21
Црни талас југословенског филма

Crni talas jugoslovenskog filma

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Crni talas

Citation preview

Page 1: Crni talas jugoslovenskog filma

Црни талас југословенског филма

Page 2: Crni talas jugoslovenskog filma

• Филм као културно наслеђе;• Дефинисање појма "црни талас";• Кратак историјски преглед црног таласа и његових

творевина;• Политичке околности у којима је покрет настао, одно-

сно, нестао.

• Циљ овог излагања јесте одређење црног таласа као феномена југословенске кинематографије с обзиром на контекст историје културе српског народа.

Предмет излагања

Page 3: Crni talas jugoslovenskog filma

Филм као културно наслеђе

• Филм, као уметност, јесте људска творевина културе и предста- вља део њене еволуције. Он је битно одређен својом култур- ном и друштвеном димензијом (уколико стваралачку димензију посматрамо као део културе).

• Посматрајући филм као феномен културног наслеђа, издвајамо:

1. Утицај културе на филмско стваралаштво (филм јесте прои- звод одређене културе у оном смислу у коме је појединац као стваралачка личност одређен специфичном културом као конте-кстом свога стваралаштва);

2. Реципрочан утицај филма, као стваралачке енергије, на по- стојећу културу, друштво и друштвена становишта (потенцијал филма да мења културу).

Page 4: Crni talas jugoslovenskog filma

Дефиниција појма "црни талас"

• Термином "црни талас" означавамо појаву на југословенској ку- лтурној сцени, актуелну у периоду 60-их и раних 70-их година 20. века. Термин денотира остварења појединих режисера, сцена- риста и књижевника тога доба, међусобно повезаних изразито критичким дискурсом и специфичном естетиком, која се јавља у контексту естетике Новог југословенског филма.

• Представници тадашњег владајућег система су ова остварења назвали "црним таласом", а њихове ауторе означили као крити- чаре званичног комунистичког поретка.

• Црни талас југословенске кинематографије подразумева, угла- вном, остварења Новог југословенског филма. Датом истори- јском одредницом се, у ширем смислу, означава модеран југо- словенски филмски израз.

Page 5: Crni talas jugoslovenskog filma

Европска кинематографија 60-их као контекст црног таласа у српском филму

У европској кинематографији 60-их година јављају се покрети који, одређеним типом сензибилитета и осећања света, међусо- бно кореспондирају:

• француски "нови талас"• енглески и немачки "млади филм"• румунски "нови филм"• југословенски "црни талас"

У оквиру датих филмских покрета настали су важни, актуелни и критички филмови.

Пресудан утицај на ауторе црног таласа југословенске кинема- тографије извршила је естетика француског новог таласа и ње- гов специфичан сензибилитет.

Page 6: Crni talas jugoslovenskog filma

• Важна тековина француског новог таласа јесте одређено ново становиште, у складу са којим је филм дефинисан као лично уметничко изража-вање. ФИЛМ постаје АУТОРСКО ДЕЛО, а нове конвенције постављају као императив индиви- дуални стил и уметничку слободу.

• "Ово није више филм као професија, као занат или као уметнички циљ: то је филм као наји- нтимније опредељење, као људска сврха по- стојања. Снимати свој филм, за њих, значи у буквалном смислу Годарово живети свој жи- вот. (...) Чудесан парадокс лежи у чињеници да су баш ти, најличнији, у исти мах друштвено-по-литички најангажованији домети свог доба."

(Ранко Мунитић, http://pulse.rs/jugoslovenski-film/)

• Основни манифест француског новог таласа прокламује нелинеарни наратив, кратке исечке, употребу природног светла, импроизоване ди- јалоге и снимање на лицу места.

Битно обележје ових филмова јесте реалисти- чност, те документарност и својеврсно "увође-ње" стварности у филм; у складу са овим, при- сутан је непосреднији поглед на сексуалност, као и критички однос према друштвеној ствар- ности (најчешће у виду критике конформизма малограђанског живота). Карактерише их, са друге стране, поетичност, отвореност наратива и њихових завршетака. Anna Karina, Vivre sa vie, Жан-Лик Годар,

1962.

Page 7: Crni talas jugoslovenskog filma

Настанак покрета

• У контексту југословенске филмске продукције уопште, Србија фигурира као предводник, док Београд, као центар филмске производње, постаје колевка новог надолазећег кинема- тографског израза и нове сензибилности.

• Широм земље отварају се кино-клубови; посебно је значајан кино-клуб "Београд", око којег се окупљају неки од будућих режисера и главних актера црног таласа (Живојин Павловић, Мића Поповић, Душан Макавејев).

• Још једна значајна институција за формирање ових младих режисера јесте Југословенска кинотека, у којој су се могла видети значајна светска филмска остварења, као и филмови француске кинематографије, која је битно утицала на формирање Новог југословенског фи-лма, из којег је црни талас изникао.

Page 8: Crni talas jugoslovenskog filma

Обележја филмова црног таласа

• Основна обележја филмова црног таласа, која означавају уме- тнички корак у развоју домаће кинематографије и која их, уједно, чине споменицима одређеног културног наслеђа, можемо поде-лити у две групе:

1. ДРУШТВЕНА АНГАЖОВАНОСТ и НОВЕ ТЕМЕ

2. ФОРМА и ЕСТЕТИКА

Посебно својство ових филмова чини њихова документарно- -историјска релевантност (иманентна присутност историјски, ку-лтурно и политички специфичне средине као контекста у којем су настали: изглед тадашњег Београда, мода, сленг којим се го-ворило, политичка схватања, начин размишљања, атмосфера времена)

Page 9: Crni talas jugoslovenskog filma

Друштвена ангажованост и нове теме

• Битно обележје ових филмова јесте друштвена ангажованост која заузи-ма опозициону страну, у складу са којом се формира карактеристичан критички дискурс црног таласа.

• Црни талас се јавља као опозиција званичном социјалистичком култур-ном естетизму, који стварност при- казује као слику општег напретка и благостања социјалистичког дру- штва. (Карактеристичан продукт ове естетике јесте класичан жанр парти-занских филмова, доминантно при- сутан 60-их година у СФРЈ)

Насупрот једном идеолошком прика-зу стварности, јавља се реализам филмова црног таласа, чија је осно-вна интенција разобличење истог.

Десант на Дрвар, Фадил Хаџић, 1963.

Мистерије орга(ни)зма, Душан Макавејев, 1971.

Page 10: Crni talas jugoslovenskog filma

Филмове црног таласа обележава:

• изузетно песимистична (на моменте, морбидна) атмосфера;• реални животни проблеми социјално угрожених слојева становништва;• психолошки расцепљени ликови и карактеристични антијунаци (ликови побуње-

ника и губитника, који крећу линијом одупирања и махом трагично завршавају живот - умиру, бивају убијени или скончавају као лудаци)

• егзистенцијална беда;• гротескни хумор, са мноштвом псовки и политичких алузија.

Рани радови, Желимир Жилник, 1969.

Page 11: Crni talas jugoslovenskog filma

Форма и естетикафилмова црног таласа

• Поетски, интимистички филмови;

• Унутрашња снага израза;

• Специфичан филмски стил: модерна филмска естетика која кореспо- ндира са естетиком новог таласа у француској кинематографији.

Специфично изражајно средство аутора црног таласа јесте нелинеарна нарација (наизглед насумична монтажа делова игране филмске приче са играним или документарним материјалима, који делују наративно неповезани)

Осим француског новог таласа, препознатљив је и утицај неореализма италијанске кинематографије.

Page 12: Crni talas jugoslovenskog filma

Најзначајнији представници

• Душан Макавејев (Парада,`62, Човек није тица,`65, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ,`67, Невиност без заштите,`68, Ми- стерије орга(ни)зма,`71.)

• Желимир Жилник (Рани радови,`69, Црни филм,`71.)

• Александар Петровић (Двоје, `61, Скупљачи перја,`67, Биће скоро про-паст света,`68, Мајстор и Маргарита,`72.)

• Живојин Павловић (Непријатељ,`65, Буђење пацова,`67, Кад будем мртав и бео,`67.)

• Мића Поповић (Човек из храстове шуме,`63, Рој,`66, Делијe, `68.)

• Лазар Стојановић (Пластични Исус,`71)

• Ђорђе Кадијевић (Празник,`67, Поход,`68; Лептирица,`73, Свето место, `90.)

• Јован Јовановић (Млад и здрав као ружа,`71, Пејзажи у магли, `83.)

Page 13: Crni talas jugoslovenskog filma

Рецепција филмова црног таласа у СФРЈ

• Дела извесног броја аутора новог српског филма почетком 70-их добијају назив црни талас (црни филм), у контесту негативне рецепције ових филмова од стра-не тадашњег владајућег система.

• Они бивају изложени оштрој, необјективној критици и бивају дисквалификовани као негативни утицај.

• Термин "црни талас" први је употребио, у пежоративном смислу, председник ко-мисије за идеолошке акције Савеза комуниста, Владимир Јовичић. Он је иници-рао "контраофанзиву, која је требало да ућутка непослушне уметнике".

• 1968. године - Студентске демонстрације• 1969. године комисија Председништва Савеза комуниста Југославије доноси за-

кључак да "поједини југословенски филмови и други видови уметности имају те-нденцију деградације револуције и њених тековина".

• Ова одлука обележава почетак њиховог обрачуна са ауторима црног таласа. Многи од ових филмова бивају стављени у "бункер" или не бивају "одобрени за јавно приказивање".

Page 14: Crni talas jugoslovenskog filma

"Рани радови" Желимира Жилника

• Први Жилников играни филм (1969.), за који добија Златног медведа, главну на- граду берлинског филмског фестивала;

• Бавећи се темом студентских протеста, филм на алегоричан начин излаже причу младих учесника студенстких демонстра-ција 1968. у Београду.

• Три младића и девојка Југослава, нада- хнути текстовима младог Карла Маркса, у жељи да "промене свет" и "пробуде свест људи", одлазе у села и фабрике. У раду на терену суочавају се са примитивизмом и бедом, али и сопственим ограничењима, немоћи, љубомором. Фрустрирани нео- стварењем планиране револуције, три младића одлучују да елиминишу Југосла-ву: пуцају у њу, прекривају је партијском заставом, и спаљују њено тело.

• Филм је првобитно,1969, одобрен за јавно приказивање; међутим, под оптужбама "узнемиравања југословенске јавности" бива забрањен (забрана бива скинута тек 1982.)

Page 15: Crni talas jugoslovenskog filma

"Мистерије орга(ни)зма" Душана Макавејева

• Обрачун са црним таласом улази у последњу фа-зу 1971. године, када је, након премијере, забра-њен филм Душана Макавејева, "Мистерије орга-(ни)зма". Забрана је скинута тек 1986, када је фи-лм први пут јавно приказан у Југославији (исте го- дине када је у Југославији забрањен, филм осваја награду Филмског фестивала у Кану, Луис Буњу- ел.)

• У Новом Саду,1971, бива организована велика ја-вна дискусија о филму, на којој је критикован при-каз Стаљина у овом филму, те исказана бојазан да би и Јосип Броз могао да буде предмет крити-чког приказа.

• Филм је сниман на локацијама у САД-у и Југосла-вији, у периоду `68.-`71.

• Део који је снимљен у САД-у је документарног ка-рактера и бави се судбином и делом Фројдовог следбеника Вилхелма Рајха (оснивач учења о ле-поти оргазма и оргонској енергији, чије су књиге од америчког Федералног суда 1954. проглашене илегалним и спаљене).

• Прича о Рајху комбинована је са причом о траги- чно завршеној љубави и еротској вези бивше па- ртизанке Милене и совјетског клизача на леду.

• Реализован као колаж играних и документарних сцена, филм представља мешавину црнохуморне комедије са научно-фантастичном гротеском, те елемената документарности, политичког циркуса и филозофског есеја.

Бивша партизанка Милена, у својој заљубљено-сти, потпуно губи свест и главу, и у фигурати- вном и у буквалном смислу.

Page 16: Crni talas jugoslovenskog filma

• Осим приказа Стаљина у филму, који је био предмет полемика, као проблема- тичне означене су сцене у којима се пропагира неинхибирано сексуално ужива-ње, као и реплике недопустиво опасне по комунистички морал:

• "Владимир је човек племенитога стрпљења, човек високих амбиција, велике енергије, романтик, аскета, прави црвени фашист." (Милена Дравић)

Page 17: Crni talas jugoslovenskog filma

"Пластични Исус"

• Најдрастичнији пример прогона, који је кулминирао хапшењем редитеља, одиграо се поводом дипломског филма Лазара Стојановића, "Пластични Исус", 1972. године.

• Наизглед тривијална радња филма (Том долази у Београд да сними филм, али му то не полази за руком; успут ступа у везу са неколико жена, од којих га једна, у наступу љубоморе, убија) чини окосницу наратива, док се суштина филма (која је и довела до његове забране) скрива у детаљима којима је наратив прожет; то су архивски снимци усташа, четника, Адолфа Хитлера и Тита, помоћу којих редитељ упоређује ове тота-литарне режиме.

• Филм покреће и тадашње табу теме, попут промискуитета и хомосексуалности; такође, ово је први југосло-венски филм у којем се појављује го мушкарац.

Page 18: Crni talas jugoslovenskog filma

• У време хапшења, аутор се налазио на одслужењу војног рока; као сарадник "Студента" и уредник часописа "Видици", био је под присмотром. О хапшењу Стојановић пише:

" Онда се појави командант пука са главним лекаром, утврде да ми се здравље битно по- правило, те ме, по пријави капетана Обрадовића, казне са недељу дана затвора, јер сам се, наводно, погрдно изражавао о војсци. Затим ме избаце из партије... Онда су ме увече спа- ковали у џип и одвезли у Београд, у затвор Војног суда (...). Пошто су ми претресли стан... извукли су мој филм »Пластични Исус« који није био ни поднет комисији за преглед филмо- ва, а камоли пуштен у јавност, јер је продуцент, још након Карађорђева, одлучио да је пого-ршање политичких прилика такво да је боље сачекати и ја сам се с тим сложио. Филм се претворио у главну ствар на суђењу."

(Лазар Стојановић, "Ко беху дисиденти", Република, Београд, година X, бр.182, фебруар, 1998, стр.16-28.)

• Филм је заплењен и бункерисан 1972. године, режисер је ухапшен `72. и `73. осуђен на три године затвора.

Page 19: Crni talas jugoslovenskog filma

Омнибус "Град"• Омнибус режисера Живојина Павловића, Марка Бабца и Кокана Ракоњца, из 1963;• "Град" је психолошка драма која говори о феномену депресије и меланхолије појединаца, пружајући нам

могућност да отуђење модерног социјалистичког човека не схватимо само као друштвени проблем, већ и као поетску естетизацију урбаног размишљања и понашања.

• "Град" је, у пренесеном смислу, први домаћи филм који се бави предграђем као метафором алтернативне културе: анализирајући грађанску свест, ова три редитеља пројектују свој тајни Баухаус. У филму, осим то-га, нема никаквих политичких или сексуалних провокација.

• Ипак, овај филм је био званично забрањен од цензорске комисије; намеће се закључак да је овај филм за-брањен зато што је имао другачији однос према стварности, а не зато што је стварност критиковао.

Page 20: Crni talas jugoslovenskog filma

Закључак

• Може се закључити да су извесни филмови црног таласа били негативно примљени и за- брањени јер су представљали УМЕТНИЧКИ ДИНАМИЧНЕ ПОЈАВЕ у једној КУЛТУРНО СТАТИЧНОЈ СРЕДИНИ, која није била спремна за рецепцију вишеструких значења и кодо- ва ових појава.

• (Најгледанији, најпопуларнији и најдоступнији филмови у Србији 60-их година сведени су на домаће комедије, ратне филмове и америчке вестерне).

• Црни талас је подразумевао модеран и неконформистички стил филмског стварања, чији је нераздвојни део естетике била и потпуна слобода говора.

• Филмови црног таласа јесу драгоцене уметничке појаве:

1. значајне по својој уметничкој вредности за историјско-уметничку прошлост и њено истра-живање;

2. затим, важни су као део развоја југословенске културе уопште;

3. најзад, значајни су и због свог документарног аспекта (као активни учесници једног вре- мена, а не само његови пасивни сведоци).

• Пре свега, њихова вредност као културног добра, значајна је јер пружа одређене потенција-ле наредним генерацијама, од којих свака треба да за себе и своје време ревалоризује ову вредност.

Page 21: Crni talas jugoslovenskog filma

Литература

Миленковић Небојша, Југословенски критички филм - обрачун са Црним таласом, http://blog.b92.net/text/786/Jugoslovenski%20kritički%20film%20/

Милинковић Анђела, Рецепција филмова црног таласа у СФРЈ и њихово место у филмској културној баштини, https://www.academia.edu/5592179/Recepcija_filmova_crnog_talasa_u_SFRJ_i_njihovo_mesto_u_filmskoj_kulturnoj_baštini

http://sr.wikipedia.org/sr/Црни_талас

Драгана Стевановић

Број индекса: 2209