Dr. VLADIMIR OROVI

PRILOG PROUAVANJU NAINA SAHRANJIVANJA I PODIZANJA NADGROBNIH SPOMENIKA U NAIM KRAJEVIMA U SREDNJEM VIJEKU*Ima miljenja da su nekad i Srbi, kao i neki izmatika. U narodu je mnogo obinije verova1 drugi slovenski narodi, spaljivali mrtvace. Meu nje, da su ta stara groblja, s velikim stecima, tim, pada u oi vana injenica da u narodnim grobovi nekih ogromnih ljudi, veih i jaih od pogrebnim obiajima, koji inae znaju biti veo dananjih, pa ih stoga ee nazivaju d i v s k a ma konzervativni, nema skoro nikakva traga spa ili d i n o v s k a , ili, kako ponegde u istom zna ljivanju. Svaka forma ranijeg pogreba sauvana enju govore, m a c u r s k a . 3 U narodskoj etimo je u supstitucijama, samo za spaljivanje nemamo logiji i djelomino od macurskog postalo manikakvu sigurnu supstituciju, nikakvu aluziju,2 d a r s k o groblje, a delimino je taj naziv u Pod uticajem hrianske kulture, prema kojoj je severnim oblastima Bosne i istoriski opravdan. spaljivanje mrtvaca shvatano kao nehumana tra Od dinovskog dolo je moda d i d o v s k o i dicija varvarizma, taj se obiaj, ukoliko ga je i d o v s k o ime; a moglo je doi i po tom, to bilo, potpuno izgubio. Mesto njega primljen je su stara idovska groblja imala doista kamene obiaj sahranjivanja kako ga je preporuivala steke i kovege. Za ovo bi naroito govorili na crkva i kako je praktikovan od ranije na celom zivi i v u t s k o ili j e v r e j s k o groblje. Rei balkanskom terenu. Sa novim obiajem sahranji je i novijeg je datuma naziv b o g u m i l s k o vanja primljeno je i sve drugo to je s tim u vezi; groblje. Zbog toga to na mnogim stecima nema ne samo religiozne formalnosti, nego i sva grka krsta, a javlja se sam ili u grbovima znak zvezde i romanska tehnika toga posla. ili meseca, to su ova groblja zvana i t u r s k i m i a r n a u t s k i m . Muslimani ga, opet, od svoje Najstariji nai grobovi obeleeni su ploama i strane zovu nevernikim k a u r s k i m (napr. velikim pravilno otesanim kamenjem, koga ima u Borcima kod Konjica). Zbog toga to su pone po svoj Bosni i Hercegovini na nekoliko hiljada. kad u skupnim nalazima, s velikim ploama, na Narod ih naziva raznim imenima. Najee ih zovu rod ih je uzimao kao skupna groblja nastala ili g r k a g r o b l j a . Tim imenom narod hoe da obelei neku pradavnu starinu. Samo ja mislim usled neke morije, otud u m s k a ili m o r i j da je to ueni naziv unesen u narod, a ne ponikao s k a , ili usled nekog krvoprolia, s obinim le iz sama naroda. Mogao je doi sa dve strane. Prvo gendama o zakrvavljenim svatovima ( s v a t o v od naih uenijih ljudi, koji su znali da su nekad s k a ) . Naziv l a t i n s k a i r i m s k a groblja naim zemljama vladali Grci i koji su verovali da su ta stara groblja, drukija od onih uobiaje nih od XVII veka, iz tog starog doba. Drugo, po Sr. Tih. R. ordevia, B r a t s t v o VII. 1896, 67; ticao je i od katolikog svetenstva, koje je pre Macure su dugaki ljudi, koji su bili pre ovog sveta. Ja u poruivalo grobove s krsnim znakom i koje je, tom nalazim stari trag plemenskog naziva Mazura, kao to da bi odvraalo svet od starih obiaja obeleava- je i s p o 1 i n od Spala ili o b r a i n od Obara. orevi nja groba, proglaavalo ranija groblja za grka i je prikupio sve nazive za groblja u S t a r i n a r u I I I , 1908,3

* Redakcija je rad primila za tampanje od nasljednika dr. Vladimira orovia. Iako rad nije potpuno dovren, on prua puno vrijednog materijala za daljnja nauna istra ivanja, pa ga redakcija zato i objavljuje. 1 S. Trajanovi, Stari slovenski pogreb. S. K. Glasnik III, 1901, 5860 [ir.]; L. Niederle, Manuel de l'antiquite slave. II. Paris 1926., 43 i d. 2 V. ajkanovi, S. K. Glasnik IX, 1923, 2834.

1612. Neki od naziva su oevidno uli u narod knjikim putem, kao to je na pr. naziv j e 1 i n s k o groblje. Naziv r u s a l i s k o , r o s a l i j s k o groblje, u vezi s a imenom Rusalja, nije poznat u naim zapadnim oblastima. Kod Bu gara s e m a g u r a m a ili m a g u r k a m a zovu mogile; u z t o postoje nazivi m gura m u g e r i n a . V . Mikov: Bulgarska ist. biblioteka, IV, 1929. Nije iskljueno da izmeu naziva magurka i mazursko groblje postoji neka blia veza po znaenju te rei u istonjakim jezicima.

127

Uposle izopaeno o k a k a) vredan je posebne panje i mi emo se na nj ponovo vratiti. On je doao po obliku sarkofanih steaka, radenih ne osporno prema rimskim uzorcima u zemlji, i zbog toga to se kod mnogih, esto i neposredno, primeavala rimska tradicija. Naziv je u narod mo gao doi preko katolikog klera, koji je te stvari oevidno znao. U samim grobnim natpisima dolaze samo ovi nazivi: dalje, vrlo obino: i osim toga oznake za postavljanje tog znaka ove: a se po stavi . i jednom 4 samo: . U narodu su danas za ove grobove najobiniji nazivi: m r a m o r m r a m o r j e s t e a k i s t e k i , m a e t i, kako neki vele,5 k a m e n i c a . Najei je i gotovo opte poznat naziv s t e a k . Re je od osnove s t o - s t a, sr. gr. lat. s t a r e , ali izvedene od glag. pri loga: s t o j e i , odatle s t o j e k i, stezanjem od oje u .6 Kukuljevi, ak, navodi kao da se oblik s t o j e k i i uje uz s t e k i . 7 P. Kajer misli prije na grko , to znai pokrito mjesto, kuu, sobu ili i jamu, peinu. 8 Oblik m a e t (Kukuljevi ima m a a 1 e) izvodi . Truhelka od turskog m a h e d - m e i t grobite junaka, koji je za vjeru poginuo. 9 U Dubrovniku je u XIII vijeku jo obian stari naziv za groblja znak monumentum 1 0 , otud moda u nas i naziv s p o m e n i k . Prvi je takav naziv u XVI veku u ll manastiru Voljava: Grobnica se zove optim imenom grob, grob' ili greb'. Grobnica sinovca Nemanjina, upana Stevana Prvoslava, koja se nalazi u crkvi vasojeviskih urevskih Stubova, zove se g r o b ' ; za oznaku veli se esto: ili ii , i slino 1 2Li. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, III, br. 4729, 4732, 4745, 4752, 4733, 4738 i 4823. 5 Glasnik Zem. muzeja, III, 1891, str. 123. 6 . Danii: Osnove spr. ili hrvat. jezika, Biograd 1876, str. 290. 7 Arkiv za povj. jugoslavensku X I I , 1875, str. 163. 8 Pierres sepulcrales dalmates, Lvon 1887., str. 11. 9 Glasnik Zem. muzeja, III, str. 369. 10 Sr. Diversa Cancelariae, I, 103, ex 1282 u dubrov. dr. arhivu. 11 Starinar IV, 1877, str. 133. 12 Stojanovi, sp. dj., br. 10, 57, 80, 82.4

Oblik g r e b ' mnogo je rei; njega upotrebjava 13 Radin Gost u svom testamentu i jo neki pisari. Naziv g r o b n i c a nalazi se u starijim spomeni cima svega dva-tri puta; od XVII stoljea postaje ei i obiniji. Grob se kod Vuka oznaava kao DAS GRAB, a grobnica samo kao die Grabhoslen na isto se u Akademijinom Rjeniku s pravom primeuje, da se ta razlika dovoljno ne potvruje u 14 primjerima. U Hercegovini se danas izmeu te dve rei pravi ova razlika: grob je svaki grob, s rakom, krstom i humkom zajedno, dok je grob nica ozidanig rob, pa bilo to za jedno, dva ili vie lica. Osim toga nalaze se retko i ovakvi nazivi: k u a (se kua Miletina Maroevia i njegove ene 15 Vladisave i u Eufemistiki v j e n a kua, v j e n i dom, 16 Pored toga jo p o k o j i t e 152617- r a k a znaila je ranije grob, sepulcrum. U grobnom natpisu upana Grda (oko 1180 god.) veli se: ; 1 8 u naim sta rima biografijama re ima isto znaenje:19

Ranije je r a k a oznaavala sam mrtvaki koveg, jer se samo tako moe razumeti u Konstantinovoj biografiji: , 20 i uopte diferenciranje groba i rake. Danas raka oznaava samo jamu sa otesanim unutranjim zidovima i poklopcima, ali bez spoljanjeg dela. Na dva mesta naiao sam jo da se gornji znak, biljeg, oznaava prosto imenom p l o e , prema svom obliku, kao to se kasnije oznaavao k r s t o m . Na Komu se nalaze u jednoj crkvi dva nat pisa u kojima se veli: Oba potiu iz po etka XV veka. 2 113 Glasnik Zem. muzeja, X X I I I , str. 374; sr. Stojanovi sp. dj. br. 4783, 4845. 14 Vukov Rjenik pod g r o b i g r o b n i c ; Akademi jin rjenik pod g r o b n i c a. 15 Stojanovi, sp. dj. br. 4793. 16 ibid., br. 4763, 4791. 17 ibid., br. 454. 18 Glasnik Zem. muzeja, X X I I I , str. 486. 19 D. Danii: Rjenik iz knjievnih starina srpskih, Biograd, 1864, I I I , str. 31. 20 P. J. afaik, ivot sv. Konstantina. V Praze 1868 str. 25. 21 Stojanovi, sp. d., br. 232, 233..

128

II Stari grobovi nalaze se na vie strana. Naj ugledniji ljudi, vladaoci i crkvene poglavice, sa hranjivani su obino u njihovim zadubinama ili crkvama njihove rezidencije. Obiaj je taj i kod nas vrlo star. Dukljaninova Hronika navodi, da je kralj Prelimir sahranjen u Rasu u crkvi sv. Petra, kralj Petrislav u crkvi sv. Marije na mestu Gazem, kralj Vladimir u crkvi sv. Marije u Kra jini, a njegova ena Kosara njemu ispod noga, kralj Dobrosav u crkvi sv. Andrije (in ecclesia sancti Andreae in capella sua) Mihajlo i Bodin u manastiru sv. Sra i Vaha, kralj Radoslav u mana stiru sv. Petra kod Trebinja, kralj Grubia u crkvi 22 sv. Durda u Baru. Posle je, za Nemanjia, taj obi aj redovno dran. Nemanja je sahranjen najpre u Hilandaru, pa u Studenici, u grobu za koji sv. Sava kae: ; sv. Sava je sahranjen naj pre u Hramu etrdeset muenika u Trnovu, pa odatle u Mileevu; Stevan Prvovenani u ii; kralj Radoslav u Studenici, Vladislav u Mileevu, Uro u Sopoanima; Dragutin u Rasu, u crkvi sv. ora 23 ; Milutin najpre u Banj skoj, pa posle u Sofiji, u sabornoj crkvi; Stevan Uro u Deanima; car Duan u Arhangelovom ma nastiru kod Prizrena i, najzad, car Uro najpre u Bogorodiinom manastiru kod arenika, a onda u manastiru Jasku. Zadubine su podizane, kako izriito kazuje Danilov nastavlja u biografiji Stevana Deanskog24

Sam car Duan veli za se u jednoj povelji 1343. da je podigao Arhandelov manastir u Prizrenu kao ". 2 5 Sinovi kneza Lazara, traei da se njegovo telo prenese iz Pritine u Ravanicu, govorili su:

nici je arkosolij, koji ne stoji neposredno nad grobom no je za irinu ispada iz osnovnog zida crkve pomaknut na jug, jer je vrsto prislonjen uz zid hrama, koji je tanji od svog osnovnog zida. Arkosolij je dug 1,70 m, a irok 0,53 m. Sam grob ima 1,65 m u duinu, u irinu 1,30 m, a visok je do donje ivice svoda 1,38 m. Kosti u njemu ne sastavljaju kostur prirodno opruen, no su, skup ljene u jednom drvenom koveiu, ostavljene u zapadni manji odeljak groba. Jednim niskim zi dom, visokim oko 0.40 m, a irokim 0.30 m, podeljen je grob na spomenuti zapadni manji i na istoni vei odeljak, u kome uz istonu stranu njegovu ima nizak, a 0.20 m irok banak. Kovei je od hrastovih talpi; raspao se; odvalila se jedna dua istona i jedna kraa severna strana njegova, a poklopac je pao na kosti tako da se od njih vidi samo jedna butnjaa. Kovei lei u pravcu od juga na sever. Ovaj zanimljivi fakat, da kostur nije opruen utvrdili smo i mi u jednom ozidanom grobu, u crkvi trebinjskog ma nastira, gde je duina groba bila 1.10 m, visina 0.83, a irina 0.66 m. Gornji deo kostura bio je u redu, dok su donje kosti bile ispreturane. 2 8 Na rodna tradicija, nimalo neverovatna, govori o tom da su neka visoka lica pokopavana u sedeem stavu. Inae, grob je za vrlo ugledne ljude obino bio ispred oltara. Konstantin iril sahranjen je u Rimu, u crkvi sv. Klimenta, , 2 9 Na kojem su mestu u crkvi sahranji vani nai vladari ne navodi se u starim izvorima. Posle kanonizacije redovno su ih stavljali ispred oltara da, kao kraljica Jelena, budu

s

Tako je i grob Deanskog u Deanima s leve strane pred carskim dverima. Meutim, grob knjeginje Milice u Ljubostinji nalazi se u priprati, od mah iza ulaza na levoj strani. I danas svi kivoti i naih i tuih svetitelja stoje obino ispred dveri, kao na najuglednijem mestu crkve, koje je pri stupano i na dogledu profanom svetu. Arhiepiskop Jevstatije I bio je u ii, , napravio za sebe mramornu raku. 3 1 Danas se u toj crkvi zna samo za jednu grobni cu, a tu narodno predanje pripisuje Stevanu Prvovenanom. Grobnica se nalazi na severnoj strani prostora, koji odgovara unutranjem narteksu, udaljena od severnoga zida crkve za 0.70 m, a za 0.75 m od stupca, koji ispada iz zida crkve na ovoj28 Wissenschafftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Herzegovina X I I I , 1915., str. 21. 29 afarik, sp. d., str. 25. 30 Danilo, sp. d., str. 100. 31 Danilo, str. 314.

Jedan takav grob u crkvi opisao je poblie M. Valtrovi. 27 To je grob Stefana, sina esara Ugljee, u manastiru Ljubostinji. Spoljni beleg na grob22 Dr. J. rni: Popa Dukljanina Letopis po latinsku. U Kraljevici 1874, str. 39, 41, 51, 53, 57. 23 D. Danii: ivoti kraljeva i arhiepiskopa srpskih. Zagreb 1866, str. 52. 24 ibid. 201 25 St. Novakovi, Zakonski spomenici srpskih drava srednjega veka. Beograd, 1912. 412. 26 Glas, G X X X V I , 1929, 95. 27 Starinar, I, 1906, str. 247.

9

Nae starine III.

129

strani. Grobnica nije mramorna, ve je ozidana od tankih cigala; duga je 2.15 m, iroka 0.50 m, duboka 0.42 m, a nalazi se za 0.90 m ispod sada njeg poda crkve. Prua se u pravcu IZ. Ozgo je zatvorena prostim ploama od kamena, medu ko jima se nalazi i jedan fragmentirani mramorni okvir... Danas je nad njom formiran sarkofag od debelih mramornih ploa. Ostaci ranijega sar kofaga nad ovom grobnicom nalaze se u dvoritu 82 oko crkve. Grobnica je bila ranije otvarana i sigurno nije ni Stevanova ni Jevstatijeva, jer su njihove moti ouvane, dok su ovde naene samo kosti od bedrenjae i prebijene cevanice. Za Markov manastir sv. Dimitrija, ije su fres ke i natpise Mrnjavevia istrli Bugari u sedam desetim godinama prolog veka, tvrdio je P. Sre kovi, da su tu sahranjeni lanovi Vukainove po rodice i on sam. U crkvi ili u priprati prema likovima bio je sahranjen kralj Vukain, kralj Marko itd., ali ljudi su i vreme pokvarili te gro bove. U priprati ima ploa od belog mramora sa dvoglavim orlovima, a drugi njen deo, sa dvo glavim orlom i dva lava, nalazi se u oltaru. Sre kovi misli da je to bila ploa groba Vukainova. U crkvi, u priprati, ima doista ostataka nadgrob nih ploa. Pred crkvom, u duvaru novoozidane kujne, u karniz, na koji se naslanjaju, uzidan je jedan deo mermerne ploe i na njemu stoji izre zano ovo: . To bi, dakle, imao biti grob Kraljevia Marka, i ako taj natpis ne izgleda verno prepisan. 3 3 Iskopavanja na tom terenu nisu vrena. Taj su obiaj zidanja zadubina primili nai stari, kao i veina drugih evropskih naroda, od Grka. 3 4 Velik broj starih bazilika pun je grobova vladara, episkopa i drugih uglednika; ima itavih crkava koje su podignute i slue samo kao mesta grobnica. ak je itav jedan grad kod Nemaca, slavni pajer, zbog crkve s vladalakim grobovi ma dobio naziv grad mrtvih svetog rimskog car stva nemake narodnosti. 3 5 Zajednike grobne crkve, onako kao to je crkva Apostola u Cari gradu sa vizantijskim carskim grobovima ili bene diktinska opatija sv. Denisa kod Pariza, ili pajerski dom u Nemakoj, nije bilo u Srbiji, 36 niti u Bosni. Ima ipak u peskoj patrijarijskoj crkvi itav niz arhiepiskopskih grobova i jedan mitro32 Dr. V. B. Petkovi, Manastir ia. Beograd 1911, str. 1011. Starinar, II, 1908, str. 121. 33 Glasnik Srp. uenog drutva, knj. X I V I , 1878, str. 9207. Sr. P. N. Miljukova, IV 1899, str. 1346. N. P. Kondakova, , 1909, str. 1 8 2 5 . 0 ovom svemu L. Mirkovi, Mrnjavevii, Beograd 1925, str. 227. 34 Sr. M. Brunet de Presle, Sur les tombaeux des empereurs de Constantionle. Paris 1856. 35 J. Braun, Die Kaiserigraiber im Dome Zu Speyer. Miinchen 1903., str. 10. 36 C. Jireek, Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien, III, Wien 1914., str. 74.

polit 1653. naglaava, aljui neke knjige tamo, da tu37

U crkvama su sahranjeni i ugledniji lanovi bratstva, episkopi i arhiepiskopi; u manastirima ponegde zasluniji arhimandriti i igumani. Kopa jui ruevine Trebinjskog manastira (Tvrdoa) mi smo u prostoru crkve sve do ispred oltara naila zili na grobnice ispod patosa; isto tako i u crkvi sv. Pavla, koja se nalazi upravo kod starog Petro va manastira u ievu kod Trebinja. Toga ima svuda. Takvi grobovi su opisani u crkvi sv. So 38 fije u Sofiji. Grobnica svetenih lica ima u Sopoanima (1345 Isaija Simon, bez oznake ina; 39 1362, popa Radojevia) ; u Kruedolu postoje grobnice episkopa i arhiepiskopa. I one kosti, na ene na zemljitu starog cetinjskog manastira po 40 svoj su prilici episkopa ili drugih svetenih lica. Druge ljude sahranjivali su obino u groblji ma oko crkava. U okolini manastira i oko mana stirskih crkava bili su grobovi za monahe, a za ostale mirske ljude bilo je, kako znamo po tipipima hilandarskom i studenikom, odvojeno .41 Odvojeno groblje za monahe nalazi se u dvo ritu razruenog Trebinjskog manastira. U Za vali se monasi sahranjuju oko crkve (iguman manastirski, Nikanor Dutina, govorio mi je da su neki vrlo zasluni sahranjeni i u crkvi), a aci i drugi ljudi u groblju iznad manastira. U Mosta ru je oko stare crkve bilo zasebno groblje samo za svetena lica. Oko svetovnih crkava groblja su gotovo obligatna; izuzetaka od tog ima i ti su obino u varoima ili su iz novijeg vremena. Zanimljivo je da u Srednjem veku nalazimo i kod nas obiaj da ugledniji ljudi, i to ne samo vladari s veim sredstvima, podiu grobne crkve za se. U povelji kojom kralj Milutin 1300 godine obnavlja manastir sv. ora na Seravi kod Skoplja ima ovo mesto: Veliki tepija srpski Miljen oko 1330 godine42

. 4 8 Kaznac DamiStojanovi, sp. d., br. 1500. B. D. Filov, , 1913, 106-107, 147. 39 Stojanovi, p. d., br. 82, 123. 40 P. Kovinski, 1909, CTp. l0 41 Spomenik S. Akademije nauka X X X I , 1898, str. 66; Glasnik Srp. uenog drutva, knj. 40, 1874, str. 176. 42 St. Novakovi, Zakonski spomenici, str. 612. 43 Zapisi i natpisi, br. 58.38 37

130

trije, za vreme Stevana Deanskog, u hramu Sv. Nikole Vranjinskog 44 . U testamentu Jelene udovice vojvode Sandalja, pisanom 1442, izrie se njezina elja, . ak i Radin-gost, Bogumil, u svom testamentu odreuje 140 dukata 46 . U Crnogorskom Primorju ima u ruevinama jedna mala crkvica sv. Nikole (4.14X2.28), koju je podigao neki Nikola Dapevi za se i svoju porodicu. Unutra je njegov grob i grobovi njegove porodi 47 ce. Obiaj taj ostao je i docnije. Jedan od zad njih primera u naim krajevima to je blaujska crkva mitropolita ora Nikolajevia. U porti prostrane saborne crkve prizrenske nalazi se, u uglu, mala, veoma stara, crkva posveena sv. oru. Ona i danas jo slui. Obim crkve je vrlo mali; ima apsidu, ali nema kubeta. To je u pravom smislu rei kapela. Danas je upotrebljavaju za grobnice prizrenskih vladika. Grobnica tepije Batala iz XIV veka, itav je dan mauzolej blizu Travnika, ouvana je dosta dobro. 4 8 Podignuta je na jednoj glavici, s koje se otvara pogled na tri doline Lave, ona je svom gospodaru i u zadnjem poivalitu davala izuzetan poloaj. Zgrada je 5.80 m duga i toliko iroka, a opasana je zidom debelim 0.800.85 m. Pred njom je trem, neko moda drvenim stupovima urijeen, 7.20 m dug i 3.10 m irok. Iz trijema vodile su tri, desno postrance smjetene kamenom ozidane stepenice u nutrini mauzoleja, kojemu su, sudei po ostacima klaka, zidovi bili obojeni a renim, ivahnim bojama. Zgrada je bila nesum njivo i pokrita, po svoj prilici drvetom, i na svod. Steak nad grobom je nevelik. Okrnjen, on sad ima duinu oko 0.81 m, a irinu 0.65. Nema ni posebnih ukrasa, samo mu je sa proelja i stra na udubljeno polje zarubljeno lizenom, koje su u proelju spojene lukom. Raka ispod toga, sa izglaanim zidovima, na vrhu je znatno ira, pa se onda suava. Otvor rake, 1.87 m irok 3.40 m dug, ide u ovoj irini do dubine od 80 cm, gdje se na sve strane za 60 cm suzuje u manju 46 cm duboku a 80 cm iroku raku. Dno ove rake bijae tanka laporasta ploa, koja je poivala na 8 koc kastih potpora, uzidanih pod donjim rubom u uglovima i u sredini zidova. To su kamene gre dice, kojima je elo iroko 17 cm a visoko 24 cm,44

45

te vire glavinom oko 10 m iz zida. Ploa koja je neko na njima poivala i sluila kao dno gornje rake, sluila je i pokrivalom pravoj raci, koja se 49 tek ispod nje n a l a z i l a . . . Potonja je na gornjem rubu, gde su uzidane kamene potpore, 80 cm i roka, ali se prema dnu proiruje na 1.22 m. Du bina od gornjeg ruba potpora do dna je 2.14 m, a duljina na dnu 2.20 m. Raka se, dakle, prema dnu divergentno proiruje. S obje ue strane na dnu izidane su po dvije kamene klupe, visoke 36 cm. iroke 54 cm a na nje poloen je lijes, istesan iz miljeve grede, duge 2.15 m, iroke 90 cm a duboke 46 cm. U njoj je iskopan lijes 27 cm du boko i to tako, da mu je elo i podnoje u sredi ni polukruno zarubljeno. Desno vie glave na gornjem licu ruba lijesa, u uglu, izdubena je mala polukruglasta zdjelasta izdubina. Oko samog mauzoleja bilo je malo dvorite okrueno rovom, pa je tako grobnica dobila izgeld male tvrave. U Reetarini kod Livna, na jednom zaravanku, iznad takozvanog Kraljiina nasipa, podignuta je u novije vreme, 1928 god., jedna grobna kapelica na starim temeljnim zidovima. Pod kapelicom nalazi se stara grobnica od mekog tesanog ka mena. Celo se mesto, sa jo nekoliko grobova oko kapele, zove Crkvina. U samoj kapeli, u grobnici, naen je svega jedan dobro ouvan skelet i dve lubanje na levoj strani od njegove glave. 50 Kapela je, oevidno, bila grobnica neke znatnije linosti. Poseban mauzolej ima u XIX veku i uveni hercegovaki junak Smail-aga engi. U Lipniku kod Gacka podignuta je jedna kamena zgrada sa svodastim krovom damijskog tipa, u kojoj je, na sredini, samo njegov grob. Zgrada je podalje od ostalog seoskog groblja i ne nalii nimalo na one u njima podignute mauzoleje za dobre, isto kao ni na one uz damije prislonjene sobice sa istom namenom. Od naih starih grobnih crkvica opisao je jed nu Dragutin S. Milutinovi. Na groblju sela Doca, u studenikom srezu, postoji etverougla, cilin drinim svodom pokrivena nadzemna grobnica, u koju se ulazi kroz zapadna vrataca na stepene. Nad ovom grobnicom die se isto toliko duga i i roka kapela, koja ima na istonoj strani polukru nu oltarsku apsidu, podignutu na jednoj horizon talnoj ploi, to kao konzol izlazi iz zida visoko nad zemljom. Kapela je takoe polukrunim svo dom pokrivena, a cela joj je zapadna strana tako otvorena, da se unutra vidi. Hram je bio obnov ljen za vreme despota ura. 5 1 Za nadgrobnu crkvicu smatra Kosta Jovanovi i sv. Nikolu uniskog, ponajvie zbog njenog osvetljavanja preko kubeta. 5 2 Jedna banjanska crkva nema taj tip,49 Ova gornja raka, misli Truhelka, imala je valjda da zavara kopae blaga od svog prvog poetka. Mi drimo, da je po svoj prilici bila namenjena za nekog njemu bliskog, kao to je i danas est obiaj u grobnicama. 50 M. Mandi, Glasnik Zem. muzeja. XLVII, 1935., 15. 51 Glasnik Srp. uenog drutva, knj. 47, 1879, str. 2523., 234. 52 Starinar, II, 1907, str. 158.

F. Mikloi: Monumenta serbica, Viennae 1858, str lb., str. 416 Glasnik Zem. muzeja, 19911, str. 374.

112.48 48 47

A. Jovievi, Naselja XI (S. E. Zbornik, X Y I I I ) , 1922, str. 16. . Truhelka, Grobnica bosanskog tepije Batala. Gla snik Zem. muzeja X X V I I , 1917, str. 365 d.48

131

ali je puna nadgrobnih ploa. Dve su na obe stra ne oltara, a dve na obe strane ulaznih dveri; ima ih i u arkama medu pritvorom, molilitem i olta rom. Pri ulazu u crkvu je ploa kneza Grdana 53 Cvetkovia. Grobne crkve u neposrednoj blizi ni samog manastira, kao to je sluaj sa tom studenikom ili sa Bakovskim manastirom u Bugar 54 skoj, nema na naem podruju, u Bosni i Herce govini, nigde. Jednu neobino zanimljivu, simbolinu pretstavu grobne crkve opisao je nedavno Milan Ka 55 ranovi. U Zgoi se nalazio do 1913 god. uz je dan vrlo lep sarkofag i jedan stub sav iaran raz nim reljefima radenim paljivo iako ne sa viso kom umetnou. Na stubu je bilo napisano da tu lei Stevan ban bosanski, po svoj prilici Stevan II Kotromani. Uz taj grob nalazila se itava jed na mala nekropola. Karanovi je pokuao da pro tumai are na grobu i najzad je, kao rezultat iskopavanja, dao ovo miljenje: Ceo obelisk iz raava malu crkvu, grobnu kapelu, sa eonom stranom, dva kamena svenjaka sa sveama, oltar sa asnom trpezom i liturgijskim svetim sasudima za evharistiju. Koliko sam ja lino prouavao taj spomenik, koji se danas nalazi u Sarajevskom mu zeju, ja nisam mogao dobiti utisak da Karanovi ima pravo a i sama stvar, u naelu, ne izgleda mi mnogo verovatna. Zato da se banu podie sim bolina crkva na jednom stubu, kad mu je mogla biti podignuta prava grobna kapela? Ako mu kao bogumilu (Stepan II nije umro kao bogumil ali se misli da se to moglo odnositi na Stepana Prijezdu (koji se nigde tako ne zove) nisu mogli podii pravu crkvu, onda mu nisu mogli podii ni simboliku. Jer crkva bi se poznala kao crkva bilo u ovom ili u onom obliku. Ali ima jedna stvar koju vredi naroito istai. To je, koliko ja znam, do XV veka jedini nadgrobni znak u obliku stuba pored sar kofaga. Uz Spasovu crkvu u ii nalaze se dve pobo ne kapele. Severna ima jedan nepravilan mali prozor, koji je spolja jedva prorezan. Iznad ovoga prozoria nalazi se u visini od 2.50 m iz nad zemlje jedna profilisana ploa od mramora, horizontalno u zid uzidana i ispada iz njega za neto vie od pola metra. Ona je na sredini skroz probuena. Otvor je na zadnjoj strani veoma uzan, a u pravcu ka gornjoj povrini levkasto je proi ren. Vlad. Petkovi upozorava, da u crkvi Smrti Bogorodiine u Nikeji u severnom poraklisu, koji je sluio kao grobna kapela, nije bilo prozora. Za navedenu plou ne zna se tano emu je imala da slui. Iz toga to je u kapeli bilo tako mra no, to je pored pomenute ploe na zidu naslikana Smrt sv. Save, moglo bi se slutiti da je kapela sluRovinski sp, d., str. 212. I. Ivanov', Izvestia na Bulg. arh. 212213.54 55 53

ila kao grobna kapela, a na pomenutoj ploi da 56 je gorela kakva svetiljka. U Graanici su karakteristine potpuno odeljene dve pobone apside i koridori bonih bro dova, koji vode do njih. P. N. Kondakov, koji upozorava na to, kao i u starom Nagoriu, bili 57 odeli za grobnice kraljevskoj porodici. ' Za crkvu Patrijarije, u kojoj je najvei broj grobova starih crkvenih velikodostojnika, zna se da je velik deo doziivanja vren samo radi tih grobova. U samoj Patrijariji ima sedam podignu tih grobnica, od kojih su u sabornoj crkvi s desne strane sv. Arsenija, Save II i Janiija II. Pred dverima, u ivotu, na levoj strani nalazi se A. Nikodim. U prizidanoj crkvi sv. Dimitrija grob pa trijarha je na levoj strani, a na desnoj je kostur nica. U drugoj prizidanoj crkvi Bogorodiinoj grob je Ae. Danila. Pred treom prizidanom crkvom sv. Nikola u tremu s june strane lei pa 58 trijarh Maksim. Nema sumnje da su te dogra ivane crkve spremala za svoje pokojnike dotina lica, elei na taj poseban nain jae izdvojiti svoj pomen i istodobno uiniti jednu vrstu onda gotovo obligatne zadubine. . Bokovi, 59 koji je s uspehom izvrio osiguravanje i obnovu Patrijarije, malo je isuvie sumarno i nejasno opisao grobnicu patrijarha Maksima. Prema njegovu kazivanju, irina te grobnice iznosi 60 cm, dok duina obu hvata 4.32 m, to jest od zapadnog zida crkvice sv. Nikole do na 8 cm od zapadne ivice pilastra, koji na fasadi deli transept od junog bonog broda. I to je sve. Zato je tolika duina? emu slui? Da li tu nije bilo ostavljeno mesto i za njegove naslednike? Na sve to, naalost mi zasad nemamo nikakva odgovora. Despot Stevan, podiui Beograd na poetku XV veka, sazidao je uz veliku mitropolitsku crkvu, posveenu Trim jerarsima,.60

Mil. Filipovi, opisujui crkvu franjevakog samostana u Makarskoj, 6 1 kazuje da njen pod nije nita drugo nego same ploe nad grobovima, Tu, u crkvi, sahranjivali su se stanovnici Makra, Kotiine i Makarske od XVII do poetka XIX veka, kada je otvoreno novo groblje izvan varoi. Grobova ima po celoj crkvi, pa ak i oko oltara. Blie oltaru sahranjivani su ugledniji ljudi: bis kupi, svetenici, kalueri i plemii. Upravitelj manastira rekao je Filipoviu, da je taj obiaj sahranjivanja u crkvi donet iz Bosne, jer su go tovo svi stanovnici u okolini Makarske poreklom iz Bosne. Na to je primetio sam Filipovi, kako56 Dr. V. R. Petkovi, Spasova crkva u ii. Beograd 1912., str. 123. 57 Makedonia, S. Peterburg 1909, str. 204. 58 Milo Velimirovi, Godinjica X V I I I , 1898., str. 1189. 59 Starinar V I I I I X , 1934, 160. 60 Glasnik Srp. uenog drutva X I I I , 287. 61 Glasnik Etnografskog muzeja, V, 1930., 139.

dr.,

II,

1911,

Grobna crkva grafiki izraena na bosanskom srednjevekovnom spomeniku, Sarajevo 1934.

132

se zaista, i u pravoslavnim i u katolikim crkva ma po Bosni mogu nai grobovi ljudi zaslunih za crkvu (napr. Ilija, Vare). Taj obiaj sahranjivanja u crkvi, kako smo videli, nije specifino bosanski, nego opti po celom hrianskom svetu (i kod nas) na Balkanu. U ovom sluaju ja bih, ipak, imao izvesnu rezervu. U Bosni, koliko ja znam, u crkvi se vrlo retko sahranjuju svetovna lica, sem crkvenih ktitora, nego samo sveteni i novi. Da se u samoj crkvi sahranjuju razne ple mike porodice ili ak i drugi stanovnici, to nije bosanski obiaj, i bar ja za nj dosad nisam naao potvrde ni u izvorima, ni u predanju, ni na te renu, ni kod pravoslavnih ni meu katolicima. U Svetoj Gori postoje posebne grobne kapele, ali se u njima niko ne sahranjuje, nego se tu u vaju stotine i hiljade lubanja pomrlog bratstva. Retki su primeri da koga sahrane u samoj mana stirskoj crkvi. Izuzetaka ipak ima. Nemanjin grob u Hilandaru nalazi se odmah iza episkopskog sedita, u desnom kraju crkve, u oku. Prema nje mu je, na levoj strani, neija druga grobnica, s arkosolijem. Manastirsko predanje kazuje da je tu sahranjeno telo despota Ugljee posle marike pogibije. To se predanje ne da zasad proveriti, ali da je grob tu, u prednjem delu crkve, na poas-

nom mestu, prema Nemanjinom, govori jasno za to da je u pitanju bila neka vrlo krupna linost. U drugom delu crkve, iza ovog prvog, nalaze se grobovi esara Vojihne i mladog Ugljee Despotovia na jednoj i Repoa Kastriote na drugoj strani. U drugim svetogorskim crkvama osnivai su obino u priprati. Kad u Svetoj Gori sahra njuju kaluera,

Te grobne kapele imaju dva dela, gornji, kao hram, i donji, podrum, u kome je kosturnica. Ponegde su te kosturnice, napr. u ruskom manastiru sv. Pantelejmona, kao neki magacin i bez kapele. Kapela s kosturnicom tei sve smrtne da e po ivati u posveenom prostoru, kao to se na Za padu dozvoljava samo svetiteljima i malom broju odlikovanih. 63

III Pred papinim legatom, na Bolinom Polju, 8. aprila 1203., morali su priori bosanskih krstjana dati obavezu da e ubudue, meu ostalim, imati groblja pored molilita, u kojima e se sahranji vati bratstvo i namernici, ako tamo sluajno umru. 6 4 Znai, dakle, da to dotle nije bio sluaj i da je toliko upadao u oi, da je legat morao i tu taku uzeti u pretres i uneti je u direktnu pisme nu obavezu. Pritom se odmah seamo naredbe Ota Bamberkog, kad je uvodio hrianstvo u Pomernu, kojom je izriito zabranjivao, da hriani svoje mrtvace ne zakopavaju po umama i poljima meu poganskim. Stanovnici Pomerna bili su, kako se zna, tada uglavnom Sloveni. 65 Najvee i najzanimljivije nekropole u zemlji ostale su, esto do dananjeg dana, daleko izvan gradova i naselja, na kosama planina, esto u u mama. Dosta retko su u njihovoj blizini ruevineD. Avramovi, Sveta Gora. Beograd 1898., str. 123. H. Brockhaus, Die Kunst in den Athos-klostern. Leipzig 1891., str. 31. 64 G. Smiiklas, Diplomatiki zbornik, III, str. 25 65 R. Virchow, Ueber Hunengraber und Pfahlbauten. Berlin 1866, str. 8. Za jedno groblje iz ranog srednjeg veka u Hrvatskoj Velikoj Gorici V. Hofiler napominje da je za nimljivo, to se nalazi na najviem mestu u okolini. Vjesnik hrv. arh. drutva, X, 1909, str. 133. Za Bugarsku belei V. Mikov. sp. d. 19, kako se pojedinane ili grupne grobne go mile nalaze na visokim zaravancima Rodopa i Stare Pla,nine. Na vrhovima su retke.63 62

starih gradova, kakvih bogomolja i tragovi ra nijih naselja. Dosta je ukazati na niz grobova na jednom humini kod Dejia (Sarajevski srez); u Vidovu (kod Stoca); u Vlaevinama, na jednom visokom platou, gde je, neto dalje od nekropole, usred ume, sam jedan sarkofag; u Graboviku (kot. Rogatica), usred niske pokrene, ali jo uvek guste ikare, gde je itava mala nekropola od 25 do 30 starih grobova; na kaursko groblje na bo rakoj visini (srez Konjic) sa 79 grobova; na Pusto Polje kod Gacka i dr., pa da se vidi kako je taj obiaj bio rairen, gotovo opti, i kako se on dugo odravao. Grobnice su na malim glavicama u polju, na vidnim kosama, po okrajcima polja i na roito oko starih crkvina, kazuje P. Slijepevi za gataku okolinu. Starih srednjevekovnih gro bova ima . . . po brdima i planinama. Ima ih, kau mi, i navrh same Kruniine, koja se die preko 200 metara. 6 6 Kod Olova, u Bosni, na brdu iz nad tala je jedna humka i na njoj esnaest steaka na sleme i dva u obliku sanduka. U istom kraju na Zagajnici je veliko srednjevekovno groblje na vrhu iznad sela. 67 U Kopoiima kod Visokog groblje je na jed nom uzvienju kose iznad grada Dubrovnika. 6 8Glasnik Zem. muzeja XL, 1928, 47, 63. M. S. Filipovi, Varoica Olovo s okolinom. Beograd 1934, 145. 68 Naselja XXV, 239.67 66

133

U polju varoi Janjine na Peljecu, na jednom breuljku, obraslom niskogoricom, na samom vrhu 69 nalazilo se oko 60 bogomilskih grobova. Rovinski to s uenjem belei i za Crnu Go 70 ru. Kao neka vrsta kompromisa moe se potom smatrati pojava da se groblja odravaju i dalje po glavicama, a da se uz njih podiu i crkve. Tako se u Zgoi, uz grob bana Stepana, nalazi jedna mala nekropola, koja je na jednoj glavici. A elo 71 to mesto narod danas zove c r k v i n o m. Jedno groblje XVIIIXIX veka nalazi se uz staru bu koviku crkvu kod Aranelovca, ali grobova ima i iznad crkve, u planini, meu starim bukvama. Kad se ponu prouavati naa stara groblja, ima jedna stvar koja odmah pada u oi. To je za nimljiva nejednakost nalaza. Ima izvesnih naih oblasti, u kojima su tragovi starih grobnih nase lja vrlo oskudni, dok u drugima njihov broj iza ziva uenje. Mi emo to ovde izloiti neto de taljnije. U severozapadnim srezovima Bosne sta ra groblja su vrlo retka. K. Herman, bivi direk tor Sarajevskog muzeja, tvrdio je da grobnih spo menika nikako nema u srezovima Gradaca, Gra dike, Prijedora i Sanskog Mosta i da su vrlo oskudni u srezovima Cazina, Bihaa, Krupe, No vog i Zepa. 7 2 U sredinjoj Bosni tih je spome nika znatno vie, a najvei je broj u srezu vlasenikom, gde ih je bilo 6325 komada. 7 3 U dolini Drine nalaze se na obe strane. M. D. Milievi je zabeleio da nigde nema toliko starih lepo reza nih grobnih kamenova, koliko u Podrmju, 7 4 Ima ih, neto manje u uikom okrugu i sputaju se, sve oskudnije, u Sandak. 7 5 Hercegovina ih ima u izobilju, na 22.000 komada, u itavoj svojoj oblasti. 7 6 U Crnoj Gori Rovinski primeuje, da tih groblja ima u zapadnom delu: Drobnjacima, Pivi, oko Nikia, Rudina, Banjana i Grahova; u ostalim delovima nema ih. 7 7 U Dalmaciji, tih spomenika ima u Boki Kotorskoj naroito oko Prevlake, a u dubrovakoj oblasti oni su dosta mnogobrojni u Konavlima, u Slanom, 7 8 u Stonu, 7 9 dalje u okolini Makarske i neretvanskog ua i na severu oko izvora Cetine i u Vrljici, a ponaj vie u imotskoj oblasti. 8 0 U Hrvatskoj i u Sremu takvih nekropola sa stecima uopte nema. Prema tome, glavno podruje prostiranja tih steaka hvata od Cetine do Lima i od Kolubare00 70 71 72

N. Bjelovui, Starohrvatska prosvjeta II, 1928, 118. Sp. d. str. 207. M. Karanovi, Grobna crkva, 67.

73 74 75 76 77 78 79 m

Wissenschaftliche Mittheilungen, I I I , 1895., str. 405. Kneevina Srbija, Beograd 1876, str. 526. Ibid, str. 588. Wiss. Mitth. I I I , str. 405. " , str. 207. Vjesnik hrv. arh. drutva, IV, 1882, str. 256, T. Radi, Starohrvatska Prosvjeta, IV, 1898, str. 74. Sr. F. Radia, Bosanska vila, III, 1888, str. 9 i d.

do Save, s neto malo prelaza izvan tih linija, kao, 81 82 naprimer, u Donjem Dragaevu, u Kaeru. Drugim reima, to je sve uglavnom na podruju stare bosanske i humske drave ili u neposred nom domaaju cele kulture. Ni na jednoj drugoj strani tih spomenika nema ni u tako sistematskom nizu, ni u tolikom broju. Prvo pitanje, koje se usled toga namee, to je: zato ta pojava? Radi ega takvih spomenika nema na drugim stranama, u Sremu, u Moravskoj dolini, oko Vardara? Ako je jedan deo tih spomenika propao zbog toga to su bili na domaku veih komunikacionih arterija, kao to Moravska dolina, zato njih nema na isto ku, u timokom kraju? Ako ih nema u Sremu moda zbog toga, to je tamo u jednom njegovom delu van Fruke Gore u irokoj dolini kameni materijal tee dobiti nego u krevitoj Hercego vini, zato ga nema u istonom delu isto tako krevitog Novog Pazara? Odgovor na to pitanje, po naem miljenju, moe biti samo jedan, a to je ovaj: razlog za to neosporan je u vezi sa bogumil skim pitanjem. Ma kakvo miljenje imali o teorisko-bogoslovskoj strani bogumilske jeresi; ma koliko se slagali ili ne slagali o tom da li je to u sutini jeres ili neka ua sekta pravoslavlja, jedno je, to se apsolutno ne moe porei kad se to pi tanje posmatra u celini, neosporno: izvestan naci onalni tip svih pripadnika njegovih i, s tim u vezi, vea konzervativnost nego i u jednoj naoj drugoj oblasti. Jedino u Bosni i Hercegovini kod bogumila postoji hijerarhija s nacionalnim obelejem; tu njeni pripadnici gotovo iskljuivo imaju samo nacionalna, a ne kalendarska imena; tu se od prvih vekova odrava ist narodni jezik sa najmanjim delom primese crkveno slovenskog. Njeni vladari, osim dva-tri izuzetka, nemaju svo jih zadubina. U toj zemlji, gde je versko pitanje stalno bilo na dnevnom redu, manje je verske gorljivosti nego u isto pravoslavskoj zemlji Nemanjia ili u isto katolikom Dubrovniku. Kato like crkve u Bosni zidaju ili tui redovnici ili dubrovaki trgovci. Nije sluajno da su najvaniji manastiri njihovi u Fojnici, Kreevu, Sutjesci, Olovu, Srebrenici i Zvorniku podignuti u rudar skim mestima sa velikim stranim naseljima. Od pravoslavnih crkava, od domaih velikaa, do pa da Bosne i Hercegovine pod Turke, 1463 i 1482 go dine, podignuta je, koliko se s i g u r n o zna, sa mo crkva dobrunska i crkva Hercega Stjepana u Goradu. Usled te manje verske aktivnosti i reih monakih kolonija zemlja je ostajala vie u nasledenoj i primljenoj tradiciji i dobijala, prema ostalim naim pokrajinama, sve vie konzervati van karakter. On je, prirodno, postao osobenou i kod pravoslavnih i kod katolika i ma koliko se oni pridravali obrazaca primljenih od svojih suvernika van granica bosanske i humske drave, neposredni primeri iz okoline i tradicija nisu mo81 82

J. Erdeljanovi, Naselja, I, 1902, str, 767. Mil. Raki, Naselja, III, 1905, str. 767.

134

gli da se iskorene lake ruke. Otud pojava da ve lik deo tih spomenika nesumnjivo ne pripada bo gumilima, odnosno ne onima, koji nisu prizna vali krsta, i da su vrlo esti tipovi pravoslavskog formulara na starinskim stecima. To je, izgleda, bio i najbitniji oblik kompromisa, dok od pada bosanske drave nije postojao sve jai uticaj sre dita iz stare rake drave na jednoj, a Dalmacije i Slavonije na drugoj strani. Nedavno je Milenko Filipovi upozorio na kov ege junosrbijanskog sela Divlja, u kojima na lazi izvesne slinosti s bosanskim stecima. Taj tip je dosta rairen po velikim selima i po selima

eglikovskog sreza. Ti kovezi su monoliti, istina iznutra uplji a jedan deo njihov, kao i bosanski, zasveden je, a poneki ima i zabate. Da su ti kov ezi ipak delom vrlo stari, svedoi njihova mno gobrojnost i rasprostranjenost te pojava na sta 83 rinskim davno naputenim grobljima. Pojava je zanimljiva, ali jo ne kae mnogo. Ti kovezi su proizvod samo jednog sela (izrauju se samo u selu Divlju kae M. Filipovi), u koje su mogli doi bogzna ijim uticaj em i kad. Sem toga, ti kovezi su slini bosanskim, ali ipak nisu s nji ma istovetni.

IV Najvea je sramota za junaka i oveka ne imati groba i pokoja. Kad Hektor preti Trojancima da ne budu kukavice, on im kae, da e onog ko izostane sam ubiti, a telo mu nee biti spaljeno, nego e ga psi derati pred naim gradom. (Ili jada, XV, stih 348351). Kad se Telemah, sin Odisejev, ali na sudbinu to nita ne moe da sazna o svom ocu, on bolno uzvikuje kako su mu bogovi uinili oca najnesrenijim ovekom na svetu. Ne bih se ovako alostio zato to je umro, da je poginuo sa svojim drugovima usred Trojanaca ili na rukama prijatelja, poto je dokonao rat. Tada bi mu Panahajci podigli spomenik, pa bi od tog imao posle veliku diku njegov sin. Ali sad ga Harpije neslavno ugrabie. (Odiseja, I, stih 236240). Kao najteu kletvu sadri jedan latinski natpis ovo: male pereat, insepultus iaceat, non resurgat! 8 4 Kao najteu kletvu u nas, koju je raljueni kralj Vukain mogao da dobaci svom sinu Marku, bile su rei:Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda!

elje ljudi da njihovom fizikom smru ne pre stane svaki trag o njima i da daleka pokoljenja pamte njihov opstanak. Otud potreba da ti spome nici budu vrlo vidno obeleeni, da su od trajne grae i, docnije, da su ak obeleeni i pismenim znacima. Ve u I l i j a d i (VII st. 8990), Hektor izriito veli kako e docniji narataji, gledajui izvestan grobni znak, , govoriti:Ovaj je znak junaka jednog poginulog davno, Koga kao glavnog junaka pogubi sjajni Hektor.

Tih grobnih znakova ima nekoliko vrsta. Prva, i najstarija, i kod nas, u doba pre Slovena, vrlo dobro poznata, to je nasipanje humki. Humka, , nasipa se po O d i s e j i (V, 584), da slui kao neprolazna slava dotinog junaka. Ahilu su, po O d i s e j i (XXIV, 804), nasuli ( veli se izriito) Grci veliku i lepu gomilu na obali Helesponta, na jednom humku, da bude s daleka na vidiku s mora ljudima koji sad postoje i koji e iveti docnije. Humke nasute kamenjem grobovi su najas nije vrste 8 5 i mogu biti prevaziene samo tako, ako se na humku postavi jo i steak ( Ilijada, XVI 457), kao to odreuju bo govi sa Sarpedona, koga vole i koga hoe naro ito da istaknu. Kako je dolo do toga da se nad mrtvaca nasiplju humke od zemlje ili kamena? Odgovor je vrlo prost: da ih na taj nain zatite od ivotinja, koje bi ih, ostavljene, mogle rastr gati i tek, moda, u drugom redu iz potrebe da njihovo raspadanje uklone ispred oiju. To nasi panje humki bio je vrlo rairen obiaj kod skoro svih naroda sveta i odravao se i pamtio vrlo dugo. Piui o porazu Gala od rimskog voe Ka mila vizantiski pisac Prokopije (VI vek n. e). ka85 Dr. W. Schwartz, Von altgriechischer Todtenbestattung. Zeitschrift fur Ethnologie, IX, 1977., str. 2878.

Kad je nalo glavu kneza Lazara, onda je jed no mlado Ture uzviknulo ostaloj druini:Greota je od boga jednoga Da je kljuju orli i gavrani, Da je gaze konji i junaci.

Otud su grobovi predmet posebne panje i pi jeteta. Prva dunost naslednika i preostalih smatra se da je u tom da obelei grob nestalog, da mu se tako uva spomen. Teka je neprijatnost za ne koga kad se kae da mu nema niko ni grob da po digne. Stoga se deava da ljudi, bojei se tog prekora, jo sami sebi za ivota podiu grobnicu i nadgrobni spomenik. I to je, zanimljivo, pojava, koja se javlja od starih rimskih vremena i traje sve do naih dana. Ona je dola iz prirodne sebineGlasnik Zem. muzeja, X L I , 1929., 109113. C. M. Kaufmann, Handbuch der altchristlichen Epigraphik, Freiburg 1917, 155.84 83

135

zuje da su tada postojale i znalo se emu slue njihove humke:86

Najstarije nae jo neolitske humke prikazao je poblie Vejsil uri. Na Broancu vie Graca, u stolakom srezu u Hercegovini, imala je jedna humka ili gromila 40 metara promera i 45 m visine. U njoj je naen jedan kameni sanduk, pa ralelogramskog oblika, sa po dve strane 1 m X 90, i 90 X 60 cm. Prirodno je da u tako malom sanduku mrtvac nije mogao leati opruen, nego je, po rairenom obiaju tih vremena, bio skvren, s podvijenim nogama. Zanimljivo je i vrlo vano, meutim, da su u druge dve gomile, na istom mestu, mrtvaci bili poloeni na lea i sasvim oprueni. U samim grobovima nije naeno nita 87 drugo osim kostiju. Mnogo bogatije behu u vene gromile glasinake nekropole, iji se broj 88 die do 5000 i koje hvataju od blizu Sarajeva sve do Drine. U njima je dugogodinjim kopanjem naen dragocen materijal, vrlo karakteristian i za kulturu tadanjeg stanovnitva i za njihov kult mrtvih. U nekim gomilama naeno je ovo: Mrtvac bi se poloio na golu zemlju, zajedno sa svim svojim nakitom i orujem, a onda bi se na nj natrpavalo kamenje, verovatno prema linoj vrednosti i broju uesnika pri sahrani. Veliina gro mila, prema tome, varira izmeu 530 m prome ra i 0,53 m visine. Kako mrtvac nije bio sahra njen ni u lijesu, ni u raci, esto se kod tog naba civanja raskomadao, nakit se i oruje polomilo, a posude su pogotovo tako smrvljene, da u mnogo stotina grobnica nije bilo mogue izvaditi nego nekoliko manjih. U veini raskopanih gromila nalazio se samo po jedan skelet, ali je bilo i skup nih grobova. Druga vrsta gromila, gde bi sahra njivali spaljene mrtvace izgledala je drukije. To bi se izravnalo i u obliku guvna pomno po krilo kamenjem kao kaldrmom. Po ovoj povrini razasuli bi na sredini mrtvaku paljevinu i nakit pokojnikov, onda bi ju pokrili kamenjem do neke visine a po vrhu slojem sitno stuena kamena. Oblik ovakvih gromila nije krugljast, nego ravan i izgleda kao golemo guvno uzdignuto do 1 m nad izokolnim tlom, komu se rub naravski malo osuo. Zanimljivo je da ima gromila sa oba naina sahranjivanja; . Truhelka tvrdo veruje da su u tom sluaju grobnice sa paljevinom bogatije i re dovito muke obino vojnike. 89 Sasvim sline obiaje utvrdili su i ispitivai drugog glavnog balkanskog naroda, starih TraDe bello gottico, III, Ed. Comparetti, str. 220. Iz predhistorije Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1913., str. 16. 88 T a j je broj . Truhelka dizao na preko 20000. Sr. Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Her egovina. I, 1893, str. 71; Kulturne prilike Bosne i Herce govine u prehistoriciko doba. Sarajevo 1914., str. 101. V. uri sputa taj broj na 45000 i koliko ja znam stvari on izgleda blii istini. Sp. d., str. 24. 89 Kulturne prilike, str. 1024.87 86

ana. Ve je Herodot zabeleio za njih (V, 8) ovo: bogate ljude njihove dre tri dana izloene, a za to vreme kolju rtve i jedu dau, pa poto ih oplau, sahranjuju ih ili celokupne ili spaljene, a onda nasiplju humku i prireuju junake igre svake vrste. U jednoj raskopanoj gromili naen je, u kamenom sanduku, kakve pomenusmo u Hercegovini, jedan skelet, u ijoj desnoj ruci bee gvozdeni skiptar, a na drugoj zlatan prsten. Gro mile i tamo obuhvataju ponekad do 12 m prome 90 ra i 4 m visine. U naeg naroda shvatanje o gromilama razvi jalo se pod dva uticaja. Jedno, povoljno, ostalo je, vrlo verovatno, iz stare tradicije tog obiaja. V. 91 Kari je s razlogom upozorio na ostatak tog obi aja u poznatoj i lepoj narodnoj pesmi o pogobiji vojvode Kajice:Na grobu mu oruje prostree, Od M a a r a umku nainie, Ogradie groba Kajiina.

U Domaevu (Bileki srez) ima jedan niz odlinijih srednjevekovnih grobova, podignutih na malim humcima. Leontije Nikoli, koji ih je opi sivao, nalazi da ti humii nijesu prirodna tvo revina. Osim njihova oblika na tu ga misao do vodi naroito pojava, to su ove grupe u jedna kom rastojanju i to okolo svake grupe ima po povei broj obinih grobova. 92 Jovan Erdeljanovi pominje u Piperima jednu veliku Mranovu gomilu kao rad lepog, pravilnog oblika sa krunom osnovicom, visoku skoro 5 m od svoje podine a ima u preniku do 25 m. Narod pria da je Balo Zeanin polazei na Kosovo ogradio s vojskom Mranovu gomilu. 93 Njen lep rad i pravilan oblik oevidan su dokaz da je to bilo delo pijeteta i panje. Tako uredno nainjene gomile nalaze se i u Hercegovini, u Gomiljanima, ije karakteristino ime daje jasnu etimologiju. Gro bovi u tamonjim gomilama behu od kamena cjelca uokvireni u obliku pravokutnika, a drugi koliko i ovek kada se otegne. Pod grobnice, a i pokrov bijae od ploa debelih. . . Takvih gro bova bijae u jednoj gomili povie, i to jedan do drugoga i opet jedan povie drugoga . . . Jo se ovde esto nalazi navrh gomile i steak, ili ploagrobnica . . . Na ulazu u Goricu (zapadno od Trebinja) sedam je steaka na oveoj humci gomili usred vinograda . . . U Gomiljanima je na jednoj maloj gomilici ukopan lijepo otesan kameni stup. Donji mu je dio obal, valjak od 55 cm u visi nu, te iza opervaena vijenca prelazi u etvero stranu prizmu, koja se kosim krovom svrava. Ovaj je dio visok 65 cm, irok 25 cm, te je to i promjer valjka. Prizma je sa tri strane lijepo iz90 Dr. G. Kazarow, Beitrage zur Kulturgeschichte der Thraker. Sarajevo 1916., str. 879. 91 Srbija. Beograd 1877., str. 89. 92 Srpski spomenici iz travunske okoline. Biograd, 1910, str. 43. 93 S. E. Zbornik, XVII, 1911., str. 3478.

136

dubljena, i ta izdubina je opervaena, i u njima su tri krsta, na kojima je razapet ljudski oblik Hristos. Uostalom, dovoljno je potsetiti, da je gomila dolo m e t a t e z o m o d mogola i da ta re u svima slovenskim jezicima oznaava gomilu nad mrtvacem, pa da nam bude odmah jasno da je obiaj podizanja gomila nad grobo vima bio primljen i kod starih Slovena. L. Niderle daje o tom velik broj podataka iz svih slovenskih oblasti, a naroito iz Rusije, gde su uveni njihovi 9 4 kurgani. St. R. Deli zabeleio je, uostalom, jedno narodno predanje iz Gomiljana, iz kog se vidi da je u narodu ostao pomen o tom kako su gomile nekad bile mesto posebnog kulta. Bio je, veli on, neki narod pre nas, koji nije verovao u boga, odnosno nije znao za nj. Stoga su mjesto bogomolja navaljivali gomile i na njima loili vatru, pa kuda bi dim okretao, onamo bi se i oni okretali, te se neemu, bilo, molili i klanjali se. Drugi, govore, napominje on, da se prije nije davao caru danak ni desetina. Stoga je narod sla gao kamenje na gomile i tu nosio ito, sijeno itd. i palio u znak danka i desetine. Tueg haka nije htio. 9 5 Po naem miljenju najvei dokaz o tovanju starih gomila to je to, to se oko ponekih dre veliki narodni zborovi. Imena z b o r n e g o m i l e vrlo su esta u narodu. Obiaj taj doao je ne sumnjivo otud, to su ljudi, na grobovima preda ka ili nekih velikih ljudi svog plemena, imali na roito dranje s puno pijeteta, to ih je za te gro bove vezao plemenski kontinuitet i to je trebalo na jednom tako sveanom mestu jae utvrditi zajednicu, osvetu i sl. S druge strane, gomile se smatraju i kao neto vrlo strano i pogrdno. Odisejevi ljudi, koji su kamenovali Hekavu, podigli su joj glavicu kao 96 spomenik nazvan Kamenovanje je, kako znamo, bila esta kazna za velike prestupnike kod Jevreja; ona je, meu ostalim, upotrebljena i protiv prvog muenika hrianskog, mladog akona Stevana. U I l i j a d i raljueni Hektor zbog biega Paristova pred Menelajem kori svog brata najotrijim reima i ceo govor zavruje gnevnim usklikom (IIII, 567): Ali su velike plaljivice Trojanci, jer bi ina e odmah dobio k a m e n i h i t o n zbog zala, koja si poredio. I u naem narodu kamenovanje se smatra jed nom od najteih i najpogrdnijih kazni, a upotreb ljava se za one koji ne zasluuju ni obian grob. Poznata je odluka Crnogoraca u G o r s k o m Vi j e n c u , da onu babu, to se izdaje za veticu,94 Staroslavenske staroitnosti. ivot starych Slovani, I, V Praze 1911., 30319. 95 Bosanska vila, X, 1895., str. 58. O gomilama kao mestima odbrane i privremenih naselja u Bugarskoj. Sr. V. Mikova. sp. d., 516. 96 Sr. E. Patzig, Byzantinische Zeitschrift I, 1892.; 36.

kamenuju i pod gomilom metnu. Pavle Rovinski pria da se prehistoriske gomile smatraju u Crnoj Gori kao proklete gomile, odnosno kao nedostojni grobovi ljudi, koji su uinili neki teak greh, preljubu ili izdaju, pa bili osueni na ka menovanje. U Ljeanskoj nahiji pominje se go mila kornetskog vladike, kamenovanog za prelju bu i za pokuaj da svoj greh prebaci na drugoga. U Staroj Srbiji veli on, taj je obiaj postojao do nedavno u neto drugaijem obliku. Protiv lino sti, kojima se, zbog uglednog poloaja ili jake za tite, ne srne nita uiniti podie se kamena kletva. Narod odlui da na neku vrstu in contumacian kamenuje onog, koji mu je kriv, pa na odreeno mesto baca kamen i die prokletu gomilu. Posle 98 to isto ini i svaki prolaznik. Obiaj kameno vanja postojao je i u drugim naim krajevima. Za vlade kneza Miloa u Srbiji, 1830., jedna ena u selu Boevcu poarevakog okruga ubila je s dru gim ovekom svoga mua. Njen sauesnik osuen je na smrt, a ona je, s obzirom na estoro nejake dece, bila osloboena. Meutim, svet nije primio to osloboenje, nego su se ene seoske uopte prigotovljenim kod sebe kamenjem skupile i ubi ju Kumriju. 9 9 Nedavno je g. M. emeriki za beleio kako su muslimani sauvali u potpunosti kamenovanje kao smrtnu kaznu za preljubu . . . Ona se izrie za prestup preljube i to nad ljudima koji imaju enu i nad enama koje imaju mu a. 1 0 0 Za preljubu su kanjavali kamenovanjem i stari Jevreji. 1 0 1 Poznata je ona narodna pretnja iz Ljubiina, o prodaji patrijarha Brkia, koju go vore ene: Hoe, bogme, jadan sve sad redom kaivati, ili pod kamenje. 1 0 2 U jednoj hercego vakoj prii Luke Grgia, narod, koji hoe da ubi je veticu, klie: Ha, svak je po jednim kame nom!, da naine na njoj prokletu gomilu.103 Kaznu kamenovanja u Crnoj Gori propisivao je izrino Zakonik Petra I od 1798 god. u svom l. 2 za ubicu, koji bi delo izvrio od obesti ili opa ine. Uz tu kaznu bilo je predvieno jo ili vesanje ili raznoenje ognjem iz puaka. 1 0 4 Meu Vasojeviima postojao je zakon da se pod gomilu turi ko udavi u vodi vanbrano dete. Kameno vanje se vrilo tako, da bi krivca izveli na kakvo pusto mesto, gde ima dosta kamena, i tu bi na njega prvo bacio kamen njegov najblii srodnik97 Slino u Hercegovini. Sr. L. Gri-Bjelokosi, Moje prtine. Mostar 1904, str. 2, 26. 98 , II, 4, Sr. isti postupak kod blie neodreenih zavjetnih gomila u Boci. S. Nakienovi, Srp. Etn. Zbornik, X X , 1913., str. 423. 99 T. R orevi, Srp. etn. zbornik, XIV, 1909., str. 4123. 100 Juna Srbija, br. 445, 1924. str. 9089. 101 D. Glumac, Socijalni poloaj ene kod starih Jevreja. Beograd 1930., str. 8, 17. 102 Pripovijesti St. M. Ljubie, Panevo 1882, str. 182. 103 - Sp. d. str.: 67. Sr. S. Trojanovi, Iskra. I, 1898., str. 3434 svie primera. 104 Godinjica X X X I X , 1930., 49. Sr. O toj kazni uopte P. Rovinjskog, II, 2, 4289.

97

137

i na taj nain razreio odgovornosti ostale seljake, 105 koji bi osuenoga posle toga zasuli kamenjem. H. tiglic je zabeleio da su u Risnu 1802 god. hteli kamenovati jednu devojku koja je posrnula i gomilu je vodio sam otac. Jedva su je spasle mes 106 ne vlasti. U narodu ima mnogo pripovedaka o licima, koja su zaglavila od takve smrti. Iz istorije nam je dobro poznata injenica da su Kaii 1180 god. kamenovali splitskog nadbiskupa 107 Rajnerija. Za takozvanu Primetnu Gomilu pod Bijelom Rudinom narod kazuje da je tu kameno van knez Pokrajac. Imao je, pria se, devet sinova i jednog sinovca, pa kad je trebalo ii na vojsku, 108 on poalje sinovca, a svoje sinove sauva. Sli no se pria da je narod u srdbi kamenovao i kne za Predojevia, isto u bilekom kraju, i jednog popovskog kneza u Popovskom Lugu. I sad Her cegovci imaju taj razgovor meu sobom, kad im kakav velika dotui sa svojom zloom, . . a oni ne mogu da se izbave od njegove pakosti, pa tajno ponu govoriti meu sobom: Najbolje, brate, da ga ubijemo i navalimo na njega nametnu gomilu, pa emo svak po kozu, te ga platiti. Ovo opore zivanje na glavu nije nita drugo nego krvnina ..... Tako su Vuku pripovijedali da u Drobnjacima imaju dvije paine gomile, jedna je na Kosoriima a druga na Stupcu, vie Jezera. Pria se da je tu narod dva zulumara, pae, kamenjem zatrpao. 1 0 9 Kao ta p r o k l e t a ili n a m e t n a (od na metati) g o m i l a , slina je i k l e t v e n a , ili, kako u Srbiji kau, prokletija. Kad nekog paliku u ili uopte krivca selo nije prije bilo kadro pro nai, onda bi se skupile na zborno mjesto sve stari je muke glave iz sela. Tu donesu ako se paljevina desila i nagorjele grede, oteu veliki krst, pohodu ga u zemlju i svi zajedno kunu palikuu; dakle, u tom zboru izvjesno je da e biti neko i od palikuine porodice, pa e ga i on morati proklinjati. Zatim svako od prisutnih uzme po jedan kamen i baci na krst, a to isto ini poslije i svaki bez razlike namjernik, koji tuda mine, te se vremenom oko krsta (ako je bio palikua), ili inae, uzdigne visoka gomila, koja se lako spazi, jer obino pored puta stoji. 110 Ve je ranije g. S. Trojanovi tano utvrdio da je moralna snaga toga obiaja, u tom, to i rodbina neznanog zloinca mora da ues tvuje u optoj anatemi. Svaki iole poten ovek sve e uloiti da mu se u porodici ili zadruzi ne nae nevaljalac, jer bi kletva i na nevine uku ane pala. 1 1 1 S tih prokletih gomila, razume se,105 I. Jeli, Vasojeviki zakon od dvanaest taaka. Beograd, 1929., str, 55 Sr. Dr. R. Veovi, Pleme Vasojevii, Sarajevo, 1935., 332. 106 Istrien u n d Dalmatien. Stuttgard und Tubingen 1845., 227. O tom obiaju kod Kua u Arbanasa sr. S. Duia, S. E. Zbornik X L V I I I , 2078. 107 Sr. K. Jireeka, Istorija Srba I, 1945. 108 Vjestnik hrv. ark. drutva X, 1888., str. 115. 109 S. Trojanovi, Bosanska vila, XVIII, 1903., str. 135. 110 Ib., str. 34. 111 Iskra. str. 342.

nee niko nita uzeti one se uvaju kao vidna opomena za daleke narataje. Ja drim, uzgred reeno, da je naterivanje rodbine da uestvuje u kamenovanju dolo prvobitno iz potrebe da se na taj nain osujeti krvna osveta. U svojoj pripovetci U p l a n i n a m a Dinko imunovi opisuje jednu gomilu kod Crvenih Ja ruga u Dalmaciji. U dubokoj rivini nalazi se golema hrpa kamenja, iji je temelj od velikih kamenova. Na nju svaki prolaznik ima da baci tri kamena, iako se vie ne sea radi ega. Na rod svaku veliku hrpu kamenja zove gomila ili gromila, a jedino ovu mogiia, da se razlikuje od 112 drugih. Iako ne pamte vie, radi ega bacaju tamo kamenje, karakteristino je, ipak, to znaju da se tu nalazi neiji grob. Po narodnom verovanju uneo je i A. anti u jednu svoju pesmu ovaj stav o nekom ponoru, u koji su baeni grenici:A jo isad, ko smrt stroga, Taj duboki ponor zija, I sin vjernih praotaca U nj s prokletstvom kamen baca. 1 1 3

O prokletim gomilama, koje narod ponegde zove i t e m i j e (od a n a t e m i je prokletije), pisao je nedavno i dr. V. Drobnjakovi. 1 1 4 On je sa raznih strana, iz literature i obiaja, prikupio mnogo primera. U selu Izvoru, u Parainskom srezu, 1897 god. jednom oteenom oveku celo je selo imalo da naknadi tetu. Kad su skupili novac, nisu hteli da mu ga dadu u ruku, nego su ga sta vili na kamen, da ga on odatle uzme. Kad to ote eni nije hteo, seljaci su stavili prokletiju. Pored raskrsnice poboli su krst od drveta i tu je svaki prolaznik bacio po kamen i proklinjao tetoinu. U selu Berinovcu, u Zaglavku, 1891 god., poto se nije naao palikua jedne plevnje, selo je polo u kletvu. Sa zapaljenim votanim sveama okre nutim zemlji otili su na mesto gde je bila plevnja. Svaki je bacio po jedan kamen na zgarite i kleo je zloinca. Anatemski potok u hataru sela Pinosave postao je, pria se, tako to se tu pravila kletov na nekoga ko je ukrao neke konice. Poslednja prokletija injena je 1916 god. u selu Pirkovcu, u Svrljigu, i to posle jedne paljevine. U svima ovim sluajevima kamenovanje je vreno simboliki. Krivac se nije znao, ali ga je kazna, ipak, makar i nepoznatog, imala da pogodi kao da je prisutan. I narod, doista, uvek nalazi da se krivac prokazao, jer ga je naskoro, posle opte kletve, stizala kakva teka nevolja ili bo lest. Dosta je, misli se, i sama kletva, i bez fizi kog kamenovanja, ali u vezi s njim, pa da dejstvo bude isto. U svojoj opirnoj studiji Kazna kamenova njem 1 1 5 izneo je Rudolf Hircel itav niz primera,Sa Krke i sa Cetine. Beograd 1930., 879. Pjesme. Mostar 1901., 75. ii4 Pravda, varskrnji broj (20 aprila) 1934. 115 Abhandlugen der phil.-hist. Klasse der Dachs, Gesellschaft der Wissenschaften, X X V I I . 1909.113 112

138

kod raznih naroda, o toj vrsti kazne i utvrdio je da se sutina te kazne sastoji u tom da ona ne ide kao osveta za nekim tamnim nagonima, nego da proizlazi iz jasnog saznanja prava. Ona se jav lja kao posledica sudske odluke i to po pravilu odluke narodne ili uopte graanske ili vojne celine. Stoga se kazna i ne provodi prema asovitoj udi ili strasti, nego je vezana za izvesne for me. Postoji, najpre, prastaro pravilo da nekog sude i kamenuju njemu ravni, muki muke, a enske ene. Gomila se dizala obino nad zlikov cima kod Jevreja, Arapa, Grka, Rimljana i mno gih drugih naroda. U jednoj panjolskoj prii kazuje se, bacilo se toliko kamenja na telo zli kovca, da je ono sainjavalo gomilu od deset kola; i kasnije ko je pored nje prolazio promrmljao bi kletvu i bacio svoj kamen uz druge. Nabaciva nje uvek novih kamenica, kojima se pritiskivalo telo mrtvog zloinca drastina je protivnost od blagosivajue elje da umrlom pobonom i dobrom licu bude zemlja laka. Hircel nalazi da kamenovanje nije spoetka bilo nameravano kao smrtna kazna, nego kao naj jai izraz nezadovoljstva kojim masa hoe nekog prisiliti da joj se pokori ili da se to bre udalji. Ja, meutim, mislim da to tumaenje nee biti tano. Kamenovanje je ostalo kao sredstvo ka njavanja iz najstarijeg vremena, odnosno jo iz kamenog doba, kad je drugog oruja bilo manje; ono se praktikovalo i docnije jer je kamen, tamo gde ga ima, orue za napadaj i odbranu do kog se najlake dolazi. Kao najjai izraz nezadovolj stva, koje nekog moe da prisili da se pokori ili ukloni, kamenovanje je postalo, nema sumnje, tek posle iskustva s njim, a ne apriorno. Za zastrai vanje je moglo biti i dosta drugih naina. Kame novanje je postalo najefikasnije oevidno stoga: 1. to se doista ve i primenjivalo, i 2. to je u njemu uestvovala masa primajui kolektivnu od govornost. Isto tako mislim da su krivce, koje je trebalo kamenovati, poeli vezivati da ne bi pobegli, stoga to su zaista beali, a ne to su ih spoetka namerno putali da bee. to ima slu ajeva da se kamenovanje vrilo ponekad samo formalno i nije zavravalo uvek tragino, to se moe tumaiti na vie naina: a) ublaavanjem kazne, b) raznim obzirima prema licu koje se ima lo kazniti ili zbog vrste nedela, v) javljanjem no vih vrsta kazne itd. Stadij kad se kamenovanje izjednaavalo s progonstvom nije bila poetna faza te kazne, kako misli Hircel, nego jedna od zavrnih. Progonstvo je samo po sebi blaa kaz na od kamenovanja o tom nema nikakve sum nje i kad se kamenovanje s njim izjednai, onda nije verovatno da primitivno drutvo, od poetka, stvara dve vrste kazne za jedan rod zloina, nego e pre biti da se kazna kamenovanja ublaila i da se izvesna zajednica zadovoljavala tim da od baci jednog od svojih zloinakih lanova, a ne da ga jo i ubija. Hircel svoje miljenje oprav dava injenicom to su krivca najpre izvodili iz

grada, pa ga onda kamenovali. Ja, meutim, dr im da je to dolazilo vie iz praktinih razloga, nego iz pravnih. Kamenovati nekog u gradu vrlo je nezgodno. Tu, obino, valja doneti kamenje s polja. Posle, ta e sa leinom i gomilom na njoj? Oevidno, valja ih iznositi na polje. Onda se, sva kako, pokazalo kao bolje ne vriti dva posla, nego samo jedan. Dalje, teoriji Hircelovoj smeta i ovo. Nije nimalo sigurno da je kazna kamenovanja gradskog porekla, da bi joj se onda, bar s izvesnom verovatnou, moglo pretpostaviti to poreklo; nego e pre biti sluaj da je ona nastala i pre samog podizanja gradova. Za nju bar znaju mno gi narodi, kod kojih je razvoj gradova doao vrlo kasno i bio stalno veoma oskudan, kao, napr., kod Traana, Arapa, pa i kod nas samih. Uosta lom, sam Hircel navodi i nekoliko primera kame novanja u samom gradu, ali ih on ne smatra kao sluajeve koji su mogli posluiti kao iskustvo za nepraktinost njihovu, niti ih, u izvesnim slua jevima, naglaava kao teke zloine, koje je, zbog izuzetnosti, trebalo moda ba tako izvesti. Najposle, ja drim, da su sekundarnog znaaja i po rekla ona tumaenja koja govore da se kanja vanjem zloinaca isti zemlja i sam ovek i da se tim slui bogu. Prvobitno je kazna dolazila kao neposredna reakcija i sankcija za uinjeno delo i posle kao zastraavajui primer za druge, a tek posle toga javlja se to religiozno tumaenje, koje je ustvari ipak neka vrsta pravdanja. Iz ovog poslednjeg stadija dolo se, najzad, do shvatanja da se kamenovanje vri u neku ruku kao kakav ri tualni in. Posle toga dola je, sa sve veom civi lizacijom, reakcija, koja je tu vrstu kazne ubla avala na sve mogue naine. Ve kod Rimljana ona nije u onolikoj i onakvoj upotrebi kakva je kod. Jevreja i Grka; sa hrianstvom biva je sve manje. Poslednji sluaj zabeleio je Hircel 1901 god. U Tangeru, gde su Arapi za vreme religioz nih sveanosti kamenovali tri Evropejca. itavo podruje koje pripada Islamu poznaje kao opte raireni obiaj gomilanje kamenja i na bacivanje novog, i to pod najraznovrsnijim izgo vorima i objanjenjima . . . ak Arapi bacaju ko made zemlje i na humku konja koji je pao u bor bi, a koja se nalazi na Sinaju . . . Na erkeskom podruju nalazi se humka od nagomilanog kame nja, koju narod zove po konju jednog od njego vih starih narodnih junaka Bajkanov beli konj. Sva Afrika, Mongolija, Tibet puni su kamenih go mila. Ima ih ak i u Americi. Obiaj je, dakle, poznat u celom svetu. K. Haberland, koji je o nje mu napisao lepu studiju, misli da je to nabaciva nje kamena dolo da vee due umrlih. U tom uverenju njega naroito podrava to to se go mile diu iznad zloinca, ija je dua ve sama po sebi zla i iznad nasilno ubijenog, ija je dua prekraivanja ivota osvetoljubiva i pakosno ras poloena. 116116 Die Sitte des Steinwerfens. Zeitschrift fr psychologie, X I I , 1880., 2913, 309,

Vlker-

139

J. Erdeljanovi je upozorio na jednu vanu injenicu. Svuda se zapaa, kae on, da su go mile ve bile podignute kad su se stanovnici po eli sahranjivati u grobljima i podizati crkve, jer su groblja i stare crkvine gotovo navek u blizini ili nie kamenih gomila a kod zemljanih gomila taj se odnos jo bolje vidi, jer su u ve gotovoj 117 gomili posle zakopavani umrli. Tu pojavu zabeleio je ranije i E. Kelig. Medu bogumilskim grobovima koji se javljaju u Bilekom srezu na laze se mnogi koji su podignuti na nekom tumulu (gomili), kao, napr., kod sv. Aranelove crkvine. Ovde stoji na jednoj 7 metara visokoj gomili jed na tumba od 2 metra visine. Dalje kod sela Zadavice, pola sata od Moska, gde se nalazi jedna ve lika gomila, koja nosi 23 bogulimska steka u pa 118 ralelnim redovima. Ali dalji zakljuak Erdeljanoviev, koji on nadovezuje na tu konstataciju, ne bih mogao primiti. On, naime, kae: Gomile nisu rasturane da bi se napravilo mesta za grob lja i za crkve, a to znai, da je i gomile i groblja sa crkvama podigao isti narod; i poto je prestao graditi gomile, taj narod nije naputao osveena mesta na kojima su mu bile gomile, nego je na njima posle podizao svoja nova svetilita i sahra njivao svoje mrtve po novom, hrianskom nainu. Ali koji je to narod bio? Ima razloga, po kojima bi to mogli biti jo Iliri, ali ima isto toliko i mo da jo jaih razloga da su gomile mogli podizati i Srbi. Kad znamo da je kult gomila toliko ra iren po celom svetu od najstarijih vremena, onda ovaj zakljuak otpada kao veoma nesiguran. Mogli su Srbi, nailazei na stare gomile, da ih ostave sasvim netaknute, tujui njihov znaaj, te da na njima podiu svoje nove grobne spomenike; mogli su taj obiaj da uvedu i stari Romani; mogli su ga imati i drugi balkanski narodi. Jedno je gotovo sasvim sigurno, da iz tog nastavljanja kultne tradicije nije nimalo potrebno praviti zakljuke da je to morao biti ili da je bio jedan isti narod. Iz ovih navedenih primera vidi se jasno da su gomile i kamenovanje bili u obiaju i kod naeg naroda, kao to je to sluaj i kod mnogih drugih naroda, starijih i mladih. Taj obiaj oni su mogli preneti iz stare postojbine, u kojoj i danas ima veliki broj ouvanih starih mogila. Ve smo istakli napred da je re m o g i l a - g o m i l a poznata svima slovenskim narodima; rus. mogila, e. m o h y 1 a, polj. m o g i l a , a postoji i u litav skom m o g i l a . Docniji perziski naziv k u r g a n za te gomile ostao je ogranien uglavnom na rusko podruje. Posle, obiaj podizanja go mila nai su zatekli i ovde na Balkanu, kod Ilira i Traana, pa su i s te strane dobili potsticaj da ga zadre. U jednom svom vrlo zanimljivom lanku izneo je Veselin ajkanovi isto religisko tumaenje nadgrobnog kamena, koje se potpuno slae saNaselja VI. 1909., 485. Ueber die Bogumilengraber in Bosnien und der Hercegovina. Graz 1895., 13.118 117

ovim malopre pomenutim Haberlandovim. Utvr divi da kod mnogo naroda postoji verovanje da se dua pokojnika ili ivog oveka moe skloniti u kamen, on je izrekao uverenje da nadgrobni kamen ima ustvari zadatak da u sebe primi, skloni duu pokojnikovu. Kad se zna da nad grobni kamen slui za sklonite dua, lako se moe razumeti jedan srpski obiaj koji se odnosi na podizanje nadgrobnog spomenika. Srbi, naime, podiu spomenik od kamena na pokojnikovom grobu samo u toku prve godine. Zato? Odgo vor e biti ovaj. Dua pokojnikova obilazi mesta na kojima je pokojnik boravio i nalazi se u nepo srednoj blizini ivih samo dotle dok se pokojni kovo telo ne raspadne, a to je po oevidnom verovanju naih predaka samo za vreme od godinu dana posle smrti: dokaz za to je to se dae, dakle neposredne i personalne rtve izvesnom pokojniku, daju samo u raznim danima u roku od prve godine, a posle ne. Posle toga roka dua nije vie dostina. . . Kad proe godina dana od smrti, nismo mi vie u mogunosti da duu uhvatimo, veemo za nadgrobni kamen, i zato taj kamen, posle toga roka, i ne postavlja mo . . . Moguno je, meutim, da je ceo ovaj obi aj prvobitno bio ni vie ni manje nego nasilje nad duom pokojnika. Due pokojnika, ba i one najbolje, nervozne su i osetljive, i neodoljiva tuga za izgubljenim ivotom ini ih pakosnim i zavidljivim. Iz neprekidnog straha od mrtvaca preduzeo je primitivan ovek manipulacije za koje se ne moe rei da su vrlo nene . . . Veliki broj vraanja pri pogrebu imaju jedini cilj da da mrtvaca oteraju dalje, da ga onemogue. I nadgrobni kamen imao je, moda, prvobitno cilj da silom vee duu za sebe, da joj oduzme slo bodu kretanja. 1 1 0 Po tom religiskom tumaenju B. ajkanovia kao i onog Haberlandova, ne bi bilo teko dati objanjenje za kamene gomile nad vie lica. Ba canje kamena na njihov grob imalo bi zadatak da uhvati i vee due tih lica. Kad je u pitanju jedno lice, tumaenje bi bilo malo tee, ali bi u osnovi ipak imalo isti zadatak; vie kamenja uzi malo se verovatno stoga da bi se dua to sigur nije uhvatila U toj godini, dosledno, bacanje kamena, koje je imalo zadatak da vee due po kojnika, prenelo se i na iva lica; sve one, koji su postajali kao opasnost za drutvo, trebalo je kazniti tako i da lino postanu bezopasni i da njihova dua, posle nasilnog ubistva, bude one moguena da pone osvetu. To bi bilo religisko tumaenje; odnosno to bi bila prva faza u istoriji grobnog kamena.119 U arnautskim grobljima kraj puta od Mitrovice u Pridvoricu padaju u oi grobovi posuti preko sredine belim obuljcima iz reke. Ponegdje su tim obuljcima grobovi i uokvireni. Niko ne zna rei ta to kamenje znai; pratioci Arnauti govorili su mi sa.mo da se po tom obeleavaju i razaznaju grobovi. Moda bi ovi primeri, u dobroj meri, ili u korist teze V. ajkanovia, Sr. inae L. Niderle, sp. d., 3189.

140

Po naem miljenju, meutim, koje nije osa mljeno u nauci, dizanje gomila i stavljanje tekog nadgrobnog kamenja nad rake mrtvaca, iz ega su se posle razvili sarkofazi, statue, ozidane grobnice i dr., nastalo je iz jedne isto praktine potrebe, odnosno od nevolje. Dogaalo se esto da su grobovi, naroito oni boljih lica, sa naki tom, bivali poharani, ako se grob mogao brzo i lako raskopati. Isto tako postojao je opravdan strah da divlje ivotinje, akali, hijene i dr., ne izrove leine pokojnika. Stoga su grobovi kopani sve vie u dubinu a na njih se tovario to vei teret bilo kamenja, bilo gomila, koje se nisu dale brzo i bez tropota razgrnuti. Sam obiaj kame novanja doao je, kako je to dosta providno re eno u motivaciji jednog primera koji smo malopre naveli, da se za izvesno delo primi kolektivna odgovornost, kako se pojedinac ne bi sam izlagao osveti ili kazni. Kolektivna odgovornost primala se, naravno, prvobitno samo radi monih i ugled nih, koji imaju snage da se osvete, ili prema vla stima. Iz obiaja se posle razvio zakon. Ovo isto racionalistiko tumaenje moglo bi se moda, sporiti iz ovog razloga. Kult kamena poznata je pojava u religijama svih primitivnih naroda, pa ak i izvesnih evropskih naroda sve do novijih vremena. 1 2 0 U Rusiji, u Tulskoj guberniji, saoptava N. Korotka, sakuplja se narod oko dva tovana kamena, te im se klanja kao na grobu roditelja. 1 2 1 Sasvim bi bilo dosledno pomiljati prema tome i na taj kult kod nas. Tim pre, to za taj kult ima i izvesnih neposrednijih podataka. U junoj Makedoniji, u selu ensko (Avret Hisar), 50 kilometara od Soluna, idu metani u oblinju goru Lazaricu svake godine o svetoj nedelji da tu izvre izvesne verske obrede. Na vrhu gore nalazi se grupa kamenja, poredana u krugu, a u sredini ima grupa, uzviena, u obli ku ispolinskog stola. Ta je grupa stvorena pri rodnim procesom. Njen kult P. N. Miljukov, koji je i dao ovaj podatak, dovodi sasvim opravdano u vezu sa starim religioznim megalitskim kul tom. 1 2 2 Tako se isto kupi i narod, hrianski i muslimanski o urev-danu i uoi njega na Govedarov kamen na Ovem Polju. Za nj se naro ito veruje da pomae nerotkinjama. 1 2 3 Taj kult je kod nas preao, vrlo verovatno, od Mongola, gde su njihov o b o, grupe kamenja na pla ninama, ili podignute humke na visovima, pred met velikog tovanja. 1 2 4 Pored mnogih primera, koje navodi ajkanovi i koji doista dokazuje kult kamena kao dua predaka, ja bih dodao jo i120 Sr. podatke u delu E. B. Tvlor, Die Anfange der Cultur. Leipzig 1873. II, 161 i d. 121 Sr. Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih Sla vena XVI., 1911, 317. 122

ove, koji bi ili u prilog tom tumaenju. U Her cegovini, kad se neko proklinje, onaj to kune uzme iz vode dva kamena, po mogunosti to vie okrugla, i udarajui jednim o drugi govori glasno sve to eli zla protivniku. To se proklinjanje tehniki zove kamen o kamen. Ponegde, onaj to kune uzima samo jedan kamen i udara njim o zemlju. U duhu ajkanovieva tumaenja, to bi bilo, po svoj prilici, pozivanje u pomo dua predaka ili njihovo izazivanje na osvetu. Na ka menu temeljcu, prilikom nove graevine, u Rasini, 125 kolje se krvna rtva, muko jagnje. Kamen je, dakle, pretstavnik one sile, koju treba umilostiviti da bi graevina mogla napredovati. U svojoj studiji o vremenskom aranju Altajaca izneo je F. Andrijan masu primera o aro 126 bnoj moi takozvanog kinog kamena. Kini kamen je prvobitno bio samo jedan, onaj u koji je Jafet, sin Nojev, upisao tajinstveno ime boje i upotrebljavao ga protiv kie. Posle je tih kinih kamenova, s demonskom snagom, koja je poticala od imena boijeg ili svojstava predatih mu od boanstva, bilo na svetu vie. On i arapski kult abe, svetog kamena u Meki, svodi donekle na tu pojavu. Oevidna je stvar da kult kamena u tim sluajevima nije doao od bojeg imena, toboe upisanog na jednom od njih, nego je to upisivanje izmiljeno naknadno, da se pomou njega objasni kult kamena, koji je, o tom nema sumnje, veoma star. I po Andrijanovim primerima izlazi da je taj kult kamena vezan za kult predaka. Grmlja vinom i kiom, veruju neki narodi, javljaju se preci svojim potomcima, ili se ovi obraaju njima da im se tako jave. A sredstvo za to javljanje je kini kamen, koji se potapa u potok ili reku, ili kamen uzet iz potoka. Da je kult predaka odavno vezan za kamenje, svedoi, uostalom, ponajbolje ona vrsta starih pria, kao to je ona o Deukalionu i Pirhi, koja poreklo ljudi izvodi uopte iz kamenja, i one aluzije iz I l i j a d e , da je ovek E. Samter, upozoravajui na to, na vodi itav niz primera iz nemakih zemalja, gde se jo veruje da deca dolaze iz kamena. 1 2 7 i kod starih slovena bio je, pod uticajem grkih legendi i crkve, razvijen kult kamena s Hristom. ak se Hristos identifikovao s kamenom. U staroj ruskoj knjievnosti ima ak pitanje:128

Kako je dolo do tog kulta kamena, teko je sasvim pouzdano rei. Raspravljati na ovom mestu o tome moda bi nas odvelo suvie u stranu od nae glavne teme. Ja samo, kao lino uve125 S. E. Zbornik X L I I , 149. O magiskom delovanju ka mena sr. S. Tanovia, Ib., XL, 105; S. Duia, Ib., X L V I I I , 545. 126 Prahistorisches und Ethnologisches. Wien 1915., 141 i d. 127 Volkskunde im altsprachlichen Unterricht. Berlin 1923.. 1720. 128 Sr. V. Jagia. Archiv fur slav. Philologie, I, 1876, 90 i d. sr. v. S. E. Zborniik X X X I I , 380; N. Korobka, iva Starina, knj. 68, 1909., 409 i d.

IV, 303. M. Filipovi. Glasnik Etn. muzeja X I I , 1937.. 2030. 124 R. P. Huc, Dans la Tartarie I, Paris, 201. Cp. Museum XI, 1826., 389.123

141

renje, mislim da je taj kult kamena ostao oveeanstvu iz kamenog doba, kad mu je kamen slu io za sve potrebe i bio mu glavno i jedino orue. Izvesni prethistoriari upozoravaju na verovanja primitivnih naroda da dua nosioca nekog na kita tim ne samo dobija izvestan dodatak nego

ak i da neto od nje same prelazi u taj nakit, odnosno u to to ovek nosi na sebi ili uza se. A koliki je znaaj imao za oveka kamen, pomou kojega je jedino dolazio do svega na svetu, stvar je isuvie dobro poznata.

129

V Stavljanje grobnih znakova u obliku razne vr ste kamenja poznali su nai preci u obilnoj meri na svom novom balkanskom podruju posle dola ska iz stare zakarpatske otadbine. itava zapa dna strana Balkanskog Poluostrva, a u prilinoj meri i njegov sredinji deo, puni su ostataka stare rimske kulture, meu kojima grobovi, gro bni znaci i natpisi, pretstavljaju, moda, ponajvei deo. Da su nai preci ovde, na Balkanu, pri mili dobar deo rimske grobne tehnike i, tako da kaemo, cele, grobljanske kulture, imamo vie neposrednih dokaza. Pre svega, sama re r a k a nije naeg nego romanskog porekla, i dola je, metatezom od a r c a. Dalje, na mnogo strana je konstatovana upotreba rimskih sarkofaga u na em Srednjem veku i postojanje slovenskih groblja neposredno uz rimska. Takav je sluaj sa Bisku pijama kod Knina, 1 3 0 u nae rano srednjevekovno doba. Uz cetinsku crkvu sv. Spasitelja nalazi se u groblju i rimskih spomenika, 1 3 1 tako uz ma nastir Dragovi. 1 3 2 U srednjevekovnom grahovskom groblju, koje se radi mnogih nadgrobnih spomenika naziva Mramorsko groblje, nalo se nekoliko odlomaka nadgrobnih rimskih spomeni k a 1 3 3 Brotnjo je puno slinih sluajeva. 134 U Varvari kod Prozora idu, isto neposredno uz staru rimsku nekropolu srednjevekovna g r o b l j a . 1 3 5 U Skelanima, kae izrino K. Pa, razvueni su (rimski) spomenici u Srednjem veku, u Ljeu na jedno groblje kao spomenici, u Skelama kao graevni materijal za dve crkve. 1 3 6 U Obarlima kod Prijepolja u novijem groblju nalaze se i osta ci rimskog. 1 3 7 M. Crnogorevi pominje u mana stiru arhangela Mihaila, na Prevlaci, latinski nat pis iz jednog groblja, a sem toga navode se i tri goleme ploe s grkim, latinskim i srpskim pi smenima, koje su odneli neki stranci. 1 3 8 Ne kae se da li su ploe bile moda s odvojenim ili sa meanim natpisima. U selu Velikoj Gostinji, kod Viegrada, nalazi se mesto zvano Grebnice. Pored129 Sr. Hoernes, Urgeschichte der Bildenden Kunst in Europa. Wien 1915., 2;. 130 Wissenschafliche Mitteilungen, V, 1897., 204. 131 Glasnik Zem. muzeja, X I , 1899., 85. 132 Ib., XVI, 1904., 99. 133 Ib., 119. 134 Ib. XVI, 1904., 457. 133 Wiss. Mitteilungen, X I , 1908., 106. 136 Ib., 141. 137 Ib., V I I I , 1901, 11920. 138 Starinar IX, 1892., 5860.

ostataka starog rimskog groblja odrava se sve do danas i tamonje seosko groblje. Nedaleko 139 odatle, u Klaniku, u severnom delu groblja izmeu sredovenih ploa nalaze se i tri rimska nadgrobna cipusa, uronula u zemlju, takoe i ne koliko dobro oklesanih kamenih obinih ploa; verovatno su oni antikog porekla. Na starin skom groblju u selu Stari Brod, u Rogatikom srezu, naen je odlomak starog grobnog rimskog 140 cipusa. D. Sergijevski saoptava da je u Mujdiima, u Jajakom srezu, oko vrlo stare crkve postojalo groblje, verovatno u VVI veku, i da su uopte starohrianske crkve u Bosni sluile u Srednjem veku kao groblje. 1 4 1 U okolini Uike Poege, u gorobiljskom groblju, nalazi se neko liko rimskih nadgrobnih spomenika. Na visini Crkvencu, na jeevakom groblju, nalazi se pro strano groblje s nadgrobnim kamenjem koje bese poreano u redovima i koje pripada delom rim skoj eposi, a delom hrianskom i turskom sred njem veku. Kod Kremne na groblju blizu ta kozvanog Laudonovog anca video je A. Premertajn gomilu ostataka od jednog groblja s gro bovima iz rimskog doba i ranog srednjeg veka. 1 4 2 U selu Arnautoviima kod Visokog otko pana je jedna srednjevekovna bazilika, podignuta na temeljima jedne rimske zgrade. U crkvi i oko crkve naeno je groblje, koje pripada raznim pe riodama, kako kae K. Pa. 1 4 3 Izvesni predmeti preneti su odatle u Sarajevski muzej; meu njima bilo ih je i iz rimskih grobova. Kod sadanje cr kve sv. Nikole u Krugu, u Cucima, kazuje J. Erdeljanovi, ima vrlo staro groblje, koje je ne sumnjivo starije i od preanje, takoe vrlo stare crkve, koja je bila na mestu ove sadanje. I pod podovima i pod temeljem te stare crkve naeni su grobovi, to jasno pokazuje, da je tu nesum njivo bilo groblje jo i pre nego to je nainjena stara crkva. 1 4 4 U Priku kod Omia, na mjestu gdje je kr anska opina u kasno rimsko doba imala svoje grobite, podigli su Hrvati krajem XI veka crkvu sv. Petru i tu su sve do XVI veka kopali svoje139 Glasnik Zem. muzeja, XLVI, 1934., 16, 18; Spome nik L X X V I I . 1934., 15. 140 Spomenik X X V I I , 16. 141 Glasnik Zem. muzeja L, 1938., 55. 142 Spomenik X X X V I I I , 47, 4950. 143 Glasnik Zem. muzeja X X I , 1909, 606. 144 Naselja X X I V , 590.

142

mrtve ne samo neposredni susedi, nego ak i Omiani, koji su svoje mrtve prenosili tamo preko reke. Obiaj pokapanja mrtvaca preko rijeke u tlo, to je posveeno starom tradicijom, uzdrao se, kako izgleda, do u kasni srednji vek i ove se 145 tradicije drali i Omiani. U obliku naih steaka, bili oni tumbe ili vrsta sarkofaga, osea se nesumnjiv uticaj tehnike starosedelaca. To se vidi, pre svega, u upotrebi ka menog materijala. Stari Sloveni nisu upotreblja vali monolite ili vee blokove kamena ni da pra ve svoje stanove, akamoli za nadgrobne znake. Jo su manje po njima pisali ili ornamentisali. Njihova je tehnika, zna se, bila drvena. Kao ne posredne primere tog uticaj a starih sarkofaga na nae nadgrobne spomenike bio je naveo sarkofag iz Stona i sarkofage iz Zabra kod Tarina, iz Dernjaka kod Gacka, ili iz Krievia kod Olova. Stonski je tipian sarkofag sa karakteristinom imitacijom krova i izraenim zabatima, i drugi imaju jednostavni ili ak dupli krov, ali bez zabata i ne u obliku odvojenog pokrivaa. Istina je, nai steci nemaju sarkofaki sanduk, nego su iscela od kamena. To je dolo verovatno stoga, to je pravljenje sanduka tei posao i usto sku plji. Oblik tumbe bio je uproen i stoga svakako mnogo pogodniji. V. Skari je nalazio da treba naglasiti kako rimski sarkofazi nisu bili jedini uzor bosanskim mramorovima. Da su rimski sarkofazi bili uzor, bilo bi i van Bosne i Hercegovine mramorova bo sanske forme. A njih, ustvari, ima samo po Dal maciji i u Srbiji, u Podrinju. On pomilja da su nai preci doneli izvesne oblike grobnih spome nika iz stare postojbine. Kao takve on, primera radi, navodi, po Niderleu, drvene sanduke u obli ku duguljaste kue. Donesena na jug, ova je forma nala zgodan teren kod nas, jer je bilo i ondje dosta drveta. Drvena graa ostala je u upo trebi dotle, dok se nije osjetila potreba da se za mijeni kamenom. Ali se s promjenom grae nije mijenjala forma, nego je ostala ista. Uinjene su samo neke modifikacije, koje je zahtijevao teki i krti kamen. 1 4 6 Kad bi i primili teoriski ovo miljenje Ska rica, ono ustvari ne bi nimalo menjalo na sud, jer da se drvena tehnika, bez naroite potrebe (poto je kod nas bilo dosta drveta), menja u ka menu, morali su za to doi neki potsticaji. Koji dru gi nego sa onih tipova, koje su ljudi viali u nepo srednoj blizini? Imamo, dakle, isti sluaj koji je i sa zidanjem kua. Drvenu brvnaru potiskivala je kamena zgrada, oevidno ona koja je bila pred oima. Da se na naem podruju ouvalo najvie nadgrobnih spomenika u obliku steaka, razlog je, kako smo ve naveli, u karakteristinom konzervatizmu Bosanaca i u uticaj u bogumilizma. U145 F. Buli, Lj. Karaman, Vjesnik za arheologiju i hi storiju dalmatinsku. XLVI, 1923., 14. 146 Glasnik Zem. muzeja, XL, 1928., 1414.

drugim naim oblastima, pod uticajem crkve, krst je odavno potisnuo steke. Kao davni spo menici oni su propali i upotrebljavani za novije graevine, ali se ne moe tvrditi da njih nije ni kako ni bilo. Najposle, da je u naim zapadnim oblastima kamen zamenio drvo moemo lako objasniti najpre tim, to se vrlo brzo osetilo ko liko je kamen trajniji materijal, i zatim injeni com, to je tog materijala u naim oblastima bilo u izobilju. Isti onakav tip grobnica, kakve opisuje Skari, nalazio se i kod Rimljana. U S t a r i n a m a II, 1907., 79, izneo je M. Vasi sliku takvih duguljaljastih grobnica sa jednom vrstom krovne kon strukcije, koje je naao pri iskopavanjima u Viminaciumu. U oskudici pogodnog kamenog mate rijala te su grobnice bile pravljene od opeka. Na podruju Bosne i Hercegovine grobne konstruk cije slinog tipa raene su od kamena, ali su i one pokrivene opekama za krov (kukuima) i dobijale su oblik krova. Ali ima dosta sluajeva da se i tu upotrebljavala, u rimsko doba, opeka, ili meano, kamen i opeka. Uopte, stara je i do bro poznata pojava da su se grobnice kod mnogo naroda pravile u obliku kue, venog doma po kojnika. Kod Rimljana je to arhipoznata stvar. V. Skari misli da je taj obiaj postojao i kod sta rih Slovena. Vrlo je vjerovatno da su i (nai preci) u svojoj staroj domovini pokrivali humke svojih pokojnika drvenim kuicama s krovom na dvije vode i da su taj obiaj prenijeli i u svoju novu otadbinu. M. S. Filipovi dao je jedan zanimljiv lanak o Divljanskim kovezima, koji znatno obara ubedljivost Skarievog razgledanja. 1 4 7 Na levoj obali Vardara, u Divlju, on je naao steke sline bosanskim, u obliku sarkofaga, raena od mono lita. Taj oblik je veoma rairen; osim u pomenutom delu Skopske kotline, ima ih i po selima egikovskog sreza, te po velekim selima. U groblju u Arainovu on je naao steak koji ima ozgo kao krov na dve strehe; a ima takovih ste aka i sa zabatima, i to na nekoliko strana. V. Skari je mislio: da su rimski sarkofazi bili uzor, bilo bi i van Bosne i Hercegovine mramorova bo sanske forme. Meutim, osim manjih izuzetaka, njih nema tamo. Nalaz M. Filipovia poljuljao je, kako vidimo, jedan deo te argumentacije i omoguio da se pitanje vrati ponovo na svoju stvarnu osnovu. Ono to V. Skari pretpostavlja moe i ne moe biti tano, a ovaj uticaj starih rimskih grobnih konstrukcija ostaje van spora. Toga uticaj a, sem u obliku spoljanjih zna kova na grobovima, ima i inae. Ve ranije, u svojim istraivanjima o uticaju i odnoaju izmeu starih grkih i srpskih zapisa i natpisa, ja sam iznosei latinski i nemaki tekst jedne od najeih formula naih grobnih natpisa147

Glasnik Zem. muzeja X L I , 1929., 109113.

143

naglasio da je od znaaja to veina tih zapisa s tom formulom potiu ba iz Bosne, iz krajeva gde je latinska kultura vrila odavno dosta mo an uticaj (Glas SK Akademije, LXXXIV, 5152). Nastavljajui ta istraivanja ja sam gledao da naem ima li i jo kakvih dodirnih taaka izme u naih natpisa iz Bosne sa natpisima latinskim i to natpisima i iz starijeg vremena i iz novijeg srednjeg veka i ispitivao sam da li se moe i poblie odrediti njihov uzajamni odnoaj. Radei tako ja sam naiao na nekoliko zanimlji vih stvari i drim da e biti od koristi upozoriti na njih. Sloveni, kad su doli na Balkan, nisu znali pi sati. To su nauili najvie od Grka i preko Grka, posredno i neposredno. Ali su, prema Hrabrovom traktatu, uili neto i od Latina; od njih su, u Dalmaciji, Zahumlju, Zeti i u zapadnom delu Bosne, to se sigurno zna primali hrianstvo i prve elemente hrianske kulture. Od njih su oni primajui mnogo, mogli da prime i naue obiaj pisanja na ploama nad grobom svojih srodnika, da mu tako ouvaju spomen i nesu mnjivo obelee mesto. Latinski, odnosno roman ski elemenat, koji su Sloveni zatekli u ovim po krajinama, bio je kulturniji i Sloveni su umno gome primali njihove obiaje. Naravno, nije iskljueno da su oni u ovom sluaju mogli neto nauiti i s koje druge strane, ali ovo je svakako mnogo verovatnije. U Dalmaciji i Bosni i Herce govini nalaze se na stotine latinskih natpisa, i to najveim delom grobnih. Nai su ljudi pred oi ma u toliko sluajeva imali neposredne primere i sasvim je prirodno zakljuiti po tom na njihov interes za te stvari i onda primanje. Da im uz to nije nedostajalo ljudi, koji bi im mogli protuma iti sve to, dokaz je ona dosta trajna latinska, odnosno rimska, propaganda u zemljama i stalan odnoaj sa Italijom. Osim toga i velik deo naih ljudi, naroito u kasnije vreme, znao je latinski i celo svoje obrazovanje dobivao je na tom jeziku. I onda ono, to je najglavnije: latinski svetenici bili su u ovim krajevima pravi propovednici vere i prvi koji su unosili hrianske obiaje u tu sredinu. U svom delu o staroj S r p s k o j e p i g r af i c i ja sam izblie prouavao i ukazivao na uticaj starohrianske, a posebno latinske, epigrafike na nae grobne spomenike i stoga mislim da to sad ovde nije potrebno ponavljati. Grobovi u obliku sarkofaga dosta su esti po celom naem podruju, ali ih obino nema mno go u grupama na jednom mestu. Ponajee je pojava da se u grobljima, meu desetinama gro bova sa starim ploama i sanducima, kove zima, takvih grobova nae samo po nekoliko. U Kaurskom groblju na Borcima ima 79 steaka, od kojih su samo dva prava, velika sarko faga, sa ornamentima na pascu. U Plani kod Bilee samo su etiri sarkofaga, od kojih dva sa

lebovima, meu velikim brojem drugih spome nika. Jedan od njih postavljen je na jednoj go mili. U Pustom kod Gacka pored 16 starih gro bnica nalazi se samo jedan veliki steak, koji je dekorisan. Na jednoj strani izraena su dva ko njanika, a ispod njih je jedna scena iz lova na medvede ili veprove. Na uanici pod Kljuem od sedam grobnica tri su steka na velikim iro kim ploama. U groblju kod Petrova manastira blizu Trebinja od 122 stara spomenika velikih pravih steaka bila su samo dva. Pored crkve u Vrhpolju, u Ljubomiru, nalazi se 99 grobnica, od kojih je devet steaka mramora nejednake ve liine. Meu njima je i veliki spomenik Pokrajca 1 Oliverovia (donji deo, postamenat, ima 2 /2 m. 1 duine, 2 irine i /2 m visine, a sam sarkofag na njemu imao je 1.70 m duine, 6578 cm. irine i 2.10 m. visine). Taj spomenik bio je ograen zi dom i u nj se ulazilo kroz vrata. Nedaleko odatle 148 j