CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD FINANSIJSKI ... izvestaji... · prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI NA DAN I ZA GODINUKOJA SE ZAVRŠAVA 31. DECEMBRA 2018. GODINE

SADRŽAJ

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

BILANS USPEHA

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

BILANS STANJA

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2018.

1

1. OSNOVNE INFORMACIJE

Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godinepod nazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne bankeJugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3.marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank a.d.Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godinerešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka je izvršila promenunaziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo Novi Sad i promenu skraćenog nazivau MEBA – CA GROUP AD NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Banka jepromenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKASRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKODRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Banke na dan 31.decembar 2018. godine je Credit AgricoleS.A. Paris sa 100% učešća.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove:

· Depozitne poslove (primanje i polaganje depozita),· Kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita),· Devizne, devizno-valutne i menjačke poslove,· Poslove platnog prometa,· Izdavanje platnih kartica,· Poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.),· Brokersko-dilerske poslove,· Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),· Kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.),· Poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije,· Poslove za koje je ovlašćena zakonom i· Druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a u

skladu sa Osnivačkim aktom i Statutom Banke.

Organi Banke su: Skupština Banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, poprethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika ičlanove Izvršnog odbora Banke.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale u svimvećim gradovima Srbije (31. decembar 2018. godine – 82 filijale).

Banka je na dan 31. decembra 2018. godine imala 940 zaposlenih (31. decembar 2017. godine – 932zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931.

Finansijski izveštaji Banke za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2018. godine su na predlogUpravnog odbora Banke odobreni od strane Skupštine Banke, na sednici održanoj 21. februara 2019.godine.



2

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1 Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2018. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardimafinansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanjebanaka.

Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija uobrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 101/2017, 38/2018 i103/2018).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje koji uključuju potraživanja,obaveze, rezultate poslovanja, promene na ostalom rezultatu, promene na kapitalu i tokove gotovineBanke. Banka je sastavila ove pojedinačne finansijske izveštaje za potrebe Narodne banke Srbije u skladusa lokalnom regulativom. Banka je takođe sastavila konsolidovane finansijske izveštaje u skladu saMeđunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za Banku i svoje povezano lice (Grupu). Korisniciovih finansijskih izveštaja bi trebalo da ih posmatraju zajedno sa kosolidovanim finansijskim izveštajimaGrupe na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2018. godine, kako bi stekli potpune informacije ofinansijskom položaju, rezultatima poslovanja i promenama u finansijskom položaju Grupe kao celine.Metod priznavanja ulaganja u kapital zavisnih društava je prikazan u napomeni 3.12, a detalji o ulaganjimau zavisna društva su prikazani u napomeni 20.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledećestavke koje se vrednuju po fer vrednosti: derivate i finansijska sredsva koja po fer vrednosti preko bilansauspeha. Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara (RSD ’000,) osim ukoliko nije drugačijenaznačeno. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Bankanastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Sastavljanje finansijskih izveštaja u sladu sa MSFI podrazumeva upotrebu procena i pretpostavki koje utičuna iznose sredstava i obaveza o kojima se izveštava i na obelodanjivanje uslovnih finansijskih obaveza nadatum finansijskih izveštaja i iznosa prihoda i rashodi o kojima se izveštava tokom izveštajnog perioda.Iako se ove procene rukovodstva zasnivaju na najboljem znanju o tekućim događajima i aktivnostima,stvarni rezultati se naposletku mogu razlikovati od procena. Oblasti koje podrazumevaju viši stepenprosuđivanja ili složenosti, ili oblasti gde su pretpostavke i procene značajne za finansijske izveštajeobelodanjene su u Napomeni 4.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene udaljem tekstu Napomene 3.

Banka nije korigovala uporedne podatke iz prethodne godine vezano za promene u klasifikaciji ivrednovanju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza odnosno obezvređenja po tom osnovu. Razlikeknjigovodstvenih vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza nastale zbog primene MSFI 9,priznate su u okviru kapitala na poziciji neraspoređena dobit na dan 01. januara 2018. godine kao korekcijapočetnog stanja.

Najznačajnije izmene u pozicijama Bilansa stanja i Bilansa uspeha u 2018. godini u odnosu na 2017.godinu, kao i efekti prve primene MSFI 9, prikazani su u okviru tačke 4.3. odnosno 4.4. Napomena.



3

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.2. Izmene i dopune MSFI čije su stupanje na snagu i primena obavezni u tekućoj godini

Usvojene računovodstvene politike su u skladu sa onima iz prethodne finansijske godine, izuzev sledećihizmenjenih MSFI koji su usvojena od strane Banke od 1. januara 2018. godine:

· MSFI 9 Finansijski InstrumentiPoslednje izdanje MSFI 9 Finansijski Instrumenti odražava se na sve faze projekta finansijskihinstrumenata i zamenjuje MRS 39 Finansijski Instrumenti: Klasifikaciju i merenje, kao i svaprethodna izdanja MSFI 9. Standard uvodi nove uslove za klasifikaciju i merenje, umanjenjevrednosti i računovodstvo hedžinga. Pogledati napomenu 4. “Efekat prve primene MSFI 9“.

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcimaMSFI 15 uspostavlja model od pet koraka koji će se primenjivati na prihode ostvarene izugovora sa kupcima (uz ograničen broj izuzetaka), nezavisno od vrste prihoda ili industrije.Zahtevi ovog standarda će se takođe primenjivati na priznavanje i merenje dobitaka i gubitakaod prodaje određene nefinansijske imovine, koja nije posledica uobičajenih aktivnosti Društva(npr. prodaja stalne materijalne ili nematerijalne imovine). Standard zahteva detaljnaobelodanjivanja, uključujući razvrstavanje ukupnih prihoda, informacije o obavezama činjenjaiz ugovora, promene u stanju imovine i obaveza po između perioda, kao i ključne procene.Efekat ovog standarda nema značajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.

· MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa kupcima (Pojašnjenja)Cilj izmene ovog standarda je pojašnjenje namere koju je Odbor za međunarodneračunovodstvene standarde imao pri definisanju zahteva u MSFI 15 Prihodi iz ugovora sakupcima, naročito u delu koji se odnosi na računovodstveno obuhvatanje identifikovanihobaveza činjenja, pojašnjavajući princip „posebnog identifikovanja“, principal-agent problem(procena da li je Društvo principal ili agent), kao i primenu principa kontrole i principalicenciranja, obezbeđujući dodatne smernice za računovodstveni tretman intelektualne svojinei autorskih honorara. Pojašnjenja takođe obezbeđuju dodatne praktične savete za društva kojaće primenjivati MSFI 15 potpuno retrospektivno, ili koja će izabrati primenu modifikovanogretrospektivnog pristupa. Efekat ovog standarda nema značajan uticaj na finanijske izveštajeBanke.

· MSFI 2 Klasifikacija i vrednovanje transakcija plaćanja akcijama (Izmene)Izmene ovog standarda se odnose na zahteve računovodstvenog prikazivanja efekataispunjavanja i neispunjavanja uslova sticanja kod vrednovanja transakcija akcijama izmirenimu gotovini, kod transakcija plaćanja akcijama sa karakteristikama neto poravnanja prilikomobračuna obaveze poreza po odbitku i kod izmene odredbi i uslova plaćanja akcijama, kojemenjaju klasifikaciju transakcije zasnovane na gotovini do transakcija plaćanja akcijamazasnovane na kapitalu. Efekat ovog standarda nema značajan uticaj na finanijske izveštajeBanke.

· MRS 40 Transferi na investicione nekretnine (Izmene)Izmene ovog standarda pojašnjavaju kada Banka treba da izvrši transfer imovine, uključujući iimovinu u pripremi ili razvoju u, ili iz investicionih nekretnina. Izmene navode da promenaupotrebe nastaje kada imovina ispuni, ili prestane da ispunjava definiciju investicionenekretnine a postoje dokazi promene upotrebe iste. Puka promena namere rukovodstva u vezisa načinom korišćenja imovine ne pruža dokaze o promeni upotrebe iste. Efekat ovogstandarda nema značajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.



4


2.2. Izmene i dopune MSFI čije su stupanje na snagu i primena obavezni u tekućoj godini(nastavak)

· IFRIC tumačenje 22: Transakcije u stranoj valuti i avansno razmatranjeData interpretacija tumači računovodstvo transakcija koje obuhvataju avansni prijem ili naplatuu stranoj valuti. Tumačenje obuhvata transakcije u stranoj valuti u situaciji kada entitet priznajenemonetarna sredstva ili obaveze, nastale zbog avansnog prijema ili plaćanja, a pre nego štoentitet prizna relevantnu imovinu, trošak ili prihod. Interpretacija navodi da datum transakcije,za svrhu određivanja odgovarajućeg deviznog kursa, je datum inicijalnog priznavanjanemonetarnog unapred plaćenog sredstva ili obaveze za odložene prihode. Ukoliko postoji višetransakcija avansnog prijema ili plaćanja, u tim situacijama entitet mora da odredi datumtransakcije za svaku transakciju avansnog prijema ili plaćanja. Efekat ovog standarda nemaznačajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.

· Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB) je izdao Ciklus godišnjihpoboljšanja MSFI 2014 – 2016, koji predstavlja skup izmena i dopuna postojećih MSFI. Neočekuje se da će efekti ovih poboljšanja imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.

o MRS 28 Investicije u pridružene entitete: Izmene pojašnjavaju da primena fervrednovanja kroz bilans uspeha investicije u pridružene entitete ili joint venture(organizacije zajedničkog ulaganja) koji je pod kontrolom entiteta koji je organizacijazajedničkog kapitala (venture capital), ili drugog kvalifikovanog entiteta, je moguća zasvaku investiciju u pridružene entitete ili u joint venture na pojedinačnoj osnovi („investicijapo investicija“) nakon inicijalnog priznavanja.

2.3. Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni

· MSFI 16 LizingStandard je primenljiv počev od ili pose 1. januara 2019. godine. MSFI 16 definiše prinicipe zapriznavanje, merenje prezentaciju i obelodanjivanje lizinga za obe strane u ugovoru, odnosnoza kupca („zajmoprimca“) i za dobavljača („zajmodavca“). Novi standard zahteva dazajmoprimac prizna većinu zajmova u svojim finansijskim izveštajima. Zajmoprimci će imatijedan računovodstveni model za sve vrste lizinga, uz pojedine izuzetke. Računovodstvozajmodavca ostaje suštinski nepromenjeno. Pogledati napomenu ZZ za efekte primene ovogstandarda.

· Izmena u MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridruženeentitete: Prodaja aktive između investitora i zavisnog društvaIzmene i dopune ukazuju na poznato neslaganje zahteva u MSFI 10 i onih u MRS 28, vezanihza prodaju ili unošenje aktive između investitora i njegovih zavisnih društava i zajedničkihulaganja. Glavna posledica izmena odnosi se na to da je ukupan gubitak ili dobitak priznat kadatransakcija tangira poslovanje, bez obzira da li je reč o zavisnom društvu ili ne. Delimičandobitak ili gubitak je priznat kada transakcija tangira aktivu koja predstavlja biznis, čak i kadaje ova aktiva deo zavisnog društva. U decembru 2015. godine, Odbor za međunarodneračunovodstvene standarde odložio je datum primene ovog standarda na neodređeno vremečekajući ishod istraživanja vezano za metod učešća. Ne očekuje se da će efekti ovih izmenaimati značajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.

· MSFI 9: Funkcija pretplate sa negativnom nadoknadom (izmena i dopuna)Izmene i dopune standarda su primenjive za period počev od ili posle 1. januara 2019. godine,sa mogućnošću ranijeg početka primene. Izmena i dopuna omogućava da finansijska imovinasa funkcijom pretplate koja dozvoljava ili zahteva od ugovorne strane u ugovoru ili da plati iliprimi razumnu kompenzaciju za raniji raskid ugovora (tako da iz perspektive vlasnika imovinemože biti "negativne nadoknade“), da bude vrednovana po amortizovanom trošku ili po fervrednosti kroz ostali rezultat. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticaj nafinanijske izveštaje Banke.



5


2.3. Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni (nastavak)

· MRS 28: Dugoročna ulaganja u pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima(Izmene i dopune)Izmene i dopune standarda su primenjive za period počev od ili posle 1. januara 2019. godine,sa mogućnošću ranijeg početka primene. Izmene i dopune se odnose na to da li merenje,osobito zahteva za umanjenje (ispravku) vrednosti, dugoročnih ulaganja u pridružena društvai zajedničke poduhvate koji, u suštini, čine deo "neto investicije" u pridruženom društvu ilizajedničkom poduhvatu, treba da budu regulisani MSFI 9, MRS 28 ili kombinacijom oba.Izmene i dopune objašnjavaju da Društvo treba da primeni MSFI 9 Finansijski instrumenti, prenego što primeni MRS 28, na dugoročna ulaganja za koje se ne primenjuje metod kapitala(equity metod). U primeni MSFI 9, entitet ne uzima u obzir bilo kakva prilagođavanjaknjigovodstvenog iznosa dugoročnih ulaganja koji proističu iz primene MRS 28. Ne očekuje seda će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.

· IFRIC tumačenje 23: Neizvesnost u pogledu tretmana poreza na dobitTumačenje stupa na snagu za period počev od 1. januara 2019. godine ili kasnije, mogućnošćuranijeg početka primene. Tumačenje se odnosi na računovodstveni tretman poreza na dobit, uokolnostima kada poreski tretman podrazumeva neizvesnost koja utiče na primenu MRS 12.Tumačenje pruža smernice za razmatranje neizvesnih poreskih tretmana (pojedinačno ili ucelini), potencijalno ispitivanje od strane poreskih vlasti, kao i prikladne metode za reflektovanjetih neizvesnosti i računovodstveno obuhvatanje used promene okolnosti i činjenica. Ne očekujese da će efekti ovih tumačenja imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.

· MRS 19: Izmene, ograničenje ili izmirenja plana primanja zaposlenih (Izmena)Izmene standarda stupaju na snagu za period počev od 1. januara 2019. godine ili kasnije samogućnošću ranijeg početka primene. Izmene standarda uslovljavaju entitete da uzimaju uobzir ažurirane aktuarske pretpostavke kako bi utvrdili tekuće troškove i neto kamatu zapreostali period godišnjeg izveštavanja nakon što je na snagu stupila izmena, ograničenje iliizmirenje plana primanja zaposlenih. Izmene standarda takođe pojašnjavaju kakoračunovodstvo za izmene, ograničenje ili izmirenje plana primanja zaposlenih utiče na primenuzahteva za ograničenje imovine. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticajna finanijske izveštaje Banke.

· Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanjeOdbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao prerađeni Konceptualni okvir zafinansijsko izveštavanje 29. marta 2018. godine. Ovaj okvir postavlja sveobuhvatan skupkoncepta za finansijsko izveštavanje, uvođenje standarda, smernice potrebne onima kojipripremaju dosledne računovodstvene politike kao i pomoć ostalima kojima je u cilju darazumeju i tumače standarde. Odbor je takođe izdao poseban prateći dokument, Izmene idopune referenci u konceptualnom okviru MSFI standarda, koji predstavlja izmene onihstandarda na koje je uticano, kako bi se ažurirale i reference izmenjenog Konceptualnog okvira.Cilj izmene referenci je da podrži prelaz na novi konceptualni okvir za kompanije koje razvijajuračunovodstvene politike koristeći konceptualni okvir u slučajevima kada u pojedinimtransakcijama MSFI nisu primenljivi. Za one koji pripremaju računovodstvene politikezasnovane na Konceptualnom okviru, na snazi je za period od ili nakon 1. januara 2020.

· MSFI 3: Poslovne kombinacije (Izmena)Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao izmene u Definiciji poslovanja(Izmene u MSFI 3) sa ciljem rešavanja poteškoća entitetima tokom utvrđivanja toga da li sustekli biznis ili imovinu. Ove izmene se odnose na poslovne kombinacije kojima je dan sticanjau prvom godišnjem izveštajnom periodu koji počinje na dan, ili nakon 1. januara 2020. godine,kao i imovinskim sticanjima koja se dese na ili nakon tog perioda, sa mogućnošću ranijegpočetka primene. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finanijskeizveštaje Banke.



6


2.3. Standardi koji su izdati ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni (nastavak)

· MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promeneračunovodstvenih procenama i greške: 'Definicija materijalnosti' (Izmene)Izmene standarda stupaju na snagu za period počev od 1. januara 2019. godine ili kasnije samogućnošću ranijeg početka primene. Izmene pojašnjavaju definiciju materijalnosti i način nakoji se primenjuje. Nova definicija navodi da, 'Informacija je materijalna ako njeno izostavljanjeili pogrešno prikazivanje može da utiče na odluke koje primarni korisnici finansijskih izveštajaopšte namjene donose na osnovu tih finanijskih izveštaja, koji pružaju finansijske informacije uvezi sa konkretnim društvom koje izveštava. Pored toga, objašnjenja koja prate definiciju supoboljšana. Izmene i dopune su takođe dovele do toga da definicija materijalnosti budekonzistentna kroz sve MSFI standarde. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajanuticaj na finanijske izveštaje Banke.

· Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjihpoboljšanja MSFI 2015 – 2017, koji predstavlja skup izmena i dopuna MSFI. Izmene i dopunesu primenljive za godišnji period počev od ili nakon 1. januara 2019. godine. Ne očekuje se daće efekti ovih poboljšanja imati značajan uticaj na finanijske izveštaje Banke.

o MSFI 3 Poslovne kombinacije i MSFI 11 Zajednička ulaganja i aranžmani: Izmene idopune MSFI 3 razjašnjavaju da, kada entitet stekne kontrolu nad poslovanjem kojepredstavlja zajedničko ulaganje, ponovo se odmerava interes koji ima u tom poslu. Sadruge strane, izmene i dopune u okviru MSFI 11 objašnjavaju da, kada entitet steknezajedničku kontrolu nad poslom koji predstavlja zajedničko ulaganje, ne vrši se ponovnoodmeravanje celokupnog prethodno stečenog interesa u aranžmanu.

o MRS 12 Porez na dobit: Izmene i dopune standarda, razjašnjavaju da posledice plaćanjapo osnovu finansijskih instrumenata klasifikovanih kao kapital, na porez na dobit, treba dabudu priznate uzimajući u obzir gde su priznate prošle transakcije ili događaji koji sugenerisali raspodeljivu dobit.

o MRS 23 Troškovi pozajmljivanja: Izmene i dopune standarda, razjašnjavaju 14. pasusstandarda, kada je sredstvo spremno za svoju namenjenu upotrebu ili prodaju, a troškovipozajmljivanja, koji su direktno u vezi sa sredstvom, ostanu neplaćeni – treba da buduuključeni u finansijske obaveze entiteta.



7

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su u daljemtekstu.

3.1. Uporedni podaci

U ovim finansijskim izvještajima, Banka je primenila MSFI 9 i MSFI 7R, koji se primjenjuju za godišnjeperiode koji počinju 1. januara 2018. godine.

Banka nije prepravila uporedne informacije za 2017. godinu za finansijske instrumente u okviru MSFI 9.Prema tome, uporedne informacije za 2017. godinu objavljene su prema MRS 39 i nisu uporedive sainformacijama objavljenim za 2018. godinu. Razlike koje proizlaze iz usvajanja MSFI 9 direktno su priznateu zadržanoj dobiti od 1. januara 2018. godine i objavljene su u Napomeni 4.

3.2. Funkcionalna i izveštajna valuta

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su u daljemtekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nijedrugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije uvalutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3.3. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednogokruženja u kojem Banka posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji su prikazani u hiljadama dinara(RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu Narodne bankeSrbije, koji je važio na dan poslovne promene.

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspehakao prihodi ili rashodi od kursnih razlika u okviru pozicije „neto prihodi / rashodi od kursnih razlika i efekataugovorene valutne klauzule“.

Devizni kurs utvrđen na međubankarskom tržištu primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan 31.decembra 2018. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine, za date valute iznosi:

31.12.2018. 31.12.2017.

EUR 118,1946 118,4727USD 103,3893 99,1155CHF 104,9799 101,2847



8

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.4. Promene u klasifikacijama i merenjima

Da bi se utvrdila njihova kategorija klasifikacije i merenja, MSFI 9 zahteva da se sva finansijska sredstva,osim kapitalnih instrumenata i derivata, procenjuju u zavisnosti od kombinacije poslovnog modela entitetaza upravljane imovinom i karakteristika ugovorenih novčanih tokova instrumenata.

Promene u izračunavanju umanjenja vrednosti prema MSFI 9 je fundamentalno promenilo računovodstvoBanke vezano za kreditne gubitke, tako što se MRS 39 pristup u nastalim gubicima zamenio sa unapredočekivanim kreditnim gubitkom (expected credit loss - ECL).

3.5. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane zakamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashodai uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Politka u primeni od 1. januara 2018. godine

Banka priznaje prihode I rashode od kamata u bilansku uspeha na osnovu metode efektivne kamatnestope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja krozočekivani životni vek finansijskog instrumenta, na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva(amortizovana vrednost pre umanjenja za očekivane reditne gubitke) ili amortizovanu vrednost finansijskeobaveze.

Za finansijske instrumente koji nisu kreditno obezvređeni u momentu odobrenja, niti su pretrpeli značajnumodifikaciju ugovorenih novčanih tokova kao kreditno obezvređeni (nisu POCI), Banka prilikom obračunaefektivne kamatne stope procenjuje buduće novčane tokove uzimajući u obzir sve ugovorene uslovefinansijskog instrumenta, ali bez očekivanih kreditnih gubitaka. U slučaju kredita koji su POCI, Bankaobračunava efektivnu kamatnu stopu usklađena za kreditni rizik, korišćenjem procenjenih budućih novčanihtokova koji uključuju očekivane kreditne gubitke.

Banka priznaje prihode od kamana na finansijska koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti kao i nadužničke instrumente koji se vrednuju preko ostalog rezultata, a rashode od kamata priznaje na finansijskeobaveze koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda irashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred,razgraničavaju se i diskontuju metodom efektivne kamatne stope, tokom perioda trajanja kredita.

Politika do 1. januara 2018. godine

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijskeinstrumente raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha prihodi ilirashodi od kamata se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja predstavlja stopu koja precizno diskontujeprocenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je toprikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ilifinansijskih obaveza.

Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskihobaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivnakamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životnivek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na netoknjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred), ali ne uzima u obzirbuduće kreditne gubitke. Obračun uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovornestrane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.

Prihodi od kamata na imovinu kojom se trguje i finansijsku imovinu koja se obavezno meri po fer vrednostikroz bilans uspeha priznaju se na osnovu ugovorene kamatne stope u neto prihodu od trgovanja odnosnoneto dobicima/gubicima od finansijske imovine merene po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak.



9


3.6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznajuse po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada suostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i drugebankarske usluge.

3.7. Prihodi od dividendi

Banka priznaje prihode od dividendi kada ustanovi pravo na naplatu dividende.

3.8. Početno priznavanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze, osim kredita, avansa datih dobavljačima kao i obaveza premadeponentima inicijalno se priznaju u skladu sa datumom zaključenja ugovora. Krediti i avansi premadobavljačima priznaju se u skladu sa datumom plasmana sredstava na račun klijenta odnosno uplatomavansa na račun dobavljača. Banka priznaje obaveze prema deponentima u skladu sa datumomdeponovanja sredstava u Banku.

3.9. Finansijska sredstva - politika do 31. decembra 2017. godine

Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacijafinansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumentistečeni i njihovih karakteristika.

Klasifikacija finansijskih sredstava

Do 1. januara 2018. godine, Banka je, u skladu sa MRS 39, prilikom inicijalnog priznavanja, klasifikovalasvoju finansijsku imovinu u sledeće kategorije:

a) Krediti i potraživanjab) Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuc) Finansijska sredstva koja se drže do dospećad) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotiranana aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja odmomenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti.

Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope,umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajućiu obzir sve popuste ili premije prilikom sticanja i naknade i troškove koji su integralni deo efektivne kamatnestope. Amortizacija se uključuje u prihode od kamata u bilansu uspeha. Gubici od obezvređenja se priznajuu okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava u bilansu uspeha.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu kod pojedinih plasmana i to kod kredita u dinarima,za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, koji su revalorizovaniu skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit.

Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi,odnosno rashodi od kursnih razlika i po osnovu efekata ugovorene valutne klauzule.



10


3.9. Finansijska sredstva - politika do 31. decembra 2017. godine (nastavak)

Klasifikacija finansijskih sredstava (nastavak)

b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu bitiprodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranihvaluta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fervrednost hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenamaponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju evidentiraju seu okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje,ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređenja. Kad se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ilikada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ukupnog ostalog rezultatase prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda odkamata, metodom efektivne kamatne stope.

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje suostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti iiskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Dividende stečene tokom držanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju su uključene u ostaleposlovne prihode i učešća u kapitalu kada je nastalo pravo na priliv po osnovu dividende.

Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka na danbilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. Uslučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokazese svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti.

Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni dobitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene itekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodnopriznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravkevrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanjefer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala. Ispravke vrednosti poosnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost nemože pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnjevrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestankapriznavanja sredstva



11




c) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjimakoja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ihdrži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanojvrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitakpo osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premijepri kupovini u toku perioda dospeća.

Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatnestope i iskazuju se u okviru prihoda od kamata.

Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja uhartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja,iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlikaizmeđu knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanihpo originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisaplasmana po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava.

Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekogdogađaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodnopriznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha.

d) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona kojase vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovnekupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati.Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti.

Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazujuse u bilansu uspeha.

U okviru redovnog poslovanja Banka zaključuje ugovore o derivatnim finansijskim instrumentima u svrhuupravljanja valutnim rizikom, rizikom likvidnosti i kamatnim rizikom, stoga se ti finansijski instrumenti držeprvenstveno radi trgovanja.

Banka je u okviru ove grupe svrstala valutni forward (terminske kupoprodaje deviza sa klijentima). To jefinansijski derivat koji se vodi u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednostievidentiraju u bilansu uspeha u korist prihoda, odnosno na teret rashoda perioda na koji se odnose.

Fer vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom različitih tehnikaprocene, uključujući diskontovanje novčanih tokova, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira ubilansu uspeha kao pozitivna (povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovanakursna razlika. Takođe, pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednostderivata kao obaveza u bilansu stanja. Metodologija koju Banka primenjuje za određivanje vrednostiderivata konzistentna je sa opšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meriinkorporira tržišne faktore (srednji zvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava iobaveza po derivatu, odnosno razmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanjekroz bilans stanja i bilans uspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računurealizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovanekursne razlike se storniraju.



12



Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoje objektivnidokazi obezvređenja (umanjenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatrase da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena ako, i samo ako, postoje objektivnidokazi obezvređenja, koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanjasredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva iligrupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnimfinansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoće da će doći do stečaja ilineke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenjabudućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova, koji suu korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanojnabavnoj vrednosti, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi oobezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu zafinansijska sredstva koja nisu individualno značajna.

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja jevršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualnaprocena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnuprocenu obezvređenja.

Objektivnim dokazima obezvređenja Banka smatra:

· Značajne finansijske probleme emitenta ili dužnika,· Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate,· Ukoliko Banka učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske

probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao,· Ukoliko postaje verovatno da će nad zajmoprimcem biti pokrenut stečajni postupak,· Nestanak aktivnog tržišta za konkretno finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema· Dostupne podatke koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova gotovine

od neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se to smanjenjejoš ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujući nepovoljnepromene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalne ekonomskeuslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u Banci.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kaorazlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (neuzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali) diskontovanih po originalnojefektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi setekuća efektivna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovinefinansijskog sredstva koje je obezbeđeno kolateralom, pored redovnih priliva iz poslovne aktivnosti,reflektuje i tokove gotovine koji mogu nastati po osnovu realizacije instrumenata obezbeđenja.

Metodologije i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se prate i koriguju nagodišnjoj osnovi kako bi odslikale stvarnu procenu kreditnog rizika i smanjile razliku između procenjenih iostvarenih iznosa po osnovu gubitka.

Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali poosnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih poamortizovanoj vrednosti i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki se priznaju kao rashod po osnovuobezvređenja finansijskih sredstava.



13



Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana i rezervisanja za rizike (nastavak)

Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledida će sredstva u budućnosti biti nadoknađena, kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala

na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usledobezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatogobezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjemračuna ispravke vrednosti.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne proceneobezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnimkarakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kakobi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo,kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansastanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovnopregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

U svrhe procene obezvređenja na grupnom nivou, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internogsistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrstaplasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostalerelevantne faktore.

Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Banka se radije opredeljuje da reprogramira kredite nego da realizuje sredstavaobezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja, pri čemuse nakon izmene nekih od uslova kredita on više ne smatra dospelim. Banka kontinuirano prati i kontrolišereprogramirane kredite, kako bi se osiguralo buduće plaćanje, ali se i dalje vrši individualna ili grupnaprocena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

3.10. Finansijska sredstva (politika od 1. januara 2018. godine)

Klasifikacija finansijskih sredstava

Od 1. januara 2018. godine, Banka, u skladu sa MSFI 9, klasifikuje finansijska sredstva prilikominicijalnog priznavanja u sledeće kategorije:

a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti;b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat ilic) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha



14


3.10. Finansijska sredstva (politika od 1. januara 2018. godine) (nastavak)


a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti

Od 1. januara 2018. godine, Banka meri plasmane bankama i klijentima i ostala finansijska ulaganja poamortizovanoj vrednosti ukoliko su ispunjena oba navedena uslova:

· Finansijsko sredstvo se drži u svrhu prikupljanja ugovorenih novčanih tokova; i· Ugovorni uslovi finansijskog sredstva daju na određene datume novčane tokove koji su isključivo

isplate glavnice i kamate (SPPI) na iznos neotplaćene glavnice.

Poslovni model:

Poslovni model Banke odražava način na koji Banka upravlja grupama finansijskih sredstava kako biostvarila svoje poslovne ciljeve.

Poslovni model Banke ne procenjuje svaki pojedinačni finansijski instrument, već procenjuje grupe srodnihfinansijskih instrumenata u okviru portfolija i zasniva se na sledećim faktorima:

· Kako su ocenjeni rezultati poslovnog modela kao i kako je procenjena finansijska imovinaobuhvaćena tim modelom i kako se o tome obaveštava rukovodstvo Banke;

· Rizici koji utiču na rezultat poslovnog modela (kao i finansijsku imovinu obuhvaćenu tim poslovnimmodelom) i kako se upravlja tim rizicima

· Važni aspekti procene u okviru poslovnog modela su očekivana učestalost, vrednost i vremeplasmana.

Procena poslovnog modela je zasnovana na razumnim očekivanim scenarijima bez uzimanja u obzir“najgoreg slučaja” ili “ stresnog slučaja”. Ukoliko su novčani tokovi nakon inicijalnog priznavanja realizovanina drugačiji način od prvobitnih očekivanja Banke, Banka ne menja klasifikaciju preostalih finansijskihsredstava koja se nalaze u poslovnom modelu, ali uzima u obzir ove informacije kada procenjujenovonastala ili tek kupljena finansijska sredstva.

SPPI test:

Banka procenjuje ugovorne uslove finansiranja proverom kroz SSPI (Solely Payment of Principal andInterest) test.

Glavnica se u smislu ovog testa definiše kao fer vrednost finansijskog sredstva prilikom inicijalnogpriznavanja i može se menjati tokom veka trajanja finansijskog sredstva (npr. ako postoje otplate glavnice).

Najznačajniji elementi kamate su vremenska vrednost novca i kreditni rizik povezan sa iznosom nedospeleglavnice tokom određenog vremenskog perioda, administrativne troškove i profitnu marginu. Prilikomsprovođenja SPPI testa, Banka uzima u obzir relevantne faktore kao što su valuta finansijske imovine iperiod u kome se obračunava kamatna stopa.

Ukoliko finansijsko sredstvo ispuni kriterijume SPPI testa, Banka vrši vrednovanje ovakvog finansijskogsredstva po amortizovanoj vrednosti.

Finansijsko sredstvo se mora vrednovati po fer vrednosti ukoliko se ugovoreni novčani tokovi ne odnoseisključivo na plaćanje glavnice i kamate na neizmireni dug.



15




b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat

Dužnički instrumenti:

Banka po MSFI 9 primenjuje novu kategoriju finansijskih sredstava merenih po fer vrednosti kroz ostalirezultat kada su ispunjena oba sledeća uslova:

· Instrument se drži u okviru poslovnog modela čiji se cilj postiže prikupljanjem ugovorenih novčanihtokova i prodajom finansijske imovine; i

· Ugovoreni uslovi finansijskog sredstva prolaze SPPI test.

Ovi instrumenti obuhvataju imovinu koja je ranije, po MRS 39, bila klasifikovana kao finansijska ulaganjaraspoloživa za prodaju. Dužnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat naknadno se mere po fervrednosti sa dobicima i gubicima koji nastaju zbog promena u fer vrednosti priznatih u ostalom rezultatu.Prihodi od kamata i dobici i gubici od kursnih razlika priznaju se u bilansu uspeha na isti način kao i zafinansijsku imovinu merenu po amortizovanom trošku. ECL (Expected Credit Loss) za dužničkeinstrumente merene po fer vrednosti kroz ostali rezultat ne umanjuju knjigovodstvenu vrednost ovefinansijske imovine u izveštaju o finansijskom rezultatu, koja se meri po fer vrednosti. Umesto toga, iznoskoji je jednak rezervisanju za kreditne gubitke koji bi nastali da je imovina vrednovana po amortiziovanomtrošku priznaje se u ostalom rezultatu kao akumulirani iznos umanjenja vrednosti, uz odgovarajući efekatna bilans uspeha. Akumulirani gubitak priznat u ostalom rezultatu se reklasifikuje u bilans uspeha priprestanku priznavanja imovine.

Kada Banka drži više od jednog ulaganja u iste hartije od vrednosti, smatra se da se odlažu po metodi prviulazni-prvi izlazni. Prillikom prestanka priznavanja, kumulativni dobici ili gubici koji su prethodno priznati uostalom rezultatu, reklasifikuju se iz ostalog rezultata u bilans uspeha.

Vlasnički instrumenti:

Po inicijalnom priznavanju, Banka povremeno izabere da neopozivo klasifikuje neke vlasničke instrumentekao vlasničke instrumente po fer vrednosti kroz ostali rezultat kada ispunjavaju definiciju Kapitala po MRS32 Finansijski instrumenti: Prezentacija i ne drže se kao namijenjeni za trgovanje. Ovakva klasifikacija seodređuje po principu instrument-po-instrument.

Dobici i gubici na ovim vlasničkim instrumentima se ne reklasifikuju u profit. Dividende se priznaju u bilansuspeha kao i drugi operativni prihodi kada se utvrdi pravo na isplatu, osim kada Banka ima koristi od takvihprihoda kao povrat dela troškova instrumenta, u tom slučaju se takvi dobici evidentiraju u ostalom rezultatu.Vlasnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat nisu predmet procene umanjenja vrednosti.

c) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva i finansijske obaveze u ovoj kategoriji se ne drže za trgovanje i obavezno se prilikominicijalnog priznavanja moraju meriti po fer vrednosti kroz bilans uspeha prema MSFI 9 kada je ispunjenjedan od sledećih kriterijuma:

· Klasifikacija eliminiše ili značajno smanjuje nekonzistentan tretman koji bi inače nastao od merenjasredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka na drugačijoj osnovi; ili

· Obaveze su deo grupe finansijskih obaveza, kojima se upravlja i čija se vrednost utvrđuje kao fervrednost, u skladu sa dokumentovanim upravljanjem rizicima ili investicionom strategijom.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha evidentiraju se u bilansustanja po fer vrednosti. Promene fer vrednosti evidentiraju se u bilansu uspeha, izuzev promena fervrednosti obaveza nastalih zbog promena u kreditnom riziku Banke. Takve promene u fer vrednostievidentiraju se u rezervi kroz ostali rezultat i ne reklasifikuju se u bilans uspeha. Kamata zarađena ili nastalana instrumentima po fer vrednosti kroz bilans uspeha obračunata je u prihodima ili rashodima od kamata.Kamata zarađena na imovini koja se obavezno meri po fer vrednosti kroz bilans uspeha se evidentirakorišćenjem ugovorene kamatne stope. Prihod od dividendi od vlasničkih instrumenata po fer vrednosti seevidentira u bilansu uspeha kao ostali operativni prihod kada je utvrđeno pravo na isplatu.



16



Umanjenje vrednosti finansijske imovine

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija, uslučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenjaobaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualnaprocena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanihtokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Banke vrši procene nabazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikamakreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji jepostojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste zaprocenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlikaizmeđu procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavajuse u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravkevrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

Usvajanje MSFI 9 je fundamentalno promenilo metodologiju umanjenja vrednosti kredita Bankezamenjujući MRS 39 pristup nastalih gubitaka sa ECL pristupom uzimanja u obzir budućih događaja.

Banka je uspostavila politiku za izvršenje procene, na kraju svakog izveštajnog perioda, o tome da li jekreditni rizik finansijskog instrumenta značajno porastao od početnog priznavanja, uzimajući u obzirpromenu rizika neizvršenja obaveza tokom preostalog veka trajanja finansijskog instrumenta.

Na osnovu navedenog procesa, Banka grupiše kredite u Stage 1, Stage 2 i Stage 3 kako je opisano unastavku:

· Stage 1: Kada se krediti prvi put priznaju, Banka priznaje rezervisanje na osnovu 12mECL-a. Stage1 krediti takođe uključuju i one u kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kredite reklasifikovane izStage 2.

· Stage 2: Kada je kredit pokazao značajan porast kreditnog rizika od nastanka, Banka evidentirarezervisanje za očekivane kreditne gubitke tokom veka trajanja (LTECL). Krediti iz Stage 2 takođeuključuju one kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kredite reklasifikovane iz Stage 3.

· Stage 3: Za zajmove umanjene za kreditne gubitke, Banka evidentira rezervisanje za LTECL.

Za finansijsku imovinu za koju Banka nema opravdanih očekivanja za povrat ili celokupnog neizmirenogiznosa, ili njegovog dela, bruto knjigovodstvena vrednost finansijske imovine se smanjuje. Ovo se smatra(delimičnim) prestankom priznavanja finansijskog sredstva.



17



Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Izračunavanje ECL-a

Banka izračunava ECL na osnovu scenarija verovatnoće za merenje očekivanih nedostataka u gotovini,diskontovanih približno EKS-om. Manjak gotovine predstavlja razliku između tokova gotovine dospevajusubjektu u skladu sa ugovorom i novčanim tokovima koje entitet očekuje da primi. Način ECL izračuna jeprikazan u nastavku, a ključni elementi su:

· PD (Probability of default) Verovatnoća neispunjenja obaveza je procena verovatnoće neispunjenjaobaveza u datom vremenskom periodu. Neispunjenje obaveza se može desiti samo u određenovreme tokom procenjenog perioda, ukoliko se nije prethodno prestalo sa priznavanjem proizvodaa još uvek je u portfoliju.

· EAD (Exposure at default) Izloženost prilikom neispunjenja obaveza predstavlja zbir bilansneizloženost i vanbilansne izloženosti pomnožene faktorom konverzije (CCF) i umanjen za iznoskolaterala na koga je primenjen procenat za priznavanje. Faktor konverzije (CCF) je verovatnoćada će vanbilansna izloženost postati bilansna izloženost u slučaju nastupanja statusa neizmirivanjaobaveza (default).

· CCF (Credit Conversion Factor) Banka je definisala svoju metodologiju za faktore konverzijekredita kako bi se pravilno prikazala proporcija neiskorišćenog okvira i / ili odobrenih garancija zakoje Banka očekuje da će biti povučene ili plaćene pre nastanka neizvršenog događaja.

· LGD (Loss given default) Gubitak u slučaju neizmirenja obaveza je procena gubitka koji se javlja uslučaju neizmirenja obaveza u određeno vrjeme. Zasniva se na razlici između ugovorenih novčanihtokova i novčanih tokova koje bi kreditor očekivao da primi. U svrhu izračunavanja očekivanihkreditnih gubitaka obračunava se samo neobezbeđeni LGD i koristi u konačnom obračunu. U ovojfazi ne postoji plan da buduća predviđanja utiču na LGD za koje se pretpostavlja da će bitikonstantni tokom vremena. Ovo se obično izražava kao procenat EAD-a.

Modeli ECL metoda su dati u nastavku:· Stage 1: 12mECL obračunava se kao deo LTECL, koji predstavljaju ECL koji proizilaze iz događaja

koji dovode do nemogućnosti otplate finasijskijskih instrumenata, a koji su mogući u roku od 12meseci od dana izveštavanja. Banka računa 12mECL rezervisanje za umanjenje vrednosti naosnovu očekivanog neispunjenja obaveza u vremenskom periodu od 12 meseci nakon datumaizvštavanja. Ove očekivane 12-mesečne verovatnoće su primenjene na predviđanje EAD ipomnožene sa očekivanim LGD a zatim diskontovane na osnovu približne vrednosti originalneEKS.

· Stage 2: Kada se identifikuje značajno povećanje kreditnog rizika od momenta plasiranjasredstava, Banka evidentira rezervisanje za LTECL. Metodologija je slična prethodno objašnjenoj,s tim da je PD procenjen na osnovu čitavog životnog veka instrumenta.

· Stage 3: Za kredite koji su umanjeni za kreditne gubitke, Banka priznaje ukupne kreditne gubitkeza ove kredite. Metod je sličan onome primenjenom u Stage 2, sa PD postavljenom na 100%.

Uticaj budućih makroekonomskih očekivanja na obračun ECL-a

U skladu sa stavom B5.5.50 standarda MSFI 9, Banka je odlučila da prilikom obračuna ECL-a primenifaktore predviđanja makroenokonskih scenarija za buduće tri godine. Banka trenutno bira jedan scenarioza koji se kaže da je "osnovni".

U ovom trenutku koncept "predviđanja budućnosti" primenjuje se samo na PD krive.

Banka koristi referentni standard ECB koji je povezan sa stres testom 2017. godine koji primenjuje šokoveza naredne 3 godine. Ovi šokovi menjaju prosečnu PD terminsku struktura u trajanju od tri godine, a zatimse primenjuje povratak u proseku za pet godina.



18



Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Vrednovanje kolaterala

Kako bi se ublažio kreditni rizik vezan za finansijsku imovinu, Banka nastoji da koristi kolaterale. Kolateralse može pojaviti u različitim oblicima, kao što su gotovina, hartije od vrednosti, akreditivi / garancije,nekretnine, potraživanja, zalihe, ostala nefinansijska imovina i kreditna poboljšanja kao što su sporazumi onetiranju. Računovodstvena politika Banke za kolaterale ista je u MSFI-u 9 kao i u MRS-u 39. Kolaterali,osim preuzetih kolaterala, ne evidentiraju se finansijskim izveštajima Banke. Međutim, fer vrednostkolaterala utiče na obračun ECL. Obično se ECL procenjuje na minimalnu vrednost nakon nastanka, azatim se ponovo procenjuje na tromesečnoj osnovi. Međutim, određeni kolaterali, na primer, gotovina ilihartije od vrednosti, vrednuju se na dnevnom nivou.

Banka koristi trenutne podatke na tržištu za vrednovanje finansijske imovine koja se drži kao kolateral.Ostala finansijska imovina čiju tržišnu vrednost nije lako utvrditi, vrednuje se primenom modela.Nefinansijski kolaterali, kao što su nekretnine, vrednuju se na osnovu podataka koje pružaju agenti zanekretnine ili na osnovu indeksa cena nekretnina.

Modifikacije i prestanak priznavanja finansijskih sredstava

Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo, kao što je kredit, kada se pregovaraju uslovi i odredbe dote mere da, u suštini, on postaje novi kredit, uz razliku priznatu kao dobit ili gubitak od prestanakapriznavanja, u meri u kojoj gubitak zbog umanjenja vrednosti još uvek nije evidentiran. Novopriznati kreditise klasifikuju kao Stage 1 za potrebe merenja ECL-a.

Prilikom procene da li prestati sa priznavanjem kredita kupcu ili ne, između ostalog, Banka razmatrasledeće faktore:

• Promena valute kredita• Promena ugovorne strane• Ako je modifikacija takva da instrument više ne ispunjava SPPI kriterijume.

Ako izmjena ne rezultira u novčanim tokovima koji su bitno različiti, modifikacija ne dovodi do prestankapriznavanja. Na osnovu promene u novčanim tokovima diskontovanim po originalnom EKS-u, Bankaevidentira dobita ili gubitak zbog modifikacije u meri u kojoj gubitak zbog umanjenja vrednosti još uvek nijeevidentiran.

3.11. Preuzeti kolaterali

Vezano za preuzete kolaterale, računovodstvena politika Banke prema MSFI 9 ostaje nepromenjena uodnosu na MRS 39. Politika Banke treba da utvrdi da li se preuzeta imovina može iskoristiti za internepotrebe ili je treba prodati. Imovina namjenjena za interne potrebe prenosi se na relevantnu kategorijuimovine, po preuzetoj vrednosti. Imovina za koju je određeno da je treba prodati prebacuje se na imovinunamenjenu prodaji, po fer vrijednosti (ako je u pitanja finansijska imovina), a za imovinu koja nije finansijska,po fer vrednosti umanjenoj za trošak prodaje na dan preuzimanja, a u skladu sa politikom Banke. Bilo kojivišak sredstava vraća se dužnicima.

3.12. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Bankaizložena, ili ima prava na, varijabilnim prinosima po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i imasposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Banka na dan 31. decembra 2018. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva CA Leasing d.o.o.Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti.



19


3.13. Poslovi kupovine i ponovne prodaje hartija od vrednosti (Reverzni repo poslovi)

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni danu budućnosti su priznati u bilansu stanja kao krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovukamate i priznaje se tokom trajanja ugovora primenom metode efektivne kamatne stope.

3.14. Derivati priznati po fer vrednosti kroz bilans uspjeha

Derivat je finansijski instrument ili drugi ugovor sa sve tri sledeće karakteristike:· Njegova vrijednost se mijenja ovisno o promjeni određene kamatne stope, cijene finansijskog

instrumenta, cijene robe, deviznog kursa, indeksa cijena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnogindeksa ili drugih varijabli, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable ta varijabla nijespecifična za stranku ugovora (to jest, "osnovna varijabla").

· Ne zahtijeva početno neto ulaganje ili početno neto ulaganje koje je manje od onog koje bi sezahtijevalo za druge vrste ugovora od kojih bi se očekivalo da na sličan način odražavaju promjenetržišnih faktora.

· Podmiruje se na budući datum.Banka ulazi u transakcije derivatima sa različitim ugovornim stranama. Derivati se evidentiraju po fervrijednosti kao sredstva kada je njihova fer vrijednost pozitivna i kao obaveza kada je njihova fer vrijednostnegativna. Promjene u fer vrijednosti derivata uključuju se u neto prihod od trgovanja.

3.15. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčanasredstva na žiro računu Banke i računima blagajne (dinarske i devizne) i devizna sredstva na računima koddomaćih i stranih banaka sa originalnom ročnošću do tri meseca.

3.16. Nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti ieventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Nematerijalnu imovinu Banke najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imaju ograničenvek upotrebe.

Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja uupotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda na kojisu licence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodukada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima kojekontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana,priznaju se kao nematerijalna imovina.Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu,primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u tokukorisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalneh imovine počinje od narednog meseca od kadase ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2018. godini :

Softver 5 godinaLicence i ostala nematerijalna imovina 5 godina

Period i metod amortizacije za nematerijalnu imovinu sa ograničenim vekom upotrebe se proveravajunajmanje jednom godišnje.



20


3.17. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

a) Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i opremu čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva i ulaganja utuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti.

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravkuvrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako jeprikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomske koristi od togsredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanjaevidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom senabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacije počinje odnarednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2018. godini :

Opis

Građevinski objekti 40 godinaKompjuterska oprema 3 - 7 godinaNameštaj i druga oprema 5 - 7 godinaPutnička vozila 5 godina

Nekretnine, postrojenja i oprema se isknjižavaju iz evidencije po otuđenju, zbog tehničke zastarelosti ilikada se ne očekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisaosnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti)priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.

b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Banka drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pripočetnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metodenabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju i obezvređenje.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionihnekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između fer vrednosti primljenih sredstava i prodajne vrednosti investicionih nekretnina prilikomprodaje priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje po osnovuprodate i razmenjene investicione nekretnine inicijalno se vrednuje u visini fer vrednosti.

Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Bankaprocenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškoveprodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti krozbilans uspeha.



21


3.17. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (nastavak)

Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadnepromene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa timizdacima pripasti Banci i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja teretetroškove perioda u kome nastanu.

Kada investicionu nekretninu koristi Banka kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja iopremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja ćese nadalje amortizovati.

3.18. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Banke analizira vrednostipo kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da jeneko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznosobezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je tosredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, kojupredstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi.Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda.

Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni periodzbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

3.19. Zakup/Lizing

Primena MRS 17 do 31. decembra 2018. godine

a) Finansijski lizing – Banka kao zakupac

Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje držanja ikorišćenja predmeta lizinga prenosi na Banku kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da se pravosvojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru, period trajanjalizinga je približno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingu približno jejednaka nabavnoj vrednosti sredstava.

Finansijski lizing, kada je Banka zakupac, priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućomobavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstva uzetapod lizing se amortizuju tokom perioda trajanja lizinga.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi se ostvarilakonstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teretbilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

b) Operativni lizing – Banka kao zakupodavac i zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca odnosnonisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Banka uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupaterete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovni lizing okončapre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kao rashod uperiodu u kome se desio prestanak zakupa.



22


3.20. Primanja zaposlenih

a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka obračunava i plaća doprinose zapenziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenimzakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenihsredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenim isplaćujenaknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Troškovi doprinosa priznaju se ubilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Banka nema dodatnih obavezaza naknade zaposlenima po ovom osnovu.

b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju

Banka nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31.decembra 2018. godine.

U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Banke, Banka je dužna da zaposlenom isplatiotpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radnesposobnosti u visini dve bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije, premaposlednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne graniceodređene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenutenaknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Banka nema preuzetu obavezu isplatejubilarnih nagrada.

Rezervisanja za otpremnine formirana su korišćenjem izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana uiznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 26). Aktuarski dobici, nastali na osnovuefekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio zaobračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju, evidentirani su u koristostalog rezultata.

3.21. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu nadobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija,čiju visinu utvrđuje na osnovu Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobitpravnih lica, za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopaporeza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom obveznika poreza na dobit pravnihlica.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, obvezniku koji je izvršio ulaganja u osnovna sredstvazaključno sa 2013. godinom, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim štoporeski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskihperioda najviše do limita od 33%, ali ne duže od 10 godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kaoosnova za povraćaj poreza na dobit plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iztekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne dužeod 5 godina (poreski gubici nastali do 2009. godine se mogu preneti u periodu od 10 godina, odnosno do2019. godine).



23


3.21. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremenerazlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, injihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa poreza na dobit, na dan bilansastanja, korišćena je za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odloženeporeske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, kojanije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivudobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnimpreduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremenerazlike može kontrolisati, i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskomperiodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivihporeskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivihdobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti ineiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose naprivremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovnakombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit, iligubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa investicijama u zavisna društva, pridružena društva izajedničke poduhvate, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je verovatno daće privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti, i da je nivo očekivanih budućih oporezivihdobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, iumanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljanda se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreskasredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje jepostalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreskasredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope poreza na dobit za koju seočekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskihobaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na dan bilansastanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret ostalogrezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist ostalog rezultata.

c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatuvrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji seplaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviruostalih rashoda.

3.22. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Banka ima ulogu agenta, nisuuključeni u bilansne stavke banke.



24


3.23. Finansijske obaveze

Finansijske obaveze Banke obuhvataju obaveze po osnovu depozita i ostalih obaveza prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i komitentima kao i ostale obaveze iz poslovanja Banke.

a) Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju po fervrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju poamortizovanoj vrednosti.

b) Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcionetroškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlikeizmeđu ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansuuspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nemabezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma izveštavanja.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatnoda će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenjakredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada sekapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.

c) Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

Prestanak priznavanja obaveza

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada se obaveza ispuni, poništi ili kada istekne. Kadapostojeću finansijsku obavezu zamenjuje druga od istog zajmodavca u znatno drugačijim uslovima, ili suuslovi postojeće obaveze bitno modifikovani, takva razmena ili modifikacija se tretira kao prestanakpriznavanja izvorne obaveze i priznavanje nove obaveze. Razlika između knjigovodstvene vrijednostiizvorne finansijske obaveze i isplaćene naknade se priznaje u bilansu uspjeha.

3.24. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansustanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postojinamera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.



25


3.25. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultatprošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada semože pouzdano proceniti iznos obaveze.

Banka vrši rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalneodlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i druge potencijalneobaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja.

Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno korigujuna svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske iliizvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da sekoristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovnegubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju uNapomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 33), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadržeekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjujuu napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

Banka vrši rezervisanja na teret rashoda za stavke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama do nivoapotrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.



26

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućihprocena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao iobelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihodai rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskihizveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke sekontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode ukojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijskegodine.

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Merenje umanjenja vrednosti u skladu sa MSFI 9 i MRS 39 za sve kategorije finansijske imovine zahtevaprocenjivanje, posebno za procenu iznosa i vreme budućih novčanih tokova i vrednosti kolaterala prilikomutvrđivanja gubitaka od umanjenja vrednosti i procene značajnog povećanja kreditnog rizika. Ove procenesu podstaknute brojnim faktorima i promenama koje mogu rezultirati različitim nivoima ispravke vrednosti.

U primeni MSFI 9, obračun ECL-a Banke predstavlja rezultat kompleksnih modela sa nizom pretpostavki uvezi sa izborom varijabli i njihovim međuzavisnostima. Elementi ECL modela koji se smatrajuračunovodstvenim procenama i prosuđivanjima uključuju:

• Interni model ocenjivanja kredita banke, koji dodjeljuje PD-eve pojedinačnim ocenama• Kriterijume Banke za procenu da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika, odnosno

rezervisanje za LTECL-a i kvalitativne ocene• Segmentaciju finansijske imovine kada se njihov ECL procenjuje na zajedničkoj osnovi• Razvoj ECL modela, uključujući različite formule i izbor ulaznih podataka• Određivanje povezanosti između makroekonomskih scenarija i ekonomskih ulaznih podataka, te

efekta na PD, EAD i LGD parametre ECL formule.• Izbor makroekonomskih scenarija koji se odnose na budućnost i njihove verovatnoće, da bi se

ekonomski ulazni podaci uneli u ECL modele

U primeni MRS 39 Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednostfinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo iligrupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postojeobjektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnogpriznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokovefinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena ustatusu zajmoprimca u Banci, u pogledu plaćanja obaveza prema Banci ili nacionalnim/lokalnimekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza.

Banka razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajnafinansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstva zakoja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdiloobezvređenje koje se desilo, ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualno značajna, akoja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se po osnovu sličnih karakteristika rizika.

Gubici usled ispravke vrednosti za pojedinačno značajne plasmane bazirani su na proceni diskontovanihbudućih novčanih tokova pojedinačnih plasmana, imajući u vidu otplate i realizaciju bilo kojih sredstavakoja služe kao kolaterali tih plasmana.



27

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE (nastavak)

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nastavak)

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolija, uslučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenjaobaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualnaprocena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanihtokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Banke vrši procene nabazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikamakreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliju koji jepostojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste zaprocenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlikaizmeđu procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavajuse u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravkevrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

4.2. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite do meredo koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreskigubici i/ili poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna dabi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visinebudućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 13).



28

5. EFEKAT PRVE PRIMENE MSFI 9 I UTICAJ NA KAPITAL

5.1. Efekat prve primene MSFI 9

Počev od 01.01.2018. godine Banka primenjuje MSFI 9 standard koji je zamenio MRS 39. Podaci za 2017.godinu su prikazani u skladu sa tada važećim standardom MRS 39 i nisu uporedivi sa informacijamaobjavljenim za 2018. godinu. Razlike koje proizilaze iz prve primene MSFI 9 direktno su priznate u okviruneraspoređene dobiti 01.01.2018. godine. U skladu sa navedenim, efekti prve primene MSFI 9 su detaljnoprikazani pod datumom 01.01.2018. godine.

U narednoj tabeli je prikazan uticaj prve primene MSFI 9 na zadržanu dobit Banke:

Zadržana dobit - u hiljadama dinara -Krajnje stanje po MRS 39 (31. Decembar 2017. godine) 648.101

Priznavanje MSFI 9 očekivanih kreditnih gubitaka uključujući i one merene po fer vrednostikroz ostali rezultat (224.685)

Početno stanje po MSFI 9 (01. Januar 2018. godine) 423.417

Ukupna promena u kapitalu po usvajanju MSFI 9 (224.685)

- u hiljadama dinara -

PozicijaMRS 39 Nova

klasifikacija poMSFI 9

MRS 39 krajnjestanje na dan31.12.2017.

Efekat prveprimeneMSFI 9

MSFI 9 početnostanje na dan01.01.2018.PORTFOLIO METOD

MERENJAAKTIVA

Gotovina i sredstva kodcentralne banke

Amortizovanavrednost


Amortizovanavrednost 12.794.844 414 12.794.430

Krediti i potraživanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija

Krediti ipotraživanja


Amortizovanavrednost 6.895.476 135 6.895.341

Krediti i potraživanja odkomitenata

Krediti ipotraživanja


Amortizovanavrednost 64.844.459 226.874 64.617.585

Ostala sredstva Krediti ipotraživanja


Amortizovanavrednost 463.409 (7.177) 470.586

UKUPNO AKTIVA 84.998.188 220.246 84.777.942VANBILANSNAREZERVISANJA

Plative i činidbenegarancije



Amortizovanavrednost 4.065 246 4.311

Nepokriveni akreditivi i datiavali



Amortizovanavrednost 3 12 15

Neiskoriščene i preuzeteobaveze



Amortizovanavrednost 1.643 4.181 5.824

UKUPNOREZERVISANJA 5.711 4.439 10.150

UKUPAN EKEKATPRELASKA NA MSFI 9 85.003.899 224.685 84.788.082



29

6. MSFI 16 - Lizing

MSFI 16 je izdat u januaru 2016. godine i zamjenjuje MRS 17 Lizing, IFRIC 4 Utvrđivanje da li aranžmansadrži zakup, SIC-15 Operativni lizing-Podsticaji i SIC-27 Procena suštine transakcija koje uključuju pravnioblik zakupa. MSFI 16 postavlja principe za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga izahteva od zakupaca da obračunavaju sve zakupe u okviru jednog bilansnog modela sličnogračunovodstvu za finansijski lizing u skladu sa MRS 17. Standard uključuje dva izuzeća od priznavanja zazakupce - zakup “imovine male vrednosti” (npr. Personalni kompjuteri) i kratkoročni zakupi (tj. zakupi sarokom zakupa od 12 meseci ili manje). Na datum početka zakupa, zakupac će priznati obavezu za plaćanjelizinga (tj. obavezu za lizing) i sredstvo koje predstavlja pravo da se koristi predmetno sredstvo tokomtrajanja zakupa (tj. pravo na korišćenje sredstva). Od zakupaca će se zahtevati da odvojeno priznaju trošakkamate na obvezu lizinga i trošak amortizacije na pravo na korišćenje sredstva.

Zakupci će takođe morati da ponovo vrednuju obavezu za lizing po nastanku određenih događaja (npr.promena u trajanju lizinga, promena u budućim plaćanjima lizinga usled promene indeksa ili stope koja sekoristi za određivanje tih plaćanja). Zakupac će generalno priznati iznos ponovnog vrednovanja obavezeza lizinga kao korekciju prava na korišćenje sredstva.

Računovodstvo davaoca lizinga u skladu sa MSFI 16 je u suštini nepromenjeno u odnosu naračunovodstvo prema MRS 17. Davaoci lizinga će nastaviti da klasifikuju sve ugovore o zakupu koristećiisti princip klasifikacije kao prema MRS 17 i razlikovati dve vrste lizinga: operativni i finansijski lizing.

MSFI 16, koji je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine, zahtevaod zakupaca i zakupodavaca detaljnija obelodanjivanja nego u skladu sa MRS 17.

Prelazak na MSFI 16

Banka planira da od 1. januara 2019. godine izvrši prelaz na MSFI 16 u skladu sa modifikovanimretrospektivnim pristupom.

Banka je izabrala da koristi izuzeća, koja su predložena standardom:· Ugovore o zakupu čija je vrednost objekta ili opreme koja se iznajmljuje (kad je novo) manja od

5.000.00 eur; i· Ugovore o zakupu čiji je period zakupa kraći od 12 meseci.

Kao rezultat primene MSFI 16, Banka će ugovore koji su ranije bili priznavani kao operativni lizing, sadakvalifikovati kao zakupe definisane novim standardom: nekretnine, tehnička oprema i vozila.

MSFI 16 zahteva priznavanje troška amortizacije po osnovu prava korišćenja sredstva i priznavanjerashoda od kamata po osnovu povezane lizing obaveze.

Za obračun sadašnje vrednosti imovine sa pravom korišćenja i obračuna obaveze po osnovu zakupa uzimase ugovoreni neto iznos. Iznos neodbitnog PDV-a po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostorasklopljenih sa pravnim licima i porez na dohodak građanja po Ugovorima o zakupu poslovnog prostorasklopljenih sa fizičkim licima knjiži se kao rashod perioda.

Na osnovu izračunate sadašnje vrednosti Banka inicijalno priznaje vrednost imovine sa pravom korišćenjai obavezu po osnovu zakupa za svaki pojedinačni ugovor.

U početnom periodu zakupa učešće kamate je veće od glavnice uz istovremeno priznavanje i rashodaamortizacije po osnovu početno utvrđene vrednosti imovine na koju Banka ima pravo korišćenja.

U početnom periodu, zbir kamate i amortizacije nije jednak stvarnom mesečnom plaćanju. U početku jeveći, a u kasnijim godinama zakupa se smanjuje što je osnovna razlika u odnosu na dosadašnji načinpriznavanja rashoda koji je podrazumevao da rashod bude linearno priznat tokom čitavog perioda zakupa.

Prilikom prve primene MSFI 16, pravo na korišćenje sredstva lizinga je generalno mereno u iznosu obavezepo osnovu lizinga, koristeći prosečnu inkrementalnu stopu zaduživanja:

· Za EURu rasponu od 0,15% do 1,15%.; i· Za RSD u rasponu od 4,11% do 5,35%.

Na osnovu preliminarne analize sprovedene do datuma ovih finansijskih izveštaja, ukupan procenjen efekatprve primene MSFI 16 rezultira evidentiranjem obaveza po osnovu lizinga u iznosu od RSD 1,3 milijardedinara i, shodno tome, prava na korišćenje sredstva u istom iznosu u Izveštaju o finansijskom položaju na1. januar 2019. godine.



30

7. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA2018. 2017.

Prihodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 156.845 171.303Javna preduzeća 24.430 56.406Druga preduzeća 804.634 800.814Preduzetnici 81.344 79.568Javni sektor 129 12.772Stanovništvo 2.702.390 2.380.571Strana lica 76 686Drugi komitenti 36.738 115.803

Ukupno: 3.806.586 3.617.923

Rashodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 217.118 192.859Javna preduzeća 1.549 1.421Druga preduzeća 166.057 198.502Preduzetnici 1.637 1.793Javni sektor 4.763 3.188Stanovništvo 62.660 94.024Strana lica 2.700 4.049Drugi komitenti 2.492 2.911

Ukupno: 458.976 498.747

Neto prihod po osnovu kamata 3.347.610 3.119.176

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:2018. 2017.

Prihodi od kamataPo osnovu plasmana komitentima 3.632.462 3.423.685Po osnovu plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama 55.149 34.513Po osnovu reverznih repo poslova 38.770 63.975Po osnovu hartija od vrednosti 133 12.122Po osnovu dinarske obavezne rezerve 60.977 69.564Po osnovu depozita viškova likvidnih sredstava kod NBS 1.949 3.250Po osnovu ostalih plasmana 17.146 10.814

Ukupno: 3.806.586 3.617.923

Rashodi od kamataPo osnovu depozita komitenata 241.858 305.888Po osnovu kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija 184.695 165.930Po osnovu depozita bankama i drugim finansijskim organizacijama 32,423 26.929

Ukupno: 458.976 498.747

Neto prihod po osnovu kamata 3.347.610 3.119.176



31

8. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:2018. 2017.

Prihodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 860.047 750.933Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 161.896 125.649Poslovi kupovine i prodaje deviza 263.968 271.734Kreditni poslovi 68.388 66.873Poslovi sa platnim karticama 358.767 307.742Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 141.343 130.450Prihodi po osnovu naknade zastupanja u osiguranju 32.305 78.179Ostali prihodi od naknada i provizija 4.551 1.365

Ukupno: 1.891.265 1.732.925

Rashodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 32.125 29.877Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 66.868 64.009Poslovi kupovine i prodaje deviza 98.759 102.458Kreditni poslovi 39.471 22.931Rashodi naknada iz poslova sa platnim karticama 126.527 124.268Provizije za primljene devizne garancije i jemstva 51.535 53.932Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju 32.420 6.359Naknade Udruženju banaka 25.128 23.605Ostali rashodi od naknada i provizija 1.009 6.834

Ukupno: 473.842 434.273

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.417.423 1.298.652

9. NETO PRIHOD/(RASHOD) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNEKLAUZULE

2018. 2017.

Pozitivne kursne razlike:

- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 1.957.202 5.356.158- po osnovu ugovorene valutne klauzule 684.944 1.374.123

Ukupno pozitivne kursne razlike: 2.642.146 6.730.281

Negativne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza (1.828.848) (3.475.405)- po osnovu ugovorene valutne klauzule (794.064) (3.239.354)

Ukupno negativne kursne razlike: (2.622.912) (6.714.759)

Neto prihod/(rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorenevalutne klauzule 19.234 15.522



32

10. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE NEVREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

2018. 2017.Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 15) 256 -- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 16) 5.016 448- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 17) 1.015.579 1.199.285- Ostala sredstva (Napomena 22) 20.249 29.414Ukupno prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava: 1.041.100 1.229.147

Rashodi obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 15) (491) -- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 16) (852) (68)- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 17) (1.231.389) (1.616.443)- Ostala sredstva (Napomena 22) (27.738) (32.695)Ukupno rashodi obezvređenja finansijskih sredstava: (1.260.469) (1.649.206)

Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava: (219.369) (420.059)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 26) 30.951 12.679Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 26) (40.379) (7.219)Ukupno prihod/rashod od ukidanja rezervisanja za kreditno rizičnevanbilansne stavke: (9.428) 5.460

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 7.142 2.615Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (1.051) (665)

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava kojase ne vrednuju kroz bilans uspeha: (222.706) (412.649)

11. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2018. 2017.Prihodi od dividendi 49.190 43.027Prihodi po osnovu prefakturisanja troškova 2.815 2.886Prihodi od pružanja usluga tehničke asistencije za CA Leasing –povezano lice 5.208 7.869Prihodi od zakupnina 7.966 6.984Ostali poslovni prihodi 1.240 1.270

Ukupno ostali poslovni prihodi 66.419 62.036



33

12. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2018. 2017.

Troškovi zarada i naknada zarada 1.313.334 1.238.346Troškovi poreza i doprinosa na zarade 665.863 654.803Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 41.900 40.356Rashodi od promene u rezervisanjima za otpremnine (Napomena 26) 3.666 2.698

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 2.024.763 1.936.203

13. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2018. 2017.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja (Napomena 19) 95.875 91.213Amortizacija nekretnina i oprema (Napomena 20) 154.350 136.161Amortizacija investicionih nekretnina (Napomena 21) 4.951 4.591

Ukupno troškovi amortizacije 255.175 231.965

14. OSTALI PRIHODI

2018. 2017.

Prihodi od ukidanja rezervisanja 19.934 21.505Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 12.359 11.665Dobici od prodaje osnovnih sredstava 47.953 1.739Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za sudske sporove(Napomena 26) 2.327 45.612Dobici od prodaje nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 1.938 3.351Ostali prihodi 76.923 5.829

Ukupno ostali prihodi 161.434 89.701



34

15. OSTALI RASHODI

2018. 2017.

Zakup 275.540 284.534Premije osiguranja 266.677 240.485Troškovi materijala 192.223 174.079Održavanje osnovnih sredstava 104.051 126.385Održavanje softvera i licenci 97.998 97.668PTT i telekomunikacione usluge 99.251 95.435Tehnička asistencija matična banka 90.062 86.828Reklama i propaganda 92.363 88.823Advokatske usluge 63.315 59.749Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (Napomena 26) 67.551 5.685Prevoz i dnevnice 51.599 46.369Troškovi taksi 36.995 36.149Profesionalne usluge 31.832 78.741Sudski troškovi 12.770 12.563Transport i pratnja novca 24.836 25.361Čišćenje prostorija 27.389 24.507Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 66.488 34.946Obuka kadrova 23.517 22.386Obezbeđenje objekata 19.463 15.845Doprinosi i porezi na zarade na teret poslodavca 18.123 17.472Reprezentacija 14.433 15.221Održavanje bankomata - 81Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 6.469 7.000Finansiranje zarada invalidnih lica i solidarna pomoć 5.616 6.159Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 5.426 5.003Troškovi telekomunikacija – Rojters 5.364 6.906Porez na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 7.573 7.333Manjkovi i štete 1.400 796Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 6.904 6.287Službeni listovi i časopisi 5.129 5.633Troškovi ostalih poreza 6.216 15.837Donacije i sponzorstva 2.761 2.968Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.100 2.932Članarine udruženjima 2.379 2.248Transportne usluge 1.476 875Rashodi po osnovu promene vrednosti finansijskih obaveza - 263Rashodi po osnovu prodaje i otpisa osnovnih sredstava 817 536Reinstalacija SW ATM softvera 1.365 52Ostali rashodi 2.282 1.960

Ukupno ostali rashodi 1.740.753 1.662.100



35

16. POREZI I ODLOŽENI POREZI

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:31.12.2018. 31.12. 2017.

Tekući porez na dobit (4.731) (77)Dobitak po osnovu odloženih poreza 196Gubitak po osnovu odloženih poreza (24.474) (2.743)

Ukupno (29.009) (2.820)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitkapre oporezivanja i propisane poreske stope

31.12.2018. 31.12. 2017.

Dobit pre oporezivanja 781.955 347.922

Obračunati porez po stopi od 15% (117.293) (52.188)

Poreski efekti prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 64.872 58.241Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (65.827) (86.529)Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 111.187 80.361Dobitak po osnovu odloženih poreza 196Gubitak po osnovu odloženih poreza (24.474) (2.743)Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 2.330 38

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha (29.009) (2.820)

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Banke u vezi sa poreskimbilansom 2018. godine.

Odložena poreska sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednostiosnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove u 2018. godini, dok iz prethodnogperioda Banka ima odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka i poreskih kredita.

31.12.2018. 31.12. 2017.

Odložena poreska sredstva 63.643 87.921Odložene poreske obaveze - -

Neto odložena poreska sredstva 63.643 87.921



36

16. POREZI I ODLOŽENI POREZI (nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitkapre oporezivanja i propisane poreske stope (nastavak)

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima data su u sledećoj tabeli:

Prenosiviporeski

gubici/krediti

Privremenarazlika naosnovnimsredstvima

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Stanje na dan 1. januara 2017. 53.120 37.544 90.664

U korist (teret) bilansa uspeha (38) (2.705) (2.743)Na teret ostalog rezultata

Stanje na dan 31. decembra 2017. 53.082 34.839 87.921

U korist (teret) bilansa uspeha (2.330) (21.948) (24.278)U korist ostalog rezultata

Stanje na dan 31. decembra 2018. 50.752 12.891 63.643

Banka ima na raspolaganju prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama i moguse koristiti u narednim fiskalnim godinama kao što je prikazano u sledećoj analizi.

31.12.2018. 31.12. 2017.

Prenosivi poreski gubici- do jedne godine 1.401.632 1.829.284- od jedne do pet godina - 1.401.632- preko pet godina - -Ukupno prenosivi poreski gubici: 1.401.632 3.230.916

31.12.2018. 31.12. 2017.Prenosivi poreski krediti- do jedne godine 16.459 15.957- od jedne do pet godina 16.231 25.845- preko pet godina - 10.322Ukupno prenosivi poreski krediti: 32.690 52.124

Kao što je gore navedeno, Banka je priznala odložena poreska sredstva na osnovu prenosivih poreskihgubitaka do iznosa za koji smatra da će biti iskorišćen na osnovu trenutnih očekivanja u vezi sa budućimoporezivim dobicima.



37

17. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod centralne banke obuhvataju:

31.12.2018. 31.12. 2017.U dinarimaŽiro račun 7.367.911 4.280.206Gotovina u blagajni u dinarima 1.418.745 897.742Potraživanja po osnovu kamate na obaveznu rezervu 6 5Ukupno u dinarima: 8.786.662 5.177.953

U stranoj valuti.Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 7.232.319 6.707.986Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1.019.006 908.905Ukupno u valuti: 8.251.325 7.616.891

Bruto gotovina i sredstva kod centralne banke: 17.037.987 12.794.844

Ispravka vrednosti na dan: (648) -Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke: 17.037.339 12.794.844

Promene na ispravkama vrednosti

31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine - -Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) 414 -Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 491 -Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (256) -Kursne razlike (1) -

Ispravka vrednosti na dan 31.12.2018. 648 -

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br.76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosnodo 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obaveznerezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na žiro računBanke. Obračunata dinarska obavezna rezerva za obračunski periodu od 17. decembra 2018. godine do17. januara 2019. godine iznosila je RSD 4.505.844 hiljada.

Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske obavezne rezerve, u toku 2018. godine bila je 1,25%na godišnjem nivou.

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br.76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

- 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno730 dana,

- 13% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana,

- 100% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.

Izdvojena devizna obavezna rezerva za obračunski period od 17. decembra 2018. godine do 17. januara2019. godine iznosila je EUR 52.096 hiljada (RSD 6.157.444 hiljada).

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.



38

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

31.12.2018. 31.12.2017.

U dinarimaReverzni repo plasmani kod Narodne Banke Srbije 2.501.323 3.001.482Dati krediti 47 38.938Ukupno dinari: 2.501.370 3.040.420

U stranoj valutiSredstva na deviznim računima kod drugih banaka 845.115 1.060.982Krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 568.641 1.235.682Dati krediti 100.678 2.897Dati depoziti 776.370 1.559.669

Ukupno strana valuta: 2.290.804 3.859.230

Bruto krediti i potraživanja 4.792.174 6.899.650

Ispravka vrednosti na dan (145) (4.174)Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 4.792.029 6.895.476

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 4.174 4.554Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) 135 -Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 852 68Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (5.016) (448)

Ispravka vrednosti na dan 145 4.174

Potraživanja po reverznim repo transakcijama u iznosu od RSD 2.500.000 hiljada na dan 31. decembra2018. godine, odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokomdospeća 7 dana i sa kamatnom stopom 2.38% na godišnjem nivou, a iznos od RSD 1.323 hiljada se odnosina razgraničenu kamatu u periodu od 26. decembra do 31. decembra 2018. godine.



39

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

a) Pregled po vrstama korisnika kredita2018 2017

U dinarima kratkoročni dugoročni ukupno kratkoročni dugoročni ukupnoPrivreda 2.835.350 2.436.082 5.271.432 2.769.157 1.968.199 4.737.356Javni sektor 449 2.139 2.588 8.554 1.244.537 1.253.091Stanovništvo 2.904.198 13.660.552 16.564.750 3.265.261 10.550.970 13.816.231Drugi komitenti 106.810 123.757 230.567 61.754 538.446 600.200Ukupno u dinarima 5.846.807 16.222.530 22.069.337 6.104.726 14.302.152 20.406.878U stranoj valutiPrivreda 4.042.900 13.841.327 17.884.227 4.447.670 12.834.495 17.282.165Javni sektor 157.917 1.153.350 1.311.267 100.310 - 100.310Stanovništvo 546.465 33.703.189 34.249.654 243.315 29.899.154 30.142.469Drugi komitenti 154.507 747.053 901.560 120.842 333.260 454.102Ukupno u stranojvaluti 4.901.789 49.444.919 54.346.708 4.912.137 43.066.909 47.979.046Stanje na dan 31.decembra 10.748.596 65.667.449 76.416.045 11.016.863 57.369.061 68.385.924Ispravka vrednostipotraživanja (262.986) (1.474.986) (1.737.972) (810.840) (2.730.625) (3.541.465)Stanje na dan 31.decembra 10.485.610 64.192.463 74.678.073 10.206.023 54.638.436 64.844.459

Krediti sa valutnom klauzulom su uključeni u pregled kredita u stranoj valuti.

b) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 3.541.465 4.761.608Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) 226.874 -Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 1.231.389 1.616.443Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (1.015.579) (1.199.285)Otpis na teret ispravke vrednosti (2.169.621) (1.478.131)Kamata na S3 plasmana (71.483) -Kamata na obezvređene plasmane - (81.398)Neto kursne razlike (5.073) (77.772)

Ispravka vrednosti na dan 1.737.972 3.541.465

Banka vrši otpis finansijskog sredstva (i pripadajuće ispravke vrednosti) kada ustanovi da je ononenaplativo. Ova odluka se donosi nakon razmatranja informacija kao što su značajne promenefinansijskog položaja dužnika u smislu da više nije u mogućnosti da izmiruje ugovorene obaveze, ili kadaprilivi od prodaje sredstva obezbeđenja nisu dovoljni za pokrivanje celokupne izloženosti. Kodneobezbeđenih plasmana stanovništvu, otpisi se uglavnom zasnivanju na statusu neizmirenja obaveza uodređenom proizvodu. Odgovarajući organ odobrava svaki otpis u skladu sa odlukom upravnog odbora. Uskladu sa odlukom NBS („Službeni glasnik RS“ br.77-2017) na snazi od 30. septembra 2017. godine oračunovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, Banka otpisuje plasmane kod kojih ispravka vrednostiiznosi 100% bruto knjigovodstvene vrednosti tog plasmana.

20. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

Učešća u kapitalu predstavljaju ulaganje u zavisno društvo CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd štopredstavlja 100% učešća u kapitalu zavisnog društva.

31.12.2018. 31.12.2017.Učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica CA Leasing d.o.o. Beograd 128.667 78.667

Ukupno investicije u zavisna društva 128.667 78.667



40

21. NEMATERIJALNA IMOVINA

Licence isoftver

Sredstvau pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2017.Nabavna vrednost 620.764 408 621.172Ispravka vrednosti (499.714) - (499.714)Neotpisana vrednost 121.050 408 121.458

Godina zavšena na dan 31. decembra 2017.Početno stanje neotpisane vrednosti 121.050 408 121.458Nove nabavke - 106.671 106.671Prenosi 106.671 (106.671) -Amortizacija (Napomena 11) (91.213) - (91.213)Neotpisana vrednost 136.508 408 136.916

Na dan 31. decembra 2017. godineNabavna vrednost 727.434 408 727.842Ispravka vrednosti (590.926) - (590.926)Neotpisana vrednost 121.050 408 136.916

Godina završena na dan 31. decembra 2018.Početno stanje neotpisane vrednosti 136.508 408 136.916Nove nabavke - 109.018 109.018Prenosi 98.737 (98.737) -Amortizacija (Napomena 11) (95.875) - (95.875)Neotpisana vrednost 139.370 10.689 150.059

Na dan 31. decembra 2018.Nabavna vrednost 826.171 10.689 836.860Ispravka vrednosti (686.801) - (686.801)Neotpisana vrednost 139.370 10.689 150.059

Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2018. godine najvećim delom činelicence i softver.



41

22. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Promene na nekretninama, postrojenjima i opremi :

Građevinskiobjekti

Oprema iostala

sredstva

Ulaganje uiznajmljeniposlovniprostor

Osnovnasredstva upripremi

Ukupnonekretnine,postojenja i

oprema

Stanje na dan 1. januar 2017.Nabavna vrednost 1.556.356 1.174.567 144.649 - 2.875.572Ispravka vrednosti (412.703) (848.885) (131.923) - (1.393.511)Neotpisana vrednost 1.143.653 325.682 12.726 - 1.482.061

Godina zavšena na dan 31.decembra 2017.Početno stanje neotpisanevrednosti 1.143.653 325.682 12.726 - 1.482.061Nove nabavke - - - 162.261 162.261Prenosi 36.313 119.117 6.831 (162.261) -Otuđenja (4.233) (77) - - (4.310)Amortizacija (Napomena 11) (39.588) (92.997) (3.576) - (136.161)Neotpisana vrednost 1.136.145 351.725 15.981 - 1.503.851

Na dan 31. decembra 2017.godineNabavna vrednost 1.584.602 1.250.591 151.480 - 2.986.673Ispravka vrednosti (448.457) (898.866) (135.499) - (1.482.822)Neotpisana vrednost 1.136.145 351.725 15.981 - 1.503.851

Godina završena na dan 31.decembra 2018.Početno stanje neotpisanevrednosti 1.136.145 351.725 15.981 - 1.503.851Nove nabavke - - - 153.472 153.472Prenosi 2.746 137.301 13.425 (153.472) -Otudjenja (2.529) (1.860) - - (4.389)Amortizacija (Napomena 11) (39.610) (109.252) (5.488) - (154.350)Neotpisana vrednost 1.096.752 377.914 23.918 - 1.498.584

Na dan 31. decembra 2018.Nabavna vrednost 1.583.416 1.336.283 159.818 - 3.079.517Ispravka vrednosti (486.664) (958.369) (135.900) - (1.580.933)Neotpisana vrednost 1.096.752 377.914 23.918 - 1.498.584

Na dan 31. decembra 2018. godine, Banka ne poseduje odgovarajuće vlasničke listove za građevinskeobjekte čija sadašnja vrednost iznosi RSD 119.644 hiljada (2017: RSD 108.107 hiljada). RukovodstvoBanke, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 224.450 hiljada koji se odnose na zakup nekretnina uključeni su ubilans uspeha.

Na dan 31. decembra 2018. godine, Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2018. godine najvećim delom čine računarska itelekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj.



42

23. INVESTICIONE NEKRETNINE

Ukupneinvesticione

nekretnine

Stanje na dan 1. januar 2017.Nabavna vrednost 185.403Ispravka vrednosti (27.458)

Neotpisana vrednost 157.945

Godina završena na dan 31. decembra 2017.Početno stanje neotpisane vrednosti 157.945Nove nabavke 59Otudjenja -Amortizacija (Napomena 11) (4.591)Neotpisana vrednost 153.413

Na dan 31. decembra 2017. godineNabavna vrednost 185.462Ispravka vrednosti (32.049)


Godina završena na dan 31. decembra 2018.Početno stanje neotpisane vrednosti 153.413Nove nabavke 15.678Otudjenja -Amortizacija (Napomena 11) (4.951)Neotpisana vrednost 164.140

Na dan 31. decembra 2018.Nabavna vrednost 201.139Ispravka vrednosti (36.999)


Investicione nekretnine čine stambeni i poslovni prostor koji je generisao u 2018. godini prihode od zakupau iznosu od RSD 6.688 hiljada (2017: RSD 5.704 hiljada). Tržišna vrednost nema značajnih odstupanja odvrednosti iskazanih u poslovnim knjigama Banke.



43

24. OSTALA SREDSTVA

31.12.2018. 31.12.2017.

Sredstva stečena naplatom potraživanja 280.491 243.441Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 41.539 43.580Prelazni računi 69.478 107.830Razgraničeni ostali troškovi 39.718 17.404Potraživanja za naknade i provizije 15.452 37.051Potraživanja po osnovu prodaje 1.974 6.117Dati avansi 11.792 9.116Ostala aktivna vremenska razgraničenja 1.692 3.733Potraživanja u obračunu 1.928 4.798Razgraničeni rashodi kamata 46 2Potraživanja od zaposlenih 390 82Potraživanja po osnovu više plaćenog poreza 3.138 3.138

Ukupno ostala sredstva 467.638 476.292

Ispravka vrednosti (4.229) (42.085)

Ukupna ostala sredstva 463.409 434.207

Promene na ispravkama vrednosti ostalih sredstava bile su sledeće:31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 42.085 64.283Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) (7.177) -Nove ispravke vrednosti (Napomena 8) 27.738 32.695Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 8) (20.249) (29.414)Otpis na teret ispravki vrednosti (38.164) (25.384)Neto kursne razlike (4) (95)

Ispravka vrednosti na dan 4.229 42.085



44

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

31.12.2018. 31.12.2017.Depoziti i ostale finansijskeobaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Domaće banke 69.231 1.040.112 - 1.109.343 - 230.000 - 230.000Druge finansijske organizacije 347.042 1.501.607 1.418.335 3.266.984 666.495 619.655 - 1.286.150Matična banka 55.902 4.044.736 298.512 4.399.150 58.532 9.734.256 299.214 10.092.002Obaveze po osnovu kamate inaknade 13.099 - - 13.099 651 - - 651

UKUPNO 485.274 6.586.455 1.716.847 8.788.576 725.678 10.583.911 299.214 11.608.803

Primljeni krediti Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno Overnight Kratkoročni Dugoročni UkupnoEvropska investiciona banka - - 4.722.660 4.722.660 - - 5.169.690 5.169.690Matična banka - - 11.346.682 11.346.682 - - 6.634.470 6.634.470Obaveze po osnovu kamate inaknade - 33.420 - 33.420 - 24.838 - 24.838

UKUPNO - 33.420 16.069.342 16.102.762 - 24.838 11.804.160 11.828.998

Ukupni depoziti i ostale obavezeprema bankama 485.274 6.619.875 17.786.189 24.891.338 725.678 10.608.749 12.103.374 23.437.801

Kratkoročni oročeni depoziti od finansijskih organizacija deponovani su na periode do mesec dana, šest meseci i na godinu dana uz kamatne stope u rasponu od0,55% - 2,97% za dinarske depozite, i za depozite u valuti uz kamatne stope u rasponu od 0,70% - 1,00%. Dugoročeni depoziti od finansijskih organizacija deponovanisu na period preko godinu dana uz kamatnu stopu 1,25% .

U okviru kratkoročnih obaveza u stranoj valuti prema matičnoj banci Credit Agricole S.A. Pariz najznačajnije učešće beleže obaveze po osnovu uzetih depozita ustranoj valuti i to:

- depozita uzetih na period od 31 do 90 dana u iznosu od AUD 150 hiljada odnosno RSD 10.947 hiljada po kamatnoj stopi od 2,3% na godišnjem nivou;- depozita uzetih na period od 91 do 180 dana u iznosu od EUR 11.000 hiljada odnosno RSD 1.300.140 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu

od - 0,27% do – 0,23% na godišnjem nivou i depozita u iznosu od CAD 200 hiljada odnosno RSD 15.173 hiljada po kamatnoj stopi od 2,19% na godišnjemnivou;

depozita uzetih na period od 181 do 365 dana u iznosu od EUR 23.000 hiljada odnosno RSD 2.718.475 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od -0,27% do 2,30% na godišnjem nivou.



45

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

Banka na dan 31. decembra 2018. godine ima primljene kredite od matične banke Credit Agricole S.A. uiznosu od EUR 96.000 hiljada odnosno RSD 11.346.682 hiljada. Banka je kredite primila tokom 2013.,2014., 2015., 2016., 2017. i 2018. godine po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0,642 % do1,533% sa rokom dospeća od 2019. godine do 2029. godine

Tokom 2013. i 2014. godine, Banka je započela saradnju sa Evropskom investicionom bankom i na dan31. decembra 2018. godine, ima EUR 39.957 hiljada odnosno RSD 4.772.660 hiljada primljenih kredita,sa kamatom od -0,323% do 1,226% i rokom dospeća od 2019. godine do 2027. godine.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa obavezama premaEvropskoj investicionoj banci i matičnoj banci i promenama tokom 2018. godine.

U hiljadama dinara Primljeni krediti

Neto obaveze na dan 31.12.2017 11.828.998

Tokovi gotovine 4.525.694Efekti kursnih razlika (285.350)Ostale ne-gotovinske promene 33.420

Neto obaveze na dan 31.12.2018 16.102.762

26. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima i valuti Banka ne plaća kamatu.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od0,10% do 3,20 % godišnje, a u stranoj valuti od 0,13% do 2,35% godišnje u zavisnosti od periodaoročavanja i valute. Dugoročni dinarski su deponovani uz kamatne stope 2,10% do 2,70%.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatnestope u rasponu od 0,50% do 2,00% godišnje (dinari), odnosno od 0,00% do 3,00 % godišnje (devize), uzavisnosti od valute i perioda oročavanja.



46

26. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

31.12.2018. 31.12.2017.Depoziti i ostale finansijske obaveze u

dinarima:Po

viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Poviđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 225.627 10.082 100 235.809 265.395 9.742 - 275.137Druga preduzeća 9.555.348 3.204.806 325.443 13.085.597 6.173.461 3.783.371 101.696 10.058.528Preduzetnici 1.746.684 51.923 6.505 1.805.112 1.321.098 18.701 8.086 1.347.885Javni sektor 26.871 - - 26.871 33.718 7.000 - 40.718Stanovništvo 3.697.302 344.134 154.764 4.196.200 2.518.339 107.708 8.087 2.634.134Strana lica 193.747 2.601 - 196.348 157.432 - - 157.432Drugi komitenti 369.497 133.640 507 503.644 489.118 105.748 102 594.968UKUPNO u dinarima 15.815.076 3.747.186 487.319 20.049.581 10.958.561 4.032.270 117.971 15.108.802

Depoziti i ostale finansijske obaveze ustranoj valuti:

Poviđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Poviđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 723.653 20.564 - 744.217 339.678 - - 339.678Druga preduzeća 5.895.558 3.457.352 696.110 10.049.020 4.568.968 4.270.600 857.284 9.696.852Preduzetnici 321.234 6.366 39.680 367.280 175.383 11.729 38.440 225.552Javni sektor 177.308 47.385 401.862 626.555 246.078 47.389 355.418 648.885Stanovništvo 16.982 16.897.880 5.781.224 22.696.086 11.223.206 2.758.755 6.351.908 20.333.869Strana lica 2.507.235 117.869 415.438 3.040.542 1.944.059 130.633 421.039 2.495.731Drugi komitenti 71.280 33.908 - 105.188 91.793 2.473 - 94.266UKUPNO u valuti 9.713.250 20.581.324 7.334.314 37.628.888 18.589.165 7.221.579 8.024.089 33.834.833

31.12.2018. 31.12.2017.Primljeni overnight krediti U dinarima U valuti Ukupno U dinarima U valuti Ukupno

Javna preduzeća 10.707 - 10.707 11.044 - 11.044Druga preduzeća 1.453.047 - 1.453.047 2.099.909 32.415 2.132.324Preduzetnici 148.605 - 148.605 58.628 - 58.628Javni sektor 120.000 - 120.000 -Stanovništvo - - - - - -Strana lica - - - - - -Drugi komitenti 2.691 - 2.691 50.102 - 50.102UKUPNO 1.735.050 - 1.735.050 2.219.683 32.415 2.252.098Ukupno depoziti i ostale obaveze prema komitentima 59.413.519 51.195.733



47

27. SUBORDINIRANE OBAVEZE

31.12.2018. 31.12.2017.

Subordinirane obaveze 2.377.576 2.383.117

Ukupno subordinirane obaveze 2.377.576 2.383.117

Banka ima primljeni subordinirani kredit od matične banke Credit Agricole S.A. uzet 2009. godine sainicijalnim uslovima: EUR 40.000 hiljada sa kamatom od EURIBOR 3M plus 3,805% i datumom dospeća31.03.2017. godine. Aneksom od 06.12.2013. godine uslovi za subordinirani kredit su promenjeni tako daje datum dospeća 28.04.2023. godine i sa kamatnom stopom EURIBOR 3M plus 3,679%. Subordiniranikredit nije obezbeđen kolateralom, sve obaveze koje proističu iz ugovora se smatraju subordiniranim,odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke, otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalimpoveriocima.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa subordiniranimobavezama i promenama tokom 2018. godine.

U hiljadama dinaraSubordinirane obaveze

Neto obaveze na dan 31.12.2017. 2.383.117

Tokovi gotovine (80.434)Efekti kursnih razlika (99.658)Ostale ne-gotovinske promene 13.683

Neto obaveze na dan 31.12.2018. 2.377.576

28. REZERVISANJA31.12.2018. 31.12.2017.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama 19.567 5.711Rezervisanja za sudske sporove 93.924 49.479Ostala rezervisanja 8.517 8.560Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 48.589 34.782

Ukupno rezervisanja 170.597 98.532



48

28. REZERVISANJA (nastavak)

Promene na rezervisanjima bile su sledeće:

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na kraju prethodne godine 5.711 11.346Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) 4.439 -Nova rezervisanja (Napomena 8) 40.379 7.219Ukidanje rezervisanja (Napomena 8) (30.951) (12.679)Neto kursne razlike (11) (175)

Stanje na dan 19.567 5.711

Rezervisanja za sudske sporove 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na početku godine 49.479 94.781Nova rezervisanja (Napomena 13) 67.551 5.685Ukidanje rezervisanja (Napomena 12) (2.327) (45.612)Korišćenje rezervisanja- plaćanja (20.779) (5.375)


Ostala rezervisanja 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na početku godine 8.560 8.645Korišćenje rezervisanja – plaćanja (43) (85)


Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 31.12.2018. 31.12.2017.

Stanje na početku godine 34.782 25.204Nova rezervisanja (Napomena 10) 3.666 2.698Korišćenje rezervisanja – plaćanja (1.168) (409)Aktuarski gubici/dobici 11.309 7.289


Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine zaodlazak u penziju:

- podaci o zaposlenima,- ukupan radni staž na dan 31.05.2017. i 31.05.2018. godine,- godina rođenja i pol,- broj godina do starosne odnosno pune penzije,- tablice mortaliteta za Republiku Srbiju 2010-2012,- kamatna stopa na dan 31.12.2017. – 5,6% i na dan 31.12.2018. - 4,6%,- prosečna bruto zarada u Republici Srbiji u periodu januar-maj 2018. godine i- pretpostavljeni rast zarada od 3,5% godišnje tokom celog perioda za koji se rezervišu sredstva

Promene na rezervisanjima za otpremnine prikazane su u tabeli u nastavku:

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2017. 34.782Troškovi uslugaa. Troškovi tekućeg rada 1.727b. Troškovi minulog rada -c. Trošak kamate 1.939d. Plaćanja (1.168)Aktuarski dobici/ gubitci proizašli iz:a. promena u demografskim pretpostavkama -b. promena u finansijskim pretpostavkama 12.149c. promena u iskustvenim pretpostavkama (840)

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2018. 48.589



49

29. OSTALE OBAVEZE31.12.2018. 31.12.2017.

Obaveze prema dobavljačima 103.170 102.189Obaveze za neto zarade i naknade zarada 172.213 134.699Obaveze za poreze 11.465 17.760Obaveze u obračunu 40.649 11.894Primljeni avansi 10.923 8.539Ostale obaveze 53.213 45.306Prelazni računi 22.899 59.664

Pasivna vremenska razgraničenja:Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 73.122 69.935Razgraničeni prihodi kamata 210.881 235.530Razgraničeni ostali prihodi 42.332 37.848Ostala pasivna vremenska razgraničenja 6.124 4.149

Ukupno ostale obaveze 746.991 727.513

30. KAPITAL

31.12.2018. 31.12.2017.

Akcijiski kapital – obične akcije 10.191.260 8.420.500

Kapital 10.191.260 8.420.500

Rezerve 11.219 22.528Dobitak prethodnih godina 423.417 302.999Dobitak tekuće godine 752.946 345.102Ukupno kapital 11.378.842 9.091.129

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2018. godine iznosi 7.839.431 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akcijii odnosno RSD 10.191.260 hiljada (2017.: 6.477.307 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji odnosno RSD 8.420.500 hiljada).

U septembru 2018, godine Crédit Agricole S.A. Pariz izvršila je dokapitalizaciju Banke u iznosu od 15miliona evra. Banka na dan 31. decembra 2018. godine nema stečene otkupljene akcije.

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31.decembra 2018. godine je sledeća:

Broj običnihakcija Učešće

Credit Agricole S.A. 7.839.431 100.00%



50

30. KAPITAL (nastavak)

b) Rezerve

Rezerve u iznosu od RSD 11.219 hiljada na dan 31. decembra 2018. godine (2017.: RSD 22.528 hiljada)se sastoje od aktuarskog dobitka nastalog na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim iiskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovuotpremnine za odlazak u penziju (Napomena 26).

31. VANBILANSNE POZICIJE

31.12.2018. 31.12.2017.

Poslovi u ime i za račun trećih lica 481.885 490.222Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 32.419.833 28.265.592

Stanje na dan 31. decembra 32.901.718 28.755.814

a) Poslovi u ime za račun trećih lica31.12.2018. 31.12.2017.

Kratkoročna potraživanja 7.923 7.788Dugoročna potraživanja 474.592 482.434

Stanje na dan 31. decembra 481.885 490.222

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od:

- primljenih sredstava od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita u iznosu odRSD 479.740 hiljada (2017.: 487.607 RSD hiljada);

- kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih iz sredstava primljenih od Fonda za razvojpoljoprivrede u iznosu od RSD 891 hiljada (2017.: RSD 1.350 hiljada);

- kao i iznosa od RSD 1.254 hiljada (2017.: RSD 1.265 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.

b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze31.12.2018. 31.12.2017.

GarancijePlative garancije 3.026.537 3.054.655Činidbene garancije 8.657.989 6.001.248

Ukupno plative i činidbene garancije 11.684.526 9.055.903

Nepokriveni akreditivi i dati avali 1.072.833 713.257

Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 18.496.432Ostalo 281.561 -

Stanje na dan 31. decembra 32.701.394 28.265.592

Neiskorišćene preuzete obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogujednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenskeokvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksnedatume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći prepovlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoreni iznos ne predstavlja neophodno budućegotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenihkredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetihobaveza.



51

32. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu Banka je obavila usaglašavanja potraživanja slanjemizvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2018. godine.

Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Banke iznosi RSD 25.817.676 hiljada, čimeje postignut procenat usaglašenosti od 62%.

Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima ostala su neusaglašena sledeća potraživanja i obaveze:

Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 224.801 hiljada.

Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese,zatim zbog jednog dela poslatih IOS-a koji su biliovereni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja; nepotpisanih IOS obrazacaza potraživanje pri čemu Banka smatra da iznos nerešenih IOS-a u navedenom iznosu nije od materijalnogznačaja.



52

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Efekti transakcija sa povezanim licima

Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnom bankom Credit Agricole S.A Pariz i sa ostalim članicama Credit Agricole Grupe. Sledeće tabele prikazuju stanjapotraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2018. Credit AgricoleS.A. Paris

CA CARDS &PAYMENTS

CA CIBSweden

CARomania

CA CIBLondon

CA CIBParis

CA Franche- Comte

CALeasing Lesica Progica Silca

Krediti i potraživanja 2.043.657 - - - - - - 100.493 - - -Investicije u zavisna društva - - - - - - - 128.667 - - -Nematerijalna imovina - - - - - - - - 11.770 407 -Ostala sredstva 1.991 - - - - 904 - 3.759 - - -Ukupna aktiva 2.045.648 - - - - 904 - 232.919 11.770 407 -Depoziti i ostale obaveze 15.778.800 - - - 616 - - 193.359 - - -Subordinirane obaveze 2.377.576 - - - - - - - - - -Ostale obaveze 58.752 744 - - - 24 - 36 953 - -Ukupna pasiva 18.215.128 744 - - 616 24 - 193.395 953 - -Prihod od kamata 38.081 - - - - - - 189 - - -Prihod od naknada 10.821 - 741 111 1.212 44.620 571 9.407 - - -Ostali prihodi 15 - - - - - - 57.458 - - -Neto pozitivne kursne razlike 67.962 6 - - - 1.415 - 20 - 1 -Ukupni prihodi 116.879 6 741 111 1.212 46.035 571 67.074 - 1 -Rashod kamata 187.276 - - - - - - 3.325 - - -Rashod naknada 108.810 - 63 - - 46.862 - - - - -Ostali rashodi 98.139 4.643 - - - - - 42 2.819 2.580 6.468Neto negativne kursne razlike - - - - - - - - - - 5Ukupni rashodi 394.225 4.643 63 - - 46.862 - 3.367 2.819 2.580 6.473



53

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Efekti transakcija sa povezanim licima

2017.Credit

AgricoleS.A. Paris

CA CARDS&

PAYMENTSCA CIB

GermanyCACIB

INDIACA CIBLondon

CACIB

ParisCA CIBSweden

CAFranche- Comte

CALeasing Cariparma Lesica Progica Silca

Krediti i potraživanja 2.296.713 - - - - - - - 37.886 - - - -Investicije u zavisna društva - - - - - - - - 78.667 - - - -Ostala sredstva 1.995 - - - - 474 - - 3.697 - - - -Ukupna aktiva 2.298.708 - - - - 474 - - 120.250 - - - -Depoziti i ostale obaveze 16.748.175 - - - 350 - - - 155.267 - - - -Subordinirane obaveze 2.383.117 - - - - - - - - - - - -Ostale obaveze 56.102 486 - - - 6.118 - 571 36 - - 418 705Ukupna pasiva 19.187.394 486 - - 350 6.118 - 571 155.303 - - 418 705Prihod od kamata 25.626 - - - - - - - 64 - - - -Prihod od naknada 6.224 - - 24 25 23.123 858 95 8.939 32 - - -Ostali prihodi - - - - - 13 - - 54.132 - - - -Neto pozitivne kursne razlike 609.271 38 - - - - - - 8.519 - 46 52 15Ukupni prihodi 31.850 - - 24 25 23.136 858 95 63.136 32 - - -Rashod kamata 167.176 - - - - - - - 2.157 - - - -Rashod naknada 108.960 - 63 - - 24.645 - - - 19 - - -Ostali rashodi 93.168 5.622 - - - 7.257 - - 47 - 4.481 3.612 5.630Neto negativne kursne razlike - - - - - 6.407 - - - - - - -Ukupni rashodi 369.304 5.622 63 - - 38.309 - - 2.204 19 4.481 3.612 5.630



54

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sanjima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima.Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31. decembra

2018.


2017.Plasmani i potraživanja 55.829 51.944

Depoziti 174.133 154.398

Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora. iskazane u bruto iznosu, u toku 2018. godine i 2017.godine, prikazane su u sledećoj tabeli:


2018.


2017.Zarade članova Izvršnog Odbora 145.006 114.835Naknade članovima Upravnog Odbora 5.710 5.556Obračunata druga primanja 27.663 26.465

Ukupno 178.379 146.856

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

34.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnogidentifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesiupravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke. Banka je izložena sledećimvrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku,riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja iriziku zemlje porekla. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvatajupromene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka jeuspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.



55

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

34.1. Uvod (nastavak)

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik,čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Kreditni odbor

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima banke i obavlja druge posloveutvrđene aktima banke.

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitimadefinisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošćuza nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizikakoji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletnoobuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao isveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, kojaispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizijadiskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima ipreporukama.

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnimokolnostima i neočekivane gubitke koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkimmodelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako daodražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desitikao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnustrategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Bankaprati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svimtipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali ikontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odborou,Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnuizloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnostii promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednostiplasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sveneophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Za svaki nivou Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovnejedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svimizvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita,likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.



56


34.1. Uvod (nastavak)

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskompodručju, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornihobaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednakopogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađajuodređenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smerniceza razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolija. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanimkoncentracijama kreditnog rizika.

34.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Banke neće biti potpuno naplaćena pod uslovimapod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svoje obavezeu skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnui/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislu člana 2.Zakona o bankama.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Banke;

2) Banka utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikompodrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Banka prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Banke;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovoraisključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Banke utvrđena je u skladu sa njihovomkvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od straneBanke. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sastandardima i kriterijumima Credit Agricole Grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva naanalizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planovai očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja; 5)nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta,konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanjekredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikom praćenjai vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Banke, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao iosnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Banci je u januaru 2017. godineoformljen Sektor za upravljanje rizičnim plasmanima u okviru koga se nalaze organizacione jedinicezadužene za kontakt sa klijentima i zaštitu od kreditnog rizika. Ovaj Sektor sprovodi i postupak prinudnenaplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatkeadvokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.



57


34.2. Kreditni rizik (nastavak)

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezuda izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, kojise mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Banke određenoj grupi dužnika ilipojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada istojindustriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istimfaktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovihugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ihjednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi se minimizirao rizikkoncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i kreditnihlimita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12,23/13, 43/13, 92/13, 33/15 , 61/15, 61/2016, 103/2016, 119/2017 i 76/2018) velika izloženost Banke premajednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala.



58



Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita,maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

31.12.2018.

Klase finansijskihsredstava

Maximalnaizlozenost

Od čega:stage 1

Od čega:stage 2

Od čega: stage 3Stanje

bezstage

Ispravkavrednosti

Od čega:ispravkevrednostistage 1

Od čega:ispravkevrednostistage 2

Od čega: ispravke vrednosti stage3 Ispravka

bezstage

NetoUkupnostage 3

od čega:Stage 3

(Individulani)

od čega:Stage 3

(Kolektivni)

Ukupnoispravkevrednostistage 3

Ispravkastage 3

(Individualni)

Ispravkastage 3

(Kolektivni)Sredstva kod centralnebanke 14.600.236 14.600.236 - - - - - 648 648 - - - - - 14.599.588Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - 6.124 - - - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja odbanaka i drugihfinansijskih organizacija 4.792.174 4.792.173 - 1 - 1 - 145 145 - - - - - 4.792.029Krediti i potraživanja odkomitenata 76.416.045 70.384.559 2.998.191 3.033.295 2.476.372 556.923 - 1.737.972 209.548 88.509 1.439.915 1.235.565 204.350 - 74.678.073-od toga: Javni sektor 1.313.855 1.218.199 766 94.890 94.885 5 - 59.858 433 20 59.405 59.402 3 - 1.253.997-od toga: Privreda 23.155.659 21.580.976 436.203 1.138.480 1.125.647 12.833 - 574.406 65.819 611 507.976 499.573 8.403 - 22.581.253-od toga: Stanovništvo 50.814.404 47.428.369 2.560.997 825.038 283.195 541.843 - 488.305 142.867 87.877 257.561 63.590 193.971 - 50.326.099-od toga: Drugikomitenti 1.132.127 157.015 225 974.887 972.645 2.242 - 615.403 429 1 614.973 613.000 1.973 - 516.724Potrazivanja po osnovuderivata namenjnenihzastiti od rizika 1.661 - - - - - 1.661 - - - - - - - 1.661Investicije u zavisnadrustva 128.667 - - - - - 128.667 - - - - - - - 128.667Ostala sredstva 318.035 27.448 4.465 5.631 2.020 3.611 280.491 4.229 19 61 4.149 2.020 2.129 - 313.806Stanje na dan 31.decembra 96.262.942 89.804.416 3.002.656 3.038.927 2.478.392 560.535 416.943 1.742.994 210.360 88.570 1.444.064 1.237.585 206.479 - 94.519.948Pllative i činidbenegarancije 11.684.526 11.584.829 38.973 60.724 60.414 310 - 14.386 425 1 13.960 13.960 - - 11.670.140Nepokriveni akreditivi 1.072.833 1.072.833 - - - - - 9 9 - - - - - 1.072.824Neiskorišćene preuzeteobaveze 19.662.474 19.564.403 97.028 1.043 - 1.043 - 5.172 4.652 445 75 - 75 - 19.657.302Ostalo 281.561 - - - - - 281.561 - - - - - - - 281.561Stanje na dan 31.decembra 32.701.394 32.222.065 136.001 61.767 60.414 1.353 281.561 19.567 5.086 446 14.035 13.960 75 - 32.681.827UKUPNO 128.964.336 122.026.481 3.138.657 3.100.694 2.538.806 561.888 698.504 1.762.561 215.446 89.016 1.458.099 1.251.545 206.554 - 127.201.775



59



Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava ubilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznosobaveze.

31.12.2017.

Klase finansijskih sredstava

Maksimalnabilansna

izloženostkreditnom

rizikuIspravkavrednosti

od čegagrupnaprocena

Netobilansna

izloženostkreditnom

riziku

Sredstva kod Centralne Banke 10.988.197 - - 10.988.197Finansijska sredstva koja se inicijalnopriznaju po fer vrednosti kroz bilansuspeha 4.148 - - 4.148Finansijska sredstva koja se drže dodospeća - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 6.899.650 4.174 4.174 6.895.476Krediti i potraživanja od komitenata 68.385.924 3.541.465 1.370.471 64.844.459Investicije u zavisna društva 78.667 - - 78.667Ostala sredstva 329.143 42.085 38.258 287.058

Stanje na dan 31. decembra 86.685.729 3.587.724 1.412.903 83.098.005

Plative i činidbene garancije 9.055.903 4.065 73 9.051.838Nepokriveni akreditivi i dati avali 713.257 3 3 713.254Neiskorišćene preuzete obaveze 18.496.432 1.643 1.643 18.494.789

Stanje na dan 31. decembra 28.265.592 5.711 1.719 28.259.881

UKUPNO 114.951.321 3.593.435 1.414.622 111.357.886



60



Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Maksmimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine, pre uzimanja u obzir sredstavaobezbeđenja može se analizirati kroz sledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava.

Klase finansijskih sredstavaUkupno

2018.

Srbija Ostalo

Beograd VojvodinaOstatakSrbije

EvropskaUnija

Ostataksveta

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 - - - - 14.600.236Hartije od vrednosti - 6.124 - - - 6.124Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 100.521 2.506.217 1 1.911.768 273.667 4.792.174Krediti i potraživanja od komitenata 29.819.253 31,635,295 14.961.497 - - 76.416.045- od toga: Privreda 10.645.517 9,816,659 2,693,483 - - 23.155.659- od toga: Stanovništvo 17.291.712 21,618,362 11,904,330 - - 50.814.404- od toga: Javni sektor 1.217.772 - 96,083 - - 1.313.855- od toga: Drugi komitenti 1.132.127 200,274 267,601 - - 1.132.127Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 1.441 220 - 1.661Investicije u zavisna društva 128.667 - - - - 128.667Ostala sredstva 14.479 288,777 11.855 2.829 - 318.035

Bilansna aktiva 44.664.597 34,436,633 14,973,353 1.914.597 273,762 96.262.942

Potencijalne i preuzete obaveze 18.539.902 8,765,348 3,852,810 1.543.334 - 32.701.394

od toga: plative i činidbene garancije 5.810.638 3.419.806 1.265.332 1,188,750 - 11.684.526od toga: nepokriveni akreditivi 672.415 39.222 6.612 354.584 - 1.072.833od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 11.791.503 5.290.105 2.580.866 - - 19.662.474od toga: Ostalo 265.346 16.215 - 281.561Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31.decembra 2018. 63.204.499 43.201.981 18.826.163 3.457.931 273.762 128.964.336



61



Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Banka izložena kreditnom riziku na dan 31. decembra 2017. godine prikazane su u narednoj tabeli.

Klase finansijskih sredstavaUkupno

2017.

Srbija Ostalo

Beograd VojvodinaOstatakSrbije

EvropskaUnija

Ostataksveta

Sredstva kod centralne banke 10.988.197 - - - - 10.988.197Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednostikroz bilans uspeha - - - 4.148 - 4.148Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3.044.046 1.421.683 3.952 2.122.386 307.583 6.899.650Krediti i potraživanja od komitenata 26.184.885 28.834.495 13.366.544 - - 68.385.924- od toga: Privreda 8.811.006 10.813.302 2.395.213 - - 22.019.521- od toga: Stanovništvo 15.542.261 17.791.392 10.625.047 - - 43.958.700- od toga: Javni sektor 1.251.464 69 101.868 - - 1.353.401- od toga: Drugi komitenti 580.154 229.732 244.416 - - 1.054.302Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - 78.667Ostala sredstva 38.510 263.564 26.531 471 67 329.143

Bilansna aktiva 40.334.305 30.519.742 13.397.027 2.127.005 307.650 86.685.729

Potencijalne i preuzete obaveze 16.219.767 7.336.598 3.562.696 1.145.420 1.111 28.265.592

od toga: plative i činidbene garancije 5.274.964 1.840.000 1.149.896 790.002 1.111 9.055.903od toga: nepokriveni akreditivi 334.926 17.013 5.900 355.418 - 713.257od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 10.609.877 5.479.585 2.406.970 - - 18.496.432Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31. decembra2017. 56.554.072 37.856.340 16.959.723 3.272.425 308.761 114.951.321



62



Analiza finansijskih sredstava Banke za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2018. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorima preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja prikazana je u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo UkupnoSredstva kodCentralne banke 14.600.236 - - - - - - - - - 14.600.236Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - - - - 6.124Krediti i potraživanjaod banaka i drugihfinansijskih institucija 4.792.174 - - - - - - - - - 4.792.174Krediti i potraživanjaod komitenata - 49.397.398 9.587.016 6.944.547 747.102 3.895.075 1.080.838 3.120.293 202.396 1.441.380 76.416.045od toga: Privreda - - 8.567.472 6.164.266 747.101 3.878.475 763.729 1.942.868 59.658 1.032.090 23.155.659od toga: Stanovništvo - 49.397.398 398.273 625.217 1 16.599 33.937 46.597 142.736 153.646 50.814.404od toga: Javni sektor - - 94.886 - - - 7 1.130.819 - 88.143 1.313.855od toga: Drugikomitenti - - 526.385 155.064 - 1 283.165 9 2 167.501 1.132.127Potraživanja poosnovu derivatanamenjenih zaštiti odrizika - - - 220 - 1.441 - - 1.661Investicije u zavisnadruštva 128.667 - - - - - - - - - 128.667Ostala sredstva 289.347 9.243 2.062 3.011 2.465 48 546 58 1.124 10.131 318.035

Bilansna aktiva 19.816.548 49.406.641 9.589.078 6.947.778 749.567 3.895.123 1.082.825 3.120.351 203.520 1.451.511 96.262.942

Potencijalne ipreuzete obaveze 1.669.617 1.901.128 5.287.171 11.381.962 124.726 695.210 4.138.741 4.459.504 55.639 2.987.696 32.701.394od toga: plative ičinidbene garancije 1.191.661 11.445 1.666.383 3.531.806 54.330 73.244 1.681.565 1.757.128 6.449 1.710.515 11.684.526od toga: nepokriveniakreditivi i avali 354.585 - 6.612 229.463 - - 27.923 447.158 7.092 - 1.072.833od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 123.371 1.889.683 3.591.408 7.604.478 70.396 621.966 2.186.675 2.255.218 42.098 1.277.181 19.662.474od toga: Ostalo - - 22.768 16.215 - - 242.578 - - - 281.561

Stanje na dan 21.486.165 51.307.769 14.876.249 18.329.740 874.293 4.590.333 5.221.566 7.579.855 259.159 4.439.207 128.964.336



63



Analiza finansijskih sredstava Banke za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2017. godine. koje se klasifikuju po industrijskim sektorima preuzimanja u obzir sredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo UkupnoSredstva kodCentralne banke 10.988.197 - - - - - - - - - 10.988.197Finansijska sredstvakoja se inicijalnopriznaju po fervrednosti kroz bilansuspeha 4.148 - - - - - - - - - 4.148Finansijska sredstvakoja se drže dodospeća - - - - - - - - - - -Krediti i potraživanjaod banaka 6.899.650 - - - - - - - - - 6.899.650Krediti i potraživanjaod komitenata - 42.722.049 8.881.276 7.284.158 518.814 3.642.080 989.636 2.870.111 167.733 1.310.067 68.385.924od toga: Privreda - - 8.001.780 6.448.837 518.813 3.623.065 665.587 1.588.034 62.156 1.111.249 22.019.521od toga: Stanovništvo - 42.722.049 300.347 642.685 - 18.956 35.538 30.613 104.701 103.811 43.958.700od toga: Javni sektor - - 100.310 - - - 78 1.251.463 - 1.549 1.353.401od toga: Drugikomitenti - - 478.839 192.636 - 59 288.433 1 876 93.458 1.054.302Investicije u zavisnadruštva 78.667 - - - - - - - - - 78.667Ostala sredstva 265.261 36.114 3.279 7.530 2.464 51 1.100 310 4.148 8.886 329.143

Bilansna aktiva 18.235.923 42.758.163 8.884.555 7.291.688 521.278 3.642.131 990.736 2.870.421 171.881 1.318.953 86.685.729Potencijalne ipreuzete obaveze 1.382.832 1.551.869 6.761.922 9.940.149 134.960 951.398 2.549.142 2.883.993 60.416 2.048.911 28.265.592od toga: plative ičinidbene garancije 859.340 11.768 1.116.854 3.132.614 1.989 51.915 1.499.076 1.344.212 12.143 1.025.992 9.055.903od toga: nepokriveniakreditivi i avali 355.418 - 33.258 132.974 - - - 191.607 - - 713.257od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 168.074 1.540.101 5.611.810 6.674.561 132.971 899.483 1.050.066 1.348.174 48.273 1.022.919 18.496.432

Stanje na dan 19.618.755 44.310.032 15.646.477 17.231.837 656.238 4.593.529 3.539.878 5.754.414 232.297 3.367.864 114.951.321



64



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta.

Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

· za komercijalne kredite: depoziti, garancije, hipoteke na nekretninama, zaloge na pokretnimstvarima i zaloge na potraživanjima, depoziti, jemstva drugih lica.

· za plasmane stanovništvu: depoziti, hipoteke na nepokretnostima, zaloge na pokretnim stvarima,a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Rukovodstvo Banke je informisano tržišnoj vrednosti sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstvaobezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, se uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenjaprilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Restruktuirani plasmani komitentima

Restrukturiranje plasmana komitentima podrazumeva: redefinisanje dužničko–poverilačkih odnosa bankei dužnika tj. odobravanje dodatnih ustupaka klijentu zbog pogoršanja njegovog finansijskog stanja koji nebi bili odobreni da dužnik nije u poteškoćama, bez obzira na to da li je određeni iznos potraživanja dospeo,da li je to potraživanje obezvređeno i da li je za njega nastupio status neizmirenja obaveza.

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Banka preduzima,. a kojima semenjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu inicijalno odobreno. To obuhvatapromenu ročnosti za vraćanje glavnice ili kamate, smanjenje kamatne stope, promenu datuma dospećarata, promenu iznosa anuiteta, usvojen plan reorganizacije, kao i druge promene kojima se olakšavapoložaj dužnika u odnosu na uslove koji bi bili u trenutku promene uslova odobreni drugom dužniku sa istimili sličnim nivoom rizika.

Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenjaodluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringunjegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restruktuiranje potraživanja mora da sadrži mišljenje Odeljenja kreditnog rizika, konačna validacijaje u skaladu sa važećim sistemom ovlašćenja.Restrukturiranje potraživanja se radi uz primenu odgovarajućih mera restrukturiranja koje podrazumevajupromenu originalno ugovorenih uslova i načina otplate potraživanja pri čemu su novi uslovi i način otplateprilagođeni novonastalom risk profilu klijenta. Prilikom analize fajla se procenjuje da li je restrukturiranjeplasmana prema dužniku ekonomski održivo i opravdano i za dužnika i za banku što podrazumeva detaljnuanalizu razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika, projekciju budućih novčanih tokova, a uskladu sa internim procedurama za odobravanje plasmana komitentima Banke.



65



U tabelama ispod su prezentovana ukupna restrukturirana potraživanja Banke na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine, kao i tržišnevrednosti sredstava obezbeđenja do nivoa potraživanja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana.

Podaci o restruktuiranim potraživanjima prikazuju takođe njihovo kretanje u periodu od godinu dana kao i strukturu prema merama restruktuiranja.

Sledeća tabela predstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2018. godine.

Klase finansijskih sredstavaBruto

vrednostukupnih

potrazivanja

Akumuliraneispravkevrednostiukupnih

potrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranih

potrazivanjaOd

toga: S3Od

toga: S1i S2

Akumuliraneispravkevrednosti

restruktuiranihpotrazivanja

%restruktuiranih

potrazivanja

Vrednostsredstava

obezbedjenjarestruktuiranih

potrazivanjaSredstva kod centralne banke 14.600.236 648 - - - - - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - -Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 4.792.174 145 - - - - 0,00% -Krediti i potraživanja od komitenata 76.416.045 1.737.972 1.196.660 782.300 414.360 521.639 1,57% 871.699-od toga: Javni sektor 1.313.855 59.858 95.645 94.885 760 59.421 7,28% 94.885-od toga: Privreda 23.155.659 574.406 628.124 292.479 335.645 144.509 2,71% 602.910-od toga: Stanovništvo 50.814.404 488.305 142.124 64.169 77.955 12.258 0,28% 111.170-od toga: Drugi komitenti 1.132.127 615.403 330.767 330.767 - 305.451 29,22% 62.734Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - - - -Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - - - -Ostala sredstva 318.035 4.229 70 70 - 70 - 41

Bilansna aktiva 96.262.942 1.742.994 1.196.730 782.370 414.360 521.709 - 871.740Plative i činidbene garancije 11.684.526 14.386 - - - - 0,00% -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 9 - - - - 0,00% -Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 5.172 - - - - 0,00% -Ostalo 281.561 - - - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.394 19.567 - - - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 128.964.336 1.762.561 1.196.730 782.370 414.360 521.709 - 871.740



66



Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2018.


vrednost napocetkugodine

Potrazivanja kojasu restruktuirana u

toku godine

Potrazivanja koja su utoku godine prestala da

se smatrajurestruktuiranim

Uticajkursa

Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Netovrednost na

krajugodine

Krediti i potraživanja od komitenata 2.658.373 206.996 1.473.794 (6.622) (188.293) 1.196.660 675.022-od toga: Javni sektor 101.230 - - (237) (5.348) 95.645 36.224-od toga: Privreda 2.139.685 109.525 1.417.986 (6.119) (196.981) 628.124 483.615-od toga: Stanovništvo 100.774 97.471 55.808 (151) (162) 142.124 129.866-od toga: Drugi komitenti 316.684 - - (115) (14.198) 330.767 25.317Ostala sredstva 109 - 64 - 25 70 -Na dan 31. decembra : 2.658.482 206.996 1.473.858 (6.622) (188.268) 1.196.730 675.022

Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2018. :

Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Druge mere UkupnoKrediti i potraživanja od komitenata 457.055 718.988 20.617 1.196.660-od toga: Javni sektor 760 94.885 - 95.645-od toga: Privreda 188.619 439.505 - 628.124-od toga: Stanovništvo 6.691 124.701 10.732 142.124-od toga: Drugi komitenti 260.985 59.897 9.885 330.767Ostala sredstva 27 41 2 70Bilansna aktiva 457.082 719.029 20.619 1.196.730



67



Sledeća tabela predstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2017. godine.


vrednostukupnih

potrazivanja

Akumuliraneispravkevrednostiukupnih

potrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranih

potrazivanja

Od toga:problematicnapotrazivanja

Akumuliraneispravkevrednosti

restruktuiranihpotrazivanja

%restruktuiranih

potrazivanja

Vrednostsredstava

obezbedjenjarestruktuiranih

potrazivanjaKrediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 6.899.650 4.174 - - - - -Krediti i potraživanja od komitenata 68.385.924 3.541.465 2.658.373 2.116.077 1.373.305 - 1.168.863od toga: Privreda 22.019.521 1.567.934 2.139.685 1.653.387 3.032.880 9.72% 945.730od toga: Stanovništvo 43.958.700 1.372.361 100.774 45.696 2.622 0.23% 66.850od toga: Javni sektor 1.353.401 57.816 101.230 100.310 57.574 7.48% 100.310od toga: Drugi komitenti 1.054.302 543.354 316.684 316.684 280.229 30.04% 55.973Ostala sredstva 329.143 42.085 109 109 82 0.03% 48Bilansna aktiva 75.614.717 3.587.724 2.658.482 2.116.186 1.373.387 - 1.168.911Garancije 9.055.903 4.065 - - - - -Akreditivi 713.257 3 - - - - -Neiskoricene obaveze 18.496.432 1.643 - - - - -Potencijalne i preuzete obaveze 28.265.592 5.711 - - - - -Stanje na 31. decembar 2017. godine 103.880.309 3.593.435 2.658.482 2.116.186 1.373.387 - 1.168.911

Sledeća tabele predstavlja podatke o promenama restrukturiranih potraživanja na dan 31. decembra 2017. godine


Brutovrednost na

pocetkugodine

Potrazivanja koja surestruktuirana u

toku godine

Potrazivanja koja su utoku godine prestala da

se smatrajurestruktuiranim

Uticajkursa

Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Netovrednost nakraju godine

Krediti i potraživanja odkomitenata 2.595.556 603.626 412.911 (77.611) (50.285) 2.658.373 1.285.068od toga: Privreda 1.893.838 517.800 155.067 (66.220) (50.665) 2.139.685 1.106.805od toga: Stanovništvo 56.599 85.826 40.278 (1.790) 418 100.774 98.152od toga: Javni sektor 106.841 - - (4.239) (1.372) 101.230 43.656od toga: Drugi komitenti 538.278 - 217.566 (5.362) 1.334 316.684 36.455Ostala sredstva 110 - 32 - 31 109 28Na dan 31. decembra: 2.595.666 603.626 412.943 (77.611) (50.254) 2.658.482 1.285.096



68



Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restrukturanih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2017.

Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Refinansiranje Druge mere Ukupno u 2017Krediti i potraživanja od komitenata 430.502 1.464.268 731.812 31.791 2.658.373od toga: Privreda 153.743 1.244.221 731.812 9.908 2.139.684od toga: Stanovništvo 12.817 66.075 - 21.883 100.775od toga: Javni sektor 920 100.310 - - 101.230od toga: Ostali komitenti 263.022 53.662 - - 316.684Ostala sredstva 51 56 - 2 109Bilansna aktiva 430.553 1.464.324 731.812 31.793 2.658.482

U okviru podataka o promenama restruktuiranih potraživanja u okviru drugih promena prikazane su promene za restruktuirane partije koje su nastale kao posledicanaplate odnosno pada izloženosti.

Vezano za podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja, u okviru drugih mera se nalazi produženje grace perioda u okviru iste ročnostirestruktuiranog potraživanja.



69



Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstavakoje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembra 2018. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Ukupno2018

Stage 1 Stage 2 Stage 3 Stanjebez stage

Klase finansijskih sredstava Visokstepen

Standardnistepen

Sub-standardni

stepenVisokstepen

Standardnistepen

Sub-standardni

stepen

Sub-standardni

stepenDospeli

neobezvređeni

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 - 14.600.236 - - - - - - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 4.792.174 2.285.957 2.506.216 - - - - 1 - -Krediti i potraživanja od komitenata 76.416.045 62.917.238 7.467.322 - 49.683 1.887.174 1.061.332 2.752.288 281.008 --od toga: Javni sektor 1.313.855 1.131.290 86.908 - - 6 760 94.891 - --od toga: Privreda 23.155.659 14.540.922 7.040.056 - 10.141 27.013 399.048 1.138.440 39 --od toga: Stanovništvo 50.814.404 47.234.909 193.461 - 39.541 1.859.938 661.517 785.186 39.852 --od toga: Drugi komitenti 1.132.127 10.117 146.897 - 1 217 7 733.771 241.117 -Potrazivanja po osnovu derivata namenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - - - - - 1.661Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - - - - - 128.667Ostala sredstva 318.035 19.873 7.575 - 14 2.853 1.598 5.631 - 280.491Bilansna aktiva 96.262.942 65.223.068 24.581.349 - 49.697 1.890.027 1.062.930 2.757.920 281.008 416.943Plative i činidbene garancije 11.684.526 8.920.602 2.664.227 - - 7.563 31.410 49.798 10.926 -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 661.861 410.972 - - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 15.802.051 3.762.352 - 3.856 50.644 42.528 923 120 -Ostalo 281.561 - - - - - - - - 281.561Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.394 25.384.514 6.837.551 - 3.856 58.207 73.938 50.721 11.046 281.561Stanje na dan 31. decembra 128.964.336 90.607.582 31.418.900 - 53.553 1.948.234 1.136.868 2.808.641 292.054 698.504



70



Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskih sredstavakoje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembar 2017. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepenkvaliteta

Standardnistepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepenkvaliteta

Dospelineobezvređeni Obezvređeni

Ukupno2017

Sredstva kod Centralne banke 10.988.197 - - - - 10.988.197Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fervrednosti kroz bilans uspeha 4.148 - - - - 4.148Finansijska sredstva koja se drže do dospeća - - - - - -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 6.724.702 170.812 - - 4.136 6.899.650Krediti i potraživanja od komitenata 10.801.064 49.119.195 1.141.105 1.953.995 5.370.565 68.385.924od toga: Privreda 2.896.165 15.455.867 781.190 132.574 2.753.725 22.019.521od toga: Stanovništvo 7.902.211 32.393.185 298.435 1.579.466 1.785.403 43.958.700od toga: Javni sektor - 1.253.089 - - 100.312 1.353.401od toga: Drugi komitenti 2.688 17.054 61.480 241.955 731.125 1.054.302Investicije u zavisna društva 78.667 - - - - 78.667Ostala sredstva 244.174 26.989 14 21.168 36.798 329.143

Bilansna aktiva 28.840.952 49.316.996 1.141.119 1.975.163 5.411.499 86.685.729Potencijalne i preuzete obaveze 15.996.433 11.471.513 711.898 26.577 59.171 28.265.592od toga: plative i činidbene garancije 1.249.791 7.270.969 471.209 10.631 53.303 9.055.903od toga: nepokriveni akreditivi i avali 355.418 357.839 - - - 713.257od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 14.391.224 3.842.705 240.689 15.946 5.868 18.496.432

Stanje na dan 31. decembra 44.837.385 60.788.509 1.853.017 2.001.740 5.470.670 114.951.321



71



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i statistički ispravljeni na dan 31. decembra 2018. godine:

Statističke Individualne Bez stage-aKlase finansijskih sredstava Ukupno Stage 1 Stage 2 Stage 3 Ukupno

statističke Stage 3 Stanje bezStage

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 14.600.236 - - 14.600.236 - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 4.792.174 4.792.173 - 1 4.792.174 - -Krediti i potraživanja od komitenata 76.416.045 70.384.559 2.998.191 556.923 73.939.673 2.476.372 --od toga: Javni sektor 1.313.855 1.218.199 766 5 1.218.970 94.885 --od toga: Privreda 23.155.659 21.580.976 436.203 12.833 22.030.012 1.125.647 --od toga: Stanovništvo 50.814.404 47.428.369 2.560.997 541.843 50.531.209 283.195 --od toga: Drugi komitenti 1.132.127 157.015 225 2.242 159.482 972.645 -Potrazivanja po osnovu derivata namenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - - 1.661Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - - 128.667Ostala sredstva 318.035 27.448 4.465 3.611 35.524 2.020 280.491Bilansna aktiva 96.262.942 89.804.416 3.002.656 560.535 93.367.607 2.478.392 416.943Plative i činidbene garancije 11.684.526 11.584.829 38.973 310 11.624.112 60.414 -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 1.072.833 - - 1.072.833 - -Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 19.564.403 97.028 1.043 19.662.474 - -Ostalo 281.561 - - - - - 281.561Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.394 32.222.065 136.001 1.353 32.359.419 60.414 281.561Stanje na dan 31. decembra 128.964.336 122.026.481 3.138.657 561.888 125.727.026 2.538.806 698.504



72



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i kolektivno ispravljeni na dan31. decembra 2017. godine:

Klase finansijskih sredstava Obezvređeni UkupnoobezvređeniIndividualno Kolektivno

Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija - 4.136 4.136Krediti i potraživanja od komitenata 3.740.538 1.630.027 5.370.565od toga: Privreda 2.610.003 143.722 2.753.725dd toga: Stanovnistvo 306.086 1.479.317 1.785.403od toga: Javni sektor 100.310 2 100.312od toga: Drugi komitenti 724.139 6.986 731.125Ostala sredstva 3.851 32.947 36.798Bilansna aktiva 3.744.389 1.667.110 5.411.499Potencijalne i preuzete obaveze 49.915 9.256 59.171od toga: plative i činidbene garancije 49.915 3.388 53.303od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze - 5.868 5.868Ukupno 3.794.304 1.676.366 5.470.670

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena nivoa obezvređenja u toku 2018. godine po bruto izloženosti zapotraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja koja nemajunivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALBruto stanje na dan 01.01.2018. 107.190.344 2.508.213 5.722.986 - 115.421.544Novoodobreni plasmani / povećanjeizloženosti / kursne razlike 63.880.429 834.845 324.918 - 65.040.191

Zatvoreni plasmani / smanjenjeizloženosti / kursne razlike (48.017.390) (1.060.101) (1.720.943) - (50.798.435)

Transfer u Stage 1 619.115 (610.364) (8.751) - -Transfer u Stage 2 (1.567.486) 1.598.810 (31.324) - -Transfer u Stage 3 (78.322) (126.301) 204.624 - -Otpisi (209) (6.445) (1.390.815) - (1.397.469)Bruto stanje na dan 31.12.2018. 122.026.481 3.138.657 3.100.694 - 128.265.832

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena ispravki vrednosti po nivoima obezvređenja u toku 2018. godine zapotraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja koja nemajunivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALIspravka vrednosti na dan 01.01.2018. 219.707 93.990 3.504.414 - 3.818.111Novoodobreni plasmani / povećanje izloženosti /kursne razlike 167.175 36.036 129.809 - 333.021

Zatvoreni plasmani / smanjenje izloženosti /kursne razlike (180.749) (35.842) (856.033) - (1.072.624)

Transfer u Stage 1 18.330 (15.885) (2.444) - -Transfer u Stage 2 (8.546) 16.150 (7.605) - -Transfer u Stage 3 (469) (5.370) 5.839 - -Otpisi (2) (63) (1.315.881) - (1.315.947)Ispravka vrednosti na dan 31.12.2018. 215.446 89.016 1.458.099 - 1.762.561



73



Kategorija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava koji su prezentovani u prethodnoj tabeliprikazuje performing potraživanja bez kašnjenja po sledećim pozicijama:

· visokog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja kod kojih nema docnje,potraživanja koja nemaju ispravku vrednosti i nisu u statusu NPE/doubtful i nemaju statusunderwatch ili watch na dan 31.12.2017.), (na dan 31.12.2018. u ovu kategoriju u su svrstanapotraživanja koji nemaju status Watch ili NPE, za korporativne klijente sa internim rejtingom oceneod A+ do C-, a za retail klijente imaju najboji rejting po internoj MSFI 9 metodologiji za ispravke.Ovi klijenti se svrstavaju u stage 1 ili stage 2 );

· standardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju, imajukolektivnu ispravku vrednosti i nisu u statusu NPE/doubtful i nemaju status underwatch ili watch sa31.12.2017), ( na dan 31.12.2018. su svrstana potraživanja koja nemaju status watch ili NPE , zakorporativne kliejnte sa internim rejtingom od D+ do E+, a za retail klijente da nisu svrstani unajbolju kategoriju po internoj MSFI 9 metodologiji za ispravke. Ovi klijenti se svrstavaju u stage 1ili stage 2);

· substandardnog stepena kvaliteta (u ovu kategoriju su svrstana potraživanja koja nemaju docnju,a koja imaju kolektivnu ispravku vrednosti, nisu u statusu NPE/doubtful ali imaju status underwatchili watch sa 31.12.2017.). (Na dan 31.12.2018. sa statusom watch ili NPE i ovi klijenti se svrstavajuu stage 2 ili stage 3);

Dospela neobezvređena finansijska sredstva sa 31.12.2017., obuhvataju potraživanja koja imaju docnju od1 do 90 dana, uključujući 90 dana kašnjenja, imaju kolektivno obračunatu ispravku vrednosti i nisu u statusuNPE/doubtful, kao i pojedinačno potraživanja u statusu NPE/doubtful koji se nalaze u individualnoj procenii nemaju ispravku vrednosti. Sa 31.12.2018. u ovu kategoriju su svrstana potraživanja sa statusom NPE ikoja nalaze se u stage 3, a kod kojih je obračunata ispravka jednaka nuli.

Obezvređeni plasmani sa 31.12.2017. su potraživanja preko 90 dana docnje, koja imaju oznakuNPE/doubtful i imaju ispravku vrednosti koja može biti individualno ili kolektivno obračunata. Po MSFI 9 sa31.12.2018. su svi plasmani obezvredjeni i prikazani su po stage –vima 1,2 ili 3.

U tabelama ispod su prikazana potraživanja prema nivoima obezvređenja razvrstana po intervalimadocnje, u skladu sa internom metodologijom Banke za obračun ispravke vrednosti na dan 31. decembra2018. godine:

Nivo obezvređenja 1 (Stage 1)

Klase finansijskih sredstava Nije udocnji

Docnja do30 dana

Od31-60dana

Od61-90dana

Preko90dana

Ukupno

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 -- -- -- -- 14.600.236Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 4.792.173 -- -- -- -- 4.792.173Krediti i potraživanja od komitenata 68.986.244 1.398.315 -- -- -- 70.384.559-od toga: Javni sektor 1.218.199 -- -- -- -- 1.218.199-od toga: Privreda 21.320.973 260.003 -- -- -- 21.580.976-od toga: Stanovništvo 46.290.057 1.138.312 -- -- -- 47.428.369-od toga: Drugi komitenti 157.015 -- -- -- -- 157.015Ostala sredstva 20.468 6.980 -- -- -- 27.448Bilansna aktiva 88.399.121 1.405.295 -- -- -- 89.804.416Plative i činidbene garancije 11.555.471 29.358 -- -- -- 11.584.829Nepokriveni akreditivi 1.072.833 -- -- -- -- 1.072.833Neiskorišćene preuzete obaveze 19.562.148 2.255 -- -- -- 19.564.403Potencijalne i preuzete obaveze 32.190.452 31.613 -- -- -- 32.222.065Ukupno 120.589.573 1.436.908 -- -- -- 122.026.481



74



Nivo obezvređenja 2 (Stage 2)Klase finansijskih sredstava Nije u

docnjiDocnja do30 dana

Od 31-60dana

Od 61-90dana

Preko90 dana Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata 2.127.414 538.327 233.346 99.104 - 2.998.191-od toga: Javni sektor 766 - - - - 766-od toga: Privreda 371.646 2.392 51.692 10.473 - 436.203-od toga: Stanovništvo 1.754.777 535.935 181.654 88.631 - 2.560.997-od toga: Drugi komitenti 225 - - - - 225Ostala sredstva 4.054 106 135 170 - 4.465Bilansna aktiva 2.131.468 538.433 233.481 99.274 - 3.002.656Plative i činidbene garancije 38.973 - - - - 38.973Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 90.286 1.695 5.047 - - 97.028Ostalo - - - - - -Potencijalne i preuzete obaveze 129.259 1.695 5.047 - - 136.001Ukupno 2.260.727 540.128 238.528 99.274 - 3.138.657

Nivo obezvređenja 3 (Stage 3)


Docnjado 30dana

Od 31-60 dana

Od 61-90 dana

Preko 90dana Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 1 - - - - 1Krediti i potraživanja od komitenata 325.586 32.222 24.105 41.038 2.610.344 3.033.295-od toga: Javni sektor 5 - - - 94.885 94.890-od toga: Privreda 199.343 39 199 13.290 925.609 1.138.480-od toga: Stanovništvo 126.148 32.183 23.484 27.748 615.475 825.038-od toga: Drugi komitenti 90 - 422 - 974.375 974.887Ostala sredstva 1.315 12 25 16 4.263 5.631Bilansna aktiva 326.902 32.234 24.130 41.054 2.614.607 3.038.927Plative i činidbene garancije 60.724 - - - - 60.724Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 832 - 112 - 99 1.043Ostalo - - - - - -Potencijalne I preuzete obaveze 61.556 - 112 - 99 61.767Ukupno 388.458 32.234 24.242 41.054 2.614.706 3.100.694

Bez stage – a


Docnjado 30dana

Od 31-60dana

Od 61-90dana

Preko90 dana Ukupno

Hartije od vrednosti 6.124 - - - - 6.124Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - 1.661Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - 128.667Ostala sredstva 280.491 - - - - 280.491Bilansna aktiva 416.943 - - - - 416.943Ostalo 281.561 - - - - 281.561Potencijalne I preuzete obaveze 281.561 - - - - 281.561Ukupno 698.504 - - - - 698.504



75



Dospela neobezvređena finansijska sredstva razvrstana prema intervalima docnje na dan 31. decembra2017. godine:

Od 1 do 30dana

Od 31 do60 dana

Od 61 do90 dana

Više od91 dana

Ukupno2017.

Krediti i potraživanja od komitenata 1.381.935 204.104 126.272 241.684 1.953.995-od toga: Privreda 127.525 5.049 - - 132.574-od toga: Stanovništvo 1.254.139 199.055 126.272 - 1.579.466-od toga: Javni sektor - - - - -- od toga: Drugi komitenti 271 - - 241.684 241.955-Ostala sredstva 20.830 282 56 - 21.168

Bilansna aktiva 1.402.765 204.386 126.328 241.684 1.975.163

Potencijalne i preuzete obaveze 25.457 975 145 - 26.577

-od toga: plative i činidbene garancije 10.631 - - - 10.631-od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 14.826 975 145 - 15.946

Ukupno 1.428.222 205.361 126.473 241.684 2.001.740

Procena obezvređenja plasmana

Prilikom određivanja postojanja objektivnog dokaza umanjenja vrednosti Banka koristi sledeću listupotencijalnih objektivnih dokaza obezvređenja koja je definisana Internim uputstvom za za određivanjestatusa klijenata Banke:

· Interni rejting dužnika ukazuje na to da je dužnik u statusu neizmirenja obaveza· Dužnik kasni u izmirenju obaveza prema državi, drugim poveriocima, zaposlenima >60 dana (ovaj

objektivni dokaz umanjenja se prati putem blokade računa klijenta).· Evidentno je smanjenje poslovnih prihoda u prethodne dve godine ili u kraćem vremenskom

periodu >50%· Kapital dužnika je značajno smanjen usled gubitka u prethodna dva perioda izveštavanja - >50%· Tekući pokazatelj kapaciteta servisiranja duga (DSCR racio) je ispod zadovoljavajućeg nivoa <1.1· Nad dužnikom je pokrenut predstečajni/stečajni postupak· Nad dužnikom je pokrenuta likvidacija· Dužnik je obrisan iz APR-a.· Dužnik je označen kao „fraud case“· Postoji dokaz da je FL preminulo na osnovu statusa tekućeg računa u CAS, uz dodatni podatak o

tome da li postoji pristupilac dugu ili ne.· Postoji dokaz da je potraživanje klijenta stavljeno na prinudno dospeće.

Banka određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve individualno značajne klijente zаkoje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženost veća od 4milionа RSD na dаn procene vrednosti, kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno, a nа osnovusаdаšnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа korišćenjem originalne inicijalne efektivnekаmаtne stope (EKS).



76



Procena obezvređenja plasmana (nastavak)

Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnogposlovanja klijenta ili naplata iz kolaterala uz primenu hair cut-a u skladu sa Internom metodologijom bankeza obračun ispravki vrednosti na individualnoj i kolektivnoj osnovi. Ukoliko se klijent suočava sa finansijskimpoteškoćama takođe se sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnostkomitenta da poboljša rezultate poslovanja, kao i realna vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati ivremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima,mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procenaobezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnostizahtevaju mnogo veću pažnju i učestaliju procenu.

Procena ispravki vrednosti bazirano na statističkom modelu

Obračun ispravke vrednosti na statiskom nivou se primenjuje na:

· Klijente čija je ukupna izloženost manja od 4 milliona dinara,· Klijente čija je izloženost veća od 4 MRSD a za koje ne postoji objektivan dokaz umanjenja

vrednosti i nisu uključeni u individualni obračun ispravki vrednosti potraživanja.

Metodologija za obračun ispravki je zaključno sa 31.12.2017. je važila u skladu sa MRS 39 standardom, aod 01.012019. je metodologija uskladjena sa MSFI 9 koji uvodi novi model za priznavanje gubitaka poosnovu umanjenja vrednosti - Model očekivanih kreditnih gubitaka (ECL model). Model podrazumevapristup koji se sastoji iz „tri faze“, zavisno od promene stepena kreditnog rizika od momenta inicijalnogpriznavanja sredstava. U praksi, nova pravila podrazumevaju obavezu društava da iskažu inicijalni gubitak,koji je jednak očekivanom gubitku tokom perioda od 12 meseci, u momentu inicijalnog priznavanjafinansijskih sredstava kod kojih nije došlo do kreditnog obezvređenja (model očekivanih kreditnih gubitakatokom perioda trajanja sredstva za potraživanja od kupaca). Ukoliko postoji značajno povećanje kreditnogrizika, umanjenje vrednosti se odmerava primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom periodatrajanja sredstva, a ne primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda od 12 meseci.



77



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan 31.decembra 2018. godine:

Vrednost sredstava obezbedjenjaGarancije ** izdate od strane

Klase finansijskihsredstava Depozit Hartije od

vrednostiStambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Zaloge narobnimzapisima izivotinjama

Države BankeLicapovezanogsa dužnikom

Drugihlica

Krediti i potraživanja odkomitenata 1.794.963 - 22.411.408 13.154.466 161.555 - 515.851 2.013 99.353-od toga: Javni sektor - - - 94.885 - - - - --od toga: Privreda 1.025.345 - 754.885 7.664.071 140.160 - 515.851 2.013 47.391-od toga: Stanovništvo 497.713 - 21.579.868 5.163.648 21.395 - - - 51.962-od toga: Drugi komitenti 271.905 - 76.655 231.862 - - - - -Ostala sredstva 107 - 27 1.502 - - - - -Bilansna aktiva 1.795.070 - 22.411.435 13.155.968 161.555 - 515.851 2.013 99.353Plative i činidbene garancije 901.383 - 159.537 1.302.736 - - 1.155.057 - 6.131Nepokriveni akreditivi 355.766 - - 35.136 - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 306.445 - 27.876 411.546 - - 2.161 516.000 -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.563.594 - 187.413 1.749.418 - - 1.157.218 516.000 6.131Stanje na dan 31. decembra2018. godine 3.358.664 - 22.598.848 14.905.386 161.555 - 1.673.069 518.013 105.484



78



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pruzaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan 31.decembra 2017. godine:


Vrednost sredstava obezbeđenja

Depozit Hartije odvrednosti

Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Zaloge narobnim

zapisima izivotinjama

Garancije izdate od strane:

Države BankeLica

povezanog sadužnikom

Drugihlica

Krediti i potraživanja odkomitenata 1.720.853 - 19.638.470 12.304.836 52.792 - 200.096 - 29.723od toga: Privreda 901.999 - 681.578 7.849.092 39.779 - 198.180 - 10.395od toga: Stanovništvo 544.760 - 18.870.408 4.098.831 13.013 - 1.916 - 19.328od toga: Javni sektor - - - 100.310 - - - - -od toga: Drugi komitenti 274.094 - 86.484 256.603 - - - - -Ostala sredstva 134 - 19 1.820 - - - - -Bilansna aktiva 1.720.987 - 19.638.489 12.306.656 52.792 - 200.096 - 29.723Garancije 754.206 - 196.686 1.240.531 - - 682.775 - -Akreditivi 355.418 - - 11.591 - - - - -Neiskoriscene obaveze 432.208 - 26.442 425.050 - - - 516.000 -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.541.832 - 223.128 1.677.172 - - 682.775 516.000 -Stanje na dan 31.decembra 2017. godine 3.262.819 - 19.861.617 13.983.828 52.792 - 882.871 516.000 29.723



79



Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za nivo obezvređenja 3 (Stage 3), na dan 31.decembra 2018. godine

Maximalnaizloženost

Fer vrednost kolaterala NetoizloženostKlase finansijskih sredstava Depozit Hipoteke Garancije Ukupno

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija

1 - - - - 1

Krediti i potraživanja odkomitenata 3.033.295 271.605 1.939.424 - 2.211.029 822.266

-od toga: Privreda 1.138.480 39 1.067.708 - 1.067.747 70.733-od toga: Stanovništvo 825.038 651 473.006 - 473.657 351.381-od toga: Javni sektor 94.890 - 94.885 - 94.885 5-od toga: Drugi komitenti 974.887 270.915 303.825 - 574.740 400.147Ostala sredstva 5.631 53 1.503 - 1.556 4.075Bilansna aktiva 3.038.927 271.658 1.940.927 - 2.212.585 826.342Plative i činidbene garancije 60.724 4.310 49.798 - 54.108 6.616Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 1.043 - - - - 1.043

Potencijalne i preuzeteobaveze 61.767 4.310 49.798 - 54.108 7.659

Stanje na dan 31.decembar2018 3.100.694 275.968 1.990.725 - 2.266.693 834.001

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za obezvređene kredite na dan 31. decembra 2017.godine.


Maksimalnaizloženost

NetoizloženostFer vrednost kolaterala

Depozit Hipoteke Garancije UkupnoKrediti i potraživanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija

4.136 - - - - 4.136

Krediti i potraživanja odkomitenata 5.370.565 34.523 2.127.292 139.218 2.301.033 3.069.532

od toga: Privreda 2.753.725 - 1.246.268 139.218 1.385.486 1.368.239od toga: Stanovništvo 1.785.403 4.724 444.996 - 449.720 1.335.683od toga: Javni sektor 100.312 - 100.310 - 100.310 2od toga: Drugi komitenti 731.125 29.799 335.718 - 365.517 365.608od toga: Strana lica - - - - - -Ostala sredstva 36.798 64 1.813 - 1.877 34.921Bilansna aktiva 5.411.499 34.587 2.129.105 139.218 2.302.910 3.108.589Potencijalne i preuzeteobaveze 59.171 1.505 51.787 - 53.292 5.879

od toga: plative i činidbenegarancije 53.303 1.505 51.787 - 53.292 11

od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 5.868 - - - - 5.868

Stanje na dan 31.decembra 2017. 5.470.670 36.092 2.180.892 139.218 2.356.202 3.114.468



80



Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima prema vrednostiLTV pokazatelja na dan 31. decembra 2018. godine

Vrednost LTV pokazateljaVrednost potrazivanja koja suobezbedjena hipotekom na

nepokretnostimaIspod 50% 6.488.116Od 50% do 70% 11.220.949Od 70% do 90% 14.553.671Od 90% do 100% 1.743.906Od 100% do 120% 1.093.616Od 120% do 150% 1.270.293Preko 150% 3.691.321Ukupno 40.061.872Prosecan LTV pokazatelj za 2018. godinu 75.46

Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima prema vrednostiLTV pokazatelja na dan 31. decembra 2017. godine:

Vrednost LTV pokazatelja*Vrednost potrazivanja koja su

obezbedjena hipotekom nanepokretnostima

Ispod 50% 6.220.186Od 50% do 70% 9.822.512Od 70% do 90% 12.537.019Od 90% do 100% 1.700.651Od 100% do 120% 1.480.231Od 120% do 150% 1.590.135Preko 150% 2.990.780Ukupno 36.341.514Prosecan LTV pokazatelj za 2017. godinu 75.72

*LTV pokazatelj predstavlja odnos bruto vrednosti potraživanja i tržišne vrednosti nepokretnosti kojom je topotraživanje obezbeđeno.Pod problematičnim potraživanjima (NPE) Banka svrstava svako potraživanja koje ispunjava jedan odsledećih kriterijuma:

· Partija je u stečaju/likvidaciji· Partija je utužena· Partija je u materijalno značajnoj docnji većoj od 90 dana.· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, i datum plasmana partije nije stariji od godinu

dana od momenta kada se ispituje NPE· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, nalazi se u probnom periodu I na dan

izveštavanje se nalazi u materijalno značajnoj docnji >30 dana· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja i u toku probnog perioda su učinjeni dodatni

ustupci (2.restrukturiranje)· Partija ima redni broj restruktuiranja ≥ 3· Partija ima oznaku "Real objective evidence"· Postoji druga NPE partija klijenta - pravilo infekcije za pravna lica· Partija fizickog lica je u materijalno znacajnoj docnji vecoj od 90 dana i bruto izlozenost partije

je veca od 20% bruto izlozenosti klijenta.



81



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama potraživanja u nivou obezvređenja 3 (stage 3) na dan 31. decembra 2018.


Brutovrednost

napocetkugodine

Nova Stage 3 Smanjenje Stage 3

Uticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednostna krajugodine

Netovrednostna krajugodine

Od togakupljeno

Od toga:naplaceno

Odtoga:prodato

Od toga:otpisano

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija

4.138 1 - 4.139 45 - 4.094 1 - 1 -

Krediti i potraživanja odkomitenata 5.610.198 428.118 - 2.868.296 718.772 860.736 1.288.788 (9.564) (127.161) 3.033.295 1.593.379

-od toga: Javni sektor 100.312 4 - 5.218 5.218 - - (236) 28 94.890 35.486-od toga: Privreda 2.753.725 93.220 - 1.548.904 512.384 860.736 175.784 (7.336) (152.225) 1.138.480 630.503-od toga: Stanovništvo 1.783.352 334.318 - 1.246.345 142.959 - 1.103.386 (947) (45.340) 825.038 567.476-od toga: Drugi komitenti 972.809 576 - 67.829 58.211 - 9.618 (1.045) 70.376 974.887 359.914Ostala sredstva 36.794 2.116 - 27.939 1.140 - 26.799 (1) (5.339) 5.631 1.483

Bilansna aktiva 5.651.130 430.235 - 2.900.374 719.957 860.736 1.319.681 (9.564) (132.500) 3.038.927 1.594.862

Plative i činidbene garancije 63.935 6.926 - - - - - (120) (10.017) 60.724 46.765Nepokriveni akreditivi - - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 4.388 999 - - - - - - (4.344) 1.043 967

Ostalo - - - - - - - - - - -Potencijalne i preuzeteobaveze 68.323 7.925 - - - - - (120) (14.361) 61.767 47.732

Stanje na dan 31.decembra 2018. godine 5.719.453 438.160 - 2.900.374 719.957 860.736 1.319.681 (9.684) (146.861) 3.100.694 1.642.594



82

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)34.2. Kreditni rizik (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama problematičnih potraživanja na dan 31. decembra 2017.

Klase finansijskih sredstava

Brutovrednost

napocetkugodine

Nova problematicna SmanjenjeUticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednostna krajugodine

Netovrednostna krajugodine

Od togakupljeno:

Od toga:naplaceno

Odtoga:prodato

Od toga:otpisano

Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 4.514 2 - 266 180 - 86 (16) 4 4.138 -

Krediti i potraživanja od komitenata 7.317.398 390.086 - 1.801.309 336.049 4.653 1.460.607 (151.896) (144.081) 5.610.198 2.119.813od toga: Privreda 3.538.579 73.802 - 656.694 69.505 - 587.189 (105.147) (96.815) 2.753.725 1.218.776od toga: Stanovništvo 1.697.110 316.076 - 157.230 145.676 - 11.554 (15.228) (57.376) 1.783.352 428.768od toga: Javni sektor 107.095 2 - 1.552 1.270 - 282 (4.239) (994) 100.312 42.739od toga: Drugi komitenti 1.974.614 206 - 985.833 119.598 4.653 861.582 (27.282) 11.104 972.809 429.530Ostala sredstva 57.809 4.306 - 27.290 3.036 - 24.254 (12) 1.981 36.794 2.081Bilansna aktiva 7.379.721 394.394 - 1.828.865 339.265 4.653 1.484.947 (152.024) (142.096) 5.651.130 2.121.894Garancije 67.986 3.388 - - - - - (2.127) (5.312) 63.935 59.936Neiskoricene obaveze 755 1.596 - - - - - - 2.037 4.388 4.378Potencijalne i preuzete obaveze 68.741 4.984 - - - - - (2.127) (3.275) 68.323 64.314Stanje na dan 31. decembra 2017. godine 7.448.462 399.378 - 1.828.865 339.265 4.653 1.484.947 (154.151) (145.371) 5.719.453 2.186.208



83



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31.decembra 2018. i na dan 31. decembra 2017.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Finansijskasredstva

Ostalasredstvastečena

naplatom

Ukupno

Bruto vrednost na dan 01.01.2018. 41.449 201.993 - - 243.442Stečena u toku perioda 19.752 58.243 - - 77.995Prodata u toku perioda - (25.268) (25.268)Stavljena u funkciju u toku perioda (npr.Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina) - (15.678) - - (15.678)Reklasifikovana u sredstva namenjena prodajiod čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra 2018. 61.201 219.290 - - 280.491Akumulirana ispravka vrednostiod čega: ispravke vrednosti u toku periodaNeto vrednost na dan 31. decembra 2018. 61.201 219.290 - - 280.491

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Finansijskasredstva

Ostalasredstvastečena

naplatom

Ukupno

Bruto vrednost na dan 01.01.2017. 28.230 212.594 - 459 241.283Stečena u toku perioda 24.986 25.663 - - 50.649Prodata u toku perioda (11.767) (36.264) - (459) (48.490)Stavljena u funkciju u toku perioda (npr.Osnovno sredstvo ili investiciona nekretnina) - - - - -Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji - - - - -od čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra 2017. 41.449 201.993 - - 243.442Akumulirana ispravka vrednosti - - - - -od čega: ispravke vrednosti u toku perioda - - - - -Neto vrednost na dan 31. decembra 2017. 41.449 201.933 - - 243.442



84


34.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke uslednesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:

- Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribaljanja novih izvorafinansiranja (rizik likvidnosti izvora finansiranja),

- Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni riziklikvidnosti) i

Likvidnost Banke predstavlja sposobnost Banke da finansira povećanje aktive i izmiri obaveze u skladu sanjihovim rokovima dospeća bez gubitaka. Rizik likvidnosti nastaje iz činjenice da Banka obavlja funkcijuzbog koje je i osnovana, a to je ročna transformacije kratkoročnih izvora sredstava (prvenstveno klijentskihdepozita) u dugoročne kredite. Zbog toga Banka nastoji da uspostavi efikasan sistem upravljanja rizikomlikvidnosti koji joj omogućuje ispunjavanje svih obaveza koji nastaju u njenom poslovanju čak i u uslovimaporemećaja na tržištu.Strateški ciljevi Banke u upravljanju rizikom likvidnosti su:

- Obezbeđivanje uravnotežene strukture i ročnosti sredstava i izvora Banke;- Obezbeđivanje diversifikovanih i stabilnih izvora finansiranja;- Obezbeđivanje odgovarajućih rezervi likvidnosti;- Upravljanje rizikom likvidnosti po značajnim valutama;- Upravljanje neto tokovima gotovine (prilivima i odlivima)- Dnevno upravljanje rizikom likvidnosti- Obezbeđivanje takvog nivoa likvidnosti koji omogućuje nesmetano obavljanje svih poslovnih

aktivnosti- Upravljanje izvorima sredstava Banke na način koji omogućuje održavanje likvidnosti Banke uz

ravnomeran rast njenih plasmana

U preuzimanju i upravljanju rizikom likvidnosti Banka se rukovodi sledećim načelima:- Konzervativan pristup u procesu preuzimanja rizika likvidnosti;- Definisanje odgovarajućeg okvira za upravljanje rizikom likvidnosti;- Obezbeđivanje informacionog sistema koji omogućuje adekvatnu identifikaciju, merenje, praćenje,

kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti;- Redovno izveštavanje rukovodećih tela Banke o indikatorima likvidnosti i direkna involviranost ovih

tela u upravljanje rizikom likvidnosti;- Kontrola rizika likvidnosti preko sistema limita;- Razvoj sistema internih kontrola u procesu upravljanja rizikom likvidnosti.

Banka meri izloženost riziku likvidnosti redovnom izradom pokazatelja likvidnosti:- Pokazatelj likvidnosti Banke (DL)- Uži pokazatelj likvidnosti Banke- Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (PPLA)- Analiza ročne neusklađenosti bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki Banke (gep

analiza) za unapred utvrđene periode uključujući i period od jednog dana

POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja Banke prvog i drugog reda, s jednestrane, i zbira obaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Banke sa ugovorenimrokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka održava nivo likvidnosti tako da pokazatelj likvidnosti:

- Iznosi najmanje 1,0 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu;

- Ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana;- Iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan.



85


34.3. Rizik likvidnosti (nastavak)

Pokazatelj likvidnosti tokom 2018. i 2017. godine je bio sledeći:2018. 2017.

Prosek za period 1.39 1.29Maksimalan za period 1.71 1.55Minimalan za period 1.22 1.12Na dan 31. decembra 1.47 1.26

Banka dnevno obračunava pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja gaNarodnoj banci Srbije.

UŽI POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Uži pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos likidnih potraživanja Banke prvog reda, s jedne strane, i zbiraobaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Banke sa ugovorenim rokomdospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka održava nivo likvidnosti tako da uži pokazateljlikvidnosti:

- Iznosi najmanje 0,7 kad je obračunat kao prosek užih pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu;

- Ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana- Iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan.

Uži pokazatelj likvidnosti tokom 2018. i 2017. godine je bio sledeći:2018. 2017.

Prosek za period 1.02 1.07Maksimalan za period 1.32 1.32Minimalan za period 0.80 0.88Na dan 31. decembra 1.06 0.98

Banka dnevno obračunava uži pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavljaga Narodnoj banci Srbije.

POKAZATELJ POKRIĆA LIKVIDNOM AKTIVOM (PPLA):

Pokazatelje pokrića likvidnom aktivom (PPLA) predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti Banke i netoodliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovogpokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Bankaodržava vrednost ovog pokazatelja na nivoima koji nije niži od 100%.

PPLA je kratkoročni pokazatelj likvidnosti čije održavanje iznad propisanog nivoa osigurava da Bankaposeduje adekvatnu zalihu visoko likvidne i lako utržive imovine, koja u slučaju potrebe, može brzo i bezvećih gubitaka sa se kovertuje u gotovinu, kako bi u periodu od narednih 30 dana mogla da finansiraneplanirane novčane tokove u uslovima stresa.

PPLA za decembar 2018. godine iznosio je 126,72%.

Banka mesečno obračunava PPLA i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja ga Narodnojbanci Srbije.



86



GEP ANALIZA:

Banka vrši analizu ročne neusklađenosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki sa ciljem identifikovanjapotencijalnih nedostataka likvidnosti sa kojima se može suočiti. Analiza ročne neusklađenosti zasnovanaje na sledećim pretpostavkama:

- Analiza uzima u obzir samo bilansne i vanbilansne pozicije koje proizvode novčane tokove. Stavkepoput kapila Banke ili osnovnih sredstava nisu uvrštene u izveštaj osim u slučaju kada I oneproizvode prilive ili odlive gotovine (planirana dokapitalizacija, isplata dividenci, kupovina I prodajaosnovnih sredstava);

- Analiza je zasnovana na neto principu (bruto plasmani – ispravke vrednosti);- Prilikom procene budućih novčanih tokova, Banka primenjuje konzervativan pristup i uzima u obzir

samo prilive po plasmanima klijenata svrstanih u NBS kategorije A, B ili V;- Izveštaj prikazuje buduće prilive i odlive po značajnim valutama i ukupno za sve valute u dinarima;- Osim osim budućih priliva/odliva po glavnici, izveštaj uzima u obzir i buduće prilive/odlive po

kamatama i naknadama;- Gep za svaki vremenski period računa se kao razlika između aktive i pasive za taj vremenski

period;- Kumulativni gep za neki vremenski period predstavlja sumu gepa za taj period i gepova za sve

prethodne periode.

Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Bankeje od fundamentalnog značaja u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nije uobičajeno da postojipotpuna ročna usklađenost budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u istovreme povećava i rizik od gubitka.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja gepova likvidnostiu skladu sa usvojenim limitima po valutama (RSD i EUR i ukupno u RSD), pri čemu podaci korišćeni zaanalizu strukture bilansa stanja i vanbilansnih pozicija Banke obezbeđuju i osnovu za analizu indikatorastrukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.

Banka mesečno vrši gep analizu. Na osnovu rezultata gep analize Odbor za upravljanje aktivom i pasivomdonosi odluke u domenu upravljanja rizikom likvidnosti.



87



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Banke prema preostaloj ročnosti, sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine. Obelodanjeniiznosi obaveza predstavljaju ugovorene, nediskontovane tokove gotovine, uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije, dok su finansijska sredstavaobelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesecdana

Od 1 do3

mesecaOd 3 do

12 meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno2018.

Gotovina i sredstva kodCentralne banke 7.680.407 1.180.923 3.488.183 3.189.753 1.585.200 17.124.467

Krediti i potraživanja odbanaka 4.792.029 - - - - 4.792.029

Krediti i potraživanja odkomitenata 9.984.589 4.591.413 15.545.594 30.458.991 23.303.101 83.883.687

Ukupna finansijskasredstva 22.457.026 5.772.336 19.033.776 33.648.744 24.888.301 105.800.183

Do mesecdana

Od 1 do3

mesecaOd 3 do

12 meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina

Ukupno2018.

Depoziti prema bankama 3.661.568 2.263.712 5.536.557 7.011.334 7.085.980 25.559.151Depoziti premakomitentima 45.494.191 2.062.157 6.181.345 5.660.208 97.427 59.495.328

Subordinirane obaveze 20.302 13.238 59.570 2.456.558 - 2.549.668Ukupno finansijskeobaveze 49.176.061 4.339.107 11.777.473 15.128.099 7.183.407 87.604.147

Ročna neusklađnost na31.12.2018. (26.719.035) 1.433.229 7.256.304 18.520.645 17.704.894 18.196.036

Zahtevi likvidnosti za finansiranje garancija i neopozivih preuzetih obaveza značajno su niži od iznosa obaveza iskazanih u tabeli iznad, imajući u vidu da Banka neočekuje da će treće strane povući sredstva u ugovorenim vremenskim okvirima.



88



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Banke prema preostaloj ročnosti, sa stanjem na dan 31. decembra 2017. godine. Obelodanjeniiznosi obaveza predstavljaju ugovorene, nediskontovane tokove gotovine, uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije, dok su finansijska sredstavaobelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2017.Gotovina i sredstva kod Centralne banke 4.319.821 1.206.551 2.950.550 2.912.513 568.699 11.958.134Krediti i potraživanja od banaka 6.718.337 - - - - 6.718.337Krediti i potraživanja od komitenata 12.683.477 3.947.500 14.301.126 26.088.074 20.148.645 77.168.822Ukupna finansijska sredstva 23.721.635 5.154.050 17.251.676 29.000.587 20.717.344 95.845.293

Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2017.Depoziti prema bankama 1.799.320 3.757.354 5.922.929 7.958.254 2.738.986 22.176.842Depoziti prema komitentima 39.772.747 1.736.350 5.455.036 5.477.702 99.263 52.541.099Subordinirane obaveze 6.615 13.229 59.533 317.507 2.369.455 2.766.339Ukupno finansijske obaveze 41.578.681 5.506.933 11.437.498 13.753.463 5.207.704 77.484.280Ročna neusklađnost na 31.12.2017. (17.857.046) (352.883) 5.814.178 15.247.123 15.509.640 18.361.013

U skladu sa Politikom za upravljanje rizikom likvidnosti Banke propisani su način, dinamika i odgovornosti u procesu merenja istog, određivanje limita, kao i izveštavanjeo izloženosti riziku likvidnosti a sve u cilju njegove kontrole i ublažavanja.

Pored regulatornih limita za rizik likvidnosti, Banka definiše interne limite (nivoe ranog upozorenja na povećanje rizika likvidnosti) i iste prati kroz interne izveštaje kojise dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom i mesečnom nivou.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, usklađivanje ročne strukture bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki,upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Banke.

Jedan od prioriteta Banke je da osigura da se njene dospele obaveze izmiruju na vreme a da Banka pri tome u potpunosti ispunjava regulatorne zahteve Narodnebanke Srbije. S tim u vezi, Banka je obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama saaspekta novčanih tokova i njihove koncentracije sa ciljem ročnog usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potrebaza likvidnim sredstvima uzimajući u obzir promene u regulatornom, ekonomskom i političkom okruženju Banke. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategijaupravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Banke za likvidnim sredstvima.



89


34.4. Tržišni rizik

Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovupromena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovuvlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik.

a) Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke poosnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamtnih stopa

Banka upravlja različitim oblicima kamatnog rizika i to:- Rizikom vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing risk);- Rizikom krive prinosa (yield curve risk) kome je izložena zbog promene oblika krive prinosa;- Baznim rizikom (basis risk) kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno

osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnog određivanja cena;- Rizikom opcija (optionality risk), kome je izložena zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatno

osetljivim pozicijama (krediti sa mogućnošću prevremene otplate, depoziti sa mogućnošćuprevremenog povlačenja i dr.).

Kamatni rizik se javlja zbog mogućnosti da promene u kamatnim stopama utiču na buduće novčane tokoveili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa zadefinisane vremenske periode.

Kamatni rizik utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Banke negativnom efektu promenakamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke (primarno,neto finansijski rezultat) i adekvatnost kapitala Banke. Rezultat promene kamatnih stopa može bitipovećanje ili smanjenje kamatnih marži. Banka redovno usklađuje svoje kamatne stope sa kretanjemtržišnih kamatnih stopa.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih ipasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom je da odredioptimalnu kamatnu stopu a samim tim i prihod Banke, uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentskookruženje. S obzirom na ovaj cilj, Banka pažljivo procenjuje osetljivost prihoda na nagle promenama tržišnihkamatnih stope.

U cilju zaštite od izloženosti riziku kamatne stope, Banka ugovara varijabilnu kamatnu stopu, usklađujestrukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikomkamatnih stopa.

Banka upravlja kamatnim rizikom tako što:a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijama

kamatno osetljive aktive i pasive; i/ili,b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatna

stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa u slučajukada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Banka je izložena promenama nivoa tržišnih kamatnih stopa koje utiče na njenu finansijsku poziciju i tokovegotovine na način da povećavaju ili smanjuju njenu kamatnu maržu. Kamatne stope Banke se zasnivaju natržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje sa promenama tržišnih stopa. Aktivnostupravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate i održavanje Bančinihkamatnih stopa na konzistentnom nivou u skladu sa njenom poslovnom strategijom. Odbor za upravljanjeaktivom i pasivom upravlja rizikom kamatne stope tako što vrši ročno usklađivanje pozicija aktive i pasivena osnovu makroekonomskih analiza i predviđanja kao i analize i predviđanja trendova kamatnih stopa natržištu za različite segmente aktive i pasive.



90


34.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeće tabele prikazuju izloženost Banke kamatnom riziku na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine. Finansijska sredstva i obavezesu prikazane po datumu ponovnog određivanja kamatne stope ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesecdana

Od mesec dotri meseca

Od tri do šestmeseci

Od šest mesecido godinu dana

Preko jednegodine Nekamatonosno Ukupno 2018.

AKTIVAGotovina i sredstva kod Centralne banke(Napomena 15) 7.367.584 - - - - 9.669.755 17.037.339Hartije od vrednosti - - - - 6.124 - 6.124Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija (Napomena 16) 3.845.108 - - 100.437 - 846.484 4.792.029Krediti i potraživanja komitenata(Napomena 17) 606.387 924.243 1.223.478 7.491.792 64.129.115 303.058 74.678.073Potraživanja po osnovu derivatanamenjenih zaštiti od rizika - - - - - 1.661 1.661Ukupno finansijska sredstva 11.819.079 924.243 1.223.478 7.592.229 64.135.239 10.820.958 96.515.226

OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze premabankama, DFO i Centralnoj banci(Napomena 23) 2.044.177 592.809 1.317.114 2.735.355 17.786.189 415.694 24.891.338Depoziti i ostale obaveze premakomitentima (Napomena 24) 17.189.420 1.167.418 2.151.183 5.391.519 7.812.036 25.701.943 59.413.519Obaveze po osnovu derivata namenjenihzaštiti od rizika - - - - - 134 134Subordinirane obaveze (Napomena 25) 13.683 - - - 2.363.893 - 2.377.576

Ukupno finansijske obaveze 19.247.280 1.760.227 3.468.297 8.126.874 27.962.118 26.117.771 86.682.567

Neto izloženost kamatnom riziku nadan: 31. decembra 2018. godine (7.428.201) (835.984) (2.244.819) (534.645) 36.173.121 (15.296.813) 9.832.659



91



a) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Do mesecdana

Od mesec do trimeseca

Od tri do šestmeseci

Od šest mesecido godinu

danaPreko jedne

godine Nekamatonosno Ukupno 2017.

AKTIVAGotovina i sredstva kod Centralne banke(Napomena 14) 4.280.205 - - - - 8.514.639 12.794.844

Hartije od vrednosti 4.148 - - - - - 4.148Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija (Napomena 16) 5.795.697 - - 40.691 - 1.058.354 6.895.476Krediti i potraživanja komitenata(Napomena 17) 549.534 808.705 522.506 8.086.003 54.536.129 341.579 64.844.456

Ukupno finansijska sredstva 10.629.584 808.705 522.506 8.123.433 54.536.129 9.918.567 84.538.924

OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze premabankama, DFO i Centralnoj banci(Napomena 23) 674.600 877.525 3.706.642 5.449.744 12.103.374 625.916 23.437.801Depoziti i ostale obaveze premakomitentima (Napomena 24) 15.953.650 4.817.958 619.282 3.556.959 8.135.453 18.112.429 51.195.731

Subordinirane obaveze (Napomena 25) 13.662 - - - 2.369.455 - 2.383.117

Ukupno finansijske obaveze 16.641.912 5.695.483 4.325.924 9.006.703 22.608.282 18.738.345 77.016.649Neto izloženost kamatnom riziku nadan: 31. decembra 2017. godine (6.012.328) (4.886.778) (3.803.418) (883.270) 31.927.847 (8.819.778) 7.522.275



92



a) Kamatni rizik (nastavak)

U upravljanju kamatnim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopai projektuje uticaj tih promena na svoj bilans uspeha. Rizik promene kamatnih stopa se takođe pratianalizom senzitiviteta – scenario analizama, odnosno merenjem uticaja promene kamatnih stopa naprihode i rashode Banke.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na promene kamatnih stopa (4% za RSD i 2%za EUR) uz nepromenjene ostale varijable. Senzitivnost bilansa uspeha meri se izračunavanjem efekatauticaja pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata ostvarenih po osnovufinansijskih sredstava i obaveza.

Donja tabela prikazuje efekte pretpostavljenih promena kamatnih stopa na bilans uspeha Banke na baziostvarenih kamatnih stopa Banke na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017. godine.

Valuta

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnostbilansa uspeha

2018.

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnostbilansa uspeha

2017.Povećanje procentnihpoenaRSD 4% (37.817) 4% 158.068EUR 2% (193.940) 2% 163.770

Smanjenje procentnihpoenaRSD 4% 60.301 4% (148.527)EUR 2% 300.619 2% (168.875)

a) Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznog kursai posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Banka ima plasmane i obaveze.Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju u bilansuuspeha.

Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu saočekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovilaadekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji mora biti ugranicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivihdeviznih pozicija.



93



b) Devizni rizik (nastavak)

Tokom 2018. godine, Banka je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznom tržištui koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi sesmanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Banka je dnevno pratila i meriladevizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije.

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2018. godine:

Pozicija EUR USD CHF Ostalevalute Ukupno

Neto spot pozicija 684.588 (98.708) 1.111 2.555 589.546Devizna imovina 62.313.307 1.179.020 1.011.052 235.928 64.739.307Devizne obaveze 61.628.719 1.277.728 1.009.941 233.373 64.149.761Neto forward pozicija (134.998) 98.544 0 0 (36.454)Duga pozicija 0 121.343 0 0 121.343Kratka pozicija 134.998 22.799 0 0 157.797Duga otvorena pozicija 549.590 0 1.111 2.666 553.367Kratka otvorena pozicija 0 164 0 111 275Neto otvorena pozicija 553.367Kapital 12.480.135Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2018. godine 4,43Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2017. godine 0,76

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti uključuje i sredstva i obaveze udinarima sa valutnom klauzulom.

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kursevai projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promenadeviznih kurseva na neto rezultal Banke, a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene.

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2018. godine:

Valuta

Promenadeviznog kursa

Uticaj na bilansuspeha u 000

RSD

Promenadeviznog kursa


RSDEUR -15% 82.439 5% (27.480)USD -15% (25) 5% 8CHF -15% 167 5% (56)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2017. godine:

ValutaPromena

deviznog kursa


RSDPromena

deviznog kursa


RSDEUR -15% 11.696 5% (3.899)USD -15% (85) 5% 28CHF 15% 52 5% (17)




94


b) Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usledpropusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa,neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidiviheksternih događaja.

Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Zbog činjenice da operativni rizik može da naruši ugled Banke i može da ima negativne zakonske poslediceili uslovi nastanak finansijskih gubitaka, Banka je uvela rigorozan kontrolni okvir i nadzor nad ovim rizikom.Banka ne može u potpunosti da eliminiše sve operativne rizike ali je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima.Kontrola operativnih rizika podrazumeva efektivnu podelu dužnosti, nadležnosti i odgovornosti,usaglašavanje procedura, obuku osoblja i nadzor nad ovim rizikom.

c) Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva iinvesticione nekretnine. Prema regulativi Narodne banke Srbije, ulaganje Banke u jedno lice koje nije liceu finansijskom sektoru ne sme preći 10% njenog kapitala. Ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu lica ufinansijskom sektoru i u osnovna sredstva i investicione nekretnine Banke ne smeju preći 60% kapitalaBanke.

U skladu sa navedenom regulativom, Banka prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala. Svojomposlovnom strategijom Banka je definisala obim i dinamiku ulaganja u skladu sa svojim poslovnimpotrebama. Strategija Banke je samo ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanjuBanke. Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Banke i da budu uskladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga, strategija Banke nije da investira u druge entiteteu nefinansijskom sektoru.

d) Rizik zemlje

Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena, odnosno rizikmogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Bankeda naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika uzemlji porekla tog lica.

Pošto Banka odobrava plasmane licima sa sedištem ili prebivalištem van teritorije Republike Srbije, usistem upravljanja rizicima uključila je i rizik zemlje. Strategija Banke je da posluje samo sa licima čije jesedište odnosno prebivalište u zemljama čiji rejting nije ispod rejtinga Republike Srbije.

e) Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog negativnogmišljenja javnosti o načinu poslovanja Banke. Banka limitira izloženost ovom riziku kroz neprekidnounapređenje internih politika koje regulišu proces upravljanja ovim rizikom.



95


34.5. Upravljanje kapitalom

Kapital banke predstavlja zbir osnovnog i dopunskog kapitala, pri čemu osnovni kapital predstavlja zbirosnovnog akcijskog i dodatnog osnovnog kapitala. Navedene vrste regulatornog kapitala se razlikuju premasvom kvalitetu u smislu raspoloživosti za pokriće rizika i gubitaka iz poslovanja banke, pa tako osnovnikapital predstavlja kapital raspoloživ za pokriće rizika ili gubitaka tokom poslovanja na kontinuiranoj osnovidok je dopunski kapital sačinjen od elemenata koji služe za pokriće ili gubitaka u slučaju prestankaposlovanja. Osnovni akcijski kapital predstavlja deo osnovnog kapitala najvišeg kvaliteta i može se koristitibezuslovno, u celosti i bez odlaganja za pokriće rizika ili gubitaka iz poslovanja čim do njih dođe.

Zakonom o bankama i drugim relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke morajuda održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnomsrednjem kursu.

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su:

- Da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije,- Da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana,- Da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama i- Da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima irizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnostikapitala Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalneizveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja kapitala.

Propisi Narodne banke Srbije kojima se implementiraju Bazel III standardi stupili su na snagu 30. juna2017. godine. Banka je od tog izveštajnog perioda bila usklađena sa minimalnim kapitalnim zahtevom uskladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) prema kojoj jeminimalni racio adekvatnosti kapitala promenjen sa 12% na 8%.

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazateljanjegove adekvatnosti. Adekvatnost kapitala Banke se meri kao odnos kapitala i rizikom ponderisane aktivebanke. Prema važećoj regulativi Narodna banka Srbije zahteva od banaka da održavaju pokazateljeadekvatnosti kapitala (PAK) na niovima koji nisu niži od:

- 4.5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (koji se izračunava kao odnososnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke);

- 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (koji se izračunava kao odnos osnovnogkapitala i rizične aktive banke)

- 8% za pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (koji se izračunava kao odnos ukupnog kapitala irizične aktive banke)

Banka na mesečnom nivou izračunava pokazatelje adekvatnosti kapitala na osnovu kojih rukovodstvoBanke donosi poslovne odluke u sveri upravljanja kapitalom.

Osim regulatorno zadatih minimalnih stopa adekvatnosti kapitala, Odlukom o adekvatnosti kapitala(„Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) banke su dužne da održavaju i zaštitne slojeve kapitala.

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi da održavajuiznad propisanog regulatornog minimuma. Reč je o makroprudencijalnim instrumentima, koji doprinoseočuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, budući da se njima povećava otpornost bankarskogsektora na gubitke, smanjuju se prekomerne ili potcenjene izloženosti, povećava kvalitet kapitala banaka iograničava njegova raspodela. Cilj uvođenja zaštitnih slojeva kapitala jeste ublažavanje ciklične(kontraciklični zaštitni sloj kapitala) i strukturne (zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik i zaštitnisloj kapitala za sistemski značajne banke) dimenzije sistemskog rizika.



96


34.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Banka je dužna da održava sledeće zaštitne slojeve kapitala:

- Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive Banke);- Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije. U 2018. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja iznosila je 0%);- Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (iznosi 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih

plasmana Banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji);- Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Banka ne izdvaja zaštitni sloj kapitala za

sistemski značajne banke jer nije identifikovana kao sistemski značajna banka)

Zaštitni slojevi kapitala se unose u apsolutnom iznosu u obrazac KAP-DET i ne uključuju se u obračunpokazatelja adekvatnosti kapitala.

Banka sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) u skladu sa važećom regulativomNarodne banke Srbije (Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11,119/12, 123/12, 23/13, 43/13, 92/13, 33/15 , 61/15, 61/2016, 103/2016 i 119/2017) i internim aktimausvojenim od strane nadležnih organa Banke.Interna procena adekvatnosti kapitala pretstavlja proces procene svih značajnih rizika kojima je Bankaizložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju.Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banka sprovodi kroz sledeće faze:

- Procena profila rizika banke u svrhe ICAAP procesa;- Identifikacija rizika, mapiranje rizika i procena njihove materijalnosti;- Procena i merenje rizika, odnosno izračunavanje internog kapitalnog zahteva za svaki pojedinačni

rizik;- Utvrđivanje ukupnog internog kapitalnog zahteva;- Izračunavanje iznosa kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (regulatorni

kapital), raspoloživog internog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitala;- Formiranje izveštaja o ICAAP-u.

Banka je usklađena sa regulatornim zahtevima u pogledu adekvatnosti kapitala.

Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“. br. 94/11,57/12, 123/12, 43/13,113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16,101/2017, 114/2017 i 103/2018),Banka vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu i vanbilansnu aktivu prema kriterijumimadefinisanim u navedenoj Odluci.

Prema odredbama ove Odluke utvrđeni su uslovi pod kojima je Banka dužna da obračuna rezervisanja zaprocenjene gubitke koja se obračunavaju kao zbir:

0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A;2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B;15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V;30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G;100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenomnaplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskogpoložaja dužnika i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.



97

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)34.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije (nastavak)Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive irezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrđene internom metodologijom, koja obuhvataprimenu MSFI 9 standarda. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potrebanza pokriće svih rizika kojima je Banka izložena i da se pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivoukoji nije ispod 8%.

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfolijuBanke, obračunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeniglasnik RS“. br. 94/11, 57/12, 123/12, 43/13,113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16,101/2017,114/2017 i 103/2018). Banka je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, kojipredstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovomOdlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnimstavkama na nivou dužnika.

Prelaskom na Bazel III standarde omogućeno je isključivanje ove stavke iz obračuna kapitala ukoliko seispune uslovi iz tačke 34.a Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, što je Banka iučinila.

Izvršni odbor Banke je na sednici 27. septembra 2017. godine doneo Odluku o umanjenju iznosa potrebnerezerve za procenjene gubitke u skladu sa tačkom 34.a Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnihstavki banke, odnosno o ukidanju rezervi za procenjene gubitke, imajući u vidu da je učešće problematičnihkredita odobrenih dužnicima iz nefinansijskog i nedržavnog sektora u ukupnim kreditima odobrenimdužnicima iz tih sektora iznosilo manje od 10%.

Na dan 31.12.2018. godine, NPL racio iznosio je 3,97% tako da, u skladu sa Odlukom o adekvatnostikapitala banke i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, potrebna rezerva zaprocenjene gubitke nije uzeta kao odbitna stavka prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke.



98



Sledeće tabele prikazuju obračunate iznose regulatornog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitala nadan 31. decembra 2018. godine kao i na dan 31. decembra 2017. godine:

31.12.2018.

Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih 10.191.260Neraspoređena dobit iz ranijih godina 423.417Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatna prilagođavanjavrednosti) (8)Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreske obaveze (150.059)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti (28.608)

10.436.002Dopunski kapitalSubordinirane obaveze 2.044.133

2.044.133

Kapital na dan 31. decembra 2018. godine 12.480.135

31.12.2017.

Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 8.420.500Neraspoređena dobit iz ranijih godina 303.000Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatna prilagođavanjavrednosti) (4)Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreske obaveze (136.916)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti (53.082)

8.533.498Dopunski kapital:Subordinirane obaveze 2.369.455

2.369.455

Kapital na dan 31. decembra 2017. godine 10.902.953

31.12.2018.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja / isporukepo osnovu slobodnih isporuka 4.705.652Kapitalni zahtev za devizni rizik 44.269Kapitalni zahtev za operativni rizik 665.358Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 71

Ukupno kapitalni zahtevi 5.415.350

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 15,42Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 15,42Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 18,44

31.12.2017.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne stranei rizik izmirenja / isporuke po osnovu slobodnih isporuka 4.101.914Kapitalni zahtev za devizni rizik 6.588Kapitalni zahtev za operativni rizik 653.650

Ukupno kapitalni zahtevi 4.744.152

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 14,39Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 14,39Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 18,39



99



Pokazatelj leveridža

Pokazatelj leveridža predstavlja odnos osnovnog kapitala (u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitalabanke) i ukupnog iznosa izloženosti Banke (u skladu sa Metodologijom za izradu izveštaja o pokazateljuleveridža) i iskazuje se u procentima. Ukupna izloženost predstavlja zbir bilansnih i vanbilansnih izloženosti.

Prema Bazel III standardima, minimalna vrednost ovog pokazatelja propisana je na 3%.

Ovaj pokazatelj predstavlja dopunu pokazatelja adekvatnosti kapitala i, za razliku od pokazateljaadekvatnosti kapitala, pokazuje nivo finansijskog leveridža koji nije zasnovan na stepenu rizičnosti imovine,imajući u vidu da se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i aktive banke koja nije ponderisana nivoomrizika.

Na dan 31. decembra 2018. godine pokazatelj leveridža Banke je iznosio 9,20%.

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanjapropisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovunavedenog Zakona, na dan 31. decembra 2018. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanjasa propisanim vrednostima.

Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2018. godine i na dan 31. decembra 2017.godine, bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisanavrednost

Ostvarenavrednost

2018.

Ostvarenavrednost

2017.

Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisuu finansijskom sektoru maksimum 60% 13,32% 15,20%

Zbir velikih izloženosti bankemaksimum

400% 43,48% 28,28%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,30 1,31– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,29 1,22– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,43 1,40– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,27 1,27Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 4,43% 0,76%Izloženost banke prema jednom licu ili grupipovezanih lica maksimum 25% 20,88% 12,05%Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskogkapitala minimum 4,5% 15,42 14,39Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke minimum 6% 15,42 14,39Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke minimum 8% 18,44 18,39



100


34.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost podrazumeva cenu koja bi bila ostvarena prodajom imovine ili prenosom obaveze izmeđuučesnika na tržištu na dan odmeravanja.

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o fer vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvaničnetržišne informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Fer vrednost nekog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze sa varijabilnom kamatnom stopom približnoje jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti jer se nominalna vrednost tog instumenta redovno usklađujesa njegovom tržišnom vrednošću. Za finansijska sredstva ili obaveze sa fiksnom kamatnom stopom, fervrednost se izračunava tako što se budući očekivani tokovi gotovine diskontuju do njihove sadašnjevrednosti primenom tekućih tržišnih kamatnih stopa.

Za hartije od vrednosti kojima se trguje, fer vrednost se izračunava na osnovu kotiranih tržišnih cena. Fervrednost ostalih hartija od vrednosti se računa kao neto sadašnja vrednost budućih očekivanih novčanihtokova.

Fer vrednost neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza su iste kao i njihove knjigovodstvenevrednosti.

Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata.

Nivo 2: Komparativni pristup - koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugimtržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup - koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene naosnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji:

Finansijska imovina na 31. decembra 2018. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 17.037.339- -

17.037.339

Krediti i potraživanja od banaka - - 4.792.174 4.792.174

Krediti i potraživanja od komitenata - - 64.464.197 64.464.197

17.037.339 - 69.256.371 86.293.710Ukupna finansijska imovina

Finansijske obaveze na 31. decembra 2018. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Depoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskim organizacijama icentralnoj banci

- - 24.891.338 24.891.338

Depoziti i ostale obaveze prema drugimkomitentima - - 58.984.778 58.984.778

Subordinirane obaveze - - 2.377.576 2.377.576

- - 86.253.692 86.253.692Ukupne finansijske obaveze



101


34.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Finansijska imovina i finansijske obaveze na dan 31. decembra 2017. godine:Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke 12.794.844 - - 12.794.844Finansijska sredstva koja se drže dodospeća - - - -Krediti i potraživanja od banaka - - 6.899.650 6.899.650Krediti i potraživanja od komitenata - - 57.991.997 57.991.997

Ukupna finansijska imovina 12.794.844 - 64.891.647 77.686.491

Finansijske obaveze na 31. decembra 2017. godine:Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci - - 23.437.801 23.437.801Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 50.772.586 50.772.586Subordinirane obaveze - - 2.383.117 2.383.117

Ukupne finansijske obaveze - - 76.593.504 76.593.504

35. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING

a) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Banka ima zaključene ugovore o operativnom lizingu.Buduća minimalna plaćanja neotkazivih obaveza po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2018. 2017.Do 1 godine 330.600 332.813Od 1 do 5 godina 2.000.000 2.100.000

2.330.600 2.432.813

b) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

Buduća minimalna potraživanja po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:2018. 2017.

Do 1 godine 8.550 7.400Od 1 do 5 godina 34.200 32.000

42.750 39.400

c) Sudski sporoviBanka vodi sudske sporove protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31. decembra2018. godine, Banka vodi 1.438 sporova (2017. godine: 1.394 spora) radi naplate svojih potraživanja ukojima najveća vrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 869.000 hiljada (2017. godine: RSD 869.533hiljada).

Documents

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD FINANSIJSKI ... izvestaji... · prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i