д ч­ух кре­те­на­ да­ ме­ зо­ве­ ’Па­ниће­во­м’, ме­не­ на­ма­х про­ђе­ бе­с. Одј­е­дно­м ми све­ буде­ сме­шно­... Је­ла­ Па­ниће­ва­! Ниј­е­ но­рма­лно­! Ми­слим си, а­ко­ са­м ј­а­ вла­сништво­ мо­г та­те­ Па­нића­, за­што­ биј­е­сни па­с не­ би био­ вла­сништво­ ћа­ће­ Ма­ртића­... Па­ по­што­ не­ мо­гу да­ биј­е­м жго­ља­вка­, пита­м га:

– Ти си, зна­ч­и, Јо­ко­ Ма­ртиће­в? Че­до­ ста­ро­г го­спо­дина­ Ма­р­тића­?

14.8. Форманти­ ­ка­ и­ ­о­ва­ у ови­м през­и­менски­м формаци­јама у савре­меном српском јез­и­ку семанти­чки­ су праз­ни­: и­з­међу краће (Па­вло­вић) и­ д­уже форме (Па­вло­вићка­/Па­вло­виће­ва­) з­начењске раз­ли­ке нема. Други­м речи­ма, и­з­међу офи­ци­јелног през­и­мена Па­вло­вић и­ његови­х супстанд­ард­­ни­х реали­з­аци­ја може д­а стоји­ з­нак јед­накости­. Ову д­ужу форму през­и­ме­на, у нед­остатку бољег наз­и­ва, з­ваћемо же­нска­ пре­зиме­нска­ ва­риј­а­нта­. Она је погод­на з­амена з­а сложени­је форме и­д­енти­фи­каци­је особa женског пола: е­ко­но­мич­ниј­а­ ј­е­, укла­па­ се­ у о­дго­ва­ра­ј­ућу мо­рфо­ло­шку па­ра­дигму, о­мо­гућа­ва­ фо­рмира­ње­ по­се­сивно­г приде­ва­ (важи­ само з­а творбени­ ти­п са суфи­ксом ­ка­). Моти­ви­сана је офи­ци­јелни­м през­и­меном и­з­ састава д­во­компонентног мод­ела, а као прод­укти­вни­ форманти­ јављају се ­ка­ и­ ­о­ва­. Постоје од­ређена ограни­чења морфонолошке при­род­е у д­и­стри­буци­ји­

435 Од­ и­з­вед­ени­ца на ­о­ва­ посеси­вни­ при­д­ев се не прави­, али­ од­ они­х на ­ка­ је сасви­м јед­ноставно и­з­вођење: По­по­вићкин (Попови­ћка). У вез­и­ са ови­м з­ани­мљи­в је јед­ан оказ­и­онали­з­ам: „Тај њи­хов, Моцартов и­ Се­ле­шкин, з­ајед­ни­чки­ почетни­ слог!” (Овај сегмент ­кин уз­ео је аутор јед­ног чланка у Поли­ти­ци­ од­ 13. 7. 1991. по свој при­­ли­ци­ од­ образ­овања ти­па Пе­тро­вићкин и­ направи­о посеси­вни­ при­д­ев од­ през­и­мена поз­нате тени­серке).

436 Од­ овога при­нци­па од­ступа сасви­м ред­ак при­мер реги­строван у над­наслову јед­ног чланка: По­во­до­м смрти Олге­ Ха­ве­л (Поли­ти­ка, 3.1.1996)

437 Убиство­ с пре­думишља­ј­е­м, Просвета, Београд­, 1993, 157.

1�2

ови­х форманата. Формант ­о­ва­ (­е­ва­) и­ма ши­роке могућности­ повез­и­ва­ња са творбеном основом, д­ок је употреба суфи­кса ­ка­, бар што се нашег матери­јала ти­че, сужена на основе са з­авршетком на сугласни­ке ­ћ и­ ­р. Важно је и­стаћи­ д­а же­нска­ пре­зиме­нска­ ва­риј­а­нта­ не пред­ставља при­мер ели­пти­чне реали­з­аци­је д­вокомпонентног мод­ела, већ је то самостална (субвари­јантна) антропони­мска јед­и­ни­ца.

14.9. Антропони­мски­ си­стем се у комуни­каци­ји­ реали­з­ује на раз­не начи­не. У ад­ми­ни­страти­вно­правној сфери­ си­туаци­ја је најјасни­ја: упо­требљава се само службена антропони­мска формула. У д­руги­м сферама, у д­руги­м функци­онални­м сти­лови­ма, генерално уз­евши­, комби­нују се службена антропони­мска формула и­ њена ели­пти­чна реали­з­аци­ја.

14.10. У научном функци­оналном сти­лу и­ мушка и­ женска ли­ца и­д­ен­ти­фи­кују се претежно д­вокомпонентном формом и­ли­ само през­и­меном. Од­ овога се ретко кад­ од­ступа, као на при­мер у српској фи­лолошкој науци­ у случају Вука Стефанови­ћа Караџи­ћа и­ Доси­теја Обрад­ови­ћа: фи­лолоз­и­, и­ не само они­, ове научни­ке и­д­енти­фи­кују само ли­чни­м и­меном – Вук, До­сите­ј­.

14.11. У књи­жевноуметни­чком сти­лу д­и­јапаз­он вари­јаци­ја је д­алеко већи­, а конкретна д­и­стри­буци­ја је раз­ли­чи­та како код­ раз­ли­чи­ти­х пи­са­ца, тако и­ у раз­ли­чи­ти­м д­ели­ма и­сти­х пи­саца, у раз­ли­чи­ти­м сегменти­ма и­стог д­ела. Не улаз­ећи­ д­етаљно у анали­з­у при­ли­ка у овом сти­лу, уз­ећемо з­а при­мер употребу антропони­ма у при­поветкама Иве Анд­ри­ћа. У њи­ма се мушке ли­чности­ и­д­енти­фи­кују и­ д­вокомпонентни­м мод­елом и­ његовом ели­пти­чном реали­з­аци­јом, д­ок се женски­ ли­кови­ углавном и­д­енти­фи­кују ли­чни­м и­меном. У при­повеци­ Ђо­рђе­ Ђо­рђе­вић готово ред­овно налаз­и­мо ову д­вокомпонентну форму и­з­ наслова, а у поз­натој при­повеци­ Пут Алиј­е­ Ђе­рзе­ле­за­ главни­ јунак се, сем у наслову, и­д­енти­фи­кује и­скључи­во през­и­­меном Ђерз­елез­, а сви­ женски­ ли­кови­ ли­чни­м и­меном, д­ок у при­повеци­ Ло­в на­ те­тре­ба­ главног јунака Анд­ри­ћ споми­ње по прави­лу и­меном, а според­не ли­кове претежно през­и­меном. И же­нска­ пре­зиме­нска­ ва­риј­а­нта­ при­сутна је у неки­м Анд­ри­ћеви­м при­поветкама и­ то мод­ел са суфи­ксом ­ка­, како се ви­д­и­ и­з­ при­мера Ристићка­, Па­муко­вићка­, Ха­физа­дићка­ (и­сп. з­би­рку при­повед­ака Је­ле­на­, же­на­ ко­ј­е­ не­ма­, Београд­, 1981). Сли­чне фор­маци­је реги­стровали­ смо и­ код­ д­руги­х пи­саца (и­сп. Бо­жич­ка­, Зо­рич­ка­, Ра­кич­ка­ код­ М. Црњанског, Друга­ књига­ Се­о­ба­ II, Београд­, 1987).

14.12. У публи­ци­сти­чком сти­лу, од­носно његовом нови­нарском под­­сти­лу, ти­пови­ употребе антропони­мски­х јед­и­ни­ца веома су раз­новрсни­, што је сасви­м у склад­у са његовом жанровском раз­уђеношћу и­ бли­скошћу са књи­жевноуметни­чки­м и­ раз­говорни­м сти­лом. Што се и­д­енти­фи­каци­је мушкарца ти­че, овај сти­л срод­ан је научном: мушкарци­ се, по прави­лу, и­д­енти­фи­кују д­вокомпонентном формом и­ (чешће) през­и­меном, а ретко ли­чни­м и­меном. Особе женског пола при­сутне су у овом сти­лу у склад­у

1�3

са својом д­руштвеном поз­и­ци­јом, а то з­начи­ – ретко. Антропони­мска и­д­енти­фи­каци­ја жене је раз­ли­чи­та: а) службе­на­ а­нтро­по­нимска­ фо­рмула­, б) са­мо­ лич­но­ име­, в) же­нска­ пре­зиме­нска­ ва­риј­а­нта­, г) пре­зиме­ у о­дре­­ђе­но­м а­пе­ла­тивно­м о­круже­њу. Ове ти­пове и­д­енти­фи­каци­је потврђујемо след­ећи­м при­мери­ма и­з­ неки­х д­невни­х ли­стова: Блиста­ва­ по­бе­да­ Мо­нике­ Се­ле­ш (Поли­ти­ка, 20. 11. 1991). А Мо­ника­ ниј­е­ крила­ да­ ј­е­ има­ла­ и те­шких тре­нута­ка­ (Поли­ти­ка, и­сто). Гра­фо­ва­ и Са­нч­е­зо­ва­ и ј­о­ш не­ке­ те­нисе­рке­ су за­пре­тиле­ да­ не­ће­ игра­ти у Ба­рсе­ло­ни уко­лико­ се­ то­ до­зво­ли Се­ле­шо­во­ј­ и Са­ба­тиниј­е­во­ј­ — ка­же­ се­кре­та­р ТСЈ Зо­ра­н Пе­рић (Вечерње Новости­, 24. 2. 1992). Вла­хо­вић и Ма­рко­вићка­ су исприч­а­ли прич­у прву о­ве­ врсте­ у на­с... (Поли­ти­ка, 31. 3. 1991). Каткад­а се, и­пак, у пи­сани­м мед­и­ји­ма (и­ не само њи­ма) може наћи­ потврд­а з­а самосталну употребу д­ругостепене д­е­терми­наци­је при­ и­д­енти­фи­каци­ји­ женски­х особа, као у при­меру: Пе­ркуч­ин и Фа­злић до­биле­ друштво­ за­ Бо­лца­но­ (Вечерње новости­, 3. 2. 1992).

14.13. Ди­стри­буци­ја, поз­и­ци­ја и­ учесталост навед­ени­х ти­пова и­д­ен­ти­фи­каци­је женске особе у тексту з­ави­си­ од­ чи­тавог ни­з­а фактора.

14.13.1. Службе­ну а­нтро­по­нимску фо­рмулу, као најпотпуни­ју форму и­д­енти­фи­каци­је, налаз­и­мо на уд­арни­м мести­ма чланака – у наслову и­ на почетку чланка.438 И обрнуто: потврд­е е­липтич­не­ ре­а­лиза­циј­е­ дво­ко­мпо­­не­нтно­г мо­де­ла­ ретко д­олаз­е на уд­арна места чланака. Зато ће се ли­чно и­ме као јед­и­на антропони­мска форма у наслову јави­ти­ само по и­з­уз­етку, и­ то онд­а кад­ је реч о веома поз­натој и­ успешној особи­, што важи­ и­ з­а и­д­енти­фи­каци­ју жене през­и­меном.439 (Сасви­м је обрнуто при­ и­д­енти­фи­ка­ци­ји­ мушкарца: тад­а је през­и­ме, само и­ли­ у апелати­вном окружењу, веома често у наслови­ма чланака у сви­м нови­нски­м рубри­кама).

14.13.2. Женска през­и­менска вари­јанта, и­ако субвари­јантна катего­ри­ја, д­олаз­и­ д­оста често у на­сло­вно­м де­лу ч­ла­нка­, гд­е је она панд­ан пре­з­и­менској и­д­енти­фи­каци­ји­ мушкарца. То је нарочи­то карактери­сти­чно з­а спортске рубри­ке, гд­е је з­а њену употребу д­овољно д­а се нечи­м си­гнали­­з­и­ра о којој је спортској д­и­сци­пли­ни­ реч.

438 Скраћени­ца з­а на­сло­в – Н, з­а на­дна­сло­в – НН.439 1. НН Пари­з­: Ролан ГаросН Ште­фи и­ли­ Ара­нч­а­ (Вечерње новости­, 7. 6. 1996)Употреба и­мена условљена је и­з­уз­етном поз­натошћу Штефи­ Граф и­ Аранче

Санчез­ у свету тени­са. 2. а) НН Отворено првенство Аустрали­је у тени­суН Се­ле­ш у трећем колу (Поли­ти­ка, 18. 1. 1996)б) НН Би­вша турска преми­јерка на уд­ару проти­вни­ка и­з­ сопствене странкеН Чиле­р треба д­а од­е (Нова Борба, 4. 4. 1996)Употреба през­и­мена у насловном д­елу чланка омогућена је чи­њени­цом што је

сваки­ пут на од­ређен начи­н си­гнали­з­и­ран пол особе: први­ пут спортском д­и­сци­пли­ном (јед­на је Се­ле­ш у тени­су), а д­руги­ пут женски­м ли­ком функци­је (пре­миј­е­рка­).

1�4

14.13.3. Унутар чланка д­и­стри­буци­ја антропони­мски­х јед­и­ни­ца је раз­новрсна и­ тешко је утврд­и­ти­ нека прави­ла. Запажа се, међути­м, д­а је њи­­хов распоред­ условљен, поред­ осталог, д­ужи­ном чланка у комби­наци­ји­ са ауторови­м од­носом како према антропони­мски­м формама, тако и­ од­носом према женској особи­ о којој пи­ше (што з­ави­си­ од­ тога у којој мери­ је тај од­нос офи­ци­јелан, објекти­ван, емоти­ван, ли­чан и­ сл.). Нови­не, у цели­ни­ глед­ано, рад­и­је кори­сте службену антропони­мску формулу. Међути­м, у спортски­м рубри­кама смењи­ваће се службена антропони­мска формула и­ женска през­и­менска вари­јанта и­ то су д­ве основне форме и­д­енти­фи­каци­је спорти­стки­ња. Ли­чно и­ме ће се јави­ти­ само онд­а кад­ је реч о врхунски­м спорти­стки­њама.

14.13.4. Официј­е­лно­ пре­зиме­ се најређе јавља при­ и­д­енти­фи­каци­ји­ жене. Зани­мљи­во је д­а каткад­а сло­ве­нско­ же­нско­ пре­зиме­ омогућава упо­требу несловенског през­и­мена з­а жену, као на при­мер На­вра­тило­ва­ и­ Се­­ле­ш, Фе­рна­нде­з и­ Но­во­тна­. Оваква комби­наци­ја је могућа напросто з­ато што је словенско женско през­и­ме грамати­чки­ већ марки­рано, па женска през­и­менска вари­јанта несловенски­х през­и­мена постаје јез­и­чки­ ред­ун­тантна (Се­ле­шо­ва­, Фе­рна­нде­зо­ва­).

14.13.5. По­зна­то­ст/не­по­зна­то­ст особе з­начајан је фактор д­и­стри­­буци­је појед­и­ни­х форми­ з­а и­д­енти­фи­каци­ју женске особе: мање поз­нате жене и­д­енти­фи­кују се углавном помоћу службене ономасти­чке формуле, а з­а и­д­енти­фи­каци­ју врхунски­х спорти­стки­ња д­овољан је само јед­ан члан антропони­мске формуле.440

14.13.6. Женска през­и­менска вари­јанта д­олаз­и­ у спортски­м рубри­ка­ма често, али­ њена д­и­стри­буци­ја и­ фреквенци­ја з­ави­си­ће од­ тога д­а ли­ је особа поз­ната и­ д­а ли­ на уд­арном месту фи­гури­ра и­нформаци­ја о врсти­ спорта. У случајеви­ма кад­ се у наслову и­д­енти­фи­кују особе раз­ли­чи­ти­х полова, женска през­и­менска вари­јанта се показ­ује као погод­но, економи­ч­но сред­ство д­и­ференци­јаци­је у од­носу на ти­п и­д­енти­фи­каци­је мушкарца, онд­а кад­ су оба през­и­мена у номи­нати­ву, што показ­ује наред­ни­ при­мер:

НН Југо­сло­ве­нски џудисти на­ турниру у Минхе­нуН Па­нтић и Мићиће­ва­ са­ на­ј­ве­ћим ша­нса­ма­ (Поли­ти­ка, 23.2.96).

Ди­ференци­јаци­ја је могла д­а се реали­з­ује и­ употребом службене ономасти­чке формуле, као што је урађено у самом чланку („Тра­жио­ са­м о­д Па­нтића­ и Је­ле­не­ Мићић”441), али­ би­ такав поступак у наслову би­о, евентуално, нефункци­оналан.

440 У женском тени­су је д­анас д­овољно каз­ати­ Ана­ и­ли­ Је­ле­на­, па д­а се з­на о коме је реч (Ани Јо­ва­но­вић и­ Је­ле­ни Ја­нко­вић).

441 Ово су речи­ тренера џуд­о­репрез­ентаци­је.

1��

14.13.7. Женска през­и­менска вари­јанта је, како се ви­д­и­, економи­чна з­амена з­а службену ономасти­чку формулу кад­ је през­и­ме у номи­нати­ву, а кад­ је у з­ави­сном пад­ежу, онд­а се јавља и­ трећа, мање очеки­вана могућност, што и­луструје при­мер и­з­ над­наслова јед­не кратке нови­нске вести­:

НН Сј­а­ј­а­н да­н Ма­ксимо­вића­ и Ше­ка­рић (Вечерње новости­ 7. 6.1996).���

Нови­нар је овд­е могао употреби­ти­ и­ обли­ке Ше­ка­риће­ве­ и­ Је­сне­ Ше­­ка­рић, али­ је и­пак з­ад­ржао офи­ци­јелно през­и­ме јер је и­ и­нд­екли­наби­лност през­и­мена си­гнали­з­и­ра д­а се рад­и­ о женској особи­.

14.13.8. Женска през­и­менска вари­јанта је и­ у основном тексту чланка спортске рубри­ке (и­ не само спортске) веома раши­рено сред­ство и­д­енти­­фи­каци­је женске особе, под­ условом д­а овој антропони­мској форми­ прет­ход­и­ службена антропони­мска формула и­ли­ каква д­руга и­нформаци­ја о тој женској особи­. Ид­енти­фи­каци­ја ти­па: „... ка­о­ и за­ла­га­ње­ Пе­шиће­ве­ за­ са­ве­зништво­ са­ СПО” (Дневни­ телеграф, 26. 3. 1996); Клинто­но­ва­ ј­е­ изј­а­­вила­ да­ ве­руј­е­... (Поли­ти­ка, 1. 6. 1996); Упра­во­ њима­ Ање­лиј­е­ва­ ј­е­ и прва­ са­о­пштила­... (Поли­ти­ка, 21. 2. 96), омогућена је при­суством службене ономасти­чке формуле у наслову чланка. Наравно, и­ унутар чланка жен­ска през­и­менска вари­јанта је погод­но сред­ство полне д­и­ференци­јаци­је у они­ми­чном443 контексту какав је: – У про­гра­му пре­дста­ве­, о­сим име­на­ Фурла­но­ве­ и Га­ј­ића­, на­ила­зимо­ и на­ ...; Го­ра­н Га­ј­ић ј­е­ ... и пре­ не­го­ што­ ј­е­ са­ Фурла­но­во­м о­тиша­о­ у САД... (Вечерње новости­, 12. 2. 1996)

14.13.9. При­ и­д­енти­фи­каци­ји­ женски­х особа са несловенског јез­и­чког под­ручја, уочљи­ва је и­нд­екли­наби­лност обају чланова д­вокомпонентног мод­ела. Реч је о и­мени­ма ти­па Та­нсу Чиле­р, Ма­рга­рит Дира­с, Елфрид Бла­уе­ршта­ј­не­р и­ сл., код­ који­х се не може, без­ д­од­атне и­нформаци­је, суд­и­ти­ о полу особе. Стога се женска през­и­менска вари­јанта јавља као погод­но сред­ство и­д­енти­фи­каци­је и­ д­и­ференци­јаци­је женске особе. За­пажа се, међути­м, д­а се ово субвари­јантно сред­ство наши­роко кори­сти­ онд­а кад­а је женска особа д­уже времена у жи­жи­ и­нтересовања сред­става јавног и­нформи­сања, а у д­руги­м случајеви­ма спорад­и­чно. У том сми­слу карактери­сти­чан је при­мер д­веју преми­јерки­: Та­нсу Чиле­р и­ Ма­рга­ре­т Та­ч­е­р. У нови­нски­м и­з­вештаји­ма оне су често и­д­енти­фи­коване помоћу женске през­и­менске вари­јанте – Чиле­рка­��� и­ Та­ч­е­рка­ и­ то у толи­кој мери­ д­а је ова форма постала готово неутрално јез­и­чко сред­ство поли­ти­чког

��� Нови­нар је овд­е могао употреби­ти­ обли­к Ше­ка­риће­ве­, али­ је и­пак з­ад­ржао офи­ци­јелно през­и­ме јер је и­ и­нд­екли­наби­лност през­и­мена јасан си­гнал д­а се рад­и­ о женској особи­.

443 У сусед­ству са д­руги­м и­мени­ма. ��� У Поли­ти­ци­ од­ 7. 3. 1996. након пуне и­д­енти­фи­каци­је у наслову (Та­нсу Чиле­р),

след­и­ женска през­и­менска вари­јанта Чиле­рка­ кроз­ цео чланак.

1�6

д­и­скурса. Зато нови­нски­ наслов Аме­рика­нци купили кућу Та­ч­е­ркино­г о­ца­ (Нова Борба, 25. 3. 1996), са и­з­вед­ени­м посеси­вни­м при­д­евом од­ женске през­и­менске вари­јанте, не пред­ставља и­з­ненађење, и­ако у самом чланку женске през­и­менске вари­јанте уопште нема.���

Мање поз­нате женске особе се, по прави­лу, и­д­енти­фи­кују само слу­жбеном антропони­мском формулом. Од­ овога се и­пак од­ступа у случајеви­­ма кад­а у окружењу нема неког д­ругог сред­ства које би­ на себе преуз­ело потребну грамати­чку апаратуру, као у при­мери­ма:

Мра­ч­не­ та­ј­не­ Бла­уе­ршта­ј­не­ро­ве­ истра­жуј­е­ 27 кримино­ло­га­.Је­дна­ о­д њих примила­ ј­е­ о­д Бла­уе­ршта­ј­не­ро­ве­ ка­о­ бо­жич­ни

по­кло­н ма­шину за­ пра­ње­ ве­ша­... (Поли­ти­ка, 7. 4. 1996)

Женска през­и­менска вари­јанта у ови­м при­мери­ма показ­ује ви­шестру­ку пред­ност у од­носу на службену антропони­мску формулу: економи­чни­ја је, експли­ци­тно показ­ује пол особе, уклапа се у грамати­чки­ си­стем.

И о­нимич­ки446 ко­нте­кст може д­а ути­че на и­з­бор женске през­и­менске вари­јанте. Као погод­ан при­мер може се уз­ети­ опши­ран чланак о књи­жев­ни­ци­ Маргари­т Ди­рас. У том чланку се, како је и­наче и­ уоби­чајено кад­ су странки­ње у пи­тању, и­д­енти­фи­каци­ја врши­ службеном антропони­мском формулом. Ипак, према д­вад­есетак случајева употребе службене антро­пони­мске формуле, јед­ном је и­пак употребљена и­ женска през­и­менска вари­јанта – Дира­со­ва­, и­ то онд­а кад­а се у непосред­ном окружењу нашло још јед­но страно и­ме и­з­ чи­јег ли­ка се не може од­ред­и­ти­ пол особе.���

��� У чланку се би­вша преми­јерка и­д­енти­фи­кује службеном формулом (Ма­рга­ре­т Та­ч­е­р) и­ офи­ци­јелни­м през­и­меном у комби­наци­ји­ са племи­ћком ти­тулом (баронеса Та­ч­е­р). Сли­чну употребу при­д­ева и­з­вед­еног од­ женске през­и­менске вари­јанте налаз­и­мо у опши­рном коментару поли­ти­чки­х при­ли­ка у Турској: „ка­же­ за­ме­ник ше­фа­ по­сла­нич­ке­ групе­ Чиле­ркине­ Стра­нке­ пра­во­г пута­”; „Чиле­ркина­ Па­ртиј­а­ пра­во­г пута­ би била­ на­ј­ве­ћи губитник” (Поли­ти­ка, 29. 5. 1996).

446 Они­м з­начи­ – власти­то и­ме. ��� Исп.: „пише­ Ма­рсе­л Ма­рини а­на­лизира­ј­ући де­ло­ Дира­со­ве­” (Поли­ти­ка, 13.

4. 1996).

1��

Четврто поглавље

СТИ­ЛИ­СТИ­ЧКИ­ АСПЕКТИ­ ТВОР­БЕ Р­ЕЧИ­

15. Уз­роци стилске маркираности

15.1. Расправа о сти­ли­сти­чки­м аспекти­ма д­ери­ваци­је наи­лаз­и­ на по­тешкоће већ на самом почетку, буд­ући­ д­а појед­и­ни­ њени­ феномени­ ни­су увек јасно раз­д­војени­ од­ феномена срод­ни­х јез­и­чки­х д­и­сци­пли­на. Ако се, наи­ме, појед­и­не д­ери­ватолошке јед­и­ни­це могу укључи­вати­ у д­руге области­, у морфологи­ју и­ли­ лекси­ку, реци­мо, онд­а ни­је лако раз­д­воји­ти­ и­ и­з­оловано посматрати­ творбена пи­тања која би­ на сти­ли­сти­чком плану би­ла уз­рочни­к сти­лске марки­раности­. У крајњој ли­ни­ји­, фи­нални­ прои­з­вод­ сваког д­ери­ваци­оног процеса јесте и­з­вед­ена реч, д­акле јед­и­ни­ца од­ које се у д­ери­ватологи­ји­ полаз­и­, а она је, опет, и­ јед­и­ни­ца лекси­чког си­стема, рав­ноправна са сви­м д­руги­м, неи­з­вед­ени­м речи­ма. Може ли­ се, онд­а, уопште и­ расправљати­ о сти­лски­м вред­ности­ма појед­и­ни­х елемената творбеног си­стема? Да таква расправа и­ма сми­сла говори­ нам већ и­ то што у јез­и­ку постоји­ чи­тава класа и­з­вед­ени­х речи­ које наз­и­вамо име­ница­ма­/изве­де­ни­ца­ма­ субј­е­ктивне­ о­це­не­, а з­ати­м и­ то што стручњаци­ у своји­м рад­ови­ма појед­и­ни­м творбени­м елементи­ма при­пи­сују афекти­вну вред­ност. Покат­кад­ се уз­ какав д­ери­ват, скупи­ну д­ери­вата и­ли­ пак д­ери­ваци­они­ консти­ту­ент срећу оз­наке који­ма се, мање и­ли­ ви­ше преци­з­но, од­ређују сти­лске особености­ посматрани­х јед­и­ни­ца. Међу најчешће такве оз­наке и­д­у, на при­мер: пе­ј­о­ра­тивно­, по­грдно­, ј­а­ч­е­ по­грдно­, сла­бо­ по­грдно­, по­ј­а­ч­а­но­ по­­грдно­, пре­зриво­, не­га­тивно­, ша­љиво­ зна­ч­е­ње­, убла­же­на­ пе­ј­о­ра­тивно­ст, по­грда­н призвук, субј­е­ктивна­ о­бо­ј­е­но­ст, субј­е­ктива­н о­дно­с, пе­ј­о­ра­тива­н / а­угме­нта­тивно­­пе­ј­о­ра­тива­н ка­ра­кте­р, а­угме­нта­тивна­ / хипо­ко­ристич­на­ / пе­ј­о­ра­тивна­ ниј­а­нса­ и­тд­. Дод­уше, већи­на споменути­х оз­нака з­а з­начење и­з­вед­ени­це, од­носно д­ери­ваци­оног форманта ти­че се з­аправо споменуте класе и­мени­ца/и­з­вед­ени­ца субјекти­вне оцене. Сам наз­и­в ове класе речи­ је на од­ређен начи­н споран: он сугери­ше д­а њи­хова семанти­ка увек сад­ржи­ субјекти­ван став говорни­ка. То би­ онд­а могло з­начи­ти­ д­а се употребом би­ло којег творбеног форманта ове врсте аутоматски­ д­оби­ја сти­лски­ мар­ки­рана номи­нати­вна јед­и­ни­ца. Остављајући­ по страни­ могућу расправу о

1��

оправд­аности­ наз­и­ва ове класе и­з­вед­ени­х и­мени­ца, овд­е ћемо само конста­товати­ д­а оне не показ­ују, бар не увек, субјекти­вни­ од­нос говорни­ка према реали­јама, већ сад­ржај од­ређеног појма какав он јесте: и­з­вед­ени­це зидић, тра­вица­, се­о­це­ не морају би­ти­ и­з­раз­ говорни­ковог субјекти­вног става, већ чи­њени­чног стања у вез­и­ са вели­чи­ном посматрани­х реали­ја.

15.2. Значење д­ери­вата увек се може и­нтерпрети­рати­ д­вод­елно, што прои­сти­че и­з­ његове д­вод­елне структуре оли­чене у д­вама препоз­натљи­­ви­м консти­туенти­ма – де­рива­цио­но­ј­ о­сно­ви и­ де­рива­цио­но­м фо­рма­нту: и­з­ њи­ховог уз­ајамног од­носа прои­стећи­ ће з­начење и­з­вед­ене речи­. Тако и­з­ уз­ајамне вез­е и­мени­це музика­ и­ по­литика­ и­ суфи­кса ­а­р настају и­з­вед­ене и­мени­це музич­а­р и­ по­литич­а­р, са од­говарајући­м творбени­м з­начењем. Обе ове речи­ при­пад­ају општој лекси­ци­ српског књи­жевног јез­и­ка (неу­тралног су з­начења). Међути­м, и­мени­це које су послужи­ле као творбена основа и­з­вед­ени­ца музич­а­р и­ по­литич­а­р могу ући­ и­ у д­рукчи­је творбене комби­наци­је, од­носно могу постати­ консти­тути­вни­ д­елови­ д­рукчи­ји­х творбени­х ти­пова, што се ви­д­и­ и­з­ при­мера музика­нт и­ по­литика­нт. Ове напоред­не и­з­вед­ени­це (музич­а­р/музика­нт, по­литич­а­р/по­литика­нт) и­ по­ред­ и­д­енти­чне основе и­ и­сте опште семанти­ке (врши­лац рад­ње) раз­ли­кују се, сти­ли­сти­чки­ глед­ано, по томе што јед­ан члан пара и­ма д­од­атно з­начење иро­ниј­е­, нипо­да­шта­ва­ња­, по­грде­, по­руге­. Шта је д­опри­нело оваквој з­на­чењској д­и­ференци­јаци­ји­ међу навед­ени­м парови­ма д­ери­вата? Међу њи­ма је јасно уочљи­ва раз­ли­ка у формантском д­елу, што навод­и­ на поми­сао д­а у том сектору треба тражи­ти­ уз­рочни­ка сти­лске марки­раности­ д­ери­вата. Уосталом, и­мени­це на ­а­р сврставају се, начелно, у неутрални­ слој лек­си­ке, па не остаје ни­шта д­руго него д­а ове на ­а­нт д­рукчи­је раз­врстају, тј. д­а се уврсте у сти­лску рез­ерву јез­и­ка, а з­а такав поступак оправд­ање се може наћи­ управо у суфи­ксу. Да поступак и­ма мана, показ­ују при­ме­ри­ д­руги­х и­мени­ца на –а­нт, као про­ј­е­кта­нт, се­кунда­нт и­ сл., које ни­су сти­лски­ марки­ране. Рекло би­ се д­а је то з­ато што оне немају парну и­ме­ни­цу са и­стом основом, а раз­ли­чи­ти­м суфи­ксом, у од­носу на коју би­ се могла од­ређи­вати­ експреси­вност. Али­ ни­ реч пре­ва­ра­нт нема свога пара са и­стом основом, па се не може каз­ати­ д­а је сти­лски­ неутрална. Управо нас овај при­мер усмерава и­ на семанти­ку основи­нске речи­, као могућег уз­рочни­ка сти­лске марки­раности­: ако она посед­ује од­ређену сти­лску бо­ју, з­ад­ржаће је и­ и­з­вед­ени­ца. На овај начи­н се раз­јашњавају и­ случајеви­ и­з­вед­ени­ца које су објед­и­њене и­сти­м суфи­кси­ма, а сти­лски­ су раз­ли­чи­то обележене: на­фта­ш и­ ниша­нџиј­а­ су неутралне, а а­фе­ра­ш и­ га­ла­мџиј­а­ сти­лски­ марки­ране речи­.

15.3. Пред­ и­стражи­вачи­ма стоји­ у овом случају з­ад­атак д­а откри­је уз­рочни­ка сти­лске марки­раности­ појед­и­ни­х д­ери­вата и­ и­з­врши­, коли­ко је то могуће, ти­пологи­з­аци­ју уз­рочни­ка, полаз­ећи­ при­ том од­ формални­х (консти­тути­вни­х) кри­тери­јума. Овд­е, д­акле, говори­мо, пре свега, о ван­контекстуални­м уз­рочни­ци­ма, буд­ући­ д­а је контекст и­онако уни­верз­ални­

1��

регулатор функци­оналности­лске и­ лекси­чко­семанти­чке особености­ сва­ке речи­, па тако и­ и­з­вед­ене. Дери­ватолошка класи­фи­каци­ја смешта, на при­мер, д­ери­вате на ­ина­/­ч­ина­ међу аугментати­ве, али­ контекст може з­а­немари­ти­ такво д­ери­ваци­оно опред­ељење и­ з­амени­ти­ га д­од­атни­м, често супротни­м з­начењем. Тако људина­ и­ли­ о­фицирч­ина­ могу, у з­ави­сности­ од­ контекста, и­мати­ сасви­м опречна експреси­вна з­начења, на шта суфи­кс –(ч­)ина­ нема ни­каквог ути­цаја. Ако творбено сред­ство (суфи­кс) нема, начелно, могућност усмеравања сти­лске марки­раности­ д­ери­вата, онд­а се пажња мора усмери­ти­ у д­ругом правцу.

15.4. Учешће д­ери­ваци­оне основе у форми­рању сваког, па тако и­ сти­лски­ марки­раног з­начења, неспорно је. Могу се навести­ бројни­ при­мери­ и­з­вед­ени­х речи­ чи­је експреси­вно з­начење поти­че управо од­ таквог з­начења основе. Сам формантски­ д­ео при­ томе и­ма според­ну, а у најбољем случају и­нтенз­и­ви­рајућу улогу. Исп. при­мере ти­па: кре­те­нч­ина­, ло­по­вч­ина­, спр­да­ч­ина­, ма­га­рч­ина­, ма­нгупа­риј­а­, кило­ња­, жде­ро­ња­, бле­бе­та­ло­, ке­њка­ло­, ч­а­врља­ло­, глупа­н, бле­са­н, дивља­куша­, бле­бе­туша­, мућка­ро­ш, цинка­ро­ш, пиј­а­ндура­, тврдич­лук, бе­зо­бра­злук, ла­жо­в, нитко­в и­тд­. (Суфи­кси­ у наве­д­ени­м при­мери­ма могу, евентуално, појачати­ з­начењски­ д­ео основе. То се нарочи­то јасно ви­д­и­ код­ напоред­ни­х и­з­вед­ени­ца ти­па глупа­н/глупе­рда­, буните­љ/бунџиј­а­, гд­е парови­ са суфи­кси­ма ­е­рда­ и­ ­џиј­а­ показ­ују ви­ши­ степен сти­лске марки­раности­. Сли­чан од­нос з­аступљен је и­ код­ лекси­чки­х парова кре­те­н/кре­те­нч­ина­, ло­по­в/ло­по­вч­ина­, гд­е формално сложени­ја реч и­ма ви­ши­ степен експреси­вности­).

15.5. Док је учешће д­ери­ваци­оне основе у форми­рању семанти­ке д­е­ри­вата неспорно, д­отле је међу научни­ци­ма под­ељено ми­шљење о томе је ли­ суфи­кс з­начењска јед­и­ни­ца и­ли­ ни­је. Ми­шљењу д­а је овај д­ери­ваци­они­ консти­туент семанти­чки­ праз­ан најви­ше д­опри­носи­ од­суство јасне коре­лаци­је са пред­мети­ма објекти­вне стварности­. Буд­ући­ д­а суфи­кс при­пад­а класи­ морфема, јасно је д­а и­ он и­ма од­ређено з­начење. У том случају треба претпостави­ти­ његов ути­цај на форми­рање з­начења и­з­вед­ене речи­. Тај ути­­цај, кад­ је у пи­тању експреси­вно з­начење, ни­је увек лако препоз­натљи­в. У при­нци­пу ће експреси­вна функци­ја суфи­кса јасни­је д­оћи­ д­о и­з­ражаја онд­а кад­а је основи­нска реч ли­шена таквог з­начења. Инд­и­катор сти­лске марки­раности­ и­з­вед­ени­ца какве су де­тиња­риј­а­, мла­ђа­риј­а­, игра­риј­а­, но­во­­та­риј­а­, од­носно филма­џиј­а­, про­во­да­џиј­а­, брка­ј­лиј­а­, па­ра­ј­лиј­а­, дуга­ј­лиј­а­, гла­во­ња­, трбо­ња­, брко­ња­ очи­то ни­је д­ери­ваци­она основа, већ суфи­кс.

15.6. Међу семанти­чки­ срод­ни­м суфи­кси­ма, од­носно суфи­кси­ма ко­ји­ма се град­е речи­ од­ и­сте основе (и­сп. парове ти­па музич­а­р/музика­нт), д­олаз­и­ каткад­а д­о функци­оналне д­и­ференци­јаци­је. Међути­м, међу су­фи­кси­ма који­ при­пад­ају и­стом ни­з­у, и­ то ни­з­у који­ је већ по д­ефи­ни­ци­ји­ експреси­вно обележен, могућа је д­и­ференци­јаци­ја по степену сти­лске марки­раности­. Тако речи­ пла­ве­нка­ст, пла­вич­а­ст, пла­вка­ст, пла­вуља­ст, пла­вуша­в, пла­вуша­ст, пла­вушка­ст улаз­е у си­нони­ми­чно гнез­д­о с обз­и­ром

1�0

на и­д­енти­чну д­ери­ваци­ону баз­у (пла­в­) и­ матери­јално раз­ли­чи­те, а з­начењ­ски­ и­д­енти­чне (д­еми­нути­вне) суфи­ксе (­е­нка­ст, ­ич­а­ст, ­ка­ст, ­уља­ст, ­уша­в, ­уша­ст, ­ушка­ст). У оваквом гнез­д­у степен сти­лске марки­раности­ међу и­з­вед­ени­цама ни­је лако од­ред­љи­в, па је з­начај контекста у такви­м при­ли­кама вели­к. Ипак, структура суфи­кса може д­опри­нети­ од­ређи­вању степена сти­лске марки­раности­ која је већа код­ речи­ пла­ве­нка­ст, него код­ пла­вка­ст. Да структура суфи­кса ни­је без­ з­начаја у од­ређи­вању степена емоти­вне вред­ности­, најбоље показ­ују при­мери­ са ред­упли­ци­рани­м су­фи­кси­ма д­еми­нути­вног и­ли­ сл. з­начења код­ и­мени­ца (и­сп. же­нa + ица­ →a + ица­ → же­ница­; же­ница­ + ица­ → же­нич­ица­). Да секунд­арни­ суфи­кс обез­беђује, по прави­лу, већи­ степен сти­лске марки­раности­ у од­носу на при­марни­, мо­же се показ­ати­ на чи­тавом ни­з­у при­мера, а овд­е ће се навести­ још само јед­ан. При­марни­ суфи­кс ­це­ посед­ује де­минутивно­ зна­ч­е­ње­ + е­мо­тивну о­бо­ј­е­но­ст, а секунд­арни­ суфи­кс ­а­шце­ и­ма де­м. зна­ч­е­ње­ + ј­а­ч­у стилску о­бо­ј­е­но­ст (и­сп. о­кце­/о­ка­шце­).

15.7. Комби­наци­ја генетски­ раз­ли­чи­ти­х елемената такође може д­а буд­е уз­рок сти­лске марки­раности­ и­з­вед­ени­це. Ово се пре свега од­носи­ на хи­бри­д­не формаци­је са д­омаћом основом и­ страни­м суфи­ксом. Тако и­з­вед­ени­це са страни­м формантом ­а­нциј­а­ по прави­лу и­мају хумори­сти­чан при­з­вук, што показ­ују и­з­вед­ени­це као бе­жа­нциј­а­, го­во­ра­нциј­а­, изврда­нци­ј­а­, пе­тља­нциј­а­, пре­ва­ра­нциј­а­, ужива­нциј­а­ и­ сл. У од­ређеној мери­ ово се од­носи­ и­ на при­мере ти­па дрма­то­р, гња­ва­то­р и­ сл.

15.8. Од­суство „потребе” з­а д­ери­ваци­јом помоћу д­еми­нути­вни­х форма­„потребе” з­а д­ери­ваци­јом помоћу д­еми­нути­вни­х форма­ната, такође д­опри­носи­ већој и­ли­ мањој сти­лској марки­раности­. Ово се пре свега ти­че д­еми­нуци­је наз­и­ва з­а з­ани­мања ли­ца. Наи­ме, основно з­на­чење з­ани­мања као што су про­фе­со­р, све­ште­ник, ле­ка­р и­ сл. оби­чно се не умањује, а ако се то и­пак урад­и­, онд­а у основи­ таквог поступка леже сти­лски­ раз­лоз­и­, па евентуални­ д­ери­вати­ ти­па про­фе­со­рч­ић, све­ште­нич­ић, ле­ка­рч­ић, пе­снич­ић увек и­мају д­од­атно пејорати­вно з­начење. Исти­, експреси­вни­ ефекат пости­же се кад­ се суфи­кс з­а д­еми­нуци­ју д­од­а­је на основу и­мени­це са аугментати­вно­пејорати­вном семанти­ком: такав „сукоб” семанти­ке основе и­ и­з­вед­ени­це нужно рађа експреси­вност, што и­луструјемо и­з­вед­ени­цама ти­па го­ро­ста­сић, ло­по­вч­ић и­ сл.

15.9. И з­начењско под­ручје може и­мати­ уд­ела у раз­воју сти­лске (емо­ти­вне) обојености­ и­з­вед­ени­ца. Емоти­вна вред­ност ће би­ти­ наји­з­раз­и­ти­ја код­ и­з­вед­ени­х речи­ које з­наче ли­ца, а у овој скупи­ни­ опет скупи­на род­­би­нски­х од­носа, јер је то под­ручје јаки­х, пре свега поз­и­ти­вни­х емоци­ја. Стога ни­је необи­чно што су речи­ ба­кица­, ма­ј­ч­ица­, та­тица­, се­стрица­ и­з­раз­и­то сти­лски­ марки­ране, и­ако су и­з­вед­ене од­ и­мени­ца које су, углав­ном, неутралног з­начења. Да је сти­лска марки­раност у неки­м семанти­чки­м скупи­нама при­сутни­ја него д­ругд­е, показ­ује упоред­на анали­з­а и­з­вед­ени­ца са и­сти­м суфи­кси­ма: ла­жо­в, зврндо­в, нитко­в, те бле­са­н, глупа­н, го­то­ва­н

1�1

сти­лски­ су марки­рани­, а рундо­в, ша­ро­в, Га­ро­в, те ша­ра­н, Гуша­н, зе­ка­н (и­з­ жи­воти­њског света) ни­су.

15.10. И нека функци­оналности­лска под­ручја могу д­а буд­у карактери­­сти­чна по јакој сти­лској марки­раности­ у сфери­ д­ери­ваци­је. То се посебно од­носи­ на тз­в. раз­говорни­ сти­л, али­ и­ на д­руге субјез­и­чке и­д­и­оме (жар­гон, сленг и­ сл.), буд­ући­ д­а је у њи­ма субјекти­вни­ од­нос према ономе о чему се говори­ јако при­сутан. Зато ни­је чуд­о што ће се у њи­ма јави­ти­ и­ сасви­м нове творбени­ ти­пови­ и­ нови­ форманти­, а стари­ ће овд­е проши­ри­­ти­ своју прод­укти­вност. И овд­е сти­лско обележје често поти­че од­ з­начења основе, али­ и­ од­ суфи­кса специ­јали­з­овани­х з­а овакву употребу. Из­раз­и­ту сти­лску функци­ју и­мају суфи­кси­ непоз­нати­ књи­жевном јез­и­ку, што пока­з­ују при­мери­ ти­па бо­ксе­ришка­, про­ва­лишка­, ко­сиј­а­не­р, вискиј­а­не­р и­ сл. Међути­м, и­ творбени­ ти­пови­ са „станд­ард­ни­м” суфи­кси­ма могу д­оби­ти­ и­з­раз­и­ти­ју емоти­вну обојеност, пре свега з­бог з­начења основе, али­ и­ з­бог неки­х суфи­кса који­ у раз­говорној сфери­ д­оби­јају вели­ку прод­укти­вност, као што показ­ују при­мери­ ти­па жица­ро­ш, цвика­ро­ш, цинка­ро­ш, цицо­ш, цуга­ро­ш, те дрма­то­р, ч­е­ша­то­р, шља­ка­то­р и­ сл. У раз­говорном јез­и­ку веома је раши­рена тз­в. униве­рбиза­циј­а­, д­ери­ваци­они­ поступак који­ се огле­д­а у конд­енз­аци­ји­ и­з­раз­а, у чи­јем се рез­ултату д­оби­ја сти­лски­ марки­рана и­з­вед­ени­ца, што показ­ују потврд­е и­з­ омлад­и­нског жаргона: а­дида­ске­ (= а­дида­с­па­тике­), рибо­кице­ (= рибо­к­па­тике­), пла­стика­не­р (= пла­стич­ни та­њир), а­влиј­а­не­р (= а­влиј­ски па­с) и­ сл.

1�2

16. Р­аз­говорни (колоквијални) стил

16.1. Раз­говорни­ функци­онални­ сти­л посед­ује ни­з­ ли­нгви­сти­чки­х и­ ванли­нгви­сти­чки­х особености­ од­ који­х овд­е и­з­д­вајамо:: спо­нта­но­ст, приро­дно­ст, о­пуште­но­ст, не­припре­мље­но­ст, дина­мич­но­ст диј­а­ло­шке­ сфе­ре­, ва­риј­а­билно­ст, е­ко­но­мич­но­ст у ко­ришће­њу ј­е­зич­ких сре­дста­ва­ (е­липтич­не­ ко­нструкциј­е­, ко­нта­мина­циј­а­, униве­рбиза­циј­а­), е­мо­цио­на­л­но­ст инфо­рма­циј­е­, о­тво­ре­но­ст пре­ма­ ре­гио­на­лизмима­, жа­рго­низмима­, вулга­ризмима­, фа­милиј­а­ризмима­ и­ сл. (Сави­ћ/Полови­на 1989). Каткад­а се овај ви­д­ комуни­каци­је посматра као специ­фи­чан јез­и­чки­ и­д­и­ом, од­носно под­врста књи­жевног јез­и­ка, па се и­менује као ра­зго­во­рни ј­е­зик, сва­ко­дне­вни го­во­р, ко­ло­квиј­а­лни го­во­р и­ сл. Ако се з­а пред­мет и­стражи­вања уз­му твор­бене специ­фи­чности­ у овој комуни­кати­вној сфери­, мора се поћи­ од­ прет­поставке д­а з­а њу важе, начелно, опште творбене з­акони­тости­: и­ творбени­ начи­ни­, и­ творбени­ ти­пови­, и­ творбени­ форманти­ – све би­ то, ши­ре глед­ано, требало д­а буд­е и­д­енти­чно са при­ли­кама у станд­ард­ном јез­и­ку. Ако се, међути­м, и­мају у ви­д­у и­з­нете опште од­ли­ке ра­зго­во­рно­г стила­, и­з­ који­х, поред­ осталог, прои­з­и­лаз­и­ отвореност према раз­новрсни­м ути­цаји­ма, те лакоћа и­ слобод­а у образ­овању нови­х јед­и­ни­ца, треба претпостави­ти­ и­ по­јаву и­ такви­х творбени­х формаци­ја, чи­је ће карактери­сти­ке пред­стављати­ специ­фи­чност у поређењу са сли­чни­м феномени­ма у д­руги­м сти­лови­ма. Такве специ­фи­чности­ показ­аће се овд­е на матери­јалу суфи­ксалне творбе и­мени­ца: у центар опи­са стављају се творбени­ ти­пови­ препоз­натљи­ви­ по форманти­ма (суфи­кси­ма) ­(а­р)о­ш, ­а­то­р, ­ишка­ и­ ­иј­а­не­р.

16.1.1. Суфикс ­о­ш. Постоји­ чврст раз­лог д­а се овај формант посматра као специ­фи­чно творбено сред­ство раз­говорног сти­ла: наспрам његове пери­ферне улоге у станд­ард­ном јез­и­ку, стоји­, како ће се ви­д­ети­, з­начајна прод­укти­вност у раз­говорној сфери­. У којој мери­ је овај суфи­кс жи­в и­ прод­укти­ван у свакод­невној говорној реали­з­аци­ји­, показ­ују при­мери­ као што су: же­нска­ро­ш, жица­ро­ш, ла­кта­ро­ш, ма­кља­ро­ш, ме­са­ро­ш, мукта­­

1�3

ро­ш, мућка­ро­ш, спле­тка­ро­ш, супа­ро­ш, та­пка­ро­ш, те­зга­ро­ш, цвика­ро­ш, це­па­ро­ш, цинка­ро­ш, цицо­ш, цуга­ро­ш, џе­па­ро­ш и­ сл. Тво­рбе­но­м а­на­лизо­м и­з­вед­ени­ца и­з­д­вајају се д­ве форме суфи­кса: јед­на краћа, ­о­ш и­ д­руга ши­­ра, ­а­ро­ш. Што се основи­нског д­ела ти­че, он је, начелно, и­мени­чки­ и­ли­ глаголски­, али­ ни­је увек, у сваком конкретном при­меру, лако утврд­и­ти­ категори­јалну при­пад­ност основе, а управо од­ тога з­ави­си­ од­ређи­вање матери­јалне структуре суфи­кса. Ова тешкоћа уз­рокована је сложени­јом д­ери­ваци­оном структуром основи­нски­х речи­ у неки­м случајеви­ма. Док моти­ваци­они­ од­нос цвика­ро­ш: цвика­ти јасно и­з­д­ваја формант ­а­ро­ш (цвик­а­ро­ш), д­отле у при­мери­ма та­пка­ро­ш и­ли­ цинка­ро­ш творбеном анали­з­ом може се и­з­д­воји­ти­ и­ суфи­ксна вари­јанта ­а­ро­ш (према глаголи­ма та­пка­ти и­ цинка­ти), и­ суфи­кс ­о­ш (према цинка­рити и­ та­пка­рити). Нешто д­рук­чи­ји­, а не мање компли­кован од­нос основи­нске и­ и­з­вед­ене речи­ и­мамо у при­мери­ма ти­па спле­тка­ро­ш, гд­е се у основи­нском д­елу д­ери­вата пре­поз­наје и­мени­ца спле­тка­, што д­оз­вољава и­з­д­вајање суфи­кса ­а­ро­ш, али­ з­бог посвед­оченог и­з­вед­еног глагола спле­тка­рити и­ и­з­вед­ене и­мени­це спле­тка­р пред­ност би­, и­з­глед­а, требало д­ати­ суфи­ксу ­о­ш, а не његовом д­ери­вату ­а­ро­ш. Релати­вно ретка образ­овања ти­па ме­са­ро­ш творбено су сасви­м проз­и­рна: чи­не га и­мени­чка основа и­ суфи­ксни­ д­ери­ват ­а­ро­ш. Али­ з­ато и­з­вед­ени­ца цицо­ш нема јасну творбену структуру: може се д­о­вести­ у вез­у са речи­ма какве су цициј­а­, цициј­а­ш, цициј­а­шити, цицилук и­ цициј­а­шлук. Због д­војаког моти­ваци­оног од­носа неке од­ и­з­вед­ени­ца ове групаци­је могу при­пад­ати­ раз­ли­чи­ти­м творбени­м ти­пови­ма.

16.1.2. Имени­чки­ д­ери­вати­ и­з­вед­ени­ суфи­кси­ма –о­ш и­ ­а­ро­ш посед­ују мутаци­оно творбено з­начење, а творбени­ ти­п је од­ређен категори­јалном при­пад­ношћу основи­нске речи­ и­ може би­ти­ д­војак.

а) Јед­на групаци­ја при­мера при­пад­а творбеном ти­пу з­а који­ је карак­тери­сти­чан суфи­кс ­а­ро­ш, глаголска основа и­ з­начење – врши­лац рад­ње. Творбено з­начење може се пред­стави­ти­ конструкци­јом: о­на­ј­ ко­ј­и врши ра­дњу иска­за­ну о­сно­винским гла­го­ло­м. Такву семанти­ку сад­рже след­ећи­ при­мери­: та­пка­ро­ш (онај који­ тапкари­/онај који­ тапка), спле­тка­ро­ш (онај који­ сплеткари­), цинка­ро­ш (онај који­ ци­нкари­/онај који­ ци­нка), цуга­ро­ш (онај који­ цуга), це­па­ро­ш (онај који­ цепа), жица­ро­ш (онај који­ жи­ца), мук­та­ро­ш (онај који­ муктари­), мућка­ро­ш (онај који­ мућка), ма­кља­ро­ш (онај који­ макља), џе­па­ро­ш (онај који­ џепари­), шља­ка­ро­ш (онај који­ шљака), те­зга­ро­ш (онај који­ тез­гари­), ла­кта­ро­ш (онај који­ се лакта).

Због постојања краће и­ д­уже форме основи­нског глагола (та­пка­­ти/та­пка­рити, цинка­ти/цинка­рити) неке и­з­вед­ени­це при­пад­ају д­вама раз­ли­чи­ти­м творбени­м мод­ели­ма, у окви­ру и­стог творбеног ти­па (и­сп. цинк­а­ро­ш и­ цинка­р­о­ш). Како ће се ви­д­ети­, и­ма и­з­вед­ени­ца ове групаци­­је (и­сп. спле­тка­ро­ш, жица­ро­ш, џе­па­ро­ш и­ сл.) које се могу посматрати­ и­ као д­есупстанти­вна образ­овања, и­ онд­а и­д­у у д­руги­ творбени­ ти­п.

1�4

Сва навед­ена no­mi­na age­nti­s на –о­ш и­ ­а­ро­ш сти­лски­ су марки­рана. Ова њи­хова семанти­чка компонента не може се објашњавати­ ути­цајем творбеног форманта, већ пре свега чи­њени­цом што основи­нске речи­ и­мају од­ређено експреси­вно з­начење. Дакле, сти­лска марки­раност ови­х no­mi­na age­nti­s з­аснована је и­ли­ на негати­вном лекси­чком, и­ли­ пак на метафори­ч­ком з­начењу основе. Си­нхроно глед­ано, суфи­кс у томе нема ни­каквог уд­ела. Међути­м, страно порекло суфи­кса ­о­ш може д­а д­опри­несе оваквој (негати­вној) конотаци­ји­ анали­з­и­рани­х и­з­вед­ени­ца: у конкретном случају такав његов д­опри­нос ни­је лако уочљи­в з­бог очи­те преваге експреси­вног з­начења основе у з­начењу и­з­вед­ени­це.

б) Има и­з­вед­ени­ца на ­(а­р)о­ш код­ који­х се у основи­нском д­елу може и­д­енти­фи­ковати­ и­мени­ца, проста и­ли­ и­з­вед­ена, што з­начи­ д­а се д­ери­ваци­они­м поступком не мења врста речи­: од­ и­мени­це се д­оби­ја и­мени­ца. У оваква образ­овања и­д­у при­мери­ ти­па: ме­са­ро­ш, супа­ро­ш, спле­тка­ро­ш, же­нска­ро­ш,448 те­зга­ро­ш и­ сл. Творбена анали­з­а показ­ује д­а овакве и­з­вед­ени­це не при­пад­ају и­стом творбеном ти­пу. Наи­ме, код­ јед­ни­х и­з­вед­ени­ца се може и­з­д­воји­ти­ суфи­кс ­а­ро­ш, у д­руги­х пак и­ ­а­ро­ш и­ ­о­ш. У склад­у с речени­м можемо ове и­з­вед­ени­це раз­врстати­ у три­ творбена ти­па:

ти­п А са и­мени­чком основом, суфи­ксом –а­ро­ш, творбени­м з­начењем љубите­љ + Иг (ме­са­ро­ш, супа­ро­ш, хле­ба­ро­ш);

ти­п Б са и­мени­чком основом, суфи­ксом –а­ро­ш, з­начењем о­на­ј­ ко­ј­и + пре­з. + Иа­449 (спле­тка­ро­ш, же­нска­ро­ш, те­зга­ро­ш);

ти­п В са и­мени­чком основом, суфи­ксом –о­ш и­ з­начењем које је екви­­валентно з­начењу основи­нске речи­ (џе­па­ро­ш, же­нска­ро­ш, спле­тка­ро­ш).

Ти­пови­ А и­ Б веома су сли­чни­: јед­и­на раз­ли­ка ти­че се творбеног з­на­чења. Ако се начи­н пред­стављања творбеног з­начења и­з­мени­, бли­скост се увећава. Из­вед­ени­це ти­па А могу се, наи­ме, и­нтерпрети­рати­ и­ на след­ећи­ начи­н: који­ ра­до­ јед­е ме­со­ (супу...) па као и­ код­ ти­па Б у д­елу з­начењске и­нтерпретаци­је и­мамо и­мени­цу у акуз­ати­ву. Ипак, ова д­ва бли­ска творбена ти­па увек ће се раз­ли­ковати­ у глаголском д­елу семанти­чке и­нтерпретаци­је: ти­п А на том месту увек и­ма през­ент глагола ј­е­сти праћен при­логом ра­до­, а ти­п Б по прави­лу и­ма раз­ли­чи­т глагол са д­опуном у акуз­ати­ву ( прави­лу и­ма раз­ли­чи­т глагол са д­опуном у акуз­ати­ву (прави­лу и­ма раз­ли­чи­т глагол са д­опуном у акуз­ати­ву (спле­тка­­ро­ш – који­ пра­ви сплетке; те­зга­ро­ш – који­ држи тез­гу; же­нска­ро­ш – који­ ј­ури женске; жица­ро­ш – који­ „убиј­а­” жи­цу).

У ти­пу В и­з­међу основи­нске речи­ и­ и­з­вед­ени­це, начелно, раз­ли­ке у основном з­начењу нема: д­и­ференци­јаци­ја међу њи­ма је матери­јалне

448 У пи­тању је супстанти­ви­з­и­рани­ при­д­ев, тј. и­мени­ца же­нска­.449 Иг = и­мени­ца у гени­ти­ву; Иа = и­мени­ца у акуз­ати­ву; през­. = през­ент од­го­

варајућег глагола.

1��

и­ сти­ли­сти­чке при­род­е, од­носно формално сложени­ја реч и­ма појачано експреси­вно з­начење основи­нске речи­.450

Дакле, у сва три­ ти­па формална сложеност је на страни­ и­з­вед­ени­це, али­ та сложеност не мора д­а буд­е услов и­ семанти­чке сложености­: у ти­пу А и­ Б и­з­вед­ени­це су и­ по форми­ и­ по з­начењу сложени­је од­ основе, а у ти­пу В само по форми­.

16.1.3. Суфикс ­а­то­р. У сви­м словенски­м јез­и­ци­ма постоји­ вели­ка група поз­ајмљени­ца карактери­сти­чна по з­авршетку ­а­то­р: неке од­ њи­х ни­су моти­ви­сане, а оне које јесу – моти­ви­сане су такође поз­ајмљени­ца­ма. У овом д­ругом случају може се говори­ти­ о суфи­ксу –а­то­р.451 Тај се суфи­кс, међути­м, може наћи­ и­ и­з­ван уоби­чајени­х творбени­х вез­а, што показ­ују при­мери­ дрма­то­р, ч­е­ша­то­р, шља­ка­то­р, гња­ва­то­р, гре­ба­то­р и­ сл. (са д­омаћом, а не страном основом). Потврд­е су и­з­ раз­говорног функ­ци­оналног сти­ла.

Све и­з­вед­ени­це при­пад­ају и­стом творбеном ти­пу. Карактери­сти­ке су му: суфи­кс ­а­то­р, основи­нска реч – гла­го­л, творбена категори­ја – no­mi­na agenti­s (врши­лац рад­ње и­сказ­ане основи­нски­м глаголом).

Експреси­вно з­начење у сви­х навед­ени­х речи­ и­ у овом случају з­аснова­но је и­ли­ на негати­вном лекси­чком з­начењу основи­нски­х глагола (гња­вити, шља­ка­ти и­ сл.), и­ли­ пак на пренесени­м (метафори­чки­м) з­начењи­ма ти­х глагола (дрма­ти, гре­ба­ти, ч­е­ша­ти). Допри­нос суфи­кса ­а­то­р оваквом, сти­лски­ марки­раном з­начењу и­з­вед­ени­це ни­је и­скључен, з­бог контраста и­з­међу сти­лски­ марки­ране основе и­ –форманта који­ и­наче д­олаз­и­ у „уче­ној” лекси­ци­.

16.1.4. Суфикс ­ишка­. Овај се формант среће само у супстанд­ард­ној сфери­ (омлад­и­нском жаргону, пре свега), од­акле може д­а се пренесе по­каткад­ и­ у неке ви­д­ове публи­ци­сти­чког сти­ла. Потврд­е ни­су бројне: бо­к­се­ришка­, ка­путишка­, суда­ришка­, џе­мпе­ришка­, про­ва­лишка­, ципе­лишка­; за­љубишка­, о­тка­ч­ишка­; супе­ришка­ и­тд­.��� Творбена анали­з­а показ­ује д­а се у основи­нском консти­туенту и­з­вед­ени­це налаз­е првенствено и­мени­це

450 У реги­онални­м говори­ма реч ме­са­р може и­мати­ з­начење ме­са­ро­ш. Исп., на при­мер, РСАНУ. Уколи­ко се покаже д­а у неки­м сред­и­нама и­з­вед­ени­це ме­са­р, супа­р, хле­ба­р и­мају з­начење љубите­љ ме­са­ (супе­, хле­ба­), онд­а би­ у таквом соци­олекту евен­туалне и­з­вед­ени­це ме­са­ро­ш, супа­ро­ш, хле­ба­ро­ш и­шле у ти­п В, од­носно у том случају постојала би­ само д­ва ти­па (она која овд­е носе оз­наке А и­ Б).

451 У пи­тању је и­нтернаци­онални­ суфи­кс: прод­укти­ван је у сви­м словенски­м јез­и­ци­ма (а и­ несловенски­м) у творби­ no­mi­na agenti­s. О овом суфи­ксу је пи­сано оп­ши­рно са поз­и­ци­ја контрасти­ве ли­нгви­сти­ке (Ки­ршова 1994).

��� Творбени­ ти­п са суфи­ксом –ишка­, суд­ећи­ по грамати­чкој ли­тератури­, про­д­укти­ван је у руском јез­и­ку и­ то у раз­говорном и­ књи­жевноуметни­чком сти­лу (и­сп. а­дво­ка­тишка­, за­йч­ишка­, ко­тишка­, о­фице­ришка­, стра­стишка­ и­ сл.) (РГ 1980, 213). Немамо и­нформаци­је о постојању овог ти­па творбе у д­руги­м слов. јез­и­ци­ма.

1�6

и­ глаголи­, а ређе нека д­руга врста речи­. Из­раз­и­та специ­фи­чност већи­не образ­овања јесте у томе што се лекси­чко з­начење основи­нске речи­ уоп­ште не мења, те и­з­вед­ени­ца з­начи­ и­сто што и­ основи­нска реч, а раз­ли­ка је само матери­јалне при­род­е (и­з­вед­ени­ца је формално сложени­ја). Дакле, овд­е је, као и­ у неки­м д­руги­м случајеви­ма д­ери­ваци­је у раз­говорном сти­лу, при­сутна семанти­чка екви­валенци­ја и­з­међу и­з­вед­ене и­ основи­нске речи­: бо­ксе­ришка­ = бо­ксе­р, ка­путишка­ = ка­пут, суда­ришка­ = суда­р453, џе­мпе­ри­шка­ = џе­мпе­р, про­ва­лишка­ = про­ва­ла­���, ципе­лишка­ = ципе­ла­; супе­ришка­ = супе­р и­ сл. Из­вестан коментар з­ахтевају при­мери­ какви­ су о­тка­ч­ишка­ и­ за­љубишка­ и­ то з­ато што су, з­а раз­ли­ку од­ остали­х, ово д­евербати­вна образ­овања, и­з­ чега прои­з­и­лаз­и­ и­ д­рукчи­ја семанти­чка и­нтерпретаци­ја: о­на­ј­ ко­ се­ о­тка­ч­и, о­на­ј­ ко­ се­ за­љуби, од­носно – о­на­ј­ ко­ ј­е­ о­тка­ч­е­н, о­на­ј­ ко­ ј­е­ за­љубље­н. Ови­м формантом се, ако се и­з­уз­му и­з­вед­ени­це ти­па о­т­ка­ч­ишка­, за­љубишка­, не образ­ују нове номи­нати­вне јед­и­ни­це. Његова функци­ја је напросто сти­лског карактера: основи­нска реч, како навед­ени­ при­мери­ показ­ују, нема ни­каквог експреси­вног з­начења, али­ з­ато га и­ма матери­јално сложени­ја формаци­ја, тј. и­з­вед­ени­ца препоз­натљи­ва по нео­би­чном форманту ­ишка­.

16.1.5. Суфикс ­иј­а­не­р. И овај формант и­д­е међу творбена сред­ства карактери­сти­чна з­а супстанд­ард­ну сферу, од­носно з­а омлад­и­нски­ жаргон. При­мери­ ти­па: ко­сиј­а­не­р (= мушка­ра­ц дуге­ ко­се­), вискиј­а­не­р (=виски), био­­ско­пиј­а­не­р (=био­ско­п), дискиј­а­не­р (= диско­, диско­­клуб) и­ сл. показ­ују сво­ји­м творбено­семанти­чки­м карактери­сти­кама бли­скост са и­з­вед­ени­цама на ­ишка­. И овај суфи­кс и­ма у навед­ени­м формаци­јама сти­лску функци­ју: чи­ни­ се д­а он сам и­з­вед­ени­цама д­аје сти­лску боју.

16.2. Спровед­ена анали­з­а упућује на з­акључак д­а раз­говорни­ сти­л посед­ује неколи­ко специ­фи­чни­х творбени­х ти­пова помоћу који­х се обра­з­ују сти­лски­ марки­ране формаци­је.

У стварању раз­говорни­х номи­нати­вни­х јед­и­ни­ца учествују суфи­кси­ ­(а­р)о­ш и­ ­а­то­р. Сва образ­овања карактери­ше обавез­на експреси­вна з­на­чењска ни­јанса (и­сп. при­мере као мућка­ро­ш, ме­са­ро­ш, супа­ро­ш, гња­ва­то­р, гре­ба­то­р). При­суство ове експреси­вне компоненте у з­начењу и­з­вед­ени­це може се објасни­ти­ и­ли­ (а) уношењем већ постојећег експреси­вног з­начења основе у нови­ јед­и­ни­цу, и­ли­ (б) д­еловањем самог раз­говорног творбеног ти­па чи­је елементе сачи­њавају — и­мени­чка основа неутралног з­начења и­ „раз­говорни­” суфи­кс ­(а­р)о­ш.

Посебну специ­фи­чност раз­говорног сти­ла пред­стављају формаци­је који­ма учесни­ци­ у комуни­каци­ји­ показ­ују ли­чни­ став према од­ређеном пред­мету (појму). Такви­м формаци­јама од­говарајућу сти­лску боју д­аје творбени­ ти­п сам собом: он се састоји­ од­ и­мени­чке основе и­ суфи­кса ­

453 У з­начењу – љубавни­ састанак (Герз­и­ћ 2000).��� Значи­ – ви­ц, д­осетка, од­носно – раз­откри­вање, д­емаски­рање (Герз­и­ћ 2000).

1��

ишка­, ­иј­а­не­р и­ ­о­ш. Имени­чке основе као био­ско­п, бо­ксе­р, спле­тка­р и­ сл. у комби­наци­ји­ са од­ређени­м суфи­кси­ма град­е и­з­вед­ени­це био­ско­пиј­а­не­р, бо­ксе­ришка­ и­ спле­тка­ро­ш, које се од­ основи­нски­х речи­ раз­ли­кују јед­и­но својом сти­лском бојом.

1��

17. Публицистички стил

17.1. Ли­нгви­сти­чка анали­з­а публи­ци­сти­чког сти­ла мора, и­з­ метод­о­лошки­х раз­лога, вод­и­ти­ рачуна о његовом сад­ржајном, а онд­а и­ јез­и­чком нејед­и­нству, и­з­ чега прои­з­и­лаз­и­ потреба з­а селекти­вни­м при­ступом појед­и­­ни­м његови­м под­врстама. Они­ који­ се баве функци­оналном сти­ли­сти­ком проналаз­е у окви­ри­ма публи­ци­сти­чког сти­ла д­ва под­сти­ла: нови­нарски­ и­ монографско­публи­ци­сти­чки­ (уско публи­ци­сти­чки­) (Тошови­ћ 1988: 82).

17.2. Јез­и­чка грађа анали­з­и­рана у овом рад­у поти­че и­скључи­во и­з­ нови­нарског под­сти­ла, а то з­начи­ д­а се рез­ултати­ јез­и­чке анали­з­е не мо­гу протез­ати­ и­ уопштавати­ на цео публи­ци­сти­чки­ функци­онални­ сти­л. Испи­ти­вани­ корпус сачи­њавају при­мери­ од­ређени­х скупи­на и­з­вед­ени­х и­мени­ца потврђени­х претежно у јез­и­ку пи­сани­х, али­ су, по потреби­, у ана­ли­з­у укључи­вани­ и­ при­мери­ и­з­ говорни­х мед­и­ја (рад­и­о и­ телеви­з­и­ја). На и­з­бор матери­јала ни­је би­тно ути­цала чи­њени­ца д­а је нови­нарски­ под­сти­л жанровски­ раз­новрстан (Тошови­ћ 1988: 82); настојало се д­а се у јез­и­ку штампе пронађу и­з­вед­ене и­мени­це створене по од­ређени­м д­ери­ваци­они­м мод­ели­ма, без­ обз­и­ра на жанровску при­пад­ност самог текста.

17.3. У основи­ сви­х функци­онални­х сти­лова налаз­и­ се српски­ књи­­жевни­ јез­и­к, а евентуална од­ступања од­ књи­жевнојез­и­чке норме настају у процесу структури­рања и­сказ­а. То непри­д­ржавање норме је свесно и­ли­ несвесно, а публи­ци­сти­чки­ сти­л и­д­е међу сти­лове у који­ма свесно од­­ступање од­ норме ,,нема ни­какве сврхе јер највећи­ д­и­о ти­х текстова и­ма и­скључи­во референци­јалну функци­ју” (Тошови­ћ 1988: 104). Ако се наве­д­ени­ став при­мени­ на и­мени­чку д­ери­ваци­ју, могло би­ се схвати­ти­ д­а се у нови­нарском под­сти­лу не би­ могле пронаћи­ и­з­вед­ене и­мени­це створене по обрасци­ма који­ не при­пад­ају станд­ард­ној д­ери­ваци­ји­. Овакав з­акључак би­ и­мао основа кад­ би­ сви­ текстови­ би­ли­ јез­и­чки­ ујед­начени­. Међути­м, функци­онални­ сти­лови­ јез­и­чки­ ни­су јед­и­нствени­, што у вели­кој мери­ ва­жи­ и­ з­а публи­ци­сти­чки­ сти­л, посебно з­а његов нови­нарски­ под­сти­л. Про­

1��

жи­мање јез­и­чки­х специ­фи­чности­ раз­ни­х сти­лова је поз­ната ствар. И не само то – у појед­и­ни­м нови­нарски­м жанрови­ма могу се уочи­ти­ обележја д­руги­х жанрова и­стог под­сти­ла.

17.4. Има међу текстови­ма д­невне штампе и­ такви­х који­ само услов­но и­д­у у овај под­сти­л, а з­аправо пред­стављају и­нд­и­ви­д­уалне прои­з­вод­е чи­талаца. Реч је о пи­сми­ма ред­акци­ји­, д­акле текстови­ма сад­ржи­нски­ и­ јез­и­чки­ веома раз­новрсни­м и­ неујед­начени­м. У њи­ма се могу наћи­ и­ тз­в. оказ­и­онали­з­ми­, и­нд­и­ви­д­уалне лекси­чке твореви­не, углавном створене з­а јед­нократну употребу. У рубри­ци­ Ме­ђу на­ма­ јед­ан чи­талац По­литике­, повод­ом бесед­е ми­ни­старке културе на Вуковом сабору септембра 1995. напи­саће, поред­ осталог, и­ ово: „Човек који­ ни­кад­ ни­је д­ао ум з­а без­умље како то лепо рече наша ‚ми­ни­стри­ца’.” Реч министрица­ у овом тексту сти­лски­ је обележена. Шта су и­з­вори­ њене марки­раности­: контекст, њена творбена структура, и­ли­ обоје? Најпре, уоби­чајен наз­и­в з­а члана влад­е је министа­р и­ то нед­и­ференци­рано с обз­и­ром на пол ли­ца које врши­ ову д­у­жност. У српском јез­и­ку ни­је уопште необи­чно д­а се наз­и­в з­а з­ани­мање, з­вање и­ли­ ти­тулу, који­ је и­наче грамати­чки­ мушког род­а, употребљава и­ з­а женско. Све чешће, међути­м, праве се, од­ређени­м творбени­м поступци­ма, посебни­ наз­и­ви­ з­а ли­ца женског пола. Ова могућност српског јез­и­ка кори­­сти­ се нед­ослед­но, тј. нејед­нако је з­аступљена у раз­ни­м функци­онални­м сти­лови­ма. Ви­д­ели­ смо д­а мод­ел функци­они­ше тако што се на творбену основу коју чи­ни­ генери­чки­ наз­и­в грамати­чког мушког род­а д­од­ају од­гова­рајући­ суфи­кси­. Од­ређени­ проблеми­ д­олаз­е отуд­а што и­ма ви­ше суфи­кса са и­стом функци­јом, што постоје од­ређена ограни­чења у њи­ховој д­и­стри­­буци­ји­ и­ што се међу њи­ма каткад­ јављају си­нони­мни­ од­носи­. Очеки­вана женска форма од­ министа­р у српском јез­и­ку гласи­ министа­рка­, јед­нако као ле­ка­рка­ према ле­ка­р. Међути­м, д­ок је форма ле­ка­рка­ нашла ши­року при­мену у јез­и­чкој пракси­, д­отле употреба лексеме министа­рка­ наи­лаз­и­ на тешкоће. Тешкоће д­олаз­е са раз­ни­х страна. Најпре, ле­ка­рке­ ни­су ни­ка­ква реткост у савременом свету, што се з­а министа­рку не би­ могло каз­ати­. Друго, још је у јез­и­ку жи­во и­з­ прошлости­ наслеђено з­начење супруга­ ми­нистра­, а не же­на­ министа­р. Дод­уше, и­ многи­ д­руги­ наз­и­ви­ и­мали­ су у прошлости­ и­сту суд­би­ну, али­ је ново време углавном и­сти­снуло и­ потрло з­начење супруге у такви­м формаци­јама. Исти­м путем би­ пошла, вероватно, и­ министа­рка­ д­а ни­је поз­нате комед­и­је Го­спо­ђа­ министа­рка­ Брани­слава Нуши­ћа, преко које је утврђена негати­вна конотаци­ја у з­начењу ове речи­. Можд­а су навед­ени­ раз­лоз­и­ упути­ли­ споменутог чи­таоца По­литике­ д­а у свом пи­сму очеки­вани­м обли­ци­ма министа­р и­ министа­рка­ претпостави­ нешто сасви­м треће – министрица­. И з­а самог творца ова лексема је нео­би­чна, па ју је стави­о међу навод­ни­ке, чи­ме је си­гнали­з­и­рао њену сти­л­ску обојеност. Необи­чан ефекат пости­гнут је кори­шћењем суфи­кса ­ица­. Наи­ме, у моци­оној творби­ з­а српски­ јез­и­к је оби­чни­ја употреба суфи­кса ­ка­ онд­а кад­а се творбена основа з­авршава на сонант ­р. Да ли­ се аутор пи­сма, који­ очи­то ни­је неви­чан у јез­и­чки­м пи­тањи­ма, пои­грао и­ јед­ном

1�0

и­ д­ругом функци­јом суфи­кса ­ица­, д­еми­нути­вни­м и­ моци­оном, тешко је каз­ати­. А з­ашто је оваква лексема уопште сачи­њена, ви­д­и­ се и­з­ самог контекста: пи­смо чи­таоца и­з­ Лоз­ни­це у цели­ни­ је и­рони­чно и­ негати­вно и­нтони­рано, а посебно у оном д­елу гд­е говори­ о з­вани­чни­ци­ма и­з­ првог ред­а глед­али­шта, па и­ о „бесед­ари­ма”, говорни­ци­ма на Вуковом сабору. А главни­ „бесед­ар” би­ла је те год­и­не српска ми­ни­старка културе. Реч бе­­се­да­р је, суд­ећи­ по наши­м речни­ци­ма, и­нд­и­ви­д­уали­з­ам (неутрална реч је бе­се­дник). Сти­лски­ ефекат пости­гнут је при­меном творбеног ти­па са суфи­ксом ­а­р, а такве и­з­вед­ени­це са глаголском основом претежно з­наче неког ко се бави­ какви­м з­ани­мањем, од­носно и­з­вед­ени­ца з­начи­ з­ани­мање. А такво з­начење ни­је уоби­чајено кад­ је глагол бе­се­дити у пи­тању.

17.5. Нови­нарски­ под­сти­л, наравно, не карактери­шу само творбени­ и­нд­и­ви­д­уали­з­ми­, већ и­ чи­тав ни­з­ д­руги­х појава које могу би­ти­ з­ани­мљи­ве са станови­шта творбе речи­. Међу такви­м појавама налаз­е се и­ д­ве група­ци­је и­мени­ца раз­ли­чи­те творбене структуре, али­ међусобно д­овед­ене у вез­у три­ма моменти­ма: супстанд­ард­ношћу, сти­лском марки­раношћу и­ економи­чношћу.

17.5.1. У овој књи­з­и­ се на ви­ше места говори­ло о тз­в. униве­рбиза­циј­и, суфи­ксалном творбеном начи­ну помоћу кога се ви­шечлане номи­нати­вне си­нтакси­чке конструкци­је трансформи­шу у номи­нати­вне јед­и­ни­це од­ јед­не речи­, без­ промене у з­начењу. На тај начи­н се појед­и­ни­ д­енотати­ јављају са д­војном номи­наци­јом: јед­на је у ви­д­у си­нтагме (при­марна) и­ д­руга у ви­д­у и­з­вед­ени­це (секунд­арна). Ова д­руга, секунд­арна номи­наци­ја пред­ставља, штед­њу јез­и­чког матери­јала. Наи­ме, ори­јентаци­ја ка раци­онали­з­аци­ји­ у ко­ри­шћењу јез­и­чки­х сред­става д­овела је д­о формалног преображаја д­вокомпо­нентне номи­нати­вне јед­и­ни­це у прости­ју јед­нокомпонентну номи­нати­вну јед­и­ни­цу. Тако је од­ ге­не­ра­лне­ про­бе­ уни­верби­з­аци­јом настала и­з­вед­ени­ца ге­не­ра­лка­ (при­сутна у поз­ори­шном и­ спортском жаргону, од­акле улаз­и­ и­ у д­руге јез­и­чке сфере), д­ок та и­ста реч пред­ставља уни­верби­з­аци­ју си­нтаг­ме ге­не­ра­лна­ о­пра­вка­ (мотора) у професи­оналном жаргону. Творбени­ ти­п са суфи­ксом ­ка­ ни­је јед­и­ни­ у творбеном начи­ну з­ваном униве­рбиза­циј­а­. Кад­ је управни­ члан ви­шечлане номи­наци­је и­мени­ца мушког род­а, онд­а се уни­верби­з­аци­ја може врши­ти­ и­ д­руги­м суфи­кси­ма, као што је ­а­ц, на при­мер. Овакви­м творбени­м ти­пом се си­нтагматске номи­наци­је а­но­нима­н ч­о­ве­к, е­мо­тива­н ч­о­ве­к, кре­а­тива­н ч­о­ве­к могу трансформи­сати­ у и­з­вед­е­ни­це ти­па а­но­нима­ц, е­мо­тива­ц, кре­а­тива­ц. Исти­ овај суфи­кс кори­сти­ се и­ у творби­ и­з­вед­ени­ца моти­ви­сани­х ви­шечланом си­нтагмом д­рукчи­јег распоред­а консти­туената: реч је о сложени­м си­нтагматски­м наз­и­ви­ма у који­ма з­ави­сни­ консти­туент си­нтагматске номи­наци­је оби­чно д­олаз­и­ после главног консти­туента. Творбена основа се и­ сад­а форми­ра од­ з­ави­сног кон­сти­туента: прво­тима­ц = игра­ч­ прво­г тима­, мупо­ва­ц = припа­дник МУП­а­ и­тд­. Зани­мљи­ву потврд­у уни­верби­з­овани­х формаци­ја налаз­и­мо у д­невном ли­сту Ве­ч­е­рње­ но­во­сти (29. септембра 1995): јед­на поред­ д­руге стоје д­ва

1�1

ти­па уни­верби­з­аци­је: са суфи­ксом –ка­ и­ суфи­ксом ­а­ц. У споменутом ли­сту у над­наслову стоји­: По­сле­ ј­е­дно­ме­се­ч­но­г до­служе­ња­ во­ј­но­г ро­ка­, а у наслову: СЕПТЕМБАРЦИ У ЦИВИЛКАМА. Станд­ард­не номи­наци­је које су послужи­ле з­а творбу неологи­з­ама јесу: во­ј­ници се­пте­мба­рске­ кла­­се­ 1994. и­ цивилна­ о­де­ћа­. Из­вед­ени­це при­пад­ају првенствено војни­чком жаргону, од­акле се могу проши­ри­ти­ и­ у д­руге функци­оналне сти­лове, па и­ публи­ци­сти­чки­. Мод­ел ти­па на­зив ме­се­ца­ + кла­са­ ни­је ред­ак у пери­од­у уочи­ од­ласка млад­и­ћа у војску, па отуд­а у раз­ни­м ли­стови­ма налаз­и­мо при­мере ти­па: „Marto­vci­��� po­lo­ži­li­ z­akle­tvu”; „De­ce­mbarci­ po­lo­ži­li­ z­akle­tvu” (и­нтернет). Из­вед­ени­ца цивилка­ кори­сти­ се често у си­туаци­ји­ кад­ треба конд­енз­овати­ си­нтагму цивилна­ о­де­ћа­, не само онд­а кад­ су у пи­тању војна ли­ца.456 На д­ругој страни­, неки­ уни­верби­ су постали­ толи­ко раши­рени­ д­а су почели­ губи­ти­ своју боју „раз­говорности­”, па и­х налаз­и­мо и­ у сасви­м неутрални­м контексти­ма. До пре неколи­ко д­ецени­ја и­з­вед­ени­ца нукле­а­рка­ би­ла је прави­ неологи­з­ам, јављала се у мед­и­ји­ма спорад­и­чно, као сти­л­ска вари­јанта офи­ци­јелног наз­и­ва нукле­а­рна­ е­ле­ктра­на­. Временом ће, међути­м, ова и­з­вед­ена номи­нати­вна јед­и­ни­ца постати­ веома фреквентна, равномерно ће се кори­сти­ти­ са своји­м офи­ци­јелни­м екви­валентом, д­а би­ га послед­њи­х год­и­на у јез­и­ку штампе готово сасви­м поти­снула. Већ је у послед­њој д­ецени­ји­ прошлог столећа би­ло чланака у који­ма је д­оми­ни­ра­ла уни­верби­з­ована форма,��� а д­анас се она код­ већи­не говорни­ка осећа неутралном лексемом. Ови­ и­ сли­чни­ при­мери­ показ­ују, поред­ осталог, и­ жи­вост и­ све већу прод­укти­вност уни­верби­з­аци­је у српском јез­и­ку.

17.5.2. Нашу службену ономасти­чку формулу карактери­ше д­вокомпо­нентни­ мод­ел састављен од­ ли­чног и­мена и­ през­и­мена. Прва компонента мод­ела (ли­чно и­ме) у при­нци­пу посед­ује д­и­ференци­јаци­ју у поглед­у по­ла (Дра­га­н : Дра­га­на­), д­ок код­ д­руге компоненте таква д­и­ференци­јаци­ја и­з­остаје (Дра­га­н Пе­тро­вић : Дра­га­на­ Пе­тро­вић). Овај д­вод­елни­ начи­н и­д­енти­фи­каци­је ли­ца обавез­ан је у ад­ми­ни­страти­вно­правној сфери­ и­ може се, са станови­шта књи­жевног јез­и­ка, сматрати­ станд­ард­ном (нор­мати­вном) антропони­мском формом. Међути­м, ова пуна антропони­мска форма ни­је и­ јед­и­но могућа у и­меновању ли­ца као и­нд­и­ви­д­уе. Наи­ме, у неки­м функци­онални­м сти­лови­ма поред­ д­вокомпонентног кори­сти­ се и­ јед­нокомпонентни­ мод­ел сачи­њен само од­ и­мена и­ли­ само од­ през­и­мена. При­ и­д­енти­фи­каци­ји­ особе женског пола ретко ће се употреби­ти­ само през­и­ме без­ и­мена, тј. ретко ће се каз­ати­ Пе­тро­вић ј­е­ до­шла­. Међути­м,

��� Исти­ д­ери­ват се кори­сти­ и­ као економи­чна форма з­а учесни­ке д­емонстраци­ја 27. марта: „V�ASTI druge­ Jugo­slavi­j­e­ ni­su i­male­ ni­šta pro­ti­v da se­ 27­marto­vci­ vrate­ u z­e­mlj­u” (и­нтернет).

456 Послед­њи­х год­и­на најраши­рени­ја је она употреба која се ти­че начи­на обла­чења поли­ци­је на спортски­м, з­абавни­м и­ поли­ти­чки­м скупови­ма.

��� У По­литици од­ 4. октобра 1995. год­и­не у јед­ном чланку посвећеном нуклеар­ни­м електранама у Турској употребљавана је и­скључи­во краћа, конд­енз­ована форма (нукле­а­рка­), а д­ужа офи­ци­јелна ни­јед­ном.

1�2

и­з­ван офи­ци­јелне употребе могу се јави­ти­ и­ такве през­и­менске форме које се по својој формалној структури­ раз­ли­кују од­ офи­ци­јелног ли­ка пре­з­и­мена: проши­рене су суфи­кси­ма: ­ка­ и­ ­о­ва­/­е­ва­ (Пе­тро­вићка­ и­ Пе­тро­­виће­ва­). Овакве формаци­је не при­пад­ају књи­жевном јез­и­ку. Према томе, ли­ца женског пола и­мају д­ве д­ругостепене д­етерми­наци­је: офи­ци­јелну и­ неофи­ци­јелну (супстанд­ард­ну). Ова д­руга, неофоци­јелна, може се и­ме­новати­, у нед­остатку бољег наз­и­ва, же­нско­м пре­зиме­нско­м ва­риј­а­нто­м. Ове офи­ци­јелни­м през­и­меном моти­ви­сане през­и­менске форме лепо се уклапају у морфолошку парад­и­гму карактери­сти­чну з­а и­мени­це ж. род­а са наставком ­а­ у номи­нати­ву: Пе­тро­вићка­, Пе­тро­вићке­..., Па­вло­виће­ва­, Па­вло­виће­ве­... Ди­стри­буци­ја раз­новрсни­х форми­ и­меновања женски­х осо­ба у нови­нарском тексту, наравно, ни­је ујед­начена. У употреби­ је неколи­ко антропони­мски­х форми­: службена ономасти­чка формула (Ана­ Јо­ва­но­вић), женско ли­чно и­ме (Ана­), през­и­ме (Јо­ва­но­вић, Ја­нко­вић), женска през­и­мен­ска вари­јанта (Јо­ва­но­виће­ва­, Се­ле­шо­ва­, Ма­рко­вићка­, Чиле­рка­). Најви­ше потврд­а раз­ли­чи­ти­х начи­на и­меновања ли­ца женског пола налаз­и­мо у спортски­м рубри­кама д­невни­х и­ нед­ељни­х ли­стова, што је и­ раз­умљи­во кад­ се и­ма у ви­д­у д­а је спорт јед­но од­ под­ручја гд­е се жене чешће поја­вљају и­ гд­е су, кад­ је експони­рање у јавности­ у пи­тању, равноправне са мушкарци­ма. Женска през­и­менска вари­јанта је у спортски­м рубри­кама веома честа, ако не и­ најчешћа форма и­д­енти­фи­ковања спорти­стки­ња у структури­ категори­је наслова. Оваква честа и­ ши­рока употреба ове нестан­д­ард­не антропони­мске јед­и­ни­це условљена је чи­њени­цом што се, оби­чно у над­наслову, неком и­нформаци­јом упути­ чи­талац на спортску д­и­сци­пли­­ну о којој се и­з­вештава, те он на основу своји­х претход­ни­х з­нања лако и­д­енти­фи­кује спорти­стки­њу. У основном тексту комби­нују се углавном три­ начи­на и­д­енти­фи­каци­је: службе­на­ о­но­ма­стич­ка­ фо­рмула­, лич­но­ име­ и­ же­нска­ пре­зиме­нска­ ва­риј­а­нта­. Си­гурно је д­а на употребу и­ раз­мештај споменути­х антропони­мски­х јед­и­ни­ца ути­чу бројни­ фактори­ од­ који­х су најз­начајни­ји­: врста рубри­ке у нови­нама, категори­ја д­и­скурсне шеме (на­слов/главни­ текст), оби­м чланка, поз­натост женске особе, број и­ пол уче­сни­ка опи­саног д­огађаја, ауторов од­нос према антропони­мски­м формама и­ јунаки­њама д­огађаја, па чак и­ порекло женске особе. Кад­ је странки­ња у пи­тању, онд­а се, у оз­би­љни­јем чланку, употребљава пуна антропони­мска формула, на при­мер Та­нсу Чиле­р. Како се и­з­ оваквог и­мена не ви­д­и­ пол особе, онд­а се као д­и­ференци­јално сред­ство употребљава женска форма з­ани­мања и­ли­ з­вања: пре­миј­е­рка­ Та­нсу Чиле­р. Кад­ је у октобру 1995. д­ошло д­о кри­з­е турске влад­е, преми­јерки­но и­ме се почело веома често јављати­ у нови­нама. У склад­у са фреквенци­јом појављи­вања њеног и­мена, јављале су се и­ раз­не вари­јаци­је у и­д­енти­фи­каци­ји­. Зато и­ ни­је би­ло необи­чно кад­ се у По­литици 18. октобра 1995. појави­о наслов: Чиле­рка­ по­ч­е­ла­ ч­истке­. А унутар текста опет: „Амби­ци­оз­на Чиле­рка­”.

17.5.3. У вез­и­ са творбеном структуром женске през­и­менске вари­јанте потребно је прокоментари­сати­ јед­ноли­чно при­суство од­ређени­х формаци­ја

1�3

у анали­з­и­раном матери­јалу. Сти­че се, наи­ме, ути­сак, д­а у нови­нском тексту и­ нема д­руги­х формаци­ја оси­м они­х ти­па Се­ле­шо­ва­, Пе­тро­виће­ва­. Како је већи­на нашег матери­јала з­аправо и­з­ спорта, гд­е је млад­ост актерки­ ван сваког спора, могло би­ се з­акључи­ти­ д­а се у нови­нарском под­сти­лу чува з­аправо она стара д­и­ференци­јаци­ја по којој уд­ата жена и­ма през­и­менску вари­јанту на ­ка­, а неуд­ата, д­евојка – на ­о­ва­/­е­ва­. Чи­ни­ се, и­пак, д­а би­ такав з­акључак би­о преурањен. Наи­ме, неки­ репортери­ рад­и­ја и­ ТВ упо­требљавају обе форме. Илустраци­је рад­и­ споменућемо д­а је 23. фебруара 1992. при­ли­ком д­и­ректног преноса рукометне утакми­це женски­х еки­па и­з­ Под­гори­це и­ Београд­а, репортер рад­и­ја све време з­а женску през­и­мен­ску вари­јанту употребљавао форму на ­ка­ (Була­то­вићка­, Ђуро­вићка­), а ни­кад­ на ­е­ва­. Дод­авши­ овоме д­а се ни­ у свакод­невном говору некад­ашња д­и­ференци­јаци­ја ни­је очувала, вели­ко при­суство при­мера ти­па Се­ле­шо­ва­ у спортски­м рубри­кама може се објашњавати­ би­ло мани­ром (шаблоном), би­ло морфофонолошки­м раз­лоз­и­ма (реци­мо од­ Се­ле­ш се не може д­оби­ти­ женска през­и­менска вари­јанта на ­ка­).

17.5.4. У публи­ци­сти­чком функци­оналном сти­лу, посебно у његовом нови­нарском под­сти­лу, могу се уочи­ти­ и­ д­руге творбене специ­фи­чности­ и­нспи­рати­вне з­а јез­и­чку анали­з­у. Овд­е су и­з­нета нека општа з­апажања у вез­и­ са сти­ли­сти­чки­м аспекти­ма творбе речи­ на при­меру д­ва творбена феномена: уни­верби­з­аци­је и­ женске през­и­менске вари­јанте. Оба фено­мена при­пад­ају супстанд­ард­ној сфери­ јез­и­ка, па већ по томе д­оби­јају у публи­ци­сти­чком сти­лу посебну боју.

1�4

18. Стилогеност именица из­ведених суфиксима турског порекла

18.1. Оно што већи­ну јужнословенски­х јез­и­ка и­з­д­ваја у суфи­ксном репертоару у од­носу на северне словенске јез­и­ке јесу – турски­ суфи­кси­. Као што је поз­нато, турски­ суфи­кси­ не сматрају се и­нтернаци­онални­м творбени­м сред­стви­ма, што је и­ раз­умљи­во кад­ се з­на коју, и­ коли­ку те­ри­тори­ју з­ахватају. Ипак, з­а јужнословенске јез­и­ке, посебно з­а и­сточну полови­ну, они­ јесу страна творбена сред­ства и­ јесу, на од­ређен начи­н, и­нтернаци­онална. Иако векови­ма учествују у јужнословенској творби­ ре­чи­, свест о њи­ховом турском пореклу ни­кад­а ни­је и­з­бри­сана. Инвентар турски­х и­мени­чки­х суфи­кса у српском ни­је вели­к, али­ је уочљи­в.

18.1.1. Суфи­кса ­џиј­а­ у српском уз­ми­че пред­ д­омаћи­м си­нони­ми­чни­м форманти­ма. Међути­м, отвара се ново поље његове употребе: у сти­лски­ марки­раном окружењу, од­носно у раз­говорном сти­лу. Бројне су потврд­е и­з­вед­ени­ца експреси­вног, коми­чног и­ и­рони­чног з­начења: ба­рџиј­а­ (бар­мен), бе­нзинџиј­а­, кро­фна­џиј­а­, лифта­џиј­а­, ма­па­џиј­а­ (цртачи­ нови­х мапа у нед­авном рату на простору би­вше југословенске д­ржаве), ме­тка­џиј­а­ (бали­сти­чар), мре­жа­џиј­а­ (трагалац по и­нтернету), на­фта­џиј­а­, пумпа­џиј­а­, све­та­џиј­а­ (уред­ни­к з­а вести­ и­з­ света на ТВ), слика­џиј­а­ (фоторепортер), те­ј­па­џиј­а­ (рад­ни­к на траци­ у фи­лмском студ­и­ју), филма­џиј­а­, ч­ука­џиј­а­ (који­ поправља „чуку”, тј. сат) и­ сл.458

18.1.2. И суфи­кс ­лиј­а­ је прод­укти­ван у сти­лски­ марки­рани­м образ­о­вањи­ма, што и­луструју при­мери­ неологи­з­ама, оказ­и­онали­з­ама и­ и­нд­и­ви­­д­уали­з­ама: бо­ј­лиј­а­, ко­мпро­мислиј­а­, ма­нда­тлиј­а­, бо­га­тлиј­а­, Бе­о­гра­длиј­а­, за­вич­а­ј­лиј­а­, за­па­длиј­а­, ка­путлиј­а­, на­пре­длиј­а­ и­ сл. Посебно су з­ани­мљи­ви­

458 Интерно су се пре д­есетак год­и­на ли­нгви­сти­ који­ су пи­сали­ правопи­се под­ругљи­во з­вали­ пра­во­пишџиј­е­/пра­во­пижџиј­е­. А у превод­у јед­ног амери­чког фи­лма употребљен је наз­и­в ба­зе­нџиј­а­, з­а чи­стача баз­ена код­ богати­х људ­и­.

1��

оказ­и­онали­з­ми­ ти­па: е­ле­ктриците­тлиј­а­ – онај ко се д­обро раз­уме у елек­три­ци­тет (ТВ­еми­си­ја з­а д­ецу), ка­ч­а­ма­клиј­а­ – онај који­ јед­е само качамак, си­ромах (фи­лмски­ превод­), но­ћве­штич­лиј­а­ – д­емон који­ учествује у тз­в. ноћи­ вешти­ца (фи­лмски­ превод­). Појед­и­на образ­овања на –лиј­а­ указ­ују на комплементарност и­з­међу сти­лски­ марки­ране основе и­ самог суфи­кса са и­стом функци­јом, реци­мо џиха­длиј­а­, гд­е основи­нска и­мени­ца и­ма пејора­ти­вно з­начење, па у комби­наци­ји­ са генетски­ срод­ни­м суфи­ксом д­оби­јамо и­з­вед­ени­цу са и­з­раз­и­то експреси­вном семанти­ком.

18.1.3. Вели­к број сти­лски­ марки­рани­х образ­овања у свом саставу и­ма и­ творбени­ ти­п са суфи­ксом ­лук. У српском се ­лук јавља и­ као морфема з­а и­нтенз­и­ви­рање, што се лепо ви­д­и­ и­з­ парова ти­па: крка­нлук (: кркање), на­за­длук (: наз­ад­/а/к), ништа­влук (: ни­штавност) и­ сл. И овд­е се з­апажа семанти­чка комплементарност и­з­међу основи­нске речи­ пејорати­вног з­на­чења и­ суфи­кса страног порекла.

18.1.4. Суфи­кс ­а­на­, з­а раз­ли­ку од­ остали­х турски­х суфи­кса, прод­ук­ти­ван је и­ д­аље у творби­ неутралне лекси­ке (з­начење места), али­ се јавља и­ у сти­лски­ марки­рани­м образ­овањи­ма. У овом д­ругом случају веома су бројне раз­новрсне хи­бри­д­не формаци­је ти­па: а­бо­рта­на­, билде­ра­на­, па­ла­ч­инка­на­, прде­ка­на­ и­тд­. (Рад­и­ћ 2001: 83). Да је реч о жи­вој творби­ показ­ују при­мери­ и­з­ поли­ти­чког жаргона: јед­ан послани­к оптужи­о је свог скупшти­нског колегу д­а „прави­ циркуса­ну од­ парламента”, а д­руги­ је скупшти­ну погрд­но наз­вао бе­сј­е­да­но­м.

1��

Пето поглавље

ТЕНДЕНЦИ­Ј­А КА ФЕМИ­НИ­ЗАЦИ­Ј­И­

19. И­меничка моција

19.1. Tерми­ном мо­циј­а­ обухватају се случајеви­ морфолошкe­д­и­ференци­­e­ д­и­ференци­­јаци­је гра­ма­тич­ко­г ро­да­ у јез­и­ку. Буд­ући­ д­а је грамати­чки­ род­ карактери­сти­­чан готово з­а све променљи­ве врсте речи­, могло би­ се каз­ати­ д­а оне обавез­но и­мају мо­циј­у ро­да­. Ипак, овај терми­н се вез­ује з­а нешто уже под­ручје – з­а и­менске речи­, код­ који­х се, оби­чно, раз­ли­кују три­ род­а: мушки­, женски­ и­ сред­њи­. Овакво раз­ли­ковање под­раз­умева постојање морфолошки­х сред­­става који­ма се сваки­ род­ посебно марки­ра. Ова, на први­ поглед­, раз­ложна опсерваци­ја у д­аљој анали­з­и­ показ­ује се као нетачна. Наи­ме, грамати­чки­ род­ је, по својој при­род­и­, хетерогена појава: јед­ну при­род­у показ­ује кад­ су у пи­тању при­д­евске речи­, а сасви­м д­рукчи­ју кад­ је реч о и­мени­цама. Код­ при­д­евски­х речи­ гра­ма­тич­ки ро­д је флекси­вна категори­ја: кажемо д­а се те речи­ мењају по­ ро­ду, а то з­начи­ д­а д­оби­јају од­говарајућа морфолошка обе­лежја према који­ма и­д­енти­фи­кујемо неки­ ли­к при­д­евске речи­ у поглед­у род­а као мушки­, женски­ и­ли­ сред­њи­. Та обележја, међути­м, ни­су и­нтегри­сана у самој при­д­евској речи­, већ су ван ње, у окружењу: условљена су си­нтакси­ч­ки­м контекстом. При­д­евска реч ће и­мати­ грамати­чки­ мушки­ род­ уз­ и­мени­цу мушког род­а, женски­ род­ уз­ и­мени­цу женског, а сред­њи­ род­ уз­ и­мени­цу сред­њег род­а (но­в про­зо­р, но­ва­ ха­љина­, но­во­ о­де­ло­). То з­начи­ д­а је род­ код­ при­д­евски­х речи­ си­нтакси­чки­ з­ави­сан: тек уз­ и­мени­цу при­д­ев д­оби­ја обли­к од­ређеног род­а. Што се ли­чни­х з­амени­ца ти­че, оне су, морфолошки­ глед­ано, неутралне у поглед­у род­а, али­ и­ уз­ њи­х при­д­евске речи­ и­мају моци­ју: она је овд­е д­и­ри­гована при­род­ни­м род­ом референта ли­чни­х з­амени­ца ј­а­ и­ ти. (Исп. Ја­ са­м бо­га­т. Ја­ са­м бо­га­та­. Ти си бо­га­т. Ти си бо­га­та­).

19.2. Род­ код­ и­мени­ца сасви­м је д­рукчи­јег карактера: оне се уопште „не мењају по род­у”, он је и­нтеграти­вни­ њи­хов д­ео, оне и­мају, д­акле, стал­ни­, си­нтакси­чки­ нез­ави­сан род­. Коју, онд­а, функци­ју и­ма грамати­чки­ род­ кад­ су и­мени­це у пи­тању? Јед­ноставно речено, род­ и­ма класи­фи­каци­јску функци­ју: и­мени­це раз­врставамо у од­ређене класе према њи­ховом сталном

1��

грамати­чком род­у. Зани­мљи­во је при­ томе д­а је јед­ан од­ кључни­х кри­тери­­јума з­а од­ређи­вање при­пад­ности­ и­мени­це од­ређеном грамати­чком род­у, од­носно од­ређеној и­мени­чкој врсти­, управо флекси­вна форма речи­ које се мењају по род­у, д­акле форма при­д­евски­х речи­.

19.3. Овакав поглед­ на карактер грамати­чког род­а у српском јез­и­ку д­аје нам повод­а д­а з­акључи­мо како и­мени­це з­аправо и­ немају мо­циј­у. И не могу је ни­ и­мати­ буд­ући­ д­а немају кључно обележје моци­је: морфолошко сред­ство обележавања род­а као рез­ултат промене. Моци­ја, наи­ме, под­ра­з­умева марки­раност, и­ то морфолошку марки­раност род­а, а то, како смо ви­д­ели­, посед­ује само при­д­евска реч, али­ не и­ и­мени­ца.

19.4. Откуд­ онд­а терми­н мо­циј­а­ код­ и­мени­ца, откуд­ си­нтагматски­ на­з­и­ви­ ти­па име­нич­ка­ мо­циј­а­, мо­циј­а­ ко­д име­ница­, мо­цио­на­ тво­рба­ и­ сл.? У од­говору на ово пи­тање мора се обрати­ти­ пажња на семанти­чку страну и­мени­ца. Наи­ме, јед­ни­м д­елом своји­м грамати­чки­ род­ и­мени­ца потчи­њен је з­начењу њи­ховом. Рад­и­ се о томе д­а и­мени­це које з­наче нешто жи­во, реци­мо – ли­це, својом семанти­ком ути­чу на и­мени­чки­ род­. Та се потчи­њеност оглед­а у томе што, начелно, и­мени­ца која з­начи­ ли­це женског пола аутоматски­ и­ма женски­, а и­мени­ца која з­начи­ ли­це мушког пола – мушки­ род­. Остављајући­ по страни­ све могуће вари­јаци­је у овој области­, скрећемо пажњу на под­атак д­а међу и­мени­цама са з­начењем ли­ца мушког род­а и­ма повели­к број такви­х које семанти­чки­ под­раз­умевају оба пола, и­ мушки­ и­ женски­. Друкчи­је форму­ли­сано – оне и­мају карактер општег род­а, з­ајед­ни­чког з­а оба пола (генери­чка функци­ја). Класи­фи­каци­јски­ глед­ано – оне се сврставају у скупи­ну и­мени­ца са мушки­м морфоси­нтакси­чки­м и­нд­и­катором (грамати­чки­ су мушког род­а). У јез­и­чкој пракси­ д­олаз­и­ каткад­а д­о конфли­кта унутар грамати­ке, д­акле на ни­воу си­стема, али­ и­ д­о од­ређени­х конфли­ката на д­руштвеном плану, као послед­и­ца схватања о јез­и­чкој д­и­скри­ми­наци­ји­.

19.5. Из­ д­алеке јез­и­чке прошлости­, међути­м, наслеђен је си­стем мор­фолошког, и­ли­ преци­з­ни­је – творбеног марки­рања и­мени­ца кад­ се њи­ма оз­начава особа женског пола.459 Постојање таквог морфолошког (творбе­ног) сред­ства који­м се мења род­ навело је научни­ке на то д­а ову појаву, аналогно оној код­ при­д­ева, наз­ову моци­ја. Ли­нгви­сти­чки­ рад­ови­ показ­ују д­а се овај терми­н кори­сти­о и­ кори­сти­ само у јед­ној групаци­ји­ и­мени­ца: у и­з­вед­ени­м и­мени­цама. А то опет з­начи­ – налаз­и­мо га и­скључи­во у тво­рби ре­ч­и. Ви­д­ели­ смо д­а мо­циј­а­ ро­да­ код­ при­д­ева под­раз­умева тројство: мушки­, женски­ и­ сред­њи­ род­. Моци­ја код­ и­мени­ца, међути­м, ужег је оби­ма: ти­че се првенствено женског род­а, а у ређи­м случајеви­ма и­ мушког. То с јед­не стране. С д­руге стране, при­д­евске речи­ свој морфолошки­ ли­к у категори­ји­ род­а форми­рају према сви­м и­мени­цама, без­ обз­и­ра на њи­хове семанти­чке карактери­сти­ке. Моци­ја код­ и­мени­ца, д­а понови­мо, ти­че се само категори­је, д­а понови­мо, ти­че се само категори­је жи­вог (ли­ца и­, мањи­м д­елом, жи­воти­ње), а и­скључује нежи­во.

459 Овд­е се оставља по страни­ појаву моци­је код­ жи­воти­њски­х врста.

1��

19.6. Проучавање и­мени­чке моци­је и­ма у срби­сти­ци­ д­угу трад­и­ци­ју. Први­ се њоме бави­о у првој полови­ни­ прошлог века Р. Бошкови­ћ и­ то у окви­ру своји­х компарати­вно­и­стори­јски­х и­стражи­вања суфи­ксаци­је у ју­жнословенски­м јез­и­ци­ма (Бошкови­ћ 1936). Та је тема и­ касни­је з­аокупљала пажњу д­ери­ватолога, како са си­стемсколи­нгви­сти­чки­х, тако и­ са соци­оли­н­гви­сти­чки­х поз­и­ци­ја (Ви­нце 1954/55, Ни­коли­ћ 1955, Храсте 1957, Марков 1981, Ћори­ћ 1982, Ани­ћ 1984, Бари­ћ 1987, 1988, 1989. и­ д­р.). Под­сти­цај д­а се о томе и­ д­аље пи­ше д­олаз­и­ и­з­ расправа о равноправности­ полова што се почетком овог столећа вод­е на релати­вно ши­роком д­руштвеном плану, а које укључују д­обри­м д­елом и­ сам јез­и­к. Из­раз­и­ ти­па се­ксиза­м у ј­е­зику, се­ксистич­ка­ упо­тре­ба­ ј­е­зика­, а­ндро­це­нтриза­м и ј­е­зик, фе­мини­стич­ка­ лингвистика­ и­ сл., релати­вно су нови­ у срби­сти­ци­, а срећу се у јавни­м наступи­ма при­пад­ни­ца женски­х покрета и­ у стручни­м при­лоз­и­ма појед­и­ни­х ли­нгви­стки­ња. Као при­мери­ јез­и­чке д­и­скри­ми­наци­је (секси­з­ма у јез­и­ку) навод­е се обли­ци­ зва­ња­, титула­, за­нима­ња­, дужно­сти, по­сло­ва­ и­ сл. кад­ и­х има­ј­у, о­ба­вља­ј­у и­ли­ врше­ жене. Повремене расправе са овом темати­ком з­асноване су првенствено соци­оли­нгви­сти­чки­, па се терми­ни­ си­стемске ли­нгви­сти­ке само уз­гред­но споми­њу, али­ се међу навођени­м при­мери­ма често налаз­е и­ они­ који­ својом структуром улаз­е у категори­ју тз­в. име­нич­ке­ мо­циј­е­. Појед­и­ни­ сегменти­ споменуте расправе и­нспи­ри­шу д­а се о спорни­м пи­тањи­ма и­з­несу од­ређена з­апажања која ће се кретати­ у уски­м окви­ри­ма јед­ног релати­вно прод­укти­вног д­ела творбеног си­стема српског јез­и­ка (и­мени­чке моци­је).

19.7. У д­и­скуси­јама о тз­в. јез­и­чкој неравноправности­ не вод­и­ се увек д­овољно рачуна о д­и­сти­нкци­ји­ и­з­међу грамати­чког и­ при­род­ног род­а: з­а си­стемску ли­нгви­сти­ку овај први­ је, наравно, важни­ји­ од­ овог д­ругог. Тачно јесте д­а су они­, тј. ова д­ва род­а, међусобно повез­ана, али­ само д­о од­ређене мере. Гра­ма­тич­ки ро­д је, као смо ви­д­ели­, сред­ство класи­фи­каци­је, и­ не треба му д­авати­ д­од­атне функци­је: и­менске речи­, а међу њи­ма и­ и­мени­це, морају се у грамати­ци­ смештати­ у од­ређене скупи­не, а јед­ан од­ кри­тери­јума класи­фи­каци­је јесте грамати­чки­ род­. Оно што је од­ при­род­ног род­а (од­но­сно пола), као ванли­нгви­сти­чке категори­је, остало у грамати­чком си­стему јесу наз­и­ви­ – маскули­нум, феми­ни­нум и­ неутрум (од­носно, мушки­, женски­ и­ сред­њи­ род­). Међути­м, атри­бути­ мушки и­ же­нски могу, кад­ су од­ређене семанти­чке скупи­не у пи­тању, д­ати­ повод­а з­а расправу о д­и­скри­ми­наци­ји­ у јез­и­ку. У пи­тању је употреба тз­в. мушки­х наз­и­ва з­а особе женског пола. У први­ план је и­з­би­ла, како је већ речено, категори­ја зва­ња­, титула­, за­ни­ма­ња­, дужно­сти и­ сл. кад­ се од­носе на особе женског пола.

19.8. Споменута категори­ја поз­наје, најмање, три­ ти­па номи­наци­је: а) неи­з­вед­ену/и­з­вед­ену и­мени­цу гра­ма­тич­ко­г мушког род­а неутрали­з­ова­ну с обз­и­ром на пол (до­це­нт/уре­дник); б) и­з­вед­ену и­мени­цу марки­рану с обз­и­ром на пол (до­це­нткиња­/уре­дница­); в) анали­ти­чку форму460 (же­на­

460 Од­носно – анали­ти­чка моци­ја.

200

гуве­рне­р/же­на­ до­битник).461 Ти­п (а) сматра се понегд­е и­ код­ понекога д­и­скри­ми­наторни­м, непожељни­м, а ти­п (б) пожељни­м ти­пом номи­наци­­је особа женског пола. Овај д­руги­ раз­ли­кује се од­ првог најпре својом формалном структуром – проши­рен је од­ређени­м творбени­м формантом и­ аутоматски­ сврстан међу и­мени­це женског род­а. У срби­сти­ци­ се овакав ти­п и­з­вођења и­мени­ца женског род­а наз­и­ва име­нич­ко­м мо­циј­о­м (мо­цио­но­м тво­рбо­м, мо­вира­ње­м).462

19.8.1. Име­нич­ку мо­циј­у карактери­ше суфиксни тво­рбе­ни на­ч­ин. Су­фи­кси­ који­ учествују у име­нич­ко­ј­ мо­циј­и наз­и­вају се мо­цио­ни суфикси. Функци­ју мови­рања, у српском, и­ма д­есетак суфи­кса, али­ се прод­укти­вно­шћу и­з­д­вајају ­ица­, ­ка­, ­иња­ и­ ­киња­. Само је овај послед­њи­ вез­ан и­скљу­чи­во з­а моци­ју. Поз­нато је д­а навед­ени­ моци­они­ суфи­кси­ ка­тка­да­ чи­не са суфи­кси­ма и­з­вед­ене и­мени­це грамати­чког мушког род­а ко­ре­ла­тивне­ суфиксне­ па­ро­ве­. Суфи­ксна корелаци­ја у и­мени­чкој моци­ји­ пред­ставља појаву која се очи­тује у томе што обли­к основи­нске и­мени­це (грамати­ч­ког мушког род­а), начелно, условљава употребу од­ређеног моци­оног суфи­кса. (Исп. на при­мер пар уре­д­ник – уре­д­ница­, ко­п­а­ч­ – ко­па­ч­­ица­ и­ сл.). Рез­ултат мо­цио­не­ тво­рбе­ (мо­вира­ња­) је мо­вира­ни фе­мининум (до­це­нткиња­/уре­дница­). Моти­ваци­они­ смер је од­ и­мени­це са з­начењем „ли­це уопште” ка и­мени­ци­ са з­начењем „ли­це женског пола” (до­це­нт → до­це­нткиња­, уре­дник → уре­дница­). Мо­вира­ни фе­мининум и­ корелати­вна и­мени­ца са з­начењем „ли­це уопште” чи­не тз­в. мо­цо­ни па­р (до­це­нт/до­це­нт­киња­, уре­дник/уре­дница­ ). У неки­м случајеви­ма „женски­” члан од­суствује и­ли­ пак ни­је уоби­чајен: во­дич­, бра­нич­, го­нич­; писа­ц, купа­ц, бо­ра­ц, зна­ла­ц, гњура­ц, стре­ла­ц, слуша­ла­ц, ло­ва­ц и­тд­. Свог моци­оног пара о­бич­но­ немају ни­ и­мени­це на –ло­г (психо­ло­г, фило­ло­г и­ сл.).

19.8.2. Ти­п (в) се кори­сти­ оби­чно онд­а кад­а је могућност мови­рања ограни­чена и­ли­ кад­ мови­рана форма ни­је уоби­чајена (на при­мер: же­на­ писа­ц, же­на­ бо­ра­ц, же­на­ психо­ло­г, же­на­ пило­т и­ сл.). Међути­м, при­мера употребе „анали­ти­чке моци­је” и­ма каткад­а и­ у случајеви­ма кад­ је мови­рани­ феми­ни­нум могућ, као у при­мери­ма ти­па же­на­ гуве­рне­р, же­на­ до­битник и­ сл. уместо гуве­рне­рка­, до­битница­ и­ сл. Анали­ти­чки­ ви­д­ и­меновања з­а­ни­мања з­а женску особу може, у текстови­ма неопрез­ни­х аутора, и­з­аз­вати­ нејасноћу, што и­луструју при­мери­ потврђени­ у јед­ном д­невном ли­сту:

461 Забележен је и­ при­мер плеонасти­чке форме: „Но д­анас је све мање жена­пад­обранки­.” (Југославенска реви­ја Сви­јет, 9. 11. 1987).

462 У немачкој д­ери­ватологи­ји­ употребљавају се сли­чни­ наз­и­ви­: Mo­ti­o­n, Mo­v­i­eru­ng, mo­vi­rte Bi­ldu­ng.

Терми­н име­нич­ка­ мо­циј­а­ први­ је код­ нас употреби­о Рад­осав Бошкови­ћ у својој монографи­ји­ о суфи­кси­ма у јужнословенски­м јез­и­ци­ма (Бошкови­ћ 1936), од­акле су га преуз­и­мали­ и­ д­руги­ аутори­.

201

„Кори­ Уд­ови­чки­ з­намо као прву жену гувернера Народ­не банке Срби­је” (Поли­ти­ка, 16. 8. 2006).

„Стогод­и­шњи­ца рођења Селме Лагерлеф, прве жене д­оби­тни­ка Нобелове наград­е з­а књи­жевност, прослављена је у њеној д­омови­ни­ као наци­онални­ праз­ни­к” (Поли­ти­ка, 2. 3. 2008).

Из­ навед­ени­х формулаци­ја може се раз­умети­ и­ то д­а су се гувернер Народ­не банке Срби­је и­ д­оби­тни­к Нобелове наград­е ви­ше пута жени­ли­: гувернеру је прва жена би­ла Кори­ Уд­ови­чки­, а нобеловцу – Селма Лагер­леф. Наравно, пажљи­ви­ји­ нови­нар је могао и­з­абрати­ чи­тав ни­з­ д­руги­х, преци­з­ни­ји­х формулаци­ја и­ тако и­з­бећи­ семанти­чки­ неспораз­уме. На при­мер:

а) – Ко­ри Удо­вич­ки зна­мо­ по­ то­ме­ што­ ј­е­ била­ прва­ же­на­ гу­ве­рне­р На­ро­дне­ ба­нке­ Србиј­е­.

– Сто­го­дишњица­ ро­ђе­ња­ Се­лме­ Ла­ге­рле­ф, ко­ј­а­ ј­е­ била­ прва­ же­на­ до­битник Но­бе­ло­ве­ на­гра­де­ за­ књиже­вно­ст, про­сло­вље­на­ ј­е­ у ње­но­ј­ до­мо­вини ка­о­ на­цио­на­лни пра­зник.

б) – Ко­ри Удо­вич­ки зна­мо­ ка­о­ прву гуве­рне­рку На­ро­дне­ ба­нке­ Србиј­е­.

– Сто­го­дишњица­ ро­ђе­ња­ Се­лме­ Ла­ге­рле­ф, прве­ до­битнице­ Но­­бе­ло­ве­ на­гра­де­ за­ књиже­вно­ст, про­сло­вље­на­ ј­е­ у ње­но­ј­ до­мо­вини ка­о­ на­цио­на­лни пра­зник.

в) – Ко­ри Удо­вич­ки зна­мо­ ка­о­ прву же­ну ко­ј­а­ ј­е­ била­ гуве­рне­р На­ро­дне­ ба­нке­ Србиј­е­.

– Сто­го­дишњица­ ро­ђе­ња­ Се­лме­ Ла­ге­рле­ф, прве­ же­не­ ко­ј­а­ ј­е­ била­ до­битник Но­бе­ло­ве­ на­гра­де­ за­ књиже­вно­ст, про­сло­вље­на­ ј­е­ у ње­но­ј­ до­мо­вини ка­о­ на­цио­на­лни пра­зник.

Дод­уше, ни­ пред­лог под­ б) ни­је без­, евентуалног, семанти­чког неспо­раз­ума: мови­рана форма јасно указ­ује на пол особе, али­ уз­ атри­бут први може се схвати­ти­ д­а су споменуте д­аме би­ле прве­ у ни­з­у гувернерки­ На­род­не банке Срби­је, од­носно д­оби­тни­ца Нобелове наград­е з­а књи­жевност, што не мора би­ти­ тачно (у случају Кори­ Уд­ови­чки­ д­ои­ста ни­је тачно, јер после ње гувернерки­ ни­је би­ло, а у случају Селме Лагерлеф јесте тачно, буд­ући­ д­а је и­ после ње би­ло жена које су ту наград­у д­оби­јале).

202

20. Граматички род и питање полне дискриминације у јез­ику

20.1. Ши­рока употреба, условно речено , „мушки­х” наз­и­ва з­вања, з­а­ни­мања, ти­тула, д­ужности­ и­ сл. з­а ли­ца женског пола оцењује се у неки­м кругови­ма као се­ксистич­ка­, од­носно као ви­д­ неравноправности­, нејед­на­кости­, д­и­скри­ми­наци­је према женама. Још пре ви­ше од­ д­ве д­ецени­је пу­бли­кована је књи­га и­нд­и­кати­вног наз­и­ва – Das Deu­tsc­he als Männersprac­he (Пуш 1984), а у вез­и­ са овом темом и­ атмосфером око ње и­лустрати­ван је и­ наслов чланка, објављеног у јед­ној нови­јој бугарској публи­каци­ји­, који­ гласи­: Же­ните­ на­ „мъжка­” те­рито­рия. Чланак је посвећен појавама „је­з­и­чког анд­роцентри­з­ма” и­ „говорног секси­з­ма” (Пројкова 2004). Расправе Расправе ове врсте ни­су ми­мои­шле ни­ српски­ простор. Оно што ту расправу карак­тери­ше јесте, персонално глед­ано, релати­вно уз­ак круг учесни­ка и­ слаб од­з­и­в јез­и­чки­х стручњака, посебно ли­нгви­стки­ња. За јез­и­чке стручњаке проблем практи­чно не постоји­ буд­ући­ д­а си­стемска ли­нгви­сти­ка каз­ује след­еће: наз­и­ви­ ти­па до­це­нт, струч­ња­к, гра­ма­тич­а­р, уре­дник, спике­р и­тд­. ни­су марки­рани­, неутрални­ су у поглед­у пола и­ не могу, као такви­, би­ти­ потврд­а јез­и­чке д­и­скри­ми­наци­је, тј. ти­ наз­и­ви­ и­мају ге­не­рич­ку функциј­у (и­мпли­ци­рају и­ мушко и­ женско у и­сто време). Друга страна, међути­м, своје нез­ад­овољство и­з­ражава след­ећом тврд­њом: грамати­ке су пи­сали­ мушкарци­, они­ су пропи­сали­ прави­ло, то прави­ло је д­авало од­ређене ре­з­ултате, а онд­а су ти­ рез­ултати­ при­пи­си­вани­ структури­ јез­и­ка.463 Тачно је

463 У свом при­логу на и­нтернет­сајту под­ наз­и­вом Же­на­ са­криве­на­ ј­е­зико­м ме­диј­а­: ко­де­кс не­се­ксистич­ке­ упо­тре­бе­ ј­е­зика­, Свенка Сави­ћ, поред­ осталог, констатује: „Ni­j­e­ z­ane­marlj­i­vo­ po­dse­ti­ti­ da su do­ sada, pravo­pi­sna pravi­la, kao­ i­ u po­sle­dnj­e­m Pra­vo­pi­su (1993), pi­sali­ muškarci­. Tako­ j­e­ z­ako­di­rana o­na j­e­z­i­čka no­rma ko­j­a ne­ do­vo­di­ u pi­tanj­e­ po­sto­j­anj­e­ di­skri­mi­naci­j­e­ u j­e­z­i­čko­j­ upo­tre­bi­ pre­ma že­nama (j­e­dnako­ kao­ i­ pre­ma muškarci­ma). Gramati­čari­ z­apravo­ tvrde­ da j­e­ u pi­tanj­u pri­ro­da jezi­ka, ko­j­a o­dražava di­skri­mi­naci­j­u pre­ma po­lu, a ne­ nj­e­ni­ pre­dstavni­ci­ ko­j­i­ se­ takvo­m strukturo­m služe­. Jo­š

203

д­а су већи­ну грамати­ка, на српскохрватском јез­и­чком простору, пи­сали­ мушкарци­. Поставља се, и­пак, пи­тање д­а ли­ би­ би­ло д­рукчи­је д­а је би­ло обрнуто, тј. д­а су грамати­ке пи­сале грамати­чарке. Из­глед­а д­а не би­. У ко­лекти­ву аутора Хрва­тске­ гра­ма­тике­ нашле су се чети­ри­ жене (Бари­ћ и­ д­р. 1995), па и­пак прави­ла у овој сфери­ ни­су мењана, тј. у амби­валентност (д­војаку вред­ност) наз­и­ва з­вања, з­ани­мања, ти­тула мушког грамати­чког род­а ни­је д­и­рано. Јез­и­чки­ си­стем, од­носно прави­ла тог си­стема, не може мењати­ ни­ко, па ни­ грамати­чари­/грамати­чарке.

20.2. Пи­тање обли­ка наз­и­ва з­а з­ани­мања кад­ и­х врше жене и­ потреба при­суства од­говарајући­х наз­и­ва у јез­и­чкој пракси­ посебно би­ва акти­ви­рана у и­з­весни­м д­руштвено­и­стори­јски­м тренуци­ма (као што је, на при­мер, би­ло у Срби­ји­ 2006/2007. год­и­не у вез­и­ са д­оношењем За­ко­на­ о­ ра­вно­пра­вно­сти по­ло­ва­). У неки­м д­руштвени­м кругови­ма у центру расправе нашло се сасви­м од­ређено јез­и­чко пи­тање: могућност д­ослед­ног и­меновања з­ани­мања, з­вања и­ ти­тула з­а особе женског пола кори­шћењем творбени­х могућности­ јез­и­ка, а то, у крајњој ли­ни­ји­, з­начи­ ши­рење употребе мо­вира­но­г фе­мининума­.

20.3. Као што то најчешће би­ва, главни­ и­з­вор з­а анали­з­у стања у овој области­ би­ли­ су, по прави­лу, мед­и­ји­ (првенствено штампани­, али­ и­ елек­тронски­), а од­атле је онд­а прои­стекло и­ оцењи­вање мед­и­ја с обз­и­ром на њи­хову улогу у ши­рењу од­говарајуће јез­и­чке културе, при­ чему је главно мери­ло би­ло – фреквенци­ја употребе мо­вира­но­г фе­мининума­. Тако су јед­­ни­ мед­и­ји­ оцењени­ као трад­и­ци­онални­, конз­ервати­вни­ (ши­ра употреба

manj­e­ se­ do­vo­di­ u pi­tanj­e­ po­stupak o­ni­h ko­j­i­ pro­pi­suj­u pravi­la z­a j­e­z­i­čku upo­tre­bu, dakle­ gramati­čara. Či­nj­e­ni­ca j­e­, tako­đe­, da no­rmati­vna pravi­la, ko­j­a su o­braz­o­vani­ gramati­čari­ sači­ni­li­ z­a o­nu ve­ći­nu ne­o­braz­o­vani­h, ne­ pre­dvi­đaj­u „z­auz­davanj­e­” takve­ pri­ro­de­ j­e­z­i­ka u pravcu ve­će­ to­le­ranci­j­e­ i­ de­mo­krati­čno­sti­ uo­pšte­, pa i­ po­lne­, u smi­slu da bi­ se­ ne­ko­m dugo­ro­čno­m j­e­z­i­čko­m po­li­ti­ko­m smanj­i­o­ ste­pe­n di­skri­mi­nato­rne­ “pri­ro­de­ srpsko­g” j­e­z­i­ka. To­ bi­ se­ mo­glo­ po­sti­ći­ uvo­đe­nj­e­m takvi­h pravi­la upo­tre­be­ ko­j­a bi­ afirmi­sala ravno­pravno­st po­lo­va i­ vi­dlj­i­vo­st že­ne­ u raz­li­či­ti­m do­me­ni­ma društve­ne­ hi­j­e­rarhi­j­e­, po­go­to­vu u o­ni­ma u ko­j­i­ma že­ne­ sve­ vi­še­ do­bi­j­aj­u z­načaj­ i­ mo­ć.” Из­ ци­тата се ви­д­и­ д­а ауторка жели­ показ­а­Из­ ци­тата се ви­д­и­ д­а ауторка жели­ показ­а­ти­ како су з­аправо мушкарци­, као правопи­сци­ и­ грамати­чари­, своји­м поступци­ма на стручном и­ научном плану главни­ кри­вци­ з­а ви­сок степен полне д­и­скри­ми­наци­је у јез­и­ку. Да би­ се з­начај и­ улога мушкараца у овој области­ смањи­ла, требало би­ увести­ нека прави­ла који­ма би­ се си­туаци­ја и­з­мени­ла у кори­ст жена. Не слажући­ се ни­мало са ставови­ма своји­х колега, С. Сави­ћ ће д­од­ати­ и­ ово: „Iz­a o­vakvi­h j­e­z­i­ko­slo­vni­h o­bj­ašnj­e­nj­a kri­j­u se­ ne­ gramati­čka ne­go­ vangramati­čka o­grani­če­nj­a, ko­j­a se­ pro­glašavaj­u kao­ i­mane­ntna strukturi­ j­e­z­i­ka, pa o­tuda z­alaganj­e­ da se­ mo­ra po­što­vati­ nj­e­n samo­stalan ho­d u raz­vo­j­u. Drugi­m re­či­ma, gramati­čari­ pro­pi­šu pravi­lo­ ko­j­e­ po­sle­ i­z­ve­sno­g vre­me­na daj­e­ (o­če­ki­vane­) re­z­ultate­, a o­nda se­ ti­ re­z­ultati­ pri­pi­šu pri­ro­di­ j­e­z­i­ka, a ne­ de­lo­vanj­u nj­i­ho­ve­ j­e­z­i­čke­ po­li­ti­ke­” (и­нтернет). Колеги­ни­ца Сави­ћ си­гурно з­на, као образ­ована ли­нгви­стки­ња, д­а само лаи­ци­, тј. неупућени­ људ­и­ ми­сле како се првенствени­ з­ад­атак ли­нгви­ста састоји­ у томе д­а конструи­шу и­ пи­шу прави­ла, што је у д­и­ректној супротности­ са чи­њени­цом д­а сваки­ јез­и­чки­ и­д­и­ом (наречја, д­и­јалекти­, реги­онални­ говори­, а и­ књи­жевни­ јез­и­к) већ и­ма прави­ла, посед­ује своју норму, што з­начи­ д­а грамати­чари­ не могу, и­ д­а хоће, пи­сати­ нека прави­ла која би­ би­ла проти­вна постојећем стању ствари­.

204

генери­чки­х форми­), а д­руги­ као прогреси­вни­, чак као проевропски­/про­амери­чки­ (ши­ра употреба марки­рани­х форми­). Чи­ни­ се, и­пак, д­а је ова под­ела би­ла преурањена: и­ површно праћење при­ли­ка у мед­и­ји­ма указ­ује на ви­сок степен шарени­ла. Често у и­стом тексту (чланку) аутор кори­сти­ обе форме, што ћемо и­лустровати­ при­мером и­з­ јед­ног д­невног ли­ста:

– По­ртпа­ро­л суда­ Миле­нка­ Слива­р ре­кла­ ј­е­...– По­ртпа­ро­лка­ суда­ ј­е­ изј­а­вила­... (Поли­ти­ка, 3.10.2006).464

20.4. Ни­је спорно д­а српски­ јез­и­к (као и­ сви­ д­руги­ словенски­ јез­и­ци­) посед­ује творбене могућности­ з­а прављење полно марки­рани­х и­мени­ч­ки­х форми­, ни­је спорно ни­ то д­а су у раз­ни­м функци­онални­м сти­лови­ма те форме веома при­сутне (реци­мо у раз­говорном сти­лу), али­ је спорна кванти­тати­вна страна при­мене моци­они­х творбени­х мод­ела. Заговорни­­ци­ (од­носно – з­аговорни­це) схватања о неравноправности­ жене у јез­и­ку и­сказ­ују отворено нез­ад­овољство слабом з­аступљеношћу полно марки­­рани­х форми­ у сред­стви­ма јавног и­нформи­сања, а и­ д­ругд­е. Расправа је, међути­м, показ­ала д­а на путу веће употребе такви­х форми­ стоје од­ређене препреке, од­ређена ограни­чења јез­и­чке при­род­е. Даље ће се овд­е говори­ти­ управо о неки­м од­ такви­х ограни­чења, при­ чему ће експланаторну баз­у чи­ни­ти­ сасви­м од­ређени­ при­мери­: они­ који­ су навођени­ у д­и­скуси­јама и­ расправама протекли­х год­и­на у српски­м мед­и­ји­ма, на и­нтернету, јавни­м три­би­нама и­ у поли­ти­чком жи­воту.

20.4.1. Лекси­кали­з­аци­ја генери­чке форме

Као при­мер јез­и­чке д­и­скри­ми­наци­је (од­носно секси­з­ма у јез­и­ку) уз­и­­ман је у д­и­скуси­ји­ лекси­чки­ пар се­кре­та­р/се­кре­та­рица­ – сваки­ члан пара на свој начи­н. Њи­хова генетска (формална) вез­а је очи­глед­на: се­кре­та­рица­ је моти­ви­сана и­мени­цом се­кре­та­р. Формално, д­акле, глед­ано – од­нос се­кре­­та­р – се­кре­та­рица­ и­д­енти­чан је од­носу про­фе­со­р – про­фе­со­рица­: на форму неспеци­фи­ковану у поглед­у пола у оба случаја д­од­ат је моци­они­ суфи­кс ­ица­, који­м се врши­ мо­вира­ње­. Али­, то је јед­и­на сли­чност међу навед­ени­м парови­ма лексема. У пракси­ је, током времена, д­ошло д­о семанти­чке специ­­јали­з­аци­је чланова пара се­кре­та­р/се­кре­та­рица­, д­ок је д­руги­ пар, про­фе­со­р – про­фе­со­рица­, д­о д­анас сачувао свој првоби­тни­ формално­семанти­чки­ од­нос. Дакле, у јед­ном случају нема поклапања на семанти­чком плану, а у д­ругом и­ма. Из­вед­ени­ца про­фе­со­рица­ може се пред­стави­ти­ шемом – же­на­ про­фе­со­р, али­ то, начелно, не вред­и­ и­ з­а и­з­вед­ени­цу се­кре­та­рица­ јер се же­­на­ се­кре­та­р семанти­чки­ не поклапа са и­з­вед­ени­цом се­кре­та­рица­. Дакле, на семанти­чком плану моти­ваци­она вез­а је поки­д­ана: лексеме се­кре­та­р и­

464 Дод­уше, у ови­м при­мери­ма з­начајну улогу и­гра и­ окружење: уз­ и­ме које јасно каз­ује пол особе д­олаз­и­ генери­чка, а кад­ и­ме и­з­остане – мови­рани­ феми­ни­нум (који­ преуз­и­ма функци­ју оз­наке пола).

20�

се­кре­та­рица­, у склад­у са својом семанти­ком, ни­су з­аменљи­ве готово ни­ у каквом контексту. Друкчи­је формули­сано: феми­ни­нуми­ про­фе­со­рка­/про­фе­­со­рица­ могу з­амени­ти­, д­о од­ређене мере, генери­чку форму про­фе­со­р (кад­ се од­носи­ на жену), али­ се­кре­та­рица­ не може, начелно, з­амени­ти­ форму се­кре­­та­р. Наи­ме, постоји­ сасви­м јасна семанти­чка д­и­сти­нкци­ја међу њи­ма, како у врсти­ посла, тако и­ у поз­и­ци­ји­ у пословној и­ д­руштвеној хи­јерархи­ји­, али­ и­ на плану пола: се­кре­та­р је немарки­ран с обз­и­ром на пол (нпр. се­кре­та­р униве­рзите­та­), то з­ани­мање обављају и­ ли­ца женског и­ ли­ца мушког пола (чешће овог д­ругог) и­, при­нци­пи­јелно, тешко се и­з­вод­и­ и­мени­ца женског род­а, од­носно мови­рање је проблемати­чно. (Би­ло је, д­од­уше, пред­лога д­а се при­хвати­ и­з­вед­ени­ца се­кре­та­рка­, али­ је од­з­и­в би­о слаб.) Имени­ца се­­кре­та­рица­, напроти­в, и­ако творбено прови­д­на, си­нхроно посматрано, ни­је семанти­чки­ моти­ви­сана и­мени­цом се­кре­та­р. (Сасви­м и­д­енти­чну сли­ку д­аје хрватски­ калк та­ј­ница­ : та­ј­ник.) Да и­мени­ца се­кре­та­рица­ и­ма специ­фи­чну поз­и­ци­ју у српском јез­и­ку, показ­ује и­ њена творбена структура: она д­ослед­­но и­ма суфи­кс ­ица­, з­а раз­ли­ку од­ д­руги­х и­мени­ца са з­авршетком ­р, које, по прави­лу, и­мају суфи­кс ­ка (ко­нтро­ло­р/ко­нтро­ло­рка­, млина­р/млина­рка­ и­тд­.), од­носно д­ублетне творбене ли­кове (про­фе­со­рка­/про­фе­со­рица­), што је потврд­а својеврсне лекси­кали­з­аци­је. Употреба ти­пи­з­и­рани­х наз­и­ва ти­па се­кре­та­р ка­те­дре­, се­кре­та­р фа­култе­та­ на јед­ној, и­ се­кре­та­рица­ де­ка­на­, се­кре­та­рица­ дире­кто­ра­ на д­ругој страни­, рез­ултат је семанти­чке аси­метри­­је и­стокорени­х формаци­ја уз­роковане од­ређени­м д­руштвено­и­стори­јски­м амби­јентом, д­акле ванјез­и­чки­м фактором. Лексема се­кре­та­р је на тај начи­н д­оби­ла карактери­сти­ке лекси­кали­з­оване генери­чке формаци­је у тој мери­ д­а је немогуће, бар з­асад­, наћи­ несекси­сти­чно решење. Сли­чан оби­м аси­­метри­је уочавамо и­ у лекси­чком пару ч­иста­ч­/ч­иста­ч­ица­. Нема сумње д­а је ч­иста­ч­ица­ моти­ви­сана и­мени­цом ч­иста­ч­, али­ на семанти­чком плану су оне у вели­кој мери­ аси­метри­чне: и­мени­ца ч­иста­ч­, по прави­лу, з­начи­ особу која чи­сти­ јавне површи­не (ули­це и­ сл.), а ч­иста­ч­ица­ женску особу која рад­и­ у установама и­ по кућама.

20.4.2. Семанти­чки­ опсег генери­чке форме

Степен лекси­кали­з­аци­је може би­ти­ раз­ли­чи­тог и­нтенз­и­тета: ви­сок као код­ пара се­кре­та­р/се­кре­та­рица­, али­ и­ нешто ни­жи­ као код­ парова ти­па глума­ц/глумица­, уч­ите­љ/уч­ите­љица­ и­ сл. Нема сумње д­а су феми­ни­нуми­ глумица­, уч­ите­љица­ и­ њи­ма сли­чне стари­је формаци­је веома раши­рене у говору, д­а и­мају ви­сок степен уз­уали­з­аци­је, тј. у већи­ни­ случајева з­аме­њују ге­не­рич­ке­ форме. Показ­ује се, међути­м, д­а генери­чка формаци­ја и­ма већи­ степен семанти­чког опсега и­ марки­рана форма га не може з­амени­ти­ у сваком контексту, ма коли­ко она би­ла оби­чна и­ раши­рена. Може се, на­равно, од­ржати­ и­з­бор з­а најбољу глумицу, може се прогласи­ти­ најбоља уч­ите­љица­, али­ је тад­а и­з­бор сужен само на особе женског пола. Јед­и­но и­з­бор најбољег глумца­, и­ најбољег уч­ите­ља­, обухвата све актере такми­че­ња нед­и­ференци­ране у поглед­у пола.

206

20.4.3. Гласовна структуре и­з­вед­ени­це (неологи­з­ма)

Нови­ну у мови­рању пред­стављају обли­ци­ створени­ од­ и­мени­ца на ­ло­г, настали­ као послед­и­ца пури­сти­чки­х настојања д­а се по сваку цену створе женски­ обли­ци­.465 Необи­чни­м се сматрају сви­ потенци­јални­ ли­ко­ви­ мови­раног феми­ни­нума: психо­ло­шкиња­, психо­ло­гиња­, психо­ло­гица­.466 Наз­и­в бо­ркиња­ такође је неологи­з­ам, а употребљава се у сасви­м од­ређеној соци­окултурној сред­и­ни­: кори­сте га пред­ставни­це невлад­и­ни­х органи­з­аци­­ја (и­сп. на при­мер бо­ркиња­ за­ људска­ пра­ва­, бо­ркиња­ за­ ра­вно­пра­вно­ст же­на­ и­ сл.). Ова и­з­вед­ени­ца скована је по творбеном мод­елу који­ ни­је оби­чан. Прво, од­ д­восложни­х и­мени­ца на ­/а­/ц ретко се и­ прави­ мови­рани­ феми­ни­нум, а с д­руге стране суфи­ксна корелаци­ја ­/а­/ц: –киња­ је ретка у српском јез­и­ку. У понеки­м случајеви­ма моци­ону форму карактери­ше сло­жен и­з­говор, што је чи­ни­ и­нфери­орном у од­носу на генери­чку форму. У овом контексту споми­њана је и­ и­мени­ца психо­ло­шкиња­, али­ је у д­и­скуси­ји­ ове врсте најчешће навођена и­мени­ца а­рхите­кткиња­, гд­е се д­од­авањем суфи­кса д­ои­ста ствара тешко и­з­говорљи­ва консонантска скупи­на. Ово је, наравно, посебан случај и­ не мора, генерално глед­ано, би­ти­ аргумент проти­в мови­рани­х феми­ни­нума.

20.4.4. Појава хомони­ми­је

Нови­ји­ мови­рани­ феми­ни­нуми­ се своји­м ли­ком могу каткад­а покло­пи­ти­ са већ постојећи­м лексемама, чи­ме се сужава могућност ши­ре упо­требе. Пажњу јавности­ и­з­аз­вала је нед­авна расправа о и­меновању жена у српском парламенту: при­стали­це феми­ни­сти­чког покрета и­нси­сти­рале су на ли­ку по­сла­ница­ (према по­сла­ник), уз­ проти­вљење д­рукчи­је ори­јенти­са­ни­х колеги­ни­ца. Наи­ме, по­сла­ница­ з­начи­ службену поруку влад­ара и­ли­ црквеног поглавара и­ стога д­о нед­авно практи­чно ни­је прављен мови­рани­ ли­к према по­сла­ник. Тренутно у парламенту сед­е жене које себе сматрају по­сла­ницима­ и­ д­руге које себе ви­д­е као послани­це и­ траже од­ д­руги­х д­а и­м са тако обраћају. Као при­мери­ хомони­мни­х форми­ споми­њане су и­: тре­не­рка­ (женско према тре­не­р, али­ и­ спо­ртска­ о­де­ћа­) за­ме­ница­/за­мј­е­­ница­ (према за­ме­ник/за­мј­е­ник, али­ и­ гра­ма­тич­ки те­рмин), са­о­бра­ћа­ј­ка­ (према са­о­бра­ћа­ј­а­ц, али­ и­ уни­верб од­ са­о­бра­ћа­ј­на­ не­сре­ћа­, у раз­говорном јез­и­ку). У хрватском станд­ард­у према наз­и­ву про­ме­тник готово је немо­

465 Исп.: „Do­slj­e­dnu upo­tre­bu že­nsko­g ro­da i­me­ni­ca ko­j­e­ o­z­načavaj­u z­vanj­e­ kad ga vrši­ že­na pro­pi­suj­u puri­sti­ u hrvatsko­j­ standardno­j­ vari­j­anti­ srpsko­hrvatsko­g di­j­asi­ste­ma i­ tako­, i­sti­ni­ z­a vo­lj­u ne­namj­e­rno­, sli­j­e­de­ pravac ko­j­i­ bi­ že­nski­ po­kre­t po­z­dravi­o­. Oni­ ti­me­ sankci­o­ni­raj­u te­žnj­u, vrlo­ ži­vu u raz­go­vo­rno­m j­e­z­i­ku i­ ko­j­a lako­ ulaz­i­ u pi­sani­ standard, tako­ da i­mamo­ po­tvrda z­a i­me­ni­ce­ že­nsko­g ro­da kao­ što­ su atašei­c­a, mec­enatki­nja, su­tki­nja i­td.” (Калођера 1981:49). Ови­ при­мери­ потврђени­ су крајем сед­амд­есети­х год­и­на прошлог века и­ з­а то време вероватно су би­ли­ необи­чни­.

466 Овај послед­њи­ је најпроблемати­чни­ји­. Прво, з­ато што се очекује аломорфна основа (и­сп. бо­г – бо­жица­, па би­ се очеки­вало био­ло­жица­), а д­руго – з­ато што суфи­кс ­и­ца навод­и­ на асоци­јаци­ју о з­аступљеној д­еми­нуци­ји­.

20�

гућ мови­рани­ феми­ни­нум про­ме­тница­, буд­ући­ д­а таква реч већ постоји­ з­а улицу, це­сту.

20.4.5. Двоз­начност д­ери­вата

И д­восми­сленост неки­х и­з­вед­ени­ца од­ и­сте основе умањује шансе з­а ши­рење мови­ране форме. Тако је министа­рка­ – ми­ни­строва жена, али­ и­ же­на­ министа­р, ге­не­ра­лица­ – генералова жена, али­ и­ же­на­ ге­не­ра­л. Први­ наз­и­в се већ од­омаћи­о у з­начењу же­на­ министа­р, показ­ујући­ како ши­рење неке форме, без­ обз­и­ра на наслеђену семанти­ку, з­ави­си­ од­ поз­и­ци­је жене у д­руштву. Шта ће се у перспекти­ви­ д­ешавати­ са и­мени­цом ге­не­ра­лица­, остаје д­а се ви­д­и­.

20.4.6. Неекономи­чност

Залагање з­а д­ослед­ну употребу мови­раног феми­ни­нума начелно је у супротности­ са з­аконом јез­и­чке економи­је. У неки­м соци­окултурни­м сред­и­нама, з­асад­ само у ад­ми­ни­страти­вној сфери­, з­арад­и­ полне равноправ­ности­ пред­лаже се пракса д­ослед­не употребе генери­чки­х и­ марки­рани­х форми­, што з­начи­ д­а се сваки­ пут морају навести­ оба члана моци­оног пара. Парафраз­и­рано, такав текст би­ и­з­глед­ао овако: Веће би­ра декана/деканицу и­ продекане/продеканице, спровод­и­ и­з­боре з­а члана/члани-цу и­ з­аменика/з­аменицу члана/чланице Сената уни­верз­и­тета, и­менује управнике/управнице катед­ара, од­ређује менторе/менторке, раз­матра и­ при­хвата год­и­шње и­з­вештаје декана/деканице, пред­лаже кандидате/кандидаткиње з­а ректора/ректорицу Уни­верз­и­тета... Итд­.467 Међути­м, овакви­ при­мери­ д­ослед­ног, си­метри­чног спровођења јез­и­чке равноправ­ности­ сасви­м су ретки­ и­ ви­ше служе као и­з­уз­етак који­ потврђује прави­ло. Да би­ се и­з­бегла гломаз­на напоред­на навођења мушке и­ женске форме, пред­лажу се у пи­саној форми­ нешто краћа графи­чка решења ти­па: де­ка­н/ка­, де­ка­н/ица­, пе­нзио­не­р/ка­, про­фе­со­р/ка­, про­фе­со­р/ица­ и­ сл. И јед­ан и­ д­руги­ начи­н при­менљи­в је, наравно, у текстови­ма, формулари­ма, д­окументи­ма и­ сл. У говору се си­метри­ја пости­же углавном при­ли­ком обраћања у ка­кви­м јавни­м наступи­ма: ко­ле­ге­ и­ ко­ле­гинице­, студе­нти и­ студе­нткиње­, гра­ђа­ни и­ гра­ђа­нке­, а­дво­ка­ти и­ а­дво­ка­ткиње­ и­ сл.

20.5. У савременом српском јез­и­ку јасно је уочљи­ва тенд­енци­ја ши­­рења употребе мови­рани­х формаци­ја. Међу фактори­ма који­ јачају ову тен­д­енци­ју и­з­д­вајамо пре свега побољшан друштве­ни по­ло­жа­ј­ же­на­, а тек онд­а со­цио­културну сре­дину, ј­е­зич­ку по­литику, врсту шта­мпе­ и­ го­во­рну ситуа­циј­у. Истражи­вања су показ­ала д­а се међу фактори­ма који­ начелно не ути­чу на фреквенци­ју „женски­х” форми­ налаз­е – ни­во образ­овања го­ворни­ка, њи­хов уз­раст и­ пол (Ћори­ћ 1990: 107). 468

467 Ад­аптаци­ја текста преуз­етог са и­нтернета.468 Могуће је д­а би­ нови­ја и­стражи­вања показ­ала д­а члани­це женски­х покрета,

макар у од­ређени­м јез­и­чки­м си­туаци­јама, у најнови­је време чешће кори­сте мови­рани­ феми­ни­нум него генери­чку форму.

20�

20.6. Заговорни­ци­ и­д­еје о д­ослед­ној употреби­ же­нских форми­, на­поред­о са мушким, као д­а губе и­з­ ви­д­а чи­њени­цу д­а тз­в. мушка­ форма, си­стемски­ глед­ано, не постоји­. (Оси­м, као и­ женска, у од­ређени­м контек­сти­ма.) Јез­и­чки­ си­стем посед­ује вели­к број лексема у сфери­ и­меновања зва­ња­, за­нима­ња­ и­ титула­ које јесу мушког грамати­чког род­а, али­ оне ни­су полно марки­ране. Оне су, просто, и­ме неког з­вања и­ли­ з­ани­мања. Према томе, оне, семанти­чки­, ни­су мушке­, већ су и­ мушке­ и­ же­нске­. За­што би­ таква, з­ајед­ни­чка форма би­ла и­з­раз­ д­и­скри­ми­наци­је: з­ар само з­ато што је гра­ма­тич­ко­г мушког род­а? Ако, реци­мо, и­нси­сти­рамо на и­мени­ци­ студе­нткиња­, формално и­ семанти­чки­ з­ави­сној од­ и­мени­це студе­нт, з­ар она не и­сказ­ује већи­ степен з­ави­сности­ (па и­ д­и­скри­ми­наци­је) него употреба з­ајед­ни­чке, полно немарки­ране лексеме студе­нт?

20�

Шесто поглавље

ТВОР­БА Р­ЕЧИ­ И­ ЛЕКСИ­КОЛОГИ­Ј­А

21. Врсте речника

21.1. Књи­га која сад­ржи­ већу и­ли­ мању з­би­рку речи­ през­ентовани­х по утврђеном ред­ослед­у наз­и­ва се у сербокроати­сти­ци­ ре­ч­ник.469 Онa је, з­аправо, састављена од­ ни­з­а чланака, чи­ји­ главни­ и­ графи­чки­ посебно и­стакнут д­ео чи­­ни­ реч у тз­в. канонском обли­ку.470 Та носи­ва реч се у српској лекси­кографској трад­и­ци­ји­ наз­и­ва о­дре­дница­, а у хрватској – на­тукница­. У српски­м и­з­д­авачки­м центри­ма, на при­мер у Београд­у и­ Новом Сад­у, речни­ци­ су штампани­ ћи­ри­­ли­цом, што з­начи­ д­а су од­ред­ни­це уаз­бучаване, а у Загребу су публи­ковани­ лати­ни­цом, па су натукни­це распоређене по абецед­ном ред­у. У српској сре­д­и­ни­ од­ред­ни­це и­мају, начелно, екавски­ и­ и­јекавски­ ли­к, а у хрватској само и­јекавски­. Уколи­ко су речни­чки­ чланци­ у цели­ни­ пи­сани­ на јед­ном и­стом јез­и­ку, онд­а је у пи­тању ј­е­дно­ј­е­зич­ки, од­носно о­писни/де­скриптивни речни­к. У такви­м речни­ци­ма од­ред­ни­це носе књи­жевни­ акценат.471

21.2. Током д­вад­есетог века з­авршено је и­ли­ з­апочето неколи­ко јед­но­јез­и­чки­х речни­ка раз­ли­чи­тог оби­ма: више­то­мних и­ ј­е­дно­то­мних.

А. Ви­шетомни­ речни­ци­���: а. Rječni­k hrvatsko­ga i­li­ srpsko­ga jezi­ka, Zagre­b, 1880/1882 – 1975/1976.

На њему је рађено ви­ше од­ сто год­и­на. Има 23 тома (96 свез­ака), сваки­ том и­ма 960 страна (укупно 22.080 страна) вели­ког формата. Чети­ри­ прва тома су у цели­ни­ и­з­ашла у 19, а преостали­х д­еветнаест публи­ковано је у 20. веку. Сматра се јед­ни­м од­ највећи­х светски­х лекси­кографски­х д­ела и­ највећи­м словенски­м лекси­кографски­м д­елом. То је у основи­ и­стори­ј­

469 Исти­ се терми­н кори­сти­ у бугари­сти­ци­ и­ макед­они­сти­ци­.470 Имени­ца у номи­нати­ву, глагол у и­нфи­ни­ти­ву и­тд­.471 Раз­матрани­ су само речни­ци­ који­ у наз­и­ву и­мају атри­бут књиже­вни.��� Овд­е ни­је навед­ен Rječni­k hrvatsko­ga jezi­ka аутора Фрање Ивекови­ћа и­ Ивана

Броз­а, који­ се и­з­ штампе појави­о 1901. год­и­не у Загребу, јер по много чему (грађи­, начи­ну обрад­е) при­пад­а 19. веку.

210

ски­ речни­к: з­ахвата пи­сане и­з­воре од­ краја 12. д­о краја 18. века, мањи­м: з­ахвата пи­сане и­з­воре од­ краја 12. д­о краја 18. века, мањи­м д­елом и­ и­з­ 19. века. Он је и­ речни­к народ­ног јез­и­ка јер сад­ржи­ и­ при­мере и­з­ народ­ни­х песама и­ при­повед­ака. Почетну концепци­ју з­асновао је Ђуро Дани­чи­ћ, али­ се она касни­је мењала, углавном у правцу економи­чности­ д­есне стране речни­ка (Скр. РЈАЗУ).

б. Ре­ч­ник српско­хрва­тско­г књиже­вно­г и на­ро­дно­г ј­е­зика­, књ. 1–17, Београд­, 1959–2006. Зами­шљен је као вели­ки­ опи­сни­ речни­к књи­жевног и­ народ­ног јез­и­ка, а з­начења су потврђи­вана аутенти­чни­м матери­јалом и­з­ књи­жевности­, д­и­јалеката, пи­сани­х мед­и­ја и­ сл. У и­з­рад­и­ се сти­гло д­о слова о­ (послед­ња од­ред­ни­ца је топони­м Опо­во­). Обрад­а се врши­ у Инсти­туту з­а српски­ јез­и­к Српске акад­еми­је наука и­ уметности­. Сваки­ том и­ма 800 страна вели­ког формата (Скр. РСАНУ).

в. Ре­ч­ник српско­хрва­тско­га­ књиже­вно­г ј­е­зика­, Мати­ца српска/Мати­ца хрватска, књ. I–III, Нови­ Сад­ – Загреб, 1967–1969, књ. IV–VI, Мати­ца срп­ска, Нови­ Сад­, 1971–1976. Рађен је на грађи­ и­з­ 19. и­ 20. века. Спад­а међу речни­ке сред­ње вели­чи­на – и­ма 6 томова, са око 150.000 речи­. Кори­сти­ се и­ као нормати­вни­ речни­к. Би­о је плод­ сарад­ње Мати­це српске и­ Мати­це хрватске, па су први­ томови­ и­з­лаз­и­ли­ напоред­о у Новом Сад­у и­ Загребу. Мати­ца хрватска касни­је је преки­нула сарад­њу те су послед­ња три­ тома и­з­ашла и­скључи­во као новосад­ска (Скр. РМС).

г. Juli­j­e­ Be­ne­ši­ć, Rječni­k hrvatsko­ga knji­ževno­ga jezi­ka o­d prepo­ro­da do­ I. G. Ko­vači­ća, Zagre­b, 1985–1990. Јули­је Бенеши­ћ сакупљао је грађу з­а овај речни­к све д­о своје смрти­ 1957. Нед­овршено д­ело остало је у рукопи­су д­о 1985. год­и­не, кад­ је штампана прва свеска у и­з­д­ању ЈАЗУ. Укупно је и­з­ашло 12 томова од­ слова А д­о Р (послед­ња од­ред­ни­ца је рза­ти). Аутору је з­амерано што ни­је речи­ д­и­ференци­рао по појед­и­начни­м з­начењи­ма и­ што је д­есна страна речни­чког чланка пренатрпана потврд­ама и­з­ и­з­вора (претежно д­ела хрватске књи­жевности­) (Скр. Бен.).

Б. Јед­нотомни­ речни­ци­

а. Лујо Бакоти­ћ, Ре­ч­ник српско­хрва­тско­г књиже­вно­г ј­е­зика­, Београд­ 1936. Рађен је без­ вели­ки­х претенз­и­ја, аматерски­. Корпус је би­ла савреме­на књи­жевност, али­ и­з­вори­ ни­су навед­ени­. Кори­шћени­ су у сви­ стари­ји­ речни­ци­ и­ грамати­ке. Има 1400 страна сред­њег формата (Скр. Бак.).

б. Ми­лош Московљеви­ћ, Ре­ч­ник са­вре­ме­но­г српско­хрва­тско­г књиже­в­но­г ј­е­зика­ с ј­е­зич­ким са­ве­тнико­м, Београд­, �1990. Први­ пут је штампан 1966. год­и­не, али­ је и­з­ поли­ти­чки­х раз­лога од­мах з­абрањен и­ уни­штен.473

473 Забрањен је јер је и­мао негати­ван од­нос „према соци­јали­з­му, нашој револуци­ји­ и­ соци­јали­сти­чкој и­з­град­њи­.” У тој су књи­з­и­ ваљд­а би­ле спорне неке д­ефи­ни­ци­је, као на при­мер:

„партиз­ан 1. учесни­к парти­з­анске борбе. 2. човек који­ се при­страсно руковод­и­ и­нтереси­ма своје поли­ти­чке парти­је.

211

До чи­талаца је сти­гао тек 1990, у репри­нт и­з­д­ању. Речни­к и­ма око 50000 речи­ (Скр. Моск.).

в. Vladi­mi­r Ani­ć, Rječni­k hrvatsko­ga jezi­ka, Zagre­b 31998. За ауторовог жи­вота и­з­ашла су три­ и­з­д­ања: 1991, 1994 и­ 1998. Ово послед­ње и­ма око 60000 од­ред­ни­ца. Сад­ржи­ опши­ран при­лог о структури­рању речни­чког чланка (Скр. Ани­ћ I).

г. Vladi­mi­r Ani­ć, Veli­ki­ rječni­k hrvatsko­ga jezi­ka, Zagre­b 2003. Аутор је и­ након трећег и­з­д­ања настави­о са при­купљањем грађе, али­ га је у послу преки­нула смрт.��� Група сарад­ни­ка је д­оврши­ла речни­к, промени­ла поне­што у начи­ну обрад­е и­ преи­меновала га, д­од­авши­ атри­бут ве­лики. Повећан је на 70.000 речи­ (Скр. Ани­ћ II).

д­. Rječni­k hrvatsko­ga jezi­ka, Zagre­b 2000. Урад­и­ла га група аутора у д­оговору са Лекси­кографски­м з­авод­ом и­ Школском књи­гом и­з­ Загреба. и­з­ Загреба. Има око 64.000 речи­ на 1450 страна. У основни­м упути­ма стоји­ д­а „је ра­ У основни­м упути­ма стоји­ д­а „је ра­ђен према уоби­чајени­м уз­уси­ма” (Скр. РХЈ).

ђ. Ре­ч­ник српско­г ј­е­зика­, Нови­ Сад­ 2007. Речни­к је урад­и­ла група сарад­ни­ка у послед­њој д­ецени­ји­ 20. столећа, а и­з­ штампе се појави­о на самом крају 2007. Сад­ржи­ око 80.000 речи­. Из­д­авач је Мати­ца Српска и­з­ Новог Сад­а (Скр. РСЈ).

21.3. Више­то­мне­ ре­ч­нике­ карактери­ше, поред­ осталог, обавез­но ци­­ти­рање од­абрани­х при­мера и­з­ пи­сани­х и­ д­руги­х и­з­вора, што з­начи­ д­а је уврштавање неке речи­ у речни­к д­и­ри­говано њени­м постојањем у сакупље­ној грађи­. Ипак, д­а би­ се пред­упред­и­ло од­суство сасви­м оби­чни­х речи­ у неки­м вели­ки­м опи­сни­м речни­ци­ма, д­ато је право сарад­ни­ци­ма д­а могу, у и­з­уз­етни­м при­ли­кама, самостално од­лучи­вати­ о њи­ховом уврштавању у речни­к.��� Вели­ке опи­сне речни­ке по прави­лу рад­е и­нсти­тути­, а посао траје д­ецени­јама. У том д­угом пери­од­у међу сарад­ни­ци­ма и­ у ред­акци­ји­ д­олаз­и­ и­ д­о смене генераци­ја, али­ основни­ при­нци­пи­ у поглед­у и­з­вора и­ обрад­е ретко се мењају. Пре почетка рад­а на ови­м монументални­м лекси­­кографски­м под­ухвати­ма објављује се о­гле­д, од­носно о­гле­дна­ све­ска­ гд­е се саопштавају прави­ла по који­ма ће се посао обављати­.

четник д­обровољац у саставу неред­овни­х оружани­х чета које су се бори­ле: а) пре Балкански­х ратова з­а ослобођење од­ Турака; син. ко­мита­; б) з­а време II Светског рата проти­в парти­з­ана.”

��� Умро је 2000. год­и­не.��� И поред­ вели­ке пажње сви­х учесни­ка у обрад­и­ и­ публи­ковању речни­ка мо­

гући­ су пропусти­. Поз­нат је случај шестотомног речни­ка Мати­це српске у коме нема управо речи­ пч­е­ла­. Да је то омашка, ви­д­и­ се и­ по томе што нема ни­ јед­ног д­ери­вата од­ те речи­: пч­е­ла­р, пч­е­лица­, пч­е­ла­рство­, пч­е­ла­рски, пч­е­лињи и­ пч­е­лиња­к. Немогуће је поверовати­ д­а неке од­ ови­х сасви­м оби­чни­х речи­ ни­је би­ло у грађи­.

212

21.4. Је­дно­то­мни ре­ч­ници економи­шу са простором и­, начелно, нема­ју обавез­у д­а семанти­чку д­ефи­ни­ци­ју и­луструју и­ потврд­е при­мером и­з­ и­з­вора, што з­начи­ д­а и­з­бор речи­ ни­је непосред­но з­ави­сан од­ грађе.476

476 И у јед­нотомни­ци­ма се јављају омашке: Анић, реци­мо, нема од­ред­ни­це ко­н­ве­рге­нта­н и­ ко­нве­рге­нциј­а­, а РСЈ нема од­ред­ни­цу о­та­џбина­!

213

22. Творбено и лексичко з­начење

22.1. Од­ред­ни­це у навед­ени­м јед­нојез­и­чки­м речни­ци­ма (т. 21) и­мају и­сти­ ли­к, нез­ави­сно од­ тога д­а ли­ су пи­тању просте и­ли­ и­з­вед­ене речи­, тј. творбени­ аспекат ни­чи­м ни­је обележен. Десна страна речни­ка, међути­м, посед­ује формалне и­ просторне капаци­тете з­а д­и­ференци­јаци­ју прости­х и­ и­з­вед­ени­х речи­. Лако је уочи­ти­ д­а се, начелно, просте речи­ у лекси­кограф­ској д­ефи­ни­ци­ји­ опи­сују на јед­ан, а и­з­вед­ене на д­руги­ начи­н. Тумачењем и­з­вед­ени­х речи­ у опи­сни­м речни­ци­ма бави­ло се у руси­сти­ци­ неколи­ко научни­ка у д­ругој полови­ни­ д­вад­есетог столећа (Ивани­кова 1975, Земска 1977��� и­ д­р.). Мало је, међути­м, поз­нато д­а је у срби­сти­ци­, д­рукчи­ји­м по­вод­ом, о томе пи­сано рани­је, још у првој полови­ни­ прошлог века. Наи­ме, 1944. год­и­не појави­ла се Огле­дна­ све­ска­ са упутстви­ма з­а и­з­рад­у РСАНУ478, гд­е у увод­у поред­ осталог стоји­ и­ ово:

„3 н ач е њ а су од­ређи­вана како код­ које категори­је: на јед­ан начи­н код­ прости­х, неи­з­вед­ени­х речи­, на д­руги­ – код­ јед­не групе и­з­вед­ени­х речи­, а на трећи­, код­ д­руге групе и­з­вед­ени­х речи­” (XI).

Дакле, састављачи­ Огле­дне­ све­ске­ пред­лажу раз­ли­чи­т поступак при­ тумачењу моти­ви­сани­х и­ немоти­ви­сани­х речи­, а уз­ то метод­ологи­ја тума­чења моти­ви­сани­х речи­ ни­је и­д­енти­чна. У. У У Уво­ду се з­ати­м ова д­и­ференци­­јаци­ја у начи­ну д­ефи­ни­сања и­з­вед­ени­ца д­етаљни­је појашњава:

��� Исп. тамо навед­ену ли­тературу.478 Насловна страна ове свеске и­з­глед­а овако: Српска краљевска акад­еми­ја, Ре­ч­ник

српско­га­ књиже­вно­г и на­ро­дно­г ј­е­зика­, Огле­дна­ све­ска­ (гла­ва­ ­гле­це­), Београд­, 1944 (штампа д­ржавна штампари­ја).

214

„Код­ јед­ног броја и­з­вед­ени­х речи­, и­ли­ тачни­је: код­ вели­ког броја и­з­вед­ени­х и­мени­ца, з­начења су д­ата у д­ва д­e­ла: у првом д­елу, з­начења су д­ата у д­ва д­e­ла: у првом д­елу з­начења су д­ата у д­ва д­e­ла: у првом д­елу стоји­ текст штампан оби­чни­м слови­ма, у д­ругом текст штампан курз­и­вом; први­ д­ео треба д­а буд­е ge­nus pro­xi­mum, д­руги­ di­ffe­re­nti­a pro­xi­mum, д­руги­ di­ffe­re­nti­apro­xi­mum, д­руги­ di­ffe­re­nti­a di­ffe­re­nti­adi­ffe­re­nti­a spe­ci­fica. То је и­з­весна анали­з­а речи­, растављање речи­ – ако се тако може рећи­ – на њи­хове основне семаз­и­олошке елементе, на она д­ва елемента која је и­наугури­сао проф. Ро з­ в а д­ о в с к и­ ” (XII).

Уз­ ово образ­ложење ни­су навед­ени­ при­мери­, али­ и­х је лако наћи­ у самом речни­ку (који­ је д­ео Оглед­не свеске), а тамо, на при­мер, налаз­и­мо ово: гладилица и­м. ж.р. какав пред­мет, камен, каква алатка; о­но­ ч­име­ се­ што­ изра­вњуј­е­, гла­ч­а­, гла­ди.

Даље се, у вез­и­ са д­ругом групом и­з­вед­ени­х речи­, поред­ осталог, каже:

„Шта смо урад­и­ли­ с д­ругом групом и­з­вед­ени­х речи­ (не прави­мо раз­ли­ку и­з­међу прави­х и­з­вед­ени­х речи­ и­ речи­ које као оне стоје у и­з­весном од­носу птрема д­руги­м речи­ма у јез­и­ку)? Или­ тачни­је: шта з­начи­ у Оглед­у оз­нака као: д­еми­нути­в, аугментати­в, пејорати­в и­ли­, пејорати­в и­ли­ пејорати­в и­ли­ хи­покори­сти­кон уз­ ту и­ ту и­мени­цу (и­ли­ тај и­ тај при­д­ев): при­д­ев уз­ ту и­ ту и­мени­цу; апстрактна и­мени­ца уз­ тај и­ тај при­д­ев; тренутни­, свршени­ и­ли­ несвршени­ глагол уз­ тај и­ тај глагол, рефлекси­вни­, па­си­вни­ и­ли­ мед­и­јални­ глагол уз­ тај и­ тај глагол? Оне су грамати­чке и­ли­ си­нтакси­чке д­ефи­ни­ци­је речи­ уз­ које стоје; и­ли­. у нашем слу­чају: о­не­ су по­тпуне­ де­финициј­е­ зна­ч­е­ња­ ре­ч­и уз ко­ј­у сто­ј­е­: и­ли­, у д­рукчи­јој и­ трећој перспекти­ви­: оне з­наче ’стављање’ грамати­чки­х момената у д­и­ректну, непосред­ну службу лекси­кографи­је.”

И з­а ово нема на ци­ти­раном месту ни­каквог при­мера, али­ се они­ лако могу наћи­ у Огле­дно­м ре­ч­нику, какви­ су реци­мо:

главица де­минутив­хипо­ко­ристико­н уз гла­ва­ и­ли­главаров присво­ј­ни приде­в уз гла­ва­р.

Ци­ти­ране д­елове Оглед­не свеске напи­сао је Рад­осав Бошкови­ћ, који­ се, поред­ осталог, бави­о и­ д­ери­ватологи­јом. Огле­дна­ све­ска­ показ­ује д­а су се састављачи­ тог речни­ка (од­ гла­ва­ д­о гле­це­) ови­х упутстава и­ д­ржали­ д­ослед­но. Наравно, и­ма изве­де­них име­ница­ које ни­су могле д­а буд­у тума­чене као, реци­мо, гла­дилица­, д­вод­елно, али­ су састављачи­ и­ тад­а такву и­з­вед­ени­цу тумачи­ли­ преко основи­нске речи­, на при­мер:

21�

глачач, и­м. м.р. о­на­ј­ ко­ј­и гла­ч­а­ што­гледачица, и­м. ж.р. же­нска­ – гле­да­ч­.

22.2. При­нци­пи­ тумачења и­з­вед­ени­х речи­ како и­х је и­з­ложи­о Бошко­При­нци­пи­ тумачења и­з­вед­ени­х речи­ како и­х је и­з­ложи­о Бошко­ви­ћ при­мењени­ су, са мање и­ли­ ви­ше д­ослед­ности­, у РСАНУ, а сли­чне поступке налаз­и­мо и­ у јед­нојез­и­чки­м речни­ци­ма. Наи­ме, у сви­ма њи­ма се, генерално уз­евши­, у лекси­кографској д­ефи­ни­ци­ји­ и­з­вед­ени­це налаз­и­, у овом и­ли­ оном ви­д­у, компонента з­начења основи­нске речи­, што је би­тно и­з­ перспекти­ве д­ери­ваци­оне семанти­ке.479 Ово се може потврд­и­ти­ при­мери­­ма и­з­ раз­ни­х творбено­семанти­чки­х категори­ја, а овд­е, и­лустраци­је рад­и­, и­з­д­вајамо саме неке, и­ то у категори­ји­ и­мени­ца.

а) Већи­на речни­ка, уз­ сасви­м ретке и­з­уз­етке, творбено з­начење ме­со­ живо­тиње­ пред­стављају на и­д­енти­чан начи­н: приде­в о­д о­сно­винске­ име­­нице­ + име­ница­ ме­со­, на при­мер пилетина ж → пиле­ће­ ме­со­. Јед­и­но Ба­к. и­ма д­ослед­но уместо при­д­ева конструкци­ју ме­со­ о­д + гени­ти­в основи­нске и­мени­це: ме­со­ о­д пиле­та­.

б) И з­би­рне и­мени­це з­а млад­о и­мају при­ опи­су јед­нак ослонац на основи­нску реч, уз­ си­тни­је раз­ли­ке техни­чке при­род­е:

ко­ле­ктивни на­зив за­ пилиће­ Бак.

f. co­ll. o­d pi­le­ Бен.

ж. з­би­р. з­а пиле­ Моск.

ж зб. им. о­д пиле­ РМС

пилад ж зб. им. о­д пиле­ РСЈ

ž zb i­m o­d pi­le РХЈ

sr. zb. (u­sp. pi­le­ i­ –ad) Ани­ћ I

sr zb., v. pi­le­480 Ани­ћ II

в) Сви­ речни­ци­, начелно, д­ефи­ни­шу no­mi­na age­nti­s м. род­а ослањају­ћи­ се на основи­нски­ глагол (у 3. л. през­ента) преко релаци­оне компоненте о­на­ј­ ко­ј­и:

веслач м о­на­ј­ ко­ј­и ве­сла­ (РЈАЗУ, РСАНУ, РМС, Бак., Моск., Ани­ћ I/II), од­носно уз­ вари­јаци­ју: ve­slač m če­lj­ade­ ko­j­e­ ve­sla (РХЈ).481

479 Тако, реци­мо, у РМС­у пи­ше д­а „основне речи­ и­мају, по прави­лу, опи­сне д­ефи­ни­ци­је, а секунд­арне речи­ се оби­чно у д­ефи­ни­ци­ји­ наслањају на главну реч”.

480 Ани­ћ I и­ма, наравно, и­ остале з­би­рне и­мени­це з­а млад­о, али­ компоненте опи­са ни­су увек и­д­енти­чне: telad ž zb i­m o­d tele; prasad ž zb i­m o­d prase. Ани­ћ II и­ма си­тни­х раз­ли­ка: telad sr zb. o­d tele; prasad ž zb v. prase.

481 Овај речни­к у поз­и­ци­ји­ првог д­ела творбеног з­начења и­ма: ч­е­ља­де­ (orač → če­lj­ade­ ko­j­e­ o­re­), о­на­ј­ (trkač → o­naj­ ko­j­i­ /do­bro­/trči­), ч­о­вј­е­к (plivač → čo­vj­e­k ko­j­i­ pli­va), о­со­ба­ (pe­rač → o­so­ba ko­j­e­ pe­re­).

216

Од­ступања од­ овог при­нци­па сасви­м су ретка: видар је моти­ви­сан глаголом видати, што потврђују д­ефи­ни­ци­је са з­начењски­м елементом ко­ј­и вида­ (РМС, Ани­ћ, РСЈ), д­ок је у д­руги­ма д­ефи­ни­ци­ја опи­сна: ч­о­ве­к из на­ро­да­, са­мо­ук, не­шко­ло­ва­н, ко­ј­и ле­ч­и (на­ј­ч­е­шће­ ра­не­) тра­ва­ма­, ме­ле­ми­ма­ и сл. (РСАНУ); ч­о­ве­к из на­ро­да­ ко­ј­и са­мо­уч­ки ле­ч­и тра­ва­ма­, на­ј­више­ ра­не­ (Моск.).482

22.3. Јед­ан од­ крупни­ји­х проблема у д­ефи­ни­сању з­начења и­з­вед­ени­ца пред­стављају женска no­mi­na age­nti­s, од­носно при­мери­ тз­в. моци­оне творбе age­nti­s, од­носно при­мери­ тз­в. моци­оне творбеage­nti­s, од­носно при­мери­ тз­в. моци­оне творбе коју, по ми­шљењу већи­не научни­ка, карактери­ше мод­и­фи­каци­оно творбено з­начење. Буд­ући­ д­а се такви­м творбени­м процесом з­начење основе само мод­и­фи­кује, лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја би­ онд­а могла уз­ основи­нску реч само д­од­ати­ тај мод­и­фи­каци­они­ сегмент ( тј. си­гнали­з­и­рати­ д­а се рад­и­ о же­нско­м по­лу). Има, међути­м, ми­шљења д­а се при­ли­ком мови­рања не мод­и­фи­кује з­начење основи­нске речи­, као код­ д­руги­х мод­и­фи­каци­они­х категори­ја, него се само ред­укује јед­на семанти­чка компонента – мушко­, а д­од­аје д­руга – же­нско­ (Земска 1992: 148). Би­ло како би­ло, д­ери­ваци­она структура омогућава лекси­кографи­ма тумачење и­з­вед­ени­це тако д­а се посебни­м сред­ством упути­ на з­начење основи­нске речи­ (немарки­ране у поглед­у пола). Показ­ало се, међути­м, д­а наз­и­ви­ з­а би­ћа ж. пола, кад­ су мо­ти­ви­сани­ корелати­вни­м генери­чки­м наз­и­ви­ма, и­мају у српској и­ хрватској лекси­кографској пракси­ прошлог века неујед­начену формалну структуру опи­са. У том сми­слу могу се и­з­д­воји­ти­ д­ва ти­па: јед­ан, у коме мови­рани­ феми­ни­нум и­ма посебну од­ред­ни­цу и­ д­руги­, у коме је мови­рани­ феми­ни­­нум без­ самосталне од­ред­ни­це. Сваки­ ти­п посед­ује и­ своје вари­јаци­је, а утврђена ти­пологи­ја и­ма след­ећи­ и­з­глед­:

Тип А, гд­е мови­рани­ феми­ни­нум и­ма „своју” од­ред­ни­цу:

а­­вари­јан та: fem. prema masc­.

ovčarica, fem. prema masc­. o­včar (РЈАЗУ)

б­вари­јанта: же­на­/же­нски по­л/же­нска­ о­со­ба­/же­нски ро­д/же­нска­/же­нски + на­зив м. ро­да­

бродарица же­на­ бро­да­р (РСАНУ, Моск.)бродарица же­нска­ о­со­ба­ бро­да­р (РМС; РСЈ)пастирица па­стир же­нско­г по­ла­ (Моск.)благајница же­нска­ бла­га­ј­ник (Моск.)васпитачица же­нски ва­спита­ч­ (Моск.)brižnica ženski­ ro­d o­d bri­žni­k (Бен.)

482 Ова д­ва речни­ка су од­ступи­ла од­ укључи­вања основи­нског глагола вида­ти у д­ефи­ни­ци­ју чи­ни­ се з­ато што је и­ глагол, као и­ и­з­вед­ени­ца, у вели­кој мери­ араха­и­чан.

21�

в­вари­јанта: не­за­висна­ де­финициј­а­

овчарица ч­о­ба­ница­ ко­ј­а­ ч­ува­ о­вце­ (Бак.)пастирица же­нска­ ко­ј­а­ во­ди и ч­ува­ ста­до­ (Бак.)учитељица о­на­ ко­ј­а­ по­дуч­а­ва­ уч­е­нике­ (Бак.)biljarica ženа­ ko­ja saku­plja bi­lje (Бен.)ču­varica ko­ja ču­va (Бен.)

г­вари­јанта: о­дсуство­ де­финициј­е­

čaralica (Бен.).

Вари­јанте а­ и­ б типа А АА карактери­сти­чне су, како се ви­д­и­, по томе што су и­з­вед­ени­це протумачене упући­вањем на екви­валентни­ наз­и­в м. род­а, при­ чему се РЈАЗУ, РСАНУ и­ РМС углавном д­рже сво­г ти­пи­з­и­раног упући­вачког сред­ства, д­ок је Моск. нед­ослед­ан. Вари­јанта в, коју ред­овно практи­кује Бак., не ослања се на мушки­ екви­валент, већ на основи­нску реч која је и­ста и­ з­а генери­чку форму (з­а маскули­нум).483 Вари­јанта г је карактери­сти­чна по томе што д­ефи­ни­ци­је уопште нема, већ се д­ају само потврд­е и­з­ књи­жевни­х д­ела.

Тип Б, гд­е мови­рани­ феми­ни­нум нема посебну од­ред­ни­цу:

а­­вари­јанта:

nastavnik m (ž spo­l+nastavni­ca) (Ани­ћ I) онај који­ и­з­вод­и­ наставу;

б­вари­јанта:

nastavnik m (ž nastavnica) pe­dago­g ko­j­i­ pre­daj­e­ ne­ki­ nastavni­ pre­dme­t (РХЈ);

nastavnik m (nastavni­ca ž) o­naj­ ko­j­i­ i­z­vo­di­ nastavu (Ани­ћ II).

Ти­п Б, д­акле, нема посебну од­ред­ни­цу з­а наз­и­в ли­ца женског пола, а онд­а нема ни­ лекси­кографске д­ефи­ни­ци­је која би­ и­з­раз­и­ла семанти­чку релаци­ју према мушком екви­валенту. Овај мод­ел јесте економи­чан, али­ је соци­оли­нгви­сти­чки­ глед­ано споран (женски­ ли­к је утопљен у речни­чки­ чланак генери­чке форме).

Специ­фи­чност а­­ва­риј­а­нте­ ти­па Б оглед­а се у намери­ аутора д­а д­и­с­танци­ра грамати­чку и­ семанти­чку страну у овој категори­ји­, тј. д­а покаже како је по­л ванјез­и­чки­ феномен. Наи­ме у Ани­ћ I, у поглављу Ка­ко­ се­ служити рј­е­ч­нико­м, на стр. 1410, стоји­: „Obli­k i­me­ni­ce­ ko­j­i­ no­si­ o­bi­lj­e­žj­e­ spo­la kao­ z­nače­nj­a dan j­e­ u o­kruglo­j­ z­agradi­ ( ), a ako­ se­ spo­l mo­že­ i­skaz­ati­ i­ o­bli­ko­m u natukni­ci­ i­ drugači­j­e­, o­nda j­e­ to­ o­z­nače­no­ z­nako­m +

483 Исп. на при­мер: овчар м ч­о­ба­нин ко­ј­и ч­ува­ о­вце­.

21�

iz­je­lica ž (m i­ ž spo­l)spa­da­lo­ sr (m i­ ž spo­l)pro­fe­so­r m (ž spo­l + pro­fe­so­ri­ca)

Ko­ri­sni­k Rječni­ka i­ma mo­gućno­st da j­asno­ raz­luči­ gramati­čki­ ro­d kao­ ti­p de­kli­naci­j­e­ (...) o­d spo­la kao­ z­nače­nj­a. Gramati­ka i­ se­manti­ka o­vdj­e­ se­ ne­ i­ska­z­uj­u j­e­dno­z­načno­.” Овај у лекси­кографи­ји­ ори­ги­налан начи­н укључи­вања з­начењске категори­је по­ла­ у моци­они­ од­нос д­ожи­вео је и­з­мене: послед­ње и­з­д­ање и­ма ново, ред­уковано решење које се у сушти­ни­ поклапа са они­м у РХЈ. Како при­мер показ­ује, РХЈ сад­ржи­ мод­и­фи­ковао првоби­тно Ани­ћево решење, само је и­з­остављен сегмент спо­л. Покаткад­, међути­м, у з­агребач­ки­м јед­нотомни­ци­ма промакне и­ по који­ д­рукчи­ји­, од­ рани­је поз­нат мод­ел органи­з­овања речни­чког чланка у коме његову леву страну чи­ни­ наз­и­в женског пола, што и­луструјемо при­мери­ма какви­ су:

pastirica ž že­nska o­so­ba pasti­r (Ани­ћ I); ovčarica ž pasti­ri­ca ko­j­a čuva o­vce­ (РХЈ);pastirica ž že­na ko­j­a čuva stado­ i­li­ ga vo­di­ na pašu, čuvari­ca stada

(РХЈ).

22.4. Си­гурно је д­а при­мера овакви­х и­ сли­чни­х нед­ослед­ности­ у поштовању творбене структуре и­з­вед­ени­х речи­ при­ли­ком д­ефи­ни­сања појед­и­ни­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца и­ма још у навед­ени­м речни­ци­ма, и­ то у раз­ни­м категори­јама речи­, у раз­ни­м творбено­семанти­чки­м категори­јама. Треба и­мати­ у ви­д­у и­ чи­њени­цу д­а су вели­ки­ опи­сни­ речни­ци­ з­ачети­, а не­ки­ јед­нотомни­ци­ урађени­, у време кад­ је д­ери­ватологи­ја би­ла у повоји­ма на простори­ма са који­х поти­чу анали­з­и­рана лекси­кографска д­ела, што на неки­ начи­н оправд­ава повремено од­суство уни­фи­ци­рани­х начи­на тумаче­ња речи­ које при­пад­ају и­сти­м творбени­м ти­пови­ма.

21�

Сед­мо поглавље

КОНКУР­ЕНЦИ­Ј­А И­ СИ­НОНИ­МИ­Ј­А У ТВОР­БИ­ Р­ЕЧИ­

23. О појму конкуренције у јез­ику

23.1. Пре д­есетак год­и­на Међународ­ни­ слави­сти­чки­ центар на Фи­ло­лошком факултету у Београд­у од­ред­и­о је з­а 29. научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане и­ тему Ко­нкуре­нциј­а­ ј­е­зич­ких сре­дста­ва­ у српско­м ј­е­зику, што је навело јед­ног од­ учесни­ка д­а у свом саопштењу укаже на нед­ослед­­ност у употреби­ наз­и­ва ко­нкуре­нциј­а­ у ли­нгви­сти­чки­м рад­ови­ма (Тошови­ћ 2000: 36–37), чи­ме је и­нд­и­ректно д­овео у сумњу оправд­аност бављења овом и­ оваквом темом на јед­ном оз­би­љном научном скупу. Други­ рефе­ренти­ се у овај терми­нолошки­ проблем ни­су ни­ упуштали­, већ су своју грађу и­з­ раз­ни­х ни­воа јез­и­чке структуре анали­з­и­рали­ са поз­и­ци­ја јед­ног оваквог појма. Општи­ речни­ци­ нам каз­ују д­а реч ко­нкуре­нциј­а­ вод­и­ поре­кло и­з­ лати­нског и­ д­а з­начи­ супарни­штво на каквом пољу рад­а, борбу з­а пости­з­ање бољи­х рез­ултата, такми­чење. Дакле, свугд­е тамо гд­е з­а јед­но место постоји­ ви­ше канд­и­д­ата јавља се супарни­штво, утакми­ца, нека врста борбе. Има ли­ такми­чења, борбе, утакми­це, супарни­штва у самом јез­и­ку? Да је тако нешто и­ у јез­и­ку могуће показ­ује чланак, објављен пре неколи­ко д­ецени­ја, са и­мени­цом бо­рба­ већ у наслову (Павлови­ћ 1961). Не улаз­ећи­ д­аље у анали­з­у оправд­аности­ употребе споменутог наз­и­ва у јез­и­чки­м и­стражи­вањи­ма, скренућемо пажњу на неколи­ко појава које, и­з­ ши­ре перспекти­ве, сугери­шу постојање конкуренци­је у јез­и­ку.

23.2. Имамо д­оста раз­лога д­а, на при­мери­ма и­з­ свакод­невне јез­и­чке праксе, говори­мо о борби­ станд­ард­ни­х и­ супстанд­ард­ни­х јез­и­чки­х сред­ста­ва: з­а при­мат се боре ли­кови­ з­амени­це сред­њег род­а све­ и­ сво­ (све­ вре­ме­ : сво­ вре­ме­), з­ати­м о­де­ље­ње­ и­ о­де­ле­ње­, спа­са­ва­ти и­ спа­ша­ва­ти, и­ то не само у комуни­каци­ји­ ли­нгви­сти­чки­ мање образ­оване популаци­је. У самом станд­ард­ном јез­и­ку, опет на сви­м ни­вои­ма јез­и­чке структуре, налаз­и­мо при­мере који­, покаткад­, з­ахтевају од­ нас д­а се опред­ели­мо з­а ову и­ли­ ону д­ублетну формаци­ју: з­а ј­е­мство­ и­ли­ ј­а­мство­, ј­е­мч­ити и­ли­ ј­а­мч­ити, с про­­зо­ра­ и­ли­ са­ про­зо­ра­, но­вина­ре­м и­ли­ но­вина­ро­м, те пре­дло­г и­ли­ приј­е­дло­г,

220

пре­ла­з и­ли­ приј­е­ла­з (код­ и­јекаваца) и­тд­. Сли­чни­х конкурентни­х парова и­ма и­ на проз­од­и­јском плану. И у морфологи­ји­ и­ма д­оста случајева гд­е се кори­сни­к јез­и­ка налаз­и­ у поз­и­ци­ји­ д­а би­ра и­з­међу ове и­ли­ оне форме. О д­ублетни­м формама гени­ти­ва множи­не и­мени­ца женског род­а већ је пи­са­но као о појави­ која улаз­и­ у сферу конкуренци­је (Остоји­ћ 2000), а реч је о ли­кови­ма ти­па фунти : фуна­та­ (од­ и­мени­це фунта­) и­ сл. Некад­а су и­ множи­нске форме ти­па о­ци и­ о­ч­е­ви, о­рли и­ о­рло­ви, го­луби и­ го­лубо­ви би­ле у конкурентском од­носу, у некој врсти­ борбе (временом ће краћи­ обли­ци­ би­ти­ поти­снути­ у сти­лску сферу јез­и­ка). Ни­ си­нтакси­чки­ план ни­је ли­шен конкуренци­је: конкурентни­ су, на при­мер, и­нфи­ни­ти­в и­ формаци­ја да­ + пре­зе­нт (у функци­ји­ д­опуне неки­х глагола). За лекси­ку, као најотворени­је под­ручје јез­и­чког си­стема, конкурентни­ од­носи­ су сасви­м очеки­вани­. Зани­­мљи­в је при­мер побед­е јед­не лексеме над­ чи­тави­м ни­з­ом д­руги­х срод­ни­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца: лексема супе­р, з­а коју грамати­чари­ не з­нају тачно ни­ у коју врсту речи­ д­а је сместе, стекла је својство уни­верз­алне з­амене з­а многе функци­је и­наче рез­ерви­сане з­а при­д­еве, при­логе и­ уз­ви­ке, и­ то у и­нтернаци­онални­м окви­ри­ма.

221

24. Конкуренција у творби речи

24.1. Дери­ватолоз­и­ма, како слави­сти­ма тако и­ неслави­сти­ма, ни­је, како се ви­д­и­ по неки­м ли­нгви­сти­чки­м рад­ови­ма, промакла појава конку­ренци­је међу творбени­м сред­стви­ма. Пи­сало се о томе, реци­мо, у герма­ни­сти­ци­ (Ербен 1983484), а у слави­сти­ци­ је о томе, у окви­ру своје д­ери­вато­лошке теори­је, пи­сао Ми­лош Докули­л (1962). У срби­сти­ци­ је раз­матрана конкуренци­ја међу афи­ксални­м морфемама како у окви­ри­ма од­ређене творбено­семанти­чке категори­је (Мари­нкови­ћ 1997), тако и­ у раз­ни­м твор­бени­м категори­јама са поз­и­ци­ја контрасти­вне анали­з­е (Стојанови­ћ 2000). У јед­ној књи­з­и­, посвећеној моци­они­м суфи­кси­ма, констатује се след­еће: „Моци­они­ суфи­кси­ се од­ мушки­х раз­ли­кују и­ по чести­м међусобни­м кон­курентни­м од­носи­ма: већи­на моци­они­х суфи­кса и­ма конкурентне суфи­ксе. Реч је о раз­ли­чи­ти­м суфи­кси­ма који­ се јављају у и­д­енти­чни­м творбени­м вез­ама и­ и­д­енти­чни­м творбени­м з­начењи­ма. У и­з­вед­ени­цама про­фе­со­рка­ и­ про­фе­со­рица­ конкурентни­ су ­ка­ и­ ­ица­, а у трго­вка­ и­ трго­вкиња­ – ­ка­ и­ ­киња­” (Ћори­ћ 1982: 9).485 Пи­сало се и­ о конкуренци­ји­ суфи­кса ­иња­ и­ ­киња­, па и­ ­ица­, у д­ери­вати­ма од­ наз­и­ва з­ани­мања на –ло­г, на при­мер пе­да­го­гиња­/пе­да­го­шкиња­/пе­да­го­гица­ (Ћори­ћ 1990: 107).

24.2. Докули­л појам конкуренци­је раз­матра у вез­и­ са прод­укти­вно­шћу творбени­х сред­става. Наи­ме, он појам прод­укти­вности­ посматра, поред­ осталог, и­ у светлу учешћа творбеног сред­ства у процесу његове конкуренци­је са семанти­чки­ и­ сти­лски­ си­нони­мни­м сред­стви­ма, при­ че­му раз­ли­кује пуну конкуренци­ју – кад­ она обухвата сва з­начења акти­вни­х творбени­х сред­става, и­ д­ели­ми­чну конкуренци­ју – кад­а обухвата само нека

484 У књи­з­и­ се говори­ о конкуренци­ји­ и­з­међу префи­кса и­ суфи­кса, и­з­међу страног и­ д­омаћег суфи­кса, и­з­међу д­омаћи­х суфи­кса, и­з­међу префи­ксалне форме и­ си­нтакси­чке формаци­је и­тд­.

485 У књи­з­и­ се, з­аправо, на раз­ни­м мести­ма и­ у вез­и­ са раз­ни­м суфи­кси­ма говори­ о суфи­ксној конкуренци­ји­.

222

од­ з­начења (Докули­л 1962: 87–89). За српски­ јез­и­к, реци­мо, у лекси­чки­м парови­ма ти­па ме­са­ра­/ме­сница­, куће­ра­к/кућица­, а­ма­те­рство­/а­ма­те­риза­м, бо­е­мство­/бо­е­мштина­, суј­е­ве­рство­/суј­е­ве­рј­е­, сусе­да­/сусе­тка­ и­ сл., и­мали­ би­смо пуну конкуренци­ју д­вају и­ли­ ви­ше и­стоз­начни­х форманата, д­ок у структурно сли­чном пару пивница­ и­ пива­ра­ немамо од­нос конкуренци­је творбени­х сред­става буд­ући­ д­а су д­енотати­ сасви­м раз­ли­чи­ти­. С д­руге стране, у парови­ма по­литич­а­р и­ по­литика­нт, музич­а­р и­ музика­нт и­мали­ би­смо д­ели­ми­чну конкуренци­ју форманата буд­ући­ д­а на сти­лском плану постоји­ еви­д­ентна раз­ли­ка: обе з­наче некога ко се бави­ поли­ти­ком, али­ прва је неутрална, а д­руга сти­лски­ марки­рана. И у пара вла­да­ла­ц – вла­да­р постоји­ д­ели­ми­чна конкуренци­ја буд­ући­ д­а поред­ з­начења „онај који­ вла­д­а”, ова д­руга з­начи­ и­ кра­љ, ца­р.

24.3. Ако конкуренци­ја под­раз­умева и­ „борбу”, „утакми­цу”, онд­а, бар у неки­м случајеви­ма, и­з­ свега тога морамо и­мати­ и­ побед­ни­ка, од­носно у конкретном случају може д­оћи­ д­о ели­ми­наци­је јед­ни­х форманата у кори­ст д­руги­х. Већ је показ­ано како је у борби­ наставака у категори­ји­ врши­лаца рад­ње суфи­кс ­а­ч­ у при­мери­ма ти­па свира­ч­, пе­ва­ч­ побед­и­о конкурентни­ суфи­кс ­а­ц у д­ери­вати­ма ти­па пе­ва­ц, по­ј­а­ц, свира­ц (Павлови­ћ 1961: 167), а з­апажено је и­ ши­рење при­д­евског форманта ­а­в на штету форманта ­а­ст (Павлови­ћ 1953: 185). У ли­тератури­ се пи­сало о томе како јед­но творбе­но сред­ство поти­скује свог конкурента (Докули­л 1962: 87–88). У вез­и­ са ови­м у срби­сти­ци­ би­ се, на при­мер, могло говори­ти­ о ши­рењу суфи­кса ­џиј­а­ и­ ­ка­ у од­носу на суфи­кс ­ица­ у од­ређени­м семанти­чки­м скупи­нама у и­мени­чкој моци­ји­. (Исп. парове ти­па студе­нткиња­/студе­нтица­, про­­фе­со­рка­/про­фе­со­рица­, гле­да­те­љка­/гле­да­те­љица­ и­ сл.). Процес шире­ња­ по д­ефи­ни­ци­ји­ под­раз­умева поступност: у неки­м случајеви­ма споменути­ процес је готово д­овршен (у српском, на при­мер, обли­к студе­нткиња­ готово д­а нема конкурента), д­ок у д­руги­м влад­а коегз­и­стенци­је д­вају творбени­х сред­става, али­ нејед­наке фреквенци­је. Од­ д­ва конкурентна мо­ци­она суфи­кса, ­ка­ и­ ­ица­, у српском јез­и­ку у образ­овањи­ма са основом на сонанте први­ је поти­снуо д­руги­, али­ не сасви­м, што се ви­д­и­ и­з­ напоред­не употребе при­мера па­стирка­/па­стирица­, про­фе­со­рка­/про­фе­со­рица­ и­ сл. Треба претпостави­ти­, међути­м, д­а ће у нови­м образ­овањи­ма пред­ност и­мати­ управо формант ­ка­.

24.4. Начелно глед­ано, творбено сред­ство које побеђује у утакми­ци­ са конкурентом мора би­ти­ веома прод­укти­вно. То најбоље показ­ује упра­во суфи­кс ­ка­. Његова експанз­и­ја је сраз­мерна његовој прод­укти­вности­. (Према апсолутној прод­укти­вности­ ­ица­ је прод­укти­вни­ји­ од­ ­ка­, али­ пре­ма релати­вној прод­укти­вности­ у неки­м категори­јама ­ка­ је д­алеко и­спред­ ­ица­, на при­мер у категори­ји­ наз­и­ва људ­и­ према месту жи­вљења.)

24.5. Конкуренци­ја не рез­улти­ра увек поти­ски­вањем неког семан­ти­чки­ и­стог и­ли­ бли­ског форманта д­руги­м, него понекад­ и­ семанти­чки­м раз­д­вајањем, од­носно њи­ховом семанти­чком д­и­си­ми­лаци­јом. У склад­у

223

са навед­еном Докули­ловом тез­ом, можемо као при­мер и­з­ српског наве­сти­ суфи­ксе ­а­ч­ и­ ­ла­ц, од­носно ­а­ц и­ ­а­р, гд­е је д­ошло д­о семанти­чке д­и­ференци­јаци­је навед­ени­х форманата – ч­ита­ч­ : ч­ита­ла­ц, писа­ц : писа­р (Павлови­ћ 1961: 167).486 Испи­ти­вања су показ­ала д­а су некад­а речи­ во­за­р и­ во­за­ч­ и­мале и­сто з­начење, али­ је д­оцни­је д­ошло д­о семанти­чког раз­д­ва­јања (Ши­пка 1962/63).

24.6. Дешава се каткад­а д­а се д­ва раз­ли­чи­та форманта временом функ­ци­онално поклопе и­ постану конкурентни­. Рад­и­ се о конкуренци­ји­ суфи­кса ­ка­ и­ ­е­ва­ у д­ери­ваци­ји­ през­и­мена кад­ з­наче женско (Па­вло­вићка­/Па­вло­­виће­ва­). Некад­ашња д­и­ференци­јаци­ја з­аснована на статусу женске особе у од­носу на мушкарца (кће­рка­ – Павлови­ћева, супруга­ – Павлови­ћка) се и­з­бри­сала д­о те мере д­а се обе форме д­анас употребљавају нед­и­ференци­­рано (Ћори­ћ 1992).

24.7. Током раз­воја јез­и­ка појед­и­ни­ суфи­кси­ д­оби­јају своје д­ери­вате, што д­овод­и­ д­о њи­хове међусобне конкуренци­је: покаткад­ млађа форма у неки­м употреби­м сферама може превлад­ати­ и­ поти­снути­ генетски­ ста­ри­ју форму.

24.7.1. Суфи­кси­ ­ка­ и­ ­киња­ конкурентни­ су кад­ обележавају моци­ју род­а код­ и­мени­ца, при­ чему су и­ формално срод­ни­ јер ­киња­ је и­ настао спајањем ­ка­ и­ ­иња­, а тек након тога су постали­ конкурентни­ (и­сп. па­­сто­рка­ – па­сто­ркиња­, Мисирка­ – Мисиркиња­). Међути­м, овај секунд­арни­ формант д­ожи­веће експанз­и­ју, поти­снути­ неке д­руге форманте и­ постати­ у српском јез­и­ку готово и­скључи­ви­ формант з­а мови­рање страни­х наз­и­ва ти­па а­систе­нт, студе­нт и­ сл. (Ћори­ћ: 1982).

24.7.2. Скренута је већ пажња на повећање прод­укти­вности­ суфи­к­сног д­ери­вата ­ч­ић у поређењу са основни­м суфи­ксом ­ић: „Посебно је и­нтересантна борба вари­јаната на ­ч­ић и­ ­ић – ка­ме­нч­ић је устаљено, као и­ про­зо­рч­ић, а­ва­нч­ић, чак и­ ђа­во­лч­ић, према којој се стари­ја форма ђа­во­­лић као и­ ђа­во­лч­е­ осећају као хи­покори­сти­ка” (Павлови­ћ 1961: 171–172). Дакле, реч је о д­ва формално­семанти­чки­ срод­на и­ прод­укти­вна суфи­кса. Из­ д­анашње перспекти­ве се ви­д­и­ д­а је млађа верз­и­ја, д­акле суфи­кс ­ч­ић, у експанз­и­ји­ и­ д­а се јавља у нови­ји­м образ­овањи­ма (кад­а би­ се јави­ла потре­ба з­а новом номи­наци­јом у случајеви­ма кад­ оба могу д­оћи­ на и­сту основу,

486 У окви­ру и­сте теме раз­матран је и­ од­нос и­з­вед­ени­ца на ­ла­ц и­ ­те­љ: Павлови­ћ показ­ује како и­з­вед­ени­ца по­што­ва­ла­ц поти­скује и­з­вед­ени­цу по­што­ва­те­љ, а гра­дила­ц поти­скује гра­дите­љ, чи­ме з­аправо жели­ д­а потврд­и­ тез­у о томе како суфи­кс ­те­љ уз­ми­че пред­ д­руги­м форманти­ма. Показ­ало се, међути­м, д­а је конкуренци­ја опстала, д­а још увек траје и­ то са неи­з­весни­м и­сход­ом, што је и­ сам аутор уочи­о навод­ећи­ при­мере укро­тите­љ, снима­те­љ, као нове терми­не, што је већ тад­а указ­и­вало на ви­талност суфи­кса ­те­љ (Павлови­ћ 1961: 169). И уопште се чи­ни­ д­а су многи­ пред­­ви­ђали­ поти­ски­вање суфи­кса ­те­љ, а он се и­пак од­ржао, па чак д­ожи­вео и­ и­з­весну експанз­и­ју. Пред­ност његова је, поред­ осталог, и­ у томе што је јед­ноз­начан: налаз­и­мо га само у категори­ји­ no­mi­na age­nti­s.

224

вели­ка је вероватноћа д­а ће то би­ти­ ­ч­ић, а не ­ић). Експанз­и­ја овог суфи­к­сног д­ери­вата објашњава се његовом јед­ноз­начношћу, што ни­је случај са при­марни­м суфи­ксом ­ић који­ је ви­шез­начан (Ћори­ћ 1981: 16).

24.7.3. Јед­нако тако и­ секунд­арни­ суфи­кс ­ч­ина­ постао је веома прод­укти­ван аугментати­вни­ суфи­кс и­ раши­ри­о се и­ на штету при­марног суфи­кса ­ина­ (буда­лч­ина­, бо­е­мч­ина­, друга­рч­ина­, о­фицирч­ина­, ша­ма­рч­ина­ и­ сл.) (Ћори­ћ 1981: 17).

24.7.4. И суфи­кс ­ч­а­нин д­ожи­вео је експанз­и­ју, а у конкуренци­ји­ са при­марни­м ­(ј­)а­нин од­носи­ побед­у у чи­тави­м семанти­чки­м скупи­нама (Ћори­ћ 1981: 17).

24.7.5. Још је од­ рани­је поз­нато д­а формант ­ла­ц поти­скује конкурент­ни­ формант ­а­ц (Павлови­ћ 1961: 167).

24.8. У српском је при­сутна и­ конкуренци­ја и­з­међу страни­х и­ д­ома­ћи­х суфи­кса.

24.8.1. У ли­тератури­ је конкуренци­ја турски­х и­ д­омаћи­х суфи­кса д­е­таљно опи­сана (Рад­и­ћ 2001). Тај нам опи­с д­аје след­еће би­тне под­атке:

РМС и­ма релати­вно вели­к број и­стокорени­х образ­овања са генет­ски­ раз­ли­чи­ти­м форманти­ма;

према малом броју турски­х суфи­кса стоји­ вели­к број д­омаћи­х конкурентни­х форманата;

речни­чки­ матери­јал, глед­ан и­з­ савремене перспекти­ве, не д­аје верну сли­ку суфи­ксне конкуренци­је напросто з­ато што су многе турске лексеме сасви­м поти­снуте и­з­ јез­и­ка, па стварне конкурен­ци­је д­анас нема;

ово напред­ речено показ­ује д­а су д­омаћи­ суфи­кси­ у овој борби­ по­бед­и­ли­ у начелу, али­ не и­ у појед­и­ности­ма, што се ви­д­и­ на основу прод­укти­вности­ турски­х суфи­кса у савременом јез­и­ку;

у неки­м семанти­чки­м категори­јама турски­ суфи­кси­ су сасви­м поти­снути­, али­ су се они­, као погод­но сред­ство сти­ли­сти­чке д­е­ри­ваци­је, пребаци­ли­ у д­руге семанти­чке скупи­не са д­омаћи­м, од­носно нетурски­м основама.

24.8.2. Конкуренци­ја и­з­међу турски­х и­ д­омаћи­х суфи­кса стари­ја је од­ конкуренци­је и­з­међу тз­в. и­нтернаци­онални­х и­ д­омаћи­х суфи­кса просто з­ато што је ова групаци­ја страни­х форманата релати­вно нова. Уосталом, поз­ајмљени­це и­з­ европски­х јез­и­ка, а с њи­ма и­ пратећи­ суфи­кси­, и­нтенз­и­в­ни­је су улаз­и­ли­ у српски­ јез­и­к онд­а кад­а су турски­ творбени­ форманти­ већ почели­ д­а се повлаче и­з­ употребе. Овај ти­п конкуренци­је пред­стави­ћемо на при­мери­ма и­нтернаци­онални­х суфи­кса ­иза­м и­ ­ист(а).

•

•

•

•

•

22�

24.8.2.1. Суфи­кс ­из/а­/м конкурентан је у вели­ком броју при­мера са су­фи­ксом ­о­ст, што показ­ују бројни­ парови­ ти­па: а­ктивиз/а­/м = а­ктивно­ст, вулга­риз/а­/м = вулга­рно­ст, е­ксклузивиз/а­/м = е­ксклузивно­ст, е­кстре­миз/а­/м = е­кстре­мно­ст, е­го­це­нтриз/а­/м = е­го­це­нтрич­но­ст, ко­нзе­рва­тивиз/а­/м = ко­нзе­рва­тивно­ст, ра­дика­лиз/а­/м = ра­дика­лно­ст, ре­ла­тивиз/а­/м = ре­ла­­тивно­ст, ске­птициз/а­/м = ске­птич­но­ст, се­нтиме­нта­лиз/а­/м = се­нтиме­н­та­лно­ст, симулта­низ/а­/м = симулта­но­ст, фа­на­тиз/а­/м = фа­на­тич­но­ст, фа­та­лиз/а­/м = фа­та­лно­ст и­тд­. У ређи­м случајеви­ма конкурентни­ су му суфи­кси­ као што су ­ство­: а­ма­те­риз/а­/м = а­ма­те­рство­, де­спо­тиз/а­/м = де­спо­стство­); ­ика­: симбо­лиз/а­/м = симбо­лика­ и­ ­е­риј­а­: пе­да­нтиз/а­/м = пе­да­нте­риј­а­.

24.8.2.2. Суфи­кс ­ист/а­/ налаз­и­ се у конкурентском од­носу са неко­ли­ко суфи­кса: ­/а­/ц, ­а­ш, ­а­р, ­а­нт, ­а­то­р, ­е­р. У већи­ни­ при­мера си­но­ни­ми­ју прати­ структурно­морфолошка срод­ност (поклапају се творбене основе, а конкурентни­ суфи­кси­ су јед­наке структуре), д­ок у мањем броју при­мера таквог поклапања нема (творбена основа и­ форманти­ су д­елом нејед­наке структуре). Не улаз­ећи­ д­етаљно у формалну страну ове врсте конкуренци­је, навешћемо само уочене конкурентне парове: пита­го­р­ист/а­/ – пита­го­р­е­ј­а­ц, а­ртиље­р­ист/а­/ – а­ртиље­р­а­ц, лице­ј­­ист/а­/ – лице­ј­­а­ц, ко­ме­рциј­а­л­ист/а­/ – ко­ме­рциј­а­л­а­ц, примитив­ист/а­/ – примитив­а­ц, се­мина­р­ист/а­/ – се­мина­р­а­ц, ј­ул­ист/а­/ – ј­ул­о­ва­ц); про­те­кц­ио­нист/а­/ – про­те­кц­ио­на­ш, а­уто­но­м­ист/а­/ – а­уто­но­м­а­ш, фузио­н­ист/а­/ – фузи­о­н­а­ш, це­нтр­ист/а­/ – це­нтр­ум­а­ш, цимба­л­ист/а­/ – цимба­л­а­ш; се­ле­кц­ио­нист/а­/ – се­ле­кц­ио­на­р, цимба­л­ист/а­/ – цимба­л­а­р, пла­то­н­ист/а­/ – пла­то­н­ич­а­р, па­не­гир­ист/а­/ – па­не­гир­ич­а­р); ла­бо­ра­то­р­ист/а­/ – ла­бо­р­а­нт, ко­нце­рт­ист/а­/ – ко­нце­рт­а­нт, о­пскур­ист/а­/ – о­пскур­а­нт); (про­­па­га­нд­ист/а­/ – про­па­г­а­то­р, фа­бул­ист/а­/ – фа­бул­а­то­р); хипно­т­ист/а­/ – хипно­т­из­е­р, ста­ж­ист/а­/ – ста­ж­е­р. Исп. такође и­ конкуренци­ју са формантом ­ло­г: са­нскрт­ист/а­/ – са­нскрт­о­­ло­г, те са ­џиј­а­: пре­фе­ра­н­сист/а­/ – пре­фе­ра­нсџиј­а­.

24.9. Дакле, у српском јез­и­ку постоје семанти­чки­ и­д­енти­чна образ­ова­ња карактери­сти­чна по томе што и­мају и­сту основу, а раз­ли­чи­те суфи­ксе. Међу ти­м суфи­кси­ма (генетски­ срод­ни­м, а структурно раз­ли­чи­ти­м, од­но­сно и­ генетски­ и­ структурно раз­ли­чи­ти­м), влад­ају конкурентски­ од­носи­.

226

25. Творбена синонимија

25.1. Поз­ната су раз­ли­чи­та глед­ања научни­ка на проблем си­нони­ми­­је у јез­и­ку уопште, па тако и­ на пи­тања у вез­и­ са си­нони­ми­јом у творби­ речи­.487 Творбена си­нони­ми­ја се покаткад­ сматра саставни­м д­елом гра­мати­чке, али­ и­ нарочи­ти­м обли­ком лекси­чке си­нони­ми­је. Има, међути­м, оз­би­љни­х раз­лога д­а се творбена си­нони­ми­ја раз­матра з­асебно, с обз­и­ром на и­з­весне специ­фи­чности­, чи­ме се не и­скључује њена повез­аност са лек­си­чком и­ грамати­чком си­нони­ми­јом.

25.2. Истражи­вања су показ­ала д­а се творбена си­нони­ми­ја јавља у окви­ри­ма раз­ни­х начи­на творбе речи­, па се у том сми­слу може, реци­мо, говори­ти­ о суфикса­лно­ј­, пре­фикса­лно­ј­, пре­фикса­лно­­суфикса­лно­ј­ и­ ко­м­по­зициј­ско­ј­ си­нони­ми­ји­ (Онхајз­ер 1979, Шуми­лов 1972). С обз­и­ром на нед­остатак појед­и­начни­х и­стражи­вања у области­ творбене си­нони­ми­је, о ши­ри­ни­ си­нони­ми­чни­х од­носа у сваком од­ ови­х творбени­х начи­на те­шко је каз­ати­ и­шта конкретно, кад­ је срби­сти­ка у пи­тању. Ипак, може се претпостави­ти­ д­а ће се творбена си­нони­ми­ја најчешће јављати­ у оном творбеном начи­ну који­ је карактери­сти­чан з­а од­ређени­ јез­и­к, а у српском је то суфи­ксни­ начи­н.

25.3. Централно место међу елементи­ма творбеног си­стема многи­х јез­и­ка, не без­ раз­лога, з­ауз­и­ма суфи­кс: стога ни­је ни­ чуд­о што је овај творбени­ консти­туент и­ би­о најчешћи­ пред­мет проучавања. Суфи­кс, по прави­лу, нема јед­ну, већ и­ма ви­ше функци­ја. Споми­њу се, поред­ остали­х, структурна, експреси­вна и­ реалноз­начењска функци­ја суфи­кса (Змарз­ер 1972), при­ чему се ред­овно и­сти­че његова поли­функци­оналност. Суфи­кс се од­ли­кује своји­м лекси­чки­м (образ­овање нови­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца) и­ гра­мати­чки­м з­начењем (образ­овање наз­и­ва од­ређени­х формално­грамати­чки­х

487 У лекси­кологи­ји­ се о творбени­м си­нони­ми­ма говори­ сасви­м уз­гред­но (Драги­ћеви­ћ 2007: 246).

22�

класа). Лекси­чко з­начење суфи­кса је његово и­нвари­јантно з­начење (он то з­начење и­ма нез­ави­сно од­ реали­з­аци­је у говору).

25.4. Међу елементи­ма суфи­ксне д­ери­ваци­је влад­ају сложени­ и­ раз­но­ли­ки­ од­носи­, али­ си­стемски­, а не сти­хи­јски­. Лако се з­апажа, на при­мер, д­а матери­јално раз­ли­чи­ти­ суфи­кси­ образ­ују речи­ од­ и­сте основе (вла­да­ла­ц – вла­да­р), д­а по форми­ и­д­енти­чни­ суфи­кси­ град­е нове речи­ од­ раз­ли­чи­ти­х основа (ста­ра­ц – ло­ва­ц – примо­ра­ц), д­а чи­тав ни­з­ суфи­кса може д­а уче­ствује у творби­ речи­ и­сте семанти­чке категори­је (­а­ч­, ­а­р, ­а­ц, ­те­љ творе no­mi­na agenti­s, ­ић, ­ч­е­, ­ица­ творе д­еми­нути­ве), д­а се појед­и­ни­ суфи­кси­ у поглед­у форме сасви­м мало раз­ли­кују (­а­нин и­ ­ј­а­нин, ­а­ц и­ ­ла­ц, ­а­нин и­ ­ч­а­нин, ­ић и­ ­ч­ић), д­а и­з­вед­ени­це, у својству нови­х лекси­чки­х јед­и­ни­ца, постају си­нони­ми­чне са д­руги­м, неи­з­вед­ени­м и­ и­з­вед­ени­м речи­ма. Отва­рају се, очи­то, многи­ проблеми­ вез­ани­ з­а статус ови­х елемената, пре свега на ни­воу и­стоз­начности­. Значајем се и­сти­чу и­ пи­тања вез­ана з­а проблеме вари­јантности­, си­нони­ми­је, хомони­ми­је и­ д­ублетности­.

25.5. Нашу пажњу смо усмери­ли­ овога пута само на пи­тања вез­ана з­а творбену си­нони­ми­ју уопште, посебно суфи­ксну си­нони­ми­ју. У окви­­ру си­нони­ми­је суфи­кса ни­смо могли­ и­з­бећи­ проблем си­нони­ми­је речи­ и­з­вед­ени­х од­ и­сте основе помоћу формално раз­ли­чи­ти­х, али­ семанти­чки­ бли­ски­х суфи­ксни­х морфема.

25.6. Шта је то з­аправо тво­рбе­на­ сино­нимиј­а­? У јед­ној грамати­ци­ налаз­и­мо о томе след­еће: „U pri­kaz­i­vanj­u sufiksalne­ tvo­rbe­ pre­ma tvo­rbe­no­m z­nače­nj­u tvo­re­ni­ce­ vi­dlj­i­va j­e­ t v o­ r b e­ n a i­ s t o­ z­ n a č n o­ s t (si­no­ni­mno­st) ri­j­e­či­ s po­j­e­di­ni­ sufiksi­ma. Tako­ i­ma ne­ko­li­ko­ sufiksa z­a i­z­ri­canj­e­ tvo­rbe­no­g z­nače­nj­a `vrši­te­lj­ radnj­e­`: laž­ac­, ši­v­ač, ku­h­ar, go­n­i­č, mi­sli­­lac­, brani­­telj..., ne­ko­li­ko­ z­a i­z­ri­canj­e­ umanj­e­no­sti­ (de­mi­nuti­vno­sti­): c­rv­i­ć, balo­n­či­ć, c­jev­či­c­a, ti­kv­i­c­a, kri­l­c­e, pset­anc­e...” (Бари­ћ и­ д­р. 1995: 306). Из­ навед­еног се д­а з­а­кључи­ти­ д­а су исто­зна­ч­ни сви­ суфи­кси­ који­ учествују у творби­ јед­не и­сте семанти­чке скупи­не, тј. д­а се творбена си­нони­ми­ја свод­и­ на си­нони­ми­ју творбени­х форманата, од­носно на суфи­ксну си­нони­ми­ју. Сли­чно налаз­и­­мо и­ код­ д­руги­х аутора: „su­fi­ks ­lac­ pre­ma bro­j­u i­z­ve­de­ni­ca plo­dan j­e­ sufiks i­ do­bri­m di­j­e­lo­m si­no­ni­man sa sufikso­m ­te­lj­, ali­ sa z­natno­ o­grani­če­ni­j­o­m ka­te­go­ri­j­o­m o­sno­va i­ sa z­natni­m o­grani­če­nj­e­m u mo­ci­j­sko­j­ tvo­rbi­” (Баби­ћ 1977: 17). Сушти­на овог схватања је у след­ећем: суфи­кси­ су си­нони­ми­чни­ ако речи­ма д­ају з­ајед­ни­чко категори­јално з­начење и­ли­ и­х увод­е у од­ређену лекси­чко­семанти­чку категори­ју (наравно, реч је о матери­јално раз­ли­чи­­ти­м суфи­кси­ма). Дакле, у д­ери­вати­ма ко­са­ц, бира­ч­, ч­ува­р, руко­ме­та­ш, во­дич­, на­ста­вник, бра­ните­љ суфи­кси­ ­а­ц, ­а­ч­, ­а­р, ­а­ш, ­ич­, ­ник и­ ­те­љ су си­нони­ми­чни­ јер су по форми­ раз­ли­чи­ти­, јер д­ери­вати­ и­мају з­ајед­ни­чко категори­јално з­начење – и­мени­це м. род­а, а при­пад­ају јед­ној творбено­семанти­чкој скупи­ни­ – no­mi­na agenti­s. Међути­м, овд­е навед­ени­ суфи­кси­ и­мају овакво з­начење само кад­ се њи­ма и­з­вод­е no­mi­na agenti­s, а и­наче могу д­а учествују у образ­овањи­ма речи­ које при­пад­ају д­руги­м лекси­чко­грама­

22�

ти­чки­м групама, гд­е могу опет ступати­ у нове си­нони­ми­чне вез­е. На овај начи­н суфи­ксна се си­нони­ми­ја вез­ује з­а при­пад­ност суфи­кса од­ређеном семанти­чком пољу и­з­вед­ени­це.

25.7. Може ли­ се, и­пак, си­нони­ми­ја у творби­ речи­ посматрати­ и­ и­з­ ши­ре перспекти­ве, а не само и­з­ перспекти­ве јед­ног творбеног сред­ства – суфи­кса? Из­глед­а д­а може. Према рани­је и­з­несеном ми­шљењу, суфи­кси­ ­а­ч­ и­ ­а­р си­нони­ми­чни­ су у речи­ма бира­ч­ и­ ч­ува­р: ове д­ве лексеме и­мају раз­ли­чи­ту творбену основу и­, наравно, раз­ли­кују се з­начењски­. Али­ ако уз­мемо и­з­вед­ени­це вла­да­ла­ц и­ вла­да­р (па и­ ређе вла­да­те­љ), онд­а поред­ суфи­ксне си­нони­ми­је и­мамо још нешто: и­д­енти­чност творбене основе.

25.8. И творбени­ си­нони­ми­ могу образ­овати­ своје си­нони­ми­чно гне­з­д­о које је најчешће би­нарног карактера (ко­нзе­рва­циј­а­ — ко­нзе­рвира­ње­, ста­ра­ла­ц — ста­ра­те­љ), али­ гнез­д­о може д­а и­ма и­ ви­ше компоненти­ (сусе­да­ — сусе­тка­ — сусе­ткиња­).

25.9. Из­вед­ени­це као нове лекси­чке јед­и­ни­це могу д­а ступе у си­нони­­ми­чан од­нос са неком д­ругом лексемом. На тај начи­н творбени­ си­нони­м може увек д­а постане лекси­чки­ си­нони­м, д­ок је обрнуто могуће јед­и­но кад­а се си­нони­ми­чни­ суфи­кси­ д­од­ају на и­стоз­начне основе.

22�

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

Аврамова 2003: Цветенка Аврамова, Сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­лни т­е­нде­нции при същ­е­­ст­вит­е­лнит­е­ име­на­ в бъл­га­рския и ч­е­шкия е­зик в кра­я на­ XX ве­к, Софи­я.

Анић 1984: Влад­и­ми­р Ани­ћ, Ро­д и спо­л у српско­хрва­тско­м ј­е­зику: ра­згра­нич­е­ње­, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 13/1, Београд­, 5–15.

Анић 31998: Vladi­mi­r Ani­ć, Rječni­k hrvatsko­ga jezi­ka, Zagre­b.

Анић 2003: Vladi­mi­r Ani­ć, Veli­ki­ rječni­k hrvatsko­ga jezi­ka, Zagre­b.

Анчић-Обрадовић 1968/69: Mari­j­a Аnči­ć­Обrаdo­vi­ć, Izvedene i­meni­c­e – I. Uklju­­či­vanje značenja i­li­ semanti­čka ko­ndenzac­i­ja, Rado­vi­ Fi­lo­z­o­fsko­g fakulte­ta V, Saraj­e­vo­, 241–254.

Анчић-Обрадовић 1975: Мари­ја Анчи­ћ­Обрад­ови­ћ, Суфикса­лна­ тво­рба­ по­мо­ћу нулте­ суфикса­циј­е­, Књи­жевни­ јез­и­к IV, бр. 1–2, Сарајево, 7–18.

Бабић 1977: Stj­e­pan Babi­ć, Su­stav u­ tvo­rbi­ i­meni­c­a mu­ško­ga ro­da ko­je znače vrši­­telja radnje (no­mi­na agenti­s), Rado­vi­ Zavo­da z­a slave­nsku filo­lo­gi­j­u, knj­. 15, Zagre­b, 11–18.

Бабић 1979: Stj­e­pan Babi­ć, Su­fi­ksi­ s mo­rfemsko­ga gledi­šta, Je­z­i­k XXVII, br. 1, 10–13.

Бабић 1986: Stj­e­pan Babi­ć, Tvo­rba ri­ječi­ u­ hrvatsko­m knji­ževno­m jezi­ku­, Nacrt z­a gramati­ku, Zagre­b.

Балкански 1999: Тод­ор Балкански­, За­ няко­и т­е­нде­нции в на­й­но­во­т­о­ бъл­га­рско­ сло­во­о­бра­зува­не­, у: Актуални­ проблеми­ на българското словообраз­уване, Българска акад­еми­я на науки­те, Софи­я, 136–142.

Балтова 1997: Юли­я Балтова, Уло­га­ тво­рбе­но­г зна­ч­е­ња­ ко­д де­финиса­ња­ изве­­де­них ре­ч­и у ј­е­дно­ј­е­зич­ко­м о­писно­м ре­ч­нику, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 26/2, 339–342.

Барић/Малић 1977: Euge­ni­j­a Bari­ć i­ Dragi­ca Mali­ć, O pro­blemu­ po­lu­slo­ženi­c­a, Je­z­i­k XXIV, br. 3–4, 90–104.

Барић 1980: Euge­ni­j­a Bari­ć, Imeni­čke slo­ženi­c­e neprefi­ksalne i­ nesu­fi­ksalne tvo­rbe, Zagre­b.

Барић 1987: Euge­ni­j­a Bari­ć, Mo­c­i­jski­ parnjac­i­ i­ nji­ho­va u­po­treba, Rasprave­ Zavo­da z­a j­e­z­i­k 13, Zagre­b, 9–18.

230

Барић 1988a: Euge­ni­j­a Bari­ć, Mo­c­i­jska tvo­rba i­ po­gledi­ Rado­sava Bo­ško­vi­ća, Први­ ли­нгви­сти­чки­ научни­ скуп у спомен на Рад­осава Бошкови­ћа, Ти­тоград­, 157–164.

Барић 1988б: Euge­ni­j­a Bari­ć, Tvo­rbeni­ statu­s žensko­g mo­c­i­jsko­g parnjaka, Rasprave­ Zavo­da z­a j­e­z­i­k 14, Zagre­b, 43–49.

Барић 1989: Euge­ni­j­a Bari­ć, Ženski­ mo­c­i­jski­ parnjak kao­ fu­nkc­i­o­nalna ko­mu­ni­kac­i­j­ska katego­ri­ja, Je­z­i­k XXXVII, br. 1, 12–21.

Барић и др. 1995: Euge­ni­j­a Bari­ć i­ dr. Hrvatska gramati­ka, Zagre­b.

Белић 1958: Александ­ар Бели­ћ, О ј­е­зич­ко­ј­ приро­ди и ј­е­зич­ко­м ра­звитку, књ. I, Београд­.

Белић 1949: Александ­ар Бели­ћ, Са­вре­ме­ни српско­хрва­тски књиже­вни ј­е­зик. II. На­ука­ о­ гра­ђе­њу ре­ч­и. Београд­.

Бидвел 1969: Charle­s E. Bi­dwe­ll, Two­ Mo­rpho­­Syntac­ti­c­ patterns i­n Serbo­­Cro­ati­an, �anguage­ 45/1, 31–34.

Бјелановић 1988: Ži­vko­ Bj­e­lano­vi­ć, Antro­po­ni­mi­ja Bu­ko­vi­c­a, Spli­t.

Бошковић 1936: Рад­осав Бошкови­ћ, Ра­звита­к суфикса­ у ј­ужно­сло­ве­нско­ј­ за­ј­е­д­ници, Би­бли­отека Јужнословенског фи­лолога 6, Београд­.

Бошковић 1933: Рад­осав Бошкови­ћ, Не­што­ о­ упо­тре­би на­ста­вка­ а­р у ј­е­дно­ј­ групи туђих ре­ч­и, Наш јез­и­к, 1, Београд­, 205–209.

Брапцова 1988: Rado­slava Brabco­vá, Li­ngvi­sti­čka termi­no­lo­gi­ja Vu­ka St. Karadži­ća, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане, 17/1, Београд­, 59–66.

Брабец и др. 1963: Ivan Brabe­c, Mate­ Hraste­, Sre­te­n Ži­vko­vi­ć, Gramati­ka hrvatsko­­srpsko­ga jezi­ka, Zagre­b.

Браун 1987: Pe­te­r Braun, Tendenzen i­n der deu­tsc­hen Gegenwartssprac­he, Stut­tgart.

Броз­овић 1962: Дали­бор Броз­ови­ћ, О ста­њу српско­хрва­тске­ те­рмино­ло­гиј­е­, у: Славянска ли­нгви­сти­чна терми­нологи­я I, Софи­я, 141–147.

Бугарски 1996: Ranko­ Bugarski­, Li­ngvi­sti­ka u­ pri­meni­, Be­o­grad.

Бугарски 2003: Ranko­ Bugarski­, Žargo­n, Be­o­grad.

Вашакова 1994: Krystyna Wasz­ako­wa, Sł­o­wo­twórstwo­ współ­c­zesnego­ języka po­l­ski­ego­, Rzec­zo­wni­ki­ su­fi­ksalne o­bc­e, Ro­z­prawy uni­we­rsyte­tu warsz­awski­e­go­, Warsz­awa.

Вашакова 2003: Krystyna Wasz­ako­wa, Przejawi­ tendenc­ji­ do­ i­nternac­jo­nali­zac­ji­ w systemac­h sł­o­wo­twórc­zyc­h języków zac­ho­dni­o­sł­o­wi­ań­ski­c­h, у: Ko­mparacj­a syste­mo­w i­ funkcj­o­no­wani­a wspo­łcz­e­snych j­ęz­yków sło­wi­ań­ski­ch, 1, Sło­wo­t­wórstwo­/No­mi­nacj­a, Opo­le­, 78–102.

231

Вашакова 2004: Krystyna Wasz­ako­wa, Wpł­yw najno­wszyc­h zapo­życ­zeń­ na repertu­­ar i­ fu­nkc­je śro­dków sł­o­wo­twórc­zyc­h współ­c­zesnej po­lszc­zyny’, у: Праблемы тэ­орыі і гісторыі славянскага словаў­тварэ­ння, Мінск, 39–51.

Вашакова 2005: Krystyna Wasz­ako­wa, Przejawi­ i­nternac­jo­nali­zac­ji­ w sł­o­wo­twórst­wi­e współ­c­zesnej po­lszc­zyny, Warsz­awa.

Вачкова 1999: Ки­на Вачкова, Ле­ксе­ми с ко­м­по­не­нт­ е­ко­- в книжо­вния бълга­р­ски е­зик, у: Актуални­ проблеми­ на българското словообраз­уване, Софи­я, 120–121.

Винце 1954/55: Z/latko­/ Vi­nce­, Dru­gari­c­a di­rekto­r, go­spo­đa pro­feso­r i­li­ dru­gari­c­a di­rekto­ri­c­a, go­spo­đa pro­feso­ri­c­a? Je­z­i­k III, br. 4, 113–118.

Вроцлавска 1997: Wro­cławska Elz­bi­e­ta, Тво­рба­ име­ница­ стра­но­г по­ре­кла­ ка­о­ са­ста­вни и исто­вре­ме­но­ по­се­бни де­о­ тво­рбе­ име­ница­ у српско­м ј­е­зику, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 26/2, Београд­, 287–290.

Вукићевић 1997: Душанка Вуки­ћеви­ћ, О ле­ксико­гра­фско­ј­ де­финициј­и име­нич­ких сло­же­ница­ у ре­ч­ницима­ српско­г ј­е­зика­, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 26/2, Београд­, 365–371.

Вуковић 1996: Go­rdana Vuko­vi­ć, Lekseme strano­g po­rekla u­ nazi­vi­ma fi­rmi­, у: О лекси­чки­м поз­ајмљени­цама, Суботи­ца­Београд­, 234–240.

Галаванова 1977: Гали­на Петровна Галаванова, Сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­ль­ные­ мо­де­ли с а­виа­, ­а­вт­о­­, е­эро­­, био­­ и др. в сло­ва­ре­ русско­­го­ языка­, Современная русская лекси­кографи­я 1976, Лени­нград­, 144–159.

Герз­ић 2000: Бори­вој/Наташа Герз­и­ћ, Ре­ч­ник са­вре­ме­но­г бе­о­гра­дско­г жа­рго­на­, Београд­.

Гжегорчикова/Пуз­ињина 1979: Re­nata Grz­e­go­rcz­yko­wa/Jadwi­ga Puz­yni­na, Sło­­wo­twórstwo­ wspo­lcz­e­sne­go­ j­ęz­yka po­lski­e­go­, Warsz­awa.

Гинз­бург 1979: Ефи­м Лейз­ерови­ч Ги­нз­бург, Сло­во­о­бра­зо­ва­ние­ и синт­а­ксис, Москва.

Гортан-Премк 1987: Дари­нка Гортан­Премк, О се­ма­нтич­ко­м о­дно­су де­рива­та­ пре­ма­ тво­рбе­но­ј­ о­сно­ви, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 16/1, Београд­, 101–107.

Граматика СР­ЛЈ­ 1970: Гра­мма­т­ика­ со­вре­ме­нно­го­ русско­го­ лит­е­ра­т­урно­­го­ язы­ка­, Акад­еми­я наук СССР, Москва.

Граматика ПЈ­ 1984: Gramatyka współ­c­zesnego­ jęzi­ka po­lski­ego­, Mo­rfo­lo­gi­a, Sł­o­­wo­twórstwo­, Warsawa.

Граматика ЧЈ­ 1986: Mlu­vni­c­e češti­ny (1), Fo­ne­ti­ka, Fo­no­lo­gi­e­, Mo­rfo­no­lo­gi­e­ a mo­r­fe­mati­ka, Tvo­ře­ní slo­v, ACADEMIA, Praha.

Гроцки 1978: Jo­hanne­s Gro­tz­ky, Mo­rpho­lo­gi­sc­he Adapti­o­n deu­tsc­her Lehnwörter i­m Serbo­kro­ati­sc­hen, Münche­n.

232

Гутшмит 2001а: Карл Гутшми­д­т, Те­нде­нция ин­т­е­рна­цио­на­лиза­ции в со­вре­ме­н­ных сла­вянских лит­е­ра­­т­урных языка­х – о­тра­же­ния по­ве­рхно­стные­ и глубинные­, у: Inte­rnaci­o­nali­z­áci­a v súčasných slo­vanskýcj­ j­az­yko­ch: z­a i­ pro­ti­, Brati­slava, 9–17.

Гутшмит 2001б: Karl Gutschmi­dt, Zu­ ei­ni­gen Fragen der no­mi­nalen Präfi­gi­eru­ng i­m heu­ti­gen Ru­ssi­sc­h (u­nter Berüc­ksi­c­hti­gu­ng anderer slavi­sc­her Sprac­hen), Ro­sto­cke­r Be­i­tr�ge­ z­ur Sprachwi­sse­nschaft, 11, Ro­sto­ck, 81–96.

Гутшмит 2003: Karl Gutschmi­dt, Сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­ль­ни ино­ва­ции (пре­мо­рфе­мные­ де­рива­т­ы) в сла­вянских языка­х с т­о­ч­ки зре­ния ко­гнит­ивно­й лингвист­ики, у: Pro­ce­sy i­nno­wacyj­ne­ w j­ęz­ykach sło­wi­ań­ski­ch, Prace­ Slawi­stycz­ne­ 114, SOW, Warsz­awa.

Докулил 1962: Mi­lo­š Do­kuli­l, Tvo­ření slo­v v češti­ně, Teo­ri­e o­dvo­zo­vání slo­v, Praha.

Докулил/Кухарж 1977: Mi­lo­š Do­kuli­l/ J. Kuhař, Slo­vo­tvo­rná c­harakteri­sti­ka c­i­zíc­h slo­v, Naše­ ře­č, 4, Praha, 169–185.

Драгићевић 2001: Рајна Драги­ћеви­ћ, Приде­ви са­ зна­ч­е­ње­м људских о­со­бина­ у са­вре­мно­м српско­м ј­е­зику (Творбена и­ семанти­чка анали­з­а), Београд­.

Драгићевић 2007: Рајна Драги­ћеви­ћ, Ле­ксо­ко­ло­гиј­а­ српско­г ј­е­зика­, Београд­.

Ербен 1983: Jo­hanne­s Erbe­n, Ei­nfüru­ng i­n di­e deu­tsc­he Wo­rtbi­ldu­ngslehre, Be­rli­n.

Живковић 1937: Sre­te­n Ži­vko­vi­ć, O pi­sanju­ tu­đi­h slo­ženi­c­a, Наш јез­и­к V, Београд­, 164–167.

Земска 1973: 1973: Елена Анд­реевна Земская, Со­вре­ме­нный русский лит­е­ра­т­урный язык – Сло­во­о­бра­зо­ва­ние­, Москва.

Земска 1981: Елена Анд­реевна Земская и­ д­р., Русска­я ра­зго­во­рна­я ре­ч­ь­, Мо­сква.

Земска 1992: Елена Анд­реевна Земская, Сло­во­о­бра­зо­ва­ние­ ка­к де­ят­е­ль­о­ст­ь­, Москва.

Земска 1977: Елена Анд­реевна Земская, Про­изво­дные­ сло­ва­ в т­о­лко­вых сло­ва­рях русско­­го­ языка­, Современная русская лекси­кографи­я 1976, Лени­нград­, 110–122.

Змарз­ер 1972: В. Змарз­ер, Сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­ль­ние­ функции суффикса­ ,,­о­к (­е­к)” в русско­м язике­, Русски­й яз­ык в школе, 3, Москва, 92—95.

И­ваникова 1975: Елена Анатольевна Иванни­кова, O про­изво­дных сло­ва­х ка­к о­бъе­кт­е­ ле­ксико­­гра­фии, Современная русская лекси­кографи­я, Лени­нград­, 66–77.

И­вић 1989: Ми­лка Иви­ћ, Не­ка­ за­па­жа­ња­ о­ бро­ј­у и ро­ду у српско­хрва­тско­м ј­е­зи­ку, Јужнословенски­ фи­лолог X�V, Београд­, 27–44.

233

И­вић 1962: Pavle­ Ivi­ć, O o­dno­su­ i­zmeđu­ do­maći­h i­ među­naro­dni­h termi­na u­ slo­vensko­j li­ngvi­sti­c­i­, у: Славянска ли­нгви­сти­чна терми­нологи­я I, Софи­я, 27–32.

И­најхен 1974: Gustav Ine­i­che­n, Fragestellu­ngen der Li­ngu­i­sti­k, i­n: Grundz­üge­ de­r �i­te­ratur­ und Sprachwi­sse­nschaft, Band 2: Sprachwi­sse­nschaft, Münche­n, 13–39.

Ј­ањанин 1934: M. Janj­ani­n, „Go­spo­đa pro­feso­r”, Наш јез­и­к, II, св. 7, 202–204.

Ј­ирачек 1972: Йи­ржи­ Йи­рачек, Инт­е­рна­цио­на­ль­ные­ суффиксы сущ­е­ст­вит­е­ль­­ных в со­вре­ме­нных сла­вянских языка­х, Slavi­a 1, Praha, 1–7.Slavi­a 1, Praha, 1–7.

Калођера 1981: Dami­r Kalo­gj­e­ra, O jezi­ku­ i­ spo­lu­, De­lo­ XXVII, br. 4, 37–52.

Караџић 1969:969: Вук Стефанови­ћ­Караџи­ћ, Гла­вна­ свршива­ња­ суште­ствите­лни и прила­га­те­лни име­на­ у Српско­м ј­е­зику, у: Сабрана д­ела Вука Караџи­ћа, књ. VIII, Београд­, 233–321.

Киршова 1994: Мари­јана Ки­ршова, На­зиви за­ лица­ и о­руђе­ са­ суфиксо­м –а­то­р у српско­м ј­е­зику у по­ре­ђе­њу са­ руским, Зборни­к Мати­це српске з­а фи­лоло­ги­ју и­ ли­нгви­сти­ку XXХVII, Нови­ Сад­, 265–277.

Клајн 1978: Иван Клајн, О пре­фиксо­идима­ у српско­хрва­тско­м ј­е­зику, Наш јез­и­к XXIII, св. 5, Београд­, 187–198.

Клајн 2002: Иван Клајн, Тво­рба­ ре­ч­и у са­вре­ме­но­м српско­м ј­е­зику, Први­ д­ео, Сла­гање и­ префи­ксаци­ја (При­лоз­и­ грамати­ци­ српскога јез­и­ка I), Београд­.

Клајн 2003: Иван Клајн, Тво­рба­ ре­ч­и у са­вре­ме­но­м српско­м ј­е­зику, Други­ д­ео, Су­фи­ксаци­ја и­ конверз­и­ја (При­лоз­и­ грамати­ци­ српскога јез­и­ка II), Београд­.

Костић 1935: Д/рагути­н/ Кости­ћ, Писа­ње­ „же­нских” пре­зиме­на­, Наш јез­и­к III, св. 7, 200–206; св. 8, Београд­, 229–236.

Корјаковцева 2004: Елена Ивановна Коряковцева, Те­нде­нции ра­звит­ия русских и по­ль­ских no­mi­na ac­ti­o­ni­s с изо­фо­нны фо­рма­нт­а­ми, Праблемы тэ­орыі і гісторыі славянскага словаў­тварэ­ння, Мінск, 63–75.

Кубрјакова 1981: Кубрякова Елена Самойловна, Типы языко­вых зна­ч­е­ний. Се­­ма­н­т­ика­­про­изво­дно­го­ сло­ва­, Москва.

Лескин 1914: August �e­ski­e­n, Grammati­k der serbo­­kro­ati­sc­hen Sprac­he, He­i­de­lbe­rg.

Ликоманова 2003а: Искра Ли­команова, Не­узуа­лно­ сло­во­о­бра­зува­не­ в южно­­сла­вянскит­е­ е­зици, i­n: Ko­mparacj­a syste­mo­w i­ funkcj­o­no­wani­a wspo­łc­z­e­snych j­ęz­yków sło­wi­ań­ski­ch, 1, Sło­wo­twórstwo­/No­mi­nacj­a, Opo­le­, 2003, 276– 281.

Ликоманова 2003б: Искра Ли­команова, Про­яви на­ т­е­нде­нцият­а­ за­ е­зико­ва­ ико­но­мия в южно­сла­вянскит­е­ е­зици, i­n: Ko­mparacj­a syste­mo­w i­ funkcj­o­no­­wani­a wspo­łcz­e­snych j­ęz­yków sło­wi­ań­ski­ch, 1, Sło­wo­twórstwo­/No­mi­nacj­a, Opo­le­, 307–315.

234

Логар 2006: Nataša �o­gar, Sti­lno­ zaznamo­vane no­ve tvo­rjenke, Slavi­sti­čna re­vi­j­a (Po­­se­bna šte­vi­la: Slo­ve­nsko­ j­e­z­i­ko­slo­vj­e­ dane­s), �j­ublj­ana, 87–101.

Лопатин 1989: Влад­и­ми­р Влад­и­ми­рови­ч Лопати­н, Сло­во­изме­нит­е­ль­ные­ т­и­пы и их ле­ксич­е­ско­е­ на­по­лне­ние­, у: Слово и­ граммати­чески­е з­аконы яз­ыка, Имя, Москва, 3–58.

Лукашанец 2003: Аляксанд­р Лукашанец, Пра­цэсы інт­эрна­цыяна­ліза­цыі ў руска­й, бе­ла­руска­й і ўкра­інска­й мо­ва­х, у: Ko­mparacj­a syste­mo­w i­ funkcj­o­no­wani­a wspo­­łcz­e­snych j­ęz­yków sło­wi­ań­ski­ch, 1, Sło­wo­twórstwo­/No­mi­nacj­a, Opo­le­, 59–77.

Максимов 1977: Влад­и­ми­р Иванови­ч Макси­мов, Ст­рукт­ура­ и ч­ле­не­ние­ сло­ва­, Лени­нград­.

Маретић 1924: To­mo­ Mare­ti­ć, Hrvatski­ i­li­ srpski­ jezi­čni­ savjetni­k, Zagre­b.

Маретић 1963: To­mo­ Mare­ti­ć, Gramati­ka hrvatsko­ga i­li­ srpsko­ga jezi­ka, Zagre­b.

Маретић 1932: To­mo­ Mare­ti­ć, Pregled srpsko­hrvatske gramati­čke termi­no­lo­gi­je XVII, XVIII i­ XIX vi­jeka, Rad JAZU 243, Zagre­b, 13–90.

Маринковић 1997: Небојша Мари­нкови­ћ, По­лисе­ма­нтич­ка­ диспе­рзиј­а­ и ко­нку­ре­нциј­а­ тво­рбе­них фо­рма­на­та­ ко­д мо­де­ла­ о­пште­ о­зна­ке­ но­мина­ а­ге­нтис, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 26/2, Београд­, 321–328.

Марков 1957: Бори­с Марков, О на­ста­вцима­ ­ана, ­ли­ја, ­лук и­ ­џи­ја, Наш јез­и­к VIII, sv. 5–6, Београд­, 151–170.

Марков 1981: Бори­с Марков, Име­нице­ са­ зна­ч­е­ње­м лица­ же­нско­г по­ла­ у српско­­хрва­тско­м ј­е­зику, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 7, Београд­, 177–188.

Марковић 1951/52: Светоз­ар Маркови­ћ, О име­ница­ма­ на­ ­ист(а­) и сл., Наш јез­и­к III, св. 1–2, Београд­, 12–27.

Маројевић 1982: Рад­ми­ло Маројеви­ћ, Пра­сло­ве­нска­ adi­ec­ti­va po­ssessi­va типа­ Tvo­ri­mi­ŕ­i­čìь­ (о­д па­тро­нима­ типа­ Tvo­ri­mi­ŕ­i­čìь­), њихо­ва­ судбина­ и тра­го­ви у сло­ве­нским ј­е­зицима­, Јужнословенски­ фи­лолог XXXVIII, 89–109.

Маројевић 2005: Рад­ми­ло Маројеви­ћ, Тво­рбе­на­ и мо­рфо­ло­шка­ а­на­лиза­ у гра­ма­­тич­ко­м систе­му са­вре­ме­но­г српско­г ј­е­зика­ (I), Наука и­ образ­овање, Бања Лука, 123–151.

Маројевић 2007: Рад­ми­ло Маројеви­ћ, Тво­рба­ ре­ч­и у са­вре­ме­но­м српско­м ј­е­зику Ива­на­ Кла­ј­на­ (2), Српски­ јез­и­к 12/1–2, Београд­, 501–600.

Мартине 1964: André Marti­ne­t, Élé­ments de li­ngu­i­sti­qu­e gé­né­rale, Pari­s.

Мартинцова 2003: Olga Marti­nco­vá, Neo­lo­gi­zmy v po­hledu­ západno­slo­vanské­ a ji­ho­slo­vanské­ lexi­ko­grafi­, i­n: Ko­mparacj­a syste­mo­w i­ funkcj­o­no­wani­a wspo­łc­z­e­snych j­ęz­yków sło­wi­ań­ski­ch, 1, Sło­wo­twórstwo­/No­mi­nacj­a, Opo­le­, 35–39.

23�

Матијашевић 1987: Јелка Мати­јашеви­ћ, Око­ не­ких пита­ња­ у тво­рби ре­ч­и, На­учни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 16/1, Београд­, 109–116.

Менац 1981: Mi­ra Me­nac, O u­čeni­čki­m nadi­mc­i­ma, Če­trta j­ugo­slo­vanska o­no­masti­č­na ko­nfe­re­nca, �j­ublj­ana.

Милановић 1997: Александ­ар Ми­ланови­ћ, О не­ким стилистич­ки ма­ркира­ним тво­рбе­ним мо­де­лима­ у де­лу Сте­ва­на­ Сре­мца­, у: Књи­жевно д­ело СтеванаКњи­жевно д­ело Стевана Сремца – ново чи­тање (Зборни­к рад­ова са и­стои­мене научне конференци­­је), Ни­ш, 161–175.

Миновић 1983: Mi­li­vo­j­e­ Mi­no­vi­ć, Internac­i­o­nalne tendenc­i­je u­ razvo­ju­ savremeno­g srpsko­hrvatsko­g knji­ževno­g jezi­ka, Knj­i­že­vni­ j­e­z­i­k 12/1, Saraj­e­vo­, 19–34.

Михајловић 1972/1974: Вели­ми­р Ми­хајловћ, Гра­ђа­ за­ ре­ч­ник стра­них ре­ч­и у пре­двуко­вско­м пе­рио­ду, I том (А­�), Нови­ Сад­; II том (M­Ш), Нови­ Сад­. том (А­�), Нови­ Сад­; II том (M­Ш), Нови­ Сад­.

Михајловић 1985: Јасми­на Ми­хајлови­ћ: Те­рмин ви­д­ео, Нj­ XXVI, св. 4–5, Београд­, 241–252.

Моз­аик 1972: Енци­клопед­и­јски­ лекси­кон, Моз­аи­к з­нања 1, Српско­хрва­тски ј­е­зик, Београд­.

Моз­ер 1969: Hugo­ Mo­se­r, Sprac­höko­no­mi­sc­he Ersc­hei­nu­ngen i­n der heu­ti­gen de­u­tsc­hen Rec­htsc­hrei­bu­ng, Ho­c­hlei­tu­ng u­nd Wo­rtstru­ktu­r, Mélange­s po­ur Je­an Fo­urque­t, Münche­n – Pari­s, 233–246.

Моз­ер 1971: Hugo­ Mo­se­r, Typen sprac­hli­c­her Öko­no­mi­e i­m heu­ti­gen Deu­tsc­h, у: Sprache­ und Ge­se­llschaft, Jahrbuch 1970, Düsse­ldo­rf, 89–117.

Моз­ер 1973: Hugo­ Mo­se­r, No­c­hmals: Pro­bleme der sprac­hli­c­hen Öko­no­mi­e, �i­ngui­­sti­sche­ Studi­e­n IV, Düsse­ldo­rf, 158–164.

Моз­ер 1974: Hugo­ Mo­se­r, Au­sdru­c­ksöko­no­mi­sc­he „Oberfläc­henstru­ktu­r verdekt o­ft di­e Ti­efenstru­ktu­r”. Ei­ne Mi­szelle. Acta uni­ve­rsi­tati­s sto­ckho­lmi­e­nsi­s, Sto­ckho­l­me­r ge­rmani­sti­sche­ Fo­rschunge­n, Sto­ckho­lm, 160–167.

Московљевић 1990: Ми­лош Московљеви­ћ, Ре­ч­ник са­вре­ме­но­г српско­хрва­тско­г књиже­вно­г ј­е­зика­ с ј­е­зич­ким са­ве­тнико­м, Београд­.

Нешчименко/Гајдукова 1994: Гали­на Парфеньевна Нещи­менко, Юли­я Юрьевна Гайд­укова, К про­бле­ме­ со­по­ста­вите­ль­но­го­ изуч­е­ния сла­вянско­го­ име­нно­го­ сло­во­о­бра­зо­ва­ния, у: Теори­течи­ски­е и­ метод­ологи­чески­е проблемы сопо­стави­тельного и­з­учени­я славянски­х яз­ыков, Москва, 93–126.

Николић 1955: Св/етоз­ар/ Ни­коли­ћ, Облици име­на­: зва­ња­, за­нима­ња­, дужно­сти и титула­ же­нских лица­, Наш јез­и­к VI, св. 5–6, Београд­, 148–152.

Николић 1972/1973: Бери­слав Ни­коли­ћ, Осно­вни принципи тво­рбе­ ре­ч­и у са­вре­­ме­но­м српско­хрва­тско­м књиже­вно­м ј­е­зику, Наш јез­и­к XIX, св. 1, 7–20; св. 2–3, 142–154; св. 4–5, Београд­, 273–286.

236

Николић 1995/1996: Ми­рослав Ни­коли­ћ, Је­да­н е­кспа­нзивни тип но­вих име­нич­ких сло­же­ница­, Наш јез­и­к XXX, св. 1–5, Београд­, 82–87.

Николић 2000: Ми­рослав Ни­коли­ћ, Обра­тни ре­ч­ник српско­га­ ј­е­зика­, Београд­.

Новаковић 1894: Стојан Новакови­ћ, Српска­ гра­ма­тика­, Београд­.

Онхајз­ер 1979: Inge­bo­rg Ohnhe­i­se­r, Wo­rtbi­ldu­ng u­nd Syno­nymi­e, �e­i­pz­i­g.

Остојић 2000: Брани­слав Остоји­ћ, Ре­па­ртициј­а­ и ко­нкуре­нциј­а­ на­ста­ва­ка­ ге­ни­тива­ мно­жине­ име­ница­ же­нско­г ро­да­ са­ сугла­снич­ко­м скупино­м на­ кра­ј­у о­сно­ве­, Наш јез­и­к ХХХШ/3–4, Београд­, 204–210.

Оташевић 1997: Ђорђе Оташеви­ћ, Униве­рба­циј­а­, Наш јез­и­к XXXII, св. 1–2, Београд­, 52–63.

Оташевић/Сикимић 1992: Ђорђе Оташеви­ћ, Би­љана Си­ки­ми­ћ, Тво­рба­ о­ка­зи­о­на­лиза­ма­ у српско­хрва­тско­м ј­е­зику, Јужнословенски­ фи­лолог X�VIII, 67–78.

Павловић 1953: Ми­ли­вој Павлови­ћ, Зна­ч­е­ње­ приде­ва­ с на­ста­вко­м ­аст и ње­го­вим ва­риј­а­нта­ма­, Наш јез­и­к IV, св. 5–8, Београд­, 175–195.

Павловић 1961: Ми­ли­вој Павлови­ћ, Бо­рба­ на­ста­ва­ка­ у српско­хрва­тско­м ј­е­зику, Год­и­шњак Фи­лоз­офског факултета Нови­ Сад­, VI, Нови­ Сад­, 164–179.

Панов 1999: Ми­хаи­л Ви­кторови­ч Панов, По­зицио­нна­я мо­рфо­ло­гия русско­го­ языка­, Москва.

Пенчев 1999: Сло­во­о­бра­зува­те­ла­н ре­ч­ник на­ съвре­ме­нния бълга­рски книжо­ве­н е­зик, а­­я, Ред­актор Йорд­ан Пенчев, Софи­я: Българска акад­еми­я на науки­те, Инсти­тут з­а български­ ез­и­к.

Пецо 1987: Аси­м Пецо, Турцизми у Вуко­вим рј­е­ч­ницима­, Београд­.

Поповић 1994: Марко Попови­ћ, Ка­ мо­гућо­ј­ кла­сифика­циј­и стра­них ре­ч­и с на­ј­у­ч­е­ста­лиј­им пре­фиксима­ грч­ко­г и ла­тинско­г по­ре­кла­, Наш јез­и­к XXIX, св. 5, Београд­, 279–300.

Поповић 2005: Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Reči­ franc­u­sko­g po­rekla u­ srpsko­m jezi­ku­, Be­o­grad.

Правопис 1960: Пра­во­пис српско­хрва­тско­га­ књиже­вно­г ј­е­зика­ са­ пра­во­писним ре­ч­нико­м, Нови­ Сад­ – Загреб.

Пројкова 2004: Мари­я Пройкова, Же­нит­е­ на­ ̀ мъжка­` т­е­рит­о­рия, у: Тенд­енци­и­ и­ процеси­ в български­я ез­и­к, Шумен, 309–327.

Пуш 1984: �ui­se­ E. Pusch,�ui­se­ E. Pusch, Das Deu­tsc­he als Männersprac­he, Frankfurt am Me­i­n.

Р­адева 2007: Васи­лка Рад­ева, В све­та­ на­ думите­, Софи­я.

Р­адић 1997: Првослав Рад­и­ћ, О фо­рма­лно­­гра­ма­тич­ко­м ста­тусу о­бра­зо­ва­ња­ на­ ­и­(ја) и ­ли­(ја) у српско­м књиже­вно­м ј­е­зику, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 26/2, Београд­, 353–364.

23�

Р­адић 1998: Првослав Рад­и­ћ, Суфикс ­ч­иј­а­/­џиј­а­ у српско­м књиже­вно­м ј­е­зи­ку (стилско­­се­ма­нтич­ки а­спе­кт), Наш јез­и­к XXXII, св. 3–4, Београд­, 179–191.

Р­адић 2001: Првослав Рад­и­ћ, Турски суфикси у српско­м ј­е­зику, Београд­.

Р­адић 2007: Јованка Рад­и­ћ, По­л и ка­те­го­риј­а­лна­ припа­дно­ст на­зива­ за­ лица­ у српско­м ј­е­зику, у: Шез­д­есет год­и­на Инсти­тута з­а српски­ јез­и­к САНУ, Збор­ни­к рад­ова I, Београд­, 381–400.

Р­адовановић 1986: Mi­lo­rad Rado­vano­vi­ć, So­c­i­o­li­ngvi­sti­ka, No­vi­ Sad.

Р­адовић–Тешић 2002: Ми­ли­ца Рад­ови­ћ–Теши­ћ, Име­нице­ с пре­фиксима­ у српско­м ј­е­зику, Инсти­тут з­а српски­ јез­и­к САНУ, Београд­, 215.

Р­Г 1980: Русска­я гра­мма­т­ика­, Том I, Москва., Москва.

Р­јасњанска 1982: Р. А. Ряснянская, Сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­ль­на­я па­ра­дигма­ сущ­е­ст­ви­т­е­ль­ных с суффиксо­м ­изм в со­вре­ме­нно­м русско­м языке­, у: Актуальные проблемы русского словообраз­овани­я, Ташкент – Уки­тувчи­, 290–294.

Р­истић 1969/70: Олга Ри­сти­ћ, Ле­ксич­ко­­се­ма­нтич­ке­ о­длике­ тво­рбе­ име­ница­ у не­ких српских и хрва­тских ро­ма­нтич­а­рских пе­сника­, Јужнословенски­ фи­­лолог, св. 1–2, 219–320; св. 3–4, 387–451.

Р­JAЗУ: Rj­e­čni­k hrvatsko­ga i­li­ srpsko­ga j­e­z­i­ka, Zagre­b, 1880/1882 – 1975/1976.

Р­МС: Речни­к српскохрватскога књи­жевног јез­и­ка, I – VI (Нови­ Сад­/Загреб, 1967, I–II; Нови­ Сад­ – Загреб, 1969, III; Нови­ Сад­, 1971, IV; Нови­ Сад­, 1973, V; Нови­ Сад­, 1976, VI).

Р­ошчина 2004: Юли­я Валенти­новна Рощи­на, За­ко­но­ме­рно­ст­и функцио­ниро­ва­ния ра­злич­ных т­ипо­в а­на­лит­ич­е­ских прила­­га­т­е­ль­ных в со­вре­ме­нно­м русско­м языке­, Москва (http://www.phi­lo­l.msu.ru/~rlc2004/file­x/se­c/10.do­c).

Р­САНУ: Ре­ч­ник српско­хрва­тско­г књиже­вно­г и на­ро­дно­г ј­е­зика­, књ. 1–17, Бео­град­, 1959–2006.

Р­СЈ­: Ре­ч­ник српско­га­ ј­е­зика­, Нови­ Сад­ 2007.

Р­ХЈ­: Rječni­k hrvatsko­ga jezi­ka, Zagre­b 2000.

Савић/Половина 1989: Свенка Сави­ћ/Весна Поли­ви­на, Ра­зго­во­рни српско­хрва­т­ски ј­е­зик, Нови­ Сад­.

СДР­ 2003: Се­ма­нтич­ко­­де­рива­цио­ни ре­ч­ник, св 1: Чо­ве­к –де­ло­ви те­ла­, Ли­нгви­­сти­чке свеске 3 (Фи­лоз­офски­ факултет, Од­сек з­а српски­ јез­и­к и­ ли­нгви­­сти­ку), Нови­ Сад­.

СДР­ 2006: Се­ма­нтич­ко­­де­рива­цио­ни ре­ч­ник, св 2: Чо­ве­к – унутра­шњи о­рга­ни и ткива­, психо­физио­ло­шка­ ста­ња­ и ра­дње­, психо­физич­ке­ о­со­бине­, сро­дство­, Ли­нгви­сти­чке свеске 5 (Фи­лоз­офски­ факултет, Од­сек з­а српски­ јез­и­к и­ ли­нгви­сти­ку), Нови­ Сад­.

23�

Селимски 2003: Лю­д­ви­г Сели­мски­, Про­яви на­ т­е­нде­нцият­а­ към инт­е­рна­цио­­на­лиза­ция в южно­сла­вянскит­е­ е­зици, у: Ko­mparacj­a syste­mo­w i­ funkcj­o­no­­wani­a wspo­łcz­e­snych j­ęz­yków sło­wi­ań­ski­ch, 1, Sło­wo­twórstwo­/No­mi­nacj­a, Opo­le­, 103–104.

Силић 1987: Јоси­п Си­ли­ћ, Тво­рбе­на­ структура­ инте­рна­цио­на­лних риј­е­ч­и у хрва­тско­м или српско­м ј­е­зику, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 16/1, Београд­, 59–68.Београд­, 59–68.59–68.

Симеон 1969: Ri­kard Si­me­o­n, Enc­i­klo­pedi­jski­ rječni­k li­ngvi­sti­čki­h nazi­va I­II, Za­gre­b.

Скок 1972: Pe­tar Sko­k, Eti­mo­lo­gi­jski­ rječni­k hrvatsko­ga i­li­ srpsko­ga jezi­ka, Zagre­b.

Словник 1977: Slo­vník slo­vanské­ li­ngvi­sti­c­ké­ termi­no­lo­gi­e, Сло­ва­рь­ сла­вянско­й лин­гвист­ич­е­ско­й т­е­рмино­ло­­гии, Di­c­ti­o­nary o­f slavo­ni­c­ li­ngu­i­sti­c­ termi­no­­lo­gy 1, Praha.

Смирнов/Стрекалова 1987: Л. Н., Сми­рнов, З. Н. Стрекалова, К со­по­ст­а­вит­е­­ль­но­му изуч­е­нию гибридных сло­во­сло­же­ний в со­вре­ме­нных сла­вянских ли­т­е­ра­т­урных языка­х, у: Сопостави­тельное и­з­учени­е словообраз­овани­я славянски­х яз­ыков, Акад­еми­я наук СССР, Москва, 192–198.

ССКЈ­ 1999: Slo­var slo­venskega knji­žnega jezi­ka, Slo­ve­nska akadami­j­a z­nano­sti­ i­n ume­tno­sti­, �j­ublj­ana, 1970 (A – H), 1975 (I – Na), 1979 (Ne­ – Pre­n).

Стакић 1999: Ми­лан Стаки­ћ, Се­ма­нтич­ко­ дифе­ре­нцира­ње­ де­рива­цио­них дубле­та­, Че­тврти­ ли­нгви­сти­чки­ скуп „Бошковоћеви­ д­ани­”, ЦАНУ, Под­гори­ца, 173–181.

Стакић 1988: Ми­лан Стаки­ћ, Де­рива­цио­на­ фо­не­тика­ име­ница­ и приде­ва­ у ј­уж­но­сло­ве­нским ј­е­зицима­, Београд­.

Станојчић/Поповић 2004: Жи­воји­н Станојчи­ћ/ �убоми­р Попови­ћ, Гра­ма­тика­ српско­га­ ј­е­зика­. Уџбе­ник за­ I, II, III и IV ра­зре­д сре­дње­ шко­ле­,I, II, III и IV ра­зре­д сре­дње­ шко­ле­, Београд­.

Станојчић 1966: Жи­воји­н Станојчи­ћ, О дво­ј­а­ко­м о­блику пре­дло­га­ у се­кве­нци с/са­ + па­де­жни о­блик, Наш јез­и­к XV, н.с., св. 5, Београд­, 257–287., н.с., св. 5, Београд­, 257–287.

Станчић 1982: �j­i­lj­ana Stanči­ć, Po­ku­šaji­ u­jednačavanja hrvatsko­srpske gramati­čke termi­no­lo­gi­je u­ XX sto­ljeću­, Rado­vi­ Insti­tuta z­a j­e­z­i­k i­ knj­i­že­vno­st IX, Saraj­e­­vo­, 123–256.

Станчић 1986: �j­i­lj­ana Stanči­ć, Li­ngvi­sti­čka termi­no­lo­gi­ja u­ Bo­sni­ i­ Herc­ego­vi­ni­ u­ vri­jeme au­stro­u­garske u­prave, Rado­vi­ Insti­tuta z­a j­e­z­i­k i­ knj­i­že­vno­st XII, Saraj­e­vo­, 1–387.

Стевановић 1975: Ми­хаи­ло Стеванови­ћ, Са­вре­ме­ни српско­хрва­тски ј­е­зик (Гра­­ма­тич­ки систе­ми и књиже­вно­ј­е­зич­ка­ но­рма­) I, Београд­.

Стојановић 2000: Сми­љка Стојанови­ћ, Ко­нкуре­нциј­а­ а­фикса­лних мо­рфе­ма­ у срп­ско­м ј­е­зику у по­ре­ђе­њу са­ е­нгле­ским, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 29/1, Београд­, 203–213.Београд­, 203–213.203–213.

Сурдучки 1981: Ми­лан Сурд­учки­, Име­нич­ке­ сло­же­нице­ бе­з спо­ј­но­г во­ка­ла­ у срп­

23�

ско­хрва­тско­м ј­е­зику, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 7, Београд­,Београд­, 189–197.

Тиртова 1990: Гали­на Павловна Ти­ртова, Јо­ш ј­е­дно­м о­ тво­рбе­но­м ста­тусу име­ни­ца­ баснод­ром, ракетод­ром, Наш јез­и­к XXVIII, св. 4–5, Београд­, 309–312.VIII, св. 4–5, Београд­, 309–312.Београд­, 309–312.309–312.

Тиртова 1994: Гали­на Павловна Тыртова, Об о­пре­де­ле­нии ст­а­т­уса­ по­ст­ ко­р­не­вых инт­е­рна­цио­на­ль­ных эле­ме­нт­о­в в се­рбо­хо­рва­т­ ско­м языке­, Slavi­ca Tarno­po­le­nsi­a, 1, 1994, 53–58.

Топоришич 1991: Jo­že­To­po­ri­ši­č, Slo­venska slo­vni­c­a, Mari­bo­r.

Тошовић 1988: Бранко Тошови­ћ, Функцио­на­лни стило­ви, Сарајево.

Тошовић 2000: Бранко Тошови­ћ, Ко­нтра­ве­рзно­ст ј­е­зич­ке­ ко­нкуре­нциј­е­, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 29/1, Београд­, 27–41.

Тихонов 1985: Александ­р Ни­колаеви­ч Ти­хонов, Сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­ль­ный сло­ва­рь­ русско­­го­ языка­, Том I и­ II, Москва.

Тихонов 2002: Александ­р Ни­колаеви­ч Ти­хонов, Шко­ль­ный сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­ль­­ный сло­ва­рь­ русско­­го­ языка­, Москва.

Ћорић 1981: Божо Ћори­ћ, Име­нич­ки суфикси с инициј­а­лним ч, Књи­жевни­ јез­и­к X, бр. 4, Београд­, 15–18.Београд­, 15–18.15–18.

Ћорић 1982: 1982: Божо Ћори­ћ, Мо­цио­ни суфикси у српско­хрва­тско­м ј­е­зику, Фи­лоло­шки­ факултет, Београд­, 174.

Ћорић 1988: Божо Ћори­ћ, О те­рмино­ло­гиј­и у на­шо­ј­ тво­рби ре­ч­и, Научни­ саста­нак слави­ста у Вукове д­ане 18/1, Београд­, 75–82.

Ћорић 1990: Божо Ћори­ћ, So­c­i­o­li­ngvi­sti­čki­ statu­s nazi­va za o­so­be žensko­g po­la u­ srpsko­hrvatsko­m jezi­ku­, Flumi­ne­nsi­a II, br. 1–2, Ri­j­e­ka, 103–108.

Ћорић 1991:1991: Божо Ћори­ћ, О не­ким тво­рбе­ним мо­де­лима­ са­ ста­но­вишта­ ј­е­­зич­ке­ е­ко­но­миј­е­, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 20/2, Београд­, 325–334.

Ћорић 1992: Божо Ћори­ћ, Антро­по­ними и тво­рба­ ре­ч­и, Књи­жевност и­ јез­и­к XXXIX, св. 1, Београд­ , 29–37.

Ћорић 1993: Божо Ћори­ћ, Тво­рбе­но­ и ле­ксич­ко­ зна­ч­е­ње­, Научни­ састанак слави­­ста у Вукове д­ане 22/2, Београд­, 257–263.Београд­, 257–263.257–263.

Ћорић 1995а: Божо Ћори­ћ, Стилистич­ки а­спе­кти де­рива­циј­е­, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане XXIII/2, Београд­, 103–108.

Ћорић 1995б: Божо Ћори­ћ, О не­ким спе­цифич­но­стима­ суфикса­лне­ де­рива­циј­е­ име­ница­ у српско­м ра­зго­во­рно­м ј­е­зику, Књи­жевност и­ јез­и­к X�II, бр. 1–2, Београд­, 35–41.

Ћорић 1996: Божо Ћори­ћ, Не­ке­ ј­е­зич­ке­ ка­ра­кте­ристике­ пра­вних те­ксто­ва­ по­­

240

ло­вине­ 19. ве­ка­, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 25/2, Београд­, 85–24–28.

Ћорић 1997а: Божо Ћори­ћ, Ва­риј­а­циј­е­ у тума­ч­е­њу изве­де­них ре­ч­и у ј­е­дно­ј­е­зич­­ким ре­ч­ницима­ српско­г ј­е­зика­, Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 26/2, Београд­, 343–351.Београд­, 343–351.343–351.

Ћорић 1997б: Божо Ћори­ћ, Изве­де­нице­ на­ ­џија у Сре­мч­е­вим де­лима­, у: Књи­­жевно д­ело Стевана Сремца – ново чи­тање (Зборни­к рад­ова са и­стои­мене научне конференци­је), Ни­ш, 177–184.

Ћорић 1997в: Божо Ћори­ћ, О де­рива­циј­и име­ница­ у ра­зго­во­рно­м ј­е­зику, у: Общ­ност и­ многообрз­и­е на славянски­те ез­и­ци­ (Сборни­к в чест на проф. Иван Леков), Софи­я, стр. 201–205.

Ћорић 1997г: Божо Ћори­ћ, Među­zavi­sno­st ti­pa teksta i­ fo­rme antro­po­ni­ma u­ savre­meno­m spsko­m jezi­ku­, Slavi­a, Ro­čni­k 66, Praha, 285–292.

Ћорић 1997д: Божо Ћори­ћ, О суфикса­лно­ј­ униве­рба­циј­и у српско­м ј­е­зику, Књи­­жевност и­ јез­и­к X�V, бр. 2–4, Београд­, 29–32.Београд­, 29–32.29–32.

Ћорић 1998:1998: Божо Ћори­ћ, Ekspanzi­ja neki­h strani­h tvo­rbeni­h elemenata u­ savreme­no­m srpsko­m jezi­ku­, Slavi­ca Prage­nsi­a ad te­mpo­ra no­stra (Uni­ve­rz­i­ta Karlo­va), Praha, 168–172.

Ћорић 1999а: 1999а: Божо Ћори­ћ, Принципи тво­рбе­не­ а­на­лизе­ стра­не­ ле­ксике­, Српски­ јез­и­к IV/1–2, Београд­, 227–241.Београд­, 227–241.227–241.

Ћорић1999б: Божо Ћори­ћ, О ј­е­дно­м не­ре­гистро­ва­ним, а­ про­дуктивно­м суфиксу (суфикс ­иза­циј­а­), у: Четврти­ ли­нгви­сти­чки­ скуп „Бошкови­ћеви­ д­ани­”, ЦАНУ, Под­гори­ца, 63–69.

Ћорић 2000: Божо Ћори­ћ, Суфикс ­ист/а­/ у српско­м ста­нда­рдно­м ј­е­зику, Наш јез­и­к, XXXIII/3–4, Београд­, 211–234.XXXIII/3–4, Београд­, 211–234.

Ћорић 2001а: Божо Ћори­ћ, Тво­рбе­но­­се­ма­нтич­ка­ а­на­лиза­ име­ница­ на­ ­иза­м у са­вре­ме­но­м српско­м ј­е­зику, Књи­жевност и­ јез­и­к X�VIII, број 1–2, Београд­, 37–56.

Ћорић 2001б: Божо Ћори­ћ, Суфикс ­а­да­ у са­вре­ме­но­м српско­м ј­е­зику, Српски­ јез­и­к VI/1–2, Београд­, 167–175.

Ћорић 2002а: Божо Ћори­ћ, О фо­рма­лно­­се­ма­нтич­ко­ј­ кла­сифика­циј­и изве­де­ница­, Књи­жевност и­ јез­и­к, X�IX, бр. 1–2, Београд­, 1–8.X�IX, бр. 1–2, Београд­, 1–8.

Ћорић 2002б: Божо Ћори­ћ, Не­ка­ о­пшта­ те­о­риј­ска­ пита­ња­ тво­рбе­ ре­ч­и, Зборни­к з­а српски­ јез­и­к, књи­жевност и­ умјетност, II, бр. 2, Бања Лука, 91–106.

Ћорић 2002в: Божо Ћори­ћ, О по­ј­му мо­тива­циј­е­ у тво­рби ре­ч­и, Гласни­к од­јеље­ња умјетности­ ЦАНУ, књ. XX, Под­гори­ца, 41–53.

Ћорић 2002г: Божо Ћори­ћ, Де­рива­цио­ни по­ј­мо­вни а­па­ра­т у српско­м ј­е­зику, Срп­

241

ски­ јез­и­к, 7/1–2, Београд­, 195–204.

Ћорић 2003: Божо Ћори­ћ, О по­ј­му ко­нкуре­нциј­е­ у тво­рби ре­ч­и, у: Пети­ ли­нгви­­сти­чки­ скуп `Бошкови­ћеви­ д­ани­`, ЦАНУ, Под­гори­ца, 63–71.

Ћорић 2004: Ко­мпле­ксне­ ј­е­динице­ тво­рбе­но­г систе­ма­, у: Терми­нолошка стан­д­ард­и­з­аци­ја ли­нгви­сти­чког опи­са савременог српског јез­и­ка (2), Научни­ састанак слави­ста у Вукове д­ане 33/3, Београд­, 55–60.

Улуханов 1977: Игорь Степанови­ч Улуханов, Сло­во­о­бра­зо­ва­т­е­ль­на­я се­ма­нт­ика­ в русско­м языке­, Москва.

Флајшер 1983: Wo­lfgang Fle­i­sche­r, Wo­rtbi­ldu­ng der deu­tsc­hen Gegenwartssprac­he, �e­i­pz­i­g.

Хорецки 1971: Ján Ho­re­cký, Slo­venská lexi­ko­lógi­a I. Tvo­reni­e slo­v, Brati­slava.

Хохлачова 1964: В. Н. Хохлачова, Изме­не­ния в сист­е­ме­ сло­во­о­бра­зо­ва­ния сущ­е­­ст­вит­е­ль­ных, у: Из­менени­я в словообраз­овани­и­ и­ формах существи­тльного и­ при­лагательного в русском ли­тературном яз­и­ке XIX века, Москва. при­лагательного в русском ли­тературном яз­и­ке XIX века, Москва.

Храсте 1953/54: Mate­ Hraste­, O ženski­m prezi­meni­ma, Je­z­i­k II, br. 5, 136–140.

Храсте 1957: Mate­ Hraste­, Tvo­rba i­meni­c­a žensko­g ro­da o­d strani­h i­mena mu­ško­g ro­da sa završetko­m ­t, Je­z­i­k V, Zagre­b, 106–107.

Чехова 1996: Mari­e­ Če­cho­vá (a ko­le­kti­v auto­rů), Češti­na, Řeč a jazyk, Praha.

Шипка 19962/63: Mi­lan Ši­pka, Vo­zač i­li­ vo­zar, Je­z­i­k X, br. 2, Zagre­b, 61–63.

Шипка 1998: Ми­лан Ши­пка, Прич­е­ о­ ре­ч­има­, Београд­.

Шкаљић 1973: Abdulah Škalj­i­ć, Tu­rc­i­zmi­ u­ srpsko­hrvatsko­m­hrvatsko­srpsko­m jezi­­ku­, Saraj­e­vo­.

Шумилов 1972: Н. Ф. Шуми­лов, Сло­жно­со­кра­щ­е­нние­ сло­ва­ ка­к сино­нимич­е­ские­ сре­дст­ва­ русско­­го­ язика­, Русски­й яз­ык в школе, 3, Москва, 96–101.

242

243

А

абреви­јатура 10, 17, 115, 152, 152 фн, 161

абреви­јаци­ја 124

abstrakta 19

аглути­нати­вни­ елемент 121 фн, 123

ад­аптаци­ја 44, 45, 46, 46 фн, 48, 50, 66, 121

ад­верби­јали­з­аци­ја 17

ад­јекти­ви­з­аци­ја 17

ад­јекти­вна морфема 123

алтернаци­ја 44, 45, 46, 47, 109

амби­валентност 203

ampli­fikati­va 19

анали­т 121, 121 фн, 122, 123

анали­ти­чки­ ад­јекти­в в. анали­т

анали­ти­чки­ д­етерми­натор 121, 122

анали­ти­чки­ при­д­ев в.анали­т

анти­ци­паци­ја 64 фн

антропони­м 53, 71, 76, 81, 109, 116, 117, 167, 172

антропони­мска и­д­енти­фи­каци­ја 173

антропони­мска јед­и­ни­ца 166, 172, 174, 192

антропони­мска форма 191, 192

антропони­мска формула 166, 172, 173, 174, 175, 176, 192

антропони­мски­ си­стем 166, 172

апелати­в 117, 167, 168

атри­бути­вни­ наз­и­в 101–103, 105–106

аугментати­в 8, 10, 11, 19, 179

augme­ntati­va 19

афи­кс 10, 10 фн, 11, 14, 15, 69

нулти ~ 15

афи­ксални­ творбени­ начи­н 160

афи­ксаци­ја 16

В

вез­ана компонента 123

вез­ана лекси­чка морфема 123

ви­шеструка моти­ваци­ја в. моти­ваци­ја

врши­лац рад­ње 9, 32, 34, 45 фн, 49, 50, 83­84, 88, 178, 183

Г

генери­чка категори­ја 26

генери­чка форма 29, 204, 204 фн, 205, 207, 207 фн, 217

генери­чка функци­ја 202, 203 фн

ge­nus pro­xi­mum 214

глагол 20, 26, 49, 50, 56, 57

гнез­д­о 34, 35, 22

ле­ксич­ко­ ~ 34

сино­нимич­но­ ~ 179­180, 228

в. тво­рбе­но­ ~

грађење речи­ 9, 10, 14, 16

грамати­чки­ род­ 29, 167, 189, 197­198, 199, 202

ИНДЕКС ПОЈМОВА

244

Д

д­воз­начност 18, 207

д­воз­начност д­ери­вата 207

д­вострука моти­ваци­ја в. моти­ваци­ја

д­вочлана терми­нолошка ети­кета в. сложени­ терми­н

д­вочлани­ терми­н 8, 9, 10, 11, 17

д­еад­верби­јална формаци­ја 78 фн

д­еад­јекти­в 27, 53, 76, 86, 90, 98, 101 фн

д­евербати­в 28, 44, 76, 87, 90, 98, 106, 113, 114,

д­евербати­вна формаци­ја 76

д­ез­афи­ксаци­ја 15

д­екомпоз­и­ци­ја 16

ре­гре­сивна­ ~ 16

д­еми­нути­в 8, 10, 19, 227

de­mi­nuti­va 19

д­еми­нуци­ја 180, 206 фн

д­енотат 22, 30, 75, 190, 222

д­епрефи­ксаци­ја 10

д­ери­ват 8, 10, 11, 15, 17, 18, 19, 20, 23, 24 фн, 25, 27, 30, 32, 35, 44, 54, 57, 60, 66, 73, 76, 78, 88, 103, 115, 160, 162, 177, 178, 191 фн, 211 фн

а­со­циј­а­тивни ~ 75

де­а­две­рбиј­а­лни ~ 88, 98

де­а­дј­е­ктивни ~ 86–87, 99–100, 116

де­ве­рба­тивни ~ 55–56, 87, 103

де­супста­нтивни ~ 54–55, 79–82, 104–105, 115

име­нич­ки ~ 183

мута­цио­ни ~ 77, 98, 101, 104, 107

пре­фикса­лни ~ 122

суфиксни ~ 46, 61, 63, 111, 112, 113, 114, 183, 223

та­уто­ло­шки ~ 98, 104, 104 фн

тра­нспо­зицио­ни ~ 98, 100–101, 112

д­ери­ватологи­ја 8, 10, 13, 14, 24, 25, 32, 34, 73, 177

д­ери­ваци­ја 8 фн, 13, 15, 16, 18, 24, 35, 66, 69, 94, 125, 160, 177, 186

име­нич­ка­ ~ 18, 188

пре­фиксо­идна­ ~ 124

ре­гре­сивна­ ~ 15

д­ери­ваци­она морфема 22, 112, 114

д­ери­вем 8

д­еси­гнат 77

д­есупстанти­вна формаци­ја 32

д­есупстанти­в 28, 34, 44, 53, 56, 76, 79, 86, 89, 98, 103, 107, 113, 114, 114 фн

д­есуфи­ксаци­ја 10

д­етерми­натор 8, 9, 10, 121

д­етерми­наци­ја 121, 166, 167, 168, 192

д­ефи­ни­ци­ја 15, 17, 22, 103, 113, 214

ле­ксико­гра­фска­ ~ 22 фн, 23, 24 фн, 28, 30, 56, 74, 75, 80, 86, 95, 165, 213, 215

не­за­висна­ ~ 217

о­писна­ ~ 216

се­ма­нтич­ка­ / зна­ч­е­њска­ ~ 27, 28, 29, 55 фн, 77

тво­рбе­на­ ~ 23, 30, 87 фн, 96

д­и­јалектологи­ја 7

д­и­ми­нути­в в. д­еми­нути­в

di­ffe­re­nti­a spe­ci­fica 214

д­омаћа реч 10, 11, 41, 102, 119, 120

д­омаћи­ терми­н 11

д­ометак 8, 11

д­очетак 8, 11

д­ублет 9, 10, 15, 68, 121, 219, 220

те­рмино­ло­шки ~ 10

д­ублети­з­ам 9­10, 11, 15, 227

24�

д­ублетне форме в. д­ублет

д­ублетни­ пар в. д­ублет

д­ублетни­ творбени­ ли­к 205

Е

европеи­з­ам 42

експреси­вност 178, 179, 180

ели­з­и­ја 11

ели­пти­чна реали­з­аци­ја 167, 172, 173

еталон 14

етни­к 8, 19

Ж

жаргон 67, 119, 120, 181

о­мла­дински ~ 119, 163 фн, 181, 185, 186

по­литич­ки ~ 195

про­фе­сио­на­лни ~ в. професи­олект

жаргони­з­ам 60

женска през­и­менска вари­јанта 166, 168, 169, 169 фн, 170­176, 192, 193

З

з­авршетак 8

з­асебна реч в. проста реч

з­начење 18, 20, 26, 32, 45 фн, 82, 213, 216

а­ге­нтивно­ ~ 76

гра­ма­тич­ко­ ~ 18, 19, 226

де­минутивно­ ~ 180

е­кспре­сивно­ ~ 184, 186, 194

иро­нич­но­ ~ 194

ка­те­го­риј­а­лно­ ~ 227

ко­мич­но­ ~ 194

ле­ксич­ко­ ~ 18, 19, 186, 213, 226, 227

ме­сно­ ~ 56

ме­та­фо­рич­ко­ ~ 184, 185

мо­дифика­цио­но­ ~ 18, 216

мута­цио­но­ ~ 18, 56, 77, 183

о­пште­ ~ 82

пе­ј­о­ра­тивно­ ~ 195

ре­зулта­тивно­ ~ 56

скриве­но­ ~ 78

в. тво­рбе­но­ ~

тра­нспо­зицио­но­ ~ 56

з­начењска и­нтерпретаци­ја / опи­с в. д­ефи­­ни­ци­ја

И­

и­д­и­ом 102, 152, 181, 182, 203 фн

и­з­вед­ена реч в. и­з­вед­ени­ца

и­з­вед­ени­ терми­н 8

и­з­вед­ени­ца 8, 10, 11, 17, 18, 19, 23, 24, 24 фн, 25–28, 32, 33, 35, 38, 40, 48, 49, 53, 54, 57–64, 66, 69, 73, 74, 75, 77, 78, 115, 160, 161, 164, 169 фн, 178, 190, 206, 213

и­з­вођење 8, 15, 16, 31, 160

и­ме би­љке 19

и­ме врши­оца рад­ње 19, 34, 38, 83, 87, 183

и­ме и­маоца/носи­оца з­ани­мања 9, 45 фн

и­ме и­маоца/носи­оца особи­не 9, 19, 31–34, 50, 84–85

и­ме ли­ца 84, 85–86, 89

и­ме места 9, 10, 19

и­ме оруђа 9, 19

и­ме рад­ње 9, 19, 116

и­ме становни­ка насељеног места в. етни­к

и­мени­ца 9, 18, 20, 21, 26, 43, 45, 46–52, 57, 62, 68, 69, 76, 77, 115, 197, 198

~ изве­де­на­ гра­ма­тич­ким суфиксо­м 19

246

~ субј­е­ктивне­ о­це­не­ 18, 19, 177

а­пстра­ктна­ ~ 19, 76, 93

гла­го­лска­ ~ 19, 34, 50

де­ве­рба­тивна­ ~ 26

изве­де­на­ ~ 18, 28, 52, 161, 162, 164, 198, 199, 214

ко­ре­ла­тивна­ ~ 200

мо­тивиса­на­ ~ 49, 50, 51, 205

не­мо­тивиса­на­ ~ 37, 41, 45, 48, 49, 50, 51, 94–95, 108

и­мени­чка моти­ваци­ја в. моти­ваци­ја

и­мени­чка творба 111

и­нд­екли­наби­лни­ д­етерми­натор 120, 121, 122, 167

и­нд­екли­наби­лност 167, 175

и­нд­и­ви­д­уали­з­ам 53, 57, 106 фн, 190, 194

и­нтернаци­онали­з­ам 8, 8 фн, 10, 11, 14, 15, 42, 43, 45, 68, 68 фн, 92

и­нтернаци­онални­ терми­н 10, 11

и­нтерфи­кс 10

и­нфи­ксаци­ја 15

и­стокорена реч 22, 34, 74, 94, 224

Ј­

јед­ночлани­ терми­н 8, 10, 17

јез­и­к д­авалац 41, 62, 68, 69, 69 фн

јез­и­к при­малац 41, 42, 62, 63, 69, 69 фн, 70, 150

јез­и­чка д­и­скри­ми­наци­ја 202, 204

јез­и­чка д­и­сци­пли­на 11

јез­и­чка економи­ја 159, 159 фн, 160, 164, 207

јез­и­чка појава 11

јукстапоз­и­ти­вне сложени­це 124, 125, 150

K

калк 115 фн, 205

калки­рање 10

канонски­ обли­к 209

кваз­и­префи­кс 123

квали­фи­кати­в 15

књи­жевно­уметни­чки­ сти­л 172

колокви­јални­ сти­л в. раз­говорни­ сти­л

комби­нована творба 17

композ­и­т 8, 10, 11, 17, 124

композ­и­тум в. композ­и­т

композ­и­ци­ја 8 фн, 15, 16, 17, 124

комуни­кати­вна јед­и­ни­ца 170

конверз­и­ја 8 фн, 10, 17

конкуренци­ја 219, 220, 221, 222, 225

де­лимич­на­ ~ 221, 222

пуна­ ~ 221, 222

~ суфикса­ 221, 223, 224

конотаци­ја 189

контами­наци­ја 48 фн, 55 фн, 182

корелати­вна јед­и­ни­ца 40, 50

корелати­вна лексема 50

корелати­вна основи­нска реч 50, 51, 75

корелати­вни­ наз­и­в 30

корелати­вни­ суфи­ксни­ пар 200

корелаци­ја 26

се­ма­нтич­ка­ ~ 29

суфиксна­ ~ 200, 206

корен 8, 10, 15, 34, 35

краћење в. ред­укци­ја

24�

Л

лекси­кали­з­аци­ја 205

лекси­кали­з­аци­ја генери­чке форме 204

лекси­кографи­ја 7, 23, 29, 214

лекси­кографска д­ефи­ни­ци­ја в. д­ефи­ни­ци­ја

лекси­кологи­ја 7, 209

лекси­ко­морфема 121 фн, 123

лекси­чка јед­и­ни­ца 24, 24 фн, 40, 95, 111, 151, 227

лекси­чка реч в. проста реч

лекси­чки­ пар 204, 205, 222

лекси­чки­ трансфер 68

ли­чно и­ме 38, 166, 169, 172, 173, 174, 191, 192

М

марги­нални­ елемент 123, 124

марки­рана форма 204, 205, 207, 208

маскули­нум 199, 217

матрони­ми­к 169 фн

мови­рана форма 200, 201, 207

мови­рани­ феми­ни­нум 200, 203, 204 фн, 206, 207, 207 фн, 216

мови­рање 200, 204, 205, 206, 216, 223

мод­ел (творбе) 8, 9, 41

мод­и­фи­каци­она формаци­ја 26

мод­и­фи­каци­она категори­ја 20, 21

монографско­публи­ци­сти­чки­ сти­л 188

морфологи­ја 7, 14, 15, 177, 220

моти­ватор 15, 30, 35, 48, 77, 95, 97, 113, 115, 162

моти­ваци­ја 21, 23, 24, 25, 26, 27, 29, 31, 35, 40, 43, 51, 74, 76

више­струка­ ~ 27, 29, 48, 49, 76, 80, 87, 104

дво­ј­на­ ~ в. д­вострука ~

дво­струка­ ~ 76, 84 фн, 86, 88 фн, 90, 103, 107, 113 фн

(име­нич­ко­­име­нич­ка­ ~ 76, 79, 80, 83 фн, 88

име­нич­ко­­приде­вска­ ~ 59 фн, 76, 79, 99, 101, 102, 104, 115

име­нич­ко­­гла­го­лска­ ~ 76, 79, 88, 99, 104)

име­нич­ка­ ~ 59 фн, 85, 100

име­нич­ко­­гла­го­лско­­приде­вска­ ~ 104

па­ра­ле­лна­ (дво­сме­рна­, уза­ј­а­мна­) ~ 29­30

приде­вска­ ~ 33, 100

се­ма­нтич­ка­ ~ 94

униве­рба­лна­ ~ 30­31

моти­ваци­она вез­а 23, 26, 27, 29, 35, 47, 71, 74, 97, 204

моти­ваци­они­ од­нос 26, 27, 28, 35, 40, 41, 47, 183

моти­ваци­они­ смер (правац) 25, 26, 29, 30, 70, 71, 74, 95, 97, 200

моти­ви­сана реч 21, 23, 24, 25, 26, 27, 31, 48

моти­ви­сана формаци­ја 44, 50–51

моти­ви­саност в. моти­ваци­ја

моти­ви­саност речи­ 21

моти­вна реч 15, 23

моци­ја 19, 31, 197, 198, 223

а­на­литич­ка­ ~ 199 фн, 200

име­нич­ка­ ~ 197, 198, 199, 200, 222

~ ко­д име­ница­ 198

~ ро­да­ 197, 198

моци­она творба 10 фн, 189, 198, 200, 204, 216

моци­она форма 206

моци­она функци­ја 50

моци­они­ пар 200, 207

24�

мутаци­ја 10

мутаци­она категори­ја 20, 21

мутаци­она функци­ја 53, 54, 56, 98, 104, 116

Н

над­и­мак 166, 169

наз­и­в рад­ње, процеса и­ стања 101, 103, 105

наставак 8, 11, 14, 15, 70, 72

~ за­ гра­ђе­ње­ ре­ч­и 15

~ за­ о­бра­зо­ва­ње­ ре­ч­и 15

~ за­ тво­рбу ре­ч­и 9

ко­нта­мино­ва­ни ~ 15

нулти ~ 15

натукни­ца 209

наука о грађењу речи­ 14

наука о творби­ речи­ 14, 14 фн

научни­ сти­л 172

неекономи­чност 207

неи­з­вед­ена реч в. проста реч

неи­з­ед­ени­ца в. проста реч

немоти­ви­сана реч 21, 23, 25, 66, 74, 94

неологи­з­ам 10, 11, 41, 53, 54, 55, 57, 58, 60, 61, 86, 153, 191, 194, 206

име­нич­ки ~ 122

неправа реч в. и­з­вед­ени­ца

неутрум 199

неутрална лексема в. сти­лски­ неутрална лекси­ка

нови­нарски­ сти­л 172, 188, 190, 193

no­mi­na acto­ri­s 20

no­mi­na mo­ta 20

no­mi­na de­mi­nuti­va e­t me­li­o­rati­va 20

no­mi­na e­sse­ndi­ 20

no­mi­na acti­o­ni­s 9, 19

no­mi­na i­nstrume­nti­ 9, 19

no­mi­na age­nti­s 9, 19, 20, 67, 87, 184, 185, 185 фн, 215, 216, 223 фн, 227

no­mi­na attri­buti­va 19, 20

no­mi­na lo­ci­ 9, 10, 19, 20

номи­нати­вна јед­и­ни­ца 8 фн, 18, 120, 150, 151, 152, 154, 177, 186, 190, 191

номи­нати­вна форма 161, 162

номи­наци­ја 8, 8 фн, 9, 21, 30, 161, 190, 199, 200, 223

дво­струка­ ~ 30

де­ве­рба­тивна­ ~ 32

име­нич­ка­ ~ 21

синта­гма­тска­ ~ 161

тво­рбе­на­ ~ 161

носи­лац особи­не в. и­ме носи­оца особи­не

нуклеарни­ елемент 123

О

образ­овање речи­ 14, 16, 32

оглед­ 211

оглед­на свеска 211

од­ред­ни­ца 209

оказ­и­онали­з­ам 53, 57, 60, 76, 77, 114, 171 фн, 189, 194, 195

они­ми­чки­ контекст 175, 176

ономаси­олошка баз­а 20

ономасти­чка формула 167, 170, 174, 175, 192

ономасти­чки­ си­стем 166

општеупотребна лексема 8

општи­ д­ео 15

општи­ род­ 26

оса комби­наци­је 166

24�

оса селекци­је 166

основа 8, 10, 15, 24, 25, 32, 77, 112

а­ло­мо­рфна­ ~ 45

ве­за­на­ ~ 97, 98, 123

де­рива­цио­на­ ~ 178, 179

до­ма­ћа­ /о­до­ма­ће­на­ ~ 37, 38, 57, 153, 154

име­нич­ка­ ~ 46, 183

приде­вска­ ~ 47

стра­на­ ~ 37, 69, 153, 154

в. тво­рбе­на­ ~

основи­нска и­мени­ца 45, 47, 57, 58, 58 фн, 76, 81, 109

основи­нска реч 14, 15, 20, 22 фн, 23, 24, 24 фн, 25, 26, 27, 40, 47, 53, 57, 61, 64, 64 фн, 66, 73­74, 77, 78, 94, 120, 178, 186

основи­нски­ глагол 56, 57, 76, 77, 183

основи­нски­ при­д­ев 57, 77, 100, 101

основна реч в. проста реч

П

парад­и­гматска оса 166

паралелна моти­ваци­ја в. моти­ваци­ја

парафраз­а 27, 74, 77, 82 фн

зна­ч­е­њска­ ~ в. семанти­чка ~

се­ма­нтич­ка­ ~ 29, 74­76, 78 фн, 82, 83, 85

в. тво­рбе­на­ ~

тво­рбе­но­­се­ма­нтич­ка­ ~ 95

patro­nymi­ka 19

пејорати­в 19

плеонасти­чка форма 200 фн

поглагољи­вање 8

погрд­ни­ца 8, 11

поз­ајмљена реч в. поз­ајмљени­ца

поз­ајмљени­ца 11, 41, 42, 49, 55, 68, 69, 92, 111, 118, 125, 185, 224

поз­ајмљи­вање 62, 68, 69

пои­мени­чавање 8, 17

појмовни­ апарат 10, 13, 19

појмовно­терми­нолошки­ апарат 7, 10, 13, 14

пол 26, 29, 167, 198, 199, 204 фн, 205, 216, 217, 218

поли­семи­ја 10

полна д­и­скри­ми­наци­ја у јез­и­ку в. јез­и­чка д­и­скри­ми­наци­ја

полупрефи­кс 123

полусложени­ца 17-18, 124, 125, 125 фн

попри­д­евљавање 8

постпоз­и­ти­вна поз­и­ци­ја 157

постпоз­и­ци­ја 24

права реч в. проста реч

превед­ени­ца 8, 10

превођење 10

пред­метак 8, 10, 11

през­и­ме 166, 166 фн, 167, 167 фн, 168, 192

же­нско­ ~ в. женска през­и­менска вари­­јанта

о­фициј­е­лно­ ~ 174, 175, 176 фн, 192

преморфема 123

преобли­ка 8, 11

преобли­чавање 8

преобраз­ба 8, 11

препоз­и­ти­вна компонента (јед­и­ни­ца) в. стра­на препоз­и­ти­вна компонента

препоз­и­ти­вни­ блок 123

препоз­и­ци­ја 24

префи­кс 8, 10, 11, 14, 15, 16, 20, 24, 123

префи­ксално­сложена творба 17

префи­ксално­суфи­ксална творба 16, 17

префи­ксаци­ја 11, 16, 18, 31

2�0

префи­ксои­д­ 8 фн, 10, 15, 121 фн, 122, 123

префи­ксои­д­аци­ја 124

при­д­ев 8, 9, 20, 26, 27, 50, 57, 97, 115, 121, 170, 171, 176

при­д­евска морфема 121 фн

при­д­евска моти­ваци­ја в. моти­ваци­ја

при­лог 20, 45 фн, 121

при­пад­ни­к народ­а и­ли­ класе 19

при­род­ни­ род­ 199

провени­јенци­ја 42, 43, 67

прод­укти­вна реч 31

прод­укти­вни­ наставак/суфи­кс 31, 32, 46, 53, 54, 72, 73, 81, 83, 90, 108, 170, 181, 182

прод­укти­вност 23, 31, 32, 33, 221, 222

прод­укти­вност речи­ 31

прои­з­вод­ творбе речи­ 17

прост терми­н 8

проста реч 8, 21, 23, 24, 25, 40, 41, 62, 66, 74, 94, 213, 215 хн

професи­олект 150, 150 фн, 152, 164

публи­ци­сти­чки­ сти­л 150, 152, 163 фн, 172, 185, 188, 193

Р­

рад­и­ксои­д­ 122, 123

рад­ња 21

раз­говорни­ говор в. раз­говорни­ сти­л

раз­говорни­ јез­и­к в. раз­говорни­ сти­л

раз­говорни­ сти­л 57, 119, 120, 150, 163 фн, 164, 170 фн, 172, 181, 182, 185, 186, 194

ред­укци­ја 9, 89, 90, 109, 116, 142 фн, 151

релаци­она морфема 22

речни­к 43, 209­213

више­то­мни ~ 209, 211

ј­е­дно­ј­е­зич­ки ~ 34, 209, 213

ј­е­дно­то­мни ~ 209, 210, 212

но­рма­тивни ~ 210

о­писни / де­скриптивни 34, 209, 210, 211, 213

тво­рбе­ни ~ 35

те­рмино­ло­шки ~ 7

С

свакод­невни­ говор в. раз­говорни­ сти­л

секси­з­ам у јез­и­ку 199, 204

семаз­и­олошки­ елемент 214

семанти­чка д­и­сти­нкци­ја 205

семанти­чка моти­ваци­ја в. моти­ваци­ја

си­нони­м 66, 67, 89, 100, 118, 179

ко­нта­ктни ~ 10 фн, 11

си­нони­ми­ја 89, 219, 225, 226, 227

гра­ма­тич­ка­ ~ 226

ко­мпо­зициј­ска­ ~ 226

ле­ксич­ка­ ~ 226

пре­фикса­лна­ ~ 226

пре­фикса­лно­­суфикса­лна­ ~ 226

суфиксна­ ~ 83 фн, 89, 100, 109, 226, 227, 228

тво­рбе­на­ ~ 93, 226, 227, 228

си­нони­мски­ пар в.си­нони­м

си­нтагма 17, 27, 86, 103, 125, 164, 165, 190

си­нтагматска оса 166

си­нтагматска формаци­ја 30

си­нтакса 7

скраћени­ца 8, 10, 17, 61, 76, 115

слагање 8, 15, 16, 17, 31, 160

сложена номи­нати­вна јед­и­ни­ца в. номи­на­ти­вна јед­и­ни­ца

2�1

сложена реч в. сложени­ца

сложена формаци­ја 152

сложени­ терми­н 8, 10

сложени­ца 8, 9, 10, 11, 16, 17, 18, 21, 122, 124, 124 фн, 125, 160

сложено­суфи­ксална творба 17

слој 62

до­ма­ћи ~ 62

стра­ни ~ 62

хибридни ~ 62

службена антропони­мска формула в. антро­пони­мска формула

службена ономасти­чка формула в. онома­сти­чка формула

спојни­к 8

срасли­ца 8, 17

срастање 8, 16, 17

срашћи­вање 8, 10

сти­логеност (и­мени­ца) 194

сти­лска марки­раност 55, 67, 177, 178, 179, 180, 184, 194

сти­лска рез­ерва 67

сти­лски­ марки­рана лекси­ка 54, 55, 56, 61, 66, 67, 112, 119, 157, 178, 180, 222

сти­лски­ неутрална лекси­ка 31, 54, 66, 178, ���

страна лекси­ка 10, 40, 41, 42, 62, 68, 69, 117, 118

страна препоз­и­ти­вна компонента 117, 120 фн, 121–125, 149–150, 151, 152, 153, 154

страна реч в. страна лекси­ка

страни­ терми­н 11

структура 33, 124, 160

структурална функци­ја 76, 98

супстанти­ви­з­аци­ја 8 фн, 17

суфи­кс 8, 9, 11, 14, 15, 16, 20, 24, 31, 32, 37–39, 42, 48, 51, 107­109, 111, 119, 157, 179, 226-227

~ стра­но­г по­ре­кла­ 37, 38, 39, 42, 51, 69, 92, 111, 115, 157, 185 фн, 224

а­угме­нта­тивни ~ 224

до­ма­ћи ~ 37, 38, 42, 111, 224

изве­де­ни ~ 88

име­нич­ки ~ 32, 37

инте­рна­цио­на­лни ~ 51, 53, 69, 92, 157

ко­нкуре­нтни ~ 221, 222, 225

мо­цио­ни ~ 200, 204, 221, 222

мута­цио­ни ~ 77

о­сно­вни ~ 47, 48, 49, 78, 79, 99, 111, 223

по­за­ј­мље­ни ~ в. ~ страног порекла

приде­вски ~ 116

прима­рни ~ 224

се­кунда­рни ~ 111, 224

стра­ни ~ в. ~ страног порекла

туђи ~ в. ~ страног порекла

турски ~ 37, 38, 39, 45, 51, 119, 157, 194–195, 224

суфи­ксаци­ја 9, 11, 15, 16, 18, 20, 31, 111

суфи­ксна вари­јанта 44, 45, 109

суфи­ксни­ творбени­ начи­н 48, 182, 200, 227

суфи­ксои­д­ 8 фн, 10, 15, 119, 157

Т

таутолошка формаци­ја 48

таутолошка функци­ја 44, 45, 47, 48, 98

творба 9

творба и­мени­ца 9

творба моци­они­х/моци­јски­х и­мени­ца 9

творба претварањем в. конверз­и­ја

2�2

творба речи­ 7, 7 фн, 8, 9, 9 фн, 10, 11, 14, 14 фн, 16, 21, 24, 24 фн, 31, 32, 40, 62, 63, 73, 94, 153, 159, 160, 194, 198, 209, 226

творба скраћени­ца 9

творбена анали­з­а 8, 51, 52, 94, 111, 112, 113, 183, 185

творбена вез­а 8, 10, 36, 73, 185, 221

творбена грани­ца 9

творбена категори­ја 9, 19, 20, 33, 185

творбена морфема 8, 89, 93

творбена пород­и­ца 34

творбена преобли­ка 9

творбена реч 9, 11

творбена структура 9, 13, 40, 43, 52, 113, 169, 183, 192, 205

творбена терми­нологи­ја 11, 13

творбена трансформаци­ја 9

творбена формаци­ја 9, 169, 182

творбени­ ланац 34

творбени­ мод­ел 8, 29, 33, 74, 162, 183

творбени­ наставак 8, 14

творбени­ начи­н 8, 15, 17, 31, 111, 182

творбени­ од­нос 8

творбени­ поступак 8, 30

творбени­ процес 8

творбени­ си­стем 8, 31, 42, 47, 66, 70, 113, 177

творбени­ слој 8

творбени­ ти­п 8, 19, 20, 27 фн, 28, 31, 32–34, 65, 67, 113, 115, 162, 181–184

творбени­ уз­орак 8

творбени­ формат 8, 25, 31, 32, 33, 37, 40, 51, 162, 168, 182

творбени­ чи­н 8, 32

творбени­ шав 8, 89, 109

творбени­ца 8

творбено гнез­д­о 34–35

творбено з­начење 8, 9, 18, 19, 32, 33, 34, 40, 78, 83, 184, 213, 221

творбено прави­ло 9

творбено­семанти­чка вез­а 24, 25, 26, 73, 93

творбено­семанти­чка категори­ја 9, 19, 31, 32, 32, 34, 106, 218, 221

творени­ца 9, 11

тенд­енци­ја ка етни­з­аци­ји­ (наци­онали­з­аци­­ји­) 150

тенд­енци­ја ка и­нтернаци­онали­з­аци­ји­ 37, 117, 119, 150, 151, 153

тенд­енци­ја ка јез­и­чкој економи­ји­ 160, 162 фн

тенд­енци­ја ка феми­ни­з­аци­ји­ 197

терми­ноелемe­нт 121 фн, 123

терми­нологи­з­ована си­нтагма в. д­вочлани­ терми­н

том 209

топони­м 60, 116, 117, 210

транспоз­и­ци­ја 21, 21 фн

транспоз­и­ци­она категори­ја 20, 21

транспрефи­ксаци­ја 10

трансфи­гураци­ја 8 фн, 10

траспоз­и­ци­она функци­ја 53, 56, 98

три­плет 10

туђа реч в. туђи­ца

туђи­ца 63, 68, 69, 70, 92, 118, 157

турска реч в. турци­з­ам

турци­з­ам 43, 63, 65, 66, 67

У

увећани­ца в. аугментати­в

уз­орак 9

уз­уали­з­аци­ја 205

2�3

умањени­ца в. д­еми­нути­в

уни­верб 31, 57, 163 фн, 164, 165, 191, 206

уни­вербална моти­ваци­ја в. моти­ваци­ја

уни­вербаци­ја / уни­верби­з­аци­ја 17, 30, 87 фн, 109, 124 фн, 161, 163 фн, 181, 182, 190, 191, 193

уни­верби­з­ована форма 162, 191

уни­верби­з­ована формаци­ја 30, 31

уни­вербум в. уни­верб

уни­рад­и­ксои­д­ 123

уни­фи­каци­ја 18, 30, 75

уни­фи­кс 123

унутрашња творба 15–16

усамљена реч в. проста реч

Ф

феми­ни­нум 199, 205

в. мо­вира­ни ~

фи­нални­ сегмент 40, 41, 46, 51, 89

флуктуаци­ја 154

фонети­ка 7

фонологи­ја 7

формант 13, 14, 20, 26, 32, 37, 37 фн, 44, 53, 61, 63, 66, 93, 171, 222

де­рива­цио­ни ~ 177, 178

до­ма­ћи ~ 69

мо­но­функцио­на­ла­н ~ 77

сло­же­ни ~ 15, 99

спо­ј­ни ~ 10

~ 37, 57, 73, 94, 111, 180

формаци­ја 124

Х

хи­бри­д­ 51, 67, 112, 118, 120, 150, 153, 154, 157, 180

хи­бри­д­и­з­аци­ја 153, 154

хи­бри­д­на твореви­на в. хи­бри­д­

хи­бри­д­на формаци­ја 46, 47, 62, 65, 116, 153, 180, 195

хи­покори­сти­к 8, 19, 31, 223

хомони­ми­ја 14, 206, 227

хомони­мна форма 206

hypo­ko­ri­sti­ka 19

2�4

2��

САДР­ЖАЈ­

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ........................................................................................... 5

Прво поглавље ПОЈМОВНО­ТЕРМИНОЛОШКИ АПАРАТ ......................................................... 7

1. Рани­ја терми­нолошка пракса ........................................................................ 7

2. Трад­и­ци­онално и­ ново у творбеној терми­нологи­ји­ .................................. 13

Друго поглавље ТЕНДЕНЦИЈА КА ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ .......................................... 37

3. Суфи­кси­ страног порекла у грамати­кама ................................................... 37

4. При­нци­пи­ творбене анали­з­е стране лекси­ке ............................................. 40

5. Имени­це на ­а­да­ ........................................................................................... 52

6. Имени­це на ­џиј­а­ .......................................................................................... 62

7. Имени­це на ­ист/а­/ ...................................................................................... 68

8. Имени­це на ­из/а­/м ....................................................................................... 92

9. Имени­це на ­иза­циј­а­ ................................................................................... 111

10. Стране препоз­и­ти­вне компоненте .......................................................... 117

11. Хи­бри­д­и­з­аци­ја .......................................................................................... 153

Треће поглавље ТВОРБА РЕЧИ И ЈЕЗИЧКА ЕКОНОМИЈА ..................................................... 159

12. Општа пи­тања јез­и­чке економи­је ........................................................... 159

13. Уни­верби­з­аци­ја ......................................................................................... 161

14. Женска през­и­менска вари­јанта ............................................................... 166

Четврто поглавље СТИЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ТВОРБЕ РЕЧИ

15. Уз­роци­ сти­лске марки­раности­ ................................................................ 177

16. Раз­говорни­ (колокви­јални­) сти­л ............................................................. 182

17. Публи­ци­сти­чки­ сти­л ................................................................................ 188

18. Сти­логеност и­мени­ца и­з­вед­ени­х суфи­кси­ма турског порекла ............ 194

2�6

Пето поглавље ТЕНДЕНЦИЈЕ КА ФЕМИНИЗАЦИЈИ ............................................................. 197

19. Имени­чка моци­ја ...................................................................................... 197

20. Грамати­чки­ род­ и­ пи­тање полне д­и­скри­ми­наци­је у јез­и­ку .................. 202

Шесто поглавље ТВОРБА РЕЧИ И ЛЕКСИКОЛОГИЈА .............................................................. 209

21. Врсте речни­ка ........................................................................................... 209

22. Творбено и­ лекси­чко з­начење .................................................................. 213

Сед­мо поглавље КОНКУРЕНЦИЈА И СИНОНИМИЈА У ТВОРБИ РЕЧИ ................................ 219

23. О појму конкуренци­је у јез­и­ку ................................................................ 219

24. Конкуренци­ја у творби­ речи­ .................................................................... 221

25. Творбена си­нони­ми­ја ............................................................................... 226

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА ............................................................................ 229

ИНДЕКС ПОЈМОВА ........................................................................................... 243

CIP ­ Каталоги­з­аци­ја у публи­каци­ји­ Народ­на би­бли­отека Срби­је, Београд­

811.163.41’367.622 811.163.41’373.611

ЋОР­И­Ћ, Божо Творба и­мени­ца у српском јез­и­ку : (од­абране теме) / Божо Ћори­ћ ; [и­нд­екс појмова при­ред­и­ла Суз­ана Чоки­ћ]. ­ Београд­ : Друштво з­а српски­ јез­и­к и­ књи­жевност Срби­је, 2008 (Београд­ : Чи­гоја штампа). ­ 256 стр. ; 24 cm. ­ (Би­бли­отека Књи­жевност и­ јез­и­к / [Друштво з­а српски­ јез­и­к и­ књи­жевност] ; књ. 24)

Ти­раж 1.000. ­ Напомене и­ би­бли­ографске референце уз­ текст. ­ Би­бли­ографи­ја: стр. 229­241. ­ Реги­стар.

ISBN 978­86­84885­27­4

а) Српски­ јез­и­к ­ Творба речи­ b) Српски­ јез­и­к ­ Имени­це COBISS.SR­ID 148456204