Dani [broj 713, 11.2.2011]

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]

http://slidepdf.com/reader/full/dani-broj-713-1122011 1/83

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


rima ju}inagraduUdruènjaprivrednihnovinaraSr-bi je za ja~anje privrednih i kulturnih vezaRepubli-keSrbi je i RepublikeSrpske, Milorad Dodik, pred-sjednik Republike Srpske, je u utorak 7. februara

izjavio kako bi “Republika Srpska i Srbi ja trebale ~initijedin-stveniprivredni, kulturni i duhovniprostor”. “To je moj cilj i jasam predan tomcilju, u nadi da }e on ostvaritidefinitivan us-pjeh”, kazao je Dodik.

Javnost u Sara jevu i di jelovima BiH, gdjeBo{njaci~ineve}inustanovni{tva,i daljevidiovakve i sli~neizjave o povezivanjuSrba

i Hrvata iz BiH sa Srbi jom i Hrvatskom, nacionalnimdràvamasrpskog i hrvatskognaroda,kao dio velikodr avnih strategi jaBeograda i Zagreba. Takvovi|enjepoti~e iz rata. Petnaestgo-dinakasni je ovakvo tuma~enje je pogre{no, neproduktivno ini je istinito. Prvo, ukoliko pogledamo u podatke o vanjsko-trgovinskoj razmjeni uo~avamo i trendoveko ji potvr|uju Do-dikovotuma~enje, ali i trendoveko ji ne govore u prilog Dodi-kovoj pro jekci ji o etni~ko-ekonomskom povezivanju. Uvoz Fe-deraci je BiH iz Hrvatske(1,5 mili jardi KM) za devetmjesecipro-{le godine je bio duplo ve}i od uvoza u RS iz Srbi je (726 mili-ona KM). Iz Federaci je BiH je za devet mjeseci pro{le godineizvezenovi{eroba u Srbi ju (362 miliona KM) nego iz Republi-keSrpske(306 miliona KM). Izvoz iz Federaci je u Srbi ju je {estputave}inego izvoz iz ovogentiteta u Tursku(42 miliona KM).

Za izvozfederalnihprivrednikaSrbi ja je godinama{estputave}ipartner od Turske. Izvoz iz Federaci je u Hrvatsku je svega200milionave}i, negoizvozFederaci je u Srbi ju. Pokrivenostuvozaiz Srbi je izvozom u ovu dr avu je dalekobolja u Federaci jine-go u RS-u. Dok RS duplo vi{e uvozi iz Srbi jenego {to u nju iz-vozi, Federaci ja je za devetmjeseciizvezla u Srbi ju360 milionaKM,a uvezla iz nje robe u vri jednosti od 400 miliona KM.

Ako pogledamoprimjerkupovineTelekomaSrpske od stra-ne Telekoma Srbi je, kao najva`ni je i najve}e direk tnostranoulaganje u BiH posli je rata, vidjet }emo jasni je {ta je ~iji eko-nomski interes. Vri jednost Telekoma Srpske ni je bilasamo ukomunikacijskom trì{tuRepublikeSrpske, nego u tr i{tu BiHkao jedinstvenomekonomskomprostoru. Kadam:ts ne napla}ujedolazne pozivepretplatnicimam:telatokom boravka u Srbi ji,ovajtelekomoperater ne pita da li ste dr avljaninjednog ili dru-gogentiteta u BiH, nego vas prepozna je kao pretplatnika u te-lekomunikacionom prostoru vlasni~ki povezanih kompani ja.

Najva`ni ji primjer da budu}nost pripada takvom povezi-vanju na interesnojosnovijestepona{anjeTurske u ovomre-gionu. Danas javno vidimoposto janje stare Evrope, kao gru-pe dràva-~lanica EZ-a pri jepadaBerlinskogzida i noveEvro-pe, kao gruperani jihsoci jalisti~kihzemaljako je supro{lekrozpoliti~ku i ekonomskutranzici ju. Sada se govori o nasta janju“tre}eEvrope”, kao grupezemalja u jugoisto~noj Evropi u kojoj Turska ima dominantanekonomski i politi~kiutjecaj. Tur-skiinteres za stabilno{}u, me|uetni~kom i me|udr avnomsa-radnjom na Balkanuteìstvaranjujednog {iregtrì{ta na ovompodru~ju za velikaulaganja, kao {to su autoputevi, aviosaobra}ajili telekomunikaci je.

Zadr avanje ratne retorike o Beogradu i Zagrebu oteàvai usporavatakvoregionalnopovezivanje. Ni jeri je~ samo o to-

me da Srbi i Hrvati u BiH ima ju sva prava na kulturno i duho-vno povezivanje sa nacionalnimkulturnim ili vjerskim centri-ma u Srbi ji i Hrvatskoj, na vlastitokreiranje i tuma~enje svognacionalnog i kulturnogidentiteta. Kulturnopovezivanje sa Beo-gradom i Zagrebom ni jenikakvo ek skluzivnopravoSrba i Hr-

vata u BiH. Pro{lesedmice je BNP Zenicaodu{evilogledali{teNarodnog pozori{ta u Beogradu izvedbomnagra|ivanepred-staveBi zar no , dramskog pisca@eljka Huba~a, ko ji je ro|en uTuzli,a odrastao u Zenici i Leskovcu. Ovaj put su zeni~kiglum-ciispra}eni aplauzom. Izvedbapredstave BNP-a ZenicaSve ti

Sa va Sini{eKova~evi}a u predratnoj 1991. godini je prekinutau Jugoslovenskomdramskom pozori{tu. Taj prekid predsta-ve je imao zna~ajneposljedice po srpskupoliti~ku i kuturnuscenu, dovode}i do sukobaVukaDra{kovi}a i Vo jislava[e{e-lja. Da li iko moè da tra i od zeni~kih glumaca i autora da sezaustave na granicamanavodno tu|ihkulturnihprostora? Tosu budala{tine, jer su jezik i na{eza jedni~ko iskustvo glavnigeneratorina{ih vi{estrukihidentiteta. Jedan beogradskien-tuzi jastaMensurGabelji}, pori jekom iz Srebrenice, godinamapoku{ava realizirati gostovanje pozori{ta iz U ica u Srebreni-ci i NedàdaSalkovi}a u Beogradu, ali bez uspjeha,jer ovajoblik kulturnesaradnjenikadani jedobiodràvnupodr{ku ili je pre-kidan ratnim strahovima. Nemamovodstva ko ja bi nas vodi-laprekorubana{ihstrahova, negovo|eko jina{estrahoveko-risteprotiv nas.

Ri je~ je o traènjuonih istina i interesako ji nam omogu}ava- ju da ri je{imoproblemesada{njosti,a ne o onim istinama i in-teresimako ji nas tjera junazad u rovovepro{losti. Ri je~ je o iz-laskuBo{njaka, pri jesvega, iz duhovne i kulturne izolaci je, uko juodlazespre~avanjemnjihoveslobodnesaradnje u regionu.Potrebno je druga~ijetuma~enje bo{nja~kognacionalnogin-teresa, ko je nas ne}e stalnovoditi u konfrontaci ju sa Zagre-bom i Beogradom, ko jene}einsistirati na onome{to nas raz-dva ja i razliku je od Srba i Hrvata, nego }e tragati za onim{tonam je za jedni~ko u jeziku, kulturi, duhovnosti, histori ji kakobi prepoznavali i ostvarivalidana{nje interese.

Uvoz Federacije BiH iz Hrvatske (1,5

milijardi KM) za devet mjeseci pro{le

godine je bio duplo ve}i od uvoza u RS

iz Srbije (726 miliona KM). Iz Federacije

BiH je za devet mjeseci pro{le godineizvezeno vi{e roba u Srbiju (362 miliona

KM) nego iz Republike Srpske (306

miliona KM). Izvoz iz Federacije u

Srbiju je {est puta ve}i nego izvoz iz ovog

entiteta u Tursku (42 miliona KM)

DANI 11. 2. 2011. 3

Izdava~ Oslobo|enje,

Sara jevo

Izvr{ni Dragan Stanojlovi}urednik

Redakcijski Masha Durkali},kolegij Esad He}imovi},

DènanaKarup-Dru{ko, Amer Tikve{a

Novinari Nisvet Dànko,GordanaKatana,Jasmin Ligata,Tamara Nik~evi},

Almir [e}kanovi},Faruk [ehi}

Lektor Emil Prutina

Fotografi ja Dènat Drekovi}

DTP Oslobo|enje

Direktor Ned ad [adi}

Marketing 033/472-899033/276-968033/276-988

Fax: 033/472-901Email: [email protected]

[tampa Unioninvestplastika dd,Semizovac bb

www.bhdani.com e-mail: [email protected]

Rje{enjem Ureda za informiranje Vlade RBiH

list je upisan u evidenciju javnih glasila pod

rednim brojem 245, dana 3.9.1992. Rukopisi,

diskete i fotografije se ne vra}aju. List izlazi

sedmi~no. Dani su dobitnik nagrade za na-

jbolje novine u Bosni i Hercegovini 1993. od

strane Saveza novinara BiH, nagrade Fonda

“Otvoreno dru{tvo BiH” 1995, me|unarodne

nagrade “Olof Palme” za 1998.

Adresa Dèmala Bijedi}a 185, Sarajevo;

tel. 033/ 276–900.

e-mail [email protected]

SEDMI DAN

Tre}a

EvropaP

Pi{e:

Esad

He}imo vi}

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANIDANIBr. 713 SADR@AJBosanskohercegova~ki news magazin www.bhdani.com 11. 2. 2011.

23 POLITIKA

Kako je SDP postao drà vni nepri jatelj broj jedan?Ima li u BiH budu}nosti strankama ko je nisu etnonacionalne

26 RATNA PRAVDA

@rtve iza zakonskih re{etakaLogora{i protiv Republike Srpske

28 INTERVJU

Ladice pune sudskih presudaMonika Mi ji}, zastupnica VM BiH pred Evropskim sudom u Strasbourgu

30 ISTRA@IVANJA

Mi{ko vi}ev bezdan od mili jardu euraKako Delta upravlja novcem iz Belizea

38 FELJTON DANA

Ljudi kao Zoran \in|i} u Srbi ji nikad nisu imali sre}eSje}anja Latinke Perovi} (IV)

52 REPORTA@A

San o kesi od papiraPri~a o ribama i ljudima

66 KNJI@EVNOST

Veliki pisac i(li) ne vi|en pokvarenjakLouis-Ferdinand Céline, pola vi jeka nakon smrti

68 LIKOVNA UMJETNOST

Geni je parti ji u inatBehaudin Selmanovi}, ~etiri deceni je kasni je

74 NOGOMET

300.000 razloga za put u AtlantuIgranje za reprezentaci ju: obaveza, ~ast, ili...

78 AUTO DANI

Poziti vna energi jaNacionalna prezentaci jaCi troën C4

34 HAAG

Drina ne smi je biti granicaDnevnici Ratka Mladi}a dokazu ju odgovornost Jovice Stani{i}ai DB-a Srbi je u ratovima u BiH i Hrvatskoj

8 PISANJE SVJETLOM

îka Mi{o

50 POSAO JE POSAO

Basnoslo vna ci jena smrti@ivot se vi{e isplati

62 INTERVJU

Uvi jek }e me|u no vinarimabiti bagre

Aleksandar Stankovi}, urednikemisi je Nedjeljom u 2 Hrvatsketelevizi je

16 INTERVJU DANA

Srbi ji je neophodan protektorat

Nikola Samardì}

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


SDA i Zuki} bez veze s Turko vi}em(Amir Zu ki} an gaìrao Zi ja da Tur ko vi}a u kam pa nji SDA, Da ni , 4. 2. 2011.

br. 712, str. 22-26)

Po{to vani gosp. Stanojlo vi}!U pro{lom bro ju va{eg politi~kog magazina Da ni obja vili ste tekst

pod naslo vom Amir Zu ki} an ga irao Zi ja da Tur ko vi}a u kam pa nji SDA

autorice Dènane Karup-Dru{ko u ko jem se na vodi niz neistina o Stran-ci demokratske akci je i generalnom sekretaru SDA Amiru Zuki}u. SDA sa gnu{anjem odbi ja bilo kakvu po vezanost Stranke i generalnog se-kretara Zuki}a sa Zi jadom Turko vi}em. Odgo vorno tvrdimo da je sva-ka teza no vinarke Dènane Karup-Dru{ko oko po vezanosti Amira Zu-ki}a i Zi jada Turko vi}a neta~na, izmi{ljena, krajnje tendenciozna i vje-ro vatno naru~ena od nekog nama nepoznatog lica.

Tako|er, moramokonstatirati da je veomatendencioznostavljanjeg. Zuki}a u naslov teksta, jer svako ko je pro~itao tekst vidio je da seZuki}spominje u par re~enica i da se “na silu” stavlja u kontekst pri~eo Turko vi}u i sa profesionalnestranesasvim je izli{no i amaterski(osimako ne posto ji jasnanamjera ili dug premanaru~iocu) sta viti g. Zuki}au naslov ovog teksta.

Od va{eg magazina tra imo da se ispr~a Stranci demokratske ak-ci je i g. Zuki}u te da ubudu}e istra iva~komno vinarstvupristupate samnogo vi{e profesionalizma i odgo vornosti prema ja vnoj ri je~i.

Slu`ba za odnose s javno{}u

Insinuaci je i dezinformaci je(Amir Zu ki} an gaìrao Zi ja da Tur ko vi}a u pre di zbor noj kam pa nji SDA,

Da ni br. 712. od 4. 2. 2011, str. 22-26)

Zbog va nosti istine i dometa la i ko je su iznesene u tekstu u ko- jem se mo je ime do vodi u vezu sa likom Zi jada Turko vi}a, elim na-glasiti da nikada i nikakve poslo vne relaci jeni-sam imao sa Turko vi}em. I pored toga {to samto jasno rekaoautoriciteksta da sam po{tu ju}izakonena{ezemlje dao iskaz istraìteljimaSI-PA-e samo u ulozi kom{i je Zi jada Turko vi}a(ku}e su nam u susjedstvu), ipak se u tekstuko-ristimatricainsinuaci ja, ni~imargumento vanihtvrdnji i odstrelameneosobno kao ja vnogdje-latnika. Sva mo ja na vodna po vezanost sa Tur-ko vi}em je pomenuta izja vaSIPA-i, ko jom ni-ti sam {ta pomogao, niti pak {ta odmogao u tompredmetu.

Tendenciozni, senzacionalisti~ki i neta~nina- vodi predstavlja ju me|utim kr{enje elemen-tarniheti~kih normino vinarstva, te zarad ja vno-stiko ja~itaDa ne elimdemantirati u tekstu po-menuteinsinuaci je:

– izbornukampanju SDA za op}eizboreni-sam vodio ja, iako sam u njoj nara vnou~estvo-

vao, niti sam bio zaduèn za finansiranje kam-panje;

– na vodi oko mogu}ih manipulaci ja sa stano vima i nadzi|ivanjemsu upu}eni na pogre{nu adresu, iz prostog razloga {to ja sa tom pro-blematikom nemam nikakvih dodirnihta~aka (eventualnaadresa je ta-da{njina~elnik op}ine No vo Sara je vo i tada{nja struktura vlasti);

– insinuaci ja oko pla}anja glaso va za SDA je obi~nabesmislica, pro-sto stoga {to je SDA isu vi{e velika i u narodu utemeljena stranka dabi i pomisao na taj na~in prikupljanja glaso va bio apsurd sam po sebi.Pa i kad bi to nekonaumio sama SDA ni jenititolikobogata, niti je Tur-ko vi}adresako ja bi na takav nezakonit i neprimjerenna~inobezbje|ivaoglaso ve.

Ima ju}i u vidu da Da ni , kako se na vodi u tekstu, u svommetodura-dakoriste i oba vje{tajnedosjee raznihoba vje{tajnihslu bi (Njema~kaoba vje{tajna slu ba – BND, npr.) {to je upitno koliko u kontekstupro-fesionalnih moralnihstandarda, toliko jo{ vi{ecilje va ko ji naj~e{}e izatoga sto je, prisiljen sam i da u cilju za{tite od daljnjih insinuaci ja i de-

zinformaci jazatraìm i pra vnu za{tituputem nadle nog Suda. Tim prije {to sam po vod (Turko vi} – s ko jim nemam nikakve poslo vne pa nipoliti~ke relaci je) izgleda treba biti razlogom za pritiske i difamaci jemene li~no.

Amir Zuki}

Odgo vor genseku tj. parti jiSa gnu {a njem odbi jam tezeko je u svo jim pismima iznosikako

generalnisekretar SDA, tako i parti ja ci jela slo`na u ri je{enosti da

ga odbrani. No, gospodo, nisu Da ni ispiti vali AmiraZuki}a o nje-go vim vezama sa Zi jadom Turko vi}em, negoinspketoriSIPA-e. Sto-gatoplo preporu~am da stanete u politi~ki red i ponuditeistraìte-ljima zlo~ina~ke organizaci je Zi jada Turko vi}a sve one argumen-te ko je ste propustili na vesti u pismu Da ni ma .

Uvredeko je se na istina~in ponavlja ju u oba pisma mogu se razu-mjeti i kao prihvatanje prakseMiloradaDodika– kri vi su no vinariko-

jiobja vetekst bez strana~ke cenzure. To {to se Zuki}kri je iza SDA koja mu da je bezrezer vnu podr{ku, to je problem SDA ko ja }e u mani-ru vlastitog zalaganja za zakonitosti biti u prilici da ne ka em isku{e-njima pokazati i na vlastitim kadro vima.

Dènana Karup-Dru{ko

înite li to kle vetu, gospo|o Rudi}?([u tnja o na~er ta ni ju ima ma Ve li}a , Da ni , br. 712, od 4. 2. 2011, str. 6)

“Ameri~ki nau~nici su dokazali da di jeteko je do kra ja drugegodi-neìvota ne osjetimaterinskuljubav, nikad vi{e ne moèvoljeti na pra-

vi na~in. I to ni jedandru{tveniporedak ne moè da reparira.” prof. Pe-tar Martino vi}, jugoslo venski biolog. (Ali jaIzetbego vi}, Moj bi jeg u slo-

bo du: bi lje {ke iz za tvo ra , Svjetlost, Sara je vo, 1999, str. 202, bilje{ka3507)Pri jedvi je i po godine ovu sam misaoizrekao predkamerama TV

Hayata u Ra ma zanskom pro gra mu i, dakako,pozvao se na istraìvanjeameri~kih nau~nika,bez ikakvog izmi{ljanja i doda vanja. I {ta}emo sada, gospo|o Rudi}? Vi ste u svomesa-svim nepotrebnom reagiranju iskri vili “mo je”mi{ljenje, sta vili ga pod na vodnike, kao citi-rate me! Vrlo dobro znam {ta sam rekao i na{ta sam se pozvao, a to {to Vi go vorite ne pri-padameni, niti ~itavasortimanVa{ekri vekon-tekstualizaci je i arsenal pogre{nih konkluzi ja.Sa~uvajte to za sebe ili nekudrugu `rtvu! Ov-dje ste fulali! A budu}i ste (bili) no vinar – vje-ru jem da znate {ta je kle veta, jer ogri je{ili stese o Zakon o za{titi od kle vete FBiH. Ono {toste na veli kao mo jemi{ljenje ne odgo vara ~inje-ni~nom stanju. No, oprostit }u Vam, bez ob-zira na to jeste li svjesni ili ne da ste dio orke-strirane hajkeprotiv mene. “Ludilo”, dakako,ne pozna je razloge, pri jesvegaracionalne, za-to }u Vam ovo oprostiti. Vjera mi, zapra vo, ta-ko ne{to nalaè.

A za stavljanje mog imamskog pozvanja i djelo vanja u kontekstGa-ra{ino vog Na~er ta ni ja u ko jemu se propagira i proklamiravelikosrpskahegemoni ja – doistanemam komentara. Samo }u Vas podsjetiti da jemuf ti jaMuamer ef. Zukorli} neda vno kaniotu iti jedansrbi janskima-gazin {to su na njega, mjesto muf ti jine i imamskeodore, sta vili odorepra vosla vnog sve{tenika. Smatrao je to u iz vjesnom smislu ~inom i vi-dom posrblja vanja i pokr{ta vanjanjega, kao predsta vnika u vjeri svo-ganaroda, a samim timeposrblja vanjem i pokr{ta vanjem i bo{nja~kognaroda u Sandàku! Vi, isto tako, ne{to sli~no radite. No, oprostit }uVam i drugi put. Ali, tre}i put ne}u, i}i }emo na sud!

P. S. A da Vas pitam, eto, kao generalnu tajnicu Udruènja BHno vinari, kako biste nazvali onu od vratnu karikaturu na duplericiposljednjih Da na , ko ju je ekipa priredila na moj ra~un? Radi li setu o zdra vom humoru, satiri ili je ri je~ o umobolnosti i patologi jiduha i kulture? No, uvidio sam da to ni je slu~aj za suda, to je ipak

RE AGIRANJA

6 DANI 11. 2. 2011.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


slu~aj za li je~nika! A i Vama bih sa vjeto vao da vi{e vodite ra~unao tomekako da sa~uvate cjelo vitost Udru enja, u ko jem radite, patako u iz vjesnom smislu uti~ete i na o~uvanje cjelo vitosti dràve idomo vine, nego da se trudite i poku{a vatezapamtiti {ta jedanimampri je dvi je i po godineni je rekao.

Muhamed Veli}

Trebali ste razgo varati sa portirom

(@ivot po vra tni ka: Pro gla si li su me lu dim , Da ni , br. 691 od 10. 9. 2010.)

@elim da se pono vo oglasim u va{em listu i da demantu jem la`nena vode u tekstu od 10. 9. 2010. Prvo ispravkava{egre{ke. U va{emra-du vi uop}enistetrebalirazgo varati s RusmiromBerbero vi}em. O~itoste moglividjeti da je na~elnikop}ineHamdoFati}sta vioRusmirase-bi iza le|a da bi ga la no odbranio i za{titio. Trebali ste razgo varati saportirom u Op}iniVare{FarukomAjano vi}em i HamdomFati}em, pada ustano vite da je Hamdo Fati} narediopor-tiru da mi ne da pro}i i {ta je razlog. Ili je por-tir Faruk Ajano vi} samostalno, iz nekih svo jihrazloga i principa to meniuradio, oni nekaka u.

Ja sam se vama obratio 19. 8. 2010. Sve {tosam ja vama rekao i {to ste vi napisali to jetako i ja sto jim iza toga. Ono {to je izja vio Ru-smir Berbero vi}, sve su la`ni podaci i infor-maci je. Prvo, Rusmir tvrdi da meniniko ni-

je zabranio ulaz u Op}inu ni usmeno ni pi-smeno i to laè. Evo istine: meni je zabranjenulaz u Op}inu od 7. 9. 2009. Ja sam uOp}inu polazio 10. 9. 2009. i vra}en, 14. 9.2009. vra}en, 2. 10. 2009. vra}en, 29. 12. 2009.

vra}en od strane op}inskog portira Faruka Ajano vi}a. 10. 9. 2009. po{ao sam u Op}inuradi svo je potrebe, portir mi ni je dopustio.Rekao mi je da mu je usmeno naredioop}inski na~elnik Hamdo Fati}, a za{to, onni je znao. Ja sam traìo od portira Faruka pi-smeni dopis zabrane, rekao mi je da nema.Ja sam odmah pozvao polici ju, niko ni je do{ao. Za{to, ne znam.Deùrni u polici ji tada je bio Draàn, prezime mu ne znam. 14. 9.2009. sam se pono voobratio Op}ini Vare{. Trebao sam u vojni uredi tada mi je opet rekao portir Faruk da ne mogu pro}i. Odmah sampozvao polici ju, re~eno mi je da sa~ekam. Poziv je bio u 9:10 sati,

ja sam ~ekao do 9:30. Do tada ni je niko do{ao i ja sam krenuo upolici ju. U polici ji je bio deùrni Grube{i} Josip. Pitao sam ga zainter venci ju, rekao mi je da je patrola bila u Op}ini i oba vila raz-go vor, s kime ne znam. To zna Grube{i} Josip i patrolako ja je bi-la na inter venci ji, ali da je razlog zabrane ulaska u Op}inu meniza-to {to sam uputio pri jete}e pismo op}inskomna~elniku Hamdi Fati}u, tako je na vodnore~eno patrolipolici je tog dana. Meni uop}eovo pismo ni je poznato i ja bih volio do}i dotog pisma i da ga pro~itam. 30. 9. 2009. samse obratio deùrnom policajcu na {alteru PSVare{, deùrni je bio Grube{i} Josip. Pitaosam ga za pri jete}e pismo, rekao mi je da jeposlano slu benim putem iz polici je, ~im oni to dobi ju da }e me-ni dosta viti kopi ju tog pisma. Nikad ni{ta nisam dobio. Da li je toJosip meni slagao, treba pro vjeriti u PS Vare{ kod njego vih {efo-

va. 29. 12. 2009. sam se obratio Op}ini Vare{ radi svo je potrebe,trebao sam u ured u veziradnog sta a kod gospo|e, koliko se sje}amnjenog imena, Alime i tada mi portir Faruk ni je dao da pro|em.Pozvao sam odmah polici ju na inter venci ju, do{ao je polica jac Sa-rajli} Samir i inter venisao. U prisustvu policajca oti{ao sam u uredi oba vio posao, ali nisam mogao dobiti pot vrdu ko ja mi je trebalau tom uredupo{to me ni je bilo u dokumentaci ji kod njih u Op}iniVare{, nego su me uputili Alima i polica jac Sarajli} u @eljezaru, gdjesam i dobiotra eni dokument. U Op}inu me uputila pra vna slu`ba

Tvornice rezer vnih di jelo va. O svemu ovome moète kontaktira-ti portira Faruka, Hamdu Fati}a i policajcaSarajli}a Samira pa }ete

vidjeti ko laè, a ko istinu kaè.Neka Rusmir i dalje na mene laè, na mo ju àlost, a njego vu sra-

motu. Toliko o ulasku u Op}inu. A to {to Rusmir da je la`ne podatke o kvadraturi mog stana, o

otkupu i o albi, zatraìte od Rusmira ta rje{enja i albu za ko ju japojmanemam pa }ete vidjeti {ta }ete dobiti. [to se ti~e mog po vra-tka, ja sam se vratio 30. 8. 2000. godine. [to se ti~e rje{enja o sta-

nu, RO Rudnik i èljezara, radna za jednica za jedni~ki poslo vi 01.08. 1981, {ifra 1042 02. Rje{enje o po vratu Op}ina Vare{, op}inskina~elnikPa voVido vi} broj 02/4-372-938/98, Vare{ od 8. 9. 1998. go-dine 20,10 m². Rje{enje Op}ina Vare{, op}inski na~elnik 41,22 m²broj 02/4-723/09 Vare{ 29. 6. 2009. godine, potpisao Hamdi Fati}.[to se ti~e pro{irenja stana, Op}ina Vare{, Slu`ba za prostornoure|enje i obno vu broj 02/4-23-5-748-1/00 Va re{, 30. 5. 2000. godi-

ne, potpisao Re{ad Osmano vi}. Jo{ da vasupoznam sa pozi vom pomo}nika na~elnikaErminaMuseko ji sam primio 18. 4. 2010, aodgo vor uputio 19. 4. 2010, na ko ji nikad ni-sam dobio odgo vor (moj odgo vor je u prilo-gu na uvid). Menitreba trajniprolaz u Op}inu,a ne samo kad mi neko po{alje poziv. Za svaova rje{enja i ovaj odgo vor moète se obrati-ti ErminuMusi u Op}ini Vare{ pa da vidimoko laè, a ko istinu ka e. Meni na alost, a Ru-smiru Berbero vi}u na sramotu.

[to se ti~epodno{enjazahtje va za otkupsta-na, zahtjev je podne{en 2. 9. 2002. godine. Pro-tokolni broj02/4-23-2140 na ko ji je pla}enota-kse 5 KM, nalogblagajni br. 17-09/02. Za ovajakt moète se obratiti referentu za otkup sta-no va u Op}iniVare{RuìMato{e vi}. [to se ti~eizja vekomandira PS Vare{MeheBajri}a, on nenegira da sam ja njemu napisao zahtjev 5. 10.2009. Da je Meho Bajri}terorista, sramota odtakougledna~o vjeka i na takouglednom i od-

gvornom radnom mjestu, ja to negiram i demantu jem. Za{to je Me-ho Bajri} izmislio da sam ja to napisao, ne znam, on da to ima i da jeistina dao bi vam da pro~itate i da se uvjerite. Po{to nema, ni je imao{ta ni da vam pokaè, a ja odgo vorno tvrdim da ja to nisam napisao.Evo ja vno tra im od Mehe Bajri}a ako ima taj akt neka mi ga dosta-

vi na ku}nuadresu ili nekapokrenekri vi~ni postupakprotivmene. Za vi{einformaci ja o ovome moète se obratiti u PS kod krim. inspekto-raZorana Franko vi}a, po{to je on vodio ovaj slu~aj, a on mi je donioi slu`benipoziv 19. 10. 2009. godine broj 08-03/11-2-04-2-9-334/09 ZF.[to MehoBajri}go vori da ni jeovla{ten da po{alje na uvidredakci jine-

maveze, dosta vit }e on to tamo na uvidgdje mo-ra da dosta vi, ako ima {ta, ali nema. [to MehoBajri} pi{e za mo ju di jagnozu, ne treba on dabrine o meni, o meni ima ko da brine i vodira~una. Ne pitamo mi MehuBajri}a kao inspe-ktora i komandira PS Vare{ o mo joj di jagnozi,

ve} za{toni jeodgo vorio na mo jih11 pitanja naprigo vor od 5. 10. 2009. i zahtjev sa pet pitanja

od 29. 8. 2005. i urgenci ju od 19. 10. 2009. godine, ko je pokrao mo judonaci ju i ko je prone vjerio, koga on to {titi, prekri va i zastupa skupasa Hamdom Fati}em i izvo|a~em rado va iz Vare{ stana@eljkom Pe-tro vi}. Zato ja vas molim da najpri je pro vjerite sve ove mo je na vodepa tek onda da napi{ete u no vine i iznesete u ja vnost {ta je istina, a {ta

je la`. Molim vas sta viteistusliku i u drugomtekstu, a ja }u da pratimsvaki va{ broj. Akt ko ji ste traìli od Mehe Bajri}a na uvid, da sam janapisao da je on terorista, kontaktirajte osobu u Sara je vu ko ja je na-dle`na da to izuzme od Mehe Bajri}a.

Ove no vine sam dobio tek 23. 11. 2010, a molim vas da na vedetekada ste vi u Vare{u. Sa po{to vanjem!

Zdravko Dostani}, 71333 Vare{ Majdan

DANI 11. 2. 2011. 7

RUSMIROVI LA@NI PODACI Sve {to samja vama rekao i {to ste vi napisali to

je tako i ja stojim iza toga. Ono {toje izjavio Rusmir Berberovi} sve sula`ni podaci i informacije

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


PISANJE SVJETLOM

8 DANI 11. 2. 2011.

C i k a M i s o

V

V H u s e i n H a s a ni p o z na t i j i k ao ^ i k a M i { o , v e } 6 0 g o d i na s e b a v i ~ i { } e n j e m c i p e l a na

na j p r o me t ni j o j s a r a j e v s k o j u l i c i . M no g i l j u d i z a n j e g a k a u d a j e l e g e n d a S a r a j e v a.

M i d h a t P o t u r o v i } j e r o | e n 2 . 5 . 19 8 5 . g o d i n e u S a r a j e v u , g d j e ` i v i i r a d i .

R a d i k a o f o t o r e p o r t e r z a B a l k a n s k i s e r v i s S l o b o d n e E v r o p e .

D v i j e g o d i n e r a d i i k a o o f i c i j e l n i f o t o g r a f I n t e r n a c i o n a l n o g f e s t i v a l a S a r a j e v o S a r a j e v s k a z i m a .

N j e g o v e f o t o g r a f i j e s u o b j a v l j i v a n e u s r b i j a n s k o j i h r v a t s k o j { t a m p i .

P r e f e r i r a r e p o r t a n u f o t o g r a f i j u , a i n s p i r a c i j u n a l a z i u l j u d i m a i d o g a | a j i m a .

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 9

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


PISANJE SVJETLOM

10 DANI 11. 2. 2011.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 11

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Pi{e: Dènana Karup-Dru{ko

Nakon {to je iz nadle nih instituci ja BiH oti-{lo nekoliko zahtjeva za saslu{anje biv{ih vi-sokih oficira UN-a, ko ji su u ma ju 1992. bi-li prisutni doga|ajima u Dobrovolja~koj, oko

~ega ve} du e vri jeme Tuìteljstvo BiH vodi istragu,u UN-u je o tome otvorena velika rasprava. Osim Pra-vnog sektora UN-a u raspravu su se uklju~ili i pred-stavnici odre|enih, “zainteresiranih” ~lanica. Kao {to je poznato sve misi je UN-a i svi pripadnici UN-a za-

{ti}eni su punim imunitetima i ne mogu biti pozva-ni na biloko ju odgovornost izvan UN-a vezanu za pro-vo|enje mandata.

Najve}e odstupanje od posto je}ih imuniteta UN jedo sadanapravio u slu~ajevima svjedo~enja svo jih pri-padnika pred Tribunalom u Den Haagu. Pored PeterTaksøe-Jensena i Stephana Mathiasa iz Sektora zame|unarodne pravne poslovemisi je UN-a, pa i samoggeneralnog sekretara, sada su stavljenapitanja svje-do~enja pripadnika UN-a ko ji su bi l iangaìrani u BiH,odnosno ko ji su bili u Sara jevu po~etkom ma ja 1992.i to kao svjedoci doga|aja u Dobrovolja~koj. Admi-nistraci ja UN-a bila je iznena|ena i zate~ena ~injeni-com da su nekada{nji pripadnicimirovnih snaga Le-

wis MacKenzie, ma jor Thomas Jarnehed iz [vedskei Steve Gagnon iz Kanade, kontaktirali bh. istraìte-lje bez prethodnih konsultaci ja sa UN-om. Kanada jeve} rani je izrazilaneslaganje oko pomo}i u saslu{a-nju Gagnona, ali zadnja de{avanja u UN-u }e se um-nogome odraziti na istrage, odnosno na utvr|ivanje~injenica o nekim ratnim doga|ajima u BiH.

U Ujedinjenim naci jama je otvorenopitanje budu}egsvjedo~enja najvi{ih oficira i osoblja {to je posebnobitno za na{u dràvu, pogotovo ima ju}i u vidusu|enja ko ja su obuhvatila mnoge doga|aje tokom ra-ta u BiH. Ukoliko UN pruì podr{ku svo jimoficirima dasvjedo~e u slu~aju Dobrovolja~keonda je vrlo mogu}eda se u istoj pozici ji – svjedoka – na|u i nekada{njinajvi{i zvani~nici i oficiri, kao {to su Yasushi Akashi,Rupert Smith, Bernard Janvier, MichaelRose, BoutrosBoutros-Ghali i drugi. Svakakotreba re}i da se UN zva-ni~nici i pred Sudom BiH (zasad) poziva ju kao svje-docisamo u slu~aju Dobrovolja~ka.

Iako su MacKenzie, Jarnehed i Gagnon dobrovo-ljno pristali da svjedo~e, kakonezvani~no sazna jemo,UN }e ograni~iti ova “dobrovoljna svjedo~enja” svojih pripadnika i to na na~in sli~an onom kako je toura|eno u nekoliko slu~ajeva pred Tribunalom. Naime,premana{im informaci jama svo jim oficirima }e uve-sti niz ograni~enja u kontaktima sa predstavnicima BiH.Svakakotreba re}i da UN u principu ne dozvoljava svojim pripadnicima bilo kakve zvani~ne izjave ili svje-do~enja ko ja se odnose na unutra{nje odnose u UN-u i na informaci je ko je bi mogle diskreditirati ili na bi-

loko jina~inugroziti UN, {to je ve} kori{teno pred Tri-bunalom.

Ono {to je najbitni je s rasprava u UN-u, ko je su usli- jedile odmah nakon Nove godine, jestezaklju~ak da}e se imuniteti, ukoliko do|e do poziva za svjedo~enjapred sudom BiH, eventualno ukidati odlukom Gene-ralnog sekretara i to samo ako ni je ugroèn interesUN-a, {to u su{tini i ne predstavlja iznena|enje s ob-zirom na rani jupraksu UN-a. Upravostogapravo je iz-nena|enje da su se ova tro jica UN oficiradobrovoljnopri javila za svjedo~enje, pa se postavlja pitanje kakoto ondanema“dobrovoljaca” svjedoka za ukupan zlo~inpo~injen u BiH, a pripadnicimirovnih snaga UN-a bi-li su raspore|eni od Srebrenice, preko Sara jeva, Go-ra`da, Mostara... do Biha}a. Treba li podsje}ati da suu mnogim slu~ajevima imali sramnu ulogu.

Stav generalnog sekretara UN-a je, kad je u pita-nju slu~aj Dobrovolja~ka, da }e navedeni oficiridobro-voljno svjedo~iti, ali }e im UN ograni~iti svjedo~enje.Ostalima, za ~ijim svjedo~enjem se eventualno uka e

potreba u odre|enim slu~ajevima, UN u svakom mo-mentu moè zabraniti svjedo~enje. Bit }e interesan-tno pratitikako }e se postaviti BiH, odnosnopredsta-vnici njenih instituci ja, kada se budu suo~ili sa ova-kvim, vrlo restriktivnim stavovima UN-a.

Da ni su ve} pisali o tome da je Ministarstvopravde Kanade odb ilo da pomogne i asistira is-tra`nim organima BiH u Kanadi u saslu{anju ne-

kada{njeg visokog oficira UN-a. Podsjetimo, Mini-starstvo pravdeKanade izvi jestilo je kra jem godi-nenadle`ne bh. insti tuci je da ne èli biti dio pro-cedurasaslu{avanja Gagnona te }e bh. istraìte-ljima, u slu~aju da UN skine za{titu za svjedo~enjeovog kanadskog dràvljaninako ji je bio pripadnik UNPROFOR-a u Sara jevu, biti omogu}ena samodo-zvola ulaska u Kanadu i obezbje|enje prostora zasaslu{anje. Zahtjev bh. insti tuci ja da se omogu}ei drug imateri jalno-tehni~ki uslovi odbi jeni su {todovodi u pitanje kompletno saslu{an je Gagnona,zbog ~ega }e najvjero jatni je Gagnon bit i pozvan uBiH da da svoj iskaz.

Rasprava u UN-u otvorena je nakon zahtjeva Mi-nistarstva pravde BiH, odnosno Sektora za me|una-rodnu i me|uentitetskusuradnju, o ko jima su Da ni ve}pisali, a u ko jima je zatraèno od UN-a da odobri svje-do~enje u slu~aju Dobrovolja~ka za Thomasa Jarne-heda i Stevea Gagnona. Zahtjev je baziran na rani jemodobrenjuko jim je Peter Taksøe-Jensen, pomo}nik ge-neralnog sekretara UN-a za pravna pitanja, odobrio sa-slu{anjeLewisaMacKenzieja ko ji je saslu{an u augus-tu 2009. godine.

Poredzahtjeva UN-u za svjedo~enjemnjihovihpri-padnika, u posljednja dva mjeseca saslu{ano je nizosoba svjedoka doga|aja u Dobrovolja~koj, pregle-dana je odre|ena arhiva u BiH, a nastavljena je i in-tenzivna komunikaci ja sa drugim dràvama u pogle-

du prikupljanja informaci ja za niz osobako je bi mo-gle biti izvor informaci ja ili svjedoci.

FOKUS

12 DANI 11. 2. 2011.

NO VI DETALJI IZ ISTRAGE O DOGA\AJIMA U DOBRO VOLJA^KOJ

UN zabranjuje svjedo~enje

svojim zvani~nicima?!

Lewis MacKenzie

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


POLITI^KE IGRE

îja je Du{ka Juri{i}?!

Strankademokratskeakci jeizdala je 8. januarasaop}enje u ko jemizme|uos-talognavodi: “Nakon{to je SDA odbilazahtjev Bakira Hadìomerovi}a da u~es-tvu je u njegovomli~nomsukobu sa @eljkomKopanjom, vlasnikomNe za vi snih

no vi na , i nakon{to je pozvala FTV da ispo{tu je odlukusuda i preporuku Ure-

daombudsmana te Du{ku Juri{i}vrati na mjesto glavnog urednika IP-a, SDA je pono-vo izlo ena propagandi i klevetamaBakira Had iomerovi}a, njegove emisi je 60 mi nu -

ta , kao i ci jelog Informativnog programa ko jim on suvereno upravlja. Njegove emisi je iinformativni programi ko je u ci jelosti kontroliranisu u funkci ji javnog informisanja, ve}li~nih interesa i politi~kih opci jako je podràva.(...) Jo{ jedanputpozivamo FTV da ispo-{tu je odlukusuda i Du{ku Juri{i} vrati na mjesto glavnog urednika IP-a s ko jeg je ne-zakonito smi jenjena pod utjeca jem FahrudinaRadon~i}a.”

Istu ve~er je usli jedilosaop}enje SBB-a u kome tvrde da predsjednik ove stran-keni je imao nikakve veze s tom smjenom: “înjenica da se SDA pretvorila u portpa-rola gospo|e Juri{i} jestedokaz da je ona bila strana~ki opredi jeljena i da je po Ti-hi}evom nalogu vr{ilamedijski odstrel njegovih izbornih rivala.” Treba li podsje}atida je Radon~i} Juri{i}ki bro jao nacionalna zrnca i obja{njavao kako ona ne moè kaopripadnik manjinskog (srpskog) naroda biti glavna urednica javnog servisa. Slu~aj-no je FTV u to vri jemeredovno izvje{tavala o kriminalu u Razvojnojbanci ko ji je zbog

Radon~i}a i po~injen.

Ni Radon~i}a, a ni one ko ji su Juri{i}ku smi jenili(suprotno zakonima {to je potvrdi-la i sudskapresuda ko jom se FTV-u nalaè da Juri{i}ku vrate na posao) nisuzanima-le ~injenice o njenoj profesionalnosti ili to da je ona “slu~ajno” sa svo jim sugra|animaprovelaci jeli rat u opkoljenomSara jevu. Malo li je? Ili }e se du{mani “do sjetiti” da je ra-dila za srpskustranu?! No, sude}i po Ava zu (zasad) ne}e (bar) dotledobaciti ve}je op-tuùju da je bilaTihi}evnovinar. U Ava zo vom maniru – zaboravili su bizarnipodatak dasu upravo njihovi man da li branili svo jedobno Tihi}a od Juri{i}ke?! Ono najgore {to seJuri{i}kimoglo desiti da, dok ~eka izvr{enje sudske presude i preporuke ombudsme-na da bude vra}enana posao, postane sredstvo za potkusurivanje Tihi}a, Radon~i}a iHad iomerovi}a. A sve bi moglo bitijednostavno kada bi FTV, ko ja se zalaè za vlada-vinuzakona, ispo{tovalasudsku odluku.

U svo joj preporuci obudsmani za ljudskaprava BiH navode da RTV FBiH “treba dapoduzmemjerekako bi se osiguraloizvr{enjeodlukaSuda” da se Juri{i}ka vrati na po-

sao, te da joj se “u skladu sa unutra{njom strukturom uspostavljenom nakon reorga-nizaci je ponudi ekvivalentno radno mjesto ~ime bi prestali svi oblici diskriminaci je”?!No, kako je odavno jasno da u ovoj dràvi zakoni vri jedesamo za one slabe, ali nikakoi za mo}ne i utjecajne, sudska odluka, a ni preporukaombudsmenazasad ne da juni-kakvog rezultata.

Kao {to smo pisali na FTV-u je, a sve kako bi Juri{i}ka bila spri je~ena da se vratina mjestoglavneurednice IP-a, napravljenareorganizaci ja i jednostavno je ukinutkom-pletaninformativniprogram. Odluku je donio menad`ment, UO potvrdio, a sindikat na-knadno dostaviosvo ju suglasnost s nekih mjesec danazaka{njenja. Me|utim, za uki-danje informativnog programamorao je bitipromi jenjen Statut i ura|ena kompletnasis-tematizaci ja radnih mjesta, {to se ni jedesilo. Iz prostograzloga {to to ne mo e bez su-glasnostiFederalnog parlamenta ko ji je osniva~ FTV-a. No, kao osniva~ Federalni par-lament bi morao raspravljatikako se desilo da je javni servis ostao bez informativnogprograma, kao i o tomekako se moè desiti da menad`ment ne po{tu ju sudskeodlu-ke, pa onda i o tomeza{to je jedino FTV izignorisaozahtjev o dostavipodataka o pla}ama,pa za{to je FTV... Bit }e da na entitetskim javnim emiterima ima posla za sve: inspe-kci ja rada je to shvatila pa su ovih dana u Sivom domu. ([email protected].)

Borjana Kri{toBORJA N A KR I[TO ZNA KA KO JE VR[ITI P REKOMJERNA POMILO VA NJA.Prostorukaboli od silnih glava ko je èle bitipomilovane i ko je je predsjednicaFede-raci jeobilato i milovala. Sada je pak odlu~ilasvognasljednika u (do)predsjedni~koj fe-deralnoj fotelji li{itiobaveze, ili mu baremumanjititeret, tako{to }e ona imenovatisu-di ju u Ustavni sud FBiH. Njenom odlukom, ko ja je donesena uz saglasnost oba pot-predsjednika FBiH, imenovan je, izme|uostalih, i Andri ja Kolak, oko ko jeg se sva ko-plja i lome. Predsjednicani je nai{la na razumi jevanje kod VSTV-a iz ko jeg su odmaho{tro reagirali. U saop}enjunavode da odluka o imenovanju za sudi je ni je u skladu sUstavom Federaci je i Zakonom o Visokom sudskom i tuìla~komvi je}u, te da je Bor-

jana Kri{topreuzelanadle nost drugih instituci ja i poku{ava li~no imenovatifavorizi-ranog kandidataAndri ju Kolaka, ko ji nikadani je bio u pri jedlogu ove instituci je za po-punjavanje tri pozici je sudi ja UstavnogasudaFederaci je. Odluka je napad na institu-ci je na dràvnom nivou i nezavisnost sudstva od politi~kog utjeca ja, navodi se u sa-op}enju. Tom ataku na Bor janin humanizampridru io se i visoki predstavnikValentinInzko: “Ovom odlukompredsjednicaFederaci je je, uz pristanak dva potpredsjednika,zaobi{la ustavnu i zakonsku ulogu Visokog sudskog i tu ila~kog vi je}a i svela uloguParlamentaFederaci je na formalni ~in objavljivanjaodluke u Slu`benomglasniku.” Ra-di se o tome da u UstavuFederaci je BiH sto ji da predsjednik Federaci jepredla e kan-didate za Ustavni sud s liste kandidatako ju utvr|uje Visokosudsko i tuìla~kovi je}e.I 2008. godine predsjednica i potpredsjedniciFederaci je ignorirali su ~injenicu da je-dna od imenovanih osoba ni je bila na listi kandidatako ju je utvrdiloVisoko sudsko i

tuìla~ko vi je}e. Ali zar predsjedniciFederaci je, ko ja je uz to i pravnica, treba kompe-tenci ja jednog VSTV-a za imenovanje sudi ja kad je i sama ima? Nikoni je izgleda do-voljnouvi|avan kad je u pitanju Bor janina stru~nost i njenedobrenamjere. A kako}ei biti, em ena, em Hrvatica, najlak{e je po njoj, po svakoj osnovi ugroèna, plus u te-hni~kommandatu {to do|e kao dodatni teg za opresi junjenihionakoopresiranih iden-titeta. Pa bar da se radi o nekvalitetnom sudi ji, naprotiv. Njegovopromi{ljanjepravde

je dubokohumanisti~no, samo se ne zna ~itati na pravi na~in. Iz Me|unarodnekriznegrupe (ICG) jednom mu je, npr., zamjereno na odluci da svi porotnici u Op}inskom su-du u Livnu buduhrvatske nacionalnosti!, me|utim, Andri ja jadan i ni je znao da su oniHrvati, on je timeneoptere}en, ne gleda ljude kroz njihova imena, mislio je samo dasu sposobni pa nekaradesvoj posao. Javnost mu zamjera i to {to je navodno opstru-irao povratak nehrvata u Livno kad je tamo bio predsjednik Kantonalnog suda. Kakogrub previd. On je samo klasno osvje{tavao ljude. @elio je re}i da njihova nostalgi ja,ljubav premabiv{emìvotu ne smi jebitiuzrokomnjihoveèlje za povratkom u Livanjski

kanton u ko jem}e biti bez posla. Bolje im je da ostanu gdje su otjerani. Ima ju}i i to uvidu, Bor jana ga je imenovala, ali eni, Hrvatici u tehni~kom mandatu, ni do potokase ne da.( A. Tikve{a)

Li~nost u fokusu

DANI 11. 2. 2011. 13

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


PRILOZI ZA BIOGRAFI JU VITOMIRA POPO VI]A

Predratni portirdoktorirao najanjetini i prasetini

Vitomir Popovi}, posli jeratni ombud-sman BiH, ve} je davnotrebao od-govarati za ono {to je ~inio u ra-tu. Nedavno je aktuelizirana nje-

gova uloga u ratnim zlo~inima ko ji su seo~itovali kroz otpu{tanje i progonuposle-nika hrvatske i bo{nja~ke nacionalnosti izOsnovnog suda u Banjoj Luci, gdje je biopredsjednik. Zahvalju ju}i Popovi}u bez po-sla su ostali Enisa Terzi}, ElviraMagli}, Mir-sada Had i}, AhmedKapetanovi}... Popo-vi}a je Radovan Karadì} 11. septembra1993. odlikovao Ordenom Njego{adrugogreda. Koliko je Popovi} zasluàn za ordeni kakve je kadrove njegovao i nagra|ivaoKaradì} govori jedna bilje{ka iz dnevnika Ratka Mladi}a, ratnog komandanta Voj-ske RS-a, sa~injena svega tri dana pri je Popovi}evog nagra|ivanja. Izvor je njego-va kolegica sutkinja, ~ije ime ne}emo objaviti jer je Popovi} u pravosudnim krugo-vima Republike Srpske jo{ uvi jek siva eminenci ja.

Ratko Mladi} je tako 8. 9. 1993. iz toga razgovora zabiljeìo: “Vitomir Popovi}ima vi{e funkci ja, kao i Rosi}, ko ji sve ho}e da stave pod svo ju ingerenci ju. Kasa-gi} (Rajko, bio predsjednik Izvr{nog odbora SO Banja Luka) je zloupotrebljavao po-loàj i on ho}e sve da sebi podredi. Njemu se ne svi|a general Lisica. Sprega Ka-sagi}a i Popovi}a tra je 15 godina, a pravosu|e je na nivou 1945. U sud su doveline-keljude ko ji su za krivi~no gonjenje. Popovi} {irivi jesti da Karadì}, Kra ji{nik i Mla-di} ne}e da odobre dolazakVlade u Banja Luku. Popovi} je bio portir u Bosanki, van-redno je poloìopravo, vojno je nesposoban. Kasagi} je dao Gol fa , bo je trula vi{nja,

Popovi}u ko ji je obukao uniformu od kapetana \or|evi}a, da bi tim Gol fom uzima-li naftu...Popovi} je doktorirao u Beogradu 25. 12. 1991, a 23. 12. 1991. kapetan \or|evi}

je polo io pravosudni ispit. Golf je i{ao u Beograd po profesora Antoni jevi}a, ispe-klo se nekoprase i jagnje i on je postao doktor prava. Knjigu Zas to jak od ku pnje pi-sao je profesor Antoni jevi}. Sve mi sudi je znamo da je Vito Popovi} dva puta pre-{ao most i bio na rati{tu u Slavoni ji.

MileVignjevi}, vojni pravnik se isprofanisao za tri mjeseca jer su mu oni bili na’usluzi’ za stan, namje{taj, muslimansku ljubavnicu (ime poznato redakci ji, prim.aut.) ko ja je bila sudi ja, a sada je kod advokata Gorana Majstorovi}a. Fond Kape-tana Dragana vodiVito Popovi} kao i sva sredstva Crvenog krsta, Kola srpskih se-stara, a tu je i Dobrotvor. Ugradili su svugdje svo je ljudeko ji mogukamione huma-nitarne pomo}i da Vam usmjere. Zato Vito ho}e sada i da bude v. d. ministra unu-tra{njih poslova.

Kasagi} je sam sebe izabrao i postavio, on ne razgovara sa Radi}em, predsje-dnikom op{tine... Kasagi} je postavio DraganaBatora za predsednika Fonda za ra-zvoj sela, a on je privatnik, ima kafi} i sve {to treba Bator finansira.

Popovi} je u sud doveo ~ovjeka, DraganaSali}a (120 kilograma), {ef je finansi- ja. Takvog mahera nisam vidjela, on se bavi svim i sva~im. Sud je pretvorio u tez-gu na pi jaci. To je ~isti kriminal... Ja i druge sudi je mislimo da napustimo sud. Mismo sau~esnici tog kriminala.

Popovi} je rekao daktilografkinji Sne ani Crno jevi} da je vojska i`vakana stvar.Kasagi} drì pod kontrolom ci jeli SDS. Za SUP je borba izme|uJefte Jankovi}a i Po-povi}a. @upljaninova svastika je izabrana za zamjenika tuìoca, nepristojno se obla~i,a postavljena je radi usluga u SUP-u. Neboj{aPanti} je bio kandidat za vojnog tuìoca,a on je ina~e tuìlac u civilstvu, a Kasagi} i Popovi} su to namje{tali. General Su-boti} prekoKasagi}a ~ak puca na va{e mjesto. Nas je ponekad strah...

Popovi} je formirao i registrovao vi{e firmi. Sa Rajkom Vukovi}em Presti`, a taj

je izbjeglica iz Zagreba. Popovi} ima registrovanu pumpu sa Tepav~evi}em u Tito-gradu. Ima i u Bugarskoj ne{to vezano za naftu. Bra{no iz Bi jeljine do Gline je pro-{le godine i{lo preko njega... ” (D@. K. D.)

14 DANI 11. 2. 2011.

FOKUS

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Sedmica u fokusu

2. 2. 2011. – 9. 2. 2011.

Izjava u fokusu

“Zbog ka{njenja sa imenovanjem nove vlasti gu-be svi u BiH, posebno u oblasti ekonomi je, i za sve}e biti bolje da to pitanje {to pri je bude ri je{eno.âk i za ko~ni~are. Svi smo u istom brodu, akosto jimo svi sto jimo, ako se pokrenemo, svi se po-kre}emo prema sigurnosti. Vidjeli biste kako biljudi poùrili sa formiranjem vlasti kad bi im bi-la naredna plata dovedena u pitanje”

Bakir Izetbegovi}, ~lan Predsjedni{tva BiH

U MOSTARU odr an sastanak predstavnika SDP-a, SDA, HSP-a i NarodnestrankeRadom za boljitak na ko jem je dogovoreno da se poku{aformirati vlastu preostala ~etirikantona {to zasad ko~i izbor i po~etak rada Domanaroda FBiH.

MINISTAR NAIL [E]KANOVI] uputio je o{tro pismo ~lanovima Nadzornog

odbora HT Mostar od ko jih tra i da obustave nezakoniteradnje u ovom predu-ze}u, a pri je svega imenovanje direktora Vilima Primorca usprkos odluci Vla-de Federaci je, kao ve}inskog vlasnika da na tu funkci ju do|e Stipe Prli}.

ZAHTJEV FRANCUSKE I HOLANDIJEza uspostavljanje monitoringasprovo|enjabezviznog reìma za BiH i Albani ju ne treba da brine bh. gra|ane jer do sadani-su uo~ene zloupotrebe slobodnog putovanja kroz zemlje Evropske uni je.

POLICAJCI Srednjobosanskog, Zeni~ko-dobojskog, Tuzlanskog i Bosan-sko-podrinjskog kantonana javlju ju za 15. februar proteste upozorenja pred kan-tonalnim vladama zbog nedono{enja kantonalnih zakona o pla}ama i nakna-dama policijskih slu benika. Ovi zakoni su jo{ kra jem oktobra pro{le godinetrebali bit iuskla|eni sa federalnim zakonom, ali to nikad ni je ura|eno.

POLA MILIONA MARAKA iz dràvnog bud eta zavr{it }e u kontejneru jerni jedan gra|anin ni je htio primiti vakcinu protiv gripaH1N1 nabavljenu pro{legodine, a rok im isti~e kra jem ove godine tako da }e moratibiti uni{tene. Bh.gra|ani kao i ostataksvi jeta ovu vakcinu su do~ekali s velikim nepovjerenjem,{to je pra}eno i negativnom kampanjom, a osim toga u BiH je stigla kasno.

BIV[I PRIPADNIK 45. BRDSKE BRIGADE Armi je BiH, Enes Gagula, izjavio je na su|enju{estorici biv{ih pripadnikaARBiH, da su pripadniciSpeci jalnogodre-da Zulfikar sudjelovali u napadu na selo Trusina (Op}ina Konjic) u aprilu 1993.

27. INTERNACIONALNIFESTIVAL Sara jevska zima, ko ji se ove godine odràvapod motom Umjetnost ljubavi, otvoren je 8. februara {arenim karnevalom: ko-lona konjanika uz pratnju maòretkinja prodefilovala je kroz Stari Grad i Cen-tar Sara jeva.

DANI 11. 2. 2011. 15

BROJ SEDMICE

726godina zatvorskih kazni izrekao je u svo jim

presudama Vrho vni sud FBiH pro{le godine.

Sve za Veliku Hrvatsku

Uponedeljak, 7. februara, zapo~elo je u Ha{kom tribunalu izno{enjezavr{nih rije~i na do sada najdu em su|enju Jadranku Prli}u, BruniSto ji}u, SlobodanuPraljku, Milivo ju Petkovi}u, Valentinu ]ori}u i Berislavu Pu{i}u. Procesprotivove grupepo~eo je 26. aprila2006. uvodnimizlaganjem KennethaScotta, tu ite-

lja, ko ji zastupaoptu`nicu, a ko ji je u uvodnoj ri je~i govorio o raspadu biv{e Jugoslavi-

je i doga|ajimako ji su prethodili stvaranjuHrvatske za jedniceHerceg-Bosne te zlo~ini-ma za ko je se terete {estoricaoptuènih. Fokus svog izlaganja usmjerio je Scott tadana FranjuTu|mana, prvog predsjednikaHrvatske, kao vo|uudru enogzlo~ina~kogpo-duhvata u ko jem su u~estvovali i Gojko [u{ak, JankoBobetko, MateBoban i {estoricaoptuènih. Prema tvrdnjama tuìteljakrozovaj zlo~inackipoduhvat je izvr{enopoliti~koi vojnopodjarmljivanje, trajno uklanjanje i etni~ko ~i{}enje bosanskih muslimana i dru-gih nehrvatako ji su ivjeli na onimdi jelovimateritori ja RBiH za ko je se tvrdilo da pripa-da ju HZ HB-u odnosno HR HB-u, a sve u ciljupripa janja tih teritori ja Hrvatskoj, odnosnostvaranja tzv. Velike Hrvatske.

Tokom ci jelog tra janja postupka tuìtelj Scott je izvo|enjemdokaza i svjedoka do-kazivao optu`be o ko jima je govorio u svo joj uvodnoj ri je~i i ko je su decidno pobro janei u optu`nici, a dosljedan osta je i u zavr{noj ri je~i ovogmaratonskogsu|enja ko ju je za-po~eoidentificiranjem ~etiri klju~neta~ke udru enogzlo~ina~kogpoduhvata s ciljemuspo-stave Velike Hrvatske. Prvo, nacionalisti~koj frakci ji HDZ-a predvo|enoj Franjom

Tu|manom, Gojkom[u{kom i JankomBobetkom priklju~ila se i optuèna {estorka i svisu oni bili “arhitekti” tog pro jekta. Druga klju~na ta~ka udruènog zlo~ina~kog podu-hvatabilo je osva janje “teritori je” u granicamanekada{nje Banovine Hrvatske iz 1939.pri ~emu se, po Scottu, ni je radilo o provo|enjunekeapstrak tne filozofske ide je hrvat-stva ve} su Hrvati “èljeli svoj suvereni prostor, odnosno nekretninu sa granicama”, uko joj je trebaloosiguratihrvatskudemografskuve}inu na ra~unostalih naroda. I kona~no,~etvrti element tog zlo~ina~kogpoduhvatabilo je “hrvatstvo”, {to se ogledalo u potre-bi da se osigura da taj teritorij “izgleda, zvu~i i osje}a se kao hrvatski”. Scott je naveoi Prli}evuizjavu u ko joj je rekao da je plan za Herceg-Bosnu bio usvo jen, progla{en i podrànu Zagrebu.

U svo joj zavr{noj ri je~i tuìtelj Scott je podsjetio na zlo~ine HVO-a u Stupnom Dolu,Dretelju i Mostaru 1993. ko ji su rezultat udru enogzlo~ina~kog poduhvata sa ciljem dase politi~ki i vojno“podjarmi i ukloni” muslimansko i drugonehrvatsko stanovni{tvo sadi jelovateritori je BiH ko ji su trebalibitipripo jeniVelikojHrvatskoj. Govore}i o Tu|mano-

vim teritori jalnim te njama prema BiH, kao i njegovom doprinosu u stvaranju Herceg-Bosne, tuìtelj je objasnio uloguMateBobana u preuzimanju rukovode}e uloge najpri- je u HDZ BiH, a potom i vlasti u 30 op}ina ko je su Hrvati smatrali svo jim iako su, kako je naglasio, imali ve}inu samo u 12 od tih op}ina. Usli jedio je detaljan prikaz doga|ajaod osnivanjaHrvatske za jednice Herceg-Bosna do izbi janja sukoba izme|u HVO-a i Ar-mi je BiH u drugoj polovini 1992. Izno{enje zavr{nih ri je~i bit }e nastavljeno i narednihdesetak dana, koliko je ukupno planirano. ([email protected].)

ZAVR[NE RI JEÎ U SLUÂJU PRLI] I OSTALI

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Razgovarala: Tamara Nik~evi}

“Miting biv{ih {e{eljevaca, julovaca i jednog krimi-nalnog porodi~nog preduze}apodsetio je na snagu ru-

ske interesne kli jenteleko ja je raspore|ena u ~itavoj

politi~koj hi jerarhi ji i ko ja obuhvata i vlast i opozici-

ju” – kaè za Da ne profesor Filozofskog fakulteta u

Beogradu, NikolaSamardì}. “Predsedniku Tadi}u je

ova farsa posluìla kao potvrda da i dalje raspolaè

najve}im koalicionim potenci jalom ko ji se bazira na

~injenici da je Demokratskastranka, umestolidera re-

formi i demokratizaci je, postala koruptivna ma{ine-

ri ja sposobna da upi je, prihvati i razvi ja najgore poli-

ti~ke osobine. Koalici ja oko Tadi}a doprinela je,

izme|u ostalog, i srozavanju imid a same Demo-

kratske stranke. Dodu{e, u toj koalici ji su jedino Sr-

pski pokret obnove i Vuk Dra{kovi} bili korek tni i kon-struktivni, ali je njihova snagazasad nedovoljna da DS

vrate na put reformi.”

DANI: O~ekivali ste nerede? Ve} smo navikli dase ovakvi protestizavr{ava ju divljanjem po Beo-gradu.SAMARD@I]: Svi su primetili i odsustvo uobi~ajene

kolja~ke ikonografi je i obostranu brigu da poruke sku-

pa, ~ije }e po jedinosti sami u~esnici prvi zaboraviti,

ne budu u senci nasilja. Dosad je Nikoli}, verovatno

u reìji Aleksandra Vu~i}a, pretio pu{ta ju}i s lanca na-

vi ja~ke bande i sav olo{ ko ji pratitakveskupove; ovo-

gaputa se tako ne{to ni je dogodilo. Me|utim, àlo-

sna je ~injenica, {to se videlo i na pomenutom pro-

testu, da danas vi{e od polovine bira~kog tela u Sr-bi ji nemanikakav politi~ki stav osim onoga da su po-

sto je}i sistem i korupci ja uni{tili sve vrednosti u od-

nosu na ko je se moète opredeliti. Politi~ki lideri u Sr-

bi ji, kao i njihova posluga u parti jama, danas nema-

ju ve}insku podr{ku bira~a i na nekim budu}im izbo-

rima }e ve}inu imati onaj ko bude jasno formulisao

ide ju bojkota. Da bi izborib ili odràni, neophodni su

elementarnidemokratski uslovi, ko ji ovde ne posto-

je. Zato je neophodno da sa novim ide jama gra|an-

skog dru{tva i novim organizaci jama artikuli{emo

opravdanonezadovoljstvo.

DANI: Ko je sposoban da to nezadovoljstvo arti-

16 DANI 11. 2. 2011.

INTER VJU DANA

Nikola Samardì}

SRBIJI JE NEOPHOPod sloganom– Izbori se za promene – protekle nedjelje je, u organizaci jiSrpske naprednestranke, u Beograduodràn miting ko jem je prisustvovalo blizu 60.000 ljudi. Pored lidera Srpske napredne stranke, TomislavaNikoli}a, ko ji je u ime “siroma{nih i o~ajnih” zatraìo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, protestusu se priklju~ili biv{i ministar u vladi Vo jislava Ko{tunice, Velimir Ili}, biv{i ~lan JUL-a, Aleksandar Vulin, kaoi suprugaodbjeglog srpskog tajkuna Bogoljuba Kari}a, Milanka Kari}. O prvom antivladinom mitingunakon5. oktobra 2000, mogu}nosti formiranja takozvane velike koalici je Tomislava Nikoli}a i Borisa Tadi}a, okontroli medi ja, razlozima zbog ko jih se prosje~ni srpski glasa~ danas najradi je identifiku je sa MiloradomDodikom i Vladimirom Putinom, o Dobrici ]osi}u, Miroslavu Mi{kovi}u, Milu \ukanovi}u, edomiru Jovanovi}u,za Dane govori profesor Filozof skog fakulteta u Beogradu, Nikola Samardì}

“Predsednik Tadi} govori o potrebi Srbije da u|e u EU, istovremen

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


kuli{e?SAMARD@I]: Ako u Srbi ji nema nikoga ko bi formu-lisao takve zahteve, onda je ovo dru{tvo politi~ki pro-

palo. Na sre}u, posto je ljudi ko ji vrlo dobro zna ju {tane}e i to je u ovom trenutku veoma va`no. Kod njih je sazrela svest o tome da su, u sistemu ko ji je pos-tavljen na na~elima zatvorene, autarhi~ne i proizvo-ljne ekonomi je, svi isti.DANI: Jesu li?SAMARD@I]: U biti jesu. Svi su zatvoreni u poretkumonopola, svi na platnom spiskunekolikotajkuna. Naisti na~in na ko ji je Dobrica ]osi} sa nacionalisti~kimkrugovimaorganizovao raspad Jugoslavi je, danas Mi-lan Beko i Miroslav Mi{kovi} organizu ju politi~ke par-ti je. Zato su tako male razlike izme|u Tadi}a, Niko-li}a, Jovanovi}a ili Dinki}a. Za{to su danas u Srbi ji pro-

svetari u {trajku? Naravno, oni zna ju da ne mogu dadobi junovac ko ji traè, jer njeganema u budètu, ali,kad videkako kradu Tadi}evi ministri, kad sebe i svo-

je porodice uporede s Duli}em, Milosavljevi}em,Draginom, Dinki}em, kada se suo~e sa spregommo-nopola, plja~ke i korupci je, jasno im je da su brutal-no prevareni. Premi jer prosvetareoptuùje da ru{e si-stem, a kao direktor Agenci je za privatizaci ju bio jeodgovoran za kriminalne privatizaci je ko jima jeoplja~kana dr avna imovina, ko ja je dotad pripadalasvimanama.DANI: Zar ne mislite da je mobilizaci ju gra|ana oko joj ste govorili danas mnogo lak{e izvesti naosnovu soci jalnog nezadovoljstva, nego na pri~io gra|anskom dru{tvu i novim politi~kim ide ja-ma? Pa, zar blizu 60.000 ljudi na protestu SNS-

a ne govore u prilog tome?SAMARD@I]: Potpuno mi je jasno va{epitanje i onose precizno odnosi na politi~kaopredeljenja gra|ana

Srbi je ko ja su katastrofalna. Ali su pitanja nacionali-zma, soci jalizma, verske i nacionalneisklju~ivosti po-stala drugorazredna. Gra|ani su okrenuti egzisten-ci jalnim problemima, suo~eni sa nemogu}no{}u dase realizu ju, da napredu ju… To vi{enemanikakve ve-ze sa kletvamaAmfilohi ja Radovi}a ili porukama Do-brice ]osi}a. Ljudi ìve u op{toj konfuzi ji. Pogledaj-tesamo: s jedne strane im se iz vrha dràve poru~ujeda je “Nobelovanagradaizgubila na vrednosti”, a sadruge strane, cela jedna kvaziintelektualna, se-lja~ka, {ovinisti~ka nomenklatura kandidu je Dobricu]osi}a za tu istunagradu za knjièvnost! Kadakine-skidisident dobi je Nobelovunagradu za mir, on je za

DANI 11. 2. 2011. 17

AN PROTEKTORAT

o pu{taju}i ministra spoljnih poslova da vre|a Evropu i Ameriku”

TADI] I NIKOLI] “Srbija nije uspela da se transformi{e u otvoreno i slobodnodemokratsko dru{tvo, a takvim, onovremenim standardima je uspela da se pribliìjo{ pre stotinu godina. Tadi} i Nikoli} imaju korist od obostrane satanizacije:Tadi} se hrani strahom od Nikoli}a, a Nikoli} – politi~kom slabo{}u Tadi}akoja se sastoji od njegove nesposobnosti, ne da menja Srbiju nego pre svegasamoga sebe”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


srpsku vlast i ministra spoljnih poslova kriminalac koji se buni protiv kineskog reìma ko ji zapravoveomali~i na ovaj ovde; u osnovi, oba ta reìma su jedno-partijski, lopovski i la`ljivi, a mase ko je im pripada jusu zahvalne da uop{te nose glavu na ramenima. Dabi povla|ivao Dobrici ]osi}u, beogradski rektor “objasni” kako je ceo Univerzitet kandidovao ]osi}a zaNobelovunagradu, {to ni je ta~no, pa onda, u tom men-talnom poretku, i svaka istina ko ju je ]osi} izneo u

poslednjih pedeset godina posta je – la !DANI: Kada kaète da ne posto je uslovi zaodràvanje izbora, na {ta konkretno mislite?SAMARD@I]: Partijski lideri, njihovali~na posluga, taj-kuni i medi ji pod njihovom kontrolom, su zatvorenkrugko jiformirajavnomnjenje. Na to upozorava ju i evrop-ske instituci je. Dodu{e, to ~ine nedovoljno hrabro,odlu~no i otvoreno, jer je i njihov interes da Srbi ja os-tane u kakvom-takvom sistemu, da i dalje ne izazivanasilje. Na{i gra|ani su danas neta~no i krivo infor-misani na osnovu vesti ko je kreira ju Dragan Bu jo{e-vi}, Dragan \ilas, Sr|an [aper, Neboj{a Krsti}, Ale-ksandar Ti jani} i prate}i medi ji ko je kontroli{u Vojno-bezbednosna agenci ja i novinske ku}e nastale iz ak-

tivnosti Zemunskog klana. To ni je demokratski am-bi jent i gra|ani nisu u stanju da racionalno odlu~ujuo budu}nosti. Zato je bolje da ne odlu~uju uop{te.DANI: [ta bi bio cilj bojkota? [ta se timedobi ja?SAMARD@I]: Cilj je da podr{ka ~itavoj partijskoj no-menklaturi, sa liderima i njihovima partijskim vojska-ma, padne ispod 50 %. U tom slu~aju, EU bi mogla daimenu je svog komesarako ji bi za jedno sa novom, pre-laznom, nelegitimnom vladom, upravljao Srbi jom donarednih izbora. Na taj na~in, Srbi ja bi postala…DANI: Protektorat?!SAMARD@I]: Protektorat. Dodu{e privremeno, ali to je jedino re{enje. Stvari su oti{le predaleko, ali ne ubudu}nost, nego u pro{lost ko ju smo preìveli i mi i ko-

ju su preìveli i ljudi u Bosni. Prelaznavladako ja bi te-sno sara|ivala s Bruxellesom trebalo bi da otvori, daliberalizu je i medijski prostor i ~itavpoliti~ki i ekonom-ski sistem. Nama je potrebna korenitareformaDemo-kratskestranke, potrebna je jaka, evropskaopozici ja.Zasad, poslednja istraìvanja pokazu ju da je procenatgra|ana ko ji su za ulazak Srbi je u EU u opadanju.DANI: To je posledica – ~ega?SAMARD@I]: To je posledica obostranog i zaludnogkoketiranja. Ljudima je jasno da su njihovi ìvoti, su-dbine i kari jere sve dalje od idealnogsvetakakvim seEvropazami{lja. Oni su razo~aranineefikasno{}u ev-ropske civilizaci je u celini, ko ja se i dalje zavr{ava nana{im granicama, gde po~inju la`, korupci ja, siro-

ma{tvo. Evropskikomesariko ji pregovara ju sa Tadi}emi njegovim ministrima i intelektualcima{alju porukuda su Evropitakvi ljudi prihvatljivi. Istovremeno, gra|anisu izuzetno frustriraniratnim nasle|em, oni poraz kri-minalnog reìma poistove}uju sa porazom celenaci-

je i nisu u stanju da razume ju evropske usloveko ji se

odnose na ratne zlo~ine i zlo~ince.DANI: Da li se nekonekadapotrudio da im to objasni?SAMARD@I]: Ni je, ili kao da ni je! I u tom domenu suizgubljeni ogromnaenergi ja i vreme. Ni je dovoljno ja-sno da isti uslovi vaè za ceo zapadniBalkan. Svako-dnevna je, agresivna i ubedljiva antievropska i anti-ameri~ka propaganda, ko jommozgovebu{e RTS, Po- li ti ka , Blic , Ku rir , Press … U tim medi jima se da je ogro-man prostor li~nostima ko je negira ju ne samo sve ev-ropske, nego i ljudske, demokratske vrednosti.DANI: Na koga mislite?SAMARD@I]: Na razne profesore Univerziteta, tzv. po-liti~ke analiti~are, na soci jalno dno ko je se do~epaloinstituci ja, donaci ja, plata; mislim na rusku i na agen-turu iz Republike Srpke u Srbi ji, na ljude iz Vojnobe-zbednosne agenci je… Sve te li~nostiponovo su dobi-le ogroman medijski i javni prostor u periodu koha-bitaci je Borisa Tadi}a i Vo jislavaKo{tunice. Oni stva-

ra ju sistemko ji ljude i njihovo mi{ljenje svodi na ulo-

ge u pozori{tu senki. I zato su svi isti.DANI: Kada ste govorili o kompromisimako je EUpravi sa srpskomvladom, koliko ima osnova oprav-danje da je Tadi} ipak najbolji od svegaponu|enogi da je strah od alternative, Tomislava Nikoli}a,uzrok tih kompromisa i gledanja kroz prste?SAMARD@I]: Mislim da je Evropa svesna gre{akako- je je u~inila i ti su kompromisi – ma ~ime ih pravda-li – umrtvili politiku ko ja je sad jedna trula, smrdlji-va mo~vara ekonomskih i medijskih monopola. Srbi- ja ni je uspela da se transformi{e u otvoreno i slobo-dno demokratskodru{tvo, a takvim, onovremenimstan-dardima je uspela da se pribliì jo{ pre stotinu godi-na. Tadi} i Nikoli} ima ju korist od obostrane satani-zaci je: Tadi} se hrani strahom od Nikoli}a, a Nikoli}– politi~kom slabo{}u Tadi}a ko ja se sasto ji od nje-govenesposobnosti, ne da menja Srbi ju nego pre sve-ga samogasebe.DANAS: To je zanimljivo: predsjednika Tadi}a s pra-vom optuùju da svu vlast drì u svo jim rukama,istovremeno ga kritiku ju}i da je nemo}an da bi-lo {ta promi jeni. Kolika je predsjednikova stvar-na mo}, {ta mislite?SAMARD@I]: Tadi} ima glasove, ali nema podr{ku.On ni je u stanju da jasno defini{ebilo ko jipoliti~ki stavi da na ostvarenju togadosledno, uporno i vredno ra-di. Kada kaè – i Bruxelles i Pri{tina – to je istovre-meno i ne jasno i indikativno. Takve poruke su za sveizuzetno frustrira ju}e, kao kontradiktorne i te{ko os-tvarive. Takvim porukama je Srbi ju li{io ukupnog po-

INTER VJU DANA

18 DANI 11. 2. 2011.

BRUTALNA PREVARA “Na isti na~in na koji je Dobrica ]osi} sa nacionalisti~kimkrugovima organizovao raspad Jugoslavije, danas Milan Beko i Miroslav Mi{kovi}organizuju politi~ke partije. Zato su tako male razlike izme|u Tadi}a, Nikoli}a,Jovanovi}a ili Dinki}a. Za{to su danas u Srbiji prosvetari u {trajku? Naravno,oni znaju da ne mogu da dobiju novac koji traè, jer njega nema u budètu, ali,kad vide kako kradu Tadi}evi ministri, kad sebe i svoje porodice uporede s Duli}em,

Milosavljevi}em, Draginom, Dinki}em, kada se suo~e sa spregom monopola,plja~ke i korupcije, jasno im je da su brutalno prevareni”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


liti~kog karaktera. Predsednik Tadi} govori o potrebi

Srbi je da u|e u EU, istovremenopu{ta ju}i ministraspo-ljnih poslova da vre|aEvropu, Ameriku i svakoga nor-malnog u ovoj zemlji ne bi li zadrào bira~ko telo ve-zano za politi~ke paradigmeprethodne, zlo~ina~ke epo-he. Na taj na~in, predsednik Tadi} je Srbi ju vezao za jedan prazan, gotovo neposto je}i politi~ki prostor –izme|u pro{losti i budu}nosti.DANI: Usprkos“strahu” od TomislavaNikoli}a, ov-dje se uveliko spekuli{e o mogu}nosti formiranjanove vlade ko ju bi, nakon sljede}ih izbora u Sr-bi ji, ~inila takozvana velika koalici ja – Tadi}evaDS i Nikoli}evi naprednjaci. U slu~aju da va{a ide- ja bojkota ne uspi je, koliko je takva mogu}nostrealna?SAMARD@I]: Veru jem da }e pro{lonedeljni miting Sr-pske napredne stranke Tadi}upotrebiti kao pretnju tre-nutnim koalicionim partnerima – ko ji su ga sve ovovreme ucenjivali i otimali deo plena – da }e, ako na-stave, napravitiveliku koalici ju sa Tomislavom Niko-li}em, ~ime }e Srbi ju, kakva god da je, pribliìti naj-manje nadomakpriklju~enjuEvropskoj uni ji. U svakomslu~aju, velikakoalici japredsednika Tadi}a i Nikoli}a,ukoliko se buderealizovala, bi}e {ansa Srbi ji da oku-pinovudemokratskuopozici ju, aktuelnelidere odba-ci i zauvek inkrimini{e i, u tom kontek stu, sama }e De-mokratska strankadobiti podsticaj da se reformi{e ivrati na put reformi i pozitivne selekci je onih ko ji }e je zastupati. Pred nama je, naàlost, ponovo vremeopasnih isku{enja, ali smo na to upozovarali pre {estgodina, kad je bilo o~igledno kuda nas sve vodi Tadi}evo

liderstvo, tada u kohabitaci ji s Ko{tunicom i Veljom

Ili}em. PredsednikTadi} ima vremena da promeni svojkurs, da smeni i pohapsi ministre ~iji je lopovluk ja-vno dokumentovan, da prestane da hu{kasrpsku ire-dentu protiv Bosne i Crne Gore, da izru~i Mladi}a iHadì}a i odrekne se ide ja i svetonazora svoga oca injihovog za jedni~kog mentora i lidera, Dobrice ]osi}a.

Ali, on to verovatnone}e u~initi. Zbog svegatoga, bi}eovde jo{ lopovluka, plja~ke, nesre}e, mo`da i ljudskih`rtava, a sigurno je da smo uludopotro{ili energi ju ipotenci jal novihmladih generaci ja ko je politika privla~isamo u njenim najprljavi jim po javnimoblicima, podra-zumeva ju}i najniè, najpodli je politi~ke ide je.

DANI: Kada spominjete srpsku iredentu protiv Bo-

sne i Hercegovine i Crne Gore, bez obzira na nje-nu stvarnu mo}, imate li utisak da se Srbi ja pre-ma susjedima ~estopona{a siledìjski?SAMARD@I]: Naravno. Bez obzira na trenutnirejting,najpopularni ji politi~ari u Srbi ji nisuBoris Tadi} i To-mislav Nikoli}; to su Milorad Dodik i Vladimir Putin,lideriko ji se, umesto ide jama i li~nim primerom, pra-znim obe}anjima, pretnjama i {oferskom gestiku-laci jom obra}aju isklju~ivo onima ko ji se smatra junjihovim podanicima. Naàlost, vremenom, svako po-liti~ko dru{tvo po~inje da poprima osobine svog l i-derstva. Zato su te po jave opasne, zato u Rusi ji neposto ji opozici ja, zato su gra|ani RS-a vezani za ide- ju ne da ìve u RS-u, nego da ìve u Srbi ji, ko ja ihne}e. Kad govorimo o tom politi~kom siledìjstvu, pra-tili ste nedavni spor Srbi je sa Crnom Gorom: pa, sr-pski medi ji su danima pisali o tome kako je narkodiler, Darko[ari}, pod navodnom za{titom Mila \uka-novi}a. Istovremeno, vrlo dobro se zna da je taj is-t i[ari}, ina~e crnogorski dràvljanin sadaoptuènza {vec narkotika od Urugva ja do Itali je, u proteklihnekoliko godina bio najve}i investitor u Srbi ji. Imamutisak da je [ari} zapravoposlu io zvani~noj Srbi jida se jo{ jednom obra~una sa Crnom Gorom, pre sve-gakako bi se i dalje kriminalizovao biv{i crnogorskipremi jer \ukanovi}. Istovremeno, ovde su otkrive-ne[ari}eve politi~ke veze sa Soci jalisti~kom parti- jom Srbi je Ivice Da~i}a, sa ko jom je, pretpostavljamkao i sa Tadi}em, [ari} politi~ki bli i nego sa Milom \ukanovi}em.

DANI 11. 2. 2011. 19

O LDP-u

êga se stidi êda Jovanovi}DANI: Zanimljivo je da ste lidera Liberalno demokratske parti je êdomira Jovanovi}a stavili uisti kontek st sa Tadi}em, Nikoli}em, Dinki}em… Donedavno ste bili ~lan LDP-a…SAMARD@I]: Bio sam ~lan Demokratske stranke, kasni je i Liberalnodemokratske parti je i obe sam na-pustio kad je postalo jasno da su definitivno pripale establi{mentu i odustale od reformi i evropeizaci-

je Srbi je. edomir Jovanovi} je sebi dozvolio da postane deo sistema u kome f inansi jeri njegove stran-ke odlu~uju o veoma va`nim mestima u Beogradu. Jovanovi} i neki â~anin, valjda mesarski zet, pos-tavljen za beogradskog lidera LDP-a umesto kandidovaneBiljane Srbljanovi}, podrào je brutalnu kra|uLuke Beograd… Znate, ako èlite da menjate Srbi ju, potrebno je da najpre promenite sebe, da ne doz-volite da vama upravlja pro{lost ko je se zvani~no stidite, ko ju odba-cu jete ili ko ju negirate.DANI: êga se stidi êdomir Jovanovi}?SAMARD@I]: Ne znam. Znam da je imao neki problem sa sop-stvenom politi~kom pro{lo{}u s ko jom bi trebalo da je odavnoraskrstio, a ko ja je prethodila atentatu na Zorana \in|i}a. Ali,svako je `rtva sopstvenih strasti, sopstvenih slabosti. Naàlost,u Srbi ji se li~nosti obi~no vrednu ju u naopakom sistemu vred-nosti. Ovde je i general Jovo Kapi~i}, ko ji je nedavno, mo`dakasno,ali sigurnodobronamerno i iskreno, podrào êdo-

mira Jovanovi}a, sporan zbog poznatogobra~una sa staljinistima iz 1948. godine,ko ji jeste bio brutalan, ali je doprineo ra-zvo ju li~nih i politi~kih sloboda u Jugo-slavi ji. Osim toga, kada govorimo politi~koj pro{lost i ko je setrebastideti, mislim ina sopstvenupoli-ti~ku pro{lost oko joj sam vi{eputagovorio.

OMILJENE (S)LI^NOSTI “Bez obzirana trenutni rejting, najpopularnijipoliti~ari u Srbiji nisu Boris Tadi} iTomislav Nikoli}; to su Milorad Dodiki Vladimir Putin, lideri koji se,

umesto idejama i li~nim primerom,praznim obe}anjima, pretnjamai {oferskom gestikulacijom obra}ajuisklju~ivo onima koji se smatraju nji-hovim podanicima. Naàlost, vreme-nom, svako politi~ko dru{tvo po~injeda poprima osobine svog liderstva”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


BOSANSKI BAROMETAR

20 DANI 11. 2. 2011.

dobar potez vrlo dobar potez odli~an potez

Ni jedobro kad iz biloko je politi~kepar-ti je nastupa ju ma i s naznakom o{trine, au vezi s ure|ivanjem bilo ko je medijskeku}e, makar se radilo i o Ja vnom ser visu.Me|utim, ko prati 60 mi nu ta BakiraHadìomero vi}a po bro ju nastupa po je-dinih politi~ara i prema njego vom blago-naklonom ili satanizacijskomodnosupre-mapo jedinima od njih, vi{e je negojasnoda se radi o oda vno pristranom no vinaru, pa jo{ na Ja vnom ser vi-suko jeg su gra|ani du`ni finansirati. Jednosta vno je vri jeme da se

i unutar bo{nja~kogdi jelaja vnostipo~nemalointenzi vni jepreispi-ti vatiulogaBakira Had iomero vi}a u kreiranju ja vnog mni jenja, po-goto vo kad se zna da on prvoosudi, naj~e{}eri je~ju “kriminalac”,gla vnog lika svo jih priloga pa onda iznese ili ne izneseargumenteza svo ju optu`bu. Ovaj put se namjerio na SulejmanaTihi}a i iz SDA dobio odgo vor ko jiadekvatno pozicioniranjegovdiskurs – u kafa-nu, ali spomenuta je i klju~na stvar, a to je nelegalna smjena Du-{ke Juri{i} ko joj je kumo vao i Fahrudin Radon~i} i ko ja ni poredsudskeodluke ne moè da se vrati na posao. Fahrudin Radon~i} jestao u odbranu Had iomero vi}a, jer su jedandrugom odskora mi-ljenici i da bi prikrio svog (ali ne samo svog) politi~kog PR-a Du-{ku Juri{i} dodatno sataniziraoproglasiv{i je SDA-ovimno vinarom.Me|utim, na njenojstrani je zakonko ji }e se jednom, nadat se, o~ito-

vati i o ovom medijsko-politi~kom dvojcu.

Ako je no vi premi jer RS-a AleksandarDòmbi} i imao ikakvih ambici ja da budeautonomna premi jerska figura, samo-svojna li~nost ko ja }e svo jim radom napra-

viti neki progres u manjem bh. entitetu,nema sumnje da mu je ambici ja u kori je-nu sasje~ena. Ve} se vidi, ostat }e zabi-ljeèn samo kao Dodikov nasljednik, ne-ko koga }e se odre|ivati u odnosu na ve-likog gazdu, tj. kako {titi s tanje ko je je Dodik proizveo i uko joj mjeri je u stanju da spro vede njego ve naredbe. U in-

ter vjuu datom za srbi janske No vos ti kao jednu od temeljnihodrednica svog rada na vodi da }e nasta viti gdje je Dodik stao.Bio je Hrist, pa onda rat, a sad je za politi~ku garnituru izRS-a gla vna vremenska instancaDodik. Vri jeme se di jeli napri je Dodika, kad ni{ta ni je valjalo, i na vri jeme Dodika, ka-da sve cvjeta. Vremena posli je Dodika nema, a ne}e ga nibiti dok je god Dodiko vih klono va, poput Dòmbi}a. “Od-nosi sa Srbi jom bi}e na{ prioritet, ali i istorijska oba veza jerse radi o istom narodu”, kaè Dod..., pardon Dòmbi}. “Pro-sto, bo{nja~ki politi~ari kao da nas tjera ju iz BiH”, tvrdiDòmbi} uz jo{ niz dodikovskih kvalifikaci ja od ko jih je naj-referentni ja ona da je RS bolji dio BiH. Blago Dodiku uz ova-kve nasljednike, te{ko RS-u, ali i drugimako j i zbog opstru-kci ja iz RS-a trpe.

ALEKSANDAR D@OMBI]

Bh. ja vnost prena viknuta je na nacionalis-ti~ki diskurs. On se prihvata po automatizmu,u njemugoto vo da se ne vidivi{eni{ta opasno,a i kad se skrene pa`nja na njega, onda se ~akgo vornike i pravda time {to je taj diskurs ili uslu`bi stjecanja vlasti ili odrànja na vlasti.Me|utim, Evropska komisi ja protiv rasizma inetrpelji vosti (EKRI) Sa vjeta Evropeduboko

je zabrinuta ~injenicom da politi~ke stranke uBosni i Hercego vini jo{ koristenacionalisti~ke argumente u njiho-

vom ja vnom go voru. Smatra ju da to dodatno pothranju je razlikeme|u narodima u BiH. Politi~kimo}nicitakvim go vorima~inemo-gu}im genocid u budu}nosti, jer umjesto da argumentirano kriti-kuju svo je politi~ke oponente, oni ustvaridi jelomkritiku ju narodeiz ko jihnjiho vioponentipoti~u, progla{a va ju}i timeustvarici jeluje-dnu populaci ju ko~ni~arem “progresa”. Najlak{e se za primjer po-zvati na Dodikakada je rekao da ne}e dozvoliti da mu sudesudi jemuslimani, ili pak njego vo~uvenovi{estrukonegiranje genocida!?Osim politi~ara, prema EKRI-u, kri vicusnose i medi ji, i to ne samo{to ne upu}uju na rasisti~kidiskurs, ve} {to u njemu i u~estvu ju. EKRIpredlaèobukusudi ja i tuìtelja o no vom antidiskriminacionom za-konu, potom ukidanje“dvi je {kole pod jednim kro vom”, a kao na j-odgo vorni jeg za borbu protiv diskriminaci je prozi va ju kod nas go-to vo zaboravljenog Ombudsmana za ljudskapra va. Hvala na pod-sje}anju i na preporukama, ali nastavljamo dalje!

EKRI

“Dejtonski sporazum ni je samo okon~aorat, on je sredi{nji dio dogo vorako ji je omo-gu}io posto janje BiH do sada. Kao i u svim ze-mljama na svi jetu usta vi evoluira ju s vreme-nom i ni je na SAD-u da ka e {ta trebabitipro-mi jenjeno. Mi podupiremosredi{nji konceptDaytona s dva entiteta i tri ra vnopra vnakon-stituti vna naroda i ako ta dva entiteta i tri kon-stituti vna naroda na|u na~ina da u~ine ustavdjelotvorni jim, onda }e imatipotporu me|unarodne za jednice”,izja vio je u Bruxellesuzamjenik pomo}nika ameri~kedrà vne taj-nicezaduèn za jugoisto~nu Evropu Thomas Countryman. Time

je izbjegao dodatnu infantilizaci ju nas ko ji vje~ito trebamo tuto-re, ali isto vremeno rekao i da ni{ta ne valja. Countryman se os-

vrnuo i na pitanje tre}eg entiteta ko ji po njemu “ni je rje{enje niza {to, jer Bosni i Hercego vini ne treba slo eni javlada s ve}im mo-gu}nostima spre~avanja djelo vanja”, a upra vo je to dodik-~ovi-}evski cilj stvaranja tre}eg entiteta. Posebno je istaknuo da BiHtrebapostati “funkcionalni ja, a ne centralizirani ja dràva”, {to jebolna ta~ka bo{nja~kepolitikeko jafunkcionalizaci ju ne moè darazdvo ji od centralizaci je. I, {to je naj va`ni je, izjedna~io nas on-dje gdje uistinu jesmo jednaki: “Naàlost, mislim da su svigra|ani BiH danasgra|ani drugog reda.” Li jepo je znati da SADima ovakve receptore bh. stanja ko jimanikakva lobiranja ne mo-gu ofarbati sliku u ruì~astokada sve go vori suprotno.

THOMAS COUNTRYMAN

KROJA^ RADONÎ]FAHRUDIN RADONÎ] I BAKIR HAD@IOMERO VI]

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 21

lo{ potez grozan potez katastrofalan potez onako

Vjero vatno se i biv{ifrancuski predsjednikJacques Chirac zbunjeno po~e{ao po gla vi i{to{ta zapitaokada je ~uo da su ga vi je}niciSa-ra je va,maltenejednoglasno (21 za i jedan’na-ko), proglasili po~asnim gra|aninomgla vnoggrada BiH. Ali, kada je ~uo obrazloènje – kaogradona~elnik Pariza, a posebno u dva man-data kao predsjednik Francuske “dao izuze-tandoprinos okon~anjurata i usposta vimirau BiH” – skontao je da mu to moèbitiolak{a va ju}a okolnost nasu|enju ko je bi trebalo da se odrì od 7. marta do 8. aprila. Nai-

me, Chirac je optuèn da je kao gradona~elnik Pariza (1977. – 1995.)ustano vio sistem ko ji je omogu}avao da se milioni eura ilegalnosli je va ju u fondo ve njego ve stranke, zbog ~ega je zaradio i dvi jeoptu`nice. Zato }e ovaj 78-godi{njak biti prvi predsjednik u his-tori jiFrancuskekome }e se suditizbogkorupci je. Me|utim, grad-skim vi je}nicima ni to ni je bilodo voljno da makar pri vremenopo-

vuku ru~nu. To su gradona~elnik Ali ja Behmen i sekretar Grad-skeupra veMiloradKo jo vi} jedvado~ekali i odletjeli u Pariz,gdjesu, u pratnji ambasadora BiH u Francuskoj Almira[aho vi}a, pen-zionera Chiraca u~inili i prvim po~asnim Sarajli jom kome }e sesuditizbogkorupci je. Ci jeli ovajotu`ni cirkus, osim su|enjaChi-racu, nara vno, pla}aju gra|ani Sara je va, ~iji je gradona~elnik, eto,pos vr{a vao sve poslo ve i sad se, {ta }e jadan u dokolici, ba vipro-tokolarnim stvarima.

ALI JA BEHMEN

Premi jer Srednjobosanskog kantona Sal-ko Selman odbio je ove sedmice da se obra-tiradnicimapreduze}a Bratstvo iz No vog Tra-

vnika. Njih stotinjakokupilo se pred zgradomSBK traè}i da im se uveè radni sta . Selman,me|utim, u ponedjeljak ni jedo{ao na posao.To je kod nezado voljnih radnika izazvalodo-datni gnjev. Ako se ve}ne smatra krivcem zate{ku situaci ju u ko joj su se radnici Bratstvana{li ne svo jom kri vicom, onda je bio osno vni red da barem sa-slu{a ono {to su mu htjeli re}i. Predsta vnicisindikataradnika BNT-

a, ipak, smatra ju da Selmansnosi dio odgo vornosti, jer ih ni je na vri jeme oba vi jestio o raspodjeli 14 miliona dolara ira~kog duga,ko ji je neda vno ispla}en Federaci ji BiH. Zaposleni u ovom pre-duze}u upozorili su da }e podni jeti kri vi~ne pri ja ve protiv fede-ralnog premi jera MustafeMu jezino vi}a i ministraenergetike, ru-darstva i industri je VahidaHe}e zbog toga {to je Vlada FBiH, ka-ko tvrde, raspodi jelila taj no vac firmama ko je nikada nisu radi-le u Iraku. Sindikalisti su ubi je|eni da se njihov krva vo zara|enino vac ne bi kr~mio da su bili na vri jeme oba vi je{teni o raspo-djeli ira~kog duga. Selmanu ovo ni je prvi put da se skri va. Kao{to je sadaizbjegao radnike, tako je svo je vremenopobjegao i odno vinara Centra za istraìva~ko no vinarstvo kada su pisali o to-me kako je Vlada SBK platila izgradnju zgrade pritvora u Tra-

vniku, ko ja se ne koristi.

SALKO SELMAN

Inici jati va mladih za ljudska prava BiH (YIHR BH) u saradnji s Ini-ci jati vom mladih za ljudska pra va Hr-

vatska (YIHR Hrvatska) odràla jeprezentaci ju pro jekta Srebrenica –mapiranje genocida u Ku}i ljudskihpra va, te za akademsku za jednicu na Fakultetu politi~kih zna-nosti u Zagrebu. Pro jekt Srebrenica – mapiranje genocidapredstavlja no vi ànr, dokumentarnu animaci ju, ko ja kroz 17mapa predstavlja dokaze (teksto vi, fajlo vi, crteì, fotografi-

je, video) o genocidu u Srebrenici. Digitalnemape, ukupnogtra janja 220 minuta, predstavlja ju hronologi ju izvedbenog di-

jela genocida u Srebrenici, odnosno period od 6. do 19. ju-la 1995. Namjena ovog pro jekta je da plasira ovaj model kaouni verzalni edukacijski model tuma~enja i shva}anja meha-nizma genocida, odnosno uzroke i faze po ko jima se odvi ja.Pro jekt ima nekoliko faza, kroz ko je }e biti dostupan {iroj ja-

vnosti, da bi se po~eo koristiti kao alat komunikaci je izme|umladih ljudi u BiH i Srbi ji, potom u regi ji, a i u svi jetu, u for-mi prikazi vanja, preda vanja i diskusi ja o temi. Odli~na ide-

ja ko ja je odli~no i realizirana. Pri~u o genocidu, na nau~nojra vni, treba plasirati i van BiH i animirati pogoto vo mladeda se za tu temu interesira ju, u suprotnom genocid }e im bi-ti ne{to {to se ni je dogodilo ili jo{ gore, ne{to {to je normal-no da se doga|a.

YIHR BH I YIHR HRVATSKA

[ejla Kameri}, sara jevska umjetnicanajpoznati ja po radu Bo sni an Girl iz 2003,ovog mjeseca }e u Bruxellesu primiti ugle-dnu nagradu Evropske fondaci je za kultu-ru za svoj umjetni~ki akti vizam. Upra vo jenjen rad Bo sni an Girl predstavljao svo je-

vrsnu reakci ju na komentar nepoznatog ho-landskog vojnika ispisan na zidu jedne ba-rake u Srebrenici: “Bez zuba, brko vi, smr-di kao go vno... Bosanska dje vojka!“. Svo ju posljednju insta-laci ju, Em bar go Till 11, [ejla Kameri} je posta vila u galeri jiCamera Austria u Kunsthausu u Grazu. Instalaci ja se sasto-

ji od 25 drvenih okvira na nogarama u ko je je posta vila sli~icete ih dopunila stiho vima pjesama Judy Garland, Lou Reeda,Pink Floyda... Idili~ni pejzaì se preobraàva ju u vizure na-cisti~kih skupo va, Hitlerov portret, ljudeko ji se penju po sta-blimakako bi mogli vidjeti vo|u… Mini jaturnefotografi je je[ejlaKameri} prona{la na be~kom trì{tu antikviteta, 25 me|u314 komada ko je je tokom Hitlero vog uspona Austria Taba-kwerke AG distribuirao u kuti jama cigareta kako bi segra|anima Austri je pribli ila ide ja nacionalsoci jalizma. [ej-latako|er za vr{a va svoj dugometra`ni film u suradnji s alban-skim umjetnikom Anri jem Salom pod nazi vom 1395 da na bez

crve ne , jo{ jedan podsjetnik na sara jevske dane pod opsadom,ko ja je tra jala upra vo 1.395 dana.

[EJLA KAMERI]

EVOG NOVOG RUHA

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Pi{e:Faruk Bori}

Soci jaldemokratska parti ja Bosne i Hercegovinenajve}i je krivac za sve {to se u BiH de{ava, nesamoposljednjih nekoliko mjeseci koliko, ka-ko obi~no to i bivaovdje, tra je sapunica u ve-

zi sa formiranjem vlasti, nego i u cjelokupnom posli je-ratnom periodu, od Daytonanaovamo. Tako, naime, gla-siteori ja ko ja se ~ujeovih dana, sedmica i mjeseci, i ko-

ja dolazi iz razli~itih novinarsko-politi~ko-analiti~kih

krugova (mada, ne znam za{to se ti i takvi zadràva juna Daytonu kao historijskoj ta~ki i ne uskliknu da je SDPkriv i za rat u Bosni i Hercegovini?).

Za sve je kriv drug ZlatkoNajte e ri je~i rezervirane su za – a koga drugog ne-

go – predsjednikaparti je ZlatkaLagumd iju. On je u do-bromdi jelumedi japrokazan kao prikrivenibo{nja~ki na-cionalista ko ji èli ostvaritisupremaci ju jednog narodau Bosni i Hercegovini, politi~ar {to “la`no poku{ava iz-miritinacionalno i gra|ansko”, pa u skladu sa tom tezomrazra|enom do krajnjeg apsurda, “novi Slobodan Milo-{evi}”. Zbogèlje da ma joriziraHrvate, lider SDP-a je dru-

gi balkanski kasapin i ~ovjek zbog ko jeg }e Ha{kitribu-nalnastavitiraditi i kadaRatkoMladi} budeuhap{en. La-gumd ija je, k tome, i pri jetnja regionalnojstabilnosti, zbogpovoljnog historijskog kontek sta u ko jojsusjedne dràvekona~noima jupozitivanodnos prema BiH, {to lider SDP-a nikako da prepoznanegopodriva i ru jedèntlmenskedogovore u BiH. Ako to nekomeni je dovoljno da stegneom~u oko Lagumdìjinogvrata, ne trebazaboraviti i da

je ri je~ o kriminalcu ~iji je saradnik DamirHad i} tra ioNihadu Imamovi}u dva miliona maraka u slu~aju afere

Reket, zbog ~ega slu~aj istraùje Tu ila{tvo BiH i samozbog svemo}i ovog (jo{) opozicionog lidera silnidokazinisujavnostipredo~eni, a vrh SDP-a uhap{en. Svako kose ne sla e sa ovim tezama, i ko ih propitu je ne vjeru-

ju}i u njih kao u politi~ke aksiome, biva progla{en bra-niteljem dnevnopoliti~kih interesa SDP-a, bo{nja~kim na-cionalistom, za{titnikom kriminala, i ~im sve ve} ne.

(Ni{ta bolje ni je od Lagumdìje pro{ao BakirHadìomerovi}, urednik Po li ti~kog ma ga zi na 60 mi nu -

ta Federalnetelevizi je, ali s obzirom da demoniziranjene jenjava, bit }e jo{ prilika).

înjenice su u Bosni i Hercegovinioti{le u tre}i plani prepustile mjestoma{ineri jiko ja je sklopila konstrukt

opisan na po~etkutek sta. Jer, kadanekomepri{i jete dvi- jeetikete: skriveninacionalista i kriminalac, put ka pa-klu je otvoren uz pitanje za{to bi takav SDP trebao su-djelovati u vlasti, ba{ kao da je sve vri jeme SDP imaodràvne i federalneministre, ba{ kao da glasoveni jedo-bio kritizira ju}i pogubne i zara}ene etnokratske politi-

22 DANI 11. 2. 2011.

POLITIKA

F o t o : D ` e

n a t D r e k o v i }

Kako trenutno stoje stvari, jedan od HDZ-ova, a mo`da

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


ke sposobne samo da podi jele fotelje. Soci jaldemo-kratska parti ja, ko ja prvi put nakon Daytona ima mo-gu}nost da formira vlast u dràvi i na niìm nivoima(za-boravimo na Ali jansu ko ja je bila vi{e-manje proizvodme|unarodne za jednicetadaistinski ujedinjene u èljiza promjenama u BiH), pri jetnja je svim onim stranka-

mako je su dosadimaleneprikosnovenepoloàje u dràvii mogu}nost utjeca ja, ko je su, zapravo, skladno ìvjeleod neskladanaroda, hine}i demokrati ju, uìva ju}i par-titokrati ju.

Posljediceko jetakvi zahtjevi izaziva juprerasta juin-stinktpoliti~kog ivotapo jedinih politi~ara i stranaka i uda-ra ju u sametemelje opstojnosti BiH, ali i ubi ja ju svakumogu}nost da se dràvamakne iz posto je}e luda~ke ko-{ulje. To je zahtjev da se u BiH pomiri gra|ansko i naci-onalno i na|e povoljni ji balans, a sve zaradprohodni je i

funkcionalni je dràve, budu}e ~lanice Evropske uni je.SDP danasnapada junacionalnidu{ebri`nici sa sve

tri strane ko jima je ova stranka najve}a pri jetnjavje~itom (da, ovih dvadeset godina predstavlja juvje~nost) poloàju du{ebri`nika za narod(e) {to ele na-staviti har~iti javnekompani je i u ivati u korupci ji. Iza za-paljive nacionalneretorike kri je se su{tinska borba zapozici je i mo}. Oni ko jima je Haris Silajd i} predstavljaonajve}u pri jetnju po budu}nost BiH, jer je unitarista, bo{-nja~ki nacionalista i musliman sada su o{tricuusmje-rili ka sekularno opredi jeljenom, nacionalno neopte-re}enom, Evropi po eljnom, dogovorima sklonom La-gumdìji.

Zbog ~injenice da je u predizbornoj utrciLagumd ija jasnoatrikuliraointeresedobrog di jela gra|ana, me|uko jima je i dobar dio Bo{njaka, svjesnih da vjerski ra-dikalizam ne mo e ni{ta dobrog doni jeti, ali istotakosvje-snih potrebe za promjenama (ko je su, da se ne laèmo,i me|unarodni du nosnici i prièljkivali i traìli) na pu-tu ka funkcionalni joj dràvi, o{trica se usmjerila ka nje-govojparti ji, uz optu`be za gra|anski nacionalizam i pre-varu izbornevolje hrvatskih bira~a izborom @eljka Ko-m{i}a za hrvatskog ~lana Predsjedni{tva BiH.

Monopol na narod Ako i prihvatimologiku stvari, nikonikadni jepoku-

{ao uporediti {ta je to Kom{i} uradio (a {ta ni je) u od-nosu na prethodnike iz HDZ-a u predsjedni~koj fotelji.Za njega, ta~no je, nisu ve}inski glasali Hrvati, {to go-vori o bizarnostima i nepravilnostimaposto je}e ustavnestrukture. Stoga su SDA, SDP, HSP i NS Radomza bo-ljitak iskazali spremnost da reformiranjem sistema ot-klone tu gre{ku iz dejtonskog sistema, u skladu sa ev-ropskim smjerokazima i nekim ve} prihva}enim rje{e-njima. I tu dolazimo do klju~nog problema: Parti je ko- jima su punaustanacionalnihinteresa i evropskog pu-

DANI 11. 2. 2011. 23

Ima li u BiH budu}nosti strankama ko je nisu etnonacionalne

KAKO JE SDPPOSTAO DR@AVNI

NEPRIJATELJBROJ JEDAN?Opoziciona parti ja, ko ja nesumnjivo ima mana, nakon nezapam}enog rezultata na Op}im izborima u

BiH postala je najve}i krivac za sve lo{e {to se u dr avi dogodilo u posljednju deceni ju i pol. Kako?

Lako, kad su u toj podvali za jedni~ki interes na{le snage najboljih nepri jatelja, samozvanih za{titnika

nacionalnih interesa na budètskim jaslama, i jo{ mnogi drugi

i oba, name}u se ultimativno kao dio vlasti u dràvi

HRVATSKI INTERES S obzirom da jeSDP spreman presje}i taj monopolkoji se la`no predstavlja za hrvatskinacionalni interes u BiH, i traì da gase, zbog desetina hiljada glasovanebo{njaka tretira kao stranku iBo{njaka i Srba i Hrvata i Ostalih,Lagumdìja je prokazan kao drugi

Milo{evi}. Takve optu`be pokazujukolika nervoza vlada u ôvi}evimkrugovima, koji po svaku cijenu èleza sebe sve funkcije u vlasti koje,dèntlmenski, pravilnikom i Ustavompripadaju Hrvatima

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


ta ne ele mi jenjati sistem u ko jem odli~no ìve. Jedi-nepromjene za ko je su istinski zainteresirane ti~u se da-ljeg dezintegrira ju}eg puta BiH nacionaliziranjem izbo-ra i ustava, u ko jem vi{e ne}emo imati ni op}e izbore(mo`da ni izbore), niti instituci je dràve, negointeresi-ma zaokru ene teritori je na ko jima }e posli jeratna eli-tasuvereno i nesmetanodjelovati, a legitimitet i legali-tet crpiti iz “narodne volje”. Uz du`nopo{tovanje osta-lih stranaka, SDP je tome danas najve}a pri jetnja, sto-

ga je potrebno uni{titi i zgaditi tu ide ju {to je mogu}eve}em bro ju gra|ana BiH, i Srba i Hrvata i Bo{njaka, alii predstavnicima me|unarodne za jednice, ko ji iz sebipo-znatihrazloga prista ju na mi jenjanjepravila igre nakon{to je igra okon~ana, na pravilaigreko ja bi u svo jim do-movinamasmatralinedemokratskim.

Kakotrenutnosto jestvari, jedan od HDZ-ova, a mo`dai oba, name}u se ultimativno kao dio vlasti u dr avi. Mo`da

je to kompromis na ko jitreba pristati SDP, ali definitivnone po svakuci jenu i ne uz ucjenerasturanjemdràve, sva-kako ne pri jenego{to Draganôvi} ka e ~ime kaniobra-dovati svo jebira~e, boljim standardom, ubrzanimevrop-skim putem, redefinici jom (F)BiH, kako se misliboriti pro-tiv korupci je, nepotizma, itd. Iz onoga {to se dosad vidi

u javnosti, kao i prema onome {to procuri sa doma}ih ime|unarodnih bilateralnih i vi{estranihsastanaka, njegainteresiravlastper se i utjecaj nad poslovanjem javnihkom-pani ja. S obzirom da je SDP spreman presje}i taj mono-pol ko ji se la no predstavlja za hrvatski nacionalniinte-res u BiH, i traì da ga se, zbog desetinahiljadaglasovanebo{njakatretira kao stranku i Bo{njaka i Srba i Hrva-ta i Ostalih (ne vidim racionalnuargumentaci juza{to SDPne bi mogao biti i gra|ansko ori jentirana stranka i rje{a-vatinacionalnapitanja, predlagati na visokepozici jedu no-snikeko jiima ju i nacionalniidentitet), Lagumd ija je pro-

kazan kao drugiMilo{evi}. Takve optu be pokazu ju ko-likanervoza vlada u ovi}evim krugovima, ko ji po svakuci jenuèle za sebe sve funkci je u vlastiko je, dèntlmen-ski, pravilnikom i Ustavom pripada juHrvatima. Kad bi SDPpristao na takvu ucjenu, to bi bio znak svim ~lanovima,simpatizerima, aktivistima... hrvatske i srpskenacional-nosti, kao i Ostalima, da za njih mjesta u SDP-u nema.

Evropo, odmoziIstovremeno, zbog toga {to su HSP BiH i Li janovi}i,

dvi je stranke sa manjeglasovanego {to je to osvo jio HDZ

BiH, potpisale platformu i, politolo{ki, izrazile èlju dasvo je posto janje okrune participiranjem u vlasti (zbog

~ega stranke i posto je), krenule su optu`be za revitali-zaci juusta{tva i privatiziranje politike. Gri jesiDrugogsvjet-skog rata se takoimputira ju Lagumdìji i Juri{i}u, dok

je rat ovaj na{ posljedni fundament sa posljedicamako- je zna~e i nacionalni legitimitet. Kako je nastao taj le-

gitimitet, jo{ uvi jek, i poredsvih gre{aka, svjedo~epro-cesi u Ha{kom tribunalu, gdje se nalaze i RadovanKa-radì} i Hercegbosanska {estorka. (Tako|er, upitan jeposlovni impuls Li janovi}a sad kada su okrenuli }urak,ni je bio dok je ovi}, kao legitimni i legalni predstavnik Hrvata, iza njega sta jao).

SDP-ov partner u Federaci ji BiH, SDA, igra tihu ulo-gumedi jatora“sukobljenih” strana. Tihi}vje{topreba-cu je odgovornost na “dvi je strankepobjednice”, SDP iSNSD, iako je, barem u ovom trenutku, teì{te na vla-sti u Federaci ji, gdje ~etiri kantona sa hrvatskom

ve}inom odbi ja ju sprovesti izbornerezultate, zbog mo-gu}nosti da u DomunarodaFBiH budedovoljan broj de-legata ko ji }e ucjene HDZ-a BiH mo}i da odblokira. Va-lentin Inzko i Doris Pack, po~etkom sedmice su posla-lijasnuporuku da takovi{e ne moè i da }e i Evropskauni ja i OHR reagirati. Visoki predstavnik na to ima pu-nopravo i prema svo jim odlukama iz 2001. i 2007, ka-da je situaci jabilaskoro pa identi~na. EU, s druge stra-ne, zanimafunkcionalna dr ava ko jamoè ispuniti zah-tjeve Bruxellesa. Onakvakakvu je zamlji{lja ju ôvi}, Do-dik te samozvanipredstavnici bo{nja~kih nacionalnih in-teresa u Sara jevu, sve je samo ne sposobna za to.

Na koncu, u svoj toj mutnoj igri sa ciljem zadràva-

nja pozici ja ko je su dobranopoljuljane, zaboravljeni sui Dretelj i Haag, i negiranjeSrebrenice i Miroslav Mi{ko-vi}, i ovi}evo~erupanje Sokola i Aluminij, i plja~ka Ero-neta i autoput BanjaLuka – Gradi{ka, i RamizDàfero-vi} i Tuzlanska banka, i ubistvo reforme polici je i pro-

past aprilskog paketa, i ataci na Upravu za indirek tnooporezivanje i Regulatornu agenci ju za komunikaci je, i[piri}ev Audi Q7 i rabi jatno ~etni~ko mar{iranje Srebre-nicom dan posli je 11. jula, i Karadì} i Mladi}, i hrvatskasamouprava, i ubistvo JozeLeutara i Milana Vukeli}a,i odstrel DraganaLuka~a i @elimiraRebca, i divljanje napolaganju kamenatemeljca za Ferhadi ju i crkva na ze-mlji Fate Orlovi}, i dènaza Mu{anu Topalovi}u Caci izabrana spomenikaPapi Ivanu Pavlu Drugom... Sve jeto ni{tanaspramzlo~inako ji~ini Soci jaldemokratskapar-ti ja BiH i ZlatkoLagumdìja, poru~uju ujedinjeniza{ti-tniciprivatnih interesa u Banjoj Luci, Mostaru i Sara je-vu. Mo`da je narod ble}ak, ali tolikifakat ni je. Stoga, go-spodo, odvadite.

Multi-kulti klopkaOno {to izosta jejeste{ira slika. Nakon rata, Stran-

kademokratskeakci je je dobilapovjerenjeBo{njaka. Po-vjerenje je tra jalogodinama, tokom ko jih je procesplu-ralizaci je, mo da stoga {to je ri je~ o najmnogobrojni jemetnosu, mo`da iz drugih razloga, nebitno, kod Bo{nja-ka oti{ao najdalje. Nakon razo~arenja sa SDA, Bo{nja-ci su pri je~etirigodinepovjerenje pokloniliHarisuSilajd i}uko ji je obe}avao, jasno i glasno, ukidanje RepublikeSr-pske. S obzirom da je RS na koncuSilajd i}evog man-databilaja~anego ikad (na ~emu mu je priznanjeodaoi sam Dodik), povjerenje je izgubio. Svjesni da radikali-zaci ja ne vodi ni~emu, Bo{njaci su se okrenulisekular-nim ide jama, ostalim strankama prezrenih zahtjeva zasoci jalni jom dr avom (otud prezrenost spram paroleDràva za ~o vje ka ), konceptu proevropskestranke. Ta-kav pri jezir sutra }e biti iskazan i spram zelenih, libe-rala, soci jalista, svake stranke ko ja sa “ve}inske” teri-tori je jednog naroda ne dobi je atest legitimiteta (zani-mljivo bi bilovidjeti da JadrankaKosor, recimo, dovedeu pitanje izbor za hrvatskog predsjednika jer je pobi je-diozahvalju ju}i glasovima Srba iz Knina, Vukovara i Ri-

jeke, ili da Angela Merkel, u skladu sa teori jom o pro-pastimultikulturalizma, negira izbornerezultateZelenih

jer im je lider Cem Ozdemir, etni~ki Tur~in i ne mo e za-stupatiintereseNi jemaca).

Nakon{to SDP upadne u zamku lu|a~ke ko{ulje, ko-me }e se Bo{njaci okrenuti? Strah me je o tome i raz-mi{ljati, ali }emouskoromorati po~eti.

POLITIKA

24 DANI 11. 2. 2011.

PREGOVARA^ Tihi} vje{to prebacujeodgovornost na “dvije strankepobjednice”, SDP i SNSD, iako je,barem u ovom trenutku, teì{tena vlasti u Federaciji, gdje ~etirikantona sa hrvatskom ve}inomodbijaju sprovesti izborne rezultate,

zbog mogu}nosti da u Domu narodaFBiH bude dovoljan broj delegatakoji }e ucjene HDZ-a BiH mo}i daodblokira. Valentin Inzko i DorisPack, po~etkom sedmice su poslalijasnu poruku da tako vi{e ne moè ida }e i Evropska unija i OHR reagirati

DEJTONSKA GRE[KA Niko nikad nije

poku{ao uporediti {ta je to Kom{i}uradio (a {ta nije) u odnosu naprethodnike iz HDZ-a u predsjedni~kojfotelji. Za njega, ta~no je, nisuve}inski glasali Hrvati, {to govorio bizarnostima i nepravilnostimapostoje}e ustavne strukture. Stogasu SDA, SDP, HSP i NS Radom zaboljitak iskazali spremnost dareformiranjem sistema otklone tugre{ku iz dejtonskog sistema, u

skladu sa evropskim smjerokazimai nekim ve} prihva}enim rje{enjima

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


OSMATRA^NICA KASTEL

DANI 11. 2. 2011. 25

Pi{e:

Sve tlana

Ceni}Ovih {to puù, gmiù i uvi ja ju se imamo sa~uvaj Boè koliko,

a napredu jemo brzinom kornja~e

AKSIJALNO

RA^VANJE

ta rade balkanski poluinteligenti da nasil uBoganaprave kari jeru? Da ju sebi uzadatak da se kao na bunkere, baca juna sve ono {to naru{ava idilu u ko joj vla-

da ju mahom polupismeni i poluobrazovani; branei kad niko ne napada; dokazu ju se na svakom ko-raku i u svakom slovu; plju ju i blju ju veli~aju}i be-sprizorne bahate likove; mrze sve i svakoga ako}e to pove}ati apanaù i dati im na va`nosti i kaofol dodeliti neku svrhu da ih zna jo{ neko mimoporodice i prvog kom{i je; ska~u na {ansu da pro-vire iz senke bra~nog druga/drugarice, a ne pro-pu{ta ju da se pohvalekako su sedeli za Njegovimili Njihovim stolom na nekom pri jemu.

Naravno, od njih se ne moè o~ekivati da bra-ne sa istim àrom one bez para, one ko ji n isu navlasti ili ne pretendu ju na brzo osva janje vlasti.Njihovo herojsko opsta janje u stra{nim vremeni-ma podrazumeva krvarenje za mo} u svim oblici-ma, pa ~ak i naizgled suprostavljenim, a najmanje je stran rad za vi{egospodara. Potpuno su u skla-du sa aktuelnom politikom: podràva ju i secesi ju,ali im i puna usta EU; promovi{u di jal og p lj u-va~inom i laìma, a demokrati ju zagovaranjem di-ktature, soci jaldemokra ti j u nacionalno farba ju;moè leva desnica i desna levica, itd. Takvi im ipisci, pa za jedne vergla ju gra|anskim notama,za druge o ispravnost i nacionalne ure|iva~ke po-litike sa sve ki}enjem uredni~kih i direktorskih li-kova nasuprot drskim i mrskim predstavnicimaupravo gra|anske opci je, pa ponekad pomislim{ta bi bilo da im se tek stovi pome{a ju prilikomslanja?!

Sve moè u dràvi u ko joj posto ji isto~na i za-padna soci jaldemokrati ja, u dràvi u ko joj najbo-lj e sara|uju i dvorske pisce razmenju ju borci zabolju BiH i isklju~ivi borci za RS, pa od ek speri-mentalnog poligona za svako jake strategi je, stu-di je i struktural na pr ilago|avan ja l ako moèmopostat i laboratori ja u ko joj }e se izu~avati dvogla-vi pr imerci vrsta, tako re tki u istori ji . Prvi pro-na|en i dvoglavi dinosaurus, star 145 milionagodina, imao je dva vrata i dve lobanje, jer je pa-tio od abnormalnog rasta poznatog kao aksi jalno

ra~vanje ko je se, iako retko, po javlju je i kod mno-gih vrsta dana{njih gmizavaca. Zabeleèno je ot-pri like 400 slu~ajeva dvoglavih zmi ja te nekolikoslu~ajeva dvoglavih kornja~a, krokodila i gu{tera.Dr. Eric Buffetaut iz nacionalnog centra za nau~naistraìvanja u Parizu objasnio je da dvoglave ìvo-tin je ima ju dva mozga ko ja uglavnom rade neza-visno jedan od drugoga, {to takvim bi}ima stvarate{ko}e pri preìvljavanju, zbog ~ega u divljiniuglavnom ne ìve dugo.

E, to aksi jalno ra~van je nosioca vi{e glava savi{e par i o~i ju uperenih na vi{e puteva do vlasti,vi{e gospodara i vi{e nov~anika ima da uni{ti ione~ist i povelik deo ove divljine pre nego se pot-vrdi teza dr. Erica Buf fetauta. I gle, ovo vi{eglav-lje i abnormalni rast naj~e{}e napada ju gmizavce,a u [vicarskoj ve} deset godina ìvi i jedna dvo-glava kornja~a. Sve pretpostavke da od sebe na-pravimo laboratori ju su tu, kad nam ve} sacirkusom ni je upalilo. Naime, publici smo postalidosadni ve} ist im trikovima i menaèri jom, pa jevreme da okrenemo u ne{to drugo.

lede dvoglavosti, lako je onda objasnitikako se do izbora opozicionari i o{trokri tiku j e v lada ju}a garnitu ra, a ondasvrsta uz objekat kr itike. Uosta lom,

malo je toga ostalo za pogrebati, pa daj dok jo{ima. Dve glave, dvo j a usta, ali sve vodi do istestra`njice. Druga glava posle izbora prepozna ono

{to prva ni je tokom kampanje. Moè i sofisticira-ni je – na nièm nivou vlast i (op{tinski, kantonal -ni ili entitetski) jedna glava, na dràvnom druga.Ne kaè na{ narod uzalud (pardon, narodi i naro-dnosti) da umilja to jagnje dve majke sisa. Jo{ako je dvoglavo!

ego, da poùrim ja da konkuri{em, dok je vreme, u Zavod za medicinurada Re-publike Srpske na mesto ~ista~ice ume-sto {to se stalnop itam ko ju glavu treba

slu{ati, a ko joj verovati. Neki vrlo odmoran mozak je smislio konkurs za ~ista~icu, a traì se znanjeengleskog, poznavanje rada na ra~unaru i poloènvoza~ki ispit, uz najman je osnovnu {kolu, kakosto ji u oglasu. Zar bi bilo prvi put da je spre-ma~ica obrazovani ja, kulturni ja i civilizovani ja odcelerukovode}e garniture?! Pere, bri{e, mete, po-tro{nju materi jala da je u Excelu, preveze ljudstvoi sredstva za rad, a onda sve to objasni na konsti-tutivnim jezicima, plus engleski. Zamisli da zalu-ta kakav stranac dok bri{e pod, googlu je i prevodiuputstvo za upotrebu usisiva~a! Ako me prime,pla ta sigurna, a garan tovano ne}u biti stranipla}enik (i pored znanja engleskog) i doma}i iz-dajnik te je man ja mogu}nost da me kao hranuzapikira kakva dvoglava a`da ja ili zmi ja aksi jal-nim ra~vanjem izrasla na tu|im le|ima. Uostalom,glava je odavno izgubila na zna~aju ako je dovo-ljno blizu va`nih stra`njica.

SUPERÎSTAÎCA Nego, da poùrim ja da konkuri{em, dok je vreme, u

Zavod za medicinu rada Republike Srpske na mesto ~ista~ice umesto {to sestalno pitam koju glavu treba slu{ati, a kojoj verovati. Neki vrlo odmoranmozak je smislio konkurs za ~ista~icu, a traì se znanje engleskog, poznavanjerada na ra~unaru i poloèn voza~ki ispit, uz najmanje osnovnu {kolu, kakostoji u oglasu. Zar bi bilo prvi put da je sprema~ica obrazovanija, kulturnija icivilizovanija od cele rukovode}e garniture?! Pere, bri{e, mete, potro{njumaterijala daje u Excelu, preveze ljudstvo i sredstva za rad, a onda sve toobjasni na konstitutivnim jezicima plus engleski

[

G

N

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Pi{e: Gordana Ka tana

Osnovni sud u Banjoj Luci po~etkom februara

odbacio je 1.529 tu`bi za naknadu materi-

jalne {tete gra|anima nesrpske nacional-

nostiko ji su tokom ratabilizato~eni u logo-

rima pod kontrolom bosanskihSrba. Pravobranitelj Re-

publike Srpske Slobodan Radulj po jasnio je da je ri-

je~ o tu`bama protiv RS-a ko je su podnesene tokom

2006. i 2007. godine.

“Tu`be su bile neure|ene, mnoge od njih nisu

sadràvale urednu punomo} tuìtelja, na njih nisubi-

li pla}eni sudski tro{kovi, {to su i bili dovoljni razlo-

zi za njihovo odbacivanje“, kazao je Radulj za Da ne .

[ija ili vrat?Tako }e oni ko ji su ~injenicu da su se 1992. godi-

ne sa “pogre{nim imenom zatekli na pogre{nom mje-

stu”, platili psihi~kim i fizi~kim torturama, bez sumnje

jo{ dugo ~ekati pravdu.

Iako bi u slu~aju dobi janja spora materi jalna na-

doknada biv{im logora{ima umjesto u novcubilais-

pla}ena u obveznicama sa rokom dospi je}a od 20 go-

dina, Vlasti RS-a privremeno su odahnule.

No, osta je pitanje ko je kriv {to se ovako ozbi-

ljnom pitanju sa pravne ta~ke pristupilo krajnje di-

letantski?

Predsjednik Savezalogora{a BiH Murat Tahirovi},

za razliku od pravobranitelja RS, po ja{njava da Osno-

vni sud u Banjoj Luci tu`be logora{ani je odbacio, ne-

go da su one povu~ene.

“Jedan broj tu`bi, njih 2.500, povu~en je jer ih sud

u Banjoj Luci dugo ni je stavio u postupak, odnosno

ni je ni{ta po njimaradio. Zato smo doni jeli odluku da

povu~emotu be onih lica ko ja su bila u logorima u op-

{tinamako je se sadanalaze na teritori ji Federaci je BiH,

a tokom rata su bile pod kontrolom RS-a. To se od-

nosi, izme|u ostalog,na Sara jevo, Ili ja{, Vogo{}u, San-

ski Most i Bosansku Krupu“, kaè Tahirovi}.

Prema njegovim ri je~ima, pravni zastupnici

biv{ih logora{a proci jenili su da }e na ovaj na~in

ubrzat i sudske postupke za naknadu {tete, jer }e

iste tu`be bit i predane na sudove u ko jima su to-

kom rata b ili logori.

Tahirovi} je potvrdio da sudske takse za tu`beko-

je su povu~ene, kako tvrde u Savezulogora{a BIH, od-

nosno odba~ene, kako navode u Pravobranila{tvu RS-

a, nisu bile pla}ene, ali je odbio da komentari{e na-

vodeRadulja da su tu be bileneuredne. Istotako od

njeganismo mogli saznati i da li su ta~ni navodi Ra-

dulja da pravnizastupnik tuìtelja ni jeimao uredno po-

tpisanepunomo}i.

Ono {to je evidentno jeste da }e biv{elogora{e u

novimpostupcima, ko ji bi se trebali voditipredsudo-

vima u Federaci ji BIH, zastupatinovi tim advokata ra-

spore|en po regi jama (Unsko-sanski, Srednjobosan-

ski i Zeni~ko-dobojski kanton) a sve zato, kaè Tahi-

rovi}, da bi se smanjili tro{kovi.

U Savezulogora{a BiH nema jupodatkeko ji bi uku-

pniiznos materi jalnenaknade biv{im logora{ima tre-

26 DANI 11. 2. 2011.

Tahirovi} je potvrdio da sudske takse za tu`be koje su povu~ene, odno

RATNA PRAV DA

LOGORA[I PROTIV REPUBLIKE SRPSKE

@rtve iza zakonskihre{etaka[ta se sve kri je iza podataka da je Osnovni sud u BanjojLuci odbacio 1.529, da je Savez logora{a BiH na istomsudu povukao ukupno 2.500 tu`bi, a da je od 6.000pri jedorskih logora{a RS tuìlo samo njih 418

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


bao bitiispla}en. “Ono {to smo od na{ih pravnih za-stupnika traìli je da najmanji iznos za dan provedenu logoru ne mo e biti ispod 100 KM, a sve drugo jestvar sudova”, kazao je Tahirovi}.

Paralelno sa ovim postupkom, pred Osnovnimsudom u Banjoj Luci vodit }e se i postupci za na-knadu {tete biv{ih logora{a ko ji ìve u RS-u.Udruènje logora{a iz Ban je Luke, ko je vod i Zi ja-hudin Smajlovi}, a ko je, prema njegovim ri je~ima,

okuplja biv{e logora{e od Novog Grada do [amcai bro ji blizu 7.000 ~lanova.

“Mi smo, tako|er, pri je tri godine podni jeli tu beprotiv RS-a za naknadumateri jalne {tete i do~ekali dase zaka u i prva ro~i{ta ko ja }e biti odràna tokommarta i aprila pred Osnovnim sudom u Banjoj Luci. Iako je ri je~ o pokretanju samo ~etiri sudskapostupka, zanas je to pozitivan znak da se i to pitanje otvori”, re-kao je Smajlovi}.

Iako su Smajlovi} i Tahirovi} svo jevremeno djelo-vali unutar istog udruènja, nakon {to je Smajlovi}svoje ~lanstvo izdvo jio iz Savezalogora{a BiH ljudi ko jepovezu jeistamukasada ima ju i razli~ite ar{ine za na-knadu {tete. Takologora{iko jepredvodi Smajlovi} za

dan proveden u logoru od RS-a potraùju 75 eura.

Prijedorski “slu~aj”Razlozi zbog ko jih biv{ i logora{i ko ji su bi l i za-

to~eni u RS-u ne moguna}i za jedni~ki jezik temasu sama za sebe, o ko joj niko ne èli javno govo-riti. Recimo, Udruènje logora{a Pri jedor 92 ni jenikada prihvatilovezivanje ni sa Savezom logora-{a BiH ni sa Udruènjem logora{aBanja Luka. Mir-sad Dautovi}, predsjednik tog udruènja, za Da -

ne kaè da su i logora{i iz Pri jedora ko ji su bi li za-to~eni u Omarskoj, Trnopolju i Keratermu po~et-kom februara prosli jedil i tu`be protiv RS-a Osno-vnom sudu u Banjoj Luci.

“To su po jedina~ne tu`be 418 logora{a, sa potpi-sanim punomo}ima, kako ih sud ne bi odbacio zbogeventualnih pogre{aka. Sada se ~eka izja{njavanje Pra-vobranila{tva RS-a i Osnovnog suda u Banjoj Luci, alismatram da ne posto je razlozi zbog ko jih bi ih sud od-bacio“, izjavio je Dautovi}.

Kroz logore na podru~ju op{tine Pri jedor pro{lo jeoko {est hiljada Bo{njaka i Hrvata. Za{to nemavi{etu`bi?

“Ljudi su danas rasuti po svi jetu i tu`be su pod-ni jeli samo oni sa ko jima smo stupili u kontakt i pri-kupili sve podatkekako ne bi bilorazloga za njihovoodbacivanje”, objasnio je Dautovi}.

DANI 11. 2. 2011. 27

no odba~ene, kako navode u Pravobranila{tvu RS-a, nisu bile pla}ene

Osim sa tu`bama biv{ih logora{a, Republika Sr-pska suo~ena je i sa zahtjevom za isplatumateri jal-ne {tetecivilnim`rtvamarata iz Sara jeva, ko je po tom

osnovupotraùju oko 60 miliona KM.Tu`be, tvrdi {ef Pravobranila{tva RS-a Slobodan

Radulj, ko je su kra jem pro{le godine stigle RS-u zanaknadumateri jalne {tetecivilnim `rtvamarata uSara jevu su neure|ene i pune propusta. Prema nje-govim ri je~ima, 1.374 tu`be ko je su predateOp{tin-skom sudu u Sara jevubile su neure|ene i nadle`nisud je imao obavezu da ih vrati tu itelju, {to ni jeu~injeno. “Tako smo imali slu~ajeva da je jedno li-ce, na osnovupunomo}i, potpisalo tu`bu za 300 lju-di pa su se po~ele po javljivat i situaci je da sudskitro{kovi stignu na adresu ljudiko ji uop{te ne znaju da su tuìtelji. Zato imamoveliki broj povu~enihtu`bi jer ljudi ne zna ju da u stvari tuè RS”, obja-

snio je Radulj, nagla{ava ju}i da je svako lice ko je je tuìlo moralo l i~no potpisati tu bu.

Pravobranila{tvo RS-a je u odgovorima natu`be, tako|er, ospori lo nadle`nost suda, tena~in na ko ji su pri jave p isane, a u ko jima, kakokaè Radulj, ima dosta propusta. “Kao dokazi suu po jedinim predmetima priloèni izvod iz mati~neknjige ro|enih i, recimo, nekakva potvrda centraza soci jalni rad da je to licec ivilna`rtva rata. Tonisu dokaz i ko ji se mogu uzeti kao relevantni zatakve tu`be”, naglasio je Radulj. On je rekao dase sada o~eku je da nadle`ni sudi ja zakaè pret-hodno ro~i{te, te poru~io da bi su|enje trebalobi-

ti za dvi je do tri godine, ako do njega uop{te do|e.Iz Op{tinskog suda u Sara jevusaop{teno je da je

odgovor Pravobranila{tva RS-a na tu`bezaprimljen pri-

je nekoliko dana te da je ro~i{te po ovim predmeti-ma zakazano za maj ove godine.

Osim u smislu procesnih nedostataka, Pravo-branila{tvo RS-a ove tu`be namjerava osporavati bra-ne}i tezu da RS ni je odgovoran za rat i zlo~ine koje su ~ini l ipo jedinci. Ovu tezu zastupa i banjalu~kiadvokat Jevto Jankovi}. “Tu`be nisu pravnopotkri- jepljene, jer Republika Srpska u pogledu ~injeni~nogstanja ni je u~inila ni{ta da se pri~ini {tetapodno-siteljima tu`be, budu}i da se radi o gra|anskom ivjerskom ratu u BiH. Za zlo~ine se mo e tuìti sa-mo po jedinac, {to je ve} ura|eno u Haagu”, stav je Jankovi}a.

Sa druge strane, advokat Udru enjacivilnih`rta-

varata KantonaSara jevo Esad Hrva~i} u od{tetnomzahtjevupoziva se na presudugeneralu StanislavuGa-li}u, ko ji je pred Tribunalom u Haagu osu|en za ra-tni zlo~in zbog granatiranja Sara jeva.

“PremaZakonu o obligacionim odnosima, Repu-blika Srpska odgovara za ono {to je u~inio njen or-gan, odnosno lice ko je je u njeno ima nastupalo. Uovom slu~aju general VRS-a je u~inio {to je u~inio iodgovornost preuzima RS. [to se ti~e zastareko ju uRS-u spominju, ona u slu~aju ratnih zlo~ina ne pos-to ji”, kazao je Hrva~i}. On je zaklju~io da je RS pre-uzeopravni kontinuitet ratne Republike Srpske, a ti-me i sva prava i obaveze ko je iz toga sli jede.

TU@BE CI VILNIH @RTA VA RATA IZ SARA JE VA

SUD PRESUDIO ZLOÎNCU General VRS-a Stanislav Gali} u Haagu

Za koga je ubijaogeneral Gali}?I branitelj RS-a advokat Jevto Jankovi} i zastupnik Udruènja

civilnih `rtava rata Kantona Sara jevo Esad Hrva~i} poziva ju se

na presudu Tribunala, ali svako iz svog ugla gledanja na spor

RAZLIÎTI AR[INI Iako su Smajlovi} iTahirovi} svojevremeno djelovaliunutar istog udruènja, nakon {to jeSmajlovi} svoje ~lanstvo izdvojio izSaveza logora{a BiH ljudi kojepovezuje ista muka sada imaju irazli~ite ar{ine za naknadu {tete.

Tako logora{i koje predvodi Smajlovi}za dan proveden u logoru od RS-apotraùju 75 eura

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI:Slu~ajBranimir\oki} je, bar {to se isplateobe-{te}enja ti~e, zavr{ena pri~a. Koliko u Strasbourguima jo{ ovakvihpredmeta i u ko joj su fazirje{avanja?MIJI]:Pravnogleda ju}i, presuda u slu~ajuBranimira\oki}a je u procesuizvr{enja i potrebno je preduzeti sve mjerekako bi se utvr|ena povredauklonila u odnosu na sve sli~nesituaci je...

DANI:Ka em zavr{enapri~amisle}i na isplatuobe-{te}enja...MIJI]: Prema informaci jama iz Strasbourga, ovakvihslu~ajevako ji se odnose na povrat stanovabiv{e JNA predEvropskim sudom ima izme|u pedeset i {ezdeset i svesu to tu`be ko je su rani jepodnesene, a ne nakonpresu-de u slu~aju \oki}. Me|utim, nama do danas ni je dos-tavljenani jedna od tih novih tu`bi.DANI:Kada}e BiH u Strasbourgudobitineki spor, od-nosno ne}e ga izgubiti?MIJI]: BiH je ve} dobila nekolicinusporova. Recimo, dosada je Sud odbacio 40 aplikaci ja ko je su nam bile dos-

tavljene na zastupanje. Dakle, 40 tu`bi protiv BiH jeodba~eno, samo {to se o tome u javnosti ne govori. Od

ovih dobivenih predmetaizdvo jila bih tri kao najzna~aj-ni ja. To je slu~ajDu{an Beri} i drugiprotiv BiH. U tom slu~aju je 25 aplikanata tuìlo BiH zbog odlukavisokogpredsta-vnika ko jima su ti funkcioneri smi jenjeni sa javnihdu`nosti i zabranjeno im je ponovno kandidiranje.Me|utim, u ovom slu~ajuEvropski sud je zaklju~io da seBiH ne moè smatratiodgovornom zbog odlukavisokogpredstavnikako ji je djelovao na osnovu ovla{tenja UN-a.Poznat je i slu~aj alìrske grupe, u ko jem je tako|er od-branjenapozici ja BiH, a Evropski sud je u odluciistakaoda je BiH u~inila sve da za{titi prava aplikanata, dok suoni bilizatvoreni u Guantànamu.I jo{ jedanvrlobitan je slu~ajSuljagi}, a odnosi se na sta-rudeviznu{tednju. U ovom predmetuuspjeli smo odbra-

niticjelokupno zakonodavstvoko jim je reguliranpovratsta-redevizne {tednje u BiH. U ovoj presudi Sud je jasno is-takao da su zakoni u BiH ko ji regulira ju povrat starede-vizne{tednje u skladu s Evropskomkonvenci jom. Nakonove presude Sud je odbacio najve}i broj predmeta, vi{eod 1.200 tu`bi protiv BiH. Pri je ove presude u Strasbour-gu je bilo 2.500 predmeta zbogstaredevizne {tednje. U

presudiSuljagi}u Sud je na{ao povredu prava na imovi-nuaplikanta, ali samozato {to se u Federaci jikasnilo saimplementaci jomzakonodavstva za starudeviznu{tednjute je Federaci ji naloèno da izdaobveznice, isplatizaos-talerate i da se obveè da }e u slu~aju budu}ih ka{nje-njapla}atizatezne kamate. Tako|er je naloèno da se uci jeloj BiH rokovi za verifikaci justaredevizne {tednjepro-du e za {est mjesecikako bi se svima onima ko ji su dotadabili skepti~ni u pogleduprimjenezakona i ko ji se zbogtoganisuhtjeliverificiratiomogu}ilo da se verificira ju i u|uu taj zakonski osnov isplate stare {tednje. I Komitet mi-nistara VE je na svomsastankukonstatirao da je BiH, od-

nosno VladaFederaci je poduzela sve mjere naloène izpresude u slu~ajuSuljagi}.

DANI:Kakva je va{asaradnja sanadle nimdràvnimorganima i koliko na njenkvalitet uti~epodatak daBiH i Federaci ja jo{ nema ju vlasti izabrane u okto-bru pro{le godine?MIJI]: Saradnja uvi jek mo ebitibolja, jer od te saradnjedr avnih instituci ja sa Uredomzastupnikaovisikvalitet izja{-njenja ko ja se priprema ju za Evropski sud. Me|utim, is-takla bih da dràvneinstituci je u ci jeloj BiH ima juprili~nopasivan odnospremaizvr{enjupresudaEvropskog suda.U interesuBosne i Hercegovine je da se presude Evrop-skog suda {to pri je implementira ju.DANI: Da li su BiH ili nekinjezin dio ispravili ili promi- jenilineki zakon na osnovu ko jeg su gubili sporoveu Strasbourgu ili pak pred doma}im sudovima?

MIJI]: Nakon prve presude protiv BiH u slu~ajuJeli~i},u ko joj je Evropski sud na{aopovreduprava na pristupsu-duzato {to presudako ju je aplikantica imala, a ona ni jebilaizvr{ena, odnosno ni je joj biladodi jeljena njena sta-radevizna{tednja. U to vri jeme u entitetima su bili na sna-zizakoniko ji su onemogu}avaliizvr{avanjepresuda u pre-dmetimako ji su se odnosili na starudeviznu{tednju. ak

je i u dràvi bilopropisano da i oni ko ji ima jupresudumo-ra jupro}iproces verifikaci je– isti onaj proces kao sve os-tale {tedi{e ko je nisu ishodovale presudu. Me|utim, uslu~aju gospo|e Jeli~i} Evropski sud je istakao da pos-to ji zna~ajnarazlika izme|u ostalih{tedi{a ko ji nisu vo-dilidugotrajne i te{kepostupkepreddoma}imsudovimai onih ko ji su ishodovalitakvepresude. Na osnovupresu-de u slu~aju Jeli~i}Ured zastupnika je podnio inici jativu Vi je}u ministara da se otklonizakonska prepreka za iz-vr{enje presudadoma}ihsudova. To je i u~injeno.DANI: [ta je sa tu`bama zbogneadekvatnog smje-{ta ja neura~unljivih izvr{ilaca krivi~nih djela?

Velike nov~ane naknade

MIJI]: Do sada je Evropski sud doniodvi jepresudeu ve-zi sa nezakonitim li{avanjem slobode neura~unljivihpo~initeljakrivi~nihdjela. U tim slu~ajevima Sud je usta-novio da su neura~unljivi po~initeljikaznenihdjelako jima je po starom zakonodavstvu izre~ena mjera prisilnogzadràvanja i li je~enjasmje{teni u, uvjetno re~eno, odgo-vara ju}u ustanovu, odnosno da nisu smje{teni na foren-zi~ki odjel KPZ-a Zenica. Takve osobe su nakon izmjenakrivi~nog zakonodavstva ostale u pravnom vakuumu tesu ostalizatvoreni bez odlukenadle nogsuda. NakonovihpresudaEvropskog suda, VladaFBiH, jer su se oba slu~ajaodnosila na taj entitet, doni jela je akcioniplanko jim je ut-vr|eno ko je su to osobeko je su nezakonitozatvorene imjere za otklanjanje nezakonitostiko je je ustanovio Ev-

ropski sud. Me|utim, postavlja se pitanje zakonitostiza-tvaranja tih osoba u odgovara ju}e ustanove, a poznato jeda je Ustavni sud BiH jo{ rani jeustanovio da forenzi~kiodjelu Zenicini je odgovara ju}a ustanova.DANI: Dakle, lai~kigleda ju}i, osobeko je je dràvapro-glasilaneura~unljivima mogutu iti svo ju dràvu i bezproblemadobiti taj spor?MIJI]: Da. I vrlo su visokenaknade {teteko je Evrop-ski sud dodjelju je za slu~ajeve nezakonitog li{avanjaslobode.DANI: Kolika su obe{te}enja u ova dva slu~aja?MIJI]: U prvom, a ri je~ je o slu~ajuToki}, s ko jim su bi-le jo{tri osobe, ukupno im je dodi jeljeno 132.000 KM, dok je u slu~aju Halilovi} ispla}eno44.000 maraka.

DANI 11. 2. 2011. 29

DANI: Kolikokona~nih presuda za ratnu{tetu u RS-u ~eka na izvr{enje?MIJI]: U RS-u, premana{im informaci jama, ima vi-{e od devet tisu}a takvihpresuda. Vlada RS-a je ut-vrdila akcioni plan za izvr{enje presude u slu~aju ôli}i drugiprotiv BiH, jer se presuda Evropskog suda od-nosi na taj predmet, i tek }e se realizaci jom tog do-kumenta znati to~an brojneizvr{enihpresuda i uku-

pna visina dosu|ene {tete.DANI: Ve} je objavljeno da se radi o stotinamamiliona maraka. Koliko je takvih presuda u Fe-deraci ji?MIJI]: Nemamo precizne podatke ni za ovaj entitet, alineslu`beno znam da je broj takvihpresudadalekoma-njinego u RS-u. Sli jede}i presuduôli} i drugi, i VladaFBiH je doni jela akcioni plan za rje{avanje tog problema.

U Strasbourgu se trenutno protiv BiH vodi oko 1.350 postupaka, me|u ko jima je najvi{e onih zbog neizvr{enja presuda doma}ih sudova, kaè za Dane Monika Mi ji} i prognozira da novih predmeta zbog

kr{enja izbornih prava ne}e biti sve dok se ne izvr{i presuda u slu~aju Sejdi} & Finci. Gospo|a Mi ji}

za Dane obja{njava za{to je u interesu BiH da se presude Evropskog suda {to pri je izvr{ava ju, za{to

su neura~unljivi kriminalci pravno nadmo}ni ji od dràve…

VM BiH pred Evropskim sudom u Strasbourgu

UNE SUDSKIH PRESUDA

zmjena krivi~nog zakonodavstva ostale u pravnom vakuumu”

PLA]ANJE RATNE [TETE

Izvr{enje u RS-u ~eka 9.000 presuda

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


30 DANI 11. 2. 2011.

ISTRA@IVANJA

Kako Delta uprav ljanov cem iz Belizea

Mi{kovi}ev

od milijard

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


C

entar za istraìva~ko novinarstvo Srbi je (CINS)

i Organized Crime and CorruptionReporting

Pro ject (OCCRP) otkrili su off-shore kompa-ni junepoznatogvlasnika iz Belizea, ko ja je pre-

ko “}erki firmi” za ne{to vi{e od godinudana kupila u

Srbi ji preduze}a sa nekretninama vrednim najmanje 40

miliona evra, kakopokazu jukupoprodajniugovori. Pre-

ma poslovnoj dokumentaci ji, u svim kupovinama,

ovla{}ena lica za stupanje u posed i druge vrste zas-

tupanja bili su menad eri preduze}a Delta Real Esta-

teMiroslavaMi{kovi}a. Sva kupljena preduze}a ko ja su

CINS i OCCRP dokumentovala, odmah su preregistro-

vana na lokaci je u vlasni{tvu Delte, a na klju~ne pozi-

ci je su postavljenimenadèri preduze}a Delta Holdin-

ga. U jednom slu~aju, zapisnik sa skup{tine akciona-

rajednog Deltinog preduze}a pokazu je da je ono ~ak

garantovalo svo jom imovinom za bankarsku pozajmi-cu za preduze}e u vlasni{tvuVanityja. U BiH, Delta i Va-

nity su za jedno osnovalejedno, a u Srbi ji kupili drugo

preduze}e. Vanity je samostalnokupio bar jo{ ~etiri pre-

duze}a u Srbi ji. Kupljena preduze}a ima ju nekretnine

u Beogradu, Ni{u i Novom Pazaru. Jo{ jedna off-sho-

re kompani ja, Right Start Technology Ltd, ko ja je vla-

snik akci ja u bar {est preduze}a za jedno sa Deltom, po-

zajmila je Vanityju 6,3 miliona evra tokom perioda u ko-

jem je Vanity kupovao u Srbi ji i BiH, svedo~i doku-

mentaci ja iz Belizea, Registarprivrednihdru{tava i Cen-

tralniregistar za harti je od vrednosti.

Preplitanje poslova izme|u Vanity International Cor-

poration i Delte, me|utim, jo{ je sloèni je.

Nastanak Vanityjai prve akvizicijeSvako od nas sa 3.000 dolara vi{ka moè da po-

zoveadvokatskukancelari ju na Belizeu i oni }e mu ra-

do formirati i registrovati off-shore kompani ju sa

ra~unom u tamo{njoj banci. Na web sajtovima kance-

lari je i agenci je, mogu se pro~itatiinformaci je o tome

kakova{akompani jaBelizeune}e pla}ati nikakvepo-

reze, ne}e izve{tavati o zavr{nim ra~unima i nikone}e

saznati ko je vlasnik ili kako poslu je va{e preduze}e,

~ak ni istra ni organi Srbi je ili Sjedinjenih Dràva, za-

to {to Belizenemapotpisanesporazume o razmeni tih

informaci ja ni sa jednom zemljom na svetu. Grupa dva-

desetnajrazvi jeni jih zemaljasveta ozna~ila je Belize za jednu od pet dràva u ko jima se pere najvi{e prljavog

novca na svetu. Pro{le godine, britanskiGu ar di an je pi-

DANI 11. 2. 2011. 31

bezdan

eura

Sloèna mreà kompani ja ko jom

upravlja ju menadèri Delte i

ko ja izvire iz Vanity International

Corporation u Belizeu, do sada

je tiho potro{ila najmanje 43

miliona eura na nekretnine u

Srbi ji i Bosni i Hercegovini.

Puteve prljavog novca za jedni~kisu razotkrili Centar za istraìva~ko

novinarstvo Srbi je (CINS) i

Organized Crime and Corruption

Reporting Pro ject (OCCRP).

Tekst je izazvao veliko zanimanje

u Srbi ji, a Dani ga prenose na

doma}i teren

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


sao da se Belizenalazi pred sankci jama zbog nea ur-nosti u pokretanju postupka za potpisivanje me|una-rodnih sporazuma o razmeni informaci jama o opore-zivom novcu sa drugim zemljama sveta.

Neko je i pozvao advokatsku kancelari ju Argueles& Company ko ja na istojadresi u Belize Cityju, New Ro-ad 35, ima i agenci ju za registraci ju preduze}a Orioni – prvog januara 2007. godine, uspe{no su, na sopstve-nu adresu, registrovali preduze}e Vanity International

Corporation. Pravi vlasnik je, shodno zakonimaBelizea,nepoznat.

Manje od mesecdanakasni je, na drugomkra jupla-nete, u NovomPazaru, ]erim[emsovi}, jedan od najzna~aj-ni jihtamo{njih biznismena, osnovao je preduze}eFexikod.o.o. i prebacio na njegasvoj tr ni centar, ko ji su ve{ta-ci procenili na vrednost od oko 3 miliona evra, spremiv-{i ga tako za proda ju. Ovo je potpunolegalnapraksa u Sr-bi ji i preduze}a na ovaj na~in trgu ju nekretninamazato{to se takopla}a manji porez u odnosu na kupovinusa-monekretnine.

A proda ja je usledila brzo. Tri mesecakasni je, Fexi-ko je prodat. “Da, Fexiko je imao biznis sa Slobodom –NoviPazar” rekao je erim [emsovi} za CINS u telefon-

skom razgovoru. “Ja sam to za jedno sa Deltomkupio, pasam ja njemuonda prodao, ovaj, Delti… Tako da, eto dakaèm,da ni je to samo Fexiko nego i mo jiudeli u Slobo-di. Fiktivno sam ja kupac, ali realno, pedeset-pedeset samkupio Slobodu sa Deltom i ja sam moj deo… Kompliko-vana je to dosta pri~a.”

PodaciAgenci je za privredne registre pokazu ju da jeFexiko prodat preduze}u Vanity International Corporati-on sa Belizea, a ne nekom od preduze}a MiroslavaMi{ko-vi}a, registrovanih u Srbi ji. [emsovi} u razgovoru sa CINS-om ni je ni pomenuo Vanity. Otkud sad tu Delta?

im je Vanity kupio Fexiko, preduze}e je preba~enou Deltinuzgradu u Beogradu, a na klju~ne pozici je su po-stavljenimenadèriDelte. Za prokuristu je postavljen Ne-

manjaMi}anovi}, direktor za imovinske i pravneposloveDeltaRealEstatea.

NovinariCINS-a i OCCRP-a su posetiliposlovnuzgra-duDelte u Beogradu na ~ijojadresi je pri javljen Fexiko, aliga nisu prona{li na listi preduze}a u zgradi. Novinari suostavili na portirnici broj telefona za kontakt i poruku zaFexiko. Tridesetminutakasni je, sekretaricaDeltaRealEs-tatea je pozvalanovinare CINS-a rekav{i da su prostori- je Fexika porednjihovih i da “njih ~estonema”. Predsta-vnici Fexika se nikadanisujavili.

Prema podacima Agenci je za privredne registre, Fe-xiko, kao i sve ostale firmeko je je kupio Vanity u Srbi ji,nema stalnozaposlenih.

MiroslavMi{kovi} ni jeodgovorio na porukeko je su CINS

i OCCRPostavili za njega u odgovara ju}imslu bamaDel-te. Nikodrugi iz Delteni je reagovao.

Shopping SpreeTako je po~eo nalet kupovinenekretnina kompani je

Vanity International Corporation u Srbi ji i Bosni i Herce-govini. Dokumentaci ja iz Belizea, sa Kipra i BritanskihDe-

vi~anskih Ostrva (BDO), iz Srbi je i Bosne i Hercegovinepo-kazu je kako su nakon svake transakci je ko ju su OCCRPi CINS uspeli da dokumentu ju, kupljena preduze}a pre-registrovana na adreseobjekata u vlasni{tvuDelte, a me-nad eriMi{kovi}evihkompani jabiliimenovani na klju~nepozici je, bez izuzetka. Nekadokumenta uklju~uju i dekla-raci je ko je su menadèrima Deltedavale pravozastupa-nja Vanityja u poslovanju i odlu~ivanju.

Izvor iz Deltesvedo~i da su dokumentasastavljalepra-vneslu bepreduze}a DeltaHoldinga, ko jiokuplja Mi{ko-vi}eve firmeregistrovane u Srbi ji i da su ih njihovimenadèrirutinskipotpisivali. Njegovekolegenikadanisustvarnora-dile za off-shorekompani je u ~ije ime su bili ovla{}eni, re-kao je i dodao da menad eri ko ji potpi{u da posta ju za-

stupnici ili opunomo}enicitakvih kompani ja, poslesamodobi ja judokumentaci ju u ve zi sa tim preduze}ima na po-tpis, {to i rutinski rade, ~ak i ne ~ita ju}i {ta u njimapi{e.

U jednom od slu~ajeva za ko ji su CINS i OCCRPpri-bavilidokumentaci ju, NemanjaMi}anovi}, regionalni ru-kovodilacimovinsko-pravnih poslova u DeltaRealEsta-te i ~lan upravnog odbora TPK Deva (u ve}inskom vla-

sni{tvu Delte) je, prema kompanijskoj dokumentaci ji iagenci ji za privredne registre, imenovan za zastupnikakompani je Fexiko 2007. godine. Skup{tinaakcionara TPK Deve, 23. juna 2009. godine, odlu~uje da seposlovnipro-stor u vlasni{tvu preduze}a upotrebi kao garanci ja naosnovu ko je je Fexiko trebalo da dobi je bankarsku po-zajmicu od 1,4 miliona evra, pokazu jezapisnik sa skup-{tine akcionara.

Ljiljanu Jevremovi} Svilanovi}, jo{ jednu menadèr-ku DeltaRealEstatea, ko ja je bila ~lanica upravnog od-boraMi{kovi}evog tr nog centra Bazar u Novom Sadu, Vanity je u septembru 2007. ovlastio da zastupa Gelder, jo{ jednuakvizici ju Vanityja u Srbi ji.

Petar Ra ja~i}, direktor za regionalni razvoj u Delta

RealEstate iz Beograda, opunomo}en je da postupa uimekompani jeVanity International u januaru 2009, pre-makompanijskim dokumentimazavedenim u BelizeCi-tyju. Ra ja~i} je bio i direktor i zastupnik Geldera d.o.o.u 2008. godini.

Fexiko je registrovan na zgradu u vlasni{tvuDelte, aGelder na adresama samog Delta Holdinga. Dokumen-taci ja pokazu je da su za svakozavo|enje dokumentaci- je i sve transakci je nekretnina svih navedenih kompani- ja u vezi sa Vanityjem, kori{}eneadrese u Beogradu u vla-sni{tvuDelte.

Kari} – Rankovi} – Vanity Vanity je do{ao do vlasni{tva nad Gelderom na

sli~anna~in kao i u slu~aju Fexika. Premaregistruprivre-dnih dru{tava i zemlji{nim knjigama, biznismen Predrag

ISTRA@IVANJA

32 DANI 11. 2. 2011.

Partnerstvo s Radon~i}emSara jevska poslovna dokumentaci ja pokazu je kako je tokom 2007. godineMi{kovi} preko Del-

ta M (kasni je Delta RealEstatea) u{ao u posao sa Fahrudinom Radon~i}em, vlasnikom Dne vnog

ava za i kandidatom na pro{logodi{njim izborima.Saradnja mo}nog bo{nja~kog politi~kog lidera iz Sara jeva s jedne, i biv{eg potpredsednika

vlade Srbi je, bliskog Slobodanu Milo{evi}u s druge strane, isprva je izgledala ~udno. Sa jedne

strane je bio Miroslav Mi{kovi}, ko ji je svo je bogatstvo po~eo da sti~e tokom devedeset ih go-dina, koriste}i razli~ite poslovne povlastice ko je je dobio u vreme reìma Milo{evi}a, sa ko jim je bio blizak. S druge strane, Radon~i} je bio ~lan Kabineta na~elnika {taba Vrhovne komande Armi je BiH, a njegov Dne vni avaz je o{tro kritikovao vladu i postupke politi~ara Srbi je i Repu-blike Srpske.

Mi{kovi} i Radon~i} su potpisal i ugovor o osnivanju Prezident nekretnina u junu 2007, a ugo-vor je menjan u jo{ dva navrataposle toga. Premaregistraci ji zavedenoj u Sara jevu, u februaru2008, Delta Rea lEstate je posedovalapedeset procenata preduze}a, Radon~i}eva Avaz korpo-raci ja 25 posto, a jo{ 25 posto – Vanity International Corporation. Dokumentaci ja ko ju je podneoDelta Real Estat e pokazu je da su Prezident nekretnine kupovale zemlju u Banja Luci, a predu-ze}e je u medi jima povezivano i sa izgradnjom poslovno-stambenog objekta u Tuzli.

Prezident nekretnine su jedini aspekt Vanityjevog poslovanja na Balkanu ko ji je postao javani izazvao kontroverze u (bosanskohercegova~kim) medi jima, pre svega, zbog politi~kih aspeka-takari jera vlasnika preduze}a. Uprkos pompi i medijskoj buci s ko jom su poslovi u BiH zapo~eti,Radon~i} je pro{ le godine, dok se pripremao da iza|e na izbore, prodao svoj udeo u Prezidentnekretninama, ali je pre toga odlu~no branio integritet Miroslava Mi{kovi}a u medi jima.

Po poslovnim registrima, Prezident nekretnine su se preselile u Banja Luku, a vlasnici kom-pani je su sada Delt a Rea l Estate i Vanity International.

Zemlja u Donjem KomrenuGodinudananakon {to je pre{ao u vlasni{tvo Vanityja, Fexiko je kupio dva preduze}a – Komren d.o.o.

i Bel Investment d.o.o. Tako je sredinom 2008. od firme Revizorska ku}a Auditor vlasnika Zorana ]erko-vi}a kupio sto odsto udela u Komrenu za 3.125.442 evra i takodo{ao u posed ne{to ispod dva i po hekta-razemlje u ni{kom predgra|u Donji Komren (op{tina Crveni Krst). S druge strane, Nata{a Erakovi} je za- jedno sa Sr|anom ]erkovi}em (direktorom u Revizorskoj ku}i Auditor) bila vlasnica preduze}a Bel Inves-tment d.o.o, ko ja je Fexiku po~etkom istog meseca istegodine prodala firmu sa ne{to ispod 11,5 hektarazemlji{ta, u istom deluNi{a. Cena je bila 13.768.300 evra. Ukupna povr{inazemlji{ta do ko jeg je do{aoFe-xiko u Ni{u je malomanje od 14 hektara. U nezavisnim ve{ta~enjima, ukupna vrednost ovog zemlji{ta pro-cenjena je na 16.351.300 evra, a Fexiko je za oba preduze}a platio 16.911.742 evra, odnosno oko 117,5 evra

po metru kvadratnom. Kako je Fexiko u potpunom vlasni{tvu Vanityja, tako je Vanity postao novi vlasnik pa{njaka na obodima industrijske zone pored aerodroma Konstantin Veliki.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Rankovi}Peconi je prekosvogpreduze}a Invej d.o.o. u Beo-

gradukupiopropaliPamu~ni kombinat na 3,7 hektaraze-

mlje uz Dunav, u sredi{tuprestonice. Kupio ga je u avgu-

stu2006. od kompani jeAstra Simit pod kontrolomBogo-

ljubaKari}a, ko ji je napustioSrbi ju{est mesecirani jeka-

da je protivnjega tuìla{tvo podnelo dve krivi~nepri jave.

U januaru2007, Invej je prodao50 postosvogudela u Pa-

mu~nom kombinatutada{njoj Delti M za 15,2 milionaevra,

a ostatakVanityju tri mesecakasni je, za 7,3 milionaevra,

odnosnoupolamanje nego {to je pla}enaprvapolovina

akci ja. ProcenaukupnevrednostinekretninaPamu~nogkombinatako ju je napravio nezavisnive{tak i kakva je oba-

vezna u ovakvimtransakci jama, iznosila je 11,1 milionevra.

Zemlji{tePamu~nogkombinata se grani~i sa LukomBeo-

grad u vlasni{tvuMiroslavaMi{kovi}a(i MilanaBeka). Kao

i u drugim slu~ajevima, odmah po obavljenoj transakci-

ji, sedi{te Geldera je momentalno preba~eno na adresu

DeltaHoldinga, a na klju~nepozici jepostavljeni su zapo-

sleni iz Delte.

Petar Ra ja~i}, na primer, direktor za regionalnirazvoj

u Delta RealEstateu, ko ji je bio opunomo}en da postu-

pa u ime kompani jeVanity International14. januara2009,

godine, prema poslovnoj dokumentaci ji iz Belize Cityja,

bio je i direktor i zastupnik Geldera 2008. godine.

Akci jeVanityja su 2008. godine stavljene pod kon-trolu advokata Olega Ezova. Ezov je radio za advokat-

sku kancelari ju Neocleuos sa Kipra, ~ije usluge koris-

ti i mati~na kompani ja MiroslavaMi{kovi}a, Hemslade

TradeLimited.

Portparol za Neocleous izjavio je da je Ezov radio

u moskovskom predstavni{tvu firme, ali je napustio

kompani ju 2008. godine. Sam Ezov ni je bio dostupan

za komentar.

Izgleda da su za vreme gra|evinarskog buma prvih

godinanovog mileni juma, Mi{kovi} i ostalimo}ni zemljo-

posednici i poslovniljudi{irom isto~neEvropekupovaline-

kretnine i pozajmljivalinovacstrahovitombrzinom. Izvor

CINS-a iz Delte tvrdi da su Mi{kovi}evapreduze}a kupo-valanekretnine i drugapreduze}astihijski, bez plana, sa-

mozato {to su bila u pozici ji da ih kupe. Na kra ju, uku-

panbankarski dug i hipotekeDelte i ostalihkompani jako-

je su formalnopovezane sa Mi{kovi}em, stvoren, izme|u

ostalog, i kreditima i zajmovima za kupovinunekretnina,

dosegli su mili jardu evra, premaanaliziko ju je proveo Mi-

roslavZdravkovi}, analiti~ar NarodnebankeSrbi je. Zdrav-

kovi} je rekao za CINS da je to iznos duga zasnovan na

njegovoj analizi svih finansijskih izve{ta ja i zavr{nih

obra~una preduze}a u vezi sa Deltom, ko ji su zavedeni

u Agenci ji za privredne registre.

Monopolskapozicija

Mre a kompani jako ja izvire iz Vanityja i sa Belizea jerazoruàva ju}ekomplek sna, sude}ipremasudskoj doku-

mentaci ji, kompanijskim aktima i finansijskim ek sperti-

mako ji su za CINS i OCCRPpregledalidokumentaci ju. Uku-

pan iznos ko ji je Vanity International Corporationpotro-

{ila na kupovinepreduze}a u Srbi jiko je su novinariCINS-

a dokumentovali je 43.137.242. Pore|enjaradi, druga tran-

{a bespovratne pomo}i za budèt Republike Srbi je od

Me|unarodnog monetarnog fonda, odobrena u decem-

bru ove godine, iznosila je 50 miliona, dok je kompletan

iznos Benetonove investici je u fabriku u Ni{una javljen u

vrednosti od 43,2 miliona evra. Neki analiti~ari tvrde da

je Mi{kovi}eva mre a off-shorekompani ja, iakoogromna,

zapravo legalna. Drugi, uklju~uju}i i ~lanove anti-mono-polskekomisi je, rekli su da su kompani jeprekr{ilezako-

ne. VericaBra} iz Saveta za borbuprotivkorupci je je dru-

gu mre u transakci ja ko ju je rani je otkrilaistraga o mo-

nopolskom polo ajuMi{kovi}eve kompani je, kao i ovu oko

Vanityja nazvala “klasi~nim primerima pranja novca”.

“On prosto ne èli da iko u Srbi ji zna da on posedu-

je sve te kompani je”, ka eDi janaMarkovi}Ba jalovi}, biv-

{a predsednicaanti-monopolske komisi je.

Izvor iz Delte je rekao da su CINS i OCCRP, otkriv{ina-

vedenekompani jesamozagrebli po povr{ini. Za broj kom-

pani jako jima se upravlja iz Delte, a nisuregistrovane na

nju, samo je rekao: “Toga ima puno. Bar sto.”

Glavni istraìva~: Stevan Doj~inovi}

Istraìva~ki tim: Dragana Pe}o,An|ela Milivo jevi}, VladimirKosti}

Urednici: John Holland, Branko ê~en

DANI 11. 2. 2011. 33

Neposredno pre nego {to je Fexiko kupio dva ni{ka preduze}a i postao vla-

snik njihovog zemlji{ta, njegova mati~na kompani ja, Vanity, dobila je u istom

danu (20. 4. 2007.) pozajmice od dve kompani je sa Britanskih Devi~anskih Os-

trva (BDO) i iz Belizea. Right Start Technologies Ltd. (osnovan na BDO, pre-registrovan na Belize) je pozajmio Vanityju 6.315.000 evra, a Kordel l Inves-

tments Corporation (BDO) 2.650.000 evra. CINS i OCCRP su do{li do doku-

menta o jo{ jednoj, manjoj pozajmici od 220.000 evra, ko ju je Vanity u decem-

bru 2007. dobio od preduze}a LuceInternational InvestmentsCorporation, ta-

ko|e sa BDO, ina~e i danas vlasnika akci ja Univerzal banke, za jedno sa Del-

ta General i Osiguranjem. Sa druge strane, Right Start Technology je u Srbi jiosnovao preduze}e Latium d.o.o, ko je je akcionar u {est srpskih preduze}a ko-

ja je privatizovala Delta.

Krupne pozajmice i vlasni{tvo u istim preduze}ima

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


HA AG

Dne vnici Ratka Mladi}a dokazu ju odgo vornost Jo vice

Pi{e: Dènana Karup-Dru{ko

Tuìtelji Ha{kog tribunala su kra jem januarau procesu protiv Jovice Stani{i}a, ko ji je u vri- jemeratova u Bosni i Hercegovini i HrvatskojvodioDràvnu bezbednostSrbi je, zatraìle od

sudskog vi je}a da prvi put kao dokaz u nekom pro-cesubudu uvr{teni audiosnimci. Radi se o snimcimako je su srbi janske vlasti zapli jenile 23. februara2010. godine tokom pretresa stana Ratka Mladi}a u

Beogradu. Tada su prona|eni i njegovi dnevnici ko jisu kao dokazi uvedeni u vi{e su|enja.

Tuìteljstvo je kao dokaz predlo ilo osam ton-skihsnimakarazgovora Mladi}a sa Stani{i}em, Slo-bodanom Milo{evi}em, Mom~ilom Peri{i}em i Ra-dovanom Karadì}em. Prema obrazloènjutuìteljaDermota Groomea ti snimci su “jak do-kaz za jedni~ke zlo~ina~ke namjere” jer“odraàva ju preovla|uju}u antihrvatsku i an-timuslimansku politiku, uz nagla{avanjestva-ranja jedinstvene srpske dr ave kao cilja”.Osim toga povezu ju Stani{i}a sa zlo~inimako ji ga terete optu`nicom.

Mafija iz SrbijeStani{i}, kao biv{i {ef srbi janske Dr avne

slu`be bezbednosti (SDB), i Franko Sima-tovi}, njegov zamjenik i biv{izapovjednik Je-dinice za speci jalne operaci je SDB-a, terete

se da su sudjelovali u udruènom zlo~ina~kom poth-vatu ~iji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje ve}inenesrba s velikih di jelovateritori jaHrvatske i BiH od 1991.do 1995. godine. “Speci jalne srbi janske jedinice podkontrolom Stani{i}a i Simatovi}a, uklju~uju}i Crveneberetke i [korpione, sudjelovale su u napadima for-maci ja bosanskih Srba na enklave Srebrenicu i@epu”, navedeno je u pro{irenoj optu`nici ko ju je 2006.potpisalatada{nja glavna tuìteljicaCarla del Ponte.

Do sada je tuìteljstvo u proces uvelo na deseti-nedokazako ji potvr|uju Stani{i}evu odgovornost, asnimcirazgovora i Mladi}evi dnevnici to }e samo do-

datno dokazati. Ilustrativan primjer je snimak od 9.marta 1995. godinekada Mladi}, Stani{i}, Milo{evi}i Peri{i}, dogovara ju mobilizaci ju dobrovoljaca ko je }euputiti u Cazinsku kra jinu, kako bi u operaci ji Pauk pomogli odbranu autonomneoblasti pod kontrolomFi-

Kao dokaz na su|enju Jovici Stani{i}u, nekada{njem prvom ~ovjekuDràvne bezbednosti Srbi je, bit }e kori{teni audio snimci razgovora ibilje{ke Ratka Mladi}a. Uz ostale dokaze, ovim bi Tuìteljstvo dokazaloda je SDB Srbi je naoruàvala vojske RS-a i RSK, da je to bio zlo~ina~kipoduhvat sa ciljem stvaranja Velike Srbi je te da su paravojne jediniceiz Srbi je (Crvene beretke, [korpioni i drugi) u BiH i Hrvatskoj djelovalipod kontrolom Jovice Stani{i}a. Dani donose di jelove snimaka i dnevnika

DRINA NBITI G

Tuìtelj Dermot Groome: “Snimci su jak

POSEBNA ZAHVALNOST U razgovoruod drugog decembra 1995. Mladi} seposebno zahvalio MUP-u Srbije, VladiSrbije, Vladi RS-a i Radovanu Karadì}u.Tom prilikom je rekao da “Srbi morajuostati ujedinjeni u srpskom nacionalnomprogramu” jer bez toga “ne bi mogliostvariti uspeh u bitkama kao {to suSrebrenica, @epa i Gora`de”

34 DANI 11. 2. 2011.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Stani{i}a i DB-a Srbi je u rato vima u BiH i Hrvatskoj

E SMIJEANICA

DOBANOV CI, 7. 10. 1994.

Tajni planPrisutni: Milo{evi}, generalPeri{i}, generalêleketi}, Jo-

vica Stani{i}, general Mladi}.

Milo{evi}: Abdi} ima 4.000 ljudi. Jovica bi angaòvao300-400 svo jih ko ji bi pomogli da FA zauzmeKladu{u. (...) [to seti~eoperaci je ja sam za to da se odlukadonese na Vrhovnomsavetuodbrane.

Jovica Stani{i}: Mi imamo ide ju da ako ste saglasni kon-solidu jemo FA i njegovuvojsku. Mi to ne moèmo bez pomo}i

Vojske Jugoslavi je. Mi mo emo oformiti jedinice ranga bata-ljona, pomo}i u artiljeri ji, radio izvi|anjem. Na{a je prednost{tobi mogli oformiti ubita~an bataljon od 700-800 ljudi, mogli bida uvojni~imo Fikretovu vojsku, mogli bi to uraditi uz pomo}

Vojske Jugoslavi je. Nama treba ju {atori, nafta i hrana (RSK),

a VJ da nas pomogne u ljudstvu, munici ji, nekooklopno vozi-lo. Pre{li bi odavde sa ljudstvom, formirali bi komandu, u{li bisa na{im konvo jima... Moramoraditiza jedno bez ikakve su-revnjivosti. Na{ cilj je da u|emo u Kladu{u... (...) Nama trebanajmanje10 dana. Treba se uvesti red i ~istka u snagama FA.(...) Formiranjekomande– treba i}i na{ Simatovi}, ne{to bi lju-di uzeo iz BL-a.

JovicaStani{i} se zalaè za za jedni~kukomandunjihovu(RSK+JS), a da JS koordinira sredstva.

JovicaStani{i}: Na{aartiljeri ja, raketnisistemi, to su sveoficiri – treba ih angaòvati. Ja }u pokupiti skoca i skonopcaljude, tra i}u da ih plati FA. On kaè: ne sekirajte se vi za to.

Milo{evi}: Ja sam sa Ovenom i Stoltenbergom napraviotajniplan kako da snabdi jemo RSK.

PoslesastankaJovica Stani{i}: U avgustu smo poslaligeneralu Mladi}u

sedam {leperamunici je.

dokaz zajedni~ke zlo~ina~ke namjere”

kretaAbdi}a, a pred ofanzivom Armi je BiH.U svom podnesku tu itelj navodi: “Jedan govornik

kaè da Legi ja i Boòvi} obu~ava ju 300 mladi}a i dasu izuzetno zadovoljni njima. Mladi} i drugi u~esniciu razgovoru stalno se obra}aju tom govorniku sa ’Jo-vice’, {to ukazu je na to da je to optu eni Stani{i}.”Milorad Ulemek Legi ja i Rado jica Boòvi} bili su u tovri jeme komandanti jedinice Crvene beretke. Premaoptu`nici ta jedinica je bila pod kontrolom SDB-a Sr-bi je, odnosno Stani{i}a i Simatovi}a, a tokom akci jePauk djelovala je na strani Abdi}evih snaga u okoli-ni Velike Kladu{e.

Na snimku razgovora Mladi}a sa Milanom Miluti-novi}em iz 1996. godine, komandant VRS-a “raspitu-

je se o ulozi Boòvi}a i Arkana u formiranju logora smr-ti u Kra jini”. Tuìteljstvo u podneskucitira Mladi}ako-

ji kaè da je “Boòvi} pripadnik MUP-a Srbi je, ’mafi je’.”Mladi}, Milo{evi}, Stani{i} i Peri{i} su u razgovoru od9. marta 1995. naglasili va`nost odràvanjasrpskog je-dinstva i interesa. Mladi} tada kaè: “Ja sam pristupiosvimapotpunoiskreno, u nadi da moèmo u~initi ne-

DANI 11. 2. 2011. 35

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


{to da spasemo srpski narod i da stvorimojedinstve-nu dràvu. I rekli smo im da je jedina svrha borbe ko-

ju razume ju svi pripadnici vojske i na{e celo stano-vni{tvo to da mi moramobitijedna dràva, ba{ kao {tosmo jednanaci ja. Jedna armi ja, ba{ kao {to smo jednanaci ja. Jedna vlast, ba{ kao {to smo jedna naci ja.”

Uspjesi u Srebrenici,@epi i Gora`duNa istom sastanku Jovica Stani{i} je rekao: “Mi

smo isporu~ili 47 odstozahteva te armi je iz Srbi je. Par-don, iz Savezne Republike Jugoslavi je.” To je potvrdioi Mladi}, ko ji se malopri je togaMilo{evi}u i Stani{i}u

poàlio na nedovoljne isporuke munici je i nafte:“Da, 99 odsto svegatoga isporu~ila je Srbi ja.”

U razgovoru od drugog decembra 1995. Mladi} seposebno zahvalio MUP-u Srbi je, Vladi Srbi je, Vladi RS-a i RadovanuKarad i}u. Tom prilikom je rekao da “Srbimora ju ostati ujedinjeni u srpskom nacionalnompro-gramu” jer bez toga “ne bi mogli ostvariti uspeh u bit-kama kao {to su Srebrenica, @epa i Gora`de”.

Pored snimljenih razgovora tu itelj Groome je za-traìo od sudskog vi je}a da se u postupak uvedu di-

HA AG

General Pani}: Snabdevanjemunici jom. Sitnu}emovam davati, kapacitete za krupnu munici ju da prebacitena prostor SRJ-a. vr{}e da se dogovorimo oko radaKo-smosa i âjevca. Najva`ni je su prese za artiljerijsko na-oruànje. Vojnoorganizovanjemorabitidaleko~vr{}e. Svipripadnici VRS-a ovde da dolaze u civilnomodelu.

Karad i}: Pomo}i Hrvatima da bi se prisilili Musli-mani za podeluBosne. Pla}anje stare{ina, to da vr{itekao i do sada. Proizvo|enje novih oficira u {kolama dato vi re{ite. Ako Hrvatinapadnu RSK mi trebamo oba kra-

ji{kakorpusa okrenutitamoradiodbranenaroda.Milo{evi}: Ekonomski kako izdràti rat. Muslimani-

manuditi prihvatljive opci je, a na rati{tima im ruiniratipozici je.

Predsednik [ainovi}: Drina ne sme biti granica, ni-tirazmenakriminalaca. Mora ju se sve tri vladecentra-lizovati.

JovicaStani{i}: Na{eocene o stanju u VRS-u i MUP-u RS-a nisu onakve kakva bi trebalabiti na{apozici ja.Neki komandanti mogu ugroziti sistem u Srbi ji. Slabo-sti: Stanje u VRS-u je dosta slo eno, sve je te e pokre-nuti jedinice, sve je lo{i ja disciplina; demontiran MUP;vojska u RS-u mora da prizna{ta se tamode{ava; sta-nje u MUP-u RSK je lo{e; problemsnabdevanja sitnommunici jommo emore{iti za tri dana; da mi iz Srbi je preu-zmemofinansiranje i MUP-a. Da uz pomo} milici je po-mognemogeneralimaMladi}u i Novakovi}u da realizu-

ju ciljeve.

SASTANAK S PREDSJEDNIKOM, 8. 7. 1993.

Pla}anje starje{ina

BEOGRAD, 15. 3. 1994.

Ujedinjenje dràvnePredsednik Milo{evi} otvorio sastanak: Nekoli-

ko aspekata da razmotrimo: 1. Politi~ka koncepci- javezana za ostvarivanje ciljeva, 2. Uskla|enost voj-ske premaciljevima, 3. Funkcionisanje dràve u ce-

lini. (...) Pogre{an je pristup ujedinjenje srpskih ze-malja, jer mi nismo ni bil irazjedinjeni. Na{ je najve}istrate{ki interes da se defini{ugraniceRepublikeSr-pske. Republika Srpska je realnost. (...) Novi ekonom-ski sistem. Mora ju se uvezati jedinstvene carinsketakse... Moramo uvezati sve u jedinstveni ekonom-ski sistem, BL, Trebinje, Sara jevomora (Knin) ima-tiisti tretman kao Kragu jevac, Lazarevac... Sporo jetekao proces povezivanja slu`bi bezbednosti.

Marti}: ...Granica izme|u Srba da se ukine.Karadì}: Do sada je biladobra i korek tna sara-

dnja VRS-a, VRSK sa VJ i generalom Peri{i}em. vr-sto smo opredi jeljeni da budemo Srbi ja, preko nje iJugoslavi ja.

OPSADA SARAJEVA Milo{evi} je pozvao

politi~ko i vojno rukovodstvo Republike

Srpske na brifing 13. decembra 1993.

u Beogradu. Prisutni su bili general

Mom~ilo Peri{i}, na~elnik General{taba

VJ-a, Jovica Stani{i} i Zoran Sokolovi},

savezni ministar MUP-a. Milo{evi} je

traìo da se detaljno razradi operacija

opsade Sarajeva za koju je stavio na

raspolaganje i snage Vojske Jugoslavije

SKORO PA 100% Na istom sastanku Jovica Stani{i} je rekao: “Mi smo isporu~ili 4

To je potvrdio i Mladi}, koji se malo prije toga Milo{evi}u i Stani{i}u poàlio na nedo

36 DANI 11. 2. 2011.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


jelovi Mladi}evih dnevnika. Rani je je bilo predloènodesetakodlomaka iz bilje`nica biv{egkomandanta VRS-a, a tuìteljstvo je sadazatraìlo uvo|enje jo{ 16 di- jelova.

Prema Mladi}evim dnevnicima Slobodan Milo{e-vi} je pozvao politi~ko i vojnorukovodstvo RepublikeSrpske na brifing 13. decembra 1993. u Beogradu. Pri-sutni su bil igeneral Mom~ilo Peri{i}, na~elnik Gene-

ral{taba VJ-a, Jovica Stani{i} i Zoran Sokolovi}, sa-vezni ministar MUP-a. Milo{evi} je traìo da se deta-ljno razradioperaci ja opsadeSara jeva za ko ju je sta-vio na raspolaganje i snage Vojske Jugoslavi je. Napo~etku sastankaJovica Stani{i} je kazao da je sa-stanak zakazan na inici jativu Srbi je, prvenstvenoka-ko bi se razmotrilo na ko ji na~in Srbi ja sve moè po-mo}i Republici Srpskoj.

Mladi} u svo jim dnevnicima na vi{e mjesta navo-di da u dopremanju oru jakra jinskim i bosanskim Sr-

bima u~estvu ju ljudi iz srbi janske tajne slu`be. Tako je 16. decembra 1991. napisao da mu je izvjesni Ra-de [iptar rekao da pripadnici srbi janskog DB-a DuleOrlovi}, Fi}a i Frenkinamjerava ju da da ju 3.000 pu-{akaMuslimanima u Biha}u, jer ra~una ju da }e se onikasni je pridru iti srpskim snagama. U dnevnicima jenaveden i sastanak u Beogradu, odràn 13. i 14. de-cembra 1993, ko jem su iz Srbi je prisustvovali Slobo-

dan Milo{evi}, Jovica Stani{i}, Radovan Stoj~i}Badà, a iz BiH Karadì}, Mom~ilo Kra ji{nik i Mladi}.Na tom sastanku je govoreno o {est strate{kih cilje-va Srba u BiH, odnosno u ko joj su mjeri oni posti-gnuti i na ko ji na~in mogu da se konsolidira ju i u~inetrajnim.

Branitelji Stani{i}a i Simatovi}a, ko ji su se do sa-da svim snagama trudili da dokaù kako njihovi kli- jentinisu upravljaliparavojnim formaci jama u BiH i Hr-vatskoj, sada su u te{kom problemu.

bezbjednosti RS-a, RSK i SRJPredsednik Lili}: Rezerve su svedene za potrebe

vojske na kriti~nu ta~ku. Treba izuzetno dobra koor-dinaci ja da se sve proizvede.

Mladi}: Posebno sam sre}an {to dominira ide ja o

jedinstvenoj dràvi, vojsci, bezbednosti, privredi, itd.Ja sam ube|en da su potpunosazreli uslovi za jedin-stvenu dràvu i njeneinstituci je, pa time prevashodno jedinstvene vojske i moderne njene organizaci je...

Milo{evi}: Angaòvanje Vojske Jugoslavi je kao ido sada.

JovicaStani{i}: Da li i}i na potpunu i formalnu in-tegraci juDràvne bezbednosti. Predlaèm da do sre-dineleta to izvr{imo.

Karadì}: Na{ebudalepuca ju po Sara jevu, Biha}u(Boè, za njega je onaj ko mu je stvorio dr avu – bu-dala. Opaska Ratka Mladi}a). Vojska se pona{a kaoprimadona, traì patike, ovo, ono (Ovo su nebuloze– cilj je napad na vojsku. Prim. R. M.)

MALI ZVORNIK, 2. 7. 1993.

Tri {lepera municije Majevi~koj brigadiPrisutni: [ainovi}, Badà, Stani{i}, Karad i}, Kra ji{nik, Mladi}Pitanja:1. Snabdevanje i daljasaradnja za obezbe|enjemunici je i ostalog{to tre-

ba vojsci2. Pitanje ljudi iz Pri jepoljaPredsednik[ainovi}: Od predsednikaMilo{evi}apozdrav, da imamome|uso-

bno informisanje{ta treba, pa onda da za{titimopodatke. Iz General{taba iMO-a curepodaci. Ho}emo da budemo o svemupotpunoinformisani. Na osno-vuza jedni~kepolitike da probamoza{tititi sve tokove i sve podatke. Nema-

monameru da bilo {ta smanjimo, ali da za{titimopodatke. Pani} da odlu~ujeo artiljerijskoj munici ji. Ljudi ko ji sprovodesede za stolom [ainovi}, Badà,Stani{i}. Odneto tri {leperamunici je Ma jevi~koj brigadi.

JovicaStani{i}: Najve}i deo onoga{to nam treba da se trebu jepreko MUP-a Srbi je. Da budecentar Pale, Hercegovina i Tali}.

SASTANAK S MILO[E VI]EM,8. 7. 1994.

Zajedni~kinapad na

Peti korpusPrisutni: Milo{evi}, Peri{i}, Stani{i}, Marti}, Mike-li}, \uki} i ja.

General \uki}: Operaci jaSloboda 94 je u su{tinirealizaci ja odluke FikretaAbdi}a ko ji direk tno na ve-zi ima oko 40 ljudi i eli ovom operaci jom sadejstvo-vati sa snagamafronta. Petikorpus je superiorni ji, imabolji RiK, borbenoiskustvo, dobarsistemveza idobroometanje veza AP ZB-a.

Jovica Stani{i}: Trebamone{to radikalno izmi je-niti. Dudakovi} dobro zna raspored i namere, dete-ktu je.

Milo{evi}: [ta treba ju, pomo}i snage MUP-a RS-a. Ovo da re{iJovica sa Mi}om Stani{i}em.

Marti}: Po meni je ovo centralnapoliti~ka odlu-ka. Ako je u planu da ZB bude u budu}oj Jugoslavi jionda treba vojni~ki porazitiPeti korpus i dovesti eli-tnejedinice. Ja sam spremankrenuti u odlu~anokr{aj...

Ako bude politi~ka odluka da idemo sa ljudima, mi}emo i}i.

Milo{evi}: Politi~ka odlukamorabitirealna. Kakodatipodr{ku,a ne kompromitovati RS. Mi smo potro-{ili oko 1.000.000.000 dolara u munici ji i vojnojopre-mi za rat u RS-u i RSK.

Marti}: Da Mi}o Stani{i} da svo je ljude, ja }u je-dnubrigadu MUP-a, jednubrigaduvojske, Jovicasvo- je i da re{imo stvar.

7 odsto zahteva te armije iz Srbije. Pardon, iz Savezne Republike Jugoslavije.”

voljne isporuke municije i nafte: “Da, 99 odsto svega toga isporu~ila je Srbija”

DANI 11. 2. 2011. 37

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


38 DANI 11. 2. 2011.

Priredila: Tamara Nik~evi}

Priredili ste zbornikeko je je izdaoHelsin{kiodbor zaljudska prava u Srbi ji o savremenicima i knjigeranopreminulih kolega i pri jatelja, NovakaPribi}evi}a, Slo-bodana Ini}a, IvanaStamboli}a, MarkaNikezi}a, Ol-gePopovi}Obradovi}, Ivana \uri}a... Ko ji je Va{ mo-tiv? @elja da prezentirate javnosti ono {to oni saminisustigli da urade, potreba da ih otrgnete od zabo-rava, od pogre{ne interpretaci je, pri jateljstvo ili ne-{to tre}e?

– (…) Ne, ni je pri jateljstvo bilo presudno; re~ je o ra-zli~itim ljudima sa ko jima – sa svakim ponaosob – imamspecifi~no iskustvo. (...) Nisam se mirila sa tolikoputado-kazanom~injenicom da ono {to odstupa od stereotipa, od

vlada ju}eg mi{ljenja, uvek nekakoostanezatureno. (…)Helsin{ki odbor je insistirao da uradim MarkaNike-

zi}a. Bilo mi je te{ko…Za{to?

– Zato {to sam sa Nikezi}em najdu e sara|ivala, pa je trebalonapravitidistancu, apstrahovatisebe. Sa OlgomPopovi}-Obradovi} sam se najvi{e dru ila– bile smo pri- jateljice – {to je opet, na sli~an na~in, predstavljalo pro-blem. Isto vaì i za Ivana \uri}a: bio je vrhunskiprofesor,odli~anvizantolog, |ak Georgi ja Ostrogorskog.

\uri} i Stamboli}

\uri}a mo eteposmatrati kao primeruspelog intele-ktualcako ji se politi~ki angaòvao. U politici se pla{iopo-pulizma, a u nauci– brisanja razlika izme|uistorijskesve-

stizasnovane na narodnom predanju i istorijskog sazna-nja kao rezultatanauke. (…) Ivan \uri} je smatrao da Ju-

goslavi jutrebapriznati kao realnost, republike kao neza-visne dràve, a da Srbi ja mora da se koncentri{e na se-be, da se sa Hrvatimadogovori o poloàjuSrba, da se spo-razume sa Albancima... Zbog ovakvihstavova, \uri} ni jeprihva}en ne samo od vlasti, nego ni od opozici je. Kasni- je je izme{ten odavde i stavljen na marginu do nepostojanja! (…) Uz Miladina @ivoti}a, Ivan\uri} je mo`da jedi-ni profesor Filozofskog fakultetakome, kada je umro, fa-kultet ni je odrào komemoraci ju…

NovakPribi}evi} i Slobodan Ini} su pisali o zlo~inu koji se u ovoj zemlji doga|a. Ostala su dva rukopisaSlobo-dana Ini}a o nacionalizmu; time je bio opsednut, dubokoga je ne samo ose}ao, nego i analizirao... Pa, BogdanBo-

LJUDIZORAN

U SRBIJINISU IMA

Sje}anja Latinke

FELJTON DANA

Kra jem pro{le godine, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbi ji objavio je knjigu histori~arke OlivereMilosavljevi} – înjeni ce i tuma~enja, dva raz govora sa Latinkom Perovi} – u ko joj biv{a sekretarkaCK SK Srbi je i ugledna beogradska povjesni~arka govori o burnim doga|ajimako ji su prethodiliraspaduJugoslavi je, o posljedicama smjene srpskog politi~kog rukovodstva (“srpski liberali”) po~etkom se-damdesetih godina 20. vi jeka, o svo jim kolegama i savremenicima – Josipu Brozu Titu, Milovanu\ilasu, Marku Nikezi}u, Ko~i Popovi}u, Savki Dab~evi} Ku~ar, Miki Tripalu, Aleksandru Rankovi}u,Dobrici ]osi}u, Ivanu Stamboli}u, Zoranu \in|i}u… U ~etvrtom, posljednjem nastavku feljtona, LatinkaPerovi} govori o tragi~nim sudbinama i posljedicama ubistava biv{eg predsjednika Predsjedni{tvaSrbi je Ivana Stambili}a i prvog demokratski izabranog premi jera Srbi je dr. Zorana \in|i}a

“Za mene je njegovo ubistvo jedan program – to je li~na t

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


gdanovi}, jedan od najplodni jihsrpskih intelektualaca! Se-

tite se njegovog pisma Centralnom komitetu SK Srbi je i

knjige pod neprevodivim naslovom – Mrtvo uzi ce – ko ja

staljinizamdetektu je kao su{tinuOsmesednice. Iakosta-

riBeogra|anin, Bogdan Bogdanovi} je bio prisiljen da na-

pusti Beograd.

Uradili ste dve knjige o Ivanu Stamboli}u?

– Ivan Stamboli} je posebna pri~a: tragi~na, istinska

drama. Uradila sam dve knjige: jednu ~ine dokumenti o

tome ko je sve i kakoreagovao na njegovnestanak, a dru-

ga je zbirka njegovih intervjua.

Odbor za osloba|anje Ivana Stamboli}a insistirao je

da se obratimo tada{njem predsedniku skra}ene jugo-

slovenskedràve, Vo jislavuKo{tunici. Ko{tunicadugoni-

je odgovarao na to pismo. Na kra ju, stigao je odgovor u

kome ka e:

“Iako je Stamboli} biokomunista, treba ga tra iti...” (…)

Kada su prona|eni ostaci Ivana Stamboli}a, Ko{tuni-

ca je bio u Kragu jevcu i neko ga je pitao{ta o tomemisli.

“Pripadali smo razli~itim svetovima!” – odgovorio je.

Pa, sad, nisamhtelanadgrobni govor da koristim, ali

sam se zapitala: kom svetu je pripadaoIvan? Pripadao je

svetu slobode, mira, pravde... (…)

Uvek me potrese kad govorim o Ivanu...

Uo~i nestanka

Knjiguintervjua IvanaStamboli}a sam priredila da bih

pokazala {ta je taj ~ovek i mislio i govorio. Bio je protiv

rata, smatrao da je to vreme zla – to je i naslov knjige –

i imaoje nameru da se politi~ki angaùje. Odlazio je u Sa-

ra jevo, i{ao po Jugoslavi ji, podràvaoopozici ju, podràvao

Republiku...

Jednog vikenda je pozvaoSlobodana Ini}a i mene, ne-

gde smo seli da popi jemokafu. Rekao je da mu raznilju-

disugeri{u da se politi~ki angaùje i, po{toveru je da smo

objektivni ljudi i pri jatelji, hteo je da nas pita {ta o tome

mislimo. Stamboli} jo{ ni je ni zavr{iore~enicu, ja jo{ ni-

sam ni{tastigla da kaèm, a Ini} je iz mestarekao:

“Oni nisu u stanju da napravedràvu, a tebe}e ubiti!”

I to se desilo! (…)

Stamboli} mi se povremeno javljao, bio je jako

pa ljiv. Jedne avgustovskeve~eri (2000. godine, uo~i re-

volucionarnog5. oktobra – op. T. N.) pozvao me je na pi}e...

Bilo je to uo~i Stamboli}evog nestanka?

Nestao je sutradan!

Dakle, seli smo. Uvek je bio problem da platimo svo-

jukafu: najpre gazda ne dozvoljava, a onda nas i zna ju…

Njega pre svega, bio je predsednikSrbi je... Te ve~eri sam

osetilavelikurezervisanostosoblja ko je nas je sluìlo, ne-

kunelagodu.

Boè, da li ovi ljudimisle da nekoregistru je na{ raz-

govor – pomislila sam. Imala sam takavose}aj.

Ve}su bileistaknutepredsedni~ke kandidature. Ivan

mi je pri~ao kako kod njegadolazemnogiljudi iz Srbi je,

govore da treba da se kandidu je za predsednika SRJ. Po-

novo je traìo da mu kaèm {ta o tomemislim.

“Ivane, Srbi ja je potpunoizmrcvarena, u totalnojkon-

fuzi ji. Posto jipoku{aj razlaza sa komunizmom i ne veru-

jem da takav~ovek, bez obzira na li~nekvalitete, ima ne-

ku{ansu. Na{ zadatak je da pomognemo da se ne samo

promeniMilo{evi}ev reìm, nego i politika. Mislim da ne

treba da se kandidu je{ za predsednika; ne mora{ da ima{

funkci ju, moè{ da pomogne{.”

Slu{ao je vrlo pa`ljivo.

“Sutra idem u Gu~u na sabor truba~a i, kad se vra-

tim, potraì}u te da nastavimo ovaj razgovor.”

DANI 11. 2. 2011. 39

KAOIN\I]

NIKADI SRE]E

Pero vi} (IV)

agedija, porodi~na nesre}a, ali to je i nacionalna drama”

NIJE ODOBRAVAO ZLOÎN “\in|i} kaè: ’Dogovorimo se s Crnogorcima.Mislim da je bolje da ostanemo u federaciji, ali ako oni ho}e, ako je tonjihov izbor, zavr{imo to pitanje...’ Zar nije to isto govorio i Vaclav Havelpovodom Slovaka? Onda, oko zlo~ina. On je ipak mlad ~ovek koji se {kolovaou Nema~koj i nije odobravao zlo~ine. Rekao je: ’Nikada ne}u odobriti ratnizlo~in, ali neka to rade sudovi, neka to bude stvar prava’”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Tako smo se rastali.Sutradan mi se javila IvanaSutli}:“Znate da je nestaoIvanStamboli}?! Sad sam ~ula

vest.” (…)Eto, to je ta pri~a... (...)Nedavno, kad sam u Zagrebu predstavljalaizdanja

Helsin{kogodbora, spontano mi se nametnulajednasta-tistika: od osam autora ~ije sam knjigepriredila, samo je

jedanìv: BogdanBogdanovi}, pa ni on ne ivi u Beogra-

du,ve}u Be~u. Ivan Stamboli} i Zoran \in|i} su ubi jeni.Ostalihpetoro, svi relativnomladi, umrli su od karcinoma.U njihovim li~nim sudbinama ogleda se jedno vreme, je-dnapoliti~kakulturako ja, uostalom, i ne bi trebalo da bu-de predmet samoistorijske nauke, ve} multidisciplinar-nih prou~avanja. Zato sam i priredila njihove knjige. (…)Priredili ste i zbornik o Zoranu \in|i}u. Sa ko jimmo-

tivom?

Za meneosta jepitanje: do ~ega se 2000. godineuop-{tedo{lo? injenica je da je 2000. godinavrlobrzozabo-ravljena i da je se ni akteri ne se}aju. Milo{evi} je uklonjen,ali sve {to smo potomvideli je, u su{tini, kontinuitet: opetse nismo koncentrisali na svoj razvoj, jo{ uvek je otvore-nopitanje granicana{e dràve, posto ji napetost u odno-

sima sa susedima… A onda i ta pretenzi ja na liderstvo uregionu ko ja je uvekbila izrazvelikodràvne politike...

Polemika s Tadi}em

\in|i}a sam srela dva puta. Prvi put 1984. godine, nanau~nom skupu Li be ra li zam i so ci ja li zam ko ji je organi-zovao Centar za filozofi ju i dru{tvenu teori ju. Prisustvo-vali su i ljudi udaljeni sa Univerziteta. Bila sam pozvana,imalareferat. Ve} se ose}ao kraj poretka. Ljudigube izvida{ta je tadazna~iopoljskipokret, dolazakJaruzelskog...Dakle, sve je bilo u znaku ose}anja da su na pomolukru-pnidoga|aji. Odjednom, u raspravu se uklju~iomladi} izpublike. Ta slika mi je jako upe~atljiva: imao je min|u{ui ruba{ku, ko{ulju sa kai{em, uskepantalone i ~izme. Bi-

lo je to verovatnodobanjegovoganarhizma. Se}am se da je polemisao sa LjubomiromTadi}em, zameraosvo jimpro-fesorimaindok trinaci ju u soci jalnojdok trini, u marksizmu,o liberalizmu govorio sa, kako je kazao, “racionalnogsta-novi{ta”. Za razliku od Tadi}evog “utopijskog”.

Tada sam prvi put videlaZorana \in|i}a.Kasni je sam ga ~itala, privukao mi je pa`nju. Naro~ito

njegovitek stovi o anarhizmu, polemike sa Nikolom Milo-{evi}em i sa drugima. \in|i} je odli~no poznavao istori-

ju ruskog revolucionarnog pokreta, ~itao je ruske anar-histe, objavljivaonjihovadela, pisao za njih predgovore ipogovore…

Pratila sam kako je do{ao na ~elo Demokratskestranke, a zatim i srpske opozici je, kao i kada je po-

stao premi jer.Sretali ste ga u tom periodu?

Drugi dan po ulasku u vladu 2001, \in|i} je primiodelegaci juOdbora za osloba|anjeIvanaStamboli}a. U de-legaci ji su bilipredsednik Odbora, @ivoradKova~evi}, advo-kat Nikola Barovi}, supruga Ivana Stamboli}a, KatarinaStamboli} i ja. Prisutni su bilitada{njiministarpravde, Vla-dan Bati}, i ministar unutra{njih poslova, Du{an Mihaj-lovi}. (…)

Govorili smo kratko, bili svesni trenutka. (…) Stam-boli}ev nestanak je, ipak, jedna cini~no planirana egze-kuci ja! U trenutku smene vlasti – mogao ga je svako li-kvidirati. Se}am se da je \in|i} vrlo pa`ljivoslu{ao i da

je vodio bele{ke.

“To je bilabagra, a nosili su zna~ke dràvne polici- je” – rekao je. (…)

“Hvala Vam {to ste nas primili, elim Vam sre}u. Ta-kvi kao {to ste Vi ovdenisuimalisre}e!” – rekla sam, poz-dravlja ju}i se.

Bio je zaprepa{}en. Drào me je za ruku.“Ali, mi moramo uspeti ili smo propali!” – rekao je.“Zato sam Vam i poèlela sre}u.”Ispri~ala sam to svo jim kolegicama i, kada su

\in|i}aubili, pozvala me je DubravkaSto janovi}:“Znate ~ega sam se setila?” – pitala je.“Znam” – rekla sam.Dakle, \in|i}anisampoznavala, ali sam smatrala da

je racionalan, da pozna jeEvropu iznutra; naravno, znalasam da ni je savr{en…Na {ta konkretno mislite?

Znala sam za njegove izjave da ne mo emo ìveti uza jedni~koj dràvi, ali sam razmi{ljala i o tome da u po-liticini je dovoljno samohteti, nego i mo}i.

Odlu~ili smo da radimo zbornik o Zoranu \in|i}u jer je \in|i}, i posleubistva, iako je bio filozof, predsednik vla-de, ~ovek koga je Evropaprihvatila kao partnera, u Srbi-

ji bio prisutan samo u utoj {tampi, u kriminalnim rubri-

kama. Mo`da je najva`ni je {to smo u tom zborniku ob- javilibibliografi junjegovih, kao i radova o njemu. Smatram

ga osobomiznimnepoliti~ke inteligenci je, dubljim i huma-ni jim nego {to je to hteo, ili {to je smeo da pokaè. Pro-{ao je vi{efaza, uklju~uju}i i nacionalisti~ku, u ko joj tek treba utvrditi {ta je bilo stvarno, a {ta obol vremenu.Me|utim, ono {to je za menenesporno i {to je ovderet-ko– kada je preuzeo odgovornost, napravio je bilans, vi-deo da je Srbi ja u potpunom }orsokaku. Mnogo od toga

{to je govorio, danas se de{ava. Govorio da }e se Srbi jadaljefragmentizovati, da }e izgubitiritam, da nemaene-rgi je, da }e i dalje slabiti, da }e regresirati ako ne po~nebrzo da reagu je. [ta bi bilo da, recimo, ni je povukao tajpotez sa Milo{evi}em? Na to pitanje sigurnoposto je dvaradikalnorazli~itaodgovora. Jedan je nedvosmisleno datnjegovimubistvom.

Nacionalna dr ava

\in|i} je mislio da je to crvenalini ja premaratu, da je Srbi ja morala to da uradi. I to {to je govorio – moder-na dràva… Pa, za Srbi ju je od knezaMihaila, kroz dvaveka njeneistori je, ostaoistiprogram! Za knezaMihaila

je biloglavno: “U Srbi ji je zakon najvi{avolja; svako zva-

nje prema znanju, politi~ki protivnik ni jenepri jatelj.” Dali je to izgubiloaktuelnost? Dva veka to ne uspevamo da

40 DANI 11. 2. 2011.

NA MARGINI “Ivan \uri} je smatrao da Jugoslaviju treba priznati kao realnost,

republike kao nezavisne dràve, a da Srbija mora da se koncentri{e na sebe,

da se sa Hrvatima dogovori o poloàju Srba, da se sporazume sa Albancima...

Zbog ovakvih stavova, \uri} nije prihva}en ne samo od vlasti, nego ni od

opozicije. Kasnije je izme{ten odavde i stavljen na marginu do nepostojanja!”

FELJTON DANA

Ivan \uri}

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


uradimo! A za{to? Zato{to nas ne zadovoljava jugranice,

{to ho}emo da skupimo ceo narod; u jednom veku to tri

putapoku{avamo i ne uspevamo. (…)

Ovdeposto ji kontinuitet sa devedesetim godinama i

danas na politi~koj scenividite ne samoaktere, nego i ide-

je od pre 5. oktobra. Ne pravimozabunu: \in|i} je bio iz-

raz jedne drugemogu}nostiko ja tako|e ima svoj koren

u istori ji moderne Srbi je. Za mene je njegovo ubistvo je-

dan program – to je li~na tragedi ja, porodi~na nesre}a,

ali to je i nacionalna drama.

Zar Vam se ne ~ini da dana{njaglorifikaci ja \in|i}a

sluì da prikri jeslabost i kompromiserstvoopozici-

je tokom ratovadevedesetih...

– Potpuno se slaèm, ali on je govorio i o tome. Opo-

zici ja nemanikakav drugi program i htela je nacionalnu

dràvu. I kada je Milo{evi} poraèn u ratovima, opozici-

ja je odbacilanjega, ali ne i njegovupolitiku. Mislila je da

tu istupolitikumoènastavitidrugimsredstvima– diplo-

matskim. A realnost je bitno izmenjena.

Kada je \in|i}promeniomi{ljenje? Kada je do{ao na

vlast i kada je morao da preuzme odgovornost?

– Mislim da se to rani jedesilo. Kada je videokakoopo-

zici japrolazi na izborima, kada je video da se i posle ra-

tanastavljaisto, po~injao je da shvata da je potrebandru-

giprogram, drugaori jentaci ja. Mene je fasciniralo ne nje-

govo poznavanje istori je Srbi je, ve} njeno razumevanje.

Ali smatram da je stanje u Srbi ji ko je su za sobom osta-

viliratovi, izbeglice, sve to uru{avanje, ta pusto{ u ljudi-

ma, da je togapostaosvestan tek kada je do{ao na ~elo

vlade. On na jednom mestu kaè: “Srbi jani jeminsko po-

lje, to je tepih: gde god zgazi{, trulo je.” Dakle, bio je sve-

stan sloma Srbi je i znao je da se ona ne moèpodi}i na

programuko ji ju je doveo do sloma. To je za meneodgo-

vornost. \in|i} kaè: “Dogovorimo se s Crnogorcima. Mi-

slim da je bolje da ostanemo u federaci ji, ali ako oni ho}e,

ako je to njihov izbor, zavr{imo to pitanje...” Zar ni je to is-

to govorio i Vaclav Havel povodom Slovaka? Onda, oko

zlo~ina. On je ipakmlad~ovekko ji se {kolovao u Nema~koj

i ni je odobravao zlo~ine. Rekao je: “Nikada ne}u odobri-

tiratni zlo~in, ali neka to radesudovi, neka to budestvar

prava.” Takorazumem i njegovekompromise. Mo`da oni

nisubilipametni, mo`da su pogor{alisituaci ju, ali su i{li

iz motivaci je ko ja je bilaracionalna – {ta da radi sam?!

Bio je sam, je l’ tako? Ne baciticrkvu potpuno na supro-

tnustranu, a veronauka, smatrao je, ne}eimati odlu~uju}i

zna~aj, tra ja}enekovreme...

Ali, remitologizaci ja Kosovani jenjegovodelo; ona je

posledicaodusta janja od onoga{to je hteo. \in|i} je znao

kakve su mogu}nosti i ni je hteo da se potpuno suprot-

stavimnogimljudimako ji su ga osetili kao opasnost: izru~io

je Milo{evi}a – gde }e stati?! (…) I, do{lo je do egzeku-

ci je... Ni je bilodovoljno poraziti ga na izborima, {to je u

Srbi ji bilo izvodljivo. Bilo je potrebno likvidirati ga fizi~ki.

Ubila ga dràvaE, sad, za{to se \in|i} glorifiku je? Pravo da Vam

kaèm, to je dugobilo nevoljno, bilo je i jako prigodno.

Znate, on je {armantan, on je premi jer ko ji ima energi-

ju, ali se ne vidi {ta je uop{tehteo. To pripadapolitici “da-

ti okvir”: dati formu za isti sadr aj. Uvek Evropi mo ete

da ka ete– imali smo demokratskogpremi jerako ji je hteo

modernu dr avu i ko ji je ubi jen; mi sa tim nemamo ni-

{ta... Da, ali se pritom gubi iz vida da je \in|i}a ubila

dràva. Zatomora da budekriminalizovan. (…) Ne kaèm

da je Zbor nik o \in|i}u odigrao nekuulogu, ali nacistini-

{ta ne mrze kao analizu. Njih preciznost nervira, izba-

cu je iz kontek sta. (…) Sve zavisi gde dru{tvoho}e da ide:

ako ho}e da napredu je, ono je analiti~no; ako ne}e, pro-

{lost preda jezaboravu.

Problemati~no je dru{tvo u kome sve zavisi od jednog

~oveka. \in|i}evi saradnici su i danas na vlasti.

– \in|i} je i to govorio: ovde stvarisuvi{ezavise od

vlastijednog~oveka. Imali ste Milo{evi}a, pa ponovoho}ete

vo|u u Srbi ji. Zna~i, ne drìte do instituci ja i ne marite za

dru{tvo, za autonomi ju po jedinca, profesi je, regiona.

Vo|a i mase: “Pa{i}pripadanama, mi pripadamoPa-

{i}u”;

“Mi smo Titovi, Tito je na{”;

“Slobo, mi te volimo; volim i ja vas”;

“Ko{tunice, spasi nas ludnice...”

(kraj)

DANI 11. 2. 2011. 41

UOÎ NESTANKA “Uvek je bio problemda platimo svoju kafu: najpre gazdane dozvoljava, a onda nas i znaju…Njega pre svega, bio je predsednikSrbije... Te ve~eri sam osetila velikurezervisanost osoblja koje nasje sluìlo, neku nelagodu. Boè,

da li ovi ljudi misle da neko registrujena{ razgovor – pomislila sam. Imalasam takav ose}aj”

ZBORNIK “Odlu~ili smo da radimo zbornik o Zoranu \in|i}u jer je \in|i}, i posleubistva, iako je bio filozof, predsednik vlade, ~ovek koga je Evropa prihvatilakao partnera, u Srbiji bio prisutan samo u ùtoj {tampi, u kriminalnimrubrikama. Mo`da je najva`nije {to smo u tom zborniku objavili bibliografiju

njegovih, kao i radova o njemu. Smatram ga osobom iznimne politi~keinteligencije, dubljim i humanijim nego {to je to hteo, ili {to je smeo da pokaè”

Ivan Stamboli}

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Nakon Leleka tuìome je i Neven An|eli}, novi-nar. Onje nekad, pri jeagresi je, radio na RadioSa-ra jevu, na omladinskomprogramu. Taj ~ovjek jedokazanisara jevomrzac, bosnomrzac, muslima-

nomrzac, a to se vidi iz njegovihtek stova, kolumniko jedanas p i{e. Puno je mr`nje u tom ~ovjekupremagraduko ji muje dao sve.

(Avdo Huseinovi}, znameniti redatelj; Saff )

Pri je ne k olik o da na je Mi lo rad Do dik , u s vom ma niru, re k ao da Vla du RS -a i n je ga ni k o ne}e uc jen ji va ti izlas -

cima na ulicu, pa ta k o ni bor ci RS -a. Ve li da { to je obe}ano bi}e i do di je lje no s vima, pa i bor ci ma, a {to ni je

ne}e ili ne moè bi ti is pla}eno, bez ob zira na pri tis k e i ucje ne. I ni { ta u o vom slu~a ju ne bi bilo to lik o zna~a j -

no da tim po vo dom sa ra je v sk i bor ci pro tiv “fa {izma”, k o jeg vide na s va kom k o ra k u u dru gom en ti te tu, nisu

po k a zali ve lik u za brinu tos t i po~eli da li ju k ro k o dil ske su ze zbog na vo dne Do dik o ve ne brige o borci ma.

(Sa n ja Vla isa vl je vi}, ugle dna ek sper ti ca; G la s S rp sk e )

Svaki bh. politi~arko jipo{tu je Dayton i odlukeSuda za ljudskaprava, trebauraditisvojdoma}izadatak{to je pri jemogu}e, u interesugra|anaBosne i Hercegovine.

(Doris Pack, zastupnica u Evropskom parlamentu; Ve~er nji list )

SUDNJI DANIMoram, dakle, izni jetiza{to je oti{ao. Tra e zastupni-ci, na{i, da objasnim{to se dogodilo. Ja ga zovem ikaèm: “Ivo, reci mi razlog.” “Ne}ure}i razlog, izmi-slit}e{ ti ve} ne{to.” Ja idempremagovornici i mislimsi {to bi mogaobitirazlog. Mo`daotporiEuropskeuni-

jepremaulaskuHrvatske? Do|em za govornicu i o to-mekaèmsamo tri re~enice: “Ne znamza{to je oti{ao.Mislim i pretpostavljam da se umorio. Vukao je kolauz-brdopremaEuropi, a nai{ao je na brklju.” Dakle, rekaosam kakomislim i pretpostavljam, ali da ne znam. Br-bljam jo{ 15 minuta, zavr{im, a on me nazove: “Ha-ha-ha, ovo si sjajnoizmislio, odsad}u to i jagovoriti!” I sad on, nakongodinudana,kaè: “Oti{ao sam jer nisamèliotr-govat i h rvat-skim teritori-

jem.” To je po-kvarenost, to nemaveze s ko-rupci jom.(Andri ja Hebrang;

potpredsjednik

HDZ-a o ostavci

Ive Sanadera;Ju tar nji list )

SE VE BI DA BUDE CECA Hrvatskapeva~icakopirasrpskufolk zvezdu. Prvoangaòva-lanjenogtek stopisca i kompozitora, pa stilistu, pa menadèra,i na kra juuspela da postanenjenakom{inica na Kipru

(Ku rir )

“Ba bo” na slobodi:“Fikret Abdi} pono vo

èli pokrenuti Agrokomerc”

(Naslov:24sa ta.in fo )

Andri}je istinskanesre}a i po{astBosne i Bo{njaka u prvomredu, ali je on proklet-stvo i Srba i Hrvata jer je i njih uputio upogre{nomsmjeru “do daleko ubudu}nost”.Ovo Andri}evozlo}udnousmjeravanjesvihnarodaJugoslavi je u pogre{nomsmjeruzai-

sta }e i}i toliko “do daleko ubudu}nost” da }e se po javiti u agresi ji na BiH 1992. –1995, mnogogodinakasni je. Kakobi Andri} bio sretan daje doìvio agresi ju na BiH,de-set igenocidnad Bo{njacima i to da se na njegovanedjelapoziva i najmra~ni j iratnizlo~inac u EvropinakonHitlera, RadovanKaradì}.

(Kemal Zuki}, dubinski analiti~ar; Saff )

ôvjek je napisaonebulozu da je sapadomSrebrenice Bog umro, na{to sam o{troreagirao– ne zbognjegovoguvjerenja, jer on ima pravoda misli i da bude{ta ho}e, kako mu volja, ve} zbog izre~enogstava imi{ljenja u javnomdiskursu ~ime se zna~ajnoamnestiraodgovornostzlo~inaca, jer se Genocid (bez Boga) svodi na razinuincidenta, za ko-

jeg je dovoljno se izviniti i nikomeni{ta. S Bogom sve to ima smisla, jer je Genocid, zapravo, kosmi~ka tragedi ja i ni je se dogodioslu~ajno! To je bio organiziraniprocesko ji je tra jao i ko ji, kao takav, zahti jevasloènipostupakdokazivanjaodgovornostisvihumi je{anih, te zatimi njihovogka`njavanja. (Muhamed Veli}, imam; ri ja set.ba )

Ber nar da i V a len t in In zk o:Ni k a da ni smo bili t r a di ci onal na po r o di ca

(Na slov : D n e v n i a v a z )

MEL GIBSON HTEO DA GA POLICI JA UBI JE

(Naslov: Ku rir )

Miss Sla voni je i BaranjeRuìca Baketari}: Sve uRa mi za mene je sveto!

(Naslov: ra ma-pro zor.in fo )

Sk an dal u Um je t ni~k o jg a le ri ji BiH: Me li haHu sed` ino vi} t r a` ipa r e za iz ja v u ( Na slov : D n e vn i a va z )

U jednojpreda ji se spominje da je gruparobovado{la kod Ha-sana El-Basri ja, kao najve}egvaiza i zamolila ga da odr ihu-tbu o vri jednostiosloba|anjarobova. On im je obe}ao da }eto u~initi. Prolazile su dùme, ali hutbe na tu temuni jebilo.Jednogpetka je ipakprogovorioHasan El-Basri i motiviraoljude da osloba|ajusvo jerobove, pa ga je velikibrojljudi i po-slu{ao. Nakontoga su mu do{li i rekli: Dobro, a za{to si to-liko~ekao da govori{ o tome? Rekao je: U to vri jemenit' samimaoroba, nitipara. ekao sam da zaradimnovac, kupimro-ba i oslobodim ga. Nakontoga sam imao pravopozvati i os-taleljude. (Nazif Horozovi}, analiti~ar; Pre po rod )

De jan Cuki} ispri~ao doìv ljajsa frontmenom ôrbe

Bora nas je vo diou ministar stvo dagledamo por ni}e!FrontmengrupeRiblja~orba, Bora \or|evi},pre ne-kolikogodinavodio je novinare i kolege u Ministar-stvokulture da gleda jupornofi lmove! (Alo )

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


red kraj 2010. na javili smo da }e u ovoj

godini ekonomska situaci ja u BiH biti izu-

zetno te{ka, a da }e se to prevashodno

odnositi na Republiku Srpsku. Naveli

smo, tako|er, da }e ove godine biti potro{ena sred-

stva od proda je Telekoma Srpske, zahvalju ju}i ko-

jima je u protekle dvi je-tri godine Milorad Dodik

uspje{no stvarao privid RS-a kao ekonomski us-

pje{ni jeg i prosperitetni jeg di jela BiH.

No, tada nismo bili ni svjesni da }e se privid

ekonomski uspje{ni je Republike Srpske sru{iti ova-

ko brzo, i to kao kula od karata. Samo u januaru

2011. godine, naime, medi ji pod kontrolom Milo-radaDodika su objavil inekolikoinformaci ja od ko-

jih se gra|anima tog eniteta sledila krv u ìlama.

Prvo je objavljeno da je Penzioni fond RS-a u ve-

likim problemima i da je pitanje ho}e li se pen-

zi je mo}i isplatiti. Onda je novaVlada RS-a podi-

gla poreze i doprinose na plate, potom je sam Do-

dik po~eo pri jetiti t amo{njoj organizaci ji boraca

da ne {trajku je ako ne dobi ju naknade, a zatim

je objavljenja informaci ja da je Vlada RS-a pod

predsjedavanjem Aleksandra Dòmbi}a ukinula

pla}anje tro{kova mobilnih telefona slu`benicima

Vlade, budètskim korisnicima, vanbudètskim fon-

dovima i javnim preduze}ima.

Iako je ova posljednja informaci ja zapravo zai-sta za pohvalu, ona i dalje veoma ilustrativno osli-

kava otu no ekonomsko stanje u Republici Srpskoj.

Premi jer i ministri tamo{nje Vlade, dakle, vi{e ne}e

mo}i “besplatno” telefonirati, niti se vozati auto-

mobilima, kr~miti entitetski budèt na repre-

zentaci ju i tako dalje.

Na istoj sjednic i V lada RS-a je po hitnom po-

stupku d oni jela Zakon o pravima boraca te na j-

avi la da je sa soci jaln im partnerima usagla{en

i Zakon o PIO u sklopu reforme tog sistema. Ne-

ma {ta, Dòmbi}eva Vlada se zaista uhvatila uko-

{tac s problemima, ali sve to i dalje oslikava ko-

liko je do sada RS o{te}en i u kako te{koj situ-

aci ji se nalazi.

Naàlost, to je tek dio, zapravo vrh do sada

vje{to prikrivanog ledenog bri jega. Stoga se s ve-

likom dozom sigurnosti moè o~ekivati da }e pra-

v i ekonomski problemi tek pritisnuti RS, uprkos

velikim naporimanove Vlademanjeg entiteta da

se o~uva privid “boljeg i uspje{ni jeg di jela BiH”.

Ne trebazaboraviti ni izvje{ta je Dodikovih me-

di ja (nagla{avamo Dodikovih, zbog ~injenice da

su ti izvje{ta ji frizirani i uljep{ani za javnost, {to

zna~i da jo{ uvi jek ne oslikava ju pravo stanje na

terenu) o talasu poskupljen ja bukvalno svega u

RS-u u prvom mjesecu ove godine. Voda iz pri je-

dorskog vodovoda je poskupjela u januaru za 15

posto, od osnovnih namirnica ove godine u RS-u su najvi{e poskupjeli povr}e, i to za 30 posto,

hljeb, bra{no i tjestenina za 15, te ulj e i mast za

3,6 posto, na javlju je se poskupljenje automobil-

skog osiguranja, telekomunikacionih usluga, Vla-

da je po hitnom postupku doni jela l istu proizvo-

da od posebnog zna~aja za za{titu standarda sta-

novni{tva, i tako dalje... To su, dakle, samo ne-

ke od vi jest iko je su objavljene u medi jima iz RS-

a u samo tridesetak dana ove godine! Zna~i, i iz

ovoga moèmo naslutit ikakva te{ka sudbina ~eka

manji bh. entitet, bar kada je ekonomska s itu-

aci ja u pitanju.

U osnovi, RS entitet je na neki na~in sam za-

sluàn za ovo {to mu se de{ava i {to }e mu se utoku ove godine i dal je de{avati. Po jednostavlje-

no, ri je~ je o sljede}em.

Ni{ta se nigdje na svi jetu ne da je besplatno,

pa ako se taj princip primi jeni i na Republiku Sr-

psku, onda je neminovan zaklju~ak da se sve ovo

zapravo i moralo desiti. Naprimjer, ako su pepe-

ljare za zgradu Vlade RS-a pla}ane 70 umjesto 2

KM, ondaneko nekadamora platiti tu razliku od

68 KM. Ako je Integral inènjering napla}ivao po

5 mi liona KM za dionicu puta ko ja ko{ta milion,

ondaneko nekadamora platiti tu razliku od 4 mi-

liona KM, i tako dalje. Izgleda da je vri jeme za na-

platudo{lo pri je nego se pretpostavljalo, a da }e

ra~une na kra ju ipak morat ipodmiriti gra|ani RS-

a, u to ne treba uop}e sumnjati.

SVE SE PLA]A Ni{ta se nigdje nasvijetu ne daje besplatno, pa ako setaj princip primijeni i na RepublikuSrpsku, onda je neminovan zaklju~akda se sve ovo zapravo i moralodesiti. Naprimjer, ako su pepeljareza zgradu Vlade RS-a pla}ane70 umjesto 2 KM, onda nekonekada mora platiti tu razliku od68 KM. Ako je Integral inènjeringnapla}ivao po 5 miliona KM za

dionicu puta koja ko{ta milion,onda neko nekada mora platiti turazliku od 4 miliona KM, i tako dalje

DANI 11. 2. 2011. 45

Pi{e: Eldar Dizdarevi} (www.beta.ba)Vrijeme naplateIzgleda da su ra~uni stigli pri je nego se pretpostavljalo, ali se s velikom

dozom sigurnosti moè o~ekivati da }e pravi ekonomski problemi tek

pritisnuti RS, usprkos velikim naporima nove Vlade da se o~uva privid

“boljeg i uspje{ni jeg di jela BiH”

P

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


46 DANI 11. 2. 2011.

Nastavak politi~ke krize u Egiptu i njeno{ire-

nje na druge bliskoisto~ne zemlje moè iza-

zvati ozbiljne, negativne posljedice u svjet-

skoj privredi. Poziva ju}i se na mi{ljenje ek -

sperata, AP ocjenju je da nestabilanprivredni rast u Ev-

ropi i SAD-u ne samo {to bi bio ugroèn daljnjom es-

kalaci jom krize na Bliskom istoku, ve} bi u tim dvje-

ma veoma va nim privrednim regi jama do{lo do ras-

tainflaci je, a i problema u otvaranju novih radnih mje-

sta. ShadiHamid, ek spert nju jor{kog Brookingsinsti-

tuta za regi ju Zaljeva, smatra da }e se sve è{}i su-

kobi u Egiptudirek tno i negativno odraziti na slablje-

nje ekonomi ja u regi ji, ali i na privredu SAD-a.

Hamid ukazu je na to da ni teku}a politika va{in-

gtonskeadministraci jeprema jo{ uvi jekvlada ju}oj gar-

nituri u Egiptuni jebiladosljedna, jer je predsjednik Ba-

rack Obama prvo podr ao Hosni ja Mubaraka, a ubr-

zo je zatra io njegov odlazak sa ~elne funkci je.

Politika SAD-aObama je u petak ponovo izrazio nadu da }e Mu-

barak, posli je gotovo 30-godi{nje vladavine kao pred-

sjednik Egipta, doni jeti “pravu odluku”, odnosno od-

stupiti sa sada{nje funkci je, prenosi ameri~ka novin-

ska agenci ja.Mubarak je, me|utim, prethodno odbio da se od-

mah povu~e sa vlasti. Umjesto povla~enja, samo je

obe}ao da se ne}e kandidirati na sljede}im predsje-

dni~kim izborima u septembru. To je bio “okida~” za

jo{ masovni je i gnjevni je proteste.

Kriza u Egiptu ve} je, kakonagla{ava AP, u Evro-

pi “podigla” ci jenu nafte na ne{to vi{e od sto dolara

po barelu, dok u SAD-u ista koli~ina te sirovine vri je-

di oko 90 dolara. Naftni trgovci izraàva ju bo jazan da

produ etaksoci jalnih nereda u Egiptu, a naro~ito nji-

hovo {irenje na susjedne arapske zemlje, moè

ote ati pri jevoz nafte kroz Sueski kanal.

Egipat ni je, dodu{e, veliki proizvo|a~ nafte, ali di-

rek tno kontroliraSueskikanal kroz ko ji se dnevno pre-

vozi tankerima oko dva miliona barelasirovenafte do

kupaca u SAD-u i Evropi.

Najgore je siroma{nim

Globalnotrì{tehranemoglo bi, osimtoga, dodatno se“zaljuljati” usljednemira na Bliskom istoku i ve} hroni~nih

nemira u Somali ji na istoku Afrike, navodeanaliti~ari.

Egipat je veliki uvoznik p{enice, a neke drugeze-

mlje regi je, poput Saudijske Arabi je i Alìra, ve} su na j-

avile da bi mogle znatno uve}ati uvoz ìtaricakako bi

napravileodgovara ju}e zalihe i izbjegle nesta{icu hlje-

bnog ìta.

Ci jene hrane na svjetskom tr i{tu su, ina~e, jo{

pri je nemira u Tunisu i Egiptu zna~ajno uve}ane, a

posljednje analize ukazu ju na to da se sada pri -

bliàva ju rekordnim iznosimako ji su zabiljeèni pri-

je tri godine, kada je u mnogim siroma{nim zem-

ljama do{lo do velikih nereda zbog poskupljenja

osnovnih ìvotnih namirnica. Proizvo|a~i i izvozni-

ci nafte i hrane }e u svakom slu~aju biti na dobit-

ku. No, problem je {to je broj zemal ja ko je mogu

ra~unati na dobit od sada{nje konjunkture na na-

f tnom i prehrambenom tr i{tu znatno manji u od-

nosu na zbir dràva, mahom iz najmanje razvi jenihdi jelova svi jeta, ko je su jako ugroène zbog takve

situaci je.

POSLJEDICE EGIPATSKE KRIZE

OBAMINA DVOLI^NOST Hamid ukazuje na to da ni teku}a politika va{ingtonskeadministracije prema jo{ uvijek vladaju}oj garnituri u Egiptu nije bila dosljedna,jer je predsjednik Barack Obama prvo podrào Hosnija Mubaraka, a ubrzo jezatraìo njegov odlazak sa ~elne funkcije

Nemiri podiglicijene nafte i hraneCi jene hrane na svjetskom tr i{tu zna~ajno su uve}ane jo{ pri je nemira u Tunisu i Egiptu,

a sada se pribliàva ju rekordnim iznosima

Nedosljedna politika

Baracka Obame

prema Egiptu

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 47

U

Republici Srpskoj po~eo je obra~un

pla}a po izmi jenjenom i dopu-

njenom Zakonu o porezu na do-

hodak i o doprinosima. Izmjene idopune ovog zakona su jo{ prilikomusva-

janja kra jem pro{le godine izazvale neza-

dovoljstvoprivrednika zbog ve}ih izdva ja-

nja ko ja }e morati upla}ivati u entitetski

budèt.

Ekonomisti su izra~unali da }e na

pla}u od 500 KM pove}anje po radniku na

osnovunovih poreza i doprinosa iznositi ~ak

77 maraka, {to zna~i da }e preduze}e od

stotinjak zaposlenih i s tom prosje~nom za-

radom godi{nje trebati izdvo jiti dodatnih

90.000 maraka u entitetski budèt, ko ji bi

po tom odnosu trebao dobiti dodatnih

200 miliona.Iz Uni jeposlodavaca RS-a i rani je su upo-

zoravali Vladu da se iz privrede ne moè po

svakuci jenu uzimati.

Poruka za vlast je i da privrednici ne}e

prihvatitiodgovornost za otpu{tanja radni-ka, {to }e sigurno usli jediti, jer je u supro-

tnom jedina alternativa zatvaranje predu-

ze}a.

Stav Vlade RS-a je i dalje da su morali

posegnuti za ovim mjeramakako bi, navo-

de, osiguralipokri}e deficita u vanbudèt-

skim fondovima. Recimo, samogodi{njide-

ficit FondaPIO RS-a iznosi oko 70 miliona

maraka.

Stope svih doprinosa u RS-u su po-

ve}ane, tako da }e za jedni~ka stopa umje-

sto 30,6 biti 33 posto, a izmjene i dopune

Zakona o porezu na dohodakpredvi|aju da

}e pla}e od januara u RS-u biti oporeziva-ne jedinstvenom stopom od 10 posto.

PORESKA POLITIKA RS-a

Spa{avanje propalih fondova

Sve manje para za penzionere

Uproda ji ve}inskog paketadionica TelekomaSr-

bi je, zainteresiranim}e kupcimabitiponu|eno

31 postodionica u vlasni{tvu srbi janske vlade

i 20 postodionicako je ima gr~ka kompani ja OTE,

a po~etnaminimalnaci jena za 51 postodionica je 1,4 mi-

li jarde eura, prenosi beogradska{tampa.

Srbi janska vlada je sredinom oktobra odlu~ila na

me|unarodnom tenderu prodati 51 posto dionica Tele-

komaSrbi je, no nakon{to je uprava gr~kog OTE-a odlu~ilaprodati svo je vlasni{tvo u Telekomu Srbi je, po minimal-

noj ci jeniko ju je utvrdila srbi janskavlada, vlada}e u tom

postupku prodati 31 posto od ukupno 58,5 postodioni-

cakoliko ima u Telekomu Srbi je. Vladi Srbi je tako bi na-

kon proda je u TelekomuSrbi je ostao udio od 27,5 posto,

a budèt Srbi je mogao bi uprihodovati najmanje840 mi-

liona eura, ako se proda ja 31 postodionica obavi po mi-

nimalnoj ci jeni. Za dionice Telekoma Srbi je do sada su,

kakoprenosemedi ji, tendersku dokumentaci ju otkupile

i timepokazaleinteres za kupovinukompani je Deutsche

Telekom, Telekom Austria, VimpelCom, AmericaMobil,Weather Investments, Turkcell i France Telekom, a rok za

dostavljanje ponuda za kupovinu 51 postodionicaisti~e

21. marta. Procjenju je se da }e postupakproda je dioni-

ca Telekoma Srbi je zavr{iti do kra ja ljeta.

Telekom Srbi je bio je 2009. na srbi janskome tr i{tu

kompani ja sanajve}om ostvarenom netodobiti, na trì-

{tu fik sne telefoni je ima oko 3,2 miliona korisnika, a na

trì{tu mobilnetelefoni je ima trì{ni udio od oko 60 po-

sto sa 5,9 milionakorisnika. TelekomSrbi je u stoposto-

tnom vlasni{tvu ima i telekomunikacijskukompani jum:tel

u CrnojGori, ko ja funkcionira kao tre}i mobilni operateru toj dràvi, te 65 postovlasni{tva u Telekomu Srpske u

Bosni i Hercegovini.

Krajnji rok za ponude 21. mart

Vlada prodaje tre}inu dionicaSrbi janska vlada je jesenas odlu~ila prodati 51 posto dionica Telekoma, ali je ponudu umanjila nakon

{to je gr~ki OTE odlu~io prodati svo je vlasni{tvo u toj kompani ji

TENDER ZA PRI VATIZACI JU TELEKOMA SRBI JE

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


48 DANI 11. 2. 2011.

Generalni d irektor Fiata Sergio Marchionne izazvao je pra-

vupoliti~ku buru u domovini izjavom da bi sjedi{te kompa-

ni je mogao premjestiti iz Torina u SAD, pi{e Fi nan ci al Ti-

mes . Fiat je simbol itali janske industrijske mo}i i eventu-

alna odluka Marchionnea da iseli jo{ jedan njegov dio imala bi, sma-

tra se u poslovnim krugovima, katastrofalneposljedice po ionakopo-

ljuljani imid zemlje u ko ju trebainvestirati.

Marchionne je u petak na jednom forumu u San Franciscou iz-

javio da bi za dvi je do tri godineFiatmogao da se spo ji sa Chrysle-

rom i sjedi{te premjestiti u Ameriku.

PredsjednikUpravnogodboraFiata u nedjelju je, nasto je}i da sma-nji napetost, obe}aogradona~elniku Torina da se to ne}e dogoditi.

Marchionne je, podsje}a Fi nan ci alTi mes , ovu kontroverznuizjavu

dao samo mjesec dananakon {to su radnici ove kompani je u Torinu

pristali na zna~ajno smanjenje prava iz radnog odnosa, u zamjenu za

obe}anje da se proizvodnja ne}e seliti u SAD ili isto~nu Evropu.

NA JA VA SERGIA MARCHIONNEA

Fiat seli

u SAD?

Sjedi{te Fiata u Torinu

Na li jevojobaliSeine sto jineoklasicisti~kagra|evi-

na u ko joj se nalaziMuzejd'Orsay, a pro~elje je

prekriveno golemim oglasnim plakatom za

Cha nel No. 5 . Na golemom posjedupala~eVer-

sailles planira se otvaranje dva ju hotela.

Jedan }e biti smje{ten u tro{noj riznici iz 17. stolje}a

ko ju }e preurediti u luksuzni resort u ko jemu }e no}enje

sta jati 950 dolara, a sobe }e biti obo jene u najdra e pa-

stelneni janseMari je Antoinette – prljavo ruì~astu i pla-

vu. U prosincu su u rimskomemuze ju Ara Paciselek tri~ni

automobilimarkeDanybiliparkirani s objestranemramor-

nog oltara u ~ast cara Augusta, jer je tali janskibiznismenza sponzorstvo platio gotovo 110.000 dolara.

Evropske muze je ovihdanatrese kulturni {ok. S ob-

zirom da su se dugo oslanjali na potporu vlade, nisu se

moralibavitiotkazima, smanjenjima pla}e i pove}anjem

ci jena ulaznica {to se dogodilo ameri~kim muze jima

2009. godine, nakon{to je finansijskakriza ugroziladr a-

vnasredstva. Evropske instituci jeko je se baveumjetno{}u

i kulturom sad su se i same na{le u {kripcu: potpora

dr ave sve je manja, a donaci jekompani jaopale su usljed

ekonomske krize. Takav udru eniu~inak~ak je i najve}e

muze jenatjerao da prona|u novi izvor prihoda. Neke su

strategi je poprili~no deklasira ju}e za bastione visokekul-

ture i {okira jupripadnikeumjetni~kog svi jeta. Usto, na j-

avljeno je da }e holandska vlada u sljede}e~etirigodi-ne smanjiti sredstva za kulturu i umjetnost za 20 pos-

to, {to je ukupno269 miliona dolara. Iz Ministarstvakul-

ture kaù da }e broj posjetitelja biti kriterij u odlu~iva-

nju ko je }e instituci je dobiti sredstva. Nacionalnimuzej

kraljice Sofi je u Madridudobiva niè ra~une za komu-

nali je jer promovira firme ko je se bave energetikom. Ve-

likimuze jismanju jubrojzaposlenika i pove}ava juci je-

nu ulaznica, a sindikati upozorava ju da bi muze ji sto-

ga trebali smanjiti broj radnih sati.

Louvre, najposje}eni jimuzej na svi jetukrozko jigodi{-

njepro|e 8,5 mili junaposjetitelja, ove je godinepove}ao

ci jenu ulaznice s 12,80 dolara na 13,50 dolara, a uprava

razmatrabrojnepri jedloge, izme|uostalog i ustupanjepra-

va na ime muze ja Breguetu, {vicarskom proizvo|a~u lu-

ksuznih satova. Takve agresivne komerci jalne mjerene-

ko} bi uznemirile kustose, kaè Catherine Sueur, za mje-

nica upravitelja muze ja.

“Navikli su na potporu dràve”, kaè. “No, danas je

psihologi ja druk~ija.” Godine 2001. dràvna su sredstva

~inila 75 posto prora~una Louvrea, a pro{le godine tek

ne{to vi{e od polovice ukupnih sredstava u iznosu od340 miliona dolara. Smanjenje od pet posto izgledno je

za gotovo 500 francuskih kulturnih ustanova. Odràva-

nje starih zgrada finansijski iscrplju je evropske institu-

ci je kao {to je dvorac Versailles, ko ji }e na svo jem po-

sjedu po~eti otvarati hotele i pod svo jim imenom lan-

sirati kolekci ju luksuznih satova i drugih proizvoda. U

prosincu je uprava dvorca otvorila internetski butik u ko-

jem se, izme|u ostalog, proda ju zdjele za juhu od por-

culana bi jele i zlatne bo je u stilu Mari je Antoinette te svi-

je}e s mirisom kokosa i natpisom: “Neka jedu kola~e.”

Jean-Jacques Aillagon, upravitelj dvorca Versailles,

kaè: “Sva sredstva ulaèmo u obnovu, restauraci ju, na-

bavu i organizaci ju izlo bi. Po traga za novim sredstvi-

ma ni je usmjerena ~istoj zaradi, ve} ulaganju u ba{ti-nu, a to je vrlo velika i skupa odgovornost”, pi{e New

York Ti mes .

KOMERCI JALIZACI JA UMJETNOSTI

Muzeji savr{ena prilika za reklamuEvropske muze je ovih dana trese kulturni {ok. S obzirom da su se dugo oslanjali na potporu vlade, nisu se

moralibaviti otkazima, smanjenjima pla}e i pove}anjem ci jenaulaznica {to se dogodiloameri~kimmuze jima

2009. godine

Chanel No. 5 na pro~elju Muze ja d'Orsay

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 49

Prva emisi ja op}inskih/municipalnih ob veznica u FBiH

Te{anj probija led

Op}ina Te{anj je prvaop}ina u Federaci ji BiH

ko ja se odlu~ila za emisi ju municipalnih ob-

veznicajavnom ponudom putem Sara jevske

berze vri jednosnih papira (SA SE), nakon

{to je polovinom ove godine op}inama data ova mo-

gu}nost izmjenom zakona o dugu, zaduìvanju i ga-

ranci jama FBiH.

Na ovaj na~in Te{anj planira, posredstvom broker-

ske ku}e SEE Investment Solutions iz Sara jeva, ko ja

}e voditi emisi ju obveznica, prikupiti 500.000 KM ka-

pitala.

“Mi smo ve} planirali ovaj novac u budètu Op}ine

za 2011. godinu ko ji bi trebao bitioperativan negdje u

ma ju ili junu”, kazao je pomo}nik na~elnika Op}ineTe-

{anj za finansi je Hamzali ja Hojkuri}.

Ima novca

Premanjegovim ri je~ima, iznos ko ji se planira pri-

kupiti na ovaj na~in ni je veliki, jer je Op}ina oprezno

u{la u ovaj pro jekat.

“Nismoimali prilikuvidjetikakva su iskustva dru-

gih op}ina u FBiH jer smo prvi u ovome, a ako se to

pokaè kao dobar model finansiranja onda ne isklju~uje-

mo da }emo ga i daljekoristiti, jer Op}ina nemanika-

kvih dugova, nikakvih kredita, ali ipak morali smo u}i

u ovo malo oprezni je”, kazao je Hojkuri}.

On isti~e da su sredstva prikupljena na ovakavna~in

povoljni ja od kredita kod komerci jalnih banaka. Pre-

mainformaci jama sa terena, kakopo ja{njava Hojku-ri}, emitovaneobveznice }e, izgleda, biti vrlo brzo raz-

grabljene.

“Slobodnihsredstava ima na trì{tu, me|utim ban-

ke ih drè u svo jim sefovima jer su proci jenile da ne-

madovoljno ozbiljnih kli jenatako jima bi ih moglepo-

suditi. Zbog toga, one ne}e propustiti priliku da kupe

obveznice jer im je povrat zagarantovan. Istovremeno,

momenat je povoljan za emisi ju obveznica jer su prve

ovakve vrste u FBiH”, rekao je pomo}nikna~elnika za

finansi je.

Emisi ja obveznica trebala bi po~eti ve} po~etkom

narednog mjeseca i tra jat }e tri mjeseca.Sredstva }e, kako je re~eno, biti upotri jebljena za

ure|enje poslovne zone Glini{te ko ja se nalazi u bli-

ziniJelaha, a ri je~ je o velikoj povr{inizemlji{ta ko je

nema nikakvu ure|enu infrastrukturu.

Poslovna zona

Idejni pro jekat za ure|enjeposlovne zone bit }e za-

vr{en najkasni je za mjesec dana, zatim osta je da se ura-

di izvedbeni pro jekat i da se krene u realizaci ju posla.

“Po{to je ure|enje poslovne zonedugoro~an pro-

jekat, a sredstva ko japlaniramo prikupitinisu ni izbli-

za dovoljna za zavr{etak posla, planiramo jo{ aplici-

rati za sredstva iz fonda Ministarstva poduzetni{tva

i obrta te poku{atijavno-privatnim partnerstvom, jer

je kompani jaDukat zainteresirana za ovu poslovnu zo-

nu”, rekao je Hojkuri}.

Cilj Op}ine je da u ovoj poslovnoj zoni stvori pre-

tpostavke za investiranje. Novcem od obveznicafina-

nsirat }e izgradnjuosnovne infrastrukture u poslovnoj

zoni: put, voda, kanalizaci ja te ure|enje koritar i jeke

ko ja proti~e kroz zonu. Na ovaj na~inomogu}it }e in-

vestitorima da kupe parcele od privatnika ili dràve i

da nastave graditi svo je pogone.

Sara jevskaberza je ve} nekolikogodinaukazivala na

potrebuomogu}avanja ni im nivoimavlasti u FBiH da iz-

da juvlastiteobveznicera~una ju}i na to da }e ovim putem

popravitilikvidnosttrì{ta kapitala. Protekle godineSara-

jevska berza je vr{ila promoci juovog na~ina finansiranja

pro jekata po op}inama u FBiH i pri je Te{nja jedino je Tu-

zla iskazala ozbiljan interes za izdavanje obveznica. Iako

Tuzla ima spremnepro jekte za ko jetra i investitore i ve}du e vremenarazmatra mogu}nost izdavanja obveznica,

Te{anj je odlu~ioprobiti led. J. Sa.

Iznos ko ji se planira prikupiti na ovaj na~in ni je veliki, 500.000 KM, jer je Op}ina oprezno u{la u ovaj pro jekat

Hamzali ja Hojkuri}

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Tekst i foto: Almir [e}kano vi}

I

spra}aju Ramiza K. prisustvovalo je sveganekolikolju-di, me|u njima i radnicipokopnogdru{tva, ko ji su pret-hodno, po nalogudirektora, iskopalikabur u ko ji je spu-

{ten tabut sa ti jelomovog starca. Bio je to jedan odpedesetakbesplatnihukopa, koliko se svakegodineoba-visamo na podru~ju Tuzle. Ta~ni je, besplatno je samoka-da su u pitanju radnici {to kopa ju grob, te ponekadvjer-ski slu benici. Svi ostali tro{kovi besplatne sahrane ure-dno se pla}aju uglavnom iz gradskog budèta.

I molitva na cjenovnikuNo, da je porodicaRamiza K. ko jimslu~ajemimalanov-

ca, {to slobodnom procjenom odre|uju ~elnicipokopnihdru{tava, onda bi radnici na kopanjurakezaradili 170 ma-raka, preduze}e bi uzelo 360 maraka za parcelu, dok binaj jeftini ji pogrebni materi jal ko{tao od 350 do 400 ma-

raka. Samo na osnovutoga, porodicaumrlogplatila bi oko900 maraka za dènazu, ko ju bi, opet, nekomoraopred-voditi, a i njemu se pla}a, ovisno o odnosuko ji je rahme-tli ja za ivota imao sa vjerskomza jednicom, u ovomslu~ajuislamskom. Ukoliko je urednopla}ao~lanarinunjegovapo-

rodicamorala bi platitiminimalnostotinjakmarakaanga`ma-na vjerskogslu`benika, dok bi u slu~aju da umrli ni je bio~lan za jednice platila ~ak i do 900 maraka!? Sve to je re-guliranovaè}impravilnikomIslamskeza jednice, ko ja, is-tina, za svo jeodane~lanovenudi i popust, a ponekad i be-splatanvjerski dio pri ukopu.

“Pri svakomukopuvjerski dio se dogovara sa vjerskimza jednicama. Mi radimosamo ukop, odnosno sahrane idènaze”, po ja{njava nam FarukLatifagi}, direktor Kome-morativnog centra u Tuzli, preduze}a ko je se ve} nekoli-kodeceni ja bavi ukopom u ovomgradu.

“Sli~nasituaci ja je i u ostalimgradovima. Ukopnapre-duze}aodradepripremuukopa, a onda se vjerski dio obre-

dadogovori sa za jednicom. [to se nas ti~e, prosje~na sa-hrana, sa ne takopretjeranimsandukom, ko{ta oko 1.150maraka. Vidite, oko 650 do 700 marakako{tapokopnima-teri jal sa sandukom. Ukoliko je ukop na na{emgroblju, on-daparcelako{ta oko 360 maraka, plus 170 maraka za ko-

panjegroba. Zna~i, kada se sve sabere, sahranako{ta oko1.150 maraka. Naravno, moè biti i skuplje, ovisno kakavkvalitetsanduka i ostalogmateri jalauzmeporodica”, po- ja{njava nam Latifagi}, isti~u}i da je ukopmuslimanane-{tojeftini ji, pri je svega jer je ci jenatabutaznatnonià odci jene sanduka.

“Pokopni materi jal za dènazeko{ta od 350 do 400maraka, a sve ostalo je isteci jene. Kada se sve uzme u ob-zir, ispadne da su naj jeftini je sahrane ateista, ko ji ima junov~anu obavezu premanama. Svi ostali ima juobavezuprema vjerskim za jednicama, ko je same odre|uju kolikoko{ta juobrediprilikomukopa”, zaklju~uje na{ sagovornik Latifovi}.

50 DANI 11. 2. 2011.

Pokop nudi petnaest vrsta sanduka, ~ija se cije

@IVOT SE VI[E IS

POSAO JE POSAO

Basnoslo vna ci jena smrti

Oni ko ji nas sahranju ju tvrde da je normalno da je kvadrat groba skuplji od kvadrata stana u komesmo ìvjeli. Ali, savjetu ju, smrt moè biti i jef tini ja ako se ~ovjek blagovremeno pripremi

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Tuzlanskikomemorativnicentarbrine o dva groblja– jednom di jelu Bukov~i}a i novom pravoslavnom gro-blju u naseljuPo arnica. O ostalimbrinu preduze}e zaukop Revda, te Islamska za jednica. Ci jene ukopa uaran`manu “Revde” pribli`ne su ci jenamaKomemora-tivnogcentra, no obimposla je daleko u koristovogpre-duze}a, pri jesvegazbog njegovogdobrog odnosa sa lo-kalnimMed`lisomIslamske za jednice. Revda ima boljupo~etnu pozici ju pri ukopu Bo{njaka, ko ji su u Tuzlido-minantno stanovni{tvo.

Iako ne eli govoriti o konkurenci ji, direktor Komemo-rativnogcentraisti~e da je ovakvasituaci jadugoro~none-odr iva, jer ni je normalno da “kvadrat ukopnog prostora

bude skuplji od kvadratastana”, {to sada, o~igledno, je-ste. No, ne samo u Tuzli.

Cjenovnik sara jevskog preduze}a Pokop, ko je se bri-ne o devetgrobalja na podru~juKantonaSara jevo, skoropa identi~an je onomu tuzlanskom Komemorativnomcen-tru. Naime, prosje~na sahrana u re ijiovog preduze}a ko-{ta oko 1.200 maraka, a ci jenavariraisklju~ivozbog raz-li~itih ci jenasanduka. No, za razliku od Tuzle, u Sara jevu je, na groblju Vlakovoosiguranodovoljnoukopnihmjesta,ko ja su besplatna. Pokopnudipetnaestvrstasanduka, ~ijase ci jena kre}e od 300 do 3.600 maraka, plus PDV!? U is-to vri jeme, analizira ju}i cjenovnik ovog dru{tva vidljivo jeda je prilikomsahrananajskupljekopanjegroba, {to se pla}a,sli~no kao i u Tuzli, 150 maraka.

Ina~e, Pokop je speci jaliziran za kr{}anske i ateisti~kesahrane, mada ovo dru{tvoukopava sve konfesi je. Ve}inamuslimanskihukopa se obavljaposredstvom dru{tvaBa-ki je, ko je je, zbog ovlasti ko je Pokop ima kao javno kan-tonalnopreduze}e, du noprebacivati dio novca, prilikomnaplateukopa, na ra~unovogpreduze}a. Uslugeovogdru{-tva iznose oko 1.000 maraka, s tim da oko 300 marakaide na ra~unPokopa.

“Baki jeradedènaze i oni namaprebace dio sredsta-va”, potvrdio nam je [efik Vatre{ iz Pokopa.

PoredPokopa i Baki ja,u glavnom gradu se o ~etiri gro-bljabrine i Islamskaza jednica, ~ijeci jeneukopa, zbogtra-dicijskogzna~ajalokaci ja, prelaze pet hiljadamaraka!? Ipak,

ri je~ je o manjembro julokaci ja pa se samim tim mogusma-trati elitisti~kim.

Sli~no je i na podru~ju Mostara, gdje na nekoliko lo-kaci ja, tradicionalno va`nih, ci jene idu i do tri hiljade ma-raka. Tro{kovi ukopa iznose kao i u Tuzli i Sara jevu, ako je ri je~ o muslimanima, dok prosje~nakatoli~ka sahranako{ta od dvi je do dvi je i po hiljademaraka.

Banjalu~ko preduze}eGradsko groblje brine o grad-skom groblju u ovom gradu na ko jem se, premazvani~nimpodacima, mjese~noobavi 40 ukopa. Prilikomukopanaj-skuplje se pla}agrobnomjesto, ko je na banjalu~komgro-blju ko{ta od 994 do 1760 maraka. Ukoliko je ri je~ o uko-pumuslimana, onda je za opremupokojnikapotrebnoosi-

gurati dodatnih 595 maraka, a ci jene pri ukopu pravo-slavaca, nakon osiguranoggrobnog mjesta, kre}u se od282 do 4.500 maraka!?

“Sve to zavisi od vrstesandukako ji se uzme. Mi ima-mo60 vrstasanduka, od na jobi~ni jih do ek skluzivnih. Po-nekad se desi da do|eporodica, svidi im se neki sanduk i ne pita ju za ci jenu”, isti~e \uro Crnomarkovi}, direktorpreduze}aGradskogroblje, napominju}i da, nakonsvihvjer-skih i tradicionalnihobreda, prosje~na sahrana ne moèiza}i manje od dvi je hiljademaraka.

Grad sa 55 grobalja“Smrt jeste skupa, ako se na vri jeme ne razmi{lja o

njoj, no ni je ako se osobe, za ivota, spreme i pripremepa-

re”, zaklju~ujeCrnomarkovi}, isti~u}i da njegovafirmara-di i pripremupokojnikako ji se kopa ju na drugihgrobljimana banjalu~kom podru~ju. Ina~e, samo na podru~jugra-da ima 55 grobalja, dok su na podru~juop{tine 443. Nanjimaukopnamjestaproda je onaj ko gazdu je, a ci jene susli~ne onima na gradskom groblju. Ba{kao i u Tuzli, gdje je besplatnoukopan Ramiz K, i u BanjaLuci se u tokugo-dineobavi mno{tvo takvihukopa.

“Naj jeftini ji je besplatanukop na osnovusoci jalnogpro-grama. Ima dostatakvihukopa, a tro{kovi idu na gradskuupravu. Tako|er, moramista}i da se ~estodesi da kom{i- je ili pri jatelji plate ukopsiroma{nimgra|anima”, doda jedirektor banjalu~kog preduze}a Gradsko groblje.

DANI 11. 2. 2011. 51

na kre}e od 300 do 3.600 maraka, plus PDV

PLATI

PRAKSA [IROM BiH

Rezervacija obavezna!Zbog nedostatka prostora za ukop na poznatim grobljima, posljednjih nekoliko godina pristupilo se re-

zervaci ji parcele za budu}u grobnicu. Takva praksa je prisutna u svim ve}im gradovima u BiH. Ci jene za re-zervaci ju su pribli no iste, a kre}u se od 300 do 600 maraka. U Sara jevu, na groblju Vlakovo, rezervaci ja,sa naknadom za pet godina odràvanja, ko{ta oko 550 maraka.

TUZLA I BANJA LUKA

Nova grobljaOdlukom gradskih vlasti u narednih nekoli-

ko mjeseci u Tuzli i Banjoj Luci po~inje ure|enjelokaci ja na ko jima }e biti gradska groblja. U Ba-njoj Luci predvi|ena je izgradnja groblja na Vr-banji, a procjenju je se da }e ve} po~etkom lje-ta biti obavljeni prvi ukopi. Na taj na~in grad }eri je{it i problem ukopa u narednih nekoliko de-ceni ja.

U isto vri jeme, u Tuzli }e na nekada{njem{ljaki{tu Termoelek trane na Dre`niku po~eti gra-dnja gradskog groblja, ko je bi, na javio je na~el-nik op}ine Jasmin Imamovi}, ri je{ilo problemukopa u narednih pedeset godina, dok bi u is-t o v ri jeme snizilo ci jene, ko je su, mi{ljenja jeImamovi}, popril i~no visoke.

Gradska groblja {irom BiH ugla vnomsu ve} puna: detalj iz Tuzle

Sve po dogo voru: Pra vosla vno groblje u Tuzli

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Pi{e: Faruk [ehi}

Foto: Dènat Dreko vi}

N

akon{to je propalapri~ako ju smo trebaliradi-ti u Travniku, ko jegpamtim po reporta i ko ju samradio o dje~aku{to je spavao na ulici, ispod je-

dnog balkona, na zemlji, u kvartuZenjak, kre-nuli smo u Busova~u.

Tinejdèrov nadimak je bio Casper, i ba{ su se u tovri jeme oko njegoveìvotnepri~eotimalesara jevsketrashtelevizi jeko je od suzasvo jihgledalacaumi je{nozna juna-pravitinovac. Tako mi je moj polustric iz Be~aMustafa[e-tajednom pri~aokako je gledao neku ovda{nju televizi-

ju, ko jatezgariemoci jama bh. di jasporaca, gdje su prika-zivaniredovi ljudi pred narodnim kuhinjama u Sara jevu,pa me je pitao: “Ima ju li ljudi u Sara jevu{ta da jedu?” Tre-bam napomenuti da je [eta izuzetno inteligentan i pro-nicljiv ~ovjek, ali je nasjeo na srcepara ju}e priloge emo-cionalno-nov~ane televizi je, ko ja ìvi od tu|ihmuka.

Druga asoci jaci ja na Travnik je neizbje ni Zuko

Dùmhur, ko ji je u Ho do lju blju pri~ao kako su na zidina-ma travni~ketvr|ave, u davna vremena, cupkali osman-lijski straàri ùti od duhana i onani je. I tu je i veliki Ivo An-dri}, ~ijuTra vni~kuhro ni ku nisam ~itao, a ne vjeru jem nida ho}u naskoro kad vidim suvi{nepolemike oko njego-vog imena, bilo sa tzv. li jevih pozici ja, ili sa desnih pozi-ci ja u intelektualnim krugovima. îm me neko èli utje-rati u ne{to ja odmahbjeìm– “utjeravanje” je odlikane-demokratskihdru{tava, a kad me nekoutjerava u suru da~itamAndri}a (kao da ga nisam ~itao u bezbroj lektira),

jer je, biva, on dao odgovore na sve {to }e se u BiH ikaddesiti, onda to odbi jam. Ponekad se pitam, ovla{prate}ipolemike oko Andri}a, posto ji li u BiH, i u susjednimdràva-

maza jedni~kog jezika, ijedandrugipisac o ko jem se moèraspravljati. Ili svi treba da se klanjamonjegovojogromnojsjenci. Moram priznati da nisam odgo jen u duhu klanja-nja bilokome.

Revir gdje se hvata mirOnda smo napustili ìvopisni Travnik i do{li u Buso-

va~u da napravimorazgovor sa predsjednikomUdrugespor-tskih ribolovacaBusova~aIvicomTomi~i}em(1973.) u nji-hovimprostori jama u centrugrada.

52 DANI 11. 2. 2011.

San o kesiod papiraKada vidi tri busova~ke ri jeke i ~uje pri~u predsjednika lokalne Udruge sportskihribolovaca Ivice Tomi~i}a, ~ovjek osjeti za{to je odlazak izvan Sara jeva zapravo

odlazak u stvarnost jedne nevidljive Bosne. “Imamo jako dobre odnose sa zeni~kim

i kakanjskim ribarima, te na njihovim vodama moèmo loviti dàba, a isto vri jedi i za

njih na na{im vodama”, re}i }e nam tako Tomi~i}

Re vir }ete prepoznati po ~isto}i obala ri jeke

Pri~a o ribama i ljudima

REPORTA@A

NAROD @ELJAN DRU[TVA “Cilj namje promocija ribolovnog turizma,popravljanje turisti~ke slike grada,da malo izvu~emo omladinu iz kafi}a,a i narod je èljan dru{tva, jer, dostanam je bilo ratovanja”

Dio trofeja ribara iz Busova~e

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 53

La{ve, {to je zaista ~udo u ovom di jelu BiH

Ivica Tomi~i}

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


“Iz potrebe ljudi za druènjem, za o~uvanjemri jeka,

jer imamo tri ri jekeovdje, Kozicu, Ivan~icu i La{vu, 1996.

smo osnovaliudrugu, a pri jerata smo bilizeni~kapodru`ni-

ca. Na{eri jeke su salmonidne: bogatelipljenom, pastrmkom

i mladicom. Pastrmka je isklju~ivo poto~na, a u ovim vo-

dama se nalazi i ri jetka vrsta paklare. Osnovni cilj nam

je za{tita tih ribljih vrsta i ri je~nih korita, to je jako teàk

zadatak ako znamo da je ekolo{ka svi jestljudinakon ra-

tajakoniska, i da je sve pretrpano PVC ambalaòm. Pa

se stogazalaèmo za papirnatuambalaù, {to su je uve-

li u Itali ji, a kod nas u Distriktu Br~ko”, pri~a nam Ivica uz

jabukova~u, dok iza na{ih le|a u vitrini sto ji preparirana

unskamladica teìne oko 10 kg.

Ljudiko ji voleribe o njimamogu pri~ati satima pa

smo upore|ivali lokalnenaziveriba iz Une i La{ve i u

razgovoru otkrili da znamo dostaistih ljudi, kao rah-

metli Hikmeta Harba{aHiku, ribara ko ji je ìvio u di-

jelu Bosanske Krupe u ko jem sam visio i ljeti i zimi,

zato {to je tu proticaojedan krak Une, gdje si ribe mo-

REPORTA@A

54 DANI 11. 2. 2011.

“Mi smo jedino multietni~ko dru{tvo u Buso va~i”

Jo{ samo ribari da do|u...

ZAJEDNI^KO BLAGOLa{va kod Busova~e

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 55

KAPITALCI Kada se1997. desila ekolo{ka

katastrofa zbog

izlijevanja goriva

iz cisterne u La{vu,

prona{li smo uginule

mladice teìne oko

16 kg, a lokalni

rekord drì Nijaz

Tuli} zvani Bek koji

je ulovio mladicu

teìne 12 kg

gao gledati kao u velikom teku}em akvari jumu podvedrim nebom.

“Moèmo se pohvaliti da je Kozica jedna od najma-njih ri jeka u ko ju je mladica ulazila i uspje{no se mri jes-tila. Kada se 1997. desila ekolo{ka katastrofazbog izli je-vanjagoriva iz cisterne u La{vu, prona{li smo uginulemla-dice teìne oko 16 kg, a lokalnirekorddr i Ni jazTuli}zva-ni Bek ko ji je uloviomladicu te ine 12 kg. Trebaista}i i @e-ljkaVare{kovi}a, ko ji je prvak Federaci je u fly fis hin gu . Us-pje{ni smo na poljusporta pa je takona{a ekipa i{la nasvjetskoprvenstvo u lovu na {arana, gdje smo branilidr a-vne bo je BiH. Mi smo jedino multietni~ko dru{tvo u Bu-sova~i, to smo od prvog dana, i imamojakodobreodno-se sa zeni~kim i kakanjskim ribarima, te na njihovimvo-dama mo emoloviti dàba, a isto vri jedi i za njih na na-{imvodama”, pri~a nam na{ sagovornikIvicaTomi~i}, koji nas je onda odveo na revir Ivo Petrovi} Oko, ko ji je na-zvan premaistoimenom ribo~uvaru.

Male i velike ribe

Taj revir moguvidjeti svi ko ji idu od Busova~e premaTravniku uz ri jekuLa{vu, i obratno. Revir}ete prepozna-

ti po ~isto}i obalari jekeLa{ve, {to je zaista ~udo u ovomdi jelu BiH, gdje na ve}ini ri jeka na granama, i u vodi, vi- jorenajlonske kese i ostalo PVC sme}e~ija razgradnja mo etra jati od 100 – 1.000 godina, a neko sme}e je i vje~no.Revirradi na principuuhvati-pusti, a najvi{e ga posje}ujuljubitelji fly fis hin ga , tako da se na jednom travnatom di- jeluobalenalazi i poligon za vje`banjetehnike fly fis hing

ribolova, i mjesto gdje se moèsjesti i odmoritigleda ju}ibistrinuri jekeLa{ve.

“Cilj nam je promoci jaribolovnog turizma, popravlja-nje turisti~ke slikegrada, da malo izvu~emo omladinu izkafi}a, a i narod je èljan dru{tva, jer, dosta nam je biloratovanja. U na{ojudrugiimamopionirsku, juniorsku i se-niorsku kategori ju, i oko 150 ~lanova. Industri ja u Buso-va~i je nula, nema ni~ega. Medi japan je razvaljivao u do-baAnte Markovi}a, to je ludilokako je to radilo. Vatros-talno je stalo, nemamoni jednufabriku da radi”, ovakosvo- jupri~u zavr{ava Ivica Tomi~i}.

Jer, sve se uvi jek zavr{i na pri~i o sumornoj eko-nomi ji, o njenom neposto janju, ili o tome kako profitubirenovaklasa ljudi iz politi~kih stranaka i njihovi sa-teliti, sveukupno njih nekih 5-10 posto najvi{e. Njiho-

va jedinanaci ja i bog je novac. To je sloj ljudiko je nezanima ju àlopojke i pri~e sa druge strane ìvota u Bo-sni i Hercegovini. Sa one strane ìvota, gdjeposto ji glad,neima{tina, bezna|e, savr{eni uslovi za razvoj krimi-nala i nasilja, ~emu u Sara jevusvakodnevnosvjedo~imo.Zato je odlazak na terenizvan Sara jeva zapravo odla-zak u stvarnost jedne nevidljiveBosne, gde jo{ uvi jek ima dobrih ljudi, i gdje ~ovjek moè napuniti bateri jeza suo~avanje sa unikatno mra~nom stvarno{}u gla-vnoga grada.

NOVA KLASA I SATELITI Jer, sve

se uvijek zavr{i na pri~i o sumornoj

ekonomiji, o njenom nepostojanju,

ili o tome kako profit ubire nova

klasa ljudi iz politi~kih stranaka injihovi sateliti, sveukupno njih nekih

5-10 posto najvi{e. Njihova jedina

nacija i bog je novac

Kutak za odmor za{titnika prirode

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Pi{e:Hajrudin Somun

Foto: Reuters

Egipatski romanopisac Alaa al-Aswany, provode}i

dane i no}i sa hiljadama svo jih sugra|ana na kairskomTrgu Tahrir, osjetio je mnogo za jedni~kog izme|u re-

voluci je i ljubavi. “Kad je neko u istinskoj ljubavi on

posta je bolja osoba”, kaè, “a takva je i revoluci ja”.

Svako ko je do{ao tu osjetit }e da je druk~iji nego pri-

je. “Mi se osje}amo dosto janstveno, nikad vi{e

ne}emo strahovati”, rekao je, a ono {to se oko nje-

ga zbivalo podsjetilo ga je na atmoferu oko fiktivnog

karipskog diktatora ko jeg je Gabriel García Márquez

~arobno opisao u romanu Je sen je dnog pa tri jar ha .

Moè li Arapima sve ovo {to se doga|a u njihovom

svi jetudoni jetivi{eblagostanja i sloboda, pa i ljudskesre}e,

o ko joj govoripisac al-Aswany? Mogu li se pridruìti, da

ne kaèmozapadnim, nego i di jelovima svi jeta ve}inom

nastanjenim muslimanima, u ko jima ima vi{edemokra-ti je i gra|anskog pona{anjavlasti i vlastodràca?

Neki druga~iji svijetPridruùjem se mnogima po svi jetuko jipostavlja juis-

tapitanja, iako bih radi je da sam tamo na uzavrelom Ta-

hrirskveru, a ne da ~itamkakoNicholasKristof izNew York

Ti me sa javljakako je “pogo|enumjereno{}u i toleranci jom

protestanata”. Bio sam me|u Egip}anima kada su rato-

vali, Ira~animakada su obaralipredsjednike, Irancima kad

su izvodili islamsku revoluci ju, ali ovo u Egiptu se ~ini da je

ne{tonovo i dosadnevi|eno. Ima tu ne~egrevolucionarnog,

iako se pretjeru je kad se nazivarevoluci jom. U svakomslu~aju

vi{e je od obaranja jednog diktatora i od sli~nihpoku{a ja

u svi jetu, od Latinske Amerike do jugaAzi je.

Ima ne{to te{koobja{njivo u tim Arapima kad se ra-

di o osnovama izborne i parlamentarnedemokrati je, ili je-

dnostavnonjihovojsklonostiautoritarnojvlasti. IzuzevLiba-

na, me|uArapimadeceni jamani jebiloìvogbiv{egpred-sjednika, a ako nisubilikraljevi ili emiri, i ti jo{ ivi{efovidràva

redom su bilibiv{ipukovnici i generali. Po duìnivladanja

tako|er su bez premca. Ima tu ne~eg isklju~ivo arapskog

{to prevazilazihistorijskonaslje|e, religi ju, ekonomskobla-

gostanje, etni~ku i vjersku koherentnost i politi~ku kultu-

ru. Kad se porede 16 arapskih sa 29 drugih muslimanskih

ve}inskihzemalja– da se poslu imopodacimako je su obra-

diliAlfredStepan i Graeme Robertson– samo se me|udru-

gimamogu na}i one vlade (kao Turska, Malezi ja, Bangla-

de{, Senegal, pa i Albani ja) ko je su postigle zna~ajanus-

pjeh u pru anju demokratskih politi~kih prava svo jim

gra|anima. Pakistanac M. J. Akbar ne svrstava ni svo juze-

mlju, ali ni Egipat, me|u ~etirizemlje najnastanjeni jemu-

slimanima(Indonezi ju, Indi ju, Banglade{ i Tursku) ko jemi-

jenja juvlade na redovnim i regularnim izborima.

SVIJET

56 DANI 11. 2. 2011.

KAIRSKA SLIKA DEMOKRATI JE

MO@E LIUSPJETI

KIFAJA?

Arapske zemlje prednja~e u svijetu po budètu za tajnu polici

U kairskim doga|ajima ima ne~eg revolucionarnog, iako se pretjeru je

kad se oni naziva ju revoluci jom. U svakom slu~aju vi{e je od obaranja

jednog diktatora i od sli~nih poku{a ja u svi jetu, od Latinske Amerike

do juga Azi je

MASE I OPOZICIJA Ali kad se osjetida opozicija vlasti postaje ozbiljnijai opasnija, reìm se vrati praksinamje{tenih izbora, suàva prostori slobode izraàvanja, hapsi ranije

oslobo|ene protivnike i zavodi jo{grublju represiju

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Ako bi se tvrdilo, kao {to se ponegdje poku{ava, daetni~ka i vjerska izmi je{anost stanovni{tvaspre~ava ra-zvoj demokrati je, onda se ne bi dogodilo da su Liban i Irak,~ak i u uslovima sekta{kih sukoba i sveprisutne al-Qai-

de, vjerovatno najbli e izbornoj demokrati ji, dok su Egi-pat i Tunis najhomogeni je, ali bar do danas i na jautori-tarni je arapske zemlje.

Ni siroma{tvo ni jeisklju~ivo, iako jesteplodno tle zarastdiktatura na Srednjemistokuko jegnajvi{e~ineAra-pi. Egipat i Jemen su najsiroma{ni ji, ali ima ju kakve ta-kve izbore, manjinske i vjerske slobode, u pore|enju sarigidnom saudijskom monarhi jom i zalivskim emiratimako ji od proda jenafteubirumili jarde i mili jardedolara. Upra-vo tim nezara|enimbogatstvomameri~ki politi~ki anali-ti~ar Larry Diamond poku{ao je pri je ta~nogodinudanada objasni za{to nema “arapskih demokrati ja”. Jedana-est od 16 arapskihzemaljaubiru 70-90 posto dràvnihpri-hoda od nafte i plina, a on nalazi da demokrati je nema

ni me|u sve 23 zemlje u svi jetuko jima je naftaglavnipri-hod. Tako zara|enim parama ne samo da se obeshra-bru je investiranje u doma}iekonomski i soci jalnirazvoj,nego se omogu}avastanovni{tvu da ivi i radi bez pla}anjaporeza, zbog ~ega nema ni èlje ni ambici je da se u~e-tvu je u predstavni~kojdemokrati ji. Tolikimnovcemauto-ritarni vladari jo{ vi{eutvr|uju vlast dobro pla}aju}i po-lici ju, armi ju, a posebno mo}neobavje{tajne slu`be. Arap-ske zemlje prednja~e u svi jetu po budètu za tajnupoli-ci ju, a me|u Arapimamuhaberat je jedna od ri je~i ko jeuli- jeva ju strah u kosti. Manipulaci jom izborima se koriste iu bogatim i siroma{nim autokrati jama. Kod siroma{ni jih je i pomo}izvana, u jednom periodu od Sovjetskogsave-za, a gotovostalno od SjedinjenihDràva, priticalaravno

u dràvnublagajnu iz ko je su se prvenstvenohranile in-

stituci je za odràvanje diktatorske vlasti.

Praksa namje{tenih izboraMno{tvo je pomenutih ili nepomenutihelemenatako-

ji~inespecifi~an tip politi~kog sistemako ji su do tan~inarazradili arapskireìmiposljednjihpolavi jeka. To je mje-{avinafeudalnediktature, “vo|enogpluralizma”, kontro-liranihizbora i selektivnerepresi je. Kra}eka e DanielBrum-berg: “Liberalizirana autokrati ja pokazala se mnogo po-sto jani jomnego {to se moglozamisliti.”A evo kako se toradi u Arapa. Kada do|e do pritiska, unutra{njeg ili vanj-skog, reìm malopopusti i dozvolivi{e gra|anske akti-vnosti i otvoreni jeizbore. Po mogu}nosti smanje se ci je-ne hljeba i benzina, kako je, na primjer, uradio Anvar el-

Sadat 1977. Ali kad se osjeti da opozici javlastiposta jeoz-biljni ja i opasni ja, re im se vratipraksinamje{tenihizbo-ra, suàvaprostor i slobode izraàvanja, hapsirani jeoslo-bo|eneprotivnike i zavodi jo{ grublju represi ju. I takore-dom, iz godine u godinu. Iscrpljenaopozici ja i apati~nema-seondabira juopet istevladare. Zar ovo ne li~i na poku-{aj Hosni ja Mubaraka i njegovih ljudi da spase re im?

Nesretni palestinski narod je jedan od vanjskih fak-torako jiarapskivladarikoriste da bi ugu{ilidemokratskeslobode i ostali {to duè na vlasti. Oni deceni jamaodvra}ajupa njunaroda sa te{kog ekonomskog stanja, represi je ikr{enjaljudskih prava u vlastitojzemlji mobilizira ju}i ma-se protiv Izraela, dok se veoma malosekira ju za sudbi-nusamihPalestinaca. Ostalo mi je u sje}anjuprvorazo~ara-

nje Gamalom Abdelom Naserom, idolom ne samo arap-skog svi jeta, kada sam saznao da je tra io da se Pales-tincimanapla}uje taksa za upotreburadio kanala s ko- jeg je Arafatov PLO emitiraosvoj program iz Kaira. A dai ne pominjem blokaduGaze s egipatske strane ovihgo-dina, zbog ~ega su Palestincimoralikopatitunele ispodgranice kao Bosanci ispod sara jevskog aerodroma.

Na pitanje da li je ovo {to se doga|a u Egiptuispra-van put ka {iroj i manje“vo|enoj” demokratizaci jiarapskogsvi jetatrebalo bi krenutiupravo s tog najbli eg, ali i najkom-plek snijegvanjskog faktora– rje{avanjapalestinskog pro-blema. Iako se on ne po javlju je na parolama po Kairu, Tu-nisu, Jemenu, Jordanu, on visi u zraku iznad svih tih zbi-vanja. Ili, u najmanju ruku, da se dinamikaameri~kepoli-

tike usmjeri istovremeno na otkazivanje podr{ke autori-

tarnimreìmima i na pritisak na Izrael da dalje ne uslovlja-vaprihvatanjepalestinske dràvnosti. Pod unutra{njim pri-tiskom masako je su, kako se vidiovih dana u Egiptu, sa-zrele za promjene, diktatorski reìmi }e po~eti da se osi-pa ju i pada ju ako im vi{e ne budestizalaameri~ka podr{kai pomo}. Ona bi trebalo da se usmjeri na politi~kumasuko- ja sto ji iza sada{njih pokreta i protesta, bira ju}i njihove li-dererazli~itogusmjerenja. Ne name}u}iljudeizvana, pa ma-kar se radilo o Muhamedu Baradeiju – tako su pogre{noradili Amerikanci i u Iraku – i ne prave}i bauka od Musli-manskebra}e, ko ja su se odavnoodrekla nasilja i prihva-tila, bar dok su u opozici ji, liberalnapravilapoliti~ke borbe.

Ko ji bi tip vladanja trebao da se iz svega ovoga iz-rodi, osta je da se vidi koliko}e uspjeti ovaj pokretprote-

sta protiv vlada ju}ih reìma. Ali koliko god to neko èlioili ne, u tom svi jetu se vi{e ne mo e govoriti o demokra-tizaci ji ukoliko u njoj ne u~estvu jupoliti~kesnage s pred-znakomislama. Me|u uspje{ni jimmodelimatakvihpro-mjena naj~e{}e se pominje Erdoganova Turska, a ja bih jo{ radi je na prvo mjestostavioMahatirovuMalezi ju. Ne-poznavanje stanja u svi jetu islamanavodi opet, po iner-ci ji ameri~ke i izraelske antiiranske opsesi je na bo jazanda bi se u Kairu i drugdje mogli instaliratinovi “Tehera-ni” iz 1979. Ako ni zbog~egadrugog, to je nemogu}e zbog jednostavnog, ali nepojmljivogotporako jime|uarapskimislamisti~kim pokretima vlada protiv {iitskog Irana.

Odlazi, Mubarak!

Da je u Kairu bar po~eoprocespromjenako jima}e arap-ski svi jet okrenutinovu stranicu svo je moderne histori je,nadu mi da je ona {arolikost i mladost ko jau~estvu je u pro-testima, a simbolizu je je kratka, ali ubo jitari je~: Kifa ja! Onazna~i “dosta”, a izgovorena kao {to se izgovara ovih da-na u Egiptu zvu~i kao “[to je dosta, dosta je!” Posebno jeli jepovidjeti da u tom mno{tvu ima mnogo mladih i sta-rih, pokrivenih, ali i razbaru{enih, siroma{nih, ali i po ev-ropskoj modi odjevenih èna. Me|u njima sam posebnozapamtio jednu postari ju ènu u crnom, o~ito iz siroma-{ni jesredine. Sve sam drugomogaoo~ekivatinego da ~ujemkakoispod crnogvelako jim je prekrilaci jeloliceosimkru-pnih o~ijuuzviku je: “Odlazi, Mubarak, ho}emo promjene,ali ne}emoMuslimansku bra}u!”

DANI 11. 2. 2011. 57

u, a muhaberat je jedna od rije~i koje ulijevaju strah u kosti

PALESTINSKO PITANJE Na pitanje da li je ovo {to se doga|a u Egiptu ispravan put

ka {iroj i manje “vo|enoj” demokratizaciji arapskog svijeta trebalo bi krenuti

upravo s tog najblièg, ali i najkompleksnijeg vanjskog faktora – rje{avanja

palestinskog problema. Iako se on ne pojavljuje na parolama po Kairu, Tunisu,

Jemenu, Jordanu, on visi u zraku iznad svih tih zbivanja

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


H

o}e li se Evropa s uspjehom izvu}i iz krizeko- ja je zapo~ela, pri jene{tovi{e od godinudana,gr~kim finansijskimproblemima? Ova hipoteza,nevjerovatna jo{ pri je nekolikomjeseci, ni je vi-

{esasvim isklju~ena.“Sporazum o konkurentnosti” ko ji je Njema~ka, uz po-

dr{ku Francuske, predlo ila 4. februara u Bruxellesu svo- jimpartnerima, prilikomsastankaEvropskog vi je}a, mogaobi predstavljati va an moment u izgradnjiEvrope.

âk i ako izraz “ekonomska vlada”, ko ji zvu~i odve}francuski, ne ~ini dio rje~nika ko ji se slu`beno upotre-bljava u Berlinu, radi se upravo o tome. Namjera je spo-razuma da dovede do nizaobavezivanja, barem kod 17 ~la-nica euro-zone, a idealnogledano u ci jelojUni ji. Ona bi seticalauskla|ivanjapolitikeplata, oporezivanjapreduze}a,razvo ja mirovinskih reìma, javnog zadu ivanja, itd.

Kada se sjetimokoliko se u prolje}e 2010. kancelar-

kaAngelaMerkel jeìla na pomisao da moraprite}i u po-mo} Gr~koj, moramobiti osupnuti — i zadovoljni — raz-vo jem u drànjunjema~ke vlade.

Ne dolazivi{e u obzir da se Njema~ka zatvara u se-be. Ba{ suprotno, g|a Merkelèli da igrapokreta~kuulo-gu u konsolidaci ji ekonomske i monetarne uni je. To {tose sadapokazu je kao uvjerenaEvropljankazasluùje da je pozdravimo. Njenainici jativaipakpokre}e nekolikopi-tanja.

Najpri je, moè se osporavati sam sadràj “sporazu-ma o konkurentnosti”. O~igledna je stvar da je uravno-teènost mirovinskih reìma poèljna za javne finansi je,

no ni jeizvjesno da je pomjeranjestarosnegranice za mi-rovinu na 67 godina— kako to eli Njema~ka — nu`nopo-voljno za konkurentnostnekezemlje.

Gdje su veliki evropski pro jekti?

Njema~ka, ko joj bi se mo da mogloprigovoriti da ne-maminimalnunadnicu, moradobro paziti da se njezinspo-razum ne svede na mehanizam ko ji ide u prilog slu be-nom pri javljivanju najni ih plata.

Drugi tip ograda: preuzima ju}i upravljanjeoperaci ja-ma, Njema~ka i Francuska ne ostavlja ju mnogo mjesta

za Evropsku komisi ju, ko ja je potisnuta na poloàjstru~ne pomo}i. U ovoj konkretnoj prilici, ova francus-ko-njema~kadinamikamoèbitispasonosna. Na srednjirok, oduzimanjeEvropskoj komisi jijednog di jelanjezinihprerogativaveoma je opasno.

Tre}aograda: konkurentnostEvropskeuni je ne ogra-ni~ava se samo na zbir konkurentnosti dràva~lanica. To je samona~eloevropskegra|evine. Gdje su veliki evrop-skiinfrastrukturnipro jekti, naro~ito na planuenergetike,ko ji bi omogu}iliUni ji da budekonkurentni ja? Zar i oni ta-ko|er ne zasluùju da se po jave u sporazumu?

Usprkos ovim ogradama, moèmo samo biti zado-voljni kadavidimo da politi~ari preuzima jukontrolu, i dase vi{e ne zadovoljava ju time da budusamovatrogasci.

Pro jektsporazuma je dobar po~etak za nu`nukoordina-ci ju ekonomskih politika unutar euro-zone.Le Mon de

SVI JET MEDI JA

58 DANI 11. 2. 2011.

EVROPSKE TEME

Berlin i Pariz preuzimaju

komande“Sporazum o konkurentnosti” ko ji

su predlo ile Francuska i Njema~ka

je jo{ jedan korak prema evropskoj

ekonomskoj vladi. No dinamika

ko ju pokazu ju ove dvi je zemlje

pokre}e neka pitanja o organizaci ji

i ciljevima Evropske uni je

Njema~ko-francuski dvojaczabrinjava partnere

“Plan o ekonomskoj vladi podi jelio Evropsku uni ju”, konstatira Die

Pres se . Be~ki dnevnik isti~e da francusko-njema~ki pri jedlozi za koor-dinaci ju soci jalnih i budètskih politika “nema ju demokratskih osnova.S ovom ekonomskom vladom, Njema~ka i Francuska da ju intonaci ju,a dvadeset i pet drugih~lanica sli jede gun|aju}i”. To je neke dràve ve}navelo na to da se suprotstave pro jektu. Povrh toga, tvrdi Die Pres se ,“nema u evropskim ugovorimanikakvih pravnihosnova za zna~ajnu odlu-ku tog dosega”. Jedinirazlog da se ona prihvati je politi~ki: “Njema~kabi dala ~vr{}a jamstva za plan za spasavanje, u zamjenu za politi~kukontrolu ko ju bi mogla ostvarivati i stro a budètska pravila.”

Merkelova do{la da objasni{ta treba ~initi“Dobrodo{laMerkelova”, glasiironi~annaslov ko ji objavlju je ABC na dan

posjetenjema~ke kancelarkeAngeleMerkel [pani ji. Do susreta je do{lo dannakon potpisivanja sporazuma o reformimirovina “ko ji je Njema~ka zahti- jevala”. Za ovaj dnevnik, slu`benafotografi ja s potpisivanja sporazuma pri- jesvega je odraz “nezaposlenezemlje”. ABC smatra da, “kakav god bio go-vor Merkelove u [pani ji”, on }e potvrditi da su nu`nenove, “hitne i duboke”reforme.

Zahtjevi se odnose i na ostatakEvrope, naro~ito na Portugal. Merkelo-vazahti jeva “sna`ne kompenzaci je” za pomo} ko ju Portugal tra i, pi{e Di -

ário de Notíci as . Me|u tim naporimanalazi se i ugra|ivanje u ustavezema-

lja euro-zone pravila o smanjenju javnog deficita. Tu je mjeru, ko ju zasad odbacu je portugalski premi jer José Só-crates, estokobranilaAngelaMerkel prilikom sastanka Evropskog vi je}a4. februara.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Prire|uje: Tarik Haveri}

DANI 11. 2. 2011. 59

Kao i mnogi drugi, i ja sam ovih dana proveo

sate i sate pred televizorom. Bio sam pri-

klju~en na Al Jazeeru, gdje se sve doneda-

vno moglo sli jeditidoga|aje u izravnom pre-

nosu, i vidio sam kako se pred mo jim o~ima ispisu je

histori ja. Nakon demokratske revoluci je u Tunisu, sa

ustankom Egip}ana prisustvu jemo drugom ~inu tog iz-

nena|uju}eg “arapskog prolje}a”, “arapske 1989”.

Ovo {to se doga|a istovremeno je fascinantno i uz-

budljivo: nikoni je mogao predvidjeti narodnu revolu-

ci ju u velikim arapskim zemljama. Ovi su nam naro-

di bili predstavljani kao frustrirani i apati~ni gra|ani,

ili naprostoljudiko jim autokrati i islamistimogulako

manipulirati. A sada, eto, otkrivamokako se omladi-

na u tim gradovima, sve u svemu, ne razliku je mno-go od studenata na Zapadu. I jedni i drugi teè ka is-

tim stvarima. A zahvalju ju}i internetu, zaista ìve na

istoj valnoj duìni.

Mo`da su internet i dru{tvene mre e ipak igrali pre-

sudni ju ulogu na kolektivnu svi jest nego {to smo to

mi mislili. Zbunjeni su ~ak i takozvani stru~njaci: to-

kom posljednje dvi je godine o~ito se dogodilo mnogo

toga. Znanje stru~njaka obi~no se temelji na dugom

razdoblju i povi jesnimspozna jamako je su potpuno pre-

vazi|ene najnovi jim alatkamamodernogdru{tva, {to

oni o~ito nisu primi jetili.

To kod Arapa nikada

ne}e biti djelotvornoNo, evo {ta me u tome najvi{e iznena|uje. Ono

{to nikako ne mogu da podnesem, i {to me zais-

ta moè i ivcirati, to su glasovi ko ji se tu i tamo

~uju: “Ali, zaboga, ta nestabilnost je opasna!” “Kod

Arapa to nikad ne}e biti djelotvorno!” “Na kra ju }e

se uspostavit i d iktatura uleme!” “Sekularni auto-

krati ipak su bil i p rakti~ni ji!”

U moralnom smislu, to je isto kao da je neko re-

kao 1989. Václavu Havelu, JensuReichu (borcu za

prava ~ovjeka u DDR-u) i svim gra|anima ko jima

je bilo preko glave njihovog iskvarenog reìma da

je bolje i pametni je da se malo pokorava ju Hone-

ckeru, Husáku i drugim otu`nim tiranima sivoga l i-

ka, jer se ne zna na {ta sve moè izi}i situaci ja i

da }e mo`da nastati ujedinjena i ratoborna Nje-

ma~ka.

Islamisti ne igrajuzna~ajnu uloguTakav stav ni je samo znak moralnog posrnu}a

ve} i potpunog gubitkazanimanja za stvarnost. Jer,

ko god se makar i izdaleka zanima za taj narodni

arapski pokret, vrlo brzo }e shvatiti da “islamisti”

igra ju mnogomanju ulogunego {to bi se moglo po-

vjerovati. Ti narodi traè demokrati ju i slobodu, a

ne ulemu. Neki idu ~ak tako daleko da tvrde kako

utjecaj islamista opada, kao {to je slu~aj s Musli-

manskom bra}om u Egiptu.

Povi jest je u hodu, i ovdje se radi o neo~ekiva-

noj prilici. Jednom kada okuse slobodu, ljudi se mi-

jenja ju. Stvar je vrlo jednostavna: niko ne zna {ta}e se dogoditi. Danas prisustvu jemo svrgavanju ti-

rana ko je izvodi gradska srednja klasa. Mogu}e je

da }e, kasni je, op}i i slobodni izbor i bit i i zvor ra-

zo~arenja. Kona~no, ko moè da kaè kako }e re-

agirati obi~ni seljaci iz delteNila? No kako sam ve}

rekao, to niko ne zna. Ovo je povi jesna prilika.

Naravno, neuspjesi su mogu}i. No je li prosta

mogu}nost neuspjeha dovoljan razlog da se

gr~evito uhvatimo za stabilnost, {to je upravo ar-

gument ko jim se diktatori drè na poloàju? Na-

ravno da ni je.

Uvijek moèmo ìvjetipod vladarevim bi~emOno {to nedosta je nama skepticima, ko ji kva-

rimo svako veselje, jest polit i~ka imaginaci ja i

osje}aj za mogu}e. A to se ne obja{njava samo na-

{im nedostatkom ma{te, ve} i nisk im rasisti~kim

pobudama: demokrati ja i Arapi, to nikad ne moè

funkcionirati. Oni vi{e vole tirane. Kakvo i zo -

pa~eno rasu|ivanje!

Svaki puta kada neko dru{tvo, kada s lobodni

gra|ani odlu~e da uzmu sudbinu u vlastite ruke,

nu`no prave korak u nepoznato. A nepoznato

sadrì opasnosti. Uvi jek je tako bilo, bez rizikane-

manapretka i bez njegademokrati ja nikada ne bi

nastala.

A onda, da demokrati ja predstavl ja r izik, to je

prigovor star koliko i te`nja za slobodom. Uvi jek ga

iznose oni ko jima je do stabilnosti. Da su ih na{i

preci s lu{ali, mi bismo jo{ uvi jek ìvjeli kao kme-tovi, pod stegom sve{tenstva i vladarevim bi~em.

Robert Misik, Der Stan dard

EU I ARAPSKI SVI JET

I Arapi vole sloboduNa narodne ustanke u arapskom svi jetu Evropa gleda s fascinaci jom pomi je{anom sa strahom. No, kao

{to je pokazala 1989. na na{em kontinentu, demokrati ja se ne moè roditi bez odre|ene opasnosti

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Pi{e: Simon Johnson

USAD se jo{ uvi jek vodi èstoka polemika

o uzrocima f inansijske krize 2007-2009.

Je li za nju kriva dràva, a ako jest, na ko-

ji na~in?

U decembru 2010. republikanska manjina u Istra`noj

komisi ji o finansijskoj krizi (FCIC) objavila je dokument u

ko jem obja{njavakako je jedna pogre{na politika, ~iji je

cilj bio da relativno siroma{nima olak{a da steknuvlas-

titi dom, potaklavelikbroj ljudiko ji to sebinisumoglido-

pustiti da uzmu hipotekarne kredite.

Kako se pribli ava jupredsjedni~kiizbori2012, ovajdo-

kument bi mogaonai}i na znatnupodr{ku, naro~ito u Pred-

stavni~kom domugdjerepublikanciima ju ve}inu. No ko-liko god bio dobro sastavljen, posto ji li i najmanji dokaz

kao potkrepa tvrdnjama ko je se tu iznose? Jesu li siro-

ma{niAmerikanciodgovorni za najgorufinansijskukrizu

u vi{e od jedne generaci je?

Sigurnonisu, premaDaronuAcemogluu s MIT-a, ko-

ji je pisao i o mno{tvu drugih tema, a svo je rezultate je

predstavio na godi{njem sastankuAmeri~kogudruènja

za finansi je.

On postavlja tri pitanja u vezi s republikanskim doku-

mentom. Prvo: da li ameri~kipoliti~ari odgovara ju na zah-

tjeve ili elje glasa~a s najni im prihodima?

U ovoj ta~ki njegoviargumentinisusasvim uvjerljivi,

ali ono {to ve} imamo— naprimjer, radovi LarryjaBartel-

sa sa univerzitetaPrinceton— pokazu je da je u posljednjih50 godina prakti~no sva ameri~ka politi~ka elitanapus-

tilagledi{te siroma{ni jihbira~a i srednje klasekako bi se

pribliìla imu}ni jima.

Posto jivi{eteori ja o razlozima te promjene. JamesKwak

i ja podvla~imo u na{ojknjizi 13 Ban kers ulogu sve vi{ih

finansijskih doprinosa izbornim kampanjama, {etanju

odre|enihosoba izme|uWallStreeta i Washingtona i, vi-

{e od svega, ideolo{koskretanjepremagledi{tu da su fi-

nansijski poslovidobri, da su razvi jenifinansijski poslovi

bolji,a nesputanifinansijskiposlovinajbolji. Zaklju~akko-

ji iz togasli jedi je jasan: glas i interesisiroma{nih ne vri-

jedemnogo u ameri~koj politici.

Acemogluova studi ja isti~e da je privatni sektorèlio

manje strogafinansijska pravila, i da je posvetio mnogovremena i novaca da bi, kroz lobiranje, u tome uspio. Iz

privatnog sektorado{ao je poticaj da se stvorivelikotrì-

{te rizi~nih zajmova, u obliku“inovaci je” na inici jativugi-

ganatahipotekarnih kreditapoput Countrywidea, Ame-

riquesta i drugih, uz podr{ku velikih investicionih bana-

ka. Neuvi jeno re~eno, nekolikovelikih igra~a s Wall Stre-

eta, a ne prezadu eni individualni vlasnici, imali su kori-

sti od dràvnih planovaspa{avanja nakonkrize.

Acemoglu zatimpostavlja pitanje je li se ne jednakost

u prihodimatolikopove}ala kra jem 1990-ih da su politi~ari

moralireagiratiolak{ava ju}i siroma{nimadobivanjekre-

dita? Razlika u prihodima se zaistapove}ala tokom po-

sljednjih 40 godina, no njen razvoj u vremenupokazu je

da to ni je dobroobja{njenje.

Naprimjer, iz za jedni~kih radovaAcemoglua i Davida

Autora(tako|er sa MIT-a) sazna jemo da se prihod 10 %

najbogati jih Amerikanacaznatno pove}ao tokom 80-ih go-

dina. Sedmi~niprihodi su se pove}avalipolako za 50 %

Amerikanaca ko ji su imali prihod ispod prosje~nog, kao

i za 10 % najsiroma{ni jih, dok su se tokom 90-ih najniì

prihodipove}avali. Stogasituaci jani jebilanaro~itonape-

taneposrednopri je trke za rizi~nim kreditima do ko jedo-

lazi u ranim 2000-tima.

Koriste}i se podacima Thomasa Pikettyja i Emma-

nuela Saeza, Acemoglu pokazu je i da je dinamika distri-

buci je prihoda za 1 % najbogati jih razli~ita. Kako su su-

geriraliThomasPhilippon i AriellReshef, znatno pove}anje

kupovnemo}i u ovoj skupini ~ini se da je vi{evezano za

deregulaci ju u finansijskom sektoru (a mo`da i u drugim

sektorima). Drugim ri je~ima, najvi{ekoristi od “finansij-

skih inovaci ja” svake vrste u posljednjih 30 godinanisu

imali ni siroma{ni ni srednje klase, ve} bogata{i — ljudi

ko ji su ve} imali visokeprihode.

Kona~no, Acemoglu ispitu je ulogu savezne vlade u

stambenoj politici. Ona odavnopodràvastjecanjevlasni{-

tva, uglavnom kroz odbi janje kamata za stambene kre-

dite od poreskeosnovice. No ta pomo} ne obja{njavazbog

~ega je od po~etka 2000-ih do{lo do naglog porasta hi-

potekarnog zaduìvanja.

U svomedokumentu, republikanciupiruprstom u Fan-

nie Mae, Freddie Mac i drugapreduze}a s dràvnom po-

dr{kom ko ja su pomagalahipotekarnekrediteda ju}i ra-

zli~ita jamstva. U pravu su kada kaù da su Fannie i Fred-

die bili “preveliki da bi bankrotirali”, {to im je omogu}ilo

da uzima jujeftini jezajmove i preduzima juve}i rizik — uz

veoma malo vlastitihsredstava.

Fannie i Freddie su se upu{tali u sumnjive hipoteke

(naro~ito one poznate kao Alt-A) i sara|ivali su s banka-

ma ko je su nudilerizi~ne zajmove, no toga je bilo relati-

vno malo i doga|alo se 2004-2005, dostakasno u ciklu-

suko ji je doveo do krize. Glavniuzrok bo oma leì u ci je-

lom mehanizmuprivatne“sekuritizaci je” ko ja je, kako joj

i ime kaè, bilaprivatna. Zapravo, kakoisti~e Acemoglu,

mo}ni akteriprivatnog sektorasistematski su poku{ava-

li da Fannie i Freddieja istisnu iz igre i isklju~e iz segme-

nata tr i{ta sa sna`nimrastom.

Republikanci iz FCIC-a su u pravukada smatra ju da je dràvana jodgovorni ja za neèljeni tok stvari. No, dràvu

ne moèmooptuìti za pretjeraniintervencionizam ili vi-

{akpropisa. Upravosuprotno, 30 godinafinansijske de-

regulaci je ko ja je postignuta lobiranjem kod zakonoda-

vaca iz oba taboraomogu}ili su malobrojnoj skupini pri-

vatnih lica— uglavnom s Wall Streeta — da pokupi svu mo-

gu}u korist od stambenogbo oma .

Svi ostali u dru{tvu su na gubitku, naro~ito ljudi re-

lativnoneobrazovani i slabi je pla}eni, ko ji su izgubili ili svoj

dom, ili posao, ili nadu u bolju budu}nost za svo judjecu,

a ponekad i sve tro je za jedno. Nisu oni izazvali krizu, ali

pla}aju njene tro{kove.

(Napomena: Autor je biv{i glavni ekonomist

Me|unarodnog monetarnog fonda,profesor na MIT Sloan i ~lan Peterson

Institute for International Economics)

SVI JET MEDI JA

60 DANI 11. 2. 2011.

GLEDI[TA

Jesu li siroma{ni krivi za krizu?Iz privatnog sektora do{ao je poticaj da se stvori veliko tr i{te rizi~nih zajmova, u obliku “inovaci je” na inici jativu

giganata hipotekarnih kredita poput Countrywidea, Ameriquesta i drugih, uz podr{ku velikih investicionih

banaka. Neuvi jeno re~eno, nekoliko velikih igra~a s Wall Streeta, a ne prezaduèni individualni vlasnici, imali

su koristi od dràvnih planova spa{avanja nakon krize

JASAN ZAKLJUÂK James Kwak i ja podvla~imo u na{oj knjizi 13 Ban kers ulogusve vi{ih finansijskih doprinosa izbornim kampanjama, {etanju odre|enih osobaizme|u Wall Streeta i Washingtona i, vi{e od svega, ideolo{ko skretanje premagledi{tu da su finansijski poslovi dobri, da su razvijeni finansijski poslovi bolji,a nesputani finansijski poslovi najbolji. Zaklju~ak koji iz toga slijedi je jasan:glas i interesi siroma{nih ne vrijede mnogo u ameri~koj politici

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Nakon prve godinemandataViktoraJanukovi~a,

Ukra jina je pretrpjelavi{e promjeranego u petgodinamandatanjegovihprethodnika(ViktoraJu{~enka i, za jedno kratko vri jeme, Juli je Ti-

mo{enko). No, stru~njaciisti~u da je “ekipa iz Donjecka”,usprkossvim svo jimnaporima, u osjetljivoj situaci ji. Ukra-

jinipri jetevelikiporeme}aji i ozbiljne krize.Janukovi~ je izabran7. februara2010, sa 48,95 % gla-

sova, u drugomkrugu, dok je njegovaprotivnicaJuli jaTi-mo{enko dobila 45,47 % glasova. Ve} tada su stru~nja-ci upozorilinovog {efa dràve da mu manje od polovinestanovni{tvaukazu jepovjerenje, i da bi trebalo da uprav-lja razborito, ni u ~emu ne prenaglju ju}i; to bi bio jedinina~in da se odagna jusumnje u njegovulegitimnost. Sto-ga je sve~anost na ko joj je 25. februarapreuzeodu`nost

bila vrlo skromna.No ve}od martadoga|aji su se ubrzali i poprimiline-predvidiv tok: potpisivanjeugovora u Harkovuko ji za naj-manje~etvrtstolje}a produùjeboravakruskecrnomor-ske flote u bazi na Krimu; reforma parlamenta, ko ja ga

je preobrazila o obi~nooru|e pod predsjednikovomkoman-dom; ukidanje ustava iz 2004. ko ji je bio uspostavio po-lupredsjedni~ki sistem.

“Janukovi~ se ni je zadovoljio time da ponovo uspos-tavimodelko ji je posto jao u vri jeme Ku~me. On je taj mo-del osnaìo. Sada predsjednik sam obliku je vertikaluiz-vr{ne vlasti u cjelini, i taj sistem je mnogolak{ekontro-liratinakon ’upravnereforme’provedenekra jem pro{lego-dine, ko ja je broj ministarstavaskoroprepolovila”, komen-

tira za nas direktorInstituta za javnupolitikuViktorûmak.On smatra da {ef dràve ima cilj da u Ukra jinu uvedeis-ti tip vlastiko ji posto ji u Rusi ji, ali da je zaboravio jednu

stvar: “Za razliku od na{eg susjeda, mi nemamomadracenergetskih resursa da ubla imosoci jalnenapetosti. Cen-tralizaci ja vlasti, ko jupratereformeveomabolne za dru{-tvo, stvara nezadovoljstvo i gnjev stanovni{tva.” Premami{ljenjuovoganaliti~ara, upravo to obja{njavasada{njeuspjeheopozici je.

Politolog Vladimir Zolotorev di jeli to mi{ljenje. On is-ti~e da je Ukra jina i daljepodi jeljena na dva tabora, no dase u pro{lojgodini jaz izme|u istoka i zapadazemljesma-njio: “Siroma{tvopribliàvaljude.”To novo~injeni~no sta-nje upadalo je u o~i prilikom manifestaci ja, pro{le jese-ni, protivusva janja novog poreskogzakona. Stanovniciis-to~nihkra jevaizi{li su na ulice ba{kao i stanovnicizapa-dnih. “Vlast je promi jenilarasporedporeskih optere}enjapove}ava ju}i pritisak na malapreduze}a, kako bi podi{la

oligarsima. Na taj na~in, Janukovi~ je prekr{io jedno odsvo jih glavnih predizbornihobe}anja, a to je bilo da }e vla-snicimamalih preduze}a dati da lak{e di{u pet godina,i izazvao je nepovjerenje prema svo joj vladi”. Tako ka eTaras Berezovec, direktor konsultantskog preduze}aBerta Communications.

Istotako, prva Janukovi~evagodinaobiljeèna je va-lom hap{enja visokih~inovnika i optu`nicamaprotivJu-li jeTimo{enko i njenihprista{a. ak i da je sve to oprav-dano, vlast ne uspi jeva da uvjeri ni javnomni jenje ni svo-

jestranepartnere da je biv{aekipaodgovorna za sada{-nju situaci ju.

Vlast vi{evoli da naglasipove}anje BNP-a i dotokstra-nih investici ja, no opozici jaoptuùje Janukovi~evu ekipu

da laìra brojke. Navodno oligarsi bliski vlasti vra}aju, uoblikuinvestici ja, novac ko ji se dotadnalazio na off-sho-re ra~unima, kako bi jeftinokupili strate{kapreduze}a ko-

ja su jo{ uvi jek javna. Juli ja Timo{enko je nedavno izja-vilakako je, za godinudana, 28 mili jardidolarapobjegloiz zemlje prema off-shorezonama, {to ni jedanukra jinskiekonomist ni je mogao ni potvrditi ni opovrgnuti.

G. Berezovec smatra da su u inostranstvu savr{enosvjesni da ukra jinskavlastnasto ji da ra{~istipoliti~ki pej-sa kako bi uklonila svakoga ko bi mogao biti konkuren-ci jaJanukovi~u 2015: “Da bi u tomeuspjeli, mora ju se osla-njati na snagereda i tajne slu`be. U ovomtrenutku, vlast~ini sve da ih podr i. No u inostranstvu su sve podozrivi-

jipremaonome {to se doga|a u Ukra jini. Nadugonakonizbora, prva Janukovi~eva slu`benaposjetabila je odla-zak u Bruxelles, {to je probudilonadu kod onih ko ji èleda Ukra jina ve} 2011. postanepridruèni~lan EU. Danasto izgledabesmisleno.” On precizira da je zemlja posta-

lajedan od najve}ihdu`nika MMF-a, i da je razvi jeneze-mlje vi{e ne smatra ju partnerom jednakog ranga.U dru{tvu rastenezadovoljstvo i zabrinutost, uvjera-

va nas TatjanaSitnik, stru~njak u jednom od na jugledni- jihcentara za ispitivanjejavnogmni jenja, GfK Ukra jina. “Umartu 2010, odmah nakon Janukovi~evog preuzimanjadu`nosti, zabilje ili smo krajnje visokurazinuo~ekivanjagra|ana u pogledu ekonomskih perspektiva, za godinuu toku i za narednih pet godina. Od juna slika se promi-

jenila, pesimisti su postalibrojni jinegooptimisti, a ve} udecembru je kredit povjerenja bez presedanako jim je ra-spolagalanovavlast sasvim nestao.”

Juli ja Timo{enko na svoj na~in obiljeàvaprvugodi-numandatasvogdavna{njeg suparnika. Izjavila je da nje-

na ekipa upravo priprema “precizan i ustavan plan” ~iji je cilj da Janukovi~askloni s vlasti.Tatiana Ivjenko, Ne za vi si ma ja ga ze ta

DANI 11. 2. 2011. 61

Prire|uje: Tarik Haveri}

UKRA JINA

Razo~arenje zvano Janukovi~Izabran pri je godinu dana, ukra jinski predsjednik ni je u~inio ni{ta osim {to je oja~ao svo ju vlast, dok je

utjecaj oligarha na ukra jinsku ekonomi ju sve ve}i. Stanovni{tvo je zahva}eno pesimizmom, a opozici ja

bi htjela skratiti njegov mandat

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


62 DANI 11. 2. 2011.

INTER VJU

Aleksandar Stanko vi}, urednik emisi je Ne dje ljom u 2 Hrvatske tele vizi je

Uvijek }e me|u

novinarima biti bagreRazgovarao: Fuad Ko va~evi}

Foto:Fabrika

DANI: Gospodine Stankovi}u, urednik kultneemisi- jeLa ti ni ca DenisLatin jeizjavio da bi u narednom pe-riodu, nakon{to je na HRT-u ukinuta La ti ni ca , posli- je 17 godinaprikazivanja, sa programamoglebiti ski-nute jo{ dvi je emisi je: Hrvat skauìvo i Ne dje ljom u

2 . Pla{ite li se ovakvog scenari ja, ima li bo jazni da}e gledatelji ostati bez Va{egpro jekta, jedne od naj-gledani jih i najpriznati jih emisi ja ne samo u Hrvat-skoj, nego i u regionu?STANKOVI]: Ne pla{im se. Nit’ sam se rodio sa Ne dje -

ljom u dva , nit’ }u (vjero jatno) umri jet s njom. Ako i ski-nuemisi ju, imamdostautakmica u nogamai na}i }u klub.Osobno, ne vjeru jem da }e emisi ju maknuti, ali ako je imaknu, ni je kraj svi jeta.

Pokreta~ iz BruxellesaDANI: Osje}ate li pritisak politike, jer se neri jetkoak-tivno uklju~ujete u aktuelna de{avanja, ne us-tru~avate se kritizirati vlast i politi~are?STANKOVI]: Naravno da se osjetipritisak politike, ali svasre}a to se ne radiprekomo jih urednika, tako da je pri-tisak izdr ljiv.DANI: U Hrvatskoj je predizbornagodina, nema su-mnje da }e, izme|uostalog, biti pritiska na medi je.Ima li u izbornom periodu razlike izme|u pozici je iopozici je, bar {to se odnosa premamedi jima ti~e?STANKOVI]: Pa vjero jatno i pozici ja i opozici ja tra ida je bude {to vi{e u medi jima, e sad je samo problemkoliko urednici prista ju na to. Ja se u svo jim emisi- jama trudim imati i jedne i druge, ali vlada ju}i meve}inom bojkotira ju, tako da se dovi jam na razli~itena~ine kako odràti balans.DANI: Nemali brojVa{ih gosti ju zavr{io je u zagre-ba~komRemetincu, neki su “dobacili” do zatvo-ra u Salzburgu (Ivo Sanader), protivmnogih se vo-de krivi~ni postupci... Ho}e li jo{ Va{ih sagovor-nika “gostovati s one strane brave”? Jesu li is-trage, hap{enja, procesuiranja... u Hrvatskoj po-taknuti iz Bruxellesa?STANKOVI]: Mislim da je borba protiv korupci je pokre-nuta iz Bruxellesa, ali ne treba tu odre}i ni zasluge aktu-

alne premi jerke, ko ja je odlu~ila, skupa sa dràvnim od-vjetnikom, mnogespremiti iza brave. Problem je samo{to je, kao visoki dr avni du nosnik, 10 godinazatvarala o~ipred time.

Posao do penzijeDANI: Imali ste nedavno o{tru polemiku sa pre-mi jerkom Jadrankom Kosor, iz njenog ureda suna Va{u i adresu HRT-a stigla ne ba{ blaga rea-giranja...STANKOVI]: JadrankaKosor ne trpi javnukritiku i nakon{to sam upozorio da se ne bori protiv korupci je u brani-teljskim redovima(Hrvatska ima polamili junabranitelja!?),tj. protiv la nihbranitelja,ona prekobraniteljskih udruga(ko je su pod kontrolom HDZ-a) ve} tri tjedna tra i mo juispriku, ili }e me u protivnom te udruge tuìti za klevetu

i uvredu.DANI: Nu2 radite ve} 12. godinu, pripremili ste 436emisi ja. Niste se “popeli na glavu” gledateljima, a Va-

{igosti su i daljezna~ajni, aktuelni, kompetentni. Ima-te li nekide adli ne do kada}ete“gurati”s emisi jom,

je li magi~na brojka 500 top i ideal ko ji èlite pos-ti}i?STANKOVI]: Pa recimo da bih volionapraviti 500 emisi- ja, a dokle}e emisi ja i}i – nemampojma. Ja se za sadanisam zasitio, a kada }e gledatelji i urednici re}i dosta,ne bih znao. [to se mene ti~e, mislim da bih ovaj posaomogao raditi do penzi je.DANI: ini mi se da se po Va{oj mimici, tonu, gardu,na~inu postavljanja pitanja... na po~etkuemisi jemo edefinirati Va{ odnos premagostu. Nekada znatebi-ti vrlo o{tri, a nekada ste prili~no opu{teni. Je li ta-kav Va{ stavzavisi od gosta, teme... ili je mo`da re-zultat “trenutnog nadahnu}a”?STANKOVI]: Premagostimanisam isti, jer svakigostza-

sluùjedruk~ijipristup. Trudim se bitiistikada su politi~ariu pitanju, a svi ostali (umjetnici, sporta{i, znanstvenici,pisci…) ima ju razli~it pristup.DANI: Vjerovatno ima nekokoga bisterado ugostiliu Va{oj emisi ji, a on/ona to izbjegava. Sigurno imai onih ko ji su Vas razo~arali, iznevjerili...STANKOVI]: Recimo, razo~arao me \or|e Bala{evi}, sko jim sam sve okogostovanjadogovorio u Novom Sadu,a onda se sedam dana pri je emisi je ~ovjek jednostavnozavukao u mi{ju rupu, odlu~io je ne odgovarati na pozi-ve, potpuno me ignorirati i ostaviti bez ikakvog obja{nje-nja, a emisi je ni je bilo. Razo~arao me i Emir Kusturi-ca.DANI: Va{ stav o BiH je poznat, ugostili ste do sadana desetine politi~ara, javnih radnika, knjièvnika,novinara, reditelja, glumaca, umjetnika, sportista, es-tradnih li~nosti iz na{ezemlje. Ko Vam je od tih oso-ba ostao u li jepom sje}anju, s ko jom ste emisi jomzadovoljni, ko Vas je razo~arao?STANKOVI]: Abdulah Sidran mi je ostao u li jepomsje}anju, a pamtim i Emira Had ihafizbegovi}a i Senada Avdi}a,i to ne toliko po gostovanju u emisi ji, koliko po po-mo}i ko ju su mi ti ljuditi jekomsvihovihgodina pru ili okopripreme i realizaci jenekihemisi ja, pogotovokada su go-sti iz BiH.

Bakir nije uzeo nov ceDANI: Nedavno ste izjavilikako ne mogu sve emisi- jeNu2 biti vrhunske, da sebidateodu{ka kada u go-stedovedeteneke“male” ljude, kadaelaborirate“la-

k{e” teme. No, ~esto se pokaè da su ti “mali” ljudimnogozanimljivi ji, pa i gledani ji od “velikih” faca...STANKOVI]: Pa jest, ima i toga, ali ne bih generaliziraoda su politi~ari dosadni, a “mali” ljudizanimljivi. Imao samlo{aiskustva i s tim relativnonepoznatimljudima,od ko- jih sam o~ekivaoelokvenci ju, erudici ju, a oni su se upla-{ilikamera i ispalivrlonesretnorje{enje za nedjeljno po-podne.DANI: Pri je tri godine je Va{ gost, tada{nji premi jer,a danas predsjednik Republike Srpske Milorad Do-dik, javno ponovio kako }e, ~im ga vidi, nokautiratiurednikaemisi je 60 mi nu ta Federalnetelevizi jeBa-kira Hadìomerovi}a. Kako ste se osje}ali u tom tre-nutku?

Aco Stankovi} je rekorder po bro ju emitiranih talk show emisi ja u regionu i te{ko da }e ga uskoro neko sti}i

i presti}i. No, on bro jem ni je optere}en, mada ne kri je da bi volio sti}i do 500. emisi je, puno mu je, veli,

va`ni je da bude gledan i aktuelan. A to zasigurno jeste, jer pravi jednu od najboljih emisi ja u regionu, i to

12 godina zaredom. Za Dane govori o svemu pomalo, a o novinarima i novinarstvu ponajvi{e

“Dodik mora podnijeti zajebanciju na svoj ra~un”

\OLE U MI[JOJ RUPI “Razo~arao me\or|e Bala{evi}, s kojim sam sve okogostovanja dogovorio u Novom Sadu, aonda se sedam dana prije emisije ~ovjekjednostavno zavukao u mi{ju rupu”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 63

NASTAVAK

S KUSTURICOM

“Kusturica me jest

malo iznenadio, ali

o~igledno sam i ja

njega, pa smo jedan

– jedan. Pale su

te{ke rije~i, ali

vjerujem da }emo

se ponovo sresti idovr{iti razgovor”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


STANKOVI]: Zanimljiva je stvar da sam priprema ju}iemi-si ju sa Dodikom bio u Sara jevu i RS-u, i kada sam se vra-tio u Zagreb, mislio sam “ja apsolutno nemam ni{ta po~emu }e se ova emisi japamtiti”, kad ono, Dodik se izner-viraove} u petojminuti i dogodilo se {to se dogodilo. Darezimiramo: ni je mi drago{to je ta emisi jaispalatakokonf-lik tna, jer je ona samo jo{ vi{e produbila nepovjerenjeizme|u Bo{njaka i Srba. Ne mislim da sam osobno od-govoran za to, ali da sam previ{ezadovoljan tom emisi-

jom, ba{ i nisam. Bolje bi bilo da smo vodili konstrukti-vni ji razgovor, jer toga u BiH nedosta je.DANI: Dodiknastavlja s atacima na FTV i Hadìome-rovi}a, a u igru je, preko svo jih medi ja (Radio-tele-vizi ja RS-a, Ne za vi sne no vi ne iGlasSrpske @eljkaKo-panje), uklju~io i DenisaKulji{a, ko ji “senzacional-nopronalazidokazekako je Hadìomerovi} reketa-rio poznatebiznismene i kompani je”.STANKOVI]: Mislim da se Kulji{ previ{e uklju~io u ci jelupri~u(novinari ne bi trebalibitiapologetini jednog politi~ara)i osobno ne vjeru jem da je Bakir uzeobilokakve novce.DANI: Nedavno ste ugostili ve} pomenutogKopanju,ko ji je otkazao saradnju (kolumnu) s BorisomDeùlovi}em jer se ovaj u tek stukriti~ki pozabavio

“gazdom” Dodikom. [ta je to u ljudskombi}u da gaod rtve praviistim i(li) sli~nimonimako ji su odgo-vorni i krivi za njegovu tragedi ju?STANKOVI]: Kopanja je pogri je{io. Trebao je pustitiDe ulo-vi}ev tek st, jer je odli~an. Dodik morapodni jetiza jeban-ci ju na svoj ra~un.DANI: Ri jetkokadanapu{tate studio da biste na-pravili emisi ju, a jedan od takvih izleta bio je bo-ravak na Me}avniku, kod Emira Kusturice. Jes-te li o~ekivali onakvu reakci ju sagovornika, pre-kid snimanja?STANKOVI]: Problem tog intervjua je bio {to je on ra|enu Kusturi~inu domu, pa je Kusturicamislio da se ja, kaogost, trebampona{ati snishodljivo. Mo je je da postavljam

pitanja i traìmodgovoreneovisno o Zagrebu ili Me}avni-ku, i tako sam i ovaj put postupio. Kusturica me jest ma-lo iznenadio, ali o~igledno sam i ja njega, pa smo jedan– jedan. Bolje bi bilo da sam napravio ci jeliintervju, ali ni-kad ni jekasno. Pale su te{ke ri je~i, ali vjeru jem da }emoseponovnosresti i dovr{itirazgovor. Uostalom, i sama~inje-nica da je Kusturicanakon pet danavratio tri kazeteko-

je nam je doslovno oteo upu}uje na to da ni njemuni jedrago {to je do incidentado{lo.

Mesi} je stara {kolaDANI: Imali ste neponovljivih i nesvakida{njihgosti- ju i gostovanja. Ve} spomenutiDodik i Kusturica, paperformans ri je~kihrockera Let 3, fotosessionSte-

fanaLupina... Iako je u nekoliko re~enicate{ko de-finirati gdje se to nalazinovinarstvo danas, kakve sumu perspektive, ho}e li ikada ova te{ka, ali itekakobitna profesi ja dobiti tretman kakav zasluùje?Ho}e li se novinarstvom baviti obrazovani, moralni,~estiti ljudi?STANKOVI]: To je ideal, ali nikadane}e bititako. Uvi jek }e i me|u namabitibagre, kao, uostalom, i u svim dru-gim zanimanjima. Bilo bi va`no da ipakutvrdimonekemi-nimalnenovinarske standarde i da nam se ne doga|ajuàlosnestvari kao u ratu, kada su po jedininovinaribilinaj-ve}i hu{ka~i, tj. zaslu ili su da ih sudovi procesuira ju, ato se eto ni je dogodilo.DANI: Kakogledate na nedavnu polemiku na relaci-

ji Ivo Josipovi} – Ivo Banac, a povodom “Za jedni~keizjave o potpori RH euroatlantskom putu BiH”, ko jom je zvani~ni Zagreb podr ao cjelovitost BiH, ali i po-zvao na formiranje vlasti “ko ja bi svo jim sastavombilareprezentativna politi~koj voljikonstitutivnih na-roda i gra|anaiskazanoj na izborima”. Ovuizjavu je“podebljao” i “po jasnio” hrvatski veleposlanik u Sa-ra jevu Ton~i Stani~i}, ko ji je kazao da to zna~i da uvlastimora ju biti dva HDZ-a iz BiH. Zanimljivo je da

je izjava objavljenanedugonakon {to su Josipovi}i Kosor u Zagreburazgovarali sa ~elnicima dva HDZ-a, Draganomôvi}emi Boòm Ljubi}em.STANKOVI]: Hrvatska ne bi trebalaotvorenoagitirati zasvog favorita u formiranju vlasti u BiH i u tom smislu iz-

javahrvatskog ambasadora je nespretnai netakti~na. Dru-ga je stvar{to i ja osobnomislim da bi bilodobro da u vla-sti u BiH participira ju i Dodik i ovi}, jer ima julegitimitet,ali slu`benapolitika nemoè si dozvoliti taj luksuz da bu-detakoek splicitna.DANI: Josipovi} je nesumnjivopozitivna li~nost i imadobre namjere prema BiH. Me|utim, pri je par mje-seci je oti{ao u Banju Luku i sve se “dogovorio” saDodikom. A ko se s Dodikom ne{to dogovori... Pret-

hodni hrvatski predsjednikStjepan Mesi} ne da zadeset godinanikadani je oti{ao u Banju Luku, nego je vi{eputakazao {ta misli (sve najgore) o Dodiku.I Mesi} i Josipovi} su biliVa{i gosti, kakva je razli-ka izme|u njih dvo jice, a ko je su sli~nosti?STANKOVI]: Oni su potpunorazli~iti politi~ari. Mesi} jestara {kola, ko ji je na vri jeme shvatio vri jednosti liberal-nedemokraci je i (ve}inom) u skladu s tim postulatimavo-diodràvu, a Josipovi} je politi~ar novogkova– pomirljiv,koncili jantan, smiren i odmjeren. U svakomslu~aju, pra-vi~ovjek na pravommjestu. Vjeru jem da }e i njegovapo-litikaprema BiH bitiprepoznata kao ona ko jauvaàvasu-sjeda i radi na dobrobit svihdràva u regi ji.DANI: U posljednje vri jeme je krenula seri ja izvinja-

vanja i isprikapoliti~ara iz regiona za sve ono {to sede{avalo u posljednjih 20 godina. I Va{ihzasluga imaza to. PredsjednikSrbi jeBoris Tadi} se upravo u Va-{ojemisi ji izvinio za zlo~ineko ji su po~injeni u imenjegovog naroda nad drugim narodima. Sve ~e{}e sepominje termin pomirenje. Izvinjenje (isprika) i po-mirenje su sjajna stvar, niko normalan nema ni{taprotiv, ali mislite li da }e vri jediti i doni jeti boljitak ako ih ne pratijedna “sitnica” – istina?STANKOVI]: Za ljudeko ji ìve u BiH, Srbi ji i Hrvatskoj ne-majedne istine. S tim se moramopomiriti. Trebaìvjetis razli~itim istinama i okrenuti se budu}nosti. Napoleon

je vjero jatno za Ruse zlo~inac, a za Francuzeheroj,i {tosad? @ive ljudi i dalje.

INTER VJU

64 DANI 11. 2. 2011.

SEMAFOR, FABRIKA, MOSOR...

Nek’ udari junak na junakaDANI: êsto do|ete u Sara jevo, odrìte predavanja studentima, susretnete se s pri jateljima. Vi sastrane sigurno bolje od nas primje}ujete da li se ovaj grad mi jenja, ide li i{ta nabolje...STANKOVI]: Imatesemafore sa sekundarima ko ji upozorava ju koliko je jo{ ostalo do crvenog svjetla. To

je bolje nego u Zagrebu. Taksi ji su jef tini ji i mislim da su ljudi srda~ni ji. To je sasvim dovoljno da se li jepoosje}am kod vas.DANI: Zanimljivo je da {pice za Nu2 radi sara jevska Fabrika, muziku je uradio Sarajli ja Mario [e-gvi}. Zar u Zagrebu nema takvih kadrova?STANKOVI]: Pa to je nekako i{lo u kompletu. Momci iz Fabrike su inventivni pa smo ih angaìrali da rade{picu. Kada se po jave bolji u Zagrebu, angaìrat }emo ih.DANI: U Va{em CV-u ima zanimljivih, reklo bi se nespo jivih detalja: novinarfajter, bavite se sportom,ni je Vam strano da se pro{etate modnom pistom, da ste pred fotoobjektivom, pi{etepoezi ju...STANKOVI]: Ma, ima kod mene svega, ali u posljednje vri jeme sve manje. Nedavno sam dobio k}er i za-dnjih godinu dana sam vi{e-manje tata.DANI: Nedavno je stalni saradnik Nu2 Milorad Bibi} Mosor u Da ni ma opisao Va{ neobi~an susretna Kor~uli, upoznavanje i uspostavljanje saradnje. Je li do{lo vri jeme da sjedne u vru}u stolicupreko puta Vas?STANKOVI]: U pravu ste. Morat }u uskoropozvatiMosora pa nek’ udari junak na junaka.

“Za ljude koji ìve u BiH, Srbiji i Hrvatskoj nema jedne istine”

UVA@AVANJE SUSJEDA “Josipovi}je pravi ~ovjek na pravom mjestu.Vjerujem da }e i njegova politikaprema BiH biti prepoznata kaoona koja uvaàva susjeda i radina dobrobit svih dràva u regiji”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Pi{e: Dèvad Sabljako vi}

Pedesetgodinaposli jesmrtipisacLouis-Ferdinand

Céline ne presta je izazivatiskandale. Po javanje-

govogprvog romanaPu to va nje na krajno}i 1932.

godine, ko ji mu danas obezbje|uje renomeje-

dnog od najboljih pisacaFrancuske XX stolje}a, ve} je bio

skandal. Druge su njegoveknjige-pamfleti, {tampaneuo~i

Drugogsvjetskograta, ko je su oci jenjene kao “otrovnoan-

tisemitske” i pronacisti~ke. Noviskandal napravio je uo~i

porazaHitlerovog fa{izma u septembru1944, kada je emi-

grirao u Njema~ku. Posljednji je proizveo ovih dana, ka-

da ga je francuskiministar kulture skinuo sa liste “naci-

onalnihsvetkovina”, po ko joj je trebalo ove godine da bu-

de obilje ena pedesetogodi{njica njegove smrti.

Ogavni antisemitski napisi“Imam solidnu reputaci ju gada i trebam to iskoristi-

ti”, rekao je u jednom intervjuu polagodina pri je smrti,

i to sa dana{njeg stanovi{tazvu~i proro~anski.

Komemorativne godi{njice se odràva ju uz izvjesni

kulturni konsenzus, makar i pre{utan; pedesetogodi{-

njicaCélineove smrtiizazvala je pometnju~im je spome-

nuta. Kao i u mnogimprilikamarani je, i sada jenjegovo

djelo natkrila stra{na reputaci ja.

Listuobiljeàvanjagodi{njicazna~ajnihdoga|aja, po-

stignu}a i li~nosti iz histori je i kulture Francuskesastav-

lja Visokikomitet nacionalnihproslava. Svakipri jedlogmo-

ra imatitemeljno obrazloènje. Za Célinea ga je napisao

HenriGodard, profesor na Sorboni, ko ji je pripremio kri-

ti~ko izdanjeovogpisca u presti`noj edici jiPle jada. On sam

postavlja pitanje da li treba i moè li se slavitiCéline i pre-

dvi|a da }e bitiprigovora na uvr{tavanje autora Pu to va -

nja na kraj no}i . “Evidentno je da je bio ~ovjek otrovnog

antisemitizma i ek stremneverbalneèstine, ali i pisac ko-

ji sa MarcelomProustom dominira francuskimromanom

prve polovine XX stolje}a”, napisao je profesor Godard.

Na taj pri jedlog je reagiralo udru enje Sinovi i k}erke

deportovanih Jevre jaFrancuske. Advokat SergeKlarsfeld,

predsjedava ju}i te asoci jaci je, “lovac na naciste”, kako ga

naziva ju u medi jima, sro~io je otvorenopismo. “Célinea,

~iji su ogavni antisemitski napisidoprini jelimasovnim ubi-

stvima Jevre ja, ministarstvo kulture uvr{tava me|u

li~nosti ~iji ìvot, djelo, moralno drànje i vri jednostiko je

onsimbolizira treba juposluìti kao primjer”, rekao je on

i u ime asoci jaci jezahti jevao povla~enje pisca sa liste i bri-

sanjesvega{to je o njemu u obrazlo enju napisano. “Tre-

ba da pro|u stolje}a da bi se istovremeno slavili dèlati

i rtve”, istakao je u pismu, ~iji efekat je bio potpun. Sa-

mo dva danakasni jeministarkulture FrédéricMitterrand

je, posli je “zrelog razmi{ljanja”, povukao Célineovo ime

sa “listenacionalnih sve~anosti”. Takva odluka otvorila

je èstokupolemikuko ja jo{ tra je.

Kontroverze oko autoraPu to va nja na krajno}i nisuno-

ve. Iako su Célineovi romaniuvr{teni u {kolske programe,

javna osuda (poredsudske) za ivota piscatra je su{tin-

ski i svihpedeset godinaposli jenjegovesmrti, i s vreme-

na na vri jeme se ponovno, kao i u ovom trenutku, razbu-

kta ju polemike o njemu.

Brisanje sa liste zna~ajnihPrvo je spisateljica Catherine Clémentpodni jelaos-

tavku na ~lanstvo u Visokom komitetu za nacionalne

sve~anosti. “Ve} pedeset godinameniudara krv u glavu

na pomenCélinea. Odluka o njemu je donesena bez mog

u~e{}a. Dok se ponovo ne objave svi njegoviantisemit-

ski tek stovi, ne mo e biti objektivno oci jenjeno njegovo

cjelokupnodjelo. Ta nerasvi jetljenost odr avanjegovu li-

terarnureputaci ju i bri{eotrovnostnjegovog rasizma. Dok

ima ivih`rtava(me|uko jima sam i sâma) slavljenje tog

pisca je nepodno{ljivo”, rekla je ona u otvorenom pismu.

Ime Célineovo, iza ko jeg sli jedi ime pjesnika Blaisea

Cendrarsa, ~ijapedesetogodi{njicatako|erpada ove go-

dine, kao i obrazloènje profesoraGodarda,ve}su izbri-

sani sa web stranice na ko joj je bila objavljena lista.

PoznatipisacPhilippeSollers je u kratkom tek sture-

kao da je ek skomunikaci jaCélinea“zaprepa{}uju}a i be-

smislena”. “Ta vrstacenzure je igranje s vatrom i ek stre-

mnoje opasna”, napisao je Sollers i podsjetio na Heming-

wayjeve ri je~i: “Kad ne{tokrenelo{e, literatura je prva na

udaru.” Mogli smo kritikovati Célinea koliko nam drago i

na sâmupedesetogodi{njicu, ali zabranapraviautorusa-

moneadekvatnu reklamu. “Ministarkulturepostao je mi-

nistar cenzure”, rekao je Sollers.

“Trebaprihvatiti kontradiktornoCélineovo nasli je|e”,

ka efilozof AlainFinkielkraut. “Nikadaneka{kola u Fran-

cuskoj ne treba da nosinjegovo ime, ali nisamprotivpod-

sje}anja na njega na drugi na~in. Posebno me zabrinja-

va juposljedice ove polemike, jer ona moèpothraniti ide-

ju o ’jevrejskom lobi ju’ ko ji navodno vedri i obla~i u Fran-

cuskoj”, rekao je on.

FrédéricVitoux, ~lan Francuskeakademi je i Célineov

biograf, u svom protestu kaè da je odstranjivanje ime-

na sa jednelisteistotolikouzaludnokoliko i Staljinovore-

tu{iranje fotografi ja, kako bi sa njihnestalikomunisti~ki

funkcioneriko ji mu nisubili po volji. Ne moè se izbrisa-

ti~injenicada jePu to va nje na krajno}i prevedeno na sto-

tinejezika svi jeta, ~ak i na hebrejski, naglasio je on.

Za literarnimjese~nik Ma ga zi neLittéra ire pedeseto-

godi{njica Célineove smrti bila je prilika, manje za slav-

ljenje, a vi{e za analizu “sumra~nih zona” njegovog dje-

la i postavljanje pitanja kako u histori ji knjièvnostitreti-

rati velikogpiscako ji je izvan svogromanesknog stvara-

la{tva bio antisemita i kolaboracionista.

Za SergaKlarsfelda tu dilemenema: umjetnik je cje-

lovito bi}e i zato Céline ne moè bitirasje~en na dva di-

jela. “Njegov talentiranidelirij svojski je hranio anti jevrej-

sku mr`nju. Antisemitizam ga diskreditira i kao ~ovjeka

i kao pisca”, odsjekao je on u jednom intervjuu.

Predsjednikaudru enjaSinovi i k}erkedeportovanih

Jevre ja podrào je gradona~elnik Pariza Bertrand Dela-

noë. “Sumanuto je da Ministarstvo kulture kao primjernu-

dipisca ~ija je moralnavri jednost ispodnule. Céline je iz-

vanredan pisac, ali i savr{en pokvarenjak”, rekao je on.

Tu formulaci ju u razli~itimvari jantamaiskoristilo je de-

setine u~esnika u polemici. “Ni je se trebalo protiviti obi-

ljeàvanju Célineove godi{njice, jer je mogla izvanredno

posluìti kao povodda se istra i zagonetkao tomekako

je mogu}e u istovri jemebitivelikipisac i savr{enpokva-

renjak”, rekao je filozof Bernard-Henri Lévy.

FrancuskipredsjednikNicolasSarkozy, ko ji je jednom

prilikom rekao da se “moè voljeti Céline, a ne biti anti-

KNJI@E VNOST

66 DANI 11. 2. 2011.

Za Serga Klarsfelda tu dileme nema: umjetnik je cjelovit

Odnos prema ovom piscu, ko ji bi da je 1941. ostao u Francuskoj gotovo sigurno bio streljan, je takav da

francuska desnica danas iskazu je divljenje za njegova romaneskna ostvarenja, a ljevica osu|uje njegov

rasizam i antisemitizam

Louis-Ferdinand Céline

PORE\ENJE SA STALJINOM Frédéric

Vitoux, ~lan Francuske akademije iCélineov biograf, u svom protestu

kaè da je odstranjivanje imena sa

jedne liste isto toliko uzaludno koliko

i Staljinovo retu{iranje fotografija,

kako bi sa njih nestali komunisti~ki

funkcioneri koji mu nisu bili po volji

Louis-Ferdinand Céline, pola vi jeka nakon smrti

VELIKI PISAC I(LI) NE

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


semita, kao {to se mo e voljeti Proust, a ne bitihomo-seksualac”, tako|er je uzeo u~e{}a u polemici, vjerova-tnozato {to je op}epoznato da su mu njegoviromanina j-omiljeni jalektira. U svom tek stuSarkozykaè: “Napisao

je nezaboravneromane,ali i nedostojne knjige, u ko jima

je zlo mislio o jednom di jelu (francuske) populaci je, ko ja je u to vri jemebila `rtva genocida.”

Po njegovom mi{ljenju, razlike u odnosu premaovompiscu se doti~u same dru{tvenestrukture Francu-ske: dok na desnici preovladava divljenje za njegovaro-maneskna ostvarenja, na ljevici se vi{eosu|uje njegov ra-sizam i antisemitizam. Ta okolnost name}e vje~ito pita-nje,da li trebaodvo jiti djelo od njegovaautora, na ko jene-madefinitivnog odgovora.

Sarkozy ne èli da arbitrira i zato svoj tek st intoniraironi~no. “Taj stari gnjavator jo{ nalazi na~ina da zalu|ujeci jeli svi jet. Ni je li mogaoumri jetinekedrugegodine? A vi, nalazite li vi da je normalno ili {okantnoslaviti Célinea?”zavr{io je pitanjem svoj tek stpredsjednik Republike i do-

bio326 odgovora. Njihovasadrìnareflektirakomplek snostodnosa premapoznatompiscu, od oboàvanja i zahtje-va da se ipak slavi do osuda pisca ~ija opaka mr`nja jedosezala èstinupoziva na ubi janje.

U tim odgovorima, kao i u tek stovima, navodi se dazbog istih ili sli~nihgri jehovanaci ja ne bi trebalo da pro-slavlja ni Baudelairea, ko ji je tako|er bio antisemit, ni Ar-thuraRimbauda, ko ji je zavr{io kao ilegalnitrgovacoru jem.Obo jica su biligeni jalni pjesnici. âk je i Voltaire bio ra-sista i antisemit, vi jek kasni je i Jules Verne i bra}a Gon-court, pa CélineovsavremenikAntonin Artaud, ko ji je je-dan tek st posvetio Hitleru. U polemici je pominjan i Sar-tre, jer je podràvaonajcrnje komunisti~ke reìme, i Ara-

gon ko ji je pravdao Staljinove zlo~ine…“Ako bismo napravilitemeljnu ~istku antisemitizma

i drugih gri jehova iz francuske knjièvnosti, jedva bi op-stala i Nacionalnabiblioteka”, rekao je knjièvnihistori~arMikaelHirsch, isti~u}i da nera{~i{}eni odnos premaCé-

lineovomantisemitizmu pri je~i da se sagledazna~ajnje-govogdjela za sâm francuskijezik. Njegovutjecajprizna-

juHenry Miller i Jack Kerouak, a pre{u}uju francuski pi-scimada se moègovoriti o “selini jevskoj stru ji u francu-skoj knjièvnosti”, od Raymonda Queneaua do MichelaHouellebecqa(ovogodi{njeg dobitnikanagradeGoncourtza najbolji roman).

Brutalnost poratnih godinaLouis-Ferdinand Céline, bio je ljekar i svoj prvi roman

Pu to va njena krajno}i , poznat i na{im~itaocima, napisao je u 38. godini ìvota. Velikim di jelomautobiografski, ro-man je slobodomstila, ko ji se oslanja na argo i jeziksva-kodnevnice, reflektiranjem surovostiratnih i brutalnosti

poratnih godina, humorom, ironi jom i cinizmom, ko ji tvo-reosobenoburlesknovi|enje ivota, izazvaokolikoushi}enjatoliko i odbojnostikako u knji evnojkriticitako i me|u~ita-teljma.

Romanpostièvelikiuspjeh, prevodi se na mnogeje-zike, autor posta je poznat i uvaèn pisac. Godine 1936.{tampadrugiroman, Smrt na kre dit , a posli jetoga, iz ra-zlogako jidosad nisu ni knjièvno-historijski ni psiholo{kirasvi jetljeni, napu{taromansi jerskostvarala{tvo i upu{tase u pisanje vulgarnihpamfleta. U knjigamaBa ga te le za je dan ma sakr (1937), [ko lale {e va (1938), a potom i U tje- sna cu (1941) na nizak i silovitna~in napadamnoge oso-be, me|u njima svo ju knjièvnu sabra}u, a posebnoJe-

vre jeko jesmatrakrivim za sva zla i rugobe ovog svi jeta.

Tim pamfletskimknjigama je apsolutno sâm odrediosvo jusudbinu i nosit }e je na ple}ima kao anatemu ne sa-mo za ivota, nego i posli je smrti, do dana dana{njeg.

Njegovipoklonici ~inili su i ~ine sve i danas ne bi li sete knjige spalile u historijskom sje}anju. Smatra ju da bitrebalo prou~iti njegovo mentalno stanje, ~ak privreme-noludilo ili deliri jum u ko jem je bio dok ih je pisao. Me|utim,bio je on dubokosvjestan {ta radi. U jednompismu svo-

joj supruzirekao je da }e knjiga Les Beaux draps (1941)biti njegovasmrtnapresuda. I bio je u pravu: da je ostaou Francuskoj, gotovosigurno bi bio streljan kao RobertBra-sillach i mnogi drugi pisci, novinari i izdava~i ko ji su op-tuèni za kolaboraci ju i antisemitizam. Predvi|aju}i da }etakveposljedice imati objavljivanje te tri knjige, ko je su u

nekim di jelovimabilezaistapoziv na ubi janje Jevre ja, tesaradnja u kolaboracionisti~kimnovinama i u~e{}e na an-tisemitskim skupovima, on bje i u Njema~ku ~im su sesavezniciiskrcali u Normandi ji 1944. godine.

Iz Njema~ke odlazi u Dansku, gdje je 1945. na zah-tjev Francuske uhap{en. Odleào je godinu i po dana udanskom zatvoru, ali ni je izru~en, {to mu je spasilo ìvot.Kad se u Francuskoj stanjeposli jeratasmirilo, osu|en jei tamo u odsustvu za “kolaboraci ju”na godinudanaza-tvora, konfiskaci jupolovineimovine, globu od 50.000 fra-naka i gubitakgra|anskih prava, ali je njegovadvokatispo-slovaoamnesti ju 1951. i omogu}io mu povratak. Godinudanakasni jeGallimard mu objavlju jenoviroman i on, po-vu~en i usamljen, nastavlja svo ju li je~ni~ku praksu, ali i

knji evnuaktivnost, u MeudonublizuPariza do smrti 1961.

Traènje opravdanjaU polemici je doveden u pitanje i sam naziv Viso-

kog komiteta. Ako bi se posljednja ri je~ “proslava” (ilisve~anost i svetkovina) zami jenila “obiljeàvanjem”i ime tog ti jelabilo Visokikomitet za nacionalna obi-ljeàvanja, izbjegli bi se nesporazumi. Céline ne bi bio“slavljen”, nego bi ovakav povod bio podsticaj za mno-gostran i kriti~ki pristup njegovom zna~ajnom djelu ivratolomnom ìvotu. Céline je velikipisac, ali kao an-tisemita ne moèbiti “primjer” niti ga trebaslaviti. “Obi-ljeàvanje” bi omogu}ilo da se govorivi{e o djelune-go autoru, ko ji se u nekim periodima ìvota “zaistapo-

na{ao kao posljednji gad”. Na taj na~inbilo bi mogu}eodvo jiti njegovuestetiku od morala, geni jalnost od bo-lesti, literaturu od politike, vri jednost od reaktivnogsenzibiliteta.

I pored povla~enja Célinea sa listenacionalnihsve~anosti, pedesetogodi{njica njegove smrti ko-

ja pada 1. jula 1961. ve} je po~ela da se obiljeàva.Pomenuti speci jalni broj mjese~nika Ma ga zi ne Lit- téra ire , posve}en Célineu ve} je izi{ao, a u pari-{kom centru Pompidou odràn je dugo priprema-ni kolokvi jum Céli ne, izop}enik i kla sik . Jedino{toni mjese~nik ni taj skup ne}e biti uvr{teni u “na-cionalne sve~anosti”.

DANI 11. 2. 2011. 67

o bi}e i zato Céline ne moè biti rasje~en na dva dijela

Céline u Medounu kod Pariza oko 1957.

VI\EN POKVARENJAK

Ba ga te le za je dan ma sakr

1937. - otro vni antisemitizam

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Tekst: Irfan Ho{i}

Foto: Hamdi ja Dizdar

Gotovo ~etrdeset godina nakon smrti slika-

raBehaudina Selmanovi}a (1915. – 1972.)

uspostavljen je solidan vremenski otklon

da se objektivni je sagleda njegov zna~aj

u bosanskohercegova~kom umjetni~kom kontek stu.

Velika retrospektivna izlo`ba u Umjetni~koj gale-

ri ji BiH kra jem 1986. i po~etkom 1987. godine

uvaène histori~arke umjetnost iMeliheHusedìno-

vi} u tom je pogledu iznimno zna~ajan oslonac. Ipak,

sveobuhvatna sinteza Selmanovi}evog djela kao i

stru~na revalorizaci ja ovog samozatajnog umjetni-

kadanas je i vi{enegopotrebna. Nadalje, u ovo vri-

jeme idu}e godine, ta~ni je zadnjeg dana mjeseca

januara navr{it }e se ravno ~etrdeset godina od smr-

t i Behaudina Selmanovi}a {to itekako da je povoda

da se promi{lja o Selmanovi}evoj umjetni~koj os-

tav{tini danas.

Pasivni aktivista

Ovom prilikom korisno je navesti barem neko-

liko va`nih segmenatako ji na Selmanovi}ev slikar-

ski opus pro jicira ju novo svjetlo, da ju}i mu posve

novi zna~aj. Nakon Drugog svjetskog rata Selma-

novi} se me|u prvima na{ao na udaru kritike, ali

ne zbog svoga programskog ili sistematskog akti-

vizma, ve} zbog svo jih intimnih i tihih likovnih pro-

mi{ljanja. Ve} 1949. godine bio je me|u odbi jeni-

ma na VII izlo`bi likovnih umjetnika BiH, {to ga svr-

stava u one umjetnike ko ji su trasirali put indivi-

dualnoj umjetni~koj osobnosti u vremenu ideolo{ki

impregnirane umjetnosti. Tek st iz Oslo bo|enja

(29. 11. 1949.) svjedo~i o onda{njim umjetni~kim

kriteri jimako ji su posluìli kao paradigma u irira-

nju pristiglih radova, a to je “dosljedno provo|enje

lini je na{e parti je na umjetni~kom planu”. Taj tre-

nutak potrebno je uzeti u obzir upravo zbog toga

jer je obiljeàvao duh novog vremena.

Ri je~ je o zvani~nom po~etku destabilizaci je od-

nosa na relaci ji umjetnik – dràva. Do{lo je do pu-

canja veze izme|u dràve kao glavne mecene i umje-

LIKO VNA UMJETNOST

68 DANI 11. 2. 2011.

Behaudin Selmano vi},

GENIJ

Do{lo je do pucanja veze izme|u dràve kao glavne mecene i

UTIRA^ PUTA înjenica da je tihii povu~eni Selmanovi} jedan odsudionika doga|aja koji su utiraliput ka pluralizaciji umjetnosti u BiHtako|er nije apsurdna – naprotiv,ona govori o autenti~nosti njegovogslikarskog identiteta

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


tnika, {to je vodilo ka osamostaljenju umjetnikauop}e. U kona~nici, osamostaljenje umjetnika u on-da{njem politi~kom kontek stu u pril i~no zaostalojBosni i Hercegovini predstavlja pri jeko potrebnu in-dividualizaci ju i samostalnost, ko ja }e kasni je vo-diti ka umjetni~koj demokratizaci ji. Radilo se o fra-gmentarnoj l iberalizaci ji dru{tva, {to je sa onda{-njeg aspekta biloneprimjetno, a danas je itekakozna~ajno. I po jam getoizaci je umjetnika prouzro-kovan raskidom simbioze ovdje ni je pretenciozan, jer je u slu~aju Selmanovi}a i vi{enegoindikativan.

Ionako zatvoren i miran, Selmanovi}a je odbi- janje na VII izlo`bi dodatno povuklo u osamu nje-govog ateljea tako da mu djeloosta je nezapaènoi po strani glavnih likovnih zbivanja toga vremena.înjenica da je tihi i povu~eni Selmanovi} jedan odsudionika doga|aja ko ji su utirali put ka plurali-zaci ji umjetnosti u BiH tako|er ni je apsurdna – na-protiv, ona govori o autenti~nosti n jegovog slikar-skog identiteta. On ni je bio od onih umjetnika koji su po automatizmu i politi~kom diktatu vreme-na u~estvovali u ideolo{kom ukazivanju na prava

radnog ~ovjeka, borbu i soci jalizam. Selmanovi} jebio tih, povu~en i marl jiv – tipi~ni primjer nepot-kupljivog i konzekventnog umjetnikako ji ni je te iodru{tvenom priznanju i slavi kratkog daha ve} umje-tnosti u pravom smislu te ri je~i. I na kra ju, Selma-novi} se ni je uklapao u obrasceangaìrane umje-

tnosti, ali istovremenoni je ni teìo revolucionarnimnovinama ko ju su donosili mladi iz drugih sredina.Time se svo jevremenona{ao na udaru{irokog spek-tra razli~itih shvatanja. Akademski realizam posluìomu je kao okvir slikarskog ek sperimenta, a oblicina njegovim slikama kao da su klesani kistom i samnogo patnje kona~no dovedeni do svo je l ikovnedeterminiranosti. Bez namjere da budu nagla{enivolumenom, vi{e nalik srednjovjekovnoj negorene-sansnoj perspektivi, oblici ko je islikava napu{ta juprostor slike i posta ju znak.

Put ka apstrakcijiSa navedenom vremenskom distancom od ~e-

trdeset godina Selmanovi} predstavlja zna~ajnu stru- ju na{e umjetnost iko ji je u po jedinim fazama raz-gradio sliku do neprepoznatljivosti u pravcu liko-vne apstrakci je. Kvalitetan i u potpunosti nepo-sredan primjer umjetnikovog izleta u podru~je ap-

strahiranja zadatog predmeta jasno je vidljiv u nje-govoj slici Tri bo ra iz 1962. godine. Kada se ta sli-ka stavi u kontek st drugih djela istog motiva, nai-me pejzaà Cre polj sko I, Cre polj sko II i Cre polj sko

III , uo~ava se slikarska odlu~nost u svo|enju pre-dmeta na ~isto likovne elemente ko ji sam pejza`stavlja ju u drugi plan. U navedenim slikama eviden-tno je kako slikar tlo i horizont poistovje}uje sa po-vr{inom slike, reducira ju}i stvarnost do najvi{egstepena, svjesno uti{ava ju}i reference o sekun-darnom. Na ovim i sli~nim primjerima slikar kao

DANI 11. 2. 2011. 69

etiri deceni je kasni je

E PARTIJI U INATSelmanovi} je bio tipi~ni primjer nepotkupljivog i konzekventnog umjetnika, ko ji ni je te io

dru{tvenom priznanju i slavi kratkog daha, ve} umjetnosti u pravom smislu te ri je~i. No, pitanje

adekvatnog zbrinjavanja ostav{tine jednog od najzna~ajni jih bosanskohercegova~kih slikara

20. vi jeka ve} dugo traì svoj odgovor i, kako sada stvari sto je, jo{ dugo ne}e biti ni ri je{eno

umjetnika, {to je vodilo ka osamostaljenju umjetnika uop}e

Behaudin Selmano vi}: Bi je li bo kal, 1959.

PARTIJSKA LINIJA Tekst iz Oslo bo|enja

(29. 11. 1949.) svjedo~i o onda{njim

umjetni~kim kriterijima, koji su posluìli

kao paradigma u ìriranju pristiglih

radova, a to je “dosljedno provo|enje

linije na{e partije na umjetni~kom planu”

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


da je u potpunost i zapostavio predmet ko jeg pro-matra. Slika vi{ereferira na analizu slikarskog ~ina,a umjetnik kao da je imao namjeru da napravi re-vizi ju slikarskog postupka. Time slika u prvi planstavlja ~isto procesualno-materi jalni aspekt samogslikarstva. Bri`ni potezi k ista umrtvlju ju pejza`, aoìvljava ju slikarstvo kao opredjeljenje i ivotni im-perativ.

Ali, to ni je bilodovoljno onda{njoj doma}oj kri-

tici. I na ri jetkim posli jeratnim nastupima sa poko- jom slikom bio je ~estom metom likovne kritike. “Mo-dernisti~ki ki~” ili “praznina” bili su neki od zva-ni~nih komentara njegovog rada sa ~etrnaesteizlo`be ULUBiH-a (@arko V idovi}, Ali za is ta pro tiv po mo dar stva ; 7 Da na , 13. 05. 1954, VeraJablan,Sa XIV izlo`be ULU BiH-a ; @ivot , jun 1954.). Unato~svemu, Selmanovi} samouvjereno nastavlja is-trajno graditi svoj vlastiti izraz, svode}i predmeteisklju~ivo na plohu i li{ava ju}i ih tako trodimenzi-onalne prostornosti. On osta je vjeran zagledanju umodel {to tokom {este i sedme deceni je rezultiradefiniranim stilom.

S druge strane, Selmanovi}eva platna Cre polj -

sko I, Cre polj sko II, Cre polj sko III i Tri bo ra su usa-mljeni i ne toliko razvi jen primjer serijskog pona-vljanja u umjetnosti tog vremena u bosanskoher-cegova~kom slikarstvu. Ove ~etir i slike su, koliko je poznato, najrani ji primjer repetici je, tj. ponav-ljanja u bosanskohercegova~koj umjetnosti, gdje po-sljednja slika u nizu prikazu je radikalizaci ju proma-tranja predlo{ka i njegovo svo|enje ~isto na liko-vni znak. Ri je~ je o slikarskoj praksi po modelure-peticijskog procesa, ko ji je poznat od Claude Mo-neta (1840. – 1926.) a vidljiv je na njegovim Lo - po~ima . Kako je Claude Monet klju~na uloga i u ra-zvo ju ameri~kog apstrak tnog ek spresionizma, ta-ko je i Selmanovi} neizostavna karika u sagleda-

vanju op}eg fenomenaapstrakci je, repetici je i mo-nohromi je u bosanskohercegova~kom slikarskomkontek stu. Me|u na{im poznati jim slikarimanakonSelmanovi}a, ko ji su repetici ju i tautologi ju uzeli kao jedan od svo jih umjetni~kih imperativa, su Bekir Mi-sirli} (1931. – 2002.), Ljubomir Per~inli} (1939. –1998.), Edin Numankadi} (1948.) ili Radoslav Ta-di} (1946.).

Kada je ri je~ o likovnom asptrahiranju modela,va`no je spomenuti i Selmanovi}eva dva platna – Bi- je li bo kal i Po nja va, oba iz 1959. godine. Ako bi seiz ovih slika izuzeo centralni element kompozici je,ko ji na obje slike zauzima tek jedan manji dio – nai-me, bokal ili posuda sa plodovima – ostala bi apstrak-

tnakompozici ja bespredmetnog sadràja. Na tim pla-tnima je bo ja napustila slu`bu deskriptivnosti, po-sta ju}i time znak slikarskog apsolutizma. Bo ja je naovim primjerima zgusnutamasa ko ja prezentirasa-musebe, formira ju}i timejedan novi prostor ko ji po-ni{tavadubinsku perspektivu kao glavno obilje je ev-ropskog slikarstva od renesansenaovamo.

Radikalna jednobojnostKako je apsolutizam kompozici je preduvjet za

konstruktivizam, a apsolutizam ek spresivne ges-te preduvjet za informel, onda je i apsolutizam bo- je preduvjet za monohromi ju. Naime, po svome ra-

dikalnom odnosu premabo ji Selmanovi} je bio zreoza ovo posljednje. Pored naveden ih zasluga u ra-zvo ju bosanskohercegova~ke umjetnosti drugepolovine 20. vi jeka, zna~ajno je navesti upravo tukarakteristiku Selmanovi}evog slikarstva. Radi seo kolornoj radikalizaci ji, ta~ni je slikarskoj mono-hromi ji kao iznimno specifi~nom vidu apsolutiza-ci je bo je. Taj postupak radikalizaci je vidljiv je ve}na platnima Bi je libo kal i Po nja va, ili Je sen II iz 1958.i Ne re tva iz 1965/66. godine.

Na ovim primjerima je pored smanjenog mime-zisa nagla{en i radikaliziran postupak bo jenja. Sli-

kar dosta odva`no i krajnje autenti~no sve kolor-ne informaci je svodi tek na nekoliko tonova, poti-sku ju}i kontrast kao nezna~ajan kompozicijskielement. Na slici Je sen II dominira ù}kasto-sme|i ton ko ji se provla~i od zemlje, preko kro{-nji pa do brda ko je se nalazi u zadnjem planu sli -ke. Tek nebo i ne{to manje stabla omogu}uju sli-ci ikakav kontrast. Ovdje su uo~ljivi specifi~ni, alisistematski potezi kista sa ko jimaslikar kao da tap-

ka po slici. Sli~an slu~aj je i sa platnom Ne re tva ,gdje ci jelu sliku obavi ja jedna p lavi~asto-zelen-kasta svjetlost, nezavisno da li je ri je~ o materi ja-lizaci ji vode, kamenih sti jena ili neba. Mogli bismou tom kontek stu spomenuti i Cre polj sko III , no naj-zna~ajni ja slika u ovom pravcu je njegova Crve na mrtva pri ro da iz 1962. godine, ko ja se trenutno na-lazi u stalnoj postavci Umjetni~ke galeri je BiH u Sa-ra jevu. Na tom platnu n i je naru{ena mimeti~nostu oblikovnom smislu, dok je kolorna opisnost ek -stremno destabilizirana. Gotovo svi predmeti na sli-ci proèti su tonovima crvene bo je, ~ime je kontrastu potpunosti uga{en. Po svemunavedenome, ovaslika predstavlja najbolji primjer, ko ji dosta vjerno

referira na slikarev osobeni kolorni senzibilitet, alii njegovu umjetni~ku geni jalnost. Tim specifi~nimi u to vri jeme ek stremnim slikarskim postupkom,sam motiv gubi na prostornoj dubini, ~ime je u do-broj mjeri naru{ena likovno-slikarska tradici ja.

Aura tu`ne sudbinePo svome hromatskom redukcionizmu, Behaudin

Selmanovi} je zna~ajna spona na lini ji razvo ja bo-sanskohercegova~ke jednobojnosti. Sve od Jur-ki}evog platna Otok smrti iz 1905, preko njegovihkasni jih platana Mje se~ina na mo ru iz 1913. ili Mir ve~er nji iz 1919. godine i neo~ekivano crnog platna Vo je Dimitri jevi}a Na {aMu sli man ka iz 1939. godi-

ne, Selmanovi}eva Crve na mr tva pri ro da sluìkao pokri}e i formira historijsko-umjetni~ku bazuza bavljenje jednobojno{}u i u na{em umjetni~komkontek stu. Pritom mislimo na ple jadu bosansko-hercegova~kih slikara, ali i savremenih umjetnika,ko ji su na razli~ite na~ine i pod razli~itim okolno-stima nastavil i e laborirati pri~u o bo ji kao fizikal-noj ~injenici, zanemaru ju}i elemente predmetnestvarnosti. Neki od njih su Ljubomir Per~inli}, Vo- jo Dimitri jevi}, Bekir Misirli}, Radoslav Tadi}, Bra-coDimitri jevi}, AntoKa jini}, Dèvdet Niko~evi}, Mu-hamed Bajramovi}, Jusuf Had ifejzovi}, Mirsad [e-hi}, Amer Bak{i}, Edin Numankadi}, ali tu su i An-drej \erkovi}, Spomenko [krbi} i Radenko Milak.

Po tome se BehaudinaSelmanovi}a svrstava uzna~ajne sudionike bosanskohercegova~ke umje-tni~ke scenetokom pedesetih i {ezdesetih godina20. vi jeka, ko ji su odigrali iznimno va`nu ulogu uliberalizaci ji i demokratizaci ji l ikovno-umjetni~kogizraàja u bosanskohercegova~koj umjetnosti. Pi-tanje o adekvatnom zbrinjavanju njegoveostav{ti-ne ve} dugo tra i svo j odgovor i, kako sada stva-ri sto je, jo{ dugo ne}e bit i r i je{eno. Aura tu`ne su-dbine jednog od najzna~ajni jih slikara bosansko-hercegova~kog slikarstva 20. vi jeka veè se uz po-men Behaudina Selmanovi}a i ~etrdeset godina na-kon njegove smrti.

LIKO VNA UMJETNOST

70 DANI 11. 2. 2011.

Selmanovi} se nije uklapao u obrasce angaìrane umjetnosti

PORE\ENJE S MONETOM Kako je

Claude Monet klju~na uloga i u

razvoju ameri~kog apstraktnog

ekspresionizma, tako je i Selmanovi}

neizostavna karika u sagledavanju

op}eg fenomena apstrakcije,

repeticije i monohromije u bosansko-

hercegova~kom slikarskom kontekstu

Behaudin Selmano vi}: Tri bo ra, 1962.

Behaudin Selmano vi}: Po nja va, 1959.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


OPSER VATORIJ

DANI 11. 2. 2011. 71

Kralj koji trokiraKraljev govor (The King'sSpeech); reìja: Tom Hooper;uloge: Colin Firth, Geof frey Rush, Helena BonhamCarter, Guy Pearce, Timothy Spall, Derek Jacobi; VelikaBritani ja; Australia, USA; 2010.

KINOPREMI JERA

Bio jednom jedan kralj pa vladaosa vi{e od jednog frtal ja ~o-vje~anstva. Ni je{ala. Valjalo jetolikorazli~itih svjetova utjera-

ti u suru. I utjerivao je kraljGeorge V dok je mogao, ali kad je omatu{io bio je va-kat da se misli o nasljedniku. I taj kralj je imao tri sina kao i svakidrugi kralj vri-

jedanspomena. Samo mu je svaki do je-dnog bio sa ozbiljnom mahanom. Ni je-danni je ne{to posebno bio vru} mu{te-ri ja sjesti na babinpri jesto. Odgovornost je to. Zamisli samo da frtalj dunjalukasamo u tebe gleda i ~eka {ta }e{ im re}ida rade. Oni se saminikad ne bi sjetili{ta treba. Zato slu i kralj. Svojtro jici si-nova je ba{ potaman da budu prin~evi,i ako mo e ikako, Bo e, odulji sa statu-som. U ovaj na{ vakat status princa jebio gotovo pa jednak statusuvje~itog stu-denta. Jesi li postaokralj na jebao si is-to kao kad bi zavr{io fakultet i morao

po~eti raditi i zara|ivati sam svoj kruh.Babo na izdisa ju i neko mora preu-zeti kraljevstvo ili ga nema. MukeGeor-ga V su goleme. Ima tro jicu, a ni jedanni je za kralja. Najstari jem status princatolikolegao da ga ne bi mi jenjao za po-la dunjaluka. Mind a ko ja se li jepi nasam pomen princa mu draà od krune.Na njega ne ra~unaj. A Hitler kuca na vra-ta. Kraljevstvu nema ko da naredi {ta daradi. A Winstonu Churchillu, ko ji zna {ta je ~initi trebapodr{ka, makar formalna. A nema je od kogadobiti. Najmla|i princse dao u avi jati~are, zabavno nema {ta

bitizabavni je od ganjanja adrenalina ponebesima. Ovaj srednji, Bertie, ga zovuneupotrebljiv, jebi ga, muca. Stavi{ ga

pred mikrofon da se obrati naci ji, a ontrokira. U po ri je~i samo stane. Ni{ta odkraljevskog autoriteta, glamura i svegonog sja ja ko ji kraljevski nastup prati.Sve da si i pla}en da mu aplaudira{ ne

moè{ od {ege. A {egani je, kralj ti je.[ta }e{ sa njim?Nauka je dokazala da ~ovjeku u gla-

vini je ista }eli jaodgovorna za govor i zapjesmu. E sad da kralj otpjevagovor neide ba{ u taj vakat pred Drugi svjetskirat, a da ga izgovori ne moè. Belaj. Na|umu logopeda. Korak po korak. Muka ìvaiz njegaistjeratici jelu re~enicu bez mu-canja. Ne}e tu nikad biti ni c od Cice-rona, ali se da napraviti kralj ko ji bi mo-gao biti uvjerljivapodr{ka Winstonu Chur-chillu. Ni on ne moè sam ma kakoza- jeban premi jer bio.

U stvari, da George VI ne propri~a, nisam Churchill ne bi tako uvjerljiv bio ka-kav je ve} bio.N. Dànko

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


OPSER VATORIJ

72 DANI 11. 2. 2011.

U sklopu tradicionalne kulturne manifestaci jeDani povelje, ko ja se svake godine u februaruodràva u Srebreniku ba{tine}i kulturno-historijskonaslje|e ovog kraljevskog grada, u petak 11. febru-ara }e u Domu kulture biti otvorena izlo`ba slika ifotografi ja na temu Ma jevice i Staroga grada. Kom-binirana izlo`ba obuhvatit }e slike sa likovne kolo-ni je Ma jevica 2010, ko ju je na pro{logodi{njoj Kolo-ni ji stvaralo desetak likovnih umjetnika iz ci jele

BiH. Koloni ja je pokrenuta 2008. s imperativomspa{avanja prirodnih ljepota planine Ma jevice i his-torijskog blaga ko je predstavlja Stari grad Srebre-nik. Iz bogatog opusa fotografi ja likovnog umjetni-ka i fotografa Svjetlana Be{i}a napravljen je odabirod 15 fotografi ja Gradine ko je }e biti izloène usklopu ove izlo`be u narednih sedam dana.

U tuzlanskomklubu Undergro-und, u subotu 12.februara u 22hkoncert }e odràtitravni~ki bend

KZU ole ole &PZU oje oje. Bendko ji posto ji od 1998. poznat je po svo jim satiri~nimpjesmama u ko jima se osvr}u na razli~ite aspekteìvota u BiH. Nakon Tuzle, koncerte }e odràti i upetak 18. februara u Sara jevu u Cinemas Slogi i su-botu 19. februara u Mostaru u klubu Oxygen.

U subotu 12. februara u 19h, u sara jevskoj galer-i ji Boris Smo je sara jevskoj publici }e se izlo`bomslika predstaviti umjetnica Gordana Nenadovi}-Mili-vo jevi}. Izlo`ba je prodajnog karaktera, a dio novcaod proda je slika i}i }e u humanitarne svrhe. Ri je~ je o njenoj 36. samostalnoj izlo`bi, na ko joj }e

predstaviti 20 radova. Gordana Nenadovi}-Milivo je-vi} je ro|ena 1968. u [apcu, ìvi i radi u Beogradu,a iza sebe ima veliki broj samostalnih izlo`bi u ze-mlji i inozemstvu. Izlo`ba }e biti otvorena do 19. fe-bruara.

Dokumentarni film Je dnom bra}a (On ce Brot h-

ers ) ameri~ke TV ku}e ESPN premi jerno }e biti pri-kazan u kinu Meeting Point u Sara jevu u petak 11.februara u 21h, uz podr{ku Olimpijskog komitetaBiH i produkcijske ku}e Prime Time. Ri je~ je o fil-mu u reìji Michaela Tola jiana, o dvo jici ko{arka-{kih legendi, Draènu Petrovi}u i Vladi Divcu ko jisu do raspada Jugoslavi je bili bliski kao bra}a, apotom je njihovo pri jateljstvo propalo. U filmu seopisu je put ko jim je jugoslovenski ko{arka{ki timdo{ao do samog evropskog i svjetskog vrha, da birat na kra ju to sve prekinuo. Osim Sara jeva, ovajdokumentarni film bit }e prikazan i u Banjoj Luci iBeogradu. Prikazivanju filma prisustvovat }e i Vla-de Divac, a sav prihod od proda je karata bit }e na-mi jenjen u humanitarne svrhe za pro jekte Fonda Ana i Vlade Divac (HOD).

Priredila: MashaDurkali}

UokviruSara jevske zime, i u suradnji sa Muze jemgradaBeograda, u Umjetni~kojgaleri ji BiH u uto-rak8. februarapredstavljena je studijskaizlo baovog muze ja Ivo An dri} – Pi sac i/ili di plo ma ta .

Od mno{tvazanimljivihdoga|aja u okviruovogodi{njeSa-ra jevske zime, me|u ko jima se redovnona|uizlo be ko- jeina~e nemamo prilikuvidjeti, sigurno je da je izlo`ba o jednom od najzna~ajni jih pisaca 20. vi jeka te nobelovca, jedan od kvalitetni jihkulturnihsadr ajako jemudefinitivnotrebaposvetiti pa`nju. Postavkahronolo{kiprati knji evnostvarala{tvo i diplomatskukari jeru Ive Andri}a, a prvi put je predstavljena kra jem 2010. u Itali ji. Godina 2011. je si-

gurnosavr{eno vri jeme za ovakav uvid u ìvot poznatogpisca, obzirom da se ove godinenavr{ava 50 godina ot-kad mu je dodi jeljenaNobelovanagrada. Intelektualac okoko jeg su se plele brojne kontroverze, jedan od najbriljan-tni jih pisaca i mislilaca 20. vi jeka na jugoslavenskimpro-storima, ujedno i diplomata izme|u dva svjetskarata, An-dri} je uvi jek bio izlo ensudujavnosti, a ipakuspiobitipri-znat u obe djelatnostiko je je obavljao, iako je redovnobu-dio interesovanje mnogobrojnih tuma~anjegovih – kakodjela, tako i ivota.

U opisu izlo be sto ji: “Ko ji je od ta dva Andri}a prvi,pravi, istinski svoj... Ko je komepomagao, diplomata pi-scu ili pisacdiplomati... Osje}anjarazumu ili obrnuto... Ili je istina na obje strane, a onda sve posta je i teè i sku-

plje za ~ovjekako ji se u svom ivotu sav posvetio i ri je~imai }utanju istovremeno.” Izlo`ba, ~ija je autorica TatjanaKo-ri}anac, muzejska savjetnicaMuze jagradaBeograda, na-sto jiodgonetnutiodgovore na ova pitanja. Pisacko ji je bioparadigmaBosne na raskrsniciistoka i zapada, zapo~eo je s radom u sara jevskim i zagreba~kim ~asopisima, gdje je objavljivaoprikaze knjiga, stihove, recenzi jepozori{nihpredstava, svo jeprevodepoezi je WaltaWhitmana i Strin-dbergove proze, ese je i ~lanke, kao i odlomak pripovi jet-ke\er ze lez u ha nu . U Zagrebu objavlju jedvi je zbirkepro-ze – Ex Pon to (1918.) i Ne mi ri (1921.), te pripovi jetke Put

Ali je\er ze le za u Beogradu 1920. TatjanaKori}anac u po-pratnom tek stu izlo bepi{e: “Za njega se u zagreba~kimknjièvnim krugovimagovorilo: ’Nesretan kao svi artisti.

Ambiciozan. Osjetljiv. Ukratko: ima budu}nost.’” Tokomkari jere u diplomati jiboravio je od Bukure{ta, Madrida, Pa-riza, Rima, @eneve i Berlina, te je postaovode}ianaliti~ar

tada{nje jugoslavenske diplomati je. Grac je na prvommje-stu Andri}eve diplomatske kari jere, dok Berlin 1941.ozna~ava njen kraj.

U Zna ko vi ma kraj pu ta Andri} je pisao o diplomati ji:“Ko da utvrdi i pobro ji {ta sve mora ju da ima ju oni ko jiho}e da se posvete toj slu`bi? Trebabitimnogostruk i je-dnostavan. Ne biti li~an, ali biti prirodno ponosan, ~ak igord ponekad: ne preziratisitnice (nipo{to, i ni u ~emu!),ali umeti se zadràti negde na granicamasitni~avosti ipedanteri je; bitisavestan u svemu, ali bez preteranere-vnosti; ceniti trenutak i uvek se koristiti njime, ali umetiostaviti vremenu da vr{i svo je dejstvo (...) imati mnogai raznovrsna interesovanja za ljude, predmete, umetno-sti, igre, i razonode, ali se ne prepustiti strasti ni prisno-

sti u ko joj ~ovek zaboravlja potpuno sebe (...) bitimalo~ovek, ali ne bitinikad ne~ovek; biti spreman na sve i spo-soban za sve, ali ne bitibezdu{nik ni ~udovi{te. To u stva-ri zna~i: iveti stalno na dva plana, na li~nom, ~ove~an-skom i na slu`benom, neljudskom, ali nikad ni~im ne po-kazati i nikom ne odavati na kom se planu u tom trenu-tkunalazite, ili jo{ bolje: ni sam ne bitipotpuno svestantoga, {to je najsigurni ji na~in da se ne}eteodati.” Ivo An-dri}, ko ji je umro1975, mo`dabolje negoikadapri jeda-nasposta je klju~ za razumi jevanjesloènihprilika na Bal-kanu i u zemljamabiv{ih jugoslavenskih republika, pi{eTatjana Kori}anac. No, pored toga, u svom knji evnomstvarala{tvu, Andri} je uvi jek otkrivao istine o ovom po-dneblju, stoga nikada ne trebazaboraviti njegove mno-

gobrojnedoprinose umjetnosti pripovi jedanja. Zahvalju- ju}iovoj izlo bi, ko ja}e biti otvorena do 20. februara, toi ne}e bitimogu}e. (M. Durkali})

IZLO@BE

Posveta rije~ima i {utnjiIvo Andri} – Pi sac i/ili di plomata; Umjetni~ka galeri ja BiH, Sara jevo;

8. – 20. februara

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 73

D N E V N I K S

R U B

A

2. 06. 2010.

Niko ne zna kakoizgleda knjiga pri je nego {to je na-pisana. Ne zna to ni sam pisac. Ili samo uobraàva dazna. Nacrtaarhitekturu u mislima, dohvati se mentalnemistri je i po~inje zidanje. Po~esto uzaludan posao.

Ju~e je bilo ~etirigodineotkad je u trideset tre}ojumrla Farah Tahirbegovi}.

Niko ne zna kakoizgleda knjiga pri je nego {to je na-pisana. Li~i na riìno zrno na ko jem pi{e jedna re~eni-ca: “Nisam mogao vjerovati da neko ko je imao tolikoìvota u sebi mo e umri jeti.” Ovdje se knjiga i zavr{ava,nemasmisla i}i dalje sa ri je~ima. Ono {to je sada u me-ni, nalazi se i u ki{nom junskom zraku iznad Skenderi-

je. Mrak, tu i tamorazbi jen uli~nim svjetlom, ponekim

ù}kastimprozorom. Simfoni ja no}i. Samo}a i sje}anje.Nada da Raj ima smisaosamo ako se u njemu, ba{ ovogtrenutka, nalaze drage osobe.

31. 07. 2010.

ADSLkonekci ja posta je nesigurna ~im je ki{ovitoi obla~no vri jeme. Tako i mora biti kada je kompani-

ja ko ja ga treba omogu}avati u rukamanekolikobo{-nja~kih famili ja. Nepotizam je u krvi i spermiBosne iHercegovine, Sara jevapogotovo. Kako bi i{ta i moglobiti druk~ije kada l judi, ko ji su krenuli devedesetihpraviti dràvu, ni dan-danas ne zna ju pravilno izgo-voriti} i ~. Jedino u Sara jevu posto ji neko tvrdo i me-kano } ili ~, ne}u to nikad mo}i shvatiti. Ri je~ je o

jedinstvenoj sara jevskoj uli~noj lingvistici, jer ni je ri-

jedak slu~aj da naletite na konobara ko ji vam za~asmo e odr ati kratki ~as iz lingvistike, sara jevske lin-gvistike, zna~i da }e vam re}i ne{to iz samog srcapredrasude, jer Sara jevo je centar svi jeta. Ostatak svi jeta je u zabludi, ako to ne èli potvrditi.

Nemainternet konekci je, a i za{to bi je i bilo. Plate u XYtelekomu su visoke. I ja im svakog mjeseca dostavim 50-60 maraka ra~una za mobitel. Jer sam idiot, nemamdru-gogobja{njenja. Jer ne mogu bez mobitela, jednom}u gastucati ~eki}em, staviti u presu i smrviti do sitne pra{ine.Oti}i }u na obani ja most i sa dlana ga otpuhati u Miljac -ku, i tako}e mobitel finske robnemarke zavr{iti u Crnommoru. Potom}e bitioìvljennekimsvo jimboànstvom, us-ta}e ponosno iz morske pjene, na Krimu, Trabzonsporu ili

Simferopolu(ni je na obalimora, ali mi se svi|a ime grada),i kad ga nekoprozove on }e se javiti sa onommelodi jomko-

ja li~i na audiostepenice iz frulenekog majmuna.Ispod mo je zgrade je ulicako ja je takoravna da iz

mog stana izgleda kao ni{anska lini ja.Ne znam kako da shvatimdràvnu i federalnutelevi-

zi juko jima je glavnavi jestzatvaranjeSara jevskog film fe-stivala. Ustvari, vi jest zauzima pola oba ju dnevnikainkluding uìvo javljanje sa red karpeta, i izvje{tavanje opravcimakretanjaMorganaFreemana. Jadna je dràva uko joj je to glavna vi jest. Budu}nost ove dràve je jadna.Kada se uklonekulise blje{tavila razmrljanog ki{om, jo{

jedan cirkus je oti{ao iz na{eg malog grada. Onda, po-vratak blatu. @ivjelo blato obi~nog ìvota o ko jem ne}ebiti snimljen film za trideset dana, a prethodno scenarionapisan za petnaest dana, potom}e re iser ìvjetigodi-

nama od svogbrzopoteznog filma. Kada bih takorazmi{-ljao,do sada bih imaotrideset pet objavljenihknjiga. Zato

je do{lo do logi~nog pada “nove bh. filmske umjetnosti”.Istro{io se kreativni elan, ili vi{e nismo zanimljivi svi jetusa svo jim temamarata i posli jeratnog rata. Petnaestmi-nuta filmske slavelaganoprolazi, i odlazi niz Miljackutu-geder sa fekali jama. Trebasakupiti snagu za povratak blatu, svakodnevnog, besprizornog ìvota.

19. 10. 2010.

Sara jevo je ki{ni grad. Ona pada od ~etvrtka, adanas je utorak. Kada sam krenuo u grad shvatio samda nemam ki{obrana, prerovio stan uzalud, nema nionog nekog kljastog, odba~enog, onog ~ije ìce virekroz kupolu kao tibi je i fibule u vanjskom prelomu

potkoljenice. Iza{ao gologlav na svje` i tmuran ki{nidan. Jurio sam ôbani ja mostom, u ko`noj jakni kaoJack Killian, rekao bi moj drug Midà, i pro{ao poredusahlog ~etrdesetogodi{njeg Roma {to prosi na mos-tu. On ni je tu svaki dan, ali kada je lo{e vri jeme, etoga na most, ta~an je k’o {vicarski sat.

Kada je lo{e vri jemeonda je onaj loptoglavi glavo-nja sa svih vremenskih prognoza spu{tenih obrva,tuàn i sjeban. Nekad je on kao plivadon, nekad kaoda je stucan na svo jim polovima, elipsast, ja jolik, te-{ko opisiv. Ali bitno je da su obrve na pola koplja, jer}e hroni~ni bolesnici biti na oprezu, i tabletama }ekrenuti u odsudnu bitku protiv Smrti.

U takvo vri jeme prosjak izlazi na most, i zadigne

hla~e na jednoj nozi do iznad koljena. Ono na ~emuuzimapare je otvorenaranaduga dvadeset centime-

tara i {iroka nekih deset centimetara, na transpa-rentnoj potkoljenici. Rana li~i na kravatu ili ribu, ka-ko se uzme. Tom kravatom se kiti predsjednik Samoupravne interesne za jednice ko ja se zove Pa-kao. A riba me vra}a do Isusa i ranog kr{}anstva, doknjige Quo va dis Henrika Sjenkjevi~a.

Ne znam da li mu je rana otvorena zbog hroni~nebolesti, ili je ona tu kao proizvod njegovevolje. Mo`da

je on odràva umjetno na ìvotu, jer ìvi od svo je ra-ne, pa mu je krivo da zaraste.

Padaj ki{o i nepravdo! To je predizbornislogan nadre-alisti~ko-naivnestranke iz mo jeglave. Ovo vri jeme je ide-alno za alkohol. I za pisanje. Jednom, kada mi budedosadno, ~eka}uranjenika sa obani jamosta da ustane,èlim vidjeti stilko jim hoda, i gdje ide. Namjesti}u se ta-ko da pro|e kraj mene. U trenutku dok se bude~e{aora-menom od mene, ja }u sta jati na ogradi mosta i gledatiniz Miljacku, u mutnuvodu i prljavonebo, onda}u mu iz-nenada re}i: “Quo vadis domine?”

On }e spremno odgovoriti: “Venio romam iterumcrucifigi.”

Sara jevo je gradan|ela i ki{e. Ovdje je ~ak i religi japo-nekadsmislena stvar. A brutalnost prizora je tolika da pre-vazilazibanalnost i komerci jalizovanost samilosti. Njegova

rana je krvava, gnojnazbilja. Napisao sam ovakvu re~eni-cubezbroj puta, po{to sam fasciniranbizarnim.

Pi{e: Faruk [ehi}

SAÊKU[A Jednom, kada mi budedosadno, ~eka}u ranjenika saôbanija mosta da ustane, èlimvidjeti stil kojim hoda, i gdje ide.Namjesti}u se tako da pro|e krajmene. U trenutku dok se bude ~e{aoramenom od mene, ja }u stajati naogradi mosta i gledati niz Miljacku, umutnu vodu i prljavo nebo, onda }umu iznenada re}i: “Quo vadis

domine?” On }e spremno odgovoriti:“Venio romam iterum crucifigi”

Ki{a nad

SarajevomIspod mo je zgrade je ulica ko ja je tako ravna da iz mog

stana izgleda kao ni{anska lini ja

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


74 DANI 11. 2. 2011.

“Nisam u situaci ji damogubiratiutakmice, ali i da

jesamnikad ne bih odlu~io dapropustim neko od reprezen-

tativnihokupljanja. Istina, Atlan-ta je daleko i razumi jem ukoliko

igra~i ne mogu do}i, ali ja }u se uvi jekodazvati”, ri je~i sugolmana@eljezni~araIbrahima[ehi}a, ko ji je dobionakna-dni poziv za pri jateljski me~ protiv Meksika, ko ji se, pod-sje}anjaradi, igrao u Atlanti.

Njegova izjava trebala bi bitiurnek za sve reprezenta-tivcena{ezemlje, baremonaj dio u ko jemkaè da bi se uvi- jekodazvao. Ipak, svjesno ili ne, [ehi} je pogodio u su{ti-nu i kada je rekao kako ni je u situaci ji birati utakmice.Naàlost, u na{oj reprezentaci jiposto je igra~iko jibira juuta-kmice i tu ne mislimo na otkaze uo~i me~a protiv Meksi-ka, ve} ina~e.

TempiranabombaPo nastupimapo jedinaca najbolje se moèvidjetika-

da su raspoloèni, a kada ne za igru, ali to je ve} stvar se-lektoraSafetaSu{i}a i togaho}e li on i zna li prepoznati to.

Ono {to ni jeznaoprepoznatijestekako je utakmicapro-tiv Meksika tempiranabomba za reprezentaci ju. Tvrdi da je razgovarao sa igra~imapri jenego}e se prihvatitiponu-da iz ove zemlje, a desi se kako se zapravonikoni je ozbi-ljno pozabavio time u ko jevri jemepada me~u Atlanti.

Ligepetice su odavno u pogonu, a neki se tek pripre-ma ju za nastupe. Istina, me~ protiv Meksikapada u FIFA terminu, ali za razliku od mnogih evropskih reprezentaci- ja, BiH igra u Americi, a ne na teritori juStarogkontinenta.Sve ostalereprezentaci je, ko je }e na gostovanje u ovomter-minu, potrudile su se da igra ju na podru~ju Starogkonti-nenta. Jedina iznimka je zapravoreprezentaci jaRusi je, alioni }e svojpri jateljski me~ igrati u susjednomIranu. O po-trebama svo jih reprezentativacamislile su i selekci je Bra-zila, Argentine i Kameruna, ~iji igra~i nastupa ju u evrop-skim ligama, pa }e tako pomenute selekci je gosto-vati u Francuskoj, Portugalu i Makedoni ji.

NOGOMET

300.za

IGRANJE ZAREPREZENTACI JU:OBA VEZA,

ÂST, ILI…

Provjerom protiv Meksika dobili smo samo jednu utakm

Pi{e:Jasmin Liga ta

Foto:Dènan Krije{torac

Asmir Bego vi}pono vo je otkazao

dolazak nareprezentati vno

okupljanje

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 75

Na{ naredni protivnik u kvalifikaci jama za EP – sele-

kci jaRumuni je, u Paramlini ju je do~ekalaUkra jinu, a zani-mljivo je pomenuti da svi na{isuparnici iz grupe igra ju nadoma}em terenu.

Me|utim, razlog{to mi igramo u Atlanti je primamlji-vafinansijskaponuda od 300.000 dolarako ja je ponu|enaza ovajsusret.

Nogometnom savezu BiH novac je zaistapri jekopo-treban, s obzirom na to da su u dubokoj finansijskoj du-biozi, ali nju nisunikakonapravili igra~i i oni ne bi treba-li ispa{tati zbog nesposobnosti ljudiko ji vode bh. ku}unogometa.

Me~ protivMeksikana javljen je kao posljednja provje-rapredRumuni ju, a logikomstvari postavlja se pitanjeka-ko }e to gostovanje u Atlanti biti proba za Rumune. Pod-

sje}anja radi, Rumuni nam dolaze u goste i zar ne bi bilo

logi~ni je da smo izabralinekureprezentaci jusli~ni juna{emnarednom protivniku i igralinegdje u Evropi, kada ve} ne-mamouslova za igranje u BiH. Sigurni smo da se tadaSu-{i} ne bi susretao sa problemom otkazivanja igra~a, jer je-dno je odsustvovati48 sati iz kluba, uz putovanjeavionomizme|u dva ili ~etirisata, a sasvim ne{todrugoputovati u Amerikunekih 12-13 sati, te jo{ toliko u povratku. Dakle, sa-mo na putovanje se izgubijedan dan i sasvim je razumlji-vo da klubovi ne èle dopustiti svo jim igra~ima odlazak.

RobertoMancini, menad erManchesterCityja, Su{i}u je poru~iokakoEdinaDèku, ukoliko na{ napada~budepu-tovao u Ameriku, ne}e ni staviti u kadar za derbiprotivMan-chesterUniteda, a vjerovatno je i menadèr StokeaToniPu-lis sli~nim stavom uci jenio AsmiraBegovi}a.

Sada svi govore o tomekako bi trebalabiti ~ast igrati

za reprezentaci ju i kako bi se navedenitrebaliodazvati posvakuci jenu, ali za{to se ni jerazmi{ljalo o tome da bi igra~iko ji se odazovu, a ko ji su nam bitni, zaistamogliizgubitimje-sto u svo joj ekipi, ~ime se stvaranova{teta.

Sankcije za pojedince Ve} imamonekolicinu ko ji nisu u takmi~arskoj formi,

poputMisimovi}a, Pjani}a ili Rahimi}a, ko jiigra juri jetko(Pja-ni}) ili nikako (Rahimi} i Misimovi}) i za{to onda da izgu-bimosuperbitnog Edina Dèku ili jednog od najboljihgol-mana ko je imamo AsmiraBegovi}a samo zbog toga {toN/FSBiHmorazaraditi. Svi ko ji su otputovali u Atlantu, go-tovo je sigurno, ne}e igrati za svo jetimoveprekovikenda, jer je put zaistadalek i nepotreban i vratit }e se umorni iz

000 razlogaput u AtlantuUtakmica s Meksikom ni je bila provjera mogu}nosti na{ih igra~a, ve} nepotreban

put od ko jeg koristi ima samo N/FSBiH. Ne jasno je kako to ni je shvatio i selektor

Su{i} pri je nego }e osuti drvlje i kamenje na po jedine

IZGO VORI

Pandàizgubiopaso{?!

Boris Pand a, stoperMechelena,tako|er se ni je po javio u Atlantipod izgovorom da je izgubio paso{.

Tako je selektor nogometne se-lekci je BiH Safet Su{i} u Atlanti naraspolaganjuimao svega 15 igra~a,i to KenanaHasagi}a, Emira Spahi}a,MuhamedaSuba{i}a, Ognjena Vra-nje{a, Adnana Mravca, MensuraMujdù, ZvjezdanaMisimovi}a, Mi-ralema Pjani}a, Se jadaSalihovi}a, Ve-dada Ibi{evi}a, SenadaLuli}a, Hari-sa Medunjanina, Zlatana Muslimo-vi}a, Muhameda Be{i}a i Ibrahima[ehi}a.

Boris Pandà, Seni jad Ibri~i} i El vir Rahimi} nisu se sta vili na raspologanje selektoru Su{i}u

cu vi{e, a izgubili smo ono mnogo bitnije – atmosferu

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


SAD-a, a oni ko jiipak buduzaigralivjerovatno}e rizikova-tipovredu ili ne}e mo}ipru itinajbolje od sebe.

Dakle, ova utakmicani jeprovjeramogu}nostina{ihigra~a, jer ih svi znamo, ve} nepotreban put od ko jegko-risti ima samo N/FSBiH. Ne znamokakoselektorSu{i},ko ji je bio inteligentan vezni igra~, ni je to sam shvatio,pri je nego }e osuti drvlje i kamenje na po jedine repre-zentativce.

Kaèmo po jedine, jer na javio je sankci jesamo za Asmi-

raBegovi}a i Seni jada Ibri~i}a, ne pominju}i ostalerepre-zentativceko ji su otkazali– Edina Dèku, ElviraRahimi}ai SafetaNadarevi}a.

Svi oni ima ju neka opravdanja, a iako je sad najvi{ebukepodignuto oko Begovi}a trebaista}i kako je on biozapravo i na jiskreni ji. Ni jerekao da je povri je|en, boles-tan ili ne{tosli~no, ve}da ne mo e do}i jer bi u protivnomizgubio mjesto u po~etnoj postavi Stokea. Ibri~i} je, ta-ko|er, bio iskren kazav{ikako se ne osje}aspremnim zaigranje u reprezentaci ji, s tim {to je svakako pogri je{iona javama da }e se oprostiti od dresa BiH ukoliko budesankcionisan.

Svi oni ko ji ne ele igratinisu do brodo{li, ali uvjere-ni smo kako je to Ibri~i} rekao u afektu, ba{ kao {to je

i Su{i}, vjerovatnoljutzbog otkaza, na javio da }e ga san-kcionisati.

Naravno, trebarazumjeti i SafetaSu{i}a, ko ji je o~eki-vao da }e Meksikancima suprotstaviti naj ja~u ekipuko juima u ovomtrenutku, a umjestotogamorat}e ponovoim-provizovati sa sastavom.

Nakonsvega, postavlja se pitanjesvrheme~aprotivMe-ksika. Sa Su{i}evoggledi{taprilika za dodatno uigravanje je ve} upropa{tena, a iz perspektiveigra~a je vjerovatnoto-talnogubljenje vremena, s obzirom na dalekoputovanje ipromjenuvremenske zone.

injenica je da nam je potrebno{to vi{eutakmicaka-ko bismo bili spremni za napore u kvalifikaci jama, ali is-totako je fakt da je za dobar rezultatnajpotrebni japozi-

tivna atmosfera unutar reprezentaci je. Provjerom protivMeksikadobili smo samojednu utakmicuvi{e, i to ne unajboljem sastavu, ba{kao ni {to Meksikanci ne}e igra-ti sa naj ja~im timom, a izgubili smo ono mnogobitni je–atmosferu.

PoljuljanaatmosferaOna je bilapoljuljana i nakon me~a protivAlbani je, ka-

da smo u Tiraniprosuli dva bodaodigrav{i1:1. Ipak, vra}ena je pobjedom nad Slova~kom u Bratislavi od 3:2 i zaista je{teta{to se kvari na ovakavna~in. Krivi su, naravno svi. Igra~i,selektor, ali ponajvi{e N/FSBiHko ji je zakazaoutakmicu u Atlanti, s tim {to ovaj put, gle ~uda, nisukrivinovinari, ma-da nas ne bi iznenadilokada bi se nekoukazao i rekao da

su medi ji krivci za lo{uatmosferu.Kakouop}enapravitipozitivan naboj za nekisusret

kada se igra~ime|usobno optuùju i kada se ima ju dvo-

struki ar{ini za reprezentativce. Da ne bi ispalo kakobranimo Dèku, Begovi}a, Rahimi}a ili Ibri~i}a, trebare}i kako su i oni trebalirizikovati sa dolaskom, ba{ kao{to }e i ostalireprezentativcirizikovati sa gubljenjemmjesta u po~etnoj postavi ili slabom igrom za vikend.

Za{to je, uostalom, City bolji klub od Hoffenheima, iliStoke od Lokomotive(?!) kada svi igra~izara|uju za ivotigra ju}i za svoj klub. Neko je u boljem, neko u lo{i jem

klubu, ali i dalje je to njihov izvor zarade.Donekle je krivac, vjerovatno nesvjesno, i sam Su{i},

ko ji je uop}eprihvatio me~u Americi, a potom{to je prvomigra~u ko ji ga je molio za odsustvo udovoljio èlji. Sve os-talo je sistem domina i bilo je o~ekivano da Ibri~i} u svo joj

glavipomisli, ako moèRahimi}, mogu i ja, ako moèDèko,mogu i ja. I tu nikako ne trebakriviti Ibri~i}a, Dèku ili Ra-himi}a, jer su oni uradili ono {to smatra junajboljim.

Najve}eg krivca, kao i do sada, treba potra iti – uN/FSBiH, ko ji }e, kakosada stvari sto je, nakon utakmiceprotiv Rumuni je, ko ja je zakazana za 25. februar, zapravoi prestatiposto jati.

Podsjetimo, ultimatum FIFA-e i UEFA-e da se usvo jiStatut gotovo je na isteku, a ~elniciSavezauljuljani u la`nusigurnost, gotovo da i ne razmi{lja ju o mogu}im sank-ci jama. Njima je samobitnatrenutna zarada, a ne inte-res Su{i}a ili reprezentaci je. Da ih je briga za to sigurnone bi u februaru zakazali pri jeteljski me~ protiv Meksi-ka, i to u Atlanti.

NOGOMET

76 DANI 11. 2. 2011.

Najavio je sankcije samo za Begovi}a i Ibri~i}a

Stru~ni {tab reprezentaci je na{ao se u problemu pred Atlantu

RI JE^ TRENERA

OSIM: Razumijem kluboveJOVI]: Utakmica u nevrijeme

AmarOsim, treneraktuelnogprvaka BiH – @eljezni~arakaè da razumi jekluboveko jinisudopustili svo jim igra~imaodlazak na dalekoputovanje.“Mogurazumjeti klubove, ali mogu i selektora. Me|utim, ~injenica je da Meksiko ne igra sa svo jim najboljim

sastavom i glupo je bilouop}e putovati u Ameriku na takav me~. Oni igra ju ku}i, a nisupozvali ve}inu igra~a iz Ev-rope, a mi im idemo na noge. Naravno, tu se ondadesi da klubovina{ih igra~a po~nu muljati, dok su nekipoka-zali veliku profesionalnost. Uostalom, nelogi~no je da se putu je takodaleko za vri jeme tra janja prvenstva”, sma-tra Osim, ko ji je uvjeren kako je Savez imao najbolju namjeru, ali...

“Meksiko je odli~na provjera, a mi nismo u takvoj situaci ji da moèmo birati protivnike. Su{i} je utakmicomprotiv Meksika s jednestranedobio, a s drugeizgubio, jer da se igra u Evropisiguran sam da bi se svi igra~i radoodazvali. Ipak, ko je mogaoznatikako}e se situaci jarazvi jati, mada mi je nekakologi~no da klubovi, pogotovo oviiz jakih liga, zabrane odlazaksvo jim igra~ima”, kaè Osim.

Dragan Jovi}, nekada{nji trener Zrinjskog, sada Zvi jezde iz Grada~ca, ka e kako je utakmica protiv Meksikazaistazakazana u nevri jeme.

“Neki igra~i su na pripremama, neki su u polasezone i treneri u ovomterminuzaistaneradopu{ta jusvo je igra~e.

Me|utim, o~ito je Savez razmi{ljao druga~ije i prihvatio je ponudu Meksika, ko ja je finansijski bila zaista prima-mljiva”, smatra Jovi} i doda je kako je svaka provjera itekako bitna.“Su{i}}e usprkos otkazima vjerovatno uspjetiuigratineke kombinaci je i ponovo se uvjeriti u mogu}nosti ne-

kih igra~a. Svi smo vidjelikoliki je hendikepneigranje Salihovi}a, a sada nam je goru}e pitanje defanzivni vezni, sobzirom na to da je Rahimi} na zalaskukari jere. Na{oj reprezentaci ji je potrebansvaki igra~ i oni mora ju biti svje-sni da se treba juodazvati. Ukolikootkaziuzmumahaselektorne}eimatimira i atmosfera }e oti}i u nepovrat. Uos-talom, sva|a izme|u Misimovi}a i ]ire Blaèvi}a nas je ko{tala odlaska na SP, tako da nam je dobra atmosferapri jekopotrebna, a ovim je poljuljana”, ri je~i su DraganaJovi}a.

MOGU]A KAZNA

Pet dana zabrane igranja za klubPrema pravilniku FIFA-e, za neopravdano neodazivanje u reprezentaci ju kazna iznosi pet dana zabra-

ne igranja za mati~ni klub. U prevodu, ukoliko se selektor odlu~i sankcionisati Asmira Begovi}a on ne}emo}i braniti za Stoke protiv Birminghama u subotu, dok Seni jadu Ibri~i}u kazna ne bi predstavljala pro-blem, s obzirom na to da se njegov tim nalazi na pripremama.

Tako|er, posto ji i mogu}nost da Su{i} ne pozove pomenute igra~e za kvalifikacijski me~ protiv Rumu-ni je, ~ime gube i igra~i, ali i reprezentaci ja BiH.

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Gorenje od 1. februara otvaranjem vlastitog servisa u

Blažuju preuzima zvanično servisiranje svojih aparatana području Kantona Sarajevo. Do sada je ovu uslugu

za Gorenje Commerce d.o.o. obavljao ugovoreniservis General Servis d.o.o. iz Sarajeva.

Otvaranjem novog servisa kupcima Gorenje aparata na

području Kantona Sarajevo pružat će se vrhunska i pro-fesionalna servisna usluga. Novootvoreni servis za-

pošljava sedam visoko stručnih servisera za Gorenjeaparate, te uz logistiku koja im stoji na raspolaganju

predstavlja jedan od najbolje uređenih servisa Gorenjeaparata u Bosni i Hercegovini. Na ovaj način Gorenje

želi osnažiti svoju poziciju tržišnog lidera, te kupcimasvojih proizvoda poručiti da uz dugu garanciju na

Gorenje proizvode korisnici mogu očekivati profesion-

alnu i brzu servisnu uslugu ukoliko se ukaže potreba zatim. Osim novootvorenog servisa u Sarajevu, na usluzi

kupcima Gorenje proizvoda još od 7. decembra 2009.godine je i POZIVNI centar Gorenja. Kupci na taj način

mogu dobiti sve korisne informacije o Gorenje proizvo-dima, prijaviti kvar, te u najkraćem mogućem roku do-

govoriti tačan termin dolaska servisera na adresu.

Novootvoreni Gorenje SERVIS nalazi se u Blažuju naadresi Kamenolom br. 11. Za dodatne informacije i us-

luge servisa korisnici mogu kontaktirati GorenjePOZIVNI centar na broj + 387 33 755 600.

Gorenje najavljuje da će u ovoj godini poduzeti niz ak-

tivnosti na jačanju i opremanju svih svojih ovlaštenih

servisa Gorenje aparata na području Bosne i Herce-govine s ciljem da kupci uređaja ovog proizvođača

budu zadovoljni ne samo sa prodajnom već i postpro-dajnom uslugom ove firme. „Svjesni smo da pružanje

servisne usluge predstavlja jednu od najznačajnijihkonkurentskih prednosti u našoj branši, tako da ove

godine dodatno opremamo naše ovlaštene servise na području Bosne i Hercegovine sa neophodnom opre-

mom i stručnim kadrom. Također, dosta radimo i na os-vježavanju vizuelnog identiteta servisa i servisnih

mjesta, s ciljem da svojim kupcima omogućimo štobolju, profesionalniju, pristupačniju i prepoznatljiviju

postprodajnu uslugu“, kazao je direktor Gorenje Com-merce d.o.o. gospodin Robert Polšak.

Otvoren novi Gorenje SERVIS u Sarajevu za pružanje vrhunske i stručne

servisne usluge za Gorenje aparate na području Kantona Sarajevo

www.gorenje.ba

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


78 DANI 11. 2. 2011.

Sa nacionalnom prezentaci jom

u Sara jevu, na bh. trì{te ovih

dana stigla je nova generaci ja

francuskog predstavnika u

kompakt klasi. Elegantan i moderan, ra-

cionalan i polivalentan, te sa redefini-

ranim dizajnerskim pristupom ko ji stav-

lja naglasak na ergonomi ju i svako-

dnevnu upotrebljivost, novimodelizno-

va dokazu jeumi je}e i kreativnost Citroë-

na u pogleduinovaci ja i tehnologi je. Am-

biciozan nastup na na{em t rzi{tu

“za~injen” je i promotivnom ci jenom

“skro jenom” ba{ za ovu priliku, pa }e

kupci do kra ja ovog mjesecamodel C4

At trac ti on sa 1,4 VTi motorom od 95 KS,

sa svim tro{kovima transporta i PDV-om

platiti 23.791 KM. Ako je, govore}i trgo-

va~kim àrgonom, za “ulazni” model ci-

jena vrlo povoljna, onda je i ugodno iz-

nena|enje da najskuplji C4 Exclu si ve sa

2,0 HDi motorom od 150 KS ko{ta sa-

mo 36.033 KM.

Pobolj{an konceptNovi Ci troën C4 dolazi sa sloganom

ko ji upu}uje da zra~i pozitivnom ener-

gi jom. Njegoveskladne lini je privla~e po-

glede dok mu dimenzi je osta ju u okvi-

ru kompaktklase, {to nesumnjivo pred-

stavlja bitankriterij u ovom trì{nom se-

gmentu. Kvalitet zavr{ne obrade je izu-

zetan, a njegovainovativna oprema, ko-

ja pripadavi{em segmentu, udovoljava

zahtjevima privatnih, ali i poslovnih ku-

pacako ji su uvi jek u potrazi za boljim.

Novi francuski model prvenstveno nu-

dipobolj{ani koncept u svi jetulimuzina.

Njegove dimenzi je su u principu ne{to

narasle, duì je za 5, {iri za 2 i vi{i za

3 cm, no pristup i prostornost zna~aj-

ni je su pobolj{ani, a naro~itoprostor za

glavu. Njegovprtlja nik, najve}i je u kla-

si i iznosi 408 litara, a kako njegov ku-

bi~ni oblik te niski i tanki utovarni prag

pruàju stopostotnu iskoristivost pos-

ta je referenca na trì{tu. Dostupan sa

3 nivoaopreme, At trac ti on , Ten dan ce i

Exclu si ve , novi Ci troën C4 nudi brojne

novitete u klasi kao {to je uti~nica od 230

V ili elek tri~no pode{avanje lumbalnog

di jela za voza~a i suvoza~a. Osim toga,

po prvi put u “svi jetu” kompakt klase,

u najboljem paketu opreme ponu|ena

su i prednja sjedi{ta sa funkci jom ma-

saè le|a. Tu je jo{ niz korisnih i intu-

itivnih inovaci ja, kao {to je sistem za na-

dzor mrtvog ugla ili limitator/regulator

brzine ko ji se moè programirati.

Euro V motoriNovi Ci troën C4 je opremljen eko-

lo{kim i ekonomi~nim Euro V motori-

ma. Na bh. trì{te dolazi u ponudi sa

4 dizelska HDi te 3 benzinska motora.

Ovisno o motoru u ponudi su uz uprav-

ljani ru~ni mjenja~ sa 6 brzina, ru~ni

mjenja~ sa 5 i 6 brzina te automatski

mjenja~ sa 4 brzine. Nova, e-HDI teh-

nologi ja je ponu|ena i na izvedbi no-

vog Ci troëna C4 Exclu si ve e-HDi 110 Air-

dre am BMP6 . Radi se o novo j gene-

raci ji sistema Stop&Start ko ja sadrì

reverzibilnialternator na dizelskom mo-

toru. Ovaj sistem omogu}ava ga{enje

i trenutno pokretanje motora u svim si-

tuaci jama u ko jima je vozilo zaustav-

ljeno ili u fazama usporavanja. U mo-

du STOP osnovne asistenci je i funkci-

je udobnosti su zadràne, a ova inova-

ci ja smanju je potro{nju goriva i emi-

si ju CO2 HDi motora do 15%.

PRIREDIO: ENES CVIKO Auto Dani

Nacionalna prezentaci ja Ci troën C4

Pozitivna energijaKvalitet zavr{ne obrade je izuzetan, a njegova inovativna oprema, ko ja pripada vi{em segmentu,

udovoljava zahtjevima privatnih, ali i poslovnih kupaca ko ji su uvi jek u potrazi za boljim

Ci troën C4 je opremljen ekolo{kim i ekonomi~nim Euro V motorima

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


DANI 11. 2. 2011. 79

Po~etak sportske sezonePeugeot je obilje io pobjedom u okvirutakmi~enjaRallye Monte Carloko ji su Bryan Bouffier i Xavier Panse-

ri osvo jili sa vozilom Pe uge ot 207 S2000 . Istovreme-

no se tim Peugeota ve} sprema za legendarnu 24-satnu utrku Le Mans, ko ja se ove godine odràva11. i 12. juna, kao i odbranu titule na Interna-

cionalnom Le Mans kupu, ko ji je pro{legodine odr an prvi put. Ovogodi{-nji Internacionalni Le Mans kup jepro{iren sa tri na sedam utrka ko-

je }e se odràti u SAD-u, Evropi i Ki-ni i ko ji }e se zavr{iti sa 24-satnom utr-

kom Le Mans. Na ovim utrkamaPeuge-ot nastupa sa novim vozilom, modelom 908 .

Nakon vozila 905 , 908 HDi FAP , model 908

je tre}e vozilo ko je je Peugeotnapravio isklju~ivoza duge utrke. Kao i prethodnih godina misi ja je

osva janje prvog mjesta na ovogodi{njoj utrci i nas-tavak uspjeha od 1992, 1993, i 2009. godine.

Drè}i se svog uvjerenja da je potpuna hibridna te-hnologi ja klju~ odr ive mobilnosti u budu}nosti, Toyota je svoj izlo`beni prostorna nastupa ju}em sajmu

automobi la u @enevi2011. posvetilapaleti so-fisticirane Hybrid Syne-

rgy Dri ve tehnologi je.Tako }e se na jednommjestu mo}i v idjeti potpuno hibridna vozila, plug-in hi-bridna, elek tri~na te vozila sa gorivim }eli jama iz Toyo-tinogproizvodnog programa. Na jinteresantni ja sa jamskapremi jera trebala bi biti koncept Yaris HSD , automobil sako jim Toyota ispunjava namjeru da uvede u ci jelosti hi-bridnu tehnologi ju u B segment, odnosno segment ko jiima najve}i tr i{ni udio u Evropi. Sljede}i korak u Toyo-tinom {irenju hibridne tehnologi je u Evropi uklju~uje i pre-mi jerumodela Pri us + , monovolumenako ji }e evropskim

kupcima ponuditi svestranost sa 7 sjedi{ta u kombina-ci ji sa potpuno hibridnim pogonom.

Na ja ve Yaris HSD koncept

Toyotina budu}nost u Evropi

Automobilizam Peugeot

Monte Carlo

je osvojen,na redu jeLe Mans

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


80 DANI 11. 2. 2011.

Pi{e: Denis Dàni}

Ameri~ki mislilac Daniel Dennett ponekad govori o tzv. “Nancy Drew efektu”, tj. o ~injenici da se ve-

like, vri jedne i komplek sne ide je (sloboda, dobrota, humanost...) ponekad najbrè i najbezbolni je

mogu{iritipotpuno neo~ekivanim i naizgled trivi jalnim putevima – kao {to su dje~iji romani o ma-

loj detektivki Nancy, popularnom i sveprisutnom liku u ameri~koj dru{tvenoj svi jesti. U duhu patri-

otizma, za na{e potrebebismo to mogli preimenovati u “Bo{ko Buha efekat”, ili “Nasrudin-hodà

efekat”, ovisno o tomekakvu ve} ide ju patriotizma ko ga ji.

Razmi{lja ju}i o tome, pade mi na pamet da je vjerovatno najbitni ja ide ja ko ju mi u BiH trenutno trebamo

{iritijeste ide ja optimizma. Ogromnog i sna`nog optimizma, pa makar on bio ni~im izazvan. Obuhvatao

bi taj optimizam vjeru u bol je sutra, smanjenje bro ja nezaposlenih, ulazak u EU, mirni suìvot pun lju-

bavi i razumi jevanja za druge i druga~ije, sja jan plasman ko{arka{ke BiH reprezentaci je na predsto je}em

prvenstvu, no}ne (da ubacimo i dnevne?) {etnje po Sara jevu bez potrebe da nosi{ Magnum ili Uzi, po

izboru, i jo{ hiljadu drugih stvari, ubacujte svo je èlje, mjesta jo{ malo pa nestalo. I sve to da se desi

jako brzo. Nerealno? Puno traìm(o)? Na {to ja kaèm: pa {ta? Sve da je nerealno, neka je, bolje svaki

dan biti u ~udu {to dobrih vi jest inema ve} danas, nego se nimalo ne ~uditi {to je jo{ jedan N.N. (1990)

upucao nekog M.M. (1989) ko ji je potom prevezen u CUM. Kako kaè Jim Morrison u jednoj pjesmi, “We

want the world and we want it now!” A zamislite, mi ~ak i ne traìmo ~itav svi jet, mi samo tra imo ma-

lu zemlju oblika srca nazad.

Ima ju}i to u vidu, ja nudim sljede}u revolucionarnu inici jativu: uvo|enje (polu)la`nog, isklju~ivo op-

timisti~nog dnevnika, ko ji bi nudio pola sata isklju~ivo dobrih vi jesti, {to istinitih, {to izmi{ljenih,

{to preoblikovanih. Dnevnik bi se emitovao jednom sedmi~no, s tim {to gledaoci nikad ne bi znali

ko jeg dana }e biti sljede}i. Naravno, klju~no je natjerati sve televizijske ku}e da prihvate isti prin-

cip, {to bi ujedno bio i prvi pozitivan korak ka kakvoj-takvoj unifikaci ji javnih i privatnih servisa.

Novinarska ekipa bi se morala naro~ito potruditi, na tri na~ina: iskopati {to je vi{e mogu}e istinski po-

zitivnih stvari tog dana, izmislit i takve la`ne informaci je ko je bi manje-vi{eb ile neprovjerljive ili ko je se

nikome ne bi dalo provjeravati, te uobli~iti i prezentirati (ovo posebno potcrtati!) one krupne vi jesti o ko-

jima }e i sljede}ih dana biti govora na takav na~in da zvu~e pozitivno. Postupak ponavljati iz sedmice

u sedmicu, vode}i se parolom da optimizam ko ji se dovoljno ponavlja posta je istina. Eto prilike da silni

inènjeri bosanskohercegova~kih du{a kona~no uposle svo je spin-vje{tine na na~in ko ji }e koristiti svi-

manama, a ne samos ivim eminenci jama ko je svo je poslovno-politi~ke uspjehebazira ju na kolektivnim

neuspjesima. Zamislite samo to dru{tvo u ko jem javni servis i rade za dobrobit gra|ana!

Ovako koncipiranom dnevniku predvi|am vel ik uspjeh, a ujedno i strelov it rast popularnosti nave-

dene metode – uskoro bismo se budili uz radio-program na ko jem ~ujemo da je jutros u XY gradu mi-

nus petnaest uz opasnu poledicu, ali da, na svu sre}u, niko ni je slomio vrat, prolazil ib ismo parkom pred

ko jim bi sta jao znak ko ji nas obavje{tava da je park upravo napunio dvjesto dvadeset i pet no}i bez si-

lovanja, i tako bi spirala optimizma sezala sve dublje i dublje u na{e ìvote, da uskoro ne bismo mogli

zamisliti dan bez li jepe vi jesti. Zvu~i {okantno, mo`da i kontraproduktivno u po~etku, ali imalo bi sjaj-

ne dugoro~ne posljedice. Ina~e, jeste li vidjeli, Liverpooldobio Chelsea, Torres ni{ta ni je pokazao, a na{

Dèko imao par driblinga i dvi je-tri bombe na go, a duplo kra}e bio na terenu! Bosanski di jamant, {ta

}e{ vi{e!

MINIM ALiZM A D A N I

DNE VNIK BUDU]NOSTI

Ima ju}i to u vidu, ja nudim

sljede}u revolucionarnu inici jativu:

uvo|enje (polu)la`nog, isklju~ivo

optimisti~nog dnevnika, ko ji bi

nudio pola sata isklju~ivo dobrih

vi jesti, {to istinitih, {to izmi{ljenih,

{to preoblikovanih. Dnevnik bi

se emitovao jednom sedmi~no,

s tim {to gledaoci nikad ne biznali ko jeg dana }e biti sljede}i

MASOVNA

PSIHOLOGIJA

OPTIMIZMARubrika otvorena i na{im ~itaocima i ~itateljkama. Prima mini pri~e,

fikci ju, crtice, humoresku, satiru, istinite ili poluistinite fi~ere... No

politics, no hard times, tek minimalizam svakodnevnice. U ovom

bro ju: o laìma za vedri ji dan

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Mobilni pristup Internetuputem brzih 3G tehnologija

još uvijek nije strašno popu-

laran u našoj zemlji, a razlog je, kao i uvijek, visoka cijenausluge kod domaćih telekomoperatera. Na Zapadu je situaci- ja bolja, jer iako cijene ni tamonisu niske, barem se nude atrate paketi mobilnog pristupaInternetu putem GSM mreže. Ato znači da je Internet uvijek isvuda sa vama.Tajvanski AirLive je iskoristio jošuvijek brzo rastuću popular-nost 3G tehnologiju i predstaviowireless router koji je u stanjupodijeliti 3G konekciju na isto-

vjetan način kao i druge načinepristupa Interentu, poput ka-blovkse ili ADSL konekcije. Na

taj način scenario iz podnaslo-va nije samo zanimljiva pričakreirana za privlačenje pažnje,već sasvim realna stvar.Pored Air3G routera potre-ban vam je USB 3G modemi Internet konekciju možetedijeliti čak i u automobilu!

Spisak podržanih 3G USBmodema je poduži, a nekiod modela su i u ponudi

naših telekom operatera, pato možemo proglasiti dobrom

viješću. Ipak, kako nisu bašsvi na spisku, provjerite oveinformacije, kako u vašem te-lekomu tako i na web straniciproizvođača, te zahtijevajtebaš specičan model 3G USB

modema kako biste izbjeglifrustracije sa konguracijom.Air3G se isporučuje sa kla-sičnim adapterom za 220V

napon, a za potpunu mobilnostponuđene su dvije opcije: a)napajanje preko mrežnog kabla

i b) nabavka adaptera za 12V,napon koji se u vozilima obič-no isporučuje preko konektoraza upaljač. Nažalost, on je do-datna oprema, pa se nabavljaposebno.Web interfejs za konguraciju je pregledan, sa jasno raspore-đenim opcijama i wizardom zainicijalnu konguraciju, pa i onikoji nisu mrežni administratorineće imati razloga da ostavebežičnu mrežu bez enkripcije.Air3G je zanimljiv proizvod, anadamo se da će u skorijoj bu-

dućnosti postati još zanimljivijipojeftinjenjem usluga domaćihtelekom operatera.

Prava konkurencijaiPadu (2)

Kada 24. marta bude pušten u pro-

daju u SAD, Motorola Xoom tablet

će biti prvi pravi Android konkurent

iPadu - sa dual-core Tegra 2 proceso-

rom brzine 1 GHz, gustom 1280x800

ekranskom rezolucijom raširenom na

10 inča, gomilom ugrađenih senzora

i komunikacijskh tehnologija, uklju-

čujući 3G, te Android 3.0 operativnim

sistemom razvijenim posebno za ta-

blete i novim funkcijama prilagođenim

samo ovim uređajima. Uz web kamere

i mogućnost reprodukcije 1080p videa,

Xoomu će pravi konkurent biti tek za

mart najavljeni iPad 2.

PC kao tablet

Iako su postali standard na mobitelima,

na dodir osjetljivi ekrani nikada nisu bili

previše popularni na PC kompjuterima.

Razlog je HP upravo eliminisao sa svojim

TouchSmart 610 kompjuterom inte-

grisanim u 20-inčni ekran. Neugodno

korištenje ispravljenom rukom podi-

gutom iznad visine srca firma je riješila

obaranjem kompjutera za 60 stepeni,

kada dođe u puno ugodniji polegnuti

položaj projektantskog stola. Sa Full HD

rezolucijom, AMD ili Intel procesorom i

1,3 MP kamerom, početna cijena u SAD

je oko 900 USD.

w w w

. i n f o . b a

AirLive Air3G

Internet u autobusuSa ovim uređajem, autobus, kamion, brod ili voz moguputnicima pružiti bežični pristup Internetu. Nije li tehnologijadivna stvar?

Specifikacije150N 1T1R 11b/g/n Radio;

30dBm Output Power;

8MB Flash, 32MB SDRAM;

1x USB 2.0 Port;

Hotspot authentication;

4 x 10/100 Mbps Ethernet Port Auto MDI/MDI-X, 12V Passive PoE Port (LAN1);

WAN Port;

WPS;

5dBi dipol antena, R-SMA antena konektor;

Multiple SSID, Virtual AP;

Bandwidth Control / Traffic Shaping;

3G/3.5G/UMITS/HSDPA/CDMA-2000;

WPA PSK /AES support, WPA2;Static Route, Virtual Server, URL Filter,Firewall, Radius.

Dualni Android

Ekstravagntni dizajn nije ništa novo u

svijetu telefona, ali je nekako uvijek ostajao

po strani, izvan shvatanja kupaca. Velike su

šanse da će isto tako proći i Kyocera Echo,

neobičan eksperiment sa dva 3,5-inčna

ekrana. Njihovim kombinovanjem može

se dobiti tabletska površina za surfanje re-

zolucije 800x960 piksela - ali sa priličnim

razmakom između ekana, ili se na svakom

može pokrenuti po jedna od sedam poseb-

nih Android aplikacija. Na primjer, na jed-

nom ekranu igrate Angry Birds, na drugom

se pravite da čitate mail. Koncept i nije loš,

koliko je nedovoljno razrađen.

PODRŠKA ZA 3G USBMODEME; 1X POE PORT;

NAJVEĆI “PROBLEM“ ZA AIR3G SU VISOKE CIJENE 3G INTERNETA KOD DOMAĆIH TELEKOMA;

CCA100,00USD

www.airlive.com

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


OSLOBO\ENJE

8/7/2019 Dani [broj 713, 11.2.2011]


Documents

Dani [broj 713, 11.2.2011]