OVEKPOREKLO I BUDUNOST

Dr sci. Ljubia Stojanovi

SADRAJ Predgovor autora.................................................................................... Glava I NASTANAK I SADRAJ KOSMOSAPotencijal i Stvaralac.................................................................................................. Stvaranje energija....................................................................................................... Nastanak mrtve materije............................................................................................ Nastanak nematerijalnih ivih bia............................................................................ Nastanak materijalnih ivih bia................................................................................

Glava II NASTANAK PLANETE ZEMLJE I IVOG SVETA NA NJOJKako je postala planeta Zemlja?................................................................................ Pojava ivota na Zemlji............................................................................................. Razvoj ivotinja i biljaka na Zemlji...........................................................................

Glava III OVEKPojava i razvoj oveka............................................................................................... Svetlee telo............................................................................................................... Prosvetljenje............................................................................................................... Mesta moi................................................................................................................. Odvajanje od prirode.................................................................................................. Nastanak negativnih misli.......................................................................................... Razvoj ljudske zajednice............................................................................................

Poreklo govora........................................................................................................... Ubrzani razvoj domaih ivotinja i biljaka................................................................ Ljudske zablude o kosmosu....................................................................................... Nematerijalna iva bia.............................................................................................. Posete vanzemaljaca..................................................................................................

Glava IV IDEALNI POREDAK BUDUNOST LJUDSKE CIVILIZACIJEPrva i druga faza razvoja oveka............................................................................... Produenje ljudskog veka.......................................................................................... Tempo razvoja ljudske civilizacije............................................................................ etiri varijante razvoja civilizacije............................................................................ Idealni poredak........................................................................................................... Idealni poredak je genetski predvi en....................................................................... Ljudska predstava o srei i Idealni poredak............................................................... Idealni poredak nita novo u kosmosu.................................................................... Najvanija promena stabilizacija nervnog sistema................................................. Ogromne promene u kvalitetu ivota ljudi................................................................ Postepeno vraanje prirodi......................................................................................... Razlike izme u Idealnog poretka i prethodnih.......................................................... Zato e doi kraj ljudske civilizacije?......................................................................

Recenzija (Vuk Stambolovi)...................................................................................

Predgovor autoraSve informacije iznete u ovoj knjizi dobio sam u dubokoj meditaciji. One predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikada nee moi da dodju, bez obzira na razvoj nauke i drutva uopte, jer su ona sa druge strane barijere preko koje ljudi ne mogu. Ipak, do njih e biti mogue doi ukoliko duhovne, superinteligentne energije kosmosa odlue da ih prenesu ljudima. One to rade preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na visokom duhovnom nivou, a ove su dune da ta znanja prenesu ostalim ljudima. Postavlja se pitanje: Kako se tanost ovih informacija moe proveriti? To nije mogue direktno izvesti, kao to se ne moe proveriti ni da li Bog postoji. Ipak, postoji indirektan nain provere. On se sastoji u tome da ako je jedan deo informacija, primljen iz istog izvora i na isti nain, bilo mogue proveriti i ako su sve bile tane, onda se moe pretpostaviti da su i ostale informacije koje su takve prirode da se ne mogu proveriti tako e tane. A, takvih potvr enih informacija, je bilo! Mada je centralna tema knjige ovek, ona prenosi i sveta znanja o vremenu daleko pre njegove pojave: jo od pre nastanka kosmosa, pa preko beskonano dugog perioda njegovog stvaranja kroz nastanak energija, mrtve materije, ivih bia, nematerijalnih i materijalnih, stvaranje planete Zemlje i ivog sveta na njoj da bi se konano, stiglo do perioda od pre pet miliona godina i pojave naeg pretka. Sveta znanja, govore o tome da je naeg pretka, kao i ostala originalna iva bia u kosmosu stvorila energija Hristovog stabla, a zatim se, kroz celu istoriju ljudske civilizacije brinula o naem razvoju kako bi on bio to blii onome to je ona zamislila i to je ugradila u nae gene. Ova energija svoje ime nije dobila zato to pripada Isusu Hristu, nego zato to je ona vodila Isusa na njegovom svetom putu. Mada je energija Hristovog stabla vrila vie mutacija na naim precima kako bi ih bolje prilagodila uslovima ivota i time spasla od izumiranja cele rase, ipak im je najvea ansa pruena pre oko 144 000 godina, pripajanjem ljudskoj auri embriona svetleih tela. Time je zapoela sveta misija ljudske rase, koju joj je Stvaralac poverio-odgoj jedne generacije svetleih tela. To je dovelo do enormno breg razvoja oveka u odnosu na druge ivotinje na Zemlji. Me utim, paralelno sa brzim razvojem inteligencije i kreativnosti dolo je i do nekih negativnih pojava koje su dovele do pogrenog naina razmiljanja ljudi iji su negativni efekti sve vie koili na razvoj da bi se konano, danas nali u situaciji koja je bremenita nizom najteih problema za koje nauka i celo drutvo nemaju reenja. To su, pre svega: glad koja odnosi godinje 8 miliona ivota, od kojih su mnogi deiji, nepremostiv jaz izme u bogatih i siromanih, krajnja beda jednog dela oveanstva, opasnost od izbijanja ratova, ak i svetskih, pri emu bi upotreba nuklearnog oruja mogla dovesti do unitenja najveeg dela oveanstva, pa i same planete. Istovremeno, postoji i pozitivna strana medalje, jer genetski razvoj oveka uskoro stie do velike prekretnice: ulaska u drugu fazu oveka u kojoj se pored leve

ukljuuje u rad i desna polovina mozga to e mu omoguiti dostizanje neverovatnog duhovnog, intelektualnog i kreativnog nivoa, naravno pod uslovom da pre toga ne do e do samoubistva ljudske civilizacije. Hristova i druge duhovne energije su svesnije ovih opasnosti od nas samih i ponovo pokreu akciju za spas oveanstva u obliku Idealnog drutvenog ure enja koje bi uklonilo sve ove probleme i ljudsku rasu usmerilo putem mira i opteg blagostanja koje e trajati sve do realizacije nae svete misije i do ostvarenja svih razvojnih mogunosti koje je energija Hristovog stabla ugradila u nae gene. Pri tome se ovo blagostanje svih nee postii oduzimanjem od bogatih i davajem siromanima. Duhovne energije ne oekuju u ovom poslu nikakvu pomo od ljudi, jer da su hteli da ove probleme ree, ljudi bi to ve davno uradili. Blagostanje e biti ostvareno kroz materijalnu pomo kosmosa ljudima, pri emu e je svi i siromani i bogati dobijati. Me utim, za ovo se ljudima postavlja nezaobilazni uslov: okrenuti se od materijalnog ka duhovnom. Ostvarenjem svete misije, zadatka koji je pred nas Stvaralac postavio i zbog koga smo i ubrzano razvijani, ljudska civilizacija e se postepeno ugasiti.

Glava I NASTANAK I SADRAJ KOSMOSA

POTENCIJAL I STVARALAC Ljudi kau da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak, bilo nekog poetka ili vremena kada kosmosa nije bilo? To vreme je postojalo, ali je ono beskonano daleko i ne moe se izmeriti nikakvim realinim vremenskim jedinicama. Isto vai i za veliinu kosmosa, koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv realnim jedinicama za duinu. To znai da je postojalo vreme kada kosmosa nije bilo, a da je pre njegovog nastanka, na istom mestu postojalo jedno neizmerno veliko energetsko polje, nazovimo ga Potencijal. Vreme nastanka tog Potencijala je priblino toliko daleko od poetka stvaranje kosmosa koliko je on daleko od dananjeg dana. Zahvaljujui svojoj neizmernoj inteligenciji i moi da postigne sve to eli, stvorio se kod Potencijala utisak da je neophodno proiriti sadraj samog sebe kako bi se te mogunosti koje on ima realizovale, odnosno kako bi jedan deo svojih neizmernih mogunosti pretvorio, ostvario, kreirao. Prva kreacija Potencijala je bilo Jedinstveno energetsko polje kome je preneo ogromne moi za razvijanje velikog broja energija, ije je embrione stvarao sam Potencijal. Stvorivi Jedinstveno polje, Potencijal je zavrio svoj potencijalni period i zapoeo stvaralaki period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on zove Stvaralac, jer su od njega poela sva stvaranje ili sve kreacije u kosmosu.

Me utim, nije ceo Potencijal preao u stanje Stvaraoca. Oko jedne treine energetskog polja Potencijala predstavlja njegovo jezgro, njegov najstariji deo iz kojeg se postepeno razvio ceo Potencijal. Ovo jezgro je nastavilo da razvija Potencijal, ne uestvujui u kreiranju Kosmosa. U njega nemaju pristup ni energije ni materija kosmosa. Sve kosmike energije gaje vrhunsko potovanje prema jezgru Potencijala. Energetsko polje Potencijala ima oblik jajeta, pri emu jezgro zauzima iri deo jajeta, dok ostale dve treine ini kosmos. STVARANJE ENERGIJA Stvaralac je sve energije stvarao unutar svog energetskog polja, pa se, stoga, ceo kosmos nalazi u njemu. Tokom beskonano dugog vremena stvaranja kosmosa Stvaralac je stvorio gotovo neizmeran broj energija od kojih svaka ima svoju svrhu, ulogu i znaaj za ukupno funkcionisanje celog kosmosa. Energija ima od najmanjih, pa do neizmerno velikih ija se polja prostiru po celom kosmosu i postoje u svakoj njegovoj taki. Isto tako, ima ih od potpuno neinteligentnih, pa do superinteligentnih, iju inteligenciju ljudi nisu u stanju ni da zamisle. Nijedna od energija kosmosa nije u stanju da uini bilo ta sa ime Stvaralac nije saglasan. Dve najznaajnije energije u kosmosu, posle Stvaraoeve, su energija Hristovog stable i energija Svetog duha. Energija Hristovog stabla se sastoji od nekoliko stotina nezavisnih energija od kojih svaka ima svoju namenu i karakteristike. Ove energije se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop slian lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo irile obuhvatajui celo prostranstvo kosmosa. Pored mnogobrojnih vanih funkcija koje Hristovo stablo ima u kosmosu, postoje i neke koje su od ivotne vanosti za ljude. Naime, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove ivotni talas i koji se prostire po celom kosmosu, kroz svaku njegovu taku. Ovaj talas, prostirui se menja svoju frekvenciju idui od 2,6 do 26 Hz. ivotni talas nosi u sebi programe koji omoguavaju aktiviranje ivota u mrtvoj materiji. Na taj nain od mrtve materije nastaju iva bia koja mogu da se razvijaju, razmnoavaju, prilago avaju uslovima okoline i menjaju. Pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju ivotnog talasa. Ako bi ivotni talas prestao da se prostire, sva iva bia u celom kosmosu bi izumrla. ivotni talas je, dakle, aktivator, realizator ivota i sredstvo koje ga neprekidno odrava. Hristova energija, odnosno ivotni talas koji ona emituje stvorili su bezbroj ivih bia u kosmosu. Hristova energija ima obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima u kosmosu u kojima borave iva bia. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen ivot, budu bezbedni kako ne bi neijom grekom dolo do kataklizmi i unitenja velikog broja ivotinjskih i biljnih vrsta, pa i samih planeta. Druga po znaaju je energija Svetog duha. Ona je za ljude bitna zato to stvara mrtvu materiju i to aktivno podrava energiju Hrista i ivotni talas u nastojanju da kroz oivotvorenje mrtve materije stvori iva bia.

NASTANAK MRTVE MATERIJE Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano irenje energetskih polja ime je dolo do odstupanja od njihovih dimenzija i intenziteta koje je Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da stvori posebnu energiju iji je zadatak da sprei ovo rasplinjavanje energetskih polja i vrati ih u njihove dimenzionalne i intenzivne okvire. Zbog toga je ova energija za zgunjavanje bila prisutna u svim delovima kosmosa kako bi bila u stanju da na ove promene blagovremeno reaguje. Me utim, sasvim sluajno, prilikom irenja dva energetska polja od kojih je jedno energija Svetog duha, koja su bila u neposrednoj blizini, dolo je do meanja energija, tako da su na jednom prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem energije za zgunjavanje polja dolo je do pojave koja nije bila predvi ena. Naime, dolo je do snanog zgunjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona je u prvo vreme bila sastavljena od izuzetno sitnih estica materije, kakve danas nisu poznate, da bi se kasnije formirale sve krupnije estice to je postepeno dovelo do stvaranja atoma, a kasnije i molekula. Materija, dakle ne postoji kao posebna celina, nego predstavlja zgusnuti deo dveju energija, od kojih je jedna uvek energija Svetog duha, a druga neka odre ena energija, dakle ne svaka. Materija izgleda kao vorovi na nekom mekom energetskom kanapu. Pri tome, materija ostaje veito vezana za energije majke, od kojih je postala. Iako je najvei deo materije stvoren u kosmosu sluajno, povremeno se javlja potreba za odre enom materijom koja je stvarana svesno, ali na isti nain. Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadraju i po prostranstvu njegov neuporedivo najvaniji deo, a samo se ponegde nalazi po neko zrnce materije, maker ono bilo veliko kao zvezda. NASTANAK NEMATERIJALNIH IVIH BIA Prva iva bia u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila nematerijalna, to znai da nisu imala materijalno telo, nego su se sastojala od energije. Ova bia su zajedniki stvorile energija Hristovog stabla i energija Svetog duha uz odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava energije Svetog duha koja je imala karakteristiku da se moe lako menjati i prilago avati, a posedovala je i odre en nivo inteligencije. Da bi takva energija funkcionisala kao ivo bie, bilo je neophodno da primi odre eni ivotni program i da je neprekidno podrava energija koja sadri taj program, kako se on ne bi ugasio. S tim ciljem stvoren je ivotni talas koji emituje Hristova energija, a koji je ovim nematerijalnim biima omoguavao da nastanu, razvijaju se, razmnoavaju i dostignuu svoj predvi eni sadraj i funkciju. Nita se nije moglo desiti u ivotu ovih bia, a da to ve nije bilo doneto u talasima ivotne enrgije. Ova bia nisu imala slobodnu volju, nego im je ivotni program bio unapred zacrtan. Nastanak nematerijalnih bia je imao tano odre enu svrhu i namenu, stvorena su da izvre odre ene zadatke, koje im je Hristova energija ugradila u njihov program. Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao rad na ouvanju nekih energetskih tokova, a kasnije i velikih materijlanih oblika kao to su zvezde i planete koji, zbog svojih malih dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti obra ivani ozbiljnijim energetskim kompleksima. Ovako ogranieni zadaci nisu omoguavali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je

izuzetno dugo vreme postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih ivih bia, dovelo do vrlo sporog, ali izuzetno visokog razvoja inteligencije, za ta je esto bilo potrebno i vie milijardi godina. Danas postoji vie milijardi rasa nematerijalnih bia u kosmosu. Od tog broja oko 50 miliona rasa ima nivo superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih rasa, zbog izuzetne specifinosti svojih zadataka dobijaju ogranienu slobodnu volju, iju granicu ne mogu prei. Nematerijalna bia su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u odnosu na vek kosmosa izraava vrlo malim razmakom. Stvaraju se u tano odre enom broju, u skladu sa potrebom i ive mnogo due od materijalnih, po nekoliko hiljada godina. Ima ih po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete Zemlje. Zadatak im je da koriguju odstupanja od programa u atmosferi Zemlje. Nedavno su traili od Hristove energije odobrenje za poveanje broja ovih bia, zbog sve veih problema koje reavaju, 600.000 na 1.200.000 to im je i odobreno, ali ni ovo poveanje nije dovoljno. NASTANAK MATERIJALNIH IVIH BIA Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije doao do zakljuka, oko treine veka kosmosa, da bi trebalo materiju oivotvoriti i dati joj one iste mogunosti koje je energija ve dobila. Stoga materijalna iva bia predstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja potie od energije Svetog duha i delovanje na ovu tvorevinu ivotnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo vreme je iva materija predstavljala izuzetno jednostavna iva bia, neuporedivo jednostavnija od virusa, koja su se vrlo sporo razvijala. Nagli skok u razvoju ovih bia doao je u jednom momentu zbog potrebe za odravanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme znaajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bia bio je da zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja vrste materije sa povrine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Da bi se sauvala stabilnost povrine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj proces, a zatim ga neprekidno odravali u takvom stanju. Za taj zadatak su najneophodnija bila iva bia iji bi izumrli ostaci inili zatitni pokriva na povrini planete koji bi je dalje titio od raspadanja. U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnoavanje deobom na nekoliko delova, posle vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak ivotni vek koji se praktino zavravao na onom mestu na kome je i nastao. Koristei za hranu obilje korisnih gasova koji su okruivali ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnoavali, a njihovi posmrtni ostaci su se prosto lepili na povrini planete, stvarajui tanak zatitni sloj od daljeg raspadanja stena. Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli da se menjaju prilago avajui se novonastalim situacijama na toj planeti. Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa slinim zadacima druge, na razliitim delovima kosmosa. Kod sloenijih zadataka vrena

je selekcija i ukrtanje mikroorganizama radi zadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj nain je postepeno, kroz dugi period, dolo do stvaranja veeg broja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve vee dimenzije. Znai da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bia koja su bila neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, dolo do stvaranja novih, sloenijih organizama iji je cilj postojanja bio da obavljaju odre eni zadatak. Postepeno se iz ovih mikroorganizama poeo razvijati ostali biljni i ivotinjski svet kosmosa. Da bi se ivi materijalni svet razvijao moralo je doi do promene u ivotnom talasu. Od prvog materijalnog ivog bia, pa sve do danas ivotni talas se postepeno menjao upotpunjavajui svoj sadraj i nain delovanja sa potrebama dotadanjeg materijalnog ivog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih ivih vrsta. Hristova energija e ivotni talas i ubudue menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na novim sadrajima u okviru materijalnih ivih bia. Prva materijalna iva bia u kosmosu poela su da se razvijaju u samom centru kosmosa kako bi bila pod to veom kontrolom i dobijala to veu pomo u razvoju. Ova bia, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo razvoja priblino ovekovom. Ona su se postepeno irila od centra prema periferiji, ali je njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna iva bia na polovini prenika kosmosa, nivo razvoja oveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila razvijenija materijalna iva bia koja su oko 80% veka kosmosa ne samo prestigla nivo razvoja oveka, nego i dostigla nivo zajednike svesti, a oko 90% veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najvii nivo za materijalna iva bia. Tih 10%, od tog vremena pa do danas je praktino beskonano dugo vreme. To znai da u ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, ve beskonano dugo vreme postoje materijalna iva bia sa do sada najviim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj oveka na Zemlji ne traje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa duinom razvoja. Materijalna iva bia su uglavnom nastanjena na planetama u ivotnim uslovima koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veliini ih ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. ivotni vek im je od jednog trena pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kree od nikakve, pa do vrlo visoke, sa zajednikom svesti. Neke od tih civilizacija premauju inteligenciju vie od polovine rasa nematerijalnih bia. Broj jedinki u okviru rasa se kree od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najblia visoko razvijena civilizacija zove se Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus. Materijalna iva bia su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni ivotnih uslova, to je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude vee od jednog metra kako bi oko njega bilo mogue formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji razvoj. Me utim, tela vea od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj. Sva materijalna bia u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove energije, ali su se ona pod razliitih ivotnim uslovima na svojim planetama i ostalim stanitima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle praktino beskonano

vremena, te razlike postale tako velike da neka iva bia sa razliitih regiona kosmosa, nemaju nikakve slinosti. To isto, samo u malom, postoji i u ivom svetu planete Zemlje s tim to su razlike u kosmosu enormno vee.

Glava II NASTANAK PLANETE ZEMLJE I IVOG SVETA NA NJOJ KAKO JE POSTALA PLANETA ZEMLJA? U nauci postoji vie hipoteza o nastanku Zemlje, ali nijedna od njih nije tana. Samo je jedna osoba, koja se prosvetlila, pre 32.000 godina u Australiji, spoznala prirodu nastanka planete Zemlje. Tada pismenosti nije bilo, niti je bilo savremenika kojima je mogao preneti to svoje znanje, pa je ono sa njim otilo u grob. Zemlja je nastala tako to su se na neku esticu u svemiru, koja se nala u jednom prostoru prepunom kosmike praine, poele da lepe nove; ta nova, vea masa postala je privlanija za okolne estice, pa su i one nastavile da se lepe, tako je rasla i dalje privlaila nove estice praine. To je trajalo oko 300 miliona godina i Zemlja je, na taj nain, narasla na jednu desetinu od svog dananjeg prenika. Onda je prolaskom velike komete kroz taj oblak praine bila povuena i ukljuena u kometu, kao sastavni deo njenog repa. U repu komete njena masa je narasla do jedne estine dananjeg prenika Zemlje, na isti nain kao u oblaku praine. Zatim je, zbog svoje poveane teine, postepeno zaostajala za kometom, a onda pod uticajem jednog veeg nebeskog tela polako skrenula sa pravca komete, nosei sa sobom jedan deo repa komete. Taj gornji sloj, dobijen od komete, bio je usijan, dok je unutranjost bila dosta hladna. Potom je uplovila u more meteora sa kojima je zajedno plovila 400 miliona godina. U tom periodu dostigla je 95% sadanjeg prenika zbog pada meteora privuenih njenom gravitacijom. Usled poveane teine i privuena nekim drugim nebeskim telima, postepeno naputa more meteora i usmerava se u pravcu kojim plovi desetak miliona godina. Na tom putu prolazi blizu Sunca, biva privuena njegovom masom i samo zahvaljuui veikoj brzini kojom se kretala nije se sudarila sa njim, ve je, prolazei veoma blizu njega, privukla odre eni deo usijanih gasova koji su je obavili. Ona konano biva zarobljena Sunevom gravitacijom, pa zbog toga pravi veliku elipsu, vraajui se ponovo pored Sunca posle 200 godina. Zatim ta elipsa postaje sve manja, da bi se konano u poslednjih 40 miliona godina ustalila na ovom nivou na kome je sada. Ukupan boravak Zemlje u Sunevom sistemu je milijardu i osamsto miliona godina. Prenik Zemlje, od izlaska iz mora meteora do danas, narastao je dodatnim prilivom materijala samo za jedan procenat. Ali je zbog irenja centralnog jezgra, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljanjeg sloja, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljanjeg sloja, dolo do poveanja prenika za tri do etiri procenta. Sloj Zemlje nastao u moru meteora, koji se nalazi na dubini od 100 do 400 km ispod povrine, prepun je upljina u

koje se neprekidno uvlai istopljeni materijal iz sredita. Obruavanje i menjanje tih velikih upljina dovodi do pojave zemljotresa i vulkana. To je istorijat nastanka planete Zemlje. POJAVA IVOTA NA ZEMLJI Duhovne energije imaju jednu izuzetnu mogunost koja se sastoji u tome da mogu po svojoj elji da stvore odre ene ivotne oblike, bilo da se radi o nekoj prelaznoj formi izme u materije, energije i ivog bia ili o ivim biima u onom smislu kako su ona ljudima poznata. To se, naravno ne odnosi na sve energije, nego, pre svega na etiri globalne energije, a od njih svakako ekstremne mogunosti u odnosu na ostale, imaju energija Hrista i energija Svetog duha. Stvaranje ivih bia ima izuzetno dugu istoriju, jo od prve treine veka kosmosa i obuhvata stvaranje praktino beskonanog broja razliitih materijalnih i nematerijalnih ivih bia. Ako se usmerimo samo na materijalna iva bia, onda istorija njihovog nastanka izgleda ovako: Kao to smo ve rekli, prvo materijalno ivo bie, beskonano sitno, neuporedivo jednostavnije od virusa, nastalo je kao potreba da Hristova energija zatiti od raspadanja povrinske stene na jednoj planeti, tako to e izumrli ostaci ovih sitnih ivih bia prekriti povrinu planete i na taj nain zaustaviti raspadanje povrinskih stena. Zatim je Hristova energija nastavila da stvara bia koja su bila korisna u nekom procesu u kosmosu, kao zatita ili pomo pri nekoj pojavi kojih je u kosmosu bezbroj. Postepeno su se ova iva bia irila po kosmosu. Uslovi ivota su ih donekle menjali, ime su stvarali nove podvrste, granali se, usavravali. Oni koji nisu bili uskla eni sa okolinom nestajali su, prestali da postoje. ta se deavalo na planeti Zemlji koja ljude najvie interesuje? Hristova energija je na planeti Zemlji stvorila veliki broj ivih bia od kojih jedna treina postoji u slinom obliku i na nekim drugim planetama i stanitima ivih bia, pa ih je ona odatle i prenela na Zemlju. Drugaiji ivotni uslovi na Zemlji doveli su do znaajnih promena na ovim biima, tako da ona, osim neke gra e organizma i specifinih osobina, gotovo da nemaju vie nikakve slinosti sa svojom vrstom u kosmosu. Dve treine su, ipak bia koja su morala biti svorena u skladu sa specifinim uslovima planete Zemlje, jer nisu mogla biti iskoriena gotova iva bia sa drugih planeta. To znai da je Hristova energija stvarala jednu po jednu vrstu ivih bia na planeti Zemlji i da Darvinova teorija nije tana u onom smislu da su sva bia nastala od nekih osnovnih, ravajuih se i menjajui se sve do dananjeg dana. Naprotiv, veliki broj bia, stvoren je gotov, s tim to su se ona usled promena ivotnih uslova postepeno menjala, pa je usled tih promena dolo do ravi i stvaranja podvrsta ili cele vrste u potpunosti gasila. estito je Hritova energija stvarala mutacije, nagle promene u strukturi pojedinih vrsta, pokuavajui da ih unapredi ili odri, posle nekih promena okoline koje su pretile da ih potpuno unite. Kako je istorija ivih bia na planeti Zemlji vrlo dugo, nauka nije u stanju da ove elemente proveri do detalja, ali su najnovija istraivanja ve ukazala na to da se neke vrste nisu menjale, za razliku od Darvinovih pretpostavki. Duhovne energije, pre svega Hristova energija, nisu zavrile svoj rad na Zemlji. One i dalje svakih pedesetak do sto godina stvaraju neku novu bakteriju ili

mikroorganizam, a povremeno svakih nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada godina, savrenija iva bia bogatei tako ivi svet na Zemlji u pogledu broja, nivoa razvoja i raznovrsnosti ivih bia. Znai da je mogue da Hristova energija i u nae vreme stvori neka iva bia koja bi bila na relativno visokom nivou razvoja, ali bi ona dalje nastavila da se razvijaju prilago avajui se okolini i borei se za svoje mesto me u ivim biima iz svoje okoline. To znai da je stvaranje ivih bia proces koji na planeti ne prestaje i nikad nee prestati i stoga ne treba ljude da udi to e u nekim sluajevima i u nekom vremenu doi do zakljuka da su pronali neku novu vrstu koju do tada niko nije primetio, smatrajui da je ona bila dovoljno spretna da se krije od pogleda ljudi, to e u nekim sluajevima biti pogreno i predstavljae nastanak nove vrste koja e poeti da se probija u cilju svog razvoja, tog opteg principa u kosmosu. Stoga je i sama ideja o nastanku oveka od ovekolikog majmuna povrna, jer je stvoren jedan zajedniki predak oveka i majmuna, odnosno primata, a zatim je dolo do ravanja u razvoju: u jednom pravcu su poeli da se razvijaju majmuni, u drugom druga vrsta majmuna, u treem praovek, u etvrtom opet neka vrsta majmuna. Starost oveka koji se odvojio i postao posebna vrsta iznosi negde oko 3,5 miliona godina, dok je predak oveka i majmuna nastao pre oko 5 miliona godina. Dakle, posle milion i po godina zajednikog pretka dolo je do ravi, do razvoja vrsta koje su se znaajno razlikovale i koje su se uglavnom do danas i odrale. Naravno, razvoj oveka sve do kontakta sa svetleimtelom iao je istim, sporim tempom, kao i kod drugih ivotinja, s tim to je ovek, za razliku od majmuna predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane zajednikog pretka od ostalih grana koje predstavljaju dananji majmuni. Sada postoje jasnije ko je u pravu: pristalice kreacionistike teorije ili Darvinisti. Delom su i jedni i drugi u pravu, a delom gree! Darvin nije bio u pravu, jer sva iva bia nisu nastala od jednog pra pra pretka, nego je Hristova energija stvorila ogroman broj originalnih ivih bia. Kreacionisti nisu u pravu kad kau da su sva bia koje je Bog stvorio, osim vrlo retkih sluajeva, ostala do danas neizmenjena. Istovremeno, Darvin je u pravu da je, usled promene ivotnih uslova dolo do promene ivih bia, jer se to u veini sluajeva i desilo. Kreacionisti su u pravu kad kau da je sva originalna iva bia Bog stvorio. RAZVOJ IVOTINJA I BILJAKA NA ZEMLJI Hristova energija koja brine o razvoju ivog sveta u kosmosu je vrlo brzo posle sputanja temperature na nekih stotinak stepeni na povrini Zemlje, prenela prve bakterije i viruse sa nekih drugih planeta, gde su postojali slini uslovi. Ovi prvi naseljenici planete Zemlje su se vrlo brzo razmnoili, a velike povrine jo vrelih stena, prekrile su se naslagama izumrlih bakterija. Posle nekoliko miliona godina, Hristova energija je na Zemlju donela veliki broj novih bakterija i neto virusa, kako bi se ivi svet kompletirao i dopunio na jo uvek vreloj povrini zemlje koja nije silazila ispod 90 stepeni Celzijusa.

Nekih 30 miliona godina kasnije, temperatura je sila na priblino 70 stepeni Celzijusa, to je omoguilo razvoj i razmnoavanje novih jednoelijskih organizama, tako e dopremljenih sa okolnih najbliih planeta koje su imale sline uslove. Tek 30 miliona goina kasnije kada je dolo stvaranje vruih mora od kondenzovane vodene pare, Hristova energija je u njih naselila nove bakterije i prvi put prenela vieelijske organizme, sline onima koje danas nazivamo praivotinjama. Vrlo brzo posle toga, kada je temperatura u plitkim morima pala na 45 stepeni, Hristova energija je prvi put donela jednu vrstu ribice i biljke koje su rasle na dnu plitkih mora. Nedugo potom, u razmaku od 3-4 miliona godina, s obzirom da su se temperatura i okolnosti na Zemlji postepeno stabilizovali, Hristova energija je stvorila prvu ivotinju specijalno za planetu Zemlju. To je bila jedna vrsta rakia, kojima slini postoje i na drugim planetama, ali ih je Hristova energija prilagodila posebnim uslovima plitkih mora na Zemlji. Zatim je dolo do prenoenja veeg broja biljnih vrsta za ivot u moru, uz samu morsku obalu, gde je tlo bilo vlano. Te biljke su, me utim poele da se postepeno ire, udaljavajui se polako od obale, jer su uspostave kontakte preko povrinskih korenova sa onima uz obalu. Na taj nain su se napajale vodom i sve vie udaljavale od morske obale. Kasnije su te biljke uspele da se do te mere prilagode vlanom podneblju da su presecale korenove s kojima su bile u vezi sa vodom i nastavljale da ive samostalno na suvom. To su prve biljke na suvom tlu koje su se na Zemlji razvile. Prve ivotinje koje su se pojavile na suvom, prenete su sa nekih drugih planeta. To su bile bube koje su se hranile biljkama koje jo nisu bile u dovoljnoj meri rasprostranjene po relativno vlanom tlu planete. Sledea etapa u razvoju sadrala je vei broj razliitih biljaka, koje su prenete na planetu i koje su se, za kratko vreme u povoljnim uslovima vlanog tla i atmosfere izuzetno razmnoile. Njihovi ostaci predstavljaju prve slojeve zemlje koja je plodna i iji je sloj, debljine nekoliko santimetara bio dovoljan za razvoj drugih sloenijih biljaka i malih bunia, ime je biljni svet u znatnoj meri poboljao svoju strukturu i svoj sadraj koji je sainjavalo nekoliko stotina razliitih vrsta. Za to vreme u more je preneto desetak razliitih vrsta riba sa drugih planeta, jo par rakia, crva i drugih votinjica, sa ili bez ljuture i bez kime. Tek desetak miliona godina kasnije pojavile su se prve ivotinje koje su tako e bile prenete sa drugih planeta, me u kojima su na kopnu bile najsavrenije ivotinje sline mievima koje su se hranile biljnom hranom i nosile jaja. Do danas se nijedna od tih ivotinja na moru i kopnu nije odrala. Postepeno sa promenom klime i ivotnih uslova one su izumirale. Hristova energija je u skladu sa uslovima ivota prenosila nove biljke i ivotinjske vrste i sobzirom na usporenije promene klime na Zemlji poela sve vie da ukljuuje nove tipove biljaka i ivotinja koje su stvorene samo za planetu Zemlju, potpuno prilago ene njenim uslovima.

Glava III OVEK

POJAVA I RAZVOJ OVEKA Predak oveka i svih primata, stvoren je od strane Hristove energije pre oko 5 miliona godina. Tada je zamisao Hristove energije bila da na Zemlji stvori jedno bie veih intelektualnih mogunosti od ostalih koji su na Zemlji stvoreni, ne uraunavajui tu delfine koji su kao razvijenija vrsta doneti na Zemlju. Me utim, razvoj ovog ovekolikog pretka je iao krivudavom linijom, poeo je da se razvija u pravcu 2-3 grupe majmuna iji razvoj nije obeavao neki znaajniji napredak. Stoga je Hristova energija od preostalih primeraka pretka oveka, koji se jo nisu poeli razvijati u pravcu nekih od majmuna, uradila jednu genetsku izmenu koja je ove primerke trebalo da okrene u pravcu znatno veeg razvoja inteligencije. To je dalo pozitivne rezultate tako da su bia poela da se pravilnije razvijaju uz pojaani razvoj inteligencije i kreativnosti, to je ohrabrilo Hristovu energiju da dalje podrava i pomae na jedan blagi nain razvoj ovih bia. Me utim, zbog promene klime i drugih uslova ivota veliki broj ovih predaka ljudi prestao je da postoji ili se degenerisao u bia slina precima majmuna, tako da je samo mali broj ljudi ostao na putu koji mu je bio zacrtan. To je, pak primoralo Hristovu energiju da o toj maloj grupi ljudskih predaka vodi mnogo vie rauna kako se vrsta ne bi ugasila. Najsigurniji nain bio je nastavljanje sa mutacijama neophodnih za vraanje ljudi na pravi put razvoja, onaj koji je zamiljen od strane Hristove energije. Tokom ljudske istorije bilo je vie ovih mutacija od kojih su dve najvanije. Jedna od njih je nastala zbog odstupanja pretka oveka od predvi enog razvoja u smislu iskljuivog ivota na drvetu ime bi se u znatnoj meri smanjile razvojne mogunosti oveka, jer bi ivot na drvetu ograniavao, spreavao, onemoguavao onaj pravac koji je bio zamiljen. Stoga je, da bi zaustavila ovaj nepoeljni pravac razvoja, Hristova energija izvrila neke izmene u genima ljudi tako to su oni dobili razvijenije zadnje noge od prednjih, to je u znatnoj meri ometalo penjanje, a olakavalo kretanje po tlu. Pored toga, izvrena je genetska promena u izboru vrste hrane, tako da je ovek poeo da vie eli korenje, bubice, sitne ivotinje, nego hranu koja raste na drveu. To je, ve posle nekoliko generacija ljudi koji su doiveli ove genetske promene dovelo do orijentacije na ivot na zemlji, umesto dotadanjeg na drvetu. Druga najvea promena uinjena je mnogo kasnije, a posle nje su se pojavile samo jo dve sitnije izmene, kao poslednje koje je ovek pretrpeo. Ona se odnosila na nain razmiljala ljudi, tako to su izvrene korekture u auri oveka, pri emu je aura osposobljena da prima neke informacije za koje dotle nije bila sposobna, a koje su omoguavale mnogo vea saznanja beloj bioenergiji pruajui joj ansu da bolje razmilja, pravi bolje zakljuke i da na taj nain ovek postane inteligentniji i kreativniji. Poslednja od ovih mutacija izvrana je pre nekoliko stotina hiljada godina.

* * * Zatieni oinskom panjom Hristove energije, ljudski preci su se postepeno i sigurno razvijali, stigavi pre 144.000 godina na jedan relativno visok nivo razvoja, to je omoguavalo da ljudska vrsta u e u konkurenciju sa divljom svinjom i delfinom za izbor za odgajanje jedne generacije svetleih tela. Mnogi e biti zau eni injenicom da se divlja svinja nala u ovom uem izboru. Me utim, potrebno je znati da divlja svinja nije nastala na tlu planete Zemlje, nego je kao gotova vrsta doneta na planetu, ali se opstepeno poela ravati, stvarajui veliki broj podvrsta, ija inteligencija nije napredovala. Naprotiv, kod mnogih je dolo do degeneracije. Divlja svinja je pre 144.000 godina predstavljala dalekog potomka vrste koja je doneta na planetu, koja je bila jedini ogranak ija je inteligencija postepeno napredovala. Tako se predak dananjeg oveka naao u konkurenciji izme u dva doljaka na planeti ija je inteligencija na drugim prostorima ve doivela relativno visoki nivo razvoja. To je upravo bio jedan od osnovnih razloga zato je Hristova energija odabrala ljudsku vrstu za nosioca razvoja svetleih tela, jer je ona potekla i stvorena na planeti Zemlji i razvijala se od samog poetka pod uslovima koji postoje na planeti, pa je zbog toga predstavljala u startu najpogodnijeg nosioca, s tim to su, naravno uslovi i nain ivota praljudi, kao i problemi koje su reavali svakog dana predstavljali pravu blagodet koja e omoguiti brzi razvoj svetleih tela. Taj, konani izbor ljudske rase zacrtao je njen vrtoglavi razvoj koji je, naravno u poetku bio jedva primetan, da bi ubrzanje postepeno postojalo sve vee. To je, dakle kompletna pria o razvoju oveka od bia koje je stvorila Hristova energija specijalno za planetu Zemlju, pa sve do danas. SVETLEE TELO Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje razliitih energija iji je cilj odre eno delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa. Postoje, me utim, odstupanja od normalnog ponaanja energija u kosmosu koja su, zbog neizmernih dimenzija i sadraja kosmosa, mogua. Da ta odstupanja od normalnog ponaanja ne bi otila suvie daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno odravalo. Energije da bi bile u mogunosti da vre korekture svih odstupanja u kosmosu, moraju zadovoljiti odre ene kriterijume: 1. moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da je druge energije ne mogu ni na koji nain izmeniti; 2. njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji prona u optimalno reenje; 3. njihov vek mora biti veit. U prirodi takva energija ne postoji, niti je moe proizvesti Jedinstveno polje. Ona mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbe uje uz iva bia koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija zaduena za sva iva bia

u kosmosu, ona emituje embrione buduih svetleih tela koji se kae za aure nejperspektivnijih ivih bia na pojedinim planetama. Da bi se od embriona dolo do zrelog svetleeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa ivim biima, provedu vie hiljada godina, a da bi veina svetleih tela vezanih za odredjena iva bia sazrela, potrebno je da pro e izmedju 150 i 200 hiljada godina. Tako veliki broj zrelih svetleih tela predstavlja kritinu masu koja je dovoljna da pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost i ire, svuda gde je njihova pomo neophodna. Posle dugog vremena provedenog u korekcijama greaka u svemiru, zrela svetlea tela se utapaju u Jedinstveno polje gde veito ive, do kraja kosmosa.

Odabrana je ljudska rasa Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj VELIKI CILJ. U vrlo otroj konkurenciji, sa delfinom i divljom svinjom, ovek je postao nosilac ovog plemenitog procesa. Od tada do danas svetlea tela su aktivirala proces kreativnosti i razvoj inteligencije kod ljudi, a njihovo kreativno ponaanje omoguavalo je razvoj svetleeg tela, od embriona do konanog stadijuma zrelog svetleeg tela. Na taj nain su svetlea tela, pratei ivot jednog oveka, postigla odre eni razvoj. Posle smrti te osobe svetlea tela su preuzimala sledei ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog ivota napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u toku svog ivota toliko unaprede razvoj svog svetleeg tela da ono dostigne nivo koji je samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobije izuzetne stvaralake, mentalne, paranormalne i fizike mogunosti koje ne moe imati obian ovek. Ukoliko te nove kreativne mogunosti, prosvetljena osoba iskoristi za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do punog sazrevanja njenog svetleeg tela. Istovremeno sa sazrevanjem svetleeg tela, koje je pratilo ivote nekoliko stotina ljudskih generacija, sazreva i drugo svetlee telo nastalo iz utog jezgra te osobe, kao posledica njenog izuzetnog razvoja tokom ivota. Posle sazrevanja oba svetlea tela prosvetljena osoba moe regulisati duinu svog ivota kako bi mogla da realizuje sve programe koje je zamislila u cilju pomoi ljudske civilizacije. Po zavretku njenog biolokog ivota, oba svetlea tela odlaze na mesta moi na kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela svetlea tela. Razlika izme u prvog i drugog svetleeg tela jeste u tome to je prvo nastalo iz iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, pratei stotine ljudskih ivota, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja ono ima sva ynanja univerzuma, pa mu vie nije potrebno da prati ljudske ivote i ono vie ne preuzima nove ljudske embrione. Drugo svetlee telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe u njenom ivotu, ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali istovremeno je svest ili dua te osobe. Posle njene bioloke smrti svest dalje nastavlja da razmilja. Njena svest ili dua nastavlja da ivi bez fizikog tela, u obliku energije iz koje se sastoji zrelo svetlee telo.

PROSVETLJENJE Za oveka ne postoji nijedan vei ivotni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne moe meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje moe postii svaki ovek, ali e to lake ostvariti osoba ije je svetlee telo vie razvijeno. Tri osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su: posveenje nekoj humanoj ideji, postizanje savrenog funkcionisanja nervnog sistema i dostizanje vrhunskih paranormalnih moi. Kada se to dotigne, aura tih osoba postaje savreno ista. ovek ne mora biti svestan postojanja ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih vrsta, naunici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se, a da nisu ni znali da tako neto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima i delima tokom ivota doveli svoju auru u isto stanje, to predstavlja uslov za preosvetljenje. Prosvetljene osobe doivljavaju vrlo znaajne promene: U fizikom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, oni se podmla uju na nivo koji su imali sa 35 godina, hronine bolesti nestaju, neumorni su, san im traje samo 2 do 3 sata. U psihikom pogledu dolazi do smirenog i blaenog stanja. U pogledu paranormalnih moi promene su najvee. Prosvetljeni jasno vide prolost i budunost, itaju misli, vide na daljinu itd. U pogled normalnih mogunosti ne postoje stvari koji oni ne shvataju poev od savrenog poznavanja ljudskog organizma i psihe, reavanja ekonomskih problema, i nain za obezbe enje mira u svetu. Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novosteene mogunosti i pomogne razvoj ljudske civilizacije, iji je krajnji cilj da to vei broj ljudi krene putem Stvaraoca. MESTA MOI Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetleih tela sa aurama praistorijskih ljudi, uspelo je da sazri tridesetak svetleih tela. Ona su se sakupila i formirala prvo mesto moi, u vazduhu, iznad tga koji se nalazio izme u koliba u seocetu praistorijskih ljudi koji su im se uinili najperspektivnijim. To je bilo na mestu koje se danas zove Dajpur (2 miliona stanovika) na 250 km juno od Nju Delhija. To je prvo mesto moi i ono se odralo do danas. Ono je ujedno i najsnanije mesto moi na Zemlji. Mesto moi je obino hram ili ostatak hrama, gde je nekada zapoeo razvoj neke od starih civilizacija, kao to su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Junoj Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu, Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u Grkoj, Aja Sofija u Istambulu, Zid plaa u Jerusalimu, tri velike piramide kod Kaira: Keopsova, Kefrenova i Mikerina, neki budistiki i Hindu hramovi i mnogi drugi. Sadraj mesta moi su zrela svetlea tela koja lebde u vazduhu na nekoliko stotina metara visine, okupljena kao u grozdu, neprekidno se kreui. Ima ih od tridesetak, pa do 772 koliko sadri mesto moi Dajpur. Snaga mesta moi uglavnom zavisi od broja zrelih svetleih tela i civilizacije od koje potiu.

Uloga zrelih svetleih tela na mestima moi je da pri poseti ovim mestima, osobe ije svetlee telo relativno razvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog fonda znanja. To postiu tako to pri u svetleem telu posetioca, koje uvek ide sa njim i ne moe se od njega udaljiti vie od 300 m, i promu se sa njim. To izgleda onima koji to mogu da vide kao kad bi dve lopte magle prole jedna kroz drugu i razdvojile se. Koliko e se zrelih proeti sa svetleim telom posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa funkcionalnosti nervnog sistema posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem lo, kao posledica stresova i negativnih misli, nee ni sa jednim, dok se vrlo razvijena proimaju sa svima na mestu moi. Posetioevo svetlee telo koristi preuzeto znanje da kasnije aktivira kreativnost svog oveka i daje mu nove ideje. Mnoga mesta moi su danas ili arheoloka nalazita ili ivi hramovi koje poseuje veliki broj ljudi, a da niko od njih nije ni svestan da je doao na mesto moi. Tek svaki desetohiljaditi posetilac mesta moi ima sreu da njegovo svetlee telo doivi proimanje sa zrelim, svi ostali nemaju tu mogunost, jer im aura nije dovoljno ista, odnosno nervni sistem loe funkcionie, ili im je svetlee telo slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju koristi od ove posete, jer su stupili u kontakt sa energetskim poljima koja postoje na svim mestima moi. Mesta moi su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno vanu ulogu, jer su civilizacije raynih naroda poinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada su boravile na mestima moi. Neka mesta moi su tokom istorije omoguila, jedno za drugim razvoj dve i vie civilizaija. Zbog toga se moe sa pravom tvrditi da su mesta moi tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije. Sva mesta moi na Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju, a sa njima i sa svim mestima moi u kosmosu gde imaju slinu namenu kao na Zemlji. Osobe ija su svetlea tela doivela proimanja na mestima moi imae od toga velike koristi. Ali njih je tek 1 prema 10.000. ta se deava sa ogromnom veinom posetilaca mesta moi? Oni, tako e imaju velike koristi, jer su tokom posete proveli sat ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloenje, smirenje, neka vrsta tihe sree, poboljanje zdravstvenog stanja, poveanje kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih ivotnih problema i lake nalaenje reenja. ODVAJANJE OD PRIRODE injenica je da ovek nikada nije bio na takvom nivou opteg razvoja kao to je danas. To naravno ne znai da je taj razvoj dovoljan, da je on u svim oblicima zadovoljavajui. Naprotiv, postoji veliki broj negativnosti u ostvarenom razvoju koje zahtevaju da se isprave i izmene u skladu sa voljom Stvaraoca. Jedina stvar u kojoj je ovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao jeste kontakt sa duhovnim energijama, odnosno kontakt sa prirodom. ovek je postepeno, korak po korak gubio kontakt sa prirodom, istim tempom kojim je osvajao neke mogunosti, prisvajao ih kao to je vatra, gajenje ivotinja, zemljoradnja, pronalazak metala i njihova primena, izgradnja kua, pismenost, stvaranje maina, poetak korienja nekih energija. Kada je dolo do pronalaska, odnosno do korienja vatre za grejanje i zatitu ivotinja, a zatim prvo za peenje, pa zatim za kuvanje hrane, ovek je

dobio sigurnost koju do tada nikada nije imao: da se zatiti od hladnoe i ivotnja i da moe omekati hranu koju jede. Svaki od sledeih koraka u napredovanju znaio je odustajanje od jednog dela veza sa prirodom, njihovo postepeno gaenje, pri emu ovek postaje sve sigurniji, sve samouvereniji. Kontakt sa prirodom predstavljao je, ustvari potpunu otvorenost due i svesti oveka prema duhovnim energijama, ije je delovanje doivljavao, ijih se usmerenja pridravao, sve do momenta kad je njihovo delovanje poelo da dolazi u suprotnost sa nekim njegovim osvojenim, steenim, smiljenim beneficijama. Tada je on zapoeo da izbegava ova uputstva koja su dolazila od duhovnih energija, kojih on naravno nije bio svestan, ali ih je doivljavao na dosta jasan nain. Njegovi kontakti sa svetleim telom zapoeti pre 144.000 godina, tako e su doiveli promene, to znai da su i oni, u poetku snani i jasni saveti i usmerenja, ije poreklo, naravno nije mogao da dokui, ali je bio svestan informacija i preporuka koje je dobijao i on ih se u poetku, dobrim delom pridravao da bi, tako e sa osvajanjem prirode poeo da se osamostaljuje svaki put kad bi usmerenje svetleeg tela, na neki nain moglo da umanji osvojene darove prirode. Posebno je to delovanje svetleeg tela bilo sputavano, otklanjano polusvesnim naporima naih predaka, kad je u pitanju bio odnos sa drugim ljudima, maltretiranje dugih ljudi, zarobljenika. Tada su nai preci, dobrim delom potiskivali ono to su dobijali od svetleeg tela i dozvoljavali da se njihov bes, mrnja, kao proizvod straha od neprijatelja razbukte u punoj meri, pri emu je rezultat bio kanjavanje i ubijanje neprijatelja, posebno zarobljenika. Taj proces se dalje, razvojem civilizacije, sve vie razvijao, a taj otpor dosta janim signalima svetleeg tela postao sve jai, pa je ovek poeo da ih ignorie, da ih preutkuje, prelazi preko njih svaki put kad mu to nije odgovaralo. Na taj nain je poeo da se postepeno, tokom hiljada godina gasi uticaj svetleeg tela, jer je ovek stvorio odbrambene sisteme koji su u poetku sputavali, uklanjali, ponitavali ona uputstva svetleeg tela koja su bila u najveem raskoraku sa stavom naih predaka, da bi kasnije taj sistem poeo da se primenjuje na sve blae i blae razlike u stavovima izme u svetleeg tela i te osobe. Postepeno, za ove 144.000 godina ovek se izuzetno snano odvojio od prirode, obezbedio sredstva za ivot koja stvara na jedan ustaljen, sistematski nain, bez velikog upliva prirode na to, stvorio samouverenje, sigurnost, oseaj da je nezavisan i da niko ne moe, niti treba da utie na njega. To predstavlja vrlo visok stepen onih promena koje su zapoele jo pre vie od sto hiljada godina, tako da se moe rei da je dananji ovek potpuno odvojen od prirode, odnosno duhovnih energija, jer je tokom ovog perioda razvoja uspeo da potisne, ignorie, preutkuje sve pozitivne uticaje koji su dolazili do njegove svesti. Iz generacije u generaciju taj znaaj koji je svetlee telo imalo za nae pretke sve se vie gubio u skladu sa osamostaljenjem ljudi i odvajanjem od prirode, kao i sve veim odstupanjima izme u onoga to je svetlee telo upuivalo ljudima i onoga to su ljudi stvarno radili. Stoga je dananje stanje odvojenosti, otu enosti, nemogunosti obinog oveka da dobije informacije od svetleeg tela koje bi mu bile vrlo korisne, posledica negativnih elemenata razvoja ljudske civilizacije, u tom smislu su se ljudi osvajajui deo po deo prirode poeli s jedne strane da se oseaju sigurno, bezbedno, a s druge strane uputstva

koja su dobijali od svetleeg tela bila su sve ee u suprotnosti s onim to su ljudi radili ili mislili, pa su stoga sve vie ignorisali informacije koje su od svetleeg tela dobijali. Sa gubljenjem ovog kontakta sa svetleim telom igubila su se, na samo ona uputstva koja su bila u suprotnosti mislima i delima ljudi, nego i ono to je najvanije: nestala su sva uputstva me u kojima je bilo izuzetno korisnih koja bi usmeravala ljudski razvoj da ide pravilnim putem, ime bi se on znatno ubrzao i omoguio ljudima da ive mnogo lake, mnogo komfornije, mnogo bezbednije. To znai da su ljudi, odbojno reagujui na savete i uputstva svetleeg tela koji su bili u suprotnosti sa nekim njihovim stavovima i mislima, prekinuli komunikaciju koja je sadrala i druge informacije koje su bile pozitivne, koje bi ljudi prihvatili i koje bi omoguile mnogo bri i pravilniji razvoj ljudske civilizacije. Slobodna volja se, u sluaju ljudske rase pokazala kao dvosekli ma, jer je pored punog razmaha mate, procvata razmiljanja i njegove slobode istovremeno stvorila, isto ljudsku reakciju na ono to im ne odgovara, na ono to je suprotno od onog to oni rade i misle. Teda je ljudska svest pronala mehanizam da ove savete jednostavno igorie, zaobilazi, neutralie, potiskuje, u prvo vreme privremeno, do daljnjeg, da bi kasnije to odbijanje postalo sve dugotrajnije, dok na kraju ne bi postalo definitivno jo u samom startu, pri saznanju ovih informacija. Ignorisanje onoga to svetlee telo ukazuje i savetuje postepeno je dostiglo takav nivo da je dolo do potpunog prekida komunikacije izme u oveka i svetleeg tela. To se desilo pre oko 30.000 godina, a samo retki pojedinci su nastavili ove kontakte do pre, priblino 10.000 godina. Od tada niko od normalnih ljudi, osim ako se nisu bavili duhovnou, ne moe da kontaktira sa sveteim telom. Me utim, osobe koje su prihvatale ovaj kontakt, jo od vremena kada su ga svi ljudi imali, pa postepeno kroz istoriju ljudske civilizacije, kada su obini ljudi sve vie gubili kontakt, a retki pojedinci ga zadravali, negovali, odravali, izvravali sve to je svetlee telo savetovalo, sauvale su svoju auru potpuno istu, neki od njih su se prosvetlili, a priblino svaki peti od njih je uspeo da mu sazre svetlee telo. Naalost, svega 7.000 ljudi je do sad to uspelo i zbog toga na mestima moi postoji 14.000 zrelih svetleih tela, od svakog oveka po dva. Danas se mogu nabrojati na prste jedne ruke prosvetljene osobe od kojih veina ivi povueno, bez znanja okoline, bez kontakta sa javnou, pri emu svaki od njih ima neku svoju misiju koju realizuje, a koja je manje ili vie korisna za razvoj celokupnog oveanstva. Naalost, niko od ovih ljudi nije zainteresovan za optu, neogranienu pomo svim ljudima sveta, nego svako od njih ima neku oblast za koju ima najvie afiniteta kojom iskljuivo eli da se bavi do kraja svog ivota na zemlji, pri emu svi oni, na ovaj ili onaj nain pomau razvoj ljudske civilizacije. NASTANAK NEGATIVNIH MISLI Jedna divna istina kae: ovek nikada nee biti potpuno slobodan, dok ima svoje negativne misli! I zaista, one mu blokiraju slobodu duha, tela, kretanja, razmiljanja, ometaju mu kreativnost, inteligenciju, zdravlje. One su oklop koji okruuje telo i, to ih je vie, one ga sve vie steu, ograniavaju, smanjuju njegovu slobodu.

Mi smo govorili o tome kako je ovek zapoeo da izbegava, ignorie, preutkuje, potiskuje uputstva koja je dobija od svetleeg tela, kada su ona bila u suprotnosti sa njegovim delima ili mislima koje su mu vie odgovarale. Na taj nain je dolo do postepenog, sve slabijeg kontakta sa svetleim telom, jer ga je ovek namerno potiskivao, ignorisao, sve dok se ovaj kontakt nije ugasio u potpunosti, pa dananji ovek nije u stanju da primi svesno nijednu informaciju od svetleeg tela. ta je sa negativnim mislima i kako su se one razvijale? Negativne misli su one misli za koje kaemo da odstupaju od puta ili volje Stvaraoca. To su, dakle pogrene misli me u koje spadaju mrnja, zavist, borba za vlast, nezadovoljstvo, briga, alost i strah. Njihovo tetno dejstvo po oveka je ogromno i ogleda se u tome to one prouzrokuju preko 80% svih hroninih organskih i psihikih bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog sistema, smanjenju kreativnosti, inteligencije, duhovnosti i humanosti. Sve dok je kontakt sa svetleim telom bio dobar, ono je kritikovalo ljudske negativne misli, opominjalo, usmeravalo na njihovo uklanjanje. Zbog toga ih je bilo malo i ljudsko miljenje je bilo uskla eno sa voljom Stvaraoca. Me utim, sam proces slabljenja kontakta sa svetleim telom omoguio je stvaranje negativnih misli, jer one nisu bile u dovoljnoj meri kritikovane, nije ukazivano na njihovu tetnost, pogrenost i usmeravanje na pravilan nain miljenja. To znai da je slabljenje kontakta sa svetleim telom koje je ovek izazvao da bi izbegao neka uputstva koja su bila u suprotnosti s onim to je radio i mislio, postepeno otvaralo put sve veem broju negativnih misli koje, zbog slabljenja kontakta nisu vie mogle biti kritikovane niti je vie bilo dovoljno upozorenja za njihovu promenu, odnosno neutralisanje. To je korak po korak poveavalo broj negativnih misli da bi to, kad se uticaj svetleeg tela u smislu direktnih upozorenja preko svesti sveo na minimum, odnosno potpuno ugasio, omoguilo procvat negativnih misli, bez kontrole, bez iijeg upozoravanja, ukazivanja na njihovu pogrenost i tetnost. Zbog toga je broj negativnih misli neometano rastao i svaki ovek ih je stvarao onoliko koliko je eleo. Naalost, u to vreme jo slabana svetlea tela, kod veine ljudi nisu mogla da blokiraju ovaj proces, pa se on irio i na druge osobe, gotovo bez kontrole. To se posebno deavalo u nekim sredinama koje su postajale arita netrpeljivosti (nacionalne, rasne i verske) irei svoj negativan uticaj na ostale okolne narode. Pored toga, jo znaajniju ulogu odigrala je neka vrsta lakoe i nonalantnosti u stvaranju negativnih misli ljudi koja proizilazi iz prirode oveka i koja sadri odre enu dozu nesamokritinosti, pokuaja beanja od obaveza, beanje od krivice i svaljivanja krivice na druge ljude. Taj uzrok je zapravo dominirajui, dok su prethodno nabrojani uzroci bili samo dopuna i pojaanje u razvoju ove ljudske najnegativnije osobine. Zbog toga je ljudska civilizacija i dospela do ovakvog stanja. Naravno, negativne misli i stresovi oteuju auru stvarajui tzv. energetski ele, to kod te osobe dovodi do loijeg protoka bele bioenergije i konano do pojave hroninih bolesti, ak i onih najteih. To je, dakle posledica enormnog razvoja negativnih misli, ne kao kazna, jer tako neto u kosmosu ne postoji, nego kao opomena, kao upozorenje, kao uzrono-posledina veza izme u negativnih misli i stresova s jedne strane i pojave bolesti s druge strane. ak ni ovo upozorenje, poto upozorenja poreko svesti od strane svetleeg tela vie nema, nije bilo dovoljno da ljudi shvate da je bolest posledica negativnih misli i

stresova i da je ako elimo da budemo zdravi, potrebno da imamo samo pozitivne i neutralne misli, to e biti garancija naeg zdravlja. Pored zdravlja to predstavlja i garanciju nae kreativnosti, inteligencije i razvoja duhovnosti. RAZVOJ LJUDSKE ZAJEDNICE Poetak ljudske zajednice datira od pre 111.000 godina. Pre toga, a od poetka kontakta sa iskrom svetleih tela, ljudi su iveli u manjoj ili veoj porodici ili u grupama koje nisu sadravale karakteristike ljudske zajednice. Tek kada je vie porodica poelo da ivi zajedno, zapoeo je razvoj ljudske zajednice. U poetku su one formirane zahvaljujui krvnom srodstvu izme u porodica, ali su se kasnije, dve ili vie porodica udruivale u veu ljudsku zajednicu koja je brojala od 50 do 200 ljudi. U takvoj zajednici, kao i u ljudkoj istoriji pre zajednice, sve je bilo zajedniko, oruje i oru e, ene i deca. Brakovi nisu postojali, ve su ene same odluivale sa kojim e mukarcem iveti i koliko dugo. Ti kontakti su obino bili od nekoliko dana do nekoliko godina, ali nikada ceo ivot. Deca iz takvih odnosa vodila su se po majci, a ne po ocu. Oevi se isu oseali posebno vezanim za tu decu. Deca su rasla zajedno, u velikoj grupi i malo su kontaktirala sa roditeljima. Obuavali su ih lovu i ratnim vetinama znalci koje je odredila cela zajednica. Ljudi su iveli bez mnogo briga, bez straha, bez borbe za vlast, bez zavisti. Hronine bolesti su bile vrlo retke. Patili su od povreda zadobijenih u lovu, od ivotinja ili neprijatelja. Deca su se ra ala dosta lako, pri emu su majke zauzimale stojei poloaj, rairenih nogu, obino uz neko drvo ili etvoronoke. Ni pri ro enju, ni u detinjstvu deca nisu imala gotovo nikakve traume. Branih problema nije bilo; ako se nisu slagali, partneri su se jednostavno razilazili. Borbe za vlast nije bilo, jer je vlast pripadala plemenskom stareini, a njega je nasle ivao, po pravilu, njegov sin. Prve, sistematske negativne emocije poele su da se razvijaju sa stvaranjem institucije braka, do koje je dolo pre oko 98.000 godina. Od tada su deca, nastala u braku, poela da se zadravaju u branoj zajednici i tada su poele da se stvaraju razlike izme u dece. Brane zajednice su, u stvari, egocentrini embrioni u celoj ljudskoj zejednici. Mnogo kasnije, pre oko 60.000 godine, dolo je do stvaranja privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, orujem i oru em, malim parcelama za obradu i stokom, ali to samo me u najrazvijenijim ljudskim zajednicama, dok je velika veina i dalje ivela u branim ili jo nie od brane zajednice. Ipak se moe rei da je od pre 23.000 godina najvei broj ljudskih zajednica preao na privatnu svojinu. Zahvaljujui njoj, dolo je do ubrzanog razvoja pojedinih ljudskih zajednica, jer je privatna svojina, vlasnitvo, podsticalo pojedine ljude na posebna zalaganja i angaovanja, to je dovelo do opteg napretka ljudske zajednice. Ve pre 16.000 godina postojala su vrlo razvijena ljudska drutva na podruju Australije, istone Azije sa ostrvima i centralne Afrike. Ove civilizacije su odgovarale nivou koji su Sumeri imali tek 5.000 godina pre nove ere.

Me utim, najvii nivo civilizacije postigli su pre 14.000 godina stanovnici velikog ostrva, veliine Grenlanda, koje se nalazilo 250 km zapadno od Afrike, a njegov severoistoni deo na mestu gde su sada Kanarska ostrva. To je bila legendarna Atlantida, ija je civilizacija dostigla nivo koji je bio poznat Egiptu tek 2.000 godina pre nove ere. Pre 12.000 godina dolo je do naglog sleganja Zemljine kore, koje je progutalo Atlantidu i sve njene stanovnike u toku samo jedne noi. Ovaj zemljotres nije bio posledica nikakvog udara ili prolaska nebeskih tela pored Zemlje. Ogromni talasi plime, koja se irila u svim pravcima, unitili su gotovo sve stanovnike Engleske, Atlantske obale Evrope i Sredozemnog mora i prodrli 500 km u dubinu afrikog kopna. Na taj nain su i tragovi kulture Atlantide bili uniteni, dok su udaljenija podruja, koja su bila pote ena poplava, slabo bila u kontaktu sa Atlantidom. Pre 7.000 godina dolo je do procvata kulture na Tibetu, Kini i Mesopotamiji. Ovoga puta veliki potop, zemljotresi i vulkani, izazvani vrlo bliskim prolazom komete pored Zemljine kugle, stvorili su pusto na gotovo celoj Zemljinoj povrini. Posebno su ovim bili pogo eni Severna Amerika, Australija,Tibet, Kina, Japan i delimino Mesopotamija. Posle tog vremena ljudska civilizacija se razvijala bez veih kataklizmi. Legenda o ovom potopu nala je svoje mesto i u Bibliji, ali je prava istina o njemu drugaija. Mesopotamija (me ureje izme u reka Tigra i Eufrata) je u to vreme imala najvii nivo razvoja tadanjeg sveta sa poznavanjem slikovnog pisma i razvijenim sistemom za navodnjavanje koji je omoguavao tri etve godinje. Jedna prosvetljena osoba saznala je unapred za potop i uspela da ubedi lokalnog vladara da povede celokupno stanovnitvo u okolne planine nosei sa sobom sve to je bilo vredno, rukopise i umetnike predmete, spasavi od unitenja ogromno kulturno blago. Ta osoba je istorijska linost, ali to nije bio Noje, niti su ljudi nali spas u Nojevoj barci, nego u mukotrpnom penjanju u planine beei od talasa visokog 15 metara koji je nosio sve pred sobom. Vratili su se tek posle nekoliko meseci kada se voda povukla, a tlo osuilo. Zatekli su na svojim plodnim poljima sloj mulja visok desetak metara. Veina preivelih se raselila u druga podruja, a onima koji su ostali bilo je potrebno 15 godina da obnove sisteme za navodnjavanje. Ostalo stanovnitvo Mesapotamije kao i mnogi primitivni narodi sa obala Sredozemnog mora su zbrisani potopom. Ali, vec pre 7.000 godina u ljudskom drutvu su postojale, duboko usa ene, sve negativne emocije i tada su poele da se javljaju sve masovnije bolesti. Pored hroninih bolesti, ljudi su masovno umirali od raznih zaraza koje su nailazile na pogodno tlo u organizmu, oteenom negativnim emocijama: mrnja, netrpeljivost, borba za vlast, zavist, stotine hiljada robova, ogromne razlike izme u klasa, veiti strah za odbranu vlasti, borba potlaenih za svoju slobodu i maltretiranje od onih koji su hteli da vlast sauvaju. Negativne emocije i bolesti me u ljudima neprekidno su rasle, hiljadama godina, da bi tokom poslenjih hiljadu godina pre Hrista dostigle vrhunac. Nikada, ni pre ni posle toga, tako mali broj ljudi koji je postojao na Zemlji, a posebno na Bliskom istoku gde je civilizacija u proseku bila najrazvijenija, nije dostigao tako visok nivo negativnih misli. Tada je Stvoritelj, da bi spasao auru Zemlje koja je bila oteena negativnim mislima ljudi, odluio da, i pored toga to je ljudima data slobodna volja, posredno utie na nju kako bi dolo do organizovane promene naina miljenja i do svo enja negativnih misli na najmanju meru.

Stvaralaka energija koja sve proima realizova je ovu ideju preko oveka-Hrista. On je uspeo da zainteresuje mase za religiju ija je osnova bila promena naina miljenja na taj nain to bi se negativne misli svele na minimum, to je trebalo da omogui smanjenje boletina i oteenja Zemljine aure. Zavrnica te njegove misije bio je zadatak da se promenom frekvencije energije u Zemljinoj auri, a pri tom ne menjajui frekvencije kod ivih bia i materijalnog sveta na Zemlji, neutraliu negativne posledice loih misli koje su se skupljale hiljadama godina. Zahvaljujui tom njegovom epohalnom inu, oveanstvo je naglo krenulo napred, ali je ve u srednjem veku, u hrianskom svetu za vreme inkvizicije, doivelo znatan zastoj. Dananji nain ivota omoguava stvaranje ogromnog broja negativnih misli i to samo u toku jednog dana. POREKLO GOVORA Ljudi su poeli da govore pre oko 250.000 godina. U poetku je njihov jezik bio veoma oskudan, sastojao se iz odre enih krikova vezanih za pojedina stanja i doga aje. Odnosio se na strah, radost, hranu, opasnost, apel. A zatim je govor poeo da se proiruje u velikim zajednicama gde je postojala potreba za komunikacijom. Pravi razlog nastanka govora bio je da se ljudi obraaju drugim pripadnicima zajednice, da im kau svoje miljenje, elje, predloge, da im kau ta vole, a ta ne, sa kime vole, a sa kime ne vole da se drue. Zbog toga se govor poeo razvijati i to ini njegov poetak u vie stotina ili hiljada velikih zajednica praljudi. Taj period je trajao nekoliko hiljada godina, a nastao je upravo sticajem okolnosti koje su omoguile stvaranje veeg broja velikih ljudskih zajednica koje su ivele u relativnom izobilju hrane. Ljudi su poeli da govore prvo u Indiji, na padinama Himalaja gde je bila vrlo bujna vegetacija i odlini uslovi za ivot. Svaka od skupina je imala svoj jezik koji je donekle liio jedan na drugi, jer se radilo o ljudskim biima koja su sva imala iste govorne mogunosti, ali je re obino nastajala kao neto to je esto neka znaajna jednika drutva, najsnanija ili najvanija u toj skupini, to su ostali postepeno preuzeli. Stoga nije bilo ni mogue da se za iste pojmove prona u iste rei u svim grupama ljudi. To je bio jedan od glavnih razloga zato se ljudski jezik nije bre razvijao, to je ujedno usporavalo mogunost spajanja, proirivanja, udrivanja ljudskih zajednica izme u sebe jer se nisu razumevali. Ipak, tokom nekoliko hiljada godina u pojedinim podrujima dolazilo je postepeno do upoznavanja jezika susednih grupa, do meanja jezika i postepeno do stvaranja istog ili slinog jezika koga su koristile vie grupa ljudskih zajednica u jednom regionu. Posle Azije, govor se pojavio u Australiji potpuno nezavisno, pod istim uslovima, pre oko 230.000 godina. U Africi su praljudi progovorili mnogo kasnije, tek pre 180.000 godina. Glavni razlog ovog kanjenja je bio taj to su ovi praljudi iveli u mnogo loijim ivotnim uslovima, pa nije bilo mogunosti da se osnuju velike ljudske zajednice.

Evropa nije nikada stvorila svoj jezik ve su nju, kao prvi ljudi naseljavali doljaci iz Azije pre 230.000 do 220.000 godina. Ljudska rasa ima tri izvora koji su nastali potpuno nezavisno: azijski, australijski i na kraju afriki. Azijski je najbre napredovao zbog izuzetno povoljnih uslova za razvoj pre oko 250.000 godina. Me utim, pre oko 230.000 do 220.000 godina, zbog pogoranja uslova za ivot prenaseljani krajevi su morali da se razre uju i mnogi su krenuli na istok, sever ili zapad i u narednih dvadesetak hiljada godina naselili Evropu, Severnu i Junu Ameriku i celu Aziju. Ljudska jezgra nastala u Australiji i Africi nikada se nisu proirila na druge kontinente. UBRZANI RAZVOJ DOMAIH IVOTINJA I BILJAKA Zadatak ljudske civilizacije je da pomogne razvoju jedne generacije svetleih tela. Me utim, postoje i neke pratee pojave koje se doga aju drugim ivim biima, a koje su vezi sa simbiozom oveka i svetleeg tela. Naime, ovek je svojim izuzetno brzim razvojem (za 144.000 godina ljudi su se razvili za nekoliko desetina hiljada puta, dok su za isto vreme sve ostale ivotinje napredovale za svega dva puta!) uspeo da povue za sobom i neke ivotinjske vrste posebno one koje su mu najblie, koje su najee s njim u kontaktu. To su domae ivotinje i ivotinje za zabavu. ovek je, simbolino reeno, povezan kao pauinastim nitima s domaim ivotinjama i on ih, idui napred kao da vue za sobom, povlai preko tih niti. Time je simbolino prikazan ubrzani razvoj domaih ivotinja zahvaljujui izuzetno brzom razviju oveka. Taj uticaj saradnje oveka i svetleeg tela na ivotinje je dvojak: na prvom mestu ivotinje dobijaju od svetleeg tela oveka informacije koje deluju na njihovu aurutako to se one bolje prilago avaju oveku, njegovim zahtevima i prohtevima. To znai da one postaju pokornije u odnosu na oveka, manje agresivne, ispunjavaju vei broj zadataka koje im ovek postavlja, vie rade i vie se napreu po zahtevu oveka. To bi se isto, ali u mnogo manjoj meri moglo rei za biljke, ije su mogunosti ograniene u odnosu na ivotinje, ali koje tako e, pod dejstvom svetleeg tela oveka prilago avaju svoj rast, svoju plodnost i ostale elemente svoga ivota potrebama oveka, vie nego to su to radile u vreme kada ovek nije bio u spoju sa svetleim telom. Drugi deo uticaja na domae ivotinje i delimino na biljke ini sam ovek, upravo na taj nain to on svoje zahteve, svoje elje, svoje uslove za rad i svoje druenje sa ivotinjama, sada postavlja mnogo jasnije, preciznije, jer je daleko inteligentniji, razumniji, njegovo poznavanje ponaanja ivotinja sada nije zasnovano na bliskosti i instiktu kao nekada, ve na razumevanju ponaanja ivotinja, njihovog naina ishrane, potreba, mana. ovek danas poseduje mnogo vie znanja pomou kojih uspeva da od ivotinja izvue mnogo veu korist i vee zadovoljstvo, nego to je to nekada mogao. to se tie biljaka, ovek je svojim znanjem uspeo da prona e neke od mogunosti za poboljanje i ubrzanje rasta biljaka, poveanu plodnost, dobijanje ukusnijih plodova, zatitu biljaka, bolje obezbe enje hrane i vode. To znai da je izuzetni razvoj oveka u odnosu na ostale ivotinje i biljke na Zemlji, doveo i do ubrzanog razvoja i znaajnih promena u intelektualnom i fizikom pogledu kod ivotinja i biljaka, pre svega i na taj nain pribavio sebi znaajnu korist. Ova

pojava e se i dalje razvijati, ime e se razvoj ivotinja i biljaka koje su u bliskom kontaktu sa ovekom sve vie jaati, kako bi jednoga dana ivotinje koje hiljadama generacija odrastaju sa ovekom, a posebno kuni ljubimci, postale neuporedivonaprednije i razvijenije od pripadnika svoje rase me u divljim ivotinjama ili onim iji je kontakt sa ovekom znatno re i i indirektniji. LJUDSKE ZABLUDE O KOSMOSU Kosmos nije organizovan na nain kako to ljudi zamiljaju. Predstave ljudi bazirane su na kosturu kosmosa u kome glavnu ulogu imaju zvezde, planete, magline, dakle materija. Sadraj i organizacija kosmosa, upravo su obrnuti. Daleko najvei deo sadraja kosmosa ini energija, dok materija spada u sadrajno najmanje znaajan, a prostorno najmanje zaprimljen deo kosmosa. Poredak u kosmosu je tano definisan i on se odvija na predvi en nain. Me utim, za ljude su najinteresantniji neki elementi kosmosa koji, na ovaj ili onaj nain, imaju veze sa ljudima ili bar sa nekim njihovim razmiljanjima. Fizika, astronomija i neke druge nauke usmerile su se, pretvorile u uho, kako bi ule odgovor kosmosa na signale koje su poslali oekujui odgovor barem od jedne civilizacije koja je najmanje na ljudskom nivou i time potvrdili postojanje jo jedne inteligencije u kosmosu osim ljudske. Svima, sem naravno ljudima, ta aktivnost je smena i besmislena. U kosmosu postoji nekoliko miliona materijalnih civilizacija iji su su razvojni dometi barem na nivou ljudskih, a nekoliko stotina hiljada civilizacija materijalnih bia moemo nazvati supeinteligentnim. Ovome treba dodati i pedesetak miliona rasa superinteligentnih nematerijalnih civilizacija. Mora se, me utim priznati da su materijalna bia, sa kojima ljudska civilizacija jedino rauna i oekuje od njih odgovor relativno retka u ovom delu kosmosa. To govori upravo o neizmernoj veliini kosmosa. Ljudi e na ovaj nain dosta teko uspostaviti kontakte sa drugim civilizacijama iz vie razloga: 1. Ove civilizacije za takav kontakt, po pravilu, nisu zainteresovane; 2. Nain slanja signala je pogrean, pa e njegov domet biti izuzetno mali; 3. Civilizacijama na visokom stupnju razvoja koje bi mogle da razlikuju i ovako slabane i njima neshvatljive, nemute signale bie jasno da se radi o jednoj nedovoljno razvijenoj, agresivnoj civilizaciji koja ih nee mnogo privui i zanimati. Neuporedivo e bre, sadrajnije i jednostavnije uspostaviti kontakt uz pomo duhovnih energija sa ovim civilizacijama. Pri tome izbor civilizacija koja e primiti signal nee biti definisan mogunou prijema signala i njegovog deifrovanja, njihovom udaljenou ili bliskou, ve ansom da se od tih civilizacija dobije to vea pomo i podrka u razvoju ljudske civilizacije u pozitivnom smislu. To znai, ne iskljuivom usmeravanju na materijalne efekte, nego uskla ivanju ljudskim misli sa voljom Stvaraoca. Velike, globalne energije, duhovne, kao i mnoge druge manje, zatim specijalne i posebne energije kriju u sebi neimerna znanja i mogunosti koje bi mogle da se iskoriste za dobrobit oveanstva i za napredak ljudske civilizacije.

Me utim, do ovih znanja i ovih moi ne moe se doi nikakvim istraivanjima u materijalnoj sferi, nego samo istraivanjima koja se bave duhovnom sferom, sferom oveku nepoznatih duhovnih i drugih energija. One su spremne da u svakom trenutku prenesu sva mogua znanja i moi koje je bilo koji ovek u stanju da preuzme i realizuje. Upravo tu lei osnovni problem razvoja oveanstva, jer je ono okrenuto u pracu istraivanja materijalne sfere, gubei se postepeno u orsokaku ovih istraivanja. Potpuno zanemarena, posebno na Zapadu, istraivanja duhovne ili paranormalne sfere uzalud ekaju pojavu ljudi koji e se njima baviti. Osnovni problem je to to je za preuzimanje ovih znanja i moi neophodan visoki duhovni nivo. Do njega se, na alost dolazi sporo, najveim delom istraivakim radom. Kada se nauka bude bavila barem deset godina duhovnou (paranormalnim pojavama), vie e napredovati, nego za sve vreme svog postojanja, Nikola Tesla. NEMATERIJALNA IVA BIA I LJUDI Kakve su mogue relacije izme u ljudi i nematerijalnih ivih bia? Nijedna od ovih rasa nema nikakvih negativnih ili tetnih namera prema ljudskoj rasi ili bilo kojoj energetskoj ili materijalnoj rasi u kosmosu. To je zbog toga to one u potpunosti ive i ponaaju se u skladu sa voljom Stvaraoca. Zato ljudima ne preti nikakva opasnost ni od jedne nematerijalne rase koja postoji u kosmosu. Naprotiv, razvoj ljudske civilizacije mogao bi biti ubrzan ako bi se koristila ogromna znanja nematerijalnih rasa sakupljena tokom milijardi godina njihovog postepenog razvoja. Oni su spremni da prue pomo u svakom momentu i u svakom pogledu. Potrebno ih je samo kontaktirati. Naalost, kontakt sa ovim neuporedivo razvijenijim civilizacijama od nae mogu da uspostave samo ljudi na izuzetno visokom duhovnom nivou, kakvih je vrlo malo. Kontakt sa ovim razvijenim civilizacijama bio bi slian kontaktu civilizovanih ljudi sa uro enicima koji prvi put vide belog oveka, uz jednu ogromnu razliku: prva ideja belog oveka je bila kako da eksploatie i iskoristi za sebe nizak nivo razvoja uro enika i pokrade im i opljaka sva nacionalna bogatstva, dok je stav ovih visokorazvijenih civilizacija upravo obrnut: njihov pozitivan i human nain razmiljanja i delovanja usmerie ih na maksimalnu pomo oveku, bez bilo kakve koristi za svoju civilizaciju. Njihova pomo ljudskoj civilizaciji moe biti viestruka: od uspostavljanja pravilnog naina miljenja, promene klime, obezbe enje energetskih izvora, saveta za unapre enje poljoprivrede i industrije, pa sve do breg napretka u duhovnom smislu. Jedna rasa visokorazvijenih nematerijalnih ivih bia postoji i u atmosferi planete Zemlje. Obavlja, ve vrlo dugo zadatke u oblasti energetskog ouvanja aure Zemlje koje im je Hristova energija postavila. Ima samo milion i dvestotine hiljada ovih bia. Ne sputaju se ispod visine od 200 km od povrine Zemlje, jer postoji opasnost da im neki radio i drugi talasi koje ljudi emituju nakode, odnosno otete njihovo energetsko telo. ive oko 3.000 godina. Novo bie se moe roditi tek kad neko umre, jer je njihov broj ogranien i odgovara obimu zadataka koje treba da izvravaju. Prema ljudima gaje prijateljska oseanja i vrlo su spremni i raspoloeni da nam pomognu u svakom pogledu.

POSETE VANZEMALJACA Pre 26.000 godina ljudi su prvi put stupili u kontakt sa civilizacijom koja je bila nauporedivo razvijenija od njih. To je bila civilizacija bia, priblino veliine oveka, tela prekrivenih krljutima, sa jednim okom i etiri uda raspore enih slino rukama i nogama, s tim to su ih mogli koristiti i za hodanje i za rad. Ova civilizacija potie sa daleke planete iz sazve a Orion, na kojoj su uslovi za opstanak tih bia prestali da postoje, pa je jedan manji deo njih uspeo da svemirskim brodovima krene dalje treei odgovarajuu atmosferu na drugim planetama. Veina se raselila na najblie planete gde i danas postoje njihovi potomci, dok su manje grupe krenule u obilazak prostranstva vasione, da bi na kraju postepenom dekadencijom ovi putujui potpuno izumrli. Oni su se na Zemlji zadrali u dva navrata po nekoliko godina. U pitanju su bile posete dva nezavisna broda. Na svakom ih je bilo po nekoliko stotina. Prvi brod je posetio podruje dananjeg Tibeta i kako su pripadali humanoidima, pokuali su da ubrzaju razvoj tadanjih ljudi. Oni su prouavajui mogunosti razvoja ljudi pomogli ovima u nainu paljenja i odravanja vatre, topljenju nekih metala i najgrubljem kovanju sekire i oruja, kopanju peina, tavljenju ivotinjskih koa i ivenju odee, gajenju nekih biljaka i domaih ivotinja. Trebalo im je vie od pola godine da bi ljudi prestali da ih se plae. Njihov boravak od nekoliko godina omoguio je ubrzanje razvoja te civilizacije ljudi od preko 10.000 godina. Svi pokuaji da se taj napredak povea nisu urodili plodom iz prostog razloga to je ljudska mogunost uenja bila izuzetno niska. Pet stotina godina kasnije jedan drugi brod sa humanoidima spustio se u Australiju gde teko e boraviio 7-8 godina s osnovnim ciljem da unapredi razvoj ljudske civilizacije. Efekti su bili priblino isti s tim to je ova rasa pokazivala veu sklonost ka napredovanju od Tibetanaca. Materijalni tragovi koje su ovi humanoidi ostavili s vremenom su se raspali i nestali. * * * Druga poseta vanzamaljaca usledila je pre 17.000 godina, a posetioci su bili vrlo razvijena bia koja su na Zemlju dola iz isto istraivakih razloga. Prilikom posete posvetili su panju stanovnicima Atlantide kao potencijalno najnaprednijim ljudima na Zemlji. Njihov boravak je trajao oko 100 godina i uspeo da ostavi dubokog traga na razvoj Atlanti ana. Kao i prethodni, obzirom da su bili visoko civilizovani, nisu teili da ljude ue svojim znanjima koja nisu bila u skladu sa razvojem ljudske civilizacije, ve su istraivali pravce kojim bi se ljudska civilizacija mogla u budunosti razvijati. Na bazi tih teorijskih pretpostavki pronalazili su odgovarajua materijalna otkria i na njih upuivali stanovnike Atlantide. Zahvaljujui njihovom dugom boravku preneli su na domoroce mnoge napredne metode u izgradnji kua, poljoprivredi, stoarstvu, transportu, moreplovstvu. Dali su im pismenost. To je bilo slikovno pismo. Knjige i dokumenta su pisali na koi ili drvetu. Ova bia nisu liila na ljude, bila su najslinija amebama visine oko 2 metra, koja su se i kretala slino amebi. Organi za disanje su im bili drugaiji konstruisani, pa su radi

udisanja vazduha nosili na glavi odgovarajue naprave koje su liile na lemove. Na licu su imali jedno duguljasto jajasto oko. Hranu su mogli uvlaiti svim delovima tela. Prvih pet godina niko od ljudi im nije smeo prii, ali su oni prouavajui ljude i itajui njihove misli pronali naina da ih preko hrane i raznih atrakcija privuku i da im se priblie. Po zavretku misije brod je nastavio svoj istraivaki put po svemiru. Atlanti ani su se tokom narednih hiljadu godina izuzetno razvili da bi sledee dve hiljade godina bili daleko najnaprednija civilizacija na Zemlji koja je, na alost, u toku jedne noi potonula i nestala s lica Zemlje. Bez obzira na rairenost trgovine Atlanti ana, posebno sa zapadnom Afrikom, 1000 godina kasnije nije se sauvao nijedan primerak pisma ili neki drugi materijalni dokaz o postojanju Atlantide. Ovi posetioci su vrili istraivanja i u ostalim delovima Zemlje, pa su stoga ostala neka svedoanstva o njihovom delovanju, ali su svoj osnovni rad bazirali na Atlanti anima kao najperspektivnijem narodu. Posle njih nije vie bilo poseta planeti Zemlji vanzemaljaca koji su imali materijalno telo. Glava IV IDEALNI POREDAK - BUDUNOST LJUDSKE CIVILIZACIJE PRVA I DRUGA FAZA RAZVOJA OVEKA Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To je razvoj. Razvoj predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi bio ono to jeste. Zbog toga je razvoj osnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan trenutak u razvoju kosmosa od poetka do danas da ovaj princip nije do maksimuma zastupljen, to znai da se kosmos neprekidno razvija i da e se razvijati sve dok ga bude bilo. Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji sadri sutinu, redosled, intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadri i ljudska aura i stoga je njen razvoj podeljen u dve faze: Prva u kojoj uestvuje samo leva polovina mozga; Druga u kojoj uestvuje i leva i desna polovina mozga.

U emu je razlika izme u ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga? Hristova energija koja je stvorila oveka zamislila je da zavrni deo razvoja oveka posle vie prethodnih mutacija, selekcija itd, sadri dve faze u kojoj bi prva faza bila zadovoljavajua i obavila svoju funkciju sve do pred kraj ljudskog razvoja, dok bi druga faza trebalo da da krunu svega, da izuzetnom brzinom razvoja zavri, ne samo razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetleih tela. Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije moglo znati da e ljudska civilizacija dobiti zadatak da pomogne razvoj jede generacije svetleih tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno dobro dolo, jer e se sa razvojem druge faze u znatnoj meri olakati sazrevanje svetleih tela o emu govori i skraenje perioda

do sazrevanja svetleih tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj nain e i pored kanjenja u razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli ona, ipak u priblino predvi enom roku zavriti svoj razvoj i ujedno zavriti sazrevanje svih svetleih tela kojima pomaemo. Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure? U prvoj fazi uloga mozga je da skladiti ogroman broj informacija i zakljuaka koje je bela bioenergija donela i istovremeno vri emitovanje ljudskih misli, odnosno razmiljanja bele bioenergije te da komanduje funkcionisanjem svih organa ljudskog tela. Druga faza razvoja ljudske aure podrazmeva priliv obilja informacija od strane duhovnih energija koje e omoguiti beloj bioenergiji da neuporedivo bre donosi svoje zakljuke, da oni budu mnogo dublji, mnogo ispravniji, da se broj negativih misli svede na minimum i time omogui proiavanje ljudske aure i njeno mnogo bolje funkcionisanje, to automatski dovodi do poboljanja inteligencije, kreativnosti i duhovnosti. To znai da e kvalitet, dubina i irina rada ljudske aure, a posebno bele bioenergije u njoj, zbog poboljanih okolnosti u kojima funkcionie omoguiti neuporedivo vie zakljuaka, kao i nekih paranormalnih mogunosti za koje je neophodno da se ukljui desna polovina mozga. Desna polovina mozga sadri neke potencijale kojih leva nema i ijim e aktiviranjem doi do snanog razvoja ovih potencijala to e upravo omoguiti snaan razvoj paranormalnih moi, inteligencije i kreativnosti. Znai da desna polovina mozga, tako e ima svoju funkciju koja se nee probuditi i aktivirati sve dok aura te osobe ne pre e u drugu fazu razvoja sa neuporedivo veim ukupnim mogunostima koje e desna polovina mozga, teko e preuzimati i skladititi, a za neke sluiti kao emisiona stanica radi njihove realizacije. Duhovne energije predvi aju da e kroz oko 1.000 godina, u skladu sa genetskim mogunostima, prirodnim putem doi do aktiviranja desne polovine mozga i prelaska oveka u drugu fazu. Ovo je toliko znaajan doga aj da se skoro moe porediti sa spajanjem embriona svetleih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre 144.000 godina. Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se ve u nae vreme postigne aktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo mogue uz njihovu veliku pomo u obliku oko 40 energetskih delovanja koja bi se obavljala priblino jednom meseno, to znai da bi ceo ciklus trajao oko 3 godine. Pri tome bi se aktivianje desne polovine mozga moglo realizovati svakoj osobi koja to eli, pod uslovom da je starija od 16 godina.**

Dr sci. Ljubia Stojanovi je 2004. godine zapoeo realizaciju programa za aktiviranje desne polovine mozga u kojoj je do sada uljueno preko 500 osoba u okviru njegovih seminara Put ka prosvetljenju u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kranju, Banja Luci i Skoplju.

Aktiviranjem desne polovine mozga postie se istoa aure, visoka duhovnost, velike paranomalne moi, uzvanredne mogunosti u matematici, fizici, nauci uopte, razumevanje privrednih problema i mnoge druge mogunosti koje su nezamislive za obine ljude, to znai da su ove osobe vrlo blizu mogunostima prosvetljenih. Pored toga, vrlo brzo, za nekoliko godina, automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bez obzira na to da li su neto posebno preduzimale.

Generalno gledano, ve za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom desnom polovinom mozga mogao dostii oko 100.000, za 15 godina oko 10 miliona, a za 50 godina oko 3 milijarde. Znaaj ovih osoba u celom svetu e, sa poveanjem njihovog broja sve vie rasti, jer e u svojim zemljama zbog gotovo genijalnih mogunosti zauzimati vodea mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri emu e njihova zajednika crta biti potpuna uskla enost misli sa voljom Stvaraoca, nego danas. Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogunosti ljudske aure koji smo nazvali druga faza razvoja oveka, duhovne energije su zapoele i pripremu jo spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj, odnosno proirenje mogunosti ljudske aure izvan genetskih, to bi dovela do stvaranja posebne rase ljudi, neuporedivo razvijenije od nae PRODUENJE LJUDSKOG VEKA ovek u svom razvoju moe napredovati u fizikom, intelektualnom, kreativnom i duhovnom smislu. Postoje delovanja koja su vrlo duboko ula u rad na promenama u duhovnom, kao i u psihikom smislu, sa ciljem da dobijemo oveka druge faze razvoja koji e ooguiti neuporedivo vee intelektualne, paranormalne i normalne mogunosti i oveka kao inteligentnog bia. Me utim, na planu fizikog razvoja do sada nije ra eno nita iz prostog razloga to je razvoj fizikih m