Мој пословни простор преписали „Унипрому”

Потрошили осам милиона,а санација није ни почела

За корупцију 110 пријава

Власник сакривен иза офшор компаније

продаje острво

ПОДГОРИЦА ■ НЕДЈЕЉА, 3. МАРТ 2019. ■ ГОДИНА XXI ■ БРОЈ 7222 ■ ЦИЈЕНА 0,70 ЕУРА ■ ISSN14507943

5393.

СЈУТРА УЗ ДОДАТАК

Страна 11

Страна 10

Страна 10

НИКШИЋАНИН ДАНИЛО ДУБЉАНИЋ ОПТУЖУЈЕ ПРАВОСУЂЕ ЗАТО ШТО ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ВОДИ СУДСКИ СПОР

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ ПЉЕВЉА ЕКОЛОШКИМ СТАНДАРДИМА ДАЛЕКО ОД ЗАВРШЕТКА

ПОДАЦИ АСК ЗА ПРОШЛУ ГОДИНУ

СА ОПШТИНОМ ТИВАТ ВОЂЕНИ РАЗГОВОРИ ОКО ТУРИСТИЧКОГ КОМПЛЕКСА СВЕТИ МАРКО

НАСТАВЉА СЕ ПАРТИЈСКО УХЉЕБЉАВАЊЕ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦА ФУНКЦИОНЕРА БОШЊАЧКЕ СТРАНКЕ

Страна 4

Мерсудину и брат и сестра директори

Страна 2

ОСТАВКЕ ДО 15. МАРТА, ОПОЗИЦИЈА ДА НАПУСТИ СКУПШТИНУ

НА НАЈМАСОВНИЈЕМ ПРОТЕСТУ ДО САДА ХИЉАДЕ ГРАЂАНА ИСПОСТАВИЛО ЗАХТЈЕВЕ ПОЛИТИЧАРИМА

■ Тражимо неопозиве оставке Ђукановића, Марковића, Катнића, Станковића, Сретена Ра-доњића, Божидара Шундића, као и цјелокупног Савјета Јавног сервиса. Од опозиције тражимо да напусти Скупштину Црне Горе и да бојкотује све изборе до подношења оставки, поручили су организатори

Страна 3Страна 3

2 Политика н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

ПОГЛЕД ИЗ УГЛА РИјЕч „ДАнА”Карикатура: Г. ШЋЕКИЋ

- Државно тужилаштво није жељотека да поступа по нечијим жељама.

Ивица Станковић, врховни државни тужилац

Стандардизовани и већ виђени покушаjи режим-ских медиjа да скрену пажњу са афере „Коверта” на начин што ће Миодрага Мишка Ву-ковића у скупштинском су-кобу са мном представити као полусвеца, загледаног искљу-чиво у Устав и легислативне висине, представља очаjнич-ки спин медиjско-политич-ких кербера коjи безуспjешно спашаваjу голотињу црного-рске власти, саопштио је Ми-лан Кнежевић, предсједник Демократске народне партије и члан предсједништва Демо-кратског фронта.

– Неколико сати након што jе судија Сузана Мугоша по кратком поступку завршила суђење за наводни државни удар, оваj доктор права Душ-ка Кнежевића и предсjедник Уставног одбора Скупштине на Цетињу нам jе послао не-двосмислену поруку да ћемо бити осуђени у тоj монтира-ноj судскоj фарси. Како jе мо-гуће да Вуковић унаприjед зна пресуду кад су завршне риjе-чи заказане за 12. март? А врху-нац његове бестидности пред-ставља порука да ће нам тек свашта радити, наjављуjући нове хаjке против лидера ДФ-а.

Пошто немам намjеру да дозволим Вуковићу, нити било коме да ми свашта ради, по-себно не након афере „Ковер-та”, обавjештавам их да ћу своj интегритет и интегритет своjе

породице, коjу већ три годи-не на све начине покушаваjу да криминализуjу, бранити свим средствима. А Мишка Вуковића jош jедном пози-вам да саопшти црногорскоj jавности о чему jе разгова-рао с Душком Кнежевићем у Скупштини Црне Горе. Коjу му jе то поруку предсjедник Кнежевић саопштио да прене-се предсjеднику Ђукановићу? Коме jе Душко Кнежевић у ДПС-у плаћао операциjе по ев-ропским клиникама, коме jе плаћао магистратуре и дисер-тациjе, коме пластичне опера-циjе? Ко jе све из црногорског правосуђа долазио код њега у Његошеву улицу у Београду и шта jе радио тамо? Ко и због чега држи у фиоци приjаве за чланове породица високопо-зиционираних тужилаца и су-диjа, код кога су остаци чувене гумице – казао је Кнежевић.

С.Р.

нАСТАВЉА СЕ ПАРТИјСКО УХЉЕБЉАВАЊЕ чЛАнОВА ПОРОДИЦА ФУнКЦИОнЕРА БОШЊАчКЕ СТРАнКЕ

Мерсудину и брат и сестра директори ■ Функционер БС-а Мерсудин Гредић потврдио је „Дану“ да његови сестра и брат покривају

директорске функције, али ту не види ништа спорно јер су се регуларно јавили на конкурс ■ Мевлудин Гредић је директор ОШ „Вук Караџић” у бјелопољском насељу Бистрица, а његова

сестра Минела Бећировић је директор ОШ „Шукрија Међедовић” у селу Годијево

Бо шњач ка стран ка на-ставља да држи високу пози-цију кад је у пи та њу броj за по-сле них чла но ва уже и ши ре по ро ди це функ ци о не ра те пар ти jе у др жав ним пред-у зе ћи ма. Најочигледнији примјер за непотизма БС-а, након Бара, може се пронаћи у Бијелом Пољу, гдје члано-ви породице члана Предсјед-ништва Бошњачке странке и замјеника генералног секре-тара Скупштине Црне Горе Мерсудина Гредића заузи-мају високе позиције.

Наиме, његов рођени брат Мевлудин Гредић је дирек-тор ОШ „Вук Караџић” у бје-

лопољском насељу Бистри-ца, а њихова сестра Минела Бећировић је директор ОШ „Шукрија Међедовић” у селу Годијево.

Ипак, високи функцио-нер Бошњачке странке ту не види ништа спорно. Гре-дић каже да су се његов брат и сестра уредно јавили на кон-курсе које је Министарство просвјете расписало за ди-ректорске позиције те двије васпитно-образовне устано-ве и да су исто тако уредно и изабрани.

– Тачно је да обоје покри-вају директорске функције, али је исто тако тачно да мој

брат није члан ниједне по-литичке партије. Јавио се на конкурс који је био јаван и уредно изабран, а што се тиче сестре, она је исто добила по-сао преко јавног конкурса, чак је била једини кандидат. Колико ме памћење служи, мислим да је у тој школи око годину дана. То је цијела ис-тина, а све друго су спеку-лације. Је ли то гријех што су баш њих двоје моји брат и сестра? Вјерујем да није.

Министарство расписује кон-курсе, а и каква је то награда бити директор у сеоској шко-ли удаљеној од Бијелог Поља 35 километара? Томе у при-лог говори и чињеница да је била једини кандидат. То су чињенице и не могу да кажем да није истина да покривају те функције, али ту не видим ништа спорно. За мене су то само злонамјерне спекула-ције – казао је Гредић.

С.Р.

Интересантно је да је и супруга Мерсудина Гредића Јасминка Бећировић запослена у подгоричкој Основној школи „Др Драгиша Ивановић” на Златици.

Гредић је именован за замjеника генералног секретара Скупштине Црне Горе 30. марта 2017. године. Претходно jе радио у Влади Црне Горе, у Министарству за људска и мањинска права, гдjе jе прво био вршилац дужности секретара, а 2014. године jе постављен за секретара. Био jе члан више интерресорних и мjешовитих комисиjа.

И Гредићева супруга ради у просвјети

Бранићу себе и своју породицу

МИЛАн КнЕЖЕВИЋ ОДГОВОРИО нА ПРИјЕТЊЕ ПОСЛАнИКА ДПС-а

ПОСЛАнИК ЗДЕнКА ПОПОВИЋ О ИнЦИДЕнТУ нА ПРВОМ СКУПШТИнСКОМ ЗАСјЕДАЊУ нА ЦЕТИЊУ

очигледно је да су улица и парламент замијенили мјестаАтмосфера у Скупшти-

ни Црне Горе на Цетињу коjоj су прије два дана свjедочи-ли грађани Црне Горе у све-му jе jош jедан упечатљив одраз кризе у коjоj се нала-зе институциjе, као и доказ да се та криза сваким даном све више продубљуjе, сма-тра Зденка Поповић, посла-ник и потпредсjедница Де-мократске Црне Горе. Она је

оцијенила да је на тој сједни-ци сав бесмисао црногорског институционалног живота до-био jош jедан убjедљив израз када jе посланик владаjуће ко-алициjе Миодраг Вуковић из-рекао отворену приjетњу: „Тек ћете да видите шта ћемо да вам радимо!”

– Питање над коjим би се морала замислити комплет-на jавност, сваки поjединац,

организациjа, медиj и свака друга инстанца од значаjа у др-жави jесте шта ова приjетња, саопштена са jедне позициjе моћи у Црноj Гори, има да зна-чи. Шта Миодраг Вуковић и ДПС намjераваjу да раде и коме? Да ли jе неопходно на-глашавати да jезик отворе-них приjетњи ниjе особеност комуникационих канала међу представницима грађана, већ

се таквим дискурсом одликуjе типична комуникациjа међу криминалцима– истакла је Поповићева. Како је додала, приjетње у парламенту су логична последица приjетњи каквих смо се наслушали то-ком предизборних кампања и у току самих изборних дана.

– На нама jе само да, након овог, констатуjемо да jе у пе-так jош jедном потврђено да

су улица и наjвиши законо-давни дом замиjенили мjеста. Овакве појаве оштро осуђуjе-мо и инсистирамо на борби да се елементарна пристоjност и култура диjалога врате на по-литичку сцену, па самим тим и у парламент. И jош jедном поручуjемо представницима власти – не дираjте нам коле-ге из опозициjе – поручила је Поповићева. С.Р.

Мерсудин Гредић

Поповић

Кнежевић

Централа: 020/481-520 Тел/факс: 020/481-522 Политика: 020/481-583 Економија: 020/481-584 Хроника: 020/481-588 Друштво: 020/481-583Поводи: 020/481-586 Став/Србија: 020/481-588 Балкан/Свијет: 020/481-563Подгорицом: 020/481-529

Региони: 020/481-588 Култура/Фељтон: 020/481-525 Шарена/Енигматика: 020/481-529 Спорт: 020/481-530;

020/481-513

Маркетинг: 020/481-511

Огласно:020/481-555

City passage: 020/664-099 Књижара „Дан”: 020/673-641 Дописништва: Бар: 030/317-968 Беране: 051/233-297 Никшић: 040/244-695Тиват: 032/674-987Адреса редакције:Подгорица 13. јул бб Е-mail: dan@t-соm.meWeb: www.dan.co.me

в.д. директора и главног и одговорног уредника

Младен МИЛУТИНОВИЋ

Помоћник главног и одговорног уредника Никола МАРКОВИЋ

Веселин ДРЉЕВИЋ (Спорт) Љиљана ЧЕЛЕБИЋ (Региони) Љиљана МИНИЋ (Подгорицом) Вера САМОЛОВ (Култура) Ратко ЋЕТКОВИЋ (Техничка служба) Саша ПРОТИЋ (Технички уредник) Смиљка МИЛИЧКОВИЋ (Mаркетинг)

оснивачДушко ЈОВАНОВИЋ

Рукописи и фотографије се не враћају Издаје: „Јумедиа Монт” Д.О.О.

Тел/факс: 020/481-500; 481-501 Тел: 020/481-510 (пласман)Жиро рачун: 520-87100-93

Сва права задржана ● COPYRIGHT by „Јумедиа Монт” ● Д.О.О Подгорица

Политика 3н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Уколико челници држа-ве, тужилаштва, Јавног сер-виса и АСК не поднесу ос-тавке до 15. марта, већ 16. марта крећемо у непреста-не протесте, поручено је си-ноћ са најмасовнијег протес-та од када су грађани почели да се окупљају у Подгорици након избијања афере „Ко-верта”. Организатори су уз подршку хиљада грађана затражили да свих 39 опо-зиционих посланика бојко-тују Скупштину и изборе.

Са масовног протеста, коме су присуствовали и чел-ници свих опозиционих пар-тија, бивше кориснице нак-нада за мајке са троје и више дјеце, као и представници студената, поручено је „Ми смо држава“.

– Можда Мило Ђукано-вић мисли да је ово 17. вијек, а да је он Луј XIV, који је по-знат по крилатици „држа-ва, то сам ја”. Е па није! Сад

је 21. вијек и ту нема мјеста за апсолутистичког влада-ра, него за грађане, Ми смо држава, зато свима којима смо упутили захтјеве за ос-тавке поручујемо: 15. март је крајњи рок да то учине, а уко-лико то не ураде, окупљамо се поново 16. марта и нећемо се разићи док се то не деси – саопштио је Милош Криво-капић, један од организато-ра протеста.

Он је поновио захтјеве за смјену власти и стварање ус-лова за прве фер и слободне изборе. Траже оставке пред-сједника Ђукановића, пре-мијера Душка Марковића, главног специјалног и вр-ховног државног тужиоца Миливоја Катнића и Иви-це Станковића, директора Агенције за спречавање ко-рупције Сретена Радоњића, као и оставке чланова Савје-та и генералног директора Јавног сервиса Божидара Шундића. Послали су по-

руку Ђукановићу да не ра-чуна ни на какве прегово-ре са протестантима, јер је челник државе дужан да служи грађанима, а не да с њима преговара.

Дио нових захтјева, како је саопштио Славиша Груби-ша, односио се на опозицију, од које траже да ради борбе за темељну промјену систе-ма напусти Скупштину Црне Горе и да бојкотује све изборе Ѕдо испуњења захтјева.

– Тридесет година тра-жим часну Црну Гору и на-шао сам је вечерас, овдје на Тргу, међу вама, слободни на-роде– казао је карикатурис-та Горан Шћекић.

Како је додао, обратио се окупљеним грађанима јер су институције у Црној Гори по-

стале карикатуре.– Вечерас се не чује глас

политичара, чује се глас на-рода. Предсједник је имао једног дарежљивог прија-теља, а сада га нема, а ја му поручујем: „Волио га, не во-лио, због њега си оболио”. Ко-рупцији нема краја и због тога нема краја овој колони празних џепова, незапос-лених кћери и синова. Зато им поручујемо: поскупите

струју, чућете олују. Олују са Трга Слободе. До слободе – поручио је Шћекић.

У име студената, грађа-нима се обратио Лазар Ву-

левић, који је позвао све про-фесоре и студенте да им се придруже на улици да се заједно изборе за прогре-сивно друштво и за успјехе у својој држави, а не ван ње-них граница.

– Ми желимо да станемо на крај тридесетогодишњем лудилу, неписменим мини-стрима и савјетницима, док компетентни људи са дипло-мама сједе код куће на рубу егзистенције. Доста је било приватизације ове државе, уништавања њених ресурса, владавине криминала... Же-лимо правду, поштовање за-кона и слободну мисао. Же-лимо да напокон живимо у слободној земљи у којој смо сви једнаки – поручила је професорица Марија Бац-ковић.

Данијела Ђуришић је позвала грађане да покажу одлучност и истрајност.

– До слободе – поручила је Ђуришићева. С.Р.

Протест „Готов је. Не бој се!“ окупио је јуче више хиљада Ник-шићана на платоу у близини зграде Општине Никшић. Грађани су звиждуцима и скандирањем „лопови“ испратили свако помињање Владе и предсједника државе Мила Ђукановића.

Лидер Демократа Алекса Бечић је казао да Никшићу треба промјена система вриједности и да се тај град не може више пре-познавати по каматашима, криминалцима, коверташима, „а ни по Брану, Ацу, Милу“.

Предсједник Демоса Миодраг Лекић рекао је да је свима јасно да систем изнутра већ пуца, али да власт све приказује као нормално.

Како је истакао предсједник Црногорске Владимир Павићевић, побуњени грађани су устали против куповине гласова и злоупотребе институција. Б.Б.

Оставке до 15. марта, опозиција да напусти Скупштину

■ Тражимо неопозиве оставке Ђукановића, Марковића, Катнића, Станковића, Сретена Радоњића, Божидара Шундића, као и цјелокупног Савјета Јавног сервиса.Од опозиције тражимо да напусте Скупштину Црне Горе и да бојкотује све изборе до подношења оставки, поручили су организа-тори

НА НАЈМАСОВНИЈЕМ ПРОТЕСТУ ДО САДА ХИЉАДЕ ГРАЂАНА ИСПОСТАВИЛО ЗАХТЈЕВЕ ПОЛИТИЧАРИМА

”Институ-ције у Цр-ној Гори су постале ка-рикатура, оцијенио је Горан

Шћекић

Протестни скуп у Никшићу

Без слободних избора неће ни бити избора

4 Економија н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Менаџер општине Тиват Марко Петричевић потвр-дио је да се инвеститори интересују за улагања у ту-ристички комплекс Свети Марко који је прије десетак година купила компанија „Метропол“ руског олигар-ха Михаила Слипенчука.

– Природно је да сваки инвеститор прво дође код представника локалне са-моуправе у којој намјерава да реализује инвестицију. То није изградња неке кућице у дијелу Тивта, већ највећи инвестициони пројекат у Тивту. Логично је да ће ин-веститор преговарати и са већинским власником и са представницима локалне управе. То су били прели-минарни разговори, ја сам

их упутио да напишу пис-мо заинтересованости и да се обрате предсједнику општи-не да би се могло ставити на сто – рекао је Петричевић и додао да је у питању „озбиљ-на групација“, о чијем иден-титету не жели да говори.

Он није могао да потврди да ли су ти неименовани ин-веститори ступили у прего-воре са „Метрополом“ о ку-повини највећег бокељског острва за које је ова компа-нија прошле године Општи-ни Тиват измирила дуг за по-рез од преко милион еура.

Ова руска инвестиција је протеклих деценију на „стенд бај“ аранжману на-кон финансијске кризе и увођења европских санк-ција Руској Федерацији. У међувремену, како сазнаје

„Дан“, пројекат изградње туристичког комплекса Свети Марко „Метропол“ је препустио својим акциона-рима који контролишу око 70 одсто акција ове компа-није. У катастарским по-дацима може се видјети да непокретностима на остр-ву Свети Марко газдује ис-тоимена тиватска компанија „Острво Свети Марко“. Цен-трални регистар привред-них субјеката (ЦРПС) биље-жи да иза те компаније стоји офшор фирма Stala Property Holdsings Limited, иза које је скривен прави власник.

Према ранијим подацима медија, „Метропол“ је про-теклих година уложио знат-

на средства у откуп дијела земљишта на острву од при-ватних власника. Преостало је још око 10.000 метара ква-дратних у приватном влас-ништву, што чини два од-сто укупне површине која је комплетна у власништву „Метропола“.

Мастер план некада по-знатог љетовалишта бе-оградског „Путника“ и француског „Клуба Мед“ је урађен, а у фебруару 2010. године Влада Црне Горе је одобрила државну студију локације за пројекат „Остр-во Свети Марко“, чији је рок важења до 2020. године.

– Сходно концепцији из-градње острва, чија укупна површина износи 349.250

метара квадратних, главна пажња ће бити усмјерена ка максималном очувању јединствене природе. Индекс изграђености ће износити свега 14 одсто. Укупна повр-шина простора намијење-ног за изградњу износиће 79.790 метара квадратних. Коришћење само еколош-ки безбједних технологија ће обезбиједити очување пјешчаних плажа, дужине 4 километра. Притом елек-трична енергија ће бити је-дини извор енергије за све, не изузимајући ни транс-портна средства на острву – пише на званичном сајту „Метропола“.

У „Метрополу“ истичу да је државна студија лока-

ције основни плански доку-мент и да се „припреме одо-бравајуће документације за градњу на острву Свети Мар-ко приводе крају“. Ипак, како сазнајемо, „Метропол“ још чека урбанистичке дозволе како би добио неопходне грађевинске дозволе.

Х о т е л с к о - т у р и с т и ч -ки садржај на овом острву биће изграђен на простору од 80.000 квадратних метара, а у пројекат ће бити инвести-

рано око 300 милиона еура.– За изградњу туристич-

ких капацитета на остр-ву Свети Марко код Тивта биће ангажовано од 450 до 900 радника, а након њего-вог отварања биће запосле-но њих 300 до 470, тврде у „Метрополу“. Ж.К. - Вл.О.

Око изградње туристичког комплекса својевремено се у Тивту дигла права бура, јер је локално становништво дигло глас против бетонирања плићине Туња, гдје је требало да се изгради марина за јахте. Од тог плана се у међувремену одустало, а у „Метрополу“ са поносом истичу чињеницу да је идејно рјешење 2009. добило награду на свјетском сајму некретнина у Кану и да ће изграђеност бити свега 14 одсто, што довољно говори о еколошкој заснованости пројекта. Руски конзорцијум је за хотелског оператера изабрао реномирани Banuan Tree који планира да на острву подигне ризорт са чак шест звјездица, што ће представљати најлуксузнију туристичку понуду у Црној Гори.

– Повученост и изолованост, најређи луксузи, заједно ће се наћи на Светом Марку. Раскошне виле и спектакуларне резиденције поред мора створиће савршено острвско уточиште, а Banuan Tree ће донијети малом броју одабраних хотел са 6 звјездица и спа. Осјећај ексклу-зивности наглашен је пустим плажама у дужини од 4 км и приватном марином. Свети Марко ће свакако спојити нетакнуту природу са чистом декаденцијом и створити свијет фантастичне изолације – истичу у „Метрополу“.

Грађани дигли глас против бетонирања

Власник сакривен иза офшор компаније продаje острво

■ Из Општине Тиват за „Дан” су казали да се озбиљна групација интересује за острво Свети Марко, којим управља руски „Метропол”, не наво-дећи о којој фирми је ријеч

СА ОПШТИНОМ ТИВАТ ВОЂЕНИ РАЗГОВОРИ ОКО ТУРИСТИЧКОГ КОМПЛЕКСА СВЕТИ МАРКО

Острво Свети Марко ”Централ-ни регистар привред-них субје-ката (ЦРПС) биљежи да иза ком-

паније која газдује имовином на острву Свети Марко стоји офшор фирма Stala Property Holdsings Limited, иза које је скривен прави влас-ник

У јануару било 26,9 хиљада туриста

ПОДАЦИ ЗАВОДА ЗА СТАТИСТИКУ О БРОЈУ ПОСЈЕТИЛАЦА КОЛЕКТИВНОГ СМЈЕШТАЈА

У колективном смјештају у Црној Гори у јануару је боравило 26,99 хиљада ту-риста, 8,7 одсто више него у истом периоду прошле го-дине.

Из Завода за статистику је саопштено да је број ост-варених ноћења од 59,99 хиљадa 6,8 одсто виши него у упоредном периоду.

– Од укупног броја ноћења у колективном смјештају, 66,6 одсто су остварили страни турис-ти, а 33,4 одсто домаћи – пренијела је јуче агенција Мина податке статистичара.

У структури ноћења страних туриста највише

је било туристи из Алба-није 22,8 одсто, Србије 15,1 одсто, Русије 9,1 одст, Хрват-ске 5,9 одсто, Турске 5,3 од-сто, Италије 4,1 одсто, Бос-не и Херцеговине 3,9 одсто и из Кине 3,3 одсто.

Туристи из осталих зе-маља остварили су 30,5 од-сто ноћења.

– У структури ноћења по врстама туристичких мјес-та у јануару највише ноћења остварено је у приморским мјестима 41,2 одсто, главном граду 25,1 одсто, планин-ским мјестима 22,9 одсто и у осталим туристичким мјестима 10,8 одсто – наво-ди се у саопштењу. Вл.О.

СЕДМИЧНИ ИЗВЈЕШТАЈ МОНТЕНЕГРОБЕРЗЕ

Реализовано 37 трансакција акцијама ■ Највећи удио у промету имале су акције Црногорског телекома, које су ове седмице порасле

пет одсто на 1,68 еураСкоро два и по пута мањи

промет обиљежиo je ову сед-мицу на Монтенегроберзи. Показатељ вриједности десет најбољих компанија, МНСЕ10, благо је ојачао на 823,55 поена, а МОНЕX незнатно на 10.609,8 бодова.

– Промет, реализован кроз 37 трансакција, износио је 50,94 хиљаде еура, што је скоро два и по пута мање у односу на прошлу седмицу. Највећи удио у промету има-ле су акције Црногорског те-лекома, које су ове седмице порасле пет одсто на 1,68 еура – пренијела је јуче агенција Мина бизнис.

Наводе да су расле и акције Порт оф Адрије 1,9 одсто на 11,5 центи и Плантажа 1,3 од-

сто на 11,85 центи.– Ослабиле су дионице

Луке Бар пет одсто на 19,96 центи и Црногорског елек-тродистрибутивног система

три одсто на 63 цента. Акције Зататранса су остале на про-шлоседмичном нивоу од 66 центи, док су дионице Елек-тропривреде и Марине Бар

у петак коштале 3,8 еура, односно 1,6 еура. Промет ак-цијама фондова износио је око хиљаду еура, а тргова-но је једино Трендом, који је остао непромијењен на 5,31 цент – наводи се у тексту.

Седмицу је обиљежила вијест да ће ЦКБ, црногор-ска подружница ОТП бан-ке, преузети 90,56 одсто ак-ција Сосијете женерал банке за 40,46 милиона еура, уколи-ко то одобри Централна бан-ка (ЦБЦГ).

Из ЦКБ су казали да се ре-ализација финансијске тран-сакције очекује у наредним мјесецима, у зависности од добијања потребних регу-латорних одобрења.

Вл.О.

Монтенегроберза

Тапа

х эф

фекТ

аММ

ы М

ОжеТ

Ные О

бНая

эфф

ейСТ

руМ

еНТО

Ita

L

Маркетинг 5н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

име стране6 Економија н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Цијена струје у Црној Гори више него дупло је већа у одно-су на цијену струје у Сједиње-ним Америчким Државама (САД), саопштило за „Дан“ не-колико држављана Црне Горе, који живе у Америци.

ЕПЦГ је најавила и по-већање цијена електричне енергије, а све науштрб грађа-на који једва састављају крај са крајем. Са друге стране, у Америци грађани врло лако

плаћају електричну енер-гију. Са платама од неколико хиљада еура није им проблем да мјесечно плате по 25 еура рачун за струју. У Црној Гори, према званичним подацима, просјечан рачун у јануару из-носио је око 50 еура. Неколи-ко држављана Црне Горе, који сада живе у Америци, казали су да грађани Црне Горе не тре-ба да прихвате толико увећање цијена електричне енергије.

– Најављено поскупљење електричне енергије пред-ставља нови у низу удара на већ урушен стандард црного-рских грађана. Ако узмемо у обзир званичне податке, пре-ма којима је просјечна плата око 500 еура, а јануарски ра-чун за електричну енергију око 50 еура, за тај „луксуз“ се у Црној Гори издваја близу 10 одсто просјечних мјесечних примања. Са друге стране, корисници електричне енер-гије у Сједињеним Америчким Државама, у држави Илиноис, у граду Чикагу пролазе мно-го повољније. Конкретно, на личном примјеру могу посвје-дочити да је рачун за фебруар износио 28,80 долара, односно око 25 еура – рекао је државља-нин Црне Горе Борис Пејовић, који живи у Америци, гдје је и запослен. Додао је да је за амерички стандард тај изда-так буквално неосјетан.

– Међутим, претпоставља се да црногорски грађани који електричну енергију троше

као примарни вид огрева, ра-чун за струју плаћају далеко скупље од просјека. Тако да тај износ може досећи алар-мантан постотак издатка у односу на мјесечни приход. Док на другој страни Атлан-тика, за вријеме једне од хлад-нијих фебруарских зима, ра-чун за гас, који се користи за огрев, макар у мом случају из-носи око 60 еура, односно 70 до-лара. Дакле, један становник у Чикагу сву бригу око рачуна за мјесечни огрев може рије-шити једном дневницом, док црногорском грађанину тре-ба цијела недјеља радног ан-гажмана, а неријетко и више

– казао је Пејовић, који је Црну Гору напустио из политичких разлога.

Истакао је да је уз електрич-ну енергију, без које би била незамислива данашња ци-вилизација, оно што још спа-да у основне људске, животне потребе, свакако коришћење нафтних деривата.

– У Сједињеним Америч-ким Државама цијене нафт-них деривата варирају од др-жаве до државе. Просјечно, цијене дизела се крећу углав-ном нешто више од три долара (2,5 еура) по галону (3,8 лита-ра), док су цијене бензина јеф-тиније и у просјеку износе око

два и по долара (око 2 еура) за скоро четири литра горива. За разлику од Црне Горе, гдје се према изјавама званичника го-риво перципира као „луксуз“, у САД је ова сировина пријем-чива готово свима – објаснио је Пејовић.

У Америци тренутно бо-рави и Љубо Филиповић, би-вши потпредсједник општи-не Будва.

– Ми као трочлана поро-дица плаћамо око 30 долара за струју и 15 долара за воду у Денверу, једном од најскупљих градова у Америци – рекао је Филиповић.

Вл.О.

Држављанин Црне Горе Огњен Јововић, који живи у Америци и који је из политичких разлога напустио Црну Гору и пријетњи смрћу због организације студентских протеста прије неколико година, рекао је да је просјечна плата у Америци око 3.000 долара.

– За око 100 долара могу неограничено да се користе метро и аутобуси цијели мјесец. Толико кошта мјесечна карта. Свако упражњавање спорта и рекреације је бесплатно, јер постоје добро уређене јавне површине које се не плаћају. Теретана кошта 35 долара мјесечно. Ради 24 сата. Добије се кључ и гдје год се особа задеси, а члан је неке од теретана, може да је користи – казао је Јововић.

Додао је да су у Америци једино скупе адвокатске и медицинске услуге.

– Ни порез није мали. Али, с обзиром на то колико дају САД, онда је нормално да толико и узимају. Капитализам је то. Међутим, шансе су једнаке за све – рекао је Јововић.

Јововић: Шансе су једнаке за све

Електропривреда хоће струју дупло скупљу него у Америци

ДРЖАВЉАНИ ЦРНЕ ГОРЕ, КОЈИ ЖИВЕ У ИНОСТРАНСТВУ, ПОЗИВАЈУ ГРАЂАНЕ ДА НЕ ПРИХВАТЕ ПОСКУПЉЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

ЕКОНОМСКИ АНАЛИТИЧАР ПРЕДРАГ ДРЕЦУН О БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ

Економски аналитичар Предраг Дрецун рекао је да преузимање Сосијете жене-рал банке Монтенегро од Цр-ногорске комерцијалне (ЦКБ) представља добар пословни потез ОТП групе.

Дрецун је истакао да расте шанса да оне удружене могу провоцирати битне промје-не на тржишту. ОТП група је за износ од свега четрдесетак милиона еура купила 90 од-сто Сосијете женерал банке Монтенегро.

– Ако се има у виду да ће ус-коро за оснивање банке у Цр-ној Гори бити потребно мини-мум 7,5 милиона еура, а уз то и још неколико милиона да би се успоставила пословна ди-намика, онда је ово више него добар потез за ОТП – рекао је Дрецун за агенцију Мина биз-

нис.Истакао је да само пословна

мрежа Сосијете женерал бан-ке вриједи барем половину тог износа.

– ОТП ће сјутра контроли-сати преко 30 одсто банкарс-

ког тржишта, што је врло ри-зично за конкурентност као вриједност којој тежимо. Ради поређења, подсјећам да је ОТП група купила 100 одсто акција ЦКБ крајем 2006. године за око 100 милиона еура, па је лако упоредити релације у величи-нама – прецизирао је Дрецун.

Сматра да, с обзиром на то да се још не знају сви елементи уговора, треба сачекати да се види који ће ниво услуга пру-жати нова банка.

– Ако имамо у виду да је једна банка пошла у стечај, да се са још једном не зна шта ће бити, расте шанса да удружене ОТП и Сосијете же-нерал могу провоцирати бит-не промјене на тржишту – ре-као је Дрецун. Вл.О.

Предраг Дрецун

оТП ће контролисати 30 одсто тржишта, што је велики ризик за конкурентност

Дрецун је истакао да је извјесно да ће велики број радника остати без посла, јер ће доћи до дуплирања функција. Процјене синдиката су да ће то бити око 400 радника.

Дрецун је, одговарајући на питање какав ће утицај преузимање имати на банкарски сектор, казао да Централна банка (ЦБЦГ) још није дала коначни став о томе и да треба сачекати.

– Банке су јако специфична предузећа. Довољно је да будете власник само десет одсто извора банке, па да управљате са 90 одсто туђих пара – саопштио је Дрецун. Према његовим ријечима, зато постоје регулатори који врло строго постављају правила.

– Основни циљ регулатора је да заштити депоненте банке – објаснио је Дрецун.

Велики број радника ће остати без посла

Рачун за струју у Америци

Домаћа храна приоритетИЗ МБА ПОЗВАЛИ ТРГОВИНСКЕ ЛАНЦЕ

Домаћа здрава храна тре-ба да буде приоритет у избо-ру представника туристич-ке привреде и трговинских ланаца, оцијењено је на ок-руглом столу у Беранама који је организовала Монтенегро бизнис алијанса (МБА). Из МБА су казали да је веома зна-чајна активност општина са сјевера да својим дјеловањем унаприједе услове за јачање сарадње сектора пољоприв-реде, туризма и трговине на локалном нивоу, пренијела је јуче агенција Мина бизнис.

– То је процес који је нео-пходно у континуитету уна-пређивати да би се постигли

жељени резултати – пише у саопштењу.

Из МБА су навели да на-стављају са организовањем округлих столова на сјеверу Црне Горе кроз пројекат „До-маћи производи као подсти-цај развоја туристичке прив-реде на локалном нивоу“, који се реализује уз подршку Ми-нистарства пољопривреде и руралног развоја.

На округлом столу су се окупили пољопривредни произвођачи општина Бера-не и Андријевица, као и ту-ристички и трговински по-сланици.

Вл.О.

онлајн продаја

КОМПАНИЈА „ТЕСЛА” ТРАЖИ ИЗЛАЗ ИЗ КРИЗЕ

Произвођач електричних аутомобила „Тесла” најавио је прелазак искључиво на онлајн продају. Компанија ће то урадити у нади да ће смањити трошкове, а повећа-ти потражњу дионица прије него што буде морала да от-плати скоро милијарду дуга, пренио је јуче Б92. Да би по-стигли те цијене, а да притом остану финансијски одржи-ви, „Тесла“ пребацује продају широм свијета само на интер-нет. Вл.О.

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ ПОЗВАЛО СТОЧАРЕ

До краја априла пријаве за премијеЗаинтересовани сточари

требало би да до краја априла доставе неопходну докумен-тацију како би остварили пра-во на премије из те области, за које је пријављивање поче-ло у петак. Из Министарства пољопривреде су подсјетили сточаре да је у петак почео рок за достављање захтјева за ост-варивање права на премије, као и да су држаоци живо-тиња дужни да најкасније до краја априла доставе нео-пходну документацију како би остварили право на подрш-ку. Из тог владиног ресора су

казали да је документацију неопходно доставити регио-налним центрима Одјељења

за савјетодавне послове у сто-чарству, лично или препору-ченом поштом, пренијела је јуче агенција Мина бизнис.

Право на подршку по грлу за краве и приплодне јуни-це имају сва газдинства која гаје више од два грла те врсте стоке, и то за грла изнад тог минимума. Основна премија по грлу износи до 70 еура. Пре-мија за овце и козе је у износу до осам еура по грлу и може је добити свако газдинство које држи више од 30 оваца и/или више од 20 коза у стаду.

Вл.О.

■ Корисници електричне енергије у граду Чикагу пролазе много повољније. Рачун за фебруар износио је 28,80 долара, односно око 25 еура, рекао је држављанин Црне Горе Борис Пејовић, који живи у Америци

Маркетинг 7н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

8 Хроника н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Беранац В.Р. (35), који се у полицијским евиденцијама води као безбједносно интересанто лице, ухапшен је због нелегалног посједовања пиштоља. Током контроле возила којим је управљао В.Р., полицајци су пронашли пиштољ „берета“ са седам метака у оквиру. Тужилац у Основном тужилаштву у Беранама наложио је да се В.Р. лиши слободе и да му се приведе уз кривичну пријаву због сумње да је извршио кривично дјело недозвољено држање оружја и експлозивних материја. М.В.П.

Ванпретресно виjеће бjелопољског Вишег суда потврдило jе оптужницу против Срђана Спалевића (38) из Берана због сумње да jе извршио кривично дjело недозвољено држање, производња и стављање у промет опоjних дрога.

Према оптужници, тај Беранац jе 6. децембра прошле године, у насељу Пешца, ставио у оптицаj око 3,45 грама хероина, упакованог у 13 ручно израђених замотуљака.

М.Н.

флеш

У оквиру седам метака

Беранцу одузет пиштољ

Диловао хероин

Бројне одбачене оптужни-це, због којих грађани плаћају вишемилионске одштете, нијесу биле довољан разлог надлежним да покрену пи-тање одговорности тужила-ца чија имена стоје испод не-успјелих оптужних аката.

Током претходне године, баш као и годинама уназад, није покренут ниједан дисци-плински поступак против ту-жилаца због пропуста у раду који су довели до одбацивања оптужница.

У владиним извјештајима о правосуђу који су објављи-вани прошле и ове године на-ведено је да ниједан тужилац није кажњен по овом основу, као ни судија. Разрешења су-дија и тужилаца већ годинама су права ријеткост у црногорс-ком правосуђу. Дисциплинске мјере изречене су само носио-цима тужилачке функције, и то због непријављивања имо-вине.

У другој половини прошле године, Тужилачки савјет није покренуо ниједан дисциплин-

ски поступак. Дисциплинско вијеће је у три предмета утвр-дило одговорност три државна тужиоца, односно руководио-ца, за дисциплински прекр-шај из члана 108 став 3 тачка 8 Закона о Државном тужи-лаштву – недостављање пода-така о имовини и приходима у складу са прописима којима се уређује спречавање сукоба интереса. Тим судијама изре-чена је дисциплинска санк-ција, односно новчана казна у висини од 20 одсто од зараде у трајању од три мјесеца. Дис-циплинско вијеће је у једном предмету одбацило предлог за утврђивање дисциплинске одговорности јер је поднијет од стране неовлашћеног лица.

Адвокат Веселин Радуло-вић казао је за „Дан” да је битно открити који тужио-ци крше закон тако што не пријављују имовину. Ипак, напоменуо је да је битније и дјелотворније утврдити од-говорност оних због чијих пропуста и грешака грађани плаћају одштете.

– Веома је битна и одго-ворност због непријављене имовине и тужиоци треба да одговарају због тога. Ипак, важнији су случајеви про-пуста тужилаца у лошим оп-тужницама. Морам поме-нути највеће случајеве гдје су тужилачке грешке дове-ле до одбацивања оптужби,а то су предмети Калић и Ша-рић. Тужилаштво је ту напра-вило огромне, неприхватљиве пропусте, а због тога нико није позван на одговорност. Напо-менућу да је врховни држав-ни тужилац Ивица Станко-

вић одмах по ступању на ту функцију најавио да ће покре-нути питање утврђивања од-говорности због непрофесио-налног поступања тужилаца. Сада, пред истек његовог ман-дата, видимо да је то била праз-на прича. У Црној Гори влада систем некажњивости носи-лаца правосудних функција и очигледно је да ће се то наста-вити – оцијенио је Радуловић.

Недостатак позивања на од-говорност тужилаца раније се правдала тужилачким имуни-тетом који их штити од одго-ворности за одлуке које су до-

нијели у раду. Ипак, према Радуловићевим ријечима, то је злоупотребљавање закон-ских прописа.

– Тужилачки имунитет не може да их штити од оваквих пропуста у раду. Случај Ша-рић довољан је примјер како су пропусти тужилаштва до-вели до тога да се оптужница полако топи и на крају „нес-тане”. Сада су већ покренути судски поступци за накнаде штете због тих пропуста, које ће грађани плаћати – рекао је Радуловић.

М.В.П.

Тужилачки савјет је у октобру 2018. године донио одлуку да се Грујо Радоњић, државни тужилац у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, привремено удаљи са дужности вршења тужилачке функције, до окончања кривичног поступка за зеленашење.

Радоњић се терети да је од Подгоричанина Данила Пејовића узео скоро 40.000 еура дајући му новац на зеленашку камату.

Осим њега, оптужницом коју је подигло Основно државно тужи-лаштво у Котору обухваћени су и Никола Пајковић и Александар и Александра Ђурапчевић.

Радоњић је пред Основним судом у Подгорици тужио Пејовића, тврдећи да му није вратио дуг од 30.000 еура.

Суспендован због оптужнице

Тужиоци одговарају само због непријављене имовине

■ Веома је битна и одговорност због непријављене имовине и тужиоци треба да одговарају због тога. Ипак, важнији су случајеви пропуста тужилаца у лошим оптужницама које сада плаћају грађани, казао је адвокат Радуловић

И ПРОШЛЕ ГОДИНЕ НАСТАВЉЕНА ПРАКСА НЕКАЖЊАВАЊА ЗБОГ ОДБАЧЕНИХ ОПТУЖНИЦА, ЗА КОЈЕ ГРАЂАНИ ПЛАЋАЈУ МИЛИОНСКЕ ОДШТЕТЕ

Са проглашења Тужилачког савјета

набавио лажне санитарне књижицеИнспектори Сектора криминалистичке по-

лиције поднијели су кривичну пријаву про-тив Г.П. (47) из Будве због сумње да је починио кривично дјело фалсификовање исправе. Г.П. се терети да је у својству власника, извршног директора и одговорног лица угоститељског објекта са сједиштем у Будви, за своје потре-бе и потребе троје других запослених радни-ка, почетком јуна 2018. године прибавио чети-ри лажне санитарне књижице у намјери да их

употријеби као праве. Лажне санитарне књи-жице је у августу 2018. године предао на увид санитарном инспектору у току вршења инспек-цијске контроле. – Спроводећи акцију „Књи-жица“, службеници Управе полиције су до сада поднијели укупно седам кривичних пријава против девет лица због сумње да су прибави-ла и употријебила укупно 25 лажних санитар-них књижица –саопштено је из Управе поли-ције. М.В.П.Илустрација

Привођење Мемића

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ Г.П. (47), ОСУМЊИЧЕНОГ ЗА ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ

Виши суд у Бијелом Пољу продужио је притвор Енесу Мемићу (33) из Бродарева, којем се суди за убиство по-лицајца Ирфана Кујовића.

Наставак претреса зака-зан је за 4. и 5. март, кад ће се наставити са извођењем до-каза, а биће испитано и пет свједока.

Оптужени Мемић је на јед-ном од ранијих претреса ка-зао да није крив и да не при-знаје оптужницу и дјело које му је стављено на терет. Он се терети да је 22. јула 2015. године возилом усмртио са-обраћајног полицајца Ирфа-на Кујовића.

М.Н.

остаје иза решетакаПРОДУЖЕН ПРИТВОР ЕНИСУ МЕМИЋУ, ОПТУЖЕНОМ ЗА

УБИСТВО ПОЛИЦАЈЦА

изведено пет акција Принудио на тучуПОЛИЦИЈА ОДУЗЕЛА 2.500 ШТЕКА НЕЛЕГАЛНИХ ЦИГАРЕТА КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ БУДВАНИНА

Службеници Управе поли-ције су за свега неколико дана извели пет акција у којима је одузето око 2.500 штека цига-рета које су биле намијењене нелегалној продаји.

На територији Никшића пронађен је „мерцедес” лук-сембуршких регистарских ознака, у којем је било 6.200

паклица цигарета. Након тога, у Андријевици је про-нађено око 250 штека, а у Бару 700. Неколико дана касније, током претреса камиона у Подгорици пронађено је још 1.000 штека цигарета.

Због ових случајева проце-суирано је више особа.

М.В.П.

Поступајући на основу снимка који се појавио на друштвеним мрежама, служ-беници будванског Центра безбједности су поднијели кривичну пријаву против В.М. (56) из Будве због сумње да је починио кривично дјело принуда. Будванин се терети да је током јануара у гаражи

куће чији је власник, употре-бом пријетње, принудио Б.А. (27) и Д.М. (37), оба из Будве, да се међусобно туку.

– Сходно консултацијма са тужиоцем, кривична пријава против В.М. је поднијета у ре-довном поступку –саопште-но је из полиције.

М.В.П.

ФОТО

: РТЦ

Г

Хроника 9н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Службеници Специјал-ног полицијског одјељења и Сектора криминалистич-ке полиције врше провје-ре два лица која се сумњи-че да су „опраним новцем” финансирала тероризам. Ови предмети формирани су у Специјалном државном тужилаштву крајем прошле године. Ово су само неке од активности које су службе-ници полиције и СДТ-а пре-дузели у циљу расвјетљавања кривичних дјела повезаних са тероризмом.

У једном предмету су три особе осумњичене за ства-рање криминалне органи-зације и тероризам.

– Службеници УП-СКП-а и Специјалног полицијског одјељења, у сарадњи са СДТ-ом, спроводе мјере и радње у предмету из области теро-ризма у односу на три лица, а односи се на кривично дјело из чл. 401 а – стварање кри-миналне организације, кри-

вичног дјела из чл. 403 ст.3 у вези става 2 – недозвоље-но држање оружја и експло-зивних материја и кривично дјело из чл. 447 – тероризам – наведено је у извjештаjу о реализациjи мjера из акцио-ног плана 2017–2018, за пе-риод од 1.7.2018. године до 31.12.2018. године који је са-чинило Вијеће за национал-ну безбједност.

У том документу су на-бројане и активности које надлежни предузимају због сумње да су извршена кри-вична дјела повезана са стра-ним ратиштима.

– Такође, у току су два криминалистичка истра-живања службеника УП–СКП-а, и Специјалног поли-цијског одјељења, у сарадњи са СДТ-ом, у односу на два лица која се на основу рас-положивих оперативних саз-нања могу довести у везу са недозвољеним активности-ма прања новца и финанси-

рања тероризма. Службени-ци УП–СКП-а и Специјалног полицијског одјељења, у из-вјештајном периоду, кроз међународну полицијску сарадњу са партнерским службама, спроводе крими-налистичка истраживања у односу на четири лица која се на основу расположивих оперативних сазнања могу довести у везу са придружи-вањем и помагањем за од-лазак на страна ратишта. У периоду извјештавања, од стране УСПНФТ су надлеж-ним државним органима прослијеђена три иницијал-на обавјештења која су се од-

носила на сумња у вршење кривичног дјела финанси-рања тероризма – пише у извјештају.

Од избијања оружаног су-коба у Сирији, регистровано је више држављана Црне Горе који су боравили у тој земљи. Према званичним по-дацима, у претходних шест година на ратишту у Сирији погинуло је шест црногор-ских држављана, а њих десет се вратило у Црну Гору. Један борац ухапшен је у Турској, док је девет држављана Црне Горе и даље на територији под контролом ИСИЛ-а.

Од октобра 2012. до краја

2018. године у Сирију је от-путовало 23 пунољетних црногорских држављана – 18 мушкараца и пет жена са троје дјеце.

У Сирији су погинула шесторица мушкараца из Црне Горе, док су три муш-карца, четири жене и двоје дјеце остали на територији под контролом ИСИЛ-а. Је-дан мушкарац је притворен у Турској, а осам мушкара-ца, једна жена и једно дијете су се вратили у Црну Гору. Од новембра 2015. нема регис-трованих одлазака црного-рских држављана у Сирију.

С обзиром на то да је ре-

гистрован велики број особа које иду на ратишта у Сирији, надлежни органи покренули су процјене ризика од теро-ризма

Међународни органи спровели су истраживања која су показала да у Црној Гори доминирају двије ра-дикалне групе. Као најопас-нији су представљени џиха-дисти који су се вратили са ратишта и који већ имају сте-чена знања и искуства за ра-товање.

Због сумње да је почиње-но кривично дјело прање новца или финансирање тероризма, током 2107. го-дине је привремено блоки-рано више трансакција од око осам и по милиона еура. Од тог износа блокирано је 5.522.495 еура и 3.425.783 до-лара (око 2,9 милиона еура).

Сходно Кривичном зако-нику Црне Горе, осуђени за финансирање тероризма каз-ниће се затвором у трајању до 10 година.

М.В.П.

Ул­ци­ња­нин­Х.Б.­је­прије­годину­дана,­на­основу­споразума­са­тужилаштвом,­осу­ђен­на­шест­мје­се­ци­за­тво­ра­јер­је­од­апри­ла­2015.­до­ма­ја­2016.­го­ди­не­био­при­пад­ник­те­ро­ри­стич­ке­ор­га­ни­за­ци­је­„Ислам­ска­др­жа­ва­Ира­ка­и­Ле­ван­та”.­Пре­су­ду­му­је­из­ре­кла­су­ди­ја­под­го­рич­ког­Ви­шег­су­да­Би­ља­на­Уско­ко­вић.

У­образложењу­пресуде­је­наведено­да­је­оп­ту­же­ни­при­знао­кри­ви­цу­и­да­суд­ни­је­имао­раз­лог­да­по­сум­ња­у­ње­го­ву­од­бра­ну.­Улцињанин­је­тврдио­да­ра­ти­ште­ни­ка­да­ни­је­ви­дио­и­об­ја­снио­због­че­га­се­за­пу­тио­ка­Си­ри­ји

–­У­Си­ри­ју­сам­оти­шао­да­бих­жи­вио­по­ислам­ском­за­ко­ну,­то­је­пр­ви­и­основ­ни­раз­лог­мог­од­ла­ска­та­мо,­као­и­мно­гих­дру­гих­љу­ди.­На­кон­то­га,­ко­је­хтио­да­иде­да­се­бо­ри­ишао­је­да­се­бо­ри,­а­ко­ни­је,­ни­ко­га­ни­је­тје­рао­си­лом,­и­то­је­чи­та­ва­при­ча­–­ре­као­је­Х.Б.

Улцињанин се нагодио да робија шест мјесеци

Двоје сумњиви за финансирање терориста „опраним” новцем

■ Службеници Специјалног полицијског одјељења, у сарадњи са СДТ-ом, спроводе мјере и радње у предмету из области тероризма у односу на три лица, који се односи на кривична дјела стварање криминалне организације, недозвољено држање оружја и тероризам

СПЕЦИЈАЛНИ ПОЛИЦИЈСКИ ТИМ И СЛУЖБЕНИЦИ СЕКТОРА КРИМИНАЛИСТИЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ КРАЈЕМ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ОТВОРИЛИ НОВЕ ИСТРАГЕ

Најактивније групе у Црној Гори текфири и џихадисти

”У претход-них шест година на ратишту у Сирији по-гинуло је шест црно-

горских држављана, а њих десет се врати-ло у Црну Гору

нема новог суђења

одузето 43.500 еура

ОДБИЈЕН ЗАХТЈЕВ УЛЦИЊАНИНА

АКТИВНОСТ ЦАРИНИКА НА ДОБРАКОВУ

Виши суд у Подгорици од-био је захтјев за понављање судског поступка против Ул-цињанина У.П., који је осуђен на четири мјесеца затвора због наношења тешких тјелесних повреда малољетнику А.А. Бранилац осуђеног предао је суду изјаву лица која је овјере-на код нотара у Драчу, у којој

тврди да осуђени Улцињанин нема везе са пребијањем ма-лољетника.

Ипак, суд је оцијенио да овај доказ, имајући у виду оне који су спроведени током суђења, не би могао промијенти пре-суду, односно да У.П. на основу овог доказа не би могао бити ослобођен. М.В.П.

Службеници Управе цари-на ЦИ Добраково, у сарадњи са полицијским службени-цима, открили су два царин-ска прекршаја, и одузели не-пријављени новац у износу од 43.500 еура.

Током контроле комбија црногорских регистарских ознака, код возача је пронађе-

но 28.500 еура.Дан касније, током пре-

треса камиона црногорских регистарских ознака, код во-зача, држављанина Србије, пронађено је 15.000 еура.

Одговорним лицима су из-дати прекршајни налози, а не-пријављени новац је задржан.

М.В.П.

ОДБИЈЕНЕ ЖАЛБЕ ОПТУЖЕНИХ ЗА УБИСТВО НЕМАЊЕ МЕДИНА

Улама и Мијовић остају у ЗикС-у ■ Медин је нестао 8. јула 2016. године, а оптужени се терете да су га убили и сахранили на

непознатој локацијиАпелациони суд је донио

одлуку да Владимир Улама и Дарко Мијовић, оптужени за убиство Немање Медина из Петровца, остану у притво-ру. Њима је Виши суд у Подго-рици продужио притвор због тежине извршења кривич-ног дјела, на шта су се жали-ли њихови браниоци. Судије Апелационог суда су те жал-бе одбацили као неосноване.

Медин је нестао 8. јула 2016. године, а оптужени се терете да су га убили и сахра-нили на непознатој локацији.

У рјешењу суда наведено је да су до нивоа постојања ос-новане сумње, односно из ис-каза свједока, али и других доказа, потврђени наводи оп-тужнице. Искази свједока по-

тврђују да су имали директ-на или индиректна сазнања да је Медин да дан нестанка отишао у Вирпазар да се види са Уламом, што је потврђено

и налазима из телекомуни-кационог вјештачења, који су показали да су њих двојица имали више телефонских ко-муникација у критичном пе-

риоду. Такође, из службених забиљешки полиције произи-лази да су у близини локал-ног пута у мјесту Вирпазар – Ријека Црнојевића пронађе-не регистарске таблице које припадају возилу које је ко-ристио Медин, а његов ауто је у близини пронађен запаљен, док је на таблици која је била у гепеку пронађена Медино-ва крв. Из медицинске доку-ментације произилази да је окривљени Мијовић задобио опекотине десне подлактице и шаке, а Улама огреботине у предјелу ногу и подлакти-це лијеве руке.

Оптуженим младићи-ма пријети казна затвора у трајању од 10 до 40 година.

М.В.П.

Хапшење Уламе

10 Друштво н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ ПЉЕВЉА ЕКОЛОШКИМ СТАНДАРДИМА ДАЛЕКО ОД ЗАВРШЕТКА

Потрошили осам милиона,а санација није ни почела ■ Интегрисаном дозволом је прецизирано да је Термоелектрана ограничена на укупно 20.000

радних сати, до 31. децембра 2023, а током 2018. искоришћен је 7.081 радни часЕлектропривреда Црне

Горе је лани потрошила 8.837.604 еура за реализа-циjу активности из програма мjера еколошког прилагођа-вања постоjећег построjења Термоелектране Пљевља, а да притом неке од главних активности, међу којима су и тендерске процедуре, није-су ни започете. Од пет вели-ких загађивача околине jеди-но jе Термоелектрана Пљевља прошле године добила инте-грисану дозволу за рад коjа се издаjе на пет година и она има обавезу да до 2023. испоштује строге еколошке стандарде и реконструише постројење.

Како показује извјештај ЕПЦГ, који је достављен НВО МАНС на основу Закона о слободном приступу ин-формацијама, главне актив-ности које су лани реализо-ване односе се на депонију Маљевац, док се око Термое-лектране суштински ништа није ни радило.

– У 2018. је завршена изра-да и ревизија главног пројек-та наставка одлагања и фаз-не рекултивације депоније Маљевац. Такође, завршено је и измјештање далековода

Пива–Пљевља, сјеверна тра-са, дио преко депоније Маље-вац. Објављивање тендера за извођење радова као и тенде-ра за радове по рекултивацији очекује се у првом кварталу ове године – наводи се у из-вјештају ЕПЦГ.

Ипак, оно што је забриња-вајуће јесте чињеница да се са реализацијом активности није почело ажурније, јер је у питању пројекат од око 40 ми-лиона еура, а тендерске про-цедуре које су планиране за ову годину могу се и те како одужити због жалбених по-ступака и процедура.

Агенција за заштиту жи-вотне средине приликом из-давања интегрисане дозволе ЕПЦГ за Термоелектрану ут-врдила је да се отпадне воде из процеса рада тог постројења не пречишћаваjу и испуштаjу се у Палешки поток, Везиш-ницу и посредно у Ћехотину. Због тога ће ЕПЦГ морати да изгради систем за пречишћа-вање отпадних вода у перио-ду 2019–2022. године и да риjе-ши проблем депониjе пепела шљаке Маљевац. Осим тога, ЕПЦГ jе дужна да до 2022. го-дине реализуjе проjекат еко-

лошке реконструкциjе по-строjења Термоелектране, са чим се још није ни почело.

Агенциjа jе издала услов-ну дозволу Термоелектрани на основу препоруке Владе иако је претходно одбила да је изда Тошчелику и Комби-нату алуминиjума. Без инте-грисане дозволе, за коjу jе рок за прибављање био 1. jануар прошле године, предузећима коjа су велики загађивачи жи-

вотне средине, по закону ниjе могућ рад.

Интегрисаном дозволом је прецизирано да је Термо-електрана ограничена на уку-пно 20.000 радних сати, до 31. децембра 2023. године. Само претходне године потроше-на је скоро половина.

–У складу са поглављем радно вријеме, оператер ЕПЦГ доставља евиденцију о броју искоришћених радних сати за прошлу годину, као и о ос-татку неискоришћеног броја радних сати дозвољених за преостали рад постројења. Наиме, број искоришћених радних сати за 2018. износи 7.081 радни час, док остатак не-искоришћеног броја радних сати дозвољених за преостали рад постројења износи 12.919 – наводи се у допису ЕПЦГ који је достављен МАНС-у.

М.С.

ЕПЦГ jе забранила приступ комплетноj тендерскоj документациjи пошто jе изабрала компаниjу коjа треба да изради проjекат реконструкциjе првог блока Термоелектране у Пљевљима вриjедне преко 40 милиона еура. Енергетска компаниjа jе краjем 2017. расписала тендер за израду идеjног проjекта еколошке реконструкциjе првог блока Термоелек-тране Пљевља, пошто су пропали сви преговори са иностраним партнерима у вези са изградњом другог блока. На тендеру чиjа вриjедност jе била

проциjењена на 900.000 еура побиjедила jе њемачка компаниjа Steag energy, коjа jе за израду проjекта реконструкциjе тражила око 660.000 еура. МАНС jе користећи Закон о слободном приступу информа-циjама од ЕПЦГ затражио понуду коjу jе њемачка компаниjа доставила, као и комплетан записник са отварања понуда. Ова документациjа, како су навели, у првом реду записник са отварања понуда, садржи битне информациjе на основу коjих се може провjерити због чега jе ЕПЦГ изабрала ову фирму.

Забранили приступ документацији

Стипендиjе од украjине

омаж храбрости

МИНИСТАРСТВО САОПШТИЛО

АМБАСАДА САД ПОКРЕНУЛА АКЦИЈУ

Министарство образовања и науке Украјине додјељује пет стипендија црногорским студентима за основне и мас-тер студије на високошколс-ким установама у тој држави, за академску 2019/20. годину. Стипендије се додјељују за об-ласти хуманистичке студије, друштвене и техничке науке.

Потребну документацију, чији списак се налази на сајту црногорског Министарства провјете, потребно је доста-вити до 31. марта, на адресу Министарства образовања и науке Украјине у Кијеву. При-знавање образовних докуме-ната врши се током првог се-местра. М.С.

Амбасада Сjедињених Аме-ричких Држава у Подгорици покренула jе интернет изазов „Храбре жене у част обиљежа-вања Мjесеца женске историjе“.

– Преплавимо интернет храбрим женама! Позивамо вас да се придружите изазову и да на таj начин обиљежимо #мjесецЖенскеИсториjе. 1. Ис-

копираjте оваj текст; 2. Постави-те видео или фотографиjу не-ког ко jе за вас #ХрабраЖена и обjасните зашто jедном речени-цом; 3. Означите особу коjа би требало да се придружи иза-зову – наводи се у обjави уз ви-део-снимак на званичноj стра-ници Амбасаде САД.

М.С.

МАЛА ШКОЛА КРШЕЊА ПАТРИЈАРХАТА

Едуковали борце за родну равноправностЦентар за женска права

едуковао jе 25 полазника да буду носиоци промjена у погледу женских људ-ских права и битни чинио-ци у трансформациjи црно-горског друштва, поручено jе на уручивању потврда о учешћу у „Малоj школи кр-шења патриjархата“. Изврш-на директорица Центра за женска права Маjа Раиче-вић навела jе да jе циљ ор-ганизовања „Мале школе кршења патриjархата“ био надокнађивање историjе женског покрета, чиjи jе значаj изостављен из фор-малног образовања.

– Хтjели смо да бар доне-кле надокнадимо оно чега тако мало има у нашим уџ-беницима, историjским чи-танкама, образовним про-

грамима, а то jе она страна историjе коjа остаjе занема-рена, а страховито jе важна. У питању jе историjа женс-ког покрета, активизма и оних идеjа коjе су нам данас

омогућиле да уживамо ова права – истакла jе Раичевић.

Амбасадорка Сjедињених Америчких Држава у Црноj Гори Џуди Раjзинг Раjнке оциjенила jе да стереоти-

пи и остаци патриjархал-ног друштва представљаjу препреку даљем развоjу женских права и да jе битно да сви људи препознаjу зна-чаj тих права и поштуjу jед-ни друге, jер такав приступ преображава друштво.

– Суштински програми, као што jе оваj, имаjу моћ да трансформишу друштво и зато ми jе драго што су се по-лазници и полазнице волон-терски одлучили да похађаjу оваj програм. Сви ви коjи сте се добровољно опредиjели-ли да одвоjите своjе вриjеме да похађате и завршите ову школу, носиоци сте промjена у овом друштву и зато jе ам-басада поносна што jе подр-жала jедан овакав проjекат – казала jе Раjзинг Раjнке.

М.С.

Са додјеле диплома

Термоелектрана Пљевља

Агенцији за спречавање корупције (АСК) током про-шле године поднијето је 110 пријава о угрожавању јавног интереса које упућују на по-стојање корупције и један за-хтјев за заштиту, док је 35 по-ступака пренесено у раду из претходне године. У АСК кажу да су бројне едукативне ан-тикорупцијске активности о јачању свијести јавности о ко-рупцији и механизмима пре-венције, које Агенција кон-тинуирано спроводи, имали одјека показује и значајан раст броја пријава у односу на 2016. и 2017. годину.

– Од поменутог броја прија-ва у претходној години 47 под-носилаца је пријаву подније-ло анонимно, док су четири пријаве поднијете од запос-лених у институцијама на које се пријаве односе. Окон-чано је укупно 78 поступака и то: 59 поступка по пријава-ма звиждача (19 из 2017; 30 из 2018.), један поступак по за-хтјеву за заштиту из 2017. и 18 поступака по службеној дуж-ности (укупно: осам из 2017. и десет из 2018). У односу на окон-чане поступаке по пријавама звиждача, у пет поступака је утврђено постојање угрожа-

вања јавног интереса у једној општини, једном привред-ном друштву чији је оснивач општина и три јавне устано-ве од којих су двије из система просвјете док је једна из здрав-ственог система - саопштили су у АСК, на чијем је челу Сре-тен Радоњић.

Надлежним тужилаштви-ма је, како наводе, уступљено девет пријава док су у току по-ступци за још четири пријаве из 2017. и за двије пријаве из 2016. године.

–У односу на пријаве из прошле године, достављена је повратна информација да је пет одбачено, док су оста-ли поступци у току. Такође, у овом периоду прослијеђено је 36 пријава звиждача другим надлежним институцијама, највећи број Министарству унутрашњих послова, Управи полиције и Управи за инспек-цијске послове. Надлежни ор-гани су, до сада, у пет случаје-ва утврдили неправилности, једну пријаву су прослиједили надлежном тужилаштву која је у фази извиђаја, док у 16 слу-чајева неправилности нијесу утврђене. Остали поступци су у току - констатују у АСК.

М.С.

За корупцију 110 пријава

СТАТИСТИКА АСК

Сретен Радоњић

Друштво 11н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Ромска организациjа младих „Корачаjте са нама – Phiren amenca“ саопштила је да су номиновали Аниту Беришу за награду ромска хероина коју додјељује Европска униjа за интеграциjу Рома на западном Балкану и у Турскоj 2019. Наводе да је Бериша прва и тренутно jедина Ромкиња на магистарским студиjама у Црноj Гори. Награда jе посвећена Ромкињама коjе су доприниjеле значаjним промjенама у своjим заjедницама. Анита ради у Канцелариjи за европске интеграциjе. М.С.

Удружење младих са хендикепом организовало jе Школу самосталног живота за младе с инвалидитетом узраста од 15 до 30 година. Млади с инвалидитетом, учесници школе, истакли су да се међу мjерама за омогућавање самосталног живота, приjе свега, могу издвоjити оне коjе се односе на сервисе подршке, персоналну асистенциjу, психолошко и правно савjетовање, као и становање и приступачност. М.С.

флеш

Анита Бериша

Беришу за награду еУ

ОСИ школа самосталности

у војсци 188 жена

За четири школе 100.000

ПОДАЦИ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ НАЈАВЉУЈЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ

У Војсци ради 188 жена и то 39 њих су војници по уго-вору, 24 подофицири, 15 офи-цири и 110 цивилна лица, што чини 10,62 одсто од укупног броја запослених. Просјечна старост запослених у Војсци је 39 година. Како пише у из-вјештају Министарства одб-ране, најнеповољнија старос-

на структура је код цивилних лица и износи 50 година, док је код војника по угово-ру најповољнија и износи 31 годину. До сада је седам жена учествовало у мировној ми-сији у Авганистану, од којих једна официр, двије подофи-цири и три цивила.

М.С.

У четири подгоричке школе планирана је рекон-струкциjа укупне вриjед-ности преко 100.000 еура, саопштила jе портпаролка Министарства просвjете Ми-лица Лекић.

Она је прецизирала да ће се реконструисати шко-ле „Штампар Макариjе”, „Ок-

тоих”, „Павле Ровински” и „Владика Данило”.

– Неки од радова ће поче-ти током прољећа, а неки то-ком љета, у зависности од вр-сте радова, односно од тога да ли би угрожавали редо-ван наставни процес или не – навела је Милица Лекић.

М.С.

ЗЕМЉЕ РЕГИОНА УЈЕДИЊУЈУ ИСТЕ НЕВОЉЕ КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ БРИГА О ПРИРОДИ

Екологија заједнички проблем Балкана ■ Поглавље 27 Црну Гору ће коштати око 1,6 милиjарди еура, док jе Србиjи, да би достигла

стандарде ЕУ што се тиче животне средине потребно око 15 милиjардиДржаве западног Балкана

имаjу скоро исте или сличне проблеме, ризике и изазове у области животне средине, због тога jе регионална са-радња наjважниjа, сматраjу у министарствима заштите жи-вотне средине Србиjе и Маке-дониjе. Помоћница министра у Министарству заштите жи-вотне средине Србиjе Биљана Филиповић Ђушић казала jе за агенциjу Мина да држа-ве региона теже еколошким стандардима, али да jе веома захтjевно и тешко економску вариjанту уподобити са еко-лошком, jер jе риjеч о веома скупим инвестициjама. Фи-липовић Ђушић jе истакла да све државе западног Балкана имаjу скоро исте или сличне

проблеме, ризике и изазове у области животне средине, и да их погађаjу исти здрав-ствени ризици.

– Сви имамо веома заста-релу инфрасруктуру и про-блеме са отпадним водама, отпадом, ремедиjациjом земљишта, са индустриjс-ким али и историjским за-гађењем. Све то захтиjева ог-ромне инвестициjе – рекла jе Филиповић Ђушић.

Поглавље 27 Црну Гору ће коштати око 1,6 милиjар-ди еура, док jе Србиjи да би достигла стандарде ЕУ, што се тиче животне средине, према риjечима Филиповић Ђушић, потребно око 15 милиjарди.

Замjеник министра за жи-вотну средину и просторно

планирање Македониjе Jани Макрадули казао jе да jе до-бро што Европска униjа (ЕУ) инсистира на поглављу 27,

али да би требало више да ин-систираjу саме државе због своjих грађана.

М.С.

Илустрација

Никшићанин Данило Дубљанић тврди да су др-жавне институције умјесто да га заштите као грађани-на, радиле на његову штету, тако што су му признајући фалсификоване уговоре ње-гов пословни простор од 70 ме-тара квадратних, преписале фирми „Унипром” чији је влас-ник бизнисмен Веселин Пејо-вић. Он истиче да од 1984. го-дине води судске спорове да добије своју имовину, али се константно доносе одлуке на његову штету.

У изјави за „Дан” Дубљанић каже да се ради о пословном простору у Карађорђевој ули-ци број 1 у Никшићу, који је он наслиједио од мајке, али ни-када није могао да га користи. Објашњава да је објекат уку-

пне површине 140 квадрата, а да је половина била на име његове покојне мајке, која је под кирију издавала простор Комбинату коже и обуће Пећ до 1984.

– Када су престали да плаћају кирију и затвори-ли објекат ја сам тражио да га ослободе да бих могао да га користим или издам. То је један спрат куће који има двије спојене просторије. Међутим, из Комбината мени достављају допис да су они тај простор купили, а пошто ме нијесу о томе обавијестили на вријеме ја сам их тужио и тако су почели судски процеси. Не-колико година касније успио сам да добијем уговор, за који тврдим да је фалсификован и да га моја мајка није потпи-

сала, гдје стоји да им она за 14.500 динара продаје послов-ни простор, а замислите по-рез на промет је плаћен 15.940 динара. Како је могуће да по-рез буде већи од цијене самог објекта – каже Дубљанић.

Истиче да се у међувреме-ну појавио Веселин Пејовић са својим „Унипромом”, који је укњижен као власник објек-та, а да ником није јасно како.

– Када су почели ратови на подручју бивше Југосла-

вије сви објекти и простори предузећа и околних репу-блика потпали су под влас-ништво државе Црне Горе. Притом се није водило рачу-на да ли се радило о приватној или државној имовини. Пејо-вић се са „Унипромом” појавио већ 1989. када је реконструисао објекат који је био мој – како, ја не зна. Само се појавио у јед-ном тренутку и рекао да је то његово – прича Дубљанић.

Додаје да сумња да је уз по-

моћ судства, катастра и тужи-лаштва, остао без имовине, те да се радило на његову штету, а у корист „Унипрома”.

– Сваки доказ који сам при-ложио игнорисан је, па и ис-каз судског вјештака да је кућа 1989. преведена на „Унипром” под сумњивим околностима. Тај превод је урађен на осно-ву фалсификованог уговора за 317.000 динара. Обраћао сам се свима од Врховног суда до тужилаштва, али то није дало никакве резултате – прича Дубљанић.

Додаје да се обраћао пред-сједници Врховног суда Весни Меденици коју је информи-сао о томе да му је Пејовић узео имовину без динара на-докнаде, а све уз помоћ, како тврди, катастра, судства и тужилаштва, односно орга-на власти у Црној Гори. Ипак добио је одговор да предсјед-ница није надлежна за посту-пање јер су све судије незави-сне у свом раду.

Такође, писао је и врховном државном тужиоцу Ивици Станковићу, који је предмет пребацио специјалном др-жавном тужиоцу Миливоју Катнићу. Из Специјалног ту-жилаштва Дубљанића су оба-вијестили да су већ анализи-рали његову документацију и да су одбацили кривичну пријаву која се тиче спорног пословног простора.

М.С.

Коментар од власника „Унипрома“ Веселина Пејовића нијесмо добили јер није одговарао на наше телефонске позиве и СМС, док из суда у Никшићу нијесу одговорили на наш допис који смо им прослиједили у сриједу, 27. фебруара. Дубљанић каже да се он обраћао Пејовићу који му је одговорио, како каже, „Што ти органи судства ријеше, ја ћу ти платити“.

– Ја и даље водим поступке и надам се да ћу се изборити за своју имовину. Проблем је што суд до сада није прихватао ништа што сам ја њима доставио. На самом почетку мени је имовина отета од Комбината из Пећи који се позвао на уговор 557 који је у катастру заведен на друга лица, а не на моју мајку и њих. То је још један доказ да моја мајка ту имовину није продала. После тога они су некако простор пребацили Пејовићу преко купопродајног уговора иако ја имам доказе да до појаве Пејовића није вршена промјена власника – закључује Дубљанић.

Пејовић му поручио да ће платити колико суд каже

Мој пословни простор преписали „Унипрому”

■ Када су почели ратови на подручју бивше Југославије сви објекти и простори предузећа потпали су под власништво државе. Притом се није водило рачуна да ли се радило о приватној или државној имовини. Пејовић се са „Унипромом“ појавио већ 1989. када је реконструисао објекат који је био мој, како, ја не зна. Само се појавио у једном тренутку и рекао да је то његово - прича Дубљанић

НИКШИЋАНИН ДАНИЛО ДУБЉАНИЋ ОПТУЖУЈЕ ПРАВОСУДНЕ ОРГАНЕ ЗАТО ШТО ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ВОДИ СУДСКИ СПОР

Данило Дубљанић

12 н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .Став

Док ми jе у слуху бруjа-ла пjесма Шабана Шаулића „Зар си морала таква да се ро-диш“, у мислима се по систе-му филмске паралелне мон-таже, нимало случаjно, jавио сличан наслов у мушком роду. И, стварно, зар jе мо-рао такав да се роди? Да ниjе, ова земља би можда била дру-гачиjа, боља, правно ваљана, неузапћена и срећна. А овако има специjални статус бал-канске џепне Сjеверне Кореjе.

Многи грађани се свих ових година питаjу управо исто, у духу наслова текста, размишљаjући ко jе то и кад проклео Црну Гору да има баш овакве властодршце, и таквог великог Вођу, при чему сви они упорно и неза-сито, под маском чистуна-ца, диjеле колач пељешећи земљу већ неколико деце-ниjа. А Црна Гора ипак из-држава и траjе, уздиже се из пепела пљачке као Феникс, све у нади да ничиjа ниjе до зоре горjела.

Старо правило, потврђено у историjи неброjено пута, гласи да су се и наjвећи дик-таторски режими рушили неочекивано, управо онда кад се чинило да су наjч-вршћи, да их више никад

ништа не може уздрмати. А онда се управо дешавао неки тектонски потрес. Тако су и силници Црне Горе изгуби-ли такт, па сад гледаjу ув-риjеђено на све оне, коjи и помисле да им кажу прос-ту истину да су проваљени као оличења зле среће овог народа и земље.

Гротескно дjелуjу двоструки аршини и ув-риjеђена лица режимских боjовника, коjи не могу да се опасуље да су се баш били до-бро укотвили, а клупко њи-хових непочинстава управо, као за инат, почело да се од-мотава. И то зато што су изгу-били сваки осjећаj потребног опреза и мjере, осиони и не-

умољиви. Па се на краjу мо-рао наћи и jедан од хиљаду из њиховог табора коjем су шефови дозлогрдили праз-нећи му касу, па jе, притjеран уза зид, одлучио да се jавно побуни и пружи флагрант-

не доказе о манирима „младе црногорске демократиjе”, то jест, „већ времешне клепто-кратиjе“.

Зато су и кренуле нима-ло приjатне приче и сним-

ци колико су, гдjе и кад, по-себно главни и одговорни, упетљани до грла у крађе, мућке, отимачину народ-ног блага и новца. Али Он и они су морали такви да се роде, препознаjу се међу-

собно, и заjеднички, под мас-ком уљудних доброчинитеља Црне Горе, уз фине манире и реторику, ударнички брутал-но гомилаjу милионе у сопс-твене џепове.

Сада, по систему „Импе-риjа узвраћа ударац“, креће ала и врана, младо и старо, израбљени кадровици, Ме-тузалеми из нафталина и млади петлићи, домаће и снаге са стране, читава га-

лериjа уштогљених брани-лаца лика и дjела великог Вође. И сви тврдокорно на-стоjе да оперу нечисте руке власти, убjеђуjу, заклињу се, праве замjену теза, под-

смjехуjу се мрскоj им опози-циjи, замећу трагове, глуме и преглумљуjу. Смиjешно, да ниjе тужно и отужно. Али се управо и у оваквоj акциjи препознаjе двоструко лице бога Jануса, дупли аршини,

и страшна жеља да се опста-не на власти по сваку циjену. Уз наду да ће несрећни на-род прогутати чак и оволи-ку лажу и паралажу. И повjе-ровати да су узданице власти само грубо опањкане, у жељи да се науди њиховом европс-ком имиџу и свиjетлом путу у помрчину.

Сва та прича за лаковjер-не овог пута тешко да ће проћи. Народу jе, изгле-да, доста. И зато ће улич-ни протести расти, за инат чак и младим бранитељи-ма режима и свог Вође. А они су можда и наjтужниjа фаланга међу свим колона-ма, jер провидно, неувjерљи-во и отужно нуде своjу мла-дост и чедност као доказ да jе власт била и остала чис-тих руку. И да се све деша-ва само због поjединаца, љубоморних на већ чувени „европски пут Црне Горе“, посут безочним крађама и злоупотребама функциjа, бескрупулозно и монстру-озно. Збиља, зар ниjе могао другачиjи да се роди? С мање похлепе и опсесивне жеље за влашћу по сваку циjену. Као да све неће проћи, па и власт. А, како се ствари крећу, мож-да ће онаj звиждач из Лондо-на одсвирати краj утакмице овоме што му звижде по Под-горици. У сваком случаjу, из владаjуће партиjе jе речено да се не баве jефтином по-литиком. Али, таква каква jе, та политика jе већ двиjе децениjе прескупо кошта-ла, а и данас кошта црного-рске грађане.

Кажу да сам своју земљу продао! Кажу да сам своје све-це издао! Кажу да сам своју заставу попљувао! Кажу да сам своје претке раскопао! Кажу да сам убијао оне који су мене убијали!

Говорили су да нисам оно што сам, а онда су говорили да сам оно што нисам, а на крају су ме прогласили оним што никада нисам био и на чији помен сам се крстио! Го-ворили су да немам своје, да сам све отео! Говорили су да ми је туђе увијек било милије и да сам га пушком отимао, ја

који пушку презирем оноли-ко колико и они мене, а мож-да и више! Говорили су да сам ја, зрно пијеска на бескрајној плажи свијета, пријетња по тај исти свијет! Говорили су да ће умјесто мене ријеши-ти проблеме које нисам ни имао, нити сам се на њих жа-лио, па су оно чега није било ријешили бомбама!

Рекли су неки да немам разлога да се плашим оних који долазе са поклонима, а они су ми највише муке за-дали! Рекли су да морам при-хватити демократију, па ми уз њу увалише нова страдања и затирање самог себе! Рекли су да ме туку како бих био бољи, да ми ране рашивају како би што прије зарасле, да ми шамар ударају како би ме будног пробудили, да ми земљу отимају како би је умјесто мене чували, да ми

отац није отац, да ми мајка није мајка, да су моји пре-ци кољачи, а моја дјеца оце-убице, да ће политика моју земљу измирити, да ће моји митови од мене направити задртог укољицу. Рекли су да ћутање говори много више од ријечи, да трпљење има бољи резултат од супрот-стављања, да су моји хероји терористи, моји ослободио-ци поробљивачи, моји лан-ци слобода, моји извори пус-тиње. Рекли су да је моје небо њихово, да је моја историја туђа, да је моја култура пре-писана, да је мој Бог измиш-љен, да је моја слава прими-тивизам, да је моја срамота мој понос, да су моје књиге туђи тоалет-папири, а њихо-ва словна олакшања за мене класици. Рекли су да сам све ратове ја започео, да сам сва-ки мир ја прекинуо, да сам

из сваког оружја ја пуцао, да сам све бомбе ја бацао, да сам све људе лично убио, да сам на сваком суду ја осуђен, да сам у свакој чорби ја ми-рођија, да је све моје учење јерес, а да је све оно што не знам у ствари оно што је једи-но важно! Рекли су да су моја слова шиљата и опасна, да су моје њиве најплодније, па их због тога не заслужујем, да су великани мога народа свјет-ске пантљичаре и вршиоци геноцида, да су моје цркве ка-сарне, да су моји мостови ко-чеви и стрелишта, да су моје границе безобразлук, да су моје Косово и Метохија туђи!

Причали су да ја од свије-та кријем оно што немам, да су сви моји ножеви наоштре-ни и чекају нечији врат, да су моји ровови ископани и спремни, да су моје ријеке губилишта, да су моје пла-

нине скровишта злочинаца, да су моје школе војни кам-пови, да су моје муке у ства-ри радост, да је мој неуспјех у ствари успјех, да су живо-ти моје дјеце ништа према животима њихове, да су моји споменици сјећања на људе који нису ни постојали, да су моји вјекови украдени, да је мој крст копље којим убијам остале народе, да је моје знање заблуда, да је мој народ највећи кривац и једи-ни оптужени за све што се до-годило на овом свијету!

Убјеђивали су ме да се пре-дам, да се дјеце одрекнем, да им земљу предам, да пред њима крст поломим, да се Бога одрекнем, да кућу спа-лим, да језик затравим, да заклоним сунце над својом земљом, да изворе своје за-трујем, њиве своје затрем, да гледају како нестајем храњен

њиховим лажима које изго-варају док глођу моју земљу и комадају колијевку!

Мене, Србина – гољу у опанцима, сиромашног ра-тара, ратног хероја, оца своје дјеце и сина свог Оца, Светоса-вца и човјекољупца. Мене, нај-мањи зупчаник у машини ис-торије без ког су умислили да она може да ради! Мене, прос-тодушног и само за свој народ опасног! Мене, којег од дима тамјана и барута и не види-те ако се са мном не судари-те! Мене, лаковјерног и по-водљивог, будућих пријатеља унапријед распродатих за цр-кавицу и браће спремне да но-жеве тупе о леђа својих срод-ника због биједне власти над осталим мученицима! Мене, који сам једино крив што доз-вољавам себи да живим она-ко како ви остали умирете! wwwiskra.co

■ Старо правило, потврђено у историjи неброjено пута, гласи да су се и наjвећи диктаторски режими рушили неочеки-вано, управо онда кад се чинило да су наjчвршћи, да их више никад ништа не може уздрмати

Зар си морао такав да се родиш?

Ја, Србин, гоља у опанцима ■ Рекли су да је моје небо њихово, да је моја историја туђа, да је моја култура преписана, да је мој Бог измишљен, да

је моја слава примитивизам, да је моја срамота мој понос

”Из вла-даjуће пар-тиjе jе рече-но да се не баве jефти-ном поли-тиком. Али,

таква каква jе, та по-литика jе већ двиjе децениjе прескупо коштала, а и данас кошта црногорске грађане

ПиШе: Проф. др драган КоПривица

аутор: Милан ружић

13н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 . Став

Када се лидери двије земље састану у трећој земљи да би ријешили ве-лики проблем, обично се све утаначи унапријед: са-мит је по правилу само це-ремонија потписивања спо-разума чији је садржај већ усаглашен.

То, по свему судећи, није важило када су се прошле недјеље у престоници Вијет-нама, Ханоју, састали пред-сједник САД Доналд Трамп и сјевернокорејски вођа Ким Џонг Ун. Њихов дру-ги покушај за мање од годи-ну дана (претходни сусрет имали су прошлог јуна у Сингапуру) да ријеше про-блем брзо растућег нукле-арног арсенала Сјеверне Ко-реје који може да добаци и до територије САД, умјесто великом погодбом, завршен је „побачајем”.

Што практично значи

да се најмање једна страна врапца на грани прогласи-ла за голуба у руци. Пре-овлађујуће увјерење је да је за неуспјех и овога пута главни кривац Трамп, који је прецијенио своју „умјет-ност погађања” наводно сте-чену у претходном животу грађевинског предузимача.

Ханојски фијаско не под-разумијева међутим да су сви губитници. У екстрем-но асиметричном положају преговарача: са једне стра-не демократски изабрани лидер највеће војне силе и најбогатије земље свијета, а са друге трећи изданак поли-тичке династије последњег

стаљинистичког режима на планети у коме је прехрана становништва и данас вели-ки проблем – побједник је „друг Ким”. Из једноставног разлога што је добио оно што му је највише требало: да се пред сународницима и пред свијетом поново покаже као равноправан са америчким предсједником – и као неко ко је „великог преговарача” спустио на земљу.

Гледајући са те стране, са-мит је био „Трампов Вијет-нам” – јер Вијетнам је у Аме-рици симбол понижавајућег пораза у дводеценијском рату (1955-‘75) који је до да-нас остао велика психолош-ка траума нације.

Али главни Трампов по-раз прошле недјеље се није догодио на територији би-вшег непријатеља, а данас савезника САД (Вијетнам је данас једна од најдина-мичнијих азијских еконо-мија иако је задржао свој „социјализам” и монопол комунистичке партије) – већ у Вашингтону, гдје га је, у вишесатном свједочењу у Представничком дому, поно-во политички и људски раз-голитио његов донедавни ад-вокат и „консиљеро”, човјек за сређивање мутних посло-ва којих је, како се показало, било напретек.

Мајкл Коен, како се зове тај адвокат, коме предстоји трогодишњи затвор због ла-гања пред Конгресом (да би заштитио Трампа), није до-душе изнио ништа ново, али је продубио већ стечени утисак да најмоћнију силу свијета предводи личност која је „расиста, преварант и смутљивац”, а уз то и кору-мпиран, јер је, док се борио да себи отвори врата Бијеле куће, истовремено настојао да погоди посао изградње велике пословно-стамбене куле у Москви.

Па шта? Трамп је у предизборној кампањи изја-вио да он може и да на Пе-тој авенији, најпрометнијој променади Њујорка, убије човјека пред телевизијским камерама, а да то не нашко-ди његовом рејтингу.

Значајан дио Америке у њему још види свог спасио-ца, што више говори о стању у америчком друштву него о Трамповом карактеру. У игри су, несумњиво, неке друге силе, које су такозва-ну „високу политику”, у околностима глобалног де-фицита државништва, све-ле искључиво на медијски спектакл. По свему судећи, на дужи рок.

(Аутор је бивши главни и одговорни уредник,, Политике‘‘)

Није била оно што је очеки-вао да ће затећи. Киша је спи-рала свјетлост са уличних лам-пи и гонила пљусак ка утроби мрака. Патролна кола су била посвуда... пет или шест возила чак, колико је могао разазна-ти. Ноћ није смјела само једно мјесто да прогута... Дјевојчи-цу с огромним кишобраном и хаљином која је горјела. Збиља није било оно што је очекивао да ће затећи кад су му рекли да је случај необичан.

-Склоните се! - показивао је униформисаним редари-ма. Мало ко га послуша.

Неко довикну: „Командир... пропуштај командира!”

Приближио се травњаку. Из куће су допирали нервоз-ни гласови родитеља. Два по-лицајца су их смиривали, др-жећи их подаље од дворишта.

Била је уплашена. Ог-ромних очију, рукицама је стезала дршку кишобрана... а обруб хаљине је горио као да је прошивен пламеновима.

-Јеси ли добро?Климну, заправо је дрхта-

ла.-Имаш ли опекотина?Отклимну. Како је ово мо-

гуће?-Реци ми... пече ли те ватра?- Само сам... - замуца -...

само сам хтјела да јој покажем како пада киша. Извините.

-Коме да покажеш, малена?-Хаљини.-А је ли то нека магична

тканина?-Није... обична је. Мајка ми

сашила.-Мајка ти се баш брине...Окрену уплашено лице

пут куће...-Није то моја права мајка...

она је... они су хранитељи. Мене су само позајмили.

-Мислиш усвојили?Спусти поглед. Ватра за-

пуцкета.Како не сагори? - исправи

се - Како то да те није опекла?- Неће... она је добра.- Чиме си је запалила?- Овим... - дотаче се до срца.- Покажи ми.- Не смијем... - поглед иско-

си пут куће -... љутиће се. Стал-но се љуте на мене.

- Неће, ја сам ту - приближи се који корак и откри значку.

Било је довољно. Склопила је капке и у свакој капи што је падала око њих смјестила плам. Улица засија од љуби-частих свитаца.

- Како... како можеш да ура-диш све то?

- Не знам. Мама ми је гово-

рила да је то мој дар. Они су рекли... - није смјела да се ок-рене.

- Шта су ти „они‘‘ причали?- Да сам погрешна... и да ће

да ме врате у фабрику за пок-варену дјецу.

Додирну јој руку. Хладну и жељну прихватања.

- Злато... такво мјесто не постоји.

- Како знате?- Јер не постоје покварена

дјеца.- А шта сам ја?- Ти си посебна. Изузетно

посебна. Али си само дјевој-чица.

- Коме треба да се извиним, чико?

- Зашто да се извиниш, зла-то?

- Зато што сам другачија.Загрли је. Стегну. Пламен

се са хаљине расу по њему... никаквог бола, само топло-

та... и њена мирисна кроткоћа.- Опрости ти... што си била

међу људождерима.* * *

Дијете, кад прођемо... а сви морамо да одемо (привреме-но бар), у преплет неких не-могућих свитаца се уздам да ћеш наићи на ово када будеш потпуно сам. Морао си се ро-

дити такав, необично плав...Свијет је на чудеса не-

спреман, треба му времена... пажљивог дотицања. Само се не сакривај.

Знам, међу људима има много душождера.

А ти, без узмицања.Твоја ватра не зависи од

туђих погледа.Прождераће их безначај-

ност њиховог трајања.Пламти дијете... не саго-

ријевај. Ти си пупак свог жи-вота.

Знаш ли шта ћеш да поста-неш кад у себе будеш сигуран?

Искроносац. (Аутор је књижевник)

”Значајан дио Амери-ке у њему још види свог спа-сиоца, што више гово-

ри о стању у америч-ком друштву него о Трамповом карак-теру

■ Свијет је на чудеса неспреман, треба му времена... пажљивог доти-цања. Само се не сакривај. Знам, међу људима има много душождера. А ти, без узмицања

Трампови Вијетнами

С ВИ ЈЕ Т 2019

У ру бри ци „Став” об ја вљи ва ће мо за па жа ња и ко мен та ре о ак ту ел ним дру штве но по ли тич ким, кул тур ним и те ма ма од жи­вот ног зна ча ја. Ре дак ци ја за др жа ва пра во да не об ја ви тек сто ве у ко ји ма се не ко ври је ђа на вјер ској, на ци о нал ној и би ло ко јој осно ви. Та ко ђе, за др жа ва мо пра во на из вје сна скра ће ња, а текст не сми је би ти ве ћи од јед не и по стра ни це А 4 фор­ма та, од но сно до 4.000 ка рак те ра. Ко мен та ри вул гар не и увре дљи ве са др жи не не ће би ти об ја вље ни. Ру ко пи се и фо то гра­фи је не вра ћа мо. Тек сто ви об ја вље ни на овим стра на ма не из ра жа ва ју ну жно и став ре дак ци је. Ва ше ко мен та ре и ста во ве мо же те сла ти на и­мејл адре су: rs@dan.co.me. Рубрика „Став” неће излазити петком и суботом.

Ре дак ци ја

Необичан случај

”Шта су ти „они‘‘ при-чали? Да сам по-грешна... и да ће да ме врате у фа-

брику за покварену дјецу

”Твоја ватра не зависи од туђих погле-да. Прож-дераће их безна-

чајност њиховог трајања. Пламти дијете... не сагорије-вај. Ти си пупак свог живота

Пише: МилАн Мишић

Пише: МилисАв с. ПоПовић

14 н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .од го р и ц ом

Прихватилиште за бескућ-нике у Вардарској улици на Конику је затворено. Његово затварање је услиједило, како су саопштили из Секретарија-та за социјално старање, јер се показало да је пројекат фи-нансијски неодржив.

–Социјални сервис - при-хватилиште за бескућнике, двогодишњи пилот пројекат, је окончан. У двогодишњем периоду трајања пројекта број кориснника овог серви-са, иако је прихватилиште имало капацитет за смјештај 12 особа, са могућношћу по-већања до 15, био је најви-ше четири лица. Имајући у виду да се за овај сервис на годишњем нивоу издвајало близу 60.000 еура, потписни-ци протокола о сарадњи на овом пројекту су се сагласи-

ли да је пилот пројекат, иако изванредно осмишљен и са озбиљним приступом про-блематици, финансијски неодржив. Осим тога, ко-рисници су имали право да у прихватилишту бораве нај-дуже до девет мјесеци, али имајући у виду број корисни-ка, ниједан од њих након тог

периода није напустио при-хватилиште, како због про-цјене да када постоји прос-тор за њих, ипак је боље да остану ту, тако и због чиње-нице да су ова лица одбила било који други вид инсти-туционализације, за који су такође испуњавали услове, чиме је њиховим ставом до-веден у питање и сами кон-цепт пројекта – саопштили су из Секретаријата за социјал-но старање.

Из Секретаријата су са-општили да су потписни-ци протокола о сарадњи на овом пројекту дали неколи-ко конкретних предлога за нови концепт подршке овој социјалној категорији.

–Ти предлози ће се на-редном периоду разматра-ти и, када се искристалише

најсврсисходнији, присту-пиће се потписивању новог протокола и имплемента-ција пројекта. До тог момента, овим лицима су и даље на рас-полагању услуге које пружа Секретаријат за социјално ста-рање – оброци у Народној ку-хињи и једнократне помоћи, као и услуге других надлеж-них државних инстиуција – саопштили су из Секретарија-та за социјално старање.

Прихватилиште за бескућ-нике отворено је у мају 2017. године у близини Народне кухиње, у Вардарској ули-ци. Објекат је био површине 110 квадрата, капацитета за смјештај 12 особа, са могућно-шћу повећања до 15, а имао је

три спаваће собе, дневни бо-равак са чаjном кухињом, купатило, канцелариjу и ходник.

–У прихватилиште се могу смjестити само она лица коjа се нађу у таквом степену уг-рожености и стању социjал-не потребе, за коjе jе процjена стручних радника да jе нео-пходно хитно збрињавање – објављено је на сајту Центра за социјални рад.

Подгоричани сматрају да је локална самоуправа није требала затворити овај обје-кат.

–То што је урађено је баш лоше, био бих задовољан да се ново прихватилиште отвори. Проблем бескућника се мора

што прије рјешавати- рекао је Сефадин Бериша.

Да се мора ријешити про-блем бескућника сагласан је и Сабро Растодер.

-Мора се наћи неки начин да се ти људи смјесте, да им се нађе неки смјештај - рекао је Растодер.

Агим Бериша сматра да није добро што је затворено прихватилиште на Конику.

-Није добро што су га затво-рили, тим људима треба по-моћ, и треба да се хитно нађе нови смјештај. Њима је теш-ко, и требало би што прије пи-тање њиховог смјештаја. Мо-рамо бити сложни и заједно помоћи тим људима- каже Бе-риша. Н.С.- М.Д.С.

Затворено прихватилиште за бескућнике на Конику

■ �За�овај�сервис�на�годишњем�нивоу�издвајано�је�близу�60.000�еура,�а�потписници�протокола�о�сарадњи�на�пројекту�су�се�сагла-сили�да�је�он�финансијски�неодржив

ГЛАВНИ ГРАД УКИНУО СЕРВИС ЈЕР ЈЕ ФИНАНСИЈСКИ НЕОДРЖИВ

”Потписни-ци прото-кола дали неколико конкрет-них пред-лога за нови

концепт подршке овој социјалној кате-горији

Насеља без струје

Конкуришу два кандидата

ЗБОГ РАДОВА НА МРЕЖИ

ИЗБОР ГЛАВНОГ ГРАДСКОГ АРХИТЕКТЕ

Жељезничка стани-ца Биочи, Поткрш, Кло-пот, Пелев Бријег, Лутово, жељезничка станица Лу-тово, Бољесестра, Сеошти-ца и Орах сјутра ће од 10 до 15 сати бити без струје јер ће мајстори радити на мрежи. Са електромреже од 8.30 до 15 сати биће искључен дио

Толоша око гробља.–Радови се изводе у циљу

квалитетнијег и сигурнијег напајања електричном енер-гијом. У случају лоших вре-менских услова радови ће бити одложени – саопшти-ли су из Црногорског елек-тродистрибутивног система.

Н.С.

На конкурс за главног градског архитекту пријави-ли су се Филип Алексић који тренутно обавља ову функ-цију као вршилац дужности, и Светлана Жугић. Провјера компетенција, знања и спо-собности оба кандадита, како пише у обавјештењу Секре-таријата за локалну самоу-

праву, заказано је за 8. март у 12 сати.

–Провјера компетенција почиње тестирањем у писа-ној форми. Кандидат који је остварио више од 50 одсто бодова на тестирању у писа-ној форми, може приступити структурираном интервјуу – пише у обавјештењу. Н.С.

АКЦИЈА УПРАВЕ ГЛАВНОГ ГРАДА

Двије стотине људи чистило Златицу ■ У�акцију�су�се�укључили�и�фудбалери�ФК�Ком,�ученици�ОШ�„Др�Драгиша�Ивановић”,�као�и�

запослени�у�Зеленилу�и�Чистоћи�Након паузе изазване ло-

шим временским прили-кама, настављена је акција чишћења насеља широм Под-горице а на реду је јуче стиг-ла и Златица.

У акцију су се укључили и фудбалери ФК Ком, ученици ОШ „Др Драгиша Ивановић” као и запослени у Зеленилу и Чистоћи.

У сређивању Златице учествовало је 200 људи.

-Морамо радити на пре-вентивним активностима како не би долазило до ових ситуација. Ово су заиста лијепе акције и ја позивам суграђане да се увијек при-дружују нашим акцијама, јер ће у Главном граду и привред-ним друштвима увијек има-

ти партнере - саопштила је Слађана Вујачић, замјени-ца градоначелника.

Она је апеловала да се от-

пад одлаже на мјестима која су адекватно предвиђена за то, јер је Подгорица, како је навела, доста добро опремље-

на корпама за отпатке. Указала је и да се што мање

користе пластичне кесе јер је њихова штетност по приро-ду велика.

Акције чишћења ће се на-ставити и у наредном перио-ду, и у Главном граду се на-дају да ће се и на наредним акцијама одазвати велики број суграђана.

У претходном периоду радници градских преду-зећа и грађани чистили су Љубовић, Толошку шуму...

Замјеница градоначел-ника Слађана Вујачић је најавила да ће у наредном периоду организовати и ак-цију примарне селекције от-пада.

М.Д.С.

Сакупљали отпад

Простор у којем су боравили бескућници

Сефадин БеришаАгим Бериша Сабро Растодер

CRNA 15н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 . од го р и ц ом

Вечерас у граду Би о скоп Си не плекс

– те ле фон за ин фор ма­

ци је 020 414 424

Дворац Петро­

вића­ Бијенале мла­

дих умјетника

Галерија Центар –

Изложба радова Дада

Ђурића

Модерна галерија­

Изложба Василисе Ра­

дојевић

Му зеј Мар ка Ми ља­

но ва– Отворен за посје­

тиоце

дежурне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124Тачно вријеме 125Телеграми 126Сигурност на мору 129СОС број за жртве трафикинга 116-666

информације о бројевима претплатника и CALL центар

Универзална служба за информације 1180Црногорски Телеком - Call центар 1500Пријава сметњи 12711Теленор - Call центар 1700Пријава сметњи 12769 М:тел - Call центар 1600Пријава сметњи 12768Радио-дифузни центар пријава сметњи 12712Telemach - Call центар 1800Пријава сметњи 12755Орион Телеком пријава сметњи 12777

сервисне службеЕлектродистрибуција 633-979

Водовод 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа 625-349Погребно 662-480Погребне услуге „Лазовић” 067/283-991

поЗовитеДом наде - ванбрачне мајке 646-090 069-077-023Пријава корупције 020-245-666Сигурна женска кућа 069-013-321ЈУ Какарицка гора 611-847и СОС инфо о третмануболести зависности 0800-82-000СОС-за жене и дјецу жртве насиља 232-253СОС-за жртве насиља у породици 080-111-111Временска прогноза 044-600-200 Царинска отвор линија 080-081-333Центар за зашт потрош 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу 234-396 РДЦЦГ-квар на репетиторима 408-021

апотекеКрушевац (дежурна) 241-441Апотека М С (нон-стоп) 225-444Рибница 627-739

Сахат-кула 620-273"Радовић" 238-633"Лијек" 633-767"Бона фидес" 264-497"Подгорица" 230-798"Медеонфарм" 248-922"SANATHEA" 248-677Свети Лука 272-303

болницеКлинички центар 412-412Дјечја 412-412

домови ЗдравЉа Call центар 19816

ветеринарске станице"Монтвет" 625-713Јавна вет станица 645-300"Анимавет" 641-651

такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705

"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„Ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234-421Комунална инспекција 067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

Хотели"Костас" 610-000"Холидеј" 611-411"Подгорица" 402-500"Амбасадор" 272-233"Европа" 623-444"Ловћен" 669-201"Амбијент" 235-535”Хотел М” 670-111

редакције 481-529 481-520

Радио "Д" 481-560Радио "Д плус" 481-570Маркетинг "Дана" 481-555

020

ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА МАЛИШАНА, РОДИТЕЉА И ВАСПИТАЧА У ВРТИЋУ „СУНЦОКРИЛИ“

истраживали кроз радионицу радости

■ У оквиру програма „Учим, сазнајем, истражујем” дјеца су показала родитељима шта су нау-чиле о саобраћају, сазнала о животињама и шта све могу истражити на планети Земљи

Mалишани из вртића „Сун-цокрили” провели су весело јутро дружећи се са роди-тељима у креативној ради-оници која је просторије вр-тиће испунила осмјесима и радошћу. У оквиру програма „Учим, сазнајем, истражујем” дјеца свих узраста, од јасли-ца до оних мало старијих, по-казали су родитељима шта су научили о саобраћају, сазна-ли о животињама и шта све могу истражити на плане-ти Земљи. Рецитовали су и исказали важност о поједи-ним областима, пјесмицама су разиграли присутне, сли-кали и бојали, правили разне ствари од пластелина, прућа и папира.

Један о малишана Милош Јовановић је имао задатак да нацрта и обоја друмски сао-браћај, а и начуо је неколи-ко важних правила којих се треба придржавати када сте учесник у саобраћају.

– Прво сам се играо на те-пих, па смо овдје дошли и

онда сам бојао пут и пјешачки прелаз. Научио сам да људи иду пјешачким прелазом, а аута иду путем. Цртао сам и семафор и знам да када је цр-вено, аута морају да стану да би прешли људи преко пје-шачког прелаза – казао је Милош.

Са луткама се играла Со­фија Терзић.

– Ја сам се данас играла са беба луткама, хранила сам их млијеком и облачила сам их у розе мајице – рекла је Софија.

Аутомобилима се бавила Итана Звиздојевић.

– Бојала сам и цртала неко старо ауто, и оно је било црно. Кад порастем вољела бих да возим неко велико ауто, али да је жуте боје – испричала је Итана.

Срна Ненадовић је црта-ла бицикл.

– Нацртала сам педа-ле, точкове, оне ручке да се држе, улицу, облаке и сунце. И ја исто имам кући бицикл, само још учим да га возим –

казала је Срна.У њиховим подухватима

су им врло радо помагали ро-дитељи који су са истим енту-зијазмом као и дјеца учество-вали у програму.

Малишани су радове изло-жили и украсили хол вртића, као једна лијепа успомена да овај радостан дан.

– Циљ је да се примијене

знања стечена током актив-ности мјесечне теме у кон-кретним животним ситу-ацијама као и испољавање креативности и стварање пријетне и веселе атмосфе-ре – казали су из вртића.

Заслуге за провод имају васпитачице Лидија Попо­вић, Светлана Вујовић и Рада Дендић. У.С.

Малишанима помагали родитељи

Приступачне цијене производа

За четири школе 100.000ПЛАНИРАНИ РАДОВИ У ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИМ

УСТАНОВАМА НА ЗЕЛЕНОЈ ПИЈАЦИ У ТЦ ФОРУМ

Планирана је реконструк-ција четири основне школе укупне вриједности преко 100.000 еура, саопштила је Милица Лекић, портпарол-ка Министарства просвјете. Лекић је навела да су у ОШ „Штампар Макарије” и ОШ „Октоих” планиране рекон-струкције сале, у ОШ „Павле Ровински” реконструкција фасаде и паркета у учиони-цама, а радови су планира-ни и у ОШ „Владика Данило”.

Директорица ОШ „Штам-пар Макарије” Наташа Вла­ховић, саопштила је да је ре-конструкција сале само један од пројеката који планирају. Мирјана Радуловић, дирек-торица ОШ „Октоих” је навела да ће два министарствазајед-но реконструисати салу, а директорица ОШ „Павле Ро-вински” Дијана Лаковић је најавила навела да рекон-струкцију фасаду и паркет. Н.С

Килограм банана 1,30 Цијене на пијаци Тржног

центра Форум по ријечима продаваца су приступачне, а задовољни су и потражњом.

Килограм поморанџе и кивија кошта по еуро, док је лимун 1,30. Јабуке коштају од педесет центи до еуро по ки-лограму, банане су 1,30, круш-ке и мандарине по еуро и по.

Када је ријеч о поврћу, блитва је 1,20, спанаћ еуро и по, парадајз је два, док је чери

парадајз 3,50 еура. Килограм паприка је три, раштана два, а за броколи и карфиол треба издвојити по два еура. Кило-грам црног лука је од осамде-сет центи до 1,50, млади лук је три, а празилук еуро и по. Килограм тиквица је два, а патлиџана 2,50 еура. Кром-пир кошта од 0,60 до 0,80 еура, а килограм купуса је од 0,80 до 1,50 еура.

М.Д.С.

Грађани Малесије бираће данас нову власт. Ко ће у на-редне четири године води-ти Општину Тузи одлучиће 11.744 грађана уписаних на 30 бирачких мјеста која ће бити отворена у 7, а затворе-на у 20 сати. У трци за власт је пет листа и једна коалиција који се боре за 32 одборничка мјеста у Скупштини Општи-не Тузи. За власт се боре Демо-кратска партија социјалиста са листом „Тузи побјеђују – Мило Ђукановић” коју пред-води Мирза Пепић, Соција-листичка народна партија са листом „За добро грађана Малесије СНП ЦГ” коју пред-води Коља Љуљђурај и Де-

моркате са листом „Алекса Бечић – Демократе – побје-де а не подјеле” чији је носи-лац Штјефан Цамај. Слије-де Социјалдемократе са листом „Социјалдемокра-те-Иван Брајовић-Досљед-но за Тузи” коју предводи Самир Аџовић, затим ко-алиција Албански форум, коју чине Албанска алтер-натива, Демократски савез и Демократска унија Албана-ца са листом „Малесија нас је ујединила” коју предводи Ник Ђељошај. Посљедња на листићу је Бошњачка странка чију листу „Бошњачка стран-ка- Мудар избор” предводи Харис Рамовић. Н.С.

Нову власт бирају 11.904 грађанина

ТУЗАНИ ДАНАС ОДЛУЧУЈУ КОМЕ ЋЕ ПОВЈЕРИТИ 32 ОДБОРНИЧКА МАНДАТА

Грађани бирају између пет листа и једне коалиције

CRNA16 н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .Региони

Дјеца одушевљена презентацијом

БАР - НВО „Повјерење” из Бара, у оквиру волонтерског пројекта „Питај доктора”, у Економској школи организо-вала је радионицу посвеће-ну превенцији малигних обољења код жена. О овој теми са ученицима и њихо-вим професорима разгова-рале су примаријус др Нада Цицмил, онколог, и Драга-на Тодоровић предсједница НВО „Здрава Дона Монтене-грина”, која се са овом опаком болешћу успјешно бори већ 26 година.

НВО „Повјерење” већ двије године, заједно са НВО „Анима”, реализује проје-кат „Ниси сама”. Предсјед-ница НВО „Повјерење” др Гина Масоничић објашња-ва да је ријеч о психолошкој подршци женама, и породи-

цама жена које имају про-блем - карцином дојке или рак грлића материце, или неки други гинеколошки малигнитет.

Др Масоничић је нагласи-ла да су бројне активности којим се НВО „Повјерење” укључује у обиљежавање мјесеца борбе против ма-лигних обољења.

- Стално пружамо неке промотивне акције, у циљу што већег обухвата људи који ће доћи на неки од превен-тивних прегледа. Ултраз-вучни преглед није све што треба да се уради, али је за проблеме са карцином дојке јако битан - истакла је др Ма-соничић и апеловала на жене да више воде рачуна о свом и здрављу репродуктивних органа. Д.С.

Малигна обољења жена

ЗА ПРЕДШКОЛЦЕ И ЂАКЕ ПРВАКЕ ИЗ ДАНИЛОВГРАДА У ОГАНИЗАЦИЈИ НВО „ПОВЈЕРЕЊЕ” ОДРЖАНА ЕДУКАТИВНА РАДИОНИЦА

ДАНИЛОВГРАД – Дјеца двије старије васпитне гру-пе вртића „Ирена Радовић” из Даниловграда у петак,01. марта, у дворишту Основне школе „Вуко Јововић”, зајед-но са првацима, присуствова-ли су демонстрацији начина

рада Посебне јединице поли-ције из Подгорице.

Полицајци су дјеци показа-ли опрему потребну за рад и како то они раде у посебним ситуацијама. Дјеца су оду-шевљено посматрала шта све умију дресирани пси и коњи.

Дружење са полицијом

Миро Крушчић директор

Превоз до Вучја

У МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ „ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ” ИЗ БАРА

ТО БАР 9.И 10. МАРТА ОРГАНИЗУЈЕ

БАР – За новог директора Музичке школе „Петар II Пе-тровић Његош” из Бара име-нован је Миро Крушчић. Он је изразио наду да ће успјеш-но водити школу, чији је и он био ученик, и која постоји већ тридесет двије године.

Крушчић основну музич-ку школу је завршио у Бару,

одсјек клавир и кларинет, а Средњу музичку школу „Васа Павић” у Подгорици. Музич-ку академију завршио је на Цетињу, и магистрирао дири-говање код Даринке Матић Маровић на Цетињу. Оснивач је познатог женског камерног хора „Antivari Musica”.

Д.С.

БАР - Туристичка органи-зација Бар 9. и 10. марта ор-ганизоваће бесплатан ауто-буски превоз до Ски центра Вучје, на којем ће бити одржа-на традиционална манифе-стација „Snow dance”. Ради се о популарној манифестацији спортско-забавног каракте-ра која окупља истакнуте

snowbordere, познате бен-дове и ДЈ-еве.

Полазак је планиран 9. и 10. марта у 8 часова испред Спортске дворане „Тополи-ца”, а повратак са Ски центра Вучје је у 16 часова. Пријаве радним данима од 7 до 15 сати на телефон бр.311-633.

Д.С.

НА СКУПШТИНИ МЈЕСНОГ УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА БИЈЕЛЕ ИСТАКНУТИ ПРИОРИТЕТИ

отворити народну кухињу са 300 оброка дневно

■ Скупштина је завршена констатацијом да су пензионери у овој земљи запостављени и то је тешко мијењати али се ипак мора мијењати

ХЕРЦЕГ НОВИ – Положај пензонера у Бијелој, Херцег Новом а то значи и у Црној Гори све је тежи, констато-вано је на скупштини Уд-ружења пензионера мјес-не огранизације Бијела која броји 662 члана. Скупштина је завршена констатацијом да су пензионери у овој земљи запостављени и то је тешко мијењати али се ипак мора мијењати. Истакнуто је да осим редовности примања, што су људи трећег доба и за-служили јер су градили ово земљу, Влада и људи који су изабрани и дошли на кри-лима обећања да ће се „боље живјети”, не може се ништа позитивно рећи за стандард пензионера који је сваког дана све тежи и тежи.

- Бахато партијско на-вијање па и злоупотреба положаја главне су особи-не тренутног стања у Удру-жењу пензионера Црне Горе од којих се многи и не боре за интересе људи трећег доба. Најбољи доказ за то вијест о поскупљењу струје гдје капи-

тали и појединачни интере-си побјеђују ошшти инте-рес. Људи из Владе поручују да се не можемо мијешати у политику компанија које су биране да газдују електрич-ном енеријом. Херцегновски пензионери имају врло малу подршку Удружења пензио-нера Црне Горе а ми који се боримо за права пензионе-ра Херцег Новог на састанци-ма у Подгорици смо презре-ни и дјелујемо као изгубљни случајеви када тражимо да

се завлачење и у онако сиро-машан џеп пензионера пре-ко поскупљења струје и дру-гих животних намирца, мора стопирати или умањити - истакао је Фуад Агић пот-пресједник Удржења пензи-онера Херцег Новог.

Пензионери Бијеле иста-кли су да је социјални статус припадника трећег доба све тежи и да је отварање народне кухиње, са неких 300 оброка дневно, једна од наредних обавеза Удружења пензио-

нера Херцег Нови и да се то мора предочити надлежни-ма у локалној управи и држа-ви. Нагласили су и да је један од важнијих приоритета хит-но рјешавање статуста болни-це у Мељина која мора поста-ти саставни дио Здравственог система Црне Горе „јер је ова установа потребна не само грађанима Херцег Новог за лијечење већ и за развој ту-ризма”. Нагласили су да без такве институције нема ни туризма. Пензионери Бије-ле су предложили да у свом мјесту покушају, како је ка-зала предсједница удружења Вида Радовић, изграде згра-ду за пензионере и ако је мо-гуће обезбиједити амбулатно возил за потребе пензионера и других грађана. Истакну-то је и да је Херцег Нови до-био 100 преплатних карата за градски саобрађај а потребе пензионера су знатно веће.

З.Ш.

Пензионер Бијеле незадовољни статусом

Фуад Агић је апелово на ло-калне и друге власти да се пен-зионерима помогне да се изнађе рјешење за начин плаћања такси за легализацију нелегално изграђе-них објеката која је у току.

У раду Скупштине пензионе-ра Бијеле учестовала и Тамара Вујовић савјетница предсједника Општине Стевана Катића.

Вујовић је обећала помоћ ло-клне управе у реализацији што већег броја предлога пензионера из Бијеле, а међу њима је, како је рекла, и скоро добијање плаца за изграду зграде за пензионере.

Наглашено је да 103 пензи-онера у Херцег Новом, а 31 у Бијелој нема ријешено стамбе-но питање.

Без стана 103 пензионера у Новом

Фуад Агић

ХЕРЦЕГ НОВИ – Проши-рење и санација пута Kруше-вице-Врбањ, како саопшта-вају из Општине Херцег Нови, биће у наредном периоду је-дан од приоритетних проје-ката којим се настављају ула-гања у санацију локалних путева приградских насеља и залеђа.Пут који води од села Kрушевице до мјеста Kрњаче, у дужини од око 5км, недавно су обишли Милош Kоњевић потпредсједник Општине и Драган Шимрак, менаџер, те Боро Лучић, директор Агенције за изградњу и раз-вој, Мирослав Милановић, надзорник Авантуристичког парка на Врбању и Мићо Ва-вић, предсједник МЗ Kруше-вице.

Како је истакнуто након обиласка терена, пут ће бити проширен и тампониран на више мјеста. Наглашено је да ће бити потребно извести и минерске радове мањег оби-ма на појединим локацијама какао би пут добио на шири-ни. За потребе проширења

биће уклоњен ивичњак са стране пута, а на мјестима гдје то буде потребно.биће постављене и банкине, од-носно одбојне ограде.

- Потреба да се пут проши-ри и санира постоји већ годи-нама, а са отварањем Аванту-ристичког парка на Врбању, та дионица пута се наменту-ла као приоритетна, како због локалног становништва, тако и због гостију нашег града и све већег броја посјетилаца овог излетишта. Са активнос-тима на улагању у оживља-вање села залеђа ће, поред об-нове инфраструктуре, бити настављено и у наредном пе-риоду- рекао је Kоњевић.

На крају обиласка терена закључено је да ће запосле-ни у Агенције за изградњу и развој града почетком ове седмице изаћи на терен, те у најскоријем року направити пројекат по којем ће се ради-ти на санцији и проширењу пута од Крушевица према Врбању.

K.М.

Проширују пут према Врбању

ОПШТИНА ХЕРЦЕГ НОВИ НАСТАВЉА СА УЛАГАЊЕМ У САОБРАЋАЈНУ ИНФРАСТРУKТУРУ

Представници локалне управе обишли пут на Врбању

Фото

: Рад

ио Ја

дРан

17н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 . РегиониДАН у Пљевљима

Из Здраствено санитар-не инспекције тврде да вода из градског водовода једино није за пиће са постројења „Плијеш”, а одборник Нове српске демократије и би-вши директор „Водовода” Милан Лекић тврди да се из-међу воде која долази са изво-ришта „Брезница” и „Плијеш” не може утврдити тачна гра-ница. Лекић упозорава да се вода са поменутих изворишта у градској мрежи мијеша, па самим тим ни воду са „Брез-нице” не треба користити за пиће.

-Нико не може утврди-ти границу између ових во-довода јер се вода са Брез-нице и Плијеши мијешају у систему. Ради се о једном заједничком систему- исти-че Лекић и позива грађане да буду обазриви приликом коришћења воде за пиће. Он наводи да систем водоводне мреже тако функционише и да чак у љетњим мјесецима, приликом недостатка воде на изворишту Југоштница, врши се препумпавање воде

са постројења Плијеш у базе-не одакле се водом снабдије-ва дио града.

-Грађани требају да знају да ако је вода мутна са Плије-ши у зимском периоду, да се она може наћи и код потро-шача који мисле да добијају воду са изворишта Брезница- истиче Лекић и позива локал-ну власт да усмјери своје ак-тивности према изградњи фабрике за пречишћавање воде, како би грађани конач-но имали квалитетну воду за пиће.

Из Здраствено -санитарне инспекције су саопштили да вода са изворишта „Плијеш” не би требала да се користи за пиће, јер је иста мутна. Према подацима поменуте службе вода са изворишта Брезнице и Југоштнице може се кори-стити за пиће. Подсјећамо, Пљевљаци већи дио године не могу користитеио воду за пиће са градског водово-да јер су изворишта са којих се град снабдијева водом го-вото увијек замућена.

Б. Је.

Плијеш мути воду са Брезнице

БИВШИ ДИРЕКТОР ПРЕДУЗЕЋА ВОДОВОД, МИЛАН ЛЕКИЋ УПОЗОРАВА ПОТРОШАЧЕ

Мутна вода, ислустрација

ИЗ ОПШТИНСКОГ ПОВЈЕРЕНИШТA САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА УПОЗОРАВАЈУ НА ТЕШКУ СОЦИО-ЕКОНОМСКУ СИТУАЦИЈУ

Потрошачка корпа све скупља, живот све тежи

■ Ако имамо ситуацију да у Пљевљима имамо 591 пензионера који примају по 125 еура, онда шта друго да кажем него да нам је неопходна народна кухиња, каже синдикалац Ратко Пејовић

Из општинског повјере-ништва Савеза самосталних синдиката Црне Горе кажу да сви показатељи говоре да је неопходно отварање народне кухиње у Пљевљима. Исти-чу да подаци говоре да је у Пљевљима 6.630 пензионе-ра, да је просјечна пензија 278 еура, те да има 591 пензионер који прима пензију у износу од 125 еура, као и да се плате у „Вектри Јакић”, у „Вектри Оп-тел”, локалним предузећима „Гријање” и „Комуналне услу-ге” не примају редовно, те да је стога народна кухиња не-опходна Пљевљима. Ово до-дајмо и да у општини Пљевља има око 400 породица које примају материјално обез-бјеђење, а зараде у угости-тељству и трговини не пре-лазе 250 еура.

- У Пљевљима имамо 591 пензионера који примају по 125 еура пензије онда шта друго да кажем него да нам је неопходна народна кухиња. Не можемо се правити да не

видимо колико тешко живе бројне породице- каже сиди-калац Општинског синди-калног повјереништва Рат-ко Пејовић и наводи да од тих 591 пензионера са минимал-ним примањима сигурно има пуно оних које помажу дру-ги чланови породице, али је сасвим сигурно да има и оних који немају помоћ од своје дје-це или других сродника.

Пејовић наводи и тежак положај радника бројних предузећа, који или не при-мају редовно плате или су исте изузетно ниске.

-Често имамо ситуацију да муж и жена раде у преду-зећу гдје нијесу редовне пла-те. Имамо ситуацију да плате нијесу ни високе ни редовне, а нико се не пита како живе и опстају те породице- каже Пејовић и упозорава да је со-цио-економска ситуација у Пљевљима изузетно тешка.

Он наводи да је прије неко-лико дана објављен податак да је потрошачка корпа пре-

ко 600 еура, да је просјечна плата у Црној Гори 513 еура, а да је у Пљевљима 528 еура. Гледајући тај податак Пејо-вић каже да већини грађа-на Црне Горе није добра по-зиција, али напомиње да је просјек зарада у Пљевљима све већи јер је број запосле-них све мањи, те да просјек зарада подижу плате запосле-

них у Термоелектрани, Руд-нику угља, као и плате функ-ционера у локалној управи и директорске плате у јавним установама.

-Просјек плате запосле-них у локалној управи је 504 еура, али треба погледати ко-лико људи прима триста еура плату, односно треба просјек плата запослених одвојити од просјека плата функционера, па би се тада видјела права си-туација- каже Пејовић и до-даје да је најбољи показатељ живота радника у Пљевљи-ма чињеница да 46 радника „Вектре Јакић” тражи суд-ским путем наплату чети-ри плате, а дугује им се осам.

У локалном буџету за ову годину нема ставке која пред-виђа средства за рад народне кухиње. Б. Је.

-О граду који губи становништво, гдје млади свакодневно одлазе и гдје је све више старих лица, тешко је говорити. Нажалост, то је права слика Пљеваља. Уз то треба додати нередовна примања зарада, ниске плате и све веће цијене. Пљевља су један од скупљих градова у региону,, а притом смо град који има све мање радних мјеста, каже одбор-ник СНП-а у локалном парламенту Рајко

Палибрк и напомиње да вјерује да је народна кухиња потребна али да се њом не могу ријешити проблеми.

-Народна кухиња је само показатељ докле смо дошли, она је наша реалност, али треба да буде и знак за узбуну. Са народном кухињом би се пружила помоћ најугроженијим, али би се требала под-вући и линија да се садашња ситуација мора мијењати на боље- истиче Палибрк.

Народна кухиња реалност и знак за узбуну

Рајко Палибрк

Пензионери у Пљевљима угрожена категорија становништва

Поднијели оставке

Промоција Трноваче

ТУРСУМОВИЋ, ГОЛУБОВИЋ И ВУКОЈИЧИЋ НИЈЕСУ ОДБОРНИЦИ ДПС-а

НА ФЕСТИВАЛУ „ЖЕСТИВАЛ” У УЖИЦУ

Чланови ДПС-а Илхан Тур-сумовић, Игор Голубовић и Вања Вукојичић више неће обављати функцију одбор-ника у локалном парламен-ту јер су поднијели оставке. Ову информацију потврдио нам је секретар Општинске изборне комисије Мирослав

Анђелић. Он каже да су поме-нути одборницу оставке прос-лиједили предсједнику локал-ног парламента, који је о томе обавјестио ОИК. Како смо нез-ванично сазнали Турсумовић је поднио оставку јер је дирек-тор Дома здравља.

Б.Је.

Туристичка организација Пљеваља ће на манифестацији „Жестивал”, која је најављена на 41. Београдском сајму тури-зма, промовисати ракију „Тр-новача”. Фестивал ће се одржа-ти крајем августа у Ужицу. Ракија „Трновача”, чији је про-извођач Видослав Крвавац из Пљеваља, према ријечима ди-

ректорице ТО Пљевља Вање Вукојичић била је изузетно запажена на Београдском сај-му. -Интересовање посјетила-ца је било и веће од очекиваног посебно кад су у питању број-ни културно-историјски спо-меници, фестивали и манифе-стације- казала је Вукојичић. Б. Је.

ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ЦРВЕНОГ КРСТА ОРГАНИЗОВАЛА АКЦИЈУ

Крв дало преко двадесет грађана ■ Акција под мотом „Твојих 5 минута нечији цио живот” одржана је у пљеваљском Кабинету за

трансфузију крви, а из Црвеног крста најављују да ће оваквих акција бити јошОпштинска организација

Црвеног крста Пљевља зајед-но са клубовима Добровољних давалаца крви организовала је традицијоналну акцију под мотом „Твојих 5 минута не-чији цио живот”. Акција је одржана у пљеваљском Ка-бинету за трансфузију гдје је крв дало више од 20 особа

-По први пут су крв дале и двије ученице Средње стру-чне школе Пљевља. Надамо се да ће са овим даривањи-ма за један период бити до-вољно ове „драгоцјене теч-ности” у нашем Кабинету. Наши добровољни даваоци крви су још једном показали да су то најхуманији људи и да се свакодневно одазивају да помогну онима којима је по-

моћ потребна, поручено је из општинске организације Цр-веног крста уз напомену да очекују да ће се мало више

пажње посветити даваоци-ма, како од државе, тако и од локалне самоуправе.

На акцији су учествовали

добровољни даваоци из ДОО Локални путеви, Рудника угљ а и Термоелектране. Да акција буде успјепна помог-ли су ЦКЦГ, „Житопродукт Пљевља” и Општа болница Пљевља.Општинска органи-зација ЦК Пљевља је за све до-бровољне даваоце крви орга-низовала захвални ручак у својим просторијама.

-Следећа акција планирана је за 11. мај када се обиљежа-ва Дан добровољних даваоца крви, поручено је из пљеваљс-ког Црвеног крста и најављено да ће оваквих акција бити још током године. Из ЦК су апе-ловали на суграђане да дају крв знајући да спасавају не-чији живот.

Б. Је.

Са акција добровољног давалаштва

18 н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .Региони ДАН у Бијелом Пољу

По во дом 1. мар та, Да на за шти те и спа са ва ња, пред­сјед ник Оп шти не Би је ло По­ље Пе тар Смо ло вић об и шао је оп штин ску Слу жбу за шти­те, че сти тао пра зник и при­су ство вао про мо ци ји ва тро­га сног во зи ла ко је ће, од јуче, до дат но упот пу ни ти тех нич­ку опре мље ност.

­У про шлој го ди ни смо, у ци љу бо ље опре мље но сти, за по сле ни ма обез би је ди ли но ву опре му за спа са ва ње из уде са и спа са ва ње на во­ди, а под сје ти ћу и да је Би је ло По ље пр ва оп шти на на сје ве­ру ко ја је уве ла те тра си стем ко му ни ка ци је у ци љу ефи ка­сни јег ра да. Ци је не ћи зна чај ра да за по сле них у овој Слу­жби уве ћа ли смо ко е фи ци­јен те за за ра де и обез би је ди­ли њихове ре дов не ис пла те. Ура ди ли смо и хи дрант ску мре жу у ин ду стриј ској зо ни и у ужем град ском је згру на тр гу­ истакао је Смо ло вић на­гла ша вајући пу ну по др шку

Вла де Цр не Го ре ко ја је Оп­шти ну осло бо ди ла пла ћа ња два ва тро га сна во зи ла, а у ме­ђу вре ме ну до на ци јом Вој ске Цр не Го ре ре кон стру и са ли су и опре ми ли још јед но во зи­ло по год но за деј ство на се о­ским те ре ни ма.

На чел ник Слу жбе за шти­те и спа са ва ња Ми ло ња Ра ко­њац под сје тио је да ова Слу­жба сла ви 82. ро ђен дан и да се кроз све ове го ди не ор га ни­за ци о но тран сфор ми са ла али је за др жа ла к ва ли тет ра да.

­ Да нас смо при ре ди ли пре зен та ци ју во зи ла ко је смо то ком прет ход не го ди­не на ба ви ли за хва љу ју ћи пред сјед ни ку Оп шти не и ње­го вом ра зу ми ја ва њу оспо со­би ли за на ше по тре бе. Опре­ма ње овог во зи ла ко шта ло је око де сет хи ља да еура и оно по сје ду је че ти ри хи ља де ли­та ра во де и сву пра те ћу опре­му неопходну за наш рад ­ ре­као је Ракоњац.

М.Н.

Представљено ново возило

ПЕТАР СМОЛОВИЋ ПО СЈЕ ТИО СЛУ ЖБУ ЗА ШТИ ТЕ И СПА СА ВА ЊА

Смоловић и Ракоњац поред новог ватрогасног возила

ЛОКАЛНОЈ УПРАВИ УПУЋЕНА ИНИЦИЈАТИВА ГРАЂАНА ДА СЕ ХИТНО РИЈЕШИ ПРОБЛЕМ НАПУШТЕНИХ ЖИВОТИЊА

Азил потреба и једини спас од паса луталица

■ Повод за овакву иницијативу, како наводе њени потписници, је појава како паса луталица, тако и пуштених ловачких керова, који у чопорима шетају градом, приградским насељима и селима

Преко невладине органи­зације „Бјелопољски демо­кратски центар” дио грађана Бијелог Поља путио је ини­цијативу Скупштини општи­не за одређивање локације за изградњу склоништа за напуштене животиње. По­вод за овакву иницијативу, како наводе њени потписни­ци, је појава како паса лута­лица, тако и пуштених ловач­ких керова који у чопорима шетају градом, приградским насељима и селима све чешће правећи штету домаћинима.

­Иницијатива се покреће у циљу стварања услова за одређивање локације за из­градњу азила за напуштене животиње. Имајући у виду чињеницу да Општина Бије­ло Поље није ријешила про­блем који причињавају пси луталице као и напуште­не животиње, неопходно је под хитно одредити лока­цију за изградњу азила како би се проблем који је евиден­тан ријешио на дугорочнији

начин. У правцу рјешавања овог проблема као и одређи­вања локације неопходно је укључити све друштвене чи­ниоце. С обзиром на то да је раније Општина Бијело Поље планирала изградњу азила за псе, те да је дошло до бун­та мјештана са подручја на којем је планирана његова изградња, неопходно је во­дити рачуна о локацији из­градње будућег склоништа за напуштене животиње ­ наведено је у иницијативи и наглашено да се надају да ће локална управа пронаћи наја­декватнију локацију и одмах предузети активности на из­градњи азила за напуштене животиње.

­ Надамо се да ће те ову нашу иницијативу усвојити и тиме допринијети савре­меном развоју нашег гра­да. Морамо нагласити да нам се обратио велики број пољопривредних произвођа­ча који истичу да им пси лу­талице праве штету на на­

чин што уништавају усјеве, те да захтијевају накнаду штете­ наведено је у иниција­тиви уз постављање питања челницима локалне упра­ве шта је било са уговором са Беранским азилом и да ли се пси луталице из Бије­лог Поља транспортују у то склониште?

Већ дуже Општина Бије­

ло Поље има потписан уго­вор са Општином Беране за коришћење азил за псе лута­лице. Градоначелник Петар Смоловић наводи да је уго­вор дугорочне природе и да се на тај начин рјешава про­блем који је евидентан по­следњих година на подручју општине.Смоловић каже да је економичније користити услуге беранског азила него градити објекат на подручју бјелопољске општине.

­Није исплативио отварати азил само за потребе Бијелог Поља, отварати нова радна мјеста и улагати у изградњу објекта. Апослутно је еконо­мичнији овај начин, када на основу добре сарадње са Бе­ранцима користимо овај ре­гионални азил­ каже Смоло­вић. М.Н.

Извршни директор НВО Бјелопољски демократски центар Здравко Јању-шевић наглашава да ће ова НВО, кроз институције, иницирати рјешавање овог проблема.

- С обзиром на то да се локална само-управа оглушила о нашу иницијативу коју смо им доставили крајем 2018. године, не осврћући се ни на оне иницијативе које смо годинама упућивали, следеће адресе на

којој ћемо потражити подршку су ресорно министарство и Влада Црне Горе. Изговор је недостатак средстава. Да има воље за рјешење овог проблема сигуран сам да би финансијска средства била најмањи проблем-закључио је Јањушевић.

На десетине Бјелопољаца је од Општи-не и ДОО „Комунално Лим” судским путем наплатило штету коју су претпјели од ује-да паса луталица.

Недостатак средстава само је изговор

Здравко Јањушевић

Повећање од три пута

Без стана 160 пензионера

ПРОМИЈЕЊЕН ЦЈЕНОВНИК ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА

УДРУЖЕЊЕ ПРИПАДНИКА ТРЕЋЕГ ДОБА БРОЈИ 7.426 ЧЛАНОВА

У Општој болници изврше­на је измјена цјеновника за трећа лица. Измјене, које је потписао Раиф Спахић, шеф рачуноводствено­финансије­ске струке, урађене су на ос­нову дописа Министарства здравља Црне Горе.

­Нови цјеновник урађен

је на основу Закона о здрав­ственој заштити за болнич­ке и амбулантне здравствене услуге. Услуге у амбуланта­ма трећим лицима увећане су за коефицијенат три, а за болничке за исте кориснике два и по­казао је Спахић.

М.Н.

Бјелопољско Удружење пензионера са 7.426 чланова налази се на трећем мјесту по бројности, иза Подгори­це и Никшића.

Како наводи предсједник Удружења Рато Булатовић животни стандард највећег броја пензионера није на за­видном нивоу и да је пензију

од 128 еура прима чак 1.228 пензионера.

­ Сви они живе практично на ивици сиромаштва. Уз то имамо и 160 пензионера који немају кров над главом­ка­зао је Булатовић и нагласио да се Удружење максимал­но залаже да побољша стан­дард чланства. М.Н.

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА ГРАДА НА ЛИМУ ПРЕДСТАВЉЕНА НА САЈМУ У МИНХЕНУ

Њемци заинтересовани за планинарење ■ Сабина Рамовић наглашава да је интересовање њемачких туриста за посјету нашој земљи на

завидном нивоу, те да очекује већи број туриста са овог подручја Туристичка агенција

Рамс љубитељима акти­вног одмора представила је туристичку понуду Бијелог Поља на сајму „Фре.е” који је од 20. до 24. фебруара одр­жан у Минхену. Наступ Ту­ристичке агенције Рамс на сајму у Минхену организо­ван у сарадњи са Национал­ном туристичком организа­цијом Црне Горе.

­Посјетиоци сајма имали су прилику да се информи­шу о могућностима за пла­нинарење, бициклизам, китесурфинг, о другим оут­доор активностима, аванту­ристичким понудама и кам­повању у Црној Гори­каже Сабина Рамовић, дирек­торица ТА Рамс. Она истиче

да су се трудили да предста­ве понуду сјевера Црне Горе али им је у сваком случају у првом плану била турис­

тичка понуда општине Бије­ло Поље.

Рамовић наглашава да је интересовање њемач­

ких туриста за посјету нашој земљи на завидном нивоу и да су Њемци првенствено за­интесовани за планинарење и бициклизам у природи.

­На нашем штанду посје­тиоци су имали прилике да добију препоруке и додатне информације о свему оном што могу видјети у Бијелом Пољу и Црној Гори.У прилог нам иде и чињеница да је наша земља све боље повеза­на са њемачким тржиштем, а томе су заиста допринијеле и лоу кост компаније које су увеле нове авио линије пре­ма градовима у Њемачкој ­ истакла је Рамовић и додала да очекују већи број турис­та са овог тржишта.

М.Н.

Туристичка понуда предстaвљена у Минхену

Пси луталице на улицама Бијелог Поља

19н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 . РегиониГРАДОНАЧЕЛНИК БИЈЕЛОГ ПОЉА ПЕТАР СМОЛОВИЋ НАЈАВИО

Ски- центар „Цмиљаче” биће готов за три године

■ Планирани рок завршетка прве фазе је 2020. година. Друга фаза обухвата радове на осње-жавању ски- стаза. Планирани рок завршетка је до 2022. године, рекао је Смоловић

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Пред-сједник општине Бијело Поље Петар Смоловић казао је да је планирано да реали-зација вишегодишњег капи-талног пројекта Ски - центар „Цмиљача” буде завршена до 2022. године, а да је вријед-ност инвестиције укупно 23 милиона еура.

– Овај пројекат реализује се у двије фазе. Прва фаза обухвата радове на изградњи путне инфраструктуре, из-градњу базне станице са пра-тећим садржајима, паркинг простором, изградњу елек-троенергетске мреже, ски- лифта, хидротехничке и телекомуникационе ин-фраструктуре, око три ки-лометара ски- стаза и набав-ку неопходне механизације и опреме.Планирани рок за-вршетка прве фазе је 2020. го-дина. Друга фаза обухвата радове на осњежавању ски- стаза. Планирани рок завр-шетка је до 2022. године, ре-као је Смоловић.

Он је појаснио да је сао-браћајница која ће повези-вати Ски- центар „Цмиљача” на Бјеласици са магистрал-ним путем М-21, путни пра-вац Равна Ријека –Латинска коса - Јасиковац –Цмиљача,

дужине 15,5 километара.– За изградњу овог пута

урађен је и ревидован глав-ни пројекат, ријешени су имовински односи и до-бијена грађевинска дозво-ла. Пројекат се реализује по дионицама и фазама. За дионицу пута Равна Ријека – Латинска коса - Јасиковац урађен је први слој асфалта у дужини од 5,5 километара, као и мост на ријеци Љубо-виђи. Такође, урађен је проје-кат за санацију клизишта на овој дионици пута. У настав-ку трасе овог пута у дужини

од пет километара, изводе се радови на пробоју те диони-це, који су у завршној фази. На преосталој дионици трасе пута до Цмиљаче у дужини од пет километара уговоре-ни су радови на пробоју пута и извођач ће бити уведен у посао у овој години када вре-менски услови то дозволе.

Уз жичару Ски -центра „Цмиљача”, планирана је изградња базне станице, по систему пројектуј-изгради, површине 1.200 квадратних метара са 300 паркинг мјес-та, инвестиционе вриједно-

сти 1,1 милион еура. У току је израда пројектне доку-ментације. Урађен је глав-ни пројекат водоснабдије-вања базне станице. У току је тендер за одабир извођа-ча радова на водоснабдије-вању, процијењене вријед-ности 1,1 милион еура.

-Уговорени су радови за изградњу далековода 35 Кв, Рибаревине-Бјеласица, по принципу пројектуј-изгра-ди за потребе напајања ком-плекса „Цмиљача” и „Жар-ски катун”, у вриједности од 890.000 еура. У току је вред-новање понуда за изградњу трафостанице на Бјеласици 35/10Кв, која ће се напајати далеководом са Рибареви-на и далеководом из Мојков-ца ради стварања напојног електроенергетског прсте-на. Процијењена вриједност је 1,2 милиона еура, радови ће почети, такође у овој го-дини, рекао је предсједник општине.

Смоловић подсјећа да су уговорени радови на из-градњи жичаре, по прин-ципу пројектуј-изгради. Вриједност уговора износи 7.988.000 еура.

– Жичара је дужине 1.140 метара, са седам сједишта, капацитета 2.600 скијаша на сат и три километра ски -ста-за, просјечне ширине 40 ме-тара. Рок за израду пројекта и изградњу жичаре је 18 мје-сеци од дана добијања грађе-винске дозволе, као и за изра-ду техничке документације за систем вјештачког осње-жавања ски -стаза са 30 цен-тиметара снијега за вријеме од 60 сати код влажне тем-пературе (-5 Ц˚)- објаснио је Смоловић. М.Н.

Изградња пута према Бјеласици

Да све, ипак, није онако како се говори и најављује показује и дио изведених ра-дова на изградњи пута од Равне Ријеке до Јасиковца. Овај дио пута, иако је највећи дио асфалтиран већ скоро двије године, на појединим мјестима је скоро неупотребљив у ишчекивању наставка радова, али и по-стављања другог асфалтног слоја.

Мјештани кажу да је за садашње лоше стање урађене трасе крив нестручан рад, односно лоше измјештање вода којих овдје

има у изобиљу, али и лоше постављање пропуста и потпорних зидова, као и камиони концесионара који уништавају пут.

-Ово је срамота. Мораће се све изнова радити и улагати додатна финансијска сред-ства. Ми смо упућивали и писмене молбе да се забрани саобраћај овом још незавршеном дионицом, нарочито тешким камионима, али то нико није схватио озбиљно и зато смо данас ту гдје смо-каже Благомир Мико Рудић, члан Савјета МЗ Равна Ријека.

Већ уништен дио пута од Равне Ријеке до Јасиковца

Благомир Рудић

Заједно за развој општине ФОРМИРАНА

НВО „ПРИЈАТЕЉИ ПЛАВА”

ПЛАВ –Група ентузијас-та из Плава, доминантно састављена од људи који су власници малих бизни-са, одлучила је да форми-ра НВО „Пријатељи Плава”, која за циљ има реализацију пројеката који ће побољшати услове живота свих грађана града подно Проклетија, под паролом „Будимо сви прија-тељи Плава”.

-На нашој оснивачкој скупштини, којој ће при-суствовати и носиоци висо-ких државних и локалних функција, предложићемо да се реконструише пут до

Хридског језера, како би се у овогодишњој туристичкој сезони до те најљепше дести-нације могло доћи и аутом. С тим предлогом изаћи ћемо и према нашој дијаспори, како у САД, тако и у земљама за-падне Европе. Веома брзо оче-кујемо формирање првог од-бора „Пријатељи Плава” за дјеловање у иностранству, а касније ћемо формирати одборе и широм европских земља –поручено је из НВО „Пријатељи Плава” која је основана средином децем-бра прошле године.

Н.В.

На дар пет рачунараДОНАЦИЈА ПРЕСТОНИЦЕ СЛШ„ПЕТАР ЛУБАРДА“

ЦЕТИЊЕ - Градона-челник Цетиња Алексан-дар Кашћелан уручио је пет савремених рачунара Средњој ликовној школи „Петар Лубарда“.Рачунари ће наставницима и учени-цима школе олакшати из-вођење и праћење наставе, али и омогућити кориш-чење савремених алата у умјетничком образовању и изражавању. Кашћелан је подсјетио је да је СЛШ „Пе-

тар Лубарда” прва умјет-ничка школа у Црној Гори „која од оснивања до данас представља неисцрпну умјетничку базу и потен-цијал за развој црногорске ликовне сцене“. Директори-ца школе Гордана Томаше-вић оцијенила је да је дона-ција вриједан поклон, веома значајан нарочито у наста-ви дизајнерске групе пред-мета која подразумијева са-временију опрему. З.П.

Горио стан у приземљу

ПОЖАР У КОТОРУ

КОТОР - У пожару који је у петак, 01. марта, око 14 и 30 часова, избио у стану Душ-ка Николића у которском насељу Света Врача, у при-земљу зграде, причињена је знатна материјална штета, а срећом нико није повријеђен. Припадници општинске Службе заштите и спаша-вања (СЗС) локализовали су пожар у рекордном року, а према незваничним инфор-мација узрок је био неиспра-ван клима уређај. Б.М.

НА САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ И ПЛУЖИНСКИ ПАРК ПРИРОДЕ

Промовисали све љепоте ПивеПЛУЖИНЕ- Међу бројним учесницима

недавно одржаног Међународног сајма тури-зма у Београду били су и представници плу-жинског Парка природе (ПП) „Пива” чији је штанд био изузетно посјећен. ПП „Пива” ће у априлу обиљежити четири године од осни-вања, а сајмови су прилика да туристима и туристичким посленицима представе богату понуду не само са подручја који обухватају већ и цијеле територије општине Плужине.

-Заинтересовани посјетиоци су упозна-ти са природним љепотама, културно-ис-торијским споменицима и туристичким атракцијама Парка и Општине Плужине. Њихове позитивне реакције обећавају ус-пјешну предстојећу љетњу туристичку се-зону, навели су из ПП-а.

Од оснивања на територији плужинске општине сваке године биљежи се све већи

број туриста. Лани су имали 48.144 посјетила-ца, што је за 1.737 више него у 2017. години, а на подручју општине остварено је 7.009 ноћења.

Б.Б.

Са сајма у Београду

ХЕРЦЕГ НОВИ – У оквиру Дана њемачке културе који је организован у оквиру Празни-ка мимозе јуче је на главном херцегновском тргу одржан улични перформанс на коме је наступила музичка капела и плесачи из културно- умјет-ничког друштва из Инцела у Баварској. Представљена је и гастро понуда тог дијела Ње-мачке. У Игалу је у петак вече одржано вече њемачке кухиње на којем су присутни ужива-ли у гастро специјалитетима, пићу и традиционалној фол-клорној музици и игри Бавар-ске. Гастро вечери присуство-вали су амбасадор СР Њемачке у Црној Гори Роберт Хајнрих Вебер и предсједник Општи-

не Херцег Нови Стеван Катић.- Имајући у виду да је Ин-

цел познат зимски центар не-далеко од Минхена, као кључ-ну нит за повезивање видимо област туризма. Надамо се да ће захваљујући овој сарадњи још већи број њемачких турис-та чути за Херцег Нови и бити наши гости. Важан циљ нам је културна размјена међу гра-довима који дијеле европске вриједности - казао је предсјед-ник Општине Стеван Катић.

Делегацији Општине Хер-цег Нови уручен је симболичан поклон, „камен темељац” бу-дуће сарадње – застава са по-руком „први квадратни метар Инцела посједујете вечерас”.

К.М.

Дани Њемачке културе у Херцег Новом

Мали баварски фест у Новом

У ОКВИРУ ПРАЗНИКА МИМОЗЕ ПРИРЕЂЕНИ ДАНИ ЊЕМАЧКЕ КУЛТУРЕ

фото

Пор

тал

Вије

Сти

20 н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .Региони

ОПШТИНА РОЖАЈЕ И ЦРНАГОРАПУТ ДЕЦЕНИЈАМА НЕ РЈЕШАВАЈУ ПРОБЛЕМ ПЈЕШАЧКОГ ПРЕЛАЗА У УЛИЦИ КОЛОРАДО

Пасарела постоји само на папируРОЖАЈЕ – Упркос томе

што се у плановима Општи-не Рожаје годинама про-влачи изградња пасареле у Улици Колорадо, како би пје-шацима било омогућено да на безбиједан начин прела-зе магистрални пут, ова ин-вестиција по свему судећи, фигурира само на папиру. Ријеч је о дионици магис-тралног пута коју дневно пређе више од хиљаду пје-шака међу којима је најви-ше средњошколаца.Посеб-на прича је што се баш на овом дијелу магистралног пута налази удубљење које је најчешће испуњено прљавом водом па се неријетко деша-ва да несавјесни возачи који возе неприлагођеном брзи-ном, пјешаке запљусну том садржином што заиста није

ни мало пријатно. Иако су због оваквог стања на путу грађани у више наврата реа-говали о чему је такође, више пута писао „Дан”, надлежне институције не чине ништа како би овај проблем био ријешен. У локалној упра-ви су више пута најављива-ли изградњу пасареле али је само постављена саобраћајна сигнализација која упозора-ва возаче на близину школе. Грађани истичу да је ријеч о неодговорности надлежних, односно Црнагорапута и ло-калне управе који ништа не чине како би овај вишедеце-нијски проблем био ријешен.

- Очигледно никога није брига што ђаци и грађани морају да прескачу или газе по каљузи по неколико пут дневно. На овај проблем ука-

зивано је небројено пута али све је узалуд. Зато још једном апелујемо на одговорне да

најхитније ријеше овај про-блем – истичу мјештани.

В.Ра.

Необезбијеђен прелаз преко магистрале

Помоћ за ВлаховићеИЗ ОПШТИНЕ КОЛАШИН НАЈАВИЛИ

КОЛАШИН – Породица Слободана Влаховића са Бабљака у Колашину, чији је породични дом изгорео у пожару који се догодио у ноћи између недjеље и по-недjељка, обавијештена ће да ће добити подршку локалне управе. Влаховић каже да је помоћ најавио предсједник Општине Милосав Бато Бу-латовић.

- Ту смо да разумијемо сва-ког нашег грађанина, пого-тово када се нађу у оваквим невољама.Нешто што се ст-варало деценијама, нестане у неколико минута ватрене стихије.Обавеза одговорне ло-калне управе је солидарност и разумјевање невоља тако да ће и породица Влаховић до-бити помоћ - саопштио је Бу-латовић.

Ватрена стихија је пот-помогнута јаким вјетром

уништила је комплетно поткровље породичне куће Влаховића, а доњи дио куће, укључујући намјештај и по-кућанство,оштећен је водом од гашења пожара. Тако да цијела кућа није за стано-вање.

Ј.Ш.

Остаци куће Влаховића

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Невла-дина организација Кан, у сарадњи са Канцеларијом за младе и Општинском ор-ганизацијом Црвеног крста, поводом Дана превенције вршњачког насиља, организо-вала је предавање за ученике средњих школа и манифест-цију на градском тргу. Пре-давању је присуствовало око 60 ученика три средње шко-ле, а о вршњачком насиљу го-ворили су им Наташа Вуко-вић, психолог Дома здравља, и Ирма Фетаховић инспек-торка Центра безбједности. Вуковићева је дјецу упозна-ла са најчешћим облицима насиља у школи, узроцима, злостављачима, жртвама, на-чинима помоћи, те како могу спријечити насиље и коме се обратити за помоћ.

-Циљ оваквих предавања је указивање да насиље није игра, већ да оно са собом носи последице, како за оне који га трпе, тако и за оне који га чи-не-казала је Ирма Фетаховић.

Координатор Општинске

организације Црвеног крста Машан Живковић сматра да је поред предавања, најбољи механизам за смањење на-сиља, вршњачка едукација и кућно васпитање. Након пре-давања на градском тргу ор-ганизовано је окупљање уче-ника на којем су истакнуте поруке против вршњачког на-сиља и поруке које промови-шу другарство.

Дан ружичастих маји-ца – Пинк обиљежава се од 2007. године и то посљедње сриједе у фебруару. Прича о Дану ружичастих мајица по-тиче из Канаде. Дјечак Чар-лс Мек Нил био је изложен вршњачком насиљу због до-ласка у школу у ружичастој мајици. Испоставило се да је мајица била симбол подрш-ке дјечака својој мајци која је боловала од карцинома дојке. Од тада, ружичаста мајица постала је симбол борбе про-тив вршњачког насиља у шко-лама-појашњава Никола Си-мовић из НВО „Кан”.

М.Н.

Пинк мајицама против насиља

ПРЕДАВАЊА И МАНИФЕСТАЦИЈА НА ТРГУ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ

Поруке са градског трга

МЈЕШТАНИ КРАЉА ОЦИЈЕНИЛИ ДА ЈЕ И ОВЕ ЗИМЕ ПУТ АНДРИЈЕВИЦА - МАТЕШЕВО СЛАБО ОДРЖАВАН

 Држава Трешњевик држи у тоталној блокади

■ Због небриге надлежних бројни туристи остају ускраћени да у зимском периоду посјете Ко-мове, као и они који имају имање и куће на овом простору, каже Милутин Ђурковић

АНДРИЈЕВИЦА – Из Савјета мјесне заједнице Краље тврде да је и ова зима показала да се држава маће-хински односи према реги-оналном путу Андријеви-ца – Матешево преко Бара Краљских који је у зимском периоду углавном непрохо-дан. Нагласили су да су ми-нулих година сви захтјеви у којима се од надлежних ин-ституција тражило да се овом путу посвети већа пажња ос-тајали само мртво слово на папиру.

-Некад је народ овога краја, заједно са припадницима на-длежних служби, лопатама чистио снијег и одржавао то-ком читаве године проход-ност пута преко Трешњевика. Међутим, данас, кад држава располаже са тако моћном механизацијом, пут је затр-пан снијежним наносима. Питамо се зар то није брука. Уз то, пут је услед временских неприлика доживио бројна оштећења, али то одговорне у овој држави изгледа не до-

дирује – истакао је предсјед-ник Мјесне заједнице Краље Милутин Хари Ђурковић.

Нагласио је да цијела при-ча око проходности пута пре-ко Трешњевика заслужује вeћу озбиљност надлежних институција.

-Због небриге надлеж-них бројни туристи остају ускраћени да у зимском пе-риоду посјете Комове. То се

исто дешава и са људима који имају своја имање и куће на просторима колашинске и андријевичке општине.Пос-лије свега се стиче утисак да надлежни не желе да се су-оче са проблемима грађана који гравитирају на овом под-ручју. Све то указује да би на-длежне институције морале више пажње посветити овом великом проблему житеља Васојевића и шире околине – казао је Ђурковић.

Нагласио је да је овакав од-нос додатно иницирао локал-но становништво да се сели у неке развијеније крајеве.

- Број становника на под-ручју Андријевице у по-следњих неколико година је практично преполовљен.Тако негативан тренд није за-обишао ни мјесну заједницу Краље.То је заиста забриња-вајућа појава. Довољно је рећи да је седамдесетих го-

дина прошлог вијека на под-ручју Краља живјело више од хиљаду становника, а ове зиме свега 200 и схватати да се ради о поражавајућој ситу-ацији. Уз то, имамо свега 90 активна домаћинства. Узроке овако забрињавајућег стања треба тражити и у чињениц-ви да је пут преко Трешњеви-ка током зиме непроходан. Да ствар буде још зачуђујућа на тој саобраћајници годинама постоји знак који ставља до знања да је држава овај пут по питању одржавања сврстала у пету категорију. То су невје-роватне ствари кад се зна да саобраћајница од Андријеви-це преко Краља и даље пре-ма Лијевој Ријеци треба да фунционише током читаве године, јер смо свједоци да пут кроз Платије није увијек ни безбједан ни проходан- ка-зао је Ђурковић.

Д.Ј.

Пут према ТрешњевикуМилутин Ђурковић

Мјештани подсјећају да ни послије годину дана није извршена санација клизишта на путу Андријевица – Трешњевик у мјесту Гњили Поток.

-Слали смо захтјеве Влади и другим надлежним институцијамка да под хитно предузму одговарајуће мјере у циљу санације клизишта у Гњилом Потоку које је дјелимично санирано, односно обезбијеђена је само привремена проходност пута. Труп пута у дужини од око 200 метара потпуно је потонуо и захтијева изградњу потпорних зидова. Имали смо чврста обећања да ће посао битио завршен прије зиме, али и овога пута се показало да се држава окреће главу и од овог пута и од цијелих Васојевића – истакли су мјештани Краља.

Клизиште у Гњилом Потокугодину чека санацију

21н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 . К у л т у ра

Солистичким концертом пијанисте Бојана Мартино-вића, декана цетињске Му-зичке академије у великој сали КИЦ „Будо Томовић” завршено је пето издање Фестивала савремене кла-вирске музике „Форте пиа-но”. Концерт је био прилика да овдашња публика ужи-во чује дјела композитора Александра Перуновића, која су претходно предста-вљена у сали ДОДЕСТ.

Концерт се тематски ук-

лопио у овогодишњи мото фестивала „Омаж класи-цима”, јер су на програму биле Перуновићеве компози-ције посвећене Филипу Гла-су, а оне посвећене Листу и Штокхаузену доживјеле су свјетску премијеру. Дјело инсприсано Листом Перу-новић је написао на молбу Мартиновића.

Како нам је рекао Марти-новић, којег је публика враћа-ла неколико пута на сцену, овај концерт је финиш ог-

ромног посла који је прошао заједно са композитором Пе-руновићем.

– Нарочито интензивно сам радио посљедњих мје-сец и по дана на комаду пос-већеном Штокхаузену. А, за сваког извођача је изазов када треба да озвучи ново дјело, и то је поред изазова које у фак-тури и физичкој спреми коју

носи овај комад, и то било до-датно подстицајно. Посебан је задатак оживјети нотни текст и зато се захваљујем Перуно-вићу, јер и он је огромни труд уложио посвећујући се овој Листовој Сонати у х-молу, а која је једно од најбриљант-нијих дјела клавирске музи-ке икад написано – каже Мар-тиновић. Пијаниста додаје

да ће се с овим репертоаром представити на још неколи-ко концерата у регионалним центрима, и да ће снимити ЦД са овом музиком.

– Друга композиција, пос-већена Листу, иначе је дио мог пројекта „Мефисто”. Снимићу оригинално Листово дјело као и ову Перуновићеву. А, Листа не можете тумачити без ви-зуре Мефиста. Могу рећи да је и Перуновићево дјело у ран-гу са великим дјелима свјет-ске литературе, а притом је модерна композиција која се може свирати свугдје и свако-ме, дјело које није херметич-ки затворено и неразумљиво – каже Мартиновић.

Пијаниста додаје и да је ко-мад који је извео на крају био изузетно сложен, јер је морао пратити музику са матрице, и спојити је с глумом и им-провизацијом а да асоцира на Штокхаузена. Ж.Ј.

Оно што је свакако куриозитет овог рецитала, поред наглашене вритуозности која се тражи од пијанисте а на коју је Мартиновић врсно одговорио, јесте и посљедњи комад који је тражио и перформативне – глумачке и импровизаторске способности. Омаж Штокхаузену, Мартиновић је изводио с црним повезом на очима и рукавицама, у скоро потпуној тмини. Притом, док иде електронска звучна матрица, пијаниста не само да свира на клавиру, већ притом дочарава и једну специфичну егзистенцијалну ситуацију, врло асоцијативну, која се на крају завршава његовим изговарањем молитве „Оче наш”, али, унатраг.

Уз свирање и глума

У ЦНП-у почеле су пробе за представу „Смрт и дjевоjка” Ариjела Дорфмана. Режиjа свjетски познатог политичког трилера повjерена jе Горану Булаjићу. Његове сараднице су сценографкиња Анка Гардашевић, костимографкиња Jелена Ђукановић и извршна продуценткиња Jања Ражнатовић. У представи играjу Jулиjа Милачић, Милош Пеjовић и Драган Jовичић, првак сараjевског Камерног Театра 55. Премиjером ове представе 17. априла биће отворена адаптирана Сцена „Студио”. С.Ћ.

Виjеће за регионалну сарадњу (RCC) обjавило jе конкурс #looking4summer за наjбољу фотографиjу или видео. Такмичење jе отворено до 30. априла, а радове треба слати путем Фејсбука и Инстаграма. На конкурсу могу учествовати млади из југоисточне Европе од 18 и 25 година. Радови ће представљати локалитете у нашем дијелу Европе и бити оригинални радови.

С.Ћ.

Професори Музичке академиjе са Цетиња, флаутисткиња Жана Лекић и пиjанисткиња Наташа Поповић, боравиће од 4. до 8. марта на Конзерваториjуму „Giuseppe Tartini” у Трсту, гдjе ће одржати мастерклас камерне музике. Предвиђен jе и концерт наших умjетница на коjем ће извести дјела Баха, Рутера и Роте, Таминџића, Зеновића, Крџића и Перуновића. Композициjа „Through Rose Colored Glasses” за флауту и клавир Александра Перуновића биће изведена премиjерно у Италиjи.

З.П.

флешИзазов је за сваког музичара „озвучити” нову композицију

■ Могу рећи да је и Перуновићево дјело у рангу са великим дјелима свјетске литературе, а притом је модерна компо-зиција, која се може свирати свугдје и свакоме, каже Мартиновић

ПИЈАНИСТА БОЈАН МАРТИНОВИЋ НАСТУПОМ НА 5. ФЕСТИВАЛУ САВРЕМЕНЕ КЛАВИРСКЕ МУЗИКЕ „ФОРТЕ ПИАНО” ПРЕМИЈЕРНО ИЗВЕО ДЈЕЛА КОМПОЗИТОРА АЛЕКСАНДРА ПЕРУНОВИЋА

Екипа на окупу

„Малецки сан” на „Сарајевској зими”

МИЛУТИН ОБРАДОВИЋ ИЗЛАЖЕ У САРАЈЕВУ

Самостална изложба сли-ка академског сликара Ми-лутина Обрадовића „Обичан малецки сан” биће отворена у 18 часова у понедјељак, 4. марта у Сарајеву, у галерији „Нови Храм”. Изложба ће бити отворена до 15. марта, а саставни је сегмент лико-вног програма „Сарајевске зиме”. Изложбу ће отвори-ти Милан Лакић, амбаса-дор Црне Горе у БиХ. Сликар ће се представити радовима из циклуса „Обичан малец-ки сан”. Након представљања у Сараjеву „Обичан малецки сан” биће приказани у Умјет-ничком павиљону „Цвиjета Зузорић” у Београду, потом у октобру у Фиренци.

Обрадовић је до сада са ра-

довима из овог циклуса одр-жао више самосталних из-ложби у Црноj Гори, Србиjи, Словениjи. Но, ово је његово прво представљање у Босни и Херцеговини. Иначе, по-ред самосталних, Обрадо-вић биљежи и низ значајних колективних представљања у Риму, Милану и у Паризу.

Како пише ликовна кри-тика, Обрадовић jе пажњу на себе и своjе стваралаштво скренуо експлозиjом боjа, емоциjа и страсти, приjе све-га мотивом коња.

„За мене jе коњ снага, муш-кост, брижност, те вjечити симбол да ће и наjдаља будућ-ност рађати своjу будућност”, навео је Обрадовић.

Ж.Ј.

Милутин Обрадовић

ТРЕЋЕ КЊИЖЕВНО ПРИЗНАЊЕ ЗА „ЕТИДУ У ЦГ-МОЛУ”

Књига афоризама Дра-гана Копривице „Етида у ЦГ-молу”, у издању подго-ричког „Унирекса”, за крат-ко вријеме је освојила три значајна признања у земљи и региону. У новембру је на међународном Црногорском фестивалу хумора, сатире и карикатуре у Даниловграду проглашена за најбољу књи-гу. За исту књигу њему је не-давно додијељена награда за хумор и сатиру „Радоје До-мановић” у Београду, а сада је на конкурсу Београдског афористичког круга Копри-вица добио и престижну на-граду „Раде Јовановић”.

Трочлани жири у саставу Драгутин Карло Минић, предсједник, Дејан Милоје-вић и Саво Мартиновић, до-нио је једногласну одлуку да се награда „Раде Јовановић” додијели Копривици за књи-гу „Етида у ЦГ-молу” и Слобо-дану Симићу за књигу „Рија-лити шоу”.

– С обзиром на то да су ово признање досад добили највећи афористичари са Бал-

кана, европског и свјетског угледа, Александар Чотрић, Александар Баљак, Ми-лан Тодоров, Нинус Несто-ровић, Зоран Поповић, Ра-дивоје Дангубић, Екрем Мацић, а сад и бриљантни Слободан Симић, ево се и ја, неславни, уписах у друштво славних. Због сва три при-знања, у мојој Црној Гори, а потом и Србији, сад сам већ у обавези да се и троструко извиним Комисији Минис-тарства културе за суфинан-сирање пројеката у области умјетности, која ми прошле године, због политичке не-подобности, и игнорисања жанра афоризма, за штам-пање награђене књиге није додијелила никаква сред-ства. Морам истаћи и несе-бичну људску и колегијалну подршку Владислава Влахо-вића, који ме дословце опо-мињао кад да конкуришем за сва три признања, и слао ми мејлове с пропозиција-ма и тајмингом конкурса, на чему сам му неизмјерно зах-валан. Да није било њега, и

његовог људског става да по-могне колеги афористичару, ове награде, од којих се пома-ло, или, подоста, врти у глави, не бих ни добио. Зато могу ис-таћи да књига није постала позната захваљујући Влади Црне Горе, него захваљујући Владу Црне Горе – казао је Копривица.

Награда „Раде Јовановић” биће уручена у Београду 15. марта у Француској 7.

А.Ћ.

Копривица

Награда „раде Јовановић” за афоризме Драгана Копривице

Копривица ће своју троструко награђену књигу представити публици 6. марта у КИЦ-у „Будо Томовић” у Подгорици, и 12. марта на Филолошком факултету у Никшићу. На промоцијама ће говорити редитељ Благота Ераковић.

Промоција у Подгорици и Никшићу

Мартиновић

Пробе за „Смрт и дјевојку”

Бира се фотографија

Професорке у Трсту

22 Култура н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

У ОKВИРУ 50. ПРАЗНИKА МИМОЗЕ ПРЕДСТАВЉЕНА ДЈЕЛА ПО ИЗБОРУ ХЕРЦЕГНОВСКИХ ГАЛЕРИЈА

романтични пејзажи су запловили Малим салоном

■ Овај окрет ка пејзажу као романтичарској теми није случајан избор, већ се уклапа у концепт 50. јубиларног Празника мимозе, који обилује перспективама и романтичарским освртима на претходне деценије - казала је Поробић Kрцуновић

Мали салон херцегновских галерија, кроз тему „Перспек-тиве и романтичарски осврти” отворен је у оквиру 50. Праз-ника мимозе. Овај ликовни догађај је након двогодишње паузе враћен у календар мани-фестације по којој је препознат град. Ове године представи-ле су се Градска галерија „Јо-сип Бепо Бенковић”, галерије „Sue Ryder”, „Луча”, „Спинакер”, „Небеско огњиште” и „Спа га-лерија” Института „Др Симо Милошевић”. Мали салон је отворила директорица ЈУK „Херцег фест” Гордана Поробић Kрцуновић, уз поруку да осмо издање Малог салона показује да херцегновске галерије могу да одговоре на све тематске иза-зове, да су њихови фокуси руд-ници умјетничког блага и чу-вари културног памћења. Тема Малог салона је новски пејзаж, а у поставци је 16 радова у раз-личитим техникама.

– Овај окрет ка пејзажу као романтичарској теми није случајан избор, већ се уклапа у концепт 50. јубиларног Праз-ника мимозе, који обилује перспективама и романтичар-ским освртима на претходне деценије, казала је Поробић Kрцуновић. Организатор, ма-гистар сликарства и музејски савјетник Војислав Војо Kили-барда, захвалио је публици на знатижељи да завири у фун-дусе новских галерија, али и апослутно свим новским га-леристима на подршци Ма-лом салону.

– Захваљујући њима, Мали салон опстаје и опстајаће још дуго, закључио је Kилибарда.

Обратила се и историчарка умјетности Kристина Милато-вић, која је оцијенила да овак-ва поставка завређује да буде приказана широј публици.

– Моје жеље и вјеровања усмјерене су ка Малом сало-

ну херцегновских галерија који се „отвара” у цијелој Цр-ној Гори, а и шире. Сматрам да је Херцег Новом, граду са епитетом града културе, не-опходно да се користи умјет-ничким ресурсима при са-мопромоцији, а овај Салон нам својим постојањем на-

меће рјешење – казала је Ми-латовић. Ове године изложе-но је 16 радова инспирисаних пејзажима Херцег Новог, а за-ступљено је класично штафе-лајно сликарство, уља на плат-ну, цртеж и графичка техника – литографија.

K.Матовић

НА ЦЕТИњУ ОТВОРЕНА ИЗЛОжБА „КЛЕМАНСО, ВОЈСКОВОђА”

Изложба „Клемансо, војсковођа” коју чини 12 те-матских паноа посвећених француском војсковођи Жоржу Клемансоу, а коју је припремила Мисија за обиљежавање стогодишњи-це Првог свјетског рата у са-радњи са Француским ин-ститутом из Подгорице, отворена је у Народној биб-лиотеци и читаоници „Ње-гош” на Цетињу.

Отварајући изложбу први савјетник амбасаде Фран-цуске у Црној Гори Лоран Гонкалвес казао је да је ова поставка одраз нове зајед-ничке динамике у култур-ној сарадњи између службе за сарадњу и културне актив-ности при Француској амба-сади у Подгорици, Францу-ског института и цетињске Градске библиотеке.

– Изложба је у цјелос-

ти посвећена улози коју је Жорж Клемансо имао за вријеме Великог рата, откако је постављен за предсједни-ка Савјета и министра рата у новембру 1917. до примирја 11. новембра 1918. године… – рекао је, између осталог, Гон-

калвес.На отварању је говорила

и професор др Јасна Татар Анђелић, подсјећајући да су протекле четири године ши-ром Европе биле прилика за обиљежавање стогодишњи-це Првог свјетског рата као и да је предсједник Француске Емануел Макрон 2018. годи-ну прогласио годином Кле-мансоа.

Татар Анђелић је подсје-тила да је црногорски краљ Никола одликовао Клеман-соа Обилића медаљом, али и указала на судбину краљев-ске породице Петровић у из-бјеглиштву у Француској.

З.П.

Први савјетник амбасаде Француске у Црној Гори Лоран Гонкалвес на отварању изложбе

Отварање Малог салона

Посвета пјеснику

Одраз нове сарадње на пољу културе ЕЛЕКТРОНСКА ИЗЛОжБА О

НАСТАСИЈЕВИЋУ

Поводом обиљежавања 125 година од рођења Момчила Настасијевића Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки о овом срп-ском пјеснику, приповједачу и есејисти. Поставка Силвије Чамбер састоји се од избора Настасијевићевих дјела и ли-тературе о њему. Ову изложбу која се може погледати до 31. марта у јавном каталогу Биб-лиотеке на сајту www.bms.rs уредио је Селимир Радуло-вић. Настасијевић, снажна и оригинална појава у срп-ској књижевности између два свјетска рата, рођен је у породици која је дала неко-лико умјетника. Основну школу је учио у Горњем Ми-лановцу, затим у Чачку, да би је завршио у Београду, гдје сту-дира француски језик и књи-жевност. Послије Првог свјет-ског рата се сели у Београд, гдје наставља студије и живи у кругу умјетника. Ради у Бе-ограду као гимназијски про-фесор и на том послу остаје до своје смрти. Са објављивањем својих дјела почиње касније него његови генерацијски другови Растко Петровић, Милош Црњански, Десанка Максимовић и други...

С.Ћ.

– У првим годинама Великог рата Клемансо је активно кри-тиковао француску политику као предсједник одбора за спољне послове и за војску у Сенату. Његове критике пркосе цензури, његове новине „Слободан човјек” затворене 1914. поново се појављују под насловом „Човјек у ланцима”. У новембру 1917. предсједник Француске Рејмон Поанкаре га је позвао да састави владу. Он намеће јединство савезничких војски под искључивим заповједништвом маршала Фоша и побједнички изводи Француску из рата – казала је Татар Анђелић.

Побједнички извео Француску из рата

Сликати у трећој добиНАРОДНА БИБЛИОТЕКА БУДВЕ

Радионица „Школа сли-кања за трећу доб” почела је јуче са радом у Народноj библиотеци Будве. Радиони-ца је формирана на основу идеје о потреби пуне инте-грациjе стариjих лица у жи-вотну заjедницу кроз образо-вањjе и развоj способности, наводе из будванске Народне библиотеке. Школа ће траја-ти три мјесеца, а одржаваће се сваког петка од 18 до 20 ча-

сова. Школу води сликарка Раjка Куjунџиjевић, која ће полазнике обучавати разли-читим ликовним техникама. Материjал за сликање полаз-ницима радионице обез-бjеђуjе Библиотека, а ради-оница је бесплатна.

По завршетку Школе сли-кања биће организована из-ложба радова насталих на ра-дионици.

Ж.Ј.

Како је могуће да се на ос-нову истих историјских из-вора, који су настали у истом времену, чија је аутентич-ност потврђена, извлаче сас-вим различити закључци – питање је старо колико и сама историја. Зато не чуди што је интердисциплинар-на трибина Bios Theoretikos, одржана у Матици српској, са темом „Интерпретација историјских извора” за-мишљена као предавање Томаша Дамјановића, ипак била више од тога. Питања су се низала, а члан Одбора за проучавање турских (ос-манских) извора за историју Црне Горе при ЦАНУ је од-говарао и појашњавао начин на који се историјска грађа тумачи.

Проблем историографије објашњен је од најранијих дана, односно од Херодота и Тукидида, па све до историча-ра 20. вијека, чувеног Лусије-на Февра.

Дамјановић је објаснио и постојање проблема интер-претације на четири нивоа.

Како он наводи, у првом нивоу је избор теме односно њено временско-просторно одређење. Одлука историча-ра да изабере једну од многих тема није само посљедица ре-алне процјене властитих спо-собности и ограничења које носи размишљање о про-шлости.

– На другом нивоу, ис-торичар се суочава са оба-везом да изврши селекцију

историјских извора – наво-ди Дамјановић. У том кора-ку, историчар фаворизује одређене изворе и покуша-ва да их потврди.

Трећи ниво подразумије-ва тумачење одабраног мате-ријала.

– Тумачење извора на више начина може нас на-вести да мислимо да исто-рија није наука, ако о истом питању са истим изворима и са истим методолошким упо-риштем можемо доћи до раз-личитих закључака – пору-чио је Дамјановић.

У посљедњем кораку, исто-ричар обједињује своје мето-де и оставља интелектуални печат, како наводи Дамјано-вић, тада интерпретација по-стаје нова историјска чиње-ница.

У интерактивном дије-лу трибине, када је публика постављала питања, Дамја-новић је објаснио и да је објективност у историји не-достижна, јер сваки истори-чар прије почетка истражи-вања одређене теме већ има формиран вредносни став о њој и не наступа као табула раза.

Као добар примјер пред-стављања чињеница на више различитих начина и из више различитих извора показано је на примјерима Подгорич-ке скупштине, као догађаја који и након сто година изази-ва појаву псеудоисторијских извора.

М.Д.С.

Историјских истина колико и гледишта

ОДРжАНА ТРИБИНА У МАТИЦИ СРПСКОЈ

Милорад Дурутовић и Томаш Дамјановић

■ Изложба је у цјелости посвећена улози коју је Жорж Клемансо имао за вријеме Великог рата

23н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 . К у л т у ра

Музиком славили вијек постојања

МЈЕСНА МУЗИKА ЂЕНОВИЋИ ОБИЉЕЖИЛА ЈУБИЛЕЈ KОНЦЕРТОМ У ДВОРАНИ „ПАРK” У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Kонцертом у Дворани Парк у Херцег Новoм, Мјес-на музика Ђеновић обиље-жила је прексиноћ 100 годи-на постојања и непрекидног рада. Близу 40 музичара из-вело је 13 композиција из цијелог свијета, од корачни-ца и валцера до рокенрола, а онда су, позвани дугим апла-узом публике, три пута иза-шли на бис.

– Настала на скроман на-чин и од скромних људи, Мјесна музика Ђеновић до-сегла је много веће висине и постигла много боље резул-тате него што је ико могао претпоставити. У свим вре-менима била је понос свога мјеста, Херцег Новог и Боке, баштинећи музичке тра-диције оваквих оркестара и изводећи музику готово свих жанрова из свих краје-ва свијета –казао је предсјед-ник Мјесне музике Ђеновић Мирко Мустур.

Јубилеј је обиљежен у склопу прославе 50-го-дишњице „Празника мимо-зе”, чији су активни учесници од самих почетака. Мустур се у име Мјесне музике Ђе-новић захвалио свима који помагали да оркестар опс-тане, ради и напредује, који су га афирмисали и пружи-ли могућност да се покаже,

као и друштвима и оркес-трима са којима годинама сарађују, а чији су представ-ници били гости слављенич-ког концерта.

Најстаријим члановима Мјеасне музике Ђеновићи Јанку Вукасовићу и Ђорђу Одаловићу, који иза себе имају преко 50 година акти-вног свирања, посебна при-знања уручио је Милош Вујновић у име Скупштине друштва.

– У овом оркестру сам, сви-рао 65 година, а највећу на-граду за моје свирање сам доживио вечерас – поручио је Одаловић примајући пла-кету.

Херцег Нови је град који се може похвалити са чак два ор-кестра са традицијом дужом од 100 година, истакла је чла-ница Мјесне музике Ђеновић Милица Матовић.

– Још увијек сакупљам утиске, али по реакцији пуб-лике чини ми се да је ово био један велики успјех – рекла је она.

Уочи концерта публика је имала прилику да види филм посвећен историји и будућ-ности Мјесне музике Ђено-вић, а композиције које су услиједиле допуњене су плес-ним тачкама и рок нумерама.

K.Матовић

МАРТ У ЦРНОГОРСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Љубитељи позоришне игре овог мјесеца у ЦНП-у ће имати прилику да виде представе са репертоара на-ционалног театра, али и јед-ну гостујућу представу. Ријеч је о драми „Син” Мирјане Ме-дојевић коју је режирао Мир-ко Радоњић, која ће бити изве-дена 5. марта. У току су пробе за нову представу ЦНП-а, Шекспиривог „Хамлета” који режира Ана Вукотић, која је окупила бројни ансамбл и сараднике. Мартовски ре-пертоар чине представе „Ре-визор”, „Чекаjући Годоа”, „Са-моубица”, „Женидба”, „Шћери моjа”, „Исти”, „Отворен краj”, „Данзен”, „Урнебесна траге-диjа”, „Буре барута” и „ Гор-ски виjенац”.

За свјетски дан позоришта - 27. март, публика ће моћи да види најновију продукцију ЦНП-а, „Чекајући Годоа”. У очи изласка глумаца на сце-

ну публика ће имати прили-ку да чује традиционалну по-руку коју сваке године пишу истакнути посленици театра. Овом представом ЦНП ће се вече касније представити и на Цетињу.

Поклоници театра, по-себно они са плићим џепом, моћи ће до краја марта да купују улазнице по 50 одсто мањим цијенама, а у окв-кру акциjе „Двоjе као jедно – заљубите се у позориште”, која подразумијева попуст за све програме Црногорс-ког народног.

Из ЦНП-а подсјећају да конкурс за наjбољи савре-мени домаћи драмски текст траје до 10. марта.

С.Ћ.

Попусти и занимљив програм рецепт за посјећеност

Промоција књиге

у знаку међународног празника театра и франкофоније

МАТИЦА СРПСКА-ДРУШТВО ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ

Представљање Издавачке куће „Catena mundi” и промо-ција књиге „Звонари слобо-де: Михајло Пупин и Владика Николај (Александра Нинко-вић Ташић, Бранислав Стан-ковић), биће уприличено у ор-ганизацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у понедјељак, 4. марта, у 19 часова у Друштву црно-горско-руског пријатељства „Свети Георгије”, у Никшићу, као и у уторак, 5. марта, у 19 часова у Књижари Матице српске у Подгорици.

Учесници представљања у Никшићу су: доц. др Драго Перовић, Бранимир Нешић, директор и главни уредник, Никола Маринковић, изврш-ни уредник, Александра Нин-ковић Ташић, аутор, и Бра-нислав Станковић, аутор. Програм води мр Милорад Дурутовић.

Учесници промоције у Подгорици су: Радинко Кру-лановић, директор Књижаре Матице српске,

Бранимир Нешић, дирек-тор и главни уредник, Ни-кола Маринковић, извршни уредник, Александра Нин-ковић Ташић, аутор, Бранис-лав Станковић, аутор, док ће модератор бити мр Милорад Дурутовић. А.Ћ.

У сарадњи са Саишоукаи фондациjом из Токиjа и Почасним конзулатом Црне Горе у Jапану, 16. марта ће на Великоj сцени бити одржан концерт изворне хоугаку музике и буyо плеса. У сарадњи са Центром за очување и развоj културе мањина у Црноj Гори концерт ће одржати клавирски дуо којег чине сестре Муратагић, Ида и Ана.

У сарадњи са Француским институтом Црне Горе 20. марта ће бити одржан Концерт „Clazz” квинтета, чиме ће свечано бити отворена манифестациjа „Франкофониjа 2019”. Публика може ући на сва три концерта бесплатно.

Црногорски симфониjски оркестар ће одржати концерт на Великоj сцени ЦНП-а, 29. марта, под диригентским вођством Григориjа Краска.

Публику чекају занимљива музичка гостовања

О граматици и правописуРАДИОНИЦЕ ЗА ДЈЕЦУ У „ЦРВЕНОЈ КОМУНИ

Поред постоjећих ради-оница у Будви, Народна биб-лиотека Будве покренуће jош двиjе радионице и то за дје-цу, а одржаваће се у Спомен дому „Црвена комуна” у Пет-ровцу. Радионице за дjецу до 15 година почињу у уторак, 5. марта, у „Црвеној комуни”. Двиjе радионице ће водити професорица Ивана Курто-вић. Радионица „Мала шко-ла писмености” намиjењена дјеци од шест до 11 година одр-жаваће се од 14 до 15 часова, док ће радионица за узраст од 11 до 15 година под нази-вом „Читам-зато знам!” бити одржавана од 15.15 до 16.15 ча-сова. Циљ радионица jе раз-

биjање предрасуда у везих за граматику, те оспособља-вање учесника да самостално користе веб алате у циљу ис-траживања, надограђивања знања, као и да их на прави начин примjењуjу. Радиони-це су бесплатне. Ж.Ј.

ЗАВРШЕНА ДВОДНЕВНА ТРАДИЦИОНАЛНА КУЛТУРНА МАНИФЕСТАЦИЈА „ЉУБИШИНИ ДАНИ”, ОДРЖАНА У БУДВИ, РЕЖЕВИЋИМА И ПЕТРОВЦУ

Нова читања Стефана Љубише ■ Упечатљива, богата, стваралачка биографија Стефана Митрова Љубише инспирисала ауторе

да зароне у дјело овог паштровског, медитеранског и европског писца и уроне у нове темеУ Модерној галерији „Јово

Ивановић” представљен је зборник радова са симпо-зијума „Стефан Митров Љу-биша: интертекстуална ин-терпретација” који је одржан у Будви, Режевићима и Пет-ровцу у склопу прошлого-дишњих „Љубишиних дана”. О зборнику су говорили ака-демик Ненад Вуковић, Јеле-на Ђуровић, дугогодишња директорица Националне библиотеке „Ђурађ Црноје-вић” и мр Божена Јелушић. Овим догађајем је стављена тачка на овогодишње „Љуби-

шине дане”.Академик Ненад Вуковић

је истакао да је оба књига пос-већена једном од најзначај-нијих стваралаца XIX вијека.

– Она прати слијед читања Љубишиног дјела, које није само наша, већ и медитеран-ска вриједност, а самим тим и европска. То се најбоље види када се читају Љубишини ев-ропски савременици – казао је академик Вуковић.

Јелена Ђуровић је истакла да овај зборник сабира радо-ве 17 угледних аутора.

– Упечатљива, богата, ства-

ралачка биографија Стефана Митрова Љубише инспириса-ла их је да зароне у дјело овог паштровског, медитеранског и европског писца и уроне у нове теме стављајући га у кон-текст изван националних ок-вира, на тај начин нам пода-ривши право богатство новог тумачења – казала је она.

Мр Божена Јелушић је посебно издвојила рад Зла-те Бојовић, који се, како је рекла, „највише приближа-

ва тој интертекстуалности С.М.Љубише”.

– Интарзија Љубишиног текста се код ње је посматрана из два угла – из угла народне књижевности, и из угла лич-ности која није увијек довољ-но освјетљавана у историји Будве, а то је дон Антун Којо-вић. Љубиша је дакле преу-зимао од Којовића и од наро-да, али је увијек стварао нову вриједност – нагласила је она.

А.Ћ.

Са промоције зборника у Будви

Традиционална манифестација „Љубишини дани”, одржана је 27. и 28. фебруара, у организацији ЈУ Музеји и галерије Будве. Програм овогодишњих „Љубишиних дана” обухватао је два главна сегмента: представљање књиге „Наши писци, њине ауре” др Гојка Челебића и зборника „Стефан Митров Љубиша: интертекстуална интерпретација”.

Такође је у Спомен дому „Стефан Митров Љубиша”, орга-низационој јединици ЈУ Музеји и галерије Будве која примарно баштини и афирмише сјећање на Љубишу, иначе лоциран у Љу-бишиној родној кући у Старом граду, током марта биће поново за јавност отворена стална поставка о Љубишиној личности и књижевно-политичком опусу.

Изложба и промоције књига и зборника о славном Будванину

Са концерта

име стране24 Србија н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Стафорд усмртио женуТРАГЕДИЈА У ПАНЧЕВУ

Пас расе стафорд јуче је напао двије жене у Панчеву. Једна је преминула од задо-бијених повреда док је друга пребачена у болницу.

До напада је дошло у дво-ришту породичне куће и Ули-ци Боре Шипоша број 40.

Према првим информа-цијама, преминула жена је мајка власника пса, а повријеђена особа му је рођа-ка. Она је задобила повреде ногу.

Доктор Станислав Ми-лошевић из Опште болни-це у Панчеву рекао је за РТС да је она примљена у тешком стању и са уједним ранама.

Додао је да она има прелом обје поткољенице и наткоље-нице и да је задобила и уједе по осталим дијеловима тије-ла. Како је рекао, стање је врло озбиљно, а пацијенткиња је подрвгнута третману.

Приликом хватања и збрињавања пса испред куће прелом десне поткољенице задобио је радник ЈКП „Хи-гијена“ Будимир Спасић и њему је указана помоћ у пан-чевачкој општој болници. Ово није први случај да стафорд усмрти човјека, а према на-водима из медија, тај пас по-стаје насилан када га власник тренира за борбе.

Погинуо радник

НА ГРАДИЛИШТУ У БЕОГРАДУ

На градилишту у Че-лопечкој улици у београдској општини Звездара јуче је по-гинуо радник након пада са висине, објавили су београд-ски медији.

У Хитној помоћи Танјугу је речено да су њихове екипе изашле на терен у Челопеч-ку број 7 и да су констатова-ле смрт мушкарца старог 30 година.

Медији преносе да је рад-ник пао са висине од око 20 метара. (РТС)

РАМУШ ХАРАДИНАЈ ПРИЈЕТЊАМА РЕАГОВАО НА ИЗЈАВЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

Ко дирне границе, наћи ће нас тамоКосовски премијер Ра-

муш Харадинај изјавио је да ће војска Косова бити на граници и на сјеверу, уколи-ко су „граница и територија Косова угрожени“.

Рамуш Харадинај је у Де-чанима реаговао на изјаву предсједника Србије Алек-сандра Вучића да су Срби на сјеверу изложени ризику од албанских институција, преноси „Газета експрес”.

-Не нападамо сјевер, ни југ наше земље, нити то тра-жимо. Али ко год дирне гра-нице Косова, наћи ће нас на граници. То је оно што сви знају. Војска Косова је војска

свих наших грађана, тако да сјевер и Срби у тој области

никада неће бити угрожени, рекао је Харадинај.

Вучић je гостујући у Дневнику РТС-а рекао да су Милана Радоичића хтје-ли да протјерају са Космета, како би „ослабили српску од-брану сјевера Косова“ јер су „знали да је Радоичић један од кључних лица“.

-Жељели су да га протје-рају са сјевера КиМ и да че-кају тренутак, повољан за напад на Србе на сјевер Ко-сова, рекао је Вучић.

Он је истакао ида нема цр-вене Интерполове потјерни-це за Миланом Радоичићем.

` (РТС)

Рамуш Харадинај

Jош jедан протест „Jедан од пет милиона” против акту-елне власти на челу са пред-сједником Србиjе и СНС-а Александром Вучићем одржан је у Београду. Де-монстрациjе су, као и прет-ходних пута, стартовале на платоу испред Филозофског факултета, а грађанима се обратила Мариjа Лукић,би-вша секретарица предсједни-ка општине Брус Милутина Jеличића Jутке кога су она и jош неколико жена опту-жиле за сексуално узнеми-равање. Говорила је и само-стална народна посланица Мариника Тепић.

-Добро вече, добри људи,

jа сам Мариjа Лукић коjа jе била злостављана од стране предсједника општине Брус. Jа сам та коjа ниjе хтјела то да трпи, рекла jе Мариjа Лу-кић, jедна од неколико жена коjе су Jутку, иначе високог функционера СНС-а, опту-жиле за сексуално узнеми-равање. Она jе навела да њена борба ниjе политичка, већ да jе у питању борба за достоjан-ство, част и правду.

-Не бавим се политиком, борим се за голи живот по-сле свих пријетњи коjе су Jе-личић и његове кабадахиjе упутили мени и моjоj поро-дици. После свих пријетњи, ово jе борба за голи живот и

за све Мариjе у Србиjи. Ићи ћу до краjа макар правду мо-рала да тражим у Стразбуру, рекла jе Лукићева. Поручи-ла jе да jе „лажни цар Jутка - го”, наводећи да ниjе довољ-но то што jе на силу поднио оставку на мјесто предсјед-ника општине Брус, већ да мора да одговара и кривично.

-Да ли се у Србиjи зна ко-лико jе пуно Мариjа и Jутки? Не знам да ли сам храбра, али знам вечерас да нисам сама кад видим колико вас jе ту, рекла jе Мариjа Лукић и зах-валила грађанима и грађан-кама на пруженоj подршци.

Посланик Мариника Те-пић поручила jе предсјед-нику државе Александру Вучићу да неће стати док га не побиједе и не ослобо-де земљу од његове власти.

-Ослободићемо земљу од вас коjи сте jе заробили. Побиједићемо вас, нећемо стати, казала jе Тепићева, обраћаjући се окупљенима испред Филозофског факул-тета. Она jе Вучића позвала на дуел на Радио-телевизиjи Србиjе са њом и Мариjом Лу-

кић како би му обjасниле како он штити женска права.

-Ако се боjиш мушкараца, хаjде на дуел са мном, хаjде са Мариjом Лукић. Дођи на РТС да ти обjаснимо како ви штитите женска права. Изађи, Вучићу, на црту кад се већ толико хвалиш да се

никога и ничега не боjиш на своjим караванима широм Србиjе, казала jе Марини-ка Тепић. Она jе позвала Ву-чића да не тјера народ да се поново стиди да каже да jе из Србиjе и поручила: „Ово jе наша земља”.

Припадници полиције, након протеста у Београду, зауставили су и легитими-сали људе коjи су лијепили наљепнице са неиспуњеним обећањима предсједника

Александра Вучића. Коор-динаторка протеста Jелена Анасоновић је за Н1 испри-чала да jе после протеста, са jош неколико људи, кренула од Дома Народне скупшти-не ка центру града, да би их код Скупштине града заус-тавила патрола полициjе, jер су лијепили наљепнице са, како jе рекла, лажима Алек-сандра Вучића.

Додала jе и да jе тада за-лијепила jедну наљепницу на полициjску „марицу“.

Протести су синоћ одржа-ни у још неколико градова широм Србије, а четвртком и петком такође се протестује у многим градовима.

М.Њ.

Мариника Тепић jе поручила предсједнику државе и да грађани и грађанке нису заборавили убиство лидера ГИ СДП Оливера Ивано-вића, хеликоптер, Савамалу, Београд на води, Панчићев врх... Након што побиједе акутелну власт, Мариника Тепић jе рекла да ће се знати ред пред лустрационим судиjама, професионалним новинарима, радницима и ратарима, полицаjцима и воjницима.

-Знаш само да лажеш, крадеш, манипулишеш, укаљаш неподоб-не, штитиш насилнике, а не знаш да поштуjеш своjе грађане и зато нећемо стати, никада ниси разумио да jе слобода неприкосновена, а истина љековита, казала jе Мариника Тепић.

Додала је да због тога шета за слободу.

Окупљени грађани кретали су се централним улицама. Када су ушли у Светогорску улицу путем разгласа са камиона узвикивали су „изађите напоље“ и позвали грађане да им се придруже на улици. Испред зграде РТС-а су викали „боjкот, боjкот“ и такође позвали запослене да изађу на протест. За вријеме траjања шетње, окупљени су лијепили наљепнице по зидовима зграда, као и у тунелу. Демон-странти су носили транспаренте „Ми смо уз народ, не уз бивше и садашње лопове‘‘, „Због слободе“, „Пробуди се“, „Устани, Србиjо“, „Поштуjте закон“, „Стоп банкарском терору“, „Радници робних кућа су уз вас“, као и друге. Грађанима се дијелио лист „Данас“, а пуштана је и музика са разгласа.

Позвали грађане да им се придруже, зову на бојкот РТС-а

Сто хиљада наљепница за ,,улице лажи Александра Вучића”

■ Знаш само да лажеш, крадеш, манипулишеш, укаљаш неподобне, штитиш насилнике, а не знаш да поштуjеш своjе грађане и зато нећемо стати, поручила jе Вучићу Мариника Тепић

У БЕОГРАДУ ОДРЖАН ТРИНАЕСТИ ПРОТЕСТ ,,ЈЕДАН ОД ПЕТ МИЛИОНА”, ГРАЂАНИ ПО ПРЕСТОНИЦИ ИЗЛИЈЕПИЛИ НЕИСПУЊЕНА ОБЕЋАЊА ПРЕДСЈЕДНИКА ДРЖАВЕ

Са једног од протеста

”После свих пријетњи, ово jе бор-ба за голи живот и за све Мариjе у Србиjи.

Ићи ћу до краjа ма-кар правду морала да тражим у Страз-буру, рекла jе Лукић

Једно од Вучићевих неиспуњених обећања

Нисмо заборавили убиство Оливера Ивановића

Балкан 25н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

АЛЕКСИС ЦИПРАС ОЦИЈЕНИО ДА ЈЕ ПРЕСПАНСКИ СПОРАЗУМ ДИПЛОМАТСКО РЕМЕК-ДЈЕЛО И ПОРУЧИО

Бићу први грчки премијер који ће посјетити Скопље ■ Приступићемо оснивачком састанку високог савјета за сарадњу Грчке и Сјеверне Македо-

није, како бисмо истражили све могућности за продубљење сарадње, казао је ЦипрасТоком обраћања на чет-

вртом економском форуму у Делфију Алексис Ципрас рекао је да ће бити први грч-ки премијер који ће званич-но посјетити Скопље, заједно са пословном делегацијом, а касније је најавио форми-рање високог савјета за са-радњу Грчке и Сјеверне Ма-кедоније, преноси МИА.

Ципрас вјерује да је Грчка спремна да настави да гра-ди све оно што је у складу са Преспанским споразумом.

-Зато, желим да вам от-кријем, ускоро ћу бити први грчки премијер који ће зва-нично посјетити Скопље, заједно са пословном деле-гацијом. И додатно присту-пићемо оснивачком састан-ку високог савјета за сарадњу Грчке и Сјеверне Македо-није, како бисмо истражи-ли све могућности за про-дубљење сарадње у бројним областима од заједничког интереса, истакао је Ципрас.

Поменуо је економију, туризам, енергетику, кул-туру и војну и полицијску сарадњу.

Премијер Грчке, гово-

рећи о споразуму из Прес-пе, рекао је да је овај уговор дипломатско ремек-дјело и да „ће остати у историји, јер је ово први пут билатерални спор на Балкану у коме је код обје стране постојала воља да се порази национализам”.

-Споразум из Преспе није био лак споразум. Али ја бих њега окарактерисао као ди-пломатско ремек-дјело. Он је дипломатско ремек-дје-

ло јер представља узајам-но користан уговор, али да нико не добије 100 одсто од својих аргумената, а и да се нико, истовремено, не осјети понижен или обесправљен, истакао је грчки премијер.

Алексис Ципрас је рекао да су данас Грчка и Сјевер-на Македонија двије сусјед-не земље које инвестирају у пријатељство, сарадњу и солидарност и пружају

примјер не само на Балка-ну и у Европи, већ и ције-лом свијету.

У Грчкој, међутим, не гле-дају сви благонаклоно на споразум са Сјеверном Ма-кедонијом. Четворица поли-цајаца и један демонстрант повријеђени су у сриједу грчком граду Птолемаида, током протеста мање гру-пе грађана због преспанс-ког договора.

До сукоба полиције и де-монстраната дошло је у тре-нутку када је градом прола-зила министарка за цивилну заштиту Олга Геровасили, којој су противници Прес-панског споразума добаци-вали: „Издаја, издаја.“

Протест је организовао по-сланик десничарске „Златне зоре” Христос Папас.

Прошлог уторка генерал-ни секретар Уједињених на-ција Антонио Гутереш ре-као је да је успјешан епилог Преспанског споразума и ратификација протокола о приступању Сјеверне Ма-кедоније НАТО-у, од вели-ке важности су за регион и читаву Европу.

Преспански споразум је међународни споразум који су потписали министри ди-пломатије Републике Маке-доније Никола Димитров и Републике Грчке Никос Ко-цијас 17. јуна 2018. године у грчком селу Нивици на оба-ли Преспанског језера. Спо-разум је потписао и посред-ник УН за спор око имена Македоније Метју Нимиц.

(РТС)

-Историјски споразум ријешио је про-блем који није само нарушавао европску, већ и евроатлантску будућност Сјеверне Македоније у протеклих 27 година, али је такође направио сукоб између двије сусјед-не државе. Два премијера показала су по-литичку спремност да донесу политичке одлуке које су омогућиле трајну стабилност у региону и Европи. Њихов лични напор и воља за компромисом ради добробити

грађана двије државе је најбољи примјер мудре и дуготрајне визије, која је карак-теристика искључиво истинских лидера, рекао је Антонио Гутереш прошлог уторка.

Гутереш је подржао идеју да се ового-дишња Нобелова нагада за мир додијели премијерима Сјеверне Македоније и Грчке, Зорану Заеву и Алексису Ципрасу, због успјешног окончања спора о имену Маке-доније Преспанским споразумом.

Гутереш предложио Заева и Ципраса за Нобелову награду за мир

Антонио Гутереш

Алексис Ципрас

ПРОТЕСТ НОВИНАРА У ЗАГРЕБУ ЗБОГ ПРИТИСАКА И ПРИЈЕТЊИ КОЈИМА СУ ИЗЛОЖЕНИ ПРИПАДНИЦИ ,,СЕДМЕ СИЛЕ‘‘

Отели сте медије, новинарство не дамо ■ Новинари излазе на улицу притиснути огромним судским тужбама против новинара и ме-

диjа, коjих jе у овом часу више од 1.160, политичким притисцима и притисцима оглашивачаНовинарски протест „Оте-

ли сте медиjе, новинарство не дамо”, у организациjи Хрват-ског новинарског друштва (ХНД), одржан је јуче испред зграде загребачког Нови-нарског дома. У протестноj шетњи новинари су осам за-хтјева против цензуре остави-ли на вратима Министарства културе, а након тога и Влади Хрватске на Марковом тргу.

Новинари, између оста-лог, захтијеваjу да се преки-не злоупотреба судских туж-би, да се законски заштите новинари коjи упозораваjу на притиске коjима су изло-жени, деполитизује Вијеће за електронске медиjе, раз-ријеши руководство Хрват-ске радиотелевизиjе и хит-

но измијени Закон о ХРТ-у.Осим тога, у ХНД-овим

захтјевима су и обезбјеђи-вање спровођења Закона о медиjима и статута медиjа, онемогућавање локалним „шерифима” да узурпираjу медиjе, проналажење и про-цесуирање нападача на нови-наре, као и увођење jавних подршки за квалитетно но-винарство.

-Новинари излазе на улицу притиснути огромним суд-ским тужбама против нови-нара и медиjа, коjих jе у овом часу више од 1.160, политич-ким притисцима и притисци-ма оглашивача, пријетњама новинарима, угрожавањем професионалних права и стандарда, непоштовањем

медиjских закона и изостан-ком озбиљне медиjске поли-тике, истичу у ХНД-у.

Протест jе уследио након што jе средином фебруара

више од тридесет удружења цивилног друштва покре-нуло двонедјељни боjкот ХРТ-а.

(Н1)

Са протеста

Дјеца се опорављајуСТАБИЛНО СТАЊЕ МАЛИШАНА КОЈЕ ЈЕ ОТАЦ

БАЦИО С БАЛКОНА

Здравствено стање дје-војчице са Пага, која се лије-чи од повреда у КБЦ Загреб и даље је стабилно, а остало троје дјеце, који се лијече у за-дарској болници, добро су и опорављају се према очеки-вањима, након што их је 28. фебруара њихов отац, Јосип Рођак, бацио са балкона.

Хина наводи да оба ро-дитеља ово четворо дјеце имају правоснажну пресуду због кривичног дјела против брака, породице и дјеце, као и због занемаривања и злоу-потребе права дјетета.

-Стање седмогодишње дјевојчице је стабилно, нема нових компликација и по-горшања, изјавио је Хини уп-равник јединице интензивне педијатријске његе КБЦ За-греб Миливој Новак и додао да су љекари оптимистични

у вези њеног опоравка.Наводи се да је она најтеже

повријеђена од четворо дје-це, коју је њихов отац једно по једно бацио са балкона по-родичне куће на Пагу.

(РТС)

Кућа из које су бачена дјеца

Породице погинулих из Републике Српске сматрају неприхватљивим што упр-кос бројним доказима још нико није одговарао за зло-чине над Србима у Броду 1992. године и никада неће одустати од процесуирања одговорних, изјавио је пред-сједик републичког Одбора за тражење заробљених, по-гинулих бораца и несталих цивила Марко Грабовац.

-Иза јединица Хрватске војске у Броду и Посавини остале су масовне гробни-це Срба, логори, уништена и опљачкана српска имови-на, а на подручју Брода до сада је откривено осам ма-совних гробница, једна на подручју Славонског Брода, те ексхумирани посмртни остаци више од 300 лица - рекао је Грабовац поводом 27 година од агресије хрват-ске војске на ову општину.

Он је навео да породице погинулих и несталих из Ре-публике Српске нису задо-вољне радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању ратних злочина које су једи-нице хрватске војске почи-

ниле над Србима у БиХ јер се више од двије деценије на-кон рата ништа не чини по овом питању.

-Крајње је неприхватљи-во да за злочине над Срби-ма у Броду још нико није одговарао, упркос бројним доказима, масовним српс-ким гробницама и изјавама свједока - рекао је Грабовац.

Грабовац је подсјетио да ратни злочин никада не застаријева, због чега је увје-рен да ће лицу правде бити приведени наредбодавци и извршиоци овог злочина.

У Броду ће данас бити обиљежено 27 година од агресије војске Хрватске на ову општину.

Парастос погинулим бор-цима биће служен испред спомен-обиљежја у Брод-ском пољу. Из општинске Борачке организације исти-чу да је 3. март датум који је у историји Брода уписан као дан када су Срби са подручја тадашње општине Босански Брод 1992. године били из-ложени отвореној агресији из Хрватске.

(РТРС)

За злочине у Броду нико није одговарао

НАВРШАВА СЕ 27 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ, ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА И ДАЉЕ ЧЕКАЈУ ПРАВДУ

Марко Грабовац

26 Свијет н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

ГЛАВНИ ЕВРОПСКИ ПРЕГОВАРАЧ ЗА БРЕГЗИТ МИШЕЛ БАРНИЈЕ ПОРУЧИО ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ

ЕУ спремна да понуди додатне гаранције

■ Барниjе jе оцијенио да би временско ограничење или увођење клаузуле о унилатералном иступању довело у питање кредибилитет „бекстопа“

Главни европски прегова-рач за Брегзит Мишел Бар-ниjе рекао jе да jе ЕУ спремна да понуди Великоj Британиjи додатне гаранциjе како би бри-тански парламент одобрио по-стигнути споразум о Брегзиту.

-Можемо наћи гаранциjе коjе би потврдиле, разjасни-ле и гарантовале добру вољу и добру вјеру Европљана, с оба-везама коjе би имале праву правну снагу, jер би биле заjед-ничке. Радимо на томе дан и ноћ, навео jе Барниjе.

Према његовим речима, та увјеравања би била изнијета у „интерпретативном докумен-ту“, чиjу форму би тек требало дефинисати, и коjи би био при-дружен споразуму о разлазу и политичкоj декларациjи.

Барниjе jе изjавио да по-стоjе „неразумијевања у вези „бекстопа”, инструмен-та намијењеног избјегавању повратка физичке границе из-међу Ирске и британске Сје-верне Ирске после Брегзита.

-Неки у Великоj Британиjи се плаше да Европљани не ис-

користе бекстоп за временски неограничено задржавање њихове земње у царинскоj униjи. То ниjе и никада ниjе била наша жеља, навео jе он.

Британски парламент jе постигнути договор одба-цио прије свега због „бексто-па“, и затражио да он буде или временски ограничен или да Лондон добиjе право да га jед-

нострано укине.Барниjе jе оцијенио да би

временско ограничење или увођење клаузуле о унила-тералном иступању дове-ло у питање кредибилитет „бекстопа“.

-Он ће бити окончан када буде постоjао или укупни договор о будућим односи-ма, или посебан договор с Ирском, изjавио jе европски преговарач.

Он jе навео да ће се следеће недјеље састати с британским министром за Брегзит Стиве-ном Барклиjем и државним тужиоцем Џефриjем Коксом, задуженим за правно савјето-вање британске владе.

-Ако Британци желе више од споразума о слободноj трго-вини, можемо да измијенимо политичку декларациjу коjа jе основа за будуће односе. Ако желе царинску униjу, ми смо

спремни на то и то би могло дати нову димензиjу питању Ирске. Постоjи пут како Бри-танци могу гласати до 12. мар-та с гаранциjама наше добре воље. На њима jе да преузму одговорност, рекао jе Барниjе.

Европски дипломата ниjе искључио могућност одла-гања датума Брегзита, али jе на британскоj влади да то понуди.

Нови референдум о Брегзи-ту изазвао би бијес Британаца, рекао jе Борис Џонсон, бивши шеф британске дипломатиjе и ватрени заговорник иступања Велике Британиjе из ЕУ.

-Мислим да то не би било могуће. Мислим да би бијес био преjак, као и умор. Људи би били потпуно бијесни због идеjе да поново гласаjу о томе, рекао jе Џонсон на конферен-циjи у Њу Делхиjу.

(Н1)

Повријеђене 183 особе

иД преузела одговорност

У ПРОТЕСТИМА У АЛЖИРУ

НАПАД У НИГЕРИЈИ

У протестима против кандидатуре предсјед-ника Алжира Абделази-за Бутефлике (81) за пети предсједнички мандат повријеђене су 183 особе, пренијела је алжирска аген-ција АПС позивајући се на Министарство здравља.

Протест је одржан у ал-

жирској престоници Алжи-ру, а на њему је учествова-ло више десетина хиљада људи, преноси Ројтерс, на-водећи да је ријеч о најма-совнијим антивладиним демонстрацијама од „Арап-ског прољећа” прије осам го-дина.

(РТС)

„Исламска држава” је пре-узела одговорност за напад на нигеријско село Тдмари у којем је убијено десет ни-геријских војника.

Напад се догодио у чет-вртак у селу Тдмари у сје-вероисточној држави Борно. Амак, агенција „Исламске државе”, навела је да је у

нападу џихадиста убијено десет нигеријских војника.

„Исламска држава” у За-падној Африци, која се 2016. године одвојила од ислам-ске групе Боко харам, извр-шила је неколико напада у југоисточној Нигерији у по-следњих неколико мјесеци.

(РТС)

ИАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАЛО ДА ЈЕ ДОШЛО ДО СМАЊЕЊА ТЕНЗИЈА, ОБЈЕ ДРЖАВЕ ПРИЈАВИЛЕ ИНЦИДЕНТЕ

Нови сукоби индије и Пакистана, има жртава ■ Индијска полиција је саопштила да су живот изгубила два припадника паравојних форма-

ција, као и два припадника полиције У тренутку када је изгле-

дало да је између Пакистана и Индије дошло до смањења тензија, обје стране пријави-ле су више жртава у току су-коба који су се догодили у протекла 24 часа.

Војска Пакистана са-општила је да су два војни-ка страдала у размјени ватре са индијским снагама у не-посредној близини тзв. кон-тролне линије која раздваја спорни регион Кашмир, пре-носи АП.

Агенција наводи да је страдало најмање шест ци-вила са обје стране.

Индијска полиција са-општила је да су живот из-губила два припадника па-равојних формација, као и

два припадника полиције задужене за борбу против побуњеника. Рањено је нај-мање осам војника и поли-

цајаца.У току протеста против

Индије који је одржан у пе-так страдао је један цивил.

До сукоба је дошло када су демонстранти гађали ка-мењем индијске снаге.

Агенција Ројтерс оцијени-ла је да је дошло до смањења тензија између Индије и Па-кистана, предајом заробље-ног индијског пилота који је оборен током мисије иза не-пријатељских линија, али да је убрзо потом дошло до нове ескалације.

Највеће тензије између двије државе настале су након бомбашког напа-да у режији пакистанске терористичке групације „Џаиш-е-Мухамед“ (Ар-мија Мухамедова) 14. фе-бруара, када је живот изгу-било више од 40 индијских полицајаца. (РТС)

Становници пакистанског дијела Кашмира

Борис ЏонсонМишел Барније

Пет особа је погинуло, укључујући четворо дјеце, у пожару који је захватио кућу у Нирнбергу на југу њемач-ке, саопштила је полиција.

Нешто после три сата ва-трогарсци су позвани да дођу на гашење пожара, који је релативно брзо стављен под контролу.

Приликом контроле куће ватрогасци су затекли пет бе-животних тијела на првом спрату, преносе њемачки медији.

-Двадесет ватрогасаца се данас борило за животе људи, и нажалост ту борбу су изгубили, констатовао је портпарол ватрогасне служ-бе Томас Шертел.

Према саопштењу поли-ције, међу жртвама пронађе-ним у кући су једна 34-го-дишња жена и троје дјеце.

Пронађена жена је мајка четворо дјеце, члан деве-точлане породице која је живјела у кући.

-Једна беба преминула је у болници. Троје дјеце у ста-рости од четири, пет и седам

година изгубила су живот у пожару у кући, преноси по-лиција.

Још четири одрасле особе успјеле су да се спасу са те-жим повредама, али они нису у животној опасности.

За сада је нејасно шта је изазвало пожар у породичној кући, а полиција води истра-гу, како истиче, у свим пра-вцима, иако нема назнаке да је пожар подметнут.

И у нашем непосредном комшилуку бијеснили су по-жари. За само 12 сати у петак су у Хрватској избила чак 83 пожара, од којих 75 на отворе-ном простору, већином као последица неконтролисаног спаљивања корова, саопштио је хрватски МУП.

У пријављеним пожари-ма није било смртно стра-далих особа, а у девет пожа-ра су захваћени привредни објекти као и трава и ниско растиње. Већина тих пожа-ра је угашена, а против девет особа поднесене су прекршај-не пријаве, јавила је Хина.

(РТС)-(РТРС)

изгорели мајка и четворо дјеце

СТРАВИЧНА ТРАГЕДИЈА У ЊЕМАЧКОЈ, ПОЖАР ЗАХВАТИО КУЋУ У НИРНБЕРГУ

Кућа у Њемачкој у којој је избио пожар

Борис Џонсон jе одбацио наводе да jе Брегзит „ксенофобични, националистички и реакционарни феномен”.

-Моjа замјерка ЕУ ниjе то што jе воде странци. Проблем jе што не знамо заиста ко jе води. Било би ми немогуће да вам кажем ко су они, шта раде, како су дошли на функциjе или како их jе могуће смијенити, навео jе он.

Бившем шефу британске дипломатиjе jе потом излетјело да „нема идеjу како отпустити ту копилад”, али се брзо исправио.

-Не кажем да су они копилад. Али милиони и милиони људи у Великоj Британиjи немаjу поjма о томе како систем функционише. То им jе потпуно страно, навео jе Џонсон.

Џонсон: Ми не знамо ко заиста води Европску унију

Маркетинг 27н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

28 Људи и догађаји н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

„Рат и мир капетана Река”, књига Буда Симоновића коју читаоци у Црној Гори могу ку-пити уз „Дан”, промовисана је у Београду. Прича о Амиру је заинтересовала Београђане, па је велика сала Матице ис-ељеника била дупке пуна. Многи су жељели да буду очи у очи са писцем и главним ју-наком дјела чији су издавачи „Штампар Макарије” из Бео-града и „Октоих” из Подго-рице. Ријетка је књига која у овим данима изазива толи-ко емоција доносећи истини-ту причу о официру Амиру Реку с надимком Македонац. Прије промоције емитован је филм Фарука Соколовића уп-раво с тим називом „Македо-нац” из 2015. године, који је и инспирисао Симоновића да потражи хероја данашњи-це, великог човјека и у рат-ним вихорима на екс-југо-словенском простору. Амир Река, официр ЈНА, који је нај-више и службовао у Македо-нији и зато и понио надимак, спријечио је убијање 44 срп-ска цивила у љето 1992. годи-не. То се десило неколико дана након што су Срби убили ње-гову мајку и шест других чла-нова његове породице…

– „Рат и мир капетана Река” је књига која је доказала да појаве и догађаји из наше ско-рије историје у којој смо ми као народи били помијешани и измијешани у рату, несавјес-

ни, какви год, нисмо можда били ни честити ни онакви како је требало, како нам је бог заповиједио – рекао је поз-дрављајући окупљене пред-сједник Матице исељеника, филмски редитељ Миодраг Јакшић. Констатовао је да је добро да имамо прилику да прикажемо простор и људе, ствараоце, непосредне учес-нике догађаја који су показа-ли да су људи – људи својим постојањем и дјелом... Спасио-ци у несрећи...

– Ова промоција има још једну додатну димензију, при-казује да је у Београду, престо-ници Србије, центру Балкана, не само писац ове књиге Будо Симоновић, већ и његов ре-цензент и два од три главна ју-нака књиге. Нисмо само свје-доци промоције књиге, него и свједоци догађаја из књиге, да се оно што се десило више никада не појави. Ми брине-мо за ове просторе, за људе који чине ове народе. Ми смо Срби, али су нам браћа сви који живе у данашњој нашој и некадашњој нашој земљи. Сви који су међу нама рођени су наша браћа. Књига је прича и о томе да све несреће и нела-годе које се десе имају и људе карактерне да исправе све оно што доноси несрећа, рекао је Јакшић. Он је увјерен да је не-срећа која је настала `90-тих креирана негдје другдје, да је нису створили народи би-

вше Југославије. Ова књига, констатује предсједник Ма-тице исељеника, требало би да буде и вјесник помирења, помирења међу људима, на-родима који су некада живје-ли заједно, а данас једни по-ред других.

– Ти народи ће сјутра има-ти као и некада – заједничку будућност, сматра Јакшић. И онда аутор, човјек који је са ју-наком свог дјела понио апла-узе и симпатије публике, која је жељела да под мишком по-несе књигу са оба потписа – Симоновић и Река.

– Капетане Реко, сви чекају да нешто ви кажете нешто из ваших дубоких плавих очију које никако не могу бити не-поштене, већ само могу дати љубав и наду. Овај филм који сте видјели ме је мотивисао да напишем књигу пред Вама. До Амира Река тренутно сједи његов колега, друг, брат Дра-ган Симић, други главни ју-нак. Жао ми је што није ус-пио да допутује и Миливоје Чарапић, трећи јунак, трећи стуб ове књиге. А, како је до-шло до ове књиге... Видио сам на телевизији документарни филм и заинтересовао се ко је тај човјек и да ли је, заис-та тако. Срећна околност је била таква да сам баш тих дана свратио у Пљевља, код мог друга Миша Зечевића и незнајући да је Миливоје Ча-рапић његов први комшија. Мишо је рекао: „Било би добро да пођемо до мог комшије и чујемо једну његову причу” и додао, да је видио нешто и на телевизији ових дана што би мени као новинару и писцу било интересантно. Када је споменуо Амира Река, знао сам да отварам прву страни-цу ове књиге... Нашли смо се Река и ја на обали Дрине и нај-мање четири сата слушао сам његову причу, слушао и пла-као... – ријечи су Буда Симоно-вића, овог пута писца узбуђе-ног огромним интересовањем

Београђана за његово дјело.– Примјери чојства и ју-

наштва нису једном за вазда записани, већ их живот сваког дана исписује. Ово је и апел да овакве људе никада не смије-мо заборавити. Амире, хвала ти на свему, рекао је Симоно-вић. Новинар „Политике” Ми-рослав Стојановић констато-вао је да је тешко проговорити о дјелу након приказаног по-тресног филма.

– Чини ми се да би дуже ћу-тање било пригодније, него причање. Читајући ову тешку књигу као да сам све вријеме чуо онај суморни глас Бранка Ћопића који је „У башти сљезо-ве боје” наслућивао које нам се спрема зло. Црним слутњама Ћопића придружио се и Зуко Џумхур. О доласку зла запи-сао је: „Бојим се биће крви, поклаћемо опет, братски, ко пашчад”. Тим Зуковим рије-чима се и отвара ова књига Буда Симоновића. Грађан-ски рат какав је бестијално харао у Босни био је због тог братског клања и крвавији од других ратова. Суморно пред-сказање се сурово остварило

у тамном босанском вилаје-ту – рекао је, између осталог, Стојановић.

– Од прве до последње стра-нице наглашавају се драма-тичност, рат и мир, бестијал-ни злочини и задивљујућа храброст, заслепљујућа, раз-арајућа мржња и окрепљујућа племенитост из босанског пакла рата у чије гробни-це су увучени овдје вечерас присутни јунаци књиге – Амир Реко и Драган Симић. Том паклу Амир се супрот-ставља на начин трагичних античних хероја и чојством које је увијек веће од и дра-гоцјеније од јунаштва. Треба снага да сачуваш другога од себе. Мало ко би, заиста смо-гао снаге да пред стравичним призорима личне трагедије пред чињеницом да му је свирепо уништена породи-ца, обузда исконски нагон за одмаздом, да прекине ланац злочина узимајући у заштиту мјештане убогог села крај Го-ражда...– рекао је Стојановић. И како примјећује Стојановић „није случајно да се управо човјек такве моралне снаге

напуштајући рат који није био његов окренуо грађењу мостова помирења...”

– Ова књига је буквар ети-ке за младе – поручио је Ву-чинић. Београдска публи-ка нашла се лицем у лице са Амиром који чује глас покој-не мајке – њену аманетну по-руку која гласи да човјек на сваком могућем испиту и ис-кушењу мора остати човјек, и неће да пуца.

– Видим сада на промо-цији неке колеге са академије које нисмо дуго видјели. По-себно се захваљујем Драга-ну Симићу који ми је спасио живот, а који је, такође сада са нама. Потом, хвала Буду Си-моновићу, који је тако лијепо написао ову истину, немам ријечи да му захвалим. Ско-ро сам био на емитовању до-кументарног филма „Хероји Босне”. На екрану се вртјело девет имена, а од тих девет осам је било мртвих. Искрено да вам кажем, било ми је не-пријатно што сам жив. Нисам никакав херој, нити јунак, већ скроман, обичан човјек који је имао срећу или несрећу да се роди баш тамо, у том селу. Рођен сам, дакле, тамо гдје ће заувијек остати моја бол. Бол што је моја мајка изгорела, нестала на најгори могући начин. То је највећа бол коју човјек може да доживи. Зва-ли су ме да се сними филм, а мени је било непријатно, пла-шио сам се да ће испасти да се хвалим, а онда сам схавтио да се уопште не ради о мени, већ о Лазу, Крсти, Омеру, било коме, некој особи којој се деси-ло то што се десило. У питању је порука која треба да остане свим људима на овим просто-рима, посебно младима, а она гласи: „Колико год ви проба-ли да сијечете скалпелом овај простор, поново ће људи ићи једни према другима. Ми смо један народ”.

М.Његуш

Пјесник Слободан Вучинић присјетио се своје посјете рођацима у Тивту и несвакодашњег догађаја. Док је читао новине, чуо је коментар комшинице која је гледала телевизију: „Е, Боже, како овај човјек доби мјесто код Бога. Дабогда по сунцу ходио и од њега широки траг остао”.

– Плакала је. Погледао сам у ТВ екран и рекао сам да је то Амир, да га знам, заједно смо радили. Старица је наставила: Ако овога човјека видиш, поздрави га и реци да му Бог здравља да. Послије тога у сусрету са Будом Симоновићем сазнао сам да пише ову књигу, рекао је Вучинић. Указао је да је Будо неуморни истраживач људских судбина и страдања, љубитељ истине која зрачи из сваке његове књиге.

– Сазнао сам да пише о страдању породице Реко која је потресла сваког поштеног човјека. Велика је срећа што је ову књигу радио баш Симоновић. Рекао бих да је ово чудна књига. Прича о Амиру Река, Муслиману из села Гудељ и Миливоју Чарапићу, Србину из села Гучје. Оба села се налазе у долини Дрине. Ово јесте трагична, ратна прича, али и прича која буди наду у боље, враћа вјеру у људскост и људе, у љубав као једину сигурну брану и противтежу мржњи – рекао је пјесник. Истакао је да се јунак књиге о људском злу и неразуму и људима који зло презиру сврстава у редове античких витезова.

– Дошао сам овдје у Београд и неки су ме питали зашто то није у Сарајеву. Већ у Београду. Увијек има оних који питају зашто, зашто? Али, морамо бити јаки, бар ове наше, зрелије генерације. Ми на неки начин треба да сносимо одговорност, не млади. Кроз овакве форме као што је књига, а сигурно је да има пуно бољих примјера о којима људи нису говорили из разних разлога, али кроз то треба да покажемо да ће добро побиједити зло. Немојте да наши добри људи остану усамљени. Хајде да се боримо против свега лошег што је остало на овим просторима – рекао је Амир. Уз њега сједи Драган Симић, још један примјер чојства и јунаштва у овој књизи. Те 1992. године стали су један уз другога. Другови, колеге, пријатељи, без обзира што су „друговерци”. Драган ставља главу на пањ и креће да пропрати Амира преко те, за њега опасне, територије. Први пут су њих двојица, како рече Драган Симић београдској публици, ову причу испричали у Бањалуци, у чисто српској средини.

– Сви су и Амиру и мени упутили аплауз да смо се ми запрепастили, па смо се упутили и у Сарајево, па Мостар, Београд... Када је Амир рекао да није никакав херој, он то тако себе и доживљава. Амира знам у душу. Не постоји ријеч којом би га дочарао, то је душа од човјека. Ја 23 године нисам знао за многа добра која је урадио, а сазнао сам тек у овој књизи. На оном мосту смо се растали прије 23 године, а ту смо се и срели послије много година – рекао је Симић.

Добро је побиједило зло

Буквар етике за младе из Амировог дјела и Будовог пера

■ Нисмо само свједоци промоције књиге, него и догађаја из књиге, да се оно што се десило `90-их више никада не појави. Бринемо за људе који чине ове народе. Ми смо Срби, али су нам браћа сви који живе у данашњој нашој и некадашњој нашој земљи – рекао је Јакшић

КЊИГА „РАТ И МИР КАПЕТАНА РЕКА” у ИзДАЊу ПоДГоРИчКоГ „оКТоИхА” И бЕоГРАДсКоГ „шТАМПАР МАКАРИјА” ПРоМоВИсАНА у МАТИЦИ ИсЕЉЕНИКА

Са промоције књиге „Рат и мир капетана Река” у Београду

Симоновић потписује књигу

Неуморни истраживач људских судбина

Књига о Амиру Реку

н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .36 Маркетинг

X Фељтон н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Турци су своје трупе по-чели да извлаче из утврђења још крајем марта. Из Шабач-ке тврђаве су коначно изашли 10. априла, а о томе пјеша-дијски капетан Лазар Цу-кић обавјештава министра војног пуковника Блазнав-ца, следећим извјештајем: „Трупа српска ушла је у 8 и по сати ујутру у град и смјена је у исто доба извршена. Тур-ска војска у 10 сати кренула се. Све је на миру свршено“.

Сличан извјештај је мини-стру војном из Смедерева сти-гао 12. априла. Пјешадијски мајор Љубомир Узун – Мир-ковић (који је био у пратњи кнеза Михаила на путу у Ца-риград) извијестио је следеће: „Синоћ у 9 сати приспјели смо, војници сви ноћише на параброду. Данас у 11 сати и по уђе србска војска у град, смјена била је у 12 сати, у 1 сат

послије подне одпутова тур-ска посада. Један јузбаша, два каплара и један прост оста-ше да распродаду пексимит и рану“. У смедеревском гра-ду било је преко 380 низама са официрима, а у град је ушло 67 српских војника и 3 срп-ска официра. Командир срп-ске чете је био капетан Илија Николић, а водници потпо-ручник Јован Влаховић и пот-поручник Михаило Катанић. Предаја кључева Смедеревс-ког града извршена је пред улазном кулом, код главне ка-пије према вароши. [...]

Последњи турски војник напустио је Србију 24. априла 1867. године. Тај одлазак кне-жев секретар Милан Ђ. Ми-лићевић, у својим „Спомени-ма“ на те дане, описао је овако: „На Кнежевим каруцама, из-везе се из Града на Саву, те се укрца у параброд, Риза-паша са својим харемом, и с ције-лим штабом. Српска војска пуцњавом из топова, сви ми-нистри, и многи Београђани испратише те Турке до Саве. А мало прије пашина полас-ка лађа „Делиград“ одвезе низ

Дунаво последње низаме од турског градског гарнизона“.

О истом догађају „Срб-ске новине“ број 56. од утор-ка 25. априла 1867. године, на насловној страни детаљ-но пишу: „Данас се и остатак турске посаде из Београдске цитаделе повезао око 9 сати изјутра на „Делиград“ низ Ду-наво и тако су сад, кад ми ово пишемо, сви градови у Србији заузети србском војском.

Око 11 сати оставио је град честити Али-Риза паша, који је командовао досад свима турским посадама у Србији, – на кнежевим колима, у ко-има је сједио и предсједник министарства г. Гарашанин, и у спроводу г. министра во-еног и много виши официра сишао је на Саву, гдје је, доче-кавши локалну лађу, навезао се на њој у Земун.

Кад је честити паша из-лазио из града, одала му је војничку почаст једна стрељачка чета, која је била постројена у горњем граду испред џамије.

На Сави пред ћумру-ком дочекала га је упарађе-

на жандармерија са једним одјељењем ноћних стража-ра и војном музиком и ода-ла му почаст. Кад се параброд кренуо избачено је са града 17 топова, а на дољем бедему на Сави била је постројена јед-на линејна чета, која је такође одала почаст, кад је параброд испод града прошао.

И на Калемејдану и на Сави била се стекла множи-на свијета; а на параброду од-пратио је до Земуна ч. пашу војни министар са многим ви-шим официрима, први ађу-тант Кнежев и управитељ ва-роши Београда.

Још у недјељу паша је довео у двор и представио Његовој Светлости све заоставше тур-ске официре, којима је Њего-ва Свјетлост изговорила неко-лико благонаклоних ријечи.

Али Риза-паша оставио је како код чиновништва тако и код грађана пријат-ну и неизгледљиву успомену, ово својом љубазношћу, ово својим умјереним и прија-тељским држањем у сада – хвала Богу – већ измиреној ствари, и зато му од свег срца

желимо срећан пут“.Не треба се чудити зашто

„Србске новине“ Али Риза-па-шу називају честитим. Од-нос кнеза Михаила и Али Риза-паше увијек је био пун међусобног повјерења; го-ворећи о паши кнез Миха-ило је увијек говорио „наш паша“, а паша за кнеза „наш кнез“. Последњи турски вој-ници одвезли су се низ Дунав српским парабродом „Дели-град“, којим је кормиларио Јо-ван Димитријевић. Опис тог догађаја Димитријевић је ос-тавио у „Споменику“ који се данас чува у Музеју Крајине

у Неготину: „Да сам ја доље потписани са господином ка-петаном Александром Позна-новићем, родом из Далмације и г. контролором Светозаром Протићем из Србије 24. мар-та и 24. априла 1867. године на српском параброду „Де-лиграду“, послије предаје у руке Србима Београда гра-да, сву турску војску у турс-ку земљу Рушчук на вјечито одвезао, које свима сродници-ма и пријатељима на вјечити спомен издајем“.

Приредио: Миладин Вељковић (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Да би се уопште уочила, пропаганда мора привући аудиторијум, заинтересова-ти га, и најчешће се даје кроз медиј који привлачи велику пажњу (радио, телевизија, по-литички плакат) – то је јед-но од основних правила про-паганде које је нацистичка пропаганда досљедно спро-водила. Сходно томе, у Ње-мачкој тог времена се посе-бан акценат стављао на филм, као медиј који дјелује визу-елно и акустички, који је, с једне стране, забава и умјет-ност, а са друге, пак, пропа-ганда. Филм и пропаганда су од самог почетка били у веома блиској вези. Нацио-нал-социјалистичка држа-ва промишљено користи филм као преносник своје идеологије. Нацисти су ве-ома брижљиво и упорно ко-ристили историјске и ми-толошке мотиве, теме које су величале пријатељство

у борби, патриотизам, супе-риорност Њемаца и инфери-орност Јевреја и других ни-жих народа. Сличне теме су користили и италијански фашистички редитељи. Ки-нематографија нацистичке Њемачке је предњачила у томе, у чему се истицала Лени Рајфенштал, режисерка чија је најпознатија остварења – „Тријумф воље“ о нирнбеш-ким партијским митинзима, „Олимпија“ о олимпијским играма у Берлину 1936. го-дине и други. Зато није ни чудо што се број дјеце који-ма су филмови приказива-ни преко школских пројек-тора попео са 650.000 у 1934. на 3 милиона у 1939. годи-ни” (М. Тадић, Основи међу-народне пропаганде, БИНА, Београд, 2002, стр. 209). Ин-доктринација у образовном процесу и свакодневно пер-суазивно дјеловање огледало се у колективним спортским активностима, у наметању свијести о надмоћи аријев-ске расе, у планском и про-грамирану одгоја „аријевске дјеце” и сл. Такође, и у другим сегментима културе, попут монументалне архитектуре, књижевности и др., настоја-

ло се путем индиректног и дифузног пропагандног дје-ловања појачати персуазив-ни ефекат директних видо-ва убјеђивања. Поред јасног указивања на потребу вођења рачуна да попагандни садр-жај мора доћи до примаоца, у овој Гебелсовој назнаци из данашње ситуације, види се и огроман значај телевизије као пропагандног медија данас. Гебелс је, чак, јачајући Хит-леров имиџ фалсификовао пророчанства Нострадаму-са, копирајући на кожи пер-гамент из XVI вијека који је предвиђао велику побједу „војске која носи крст са ис-кривљеним краковима“.

У Другом свјетском рату

њемачка пропагандна стра-тегија је слиједила војну стратегију муњевитог рата (Блитзкриега) – након по-стигнућа војне побједе нико неће ни моћи ни смјети по-стављати питања о истини-тости информација које су томе претходиле. Како се рат продужавао, поступно је долазила на видјело стра-ховита истина да је велики дио дотадашње презентова-не реалности – у ствари пре-вара и неистина. Како је Ње-мачка губила рат, тако је све већа пажња била посвећива-на понашању, а при крају рата сам Гебелс је записао: „Сада не можемо више ништа учини-ти пропагандом, оно што им

треба то су побједе и само по-бједе”. Ова изјава која свакако одражава и својеврсно разо-чарење не само сагледивим исходом рата, већ и властитом немоћи да се након десетого-дишњег успјешног контроли-сања и манипулисања јавно-шћу суочи са неуспјехом.

Нацистички режим је тај који је под утицајем углав-ном Хитлера и Гебелса до-нио највеће иновације у ко-ришћењу пропаганде као самосталног оружја за мо-билизацију њемачких маса помоћу парола као што су освајање животног прос-тора и одбрана њемачког народа (сматраног аријев-ским, тј. чистим и супери-

орним дијелом бијеле расе), а што је све била увертира за успостављање хиљадуго-дишњег аријевског царства. За разлику од пропаганде ко-мунистичког типа, која моби-лизацију обично утемељује на конкретним циљевима, нацистичка пропаганда није дефинисала прецизне циљеве него је више тежи-ла да изазове емоционал-ни шок, увелико играјући на карту ирационалности масе. Она је настојала да у маси пробуди успавану мр-жњу и тежњу за моћи. Карак-теристична црта те пропаган-де јесте то да се мање ишло за идејом, а више за тим да се у маси изазове психолошки шок, и то коришћењем тех-ника и поступака који ком-биновано дјелују. Фашистич-ку Италију су карактерисале сличне тенденције, са теа-тралним манифестацијама, парадама, скуповима, повези-вањем са некадашњим Рим-ским царством и његовом традицијом, изграђивања култа личности дучеа, кор-поративне државе, борбених снопова, и др.

Пише: др Раденко Шћекић (КРАЈ)

одлазак турске војске и „честитог паше“

Пробудити маси успавану мржњу

ЗОРИЦА ЈАНКОВИЋ

ДР РАДЕНКО ШЋЕКИЋ

11

■ Фељтон смо приредили према књизи Зорице Јанковић „Пут у Цариград – кнез Михаило, предаја градова и одлазак Турака из Србије“, коју су издали ИП „Београд“ и Историјски музеј Србије из Београда

■ Гебелс је јачајући Хитлеров имиџ фалсификовао пророчанства Нострадамуса, копирајући на кожи пергамент из XVI вијека који је предвиђао велику побједу „војске која носи крст са искривљеним краковима“

Туска војска пред напуштање тврђаве 1867. године

Der SturmerНацистичка пропаганда на дјелу

5

ПУТ У ЦАРИГРАД КНЕЗА МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

ПРОПАГАНДА ФАШИЗМА И НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИЗМА

Маркетинг XIн е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

XII Шарена н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Бенд The Ba be Bar ba­rel la ESFF ко јег чи ни из у зет но енер гич на

и за ни мљи ва дру жи на из Би­ха ћа по нов о оду ше вља ва пу­бли ку но вом пје смом под на зи вом „Знам“. The Ba be Bar ba rel la и овог је пу та из­ње дри ла од лич ну пје сму ко ја вр ло ла ко уђе у ухо и са вр ше­но од го ва ра њи хо вој енер ги­ји ко ју пру жа ју пу бли ци на сво јим лајв на сту пи ма. Пје­сма го во ри о то ме да ва ше ми­сли мо гу по ста ти ва ши нај ве­ћи про бле ми у жи во ту, ако пре ви ше од лу та мо и из гу­би мо се у њи ма. Али зна мо да ни ко ни је имун на љу бав и за то ће се мно ги про на ћи у овој пје сми јер је те ма ти ка сви ма по зна та.

Ка ко је на стао овај но ви хит об ја шња ва Ер вин Ду­ра то вић, ба си ста бен да.

– Пје сма „Знам” на ста ла је у са рад њи са на шим ду го го­ди шњим при ја те љем и кан та­у то ром Ха ри сом Аб да ги ћем из Зе ни це, на рав но, чла но­ви бен да су се по тру ди ли да аран жман ски удах ну свој рас пле са ни стил и енер ги ју у пје сму за ко ју слу ша о ци ка жу да „пло ви”. Ге не рал но ми же ли мо би ти по зи тив ни са на шом му зи ком и ис при­ча ти не ке при че ко је су стан­дард не али из не ких дру гих

угло ва – ре као је Ер вин.От крио је да сва ка пје сма,

па и ова има сво ју сим бо ли ку.– Сва ка пје сма има сво ју

сим бо ли ку, а та ко и пје сма „Знам”, го во ри о на ма са ми­ма, ка ко до жи вља ва мо жи­вот не си ту а ци је, би ли то ло­ши или до бри тре нуци, ка ко се из гу би мо у сво јим ми сли­ма и од лу та мо не гдје гдје нас ни ко не мо же про на ћи, та мо гдје би смо же ље ли би ти не­ко дру ги, али на рав но уви јек је про же та љу бав на сим бо ли­

ка ко ја је те мељ по зи тив ног ста ва и ис кре не сре ће – ка з­ао је ба си ста.

Он објашњава ко ли ко је ва жна ви зу е ли за ци ја и склад изме ђу пје сме и ви­део за пи са.

– Ви зу а ли за ци ја спо то ва је на ма ве о ма бит на, с об зи ром на то да иде је за спо то ве не кад чак има мо и при је са мих пје­са ма. Јед но став но ми смо под ве ли ким ути ца јем Sci­Fi кул­ту ре, а осје тан је и микс са ре­тро сти лом. Сви на ши спо то­

ви има ју ути цај тих жан ро ва, па та ко и пје сма „Знам” у ко јој смо вра ти ли вок мен у жи вот. Ре а ли за ци ју ви део спо та ра­дио је „Le ge Ar tis Mu sic” са ко­ји ма са ра ђу је мо на свим на­шим спо то ви ма, а сни мљен је у про сто ри ја ма и кон церт­ној са ли Кул тур ног цен тра Би хаћ. Кон церт на дво ра на је са вр ше но мје сто за на шу иде ју и ви зи ју ко ју смо пре­тво ри ли у ви део спот – об ја­снио је Ду ра то вић.

А.Ш.

ТХЕ БА БЕ БАР БА РЕЛ ЛА ДО НО СИ НО ВУ ПЈЕ СМУ У СЦИ-ФИ И РЕ ТРО СТИ ЛУ ПОД НА ЗИ ВОМ „ЗНАМ”

Вра­ти­ли­Вок­мен­у­жи­вот

Традиционална мани­фестација Чоколада и вино под слоганом „Универзум уживања” званично је поче­ла јуче у Делта ситију у орга­низацији агенције Мементо маркетинг и комуникације. Љубитељи ових производа имају прилику да пробају до­бро познате али и нове уку­се, те да уживају у упаривању чоколаде и вина.

­Посјетиоци ће уживати у представљању врхунских цр­

ногорских вина, воћних ли­кера, пралина израђених од белгијске, швајцарске и ита­лијанске чоколаде, ситних и комадних колача израђених по домаћој рецептури, тор­ти, пецива пуњених чокола­дом и деликатеса врхунских посластичара. Ове године смо успјели да окупимо најраз­новрсније понуђаче до сада па посјетиоцима можемо да обећамо врло разноврсну и богату понуду уз богат пра­тећи програм­каже Даније­ла Кнежевић из агенције Ме­менто.

На овогодишњем сајму чо­кладе и вина своје производе представила је и компанија Корни из Бара.

­Компанија Корни се бави израдом свих врста пецива и овдје презентујемо произво­де од бијеле,црне и млијеч­не чоколаде. У понуди такође имамо све врсте мафина, чо­коладних лизалица, бајаде­ра, како млијечних тако и пралина са пуњеним сезон­ским воћем. У чествовали

смо на свим претходним ма­нифестацијама тако да смо по шести пут овдје да љуби­тељима чоколаде представи­мо наше производе­навела је Мара Главичић у име Корни фирме.

Како чоколада не иде без вина испред винарије Вукићевић свој асортиман на овогодишњој манифе­стацији је предаставио Фи­лип Вукићевић.

­ Винарија Вукићевић је

породична винарија из мјес­та Бери надомак Подгорице.Ово је трећи пут да на овој ма­нифестацији представљамо своје производе. Представили смо пет врста вина прије свега Вранац који је наша аутохто­на сорта и препознатљив бренд, Розе, Вранац Барик и Малвазија. Поред тога по први пут представљамо по­луслатко вино од сорте вра­нац па ћемо видјети каква је реакција љубитеља вина­ка­зао је Вукићевић.

На манифестацији чоко­ладe и вина учествују: Кор­ни чоколада и пралине, При­меро адоре чоколаде, Јулиус чоколадице, МФЦ бутик ко­лача, Пекара Domestico, Le petit Macaron, Miranis Sweet, Donut Time, Lindt i Merci, ви­нарије Копитовић, Ћетко­вић, Вукићевић, Алексан­дар и воћни ликери и вина Ивановић.

Сајам чоколаде и вина трајаће и данас у периоду од 10 до 22 сата.

Д.Љ.

САЈАМ ЧОКОЛАДЕ И ВИНА ОТВОРЕН У ПОДГОРИЦИ

разноврсни укуси за праве хедонисте

Финале Беовизије на ком ће бити изабран представник Србије на овогодишњој Пје­сми Евровизије биће одржано вечерас уз директан пренос на РТС 1. Финалисти ового­дишње Беовизије су Алек­сандра Секулић, Сашка Јанкс, Наташа и Уна, Иван Куртић, „Вондер стрингс” и Ивана Владовић, Софија Пе­рић који су прошлу у првом

полуфиналу и група „Мај­дан”, Јана, Невена Божовић, Ана Поповић, Џенан Лонча­ревић и Лорд одабрани у дру­гом полуфиналу.

Жријебом је одређено да ће у финалу „Беовизије 2019”, Сашка Јанкс наступити прва, група „Мајдан“ друга, Софија Перић трећа, Џенан Лончаревић четврти, „Вон­дер стрингс” и Ивана Владо­

вић пети, Јана шеста. Лорд ће на бину изаћи седми, Невена Божовић пјеваће осма, Ана Поповић девета, Иван Кур­тић на бину излази десети, Наташа и Уна ће наступити под редним бројем 11, а Алек­сандра Секулић под редним бројем 12.

Овогодишњи представ­ник Србије наступиће у пр­вом дијелу првог полуфи­

нала такмичења за Пјесму Евровизије. Исте вечери, по­ред Србије, за улазак у фина­ле Еуросонга 2019. бориће се и Словенија, Естонија, Бјело­русија, Португалија, Чеш­ка Република, Сан Марино, Црна Гора, Исланд, Грузија, Аустралија, Белгија, Кипар, Финска, Украјина, Пољска, Мађарска и Грчка.

А.Ш.

НАКОН ДВИЈЕ ПОЛУФИНАЛНЕ ВЕЧЕРИ СРБИЈА БИРА ПРЕДСТАВНИКА ЗА ПЈЕСМУ ЕВРОВИЗИЈЕ

Вечерас финале Беовизије

Сага око одабира 52. аус­тријског евровизијског учес­ника завршена је после ви­шенедјељних спекулација. Нова изасланица ове алпске државе ће бити 31­годишња талентована пјевачица Паен­да с нумером Limits. Крајњи продукт у виду презентације композиције ће бити упри­личен у наредних неколи­ко седмица. Паенда је рође­на у Штајерској. Таленат за музику је исказала још у ра­ном узрасту, а када је напу­нила 20 година, преселила се у Беч због усавршавања гласа. Учествовала је у раз­ним музичким пројектима прије него што се 2015. годи­не упустила у соло­каријеру. Она не само да компонује и

пише текстове својих пје­сама већ се бави и продук­цијом.

У фебруару 2018. године је публици представила свој де­битантски албум „Evolution” који је брзо освојио публи­

ку захваљујући споју хип­хоп и плесног електро­зву­ка. Са њега су се издвојили синглови Waves и Good Girl. Новостечену популарност је потврдила наступом на кон­церту популарне британске

пјевачице Џеси Џеј у бечкој Арени пред 3.000 посјетила­ца у својству предизвођача. За 26. април текуће године је заказала излазак другог албума „Evolution II”. Њена евровизијска композиција Limits описује се као елек­тро­поп балада „набијена” атмосфером. И четврту го­дину заредом је аустријски јавни емитер ÖRF одабрао свог евровизијског адута у сарадњи са ди­џејем, проду­центом и уредником Јутјуб канала Аустрозоне Еберхар­дом Форхером, а трећи пут заредом је Аустрија свог аду­та изабрала интерним пу­тем. Паенда ће наступити у другој полуфиналној вече­ри 16. маја.

С НУМЕРОМ „LIMITS”

Паенда пјева за аустрију на еуросонгу

Фото

: Chr

isti

na h

orn

Богата понуда винарије Вукићевић

Корни посластице

Маркетинг XIIIн е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

XIV Енигматика н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .

Х о р о с к о пн е д ј е љ н и

^

_

`

a

b

c

d

e

f

g

h

i

ОВАН(21. 3- 21. 4)

БИК(22. 4- 21. 5)

БЛИЗАНЦИ(22. 5- 21. 6)

РАК(22. 6- 22. 7)

ЛАВ(23. 7- 22. 8)

ДЈЕВИЦА(23. 8- 22. 9)

ВАГА(23. 9- 22. 10)

ШКОРПИЈА(23. 10- 22. 11)

СТРИЈЕЛАЦ(23. 11- 22. 12)

ЈАРАЦ(22. 12- 21. 1)

ВОДОЛИЈА(22. 1- 19. 2)

РИБЕ(20. 2- 20. 3)

нећете бити баш расположени за љубав ове недјеље. покажите емоције партнеру, немојте задржавати за себе своја осјећања. слободни, нећете жељети промјене. Будите професионални ове

недјеље. Могућ је напредак на послу.

Ако сте у вези, покушаћете да освјежите однос. слободни, могући су изласци. Цијела недјеља биће усмјерена на рјешавање проблема на послу. Могућ је премор. покажите другима колико

сте способни. склони сте компромису.

Бићете опуштенији у односу са партнером. све што је било проблем ће се коначно средити. слободни, склони сте флерту. Тренутно нису баш добри аспекти и нисте задовољни. Могућа је

прехлада, јачајте имунитет.

Будите спонтани у вези. Уживајте у односу са партнером. Ако сте слободни, не осјећате се баш најбоље. Могућ је повећан прилив новца ове недјеље, али немојте превише да трошите.

посветите се породици. Будите толерантни према другима. Будите отворени за неке нове сарадње. Што се љубави тиче, нема промјена ни за заузете ни за слободне. одржите мир у односима.

немојте имати претјерана очекивања, не будите превише захтјевни. Заузети, ово је добра недјеља за Вас. Уживате у љу-бави. Започете послове треба привести крају. Баш ова недјеља

је добра за то. не доносите одлуке исхитрено.

Ако сте у вези, немојте бити напорни, јер ће то партнеру сме-тати. Ако нисте у вези, не срљајте у исту. сарађујте са другима и пажљиво слушајте. оно што сад не иде како треба, можда треба

одложити. не доносите нагле одлуке везане за посао.

све је идеално у љубави, просто блистате од среће. добра је кому-никација са вољеном особом. Ако сте слободни, на краћем путу можете упознати неку занимљиву особу. Могуће су нове прилике за сарадњу, за

нове послове.

Уживате у друштву пријатеља. Ако сте у вези, онда је све како треба, нема проблема ове недјеље. Било би добро да мање причате другима о својим плановима, зато што може доћи до

неразумијевања од стране других људи.

пред вама су нове љубавне прилике, а неке од њих чекају вас на необичним мјестима. идите на неки концерт, до кафића, у позориште. Ту можете упознати неку занимљиву особу. препознајте шта Вам одговара на послу.

потражите пријатеље који су слични Вама и занемарите бриге бавећи се оним што знате да Вам прија. радна атмосфера на послу може бити напета. Што се тиче љубави, није Вам до тога, али не занемарујте партнера.

Бићете задовољни и без великих захтјева у вези. слободни, склони сте флерту. добро се осјећате. Будите пријатни према свима. Веома сте посвећени свима, потрудите се да се усредсредите на рад, на посао, дајте

свој максимум.

ХУМОР

ЦРта и пише: МиРкО ЗУлић

– Зашто се у Црној Гори де-сио земљотрес?

– Црногорац узео лопату у руке, а земља се насмијала.

Уписао се Перица на пли-вање и каже тренеру после неколико минута:

- Идем ја кући.- А зашто ? - Па нисам више жедан!

Отишао Мујо да полаже во-зачки испит, враћа се кући и Хасо га пита:

- Је ли, јаране, јеси поло-жио? –

Не знам док инструктори не дођу из болнице - одгово-ри Мујо.

Разговарају двојица : – Комшија, ваш пас ми је ук-

рао папуче! – Ма, дајте, молим вас, видио

сам га када се вратио, кући је до-шао бос...

Дошао Загор у Србију и тра-жи ко је написао пjесму „Звијез-да тјера мјесеца”. Рекли му да је та пјесма из Босне. Оде Загор у Босну и пита ко је написао пјес-му „Звјезда тјера мјесеца”?. Тамо су му рекли да ту пјесму је напи-сала нека баба из једног села. Оде Загор у село нађе бабу па је пита:

- Баба, јеси ли ти написала пјес-му „Звјезда тјера мјесеца”?

- Јесам синко, а што питаш?- А шта ти значи оно „Загору

га затјера”?

ГОРСКО ОКО

Бијела укрштеница

судоку

Ребус

РАНСТ

Ребус

ВОДОРАВНО: 1. Посвећен однос пре-ма послу, 2. Послат, премјештен - ра-дијум, 3. Врста торбара - Илија од миља - ивица, руб, 4. Таласи (пјесн.) - сјевер-ни јелен (мн.) - име глумице Турман, 5. Кисеоник - узвик тореадора - пјевач код старих Грка - желудац код стоке, 6. Комунистичка партија - муслимански свештеник - говор пса - дио отплате дуга, 7. Умјетност (лат.) - име глумца Бекјарева - Рајко Грлић - прехрамбени ланац у Србији, 8. Производ комешања мора (мн.) - државна каса - Чавошки Коста, 9. Вјерна, поуздана - Кирија, 10. Име, надимак и презиме некадашњег шампиона свијета у шаху.

УСПРАВНО: 1. Изазивач, подбадач, 2. Индустријска биљка - велики мадрид-ски музеј, 3. Прилог за мјесто - нејак, немоћан, 4. Окамењени остаци скелета (грч.) - далматинско мушко име, 5. Ве-лика аустралијска птица - изасланик, посланик, 6. Усамљени - по виђењу (лат.) - тона, 7. Добар, у тренду (енг.) - ријека у Босни - Светлана Бојковић, 8. Тек пристигла млада (мн.) - чиста добит, 9. Ни у које вријеме - јадранско острво, 10. Град у Француској - црни (пјесн.), 11. Нота солмизације - Игор Бурзано-вић - некадашња тениска шампионка, Штефи, 12. Друго, страно - древни ва-вилонски град - језеро у Канади, 13. Де-вето слово азбуке - већа дрвена посуда (мн.) - Ивана Шпановић, 14. Миришљаве (грч.), 15. Афричка острвска држава.

РЈЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈA: (24.2.)

БИЈЕЛА УКРШТЕНИЦА: Карактеристика, анаграми, Талун, набрати, натура, ил, ов, рб, темат, бис, ар, ави, ине, азил, Тара, ан, м, лидери, д, драги, Ирена,

шор, Атос, зар, фит, Андора, анималисти, ран, Металопластика.

СУДОКУ 1: 526971834, 987346512, 341258967, 239185746, 874632195, 165497328, 698714253, 712563489, 453829671.

СУДОКУ 2: 764312859, 195846327, 328975614, 436258971, 517439286, 982167543, 853794162, 249681735, 671523498.

СУДОКУ 3: 724193568, 513268479, 968457312, 841735296, 379642851, 256981734, 492576183, 687314925, 135829647.

РЕБУС: Касније, донације.

Р - Р

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1

2 Ä3 Ä Ä4 Ä Ä5 Ä Ä Ä6 Ä Ä Ä7 Ä Ä Ä8 Ä Ä9 Ä

10

1 43

82 74

56 8

56

423 9

9 15 2

42

4 38 51

98 6

13

3 6 7

14

5

494 2

7 1

8 76

25

7

2 8 6

9 34 15 2 9

96

7 81 9

52

53 8

73 4

8 2 36 9

85 9

6

н е д ј е љ а , 3 . м а р т 2 0 1 9 .XX екран РТЦГ 1

06:00 РАДИО ЦРНЕ ГОРЕ -БУДИЛНИК07:00 ДОБРО ЈУТРО ЦРНА ГОРО07:00 ВИЈЕСТИ08:00 ВИЈЕСТИ09:00 ВИЈЕСТИ11:00 АГРОСАЗНАЊЕ12:00 ВИЈЕСТИ12:05 АРТ МАГАЗИН, Р12:35 МУЗИКА13:00 ЖИВА ИСТИНА, Р14:10 ТИХИ ХЕРОЈИ, ЕМИСИЈА, Р14:30 ПРОФИЛ: ГАБИ НОВАК, Р15:15 УКУСИ ЈУТРА15:30 ДНЕВНИК 115:50 СВАКОГ ГОСТА САТ И ПО ДОСТА, Р17:20 МОСТОВИ18:00 ВИЈЕСТИ18:05 MONTENEGRO ALL IN ONE18:35 КВИЗ: КОТА+38219:15 ПРОГРАМ ЗА ДЈЕЦУ19:30 ДНЕВНИК 220:05 ОКВИР21:35 СЕРИЈА: МИНИЈАТУРИСТА22:15 МУЗИКА22:30 ДНЕВНИК 322:55 СПОРТСКИ ДНЕВНИК23:10 ФИЛМ: ЛИЦЕ ЉУБАВИ01:00 ОКВИР, Р02:30 MONTENEGRO ALL IN ONE04:15 АГРОСАЗНАЊЕ, Р

НОВИ ТВ

ТВ ВИЈЕСТИ

06:30 МЕРИДИЈАНИ, Р07:00 ЧАРЛИ И МИМО08:00 ДЈЕЧИЈА ПОЗОРИНА ПРЕДСТАВА, Р09:00 НЕДЈЕЉНО ДЈЕЧИЈЕ ПОПОДНЕ, Р10:00 КВИЗ: КОТА, Р11:00 ДОК. ПРОГРАМ, Р12:00 МЕТЕО + ХИТ ДАНА12:10 ФИЛМ: ТЕКСАС АДИО, Р14:00 МЕТЕО + ХИТ ДАНА14:10 СПОРТСКА СУБОТА, Р15:00 МЕТЕО + ХИТ ДАНА15:10 КОНЦЕРТ16:00 ФИЛМ: ВЕЛИКИ ДВОБОЈ, Р17:30 ДЕГРАСИ НОВА ГЕНЕРАЦИЈА, Р18:00 МЕТЕО + ХИТ ДАНА18:10 СЕРИЈА: ЗЛАТАН ГЛАС18:50 РУКОМЕТ (Ж): БУДУЋНОСТ- РОСТОВ20:30 СЕРИЈА: ЗЛАТАН ГЛАС21:15 КОНЦЕРТ ОЗБИЉНЕ МУЗИКЕ22:00 ФИЛМ: ГОТИ, Р23:45 МЕТЕО + ХИТ ДАНА00:00 БУДУЋНОСТ-РОСТОВ, Р01:15 ПОГЛЕДИ ИЗ ДОМОВИНЕ, Р01:45 ДОК. ПРОГРАМ, Р02:45 ЗАПИС, Р03:10 КОНЦЕРТ04:00 ТВ АРХИВ, Р05:00 АРТ МАГАЗИН, Р05:30 ЗАПИС, Р. КОНЦЕРТ

08:00 КАЛЕНДАР08:05 НОВСКА СЕДМИЦА09:00 РОДИТЕЉИЈАРИЈЕ09:25 ЦВРЧАК НА САТ10:30 МОБИЛ АУТО (Р)11:00 СТЕМ 01111:30 ИНФО ТЕК12:00 КАЛЕНДАТР12:05 ДНЕВНИК СВЕТИГОРЕ12:30 ПРОЛОГ13:00 ВИШЕ ОД ВИЈЕСТИ (Р)13:30 ВЈЕНЧАЊЕ ОД А ДО ДА14:00 НАША НЕДЈЕЉА15:30 АТЛАС16:00 У ЖИЖИ (Р)17:55 КАЛЕНАДР18:00 НОВСКА СЕДМИЦА19.00 РАДИО СВЕТИГОРА ДНЕВНИК19:40 ПРОЛОГ19:50 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ20:00 КАЛЕНДАР 20:05 НИЈЕСМО НИСМО МИ ОД ЈУЧЕ20:35 РИЈЕЧ ВИШЕ22:00 НОВСКА СЕДМИЦА(Р)23:00 ДНЕВНИК СВЕТИГОРЕ (Р)23:30 ПРОЛОГ23:45 ЗДРАВЉЕ ЈЕ ЛИЈЕК00:10 НИЈЕСМО МИ ОД ЈУЧЕ (Р)04:00 РИЈЕЧ ВИШЕ (Р)01:30 НИШТА ЛИЧНО (Р)

07:00 АНГРИ БИРДС07:30 ПРОДАВНИЦА НАМАЊИХ ЉУБИМАЦА08:40 БЕЈБЛЕЈД 09:20 ПЧЕЛИЦА, Р09:50 ЖОГАРИЈА10:20 ФИЛМ, ВАРАЛИЦЕ, Р12:00 ВИЈЕСТИ У 1212:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 1212:06 БЕЗ ГРАНИЦА, Р13:00 БИЉАНА ЗА ВАС, Р14:07 НАЧИСТО, Р15:40 ЖИВОТ СА МОРЕМ16:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 516:38 МЕТЕО ЦЕНТАР У ПОЛА 516:40 ЗА ВОЛАНОМ 17:15 РОСЕЛА 18:00 M:TECH, Р18:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 719:10 КАТАРИНА ВЕЛИКА20:10 ДНЕВНИЦА, Р21:10 КОНЦЕРТ22:00 ВИЈЕСТИ У 1022:13 МЕТЕО ЦЕНТАР У 1022:30 ФИЛМ, 23 МИНУТА ДО СВИТАЊА00:00 КАТАРИНА ВЕЛИКА, Р00:45 ФИЛМ, ЉУБАВ ПРЕКО ЖИЦЕ, Р02:20 ФИЛМ, БЕОВУЛФ, Р04:10 ЖИВОТ СА МОРЕМ, Р05:40 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА, Р

нед

јељ

а РТЦГ 2 ТВ ПРВА

05:30 ФИЛМ, ЋЕЛИЈА (Р)07:15 1001 НОЋ (Р)08:00 60 МИНУТА СА ИРИС (Р)09:00 ЈУТАРЊИ ЖУРНАЛ, ИНФОРМАТИВНИ ПРОГРАМ09:15 ЈУТРО СА НАТАШОМ, ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ10:00 ЈУТАРЊИ ЖУРНАЛ10:15 ЈУТРО СА НАТАШОМ, ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ11:00 ЈУТАРЊИ ЖУРНАЛ, ИНФОРМАТИВНИ ПРОГРАМ11:15 ЈУТРО СА НАТАШОМ, ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ12:00 ЈУТАРЊИ ЖУРНАЛ12:15 НИКАД НИЈЕ КАСНО, МУЗИЧКИ ШОУ ПРОГРАМ14:00 ВРЕЛЕ ГУМЕ14:30 ЗВЕЗДЕ ГРАНДА СПЕЦИЈА, МУЗИЧКИ ШОУ17:00 ФИЛМ, КАЗАНОВА19:00 ЖУРНАЛ, ИНФОРМАТИВНИ ПРОГРАМ19:30 ДАЛАС20:15 ПРВА ИНТЕРВЈУ21:00 НИКАД НИЈЕ КАСНО23:00 ФИЛМ, ЗАМЈЕНА00:45 ДАЛАС (Р)02:45 EXKLUZIV, БЕСТ ОФ (Р)03:15 ФИЛМ, ЗАМЈЕНА (Р)

СРПСКА РТВ

07:00 ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ07:05 ДJЕЧИЈИ ПРОГРАМ07:40 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ08:30 ТЕЛЕШОПИНГ09:00 ВИЈЕСТИ У 909:05 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ09:07 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ - ГУСЛЕ10:00 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ10:30 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАM (Р)11:00 ВИЈЕСТИ У 1111:00 РАЗГОВОРИ УГОДНИ (Р)12:00 ОГЛЕДАЛО (Р)13:00 ВИЈЕСТИ У 1314:00 ДАРОВИ (Р)15:00 ВИЈЕСТИ У 1515:05 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ15:07 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ16:00 СРПСКО СТАНОВИШТЕ (Р)17:00 ТЕЛЕШОПИНГ17:30 НОВОСТИ 117:50 ТАКО СУ ГОВОРИЛИ НАШИ ПРЕЦИ18:00 ДОКУМЕНТАРНИ ПРОГРАМ19:00 ТЕЛЕШОПИНГ19:20 ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ19:30 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАM20:00 СЕДМИЦА ПЛУС21:00 СЕРИЈСКИ ПРОГРАМ22:00 НОВОСТИ 222:30 ФИЛМСКИ ПРОГРАМ00:04 ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ

НОВА М

07:05 ЦЕНТРАЛНИ ДНЕВНИК07:35 МЕТЕО07:40 СПОРТИСИМО07:45 ПОПОДНЕ СА ЛЕОМ КИШ09:00 ВИЈЕСТИ09:30 КЕФАЛИЦА10:00 ВИЈЕСТИ10:05 АНЂЕЛИ, НАСТАВАК11:00 ВИЈЕСТИ11:25 ЗА МОГ СИНА12:00 ВИЈЕСТИ13:00 ВИЈЕСТИ13:40 СПОРТИСИМО13:45 КАПИТАЛ14:00 ВИЈЕСТИ14:05 МЕТЕО14:10 ВИП КУВА15:00 ВИЈЕСТИ15:05 ВИП КУВАР, НАСТАВАК15:55 МЕТЕО16:00 ВИЈЕСТИ16:05 ПОПОДНЕ СА ЛЕОМ КИШ17:00 ВИЈЕСТИ18:00 ЦЕНТРАЛНИ ДНЕВНИК18:30 АНЂЕЛИ20:00 УБИЦЕ МОГ ОЦА22:00 ВЕЧЕ СА23:10 ГРАНД ПАРАДА01:00 ФИЛМ: НАЈМРАЧНИЈИ САТ02:30 ФИЛМ: ХОБИТ, БИТКА ПЕТ АРМИЈА

ТВНК

07:00 ФИЛМ ЗА ДЈЕЦУ09:00 ДЈЕЧИЈИ СВИЈЕТ-ПРОД. ТВНК09:30 ХРАНА И ВИНО-Р10:00 СНАГА СЕЛА-ПРОДУКЦИЈА ТВНК10:35 МАЛИ ОГЛАСИ11:00 СЕРИЈА ЗА ДЈЕЦУ11:30 СЕРИЈА-Р12:00 ИЗ АРХИВА-ПРОДУКЦИЈА ТВНК13:00 МАЛИ ОГЛАСИ13:10 СЕРИЈА-Р14:00 МОТОРСПОРТ МАГАЗИН- ПРОДУКЦИЈА ТВНК14:20 ФИЛМ-Р16:00 ХРАНА И ВИНО16:50 МАЛИ ОГЛАСИ17:00 ДЈЕЧЈИ СВИЈЕТ- ПРОДУКЦИЈА,ВНК-Р18:00 ВИНК 1-ИНФОРМАТИВНА ЕМИСИЈА18:20 СНАГА СЕЛА-ПРОДУКЦИЈА ТВНК -Р18:50 МАЛИ ОГЛАСИ19:00 СЕРИЈА20:00 ВИНК 2-ИНФОРМАТИВНА ЕМИСИЈА ТВНК21:00 ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ- ПРОДУКЦИЈА ТВНК22:00 ВИНК 3-ИНФОРМАТИВНА ЕМИСИЈА ТВНК22:20 МАЛИ ОГЛАСИ22:30 ФИЛМ00:30 ФИЛМ

РТВ БУДВА

07:00 ПРОМО ТВ БУДВА07:00 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ07:53 МАЛИ ОГЛАСИ08:00 ДЈЕЧЈИ ФИЛМ10:05 КУХИЊИЦА10:52 ТВ БУДВА ПРОМО10:53 МАЛИ ОГЛАСИ, ИНФО11:00 ФЕРАЛ, ЕМИСИЈА12:00 СЕРИЈА: БАНДОЛЕРА (Р)14:00 ПЕРСПЕКТИВА14:30 ЕМИСИЈА: КОКИЦЕ14:53 МАЛИ ОГЛАСИ, ИНФО15:00 ФИЛМ16:40 ДОК. ЕМИСИЈА16:45 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ16:50 НАЈАВА ПРОГРАМА16:55 ЕПП16:59 ТВ БУДВА ПРОМО17:00 ДЈЕЧЈИ ВАЛ17:50 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ18:00 МОЈА ПРОФЕСИЈА18:25 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ18:40 ТВ БУДВА ПРОМО18:52 МАЛИ ОГЛАСИ, ИНФО19:00 ЗЕЛЕНА ПАТРОЛА19:35 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ20:00 ДОК. ЕМИСИЈА: УЛОВИ ТРОФЕЈ20:30 ДОК. ЕМИСИЈА: БИО САМ ТАМО21:00 ЕМИСИЈА:ФЕРАЛ21:30 МУЗИЧКИ ПРОГРАМ

Двије државе. Двије кул-туре. Jедна шанса за велику и истрајну љубав. Дјевоjка запослена у индиjском кол центру путуjе у Америку, у Сан Франциско, да се сретне са дечком у ког се заљубила преко телефона. Љубав по-бјеђује препреке.

00:45ВИЈЕСТИ

Љубав преко жице

Радња филма је смјеште-на у Лос Анђелес 1928. го-дине, и заснована је на ис-тинитој причи о жени којој враћају киднапованог сина, за кога испоставља да је преварант. Кад се супротста-ви власти бива проглашена неспособном мајком.

Ово је напети апокалип-тични трилер о борби за оп-станак петоро младих људи који су се нашли у Москви усред напада ванземаљаца. Док невидљиви нападачи из свемира усисавају сву енер-гију, њихово заустављање дјелује немогуће.

23.50 01:00ТВ ПРВА нова м

Замјена Најмрачнији сат