dalia

161

darabosDd ~ot, ~ok] demagog, politikant, obmanjivademaggia [~ja, ,t, -ik] demagogija, obmanjivanje masademarkcis: ~ vonal demarkaciona/ privremena granina linijadctnilltarlzl [~t, ~Jor|] demilitarizirati, demilitarizovati [-zujem], raz-vojaitidtmilitrizlt: ~ vezet/zna demilita-rizovana zonademizson [~\a, ~t, ~ok] demion, damiana, pletenkademokrcia [~Ja> ~t, ~k] demokracija, demokratija; vladavina naroda; npi ~ narodna demokratija/ demokracijademokrata I. fn |~ja, ^.t, ^.k] demokrata); II. mn demokratski; ~ prt demokratska strankademokratikus [~at; ~an; ~abb] demokratski; npi ~narodnodemokrat-ski; ~ talakuls demokratski preobraaj; ~ centralizmus demokratski centralizam; ~rtelmisg demokratska inteligencija; Demokratikus Ifjsgi Vilgszvetsg Svetska federacija demokratske omladine; Demokratikus Jogszok Nemzetkzi Egye-

slete Meunarodno udruenje demokratskih pravnika; ~ kztrsasg demokratska republika; Demokratikus Nk Nemzetkzi Szvetsge Meunarodni savez demokratskih enademokratizl [~t, ~jn] demokratizo-vati [-zujem], demokratiziratidemokratizmus [~a, ~t] demokrati-zam [-zma]dmon [~a, ~t, ~ok] demondemonstrl [~t, ~jon] demonstrirati, demonstrovati [-rujem], zorno pokazivati [-zujem]; javno iskazivati svoje zahteve; uestvovati [-vujem] u demonstracijidemoralizl [~t, ~jt>n] emoraiisati [-iem], demoralizovati f-zujem], demoraliziratidemoralizlt demoralisandenaturl [~t, ~jon] denaturisati [-iem], denaturiratidenaturlt: ~ szesz denaturisani/de-naturirani alkoholDnes [^t] Dioniz(ije)denevr [~(j)e, ~t, ~ek] ll slepi mi, imi, letipas [-psa]dentln [~je, ~t, ~ek] orv dentin, gle(a), zubna kost, zubovinadenuncil [~t, ~jon] denuncirati, dostaviti/dostavljati prijavu vlastima, potkazati [-aem], prokazatidenuncils [~a, ~t] denunciranje, potkazivanje, prokazivanjedep [~ja. ~t, ~k] rg depo [-va], skladite, spremite, slagalite (robe)deponl [~t, ~jon] deponovati f-nu-jem], deponiratideportl [~t, ~jon] deportirati, de-portovati [-tujem]deportls [~a, ~t, ~ok] deportacija, deportiranjedeportlt [~at, ~ak] (szemly) de-portirac f-rca], prognanikdepresszi [~ja, ~t, ~k] depresijadeprimlt [~at; ~an; ~abb] potiten, deprimirandeputci [~Ja. ~t, ~k] deputacijadr [dere, deret, derek] inje, mraz, slana, prikala; (szl:) jn mg a kutyra ~ doie i njemu crni petakderce

166

derltsg

derre-borra

167

dezorganlzlsderce [*je, ~t] (kukuruzna/penina)prekrupa drcspte promrznut, injav, pokrivenslanom dereglye [-ije, ~t, Ak] dereglija,drvarica derk1 fn [dereka, derekat, derekak]1.orv bedro, stegno, krsta tb; (ruharsz is) struk, pojas; fj a derekambole me krsta; ~ig r do pojasa,do bokova; ~on kap vkit uhvatitinekoga preko struka; 2. tv (kzp-s rsz) a nyr derekn usred leta;3. (szl:) beadja a derekt predati se,popustiti sederk2 mn [derekat, derekabb] valjan,estit, kran [-na]; ~ ember estit/valjan ovek, dobriina; ez ~ dologto je valjan posao derkalj [~a, ~ot, ~ak] madrac,strunjaa derekas [~at; ~an; ~abb] valjan;~ munka valjan posao derekasan valjano; ~ dolgozik valjanoraditi; ~ megcsinl vmit svojskiuraditi neto derkbsg [~e, ~et, ~ek] irinastruka derkfjs [~a, ~t, ~ok] bol u krsti-ma, kukobolja, used derkhad [~a, ~at, ~ak] kat jezgrovojske derkszj [~a, ~at, ~ak] pojas; katopasaderkszg [~e, ~et, ~ek] 1. mat (mrtani alak) pravi ugao [-gla]/kut;~et alkot zatvara v ini pravi kut;2.(vonalz) pravougli lenjir, pravokutno ravnaloderkszg 1. mat pravougli/pravokut-ni; ~ hromszg pravougli/pravokut-ni trougao v trokut; ~ ngyszg pravougaonik, pravokutnik; 2. ~ vonalz pravougaoni lenjirderelye [^.je, At] (ftt tsztafle) taci [h, tb birt e -aka] s nadevom od pekmezadereng [~ett, ~JenJ ' svitati [-iem], smrkavati; 2. tv ~ valami elttem svie mi pred oimaderengs [~e, ~t] svitanje, smrkavanje

deres1 mn [~et; ~en; ~ebb] 1. (zuz-mars) pokrit injem/mrazom; 2. (szrks, szl) siv, sed; ~ a haja popalo ga injederes2fn [~e, ~t, ~ek] 1. (l) zelenko; 2. trt (bnttpad) dere, make tbderesed|ik [~ett, ~jk/~jen] 1. (dr lepi be) inje se hvata ega; 2. (szl) sedeti [-dim]dert [~ett, ~sen] 1. vedriti; fnyt ~ vmire razbistriti/razbistravati v razjasniti/razjanjavati to; baciti/bacati svetlost na neto; 2. jkedvre ~ razveseliti/razveseljavati koga; 3. vegy bistritiderts [~e, ~t] vegy bistrenjedert fn [~je> ~t, -k] msz (berendezs: szennyvz) naprava za ienje/bistrenje zagaene vodedrlepte ld deres1dermed [~t, ~jen] koiti sedermedt [~et; ~en; ~ebb] ukoen; flelemtl ~en prestravljendermedtsg [~e, ~et] ukoenostdermeszt mrazovit, leden; ~ hideg cia zimaderogl: (biz:) ez neki ~ to mu derogira, to je ispod njegovog dostojanstvadrrel-drral buno, vikom, nabusito, osornoder [~je, ~t] 1. vedrina; 2. (tv) rsait ~ hatja t njegova su dela proeta vedrinom/optimizmomderl [~t, ~j(5n] 1. vedriti se; fny ~ az gyre stvar se razjanjava; izlazi delo na videlo; 2. jkedvre ~ razveseliti se; sokat ~tnk rajta to nas je dugo zabavljaloderlts [~a, ~t] optimizam [-zrna]derlt I. mn [~t; ~an] optimistian [-na]; II. fn [~Ja> ~t, ~ok] optimistderlt [~et; ~en; ~ebb] vedar [-dra]; ~ id vedro vreme (tv:) mini ~ gbl a villmcsaps grom kao iz vedrog nebaderltsg [~e, ~et] vedrina, veselost; a bejelents nagy ~et keltett vest o tome izazvala je vrlo veselo raspoloenje

derre-borra pejor (unos-untalan) preesto, veito, vazdan, na svakom koraku, odve, odvie, nepromiljeno; ~ dicsr odve hvaliti; ~ vltoztatja vlemnyt veito menja miljenjeders [~et; ~en; ~ebb] vedar [-dra], veseo [-ela]; ~ arc vedra ela; ~ hangulat vedro raspoloenje; ~ sznekkel fest slikati ivim bojamadespota [^ija, At, Ak] trt despotdespotikus trt, pejor despotskidespotizmus [~a, ~t] trt, pol despoti-zam [-zrna]dcstrul [~t, ~jon] destruirati, razoriti/ razarati, razgraditi/razgraivati f-ujem], ruiti strukturu/sklop neegadestrukci [~ja, ~t] destrukcijadestruktv destruktivan [-vna], razoran [-rna], ruilakideszka [A\a, At, Ak] daska . deszka- daandeszkallvny [~a, ~t, ~ok] p skele tb od dasaka, daane skeledeszkabd [~ja, ~t, ~k] daara, atradeszkadarab daica; (nagy) daurinadeszkafal [~a, ~at, ~ak] 1. zid od dasaka, daani zid; 2. gradilina tarba; 3. (plaktoknak) tabla/daska za oglasedeszkakerts [~e, ~t, ~ek] ograda od dasaka, daana.ograda/taraba, daani plot, proe, drvena ograda/ tarbadeszkapadl [~ja, ~t, ~k] patos/ pod od dasakadzkapalnk [~ja, ~ot, ~ok] ld deszkakertsdtszkz [~ott, ~zon] obloiti/oblagati |-aem] v pokriti [-ijem]/pokrivati daskamadeiszert [~je, ~et, ~ek] deser(t), poslastice tbdtiztillci [~ja, ~t] destilacijadesztilll [~t, ~jon] destilirati, desti-lovati [-lujem], destilisati [-iem]detektiv [~je, ~et, ~ek] detektivdttektvregny [~e, ~t, ~ek] kriminalni/detektivski roman

determinl [~t, ~jon] determinisati [-iem], determiniratideterminns [~a, ~t, ~ok] mat determinanta, odluujui faktor/inilacdetonci [~ja, ~t, ~k] detonacija, tutanj [-tnja], pucanj [-cnja], prasak [-ska] od eksplozijedetronizl [~t, ~jon] pol detronizati, detronizovati [-zujem], svrgnuti [-nem] sa prestola, zbaciti vladaradett deto, istodvaj [~t; ~ul; ~abb] nestaan [-na], aljiv, vragolastdvajkodjik [~ott, ~jk/~jon] avo-lisati [-iem], vragolisati [-iem], aliti sedvajkod: ~ gyermek nestakodevalvci [~ja, ~t] kzg (pnz) devalvacija, smanjivanje vrednosti (novca)devalvl [~t, ~jon] (pnzt) devalvi-rati, provesti [-edem]/provoditi devalvacijudevalvls [~a, ~t] ld devalvcidvrkeszeg [~e, ~et, ~ek] (halfajta) deverikadeviza [~ja, ^.t, ^ik] kzg deviza, ek na inostranu valutu, vredni inostrani novacdevizarfolyam [~a, ~ot] devizni kurs/teajdeviza-bncselekmny [~e, ~t, ~ek] devizni deliktdevizaignyls [~e, ~t, ~ek] trebova-nje devizadeviza-szablysrts [~e, ~t, ~ek] devizni prekrajdextrin [~je, ~t, ~ek] vegy deks-trindezavul [~t, ~jon]dezavuisati [-iem], dezavuirati, porei [-eem] to, odrei se ega; uterati koga u ladezinficil [~t, ~jnJ orv dezinfikovati [-kujem], dezinficirati, raskuiti/ras-kuivati [-ujem]dezorganizl [~t, ~jon] dezorganizo-vati [-zujem], dezorganizirati, stvoriti/stvarati v izazvati [-zovem]/iza-zivati rastrojstvodezorganizls [~a, t] dezorganiza-cija, rastrojstvo, rasulodzsa

168

iatermia

diatermis

169

djazsdzsa Kja, ^t, -ck] kabao [-bla], badanj f-dnja, tb -dnji v -dnjevi]; afolj tj; kis ~ kabli, kablica; nagy ~ kablina; (szl:) gy esik mintha ~bl ntenek pada kia kao iz kabla, kii kao iz kabladzsma [ja, ~t, *ik] trt desetak [-tka], desetinadzsml [~t, ~jon] (lop) krasti [kradem], pljakati, zdipitidg (=decigramm) decigram, dgdiadal [~a, ~t, ~ok] pobeda, trijumf, ~t arat izvojevati [-jujem] pobedu, borbom stei [steem v steknem] pobedudiadalittas [~t; ~an] opojen pobedom, pobedonosan [-sna], slavodobitan [-tna]diadalv [~e, ~et, ~ek] slavolukdiadalkapu [~ja ~t> ~k] trijumfalna kapijadiadalmas [~at; ~an; ~abb] pobedonosan [-sna], slavodobitan [-tna]diadalmaskodik [-odott, -odjek, -odjon] pobediti/pobeivati [-ujem ], trijum-fovatidiadalmenet [~e, ~et, ~ek] trijumfna/ trijumfalna povorkadiadaloszlop [~a, ~ot, ~ok] trijumfalni stubdiadm [~ja, ~ot, ~ok] dijademadiafragma [~ja, xit, -ik] orv dijafragma, preagadiagnzis [~a, ~t, ~ok] orv dijagnoza, raspoznavanje/ustanovljenje bolestidiagonlis I. mn [~at; ~an] mat, fiz dijagonalan [-Ina], poprean [-na]; II. fn [~a, ~t, ~ok] mat dijagonaladiagram [~Ja ~ot, ~ok] dijagramdik [~Ja> ~ot, ~ok] (kzpiskols) ak; srednjokolac [-Ica]; srednjokolka; (fiskols) student, slualac [-aoca] univerziteta/sveuilita, sveuilitarac [-rca]; studentica, studentkinja univerziteta/sveuilita, sveuilitarka;dikbcs [~Ja> ~t] aki rastanakdikegyeslet [~e, ~et, ~ek] studentsko drutvodikigazolvny [~a, ~t, ~ok] aka

knjiica, studentska iskaznica/legitimacijadikjlti: ~ intzmnyek studentske socijalne ustanovediklny [~a, ~t, ~ok] (kzpiskols) srednjokolka, gimnazijalka; (fiskols) studentkinja, studenticadikmenza [~ja, ~t, *ik] studentska menzadiaknus [~a, ~t, ~ok] vall akondikoskod|ik [.iott, ~jk/~jon] ako-vati [-kujem]dikotthon [~a, ~t, ~ok] (kzpiskolai) aki dom; (fiskolai) studentski domdiksg [~a, ~ot] atvo; (kzpiskolsok) aka omladina; (fiskolsok) studentska omladinadikszll [~ja, ~t, ~k] aki hotel, ako konaitedikszvetsg [~e, ~et, ~ek] studentski savezdikvros [~a, ~t] studentski graddialektika [-cja, M] dijalektika, vesti-na raspravljanja, dosetljivost/dos-koljivost u raspravljanju v diskusiji; a termszet ~ja dijalektika prirodedialektikus I. mn [~at; ~an; ~abb] fit dijalektian [-na], dijalektiki; ~ materializmus dijalektiki materijalizam [-zrna]; ~ mdszer dijalektiki metod; ~ szemllet (megvilgts) dijalektiki nazor/aspekt; II. fn [~a, ~t, ~ok] ritk, ir dijalekti-ardialektus [~a, ~t, ~ok] nyelv dijale-kat, dijalekt [-kta], narejedialgus [~a, ~t, ~ok] ir, szinh dijalog, razgovor izmeu dvojicediametrlis [~at; ~an] (ellenttes) dijametralan [-Ina], suprotan f-tna], oprean [-na]diapozitv [~ja, ~ot, ~ok] fnyi; dijapozitivdiar [~Ja> ~t] orv dijareja, proliv, otvordiaszkp [~ja, ~ot, ~ok] ld diavettdiatermia [-ija, M] orv dijatermij.i (leenje prodirnim, toplotnim zracima)

diatermis: orv ~ kezels dijatermiko leenjediavett [-ije, ~t, ~k]fnyk projekcio-ni aparat, dijaskopdicsekedik, dicsekszik [-kedett, -ked-jk/-kedjen] hvaliti se, hvalisati [-iem] se, hvastati se, diiti se; tlsgosan ~ preuznositi se; mellt verve ~ busati se u grudidicsekvs [~e, ~t, ~ek] hvalisanje, hvastanje, dienjediC8ekv I. mn [~t, ~n/~en, ~bb] hvalisav; II. fn [~je, ~t, ~k] hvaliadicsr [~t, ~jen] hvaliti; egekig ~ vkit dizati [diem] koga u nebesa;(szl:) a cigny is a maga lovt ~i svaki cigan svoga konja hvalidicsret [~e, ~et, ~ek] pohvala; ~re mlt pohvale vredan [-dna]; vredan/dostojan hvale, zasluan pohvale, hvalevredan [-dna]dicsretes [~et; ~en; ~ebb] pohvalan [-Ina]dicsr' pohvalan [-na]; ~ oklevl pohvalnicadicsfny [~e, ~t] slava, oreol, aureola, nimbusdicshimnusz [~a, ~t, ~ok] (gny is) slavopoj, slavopojka, slavospev, hvalospevdics [~(e)n]slavan [-vna], dian [-na]dicst [~ett, ~sen] slaviti, diitidicsts [~e, ~t, ~ek] slavljenje, dienjedicssg [~e, ~et] slava; ~re vgy eljan [-ljna] slave, slavoljubiv, slavohlepan [-pna]; nem vlik ~re nee mu sluiti na ast; ~et hoz (vkire, vmire) zadiiti; (tv:) fejbe szll a ~ slava mu udara u glavu, slava mu zavrtala glavu; stee slavu, a izgubi glavu szldicssges [~et; ~en; ~ebb] slavan [-vna]dicstelen [~t; ~ul; ~ebb] neslavan [-vna]dicsvgy slavohlepan [-pna], sla-voljuban [-bna], slavoljubivdidereg [-rgett, ~je"] cvokotati I-ocem], zvocati, zvoncati; ~ a hidegtl drhtati [drem] od zime

didergs [~e, ~t] cvokotanje, drhtanjeDiesel-motor [~ja, ~t, ~ok] Dizelov motor, dizel, dizel-motorDiesel-mozdony [~a, ~t, ~ok] dizel-lokomotiva, dizelicaDiesel-olaj [~a, ~at] dizel-uljedita [*ija, ~t] dijeta; ~t tart drati se dijetedits [~at; ~an] dijetalan [-Ina], dijetni; ~ koszt dijetalna hranaditz|lk [~ott, ~zk/~zon] drati [-im] dijetu, hraniti se po propisu lekara|lenikadifferencia [*cja, M, -ik] diferencija, razlinost, razlikadifferencil1 ige [~t, ~jon] ! ma( diferencirati, 2. razlikovati [-kujem], deliti u razne grupe; utvrivati [-ujem] razlikedifferencil2 fn [~ja, ~t, ~ok] 1. mat diferencijal; 2. ld differencilmdifferencilis fiz, msz diferencijalan [-Ina]differencilm msz (gpkocsin) diferencijaldifferencildok [~ott, ~jk/~jon] diferencirati sedifferencilszmts [~a, ~t, ~ok] mai diferencijalni raundiffzi [~Ja, ~t, ~ok] vegy, fiz difuzijadiffzis difuzan [-zna]; ~ lgszivatty difuzna sisaljkadiftria [~ja, *ct] orv difterijadiftongus [~a, ~t, ~ok] nyelv dvoglas, diftongdj [~a, ~at, ~ok] 1. (jutalom) nagrada; els ~ prva nagrada; ~at kitz raspisati [-iem]/raspisivati [-isujem] nagradu, raspisati nagradni nateaj/konkurs; ~at nyer dobiti nagradu; 2. (munkadj) plata, plaa, nagrada; (brleti dj) zakupnina, najamnina; 3. (illetk) pristojba, pristojbina, taksa; kzbestsi ~ dostavna pristojba/taksa; ~at megszab taksiratidjaz [~ott, ~zon] nagraditi/nagraivati [-ujem]djazs |~a, ~t, ~ok] nagraivanje, dotacijadjkedvezmny

170

diplomciai

diplomamunka

171

diszkvalifikldjkedvezmny [~e, ~t, ~ek] hiv ker, vast, haj popust, povlastica (na vonji itd.)djkteles (postai kldemny) pod-lei plaanju potarinedjlovagls [~a, ~t]sp nagradno jahanje, voltiovanjedjmentes [~et; ~en] (postai kldemny) prost od potarine, prost od takse/pristojbe, frankodt'jnok [~a, ~ot, ~ok] rg dnevniardjnyertes I. mn [~et] (plyam, terv) nagraen (na konkursu); II. fn [~e, ~t, ~ek] dobitnik nagrade, nag-raenik; dobitnica nagrade, nagraenicadjszabs [~a, ~t] tarifa; a legalacsonyabb ~ minimalna tarifadjtalan [~ul] besplatan [-tna]; a belps ~ ulaz besplatandikics f~e, ~et, ~ek] {cipszks) bikijadiktl [~t, ~jon] 1. diktirati; (tollba mond) kazivati [-zujem] u pero; 2. tv diktirati, zapovedati, nalagati [-aem]; a jzan sz azt ~ja, hogy . . . zdrav razum mu diktira da ...dlktls [~a, ~t] (tv is) diktiranjedikttor [~a, ~t, ~ok] diktator, samodrac [-ca], silnik, tiranin [tb -ani]diktatori diktatorski; ~ hatalom diktatorska vlastdikttum [~a, ~ot, ~ok] (pol is) diktatdiktatura [~ja, ~t, Ak] pol diktatura; katonai ~ vojna diktatura; a proletaritus -raja diktatura proletarijatadilettns I. mn [~at; ~an] diletantski; nestrunjaki, amaterski; II. fn [~a, ~t, ~ok] diletant, nestrunjak, amater, neprofesionalac [-lca]dilettantizmus [~a, ~t] diletantizam [-zma], amaterstvo; nestruni rad, povrnostdimenzi [~Ja> ~t, ~k] dimenzijadinamika [-ija, ~t] dinamikadinamikai fiz {pl nyoms) dinamikidinamikus [~at; ~an; ~abb] {tv is) dinamian [-na]dinamit [~ja, ~ot] dinamit

dinamit- dinamitski, dinamitni dinam [~ja, ~t, ~k] dinamo dinammter [~e, ~t]//zdinamometar dinr [~ja, ~t, ~ok] (pnzegysg)dinar, d * Dinri-Alpok [~at] fldr DinarskiAlpi, Dinarske Alpe dinasztia [~ja, -it, Ak] vladalaki dom, dinastija, vladalaka kua, vladarska porodica dinasztikus (pl hbor) dinastiki dnomdnom [~a, ~ot] terevenka dinnye [~je, -it, Ak] (srga) dinja;(grg) lubenica dinnyefld [~je, ~et, ~ek] bostan,bostanite, dinjite, trap dinnyehj [~at, ~ak] kora lubenice/dinje dinnyekertsz [~e, ~t, ~ek] bostan-dijadinnys [~e, ~t, ~ek] ld dinnyefld dinnyskert [~et, ~e, ~ek] ld dinnyeflddi [~ja, ~t, ~k] orah; csontos/kemny hj ~ kotunac [-nca] diobama [-it] orahove boje, mrk kaoorah, kestenjast, sme dibl [dibelet] jezgro/jezgra oraha difa [-ija, rCt, Ak] orah; (faanyag)orahovinadihj [~at] 1. orahova ljuska; 2. tv ~ban zbijeno, ukratko, saeto, jezgrovitodiplinka [-ija, rit, -ik] orahovaa dioptria [~ja, rit] orv dioptrija dioptris [~at] dioptriki; ~ szemvegdioptrike naoale/naoare tb dis [at; ~an] orahov; ~ kalcs orahovaa; ~ tszta testo s orasima diszn [-szenet] ker oraast ugalj ditr [~je, ~t, ~k] kleta tb, s za orahe, krcalica v krcaljka (oraha v za orahe)divers [~t] berba oraha diploma [A ja, -it, ~k] diploma; ~ megvdse diplomski ispit; ~/ megvd diplomirati diplomcia [^,ja, -it] diplomatija,diplomacijadiplomciai [~lag] diplomatski; ~ jegyzk diplomatska nota; ~ kap-

csltk megszaktsa prekid diplomatskih odnosa; ~ mentessg/srthetetlensg diplomatski imunitet, diplomatska nepovredljivost; ~ testlet diplomatski kordiplomamunka [~ja, -it, *ck] diplomski raddiploms I. mn diplomiran; II. [~a, ~t, ~ok] ovek sa diplomomdiplomata [^.ja, At, ^.k] 1. diplomat(a); 2. (jelzknt) ~ tlevl diplomatski paso, diplomatska putna ispravadiplomatikus [~at; ~an; ~abb] diplomatskidiplomatikusan diplomatski, promiljeno, spretnodiplomavds [~e, ~t, ~ek] isk diplomski ispitdirekt [~et; ~ebb] direktan [-tna], neposredan [-dna]; ~ bizonyts neposredno/direktno dokazivanje; ~ mvelet direktna radnja (operacija)direktiva [*ija, At, -ok] direktiva, uputstvo, nalogdirigl [~t, ~jon] 1. (zenekart) diri-govati [-gujem], dirigirati; 2. (tv:) t ~ tu on vedri i oblaidirigens [~e, ~t, ~ek] zene dirigent, kapelnik; horovoa, korovoadlskurl [~t, ~jon] razgovaratidisputa [^ija, -it, ^,k] rg rasprava, debata, prepirka, rekanjedlsz [~e, ~t, ~ek] 1. ukras; 2. teljes ~ben u punoj paradi, potpuno uparaen, u punom sjaju; ~be vgja magt uparaditi se; 3. ~re vlik to mu slui na ast; 4. a trsasg ~e cvet drutvadlsz- poastan [-sna], zaasnidszbemutat [~ja, ~t, ~k] (pl film) sveana predstava/premijeradszcserje [^,je, At, -ik] ukrasni bun/ dbundlszdoktor [~a, ~t, ~ok] poasni doktordszebd [~e, ~et, ~ek] svean ruak/ obeddszeleg [-elgett, ~jen] paradirati, praviti paradu, isticati [-iem] se; gizdati se

dszelnk [~e, ~t, ~k] poasni predsednikdszelads [~a, ~t, ~ok] sveana predstavadszemelvny [~e, ~t, ~ek] poasna tribinadszes [~et; ~en; ~ebb] ukraen, sjajan [-jna]dszfelvonuls [~a, ~t, ~ok] sveani defile [-ea] h, sveano defilovanje/ defiliranjediszharmnia [~ja, -it, -ik] disharmonijadszhely [~e, ~et, ~ek] poasno mestodszt [~ett, ~sen] krasiti, kititi, ulepavati, dekorisati [-riem], dekoriratidszts [~e, ~t, ~ek] 1. (cselekvs) ukraavanje, dekorisanje, dekoriranje; 2. (dsz) dekoracija, ukras, inscenacija; 3. (plet) ukrasdsztett [~et; ~en] dekorisan, ukraen, kiendsztmny [~e, ~t, ~ek] ukras, dekoracijadszt ukrasan [-sna] dekorativan [-vna]; ~ faragvnyok ukrasna/dekorativna rezbarijadszkert [~je, ~et, ~ek] perivoj, parkdszkiads [~a, ~t, ~ok] divot-izdanjedszksret [~e, ~et] poasna pratnjadlszkgsz [~a, ~t, ~ok] sp diskdiszkoszvets [~t] bacanje diskadiszkoszvet fn [~je, ~t, ~k] baca diskadszkts [~e, ~t, ~ek] (knyvn) divot-povezdiszkrci [~}a, ~t] diskrecijadiszkreditl [~t, ~jon] diskreditovati [-itujem], diskreditirati koga; uzeti (uzmem]/uzimati nekome dobar glas, pokvariti komu kreditdiszkrt [~et; ~en; ~ebb] diskretan [-tna]dlszkriminl [~t, ~jon] diskriminovati [-nujem], diskriminirati, praviti razliku, smanjivati [-njujem] prava drugoga, uskraivati [-ujem] drugomu netodiszkvalifikl [~t, ~jon] diskvalifiko-vati [-kujem], diskvalificiratidiszkvalifikls

172

disztingvlt

dlsztributv

173

dobpergsdiszkvalifikls [~a, ~t, ~ok] diskvalifikacijadiszkvalifiklt diskvalifikovan, diskvalificiran dszlakoma [~ja, ~t, ~k] banket,sveani ruak, sveana veera dszlps [~e, ~t, ~ek] kat paradnikorak dszlet [~e, ~et, ~ek] dekoracija,kulisa; sznhzi ~ pozorina/kazali-na dekoracija dszletezmunks [~a, ~t, ~ok] szinlipozorini dekorater dszlet fest [~je, ~t, ~k] umetnikslikar pozorine dekoracije dszlettervez [~je, ~t, ~k] szinhdekorater/dekorator diszljik [~ett, diszeljen] 1. (dszeleg):egy kp ~ik a falon slika krasi zid;2. (n, tenyszik) rasti, razvijatisedszlvs [~e, ~t, ~ek] poasna paljba dszmenet [~e, ~et, ~ek] defile f-ea] h,sveana povorka; katonai ~ paradnimar dszmru [~ja, ~t] ukrasna/galan-terijska roba diszn I. fn [~ja/disznaja, ~t, ~k]I.svinja, fiatal ~ (sld) svinje[-eta]; 2. (szl:) hes ~ makkal lmodik to se babi htilo to joj se i snilo;II.mn (illetlen) neprilian [-na],nepristojan [-jna]diszn- svinjei, svinjskidiszncslk [-lke, -lkot, -lkok] svinjska kolenicadisznhs [~t] svinjetinadisznl [~a, ~t, ~ak] brlog, svinjac [-njca]; (pejor:) ez a szoba valsgos ~ ova soba je pravi umezdisznls [~t, ~ek] svinjokolja, svinjska daadlsznparj [~t] nv trator, tirdisznpecsenye [rit, ~k] svinjsko peenjedisznsg [~a, ~ot] (illetlensg) svinjarijadisznsajt f~ja, ~ot, ~ok] vargl(a)disznserte [At] svinjska ekinjadiszntor [~a, ~t, ~ok] svinjska daa, svinjokolja

disznzsr [~t] svinjska mast dsznvny [~e, ~t, ~ek] ukrasnabiljkadszrsg [~e, ~et] poasna straa dszv [~e, ~et, ~ek] tire [-eta] diszpcser [~e, ~t, ~ek] dispeer diszperzi [~t] vegy disperzija dszpolgr [~a, ~t, ~okj poasni/zaas-ni graanindiszponl [~t, ~jri] 1. (rendelkezik) disponovati [-nujem] disponirati; 2. nem vagyok jl ~va niani raspoloendiszpozci [~ja, ~t, ~k] dispozicijadszruha [~ja, ~t, Ak] sveano/paradno odelo, gala-odelo dszszzad [~a, ~ot] poasna eta dszszemle [~je, ~t] paradna smotra, parada; katonai ~ vojna parada; Are felllt uparaditi disszertci [~Ja> ~t> ~k] disertacija; nauna rasprava; doktori ~ doktorska disertacija disszidl f~t, ~jon] prebei, pobei[-egnem], disidirati disszidens [~e, ~t, ~ck\ disident, iz-beglica, otpadnikdisszlmllci [~Ja ~t] ! disimilacija, raspadanje; rastvaranje grae ivih bia; 2. nyelv disimilacija, razjed-naivanjedisszonancia [~ja, ~t, ~k] 1. zenc disonanca, disonancija, nesklad glasova, neskladnost; 2. tv neslaganje, nesuglasjedisszonns f~at; ~an; ~abb] disonantan [-tna] dsztag [~ja> ~ot, ~ok] poasni lan,zaasni lan dsztrgy [~a, ~at, ~ak] ukrasnipredmet dsztvirat [~a, ~ot, ~ok] pozdravnitelegramdsztelen [~l] neukraen dszterem [-terme, -termet, -termek |sveana dvorana/sala disztingvl [~t, ~jon] distingvirati,razlikovati [-kujem], luiti disztingvlt distingviran, otmen, uy-laen

disztributiv: mat ~ mvelet distributivna radnjadvny [~a, ~t, ~ok] divan, sofa; (alacsony s szles) minderlukdvnyprna [^.ja, rit, ^-k] (diszprna) divansko jastue [-eta]divat [~Ja ~ot, ~ok] 1. moda; ~ba hoz uvesti u modu, lansirati modu; "bajon ui [-uem]/ulaziti u modu; ~ban van biti u modi; kimegy a ~bl izlaziti iz mode; ~bl kiment izobiajen, demodiran; 2. (zls) ukus, adet; 3. (szoks) obiajdivatru [~ja, ~t, ~k] pomodna roba, galanterijadivatru-kereskeds [~e, ~t, ~ek] galanterija, galanterijska radnjadivatru-keresked' [~je, ~t, ~k] trgovac modnom robomdlvatrus [~a, ~t, ~ok] ld divatru-kereskeddivatruzlet [~e, ~et, ~ek] ld divatru-kereskedsdivatbemutat [~ja, ~t, ~k] modna revija, smotra/prikazivanje najnovijih uzoraka modedivatcikk [~e, ~et, ~ek] ld divatrudlvathlgy [~e, ~et, ~ek] pomodarka, gizduadivatjamlt [~at] demodirandivatlap [~ja, ~ot, ~ok] asopis/list za modu, pomodni listdivatos [~at; ~an; ~abb] pomodan f-dna], moderan [-ma]dlvatoz|ik [~ott, ~zon] drati [-im] se modedivatszalon [~ja, ~t, ~ok] modni salondlvatszin [~t, ~ek] boja u modidivattervez [~je, ~t, ~k] modni kreator, tvorac [-rca], stvaralac [-aoca]/izumitelj mode .diverzns [~a, ~t, ~okj (szemly) diverzant [tb birt -nata]dvik [~ott, ~jon] rg carovati f-rujem] tv; adet jedizentria [^je, ^it] orv (vrhas) dizen-terija, krvavi proliv, srdobolja, grizadizz [~e, ~t, ~k] pevaica u kafana-na/kavanama/kabaretima; dizeza

dm (= decimter) decimetar [-etra], dmdob1/" [~Ja. ~ot ~ok] bubanj [-bnja] dobo; veri a ~ot bije u dobo; ~ra kerl (elrverezik) doi [doem] na bubanj; (tv:) (nagy) ~ra ver udariti/udarati na veliko zvono, veati na veliko zvonodob2 ige [~ott, ~jon] 1. baciti/bacati; hititi; 2. (tv:) piacra ~ baciti na tritedobl [~t, ~jon] bacati, hitatidobls [~t, ~ok] bacanjedobldz|ik [~ott, -oddzk/-oddzon], doblzik [~ott, ~zk/~zon] hitati se, bacakati sedobs [~a, ~t, ~ok] bacanje, hitanjedobban [~t, ~jn] lupati, tutnjiti; a szv ~ srce zalupa v zakucadobbant [~ott, ~son] lupnuti, top-nuti; ~ lbbal udariti/udarati nogamadobbantdeszka [~ja, ~t, ~k] sp odskona daskadobhrtya [~ja, ~t, ~k] orv bubanjska opna v membrana, bubna opna, bubnjaadobklyha [~ja, ~t, ~k] okrugla gvoz-dena/elezna pedob [~t, ~k] (szemly v szerkezet) bacadobog [~ott, ~jon] tabati, topotati, toptati [topem]; (szvrl) biti [bije], kucati, lupati; ~ a szvem srce mi lupa; szve megsznt ~ni srce mu je prestalo kucatidobogs [~a, ~t, ~ok] lupa; a szv ~a lupanje/kucanje srcadobog [~Ja> ~t> ~k] podijum, podij, tribinadobhl f~Ja> ~t, ~k] (halszeszkz) mrea za bacanje, samaricadobol [~t, ~jon] bubnjati; udarati u bubanj/dobo, dobovati [-bujem]; ujjaival ~ dobovati prstimadobols [~t, ~ok] dobovanje, bubnja-va, udaranje u bubanj/dobodobos [~a, ~t, ~ok] doboar, bubnjardoboz [~a, ~t, ~ok] kutijadobpergs [~e, ~t, ~ek] bubnjava, dobovanjedobsz

174

dolgozat

dolgozatfzet

175

Domonkosdobsz [~t] Id dobpergs dobreg [~e, ~et] orv bubanjska duplja, srednje uvo/uho, upljina srednjeg uvadobver [~Je> ~*> ~k] malj(ica) za bubanjdocens [~e, ~t, ~ek] docentdogma [~ja, ~t, ^k] dogmadogmatikus [~at; ~an] dogmatian [-na] dogmatiki, dogmatskidoh [~a, ~ot] bu(a), plesan [n, -sni], memladohny [~a, ~t, ~ok] duvan, duhan; ers ~ jak duvan; gyenge ~ mek duvan; leveles ~ duvan u listu; ~t vg kriati v rezati [reem] duvandohny- duvanski, duhanskidohnyruda [~ja, ~t, ~k] trafika, duvandinica, duhandinica, prodavaonica duvanadohnyrus [~a, ~t, ~ok] prodava duvana, duvandija, duhandija, trafikant; prodavaica duvana, duvandijka, duhandijkadohnybolt [~ja, ~ot, ~ok] Id dohnyrudadohnyfld [~je, ~ed, ~ek] duvanitedohnygyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/ tvornica duhana v duvanadohnyjvedk [~e, ~et] duvanski/du-hanski monopoldohnyos I. mn duvanski, duhanski; II. fn [~t, ~ok] pua, duvandija, duhandija; (n) puaka, duvandijka, duhandijkadohnyoz Id dohnyzikdohnytermels [~e, ~t] gajenje duvanadohnytermel [~je, ~t, ~k] proizvoa duvanadohnytermeszts [~e, ~t] gajenje duvanadohnyltetvny [~e, ~t, ~ek] plantaa duvanadohnyzacsk [~ja, ~t, ~k] duvankesadohnyzs [~a, ~t] puenje; tilos a ~ puenje zabranjenodohnyz|ik [~ott, -nyozzon, -nyozni] puiti; -nyozni kezd propuiti se; -nyozni tilos! zabranjeno puiti!dohnyz: I. mn ~ szakasz odeljenje/

odio za puae; II. [~Ja ~t, ~k] fn 1. (szemly) Id dohnyos II.; 2. (helyisg) puionicadohnyzkszlet [~e, ~et; ~ek] puaki pribordohog [~ott, ~jon] mumljati, gunatidohos [~at; ~an; ~abb] plesniv, buav, pobuan, memljivdohosod|ik [~ott, ~jk/~jon] pobu-aviti, postati [-anem] buav, bu-ati (se), buaviti, plesnivitidokk [~ja, ~ot, ~ok] haj dok, brodite; szraz ~ suvi/suhi dokdokkmunks [~a, ~t, ~ok] doker, radnik u dokovimadoktor [~a, ~t, ~ok] 1. doktor; 2. lekar/lenikdoktorl [~t, ~jon] doktoriratidoktortus [~a, ~t] doktorat; leteszi a ~t poloiti/polagati [-aem] doktoratdoktori doktorski; ~ rtekezs doktorska disertacijadoktriner [~je, ~t, ~ek] doktrinarac [-rca]dokumentci [~Ja ~t> ~k] dokumentacija, dokazivanje pisanim svedo-anstvimadokumentcis: ~ kzpont centrala/sre-dite/odeljenje/zavod/institut za dokumentacijudokumentl [~t, ~jn] dokumentovati [-tujem]/dokumentirati, potkrepiti/ potkrepljivati [-ljujem] dokazimadokumentl mn dokumentaran [-rna], potkrepljen dokazimadokumentlt dokumentovan, dokumentirandokumentum [~a, ~ot, ~ok] dokume-n(a)t [-nta] igazol ~ pravdajui dokumentdokumentum- dokumentaran [-rna]dokumentumfilm [~je, ~et, ~ek] dokumentaran filmdolgavgezetlenl bezuspeno dolgos [~at; ~an; ~abb] radan [-dna], raden, radljiv, delatan [-tna], marljiv u radu; ~ ember radilac [-aoca], radia, pregalac [-aoca]; ~ n radilicadolgozat [~a, ~ot, ~ok] isk (pismeni) zadatak [-tka]/sastav/rad; rsbeli ~

pismeni sastav/zadatak, pismena zadaadolgozatfzet [~e, ~et, ~ek] sveska za pismene zadatke, teka/sveska za radnje, zadanicadolgoz|lk [~ott, ~zk/~zon] raditi; eredmnyesen ~ik uspeno raditi; sokat ~ik tegliti, mnogo raditi; sznet I pihens nlkl ~ik raditi bez predaha; agyr elkezdett ~ni fabrika/ tvornica je proradila; ~t, ~k] ll zundaraa, zunzara, muva/muha zujaradonglgy f-legyet, -legyek] Id dongdongmn [~et, ~ek] bumbardopingol [~t, ~jn] dopingovati [-gu-jem], dopingirati, dopirati; dati [dam]/davati [dajem] opojno sredstvodr {pl stlus) dorski; ~ oszlop dorski stub/stupdorbzol [~t, ~jon] pijaniti, tereven-itidorgl [~t, ~jon] koritidorgls [~a, ~t, ~ok] korenje, preko-ravanje, prekor, ukordoromb [~Ja> ~ot, ~ok] zene drombu-Ijadorombot [~t, ~jon] (macska) presti [-edem], drombuljatidorombols [~a, ~t] (macsk) predenje (make)dorong [~Ja, ~ot, ~ok] motka, palji-kovaaDorottya [At] Dorotejadotl [~t, ~jon] davati dotaciju, dotirati, novano pomagati [-aem]doyen [~je, ~t](a diplomciai testlet rangids tagja) doajen (po inu najstariji lan diplomatskog kora/ zbora)dzse [A}a, At, Ak] trt, pol dud [lb -dovi]dzsepalota [~ja, At, Ak] dudeva palatadbbenetes [~en, ~ebb] komaran [-rna]dcg [~tt, ~jn] truckati se, tresti [-esem] se; ~ a kocsi truckaju se koladcgs [~et; ~en; ~ebb] truckavC [~tt, ~jn] (szr) bosti [-bodem] zarinuti [-nem], zariti [-ijem]; kst ~b'tt a szvbe zario/zarinuo je no u srce

df s [~e, ~t, ~ek] (szrs) uboddf's [~et, ~en, ~ebb] (u)bodljiv; ez az kr ~ ovaj vo(l) bodedg [~e, ~t, ~k] crkotina, strvina, leina; (tv is) mrcinadgbogr [-gara, -garat, -garak] ll grobar, buba leinara, strvoderac [-rca]dghall [~t] np (pestis) kugadgkesely [~je, ~t, ~k] ll leinar, beli strvinardgl|ik [~tt, dgljn] 1. crkavati; 2. (henyl) besposliiti, lenariti, besposleno leati [-im], crkavatidglds [~e, ~t] lipsavanjedgld|ik [~tt, ~jk/~jn] lipsavatidgltt [~et; ~en] crknutdgnyz [~ja> ~t, ~k] strvoder, ivoder, ivoderac [-rca]dgvsz [~e, ~t] np (pestis) kuga, uma, pomor; pokoljica; dhng a ~ kuga mori; ~ pusztt kuga haradl [~t, ~jn] 1. (omlik) ruiti se; 2. (tmaszkodik) nasloniti/naslanjati se; 3. (rad) sukljati, kuljati, sipati; (szag) kuljati; ~t belle a plinkaszag iz njega je kuljao zadah od rakije; ~ a fst a klyhbl suklja dim iz pei; 4. (szl:) dugba ~ izjaloviti se, imati neuspehdlt [~et; ~en; ~ebb] povaljen, nagnut; ~ bet kurzvdlyfs [~et; ~en; ~ebb] oholdlyfskd|ik [~tt, ~jk/~jn] oholiti sedmping [~Je> ~et] ker dampingdnget [~ett, -sesen] lupati, gruvati, linjati; mellt ~i busati se u grudidnglcsl [~t, ~jen] zuzukati [-ueni]dngicsls [~e, ~t] zuzukdngl [~t, ~jn] (fldet) nabijati zemljudngl [~je, ~t, ~k] (eszkz) nabijadnglgp [~e, ~et, ~ek] stroj/maina za nabijanjednglt: ~ fld nabijena zemljadnt [~tt, ~sn] 1. obarati, ruiti, svaliti; a betegsg gyba ~tte bolesi ga je svalila u krevet; 2. (tv:) veszlybe ~ gurnuti [-nem] u propast;

nyomorba ~ uvaliti u bedu; 3. (hatroz) reiti/reavati, odluiti/odlu-ivati [-ujem]; egyttesen ~ saod-luiti/saodluivatidnts [~e, ~t, ~ek] reenje, odluka; megszletett a ~ odluka je paladntetlen [~l] nereen; a mrkzs ~l vgzdtt utakmica je nereenadnt I. mn odluan [-na], presudan I-dna], odluujui; ~ bizonytk presudan/odluujui dokaz; ~ pillanat odluan trenutak/as; ~ szavazat odluujui glas; ~ sz odluujua/presudna re; II. fn [~je, ~t, ~k] sp finale; bejut a ~be ui [-uem] u finaledntbr [~ja, ~t, ~k] arbitar [-tra], izabrani sudija/sudac [-suca], pre-sudilac [-ioca], izbrani sudijadntbrsg [~a, ~ot] artbitraa; arbitrani suddntbizottsg [~a, ~ot, ~ok] arbit-rana komisijadrdl [~t, ~jn] pucati, prasnuti [-nem], grmeti [-mi], tutnjitidtfre [^t, An, Abb] priluddrej [~e, ~t, ~ek] prasak [-ska]drgedelem [-ime, -lmet, -Imek] grdnja, gromkostdrgedelmes [~et; ~en; ~ebb] gromak [-mka]drgs [~e, ~t, ~ek] 1. grmljava, grmljavina; 2. (szl:) ismeri a ~t razumeti/razumevati v razaznati/ razaznavati [-najem] se u poslu; biti u toku stvari, znati stvaridrgl [~t, ~jn] trti [tarem v trem], trljati; (tv:) az orra al ~ vmit natrljati kome nos, izgrditi kogadffrgldzlik [~tt, -ddzk/-ddzn], drgl'zik [~tt, ~zk/~zn] trti [tarem v trem] se, trljati sedrmg [~tt, ~jn] gunatidrg [drgtt, ~jn] 1. grmeti [-mim]; az g ~ grmi; ~ni kezd zagrmeti f-mim] 2. (gy) gruvatidrmbl [~t, ~jn] luparati, tan-drkati [-rem]drmbls [~e, ~t] luparanjedrzsfk [~e, ~et] msz konica pomou trenja12 Magyarszerbhorvt

drzsl [~t, ~jn] trljati; enyhn ~ tarkati; ~ a szemt trljati oidrzsls [~e, ~t] trljanje; msz trenjedrzslo'd|ik [~tt, ~jk/~jn] tdr-gl'(d)zikdrzspapfr [~ja, ~t] papir sa mirglom, smirkov/stakleni papir; mirgla tjdrzsvillamossg [~e, ~ot] fiz elektricitet dobiven trenjemdzsl [~t, ~jn] tv baniti, lokati [-loem]; biti/iveti u izobilju, blagovati [-gujem], terati kera; bekri-jati, tereveniti, pijanitidzsls [~e, ~t, ~ek] bekrijanje, pijanka, lokanje, terevenka, tere-venenje, teranje keraDr., dr. (= doktor) doktor, drdrga [~t, ~n; ~bb] 1. (rban) skup; tlsgosan ~ bez traga v preko mere skup; 2. (kedves) mio [-Ha], draga; 3. (rtkes) skupocendrgak [-kve, -kvet, -kvek] dragi kamen, drago kamenje, dragulj, draguljadrgit [~t|~ott, ~jon] smatrati skupimdrgn skupodrgasg [~a, ~ot] 1. (magas r) skupoa; 2. (kszer) dragoce-nost; adiar; 3. (megszlts) ~om! zlato moje !drgasgi: ~ ptlk dodatak [-tka] na skupou, skuparinski doplatakdrgt [~ott, ~son] dizati [diem]/po-visivati [-sujem]/poviavati cenu, poskupljivati [-ljujem]drgts [~a, ~t, ~ok] dizanje, povisi-vanje/poviavanje cene, poskuplji-vanjedragonyos [~a, ~t, ~ok] trt, kat dragon, dragoner, dragundrgul [~t, ~jon] poskupljivati [-ljujem], postajati [-jem] skupdrguls [~a, ~t, ~ok] poskupljiva-nje, postajanje skupimdrma [~ja, ~t, ~k] dramadrmai 1. (drmra vonatkoz) dramski; ~ sznsz dramski glumac; 2. tv (feszlt, aggaszt) dramatian [-na] dramatski; ~ tma dramska temadrmar

178

dudorszik

dudorodis

179

dumdumdrmar [~ja, ~t, ~k] dramski pisac [-sca], dramatiardramatizl [~t, ~jn] dramatizovati [-zujem], dramatiziratidramatizls [~a, ~t, ~ok] dramatizacijadramaturgia [~ja, -ct] dramaturgija, nauka o dramidrapria [~ja, rit, rik] draperija, tapete tb, zastordrapp [~ot] drap, peana bojadrasztikus [~at; ~an; ~abb] drastian [-na]; estok, surov; ~ eszkz drastino sredstvo; ~ kifejezs drastian izrazDrva [rit] fldr DravaDrva-hd [~ja, -hidat, -hidak] dravski mostdrncs [-csvet, -csvek] drenana cevdressz [~e, ~t, ~ek] sp dres, majicaDrina [-it] fldr Drinadrogria [~ja, rit, rik] drogerijadrogista [~ja, rit, rik] drogerist(a); (n) drogeristkinjadromedr [~ja, ~t, ~ok] ije, ~t, rik] iana etka, etka od ica, metalna etkadrtkerts [~e, ~t, ~ek] iana ogradadrtkteg [~e, ~et, ~ek] kolut icedrtktl [-tele, -telet, -telek] iano ue [-eta], kabel [-bla]drtktlplya [rija, rit, rik] iana eleznicadrtnlkli beini; ~ tvr beini telegrafdrtos [~a, ~t, ~ok] dro-tar, loncokrpadrtoz [~ott, ~zon] krpiti drotomdrtsvny [~e, ~t, ~ek] iana ograda, ograda od bodljikave icedrtszeg [~e, ~et, ~ek] iani ekser/ avao [-vla]/klin

drtszita [rija, rit, ~k] iano sitodrukk [~Ja> ~t] biz ~ot, ~ak] gat,vodojaa, baraa, vada, brana, ustava, jaz [tb -zovi] duzzog [~ott, ~jn] buriti se, naro-guiti se, usiiti se, duriti se; naduritise; gunati, mrmljati, roptati[-pem]duzzog gunav dbrg [dbrgit, ~Jn] brujiti,tutnjiti dh [~e, ~t] bes, besnilo, besnoa;goropad, jarost; n ~be gurui mnoguse naljutiti, postati [-anem] besan/ljut, raspaliti se od ljutine/gneva,razjariti se dht [~ett, ~sen] ljutiti, razjariti,razjarivati [-rujem]; az ~ engem,hogy ... to me ljuti da ... dhng [~tt, ~j"] besneti [-nim I,biti besan [-sna], goropaditi se;(az rlt) mahnitati; ~eni kezuuzbesiti se

181dhngdhng besomuan [-dna], pomaman l-mtia], pomamljen; ~ rlt opasan I-Niia]/ razgoropaeni ludakdhs |~et; ~en; ~ebb] besan [-sna], ljutit; goropadan [-dna]; ~ az egsz vilgra kivan na eli svet; ~ voltam r ljutio sam se na njdhdt |~ett, ~sen] l dhtMug [~e, ~et] Id dhdhroham [~a, ~ot, ~ok] napad(aj), liesiiiladl /(/ dldledezlik [~ett, ~zen] ruiti sedledezetttroan [-na]dlledt: ~ szem buljave oi tb, iz-huljene oi tb; ~ szem buljookDZSdzs (hang s bet) d

dzsmi [~ja, ~t, ~k] (mecset) damijatmttn [~je, ~et, ~ek] dem, pekmez I dzsessz [~e, ~t] dez