Daglas Adams~Duga mračna čajanka duše

8/21/2019 Daglas Adams~Duga mrana ajanka due

1/145


2/145

adraj

NaslovnaPRVO POGLAVLJEDRUGO POGLAVLJE

TREE POGLAVLJEETVRTO POGLAVLJEPETO POGLAVLJEESTO POGLAVLJESEDMO POGLAVLJEOSMO POGLAVLJE

DEVETO POGLAVLJEDESETO POGLAVLJEJEDANAESTO POGLAVLJEDVANAESTOPOGLAVLJETRINAESTO POGLAVLJEETRNAESTO POGLAVLJE

PETNAESTO POGLAVLJEESNAESTO POGLA VLJESEDAMNAESTO POGLAVLJEOSAMNAESTO POGLAVLJEDEVETNAESTO POGLAVLJEDVADESETO POGLAVLJE

DVADESET PRVO POGLAVLJEDVADESET DRUGO POGLAVLJEDVADESET TREE POGLAVLJEDVADESET ETVRTO POGLAVLJEDVADESET PETO POGLA VLJEDVADESET ESTO POGLAVLJEDVADESET SEDMO POGLAVLJEDVADESET OSMO POGLAVLJE


3/145

DVADESET DEVETO POGLAVLJETRIDESETO POGLAVLJETRIDESET PRVO POGLAVLJETRIDESET DRUGO POGLA VLJETRIDESET TREE POGLAVLJETRIDESET ETVRTO POGLAVLJETRIDESET PETO POGLAVLJENaslov originalakorice


4/145

Daglas Adams

DUGA, MRANA AJANKA DUE

ALNARIBeograd, 2002


5/145

PRVO POGLA

injenica da ni u jednom jeziku na svetu ne postoji izraz ,,lepo kao aerodrom teko da i sluajnost.

Aerodromi su runi. Neki su veoma runi. Neki dostignu stepen runoe koji moe biti ultat izuzetnih napora. Runoa je posledica injenice da su aerodromi puni umornih i besnih

i su upravo saznali da im je prtljag zavrio u Murmansku (aerodrom u Murmansku je jedini pozetak od ovog inae nepogreivog pravila), a arhitekte su u veini sluajeva pokuavale da njaevine reflektuju ta oseanja.

Oni su se trudili da istaknu motiv umora i besa otrim, brutalnim oblicima i iritirajuim bojuine to lakim onaj momenat odvajanja putnika od njegovog ili njenog prtljaga ili od njidraih, da zbune putnike putokazima koji kao da pokazuju ka prozorima, udaljenim mreamljag ili ka trenutnoj poziciji Malog medveda na nonom nebu i da, gde god je mogue, igledima vodovodne instalacije, pod izgovorom da su praktini, i da sakriju terminalerovatno smatraju da oni to nisu.

Uhvaena usred mora nejasne svetlosti i mora nejasne buke, Kejt ehter je stajala i sumnjalitavim putem od Londona do Hitrou aerodroma muila ju je sumnja. Ona nije bila suje

oba, pa ni religiozna, bila je, jednostavno, osoba koja nije potpuno sigurna da li bi uopte trleti za Norveku. Ali bilo joj je sve lake da poveruje da bog, ako postoji, i ako postoji i najm

nsa da bi ijedno boansko stvorenje koje je moglo da odredi raspored estica pri stvaiverzuma bilo zainteresovano za upravljanje saobraajem na M4, takoe ne bi eleo da ona lrveku.

Sva muka oko karata, oko nalaenja komije koji bi pazio na maku, zatim oko pronalake na koju bi taj komija pazio, iznenadno prokinjavanje krova, izgubljeni novanik, v

oekivana smrt prvog komije, makina trudnoa sve je to izgledalo kao orkestrirana kamstrukcije koja je poela da poprima boanske proporcije.

ak je i taksista kad je konano uhvatila taksi rekao Norveka? ta e tamo? A potoe ko iz puke odgovorila Polarna svetlost! ili Fjordovi!, nego je nekako sumnjiavo zuckala usnu, on ree Znam, znam, mora da te neki frajer vue tamo. Da ti kaem ja neto, otkga. Idi na Tenerife.

To je bila dobra ideja.Tenerife.

Ili ak, usudila se da pomisli na momenat, dom.

Tupo je zurila kroz prozor taksija u saobraajnu guvu i mislila da, koliko god da je ovde vdno i grozno, to nije nita u poreenju sa onim u Norvekoj.

Ili onim kod kue. U ovom trenutku, kua joj izgleda otprilike isto toliko ledena kolrveka. Ledena, i istakana gejzirima pare koja kulja iz zemlje, hvata se u hladan vazduh i rivicama este avenije.Nain na koji je Kejt ve trideset godina bacala pogled u svoj rokovnik nesumnjivo je od

nu pravu pravcatu Njujoranku. Poto je veoma malo ivela u gradu, vei deo svog ivota pru konstantnoj udaljenosti od njega. Los Aneles, San Francisko, Evropa i period besciljnog lu


6/145

Junoj Americi pre pet godina, praeni su gubitkom Luka (mua sa kojim se tek bila venlikom hvatanja taksija u Njujorku.

Uivala je u injenici da joj je Njujork dom, i da joj je nedostajao, ali jedino to joj je u dostajalo bila je pica. I to ne bilo kakva pica, ve ona vrsta pice koju vam donesu na vrata kazovete telefonom i naruite. To je bila jedina prava pica. Pica zbog koje treba da izaete i sstolom zurei u crvene papirne salvete nije prava pica iako tu stavljaju mnogo vie feferuna.

London je bio grad u kome je najvie volela da ivi, iako ju je problem oko pice izlu

to niko ne raznosi pice na kunu adresu? Zato niko nije razumeo da je to to ona stie naata u vruoj kartonskoj kutiji fundamentalna stvar u vezi sa picom? To to vadite pare po paete ih presavijene ispred TV-a? Kakav to problem imaju ti glupi, ukoeni, inertni Englezi pgu da shvate jedan tako jednostavan princip? Iz nekog neobinog razloga ovo je bila stracija sa kojom ona nikako nije mogla da naui da ivi, i otprilike jednom meseno postajaoma depresivna, nazvala bi neku piceriju, naruila najveu i najbogatiju picu koju je moge picu sa ekstra picom na njoj i, onda bi ih ljubazno zamolila da joj isporue picu na k

resu.Da ta?Da isporuite na kunu adresu. Sad u vam rei ulicu i brojNe razumem. Zar neete doi da je pokupite?Ne. Zar mi je neete doneti?,,A ali mi to ne radimo, gospoice.ta to vi ne radite?Pa, ne raznosimoNe raznosite? Je lja to dobro ujem?Dijalog bi se ubrzo degenerisao u razmenu slenga i psovki koji bi je na kraju os

rpljenom i slabom, ali ve sledeeg jutra bi se oseala mnogo, mnogo bolje. U svakoj duaciji, ona je bila jedno od najprijatnijih stvorenja koje ovek moe da upozna.

Ali, dananji dan je rastezao granice njene tolerancije..Na putu je bila oajna guva i, kada joj je udaljeni bljesak plavog svetla jasno stavio do z

je negde ispred njih dolo do nesree, Kejt je postala jo napetija, okrenula je glavu i zurilaugi prozor kada su konano promileli pored mesta nesree.

Taksista je bio pomalo zlovoljan kad ju je konano dovezao do odredita, jer ona nije ino pa je morao besno da kopa po depovima tesnih pantalona da bi joj vratio kusur. Atmosfe

a teka i razdraljiva, a sada, dok je stajala nasred velikog hola terminala broj dva na Hodromu, nije mogla da nae gde se ekiraju karte za let za Oslo.Na momenat je stajala vrlo mirno, diui duboko i uravnoteeno, pokuavajui da ne mi

n-Filipa.an-Filip je bio, kao to je taksista i pretpostavio, razlog zbog kojeg ona ide u Norveku,

oe bio i razlog zbog kojeg je mislila da Norveka uopte nije mesto za nju. Od razmiljamu zavrtelo joj se u glavi i inilo joj se da je najbolje da ne misli na njega uopte i da jednosu Norveku kao da je to mesto gde bi ionako otila. Tako e se strano iznenaditi kada

etela na njega u tom nekom hotelu, ije ime je zapisao na papiriu gurnutom u unutranji dep

ne.


7/145

U stvari, ona bi se svakako iznenadila kada bi ga zatekla tamo. Mnogo je verovatnije ei poruku u kojoj pie da su ga neto hitno zvali i da je morao da ode u Gvatemalu, Seul nerife i da e joj se javiti odande. an-Filip je bio naj-konstantno-odsutnija osoba ko

oznala. U ovoj disciplini on je bio ampion. Od kada je Luka odneo uti evi1postaobino zavisna od nepostojanih emocija koje su u njoj budili egocentrini mukarci.

Pokuala je da sve ovo izbrie iz glave i zatvorila je oi na momenat. elela je da, kanovo otvori, ispred nje stoji znak Put za Norveku koji bi naprosto pratila, bez potrebe da e razmilja o tome ili o bilo emu drugom. Ovako su, pomislila je, nastavivi raniji tok mrovatno nastajale religije i mora da je to razlog to postoje toliki sektai koji vise po aerodroei rtve koje bi preobratili. Oni znaju da su ljudi tu u svom najranjivijem izdanju i da su sprprihvate vodia u bilo kom obliku.

Kejt je ponovo otvorila oi i, naravno, bila je razoarana. Ali, sekund-dva kasnije u trenutpravio prolaz kroz rulju besnih Nemaca u neobjanjivo utim polo majicama i kroz njega jgla da nazre pult gde se ekiraju karte za Oslo. Nosei svoj prtljag na ramenu probila se kroz

om pravcu.Ispred nje u redu je stajala samo jedna osoba; ispostavilo se da je ta osoba ili u nevol

da pokuava da u nju upadne.To je bio krupan ovek, impresivno velik i dobro graen ak izvajanog tela ali je takledao udno na nain koji Kejt ba nije umela da opie. Nije ak umela ni da opie ta je to

dno u vezi sa njim, samo je odmah shvatila da ne treba da ga stavi na listu stvari za razmiljaom trenutku. Setila se nekog lanka u novinama u kome se govori o tome da centralna jediniradu podataka u ljudskom mozgu ima samo sedam memorijskih registara, to znai da bi, ukovremeno razmiljate o nekih sedam stvari pa onda pomislite na neto osmo, jedna od onih somatski ispala.

Misli su se nizale jedna za drugom i ona je pomislila da li je i koliko verovatno da e st

on, da li je ili nije samo uobrazila da je ovo jedan posebno proklet dan, pomislila odromsko osoblje koje se ljubazno smei i neverovatno je neljubazno, na Duty Free shopovegu da formiraju mnogo nie cene nego obine prodavnice, ali to iz nepoznatih razloga ne radda li je nasela na lanak u asopisu koji govori o aerodromima na kojima e vam pomoanja puta, pomislila je da li bi je manje bolelo ako bi putnu torbu prebacila na drugo rameju, uprkos svim naporima da ne misli na njega, pomislila je na an-Filipa, koji je bio jo jedmanje sedam podtema od kojih je svaka bila iskljuivo o njemu samom.

oveka, koji je stajao ispred nje i raspravljao se, potpuno je smetnula sa uma.Tek joj je poslednji poziv za let za Oslo vratio misli na situaciju ispred nje.Onaj krupni ovek pravio je frku oko toga to nije dobio rezervaciju za prvu klasu. Poelo

nazire da je razlog tome to to on u stvari nije imao ni kartu za prvu klasu.Kejtino raspoloenje potonulo je do samog dna njenog bia gde je poelo da se unja kr

ei.Sada je ve postalo jasno da ovek ispred nje uopte nije imao nikakvu kartu i raspra

ako poela da se slobodno kree preko tema kao to su fiziki izgled devojke koja ekira ni lini kvaliteti, teorije o njenim precima, spekulacije o tome kakvu to budunostokompanija za koju ona radi, da bi se na kraju potkailo i pitanje njegove kreditne kartice.

On nije imao kreditnu karicu.


8/145

Tu je tek nastao problem i dalja diskusija se odnosila na ekove i na pitanje zato ihmpanija ne prima.

Kejt je bacila dug, spor, ubistveni pogled na svoj sat.Izvinite, rekla je, prekidajui raspravu. Hoe li ovo jo dugo? Moram da uhvatim avi

lo.Upravo usluujem ovog gospodina, ree devojka, evo, odmah u, samo sekund.Kejt je klimnula glavom i utivo pustila da proe samo taj jedan jedini sekund.Ali, avion samo to nije krenuo. Imam jednu putnu torbu, imam kartu, imam rezervaciju. T

m samo oko trideset sekundi da mi ekirate kartu. Zaista mi je ao to vas prekidam, ali bi me bilo ao da mi ode avion zbog piljivih trideset sekundi. To je stvarno trideset sekund

deset plus samo jo sekund zbog kojeg bi mogli ovde da ostanemo celu no.Devojka se okrenula ka Kejt, ali pre nego to je uspela da progovori, okrenuo se i onaj k

vek sa plavom kosom.Ja takoe elim da idem za Oslo.Kejt je zurila u njega. Izgledao je kao da mu uopte nije mesto u blizini aerodroma ili, bolje

o da aerodromu uopte nije mesto blizu njega.

,,Pa, rekla je, ,,s obzirom na trenutnu situaciju, izgleda da ni vama ni meni to nee pokom. Moemo li ovo nekako da sredimo? U emu je problem?Slubenica joj se osmehnula onim ljubaznim, mrtvakim osmehom.Ne primamo ekove. To je politika avio kompanije.,,E, pa ja primam, rekla je tresnuvi svoju kreditnu karticu na pult. Naplatite gospodinu

ko moje kreditne kartice, a ja u od njega uzeti ek.Je l u redu? okrenula se ka velikom oveku koji je bio blago iznenaen. Imao je velike pi koje su odavale utisak nekoga ko se svojevremeno nagledao brojnih lednika. Bi

verovatno arogantne i nekako haotine.

Je l u redu? resko je ponovila. Zovem se Kejt ehter. , E, H, T, E, R. Samo neka sva du tu, nije bitno kojim redom, oni u banci ionako ne obraaju panju na redosled.

ovek se blago nagnuo ka njoj dajui do znanja da je razumeo. Zahvalio joj se na nbaznosti, dobroti i jo je izgovorio neto na norvekom to joj je promaklo, a to je znailo o kako odavno nije sreo neto slino i kako je ona ena puna duha i opet neto na norvekopte nije razumela. Takoe je dodao, onako uzgred, da on nema ekovnu knjiicu.

Dobro! ree Kejt, vrsto reena da joj ovo ne poremeti planove. Gurnula je ruku u adila pare papira, uzela olovku sa pulta, navrljala neto i pruila mu.

Ovo je moja adresa. Poaljite mi novac. Zaloite svoju bundu ako treba. Samo mi poaljdu? Verovau vam.Veliki ovek je uzeo papir, izuzetno sporo proitao nekoliko rei, paljivo ga savio, sta

ep svog kaputa i blago joj se naklonio.Kejt je tek tad primetila da je devojka sve vreme u tiini ekala da joj vrati olovku

punila formular za kreditne kartice. Nervozno joj je gurnula olovku i svoju kartu i nabacilaenu smirenost.

Na razglasu je javljeno da njihov avion kree.Va paso, molim, ree devojka bez urbe.

Kejt je pruila svoj, ali veliki ovek nije imao paso.


9/145

Nemate paso?! dreknula je Kejt. Devojka na alteru se nije mrdnula i tupo je zurila uku na pultu ekajui da se neko drugi pomeri. To nije bio njen problem.

ovek je besno ponovio da nema paso. Kada je viknuo i udario pesnicom o pult, ostaviomu blago udubljenje.

Kejt je pokupila svoju kartu, paso i kreditnu karticu i ponovo stavila putnu torbu na rame.,,E, ja ovde silazim, rekla je i jednostavno odetala.Imala je oseaj da je uinila sve to je bilo u njenoj moi da uhvati avion, ali joj to nije

eno. Htela je da poalje an-Filipu poruku da ne moe da doe i ta bi poruka verovatno sta

tincu na recepciji zajedno sa njegovom porukom u kojoj je objanjenje zato on ne moe da prvi put e oboje biti jednako odsutni.

elela je da malo iskulira. Krenula je u potragu prvo za novinama, zatim za kafom, ali svi pori nisu urodili plodom. Uz sve to nije mogla da nae ni telefon sa kog bi poslala poruuila je da potpuno odustane od aerodroma. Samo je elela da to pre izae, nae taksi i ode

Krenula je kroz veliki hol i skoro je stigla do izlaza kad se sluajno okrenula i bacila poglaj alter za ekiranje karata na kojem je upravo doivela poraz. Bilo je to ba u trenutku kada alter odleteo u vazduh zahvaen plamenim oblakom boje narande.

Dok je leala ispod gomile kra, u bolovima, u tami, guei se od praine, pokuavajumeri udove, na neki nain joj je laknulo jer je sada bila sigurna da nije samo umislila da jan zaista lo dan. Razmiljajui o tome, onesvestila se.

evi u Njujork u se k ao taksi vozila k oriste automobili marke evrolet.


10/145

DRUGO POGLA

Deurni su traili nekoga ko bi preuzeo odgovornost.Prvo IRA, zatim PLO i oni iz Gasovoda. ak su i iz Britanskog odbora za nuklearna g

urili da daju izjavu da je situacija u potpunosti pod kontrolom, da su anse bile jedan plion, da nije dolo ni do kakvog isputanja radioaktivnih materija, i da je mesto eksp

vreno sigurno za odlazak na piknik sa decom. Na kraju su morali da priznaju da ovaj doma apsolutno nikakve veze sa njima.Nisu mogli da pronau uzrok eksplozije.Kao da se dogodila sasvim spontano i po svojoj slobodnoj volji. Objanjenja

gomilavala, ali uglavnom je to sve bilo jedno te isto satno reeno na drugi nain, po istom prikome je svet dobio zamor metala. U stvari, vrlo slina fraza je izmiljena da opie iznenbacivanje drveta, metala, plastike i betona u eksplozivno stanje, to je bilo nelinastrofalno strukturalno iscrpljenje, ili, drugim reima kao to je pomonik ministra kab

kao na televiziji sledee veeri (to e mu visiti nad glavom tokom itave karijere), alte

kiranje je jednostavno dojadilo da bude tu gde jeste.Kao to ve biva u takvim sluajevima, procene ljudskih gubitaka su strano varirale. Po

47 mrtvih, 89 tee ranjenih, pa se popelo na 63 mrtva i 130 ranjenih, da bi na kraju doli do117 mrtvih pre nego to su se upustili u ponovnu reviziju sluaja. Konani rezultati su b

pte nema mrtvih. U bolnici se nalazio manji broj ljudi sa ogrebotinama i modricama i u ska i, osim ako neko nije imao informaciju da je neko zaista nestao, to je bilo to.

Ovo je bio jo jedan neobjanjiv aspekt itavog sluaja. Eksplozija je bila dovoljno jak

nese prednji deo terminalabroj dva u paramparad, pa ipak su svi u zgradi ili imali sre

du, ili ih je jedan odvaljeni komad zatitio od drugih krhotina, ili im je prtljag ublaiosplozije. U Parlamentu su postavljena pitanja u vezi sa ovim, ali nisu bila naroito interesantnaProlo je nekoliko dana dok Kejt ehter nije postala svesna svega ovoga, ili bilo e

oljnjeg sveta.Provela je vreme u tiini, u svom svetu u kome je, dokle god dopire pogled, bila okru

vezima seanja po kojima je ona vrljala sa nevienom radoznalou, ponekad i zbunjenomanju ruku, desetina tih sanduka je bila ispunjena ivim i uglavnom bolnim i neprij

pomenama iz njenog ivota. Ostalih devet desetina je bilo puno pingvina, to ju je iznenadilo. d bi uopte bila svesna da sanja, bilo bi joj jasno da tako istrauje svoju podsvest. ula je n

ljudi koriste samo desetinu svog mozga i da niko nije ba siguran emu slui ostalih setina, ali bila je sigurna da niko nikad nije spomenuo da se u njima uvaju pingvini.

Postepeno su se kovezi, seanja i pingvini pretvarali u neto neodreeno, postajali su zoblini, a zatim su postali kao zidovi koji su beli i bezoblini, da bi se na kraju pretvorili u zi jedva da su bili beli, vie nekako ukasti, zelenkasti i koji su je zatvarali u malu sobu.

Soba je bila u polutami. Lampa pored kreveta bila je upaljena ali je svetio bilo prigueetlost uline svetiljke je pronala svoj put izmeu sivih zavesa i bacala je slatke oblike senprotan zid. Kao kroz maglu, postala je svesna obrisa svog tela koje lei ispod belog arranog, urednog ebeta. Na trenutak je nervozno zurila proveravajui da li sve na njenomleda u redu pre nego to je pokuala da pomeri ijedan njegov deo. Pokuala je da pomeri


11/145

ku i inilo se da je sve na mestu. Prsti su bili malo kruti i bolni, ali je oseala svaki, bili su duebeli taman koliko treba i savijali su se na mestima na kojima treba i u smeru u kom treba.

Uspaniila se na trenutak kad nije mogla momentalno da locira svoju levu ruku ali pronalako lei preko stomaka i da joj na neki udan nain smeta. Trebalo joj je dve-tri sekunde ncentrie i sastavi u glavi poprilian broj uznemirujuih oseanja i da shvati da ima zabodenuci. Ovo ju je prilino potreslo. Iz igle se nastavljala dugaka providna cev koja je na svetlu uetiljke imala ukast odsjaj i neno je visila iz debele plastine kese privrene za metalni sav niz strahota ju je spopao pri pogledu na ovu aparaturu, ali je spazila da na kesi pie Rin

tvor1, pa se malo opustila pre nego to je nastavila istraivanje.Njen grudni ko izgleda da nije bio povreen. U modricama i osetljiv na dodir, ali bez

ova koji bi upuivali na to da je neto slomljeno. Kukovi i butine su je boleli i bili su ukoeoe bez ozbiljnijih povreda. Stegnula je miie desne noge, zatim leve. Uinilo joj se da je e noge iaen.

Drugim reima, rekla je sebi, sve je u savrenom redu. Pa, ta onda radi u bolnici (to se mkljuiti po bojama enterijera)?

Nestrpljivo se uspravila u sedei poloaj, i odmah se pridruila pingvinima na momenat, odi zabave.

Kada se vratila iz tog sveta, malo se paljivije odnosila prema svom zdravstvenom stanovo je prilegla oseajui blagu vrtoglavicu.

Oprezno je zavirila u svoje seanje na ono to se dogodilo. Seanje je bilo mrano i vraau tekim, masnim talasima, kao Severno more. Neke gromuljiave stvari su se tu muvale dakraju uobliile u uzburkani aerodrom. Seanje na aerodrom je zabolelo, a usred njega, pulsir

o migrena, bilo je seanje na svetlosni kovitlac.Odjednom joj je postalo sasvim jasno da je u pult za ekiranje karata, na terminalu bro

trou aerodroma, udario meteorit. U bljesku se ocrtala silueta velikog oveka u bundi koji mo

osetio punu silinu ekplozije koja ga je u trenutku pretvorila u oblak atoma koji su poleteli svaoju stranu. Od ove pomisli obuzela ju je jeza. Bio je nesnosan i arogantan, ali njoj se, na neki in, svideo. Bilo je neeg neobino plemenitog u toj njegovoj izopaenoj tvrdoglavosti. Ili da dopala pomisao da je takva izopaena tvrdoglavost podsea na samu sebe, dok pokua

rui picu na kunu adresu u tuem, neprijateljskom, pica-ne-dostavljakom svetu. Plemenita jedna od rei kojom se stvarala frka oko svakodnevnih, neizbenih stvari u ivotu, ali bil

ugih.Osetila je iznenadan talas straha i samoe, ali je on brzo proao i ona se ponovo os

ireno. elela je da ode do kupatila.

Sudei po njenom satu bilo je neto posle tri, a sudei po svemu ostalom bila je no. Verotrebalo da pozove medicinsku sestru i da joj stavi do znanja da se probudila. Na unutranjembe bio je prozor kroz koji je mogla da vidi hodnik u kome su stajala kolica i visoka crna boeonikom. Osim toga, hodnik je bio prazan. Bilo je veoma tiho.

Razgledajui okolo po malenoj sobi spazila je ormari od iverice ofarban u belo, nektalnih i plastinih stolica koje se skrivaju tiho u senci, belu natkasnu od iverice na kojoj je sija sa jednom bananom. Sa druge strane kreveta bio je onaj stalak sa infuzijom. Tu na zidu b

koliko crnih dugmia i par slualica, a blizu njene glave bio je gajtan sa dugmetom za pozidicinskog osoblja, koji je dodirnula, ali je odluila da ga ne pritisne.

Bilo joj je dobro. Mogla je sama da se snae.


12/145

Polako, pomalo oamueno, pridigla se na laktove i ispruila noge van prekrivaa i spusthladan pod. Odmah joj je bilo jasno da ne bi trebalo ovo da radi jer je svaki pedalj njenih o signale obavetavajui je kakav je i najmanji deli poda koji je dodirnula. Kao da je toto nepoznato i zabrinjavajue, neto sa ime se njene noge nikada ranije nisu srele. Bilo kakoa je sela na ivicu kreveta i potrudila se da njene noge prihvate taj pod kao neto na ta e mornaviknu.

U bolnici su joj obukli neto veliko, vreasto i prugasto. Nije to bilo ba vreasto. Odlumalo bolje ispita tu stvar. To je stvarno bila vrea. Vrea od labavog pamuka sa plavim i b

ugama. Otkopala je vreu na leima i osetila malo sveeg nonog strujanja vazduha. Rukavi iznuli niz ruke. Pomerila je ruke ka svetlu kako bi bolje videla kou. Trljala ju je i tipala, naro zavoja koji je privrivao iglu. Njene ruke su inae bile vitke, a koa zategnuta i gipka. Vek, izgledale su kao pilei bubci. Gladila je jednom rukom drugu, a onda je ponovo pogledala nekom namerom.

Pruila je ruku i zgrabila stalak za infuziju, jer je, poto se malo manje klatio nego ona, mjoj poslui kao oslonac pri ustajanju. Stajala je tako dok se njena visoka, vitka figura kla

sle nekoliko sekundi drala je stalak savijenom rukom, kao to pastir dri svoj tap.Nije uspela da ode u Norveku, ali je bar stajala uspravno.

Stalak sa infuzijom kotrljao se na etiri mala toka iskrivljena svaki na svoju stranu koji naali kao etiri razularena deteta u samoposluzi. Pa ipak, Kejt je uspela da ga dogura do danje je umanjilo oseaj vrtoglavice, ali je takoe umanjilo i njenu odlunost da se ne pred

eanju. Dola je do vrata, otvorila ih i, gurajui stalak ispred sebe, provirila u hodnik.Sa njene leve strane hodnik se zavravao onim bolnikim vratima sa okruglim prozorima, k

odu, koja su izgledala kao da vode u neku veu prostoriju. Sa desne strane bilo je nekoliko mata du hodnika, pre skretanja za ugao. Jedna od tih vrata verovatno vode u WC. A ostala? Pa, otkriti dok bude traila ona od WC-a.

Prvih dvoje vrata bila su vrata od plakara. Trea vrata otkrivala su prostor u kome se nana stolica, pa je to verovatno bila neka soba, s obzirom da veina ljudi ne voli da sedi u plak ni medicinske sestre koje moraju da rade mnoge stvari koje drugi ljudi ba i ne bi voleli daje jo bila i gomila plastinih aa, dosta poluukiseljene pavlake za kafu i neki postariji apar

fu sve to tako zajedno stajalo je na nekom stoiu, i grozno je kapljalo po jednom primvening Standarda.

Kejt je uzela te tamne, vlane novine da ne bi pokuala da rekonstruie neke od dana kdostajali u njenom seanju. Ali, zbog klimavog stanja u kom se nalazila bilo joj je teko da itog mizernog stanja u kome su se nalazile novine, uspela je da napabiri jedva neto vi

jenice da niko u stvari nije ba sa sigurnou mogao da kae ta se zaista dogodilo. Izgleda dae bio ozbiljnije povreen ali da jedan slubenik neke aviokompanije jo uvek nije pronident se sada zvanino vodi kao Boijih ruku delo.

Ba lepo, Boe, pomislila je Kejt. Spustila je ostatke novina i zatvorila vrata iza sebe.Sledea vrata koja je otvorila vodila su u malu bolniku prostoriju slinu onoj u kojoj je

etena. Tu je bio i stoi pored kreveta sa jednom jedinom bananom u iniji za voe.Krevet je oigledno bio zauzet. Brzo je povukla vrata, ali ne dovoljno brzo. Neto udn

alost, privuklo njenu panju. Ali, i pored toga to ga je primetila, nije joj odmah ba bilo jasnto. Stajala je tako kod poluotvorenih vrata, zurei u pod, znajui da ne bi trebalo ponovgleda, ali, isto tako znajui i da e pogledati.


13/145

Paljivo je opet otvorila vrata.Soba je bila sva proarana tamnim senkama i hladnim vazduhom. Ta hladnoa joj je ulivala

oseaj u vezi sa osobom koja lei u krevetu. Oslukivala je. Ni ova tiina nije ba uala.To nije bila tiina zdravog dubokog sna. To je bila tiina nieg drugog do slabe, udaobraajne buke.

Dugo je oklevala, stojei na dovratku, posmatrajui i oslukujui. Razmiljala je o gaobe u krevetu, o tome kako mu je sigurno hladno pod jednim tankim ebetom. Pored kreveazila mala plastina stolica (bez naslona), prilino skrhana teinom ogromne bunde preb

ko nje. Kejt je pomislila kako bi bilo mnogo bolje da je bunda prebaena preko osobe u krevHodajui tiho i oprezno koliko god je mogla, konano je ula u sobu i prila krevetu. Staja

smatrala lice krupnog nordijskog oveka. lako hladno i zatvorenih oiju, njegovo lice je bilo mrteno kao da je zbog neega jo uvek zabrinut. Ovo je Kejt zadalo udarac, kao neki oseaj skrajne tuge. Uivo, ovaj ovek je odavao utisak osobe koja je ophrvana tekim, pogonetnim, tekoama, a ideja da je i izvan ovog ivota istog asa pronaao stvali koje e ga tauiti bila je muna do nezamislivosti.

Bila je zapanjena koliko je on delovao ouvano. Njegova koa bila je potpuno ista. Hraprava ili je bar do skora bila zdrava. Pomnijim posmatranjem otkrila je mreu finih bora kouivale na njegove godine na to da je ve preao tridesetpetu, koliko je ona prvobitno misla. Mogao je ak biti jedan zdrav, dobrodrei ovek u kasnim etrdesetim.

Uza zid, pored vrata nalazilo se neto potpuno neoekivano. Veliki automat za koka-kolu.ledalo kao da je tu instaliran: gajtan nije bio utaknut u zid i na automatu je bila nalepniavetenjem da je trenutno u kvaru. Vie je izgledalo kao da ga je neko ostavio tu sasvim sluko ko je sada verovatno tumarao okolo, pokuavajui da se seti gde ga je ostavio. Veliki crvi natpis sa automata beivotno je zurio u sobu, bez ikakvog objanjenja. Jedina sremunikacije sa spoljnim svetom koja je ova maina imala bili su prorez za ubacivanje no

okog spektra apoena i otvor kroz koji bi izlazile razne limenke, kad bi maina radila, to nijaj. Tu je bio i neki veliki eki naslonjen na automat to je, na neki nain, bilo malo udno.Nesvestica je poela da obuzima Kejt, soba je poela blago da se vrti i bilo je nekog nem

kanja u kovezima njenih misli.Onda je shvatila da ukanje nije bilo samo plod njene mate. U sobi se ula neka neodre

ka neko teko udaranje, zvuci grebanja, prigueno mahanje krilima. Buka se uskovitlala kao onako oamuena, Kejt nije mogla odmah da odredi odakle dopire. Na kraju, njen pogl

ustavio na zavesama. Piljila je u njih sa zabrinutim izrazom lica, kao kad pijanac pokuavvati zato mu vrata igraju. Zvuk je dolazio iz pravca zavesa. Nesigurno se uputila ka njima i ra

Ogroman orao sa istetoviranim krugovima na krilima lupao je krilima o prozor, predivnim ma zurei u njega i divlje udarajui kljunom u staklo.Kejt je ustuknula. Okrenula se i pokuala da se izvue iz ove sobe. Na kraju hodnika otvor

vrata i pojavile su se dve figure. Ispruenih ruku potrale su ka njoj, dok je ona, sva zapetljanlka sa infuzijom, poela polako da klizi ka podu.

Bila je u nesvesti dok su je paljivo vraali u krevet. Bila je u nesvesti i kada je, polasnije, uznemirujue niska figura u zabrinjavajue dugakom belom doktorskom mantilu gurala krevet na kome je leao onaj veliki ovek i vratila se po automat za koka-kolu.

Probudila se nekoliko sati kasnije uz zubato sunce koje je kapljalo kroz prozor. Danje bioi obian, ali Kejt se jo uvek tresla.


14/145

ingerov rastvor=rastvor za infuziju (prim. prev.)


15/145

TREE POGLA

To isto sunce se kasnije probilo kroz prozore na spratu jedne kue u Sevemom Londonulo priliku koja je spokojno spavala.

Soba je bila velika i sva nekako izguvana i inilo se da nema ba mnogo koristi od iznenaada suneve svetlosti. Zraci su polako puzali preko arava, kao da ih ini nervoznim ono na

gli tu da nabasaju. Kliznuli su niz stranu kreveta, trgnuli se kada su naili na neke predmedu, malo se nervozno poigrali sa lopticama uebane praine, na kratko obasjali punu korpu zaa je visila u oku i pobegli.

Ovo je otprilike bila najdua poseta sunca ovoj prostoriji. Trajala je oko sat vremena. To, uspavana figura jedva da se promekoljila u krevetu.

U jedanaest je zazvonio telefon. Usnula prilika nije odgovorila, kao to nije odgovorila nitelefon zvonio ujutro u dvadesetpet do sedam, pa opet u dvadeset do sedam, pa u deset do sednovo u pet do sedam. Posle toga, telefon je utonuo u dugu, znaajnu tiinu, prekinutu samo zvicijskih sirena u susednoj ulici oko devet sati, zatim bukom koju je stvarala isporuka ogro

vsena iz XVIII veka oko devet i petnaest i onda plenidbom istog od strane sudskih izvritelja sle deset. Ovo nije bilo nita neuobiajeno izvritelji su navikli da im klju bude ostavljen raa, a ovek u krevetu navikao je da sve to prespava. Vi verovatno ne biste rekli da je on spom pravednika, osim ako ne mislite na pravedni san, ali bilo je evidentno da se radi o ovekulee uvee u krevet i gasi svetlo tek tako.

Ova soba nije bila jedna od onih naroito prijatnih za oko i duu. Luju XIV, na primer, opte ne bi svidela, ne bi mu bila dovoljno svetla i, naravno, imala je premalo ogledala za njus. On bi pozvao nekog da pokupi arape sa poda, da skloni ploe i, moda, da je spali do temkelanelo bi bio zgranut njenim proporcijama koje, niti su bile uzviene, niti podreene

kvoj unutranjoj harmoniji ili simetriji, osim to su svi delovi sobe bili skoro jednako kjama za kafu, cipelama i pretrpanim pepeljarama, pri emu se sada vie nije znalo ta je

nkcija. Zidovi su bili obojeni tano onom nijansom zelene zbog koje bi Rafaelo Santi radijegrizao desnu ruku do lakta pre nego to bi je upotrebio. A kada bi Herkul video ovu rovatno bi se pola sata kasnije vratio sa tekim naoruanjem. Jednom reju, to je bila rupa, i bo oigledno da e to i ostati dokle god bude u vlasnitvu gospodina Svlada, ili Dirka, DentlSjelija.

Konano, Dentli se mrdnuo.

aravi su mu bili navueni i zategnuti oko glave, ali negde na polovini kreveta, polaovirila ruka ispod pokrivaa, migoljei prstima po podu. Iz iskustva, ti prsti su ve znali kagantno zaobiu iniju neeg gadnog to stoji tu ko zna koliko dugo, i odjednom su se naluprazne pakle Gauloisesa bez filtera i kutije ibica. Prsti su istresli iz kutije zguvanuaretu, dohvatili kutiju ibica i zajedno sa svim tim poeli da trae put kroz arave zape

gde na vrhu kreveta, kao kada maioniar gurka maramicu iz koje namerava da pusti jato ubica svojim arobnim tapiem.

Cigareta je konano pronala rupu. Cigareta je konano pronala plamen. Na trenutledalo kao da sam krevet pui tu cigaretu, duboko uvlaei dim. Kaljao je dugo i glasno uz

trese i onda je konano poeo da die u malo skladnijem ritmu. Ovako se Dirk Dentli dovoesno stanje.


16/145

Leao je tako, sa groznim oseanjem zabrinutosti i krivice u vezi sa neim to ga je titilo. da moe to da zaboravi, i ubrzo i jeste. Pridigao se iz kreveta i nekoliko minuta kasnije siapenice.

Pota na otirau sastojala se od uobiajenih stvari nepristojno pismo u kome mu prete u oduzeti American Express karticu, poziv da konkurie za American Express karticu,koliko rauna histerinog i jo nerealnijeg karaktera. Nikako mu nije bilo jasno zato ih stalnoako im se uopte isplati da stalno plaaju potarinu. Zatresao je glavom negodujui zbog zdobudnosti ovoga sveta, bacio svu tu potu, uao u kuhinju i oprezno priao friideru.

Friider je bio srneten u oku.Kuhinja je bila velika i pokrivena nekim tekim sumornim velom, koji nije bio skinut ka

alilo svetio, nego je samo dobio ut odsjaj. Dirk je unuo pored friidera i paljivo ispicu vrata. Pronaao je ono to je i traio. U stvari, pronaao je i vie od onoga to je traio.

U dnu vrata, preko onog uskog prostora koji deli vrata friidera od njegovog glavnog dei je zalepljena siva izolaciona gumena traka, leala je jedna ljudska dlaka. Bila je tu privr

uenom pljuvakom. To je on i oekivao. On ju je tu stavio jo pre tri dana i od tada je nekta proveravao. Ono to nije oekivao da e pronai bila je jo jedna dlaka.

Namrtio se od zbunjenosti.Jo jednadlaka?Stajala je u istom poloaju kao i ona prva, samo to je ova bila pri vrhu vrata od friidera ie tu stavio. Posmatrao ju je izbliza i ak je otiao toliko daleko u ispitivanju te dlake da je poare kuhinjske roletne ne bi li bacio malo vie dnevne svetlosti na ovaj prizor.

Svetlost je banula unutra kao policijski odred, sa sve gomilom onogta-se-bre-ovde-devljaki razgledajui prostoriju koja je, kao i spavaa soba, predstavljala svog vlasnika kao ooj re estetika ama ba nita nije znaila. Kao i veina prostorija u Dirkovoj kui, i ova jika, pretea i potpuno razbacana. Kao da se rugala svakom pokuaju da bude oiena i sre

gala se svima koji su pokuavali i bacala ih na gomilu, kao to je to inila i sa mrtvim mue su leale u dnu prozora, na vrhu hrpe starih kutija od pica.Snop svetlosti potpuno je ogolio tu drugu dlaku sada se videlo da je pri korenu seda,

arbana u vatreno crvenu. Dirk je napuio usne i duboko se zamislio. Nije morao mnogo davu oko vlasnika dlake u kuhinju je redovno ulazila samo jedna osoba koja izgleda kao dvu koriste za ekstrakciju metalnih oksida, ali se ipak treba ozbiljno pozabaviti mog

maenjima injenice da ona lepi svoje dlake preko vrata njegovog friidera.To je znailo da je hladni rat izmeu njega i ene koja je dolazila da mu sprema kuu eska

novi, zastraujui nivo. Danas je bilo puna tri meseca otkada su vrata friidera poslednj

vorena, a oboje su bili vrsto reeni da ga nee prvi otvoriti. Friider vie nije samo stajao uhinje, sada je ve odande vrebao. Dirk je tano mogao da se seti dana kada je poeo da vrekrajka. To je bilo pre oko nedelju dana, kada je Dirk pokuao jednostavnim izvrdavanjevari Elenu (da, to je bilo ime matorog imia i izgovaralo se tako da se rimuje sa istaicabio fazon koji se Dirku vie nije dopadao) da otvori friider. To izvrdavanje je bilo v

vraeno i umalo nije ostavilo strane posledice po Dirka.Pribegao je drugoj strategiji otiao je u lokalni mini-market da kupi nekoliko namirnica.

roito malo mleka, jaja, neto slanine, kutiju-dve okoladnog krema i pola kile putera. Nevispustio na friider kao da hoe da kae Ako bude sluajno imala vremena, moda bi mogaci ovo unutra


17/145

Kada se uvee vraao kui srce mu je pucalo prepuno nade da ih nee pronai na friideru,e ih je i ostavio. I nisu ni bile! Nisu ak bile ni samo negde pomerene ili sputene sa strane.pte bile izloene pogledu. Mora da je matori imi konano kapitulirao i sklonio ih. U friiurno ga je i oistila, kad je ve bio otvoren. Po prvi i jedini put, njegovo srce je bilo punoline i zahvalnosti prema njoj, i skoro se prepustio uitku otvaranja friidera sa oseajem olakijumfa, kada ga je osmo ulo (poslednji put kada je brojao, Dirk je izraunao da ih ima jedanozorilo da bude vrlo, vrlo paljiv i da prvo razmisli gde je Elena mogla da ostavi oien saidera.

Neka neartikulisana sumnja napala mu je misli dok se beumno kretao ka kanti za ubre kjala ispod sudopere. Zadravajui dah, podigao je poklopac i pogledao.Tamo su, udobno uukani u istu crnu kesu za ubre, leali jaja, slanina, okoladni krem i

a kile putera. Dve flae od mleka bile su isprane i uredno postavljene pored slivnika, u koji jmnje prosut njihov sadraj.

Ona je sve to bacila.Bilo joj je lake da sve to baci nego da otvori friider. Polako se okrenuo ka groznom, ljut

om monolitu. To je bio momenat kada mu je postalo kristalno jasno da je njegov friider pbiljno da vreba.

Napravio je sebi jaku crnu kafu i seo, blago se tresui. Nije ak ni pogledao direktno u slje bio skoro siguran da je video dve prazne, iste boce od mleka kako stoje tamo i tada je u zauzetom delu njegovog mozga objavljena uzbuna.

Sledeeg dana sve je on ovo sebi lepo objasnio, na nain kojim skida svaku krivicu sa stao je nepotrebno paranoian. To je sigurno bila potpuno bezopasna posledica Elenine nepaina greka. Verovatno je rasejano razmiljala o sinovljevom napadu bronhitisa, o mrzovomoseksualnosti, ili ve o neemu to je redovno spreavalo da se uopte pojavi, i da, kaavi, njen dolazak ostavi primetnog efekta. Ona je Italijanka i verovatno je onako rasejana slu

pala tu hranu u smee.Ali, onaj detalj sa dlakom je itavu tu teoriju sruio u vodu. Taj detalj je stavio van smnje injenicu da je ona jako dobro znala ta radi. Ona ni pod razno nije imala nameru daori taj friider. A on on takoe nije imao nameru da ga otvori pre nje.

Oigledno uopte nije primetila dlaku koju je on zalepio, inae bi bilo potpuno u njenom stiskine, kako bi ga naterala da pomisli da je otvarala vrata. Sad bi verovatno trebalo da skloni u je ona stavila, ne bi li nasela na isti trik, ali je nekako znao, jo dok je tu sedeo i razmilja

nee upaliti i da su njih dvoje zarobljeni u zaaranom, sve tenjem kruguneotvaranja-fiiii e ih, pre ili kasnije, oboje dovesti do ludila ili potpunog unitenja.

Pitao se da li bi moda mogao da zaposli nekoga da otvori taj friider.Ne. Nije bio u situaciji da ikoga zapoljava. Nije ak bio ni u stanju da plati Eleni za preth

nedelje. Jedini razlog to je nije otpustio je to to otputanje nekoga nezaobilazno povlabom i isplaivanje istog, a on to nije mogao. Sekretarica je na kraju sama dala otkaz i zaposlturizmu. Dirk je pokuao prezrivo da omalovai njeno stavljanje monotonog isplaivaedovnog isplaivanja, mirno ga je ispravila. daleko iznad zadovoljstva koje prua posaoga.

Zamalo da kae Iznad ega?, ali je u tom trenutku shvatila da e, ako to izgovorinuena da slua njegov odgovor, to e je neizostavno razbesneti pa e morati da mu uzvrati.


18/145

je po prvi put palo na pamet da je jedini nain da to izbegne da ne dozvoli da bude uvusmislenu raspravu. Ako ovoga puta jednostavno nita ne odgovori, znai da moe slobodno dkuala je. Iznenada ju je preplavio neverovatan oseaj slobode. Otila je. Nedelju dana kasnoma slinom raspoloenju, udala se za g. Smita, koji je radio za jednu aviokompaniju kao stjua

Dirk je iz besa prevrnuo njen sto i, kako se ona vie nije vratila, morao je sam da ga podignDetektivska kancelarija Dirka Dentlija je u poslednje vreme bila prometna ko groblje u p

kome ni za ta nije trebao detektiv. Da bi sastavio kraj s krajem, poeo je da se bavi gledanjn, etvrtkom uvee, ali mu ba nije naroito prijalo da to radi. Mogao je, moda, sve to i da i

odvratno, teko poniavanje je neto na ta se, na razne naine, ve navikao, i bio je poonimus u svom malom satom postavljenom u zadnjem delu bate jednog kafia samo da nijo stravino, nepodnoljivo dobar u tome. Sav bi se preznojio od gaenja prema samom seb

e mogue naine se trudio da vara i lae, da bude maksimalno cinian i beskrupulozan, ali tje radio, uvek se na kraju ispostavljalo da je, itajui nekome sudbinu sa dlana, sve pogodio

e.Najgore trenutke je preivljavao kada mu je jednom prilikom dola neka ena iz Oksfordi

gleda u dlan. Kako je bio u dosta aljivom raspoloenju, poeo je da joj pria kako bi trebai mua na oku, koji, sudei po njenoj liniji braka, voli malo da vrda. Ispostavilo se da je

u vojni pilot i da se njegov avion izgubio za vreme vebi iznad Severnog mora, pre samodelje.

Dirk se sav usplahirio zbog ovoga, pokuavajui da je nekako utei. Rekao joj je kako jsto siguran da e joj se mu vratiti iv i zdrav i da e sve biti u redu i sl. ena ga podseti etski rekord u preivljavanju u Severnom mom neto manje od ezdeset minuta, i kako vedelje nije bilo ni traga od njenog mua, inilo joj se potpuno neozbiljnim da se nada bilo ugom osim saznanju da je on mrtav, i pokuavala je da se nekako navikne na to. Hvala lepo, nekako zajedljivo.

Dirk je u jednom trenutku potpuno izgubio kontrolu i poeo da brblja.Rekao je kako se sasvim jasno moe proitati sa njenog dlana da je eka velika suma novce to biti slaba nadoknada za gubitak voljenog mua, i da bi moda moglo da je utei to to urno otiao u raj, na nebo, da sada plovi leei na paperjastim oblaiima, a njegov novi par

u savreno stoji Dirk je dodao da mu je strano ao to je ba on taj koji mora da joj govostvari i da ga je iznenadila svojim dolaskom. Da li bi elela malo aja, ili vodke ili modapu?

ena se nekala. Ree kako je, u stvari, sasvim sluajno ula u ator traei WC. Nego, tm novcem?

Ma, pustite to, obino lupetanje, objasnio je Dirk. Dvoumio se da li da nastavi sa pruane nade. Sve sam izmislio. Molim vas, dozvolite mi da uputim svoje najdublje izvinjenje to sebi za pravo da se tako bezobzirno poigram sa vaim bolom, i da vas ispratim do, hmm,vas uputim u toalet izaete iz atora, pa levo.

Ovaj susret je prilino pogodio Dirka, ali to nije bilo nita u poreenju sa zastraujkriem koje je usledilo posle par dana ona nesrena ena je odmah sledeeg jutra saznala bila 250 000 funti od osiguranja. Proveo je nekoliko sati stojei na krovu svoje kue, msnicom i vikao Prestani!!!, dok komija nije pozvao policiju jer nije mogao da spava. Policla kolima uz zavijanje sirene, pa je tako probudila i ostatak komiluka.

Ovog jutra Dirk je sedeo u svojoj kuhinji i potiteno posmatrao friider. Onaj oseaj tvrdo


19/145

otne radosti kome se obino preputao i kome je dozvoljavao da ga vodi kroz novi dan, bivnut negde u stranu u trenucima Dirkove zamiljenosti nad aferom friider. Njegova volja bobljena u njemu, zamandaljena jednom jedinom dlakom.

Ono to mu je bilo potrebno u ovom trenutku bio je klijent. Molim te boe, pomislio jestoji bog, bilo kakav bog, neka mi dovede klijenta. Samo jednog obinog klijenta. to obinji. Da je lakoveran i bogat. Neko poput onog tipa od jue. Lupkao je prstima po stolu.

Problem je bio u tome da to je klijent lakoverniji to je vie do izraaja dolazila ona bolja srkovog karaktera, koja se stalno neto propinjala i blamirala ga u najneadekvatnijim momen

rk se esto grozio da e tresnuti tu svoju bolju stranu na zemlju i kleknuti joj pod groce, mea se uvek perfidno maskirala u onaj oseaj krivice ili samoprezira i tako je uvek bila u pozicizbaci iz ringa.

Lakoveran i bogat. Tek toliko da bi mogao da plati bar neki od onih krupnijih senzacionuna. Zapalio je cigaretu. Dim se zakovrdao u vis, obasjan jutarnjim suncem i priljubio fon.

Kao onaj tip od jueNapravio je pauzu.Tip od jueSvet je stao.Tiho i neno doprlo mu je do svesti oseanje da neto, negde nije ba kako treba. Neto n

e bilo kako treba.Neka katastrofa je visila u vazduhu, ekajui da je on primeti. Kolena su mu klecnula.Bio mu je potreban klijent, pomislio je. Ve je po navici razmiljao o tome. To je bilo ne

mu je uvek razmiljao u ovo doba dana. Ono to je zaboravio bilo je da ve ima jednog klijentBacio je unezveren pogled na sat. Skoro je 11:30. Stresao je glavom ne bi li moda uspeo

obodi zujanja meu uima, a onda je histerino zgrabio eir i svoj koni mantil koji je vis

ata.Petnaest sekundi kasnije izaao je iz kue, sa pet sati zakanjenja dodue, ali je pruio korak

leaner, eng. istaica, igra rei


20/145

ETVRTO POGLA

Minut-dva kasnije, Dirk je zastao da razmotri najbolju strategiju. Mnogo je bolje doi sa peekoliko minuta zakanjenja sa izrazom lica osobe koja sve konce dri u rukama, nego doi si zakanjenja sav usplahiren i izgubljen.

Hvala bogu to nisam poranio! bio bi dobar uvod, ali to je zahtevalo i neku dobru razra

ba nije bio siguran kako bi ta razrada trebalo da izgleda.Moda bi utedeo vreme ako bi otiao po kola, ali to i nije bilo tako daleko, a sa druge stje imao neverovatan talenat da se izgubi dok vozi. Ovo je bilo preteno zbog korienja toda navigacije, to znai da je, kad sedne u kola, jednostavno nasumice izabrao neki auto za

u se inilo da ide u istom smeru kao i on i onda bi ga samo slepo pratio. Rezultati su mnogo i iznenaujui nego uspeni, ali on je imao oseaj da se ovaj metod isplati, ako ni zbogugog, onda zbog svega nekoliko situacija u kojima su rezultati bili jednako iznenaujui i uspe

Izmeu ostalog, nije ni bio siguran da mu auto uopte radi.To je bio matori Jaguar, sastavljen u ono vreme kada su pravili automobile kojima ste

rali da menjate delove nego da sipate benzin i koji su neretko morali da se odmaraju pseci pre polaska na put. Sad, kada je razmiljao o tome, bio je skoro siguran da u rezervoaru kapi benzina, a povrh svega, on nema kea, a ni neku validnu karticu koja bi mu omoguila puni.

Odbacio je ideju o kolima kao potpuno besmislenu.Zastao je da kupi novine, dok jo malo razmisli o svemu. Sat na ruci prodavca novina poka

11:35. Do avola Poigrao se idejom da jednostavno odustane od itave akcije. Da jednose zaboravi. Da ode negde na ruak. U svakom sluaju, cela ta stvar bila je zapetljana u potepravo, jednom potekoom posebno suzdravanjem od smeha. itava stvar je bila jedna potvrena besmislica. Klijent je oigledno bio ludak i Dirk ne bi ni pomislio da prihvati sluaj do jednog vrlo bitnog detalja.

Tri stotine funti na dan, plus trokovi.Klijent je prihvatio cenu bez pogovora. A kada je Dirk poeo da hvali efikasnost svojih m

da, objanjavajui time visinu svog honorara, koji bi nekome sa strane mogao da se razumnim, klijent je samo odmahnuo glavom, stavljajui do znanja da ga se to ne tie. Dirku so svidelo.

Jedino na emu je taj tip insistirao, u sred ovog skoro nadljudskog napada razumnosti, bilo

Dirk jednostavno mora,morabiti tamo, spreman, maksimalno koncentrisan i oran za rad, utro. Tano u minut.E, upravo je nameravao da sazna razlog za to. Pola sedam ujutro je bilo potpuno apsu

me, tako da on, klijent oigledno nije ozbiljno mislio. Ono to je imao na umu sigurno jeilizovanih dvanaest sati, umesto pola sedam, ali ako on pone da se raspravlja oko toga Dao spremljene neke statistike podatke. Naime, niko nikad nije ubijen pre ruka. Ama ba udi nisu bili u stanju za tako neto. oveku treba jedan dobar ruak da podigne nivo eera ui nivo gladi za krvlju, Dirk je imao i dokaze za to.

Da li je on, Ensti (ime klijenta je bilo Ensti, jedan udak buljavih oiju, od svojih trideset godina, koji je imao usku utu kravatu i jednu od onih velikih kua u ulici Lupton Roud; Dir


21/145

ba nije naroito dopadao i izgledao mu je kao da pokuava da proguta ribu), da li je on znao% svih poznatih ubica jelo digericu i slaninu za ruak? I da je 22% bilo u dilemi da li da ampe na aru ili omlet? To je ukupno 89% onih koji su imali dobre izglede da dobiju infarkt, zrauna koliko je onih to jedu salatice ili sendvie sa uretinom i unkom ili koliko je onihse upustili u takvu akciju i bez ruka, dotle e ve duboko zagaziti u carstvo nebitnosti i ljuna ivici mate.

Vreme posle pola tri, ali blie trojci, je vreme kad treba da budete na oprezu, kada trebuzmete gard. Bez ale. ak i onim danima koji su okej. ak i ako vam ne preti smru neki rmp

zelenim oima, ak i tada morate dobro da posmatrate ljude oko sebe. Zaista opasno doba dasle etiri. Tada niz ulice poinju da se slivaju reke raznoraznih pljakaa, izdavaa i ageudelih za fetuinima i sirom, koji urlaju pokuavajui da uhvate taksi. To su trenuci kojvljaju na probu. Pola sedam ujutro? Ma, zaboravi. Dirk jeste.

Sa uvrenom odlunou, Dirk je zakoraio napolje iz novinarnice u prohladan ulini vazao.

Hm, ovaj, mislim da ipak elite da platite te novine, zar ne, gospodine Dirk? ree prodo trkarajui ka njemu.

O, Bejts, uzvrati Dirk uzvienim tonom, ti i tvoja oekivanja. Stalno neto oekuje. Moti dam jedan savet? ivot optereen oekivanjima je teak. Njegovi plodovi su tuga i razoaui da ivi i uiva u trenutku.

Mislim da su te novine dvadeset penija, gospodine, ree Bejts, savreno smireno.Evo ta u da uradim, Bejtse. Ima li olovku? Moe hemijska.Bejts je izvadio jednu iz svog unutranjeg depa i dao je Dirku, koji je zatim otcepio

vina na kome je odtampana cena i navrljao IOU1.Pruio je ovo pare novina prodavcu.Je 1 da ga stavim sa ostalima, gospodine?Stavi ga gde god ti volja, dragi Bejtse. Pa zbogom, za sad.Oekujem da ete mi vratiti olovku, gospodine Dirk.Kada doe vreme za takvu transakciju, dragi Bejtse, ree Dirk, sada je potrebna za nek

eve. Uivaj, Bejtse, uivaj. Preboli to, Bejtse, molim te.ovek je slegnuo ramenima i vratio se u svoju prodavnicu.Vidimo se, gospodine Dirk, dobacio je preko ramena, bez trunke entuzijazma.Dirk je na ovo graciozno klimnuo glavom, a onda je, kao i uvek, ustro otvorio stran

roskopom.Praktino svaka odluka koju danas donesete bie pogrena, konstatovali su bez uvijanja.

Dirk je neto progunao i nervozno sklopio novine. Ni za trenutak nije hteo da veruje daetlei grumenii stena, udaljeni svetlosnu godinu odavde, mogli da znaju neto to on sam ne om danu. Veliki Zaganza je bio njegov stari prijatelj, koji je znao kada je Dirkov roendan inamemo pisao svoj lanak da bi ga iznervirao i isprovocirao. Prodaja novina je opala skoanaestinu od kako je on poeo da pie horoskop, i samo su Dirk i Veliki Zaganza znali zato.

Na brzinu je prelistao ostatak novina. Kao i obino, nije bilo nieg naroitog. Gomila lantrazi za Denis Smit, slubenici aviokompanije, koja je nestala na Hitrou aerodromu, o tomemogla tek tako da nestane. Objavili su njenu najskoriju fotografiju. Ona ima est godina, v

kice i sedi na ljuljaci. Citirali su izjavu njenog oca, gospodina Dima Pirsa, koji kae nost prilino velika, samo to je ona sad jako porasla. Dirk je nestrpljivo tutnuo novine pod m


22/145

aputio se dalje. Misli mu je okupirala jedna mnogo interesantnija tema.Tri stotine funti na dan. Plus trokovi.Pitao se, realno, koliko dugo jo moe da oekuje da e gospodina Enstija drati neobina

ko e ga ubiti neka osoba dva metra visoka, sa razbaruenom kosom i ogromnim zelenim ogovima, koji mu je redovno mahao pred nosom raznim stvarima; preciznije, ugovorom napisankom nerazumljivom jeziku i potpisanim mrljom krvi i nekakvom kosom.

Jo jedan vrlo interesantan aspekt ovog sluaja bilo je to to niko drugi osim njegovog kle mogao da vidi tu nakazu, to je gospodin Ensti jednostavno pripisao loem osvetljenju.

Tri dana? etiri? Dirk je pomislio kako nee moi jo nedelju dana da zadri ozbiljnost, razmiljao o, recimo, hiljadarki za sav svoj trud. I, stavie i novi friider na listu nebitniophodnih trokova koji nisu podloni pregovorima i raspravama. Izbacivanje starog fripolje definitivno je predstavljalo deo one isprepletanosti koja postoji meu svim stvarimetu.

Poeo je da zvidue na samu pomisao da bi mogao da pozove nekoga ko bi jednostavno ostvar iz njegove kuhinje. Ispred njega je bila ulica Lupton Roud i on je bio iznenaen koliicijskih kola koja su se tu nalazila. Bila su tu i kola hitne pomoi. Ni malo mu se nije dopaozor. Neto nije bilo u redu. Ovo se nije uklapalo u njegovu viziju novog friidera.

OU= ja ti dugujem (prim. prev.)


23/145

PETO POGLA

Dirk je dobro poznavao Lupton Roud. To je bila iroka ulica, sa drvoredom i sa veasama u poznoviktorijanskom stilu, koje su stajale uspravno i vrsto, uvreene prisuicijskih automobila. U stvari, bile su uvreene njihovom pojavom u tako velikom broju i njih

puim svetlima. Stanari Lupton Rouda voleli su da videjednapolicijska kola koja su veurno patrolirala ulicom gore-dole to je njihovu imovinu inilo veselom i sigurnom. Ali u treda su svetla poela da trepu, prenela su svoje boleljivo bledilo ne samo na uredne, otre i na vrednosti koje su predstavljale.

Zabrinuta lica su virila sa susednih prozora, ozraena plavim strob svetlima.Bilo je troje policijskih kola, ostavljenih ukoso na putu na nain koji jedva da je li

rkiranje. To je predstavljalo poruku svetu da je zakon sada tu i da preuzima kontrolu i da svamao neka obina, ispravna i vesela posla u Lupton Roudu moe jednostavno da odjebe.

Dirk je pourio uz ulicu, oseajui blago peckanje znoja ispod svog tekog konog malicajac se pojavio ispred njega sa ispruenim rukama, izigravajui znak ,,stop, ali Dirk gurnuo u stranu, uz bujicu rei na koju pozornik nije mogao u tom trenutku iz glave da odgrk je ubrzao u pravcu kue.

Na vratima ga je zaustavio jo jedan policajac. Dirk je taman nameravao da mu mahne

som odavno isteklom Marks and Spencer1karticom, i to onim lakim pokretom, iz zgloba, kima uvebavao pred ogledalom tokom veeri kada se nita posebno nije deavalo, kada jeenada dreknuo Ej, jesi ti Dentli?

Dirk je oprezno trepnuo. Promumlao je neto to je moglo da znai i ,,da i ,,ne, zavisnuacije.

Zato to te ef trai.Stvarno? ree Dirk.Prepoznao sam te po njegovom opisu, ree policajac, dok ga je odmeravao, zlobn

ekajui.,,U stvari, nastavio je, koristio je tvoje ime u prilino negativnom kontekstu. ak je p

likog Boba Tragaa da te nae. Po tome to si u prilino dobrom stanju, rekao bih da te nije nina onih koje on pronae dolazi pomalo oamuena, i tek toliko pri svesti da mogu damognu u naoj istrazi. Bolje bi bilo da ue. Bolje ti nego ja;, dodao je tiho.

Dirk je osmotrio kuu. Na svim prozorima su bile zatvorene aluzine od borovine. Iako je e, bila u vrlo dobrom stanju, i videlo se da neko vodi rauna o njoj, izgledalo je kao da zatvuzine odaju utisak iznenadne katastrofe.

udno, kao da se ula neka muzika iz podruma, ili je to moda bio jedan jedini iaenianja koji se ponavljao unedogled. Zvualo je kao pokvarena ploa, i Dirk se pitao zato je niljui ili makar pokua da je popravi. Pesma mu se nekako, kao kroz maglu, uinila poznatommisli da ju je nedavno uo na radiju, ali nikako nije mogao da se seti ta je to tano. Delovi stili neto kao:

Nemoj ga podii, podigni ga, podigni

Nemoj ga podii, podii, podii


24/145

Nemoj ga podii, podii, podii i tako dalje.Mislim da treba da siete u podrum rekao je policajac bezoseajno, kao da je to neto to

rmalan ne bi eleo da uradi.Dirk je odseno klimnuo i strao niz stepenice do vrata koja su bila odkrinuta. Protres

vom i stegnuo ramena da proba i zaustavi to lepranje koje je imao u mislima od uzbuenosti.Uao je unutra.Hodnik je odavao blagostanje nametnuto ukusu koji je prvobitno bio formiran pod uti

dentskog ivota. Podovi su bili prekriveni parketom sa debelim slojem laka, a zidovi ofarb

o sa okaenim grkim ilimima, ali skupocenim grkim ilimima. Dirk je mogao da se ada, verovatno, ne i da plati ako izgubi opkladu) da bi detaljnija pretraga kue otkrila, meu kiko jo mranih tajni, pet stotina akcija Britanskog Telekoma i kolekciju Dilanovih albedno sa Blood on the Tracks.U hodniku je stajao jo jedan policajac. Bio je strano mlad i stajao je priljubljen uz zid, zurd i drei svoju kacigu na stomaku. Lice mu je bilo bledo i sjajno. Belo je pogledao Dmnuo glavom prema stepenicama koje vode dole.

Do gore je dopirao onaj zvuk to se ponavlja:Nemoj ga podii, podii, podii Nemoj ga podii, podii, podii Dirk se tresao od besa koji ga je kidao iznutra, traei neto na emu bi mogao da ga i

eo je da moe ustro sve da porekne, da porekne da je bilo ta od svega ovoga njegova greke mogao. Bar ne dok neko ne potegne pitanje odgovornosti.

Koliko ste ve ovde? pitao je osorno.Onaj mladi policajac je morao da se sastavi pre nego to je odgovorio.Stigli smo pre pola sata odgovorio je tihim glasom. Kakvo pakleno jutro. Samo jurcamo

Ne spominji mi jurcanje, ree Dirk, bez ikakvog smisla. Krenuo je niz stepenice.Nemoj ga podii, podii, podii.Nemoj ga podii, podii, podii.U dnu je bio uzan hodnik. Glavna vrata su bila divljaki odvaljena i visila su nekako jad

ki. Vodila su u jednu ogromnu, duplu prostoriju. Dirk je upravo nameravao da ue kada se isga pojavila neka figura i prepreila mu put.

Uasno me nervira injenica da si i ti umean u ovaj sluaj, ree ta figura, Jako me neto mi reci kakve tano veze ima sa ovim, da znam ta je u stvari to to me tako nervira.

Dirk je zapanjeno posmatrao to fino, usko lice.Gilkse? ree.Ej, nemoj da mi stoji tu i da me gleda ko usplahirena kako-se-zove, zna ono to nije

gore od foke. Velike, salaste ivuljke. Morske krave. ta stoji tu ko usplahirena morska kto onaj Gilks je pokazao rukom na sobu iza sebe, zato onaj ovek tamo ima koverat punkome pie tvoje ime i broj telefona?

Ako s smem, poeo je Dirk, Ako smem da pitam, ta ti radi ovde, Gilkse? ta tio daleko od Fensa? Iznenaen sam to misli da je ovde dovoljno memljivo za tvoj ukus.

Tri stotine funti, ree Gilks. Zato?

Moda bi mogao da mi dozvoli da razgovaram sa svojim klijentom, odgovori Dirk.


25/145

Tvojim klijentom, a? Pa, dobro. Zato ne razgovara sa njim? Ba me interesuje ta ima de.

Dirk se malo sabrao i uao u sobu u stanju potpune prisebnosti koja je trajala samo par sekuVei deo njegovog klijenta sedeo je zavaljen u udobnoj fotelji ispred muzikog stuba. Fote

a postavljena u optimalnu poziciju za sluanje muzike udaljena od zvunika skoro duplogo to je bila razdaljina izmeu njih, to je generalno smatrano idealnim za stereo ugoaj.

Izgledao je oputeno, sa prekrtenim nogama i polupraznom oljicom kafe koja je stajala pstoiu. Pa ipak, njegova glava je alosno stajala na sredini ploe koja se vrtela na gramo

ica gramofona bila je priljubljena uz vrat, zbog ega je igla bila prinuena da se stalno vom lebu na ploi. Kako se glava vrtela izgledalo je da na svakih otprilike 1,8 sekundi uprku jedan pogled pun prekora koji kao da govori Je 1 vidi ta se deava kad ne doeme? Onda bi se glava ponovo okrenula ka zidu i vrtela, vrtela, vrtela, i ponovo bi se okrenu

rku sa jo vie prezira.Nemoj ga podii, podii, podii.Nemoj ga podii, podii, podii.Soba je lagano poela da se ljulja oko Dirka i on se naslonio rukom na zid da bi je zaustavi

Je l postojala neka odreena usluga koju je trebalo da uini za svog klijenta? upita o, stojei iza njega.Hm, pa samo neka sitnica, zvuao je Dirk nekako iscrpljeno. Nita to bi bilo poveza

m ovim. On hm nije spominjao nita slino. Nego, poto vidim da vi momci imate ovde sla, bolje bi bilo da ja lepo uzmem svoj honorar i odem. Rekao si da je ostavio koverat za me

Dirk se spustio na malu drvenu stolicu koja je uala iza njega i slomio je.Gilks mu je pomogao da se uspravi i naslonio ga uza zid. Na trenutak je izaao iz sobe i v

nosei posluavnik sa malim bokalom vode i aom. Sipao je malo vode u au, odneo je do rosuo mu je u lice.

Je l bolje, a?Nije, promumla Dirk, mogao bi makar da iskljui gramofon.To je posao sudskih vetaka. Ne smem nita da diram dok ne dou ti pametnjakovii. Mo

o oni. Izai malo u dvorite da udahne vazduh. Pridravaj se za ogradu stepenita i malo se sokuaj da bude manje zelen u licu. Ta boja ti ne stoji ba najbolje.

Nemoj ga podii, podii, podii.Nemoj ga podii, podii, podii.Gilks se okrenuo, onako umoran i besan i poao ka stepenicama da doeka pridolic

sovi su se uli od gore. Ali, tada je zastao i jo nekoliko sekundi posmatrao glavu koja se strpela na gramofonskoj ploi.Zna, ree na kraju, ova ovako mudroserska, snobovska samoubistva me jako zamaraju

rade samo da bi nekog nervirali.Samoubistvo? iznenadio se Dirk.Gilks je gledao naokolo.Prozori osigurani elinim ipkama debelim oko santimetar i po. Vrata zakljuana iz

uem koji je jo uvek u bravi. Gomila nametaja prislonjena na vrata sa unutranje strane. Va vode u dvorite zakatanena. Ni traga od nekog tunela. Ako je ovo ubistvo, onda je ubica ob

aki dobar posao sve je lepo ponovo zazidao i zagitovao prilikom odlaska. Samo, svi zido


26/145

vno okreeni i zagitovani, farba je stara.Ne, ne, ne. Niko nije izaao iz ove sobe niti je iko provaljivao u nju, osim nas, a ja

lino siguran da mi nismo ovo uradili.Nemam ja vremena da se petljam oko ovoga. Veoma je oigledno da je u pitanju samoubi

mam nameru da traim policijsko vreme na ovog preminulog ovde. Evo, ovako emo, bagled na sat, ima deset minuta. Ako smisli neko pristojno objanjenje koje bih mogao da staetaj, moe da zadri onaj dokazni materijal u koverti, minus 20%, to mu doempenzacija za stres koji ja preivljavam suzdravajui se da te ne tresnem pesnicom p

ke.Dirk je za trenutak bio u dilemi da li da mu spomene priu o jednom neobinom, nas

enookom, upavom dinu, koji se redovno pojavljivao niotkuda, pretio njegovom klijentu novorom i mahao otrim, bljetavim seivom kose. Na kraju je ipak odluio da ne spominje ni

Nemoj ga podii, podii, podii.Nemoj ga podii, podii, podii.Konano je poeo da kipti od besa. Nije uspeo ni estito da se razbesni zbog smrti svog kli

je to bio preveliki teret za njega. Ali sada ga je Gilks poniavao, a on nije ba bio narosoban da uzvrati udarac, tako da mu je jedino preostalo da kipti od besa.

Naglo je okrenuo lea svom muitelju i odetao u batu, gde e na miru moi da kipti.Dvorite je bilo malo, poploano, okrenuto ka zapadu i zadnji deo je bio prilino mraa

ne strane dvorite je bilo preseeno stranjim zidom kue, a sa druge nekom industrijaevinom. Na sredini je, iz ko zna kojih razloga, bio postavljen sunani sat. Ako bi kojim sluki zrak i pao na ovu napravu, ona bi pokazivala da je skoro podne, po Griniu. Inae, ovaj suje uglavnom sluio pticama kao mesto sastanka. Nekoliko biljaka sedelo je u saksijama.

Dirk je ubacio jedan kraj cigarete u usta i svirepo zapalio njen drugi kraj.Nemoj ga podii, podii, podii.

Nemoj ga podii, podii, podii. jo uvek je dopiralo iz kue.Fini batenski zidii sa svake strane delili su ovo od susednih dvorita. Dvorite sa leve s

o je iste veliine kao i ovo, a ono desno je bilo malo due zahvaljujui industrijskoj graevinizgraena tik uz batenski zid. Videlo se da je neko vodio rauna o njemu. Nita krupno,terano bljetavo, ni luksuzno, samo je ostavljalo utisak da je sve na svom mestu i da odra

e nije predstavljalo nikakav problem. Na kui sa desne strane se jasno videlo da je fdavno sreena i da su prozori dobro izglancani.

Dirk je duboko udahnuo vazduh i na momenat se zapiljio u komadi neba koji je bio vidlsta na kome je sedeo. Nebo je bilo sivo i sumorno. Jedna jedina tamna mrlja se kotrljala po nod oblaka. Posmatrao je ovu scenu neko vreme, srean to je pronaao neto to bi mu skrnju sa onog uasnog prizora u sobi iz koje je malopre izaao. Nekako, kao kroz maglu, registsve to ulaenje i izlaenje iz sobe, merenje trakom, fotografisanje, kao i to da poinje aanjanja odseene glave.

Nemoj ga podii, podii, podii.Nemoj ga podii, podii, podii.Nemoj

Neko je konano podigao gramofonsku iglu, ono odvratno ponavljanje je konano zamrlo i

samo neni zvuk nekog TV-a u daljini, graciozno lebdeo kroz podnevni vazduh.


27/145

Dirku je, ipak, bilo prilino teko da sve to primi. Poeo je da osea sve jae i jae udakih talasa u glavi. To su bili udarci oseaja krivice. Ali, ne onog uobiajenog oseaja krivicei u nekom oku vae svesti i proganja vas samo zato to ste jo ivi i to pred kraj dvadeka. Dirk obino nije znao kako da se ponaa u ovakvim situacijama. To je, u stvari, bio onajahota koja se dogodila je iskljuivo moja greka oseaj. Sve normalne mentalne aktivnost

u dozvoljavale da se skloni sa putanje jednog ogromnog klatna.Tik,evo ga opet,tak,tik,i oet,tak,tak, tak.

Pokuao je da se seti svih detalja koje mu je njegov(tak, tak)preminuli klijent(tik)pria(tik)to prosto bilo nemogue(tak)uz ovo neprestanotik- tak.ovek je(tik)govorio o (Dahnuo duboko) nekoj zelenookoj grdosiji sa raupanom frizurom koja ga je proganjala dri kosu.

Tak!Dirk se nasmeio u sebi.Tik, tak, tik, tak, tik, tak!Kakav ludak, pomislio je.

Tik, tik, tik, tak!

Kosa(tik)i ugovor(tak).Uopte nije imao predstavu o kakvom ugovoru se radi.

Naravno.pomisli(tik).Ali, neto mu je govorilo da taj ugovor ima neke veze sa krompircm. Postoji

mplikovana pria a vezi s tim.Dirk se uozbiljio. Poeo je da lupka prstima po blokiu koji je stajao na stolu. Taj blok

ao specijalnu namenu da se po njemu lupka prstima u ovakvim situacijama.Malo se trgnuo kada je shvatio da je u jednom momentu kucnuo prstima po kutijici na koalo ,,Krompiri.

Tik, tik, tik!Gospodin Ensti je rekao da e mu to oko krompira objasniti kasnije, kada bude doao da

datak.

Dirk je tada(tik)nonalantno odmahnuo rukom(tik, tik, tik)i obeao da e se pojaviti ta0 ujutro, zato to ugovor istie u 7:00.

Jo jednom je prstima kucnuo u Krompir-ugovor istie u 7:00 kutijicu.(T)Nije vie mogao da podnese ovotik-taku svojoj glavi. Nije mogao sebe da krivi za ovo

godilo. Pa, moda je i mogao. Naravno da je mogao. U stvari, on je i bio glavni krivac. Probl u tome to nije mogao istovremeno da osea krivicu i da razlono razmilja o tome. Mor

kako da se otarasi svega to ga je ometalo u razmiljanju. Svega to ga je spreavalo tancira i lepo, staloeno razmisli o svemu.

Preplavio ga je ogroman talas besa dok je sa aljenjem posmatrao kako mu se ivot zapetlju nepriliku.

Ilo mu je na ivce ovo uredno, lepo sreeno dvorite. Iao mu je na ivce i onaj sunani


28/145

oni savreno ofarbani okviri prozora, i uasno dobro sreeni krovovi. eleo je da svoj ovice prebaci na njih. Da ga tresne na batensku stazu koja je oiviena preterano prereanim kameniima, ili na renoviranu fasadu koja je sada u njemu izazivala gnuanje.

Izvinite..ta je? prenuo se Dirk. Tihi, utivi glas uhvatio ga je nespremnog dok je tako plu

slima, obuzet besom.Imate li vi neke veze sa? ena je lakim pokretom ruke aludirala na svu neprijatnost i gr

oga to se dogodilo u njenom susedstvu. Na ruci je imala crvenu narukvicu koja se slagala uz

nih naoara. Stajala je iza zida na desnoj strani bate, sa nekim zabrinutim izrazom na licu kio na negodovanje.

Dirk ju je nemo posmatrao. Dobro je izgledala za svojih etrdeset i kusur, i bilo je oigledo vodi rauna o sebi.

Uzdahnula je zabrinuto.Ja znam da je sve to uasno, rekla je, ali, mislite da e potrajati jo dugo? Mi smo

iciju samo zbog one nepodnoljive buke sa gramofona koja nas je izluivala. Sve je to nekakoUputila mu je pogled koji je liio na molbu i Dirk pomisli kako je ona kriva za sve. Mog

u da optui za sve. Bar dok ne smisli neto bolje. Zasluila je. Ako ni zbog ega drugog, ondaenja takve narukvice.Bez rei se okrenuo i uleteo u kuu u kojoj su se aktivnosti popele na neto vii nivo efikasnGilkse!, uzviknu. Tvoja teorija o samoubistvu. Dopada mi se. Savreno mi odgovara.

se da znam kako je pametnjakovi uspeo da ga izvede. Daj mi olovku. I papir.Napravio je jedan grandiozan pokret i seo za seoski sto od trenjinog drveta, koji je zauz

bar deo centralnog dela sobe. Vetim potezima nacrtao je itavu emu dogaaja. ema je, izalog, sadrala i kuhinjski pribor, ljuljaku, podeiva jaine svetla, neko veoma precizno vre

hunac je bila injenica da je postolje na kome se vrtela ploa bilo japanske proizvodnje.

Ovo bi trebalo da usrei vetake, obratio se Gilksu. Forenziari su se okupili i gledgovu skicu. Obratili su panju na kljune take i dopalo im se ono to su videli. Bnostavno, prilino verodostojno i tano onakvo kakvo bi se dopalo i isledniku koji je, kao

stalom, oboavao odmore u Marbelji.Osim, ree Dirk leerno, ako niste sluajno zainteresovani za jednu drugu teoriju P

riji, preminuli se upetljao u posao sa jednom agencijom za natprirodna dogaanja, potpisma neki avolski ugovor i sada je dolo vreme za njegovo izvrenje.

Sudski vetaci su se meusobno zgledali i odlino klimali glavama. To je znailo da im seko je jutro ve dobro odmaklo i da bi ta teorija samo unela nepotrebne komplikacije u sluainae mogao biti zakljuen jo pre ruka.

Dirk je zadovoljno slegnuo ramenima, pokupio onaj deo dokaznog materijala koji je verti, klimnuo u znak pozdrava i krenuo ka stepenicama.

Uavi u hodnik, iznenada je shvatio da je zvuk onog TV-a, koji je uo dok je sedeo u nije bio priguen bukom koju je proizvodila zaglavljena ploa.

Sada je bilo jasno da zvuk, u stvari, dopire iz nekog dela kue. Na brzinu se uverio da ga nismatra i onda je zastao na dnu stepenita koje je vodilo na sprat. Zurio je iznenaeno.


29/145

Marks and Spencer = lanac robnih kua (prim. prev.)


30/145

ESTO POGLA

Stepenice su s ukusom bile prekrivene nekakvim jednostavnim itisonom. Dirk se tiho popre, proao pored nekih lepih, velikih sasuenih stvari koje su stajale u saksiji i zavirio u sovom spratu. One su takoe bile ukusno ureene i sasuene.

Od dve spavae sobe samo se na veoj primeivalo da je u upotrebi. Po svemu sudei, ure

sa namerom da lepo ugosti jutarnje sunce iji zraci bi se igrali po delikatno araniranim ikebarekrivaima punjenim neim to je liilo na slamu. Meutim, sve je ukazivalo na to dbacane arape i upotrebljeni ileti poeli da uzimaju sobu pod svoje. Oseala se izusutnost enske ruke ona vrsta odsutnosti koju za sobom ostavi slika kada je posle dugo vrenete sa zida. U vazduhu je lebdela neka napetost, tuga i vapaj stvari ispod kreveta koje su mih neko skloni odatle.

Iz ove sobe ulazilo se u kupatilo. Iznad lavaboa, na zidu, bio je okaen zlatan disk simbo0 prodatih kopija singla Vru krompir, benda Boks i Trea Autistina Kukavica. Dirk seoz maglu, prisetio da je jednom proitao deo nekog intervjua sa liderom ovog benda (bilo

mo dvojica, od kojih je jedan bio glavni), u nedeljnim novinama. Pitali su ga neto u vezivom benda i on je rekao kako je to jako interesantna pria, mada se ispostavilo da uopteo moe da znai bilo ta, ta god ljudi ele da ovo ime znai, dodao je slegnuvi ramendei zavaljen na sofi u kancelariji svog menadera, negde u ulici Oksford.

Dirk se seao i da je novinar utivo klimnuo glavom i zapisao ovaj odgovor. Gadan gr ma stvorio u stomaku; ublaio ga je aicom dina.

Vru krompir, pomisli. Iznenada, dok je posmatrao zlatni disk u crvenom okviru, palo pamet, da je ploa na kojoj se vrtela glava pokojnog gospodina Enstija bila ba ova.

ompir. Nemoj ga podii.

ta bi to moglo da znai?To moe da znai bilo ta, pomisli Dirk sa gaenjem.

Setio se jo neega u vezi sa intervjuom. Pejn1 (tako se zvao voa benda Boks i Ttistina Kukavica) je izjavio kako manje-vie doslovno zapisuje razgovore koje uje sa strafiima, u sauni, avionu i slinim mestima i tako stvara stihove za svoje pesme.

Dirk se zapitao kako bi uesnici tog razgovora reagovali kad bi znali da su njihoveedogled ponavljane pod okolnostima pod kojim ih je on malopre uo.

Pribliio se da malo bolje pogleda etiketu na disku. Pisalo je jednostavno ARRGH!.

ga bila su prava autora Pejnton, Malvil, Ensti.Pretpostavio je da je Malvil drugi lan benda, onaj koji nije glavni. A uee Defa Ens

orskim pravima najprodavanijeg singla mu je verovatno omoguilo da kupi ovakvu kuu. Ka

sti spominjao ugovor iKrompirsigurno je mislio da Dirk zna o emu se radi. Ali, Dirk jeen da on bunca. Nije bilo teko poverovati da neko kome se privia zelenooko udovisom u ruci, takoe spominje i krompir u tako nekom bezveznom kontekstu.

Dirk je duboko uzdahnuo sa oseajem nelagodnosti. Nije mu se dopao savren ugao pod aj trofej stoji okaen na zidu, pa ga je iskrivio u neki malo prirodniji, neuredniji poloaj. U

nutku izvirila je neka koverta iza okvira i poletela ka podu. Dirk je neuspeno pokuao da je u


31/145

etu. Progunao je neto i sagnuo se da je dohvati.Bila je to povea koverta, drap boje, od skupog debelog papira, grubo otvorena na je

aju, preko koga je bio prelepljen selotejp. U stvari, izgledalo je kao da je vie puta otvorlepljena novim slojevima selotejpa. Taj utisak su ostavljala brojna imena na koja je ko

ojevremeno bila adresirana i svako od tih imena je redom bilo precrtano i zamenjeno sledePoslednje na spisku bilo je ime Defa Enstija. Dirk je, bar, pretpostavio da je to poslednje

o to ono jedino nije bilo precrtano. Pogledao je ostala imena ne bi li uspeo da sloi kockice.Neka imena su mu izgledala poznato, ali morao je malo bolje da ispita kovertu. Jo od ka

stao privatni detektiv, obeao je sebi da e kupiti lupu, ali ni do dan danas to nije uradio. Tae imao ni depni noi, pa je odluio da bi najbolje bilo da odloi ovu kovertu u unutranjiputa i da je kasnije na miru pregleda.

Bacio je jo jednom pogled iza okvira u kome je stajao disk da se uveri da nije jo nekriveno, ali je bio razoaran. Odluio je da tu zavri sa istraivanjem kupatila i da nastaraivanjem ostalih delova kue.

Druga spavaa soba bila je uredna i beivotna. Nekoriena. Glavne uloge u njoj igrali su vet od borovine, prekriva i stari otrcani regal koji je bio oivljen potapanjem u buelinom. Dirk je zatvorio vrata za sobom i krenuo uz male, klimave stepenice ofarbane u belovodile do potkrovlja odakle je dopirao glas Duka Dugouka.

Na vrhu stepenita nalazilo se minijatumo predsoblje. Odatle su jedna vrata vodila u kuiko malo da bi verovatno morali da stojite napolju i uvlaite u njega jedan po jedan deo telaite da operete. Vrata su bila odkrinuta zbog zelenog creva koje se protezalo od slavine lavz predsoblje, pa sve do jedine sobe u vrhu kue.

To je bila tipina soba u potkrovlju sa izuzetno kosim krovom, zbog koga je u sobi na koliko mesta mogla da se uspravi osoba koja iole dostie prosenu visinu.

Dirk je pogrbljen stajao u dovratku, lutajui pogledom po sadraju sobe. Unervozio se od

misli na ta bi mogao da naleti. Soba je, jednom reju, bila neuredna. Zavese su bile namadan tanani snop sunevih zraka se provukao izmeu njih u prostoriju koja je inae bila osvemo trepuim sjajem jednog animiranog zeca. Nenameten krevet sa uasno izguvanim araeten je ispod take gde je krov najnii. Deo zidova i skoro vertikalna tavanica bili su prekrkama grubo iseenim iz asopisa.

Iseci nisu imali nikakvu zajedniku temu ili svrhu. Pored fotografija nekih besnih nemomobila i po koje reklame za grudnjak, bili su tu i grubo istrgnuta slika vone pite, deo ogl

zi sa ivotnim osiguranjem i razni drugi papirii. Bilo je jasno kao dan da ih je potpuno nasumbrao i poreao neko savreno nezainteresovan za njihovo znaenje ili za utisak koji bi oni m

aviti ovako aranirani.Ono zeleno crevo se uvijalo po podu i oko neke stare fotelje, primaknute ispred televizora

divljao. Sjaj njegovog divljanja poigravao je na ivicama stare fotelje. Duko Dugouko se rvmandama aviona koji je jurio ka zemlji. Odjednom je ugledao dugme sa natpisom automot i pritisnuo ga. Otvorila su se vratanca iz kojih je izleteo robot-pilot. Robot je osmuaciju i bre-bolje se pokupio i zbrisao. Avion samo to nije udario u zemlju. Na svu sreu, tibnog udarca ostao je bez goriva i, Duko je ostao iv.

Dirk je video i deo neke glave.Kosa na glavi bila je tamna, uebana i masna. Dirk je oklevao koji minut pre no to se usud

pravi korak i vidi za ta je, ako uopte i jeste, privrena ta glava. Njegovo olakanje ka


32/145

ao fotelju i otkrio da je glava ipak privrena za ivo telo bilo je pomalo umanjeno pogledoo.

Zavaljen u fotelji, sedeo je deak.Imao je negde oko trinaest, etrnaest godina. I, iako nije delovalo kao da je bolestan, b

iki, on definitivno nije bio zdrava osoba. Kosa mu je padala na elo, glava mu je padamena i leao je u fotelji nekako mlitavo, zguvano, kao da je ispao iz voza u punoj brzini. Bbuen u jeftinu konu jaknu i vreu za spavanje.

Dirk je zurio u njega.

Ko je on? ta radi tu ispred TV-a, u kui u kojoj je upravo nekome odrubljena glava? Da a ta se dogodilo? Da li je Gilks znao da je on tu? Da li je Gilksu uopte palo na pamet da amo? To je, ipak, bilo samo nekoliko stepenika iznad policijske ekipe koja ima posgonetnim samoubistvom.

Posle dvadesetak sekundi, koliko je Dirk tu stajao, deakove oi su mu poklonile malo pako nisu pronale nita poznato ili interesantno, ponovo su svu svoju panju fiksirale na zeca.

Dirk nije navikao da ostavlja tako bedan utisak na nekoga. Proverio je da li ima na sebiki koni mantil i svoj apsurdni crveni eir i da li se njegova silueta dobro vidi pod svetlomdopiralo sa vrata.

Momentalno se snudio. ,,Hm, ree, kao uvod u predstavljanje, ali deak nije obratio pao mu se uopte nije dopalo. Deak je u inat zurio u TV. Namrtio se. Dirku se inilo da se umila neka para. Sav vazduh u sobi postajao je teak i ulo se itanje. Dirk nije znao kakguje. itanje je postajalo sve jae, a onda je prekinuto jednim iznenadnim klik.

Deak je poeo da se migolji polako, kao velika debela zmija, nagnuo se preko ivice foteo neke detaljne, sloene pripreme. Kako je Dirk sada shvatio, i elektrini ajnik je bio deo akcije. Kada je ponovo zauzeo svoj prvobitni iskrivljeni poloaj, u desnoj ruci je vrsto stinu inijicu iz koje je viljukom vadio gumaste gromuljice neke mase koja se puila i stavlj

sta.Zec je priveo kraju svoj deo programa i napravio mesta za podrugljivog komiara koji je gledaoci kupe neko pivo, ni zbog ega pametnijeg, nego samo zato to on, ,,nepristrasni pivo kae.

Dirk je osetio da treba da nastavi tamo gde je stao. Zakoraio je i stao tano ispred deaka.,,Deko, rekao je tonom za koji se nadao da e biti dovoljno ozbiljan, ali i blag, i koji n

e zvuati uvlakaki ili izvetaeno. Reci mi, molim te, ko Na trenutak se zbunio kada je sa druge strane fotelje ugledao veliko poluprazno poro

kovanje instant pageta, isto toliku kutijuMars okoladica, do pola sruenu kulu od limziranih sokova i jedan kraj onog creva, na kome se nalazila plastina esmica, koja je oigila za dopunjavanje ajnika.

Dirk je samo hteo da pita deaka koje on, ali gledano iz ovog ugla, slinost je bila neverovje bez sumnje bio sin pokojnog, obezglavljenog Defa Enstija. Moda je ovakvo ponaanje

o odraz naina na koji je on preivljavao stres.Ili on moda stvarno nije znao ta se dogodilo. Ili je on moda

Nije dalje eleo ni da razmiljaZapravo, bilo mu je teko da razlono razmilja zbog televizora koji je u korist neke firm

stu za zube pokuavao ozbiljno da ga zabrine zbog onoga to mu se eventualno dogaa u ustim


33/145

,,Okej, ree, ao mi je to te uznemiravam u ovako tekim i stresnim momentima, ali ja m svega da znam da li si ti uopte svestan da su ovo teki i stresni momenti.Nita.Dobro, pomislio je Dirk, vreme je za malo osveivanja. Povukao se do zida, nabio ru

epove u stilu dobro-ako- tako-hoe, zurio je u pod nekoliko sekundi, a onda je okrenuo glgledao deaka pravo u oi.

Moram da ti kaem neto, deae, bio je otresit, tvoj otac je mrtav.Ovo bi moda i upalilo da nije bilo jedne veoma popularne i dugake reklame koja je p

u tom trenutku. Dirku se uinilo da je ista zaprepaujui primer svog anra.Reklama poinje scenom u kojoj je aneo Lucifer izbaen iz raja u jame pakla, gde je onda

vatrenom jezeru dok mu neki demon koji je tuda prolazio nije pruio limenku penuzalkoholnog pia pod imenom H(L)AD. Lucifer je uzeo limenku i probao. Alavo je stutio uav sadraj limenke, a zatim se okrenuo ka kameri, stavio neke besne cvikere za sunce i rekao: stvarno zakuvalo! i zavalio se nazad u gomilu uarenog uglja koji je bljetao oko njega.

U tom trenutku je nemogue dubok, hrapav glas sa amerikim akcentom, koji je zvuao kaoam dopuzao iz pakla ili, u najmanju ruku, iz neke podrumske kafane u Sohou2, u koju eli to p

vrati da bi se dovoljno ,,ukiselio do sledee reklame, rekao:,,H(L)AD pie iz pakla, a limenka se izobliila u slovo ,,s i proitala slovo po slovo .

Malo su se zbunili teoloki, pomislio je Dirk, ali, ta je, uostalom, jo jedna siunazinformacija u odnosu na pobesnelu bujicu istih?!

Lucifer se ponovo uneo u kameru i rekao: Stvarno bih mogao dapadnemzbog ovogaaju da je gledalac potpuno otupeo od svih tih deavanja, ponovili su scenu u kojoj je Lu

aen iz raja i pada sa neba u pakao, isto da bi naglasili poentu onogapadnem.Ovo je potpuno okupiralo deakovu panju.Dirk je unuo izmeu deaka i TV-a.Sluaj, poeo je.Deak je iskrivio vrat da bi video ta se deava na ekranu. Morao je da drugaije razmesti

ove na fotelji da bi mogao da vidi TV i da nastavi sa ubacivanjem instant pageta u usta.Sluaj, insistirao je Dirk.Dirk je osetio da postoji ozbiljna opasnost da izgubi kontrolu nad situacijom. Ne samo

akova panja bila u potpunosti posveena televizijskom programu, ve kao da za njega nita

e postojalo niti znailo. Dirk je samo bio bezoblian objekat koji zaklanja televizor. inilo u deak ne misli nita loe, samo je eleo da mu se omogui da vidi ekran.Moemo li da ga iskljuimo na momenat?, Dirk se trudio da ne zvui osorno.Deak je utao. Moda je jedva primetno slegnuo ramenima. Moda. Dirk se okrenuo i m

gubio traei dugme za iskljuivanje TV-a. Uinilo mu se da je itava kontrolna tabla konstruljuivo sa jednim jedinim ciljem da bude stalno ukljuena. Nije bilo nijednog dugmenakom za ukljuivanje i iskljuivanje. Na kraju je Dirk jednostavno iupao gajtan iz zida i okka deaku, koji mu je slomio nos.

Dirk je osetio kako mu, od stravinog udarca deakove glave, puca hrskavica u nosu d

edno padali u nazad, prema televizoru, ali zvuci lomljenja kostiju i njegovi bolni jauci ugue


34/145

besnelim urlicima koji su navirali iz grla razjarenog deaka. Dirk je bespomono mlakuavajui da se zatiti od tog razjarenog nasrtaja, ali neprijatelj mu je ve, dok se pentrao uzbi ponovo ukljuio televizor u struju, spremno zabio lakat u oko, pa kolena u rebra, onda u vikraju u Dirkov ve polomljen nos. Onda se ponovo udobno smestio u fotelju i nekako zabrin

nemireno posmatrao kako se slika vraa na ekran.Mogao si bar da saeka vesti, rekao je nekim tupim tonom.Dirk je zinuo. uurio se na podu, drei rukama svoj razbijeni, krvavi nos, i zapanjeno zu

monstruozno nezainteresovano stvorenje.

Fffmmmnngghhhhmff! bunio se Dirk, ali je onda odustao na trenutak, procenjujuinetu njegovom nosu.

Neto mu je gadno krenulo pod prstima i inilo se daje cela stvar odjednom dobilatraujue nepoznat oblik. Izvukao je maramicu iz depa i prislonio je na lice. Krv se brzo irj. Podigao se na noge, odmahnuo na nepostojee ponude za pomo i isteturao se iz sobe uleno kupatilo. Besno je iupao crevo sa slavine, uzeo pekir, natopio ga hladnom vodom i slice. Posle dva-tri minuta krv je postepeno prestala da lije. Posmatrao je svoj odraz u ogles mu je definitivno bio poprilino naheren. Hrabro je pokuao da ga ispravi, ali ne dov

abro. Nepodnoljivo je bolelo, tako da se Dirk zadovoljio samo tapkanjem pekirom natopljdnom vodom i tihim psovanjem.

Stajao je tu jo par sekundi, naslonjen na lavabo, teko diui i uvebavao je jedno odsend je dosta! ispred ogledala. Iz njegovih usta ulo se samo neto kao Ehaeeehjoha!, bez toriteta. Kada se osetio dovoljno spremnim, tj. bar onoliko spremnim koliko je mogao da bzirom na situaciju, ljutito se okrenuo nazad, ka jazbini te divlje zveri.

Zver je mimo sedela i tiho upijala vesti o nekim uzbudljivim i stimulativnim kvizovima koveeri pripremili za odlune gledaoce, i nije ni trepnula kada je Dirk ponovo uao u sobu.

Dirk je otiao do prozora i razmaknuo zavese, potajno se nadajui da e se zver, ako

oena svetlosti dana, uz oajniki vapaj smeurati i osuiti. Meutim, zver se samo malo namkakve druge reakcije nije bilo. Tamna senka je preletela preko prozora, ali Dirk nije uspeo dame, ili emu, ona pripada.

Okrenuo se ka deaku-zveri. Na TV-u su poinjale podnevne vesti i deak je postao nevoreniji, pristupaniji za svet izvan arene svetlee kutije. Bacio je jedan umoran pogled na D

,,a bre ti oe?, pitao je.Vvei u ti ja tta ottu, Dirk je zvuao odseno, ali beznadeno. Ottu ivvi sab tteo

b ja !Dirkovu panju iznenada je skrenula fotografija prikazana na TV-u. To je bila malo sk

ografija one nestale slubenice sa aerodroma.,,a e ti ovde? ree deak.Tttthhh., Dirk se uhvatio za naslon fotelje. Buljio je u ekran. Ovo je fotografija o

dinu dana, slikana jo dok devojka nije poela da koristi korporacijski sjaj za usne. Imvrdavu kosu i izgledala je neuredno.

,,Ko si ti? ta se ovde deava? deak je bio uporan.,,Ubukni, dreknuo je Dirk, vidid da sludab!Spiker je govorio o tome kako je za policiju ve postalo prava misterija to na mestu ne

ma ni traga od Denis Smit. Objasnili su da postoji odreen broj puta koliko mogu da pretrnu te istu zgradu i pozvali svakoga ko ima bilo kakve informacije o ovoj devojci da im pomog


35/145

To je boja sekredarita! To je gospoditta Pirt!, zapanjeno je uzviknuo Dirk.Deaka uopte nije interesovala Dirkova biva sekretarica, i odustao je od pokuaja da sk

rkovu panju na sebe. Iskobeljao se iz vree za spavanje i mugnuo u kupatilo.Dirk je ostao da pilji u TV, zbunjen to nije ranije shvatio ko je devojka koju trae. Ipak, n

gao promenila je prezime kad se udala, a i ovo je prvi put da su objavili fotografiju na kojoe lii na sebe. Dirk, sve do ovog trenutka, nije uopte obraao panju na vest o nesrei kogodila na aerodromu, ali sada je bio vie nego zainteresovan.

Eksplozija je bila zvanino definisana kao boijih ruku delo.

Ali, pomislio je Dirk, kog boga? I zato?Koji bi se to bog muvao oko terminala broj dva na Hitrou aerodromu, pokuavajui da uhv

Oslo u 15:37?Posle mune dvonedeljne neaktivnosti, odjednom je mnogo toga zahtevalo njegovu nepode

nju. Duboko se zamislio, i skoro da nije ni primetio kada se deak-zver vratio u sobu i ponoukao u vreu za spavanje, na vreme za blok reklama. Prva od njih je objanjavala kako najobcka za supu moe da predstavlja centralnu taku u ivotu jedne srene porodice.

Dirk je skoio na noge i, ma koliko da je hteo da nastavi da ispituje deaka, kada

gledao, snudio se. Zver je ponovo odlutala u carstvo bljetave, treperave kutije i Dirk ba eo u tom trenutku da ga uznemirava.Zadovoljio se samo brundanjem na zombi dete, i sjurio se niz stepenice, dok je njegov

ni mantil ludaki mlatio za njim.U hodniku se ponovo susreo sa zlovoljnim Gilksom.ta se tebi dogodilo?, upita otro policajac, posmatrajui Dirkov poplaveli, nabrekli nosOddo do si bi vekao da de bi de dogodidi, Dirk je zvuao sasvim nevino, pbebio dab deGilks je zahtevao da Dirk objasni ta je radio, gde je bio, i Dirk mu je velikoduno ispri

edoka koji se nalazi u potkrovlju i koji ima neto vano da mu saopti.

Predloio je Gilksu da ode gore i popria sa njim, i posavetovao ga da prvo iskljui TV.Gilks je odseno klimnuo Glavom i krenuo uz stepenice, ali Dirk ga je zaustavio.De idi li di se da je u oboj kuti nedto tudmo? upita on.ta si rekao?, Gilks je bio nervozan.Nedto tudmo?

Netokakvo?!Tudmo! Dirk je bio uporan.udno?Da, tudmo.Gilk je slegnuo ramenima. ta, na primer?Deba u hnjod dude.

Potpunota?Dude!, pokuao je Dirk ponovo. Due! Bislib da je do beoba idteredadto!Dirk je utivo skinuo svoj eir, izaao iz kue i krenuo niz ulicu, gde se sa neba stutio na

ao. Dirk se sagnuo i pao pred autobus broj 73 koji je vozio u juni deo grada.

U sledeih dvadesetak minuta, sa gornjeg sprata kue u ulici Lupton Roud uli su se jezivi risci, to je prilino uznemirilo komiluk. Hitna pomo je iznela iz kue gornje

Documents

Daglas Adams~Duga mračna čajanka duše