Igra predstavlja

D.R. GILBERTGUBESAMO ONI KOJINE IGRAJUokeanBEOGRAD, 2006IGRA PREDSTAVLJA METAFORU ZA NAS IVOT KROZKOJI PLOVIMO, A MI SMO IGRAI KOJI POVLAE PRAVILNE ILI POGRENE POTEZE I, SHODNO TOME, SNOSE POSLEDICE TIH SVOJIH ODLUKA. TO BOLJE POZNAJEMO PRAVILA IGRE, BOLJE EGZISTIRAMO U IGRI - IVOTU. IVOT JE IGRA - ODIGRAJ JE!

SADRAJ:UVODI DEO - PRIPREMA ZA IGRU- IGRA MORA BITI FER- SAMO UIGRANI TIM DAJE VRHUNSKE REZULTATE- PREVAZIIMO STRAH OD IGRE- INSPIRACIJA ZA IGRU DOLAZI OD VAE KREA TIVNOSTI- NE MOETE BITI DORASLI VELIKOJ IGRI, AKO VAE OBRAZOVANJE TO NIJE

II DEO - POETAK IGRE- ZAKON RECIPROCITETA- NIKADA NE ODUSTAJTE PRE NEGO TO ZAIGRATE- VELIKI IGRA GAJI VELIKU NADU, ON JE PUN OPTIMIZMA- MOLITVA KAO MOAN POZITIVAN RITUAL VRHUNSKOG IGRAA- ZA VELIKA DELA POTREBNO JE VELIKO SAMOPOUZDANJE-I DOK IGRA UPRAVLJAJ SVOJOM ENERGIJOM- TOK IGRE ZAVISI OD ODGOVORNOSTI IGRAA PREMA NJOJ-1 DOK IGRA KORISTI SVOJ UM- MISLI IGRAA SU VEOMA VANE, ALI VAAN JE I NAIN NA KOJI IH ON IZRAAVA

- BRIGU BRINU SAMO PASIVNI IGRAI- DOBAR IGRA ZNA DA JE BITNA SUTINA, ALI NIJE ZANEMARLJIVA NI FORMAIII DEO - RAZRADA TOKA IGRE- AKTIVNA IGRA DAJE AKTIVU, PASIVNA DAJE PASIVU- IGRA NE POSMATRA PASIVNO IGRU, ON DAJE COLOVE- DOVOLJNO JE DA VERUJEMO DA IGRAMO I MI VE IGRAMO (U IGRI SMO)- IGRA KOJI POBEUJE IMA SVOJU STRATEGIJU- AMPION NE ODUSTAJE KADA IMA PROBLEM, ON PRONALAZI REENJE- VELIKI IGRA JE I VELIKI LIDER- AKO NE MOE DA POBEDI, TI PROMENI STRATEGIJU IGRANJA- IGRA KOJI POBEUJE JE INSPIRATOR SARAD-NJE SA DRUGIMA-AKO NE MOE DA POBEDI, OSMEHNI SE- NEMA VRHUNSKOG REZULTATA BEZ VELIKOG ELANA IGRAA

IV DEO - REZULTATI IGRE- DOBAR IGRA JE I DOBAR TRGOVAC- AMPION UZ MAKSIMALNO ZALAGANJE ZARAUJE ONOLIKO KOLIKO ON ELI- VRHUNSKI IGRA UVA SVOJ NAJVREDNIJI RESURS - SVOJE ZDRAVLJE- NESTRPLJIVOST NIJE DOBAR SAVEZNIK U IGRI; BUDITE TOLERANTNI, OBEZBEDITE SEBI MIR- VRHUNSKI IGRA JE PRAVI ESTETA, ALI ZNA DA LEPOTA DOLAZI IZNUTRA- AMPION NE IVI U PROLOSTI - ON JE CELIM BIEM OKRENUT BUDUNOSTI- UNIVERZALNA FORMULA SUTINE IVOTA U TRI KORAKA

ZAKLJUAK

NETO O AUTORU

RE AUTORA

KOMENTAR

UVOD

Nije mi namera da ponudim gotova reenja i da vam kaem da je mnogo lake uspeti nego propasti. Ne elim biti preterani optimista, jednostavno, elim da vas nateram da igrate ako to ve ne inite ili da ponovo zaigrate ako ste to prestali da radite.

Najvea dostignua se upravo raaju iz igre (borbe), a naa snaga ima mogunost da raste iz nae trenutne nemoi. Na karakter izgrauje sama igra, a ne njen konaan rezultat.

Ako ne elite da igrate, biete samo odskona daska onima koji igraju.

I dok ljudi koji ne igraju koriste svoj poloaj kao oprav-uiinje za svoje stanje, igrai rade upravo suprotno - svoje stanje koriste da igraju i naprave rezultat, a najvei gubitnici na s\ i't u su ba oni koji ne ele da igraju, tj. oni koji se boje igre. Nemojte nikada da dozvolite da nedostatak novca bude razlog vaeg pasivnog posmatranja. Ako elite vie novca - naprosto budite vei igra. Ukoliko sebi odreujete nisku cenu i svet e se sa njom sloiti, a ako sebe prikaete u najboljem svetlu, svet e tu vau procenu prihvatiti.

Postoje dve vrste nezadovoljstva na ovom svetu: nezadovoljstvo koje oveka tera da jo vie igra i da dobije ono to eli, to zasluuje; i nezadovoljstvo koje oveka navodi na oaj koji dovodi do gubitka i ve postojeeg.

Izgradnja snage i izdrljivosti zahteva da igramo preko nae granice prijatnosti i da oseamo neprijatnost, a zatim kompenzujemo adekvatnim odmorom. Da bi rezultati oosta-li vidljivi, potrebno je vreme, ali veina ljudi prestane da igra pre toga.

Mentalna energija koja najbolje slui celokupnom an-gaovanju dok igramo jeste realistini optimizam, to znai videti svet kakav jeste ali uvek raditi pozitivno i ii ka eljenom reenju. Kljuni mii koji pokree i stvara nau energiju jeste na karakter.

Negativne emocije koje proizvode pasivni igrai crpu energiju i izazivaju oslobaanje hormona koji vremenom postaju otrovni za na organizam.

Vrhunski igrai u svakoj igri mnogo vie igraju nego ostali, proseni, i upravo su oni zbog toga vrhunski. Budunost pripada onima koji igraju a ne onima koji sede i ekaju. Budite onaj koji daje golove, ali i ljubav i ostala dobra, pre nego onaj koji uzima. Na zemlju vas nee oboriti poraz u vaoj igri, ve mentalni stav prema njemu. Poraz nije nikad trajan osim ako mu vi to dozvolite da bude.Velika pobeda je rezultat vie malih, postignutih tokom dueg vremenskog intervala a najbolje anse dobijaju oni igrai koji su u stanju da ih prepoznaju i sprovedu u delo.AKO STE SPREMNI - PRIPREMA ZA IGRU MOE DA PONE!PRVI DEO

PRIPREMA ZA IGRU

IGRA MORA BITI FER

Nije dovoljno da samo igrate, vrlo je vano na koji na-in to inite. Igra mora biti fer! Ako elite istinski rezultat, ne smete ugroavati prava drugih. Strategija koju koristite dok uestvujete u igri, mora biti inspirisana potenim i asnim potezima. Ako prekrite princip potene igre i napravite rezultat, bie to sigurno jalova pobeda. Moete oekivati da e l a vaa pobeda u budunosti prei u najstraniji poraz sa vrlo loim posledicama po vas, jer zakon reciprociteta ne oprata.

Sa druge strane, kada primenjujete fer plej, u skladu sa kxkim pravilima, pokreete jaku energiju dobra koja e ni se vremenom viestruko vratiti. Fer plej se ne izraava u pcnima, on je konaan - apsolutan. Dakle, ili ste fer igra ili niste.

Vaa potena igra nema cenu, ona je sama po sebi na .i,i predstavlja najuzvieniji nain igre i delovanja. Po iiljadu razloga da igrate poteno i mnogo je manje napora potrebno uloiti u tu vrstu igre.

Da zakljuimo, kao to ve rekoh - igra mora biti fer!SAMO UIGRANI TIM DAJE VRHUNSKE REZULTATE

Dobar igra je dobra osnova, ali samo dobar tim prua vrhunske rezultate. Ako elimo sebi dobro, onda moramo eleti isto i svom timu. Da bismo dobili vrhunski tim, moramo da povedemo rauna o jo jednom prirodnom zakonu a to je zakon usklaenosti ili kako ga neki nazivaju zakon harmonije. Bez ovog prirodnog zakona ne moe postojati i opstati bilo koja forma ivota.

Na organizam funkcionie po principu usklaenosti svih organa, a bolest nastaje upravo onda kada ta usklaenost organa prestane. Tako je isto i sa timom i igraima; ukoliko inspirie harmoniju u odnosima sa drugima, ti napreduje, ali ako izaziva samo sukobe i nesporazume, ti naruava zakon usklaenosti i vremenom propada.

Nedavno sam proitao jednu lepu izreku koja u mnogome objanjava zakon usklaenosti, a to je: Dobra arhitektura je u mnogo emu samo pitanje harmonije, jer bez harmonije, kua nije nita drugo do hrpa graevinskog materijala". Kada dva ili vie igraa udrue svoje mogunosti, svoje kapacitete i usklade ih na pravi nain radi postizanja zajednikog rezultata, njihove mogunosti su zaista neograniene. E, to je uigrani tim!

Ponaajte se zrelo i odgovorno, budite integralni deo tima, budite deo reenja, a ne izvor nesklada i problema. Nemojte biti destruktivni i bilo ta ruiti ukoliko niste spremni da umesto toga izgradite neto mnogo bolje. Nauite da ivite u harmoniji sa okolinom, ali i sa samim sobom. Igra koji nije obezbedio tu vrstu mira, neprestano je deo sukoba i nesklada sa timom, sa sobom, sa prirodom.

Nemojte prkositi prirodi, ivite u harmoniji!

I ne zaboravite - samo uigrani tim daje vrhunske rezultate.PREVAZIIMO STRAH OD IGRE

Mnogi od nas imaju otpor prema novim stvarima. Odbijaju da uestvuju u igri jer se boje. Ponekad je elja za aktivnom igrom jaka, ali strah koji oseamo je mnogo jai. On nam ne dozvoljava da napravimo prvi korak, on nas totalno paralie. Preesto, mnogi ljudi strahu daju suvie na znaaju, oni mu dozvoljavaju da upravlja svim njihovim odlukama i akcijama, da gospodari njima. Moemo slobodno rei da su rtve straha izloene njegovoj manipulaciji. esto ljudi koji oseaju strah ne ele to da priznaju ni sebi a kamoli drugima, i tu esto nastaje problem.

Moramo shvatiti da je strah univerzalna pojava, da je iroko rasprostranjen u manjoj ili veoj meri kod svih nas a javlja se u razliitim oblicima. To je tek poetak; onda kada shvatimo da je strah glavni krivac za nae pasivno igranje i kada to priznamo sebi, onda pristupamo reavanju problema, poinjemo da igramo - zapravo suoavamo se sa strahom.

Najbolji nain da se resimo straha je upravo taj da se suoimo sa njim, da uradimo stvari kojih se najvie plaimo. Dakle, uradimo ono ega se najvie bojimo i na taj nain emo mi kontrolisati strah, a ne on nas.

Dobar saveznik na putu ka prevazilaenju straha je naa vera. Vera ima neogranienu mo. Ukoliko snagu i hrabrost crpimo iz pozitivne moi vere koja se nalazi duboko u nama, strah kao negativna snaga uma brzo nestaje. Ali, ne zaboravimo da je veri potreban temelj na kome e postojati, a sa druge strane strah postoji i bez njega.

Zapamtite jo jednu injenicu, a to je da strah vrlo esto nastaje iz neznanja. Dakle, upoznajte sebe, ali i svoj strah. Istraujte i uite to vie, jer svojim znanjem odlino se suprotstavljate strahu. Strah koji nema podrku uma brzo nestaje.Preporuka autora: prevaziite strah od igre, budite njen aktivan uesnik. Vae misli moraju biti okrenute ka pozivnim rezultatima i blagodetima koje vam igra donosi, a ne ka moguim problemima koji mogu nastati.Upamtite: gube samo oni koji ne igraju, a dokle god ste u igri, vi dobijate!NAPOMENA: svi oni koji su zainteresovani za uklanjanje strahova vezanih za javni nastup (voditelji, glumci, predavai, muziari, politiari...) neka proitaju knjigu Aleksanderova tehnika. Ova tehnika predstavlja najefikasniji metod koji je razvio Matijas Aleksander, glumac iz Australije. Ona je priznata i uvrena u sve savremene udbenike. Strah je ubica uma, mala smrt." - Frenk Harbert Hrabrost je otpor strahu, ovladavanje strahom - a ne odsustvo straha." - Mark Tven Ako elite da postignete uspeh, neka vam pree u naviku da radite ono ega se plaite." - Ralf Valdo EmersonINSPIRACIJA ZA IGRU DOLAZI OD VAE KREATIVNOSTI

Ceo koncept vae igre, njena dostignua kao i njena forma iskreirani su u radionici vae mate. ovek ima mogunost da putem svoje kreativnosti pretvori u fiziku stvarnost sve to njegova mata zamisli.

Moemo slobodno rei da jedino ogranienje koje ovek ima, kada su u pitanju inovacije i nova tehnoloka dostignua, jeste upravo njegova mata. Dakle, sva velika nauna i tehnoloka otkria javila su se prvo kao deo mate njihovih autora, pa su se kasnije putem kreativnosti i znanja konkretizovala i dalje usavravala. Zato nije ni udo to je jednom prilikom Albert Ajntajn izjavio: Kada preispitujem sebe i svoje metode razmiljanja, dolazim do zakljuka da mi je dar za matanje znaio vie od mog talenta za upijanjem znanja; mislim da je mata mnogo vanija od znanja".

Da li ste primetili da neki nauno-fantastini filmovi, stari po nekoliko desetina godina, polako postaju stvarnost, i da ono to je pre sedamdeset godina bilo mogue samo na filmu, sada nije san nego stvarnost? Dakle, autori tih scenarija nisu bili samo puki sanjari, ve u mnogo emu i dobri vizionari. Ovo takoe ide u prilog tezi da su mnogi pronalasci koji su promenili svet, upravo nastali u radionicama mate svojih autora. Mislim da polako ve postaje jasno koliki je znaaj vae mate i, ukoliko elite nove ideje ili ak genijalne ideje, morate to vie podstai svoju matu i kreativnost, odnosno pustiti mati na volju.

Jedan od dobrih naina da to radite jeste razvijanje interesovanja za umetnost, i to ne samo tako to ete uivati i biti konzument umetnikih dela (mada se i to preporuuje), ve tako to ete i sami stvarati umetnika dela. Razume se da ako nemate talenta, ta dela nee biti reprezentativna za iroke mase, ali e vama puno znaiti u procesu buenja i razvijanja vae kreativnosti. Jer, ne zaboravite da mnogi smatraju da je umetnost najlepa stvar koja se dogodila svetu u kojem ivimo, i zato bi ona bila samo privilegija manjine koja ima prirodno izraeni talenat.

Ovde vam, takode, mogu dati i svoj lini primer: Iako po zanimanju nisam profesionalni umetnik, gotovo svakog dana nalazim vremena da se posvetim umetnikom stvaralatvu. Beg od svakodnevnog stresa i poslovne stvarnosti ka umetnosti, za mene predstavlja pravi izduvni ventil. I ne samo to, on je i neiscrpan izvor nove energije, mogunost da kreiram i sprovodim nove poslovne ideje, i na kraju krajeva, daje mi novu inspiraciju i snagu da nastavim svoju igru.

Upravo to elim i vama, jer veliina i kvalitet vae igre su ogranieni samo vaom matom i kreativnou.

Ako elite da vaa igra bude originalnija, lepravija, zanimljivija i matovitija, prosto je iskreirajte po svojoj meri i elji. Kreativnost dolazi iz izvora koji je duboko usaen, koji esto nazivamo univerzalnom inteligencijom. Ali, svoju kreativnost moramo gajiti i raditi na njoj, jer ona je poput miia. Ukoliko je koristimo i razvijamo - ona jaa, u suprotnom, vremenom emo je izgubiti.

Ne zaboravite da je umetnost predivna stvar koja u nama budi uzviena oseanja, razvija kreativnost i daje ivotu novi smisao.Udahnite svojoj igri novi smisao i novu kreativnost!NE MOETE BITI DORASLI VELIKOJ IGRI AKO VAE OBRAZOVANJE TO NIJE

Dobar deo nas ne eli da shvati znaaj obrazovanja dok ga stiemo putem kolovanja u ranoj fazi mladosti, a kasnije iz lenjosti ne elimo da nadoknadimo proputeno. Pri tom uvek imamo opravdanje za svoje neznanje. Neretko, mnogi od nas svoje nedovoljno obrazovanje pravdaju injenicom da je kola gubljenje vremena i da ueni ljudi ne zarauju dovoljno dobro. A da lije zaista tako? injenica je da kolski sistem jeste gotovo svuda u svetu prevazien, da mu je potrebna sveopta reforma, da su potrebne nove metode uenja, ali je isto tako injenica da samo osoba koja je u zabludi (da ne upotrebim neku teu re) moe da tvrdi da su kola i obrazovanje koje ona prua nebitni. Pri tom morate napraviti jasnu razliku kakvu nagradu oekujete od vaeg obrazovanja. Da li je sticanje mudrosti vaa nagrada? Da li je to mogunost vee materijalne satisfakcije ili pak mogunost da putem titula napredujete na drutvenoj lestvici? Ovo su neki od motiva za sticanje veeg obrazovanja putem kole koji sigurno ne umanjuju ve poveavaju njegov znaaj. Meutim, kola predstavlja obrazovanje u uem smislu, a moja ideja je da vam u daljem tekstu ukazem na sledeu bitnu (itaj - bitniju) stvar, a to je obrazovanje u irem smislu.

Mnogi kau da je znanje mo, ali ja mislim da je ono potencijalna mo koja postaje stvarna samo kroz upotrebu.

Dakle, stvarnu mo ima samo primenjeno znanje, znanje u praksi. Moe neko biti putujua enciklopedija znanja, ali da svoje znanje ne stavlja u funkciju, da od njega nema interesa.

U knjizi kola biznisa, autor Robert Kiosaki upravo govori o znaaju obrazovanja u najirem smislu koji on naziva obrazovanje koje menja ivot". Obrazovanje koje menja ivot sastoji se iz: emocionalnog, fizikog, duhovnog i mentalnog obrazovanja.

Emocionalno obrazovanje - u tradicionalnoj koli smo naueni da se plaimo greaka, jer odmah bivamo sankcioni-sani loim ocenama. To se kasnije odraava na nau linost tako to ne elimo da priznamo da smo napravili greku i na taj nain gubimo ansu da je ispravimo, dalje uimo i razvijamo se kao emocionalno zdrava osoba. Uspene osobe znaju za ovaj trik i napreduju bre i kad prave vie greaka nego ljudi koji su naueni da je greiti loe i da je to odraz njihove neinteligencije.

Fiziko obrazovanje - uenje predstavlja fiziki proces isto kao i mentalni, jer itanje i pisanje predstavljaju fizike radnje kao i, na primer, igranje koarke. Tradicionalno obrazovanje vas tera da uite samo konkretne injenice, a pri tom vas stalno plai sankcijama kada pogreite, ime vas fiziki prilino sputava. Meutim, ne moete da unapredite svoje znanje i da imate nove ideje ako niste spremni da probate neto novo i rizikujete da pogreite pa kasnije izvuete pouku iz svoje greke.

Duhovno obrazovanje - podrazumeva upoznavanje naeg najdubljeg ja. Osobe koje ovladaju ovim obrazovanjem imaju mogunost da iz sebe samih, kao i osoba iz svoje okoline, izvuku maksimum, da se pokrenu iznad svojih fizikih i mentalnih ogranienja.

Mentalno obrazovanje - podrazumeva obrazovanje uma. Ono nam omoguava da koristimo obe hemisfere mozga. Problem kod tradicionalnog obrazovanja jeste to se uglavnom bavi levom hemisferom mozga, odnosno itanjem, pisanjem, raunanjem i analizom, a sputava desnu stranu koja je rezervisana za matu, kreativnost, oseaj za ritam, boju i si. O velikom znaaju desne hemisfere mozga koja je nepravedno zapostavljena bie reci malo kasnije u daljem tekstu.

Treba napomenuti i istai znaaj obrazovanja koje sti-emo kroz obavljanje posla, jer ono to na poslu nauimo moe biti vrednije od plate koju primamo. Ako ne uimo dok zaraujemo na poslu, uskraeni smo za vredniji deo nadoknade za svoj rad. Novac koji zaraujemo emo pre ili kasnije potroiti, ali steeno znanje nam niko ne moe oduzeti.

Nikada ne zaboravite injenicu da uite sluanjem, a ne priom, jer pre nego to iz vaeg uma izae odreeno znanje mora prvo u njega ui. Upamtite da mo nema ona obrazovana osoba koja poseduje znanje, ve ona koja zna gde da ga pronae onda kada joj je potrebno. Ukoliko ste nauili da odreeni posao radite bolje od mnogih drugih, vrlo brzo ete zaboraviti na svoje finansijske probleme. Osoba koja svoj posao koristi da ui, bie plaena za svoje kolovanje. Imajte na umu da znanje koje se korisno upotrebljava privlai jo vee znanje. Meutim, nikada nemojte prestati sa procesom uenja jer apsolutno znanje je beskonano. Ako vi neprestano ne uite I ne unapreujete sebe, budite sigurni da neko drugi tamo negde to radi. Kada budete sreli tu osobu, izgubiete.

Postoje tri pravila za doivotno uenje, a ona su sledea:I. itajte bar sat vremena dnevno, naravno, i mnogo vie kada to moete. Svakodnevna praksa itanja strune literature doprinee da budete jedna od najstrunijih i najplaenijih osoba u svom domenu.II. Ako ste prosean voza automobila, godinje provedete 500 do 1000 sati u svom autu. Iskoristite to vreme za poduavanje putem audio programa.III. Pohaajte svaki kurs ili seminar koji zadire u domen vaeg interesovanja. Postanite gladni novog saznanja, traite ga bukvalno svuda.

Za one koji od svog obrazovanja pre svega oekuju da im prui mogunost vee zarade novca, treba istai da je vrlo vana tzv. finansijska inteligencija, odnosno, finansijska pismenost. Ona podrazumeva skup teorijskih i praktinih saznanja iz oblasti raunovodstva, bankarstva, ekonomske istorije, stanja na svetskim berzama, na tritu nekretnina i ostale ekonomske parametre.

Zato je ovo vano? Zato to ukoliko elite da investirate da biste putem kapitala jo vie zaradili, morate poznavati pravila igre. Za osobu koja je finansijski pismena, proces ulaganja nije proces velikog rizika ve isplanirani put za uveanje kapitala. anse da ete biti dobar investitor bez finansijske inteligencije su jednake ansama da neko ko nema veze sa pilotiranjem preivi vonju avionom.

Mislim da smo dali prilino ubedljivu argumentaciju za sticanje znanja i obrazovanja. Ako sebe doivljavate kao igraa za velike igre, morate znati da u velikoj igri moete uestvovati i iz nje izai kao pobednik samo ako imate znanja i obrazovanja koja su dorasla toj igri.

Ukoliko sve ovo shvatate, vi ste spremni za poetak igre. Igra moe da pone! ,,Samo ovek koji nita ne ui nikada ne grei,,- Teodor Ruzvelt ,,Jedina stvar koja me spreava u mom uenju jeste moje kolovanje.,,-Albert AjntajnDRUGI DEOPOETAK IGRE

ZAKON RECIPROCITETA

esto ujemo komentare tipa: Lako je njemu da igra kada ima sve, ivot je bio dareljiv prema njemu". Ali, da li je zaista ba tako? Ono to mi vidimo kada imamo ovakve komentare jesu samo rezultati igraa koga pominjemo, ali postoji neto to zaboravljamo, a to je injenica da rezultati nisu doli sami ve kao nagrada za veliki trud, odricanje i verovatno rtvovanje samog igraa. Dakle, vrhunski rezultati su posledica maksimalnog treninga i rada. Ako pokuate da dobijete od igre pre nego to ste uopte zapoeli da igrate, to je kao da oekujete da anjete neto to nikada niste posejali.

Zapravo, hou da ukaem na jedan izuzetan fenomen koji funkcionie jo od postanka oveanstva, a to je zakon kompenzacije, kako ga je nazvao Napoleon Hil. Prema ovom zakonu, to vie dajemo - to vie i primamo; od nas se samo oekuje strpljenje jer nagrada ne dolazi uvek odmah. Ovaj zakon u mnogo emu podsea na zakon fizike koji kae da svaka akcija upravo izaziva jednaku ili suprotnu reakciju. Jo dok sam bio mlai, primetio sam funkcionisanje ovog zakona koga sam tada nazvao zakonom reciprociteta. Kasnija ivotna iskustva su mi upravo potvrdila taj zakon. Od igre dobija ono to si u nju uloio. Ako si posejao ljubav oekuj jo veu ljubav kao povratno dejstvo i materijalnu satisfakciju, ali, ako si posejao bes i mrnju, oni e ti se vratiti kao bumerang u vidu nagrade".Od ivota dobija ono to trai ako si spreman da plati cenu.

Napaleon Hil kae da ljudi koji se kockaju predstavljaju potencijalne varalice, jer pokuavaju da dobiju neto nizata. Nemogue je dobiti neto nizata na dui vremenski period. Zakon reciprociteta nikada ne oprata i uvek dobijate ono to zasluujete.NIKADA NE ODUSTAJTE PRE NEGO TO ZAIGRATE

Svi smo mnogo puta uli izreku da put od hiljadu milja poinje prvim korakom. Pa, kada ve to znamo, zato mnogi od nas vrlo esto odustaju i pre prvog koraka? A i ako se desi prvi, vrlo brzo pravimo korak unazad i vraamo se na start. Dakle, predajemo partiju i odustajemo bez borbe. Kao da zaboravljamo da je jedna od osnovnih vrlina vrhunskog igraa upravo njegova borbenost, da se najvea postignua raaju iz borbe.

Istraivanja pokazuju da prosean igra odustaje nakon prvog neuspeha. Zato postoji toliko mnogo prosenih, a vrlo malo vrhunskih igraa. Da su svi naunici tokom istorije imali borbenost i istrajnost kao prosean igra, mi bismo danas jo uvek bili u srednjem veku. Tipian primer za ovu tvrdnju je Tomas Edison. Pre nego to je pronaao sijalicu, Edison je izveo preko hiljadu eksperimenata koji nisu dali oekivane rezultate. Kada su ga pitali kako se oseao poto je doiveo preko hiljadu neuspeha, njegov odgovor je bio sledei: Ja nisam doiveo neuspeh hiljadu puta, ve sam saznao ta hiljadu puta ne funkcionie." Zar nije fascinantno? Dakle, sve je stvar naina na koji odreene stvari doivljavate i gledate. Sa ovakvim stavom gotovo iz svakog neuspeha moemo izvui pozitivnu pouku.Vrhunski igra zna da je gubljenje deo procesa dobijanja.Samo gubitnici misle da pobednici nikada nisu izgubili.Igrai koji su sami sebe osudili na poraze, svoje ivotne situacije koriste kao izgovor za neuspeh, dok ih ampioni koriste kao jo jedan razlog za uspeh. Veliki igrai sanjaju velike snove, a snovi malih igraa su po pravilu mali.ampion zna da na ovaj svet nije doao da bi bio neprestani luzer" i zna da neuspeh ne struji njegovim venama. I, ne brinite ako ste izgubili bitku, ako ste oboreni, jer to nije bitno, bitno je da li ete ustati. Kontrolitie svoju igru (ivot), jer igrom valja upravljati a ne popravljati je. Uspeh zahteva neprestanu borbu igraa a problemi su prilika da se on istakne.

ampion nikada sebe ne potcenjuje i saaljeva. On kroz borbu jaa svoj karakter. Njegova snaga raste iz njegove borbe.

Svi mi posedujemo negde duboko u sebi veliku energiju, ali vrlo esto toga nismo u potpunosti svesni i ne umemo da je pravilno usmerimo u naoj borbi. Kao to je rekao Ralf Valdo Emerson: Sila koja lei u oveku je nova u prirodi i niko osim njega ne zna ta je to to on moe da uradi, ak i on ne zna dok ne proba."

Ako imate elju da uspete, nai ete ve neki nain na koji to da uradite. Vaa uporna i istrajna borba prevazii e sve prepreke na koje nailazite. Kao to rekoh na poetku, gube samo oni koji ne igraju, a vi nikada ne odustajte pre nego to zaigrate. Onaj koji odustaje nikada ne pobeduje - a pobednik nikada ne odustaje." - Napoleon HilVELIKI IGRA GAJI VELIKU NADU, ON JE PUN OPTIMIZMA

Dokle god kao saveznika ima nadu i veru, ne postoji nevolja i poraz koje igra ne moe prevazii.

Nada je skromna, ponizna, nesebina. Ona je prethodnica napretka i uspeha, ona je kao slatka avantura koja stalno traga za boljim prilikama, za boljim ivotom. Ako se okrenete oko sebe, uvek ete imati priliku da primetite kako se mnogi nalaze u goroj situaciji od vas; dakle, treba da budete zahvalni na onome to imate, ali sa nadom da verujete da ele dobiti i ono to elite, a nemate. Kada su stvari jako loe, toliko loe da gore ne mogu biti, obino poinju da budu bolje. Jedna izreka kae: Tamo gde pustinja prestaje, zelena trava poinje da raste."

Nemojte sluati one koji se stalno ale i kukaju na svoju lou sreu, jer njihova bolest je zarazna. Njihovo zanimanje je veiti pesimizam.

Od postanka oveanstva uvek je postojao veliki broj onih koji su verovali i oekivali da je kraj sveta vrlo blizu ili je ve stigao. Meutim, oni nikada nisu bili u pravu. Uprkos svim nesreama i tekoama, svet je jo uvek iv, ide napred tako e ostati.

Smatra se da je sinonim za nadu i delotvornost - optimizam. Postoje podaci koji dokazuju da optimistini ljudi ive due od cinika, a istorijski je dokazano da je velika mudrost u ivotu, biti optimista. Znajte da vaa misija na ovom svetu nije da budete upalja za negativna oseanja, ve da irite nadu, ohrabrenje i optimizam.

Va optimizam e vam pomoi da uzmete ono to dobijete i sa tim ono to elite i zasluujete. Vi ste roeni da budete sreni, ali niko vam ne moe obezbediti trajnu sreu sem vas samih. Biti srean spada u domen line odgovornosti; tu obavezu moete izvriti samo vi, ne moete je preneti na nekog drugog a nada e vam u tome zaista pomoi. Oseajte zadovoljstvo i u ovom trenutku, jer nikada za uivanje neete imati vie od jednog trenutka odjednom. Kada god osetite da je sudbina bila nepravedna prema vama, samo treba da zastanete, okrenete se oko sebe i videete zapravo koliko ste sreni. Gledajte na optimizam kao na lepu mogunost i ansu, umesto njegovog odbacivanja kao simbola naivnosti. On je stav ili pogled na svet koji podstie lepe stvari da vam se uistinu dese. Svesno biranje optimizma umesto pesimizma nekada moe da napravi razliku izmeu uspeha i neuspeha, dobitka ili gubitka, kretanja ka cilju ili odustajanja. On nije samo predvianje lepe budunosti, ve i trenutna reakcija na dnevne dogaaje koji ine na ivot.

Svaka igra koja iskljuuje optimizam kratkog je veka a njeni rezultati su ravni nuli. Novac vas moda nee usreiti, ali e vam optimizam sigurno pomoi da ostvarite vee bogatstvo. Jedna zanimljiva i obeavajua strana optimizma je ta da to vie uite i mislite o njemu, to postajete vei optimista, a dokle god imamo naviku da su nae misli o ivotu pune cinizma i pesimizma, ne moemo oekivati da emo osetiti zadovoljstvo i sreu u svakodnevnom ivotu. Naravno da ne tvrdim da je uvek dobro i realno mudro biti apsolutni optimista, jer ako ste mesec dana bez kapi vode, ne moete biti optimista da ete preiveti, ali to su ekstremni primeri. Ono o emu govorim je optimizam kada postoji ist i racionalan izbor izmeu dva naina sagledavanja odreene situacije. Ono u ta morate verovati je injenica da moete postati zdrav optimista iako to po svojoj naravi niste.

Glavni odgovor pesimiste na pitanje ta ga nagoni da ima tako negativan pesimistiki stav jeste: Pa ja sam samo realan." Ali kakve koristi on od svega toga ima? Pesimizam ga odrava u stanju utuenosti gde je poraz neminovna stvar, troi energiju i ubija volju i nadu. Pesimisti su esto prenaporni svojim stavovima za drutvo, pa zavravaju usamljeni, odbijajui sve druge oko sebe.

I na kraju, treba dodati injenicu da vae misli u velikom stepenu odreuju vaa oseanja; ako ste pesimista teko moete biti dobrog raspoloenja a dugorono i dobrog zdravlja. Dovoljno razloga da ne budete pesimisti. Zar ne?

Ako je neto nemogue ili bar tako izgleda, ne gubite nadu, stvar nije nemogua, ve samo za nju jo uvek nemate reenja, to ne znai da ga uskoro neete ni imati.Veliki igra uvek gaji veliku nadu, on je veiti optimista.Prepouka autora: biti negativan je navika, a biti srean je takoe navika; izaberite sami ta ete biti.MOLITVA KAO MOAN POZITIVAN RITUAL VRHUNSKOG IGRAA

Molitva, kao i vera, ini moan pozitivan ritual koji primenjuje svaki ampion. Snaga molitve proizilazi iz njene dubine, ona nam obezbeuje duhovni mir i spokoj koji nam je neophodan za prevazilaenje najveih prepreka i trenutnih poraza.

Najznaajnije i najdelotvornije molitve su one u kojima se zahvaljujemo Bogu (univerzalna inteligencija) za ono to ve imamo, a ne molimo za nove blagoslove. One molitve koje su obojene strahom i sumnjom proizvode samo negativne efekte. Molitva predstavlja najzdraviji izvor nove nade i stimulansa u situacijama koje deluju bezizlazno.

Naviknite sebe da svakog dana putem molitve iskaete zahvalnost Bogu za ono to imate. Usredsreivanjem panje na najdublji aspekat svoga bia kao i na najvanije aspekte ivota, mi sebe moemo pripremiti na suoavanje sa bolom i izraziti zahvalnost za najvredniji poklon koji imamo, a to je na ivot, odnosno mogunost da uopte postoijimo i igramo. Dakle, imajte na umu tu bitnu injenicu da je ivot najvredniji poklon koji dobijate. Ako nauite sebe da svakog dana na poinak idete sa molitvom a budite se sa pesmom, vrlo brzo ete uvideti u kojoj meri postajete produktivniji.

Mo molitve e vas podrati u tekim vremenima, ali i pomoi da izaete na kraj sa prevelikim uspehom. Putem molitve ovek na najbolji mogui nain moe da se priblii Bogu. Budite sigurni da je nemogue pobeivati na duge staze na taj nain to ete se udaljavati od Boga.

Molitva se ne moe nauno dokazati, kao i njeno dejstvo i mo da spreava ratove, utie na izleenje duha i tela, menja tokove istorije, izaziva prirodna uda, ali smo i te kako u prolosti bili svedoci takvih dogaaja. U svakom sluaju, nije vano kako ona funkcionie, ve je bitno da funkcionie. Mnogi uspeni stvaraoci tokom istorije su verovali u nju i primenjivali njenu mo.

Da zakljuimo: vrhunski igra zna da je na putu ka uspehu molitva odlian saputnik. Ali, nemojte zaboraviti da je ona uvek aktivna a ne pasivna. Nije dovoljno da od Boga traite da vam pokae put, ve morate molitvu da propratite odgovarajuom akcijom, jer sve to je vredno molitve vredno je i rada. Kada se molite, molite se kao da sve zavisi od Boga, ali kada krenete u akciju, ponaajte se kao da sve zavisi od vas, jer zaista, mo je u vama.

ZA VELIKA DELA POTREBNO JE VELIKO SAMOPOUZDANJE

Kvalitet slike koju imate o sebi samima e u drastinoj meri uticati na vae dalje napredovanje ili nazadovanje. Ukoliko vi sebe doivljavate kao osobu nedovoljno dobru za postizanje odreenog uspeha, na taj nain e vas doiveti i okolina u kojoj ivite i stvarate. Biete osueni na neuspeh pre nego to ste pokuali, samo zato to gajite loe misli o sebi; zapravo, vae samopouzdanje je ravno nuli. Kao to vidite, vrlo je tetno i pogubno imati lou predstavu o sebi, jer ona ubija vae samopouzdanje.

Samopouzdanje doprinosi da se oseamo vrednim i sposobnim za direktno suoavanje sa svim ivotnim problemima i izazovima. Ono predstavlja sutinu na osnovu koje mi procenjujemo vlastitu vrednost, a ujedno je i najvanija osnova na kojoj se temelji naa psiha.

Proces u kojem jaamo svoje samopouzdanje sastoji se od prihvatanja sebe onakvim kakvi jesmo, potovanjem sebe zbog toga i spremnou da stalno radimo na sebi i sebe unapreujemo - usavravamo. Ako nismo zadovoljni sobom, nemojmo mrzeti sebe zbog toga, ve mrzimo svoju lenjost, tako to emo je oterati i preduzeti konkretnu akciju koja e dati promenu i eljeni rezultat.

Nikome na ovom svetu nije toliko potrebna vaa podrka kao to je potrebna vama samima. U igri ivota koju igrate, sve kljune bitke se biju u vama.NAPOMENA: nemojte svoje samopouzdanje graditi samo na vaem fizikom izgledu (to nije zanemarljivo), ve vei akcenat stavite na sutinu, odnosno svoj duh, znanje, obrazovanje, entuzijazam i iskustvo.

Bez vaeg pristanka niko vas ne moe uiniti inferiornim." - Eleonora RuzveltI DOK IGRA UPRAVLJAJ SVOJOM ENERGIJOM

Veina nas smatra kako nam mnogo puta nedostaje dovoljno vremena za na vei uinak i produktivnost, ali ta teorija nije u potpunosti tana jer energija, a ne vreme, jeste osnovno sredstvo visokog uinka. Ako malo bolje razmislimo, dolazimo do sutine da je broj sati u jednom danu odreen i ogranien, ali da kvalitet i koliina energije kojom moemo raspolagati - nije. Moemo zakljuiti da je upravo energija najdragoceniji prirodni resurs kojim raspolaemo. Ona je taj nepoznati faktor koji omoguava da se potencijal, talenat i odreene vetine pokrenu.

Klju za postizanje vrhunskih rezultata lei u to efikasnijoj preraspodeli energije u svim dimenzijama. Da bismo energiju maksimalno iskoristili potrebno je da primenjujemo i upotrebljavamo sva etiri njena izvora posebno, ali i meusobno povezana. To su fiziki, emocionalni, mentalni i duhovni izvor.

Snaga fizike energije meri se u odnosu na njenu koliinu i moe biti niska i visoka, a snaga emocionalne u odnosu na jainu i moe biti negativna i pozitivna. U kojoj meri je naa energija via i pozitivna, u toj meri je ona i produktivnija, a to je negativnija i nia, ona postaje toksina i daje mnogo manje rezultata.

Da biste lake razlikovali energiju u odnosu na njenu koliinu i jainu, daemo sledee primere. U grupu visokonegativne energije ubrajamo: bes, ogorenje, uplaenost, anksioznost. Grupu niskonegativne ine: depresija, beznadenost, iscrpljenost i sl. Grupu visokopozitivne ine: podstaknutost, sigurnost, oseaj radosti, osnaenost. I na kraju, u grupu niskopozitivne ubrajamo: oputenost, leernost, spokojnost, smirenost i sl.

Sledea bitna stvar koju morate znati kada je energija u pitanju, jeste da se energetski kapacitet smanjuje na dva naina - njegovom preteranom upotrebom kao i njegovom nedovoljnom upotrebom, to nam ukazuje na injenicu da i moramo napraviti adekvatan balans izmeu preteranog troenja i netroenja energije. Dakle, suvie dugo zadravanje na jednoj strani krajnosti ini ekstremno tetno ponaanje po na energetski kapacitet.

Redovnim vebanjem duha i tela moemo u znatnoj meri da pojaamo na energetski kapacitet, da prilino usporimo nae fiziko i mentalno starenje, da do samog kraja naeg ivota jaamo nae emocionalne i duhovne sposobnosti.

Da bismo u dobroj meri poveali nae energetske rezerve, moramo se izlagati naporu koji prevazilazi nae uobiajene granice, vebajui isto kao vrhunski sportisti. Posle tog napora naem telu moramo pruiti pravu koliinu adekvatnog odmora. Ova teza nas navodi na zakljuak da je vrlo vano napraviti pravu ravnoteu izmeu stresa i oporavka.

Na isti ovakav nain poveavamo i na emotivni, mentalni i duhovni kapacitet. Neki savremeni strunjaci smatraju da gotovo svaki oblik stresa (koji je negativan po stanje naeg duha i tela) ima potencijal da uvea nae energetske rezerve, ali samo pod jednim uslovom - ako je propraen oporavkom koji je ekvivalentan koliini doivljenog stresa.

Ovde moemo dodati svima nama dobro poznatu izreku Fridriha Niea koja glasi: Ono to nas ne ubije, uinic nas jaim."

Najbolji nain da ispotujemo pravila za podizanje energetskog kapaciteta jeste putem pozitivnih rituala. Zato? Zato stoje pozitivan ritual ustaljeno ponaanje koje posle odreenog vremena postaje automatsko, a pokree ga duboko usaena svrha. Dakle, u odnosu na volju i samodisciplinu koje zahtevaju od vas da se naterate na odreene vebe, ritual vas bukvalno vue sam. Samim tim, ne troi vam puno svesne energije i ostavlja vam mogunost da taj viak energije usmerite na kreativnije ciljeve.

Ovde je bitno skrenuti panju i na preteran rad, jer ukoliko ne pravimo adekvatne pauze u radu, mi prestajemo da budemo produktivni. Preterani rad predstavlja vrlo esto zavisniko ponaanje koje se moe susresti pod nazivom radoholizam".

Radoholizam se objanjava kao opsesivno-kompulzivno oboljenje koje nastaje usled prekomernog predavanja radu i nedovoljnog oporavka. Kao posledica radoholizma javlja se smanjena produktivnost, hronian umor a na due vremenske staze dolazi i do smrti. U Japanu je radoholizam najzastupljeniji i javlja se pod nazivom karoi". Karoi u Japanu odnese oko deset hiljada ivota godinje. Uzroci koji dovode do ove bolesti su: izuzetno dugako radno vreme, noni rad, rad bez godinjeg odmora i pauze, jako teak fiziki rad i konstantan i kontinuirano stresan posao.

Mislim da sam vam dosadanjim izlaganjem ve dao dovoljno argumenata da povedete rauna o koliini svoje energije i nainu njene potronje, ali ne zaboravite i na njen kvalitet. Negativna energija koja je produkt negativnog miljenja je tetna, kontraproduktivna i potkopavajua. Sa druge strane, pozitivna energija ljudskog duha moe nadjaati i najtea ogranienja fizike energije, a kljuni stimulans koji pokree duhovnu energiju jeste karakter.

Da zakljuimo - KVALITET I DUGOTRAJNOST VAE IGRE U VELIKOJ MERI ZAVISI OD KVALITETA VAE ENERGIJE, NJENE KOLIINE I NAINA NJEGOVOG PLASMANANAPOMENA: deo knjige koji se odnosi na kapacitet energije nastao je kao rezultat uticaja knjige Kako da postanem poslovni atleta autora Dima Loera i Tonija varca.TOK IGRE ZAVISI OD ODGOVORNOSTI IGRAA PREMA NJOJ

Jedna od bitnih lekcija koju svaki uspean igra mora savladati i usvojiti jeste pitanje odgovornosti. Ne moete ni u jednoj igri pobediti i ispravno je voditi ukoliko niste odgovorni prema samoj igri, ostalim uesnicima i njenim rezultatima. Vi delujete na osnovu vae inicijative, ali morate biti spremni da preuzmete potpunu odgovornost za svoj tok igre.

Vrhunski igra zasluge za dobar rezultat deli sa ostalim saigraima, sa celim timom, ali sam u potpunosti preuzima odgovornost za svoj eventualan lo uinak i lo rezultat svog tima.

Morate znati da preuzimanje odgovornosti za sebe, svoju porodicu, prijatelje i tim u kome delujete, predstavlja visoko uzvienu vrlinu. Pored nagrade koju dobijate kroz lino zadovoljstvo i uvaavanje drugih, odgovornost vam moe doneti i prilinu materijalnu satisfakciju jer vaa zarada gotovo u svim delatnostima je proporcionalna stepenu odgovornosti koji va radni zadatak nosi. Dakle, ako elite vie novca, jednostavno budite odgovorniji prema svojim obavezama i prema svojoj igri.

Nemojte nikada prebacivati svoje obaveze drugima, kao i odgovornost zbog toga to ih niste na pravi nain odradili. Takoe, nemojte nikada prieljkivati posao drugih ako niste spremni da prihvatite odgovornost koja ide uz njega.

Ne zaboravite na oseaj odgovornosti prema samom sebi i svojim ciljevima. Ukoliko niste spremni da ispotujete svoje ciljeve, vi zavaravate sebe i pre svega neodgovorni ste prema sebi samima. A ako niste odgovorni prema sebi, kako mislite da e vam drugi verovati da ete biti odgovorni prema njima i ukazati vam odreeno poverenje.

Danas je pitanje odgovornosti prisutno u svim sferama. Jedan od glavnih razloga zato je natalitet na ovim prostorima drastino u opadanju jeste upravo pitanje odgovornosti.Zato? Zato to mnogi mukarci i ene nisu spremni da preuzmu odgovornost za svoje potomstvo, zapravo ne ele obaveze i ispoljavaju na najgori mogui nain svoj egoizam. Naravno da za ovakvo ponaanje nema nikakvog opravdanja, pa je zato preporuka autora da preuzimate to veu odgovornost uvek i svuda, a zakon reciprociteta e vam uzvratiti i nagladiti vas kako materijalnom, tako i duhovnom satisfakcijom.

Imajte odgovornost prema svojim reima i obeanjima. Kada date re onda je i odrite, kada date obeanje onda ga i ispunite. Ako ste ponosno izjavili da ete neto uraditi, onda bez obzira na prepreke i potekoe, nemate alternativu - to i uradite!

Sa porastom odgovornosti koju u odreenom periodu preuzimate, raste i vae potovanje prema samom sebi; samim tim postajete vei optimista a raste i stepen vae kreativnosti, i na kraju stepen vae moi.

Osobe koje preuzimaju veliku odgovornost gotovo uvek su potovane i predmet su divljenja od strane okoline.AKO ELITE DA VAA IGRA IDE ELJENIM TOKOM, PREUZMITE ODGOVORNOST ZA NJU!

I ne zaboravite - samo ste vi odgovorni za svoj ivot. Bio on dobar ili lo, uspean ili ne, srean ili tuan, pravedan ili nepoten, va ivot je va ivot. Ocenjujte svoju odgovornost po stroijim standardima nego to to bilo ko od vas oekuje. Nikada sebe nemojte pravdati." - Henri Vard BierI DOK IGRA KORISTI SVOJ UM

Sigurno ste dosta sluali o neverovatnim mogunostima ljudskog uma i o tome da te potencijale ovek ne koristi u pravoj meri. Neki naunici smatraju da stepen iskorienosti naeg uma iznosi svega nekoliko procenata, jer je mozak najkompleksniji instrument na svetu, moniji i savreniji od svih kompjutera. Pa ipak, nae znanje o njemu je jo uvek povrno. Dobra vest je injenica da je u poslednjih deset godina to znanje viestruko unapreeno, ali loa vest je ta da je veina nas kolu, gde objektivno ta saznanja mogu da se steknu, zavrila pre mnogo vie od deset godina.

Ova injenica nas navodi na zakljuak da naa informisanost mora biti konstantno prisutna i da se proces uenja ne zavrava zavretkom kolovanja, ve da on zapravo tada poinje. Moda ovo i suvie zvui kao fraza, ali je zaista tako, pogotovo ako se radi o temi kao to je na um; jer ukoliko unapreujemo saznanja o njemu, umnogome emo unaprediti i svoje pozicije.USPEH NASTAJE KAO POSLEDICA PRIMENE I KONTROLE UMA.Napoleon Hil koji je u velikoj meri inspirisao vaeg autora da napie ovu knjigu, kae: SVE TO VA UM MOE DA ZAMISLI I U TA MOE POVEROVATI, ON TO MOE I DA OSTVARI."

Ova misao je izvrila kljuni uticaj na karijeru i tok moje igre, pa u u nastavku teksta pokuati da vam dam dodatnu argumentaciju za njenu ispravnost.

Jedan od najhitnijih koraka koje treba napraviti u korienju velike snage uma jeste otkrie ogromne moi samosugestije koja ima mogunost da uposli um i navede ga da poveruje u sve ono to vi elite da on poveruje.

Ukoliko elite da to bolje eksploatiete svoj um, morate ga to vie koristiti. On je kao i svaki drugi mii; to ga vie vebate i koristite, on jaa. Dakle, imajte uvek u vidu da se um razvija i jaa samo upotrebom, u suprotnom, ukoliko nije angaovan - atrofira.

Najgora stvar koju moete uiniti za va um jeste da ga ne koristite i uinite ga lenjim. Va um e vam dati najvee rezultate ukoliko ga upotrebom stalno otrite i preuzmete kontrolu nad njim. On je najmoniji kada svoju mentalnu snagu, poput lasera, usmerite na neko pitanje ili problem, tokom dueg vremenskog intervala.

Jedna od najveih opasnosti koja moe da vam se desi jeste da va um zatrujete negativnim mislima; onda on moe biti veoma opasan i kontraproduktivan. Jer kao to um neprekidno vredno radi na pretvaranju pozitivnih misli u fiziku stvarnost, isto tako e neumorno raditi da stvori negativne posledice ako su vae misli negativne.

Suprotno pozitivnom, negativan um uvek pronalazi razloge zato ne moe da se napravi rezultat.

uvajte se osoba koje ele da vam zatruju um i preuzmu konlrolu nad njim. Polemike, diskusije i razmena znanja miljenja obogauju va um, a sa druge strane: rasprava, svaa i bes, dovode do otupljenja i duha i uma; oni predstavljaju lou hranu za va um.

Sledea bitna stvar za va um je da mu ne dozvolite da bude zatvoren, pun predrasuda prema inovacijama, promenama, novim konceptima i idejama. Zatvoren um ne prepoznaje blagoslove ivota i proputa mnoge anse. Postoji jedna izreka koja najbolje doarava vanost otvorenog uma a ona glasi: Um je kao padobran, najbolje radi kada je otvoren." Dakle, nemogue je razmiljati o novim prilikama ukoliko jeva um usmeren ka moguim rizicima a ne ka moguim pozitivim efektima.

Ukoliko va um ima genijalnu ideju koja nije podrana od strane okoline, nemojte odmah odustati. Znajte da su veliki umovi uvek nailazili na estok otpor osrednjih i malih umova. Takoe, imajte u vidu da velike ideje nisu uvek komplikovane i ne terajte svoj um da uvek trai komplikovana reenja. Ajntajn je jednom prilikom rekao da stvari treba pojednostaviti koliko god je mogue, ali ne vie od toga".

Nemojte zanemariti injenicu da je vaem umu potrebno drutvo i da on esto najbolje rezultate moe dati u saradnji sa drugim umovima koji su kompatibilni sa njim, jer svaki mozak istovremeno predstavlja i prijemnu i emisionu stanicu vibracija i misli.

Sada emo za trenutak malo da posmatramo na um sa naune strane. Kao to smo ve rekli, on predstavlja savrenstvo prirode. Naunici kau da svakog asa, pa i ovog dok ovo itate, va mozak obavlja 100.000 hemijskih reakcija u sekundi. On poseduje 12 milijardi neurona koji imaju mogunost da naprave vie veza nego broj atoma koji se procenjuje da postoji u univerzumu. Neuronska strujna kola su u vaem umu 1.400 puta sloenija od kompleksnog svetskog telefonskog sistema.

Postoji vie dokaza koji govore da na um uva registrovana seanja na sve ono to smo ikada u ivotu uli, videli, dotakli, omirisali ili pomislili. Njegov kapacitet je skoro neogranien, ali jo uvek u dobroj meri nekorien i neusmeren.

Verujem da ve znate, ali nije loe pomenuti opet; na mozak se sastoji iz leve i desne hemisfere. Leva hemisfera je pre svega odgovorna za logike radnje kao to su: govor, detalji, matematiko rezonovanje i analiza stvari, a desna za: ritam, boju, prostorne odnose i matu. Naa nesrea je u tome to je itav koncept kolstva u prolosti gotovo zanemarivao desnu hemisferu i stavljao akcenat na levu, odnosno na logike radnje, pri tom zapostavljajui nau kreativnost.

Da bi na um dao vrhunske rezultate neophodno je da se to vie kombinuju leva i desna hemisfera mozga, odnosno logika i mata, jer logika bez mate je sputana, ograniena i nema mogunost da proizvode genijalnu ideju. Na svu sreu, ova injenica je kroz vekove bila poznata najpametnijim naunicima i pronalazaima kao stoje recimo Ajntajn koji je to veto koristio kod mnogih otkria kao i kod uvene teorije o relativitetu. On je putem mate, tako to je zamislio da putuje na zraku svetlosti, spoznao da vreme ne mora nuno da bude apsolutno.

Mislim da nije potrebno da dalje jo dublje ulazim u analizu mozga sa naune strane jer za to postoji odlina struna literatura kompetentnih autora, ali u vas uputiti na jednu interesantnu knjigu koja se dovoljno nauno i ne previe medicinski bavi ovom temom. Dakle, ako to ve niste, obavezno proitajte knjigu pod nazivom Mape uma autora Toni Buzana.

Da zakljuimo: znam da u ovom delu knjige nisam dao odgovore na mnoga pitanja kada je na um u pitanju, ali to mi i nije bila namera, a nadam se da sam malo zagolicao vau matui da ste ste poeli ozbiljnije da shvatate snagu i mo vaeg uma. Ukoliko je tako, lekcija je odlino savladana, a vi znate da igra koji uvek igra na pobedu, za svog glavnog saveznika ima svoj um.Genijalnost je u vama, iskoristite najvee savrenstvo prirode-va um. Moan je ljudski um! On gradi ili unitava." -Napaleon HilMISLI IGRAA SU VEOMA VANE, ALI VAAN JE I NAIN NA KOJI IH ON IZRAAVA

Da li ste ikada razmiljali o tome kakvog su intenziteta i kakve sadrine misli koje vam stalno prolaze kroz glavu? I da li ste svesni da su upravo vae misli direktno odgovorne za vaa oseanja? One vas teraju da gubite strpljenje zbog odreenih stvari, one su najvaniji faktor u odreivanju stepena vae sree, kvaliteta vaih veza sa okolinom i samima sobom.

Nemogue je imati loe oseanje o sebi a da pre toga niste imali loe misli o sebi. Dakle, misli su prethodnica odreenih dogaaja, pa zato vodite rauna o onome to mislite da jeste, jer se vremenom pretvarate u ono to mislite da jeste.

Jedina stvar koja moe da vas sprei da uivate u svim materijalnim i duhovnim stvarima koje posedujete jeste vaa misao. Ukoliko vi sebe ubedite da je sve to imate - nita, da ste vi veiti gubitnik, da ivot nema smisla, onda naalost vaa oseanja prate vae misli i vi postajete nesreni, bez svrhe, lieni mogunosti uspeha.

Mislim da ve nasluujute vanost vaih misli i injenicu da je vrlo bitno da one budu pozitivne. Ukoliko ste loe volje, morate znati da vae misli nisu potpuno pouzdane i da va IQ opada. Sa vraanjem raspoloenja i vae misli postaju kreativne i IQ opet raste.

Pozitivne misli mogu sadrati reenje za svaki problem. One su izvor svih bogatstava, bez obzira na to da li su ona materijalna ili duhovna, jer misao predstavlja inicijalni deo svake ideje koja moe svojom primenom obezbediti razna bogastva.

Ako mislite o problemima, naii ete na probleme, ako vae misli idu u smeru reenja, naii ete na reenje.

Pored ve navedenog znaaja sadrine vaih misli, ne treba zaboraviti da je takoe veoma znaajan i nain na koji ih saoptavate okolini. Va govor ima najdelotvorniju formu kada ste staloeni, svesni ta elite da kaete i kada to uradite uz sva oseanja koja vam stoje na raspolaganju. Da biste bili dovoljno jaki i ubedljivi, morate biti majstor u iskazivanju svojih misli, jer ovekova snaga je u jeziku, a govor moe biti mnogo jai od svake borbe.

Sledea bitna napomena odnosi se na brzinu kojom iskazujemo misli. Ukoliko to radimo vrlo brzo (itaj - nepromiljeno), moemo u afektu nekoga povrediti. Savet: ako su vae misli pune besa i gorine, primenite zlatno pravilo, izbrojte do deset pre nego to neto kaete.

Vae izreene misli najbolje pronalaze put do osobe kojoj su upuene ukoliko zrae toplinom, ljubavlju i prijateljstvom. Vodite rauna da svoje misli ne forsirate previe uvek i svuda, i ne trudite se da ih nameete na silu. Ne morate ba uvek vi biti u pravu.

Najbolji nain da tretirate svoje misli jeste putem jednostavnog kriterijuma; one ili daju pozitivne rezultate, ili ne, pa shodno tome ih prihvatite kao ispravne ili ih odbacite.

Izbegavajte mogunost da upadnete u zamku sopstvene zablude. Jedan od najgorih naina da ne shvatate -jeste da mislite da shvatate, a ustvari ste u velikoj zabludi. Upamtite da svaka vaa izgovorena misao daje nekom ansu da otkrije koliko mnogo ili malo znate.

Ponekad je vaniji nain na koji se neke misli kau, nego same misli.

Da zakljuimo: ukoliko ste igra za velika dela, preuzmite kontrolu nad svojim mislima, uinite ih pozitivnim, saoptite ih u pravo vreme na pravi nain, a one e vas nagraditi uspehom.I za kraj jo jedan podatak. Proces stvaranja misli troi prilinu koliinu energije. Mozak predstavlja 2% teine naeg tela, ali troi 25% njegovog kiseonika. Jo jedan razlog vie da ne rasipate energiju na negativne misli. Malo je ljudi sposobno da staloeno izrazi miljenje koje se razlikuje od predrasuda njihove drutvene sredine. Veina ljudi nije u stanju ak ni da oblikuje takvo miljenje."- Albert Ajntajn Da bi bio jak, budi majstor u govoru, jer ovekova snaga je u jeziku, a govor je jai od svake borbe." napisano pre 5000 godina.BRIGU BRINU SAMO PASIVNI IGRAI

Da li ste primetili koliko esto razne brige okupiraju vae misli, i koliko se prezauzeto tada oseate iako uglavnom ne radite nita? Zato? Zato to brige imaju mo da paraliu normalan rad naeg uma, sputavaju nau kreativnost i ambiciju, ine nas inertnim, uplaenim i nesretnim. Kada sve ve ovo znamo, onda moramo razviti strategiju kako da se suprostavimo brigama.

Brige obino idu tamo gde su dobrodole. Egzistiraju od naeg samosaaljenja i uplaenosti. to im vie dajemo na znaaju, one se time hrane i postaju vee, a ukoliko im uskratimo panju i ne prihranjujemo ih, one e vremenom umreti od gladi", zapravo nestati. Najgora stvar u vezi sa brigom je ta to ona obino ne ide sama i kao magnet privlai itavo jato roaka (bes, anksioznost, pohlepu, sujeverje, strah i nesreu).

Najbolji nain da se oslobodite briga jeste da preduzmete odreenu pozitivnu akciju u cilju eliminacije njenog izvora. Ona spada u red najbeskorisnijih ljudskih aktivnosti. Dok brinete, vi ste prezaposleni i nemate vremena za uspeh, jer briga i uspeh ne mogu da ive zajedno. Vaa svest o uspehu predstavlja bukvalno smrtnu presudu za brigu. Morate eliminisati naviku da stalno zbog svega brinete, jer esto mnogi od nas brinu zbog nekih velikih stvari koje se jo nisu dogodile, a moda se nikada nee ni desiti.

Briga je va pratilac i ukoliko nemate razumevanja i vremena za nju, ona prosto nee dugo ostati tu. esto se javlja kao rezultat odreenog problema, ali ona nee dovesti do reenja ve e samo pojaati pritisak koji je ionako ve prilino veliki. Svaka briga naruava va trenutni kvalitet ivota, i umesto da uivate u svim njegovim lepotama, vi se preterano okreete potencijalnim opasnostima koje on donosi. Brige sputavaju spontanu radost, dre vas u stalnoj neizvesnosti, pod tenzijom, poveavaju maksimalno vau nervozu. To se negativno odraava na vau okolinu i va doivljaj ivota uopte.

Ako preuzmete kontrolu nad svojim mislima, briga e morati da promeni svog podstanara, a smeh vam moe dosta pomoi kao odlina terapija za njenu eliminaciju. Vrhunski igra zna da briga sputava njegovu ambiciju i ne dozvoljava mu da daje golove. On dok igra, u brizi ne trai saveznika i saigraa, ve je ignorie.

Veina briga nisu ni upola tako ozbiljne kao to na prvi pogled deluju.Preporuka autora: zaboravite brige, a one e vam uzvratiti tako to e zaboraviti na vas.DOBAR IGRA ZNA DA JE BITNA SUTINA ALI NIJE ZANEMARLJIVA NI FORMA

esto ujemo izreku od strane mnogih koji kau: Nije vano kako ja izgledam, valjda je vano kakav sam ovek." Naravno da je vano kakva ste osoba, ali verujte na re, nije zanemarljivo ni kako vi izgledate. Okolina oko vas snano deluje na svaki aspekt vae pojave i sasvim je jasno da vaa pojava ozbiljno utie na kreiranje slike drugih o vama.

Istraivanja pokazuju da prilikom uspostavljanja prvog kontakta veina posmatra neiju figuru i opti izgled, pa tek onda uspostavlja dalji kontakt. To znai da prvo vidi garderobu, optu urednost i neiju fiziku grau, pa tek iz toga izvlai odreene zakljuke. Vaa odea, vrlo esto, vie nego to vi mislite, govori o vama, vaim prihodima, statusu, profesiji, o vaoj linosti i o jo mnogo drugih stvari.

Nepaljivo uvuena koulja, loe usklaene boje i odevni predmeti koji vam ne pristaju, vaa nedovoljna urednost, zaputena frizura, skreu panju drugima i vi ste vrlo esto ocenjeni, i to loom ocenom a da pre toga niste ni bili upoznati od strane osobe koja vas je ocenila. Tada se deava da niste dobili pravu priliku da pokaete svoje prave sposobnosti. ak i ako kasnije dobijete tu ansu, znajte da je prvi utisak obino jako snaan i da se poetna slika o vama ne menja tako lako.

Ako ste spremni da poslovno napredujete, imate iskustva, usavrili ste svoje znanje, morate znati da vam je vrlo esto potrebna jo jedna stvar, a to je voenje rauna o svom izgledu. Pravilo je sledee: uvek treba da se oblaite za jednu ili dve pozicije iznad vaeg poloaja, jer kada ponete da izgledate kao osoba vieg ranga, ljudi koji odreuju vau poslovnu poziciju vas ve vide na tom mestu. Ako ste osoba koja ima poslovnu budunost, ne oblaite se kao da je nemate.

Neke interesantne studije pokazuju da stepen u kojem e studenti prihvatiti profesorovo predavanje, u velikoj meri zavisi od njegove pojave i njegovog opteg izgleda. Pored garderobe treba povesti rauna i o svojoj liniji jer sve to predstavlja kulturu ivljenja, a sama garderoba, ako se pravilno koristi, moe mnogo da pobolja va izgled, pa ak i vau liniju. Pritom, i ovde ne zaboravite staro zlatno pravilo koje glasi: istaknite svoje prednosti i kvalitete a pokrijte svoje mane. Verujem da bi svaka osoba (ili gotovo svaka) elela da izgleda lepo, ali mnogima je opravdanje da se ne moe protiv prirode. Meutim, posluajte savet - ukoliko se maksimalno angaujete, povedete rauna o svom optem izgledu, vrlo brzo ete osetiti pozitivan efekat i moete izgledati i za 50% bolje nego pre. Ne zaboravite da i ovde zakon reciprociteta ne oprata. Morate neto dati i uiniti za sebe i svoj izgled da biste osetili povratni efekat u vidu vaeg lepeg izgleda.

Nemojte biti puni predrasuda i loih uverenja. Fidrih Nie kae da su uverenja mnogo opasniji neprijatelji istine od lai. Najgora stvar po vas je da niste svesni svojih propusta, da prkosite okolini sopstvenim stilom po principu to gore to bolje", da niste dovoljno samokritini prema sebi, da mislite da je va izgled savren samo zato to je va. Spoznajte greku, prihvatite promenu na sebi i vrlo brzo ete osetiti pozitivan efekat koji e nastati kao rezultat te promene.Preporuka autora: izgradite svoj sopstveni stil koji e biti u skladu sa vaom linou, vaim karakterom, oseanjima, pogledom na svet a koji e biti u skladu i sa vremenom u kojem ivite. Dobar igra zna da nije dovoljno samo igrati dobro, ve da je bitan i stil igre. Dakle, bitna je sutina, ali je bitna i forma.

Pravi ampion uvek ima vrhunski stil koji ga takoe izdvaja iz gomile. Moe torta biti prelepog ukusa, ali ako izgleda oajno, veina nas nee imati elju ni da je proba. Jedino budale ne sude po spoljanjosti." - Oskar Vajld Veina ljudi danas pripada vizuelnom tipu: oni vas procenjuju na osnovu vaeg spoljanjeg izgleda, na isti nain na koji ocenjujete i vi njih." - Brajan TrejsiTREI DEO

RAZRADA TOKA IGREAKTIVNA IGRA DAJE AKTIVU, PASIVNA

DAJE PASIVU

Krajnji rezultat koji nastaje kao posledica svake nae igre su naa dela ili naa nedela. Ona imaju dugoroan efekat i daleko e prevazii nau igru i nas kao igrae. Dakle, ono po emu e nas pamtiti istorija su nae uinjene a ne planirane stvari.

Ako ste stvarno veliki igra, dozvolite drugima da tu injenicu otkriju na osnovu vaih dela. Jedini bezbedni i opravdani nain da hvalite samog sebe je kroz vaa konstruktivna dela, a ne rei. Najbolji nain da se revanirate nekom ko vam je naneo nepravdu, jeste da mu uzvratite nekim dobrim delom. Moda su vae rei pune mudrosti, a vae namere asne, ali vaa dela e se daleko vie pamtiti od njih. IVOT NAGRAUJE DELA, A NE NAMERE.

Nije dovoljno imati snaan um, vane su posledice delovanja tog uma. Kada naiete na igraa koji vas ne voli, nemojte troiti rei, vaa dela e ga mnogo vie impresionirati. Birajui svoje ponaanje, to jest svoje delovanje, vi birate i posledice tog svog delovanja. to je va izbor bolji, bolji su i rezultati. Pritom ne zaboravite da ako nema dela, nema ni posledica, ako ne uradite nita, nita i ne dobijate, jer igra nagrauje samo dela.

Ljudima nije stalo do vaih namera, stalo im je samo do onoga to je posledica vaeg delovanja. Recimo, vau banku nije briga da li ste nameravali da platite kreditnu ratu, ve da li ste to sproveli u delo.

Ne gubite vreme, jer vreme je neumoljivo, ono neprestano tee i jedini je resurs koji se ne obnavlja; preite sa rei na dela - delajte! ivot koji imate sada, vama je jedini koji vam je poklonjen (bar na ovom svetu) i svaki momenat koji proputate da svrsishodno delujete je zauvek izgubljen. Tradicionalna formula za ispravnu formu delovanja glasi ovako:biti - raditi - imati

Ono to ova formula poruuje je sledee: budimo predani svojim radnim zadacima, uradimo sve ono to je potrebno, da bismo imali ono to elimo.

Sledea bitna stvar je da ne zaboravite da sva znanja i plemenite vetine koje posedujemo, nemaju nikakvu vrednost ako ih ne primenimo. Aktivna igra, igra puna dela, daje i vrlo aktivan rezultat, a pasivna igra daje pasivu, odnosno gomilu: elja, misli, oekivanja i nadanja koja nisu konkretizovana i nisu sprovedena u delo, jednostavno su baena.

Ko je itao Bibliju zna za upozorenje da i vera bez dela nema nikakvu vrednost. Dakle nemogue je verovati u dobrotu i potenje a ne iriti ih. Mislim da sam vam dao ve dovoljno razloga za konkretno delovanje. Preuzmite akciju, preite u fazu aktivnog delovanja! Svaka akcija izaziva reakciju podjednakog intenziteta." - Isak NjutnIGRA NE POSMATRA PASIVNO IGRU, ON DAJE GOLOVE

Ako se nalazite usred pustinje, iscrpljeni, edni i nalazite bocu punu vode, kakve ete vi koristi imati od nje ukoliko je ne pijete? Naravno, nikakve. Gotovo ista situacija je sa vama i ukoliko ste pasivan igra, samo puki uesnik igre, igra koji ne daje golove.

Zato biste stajali u nadi da e prilika sama doi? Nee doi! Ono to samo dolazi su: brige, problemi i bolesti. Kada su anse i prilike u pitanju, stvari stoje totalno drugaije; vi morate krenuti njima u susret! Razlog zbog koga mnogi igrai ne uspevaju da prepoznaju anse, lei u tome to one esto dolaze preruene u vidu neke obaveze ili prepreke. Vrhunski igra pretvara prepreku u pravu ansu, a zatim ansu u gol.

ekanje i oklevanje su loe navike. Ne zaboravite da u svakom trenutku morate uiniti ono to je najproduktivnije za vas, a to je vaa brza akcija u cilju postizanja rezultata i ostvarenja cilja. Posmatrajte igraa koji je ispred vas, a potom se takmiite sa njim. Dobre namere i elje koje imate su beskorisne ako nisu propraene odgovarajuom akcijom. I kao to neko ree: Da biste bili hrianin, potrebno je mnogo vie od pripadanja crkvi." I najbolja ideja bez akcije ne daje rezultate. Kada imate jasnu priliku ispred sebe, najbolje je ne ekati ni trenutka. Uradite to odmah!

Nemojte se zadovoljiti injenicom da povremeno dajete golove, da ste dobar igra; budite najbolji, budite ampion i biete nezamenljivi. Ne dozvolite inerciji da kontrolie vae stanje. Inercija je suprotna akciji, ona predstavlja paralizu izazvanu strahom i negiranjem. Ona izbacuje iz igre vae najvee sposobnosti, i u potpunosti sputava celokupne vae potencijale.

Poradite na svojoj inicijativi, jer spontanost i instinkt mogu nekad prepoznati i ugrabiti pravu priliku. Verujte svojim instinktima, jer nekada prava ansa traje samo sekund, ako je osetite nikako ne oklevajte, zgrabite je odmah, bez predrasuda - budite spontani. Dobra prilika nee biti zainteresovana za igraa koji nije zainteresovan za nju. Ako bi igra bio u stanju da iskoristi priliku jednakom brzinom kao to primeuje mane svojih saigraa, on bi vrlo brzo bio ampion. Greke drugih igraa mogu biti dobar izvor prilika za vas, ako ste u stanju da razumete ta je prouzrokovalo te greke.Da zakljuimo, imate dve mogunosti: Da pasivno posmatrate igru dok njeno vreme istie i u nezadovoljstvu ekate njen kraj. DA DAJETE GOLOVE! Izbor je samo va!NAPOMENA: nikada nemojte zaboraviti da se kvalilet igraa zasniva na njegovoj sposobnosti da relativno brzo prepozna priliku, donese odluku, a zatim je isprati odgovarajuom akcijom.DOVOLJNO JE DA VERUJEMO DA IGRAMO IMI VE IGRAMO (U IGRI SMO)

Nevidljiva sila vere predstavlja osnovu svake velike pobede. Ona je raketno gorivo ljudskih napora. Vera ima udesnu mo koja nam daje nadljudsku snagu da preivimo i reimo najvee probleme. Ona predstavlja stanje uma koje esto re nemogue" ini suvinom; zapravo, najvee udo od svih je mo jednostavne vere.

Kada nam ivot nanese velike gubitke, kada nam odnosi ivote naih najmilijih, kada je opaka bolest tako blizu, kada naa situacija deluje bezizlazno, jedino to tada imamo i ega se vrsto drimo je naa vera. Vera predstavlja neopipljivu apstraktnu ideju. Spremnost da se prihvati neto to nauno nije dokazano, ali to ne znai da jednog dana nee. Samo pre stotinak godina bilo je nezamislivo da neto tako veliko kao avion moe da leti. Ljudi koji su verovali u jednu takvu mogunost bili su ismejavani od strane mase. Samo njihova vera i ambicija, kao i vera i ambicija njihovih sledbenika su kasnije doveli do tog cilja.

Ako budete imali veru da ste u stanju da neto postignete, ona nee biti dovoljna za ostvarenje tog cilja, ali e vam dati snagu i hrabrost da uinite sve to je potrebno da biste taj cilj zaista postigli. Nema velikih igraa bez velike vere.ampion mora da veruje u ljude, u svoj tim, u Tvorca, u pozitivan ishod svoje igre i naravno, u sebe i svoje mogunosti. Nae mogunosti su jedino ograniene naom verom, mi postajemo ono to verujemo da jesmo.

AKO NE VERUJETE U SVOJU POBEDU, NIKADA NEETE NI ZAIGRATI, ZATO TO NEETE IMATI ELJU ZA TIM.

Vera se upotrebom nikada ne smanjuje, ve uveava. Ona vam nee doneti ono to elite, ali e vam pokazati put koji morate sami prei. Vi moete to uraditi ako zaista verujete da to moete! Vera predstavlja osnovnu startnu poziciju za prikupljanje svih bogatstava i najbolji protivotrov svakom neuspehu. Pomou nje moemo aktivirati i usmeriti vie sile univerzuma koje su sastavni deo tzv. beskonane inteligencije, koje e nam olakati put ka uspehu. Postoje mnogi ljudi koji imaju pogrenu veru i veruju da su oni osueni na doivotno siromatvo i neuspeh, iz njima znanih razloga. Oni, zbog svoje negativne vere koju su usadili u svoj podsvesni um koji je tu misao prihvatio kao injenicu, misle da su nemoni da to promene, pa na taj nain postaju kreatori svoje sopstvene nesree.

Da bi igra imao viziju lepe i svetlije budunosti, mora da ima veru. Ako je vera slaba, takva je i njegova vizija. Ako su njegova vera i vizija slabe, budunost e mu biti ista kao sadanjost. Pablo Pikaso je jednom prilikom rekao: Sve to moete da zamislite i u ta moete poverovati je stvarno." A poruka vaeg autora je: DOVOLJNO JE DA VERUJETE U SEBE I VE ZAISTA IGRATE."NAPOMENA: jedini lek koji postoji u borbi protiv bolesti koje zapravo nemaju medicinskog leka, jeste vaa vera! Vera je dar duha koji omoguava dui da neprekidno tei vlastitom irenju." - Tomas Mor Osamnaest posto uspeha je da se uopte pojavi." -Vudi Alen Ako veruje da moe da uradi neto ili veruje da ne moe, u oba sluaja si verovatno u pravu." - Henri FordIGRA KOJI POBEUJE IMA SVOJU STRATEGIJU

Igrai koji neprestano pobeuju imaju jasnu i definisanu strategiju kojom ostvaruju svoju viziju i svoj plan. Dakle nita nije sluajno - ako elite uspeh morate imati mudar plan, koji umete da na pravi nain sprovedete u delo.

Pre nego to krenete sa razradom strategije, morate definisati svoje ciljeve. Morate znati ta elite da biste to traili jer ako ne znate ta od ivota elite, ta mislite da ete uopte dobiti?

Pametan igra usredsreuje strategiju na ono to eli, a ne na ono to ne eli. Jer potpuna angaovanost se ostvaruje samo kada nam je do neega puno stalo, i kada ono to inimo smatramo mnogo vanim. Svrha je autentian i jedinstven izvor snage. I, dok radite na razradi svoje strategije, ne bavite se tuim poslovima, ve svojim, da ne biste gubili dragoceno vreme i bili preokupirani stvarima koje vas odvlae od sutine, od vaeg uspeha i vae igre.

Postoji puno toga to ne moete kontrolisati i na ta ne moete uticati. Vano je da imate kontrolu nad samim sobom i svojom stretegijom koja vas vodi do cilja. Ukoliko nemate pravu taktiku i mudru strategiju, sigurno neete imati ni pobedu, a ni lepu viziju budunosti. Ako svoju strategiju sebi neprestano ponavljate, vaa podsvest nju prihvata kao injenicu, i neprestano vri odreene aktivnosti da tu strategiju pretvori u fiziku stvarnost. Vae elje e onda postati realnost. Ne zaboravite da deo strategije podrazumeva i precizno definisane rokove za njenu primenu, u suprotnom, vai ciljevi se nee mnogo razlikovati od pukih elja. Takoe morate znati da se strategija sprovodi paralelno u etapama, korak po korak, a dobro obavljen mali posao predstavlja prvi korak ka veem poslu i ispunjenju glavnog cilja. Uspeh predstavlja jedan dugoroni proces a ne dogaaj; za njegovo ostvarenje je potrebno vreme kao i strpljenje.

Vaa strategija mora podrazumevati i saradnju sa drugim igraima koji imaju sline ciljeve, koji uvek igraju da pobede. Izbegavajte one kojima je gubljenje vremena deo ustaljene navike. Njihova filozofija je da treba protraiti vreme, a ne upotrebiti ga u produktivne svrhe. Vodite rauna na nain kojim upravljate igrom, jer ukoliko ste nesmotreni i izazivate vatru, budite sigurni da neete uspeti da se uvek izvuete.

Birajui vau strategiju, vi birate i njene posledice. Sto je va izbor bolji, bolji su i rezultati. Ako ne uradite nita, nita i ne dobijate. Zapamtite - GUBE SAMO ONI KOJI NE IGRAJU! Ukoliko ste izabrali pogrenu strategiju - promenite je, jer kako ree Ajntajn: Nema pouzdanijeg znaka ludila nego kad neprestano ponavljate jednu te istu stvar i oekujete razliite rezultate." Sledea bitna stvar je da ne zaboravite da, dok oekujete rezultate vae strategije, morate biti uporni i istrajni.

Uporno i kontinuirano delovanje na duge staze se uvek isplati. Igra bez strategije je kao auto bez goriva, potpuno paralisan i nepokretan. Shvatite da je uspeh pokretna meta, da se svet neprestano menja a da vi aktivno morate upravljati svojom igrom tako to ete imati pravu strategiju. Za pravu strategiju je potrebna i detaljna i sveopta priprema koja je obeleje profesionalaca na svakom polju. Dakle, detaljnopripremate svoju strategiju, pa onda krenete u akciju, u njenu realizaciju.Preporuka autora: cilj koji smo sebi zacrtali moe biti ostvaren samo pomou dobrog plana u koji moramo strasno verovati i na osnovu njega putem strategije vrlo strasno delovati. Ne postoji drugi nain. Istrajnost, u tome je genijalnost." - Tomas Edison Vebanjem se ne stie do savrenstva. Do savrenstva se stie savrenim vebanjem." - Vins LombardiAMPION NE ODUSTAJE KADA IMA PROBLEM, ON PRONALAZI REENJE

Kada pomenemo re problem", za mnoge je to signal koji ukazuje na razoarenje, neuspeh, neostvarenje cilja. Ali, da li je to zaista tako? Da bismo dali malo konkretniji odgovor na to pitanje, potrebno je da problem ne posmatramo jednostrano, ve da mu priemo sa vie aspekata.

Malopre pomenuti: nevolja, razoarenje, neuspeh i slino nisu sinonim za problem ve samo posledice istog, ukoliko na vreme nismo reagovali i pristupili njegovom reavanju. Moj prvi savet je da okrenete vau taku gledanja na problem.

Ne gledajte na njega kao na nevolju, ve kao na odreenu mogunost i ansu. Razlog zbog koga mnogi ljudi ne prepoznaju svoje anse je taj to one obino dolaze preruene u vidu problema. Na ovaj nain inimo PRVI KORAK tako to iz stanja razoarenja i negativnosti zbog problema, prelazimo u stanje optimizma i pozitivnog razmiljanja zbog mogunosti i prilike koja nam se ukazuje. Zato je ovo bitno? Zato to (ako se seate, o tome sam ve pisao) pozitivne misli uma poveavaju njegov koeficijent inteligencije i sada na putu traenja reenja imamo efikasniji um ije su mogunosti vee, za razliku od negativnih misli koje smanjuju na koeficijent inteligencije. Da li ste primetili kako smo iz straha zbog problema kojim smo napadnuti, lako i odluno preli u optimizam i kontranapad zbog nove anse.

DRUGI KORAK podrazumeva definisanje i pravilno postavljanje problema. Moda nekome zvui udno to da problem treba i pravilno postaviti ali je u praksi stvarno tako, to dokazuje sledei primer. U vreme kada je Ajntajn radio na problemu relativnosti i mnogi njegovi savremenici su to inili. Meutim, on je jedini doao do reenja jer je pravilno postavio problem. Problem koji su pokuali da ree njegovi savremenici je otprilike izgledao ovako: Kako da izgleda da se priroda ponaa na taj nain i ako znamo da je to nemogue? Oni nisu uspeli da nau odgovor jer su traili odgovor koji nije postojao. (Pogreno postavljen problem.) Za razliku od njih, Ajntajn je doao do reenja jer je radio na dobro postavljenom problemu koji je mogao da rei. On je sebi postavio problem u sledeoj formi: Kako bi priroda izgledala kada bi se zaista ponaala onako kako primeujemo da se ponaa?

Mislim da ste kroz ovaj primer primetili vanost postavljanja i oblikovanja problema.

TREI KORAK podrazumeva da problem treba izraziti u pisanoj formi, jer zaista ima istine u tvrdnji da kada se misao stavi na papir, ona poinje da ivi. Zato je to bitno? Zato to problem koji je sroen, u vidu laserskog zraka tok vaih misli i vau mentalnu energiju usmerava na reenje. Vae misli su najefikasnije kada su fokusirane i usredsreene na sr problema.

ETVRTI KORAK podrazumeva razvijanje i primenu odreene strategije za reavanje problema. Ovde imajte u vidu da pored logike aktivno ukljuujete i vau kreativnost i matu koje vas lake mogu dovesti do novog reenja. Samo ne zaboravite! Da biste doli do novog reenja morate odbaciti vae stare predrasude i stare strategije koje su vas upravo dovele do datog problema. Izlaz iz problema podrazumeva nove ideje i nove strategije, jer stara ubeenja i reenja vas ne mogu dovesti do novih, i do prevazilaenja problema u kome se nalazite.

PETI KORAK podrazumeva da vaa akcija u traganju za reenjem neprestano traje, da vaa upornost bude jako izraena, da ne gubite veru da je reenje mogue, jer nema nemoguih situacija, samo postoje situacije za koje jo uvek nije pronaeno reenje, ali e se ono pre ili kasnije sigurno pronai. Nemojte se bojati borbe u procesu traenja reenja, jer borba jaa vau linost i izgrauje va karakter. Imajte uvek na umu da vam reenje problema donosi veliku dobrobit i da se svaki uloeni trud putem zakona o reciprocitetu isplati.

Ako ste veliki igra, onda se nikada ne predajte pred problemom. to je vei problem, vea je i vaa mogunost da svoju veliinu pokaete i dokaete u praksi. Veliki problem je i velika inspiracija za velikog igraa - reenje velikog problema podrazumeva i veliku nagradu za njega. Lako je biti dobar u dobru, ali prava snaga igraa se ogleda u problematinim situacijama. Ako ste veliki igra, onda to pokaite na delu. Napoleon Hil kae da svaki problem i nevolja nosi u sebi jednaku, ako ne i veu koliinu dobrobiti".

Jedna od osnovnih razlika izmeu uspenih i neuspenih igraa je u sledeem: dok uspeni razmiljaju o reenju, neuspeni razmiljaju o problemu i njegovim tekoama. Igra orijentisan ka reenju konstantno traga za nainom da prevazie prepreke na svom putu. Sa druge strane, onaj koji je okrenut ka problemu stalno govori o svojim tekoama i problemima, i o tome ta ili ko je prouzrokovao njegove probleme i koliko je tuno to to mu se deava.

I za kraj, jedna lepa vest koja govori da je reenje problema odreena vetina koju svako moe da naui, kao to svako moe da naui da vozi auto, bicikl ili da pliva. Zato, sledei put kada se susretnete sa velikim problemom - bez povlaenja - dok ga u potpunosti ne reite. Vi to moete! Znaajni problemi s kojima smo suoeni ne mogu da se ree na isti nain kojim smo se koristili kada smo do njih doli." - Albert Ajntajn Neprestan i odluan napor rui sav otpor i uklanja sve prepreke." - Klod BristolVELIKI IGRA JE I VELIKI LIDER

Igrai koji sebe programiraju na pobedu, iznalaze reenja i u najteim okolnostima. To su potencijalni lideri! Neki ih hvale, neki im zavide, neki osporavaju njihov kvalitet, ali svima je zajedniko da im se na odreeni nain dive. Ako elite da budete vei igra, jednostavno morate biti i vei lider. Lider je uvek ispred svih i pre svega linim primerom pokazuje timu u kom smeru se igra vodi.

Lider mora uspeno da usmerava i razvija umove pojedinaca svoga tima, mora posedovati veliko samopouzdanje, upornost i strpljenje. Liderska mo proizilazi iz njegove organizacijske sposobnosti, ona se formira i uveava kroz korienje i primenu. Za pravog lidera ne postoji zadatak koji je nemogue izvriti, ve samo onaj za koga on trenutno nema reenje ali za kojim uporno traga. Pravi lider poseduje praktino, primenjeno znanje. Neko moe da ima ogromno znanje, ali da ne poseduje korisnu mo; zapravo ne ume da eksploatie svoje znanje. A znanje ima mo samo u onoj meri u kojoj se organizuje, klasifikuje i primeni. Zato neki najobrazovaniji ljudi sveta imaju mnogo manje opteg znanja od nekoga ko se smatra neobrazovanim u pravoj meri.

Sledea karakteristika pravog lidera je njegova mogunost da razvija sposobnost ubeivanja drugih da sopstvene ciljeve usklade sa ciljevima lidera, tima ili organizacije u okviru koje deluje. Dobar tim lider mora da inspirie saradnju medu igraima, da reava sukobe i nesporazume, da pravilno ukomponuje razliitost svojih igraa, da pobuuje ono to je najbolje u njima samima. On ima izrazito razvijen oseaj za pravdu; u suprotnom, ne bi na duge staze bio prihvaen od strane svoga tima. Pravi lider mora posedovati naviku da radi vie od onoga za ta je plaen i mnogo vie od ostalih pojedinaca u timu.

Sledea bitna odlika pravog lidera je da razvija svoj karakter jednako dobro kao i svoje sposobnosti, jer jedno bez drugog je neprihvatljivo. Samo onaj igra koji naui da kontrolie sebe ima predispoziciju da postane pravi lider, jer ne moete upravljati drugima ako to niste u stanju da na pravi nain uradite sa samim sobom. Dakle veliki lider je vlasnik jakog karaktera.

Pravi tim lider sve svoje zasluge deli sa timom, a za loe rezultate tima preuzima sam odgovornost. Najbolji timovi nisu oni koji imaju najbolje igrae, ve oni koji imaju najboljeg lidera.

Veliki lider ima i velike snove. On je pravi vizionar i razmilja na duge staze. Veliina njegovih snova nije ograniena trenutnim problemima. Lider je najjai kada je najtee. Za njega su problemi pravi izazov a njegova snaga jaa iz njegove borbe. On je pouzdan i etian ak i kada se drugi tako ne ponaaju. Lider ima i izraziti stepen samopotovanja, jer je ono najbolji nain da obezbedi potovanje drugih. Njegovo samopotovanje ne treba uporeivati sa egoizmom, jer egoista sebe potuje zbog najpovrnijih razloga, a lider svoje samopotovanje bazira na osnovu svojih osobina i karaktera koji uporno razvija.

Kada rei i dela lidera pokazuju da on zna kuda ide, ostali imaju naviku da se sklone sa puta. Pored poverenja u sebe i svoj tim, lider ima poverenje i u ono to veina naziva Bogom, odnosno silu koja uveliko prevazilazi njegovu mo poimanja. On nikada ne doputa sebi da neki zadatak ne obavi najbolje to ume, lenjost je osobina koja je njemu apsolutno strana. Uvek ima razumevanja za situaciju i probleme svojih igraa. Lider poseduje i prijatnu linost. Aljkava osoba bez prefinjenog stila nikada ne moe postati uspean lider. Biti lider znai biti potovan, a tim nikada nee potovati svog lidera ukoliko pored ostalih svojih vrlina ne poseduje i preciznost, predantost, ukoliko nema izgraen stil.

Veliki lider je i veliki borac. On uvek pronalazi dovoljno snage i energije da savlada svoj strah od poraza i povede tim ka eljenom cilju. U svakoj nevolji nastojae da pronae seme konanog trijumfa.

Lider takoe ne bi trebalo da pokazuje odreene slabosti u smislu bojaznosti da bi neko od ostalih saigraa mogao da preuzme njegovu poziciju, jer u suprotnom moe biti siguran da e se to desiti pre ili kasnije. Njegov zadatak upravo jeste da usmerava i upoznaje svoje zamenike sa svim detaljima svoga posla, i samo tako njegovo znanje i mo mogu biti prisutni na vie mesta odjednom. Upamtite da to i jeste najbolji nain voenja tima, jer lideri dobijaju veu nagradu za svoju sposobnost da navedu druge da dobro obavljaju posao, nego to bi ikada dobili samo linim radom i linim naporom.

Uspean lider svoj tim vodi putem ohrabrenja i usaivanja pobednikog mentaliteta, a ne usaivanjem straha kod svojih saigraa. Onaj koji pokua da vodi tim putem strahopotovanja uvek na kraju bude zamenjen. Igrau koji poseduje liderske vetine i sposobnosti nisu potrebne titule da bi zaradio potovanje svojih saigraa. Lider ima prepoznatljivo ponaanje, uporan je uvek i svuda uprkos preprekama i porazima. On ima sposobnost da zadatak ispuni u potpunosti, zaokrui ga i implementira. Lider je pravi predstavnik i zatitnik svoje grupe!

I na kraju, treba napomenuti da lider mora da ima veliku sposobnost adaptacije na novonastalu situaciju, na proces promena koji se stalno odvija, a pritom da ne pokae znake uznemirenosti, straha i nemoi. Pravi lider inspirie uspeh uvek i svuda. Njegov osnovni moto se ogleda u reima Leonarda da Vinija koji kae: Ne elim da posmatram uda, elim da stvaram uda."

Da zakljuimo: ako elite da odigrate vrhunsku partiju, povucite pravi potez, jer BITI VELIKI IGRA ZNAI PRE SVEGA BITI VELIKI LIDER!Preporuka autora: ako vam se ini da biti dobar lider podrazumeva jako puno uloenog truda, vi ste u pravu, ali ne zaboravite i da je nagrada koju ostvarite kao dobar lider takoe jako velika - opet zakon reciprociteta.

...........AKO NE MOE DA POBEDI - TI PROMEN1STRATEGIJU IGRANJA

Svaka promena nosi odreeni strah, jer naputamo stanje u kome se nalazimo. Ma kakvo ono bilo, mi smo u njemu sigurni jer smo navikli na koji nain da delujemo u okviru postojeeg. Meutim, promena je neminovnost; morate se odrei onoga to imate da biste dobili ono to elite, jer u suprotnom, ako nema promene vi zadravate ono to imate, to e rei to je sve to ete od ivota i dobiti.

Nae okruenje je esto prepuno pria razliitih ljudi koji govore da ive u loim brakovima, rade posao koji ne vole, trpe stvari koje ne ele. Kau da su rtva odreenih situacija, sistema, dogaaja i sve to gotovo stoiki podnose zato to se boje promena. Zato? Pa kao to ve rekoh, ma kako veliki njihovi problemi bili, oni su na njih prosto ve navikli. Problemi su postali deo njihove igre (njihovog ivota), zapravo oni su jednostavno srasli sa svojim problemima. Ukoliko ele neto da promene, naputaju teren gde im je sve poznato i postaju deo igre gde je sve nepoznato. Dakle, ve pomenuti strah od igre ili nove igre se opet javlja i veina donosi odluku da se vrati svom tekom, tunom ivotu jer su tu pravila igre davno poznata. Ono to oni tada zaboravljaju je da je igra kao i vreme, proces koji stalno tee. Morate znati da stvari gotovo nikada nisu iste u kontinuitetu - ili postaju bolje ili postaju gore, treeg nema.

Sve ovo nas navodi na zakljuak da su najvei gubitnici na svetu upravo ljudi koji se plae promena, jer se oni plae i uspeha. Oni ostaju pasivni posmatrai u svom zaaranom krugu a igra ide dalje. Sa druge strane, ako prevaziete strah od promena, vi automatski postajete slobodni, a sloboda nema cenu.

Prvi korak je po pravilu najtei, ali jednom kada ga napravite na pravi nain, va svet i va ivot poinje da se menja iz fundamenta. Stvari koje su vas do tada plaile poinju da lie na avanturu iji vas izazov stalno vue napred do konanog cilja. Menjate se svakim steenim iskustvom a ukoliko iz steenog iskustva izvlaite najbolje, istovremeno se poboljavate, postajete mudriji i spremniji.

U svetu u kome danas ivimo, vi sami pravite svoj izbor. ILI ETE BITI GOSPODAR PROMENA, ILI ETE BITI NJIHOVA RTVA.

Va autor esto citira Napoleona Hila a on kae: Jedina trajna stvar u celom univerzumu jeste promena." Nita nije isto danas i sutra! Oni koji imaju ansu da budu uspeni u eri informisanja su oni koji e promenu iekivati i radovati joj se a ne opirati.

I da ne zaboravim, istorija se stalno ponavlja, nemojte vi biti kao dinosaurusi! Ako se ne menjate i prilagoavate i vi ete ispasti iz igre (izumreti"), jer se promene neprestano deavaju. Pitanje koje sledi je logino: Da li bilo ko eli da proe na isti nain? Mislim da se zakljuak sam namee a on je sledei: Promena znai napredovanje, a izbegavanje promena - stagnaciju, pa nazadovanje. Va moto bi trebalo da bude - AKO NE MOE DA POBEDI, NE ODUSTAJ, VE PROMENI STRATEGIJU IGRANJA!Preporuka autora: nauite sebe da predviate promenu, upoznajte promenu, ne bojte se promene, promenite se i, to je najvanije, uivajte u promeni. Napredovati znai menjati se, biti savren znai esto se menjati." - Vinston eril Kada se promene u kompaniji odvijaju sporije od promena u okruenju, znai da je kraj sve blii." - Dek VelIGRA KOJI POBEUJE JE INSPIRATORSARADNJE SA DRUGIMA

Ukoliko vam stresne situacije jako teko padaju, a svaa nije vae prirodno okruenje, savet je sledei: inspiriite i ostvarujte to veu saradnju. Jer kada se ponaate u duhu prijateljstva, prema okolini delujete u skladu sa osnovnim naelima mnogih drutava i religija, a na kraju krajeva i prirodnim zakonom o usklaenosti, odnosno zakonom harmonije.

Jedna injenica je sigurna; postii ete daleko vee rezultate ukoliko radite u saradnji sa drugima a ne protiv njih. Kada uestvujete u svai sa drugima, ak i ako iz te svae izlazite kao moralni pobednik, vi optereujete svoj organizam velikom koliinom nepotrebnog stresa. Zapravo, nemogue je zadrati pozitivan mentalni stav, kada negativnim emocijama kao to su bes i ljutnja (a koji nastaju kao rezultat svae) dopustite da zavladaju vaim mislima. Umesto da ste u konfliktu sa drugima, pokuajte da putem pitanja koja ne zvue kao pretnja izazovete pozitivan efekat. Na primer: emu takvo oseanje? Na koji nain sam kod tebe izazvao takvu ljutnju? Kako mogu da ti pomognem? I slino. Zapravo, mora da se oseti vaa dobronamernost.

Ukoliko elite da ostvarujete kvalitetnu saradnju, oveka morate razumeti i saznati ta ga pokree. On mora da vidi slinost izmeu vas i vaih vrednosti, i svojih so sopstvenih. To je osnova dobre veze i saradnje. Uspena saradnja podrazumeva potovanje principa uzajamnosti i pravde pomou kojih se stie istinsko poverenje. Poverenje predstavlja osnov za stvaranje bilo kojih drutvenih veza kao to su emotivne, poslovne, rodbinske, prijateljske. Poverenje dovodi do slobode, dok nepoverenje i sumnja dovode do oseaja sputanosti. Sumnja razara svaki oblik drutvene veze.

Igra kome je pobeda imperativ, uvek i svuda inspirie saradnju. Njegov zadatak je da stvori okruenje u kome e vladati visok nivo poverenja, gde e se ostali igrai jako dobro oseati, okruenje gde e potreba svakog igraa za zavisnou, nezavisnou i meuzavsinou biti u potpunosti zadovoljena. Dakle, stvoriti i sjajno mesto za igru i stalno se usredsreivati na svoj tim igraa. Mnogo je bolje biti mirotvorac nego agitator. Setite se uvek injenica da kada god neto uinite za nekoga iz vae okoline, bez obzira da li je to dobro ili loe, ta osoba ima uroeni nagon da vam uzvrati istom merom, ako ne i veom. Ukoliko ste zbog nekog sukoba uvueni u pregovore, ne zaboravite da se najbolji rezultati postiu kada sve strane uesnice pokuaju sebe da zamisle u koi suprostavljene strane.

Kada sa okolinom diskutujete o razliitim idejama i konceptima, stanje efikasnosti vaeg uma se poveava upravo na osnovu te diskusije, i to je takoe dobra osnova za stvaranje saradnje, ali kada dozvolite sebi da budete uvueni u svau i raspravu, kao rezultat dobijate samo otupljenje duha i uma.

Mislim da sam dovoljno razloga naveo da iz sfere sukoba, preete u sferu opte saradnje. Najbolji nain da dobijete ono to elite je puteni saradnje - saraujte!AKO NE MOE DA POBEDIS, OSMEHNI SE

Da li ste ikada razmiljali o aroliji koju nazivamo osmehom? I o tome koliko zaista uputite osmeha svojoj okolini u toku dana? Ako to ne radite esto, onda je konano vreme da to krenete da inite i vrlo brzo ete uvideti njegove pozitivne efekte.

Osmeh predstavlja malu stvar koja moe proizvesti velike rezultate. On doprinosi da lepe izgledate, poboljava vae raspoloenje, prijatno iznenauje okolinu, a ne kota nita. Strunjaci su otkrili da kada se smejemo, dolazi do promene telesne hernije i pojave stvarnog oseanja zadovoljstva i sree, a srea se uveava kada je podelite sa drugima. To je retka imovina koja se uveava davanjem.

Zbog zakona o reciprocitetu, osmeh i srea e privui sreu, dok e mrtenje privui samo bes i nesreu. Ako pre zalaska sunca ne podelite vie osmeha i ne uinite bar jedno dobro delo, smatrajte da vam je taj dan uzaludno potroen. Osmeh gubimo kada se alimo na sve ono to nam se ne svia, ali ga moemo povratiti ako ponemo da hvalimo i oseamo zadovoljstvo zbog svega onoga to nam se svia.

Svaka igra je mnogo jednostavnija i zanimljivija uz osmeh, a vrhunski igra zna da iri osmeh i pozitivnu energiju i onda kada mu rezultat igre ne ide na ruku. Vrhunski igra zna da pobeuje i onda kada gubi. Igra koji iri osmeh i sreu i sam ih uvek ima u velikoj koliini. Protivnika uvek lake moe osvojiti uz osmeh nego sa mrnjom. Osmeh predstavlja savrenu medicinsku terapiju za bes, tugu, razoarenje, nezadovoljstvo i mrnju. Slobodno moemo rei da osmeh lei. Osmeh u porazu jaa i va karakter. Svi veliki ljudi su imali divan smisao za humor. Osmeh isti i oplemenjuje osobu koja ga prima kao i osobu koja ga alje. Smejte se to vie, ali nemojte se smejati prerano.

U meuljudskim odnosima, u komunikaciji koja podrazumeva govor tela tzv. ,,body language", osmeh zauzima najupeatljiviji deo. Lep osmeh kao i lepa re otvara bukvalno sva vrata. Ukoliko vam osmeh nije deo svakodnevne navike, probajte da ga vetaki izazovete tako to ete biti u drutvu duhovitih ljudi ili gledati humoristike serije. Savet autora je da u to veoj meri konzumirate" englesku seriju Onlyfools and horses (Muke), jer obiluje zdravim i intenzivnim humorom.

Nijedno ivo bie, osim oveka, nije u stanju da se smeje. Kada je ve tako, nastojte da negujete naviku smejanja. Smehom ete poboljati i rad vaih vitalnih organa, breme koje nosite postae lake. Smehom ete produiti sebi i ivot, jer tajna dugovenosti je upravo u smehu.

Ukoliko nemate razloga za smeh, smejte se svojim predrasudama i ubeenjima, jer ovek je najsmeniji kada sebe shvati preozbiljno. Zahvaljujui smehu sve stvari e biti svedene na pravu meru. Sa osmehom gledajte na svoje promaaje i oni e manje boleti; osmehnite se svojim podvizima i oni e se svesti na svoju pravu vrednost. Smejte se mrnji i ona e biti umanjena, osmehnite se dobroti i ona e cvetati. Svaki dan e biti trijumfalan, kada uspete da svojim osmesima izmamite osmehe na drugim licima. Ne dozvolite sebi da postanete toliko vani, mudri, dostojanstveni i moni da zaboravite da se smejete sebi samima u svome svetu.Preporuka autora: AKO NE MOE DA POBEDI, MOE BAREM DA SE OSMEHNES PROTIVNIKU, i poraz prihvati kao deo procesa dobijanja.NEMA VRHUNSKOG REZULTATA BEZ VELIKOG ELANA IGRAA

Svima se nama sigurno ponekad desilo da planirane stvari idu svojim tokom, ali da oseamo kao da neto nedostaje. I ukoliko nas taj oseaj due prati, vrlo brzo uvidimo da planirane stvari vie ne idu oekivanim tokom i da je na vidiku problem, a mi smo potiteni, razoarani ili pitamo sebe gde smo pogreili? A ta se ustvari desilo?

Desilo se to da nismo primetili da nam nedostaje jedan od kljunih elemenata svake igre, bez koga je nemogue postii bilo koji vei rezultat a to je ELAN ili ENTUZIJAZAM (zovite ga kako ve hoete).

Entuzijazam predstavlja magnetnu silu koja privlai one koji dou pod njegov uticaj. Njegova mo je ogromna. On je kao struja koju ne vidimo ali itekako oseamo njeno dejstvo. Dolazi iznutra i pokree tokove maine. Postoji izreka koja kae da je ovek bez elana kao automobil bez goriva. Ukoliko uspemo da elan usadimo u svoje bie kao deo svakodnevnog procesa, uspeerno da smanjimo ili elimiemo strah i brige koje nas pritiskaju. Pomou njega ljudi uspevaju da naporan posao pretvore u igru, da dosadan razgovor pretvore u zanimljiv. Ukoliko nemate elana, vrlo je mogue i da nemate ivotni cilj, a ovek bez cilja je bespomoan kao brod bez kompasa.

Svoj elan treba da gradite svim sredstvima koja vam stoje na raspolaganju. Ali pre nego to krenete u ovu, za vas korisnu aktivnost, proverite da li va elan ima