" V

Izloena razmatranja vezana za izbor tipa toka u uslovima pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala u sistemu omoguavaju obuhvatanje procesa rada u proizvodnji u etiri osnovne varijante i to:1. Za prekidne tokove

varijanta l . t osnovni pojedinani tok varijanta 1 . 2 pojedinani tokovi procesnog tipa

2. Za neprekidne tokove varijanta 2 . 1 pojedinani viepredmetni tokovi varijanta 2 . 2 jednopredmetni tok

na nain prikazan na si. 1 1 2 .Produbljena analiza datih osnovnih sluajeva u uslovima realnih proizvodnih programa pokazuje da je u okviru istog programa mogue kombinovati osnovne varijante u funkciji odnosa karakteristinih veliina strukture p} i koliina q-j Osnovni problemi koji se javljaju u primeni pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala u proizvodnim sistemima su vezani z a :

problem visokog stepena sloenosti tehnoloke obrade velikog broja razliitih predmeta rada uz veliki utroak rada.

znaajno uee pripremno-zavrnih vremena u ukupnom, vremenu rada, neujednaenost kriterij uma obrad: . .:cd:m.^.v. . creja uesnika u

procesu tehnoloke obrade. visok nivo nedovrene proizvodnje. tekoe u oceni stepena serijnesti velikog broja delova u programu proizvodnje, nepouzdanost sistema tehnoloke obrade u uslovima visoke stepena uesta-

uosti pramena na relaciji sistem. okolina.Dati problemi ine pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala nedovoljno kvalitetnim za razvoj procesa rada to je dov elo do sve vee primene grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala proizvodnih sistema.

.2 Grupni prilaz u oblikovanju Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala u tokova materijala proizvodnim sistemima je razvijen u rezultatu

saznanja: da racionalnost zahvata u procesima rada raste, za konstantne druge veliine,

porastom broja jedinica predmeta rada u program u proizvodnje, da slinost predmeta rada, materijala, zahteva kvaliteta i drugih obeleja

programa proizvodnje daju mogunost iznalaenja racionalnih postupaka, i da je potreba reenja suprotnosti koja se ogleda u:

* tezma ka specijalizaciji od v - / nerentabilnosti primene teh- nosno primeni tehnolokih \ / ... . .nolokih struktura vieg rej mruku-ra vieg reda, uslov- _ A / da u uslovima ire strukture

Ijien:.; zamet ama rasta izlaz program a i manjih koliinanim vta.i-.r-a. sa jedne, i / \ odreenih u uslovima oko

i ' / \ line sa druge strane

:aitifflill[SBW'' iawisitmi:nrar,jiir kvaliteta ekonomije i povrine efektivnosti procesa rada.

iflC

Ja a g g n a * a tra a ja vezana za izbor tipa toka u uslovima pojedinanog prilaza u dU hano ijB tokova materijala u sistemu omoguavaju obuhvatanje procesa rada H H M r ia p u etiri osnovne varijante i to:

. Z i p-Hrikidiie tokove lauijianta 1.1 osnovni pojedinani tok varijanta 1 . 2 pojedinani tokovi procesnog tipa

2 . Z i neprekidne tokove varijanta 2 . 1 pojedinani viepredmctni tokovi varijanta 2.2 jednopredmetni tok

'a nain prikazan na si. 1 1 2 .Produbljena analiza datih osnovnih sluajeva u uslovima realnih proizvodnih - 'ta ra m a pokazuje da je u okviru istog programa mogue kombinovati osnovne varijante u funkciji odnosa karakteristinih veliina strukture p; i koliina q}- Osnovni problemi koji se javljaju u primeni pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala u proizvodnim sistemima su vezani za:

problem visokog stepena sloenosti tehnoloke obrade velikog broja razliitih predmeta rada uz veliki utroak rada,

znaajno uee pripremno-zavrnih vremena u ukupnom vremenu rada, neujednaenost kriterijuma obrade i vrednovanja veeg broja uesnika u

procesu tehnoloke obrade, visok nivo nedovrene proizvodnje, tekoe u oceni stepena serijnosti velikog broja delova u programu proizvodnje, nepouzdanost sistema tehnoloke obrade u uslovima visokg stepena uesta-

nosti promena na relaciji sistem okolina.Dati problemi ine. pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala nedovoljno kvalitetnim za razvoj procesa rada to je dovelo do sve vee primene grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala proizvodnih sistema.

.2 Grupni prilaz u oblikovanju Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala u tokova materijala proizvodnim sistemima je razvijen u rezultatu

saznanja: da racionalnost zahvata u procesima rada raste, za konstantne druge veliine,

p orastom broja jedinica predmeta rada u programu proizvodnje, a slinost predmeta rada, materijala, zahteva kvaliteta i drugih obeleja

programa proizvodnje daju mogunost iznalaenja racionalnih postupaka, i z je potreba reenja suprotnosti koja se ogleda u:

nerentabilnosti primene teh- ' jnolokih struktura vieg reda u uslovima ire strukture program a i manjih koliina odreenih u uslovima okoline sa druge strane

tenja, ka specijalizaciji o- r r rn o primeni tehnolokih struktura vieg reda, uslov- Ijeaoj zahtevima rasta izlaz- r. r. : i r.z. sa jedne, i

uslov za ostvarenje kvaliteta ekonomije i povrine efektivnosti procesa rada.

.2.1 Osnove prilaza

U uslovima iskazanih saznanja oblikovanje tokova materijala na osnovama grupnog prilaza u sutini ima za cilj poveanje koliina u granicama proizvodne strukture na principu slinosti kako bi se eiiminisala data suprotnost i omoguila primena tehnolokih sistema povienog stepena efektivnosti. Prilaz u poveanju koliina se zasniva na objedinjavanju (si. 113) predmeta rada slinih obeleja, na osnovama sistema klasifikacije koji u sebi sadri kriterijume razvrstavanja, u grupe predmeta rada slinih tehnolokih karakteristika.

G rupa predmeta rada dobijena na dati nain, na odleenoj operaciji rada prema si. 114, se naziva operacijska grupa koja protre bm z odreeni tek proizvodnog sistema jednom ili vie puta u posmatranom vremenskom periodu u funkciji tipa toka. Kako se u svakoj operac:jskoj grupi nalaze elovi dinih parametara (oblika, m aterijala, kvaliteta, dimenzija i drugih elemenata kop dolaze iz razliitih proizvoda datog proizvodnog programa (si. 113), to je jasno da je :

QoP, >

metrima tehnolokog sistema na kome se izvodi odreena operacija rada, dimenzijama i slinou karakteristinih veliina predmeta rada. U optem sluaju je:

;=*Q0Pr-= H

Operacijska grupa 0 opi (si. 115) sastavljena iz k-delova odreenog stepena slinosti (si. 116) postaje na dati nain osnova istraivanja, projektovanja, konstruisanja, tehnoloke razrade, organizovanja, planiranja, kontrole procesa i upravljanja proizvodnih sistema u industriji.

Istraivanja tokova materijala na osnovama grupnog prilaza su zasnovana na:.1 Posmatranju dela grupe umesto proizvoda, poto se svi proizvodi koji ulaze

u sistem na ulazu, razvrstavaju u grupe elova iji se postupak obrade odvija nezavisno od razm atranja proizvoda kome deo pripada.Po zavretku ukupnog postupka promene stanja dova grupe dolazi, u procesu montae, do sklapanja delova u proizvod u sklada sa postavljenim operativnim planom odvijanja procesa rada.

.2 Oblikovanju grupa delova slinih karakteristika pomou sistema klasifikacije (si. 117).

115

Razvoj postupaka grupisanja se odvijao, u realnim procesima rada, u vise koraka kako sledi:

Korak 1

Osnovna ideja u razvoju postupaka grupisanja je nastala u rezulalu potrebe smanjenja pripremno-zavrnih vremena kao pasivnih vremena u procesu rada. Analiza realnih procesa u prvom koraku je upuivala na grupisanje predmeta rada po slinosti tehnolokih postupaka bez primene sistema klasifikacije (si. 118). U rezultatu (si. 119) su se javili efekti:

>uslovljeni znaajnim smanjenjem pripremno-zavrnih vremena i olakanim uvebavanjem uesnika na tehnolokim sistemima.

n c s i i o c j k a r a k t e r i s t i inforusiac n e j p o s t u p a k - k e p o s t u p k a

1 / u l a z \

. karto iproizvoda 1

, program fproizvodnje i

. sastavnice > proizvoda i

, radioniki f crtei detovaJ

. tehno lok i p o s tu p c i

.radni nalogza grupu slinih delova

. ident karta j za deo j

I procram proizvodnjeV ~ ip j -g j)

i 1 1perecinani prilaz, u procesu projektova- nja i konstruisanja :

? ! pojedinani prilaz u razredi postupaka rada

! \ Igrupni pruaz u izvoenju postupaka rada

I

izlaz efekti: E1-f (Q Tj)

pojedinani radioniki crtei

, pojedinani postupci

. grupni izlazi

SI. 119. Grupni prilaz u izvoenju procesu raa

Korak 2 j

Efekti ostvareni u rezultatu objedinjavanja slinih predmeta rada u realnim procesima su ukazali na potrebu sistemskog prilaza u istraivanju postupaka grupisanja to je dovelo (si. 1 2 0 ) do razvoja sistema klasifikacije, oblikovanja operacijskih grupa, razrade postupaka rada za predstavnika grupe i to je bitno uticalo na smanjenje skupog tehnolokog rada i oblikovanja tokova m aterijala na podlogama postupka promene stanja za grupu delova. U rezultatu su, za iste druge uslove ostvareni efekti:

nosilacinformacija

E2> E 1>Eq

p o s t u p a hkarakteristike postupka

karta proizvoda

, program proizvodnje

, sastavnica i proizvoda i

, radioniki [ crtei delova>

. tehnoloki postupci

.radni nalog za j operacijsku i grupu f

. ident karta J za deo !

SI. 120. Grupni prilaz postupaka i i

/ ul az procrc.T. prawiije

\ 'p j - g j*

i Ipojedinani prilaz procesu prcjektowm-nja i koHst'?j,:'Sfljmf(i

grupni prilaz u razradi postupaka racta_

grupni prilaz u izva - enju postupaka raa

iz la z _ efekti: E2 -f(Q^,t

u oblikovanju operacijskdt gray , tekmaiokih svoenju procesa rada

. p a y e d i n a c r : ruligniki c r t e i

pttjpsn postiF pd m h m -

.ritane* iitoroite dtata .pripc

| . g p p m , glUOIZfli

j K o r a k 3 |

Postupak oblikovanja operacijskih grupa na nain izloen u prethodnim razmatranjima je uputio na dalje mogunosti primene principa grupisanja u podruju projektovanja i konstruisanja (si. 1 2 1 ) sa ciljem ugradnje delova unificiranih oblika, standardizovanih veliina, odreenih podruja kvaliteta, slinih materijala i drugih elemenata. Javlja se prilaz o grupnom konslnusanju, odnosno projeklvanju za proizvodnju to je dovelo (si. 1 2 2 ) do daljeg poveanja, efekata

e 3> e 2> e 1> e 0

117

osn

ov

ni

j g

lod

alic

e g

loda

lice

'

glo

dal

ice

elem

enti

|

univ

erza

lne

prof

itne

v

erti

kal

ne

uJU

va ri j a n t e u d i m e n z i j a m a rad no g s to l azatitni element i

----- IBHl----zatitni s istem

SI, 121, Grupni sistem ski prilaz u razvoju varijanti proizvodaIzvor: (Car! Hurth Maschinen-und Zahnradfabrik

Moosacher Str. 3 6 -8 0 0 0 Mnchen 40)

n o s i l a cinformacija

. k a r t a p r o i z v o d a

. p r o g r a m p r o i z v o d n je

. s a s t a v n i c e p ro izv o d a

. radioniki c r t e i s tanda- rd izovanih i unific iranih de lo v a

. t e h n o lo k i p o s tu p c i

. r a d n i n a log z a o p e r a c i j s k u grupu

. id e n t k a r ta z a d e o

p o s t u p a k

u l a zp rog ram p ro izvodnje

(Pj -Oj )

t . . . 1

g r u p n i p r i l c z u p r o - ; c e s u p r o j e k t o v a n j a

- i k o n s t r u i s a n . c

k a r a k t e r i s t i ke p o s tu p k a

!grupni p r i la z u r a z r a d i p o s tu p a k a r e d a 1

grupni p r i la z u :z v o - i enju postupaka r a a a j

g rupn i" c r t e i ' s a s t a -v n i c e

.g rupn i p o s tu pci za k o m - pteksen deo

. e l e m e n t i za obradu dela Grupe

izlaz efekti: E3=f

# r \(Qpp i^i

Dati prilaz (si. 123) daje poveane efekte:

E4> Es> E2> j > E0

broj nalogo u ! broj vremenskih o p e r a t i v n o m : broj r a d n i h j in te rva la ope- p l a n u i j e d i n i c a j rat ivnog plana

broj varijanti redosleda ulaza

i |

| j

N j t | hi ij i

! i

( J U1 t - h , !

Si. 123. Upravljanje tokovima materijala u listovima grupnog prilaza

Na osnovu datih razm atranja moe se zakljuiti da primena postupaka grupi sanja obezbeuje:

povienje stepena serijsnosti u procesima rada, izvoenje koncepcijski istih konstrukcionih reenja ukoliko to funkcija

proizvoda dozvoljava, odnosno eliminaciju neloginih rasipanja elemenata konstrukcionih reenja i njihovo svoenje u granice odreene sistemom klasifikacije u najveoj meri,

svoenje razliitih zahvata u razradi postupaka rada na neophodan minimum,

olakanu proizvodnju slinih, po odreenim karakteristikama, predmeta rada, optimizaciju redosleda ulaza odnosno izlaza radnih naloga u procesu izvoe

nja operacija rada, razvoj proizvodnih sistema povienog stepena efektivnosti, bri protok odnosno skraenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje, znaajno smanjenje neproduktivnih vremena u procesima rada, to se jasno

vidi iz analize izraza za produktivnost tehnolokog sistema koja moe biti iskazana kao odnos:

11gde je:

top! jedinino vreme izrade za odreenu, i-tu, operaciju rada,

iF~ * jedinino pripremno-zavi no vremetu jedinino vreme izrade,

iz ega sledi da smanjenje pripremno-zavrnih vremena u rezultatu poveanja koliina u procesu bitno utie na rast produktivnosti rada, i

poveanje ukupnih efekata radnih sistema.Ideja grupisanja zasluuje, iz datih razloga, najveu panju u podruju proizvodnih programa u mainstvu i sigurno predstavlja prilaz kojim tehnologija postavljanja proizvodnih tokova dobija naunu osnovu, postaje, dakle, posebna specifina oblast nauke.

120

.2.2 Modeliranje tokova materijala u uslovima grupnog prilaza u oblikovanju tokova

.2.2.1 Grupni model tokova materijala

Operacijska grupa Qopi pripada odreenom toku materijala t u proizvodnom sistemu kako je to jasno prikazano na si. 115. Broj predmeta obrade k u operacijskoj grupi pa prema tome i njena veliina Qopl se, u optem sluaju, menjaju du toka u skladu sa uslovima klasifikacije i u funkciji stepena tehnoloke sloenosti delova i parametara tehnolokih sistema to omoguava postavljanje grupnog modela tokova materijala u proizvodnim sistemima na nain dat na si. 124.

O ptri OCl j G

tok t

.b ro j defove u grupi

ko l i ina stepen tehno

loke s lo e - nosti

I Z L A Z

SI. 124. Grupni model tokova materijala ti vt

Kako pokazuje prikaz prema si. 124 u rezultatu uslova klasifikacije u funkciji stepena tehnoloke sloenosti i parametara tehnolokih sistema javljaju se na razliitim operacijama rada u toku materijala t, operacijske grupe razliitog broja dclcva j , odnosno koliina Qopi na nain dat detaljnije na si. 125.U uslovima sve intenzivnijih promena okoline i potreba razvoja programa proizvodnje optereenje odreenog preseka /, posm atranog toka materijala f. e biti, u funkciji oblika, mera i stepena sloenosti delova razliito (si. 12Q Bat uslovljava i razliit stepen iskorienja preseka i razliit ukupan stepen cjfiddiimcatii procesa rada sistema.Grupni model tokova materijala proizvodnih sistema prca sL 134 osnovu izuavanja procesa rada u organizacijama m alezijske jm iracdlK^ podruja u drugim delatnostima.

broj delova

koliina

stepen tehnoloke sloenosti

1, 2, 3, . . . . j ........................... .h

J 1 ) v i > V 1 3 V i ...........................................................V 1

; ( l) ,(2 ) (3) (y) (/,) i, I i, 1 i, i l i, 1 ......................... i, 1

operacijabroj delova 1, 2, 3,

--- i koliina v ,!). q f \ . . . v P . ... .........stepen tehnoloke sloenosti

t m ,

Neka je 5 skup delova datog proizvodnog programa i delova slinih programa koji se mogu pridruiti predmetnom programu i neka je svaki deo mogue opisati odreenim brojem obeleja polja, znaenja ky iz skupa obeleja Kt. pri emu je:

= 1 ,2 , 3 . . . i oznaava obeleje aj 1 ,2 ,3 . . . pt oznaava polje odreeno znaenje obeleja.

Skup obeleja Kt (i = l, 2, 3 . . . s) predstavlja niz konstrukciono, tehnoloko, organizaciono, upravljakih obeleja na osnovu kojih se izvodi klasifikacija delova skupa S i moe biti zadat strukturom kako sledi:

Skup moguih kombinacija elemenata koji pripadaju iniocuK t ( i = l , 2, 3 . . . s)

se iskazuje proizvodom skupova. Ki to daje:

. . . Ks

Tada se podskup S skupa S (S C S ) naziva odnosom i karakterie se potpuno odreenim nizom elemenata skupa K \, K2, K%. . . Ks to znai da je:

Na dati nain odnos S predstavlja sve delove grupisane na odreen nain obe- lejima Kt.Presek skupa S po obelejima Kt predstavlja podskup St koji ini grupu delova, klasifikovanu po obeleju i. N a taj nain grupa delova ob.ikovana na svakom stepenu procesa klasifikacije se moe iskazati u smislu:

Sj = S (Kx) presek skupa S po obeleju K x koji ini grupu delova na prvom stepenu klasifikacije

S 2 = S (K i x K 2) = S 1(K2) presek skupa S po obeleju A'z koji ini pod- ; grupu delova grupe oblikovane na prvom stepenu

Predmetni prilaz razvoju klasifikacionih sistema se moe predstaviti u vidu hijerarhijskog stabla drveta (si. 127) u korenu kojeg se pojavljuje skup S strukture delova a na vrhu grupa delova dobijena na bazi klasifikacije po obelejima Kt.

gde:

-Ki={i-i, i-2 > k i . 3 . . . k i .Pl}K 2 = {k2.i, k2.2 , k 2 . 3 . . . k2' P}f

S . -- (kV|, k-.. kS3 . . . kSp

S C K r K2-K 2 . . . Kn

Ss = S = Ss_2 (Ks) presek skupa 5 po poslednjem s-tom obeleju

koji oblikuje podgrupu delcva grupe oblikovane po predpo- slednjem obeleju.

123

U rezultatu grupisanja predmeta rada na osnovu iskazanog naina do bi jaju se horizontalni i vertikalni nizovi elemenata.

K, K 2 K s

Si. 127. Struktura klasifikacionog sistema

Horizontalni objedinjavaju obeleja a vertikalni polja znaenja predmetn'h obeleja.Postupci oblikovanja dati na prikazani nain omoguavaju, u realnim procesima izgradnju opteg sistema oznaavanja.Kako pokazuje si. 127 sistem klasifikacije im a strukturu zasnovanu na kriterju- mima podele program a proizvodnje na:

klase delova, koje sadre skup delova slinog geometrijskog oblika, familije delova, koje sadre delove klase koja odreuju ista svojstva u pogl du

povrina, postupka obrade, kvaliteta i slinih parametara. grupe delova, koje ine skup delova odreene familije koji poku postupku

rada na istom tehnolokom sistemu odnosno koji se nalaze u odreenim granicama osnovnih mera ili koji u uslovima odreene varijante imaju isti postupak obrade odnosno isti redosled operacija.

124

U praksi je razvijen niz manje ili vie slinih sistema klasifikacije. Svi razvijeni sistemi predviaju postupnost pri razvrstavanju u smislu obijanja klasa, familija i grupa tipova delova slinih karakteristika i odreenih podruja mera. U nastavku su prikazane osnovne karakteristike nekih sistema klasif,kacije. Tako postoje:

Klasifikacioni sistem TU LSNH NIITM A Lenjingrad, je zasnovan na shemi prema si. 128. Sistem predvia klasifikaciju delova u dve etape i to:

prva etapa,u kojoj se dobija osnovni deo klasifikacione oznake koji se unos u sve nosioce informacija vezane za radioniki crte, i

druga etapa,u kojoj se dobija tehnoloki deo oznake na bazi uslova obrade koji omoguava oblikovanje grupa. :

Predmetni, klasifikacioni sistem obuhvata sve predmete rada iz podruja metala i nemetala. Pri ovom je (si. 129) za delove u, podruju metalnih materijala predvieno 90 klasa (od 00 do 89) a za delove u podruju nemetalnih materijala 10 klasa (od 90 do 99). Za delove u podruju mainstva odreeno je 60 klasa (od 30 do 89) dok je za ostale delove ostavljeno 30 klasa (od 00 do 29).U podruju sistema opte mainskih predmeta obrade 24 klase su rezervne i rasporeene su 'u mrei ravnomerno radi dopunskog korienja. U shemi prema si. ,129 nisu razraene klase posebnih grana miinstva. Razrada ie u funkciji uslova konkretnog proizvodnog programa.

oznaka klase oznaka podklase

Cp (3 ) ( p (6) (?)

p re d m e t

!

k l a s e

|

| s la le ipesebne) g ra n e n a ln s tv c

00t o20

011121

021222

031323

041424

05 15 25

06162 6

071727

081828

091929

ip ro s e e n i

30 postetji- ce,poklope i i, te la lez

31 32 33au reg ro se -c e n e

34 35 prsteno- vi i ploe p ro - secen e

36 37poluge p ro s e - c en e

38 39

40 D )

g la tk is te p e -n a s t l

azublje-ni

s le p i g la tk i, s te p e - n a s t i

o z u b -Ijen i

tn 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59

s a c e n t r a l n i m o tv o ro m

o

Q>

o

o>U)c

>ma

Si. 130. Uustrovani primer klasifikacije deim a

a ako ima teinu u granicama 1 do 8 kp dobija oznaka 1 prema tabeli:

ista teina predmeta (kp) . -Oznakateine

Iznad D o ukljuivo 1 0

1 8 18 25 2

25 250 3250 2500 4

2500 25000 525000 6

Sledea tri mesta u sistemu prikazuju redni broj crtea. Tako bi dati zupanik imao sledcu oznaku:

57 01 1 1 004

5 1 ST ' T 004T pi: i !

k l a s a

p o k l a s a! I

ma t e r i j a l ( v r s t a ) I

ma s g

t ekui b r o j

SI. 131. Oznaka za zupanik sa spoljasnim ozubljenjem i glatkim centralnim otvorom i: konstrukcije elika teina (1S) kp

to odgovara datoj emi i ima izgled (si. 131).

127