CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU – OCENA ZA

P E T E R K R E ^ I ^

UDK 726.54.025.3/.4 (497.11)

CRKVA SV. ANTUNA

PADOVANSKOG

U BEOGRADU – OCENA

ZA[TITE SPOMENIKA

I SMERNICE OBNOVE

ZA[TITNOSPOMENI^KA OCENA

Uvodno obja{wewe

Crkva sv. Antuna Padovanskog u Beogradu ne spada

samo me|u najva`nije sakralne objekte slovena~kog arhi-

tekte Joè Ple~nika (1872–1957), ve} me|u wegova naj-

zna~ajnija dela uop{te. Uz crkve Sv. Duha u Be~u, Vaz-

nesewa Gospodweg u Bogojini, Sv. Frawe u Qubqani i

Presvetog srca Isusovog u Pragu, ona pripada grupi we-

govih najoriginalnijih crkvenih monumentalnih kon-

cepata. Jedinstvena je me|u realizovanim centralnim

tipovima, a ni u savremenoj evropskoj sakralnoj arhi-

tekturi nema s ~ime da se uporedi. Gra|ena je izme|u

1929. i 1932. godine. Unutra{wost je do Drugog svetskog

rata bila delimi~no opremqena oltarima i crkvenom

opremom, opremana je i posle rata, a zvonik je izgra|en

posle Ple~nikove smrti, 1962, zahvaquju}i wegovom asi-

stentu, arhitekti Janezu Valentin~i~u. Crkvu su opre-

mali slovena~ki umetnici poput vajara Boè Pengova

i zanatlije, me|u kojima posebno treba spomenuti kame-

noresce, livce crkvenih predmeta i stolare. Crkva ni

danas nije u potpunosti opremqena. Nedostaje prven-

stveno oprema u konhi namewenoj oltaru Hristovog

stradawa sa boìjim grobom. Neki oltari su izvedeni

samo delimi~no. Crkva ima nekoliko novih elemenata, a

bilo je i izvesnih preure|ewa – da pomenem samo najuo~-

qivije – novi su `rtveni oltar u prezbiteriju i dva

velika lustera u crkvenom brodu, postavqene su grejne

naprave delimi~no sa cevima u klupama, a delimi~no

sa otvorima za ispu{tawe toplog vazduha na pregrad-

nim zidovima izme|u konhi. Zbog toga treba izraditi

celovitu umetni~ko-istorijsku studiju sa smernicama

obnove, po{tuju}i i èqe frawevaca koji vode katoli-

~ku ùpu pri Sv. Antunu u Beogradu da crkvu dovr{e,

dopune nedostaju}om opremom i da se brinu o objektu ka-

ko to kvalitet i monumentalnost Ple~nikovog ostvarewa

195

iziskuje. Studija treba da objasni okolnosti u kojima je

crkva nastala, su{tinu arhitektonskog koncepta, a smer-

nice obnove treba da posluè kao polazni, op{ti prin-

cipi za obnavqawe zahtevnog objekta – beogradskog Sv.

Antuna. Za svaku intervenciju na objektu, kako spoqa

tako i unutra, za svako postavqawe bilo kakvog elementa

ili ukrasa u crkvenom prostoru, za svako ure|ewe ne-

posredne i {ire okoline crkve bi}e potrebne detaqne

studije i smernice.

Ovaj elaborat je zami{qen i kao stru~na osnova

zvani~nim urbanisti~kim, za{titnospomeni~kim,

komunalnim i ostalim beogradskim ustanovama u budu-

}oj planskoj, urbanisti~koj, spomeni~koj i komunalnoj

politici.

Poloàj crkve

Zvani~na adresa crkve je Pop Stojanova 19, Beograd.

Crkva leì na vrhu blage padine gusto izgra|enog i na-

seqenog dela beogradske ~etvrti Crveni krst. Objekti

se nalaze na parceli koju ograni~avaju tri ulice: Pop

Stojanova, koja prolazi pored ulaza u crkvu (osovina

ulaza u crkvu je pod pravim uglom u odnosu na wu), Bre-

galni~ka ulica paralelna je Pop Stojanovoj, grani~i

se s gorwim delom zemqi{ta sa samostanom, ùpnim

dvorom i bo~nim ulazom, dok tre}a ulica, pod pribli-

`no pravim uglom, povezuje Pop Stojanovu i Bregal-

ni~ku. Parcela na kojoj se nalaze crkva i ùpni dvor

relativno je mala. Jedva da ima malo prostora pored

ulaznog trema, prostor oko crkve je jo{ mawi, a ne{to

je prostranije oko ùpnog dvora. Niske i nekvalitetne

zgrade su veoma blizu ulaza u crkveno dvori{te. Desno

od ulaza je slepi zid niskih, arhitektonski neintere-

santnih objekata. S leve strane objekat nije tako nepo-

sredno priqubqen uz crkvu; prozori tog objekta, ~iji

kvalitet ne odstupa od ve} opisanog, orijentisani su

prema crkvenom dvori{tu. Na rubu crkvenog zemqi{ta,

pored Bregalni~ke ulice, iza zvonika i prezbiterija je

dvospratni objekat samostana – tipska, paralelopi-

pedna gra|anska ku}a, koja se po kvalitetu odràvawa

izdvaja od okoline. Neposredan dodir monumentalne

crkve i susednih objekata umek{ava retko drve}e na

ulaznom tremu, delimi~no pored broda i izme|u crkve

i ùpnog dvora.

Kontekst nastanka crkve

Poznato je da su fraweva~ke provincije u nekada{-

woj Jugoslaviji bile blisko povezane i posle 1919, kad je

slovena~ka fraweva~ka provincija dobila samostal-

nost. Dobro iskustvo slovena~kih frawevaca sa Ple~-

nikom prilikom izgradwe crkve sv. Frawe u [i{ki,

u Qubqani, bilo je nesumwiva preporuka sabra}i iz

bosanske provincije, koji su po~eli da deluju u Beogra-

du kupiv{i 1926. zemqi{te na kojem su podigli samo-

stan, a èle}i da podignu i crkvu. @upnik fra Arkan-

|elo Grgi} je 1928. do{ao u Qubqanu i zamolio Ple~-

nika da izradi planove za novu crkvu. Ple~nik se tek

posle upornih ùpnikovih molbi1

i nagovarawa pri-

hvatio zadatka te je 1929. dovr{io prvi nacrt crkve.

Po ne{to izmewenom projektu crkva je gra|ena tokom

slede}e tri godine, ali bez zvonika. Autori arhitek-

tonskog vodi~a »Ple~nik u inostranstvu«2

pomiwu da

frawevci dugo nisu mogli da se pomire sa centralnom

osnovom crkve. Prvi projekat sa kupolom, koja nepo-

sredno izrasta iz poprili~no {irokog vaqka, vero-

vatno ih je previ{e podse}ao na xamiju. Nije iskqu~eno

da je ba{ to, a ne iskqu~ivo finansijski zahtevna grad-

wa i Ple~nikova bojazan3

da lokalni graditeqi ne}e

mo}i zadovoqavaju}e da je izvedu, pomoglo kasnijem na-

pu{tawu kupole. Fra Josip Marku{i} je 1932. preuzeo

na sebe poslove oko zidawa i opremawa crkve, prihva-

taju}i u potpunosti Ple~nikove ideje, pa je izgradwa

uspe{no nastavqena. Fra Marku{i} i Ple~nik veoma

su se zbliìli, vodili su dugu i sadràjnu prepisku

koja je sa~uvana u sedi{tu bosanske fraweva~ke pro-

vincije u Bosni srebreni.4

Tek sazidana i jo{ neoprem-

qena, crkva je blagoslovqena 8. decembra 1932. Nesta-

{ica novca uslovila je postepeno opremawe crkve do

Drugog svetskog rata, {to se nastavilo posle rata i na-

kon Ple~nikove smrti 1957. Detaqne projekte najnu`-

nije opreme Ple~nik je radio 1933. i 1934. Posetiv{i

Beograd novembra 1934, Ple~nik je fra Josipu Marku-

{i}u poklonio veliki kip Marije iz Brezja.5

Veliki

oltar je postavqen po~etkom 1935, a 1955. dopuwen je

skulpturom sv. Antuna – rad Ivana Me{trovi}a – na

zidu prezbiterija. Oltar Presvetog srca Isusovog po-

stavqen je krajem 1935; kip Srca Isusovog napravio je

Boò Pengov. Oltar Marijine Blagovesti postavqen je

avgusta 1938, a godinu dana kasnije postavqen je Marijin

kip, tako|e Pengovqev rad. Po~etkom 1940. fra Josip

Marku{i} preme{ten je u Jajce i, pre no {to se wegov

naslednik u potpunosti upoznao sa problemima oko zi-

dawa i opremawa crkve, aprila 1941. izbio je rat. Osim

velikog oltara bile su opremqene prve konhe pored

prezbiterija: leva oltarom presvetog Srca Isusovog i

desna oltarom Marijine Blagovesti.

Posle rata je za ùpnika i provincijala imenovan

dr Eduard @ili}. Tada su sredwe konhe opremqene olta-

rom »sv. Josipa«, na levoj strani, i oltarom »sv. Frawe«

na desnoj. Navodnike koristim stoga {to Ple~nikovi

posleratni planovi pokazuju da je oltar na levoj sredwoj

konhi najpre bio posve}en sv. Frawi,6

potom je tom

svecu namewen oltar u desnoj sredwoj konhi, a u posled-

wem planu, koji se ~uva u Ple~nikovoj zbirci Arhitek-

tonskog muzeja u Qubqani (AML), uop{te nije bio po-

PETER KREÎ^

196KONZERVATORSKI PRISTUP

sebno ozna~en. Ple~nik je za daqe radove zaduìo svog

asistenta Antona Bitenca; u Beogradu je za to bio zadu-

èn arhitekta Bilini}. U tre}oj konhi na desnoj strani

postavqena je 1953. velika ispovedaonica, napravqena

u radionici stolara Franca Koncilije iz Mekiwa kod

Kamnika. Istovremeno su zavr{ene krstionica i pro-

povedaonica sa baldahinom. Godine 1954. dovr{en je no-

vi oltar sv. Josipa, ali bez nastavka sa kipom ili sli-

kom; sveca jo{ uvek predstavqa skulptura bez umetni~ke

vrednosti. Slede}e godine izveden je i oltar sv. Frawe

u desnoj sredwoj konhi – arhitektonski okvir sa olta-

rom i kandelabrima pored, bez slike sveca, kojeg sada

predstavqa velika uramqena reprodukcija, neprikla-

dan industrijski rad. Istovremeno, Ple~nik se bavio

i projektima nedostaju}ih elemenata kod velikog olta-

ra. Crkvu je dovr{io Janez Valentin~i~, koji je i pre

rata vodio radove na wenoj izgradwi. Valentin~i~ je

sa Me{trovi}em planirao dovr{ewe prezbiterija:

uradio je 1959. nacrte za kameni pod u crkvi, klupe i

ulazni trem, a slede}e godine je dovr{io projekat zvo-

nika, {to je donekle izmewena Ple~nikova ideja iz

1939. Zvonik je zavr{en 1962. Valentin~i~ je 1965. na-

pravio nacrte za orguqe, a 1972. projekte za lustere u

brodu. Dakle, crkva je ve}im delom opremqena prema

Ple~nikovim projektima, a nekoliko elemenata su do-

prinos drugih.7

Najosetqivija praznina jesu nedovr-

{eni bo~ni oltari i potpuno nere{eno pitawe olta-

ra Hristovog stradawa u levoj konhi pored ulaza u

brod. Trenutno je konha ispuwena neprikladnim drve-

nim reqefima nepoznatog vajara, sa motivima Hristo-

vog stradawa.

Plan i realizacija

Arhitekta je za crkvu uradio dva projekta, ta~nije:

kad je prvi zavr{io, odlu~io se za neke va`ne promene

i prema tom, promewenom projektu crkva je izvedena.

I prvom projektu ne{to je prethodilo – prvi od tri

Ple~nikova projekta za novu crkvu u Bogojini u Preko-

murju iz 1924. godine.8

Tamo je Ple~nik prvobitno za-

mislio centralni vaqkast crkveni prostor iz kojeg iz-

bijaju tri jednake konhe: jedna u osovini broda sluìla

bi kao prezbiterij, a dve, simetri~no sa svake strane,

bile bi bo~ne kapele. Sve tri bi sa spoqne strane pove-

zivao niski kru`ni segment koji bi u prostorima izme-

|u konhi stvarao dva mawa polukru`na prostora sa po

dve ni{e sa prozorima. Jedan prostor bi imao funk-

ciju sakristije i iz wega bi bio mogu} neposredan pri-

stup polukru`noj propovedaonici, a drugi, sa pristu-

pom u crkvu, verovatno bi sluìo kao ostava. Izme|u

zvonika kvadratne osnove i broda arhitekta je smestio

vezni element koji na spratu sluì kao pevnica (hor).

Do wega vode vretenaste stepenice. Centralni crkveni

prostor bio bi prekriven kupolom koja bi, kao u rim-

skom Panteonu, rasla neposredno iz vaqka. U prizemqu

bi crkvu sa svake strane osvetqavala po tri polukru-

`na prozora, a na spratu bi prozori bili okrugli.

Nije se slu~ajno Ple~nik odlu~io za rotondu. Beo-

grad je za wega bio orijent, pa je sa orijentom i pravo-

slavqem povezana ideja o crkvi s centralnom osnovom.

Od prvog projekta za bogojinsku crkvu Ple~nik je u

projektu za crkvu sv. Antuna zadrào prostor izme|u

zvonika i broda, vaqkasti prostor broda, te preobli-

kovani konhalni zavr{etak za prezbiterij. Predwem,

ulaznom delu je sa obe strane dodao bo~ne prostore, a

ispred je postavio pokriveni trem na tri para stubo-

va pored centralne osovine i na tri para pilastara sa

strane. Koncept konhi, sakrivenih iza kru`nog zida

{to ih sve tri obuhvata, bitno je poboq{an. Motiv ni-

za tri povezane konhe Ple~nik je udvostru~io i polo-

ìo simetri~no levo i desno uz brod, te ih je u potpu-

nosti (ne samo u dowem delu kao kod prvog bogojinskog

projekta) prekrio sve do osvetqenog sprata jedinstve-

nim spoqnim vaqkastim omota~em. Tako se sa spoqne

strane konhe ne mogu naslutiti, kao ni dodatni pro-

stori koje je smestio u taj masivni omota~, recimo ste-

penice ka zvoniku, odnosno ka spratu broda, stepenice

prema propovedaonici (pored oltara) i stepenice pre-

ma pevnici, odnosno prostor za mogu}u ispovedaonicu

pored ulaza. Zvonik je postavio na kru`nu osnovu, u levo

pazuho izme|u broda i prezbiterija. Kao i u bogojinskom

projektu, predvideo je prekrivawe kupolom sredi{weg

vaqka broda, dok bi zvonik, nasuprot o~ekivawima, imao

ravan zavr{etak – terasu – te na woj, iz osovine postran-

ce postavqenu skulpturalnu kompoziciju sa krstom i

petlom. Spoqa{wost broda bi mestimi~no ukra{ava-

le figure an|ela, razme{tene jo{ gu{}e po zvoniku.

Okrugli prozori zvonika bi na spoqnoj strani zavoji-

to pratili liniju stepeni{ta ka vrhu zvonika.

Odlu~iv{i se za sistem skrivenih konhi u omota-

~u broda, Ple~nik je prona{ao i efikasan sistem kon-

strukcije – ispuweni prostori izme|u konhi pokazali

su se kao masivni unutra{wi kontrafori. Odlu~io se

za neke bitne izmene – odustao je, recimo, od kupole i

zamenio je ravnom tavanicom. Zvonik je premestio s

leve na desnu stranu prezbiterija, zamenio je gorwe za-

vr{etke iznad broda i zvonika pseudosvetlosnim tam-

burom – pa je barem u osnovi postigao oblik koji mu je

mnogo zna~io. Kompozicija, naime, u konturama daje sli-

ku sv. Antuna (brod sa predvorjem i apsidom) sa malenim

Isusom (oblina torwa), dakle, ideogram koji je Ple~-

niku – sklonom simboli~kom iskazivawu – bio drag. U

strogoj vaqkastoj osnovi spoqa{wosti, lepo izvedenoj u

opeci s belim betonskim vencima ispod svetlog prozor-

skog sprata i vencem iznad, krije se plasti~no bogato

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU

197

ra{~lawena unutra{wost. Spoqa{wost je nagla{eno

stroga. Masivnom vaqku, sa pojasom pravougaonih pro-

zora na gorwem spratu – vrlo srodan motiv kod crkava

u qubqanskoj [i{ki i u Pragu – i niskim pseudosve-

tlosnim tamburom na tavanici pored ulaznog zida,

pridruìo je visok ulazni kvadar sa okruglim prozo-

rom i plitkom ni{om u sredini, neposredno ispod

pojasa prozora crkve, prekriv{i ga blago nagnutim

krovom na dve vode. Bo~no ih okruùju niì, u prostor

od ulaznog zida pomaknuti iznadtavani~ni volumeni,

jednobrodske kapele sa apsidama, probu{eni sa dva ni-

za prozora na fasadi i sa strane. Izme|u je sme{ten

ulazni trem, koji u sredwem ulaznom pojasu nosi {est

stubova sa visokim, trubastim kapitelima, a sa strane

– {est opekom zidanih pilastara. Motiv kolonade stu-

bova sa trubastim kapitelima, od kojih je svaki zami-

slio druga~ije – po starohri{}anskim motivima – po-

navqa se u predvorju crkve tako {to kolonada zauzima

celo predvorje po duìni. Posledwi par stubova stoji

na kru`nici unutra{weg vaqka.

Pa`qivo zidawe opekom kqu~ni je motiv poveziva-

wa spoqa{wosti i unutra{wosti crkve. Po visini de-

le je betonski frizovi: tri spoqna povezuju telo crkve

(osim zvonika) poput prstena. U unutra{wosti su ~eti-

ri friza: prvi prati unutra{wi obod broda i plasti-

ku konhalnih udubqewa na sredini zida i prezbiteri-

ja. Drugi prsten ide neposredno iznad ravne tavanice

konhi i tako|e se udubquje u prezbiterij; u wegovoj vi-

sini, u predwem delu prezbiterija popre~na greda na

stepenastim konzolama, sa raspetim Hristom u sredi-

ni, skriva vertikalni podupira~.9

Iznad tog venca su,

iznad hora i konhi, empore koje se balustradama odva-

jaju od sredi{weg crkvenog prostora. Tre}i prsten ide

iznad empora oko centralnog vaqka. Iznad je kru`ni

hodnik, sa unutra{we strane pokriven zidanim pilas-

trima od opeke bez kapitela, a sa spoqne strane su pra-

vougaoni prozori. êtvrti prsten, kao nekakav kru`ni

arhitrav, povezuje gorwe pilastre i preko uèg belog

prstena povezuje se sa ravnom drvenom kasetiranom ta-

vanicom.

Ovde se Ple~niku, vi{e nego igde, nudio dinami~ni

volumen, kao kod Panteona ili barokom inspirisanog

prostora. Me|utim, oblikovawe zidova je toliko strogo

i kontrolisano da je prostor ostao nepokretan; kreta-

we u visinu, koje bi dala kupola, arhitekta je jednostav-

no presekao odlu~iv{i se za ravnu tavanicu. Oprema, sa

oltarima, propovedaonicom, ispovedaonicama i krstom

na ulazu u crkvu, otkriva Ple~nikove, nazovimo ih tako,

klasi~ne tridesete godine: strogi oblici u mermeru,

stilizovani, starohri{}ansko-romanski ili beuron-

PETER KREÎ^


Sl. 1. Crkva sv. Antuna Padovanskog, osnove

ski nadahnuti kipovi Boè Pengova, uz lustere od me-

singa i bakra, ~ine osobeni, kvalitetni ansambl osa-

mostaqenih formi. Sli~na re{ewa, ponekad sasvim

preuzeta, ili veoma srodne oblike u to vreme nalazimo

u crkvi u [i{ki, u pra{koj crkvi, u dozidanoj qub-

qanskoj crkvi sv. ]irila i Metodija u Beìgradu, ka-

znioni~koj kapeli u Beguwama i jo{ ponegde. Na svim

tim lokacijama su zahtevne i opse`ne opreme nastajale

jo{ tridesetih godina (pro{log veka).

Crkva svojim geometrijskim formama deluje ne samo

monumentalno nego, za ono vreme, ~ak revolucionarno

moderno. Ple~nik je rizikovao zidaju}i u opeci, a po-

sle niza uspe{nih pra{kih realizacija, u rezidenciji

predsednika Toma{a G. Masarika na pra{kim Hrad~a-

nima, u vrtovima i kvalitetno izvedenim stubovima

crkve u [i{ki i spoqa{wosti palate Osiguravaju}eg

zavoda u Qubqani, rizik mu se isplatio – dobio je kva-

litet kakav je ina~e mogao da traì i postigne u ino-

stranstvu i u Sloveniji.

Ako pra{ka crkva ozna~ava krajwe pojednostavqewe

razvoja koncepta pravougaonog (kvadratnog) crkvenog

prostora, onda beogradska ima istu ulogu u razvoju cen-

tralnih osnova – ~ak se po vremenu nastanka one gotovo

sasvim podudaraju. U oba slu~aja re~ je o zna~ajnom me-

|a{u, {to jo{ ne zna~i da je Ple~nik sve rekao u raz-

voju crkvenih i drugih volumena na obe teme. Svakako

se ovom crkvom, bar privremeno, zavr{io period koji

bismo mogli nazvati ekspresivnim, ~ak ekspresioni-

sti~kim. Ovde vi{e nema bogatstva ekspresionisti~-

kih elemenata i kompozicije, jukstapozicija, kakvim

obiluje bogojinska crkva. Ple~nik je dosegao svoj kla-

si~ni nivo i ni{ta nije karakteristi~nije za wega ne-

go da je slede}eg trenutka tu klasi~nost bio u stawu da

negira i vrati se na starija, tako|e ekspresivna pola-

zi{ta. Ipak, nikad vi{e nije prekora~io prag sece-

sijski razdrobqenih formi i koncepata. Ta vrata za-

tvarao je jo{ u Be~u, a u vreme pra{ke {kole kona~no

ih je zatvorio.

Enterijer crkve sv. Frawe u [i{ki dezeniranom

unutra{wo{}u dobro reflektuje shvatawe razli~itih

nivoa u~e{}a u obredu. Niz oltara, sa naglaskom na ve-

likom oltaru, pomaknut od oltarnog zida ka unutra{woj

ivici sredi{weg, velikim stubovima ograni~enog kva-

drata, odre|uje prostor za protagoniste obreda. Oltari

su donekle podignuti iznad nivoa poda crkve, a svojom

plasti~nom izraàjno{}u i dominantnom piramidom


199

Sl. 2. Crkva sv. Antuna Padovanskog, presek

u velikom oltaru (tada jo{ uvek bez dekorativno pozla-

}enog paravana) isti~u sredi{wi obredni prostor, re-

zervisan za sve{tenike. Produbqen je sredi{wi deo

broda unutar oboda stubova, i nivoom je odvojen od de-

ambulatorijuma, {to je ~ak i kod Ple~nika izuzetan

motiv koji sluì drugom, isto tako va`nom polu obred-

nog – publici, neposrednim u~esnicima ili javnosti.

Deambulatorijum koriste oni koji dolaze na obred, ali

i oni koji u crkvi imaju druga posla, ne nu`no vezana za

doga|awa u brodu. U unutra{wosti crkve sv. Antuna u

Beogradu opet se moè otkriti ideja trostepene podele

prostora za sve tri kategorije u~esnika u obredu – sve-

{tenstvu, koje vodi obred, namewen je poseban prostor

prezbiterija sa velikim oltarom i prostorima u kon-

hama sa svake strane broda s bo~nim oltarima, central-

ni brod je za u~esnike, a posmatra~ima i onima koji se

bave stvarima koje se ne ti~u obreda koji se odvija u

centralnom prostoru namewene su empore iznad kon-

hi, ili, jo{ boqe, oni se mogu kretati gorwim deambu-

latorijumom oko centralnog prostora broda.

Oprema

Kao {to je ve} re~eno, Ple~nik je projektovao opre-

mu za crkvu neposredno po zavr{etku gra|evinskih ra-

dova. Veliki deo opreme izra|en je do po~etka Drugog

svetskog rata, a wen znatan deo, {to u nekim slu~ajevi-

ma zna~i odmak od prvobitnih Ple~nikovih zamisli,

napravqen je posle rata.

Veliki oltar10

Veliki oltar sa pripadaju}om opremom nastao je

uglavnom prema prvobitnom projektu, sa izuzetkom

slike sv. Antuna. Kqu~ni elementi su menza oltara na

~etiri stepenika od tamnog mermera sa etaìranim

nastavkom oltara: tabernakul za ciborije, tabernakul

za monstrancu, prostor za izlagawe najsvetijeg, etaì-

rani mermerni nastavak sa perforiranom mermernom

mreòm, a iznad wega nastavak sa uskim otvorom i {i-

qatim zavr{etkom sa krstom. Zid u prezbiteriju je u

uèm apsidalnom delu obloèn mermernom oplatom iz-

nad polovine zida od opeke. Prostorom iznad betonskog

pojasa, sve do betonskog pojasa tavanice, dominira bron-

zani kip sv. Antuna, rad Ivana Me{trovi}a, u {irokom

profiliranom ovalnom okviru od tombaka (legura ba-

kra sa mawe od 20% cinka – prim. prev.). Ple~nik je,

prema projektu iz 1954, imao druga~ije zamisli za sv.

Antuna. Oval sa kipom sveca opremio bi sa 14 {iqa-

tih trouglova – stilizovanim zracima, veoma sli~nim

dekoracijama kipa sv. Benedikta na oltaru u Strawama,

iz pribli`no istog perioda. Kompoziciju sa velikim

kipom sv. Antuna na zidu u dubini prezbiterija kruni-

{e krst, koji stoji u predwem delu na popre~noj sponi

u visini drugog venca na masivnim konzolama. Od wega

se spu{ta veliki okrugli luster (corona pendente) i ~e-

tiri zvonaste svetiqke, dok je isti broj kuglastih sve-

tiqki na popre~noj gredi. U opremu velikog oltara

spadaju i masivni mermerni sto za pri~e{}e sa mesin-

ganim vratancima (u celini sa~uvan) i dekorativni

metalni sve}wak sa Marijom, na kamenom podno`ju ko-

jeg prilikom posledweg razgledawa crkve nije bilo.

Oltar Marijine Blagovesti11

Ple~nik je pored prezbiterija u desnoj konhi posta-

vio oltar Marijine Blagovesti sa petodelnom oplatom

od mermernih plo~a, vertikalnim pregradnim rebrima

u pozadini i sa latinskim natpisima. Pozla}eni kip

cele Marijine pojave, sa sveta~kim oreolom iza glave i

ruku, stoji iza menze oltara tako da se wegov dowi deo

vidi izme|u stubi}a koji podupiru plo~u menze. Na gru-

dima joj je medaqon sa znamewem sv. Duha. Dodatni ukras

PETER KREÎ^


su tri lustera, koji se na razli~itim visinama spu{ta-

ju sa tavanice konhe. Pored oltara na levoj strani sto-

ji drveni stalak sa pri~vr{}enom metalnom {ipkom

i medaqonom Majke boìje s detetom. Ispred oltara

nalazi se jednostavno drveno klecalo, verovatno izra-

|eno prema Valentin~i~evom planu. Izra|eno je vi{e

ovakvih klecala.

Oltar Srca Isusovog12

Levo od velikog oltara nalazi se oltar Srca Isuso-

vog sa kipom serafinskog Hristosa na visokom stuba-

stom podno`ju iznad oltara u uskoj mermernoj ni{i

izme|u ~etiri stuba – visokih pored ni{e, niìh na

uglovima konhe. Vrhovi stubova su svetiqke u obliku tr-

bu{astih vaza. Na levoj strani, sa tavanice konhe spu{ta

se luster. Po strogo hijerati~nom izgledu i motivu

krila pored Hristovog lika, kip je sli~an onom kojeg je

Ple~nik postavio na glavnom oltaru pra{ke crkve.

Ovaj oltar i onaj Marijine Blagovesti u simetri~noj

konhi jedini su – uz veliki oltar – nastali u celini po

Ple~nikovim zamislima. Druga dva oltara u sredwim

konhama ostala su nedovr{ena, a oprema konhe, namewe-

na oltaru Hristovog stradawa, sasvim je nedore~ena.

Oltar sv. Frawe13

Sada{wi oltar »sv. Frawe«, u sredwoj konhi na de-

snoj strani, sastoji se od kamene menze, kamenog krsta

za oltar izme|u ~etiri sve}waka sa kamenim podno`-

jima. Sa svake strane pored oltara stoje kameni kande-

labri sa po dva dekorativna lustera, koji se na velikim

obru~ima spu{taju sa pre~ki popre~nih greda krsta.

Drveno klecalo je kao kod Marijinog oltara.

Oltar sv. Josipa14

Sada{wi oltar »sv. Josipa« sastoji se od drvene men-

ze iz koje raste niski retabl, a iz wegove sredine raste


201

Sl. 3. Crkva sv. Antuna

Padovanskog, izgledi

drveno podno`je za kip u obliku niskog pilastra. Gor-

wi deo konhe arhitekta je opremio sa pet drvenih kon-

zola na kojima je pet drvenih stubi}a. Predwa dva stu-

ba uz ivicu konhe povezuje popre~na drvena greda, a

stubi}e u pozadini konhe s predwom gredom povezuju

tri radijalno postavqene drvene spone koje prelaze

preko, a iz ovih ispusta spu{taju se tri metalna luste-

ra. Ve} je re~eno da je ovaj oltar prvobitno bio name-

wen sv. Frawi. Simbolika stilizovanih jaslica, pred-

stavqenih radijalno raspore|enim drvenim gredama,

odgovara kako sv. Frawi, tako i sv. Josipu. Wega, naà-

lost, na oltaru predstavqa nekvalitetno vajarsko delo.

Ispovedaonica15

Verovatno su funkcionalni razlozi kumovali sme-

{tawu ispovedaonice u tre}u konhu na desnoj strani,

tik uz ulaz u glavni brod. Po prvobitnom projektu

Ple~nik ju je zamislio u obliku trodelnog ormana sa

donekle nagla{enim sredwim delom. Prema novom pro-

jektu, koji nije sa~uvan u muzejskoj zbirci, odlu~io se

za tri jednaka volumena sa donekle uvu~enim sredwim

delom, koji sa predwe strane uokviruje kompozicija od

~etiri stuba sa gredom. Sredwi deo nagala{en je kom-

pozicijom u duborezu, koja podse}a na sve}wak.

Oltar Hristovog stradawa16

Ple~nik ga je u projektu iz 1937. zamislio kao oltar

sa boìjim grobom ispod menze oltara. U pozadini

groba bi se uz zid uzdizao visok stub s petlom na vrhu

i bi~evanim Hristom u visini menze oltara. Zidovi

konhe trebalo je da budu do betonskog pojasa potpuno

prekriveni reqefima u dva niza sa glavnim scenama

Hristovog stradawa. Betonski venac trebalo je da bude,

u skladu sa zna~ajem oltara, odgovaraju}e dekorisan fi-

gurama i natpisima. Kasnije, mo`da jo{ pre rata,

Ple~nik se predomislio i, sa~uvav{i osnovnu kompo-

ziciju sa stubom, ali bez boìjeg groba, obeleìo Hri-

stove muke na putu stradawa posudicama sa krstom i

natpisima. Ova ideja u celosti je neostvarena. U po-

sledwem trenutku konha je opremqena drvenim reqe-

fima Hristovog stradawa, {to, dodu{e tematski, sle-

di prvobitnu Ple~nikovu ideju, ali se sadrìnski i

formalno od we bitno udaqava, i stoga su reqefi sa-

svim neprikladni.

Propovedaonica17

Propovedaonica izme|u prezbiterija i oltara Srca

Isusovog jeste kameni kvadar na tri stuba. Prema prvo-

bitnom planu trebalo je da ih bude osam: po tri bi po-

dupirala uglove, a dva bi stajala pored zida. Odustalo se

tako|e i od planirane svetiqke na stubu na levom pred-

wem uglu propovedaonice. Ipak, izveden je kvadratni

baldahin nasred belog betonskog pojasa na konzoli ko-

ja izlazi iz zida u osovini vrata koja vode u propove-

daonicu.

Stubovi pored stola za pri~e{}e

Sto za pri~e{}e je donekle pomeren izvan prezbi-

terija tako da ulazi u prostor kruga glavnog broda. U

prostor izme|u ivice stola za pri~e{}e i ivice prez-

biterija arhitekta je na stepenik klecala postavio ne-

koliko stubova – sve}waka od tamnog mermera. Kapiteli

su isklesani u obliku obrnutih podse~enih piramida,

a wihova osobenost su zasigurno mesingani obru~i za

sve}e razli~ite {irine, koji nose po tri mesingane

konzole pri~vr{}ene za deblo stuba. Kapitele stubova

kruni{u metalni krstovi na kugli.

Raspe}e

U osovini preseka ulaznog dela i glavnog broda sto-

ji ikonografski prili~no neobi~na kompozicija ras-

petog Hrista. Na dvostrukoj kamenoj plo~i od tamnog

mermera u predwem planu su dve niske kamene vaze sa

natpisima. U pozadini plo~e diè se masivan stub sa

kapitelom i plo~om sa natpisom na ivici u dva reda.

Iza wega je drveni krst u obliku slova T, za koji je pri-

kovan raspeti Hrist koji sa krsta pruà desnicu. Sli-

~an motiv, raspetog Hrista, Ple~nik je pribli`no u

isto vreme upotrebio na grobnici slovena~kih bisku-

pa i sve{tenika na qubqanskom grobqu @ale i na ve-

likom oltaru sv. Mihaela na Barju kod Qubqane.

[kropionice18

Desno od ulaza, u ni{i je velika {kropionica u

obliku stuba sa posudom ispod, dok na vrhu kapitela

stoji statua sv. Antuna. U suprotnoj ni{i je niska ka-

mena vaza sa istom funkcijom. Iznad we je drveni re-

qef sa blaènim ocem Mandi}em, delo autora reqefa

Hristovog stradawa.

Klupe19

U Ple~nikovoj zbirci sa~uvana su dva nacrta za crk-

vene klupe u Sv. Antunu. Najve}i broj klupa nije izra-

|en prema Ple~nikovim projektima, ve}, najverovat-

nije, prema Valentin~i~evim. Samo predwe dve klupe

neposredno pored prezbiterija, kako sa mu{ke tako i

sa ènske strane, izra|ene su verovatno prema drugom

Ple~nikovom projektu (karakteristi~ni detaqi su za-

o{treni sredwi deo bo~ne strane i drveni klinovi,

koji se pojavquju sa spoqne strane horizontale klupe).

Prema navodima iz prospekta, koji je objavio ùpni

dvor pri Sv. Antunu, klupe je poklonila bosanska fra-

weva~ka provincija. Kasnije su opremqene instalaci-

jom centralnog grejawa.

PETER KREÎ^


Pod20

Crkveni pod je od kamena. Ple~nik je uradio i pro-

jekat poda kojeg se, iz nepoznatih razloga, nisu pridr-

àvali pri izvo|ewu. Novi projekat delo je arhitekte

Valentin~i~a, a bojama i rasporedom kamenih obojenih

poqa dobro prati osnovnu ideju okruglog prostora, kao

i – prema Ple~niku – odre|ena poqa za dve vrste klupa.

Sekundarna oprema i preure|ewa

Uprkos nastojawima Ple~nika i wegovih nasledni-

ka da crkvu u celini opreme, to se naàlost nije desilo.

[tavi{e, ubrzo su reforme koncila uslovile postavqa-

we novog ̀ rtvenog oltara koji omogu}ava sve{teniku da

tokom mise bude okrenut licem vernicima. Pribli`no

u isto vreme po~elo se sa ozvu~avawem ve}ih crkava.

Potreba da crkve budu udobnije kumovala je razli~itim

poku{ajima grejawa tokom hladnih meseci. Sve se to

de{avalo i u crkvi sv. Antuna. Za razli~ite nove po-

trebe, pored nabrojane i opisane opreme, u crkvu su

uneti i obredna sedi{ta i drugi mawi predmeti.

Najzahtevnija intervencija bila je izvedena na pre-

gradnim »pilastrima«, izme|u konhi. Na visini od

oko 1,5 m iz zida izlaze mali konzolni ispusti, koji se

zavr{avaju tankim belim obrubom – to su izduvne cevi


203

Sl. 4. Crkva sv. Antuna Padovanskog, projekat oltara kri`nog puta sa 14 stanica

toplog vazduha. Na uìm pregradnim zidovima posta-

vqena je po jedna izduvna cev, a na {irim zidovima po-

red prezbiterija i na ulazu u crkvu – po dve. Dva kva-

dratna otvora u dubini prezbiterija verovatno sluè

istoj svrsi. Onaj ko je planirao ovu intervenciju tru-

dio se da ona bude {to mawe vidqiva, iako izduvne ce-

vi nisu sasvim skrivene. Re{ewe nije optimalno, ako

je uop{te bilo potrebno postavqati centralno greja-

we u crkvene klupe. Intervencija na klupama bila je

~ak gruba, nije se vodilo ra~una o obliku i konstruk-

ciji, bez obzira po kakvom su projektu napravqene.

Ozvu~ewe je u crkvi poprili~no improvizovano. Dva

uska uspravna zvu~nika postavqena su skoro metar ispod

venca, pored ivica ulaza u prezbiterij. Povezani su

slobodno vise}im, vidqivim elektri~nim ìcama.

Prezbiterij je najpopuweniji opremom. Novi ka-

meni `rtveni oltar uklopqen je dosta uspe{no u prvo-

bitnu postavku. Tom prilikom je napravqen i kameni

amvon koji ne dostiè o~ekivan kvalitet. Ostali delo-

vi opreme nemaju umetni~ke vrednosti. Re~ je o obred-

nim sedi{tima, krstu sa oltara, uskr{wem sve}waku,

zvoncu na ulazu u sakristiju, svetiqkama na vencu pre-

PETER KREÎ^


Sl. 5. Crkva sv. Antuna Padovanskog, detaq oltara

zbiterija, krstovima za osve}ivawe razme{tenim po

prezbiteriju i u brodu. Naàlost, ni Valentin~i~evi

lusteri, posebno projektovani za crkvu, ne dostiù

kvalitet Ple~nikove opreme.

SMERNICE OBNOVE

Nekoliko osnovnih principa

Osnovno merilo za svaku intervenciju u organizmu

crkve i wegovu opremu jeste prvobitno stawe, odnosno

serija projekata koji se odnose na drugi – izveden pro-

jekat crkve i na weno opremawe. Ciq svake intervenci-

je je pribliàvawe optimalnoj autorovoj zamisli, a ne

udaqavawe od we, poboq{avawe op{teg izgleda objekta

i opreme, a ne pogor{avawe. [to se ti~e nedostaju}e

opreme, treba biti svestan da je Ple~nikovo delo isto-

rijski zavr{eno i da, uprkos sa~uvanim brojnim pro-

jektima arhitekte za ovaj ili onaj deo crkve ili opreme,

danas vi{e nema mogu}nosti da se izvede onako kako bi

je izveo Ple~nik. Zato pri svakoj, pa i najmawoj, inter-

venciji u wegovom delu treba prevashodno traìti duh

Ple~nikove tvorevine, pri ~emu wegovi projekti, koji

se ~uvaju u AML (mo`da i jo{ negde u Beogradu i drugde),

mogu da budu od velike koristi. Oni daju konture ide-

je, oni su znak Ple~nikovog autorskog htewa kojem se

danas treba stvarala~ki pribliìti. Drugim re~ima,

za svaku intervenciju treba traìti najkvalitetnije

autore, arhitekte, vajare, zanatlije za crkvene predme-

te, i svi oni moraju se uìveti u na~in Ple~nikovog

razmi{qawa, slede}i likovna i ikonografska uputstva

wegovih nacrta. Unutar tih ograni~ewa imaju umetni-

~ku slobodu. Ovo je izuzetno teàk zahtev koji podrazu-

meva stalnu potragu za odgovaraju}im autorsko-umet-

ni~kim li~nostima za obnavqawe i opremawe crkve, u

Srbiji i izvan we, ali ga treba bezuslovno po{tovati

ako je ciq o~uvawe, dopuwavawe, dakle, poboq{awe

ovog Ple~nikovog umetni~kog dela.

Okolina crkve i wena spoqa{wost

Jedan od kqu~nih zadataka onih koji sada upravqaju

crkvom i gradskih vlasti jeste ure|ivawe neposredne

okoline crkve. Crkva svojom veli~inom i kvalitetom

zahteva odgovaraju}e udaqavawe objekata koji je sada pri-

tiskaju, pre svega sa obe bo~ne strane. I za ulaz iz Pop

Stojanove ulice crkvi bi trebalo vi{e prostora. Za re-

{ewe ovog problema bi}e potrebna bliska saradwa onih

koji upravqaju crkvom i nadbiskupije, s jedne strane, i

nadle`nog zavoda za o~uvawe spomenika i gradskih vla-

sti, s druge. Jedino {to bi crkvena vlast mogla da uradi

– ukoliko raspolaè dovoqnim finansijskim sredstvi-

ma – bilo bi sistemati~no otkupqivawe objekata oko

crkve i {irewe slobodnog prostora oko crkve ru{e-

wem tih objekata. Urbanisti~ka politika i konkretno

ure|ivawe celokupnog prostora stvar je gradskih vlasti,

wihovog interesa i politi~ke voqe. Tokom proteklih

sedamdeset godina oni se nisu bogzna kako iskazali. Nad-

le`ne slu`be bi trebalo podsta}i odgovaraju}im pro-

mi{qenim predlozima, a onda uporno slediti postav-

qen ciq. Koliko znam, nisu napravqeni posebni pla-

novi ure|ewa okoline. Sude}i po sa~uvanim nacrtima,

ni Ple~nik se tim problemom nije posebno bavio.

Predlog: Treba napraviti plan ure|ewa okoline ko-

jim bi se odredio obim ru{ewa nekvalitetnih okolnih

gra|evina, a potom urediti prostor kvalitetno obli-

kovanim parkom, koji bi isticao vrednosti objekta. U

ovo spada i ure|ivawe sada{weg ulaza u crkvu, kao i

mogu}e pomerawe ulaza u eventualno druga~ije reguli-

sanoj Pop Stojanovoj ulici.

Spoqa{wost crkve

Posetio sam crkvu u prole}e 2002. i stekao utisak da

je u prili~no dobrom gra|evinskom stawu i da, na prvi

pogled, nema potrebe za korenitim intervencijama. Pri

tom se, naravno, ne upu{tam u stru~ne ocene gra|evin-

skog stawa konstrukcije, krovova, oluka i stawa insta-

lacija. Precizan pregled stru~waka mo`da bi otkrio

potrebu za zamenom ovog ili onog o{te}enog elementa

ili dela konstrukcije. Ako postoje ovakve potrebe, ili

namere, svaku intervenciju treba izvesti precizno,

prema prvobitnom, Ple~nikovom ili Valentin~i~e-

vom modelu. Zato svaku intervenciju moraju nadzirati

odgovaraju}i stru~waci, a me|u wima, obavezno, i do-

bri poznavaoci Ple~nikove arhitekture.

Kip sv. Antuna Padovanskog

u ni{i iznad ulaza u crkvu

U drugom projektu za crkvu sv. Antuna u Beogradu, u

revidiranoj varijanti prvog projekta, u osovini ulaza

u povi{enom delu iznad okruglog prozora izme|u dva

bela pojasa od vidqive opeke, neposredno ispod trouga-

onog pro~eqa, pojavquje se ni{a za skulpturu za{titni-

ka crkve. U projektu glavnog pro~eqa dobro se vidi da

je arhitekta nameravao da u ni{u postavi strogo sti-

lizovanu figuru sv. Antuna, kao {to su koncipirani i

kipovi Srca Isusovog i Marije u konhama pored veli-

kog oltara. Ni{a iznad ulaza je dosad ostala prazna,

ali nema razloga da tako bude i daqe. Na tom mestu sva-

kako bi trebalo da bude postavqena kvalitetna skulp-

tura sveca, koja bi po konturama, veli~ini i pozi bila

po Ple~nikovoj zamisli. Kad oni koji upravqaju crk-

vom budu o tome odlu~ivali, treba prona}i izvrsnog

vajara, spremnog da se sasvim podredi zahtevima zadat-

ka. On mora da izradi model u prirodnoj veli~ini i


205

postavi ga u ni{u, ne bi li se dobro procenio iz svih

uglova, naro~ito iz daqine. Tek posle svestrane stru~-

ne procene i upore|ivawa s Ple~nikovim re{ewima u

Qubqani, Bogojini, Pragu i jo{ ponegde bio bi napra-

vqen kip u trajnom materijalu – od kamena, betona ili

bronze, koji bi potom bio pozla}en.

Unutra{wost crkve

Posle razgledawa crkve ~ini mi se da je unutra-

{wost u gra|evinskom pogledu na sasvim zadovoqava-

ju}em nivou. Treba ispitati pukotine na vencu ispod

empora s leve strane. Ako u pukotinu treba injektira-

ti vezivne mase, neka se to izvede tako da na povr{ini

venca posle intervencije trag injektirawa i povr{in-

skog popuwavawa pukotine bude nevidqiv.

Grejawe crkve, poda, crkvenih klupa

Vizuelno jedinstvo dinami~no strukturiranog

omota~a od opeke u unutra{wosti je, u najve}oj meri,

poreme}eno intervencijom – izduvnim cevima za to-

pli vazduh – na pregradnim zidovima. Vidi se da su se

autori veoma trudili da se intervencija {to mawe

prime}uje, ali ona smeta. Ukoliko je grejawe crkve po-

sle ove intervencije delotvorno, te{ko da se mogu pro-

na}i argumenti za napu{tawe tog na~ina grejawa –

uklawawe izduvnih cevi i vra}awe pregradnih zidova

u prvobitno stawe – {to bi bilo jedino ispravno.

Podno centralno grejawe je mogu}a alternativa, ukoli-

ko se oni koji upravqaju crkvom odlu~e za ure|ivawe

poda prema sa~uvanim Ple~nikovim nacrtima. Po{to

je postoje}i pod veoma kvalitetno izra|en, ~ini mi se

da su slabe {anse za ovako radikalnu intervenciju, ba-

rem u skorijoj budu}nosti. Ne preporu~ujem je, samo je

pomiwem kao legitimnu mogu}nost. Ostaje kao jedino

smisleno re{ewe problema grejawa crkve centralno

grejawe postavqeno u crkvene klupe. Preporu~io bih

da se postoje}e klupe zamene novima, da se izrade prema

jednom ili drugom postoje}em Ple~nikovom projektu i

da se tada ugradi centralno grejawe, koje bi moralo da

bude {to skrivenije. Zato su drvo i svojstva wegovih

boja veoma va`ni. Preterano svetle, egzoti~ne, crven-

kaste vrste drveta nisu pogodne, ve} treba koristiti

PETER KREÎ^


Sl. 6. Crkva sv. Antuna Padovanskog, sada{wi izgled Sl. 7. Crkva sv. Antuna Padovanskog, detaq

drvo koje je Ple~nik upotrebio u crkvi sv. Frawe u

[i{ki, u crkvi u Beìgradu, u Strawama i drugde.

Nijanse drveta u crkvi sv. Antuna bile bi tako|e po-

godne.

Crkvena oprema

Osnovni princip, kojeg bi se trebalo pridràvati

u daqem opremawu crkve, jeste da se po|e od postoje}e,

Ple~nikove opreme, ili od wegovih neizvedenih pro-

jekata za opremu. Zalaèm se za princip da polazna

ta~ka opremawa bude stariji nacrt, jer je Ple~nik zbog

nedostatka novca pojednostavqivao osnovnu ideju u no-

vijim projektima, naro~ito posle rata, i time je dosta

okrwio. Za opremu, za koju ne postoje projekti, trebalo

bi se prilagoditi op{toj atmosferi ambijenta, sledi-

ti intencije autora i poku{ati da se ona stilski srod-

no dopuni. Da bi se tome udovoqilo, bi}e potreban ne

mali napor u izboru stru~waka, projektanta, a ni{ta

mawi ne}e iziskivati ni izbor dovoqno kvalitetnih

izvo|a~a – od vajara i zanatlija, koji prave crkvene

predmete, do stolara i kamenorezaca.

Veliki oltar

Veliki oltar je uglavnom nastao po Ple~nikovim

projektima. Po nekim svedo~ewima, Ple~nik nije bio

zadovoqan Me{trovi}evom skulpturom sv. Antuna u

ovalu izme|u dva venca u osovini apside. înilo mu se

da je prevelika. Sada, najverovatnije, ne treba ni mi-

sliti na zamenu skulpturom koja bi bila u idealnom

skladu sa Ple~nikovim studijama mandorle sa svecem

okruènim trougaonim zracima. To }e, jednom, mo`da

biti predmet ozbiqnog razmatrawa, i tada treba po}i

ili od projekata razvijawa celine iz 1937, ili od pro-

jekata iz 1954. Prednost prve ideje je u tome {to je mo-

numentalnija, a druge – {to je projekat detaqnije obra-

|en. U svakom slu~aju, polazni projekat treba ponovo

detaqno uraditi kako bi bio dobra osnova za rad vi{e

izvo|a~a (vajara, zanatlija koji izra|uju crkvene pred-

mete, izra|iva~a pozlate i dr.).

Ostali delovi opreme oltara su Ple~nikovi. Tre-

balo bi ih o~istiti i osveìti. Dodatni `rtveni ol-

tar, kao {to je re~eno, dobro se uklapa u ambijent, dok

su problemati~ni amvon, uskr{wa sve}a, a naro~ito

obredna sedi{ta. Treba napraviti nov i promi{qen

projekat potrebne dodatne opreme. Mislim da bi za taj

posao bio pogodan priznati arhitekta i dizajner ob-

rednih sedi{ta prof. Janez Suhadolc, sa qubqanskog

Arhitektonskog fakulteta. On bi, kad su sedi{ta u pi-

tawu, bio i prikladan izvo|a~. U dodatne delove opre-

me, koje bi mo`da trebalo zameniti boqima, spadaju i

krstovi za osve}ivawe, krst `rtvenog oltara, zvonce

kod vrata sakristije, dodatno osvetqewe i ozvu~ewe.

Dodatno osvetqewe, ozvu~ewe

Ple~nik je predvideo da se veliki i bo~ni oltar

osvetle sve}wacima i lusterima. Dodatno osvetqewe

~inilo mu se nepotrebnim, {to govori kakvu je atmos-

feru èleo u crkvi. Smatram da nije èleo da volume-

ni budu previ{e osvetqeni, ve} ih je osvetqavao sit-

nim ta~kastim svetiqkama da bi dobio ekspresioni-

sti~ki efekat odsjaja na tamnim glatkim povr{inama.

Ova ideja morala bi se po{tovati. Dana{we vreme do-

nelo je mogu}nost i èqu za jakim osvetqewem. Uobi-

~ajilo se da crkva prilikom velikih sve~anosti i pra-

znika bude jarko osvetqena. Tako treba shvatiti Valen-

tin~i~eve lustere u brodu, kao i improvizovano osve-

tqavawe bo~nih oltara malim reflektorima. Nepri-

kladni su, iako su mali i jedva vidqivi. Trebalo bi

Ple~nikovu arhitekturu oltara iskoristiti tako da se

dodatne svetiqke iz glavnog smera pogleda ne vide (re-

cimo, postaviti ih iza velike grede sa raspe}em is-

pred velikog oltara, ili iza drvenih greda iznad olta-

ra sv. Josipa i sli~no). Ni u kom slu~aju ne smeju se be-

la betonska poqa, koja se proteù oko konhi i prezbi-

terija, upotrebiti za postavqawe dodatnih svetiqki.

Zato bi trebalo sa venca u prezbiteriju odstraniti sve

svetiqke.

Savremena katoli~ka liturgija napu{ta ~itawe

odlomaka iz biblije i jevan|eqa kao i dràwe propo-

vedi sa propovedaonice. Propovedaonicu je zamenio

amvon pored `rtvenog oltara, a ozvu~ewe bitno prati

ovu promenu. Postoje}e crkveno ozvu~ewe, sa dva oka-

~ena zvu~nika, improvizovano je i verovatno malo

efikasno. Poseban problem su elektri~ne ìce koje

smetaju i kod dodatnog osvetqewa. Savremena tehnika

omogu}ava beì~no ozvu~ewe. Predlaèm da se postavi

potreban broj samostoje}ih zvu~nika na metalnim po-

stoqima i da se wihova visina odredi u odnosu na vi-

zure u glavnim pravcima. Nema potrebe da se dizajni-

raju u Ple~nikovom stilu. Strogo, savremeno dizajni-

rani i vizuelno jednostavni zvu~nici odgovara}e

ovom osetqivom ambijentu.

Dopuna bo~nih oltara

i ure|ivawe oltara Hristovog stradawa

Oba sredi{wa bo~na oltara uglavnom je opremio

Ple~nik. Nedostaju samo skulpture sv. Josipa i sv.

Frawe. Postoje originalni crteì za figuru sv. Fra-

we i za okvir. Oni su odlu~uju}i za svako eventualno

dopuwavawe oltara. Vajar, stolar i izvo|a~ crkvenih

predmeta moraju strogo da se pridràvaju nacrta ozna-

~enog okvira – odstupawa su mogu}a samo u vajarskoj

interpretaciji figure. Za figuru sv. Josipa ne posto-

ji nacrt, pa preporu~ujem da se uzme jedno od postoje-

}ih Ple~nikovih re{ewa ove figure (recimo, iz crkve


207

sv. Josipa u Qubqani) i da se ono, umaweno, aplicira

na mesto dana{we neprikladne skulpture.

Oltar Hristovog stradawa je jedan od najzahtevni-

jih zadataka u crkvi. Smatram da ure|ewe ovog oltara

treba u celini da se izvede prema Ple~nikovom projek-

tu, i to prvobitnom, zahtevnijem nacrtu koji predvi|a

stub sa petlom na vrhu, figuru bi~evanog Hrista u pod-

no`ju i, u reqefu izvedena, mesta zastajawa na Putu

Hristovog stradawa sa natpisima. Ista pravila vaè i

u ovom slu~aju – treba u svim elementima izvo|ewa pred-

videti vrhunske izvo|a~e i obezbediti odgovaraju}a,

ne mala sredstva. Trebalo bi formirati posebnu grupu

stru~waka koji bi precizno odredili program i faze,

prona{li odgovaraju}e izvo|a~e i pa`qivo nadzirali

intervenciju. Preporu~ujem ovakav metod rada za svaku

intervenciju u crkvi, jer gotovo da nema poduhvata ko-

ji ne bi, na neki na~in, uticao na celovit izgled Ple~-

nikove crkve. Mislim na eventualna dopuwavawa ni-

{a u predvorju, oblikovawe stalaka za sve}e, kutijica

za milodare i sli~no.

Kripta ispod velikog oltara21

Prilikom posete crkvi nisam bio u prilici da raz-

gledam kriptu, pa ne mogu da procenim u kakvom je ona

stawu. U mapi projekata za crkvu sv. Antuna postoji do

detaqa razra|en nacrt opreme kripte, izra|en 1936. To

je obavezuju}e polazi{te, a u eventualnom opremawu tre-

ba da se po{tuju goreopisana pravila.

ZAKQU^NE PREPORUKE

Ple~nikova crkva sv. Antuna u Beogradu je toliko

izuzetno i va`no delo da ga s pravom svrstavamo u naj-

istaknutija svetska arhitektonska ostvarewa 20. veka.

Ako ova crkva jo{ uvek nema takav zvani~an status, ako

jo{ uvek nije uvr{}ena u spomenike svetske sakralne

ba{tine, onda svakako treba nastojati da se to postig-

ne. A ako se ve} ne nastoji da bude toliko visoko, onda

se treba potruditi da bude na {to vi{em mestu, kako na

me|unarodnom tako i na nacionalnom nivou. Visoka

pozicioniranost arhitektonskog spomenika u prin-

cipu olak{ava put do potrebnih sredstava za obnovu i

dopunu. Nadam se da prvi deo ove studije daje potrebne

argumente za wegovu najvi{u mogu}u ocenu. Iz ovakve

ocene proizlazi strogi reìm ~uvawa, dopuwavawa i

prezentacije objekta, potreba za {to kvalitetnijim

tretmanom u urbanoj sredini, proizlaze i osnove za

prioritetni tretman kako od onih koji upravqaju spo-

menikom, tako i od vlasti ili me|unarodne zajednice.

Crkva prema stru~nim merilima zauzima tako ugledno

mesto da za prezentaciju, obnovu i dopunu moè da do-

bije finansijska sredstva i u doma}em i u me|unarod-

nom prostoru. Ako su problemi prezentacije, obnove i

dopuwavawa posle vi{egodi{weg ~ekawa i odlagawa

postali veoma aktuelni, prvi je zadatak onih koji

upravqaju objektom da po~nu da pribavqaju informa-

cije o tome koji bi fondovi na republi~kom ili me|u-

narodnom nivou do{li u obzir za finansirawe obno-

ve i ostalih radova. Drugi, nu`no potreban korak jeste

izrada plana radova za obnovu, odnosno postavqawe

prioriteta potrebnih intervencija, jer je nemogu}e da

se svi odjednom izvedu, a jo{ mawe finansiraju. Tre}i

korak je evidentirawe ustanova i pojedinaca od kojih

se o~ekuje u~e{}e u ovakvim i sli~nim poslovima –

bilo bi dobro pridobiti ih za saradwu. Pri tom po-

sebnu pa`wu treba posvetiti izboru stru~waka za

Ple~nikovu arhitekturu – oni za svaku intervenciju

moraju davati stru~ne savete i sve intervencije sve

vreme pratiti.

Veoma je va`no da se formira najboqi mogu}i tim

planera i izvo|a~a, verovatno me|unarodni, u koji bi

se pored doma}ih stru~waka morali ukqu~iti i ino-

strani, prevashodno iz Slovenije. Ve} i prevo|ewe

Ple~nikovih ideja u nacrte iziskiva}e, za dana{we

vreme, izuzetan napor ne bi li se uskladio rad brojnih

zanatlija, kojih za ovakve zadatke nema na pretek.

Osnovna vodiqa mora sve vreme svima da bude vrhunski

kvalitet i puna angaòvanost.

BIBLIOGRAFIJA:

– Aleksandar Deroko, Prvi monumentalni hram u Beogra-

du, Srpski kwièvni glasnik, Beograd 1932, 630–631.

– Dela arhitektov na Tehniki Univerze v Ljubljani (Dela arhi-

tekata na Tehni~kom univerzitetu u Qubqani), Lu~ine– nadaljevanje 1929–1937, Ljubljana (Ognji{~e akademikovarhitektov) 1938.

– Architectura perennis, besedilo dr France Stele in AntonTrstenjak, podobe arch. Joè Ple~nik (tekst dr France

Stele i dr Anton Trstewak, slike arh. Joè Ple~nik),Ljubljana (Mestna ob~ina Ljubljanska) 1941, 103, 105, 106,107, 276–280.

– Napori, France Stele, Esej o arhitekturi, Josip Ple~nik, Dela,Ljubljana (SAZU) 1955, XXXV, CXII.

– (Lojze Gosti{a) Arhitekt Joè Ple~nik, r. k. k razstavi v Na-rodni Galeriji (r. k. uz izlo`bu u Narodnoj galeriji), Ljublja-na 1968 (besedilo – tekst: France Stele, Od obli~a do vele-mojstra – Od struga do velemajstora).

– Marko Pozzetto, Joè Ple~nik e la scuola di Otto Wagner,Torino (Albra editrice) 1968, 65–67. i dalje.

– Marjan Mu{i~, Ple~nik i Beograd, Zbornik za likovne

umetnosti Matice srpske 6, Novi Sad 1970, 249–265.



PETER KREÎ^




– Marjan Mu{i~, Joè Ple~nik, Qubqana (Partizanska

kwiga) 1980, 218–224.

– Zoran Manevi}, Ple~nik in Beograd (Ple~nik i Beograd),Sinteza, Revija za likovno kulturo, br. 65, 66, 67, 68,Ljubljana 1984, 42–44.

– Lojze Gosti{a, Arhitekt Joè Ple~nik 1872–1957 (Arhitek-

ta Joè Ple~nik 1872–1957), Razstava v Ljubljani 1986(Izlo`ba u Qubqani 1986), r. k. Ljubljana 1986 (besedilo– tekst: Damjan Prelov{ek, Arhitekt Joè Ple~nik

1872–1957), 79.– Peter Kre~i~, Joè Ple~nik, Ljubljana (DZS) 1992, 175–179.– Damjan Prelov{ek, Josef Ple~nik 1872–1957, Architectura

perennis, Salzburg (Rsidenz Verlag) 1992, 240–242.– Peter Kre~i~, Ple~nik, La lettura delle forme, Milano (Jaca

Book) 1993, 109–111; fr. prev. Ple~nik, La lecture des formes,Liege (Mardaga) 1993; eng. prev. Ple~nik, The CompleteWorks, New York (The Whitney Library of Design) 1993;Ple~nik, The Complete Works, London (Academy Editions)1983.

– Peter Kre~i~, Joè Ple~nik. Branje oblik (îtawe oblika),Ljubljana (DZS) 1997, 103–105.

– Andrej Hrausky, Janez Koèlj, Damjan Prelov{ek, Ple~nik utujini (Ple~nik u inostranstvu), Vodnik po arhitekturi(Arhitektonski vodi~), Ljubljana 1998, 220–231.

– Damjan Prelov{ek, Ple~nikova sakralna umetnost, Koper(Ognji{~e) 1999, 137–146.

– Peter Kre~i~, Joè Ple~nik. Moderni klasik, Ljubljana (DZS)1999, 54–55.

– Peter Kre~i~, Joè Ple~nik in prenova cerkvene umetnosti naSlovenskem (Joè Ple~nik i obnova sakralne umetnos-

ti u Sloveniji), Poligrafi (tematska {tevilka Religija inumetnost podobe – Religija i likovna umetnost, tem-

atski broj), br. 19/20, Ljubljana 2000, 7–20.– Damjan Prelov{ek, Arhitekt Ple~nik in sakralna umetnost

(Arhitekta Ple~nik i sakralna umetnost), Poligrafi(tematska {tevilka Religija in umetnost podobe – Religija

i likovna umetnost, tematski broj), br. 19/20, Ljublja-na 2000, 135–145.

Stru~na redaktura teksta i prevoda:

Sneàna Risti}, juli 2005.

NAPOMENE:

1º Po navodima Damjana Prelov{eka, Josef Ple~nik 1872–1957, Archi-tectura Perennis, Salzburg 1992, 250, doslovno je legao ispred Ple~-

nikovog ateqea da bi do{ao do projekta.

2º A. Hrausky, J. Koèlj, D. Prelov{ek, Ple~nik v tudjini (Ple~nik u ino-stranstvu), Vodnik po arhitekturi (Arhitektonski vodi~), Ljubljanskabanka, DESSA, Ljubljana 1998, 220, 234.

3º D. Prelov{ek, nav. delo, 251.

4º Up.: V. Slugi}, Fra Josip Marku{i} i prof. Joè Ple~nik dva vjernika idva prijatelja. Angaìrani sve}enik, Simpozij u povodu 100. obljetnicero|enja fra Josipa Marku{i}a, Kr{}anska sada{njost – Revija Nova etvetera, Zagreb – Sarajevo 1981, 100–110.

5º A. Hrausky, J. Koèlj, D. Prelov{ek, nav. delo, 221. Hronologiju

zidawa i opremawa crkve preuzimam iz ovog dela.

6º Up.: Napori, France Stele, Esej o arhitekturi, Josip Ple~nik, Dela, Lju-bljana (SAZU) 1955, CXII.

7º O istorijatu zidawa i opremawa crkve up. jo{: Crkva sv. An-tuna, flajer u izdawu crkve sv. Ante, Beograd (Bregalni~ka 14)

i KS – Agape, Novi Sad, Cara Du{ana 4 (bez godine izdavawa).

8º Bio je objavqen u drugoj publikaciji iz Qubqanske {kole za

arhitekturu (Ognji{~e akademikov arhitektov), Qubqana 1925, 70–71.

9º Up.: D. Prelov{ek, Ple~nikova sakralna umetnost, Koper (Ognji{~e)1999, 145.

10º U zbirci planova AML sa~uvani su: plan razvijawa zida, dva

plana nastavka oltara, a iz posleratnih godina, nekoliko crte-

à sv. Antuna u mandorli sa stilizovanim zracima. Sa~uvan je

poseban plan za corona pendente. Up.: Architectura perennis, nav.

delo, 107.

11º Sa~uvan plan u zbirci planova AML. Up.: Architectura pe-rennis, nav. delo, 106.

12º Sa~uvan plan u zbirci planova AML. Up.: Architectura pe-rennis, nav. delo, 107.

13º U zbirci Muzeja arhitekture je za opremawe ovog oltara sa-

~uvano pet planova, posledwi bez slike sveca.

14º U zbirci planova AML sa~uvana su 2 plana za oltar, prvo-

bitno namewen sv. Frawi.

15º U zbirci planova AML sa~uvan prvobitni plan. Ispoveda-

onica je bila napravqena prema donekle promewenom planu.

16º U zbirci planova AML sa~uvana 2 plana. Up.: Architecturaperennis, nav. delo, 107.

17º Sa~uvan plan u zbirci planova AML.

18º Sa~uvana tri plana u zbirci AML.

19º U zbirci AML sa~uvana su tri crteà klupa – jedan za jedan

tip klupe, a dva za drugi.

20º Plan sa~uvan u zbirci planova AML.

21º Plan sa~uvan u zbirci planova AML.


209

PETER KREÎ^


Summary: PETER KREÎ^

T H E C H U R C H O F S T A N T H O N Y O F PA D UA I N B E L G R A D E :M O N U M E N T P R O T E C T I O N E VA L UAT I O N

A N D G U I D E L I N E S F O R R E S T O R AT I O N

The monument protection project for the church of St Anthony of Padua in Belgrade (1929, 1932, belfry 1962), designed bythe architect Joè Ple~nik, comprises a general assessment of the building, of its importance and status both in relation to theauthor’s corpus of sacral architecture and to the heritage of the Republic of Serbia. After a description of the situation of thechurch, its historical context and individual building phases, the project focuses on the basic art-historical features of thechurch design, explaining its iconological concept and clarifying the distinctiveness of Ple~nik’s Belgrade design with respectto the development of his idea of different hierarchical levels of participation in worship. There follows a description of themain portions of the church, for the most part still originally furnished, the altar, the pulpit, the confessional, pews, floors,lights etc. Other elements of church furnishings, and those as yet unfurnished, are also evaluated. In its second part the projectestablishes guidelines for restoration, setting the basic principles both for the whole church with its immediate surroundings,and for each major portion of the church with the existing elements of furnishings, and advises of procurement modes forthose missing.

LIST OF ILLUSTRATIONS:

Fig. 1. The church of St Anthony of Padua, ground plansFig. 2. The church of St Anthony of Padua, cross sectionFig. 3. The church of St Anthony of Padua, layoutsFig. 4. The church of St Anthony of Padua, project of the altarFig. 5. The church of St Anthony of Padua, altar detail Fig. 6. The church of St Anthony of Padua, present-daysituationFig. 7. The church of St Anthony of Padua, detail

Documents

CRKVA SV. ANTUNA PADOVANSKOG U BEOGRADU – OCENA ZA