DDragan Popadiragan Popadić - mpn.gov.rs · Re čiz a hva l no st i Z a hva lju je m o s e ko le g i n i c a m a i ko le g a m a ko ji s u t o ko m p r o t e k l i h d e s e t

Dragan PopadićDragan PopadićDijana PlutDijana Plut

Zoran PavlovićZoran Pavlović

NASILJE U ŠKOLAMA SRBIJENASILJE U ŠKOLAMA SRBIJEAnaliza stanja od 2006. do 2013. godineAnaliza stanja od 2006. do 2013. godine

IzdavačInstitut za psihologiju, Beograd

SuizdavačUNICEF, Beograd

Za izdavačaDragica Pavlović

AutoriDragan PopadićDijana PlutZoran Pavlović

RecenzijeProf. dr Aleksander BaucalDoc. dr Danijela PetrovićSpec. psih. Biljana LajovićDr Jelena Zajeganović Jakovljević

LekturaMr Aleksandra Stanić

DizajnRastko Toholj

ŠtampaScanner Studio, Beograd

Tiraž 1.000

ISBN 978-86-6427-002-1

Štampano 2014. godine

Ova publikacija nastala je u okviru programa Škola bez nasilja koji sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u partnerstvusa UNICEF-om i projekata 179 018 i 47 010 koje finansira isto Ministarstvo.Štampanje monografije finansirala je kancelarija UNICEF-a u Srbiji. Stavovi izneti u ovoj mografiji su stavovi autora i ne odražavaju nužno politiku i stavove UNICEF-a.

Nasilje u školama SrbijeNasilje u školama SrbijeAnaliza stanja od 2006. do 2013. godineAnaliza stanja od 2006. do 2013. godine

Posvećujemo ovu knjigu deci koja suučestvovala u našem istraživanju.

Re či za hval no sti

Za hva lju je mo se ko le gi ni ca ma i ko le ga ma ko ji su to kom pro te klih de set go di na u raz li či tim ulo ga ma bi li uklju če ni u ovo is tra ži va nje: kao kon sul-tan ti u kon struk ci ji in stru me na ta, kao sa rad ni ci u pri ku plja nju po da ta ka, sa op šta va nju po da ta ka ško la ma i ši roj jav no sti, i u či ta nju rad nih ver-zi ja tek sta (imena smo naveli abe ced nim re dom): Alek san dru Ba u ca lu, Alek san dri Ka le zić Vig nje vić, Smi lja ni Gru jić, Dra ga ni Ko ru ga, Do brin-ki Ku zma no vić, Bi lja ni La jo vić, Lji lja ni La za re vić, Sve tla ni Ma ro je vić, Gor da ni Me de ni ci, Da ni je li Pe tro vić i Sta ni sla vi Vuč ko vić.

Po seb nu za hval nost du gu je mo dr Je le ni Za je ga no vić Ja ko vlje vić iz kan ce la ri je UNI CE F-a u Be o gra du ko ja je to kom pro te klih de set go di na ukup nom ti mu pro jek ta da va la ne sa mo teh nič ku već i autor sku po dr šku.

Ve li ku po dr šku pru ži li su men to ri ko ji su or ga ni zo va li i spro vo di li is-tra ži va nja u ško la ma i pre u zi ma li na se be ose tljiv i ne baš uvek lak za da tak sa op šta va nja re zul ta ta (na vo di mo sa mo imena men to ra ko ji su vo di li osnov-ne ško le i to abe ced nim re dom): Sve tla na Alek sić, Đor đe Ar se nin, Dra ga-na Ba bić, Ana Bo ži no vić, Raj ka Če kr džin, Gor da na Ču ku ra no vić, Du šan ka Ći ro vić, Spo men ka Di vljan, Zo ra De šić, Gor da na Đi gić, Dra gan Đor đe vić, Mi li ca Đor đe vić, Bran ka Era ko vić, Ja smi na Ge jo, Stan ka Ge or gi ev, Ja smi-na Go cić, Da ja na Gr gić, Vi da Gru jić, Smi lja na Gru jić, Zla ti ca Jo vić, Go ran Jok si mo vić, Sne ža na Jo vić, Ra da Ka ra nac, Mir ja na Ki tić, Ta ma ra Kli ko vac, Jo van Ko mle nac, Sne ža na Ko nje vić, Iva na Ko tla ja, Ma ri ja Ko tla ja, Mi li ca Ko čiš Br sti na, Ne ven ka Kra gu ljac, Dra gan Ku ve ljić, Bi lja na La jo vić, Ja smi-na Le kić Be ljan ski, Kse ni ja Li šče vić, Sve tla na Mag de li nić, Bo ri sla va Mak si-mo vić, Mi ro sla va Ma rin ko vić, Je li ca Mar ko vić, Mi la Mar ko vić, Ve sna Mi le-tić, Dra ga na Mi li drag, Zo ri ca Mi lić, Bra ni sla va Mi mić, Mi le na Mla de no vić, Te re za Mo lič nik, Sne ža na Mra o vić, Ol gi ca Naj da no vić, Ma ri ja na Ne go va-no vić, Li di ja Ne šić, Gor da na Ni ko lić, Ja smi na Ni ko lić, Ne ve na Ni ko lić, Ana Nov ko vić, Ma ri na Oco ko ljić, Ma ja Oklob dži ja Sli jep če vić, Mi le na Opar ni-ca, Ma ri na Osto jić, Ivi ca Pa nić, Je le na Pa vlo vić, Ta tja na Pa vlo vić, Zo ri ca Pa nić, Mir ja na Pej čić Zbi ljić, Zo ri ca Pe tro vić, Bra ni sla va Po kra jac, Ve sna Po po vić, Ka mi la Po po vić, Da rin ka Ra di vo je vić, Bi lja na Ra do sa vlje vić, Sve-tla na Ra do sa vlje vić, Ve sna Ra du lo vić, Zden ka Raj ko vić, Ma ri na Ra ko če vić Bun čić, Sne ža na Ra fa i lo vić, Edi ta Sa ka li, Vla dan Se i zo vić, Su za na Se ku lić, Na ta ša Sta ni sa vlje vić, Su za na Stan ko vić Ilić, Ve sna Ša po njić, Ta nja Ši ja ko-vić, Mir sa da To pa lo vić, Mir ja na Tri fu no vić Paul, Mir ja na Tr ku lja, Je li sa ve ta Vi lo tić Sve tla na, Vra nje še vić, Sne ža na Vu ko vić, Su za na Vuč ko vić, Lji lja na Zdrav ko vić Va le ri ja, Živ ko vić, Stan ka Ži ca.

Hva la i svim za po sle ni ma iz 237 ško la ko ji su odvo ji li vre me da uče-stvu ju u is tra ži va nju i po ka za li od go vor nost su o ča va nja sa re zul ta ti ma.

Ipak, naj ve ću za hval nost du gu je mo de ci ko ja su od go va ra la na vr lo lič na pi ta nja iz na šeg upit ni ka.

U Be o gra du, de cem bar 2014. go di ne Auto ri

SadržajPred go vor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

1. Uvod: Na si lje u ško li kao pro blem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1.1. Ka ko u ovom is tra ži va nju de fi ni še mo na si lje u ško li? . . . . . . . . 241.1.1. O in ten zi te tu po vre đi va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281.1.2. O na me ri po vre đi va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301.1.3. O oprav da no sti po vre đi va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

1.2. Vr ste na si lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321.3. Na si lje i si le džij stvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351.4. Šta je na si lje u ško li? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371.5. Ko ju smo vr stu po da ta ka pri ku pi li u ovom is tra ži va nju? . . . . . 38

2. O is tra ži va nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

2.1. Pro gram Ško la bez na si lja kao kon tekst is tra ži va nja . . . . . . . . . 402.2. Me sto is tra ži va nja unu tar pro gra ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 422.3. Na čin iz vo đe nja is tra ži va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442.4. Fa ze is tra ži va nja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452.5. In stru men ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

2.5.1. Upit ni ci za uče ni ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462.5.1.1. Slič no sti i raz li ke upit ni ka za uče ni ke u od no su naOl ve u sov upit nik o si le džij stvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

2.5.2. Upit ni ci za za po sle ne u ško li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 562.6. Uzo rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

2.6.1. Uzo rak ško la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582.6.2. Uzo rak uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582.6.3. Uzo rak za po sle nih u ško li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

2.7. Sta ti stič ka ob ra da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Re zul ta ti

3. Vr šnjač ko na si lje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

3.1. Uče ni ci ko ji tr pe vr šnjač ko na si lje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 673.1.1. Ko li ko uče ni ka tr pi vr šnjač ko na si lje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 673.1.2. Do dat ni po ka za te lji ugo že no sti uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . .743.1.3. Po re đe nje kri te ri ju ma za pro ce nu ras pro stra nje no sti vik ti mi za ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .743.1.4. Sa čim je po ve za na iz lo že nost na si lju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 793.1.5. Ko je ob li ke na sil nog po na ša nja tr pe uče ni ci u na šim ško la ma? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .813.1.6. Sa čim su po ve za ni ob li ci vik ti mi za ci je? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

4. Na sil no po na ša nje uče ni ka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

4.1. Kri te ri ju mi na sil ni štva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 884.2. Sa čim je po ve za no na sil no po na ša nje uče ni ka? . . . . . . . . . . . . 904.3. Ob li ci na sil nog po na ša nja uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .914.4. Sa čim su po ve za ni ob li ci na sil nog po na ša nja uče ni ka? . . . . . . 924.5. Ka rak te ri sti ke de ce koja se nasilno ponašaju

– iz ja ve uče ni ka iz lo že nih na si lju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 934.5.1. Iz ko je su ško le de ca ko ja se na sil no po na ša ju? . . . . . . . . . . . . . . 944.5.2. Iz ko jih su ode lje nja de ca ko ja se na sil no po na ša ju?. . . . . . . . . . 954.5.3. Kog su po la de ca ko ja se na sil no po na ša ju? . . . . . . . . . . . . . . . . 974.5.4. Kog su uz ra sta de ca ko ja se na sil no po na ša ju?. . . . . . . . . . . . . . 974.5.5. Ko li ko se de ce po na ša lo na sil no pre ma po je din cu ko ji iz ve šta va?. . 984.5.6. Na ko jim me sti ma se de ša va na si lje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100

5. Ulo ge u na sil noj in ter ak ci ji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

5.1. Uče sta lost raz li či tih ulo ga u na sil noj in ter ak ci ji. . . . . . . . . . . . .1025.2. Ugro že nost uče ni ka po po je di nim fa za ma is tra ži va nja. . . . . . .105

6. Uče šće u tu ča ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

7. Re ak ci je na ugro že nost na si ljem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

7.1. Po stup ci ko je učenici pred u zi ma ju ka da su ugro že ni na si ljem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110

7.1.1. Re ak ci je na ugro že nost za vi sno od ulo ge u na sil noj in ter ak ci ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1117.1.2. Ko li ko de ce iz o sta je iz ško le da bi iz be glo na si lje? . . . . . . . . . . . .116

7.2. Ko me se ugro že ni uče ni ci obra ća ju za po moć? . . . . . . . . . . . . .1167.2.1. Po moć na stav ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1207.2.2. Po moć vr šnja ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122

7.3. Pru ža nje po mo ći ugro že ni ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1247.3.1. Po na ša nje uče ni ka ka da su sve do ci na si lja. . . . . . . . . . . . . . . . .124

7.4. Od lo že ne re ak ci je de ce na na si lje ko je su do ži ve li u ško li . . . . .1277.4.1. Pro ce na ste pe na vik ti mi za ci je uče ni ka: od lo že ne re ak ci je na na si lje kao po ka za telj ko li ko je uče ni ka ozbilj no ugro že no . . . . .132

8. Na si lje u in ter ak ci ji uče nik – od ra sli . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

8.1. Na sil je od ra slih nad sta ri jim uče ni ci ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1338.2. Na sil no po na ša nje uči te lja pre ma mla đim uče ni ci ma . . . . . . . .1398.3. Na sil je uče ni ka pre ma na stav ni ci ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

9. Na si lje iz per spek ti ve za po sle nih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144

9.1. Za bri nu tost za po sle nih zbog vr šnjač kog na si lja . . . . . . . . . . . . .1449.2. Usa gla še nost pro ce na raz li či tih ka te go ri ja za po sle nih. . . . . . . .1459.3. Va lja nost pro ce na od ra slih o iz ra že no sti uče nič kog na si lja. . . .147

9.4. Ka ko od ra sli opa ža ju de cu ko ja tr pe na si lje i de cu ko ja se na sil no po na ša ju?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1519.5. Mi šlje nja od ra slih o uzro ci ma na si lja u ško li . . . . . . . . . . . . . . .1519.6. Mi šlje nja od ra slih o na či ni ma bor be pro tiv na si lja u ško li . . . .1529.7. Mi šlje nje za po sle nih o vla sti tim kom pe ten ci ja ma za bor bu pro tiv na si lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153

10. Raz li ke iz me đu ško la pre ma vik ti mi za ci ji i na sil nom po na ša nju uče ni ka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155

10.1. Raz li ke iz me đu ško la ob u hva će nih is pi ti va njem . . . . . . . . . . .15610.2. Raz li ke iz me đu ško la s naj ma nje i ško la s naj vi še na si lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15910.3. In di vi du al ni i škol ski pre dik to ri vik ti mi za ci je i na sil nog po na ša nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16110.4. Spe ci fič no sti spe ci jal nih ško la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165

11. Re zi me re zul ta ta i di sku si ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168

11.1. O sa mom is tra ži va nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16811.2. Ka ko su is pi ta ni ci od go va ra li? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17011.3. Me to do lo ške di le me: ka ko is pi ti va ti na si lje u ško li? . . . . . . . . .171

11.3.1. Ka ko se is pi ta ni ci pri se ća ju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17111.3.2. O od re đe nju na si lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17411.3.3. O kri te ri ju mima ras pro stra nje no sti na si lja . . . . . . . . . . . . . . .17611.3.4. Osla nja nje na glo bal ne ili na spe ci fič ne sa mo pro ce ne? . . . . . . .179

11.4. Ras pro stra nje nost na si lja u ško la ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18211.4.1. Ob li ci vik ti mi za ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18311.4.2. Ob li ci na sil nog po na ša nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18411.4.3. Uče šće u tu ča ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184

11.5. Po re đe nje s dru gim dr ža va ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18511.5.1. Po re đe nje na osno vu glo bal nih sa mo pro ce na . . . . . . . . . . . . . .18611.5.2. Po re đe nje na osno vu spe ci fič nih sa mo pro ce na . . . . . . . . . . . . .18911.5.3. Po re đe nje na osno vu sa mo pro ce na na sil nog po na ša nja . . . . . .19011.5.4. Po re đe nje na osno vu uče stalosti tu ča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .192

11.6. Ka rak te ri sti ke ugro že nih uče ni ka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19311.6.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19311.6.2. Uz rast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19311.6.3. Škol ski uspeh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19411.6.4. Od no si u vr šnjač koj gru pi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195

11.7. Ka ra ke ri sti ke de ce ko ja se na sil no po na ša ju . . . . . . . . . . . . . . .19611.7.1. Pol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19611.7.2. Uz rast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19711.7.3. Škol ski uspeh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19811.7.4. Od no si u vr šnjač koj gru pi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .199

11.8. Ka ko iz gle da ti pič na na sil na in ter ak ci ja me đu de com? . . . . . 20011.9. Po sle di ce vik ti mi za ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .201

11.9.1. Od lo že ne re ak ci je kao još je dan oslo nac za pro ce nu o tome ko li ko je de ce ozbilj no ugro že no na si ljem . . . . . . . . . . 202

11.10. Ulo ge u na sil noj in ter ak ci ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20311.11. Na si lje u in ter ak ci ji uče nik – od ra sli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20511.12. Na si lje iz per spek ti ve za po sle nih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20811.13. Pro me ne po fa za ma is tra ži va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21011.14. Re a go va nje na na si lje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211

11.14.1. Ka ko de ca naj če šće re a gu ju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21411.15. De ca kao sve do ci na si lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .217

11.15.1. Uzro ci ne pru ža nja po mo ći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22011.16. Re a go va nje od ra slih na na sil no po na ša nje uče ni ka . . . . . . . .22111.17. Kon flik ti i na si lje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22411.18. Raz li ke iz me đu ško la u vik ti mi za ci ji i na sil nom po na ša nju uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22711.19. Fak to ri iz van ško le . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23211.20. Šta mo že uči ni ti ško la? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .233

Re fe ren ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241

Pri lo zi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .255

In deks auto ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .267

In deks poj mo va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .273

Spi sak ta be la

Ta be la 1: Broj ško la, is pi ta nih uče ni ka i od ra slih, po fa za mais tra ži va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Ta be la 2: For mu la ci je op štih in struk ci ja i pi ta nja za mla đei sta ri je uče ni ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Ta be la 3ms: Struk tu ra uzor ka pre ma po lu i uz ra stu. . . . . . . . . . . . 60

Ta be la 4: Struk tu ra uzor ka od ra slih pre ma za ni ma nju . . . . . . . . . 60

Ta be la 5s: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju,s ob zi rom na pol i uz rast, pre ma kri te ri ju mu 1 (%). . . . . . . . . . . . . 70

Ta be la 6s: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju,s ob zi rom na pol i uz rast, pre ma kri te ri ju mu 2 (%). . . . . . . . . . . . . 71

Ta be la 7ms : Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju,s ob zi rom na pol i uz rast, pre ma kri te ri ju mu 3 (%). . . . . . . . . . . . . 72

Ta be la 8ms: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju,s ob zi rom na pol i uz rast, pre ma kri te ri ju mu 4 (%). . . . . . . . . . . . . 73

Ta be la 9ms: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju,s ob zi rom na pol i uz rast, pre ma kri te ri ju mu 5 (%). . . . . . . . . . . . . 73

Ta be la 10s: Pro ce nat uče ni ka ugro že nih vr šnjač kim na si ljem,pre ma in di rekt nim pro ce na ma uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

Ta be la 11ms: Ra ši re nost po je di nač nih ob li ka vik ti mi za ci je,pre ma po lu i uz ra stu (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Ta be la 12ms: Ko e fi ci jen ti ko re la ci je ob li ka vik ti mi za ci jes fa zom is tra ži va nja, po lom uče ni ka, uz ra stom, škol skimuspe hom i ste pe nom in te gri sa no sti u ode lje nje . . . . . . . . . . . . . . . 83

Ta be la 13s: Ko e fi ci jen ti ko re la ci je na sil nog po na ša nja uče ni kas fa zom is tra ži va nja, po lom uče ni ka, uz ra stom i škol skimuspe hom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Ta be la 14ms: Ra ši re nost po je di nač nih ob li ka na sil nogpo na ša nja, pre ma po lu i uz ra stu (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92

Ta be la 15ms: Ko e fi ci jen ti ko re la ci je spe ci fič nih ob li ka na sil nogpo na ša nja s fa zom is tra ži va nja, raz re dom, škol skim uspe homi ste pe nom in te gri sa no sti uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Ta be la 16s: Pro ce na svih uče ni ka i uče ni ka iz lo že nih na si ljuo to me iz ko je ško le su uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju (%). . . . . . 94

Ta be la 17s: Pro ce na svih uče ni ka i uče ni ka iz lo že nih na si ljuo to me iz ko jih ode lje nja su de ca ko ja se na sil no po na ša ju (%). . . . 95

Ta be la 18s: Pro ce na de ča ka i de voj či ca o po lu uče ni ka ko ji sena sil no po na ša ju (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Ta be la 19s: Pro ce na de ča ka i de voj či ca o uz ra stu uče ni kako ji se na sil no po na ša ju (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Ta be la 20ms: Pro ce na de ča ka i de voj či ca o bro ju uče ni ka ko ji suse pre ma nji ma na sil no po na ša li to kom poslednja tri me se ca (%). . . 98

Ta be la 21ms: Pro ce na uče ni ka raz li či tog ste pe na in te gri sa no stiu ode lje nje o bro ju uče ni ka ko ji se pre ma nji ma na sil nopo na ša ju (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Ta be la 22s: Pro ce na uče ni ka o me stu u ško li na ko ji mase de ša va na si lje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Ta be la 23ms: Broj i pro ce nat uče ni ka u raz li či tim ulo ga mau na sil noj in ter ak ci ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

Ta be la 24ms: Uče sta lost raz li či tih ulo ga u na sil noj in ter ak ci ji,pre ma po lu i uz ra stu (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

Ta be la 25s: Ste pen in te gri sa no sti u ode lje nje s ob zi romna ulo gu u na sil noj in ter ak ci ji (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

Ta be la 26s: Od nos pre ma ško li s ob zi rom na ulo guu na sil noj in ter ak ci ji (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

Ta be la 27ms: Uče sta lost raz li či tih ulo ga u na sil nojin ter ak ci ji, po po je di nim fa za ma is tra ži va nja (%). . . . . . . . . . . . . .105

Ta be la 28s: Uče sta lost uče šća u tu ča ma s ob zi rom na ulo guu na sil noj in ter ak ci ji (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108

Ta be la 29s: Uče sta lost re ak ci ja uče ni ka na na si lje,pre ma po lu i uz ra stu (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110

Ta be la 30s: Uče sta lost raz li či tih re a go va nja uče ni kana lič nu ugro že nost unu tar dve eks trem ne gru pe (%) . . . . . . . . . .112

Ta be la 31s: Ko re la ci ja re a go va nja na na si lje s po lom,raz re dom, vik ti mi za ci jom i na sil no šću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115

Ta be la 32s: Uče sta lost iz o sta ja nja iz ško le zbogugro že no sti na si ljem (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

Ta be la 33s: Uče sta lost obra ća nja za po moć raz li či timoso ba ma, s ob zi rom na ugro že nost na si ljem (%) . . . . . . . . . . . . . .117

Ta be la 34s: Uče sta lost obra ća nja za po moć ne ko me izili iz van ško le, s ob zi rom na ste pen iz lo že no sti na si lju (%). . . . . . .119

Ta be la 35s: Uče sta lost obra ća nja za po moć ne ko me izili iz van ško le, s ob zi rom na ulo ge u na sil noj in ter ak ci ji (%) . . . . .119

Ta be la 36s: Pro ce na efi ka sno sti na stav nič ke po mo ći,pre ma ste pe nu ugro že no sti uče ni ka (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Ta be la 37s: Uče sta lost po mo ći dru go va u si tu a ci jiugro že no sti na si ljem (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Ta be la 38s: Uče sta lost po mo ći dru go va u si tu a ci ji ugro že no stina si ljem, pre ma ste pe nu ugro že no sti uče ni ka (%) . . . . . . . . . . . . 123

Ta be la 39s: Pro ce na sprem no sti dru gih uče ni kada za u sta ve na si lje s ob zi rom na in te gri sa nost u ode lje nje (%). . . 123

Ta be la 40s: Re a go va nje na na si lje usme re no pre ma dru gimuče ni ci ma s ob zi rom na pol (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Ta be la 41s: Raz li ke u re a go va nju uče ni ka na ugro že nostvr šnja ka na si ljem, pre ma ulo ga ma u na sil noj in ter ak ci ji (%) . . . . 126

Ta be la 42s: Uče sta lost od lo že nih re ak ci ja uče ni ka na vr šnjač kona si lje ko je su do ži ve li u ško li (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

Ta be la 43s: Broj od lo že nih re ak ci ja ko je tr pe po je di niuče ni ci (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

Ta be la 44s: Uče sta lost ugro že no sti uče ni ka na sil nimpo na ša njem od ra slih (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

Ta be la 45s: Re gre si o na ana li za fak to ra ko ji uti ču na iz lo že nostuče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

Ta be la 46m: Ugro že nost na sil nim po na ša njem uči te lja za vi snood po la uče ni ka i uklju če no sti u na sil nu in ter ak ci ju (%) . . . . . . . .140

Ta be la 47m: Re gre si o na ana li za fak to ra ko ji uti čuna iz lo že nost uče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih . . . . . . . . . . .140

Ta be la 48s: Uoč lji vost fi zič kih na pa da uče ni kana na stav ni ke (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142

Ta be la 49: Sve do če nje od ra slih o lič noj ugro že no stipret nja ma uče ni ka (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143

Ta be la 50: Pro ce ne od ra slih o ozbilj no sti pro ble ma ver bal nei fi zič ke agre siv no sti uče ni ka pre ma na stav ni ci ma (%) . . . . . . . . .143

Ta be la 51: Pro ce na raz li či tih ka te go ri ja od ra slih o iz ra že no stina sil nog po na ša nja uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146

Ta be la 52: In ter ko re la ci je me ra iz ra že no sti uče nič kogna sil nog po na ša nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147

Ta be la 53: Ko re la ci je po ka za te lja i iz ra že no sti na sil nogpo na ša nja uče ni ka s kli mom na si lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148

Ta be la 54: Po ve za nost pro ce na od ra slih o iz ra že no sti ob li kana si lja i uče sta lo sti tih ob li ka na si lja me đu uče ni ci ma . . . . . . . . .149

Ta be la 55: De skrip tiv ne me re i ne stan dar di zo va ni re gre si o niko e fi ci jen ti za ana li zi ra ne ob li ke na si lja (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

Ta be la 56: Pro ce ne od ra slih o uzro ci ma na si lja u ško li . . . . . . . . .152

Ta be la 57: Pro ce na od ra slih o sop stve nim kom pe ten ci ja maza su o ča va nje s pro ble mom na si lja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

Ta be la 58: Mul ti le vel ana li za in di vi du al nih i škol skihpre dik to ra vik ti mi za ci je i na sil nog po na ša nja . . . . . . . . . . . . . . . .164

Ta be la 59ms: Uklju če nost de ce iz spe ci jal nih ško lau na sil nu in ter ak ci ju (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .165

Ta be la 60: Po re đe nje iz lo že no sti na si lju de ce uče ni ka7. raz re da u Sr bi ji sa sta njem u dru gim ze mlja ma (%) . . . . . . . . . 190

Spi sak gra fi ka

Gra fik 1: Pa re to va di stri bu ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Gra fik 2s: Pro ce nat uče ni ka ugro že nih vr šnjač kim na si ljem,pre ma raz li či tim kri te ri ju mi ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Gra fik 3s: Pro me na bro ja uče ni ka svr sta nih u žr tvei u na sil ni ke u za vi sno sti od bro ja spe ci fič nih ob li ka na si ljako ji se uzi ma ju u ob zir (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Gra fik 4ms: Ugro že nost uče ni ka pre ma kri te ri ju mu 5,s ob zi rom na pol i uz rast (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

Gra fik 5s: Uče sta lost na sil nog po na ša nja, pre ma raz li či timkri te ri ju mi ma (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Gra fik 6ms: Uče sta lost po no vlje nog na sil nog po na ša njato kom pro te kla tri me se ca, s ob zi rom na pol i uz rast (%). . . . . . . . 91

Gra fik 7s: Uče sta lost ugro že no sti od stra ne vr šnja kaiz svo je i dru gih ško la, s ob zi rom na ste pen in te gri sa no stiuče ni ka u ode lje nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Gra fik 8s: Uče sta lost ugro že no sti od stra ne vr šnja kaiz svog i dru gih ode lje nja, s ob zi rom na ste pen in te gri sa no stiuče ni ka u ode lje nje (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

Gra fik 9ms: Uče sta lost uče šća u tu ča ma to kompro te kla tri me se ca, s ob zi rom na pol i raz red (%) . . . . . . . . . . . . .108

Gra fik 10s: Uče sta lost raz li či tih re ak ci ja na lič nuugro že nost na si ljem, s ob zi rom na ste pen vik ti mi za ci jeuče ni ka (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

Gra fik 11s: Uče sta lost raz li či tih re ak ci ja na lič nuugro že nost na si ljem, s ob zi rom na ste pen na sil nogpo na ša nja uče ni ka (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114

Gra fik 12s: Uče sta lost obra ća nja za po moć raz li či timoso ba ma, s ob zi rom na ugro že nost na si ljem (%) . . . . . . . . . . . . . .118

Gra fik 13s: Pro ce na efi ka sno sti na stav nič ke po mo ći,pre ma ste pe nu ugro že no sti uče ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

Gra fik 14s: Re ak ci je uče ni ka ka da su sve do ci fi zič kogi ver bal nog na si lja (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Gra fik 15s: Iz lo že nost uče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih,s ob zi rom na pol i raz red (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

Gra fik 16s: Iz lo že nost uče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih,s ob zi rom na ulo gu uče ni ka u na sil noj in ter ak ci ji (%) . . . . . . . . . .135

Gra fik 17: Uče sta lost na sil nog po na ša nja na stav ni kau po je di nim fa za ma is tra ži va nja (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Gra fik 18: Pro ce ne na stav ni ka o tome ko li ko se nji ho vih ko le gana sil no po na ša pre ma uče ni ci ma, po fa za ma is tra ži va nja (%) . . . .137

Gra fik 19: Pro ce ne struč nih sa rad ni ka o tome ko li kose na stav ni ka na sil no po na ša pre ma uče ni ci ma,po fa za ma is tra ži va nja (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138

Gra fik 20: Pro ce ne di rek to ra o tome ko li ko se na stav ni ka na sil nopo na ša pre ma uče ni ci ma, po fa za ma is tra ži va nja (%) . . . . . . . . . .138

Gra fik 21m: Ugro že nost mla đih uče ni ka na sil nimpo na ša njem uči te lja (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139

Gra fik 22s: Uoč lji vost ver bal nog na sil nog po na ša nja uče ni kapre ma na stav ni ci ma (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

Gra fik 23: Pro ce na za po sle nih o ozbilj no sti raz li či tih ob li kana sil nog po na ša nja uče ni ka (%). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

Gra fik 24: Mi šlje nje od ra slih o efi ka sno sti na či na bor bepro tiv na si lja u ško li (%) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153

Gra fik 25ms: Pro ce nat uče ni ka ugro že nih pre makri te ri ju mu 5, po ško la ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155

Gra fik 26ms: Pro ce nat uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju,po ško la ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155

Gra fik 27: Po re đe nje ugro že no sti de ce (glo bal ne sa mo pro ce ne),pre ma po da ci ma ovog is tra ži va nja i is tra ži va nja ko je je spro ve laSvet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188

Gra fik 28: Pro ce nat uče ni ka uz ra sta 13 go di na ko ji subar jed nom bi li iz lo že ni vr šnjač kom na si lju u pro te klihpar me se ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189

Gra fik 29: Po re đe nje re zul ta ta o na sil nom po na ša nju uče ni kaiz Sr bi je s re zul ta ti ma is tra ži va nja Svet ske zdrav stve neor ga ni za ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .191

Gra fik 30: Pro ce nat uče ni ka ko ji su bar jed nom bi li na sil nipre ma vr šnja ci ma u po sled njih par me se ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . .192

Gra fik 31: Di stri bu ci ja ko re la ci ja vik ti mi za ci je sa škol skimuspe hom, po ško la ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195

Gra fik 32: Di stri bu ci je ko re la ci ja na sil ni štva sa škol skimuspe hom, po ško la ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

| 17Analiza stanja od 2006. do 2013. godine

Pred go vor

Ova knji ga pred sta vlja de ta ljan pri kaz jed nog od naj o bim ni jih i naj du go-traj ni jih em pi rij skih is tra ži va nja spro ve de nih u na šoj sre di ni, is tra ži va nja ko je se ba vi lo na si ljem u osnov nim ško la ma u Sr bi ji. Iz ve de no je kao deo pro gra ma ko ji no si na ziv: Ško la bez na si lja – ka si gur nom i pod sti caj nom okru že nju za de cu, za po če tog škol ske 2005/06. go di ne.

Ovaj program pokrenuo je UNICEF u saradnji sa Ministarstvom pro-svete i sporta Republike Srbije (imena ministarstava i drugih institucija na vodićemo prema nazivima koje su nosili na početku programa). Podršku pro gra mu dale su i brojne druge institucije koje su se, svaka na svoj način, ba vile problemima u vezi sa nasilnim ponašanjem mladih: Ministarstvo za nau ku, tehnologiju i zaštitu životne sredine RS; Ministarstvo zdravlja RS; Ministastvo za rad i socijalna pitanja RS; Ministarstvo unutrašnjih po s-lova RS; Ministarstvo omladine i sporta RS; Pokrajinski sekretarijat za ob-razovanje; Pokrajinski sekretarijat za omladinu i sport; Pokrajinski se kre-tarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Zavod za una pre-đivanje obrazovanja i vaspitanja RS; Zavod za vrednovanje kvaliteta obra-zo vanja i vaspitanja RS; Institut za psihologiju; Institut za fizičku kultu ru; Sa vet za prava deteta; Institut za mentalno zdravlje Beograd; Kancela ri -ja zaš tit nika građana; Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti.I me đu narodne organizacije bile su dragoceni saradnici (British Council, De utsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit − GIZ, United Na tions Development Programme − UNDP, Pestalozzi fondacija, UN Women) kao i domaće NVO organizacije (Centar za prava deteta, CIP – Cen tar za inter aktivnu pedagogiju, Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, Centar E8, Grupa 484, Prijatelji dece Srbije, Grupa Hajde da, Incest trauma centar) i predstavnici medija (RTS, B92). Kao UNICEF-ovi am ba sadori, program su podržali Saša Đorđević i Ana Ivanović.

Po kre ta nje ovog vr lo obim nog i zah tev nog po gra ma usme re nog na sma-nje nje na si lja u ško la ma ja vi lo se jed nim de lom kao od go vor na po ve ća nu za bri nu tost jav no sti za po rast na si lja u dru štvu. Ova za bri nu tost ni je po go di-la sa mo na še dru štvo; mo gli bi smo re ći da je go to vo pla ne tar na. Iz gle da kao da na si lje po ga đa sve mla đe i mla đe uz ra ste i da se kao po či ni o ci po ja vlju ju sve mla đa de ca.

Me di ji su pre pla vlje ni sen za ci o na li stič kim me dij skim iz ve šta ji ma ko ji či-ta o ce za stra šu ju i sa bla žnju ju, po sle ko jih čo vek po mi sli: „U mo je vre me to ga ni je bi lo.” U vre me za vr ša va nja na še knji ge, na pri mer, bi la je ak tu el na bi zar-na vest da su dva de ča ka, od 10 i 11 go di na, na pa la i po ku ša la da opljač ka ju

18 | Nasilje u školama Srbije

81-go di šnjeg knji žev ni ka Ra šu Po po va, kao i da su ti de ča ci već ima li vi še od tri sta pri ja va za raz boj ni štva i kra đe. Sa po čet kom svake škol ske go di ne po ja-vlju ju se na slo vi o raz li či tim slu ča je vi ma na si lja u ško la ma: ne gde je uče ni ka pre tu kla gru pa uče ni ka, ne gde je uče nik na pao na stav nka…

Po ve ća na za bri nu tost dru štva ima i dru gi ko ren: u po ve ća noj ose tlji vo sti za na si lje. Lju di su sve ma nje sprem ni da rav no du šno po sma tra ju raz li či te ob-li ke dis kri mi na ci je, kon tro le i mo ći, a sve vi še ih vi de kao mo ral ni pro blem i ne do pu sti vu dru štve nu prak su. Po ro dič no na si lje se vi še ne vi di kao stvar po ro di ce, fi zič ko ka žnja va nje de ce se ne po sma tra kao tra di ci o nal na i ko ri-sna me ra vas pi ta nja već kao po ni ža va ju će i na sil no po stu pa nje, ra zni ob li ci dis kri mi na ci je se vi še ne to le ri šu, po ja vlju ju se „zvi žda či” ko ji mo tre na raz-li či te ob li ke dis kri mi na tor nog po na ša nja i slič no. Dru gim re či ma, sve če šće se raz li či ti slu ča je vi do mi na ci je i po vre đi va nja ozna ča va ju kao na si lje i sve je ja či zah tev da se ti ob li ci na si lja spre če. U vezi sa škol skim kon tekstom, ra ste svest da je dru štvo du žno da u ško li spre či sve ob li ke po vre đu ju ćeg po stu pa nja pre ma ko ji ma su ra ni je lju di bi li rav no du šni, a sa da ih pre po zna ju kao na si lje.

Dru štvo že li da zna ko li ko je na si lje me đu mla di ma i na si lje u ško la ma ras pro stra nje no, da ima bo lji uvid u nje go ve uzro ke i na či ne spre ča va nja, ali pra vi i po u zda ni od go vo ri na ova pi ta nja ne mo gu se do bi ti na osno vu me-dij skog iz ve šta va nja, po go to vu ne iz ta blo id nog no vi nar stva. Me di ji sva ka ko ima ju va žnu ulo gu u omo gu ća va nju po ve ća ne vi dlji vo sti na si lja i sen zi ti vi za-ci ji jav no sti, ali če sto vo de ka is kri vlje nim pred sta va ma o nje go voj uče sta lo sti. Str plji va i mu ko trp na na uč na is tra ži va nja tre ba lo bi da ima ju „po sled nju reč”.

Jed no ta kvo is tra ži va nje bi će pri ka za no u ovoj knji zi. U knji zi će mo pri ka za ti ob je di nje ne po dat ke za 237 osnov nih ško la u ko ji ma je iz vr še no is tra ži va nje u pe ri o du od 2005. do 2013. go di ne. Is pi ti va njem je ob u hva će-no pre ko 124.000 is pi ta ni ka: 109.151 uče ni ka i 15.507 od ra slih, za po sle nih u ško la ma. U tre nut ku dok pri ka zu je mo ove re zul ta te, no ve ško le se i da lje uklju ču ju u pro gram, u nji ma se ta ko đe vr še is tra ži va nja, po da ci pri sti žu na In sti tut za psi ho lo gi ju i ba za po da ta ka i da lje ra ste. Porast bro ja ško la ko-je su uklju če ne u pro je kat i širenje ba ze po da ta ka o sta nju u ško la ma vi še ne uti če na sli ku o na si lju u na šim ško la ma ko ju smo iz gra di li na osno vu do sa da pri ku plje nih po da ta ka. Ima mo do volj no ve li ki uzo rak za po u zda-no za klju či va nje o sta nju u na šim ško la ma u ce li ni.

Za ovu stu di ju, či ji je cilj da utvr di u ko joj me ri na si lje pred sta vlja pro-blem u na šim ško la ma, cen tral na su sle de ća pi ta nja:

— Ko li ko uče ni ka je uklju če no u na sil nu in ter ak ci ju? Dru gim re či ma, ko li ko uče ni ka je ugro že no na sil nim po na ša njem vr šnja ka i od ra slih i ko li ko je uče ni ka sklo no na sil nom po na ša nju?

— Ko li ko su raz li či ti ob li ci na si lja ras pro stra nje ni?— Ka ko uče ni ci i od ra sli re a gu ju na na si lje u ško li ka da su sve do ci na sil-

ne in ter ak ci je ili uče sni ci u njoj?


— Da li po sto je raz li ke iz me đu ško la pre ma ugro že no sti uče ni ka na si-ljem? Ako raz li ke po sto je, či me ih mo že mo ob ja sni ti, da li mo že mo iden ti fi ko va ti ve ze iz me đu na či na or ga ni za ci je ra da u ško li (eko si ste-ma po je di ne ško le) i ste pe na nje ne ugro že no sti na si ljem? Da li je mo-gu će iden ti fi ko va ti ško le s po ve ća nim ri zi kom od na si lja i, isto ta ko, ško le sa sma nje nim ri zi kom?

— Ako pri hva ti mo te zu da je na si lje grup ni i kul tur ni fe no men, šta nam o na šim ško la ma i na šoj kul tu ri go vo re po da ci o na si lju u ško li ko je smo pri ku pi li to kom osam go di na?

Broj na dru ga pi ta nja ko ji ma će mo se ta ko đe ba vi ti u knji zi, na ovaj ili onaj na čin su po ve za na sa ovim cen tral nim pi ta nji ma.

Ova knji ga se mo že po sma tra ti kao dru gi deo dvo tom ne stu di je o na si lju u ško li. Pr vi tom pred sta vlja knji ga Dra ga na Po pa di ća Na si lje u ško la ma, ob ja vlje na 2009. go di ne. U toj knji zi su ob ra đeni kon cep tu al ni i te o rij ski pro ble mi ko ji se ti ču na si lja i nje go vog em pi rij skog iz u ča va nja. Po red od-re đe nja poj ma, kla si fi ka ci je vr sta na si lja, na či na me re nja na si lja i di le ma u ve zi s tim, knji ga sa dr ži i re zul ta te ši ro kog spek tra do ma ćih i ino stra nih is tra ži va nja o ras pro stra nje no sti i či ni o ci ma na sil nog po na ša nja, U knji zi su su mi ra ni re zul ta ti broj nih is tra ži va nja o na stan ku i odr ža va nju na sil nog po-na ša nja, pre sve ga na si lja u ško li, kao i iz njih pro i za šle te o rij ske kon cep ci je. Na kra ju, pri ka za ne su i me re za su zbi ja nje na sil nog po na ša nja i sa op šte ni na la zi is tra ži va nja o efi ka sno sti tih me ra.

Ova dru ga knji ga o na si lju u ško li u pot pu no sti se osla nja na kon cep tu-al ni okvir ko ji je po sta vljen u pr voj knji zi. Zbog to ga će mo se u njoj ma-nje ba vi ti kon cep tu al nim pi ta nji ma. Te o rij ske ana li ze bi će sve de ne sa mo na krat ka pod se ća nja či ta o ca na kon cep tu al ni okvir iz ko ga ge ne ri še mo ne ke is tra ži vač ke od lu ke, a ko ji je pri ka zan de talj no u pr vom to mu. Pre po ru ču je-mo či ta o cu da dok či ta ovu stu di ju, ima u bli zi ni i pret hod ni tom jer će mo po vre me no upu ći va ti na ta mo iz ne se ne ana li ze.

Knji ga je pi sa na za ši rok krug či ta la ca. Na me nje na je pre sve ga oni ma koj ima je na si lje u ško li prak ti čan pro blem s ko jim se su o ča va ju i ko ji na sto je da re še. Tu ubra ja mo struč ne sa rad ni ke, upra vu ško le i na stav ni ke, ko ji su u sva ko dnev nom kon tak tu sa uče ni ci ma, ali i struč nja ke i do no si o ce od lu ka u škol skim te li ma, lo kal noj za jed ni ci i mi ni star stvi ma ko ji na ši rem pla nu or ga ni zu ju stra te gi ju ve će bez bed no sti unu tar ško la. Po da ci pre do če ni u ovoj stu di ji mo gu da su ge ri šu ko ji su na či ni bor be pro tiv na si lja naj pre či i naj vi še obe ća va ju ći.

Po što knji ga ima dvo ja ku funk ci ju – da bu de na uč na stu di ja ali i prak tič ni pri ruč nik i po što je gra đa ko ju sa dr ži ve o ma obim na i ra zno vr sna, ima li smo pro blem ka ko da or ga ni zu je mo struk tu ru knji ge ta ko da se ne iz gu bi ni šta od po treb nog a da se omo gu ći pre gled nost. Re zul ta ti će, na da mo se, bi ti


pod sti caj ni i ko ri sni ši roj jav no sti, me di ji ma, ci vil nom sek to ru i svi ma ko ji za go va ra ju pro me ne u obla sti bez bed no sti de ce i pre ven ci je na si lja.

Od lu či li smo da po de li mo knji gu na če ti ri de la. U pr vom de lu smo ukrat-ko iz lo ži li te o rij ske osno ve – de fi ni ci je ključ nih kon ce pa ta. Na ovom de lu se ni smo po seb no za dr ža va li jer, kao što smo već re kli, pr vu knji gu shva ta mo kao te o rij ski uvod u ovu pro ble ma ti ku. Po šli smo od od re đe nja na si lja ko je se uobi ča je no sre će u struč noj li te ra tu ri i u prav nim i struč nim do ku men ti-ma ko ji re gu li šu rad ško le, a ko je je odo ma će no i u sva ko dnev noj ko mu ni-ka ci ji. Po tom od re đe nju, na si lje je ono po na ša nje či ja je na me ra da se dru ga oso ba po vre di. Uz ova kvu de fi ni ci ju da li smo ne ko li ko va žnih na po me na. Pr vo, pod na si ljem se mi sli i na fi zič ko i na psi hič ko po vre đi va nje (či me se naša reč na si lje raz li ku je od en gle ske re či vi o len ce ko ja se naj če šće ko ri sti sa mo za fi zič ko na si lje). Za tim, na si lje mo že da bu de eks trem no i ozbilj no, ali i vr lo bla go, s ma lim i za ne mar lji vim ne ga tiv nim efek ti ma (dok se u sva-ko dnev nom go vo ru reč na si lje uobi ča je no re zer vi še sa mo za iz ra že ne ob li ke po vre đi va nja). I tre će, uka za li smo na to da se pri li kom od re đe nja na si lja pre ćut no pri hva ta da je na si lje sa mo neo prav da no na no še nje šte te. Vo đe nje ra ču na o ovoj pret po stav ci omo gu ća va da se lak še raz u me ju ne po du dar no sti u shva ta nju na si lja ko je se ne kad ja vlja ju iz me đu raz li či tih kul tu ra ili iz me đu raz li či tih ak te ra, kao što su, na pri mer, od ra sli i uče ni ci, na stav ni ci i ro di-te lji. Raz li ko va nje na si lja pre ma to me ka ko se is po lja va (ver bal no, fi zič ko, so ci jal no, sek su al no, di gi tal no) ko ri sno je pri pre po zna va nju na si lja, ali pri nje go vom tu ma če nju sma tra mo da je ko ri sni ja po de la na in stru men tal no na-si lje, kad na si lje slu ži kao sred stvo da se ostva ri ne ki cilj, i re ak tiv no na si lje ko je je po sle di ca tre nut ne fru stra ci je i ja kih emo ci ja.

Ka men spo ti ca nja u raz u me va nju na si lja i po re đe nju raz li či tih re zul ta ta le ži u to me što po sta je uobi ča je no u do ma ćoj li te ra tu ri da se pod na si ljem mi sli na sa mo je dan ob lik na si lja, tzv. si le džij stvo (bullying). Si le džij stvo se od re đu je kao na mer no mal tre ti ra nje sla bi jeg od stra ne ja čeg, ko je se po-na vlja, i ono sva ka ko pred sta vlja je dan od naj o zbilj ni jih ob li ka na si lja a u broj nim stu di ja ma pre sta vlja pred met is tra ži va nja za se be, bez uklju či va nja dru gih ob li ka na si lja. U po sled njih ne ko li ko de ce ni ja, is tra ži va nja škol skog si le džij stva znat no su če šća od is tra ži va nja ko ja uklju ču ju i dru ge ob li ke na si lja u ško li. Sma tra mo da je va žno već na po čet ku na gla si ti da se na še is-tra ži va nje ne će ti ca ti sa mo si le džij stva ne go i na si lja ko je je jed no krat no i/ili se de ša va iz me đu uče sni ka ko ji ima ju pod jed na ku sna gu ili moć (ma o ko joj vr sti mo ći da se ra di).

U dru gom de lu smo pri ka za li me to do lo gi ju spro ve de nog is tra ži va nja. Is tra ži va nje je bi lo vr lo slo že no već i po to me što je ob u hva ta lo uče ni ke raz li či tog uz ra sta, od 3. do 8. raz re da osnov ne ško le, i što je, sem uče ni-ka, ob u hva ta lo i osta le ka te go ri je za po sle nih u ško li: na stav ni ke, di rek to re, struč ne sa rad ni ke, ad mi ni stra tiv no oso blje i škol ske po li caj ce. Po što svi oni


iz raz li či tog ugla po sma tra ju škol ski ži vot i na si lje unu tar ško le, po sto ja li su upit ni ci pri la go đe ni za sva ku od tih gru pa. U ovom de lu je pri ka za na struk-tu ra pi ta nja ko ji ma se is pi ti vao pro blem na si lja. Či ta lac mo že da vi di šta je sve bi lo pred met is tra ži va nja, ko ji su upit ni ci ko ri šće ni, ka ko su va ri ja ble ope ra ci o na li zo va ne, ka ko je sa mo is tra ži va nje iz gle da lo. Ta ko đe, de talj no je pri ka za na sruk tu ra uzor ka, opis slo že ne pro ce du re spro vo đe nja jed nog ova-ko obim nog pro jek ta i sta ti stič kih teh ni ka ko ri šće nih za ob ra du po da ta ka.

Tre ći deo sa dr ži de ta ljan pri kaz re zul ta ta. Pr vo smo pri ka za li po dat ke o ras pro stra nje no sti na si lja uop šte i nje go vih po je di nač nih ob li ka, za tim o ko-re la ti ma tr plje nja i vr še nja na si lja, re ak ci ja ma de ce na ugro že nost na si ljem, na si lju u in ter ak ci ji uče nik – od ra sli i, naj zad, o po re đe nju ško la. Ovaj deo je „kr cat” ta be la ma, bro je vi ma, pri ka zi ma sta ti stič kih po stu pa ka od jed no-stav nih jed no di men zi o nal nih ta be la do pri ka za slo že nih mul ti le vel ana li za. Mo gu će je da ovaj deo mno gim či ta o ci ma ne će bi ti po seb no in te re san tan ni ra zu mljiv, ali će struč nja ci ko ji se bu du is tra ži vač ki ba vi li na si ljem na jed-nom me stu mo ći da na đu ve ći nu po da ta ka i ana li za.

Če tvr ti deo sa dr ži či tlji vi ji pri kaz re zul ta ta iz lo že nih u tre ćem de lu. To je me sto gde još jed nom is ti če mo naj va žni je re zul ta te, na sto ji mo da ih in te gri-še mo i in ter pre ti ra mo i iz njih iz ve de mo od go va ra ju će za ključ ke.

Na še osnov no po la zi šte u raz u me va nju na si lja u ško li i tu ma če nju do-bi je nih re zul ta ta jeste eko lo ški ili si stem ski pri stup. Na si lje je je dan ob lik in ter ak ci je i, kao sva ka in ter ak ci ja, pod uti ca jem je i lič no sti ak te ra i nji ho-vog me đu sob nog od no sa i nji ho vog po lo ža ja u gru pi u ko joj se ta in ter ak ci ja od i gra va, i sta va te gru pe pre ma ta kvom po na ša nju, kao i ši reg kon tek sta u ko ji se gru pa i na sil na in ter ak ci ja mo gu sme sti ti. Na si lje je, pre sve ga, grup-ni fe no men i, sa mim tim, grup ne nor me, bi lo da se ra di o nor ma ma unu tar po ro di ce, vr šnjač ke gru pe, ode lje nja ili ško le, ima ju sna žan uti caj na to da li će se na sil no po na ša nje is po lji ti i ka ko će se na nje ga re a go va ti. Sma tra mo da do bi je ni re zul ta ti po tvr đu ju oprav da nost ta kvog pri stu pa. Po ka zu je se da je na si lje za vi sno od ve li kog bro ja fak to ra od ko jih sva ki (bar me đu oni ma ko ji su bi li pred met is pi ti va nja) ima vr lo ogra ni čen uti caj. Po što je cilj pro gra ma u okvi ru ko jeg je is tra ži va nje bi lo vr še no bio da se vi di ka ko bi ško la mo gla da po mog ne u pre ven ci ji na si lja, i u is tra ži va nju je naj ve ća pa žnja po klo nje-na onim fak to ri ma škol skog okru že nja na ko je ško la mo že ima ti uti ca ja. Po-ka za lo se da ti fak to ri za i sta u ve li koj me ri je su od go vor ni za raz li ke u ugro-že no sti ško la na si ljem, či me je i cilj pro gra ma ba rem de li mič no ostva ren.

U Be o gra du, de cem bar 2014. go di ne Auto ri


1. Uvod: Nasilje u školikao problem

Mo žda ško la ni je naj va žni ja dru štve na in sti tu ci ja – ma da je ste jed na od naj va žni jih – ali je sva ka ko in sti tu ci ja ko ja ima me sto u sva ko dnev nom ži-vo tu ve li kog bro ja lju di i ko ja uti če na nji ho ve ak tiv no sti, usme ra va nji ho-vu pa žnju i ener gi ju. Ško la ima vel iku ulo gu, pre sve ga, u ži vo tu „ar mi je” uče ni ka ko ji iz da na u dan idu u ško lu a i van ško le se ba ve onim što je u ško li bi lo ili će bi ti. Tu su, za tim, nji ho vi uči te lji i na stav ni ci i osta li za po-sle ni u ško li ko ji, kao i uče ni ci, sko ro po la da na pro vo de u ško li. Ma nje di-rekt no, ali ta ko đe u ve li koj me ri, ško lom su za o ku plje ni čla no vi uče nič kih po ro di ca, ro di te lji, ro đa ci, bra ća i se stre, ba ke i de ke. Tu je, za tim, ma nje vi dlji va ali ve o ma zna čaj na pro svet na ad mi ni stra ci ja ko ju či ni si stem na-ci o nal nih i lo kal nih in sti tu ci ja ko je se na raz li či tim ni vo i ma, po čev od mi-ni star stva i škol skih upra va pa do lo kal nih sa mo u pra va i škol skih sa ve ta, sva ko dnev no ba ve ško lom. Ako to me do da mo da su i lju di, ko ji tre nut no ni su po ve za ni sa ško lom, i sa mi pro šli kroz škol ski si stem i ško lo va nje i taj pe riod vi de kao zna ča jan deo svo je lič ne isto ri je, mo gli bi smo pret po sta vi ti da su ret ki oni ko ji bi re kli da ih se ma lo ti če ono što se de ša va u ško li i da to ne ma ne kog uti ca ja na njih.

Ško la ima svo ju obra zov nu i vas pit nu funk ci ju. Obra zov na funk ci ja ti če se zna nja ko je uče nik sti če u ško li, oce na ko je na osno vu zna nja do bi ja i mo-guć no sti da mu ste če no zna nje i oce ne obez be de da lje ško lo va nje, ade kvat no za po šlja va nje i dru štve ni i ma te ri jal ni sta tus. Po ne kad se vo de di sku si je oko to ga ko li ko je na ša ško la la ka ili te ška, po vre me no se ja ve i ras pra ve oko naj e fi ka sni jih me to da pod u ča va nja, o ne kom gra di vu ko jem je ste ili ni je me-sto u škol skim pro gra mima, ali su ta kve di sku si je pe ri o dič ne, na pri mer pri kra ju škol ske go di ne ka da se po kre ne pi ta nje za vr šnih i pri jem nih is pi ta, ili


ka da se ob ja ve re zul ta ti in ter na ci o nal nih te sti ra nja u ko ji ma se po re de zna-nja na ših uče ni ka sa zna njem uče ni ka u dru gim ze mlja ma.

Ono što se ozna ča va vas pit nom funk ci jom ško le sta vlja se, po pra vi lu, u dru gi plan. Ma nje je ja sno šta sve ta oblast po kri va, ka ko se ova funk ci ja ostva-ru je i pri da je joj se spo red na ulo ga u od no su na sti ca nje zna nja. Me đu tim, ovaj deo škol skog pro ce sa za o ku plja znat no vi še pa žnje jav no sti, su de ći po me dij-skoj pri sut no sti te ma. A te ma ko ja u okvi ru ove vas pit ne funk ci je iz gle da da iza zi va kon stant nu po zor nost i za bri nu tost jav no sti je ste te ma na si lja u ško li. Za bri nu tost po sto ji i u ve zi sa vred no sti ma i na vi ka ma ko je de ca usva ja ju u ško-li. Ako je na si lje deo de te to ve sva ko dne vi ce u ško li, de te će na si lje usvo ji ti kao na čin ži vo ta a vred no sti po ve za ne s na si ljem kao lič ne i dru štve ne vred no sti.

Čim škol ska go di na poč ne, mo že se oče ki va ti da će se ja vlja ti ve sti o eks ce si ma ko ji se de ša va ju u ško li i da će one do spe va ti i na pr ve stra ni ce no vi na. Ret ko ko ja dru ga vr sta ve sti ima moć da ta ko br zo iza zo ve „mo ral nu pa ni ku” u dru štvu.

Ko li ko je na si lje u ško li za i sta ozbi ljan pro blem u dru štvu? Sva ko ko je za in te re so van za od go vor na to pi ta nje mo že se oslo ni ti ili na vla sti to is ku-stvo ko je, pri zna će, go vo ri o pro ble mu na si lja sa mo za nje ga lič no, ili na no vin ske članke ko ji ta ko đe ni su po uz dan in di ka tor op šte sli ke. Po go to vo je ne po zna to šta sto ji iza te sli ke, za što se na si lje ja vlja, ko je su mu po sle di ce, šta se ra di na nje go vom spre ča va nju i ko li ko su pri me nje ne me re efi ka sne.

I struč nja ci i la i ci bi se slo ži li da od go vor na ova pi ta nja mo gu da pru že tek si ste mat ski or ga ni zo va na na uč na is tra ži va nja. Ono što bi, me đu tim, za la i ke bi lo neo če ki va no je ste to ko li ko su ta kva is tra ži va nja slo že ni ja ne go što na pr vi po gled iz gle da ju, ko li ko su njho vi re zul ta ti vi še smi sle ni i ko li ko je, već na sa mom po čet ku, kom pli ko va no od re di ti šta je nji hov, na pr vi po gled jed no sta van i la ko uhva tljiv, pred met is pi ti va nja.

1.1. Ka ko u ovom is tra ži va nju de fi ni še mo na si lje u ško li?

U ovom ra du, pod na si ljem će mo, naj kra će re če no, pod ra zu me va ti na mer no i neo prav da no po vre đi va nje dru ge oso be. Na si lje je, da kle, ono po na ša nje ko je is pu nja va tri kri te ri ju ma, ko ja će mo ka sni je po drob ni je ob ja sni ti:

(1) To je po na ša nje ko je do vo di do psi hič kog ili fi zič kog po vre đi va nja dru ge oso be (dru gim re či ma, oso bi se na no si psi hič ki ili fi zič ki bol) ili po-ve ća va ri zik od ta kvog po vre đi va nja. U ne kim slu ča je vi ma, da kle, na sil ni po stu pak ne će nu žno do ve sti do po vre de, ali će bi ti sma tran na sil nim za to što je po vre đi va nje bi lo ve ro va tan i pred vi dljiv is hod tog po stup ka.

(2) Na me ra po na ša nja je da se dru ga oso ba po vre di. Ako je je dan po stu-pak po vre dio dru gu oso bu a da ak ter ta kav is hod svog po stup ka ni ti je že leo ni ti pred vi đao – po stu pak ne će mo sma tra ti na si ljem.


(3) Po vre đi va nje je neo prav da no. Ako je oso ba po vre đe na ne kim po stup-kom ko ji se u skla du sa so ci jal nim i grup nim nor ma ma sma tra oprav da nim, ta kav po stu pak ne će se sma tra ti na si ljem.

Sva ki od na ve de nih kri te ri ju ma iz ove de fi ni ci je na sil nog po na ša ja eli-mi ni še ne ke gra nič ne ka te go ri je sva ko dnev nih po na ša nja u ško li oko ko jih bi smo mo gli ima ti di le mu da li je su ili ni su na sil na.

Iz ra ze „agre siv no po na ša nje”, „na sil no po na ša nje” i „na si lje” ko ri sti će-mo kao si no ni me. U en gle skom je zi ku ter min vi o len ce, ko ji pre vo di mo sa na si lje, ima uže zna če nje i od no si se na ozbilj no fi zič ko po vre đi va nje. Ka da je 2001. go di ne ot po čeo po gram po dr žan od Evrop ske ko mi si je pod na zi-vom „Na si lje u ško la ma: Evrop ska per spek ti va”, či ji je cilj bio da se pri ku pe i upo re de iz ve šta ji o na si lju u ško li iz 17 ta da šnjih čla ni ca Evrop ske uni-je, po čet no od re đe nje na si lja od ko jeg se po šlo bi la je Ol ve u so va (Ol we us, 1999, str. 12) de fi ni ci ja po ko joj je na si lje „agre siv no po na ša nje gde ak ter ili na sil nik ko ri sti svo je te lo ili ne ki pred met (uklju ču ju ći i oruž je) da na ne se (re la tiv no ozbilj nu) po vre du ili ne pri jat nost dru goj oso bi”. Po što je stu di ja po kri va la 13 raz li či tih je zi ka, po ka za lo se da je ta kvo usko zna če nje, ko jim se iz na si lja is klju ču ju i ver bal no i so ci jal no na si lje, ni je po kla pa lo sa od re-đe njem re či vi o len ce (tj. nje nog pre vo da) u ve ći ni je zi ka, kao i da je po čet no po la zi šte bi lo da pred met pro u ča va nja bu de znat no ši ri od onog od re đe nog tom de fi ni ci jom na si lja (Smith, 2003).

Me đu tim, u en gle skom je zi ku po sto ji reč ko jom se mo že ob u hva ti ti i na-si lje i ob li ci na mer nog po vre đi va nja ko ji ni su fi zič ki i ko ji ne mo ra ju bi ti ozbilj ni: ag gres sion. I ta reč ima svoj pre vod na srp ski je zik (agre si ja), ali nam se či ni lo da se ret ko upo tre blja va i da bi ko ri šće nje ovog ter mi na pre ote ža lo či ta nje tek sta ne go po ve ća lo nje go vu pre ci znost. Agre siv nost je odo-ma će na reč, ko ja ozna ča va sklo nost ka agre siv nom po na ša nju. Agre siv no po na ša nje je ta ko đe uobi ča je ni iz raz, ali ako tre ba iza bra ti reč ko ja bi ozna-či la po na ša nje agre siv nih oso ba, on da je to reč na si lje.

Ter mi no lo gi ja ko je će mo se dr ža ti ni je op šte pri hva će na. Kao što smo u ra du Na si lje u ško la ma (Po pa dić, 2009) na sto ja li da po ka že mo, u na uč noj i struč noj li te ra tu ri, u me di ji ma i u sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji ko ri sti se ve li ki broj re či – na si lje, agre si ja, zlo sta vlja nje, si le džij stvo, ko je se od no se na po jam ili na nje-mu bli ske poj mo ve ko je smo mi ozna či li, i su štin ski i je zič ki, ter mi nom na si lje. Pre ci zno od re đe nje i me đu sob no raz gra ni če nje na ve de nih ter mi na ne po sto ji, po go to vo ne ono ko je bi bi lo op šte pri hva će no, pa je za to neo p hod no ba rem raz-ja sni ti u kom će se zna če nju ko ri šće ne re či upo re blja va ti.

Na še od re đe nje na si lja ve o ma je slič no de fi ni ci ji na si lja ko ja se na vo di u ak tu el nim škol skim i prav nim do ku men ti ma u Sr bi ji, a ko ja se ti ču na si lja u ško la ma.

Va žan na ci o nal ni do ku ment u ko jem je na si lje, u ko je je uklju če no de te, u cen tru pa žnje je ste Op šti pro to kol za za šti tu de ce od zlo sta vlja nja i za ne-


ma ri va nja (2005). Ovaj do ku ment, za jed no s Na ci o nal nim pla nom ak ci je za de cu (2004), pred sta vlja osnov ni okvir iz ko jeg su na sta li po seb ni pro to-ko li ko ji se ti ču ugro že no sti de ce u raz li či tim in sti tu ci ja ma i kon tek sti ma. U Op štem pro to ko lu, već u pr voj re če ni ci Uvo da na vo de se, kao slu ča je vi po vre de pra va de te ta, „svi ob li ci na si lja, zlo sta vlja nja, zlo u po tre ba ili za-ne ma ri va nja de ce”.

U Op štem pro to ko lu se „na si lje” eks pli cit no ne po ja vlju je kao ključ ni ter min, već ga za me nju je iz raz „zlo u po tre ba ili zlo sta vlja nje de ce”, ko je obu-hva ta „sve ob li ke fi zič kog ili emo ci o nal nog zlo sta vlja nja, sek su al nu zlo u-po tre bu, za ne ma ri va nje ili ne ma ran po stu pak, kao i ko mer ci jal nu ili dru gu eks plo a ta ci ju, što do vo di do stvar nog ili po ten ci jal nog na ru ša va nja de te to-vog zdra vlja, ugro ža va nja de te o vog raz vo ja ili do sto jan stva u okvi ru od no sa ko ji uklju ču je od go vor nost, po ve re nje ili moć” (str. 7).

Ter mi no lo gi ja u ovom slu ča ju ni je do kra ja ja sna: zlo sta vlja nje je čas sa-mo je dan od in kri mi ni sa nih po stu pa ka, uz na si lje, zlo u po tre bu i za ne ma ri-va nje, a čas je to (kao u na slo vu) nad re đe ni po jam ko ji je si no ni man zlo u po-tre bi (ve ro vat no i na si lju), ali raz li čit od za ne ma ri va nja, a u se be uklju ču je ra zno vr sne in kri mi ni sa ne po stup ke iz me đu ko jih i – zlo sta vlja nje i zlo u po-tre bu. U sa mom tek stu se na vi še me sta reč „na si lje” upo tre blja va na na čin ko ji su ge ri še da je to ob u hva tan po jam, si no ni man sa zlo sta vlja njem.

Spe ci fič na ter mi no lo gi ja ko ri šće na u Op štem pro to ko lu re zul tat je či nje-ni ce da je Op šti pro to kol pro is te kao iz Kon ven ci je Uje di nje nih na ci ja o pra-vi ma de te ta, do ne te 1989. go di ne i ra ti fi ko va ne 1996. go di ne, pa je oči gled no po sto ja la na me ra da se ter mi no lo gi ja Kon ven ci je ko ri sti i u Op štem pro to ko-lu. U Kon ven ci ji se reč na si lje ne po ja vlju je kao ob je di nju ju ća reč za raz li či te po vre đu ju će po stup ke. Od red be Kon ven ci je od no se se na za šti tu de te ta „od svih ob li ka fi zič kog ili men tal nog na si lja, po vre đi va nja ili zlo sta vlja nja, za-po sta vlja nja ili ne mar nog po stu pa nja, mal tre ti ra nja ili eks plo a ta ci je, uklju-ču ju ći sek su al no zlo sta vlja nje” (član 19).

U Po seb nom pro to ko lu za za šti tu de ce i uče ni ka od na si lja, zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja u obra zov no-vas pit nim usta no va ma (2007), ko ji je po seb no re le van tan pri li kom ba vlje nja na si ljem u ško li, kao i u Pri ruč ni ku za pri me nu po seb nog pro to ko la za za šti tu de ce i uče ni ka od na si lja, zlo sta vlja nja i za-ne ma ri va nja u obra zov no-vas pit nim usta no va ma (2009), ključ ni i nad re đe ni ter min je ste na si lje, ko je, ka ko se ka že, ob u hva ta raz li či te vr ste i ob li ke na-sil nog po na ša nja, zlo sta vlja nja, za ne ma ri va nja, zlo u po tre be i is ko ri šća va nja. Na si lje se de fi ni še kao „sva ki ob lik je dan put uči nje nog ili po no vlje nog ver-bal nog ili ne ver bal nog po na ša nja ko je ima za po sle di cu stvar no ili po ten ci-jal no ugro ža va nje zdra vlja, raz vo ja i do sto jan stva de ce/uče ni ka”.

I po red na po me ne da na si lje ob u hva ta i zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje, u da ljem tek stu Po seb nog pro to ko la ko ri sti se, po pra vi lu, sin tag ma „na si lje, zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje” ko ja uno si ne ja sno ću. U Pri ruč ni ku za pri me-


nu po seb nog pro to ko la po ja šnja va se da zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje ob u-hva ta po na ša nja ko ji ma se kon ti nu i ra no ugro ža va in te gri tet de te ta (str. 2).

U Pra vil ni ku o pro to ko lu po stu pa nja u usta no vi u od go vo ru na na si lje, zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje (2010) da je se sle de ća de fi ni ci ja: „Pod na si-ljem i zlo sta vlja njem pod ra zu me va se sva ki ob lik je dan put uči nje nog, od no-sno po na vlja nog ver bal nog ili ne ver bal nog po na ša nja ko je ima za po sle di cu stvar no ili po ten ci jal no ugro ža va nje zdra vlja, raz vo ja i do sto jan stva lič no sti de te ta i uče ni ka ili za po sle nog.” I iz ove de fi ni ci je, kao uosta lom i iz na slo va do ku men ta, osta je ne ja sno da li su na si lje i zlo sta vlja nje si no ni mi ili se pod zlo sta vlja njem mi sli na po no vlje ne ob li ke na si lja.

De fi ni ci ja od ko je se po la zi u na ve de nim do ku men ti ma ne ogra ni ča va na si lje sa mo na fi zič ko po vre đi va nje ni ti sa mo na slu ča je ve ozbilj nog po-vre đi va nja (od ste pe na po vre đi va nja za vi si da li se ra di o na si lju ma njeg ili ve ćeg in ten zi te ta, a ne da li se uop šte ra di o na si lju ili ne), ni ti po jam na si lja ogra ni ča va sa mo na po no vlje ne slu ča je ve po vre đi va nja, što će se po ka za ti zna čaj nim u ka sni joj di sku si ji. S dru ge stra ne, ova de fi ni ci ja je ši ra od one ko ju smo mi pri hva ti li. Pr vo, iz nje je eli mi ni sa na kom po nen ta na me re da se na ne se šte ta, po što se na vo di da je do volj no da ne ki po stu pak za po sle di-cu mo že ima ti ne ki ob lik po vre đi va nja, a što je do dat no pot cr ta no ka sni jim na vo đe njem kon kret nih ob li ka na si lja kao što su za ne ma ri va nje i ne mar no po stu pa nje. Svr ha ta kvog od re đe nja ni je u to me da se sva ka slu čaj no na ne ta ne pri jat nost sma tra na si ljem, već da se iz beg ne mo guć nost, vr lo ve ro vat na u škol skom kon tek stu, da po ri ca nje po sto ja nja na me re da se ne ko po vre di bu de do volj no da se po stu pak ne sma tra na si ljem i ne sank ci o ni še se, ni ti da do-ka zi va nje po sto ja nja na me re mo ra pret ho di ti kva li fi ko va nju ne kog po stup ka kao na si lja. Ovo pre ne bre ga va nje na me re no si sa so bom ri zi ke pre ši ro kog od re đe nja na si lja, po seb no s ob zi rom na či nje ni cu da se na si ljem mo gu sma-tra ti po stup ci či je se ne na me ra va ne i ne pla ni ra ne po sle di ce (a one mo gu bi ti uda lje ne i raz gra na te) po ka zu ju štet nim. Na si lje se, ta ko đe, ne ogra ni ča va sa mo na po stup ke ko ji su de te tu ne pri jat ni i ko je bi ono iz be glo – pre sud no je ugro ža va nje de te ta (zdra vlja, raz vo ja, do sto jan stva) pa ma kar sa mo de te bi lo na ve de no da ta kve ugo ža va ju će po stup ke to le ri še ili ih čak sma tra po želj nim.

Mo že mo uoči ti i to da zna če nje ter mi na na si lje i od nos pre ma srod nim ter mi ni ma ni je u Po seb nom pro to ko lu do kra ja raz ja šnjen. Ma da se već u na zi vu Po seb nog pro to ko la spo mi nju u ni zu na si lje, zlo sta vlja nje i za ne ma-ri va nje, što im pli ci ra na to da su to raz li či te vr ste po na ša nja od ko jih tre ba za šti ti ti de cu, u sa mom tek stu se ter min na si lje, sem u tom zna če nju, ko ri sti i kao nad re đe ni na ziv za ove ob li ke ne do zvo lje nog po na ša nja. Ta ko se na-po mi nje da će se, dok su u Op štem pro to ko lu ko ri šće ni ter mi ni zlo u po tre ba ili zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje, ov de ko ri sti ti po jam na si lje „ko ji ob u hva ta raz li či te vr ste i ob li ke na sil nog po na ša nja, zlo sta vlja nja, za ne ma ri va nja, zlo-u po tre be i is ko ri šća va nja” (str. 8).


Po svo jim bit nim ka rak te ri sti ka ma de fi ni ci ja iz Po seb nog pro to ko la je bli ska de fi ni ci ji na si lja ko ju da je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja, po ko-joj je na si lje (vi o len ce) „na mer no, za pre će no ili ak tu el no, ko ri šće nje fi zič ke si le ili mo ći pro tiv se be ili dru ge oso be, ili pro tiv gru pe ili za jed ni ce, ko je vo di, ili s ve li kom ve ro vat no ćom mo že da do ve de, do ozle de, smr ti, psi ho-lo ške po vre de, ne raz vi je no sti ili de pri va ci je” (Krug, 2002, str. 5). Ni u ovoj de fi ni ci ji na si lje ni je sa mo fi zič ko, po sle di ce su ta ko đe ši re od psi hič kog i fi zič kog po vre đi va nja, ne mo ra ju bi ti re a li zo va ne i mo gu bi ti raz li či tog in ten zi te ta. U na si lje spa da i li ša va nje i za ne ma ri va nje. Spe ci fič nost ove de fi ni ci je je ste u to me što uklju ču je i na si lje pre ma se bi. U po gle du na me-re, raz ja šnja va se da je na si lje na mer no ko ri šće nje fi zič ke si le ili mo ći ko je vo di ili mo že da do ve de do po vre đi va nja, pa ma kar ni je bi lo s na me rom da do đe do po vre đi va nja, i ma kar ga sam po či ni lac ne sma trao na si ljem.

Sve u sve mu, mo že se vi de ti ka ko se u na šim prav nim do ku men ti ma ko ji se od no se na na si lje u ško li s vre me nom ter min „na si lje” po ja vlju je kao krov ni kon strukt ko ji ob u hva ta raz li či te vi do ve ugro ža va nja de te ta. Na si lje se pri tom ne ogra ni ča va na fi zič ko, na ozbilj no, na po no vlje no po-vre đi va nje, ni ti je za nje ga nu žno po sto ja nje na me re da se na ne se šte ta. Ver bal no, fi zič ko i so ci jal no na si lje od ra slih pre ma de ci je, po čla nu 45 Za-ko na o osno va ma si ste ma obra zo va nja i vas pi ta nja (2009. i do pu ne 2010. i 2013), za bra nje no, pri če mu se u istom čla nu pre ci zi ra da je tu uklju če no i fi zič ko ka žnja va nje uče ni ka.

1.1.1. O in ten zi te tu po vre đi va nja

Sve sni smo da se reč na si lje, ina če odo ma će na u sva ko dnev noj ko mu ni-ka ci ji, u toj ko mu ni ka ci ji ko ri sti u ne što dru ga či jem zna če nju od onog ko ji smo joj mi na me ni li i ko je se naj če šće i na vo di u psi ho lo škoj li te ra tu ri i u spo me nu tim prav nim ak ti ma. Pod na si ljem se obič no mi sli na te le sno (fi-zič ko) po vre đi va nje, a i ta da pre sve ga na po vre de ko je su ozbilj ne, ili bar na po vre đi va nje ko je ne mo ra bi ti te le sno ali je ste ozbilj no. Kad se go vo ri o ver bal nom na si lju, pod ra zu me va se da ono ni je fi zič ko, ali se pod ra zu me va i da je ono ozbilj no po vre di lo ono ga ko me je upu će no. Po pra vi lu, na si ljem se na zi va ju po stup ci ko ji su za ko nom za bra nje ni i otud ka žnji vi. Za dru ge ob li ke na si lja, po go to vo ako se nje go ve po sle di ce ne sma tra ju ozbilj nim, ko-ri ste se po seb ni iz ra zi kao što su uz ne mi ra va nje, mal tre ti ra nje, ili iz ra zi ko ji opi su ju spe ci fi čan po stu pak, npr., ogo va ra nje, za či ka va nje, kra đa, isme va-nje, vre đa nje i slič no. Ne po sto ji krov ni iz raz ko ji po kri va sve te na ve de ne ob li ke po vre đi va nja. Pri li kom na uč nog is tra ži va nja ove obla sti neo p hod no je ima ti nad re đe ni po jam ko ji će ob u hva ti ti raz li či te vr ste i lak ših i te žih ob-li ka po vre đi va nja – taj po jam smo ozna či li ter mi nom na si lje. Či ta lac ko ji tu reč pre sve ga raz u me kao ozna ku za fi zič ko na si lje ili za te že ob li ke na si lja


ima će pro blem u raz u me va nju na ših na la za i di sku si je, a sa op šte ni re zul ta ti ko ji se ti ču na si lja mo gu mu iz gle da ti pre te ra ni.

Uz ter min na sil ni štvo, ko je se od no si na iz vr še nje na si lja, bio nam je po-tre ban i kom ple men ta ran ter min ko ji će ozna ča va ti tr plje nje na si lja, tj. bi va-nje žr tvom. Sa tom svr hom ko ri sti će mo ter min vik ti mi za ci ja. Po što se i ovaj ter min naj če šće sre će ka da se opi su je iz lo že nost ozbilj nom na si lju, mo ra mo i ov de da skre ne mo pa žnju na to da će mo ga mi ko ri sti ti za ozna ča va nje iz-lo že no sti na si lju, bez ob zi ra na nje gov in ten zi tet i ob lik.

Isti ne spo ra zum mo že da po sto ji i pri li kom ozna ča va nja ono ga ko na si lje tr pi kao i ono ga ko je na si lje po či nio. Mi će mo o oso bi ko ja je do ži ve la na si-lje po vre me no go vo ri ti kao o žr tvi na si lja. Taj iz raz se u sva ko dnev nom go-vo ru po pra vi lu re zer vi še za one ko ji su pre tr pe li ozbilj nu šte tu zbog ne kog na si lja. Po što ne ma odo ma će nog iz ra za za sve one ko ji su bi li me ta ne či jeg na mer nog po vre đi va nja, bez ob zi ra ko li ko to po vre đi va nje ima lo ozbilj ne po sle di ce, pri nu đe ni smo da ko ri sti mo reč žr tva, ko ja bi u sva ko dnev nom go vo ru u mno gim slu ča je vi ma bi la pre ja ka. Po či ni lac na si lja i na sil nik su ta ko đe teh nič ki ter mi ni (kao i re či žr tva i vik ti mi za ci ja, odo ma će ni u do ma-ćoj i ino stra noj struč noj li te ra tu ri ko ja se ba vi ne sa mo na si ljem uop šte već i vr šnjač kim na si ljem i na si ljem u ško la ma), ko je po vre me no ko ri sti mo da bi smo ozna či li oso bu ko ja je ne kim svo jim po stup kom na mer no po vre di la dru gu oso bu, bez ob zi ra na to ko li ko to po vre đi va nje bi lo sla bo ili ja ko. Ter-min na sil nik, da kle, uop šte ne im pli ci ra na to da je po vre đi va nje bi lo ozbilj-no ili po no vlje no ni ti da po sto ji sklo nost ka po vre đi va nju dru go ga.

Da kle, ako se, re ci mo, jed no de te ru ga lo dru gom de te tu zbog mar ke pa ti-ka ko je je obu lo, ta kav po stu pak na zva će mo na si ljem, pr vo de te na sil ni kom a dru go žr tvom na si lja, ali uop šte ne pod ra zu me va ju ći ono što bi ta kav opis ozna ča vao u sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji – da se ra di o ozbilj noj uvre di ko ja je osta vi la ozbilj ne po sle di ce na dru go de te.

Ako je po vre đi va nje, ma kar i ma log in ten zi te ta, do vo ljan kri te ri jum da bi smo go vo ri li o na si lju, mo že se po sta vi ti pi ta nje o tome ka ko utvr di ti da li je do po vre đi va nja uop šte do šlo. Da li, u em pi rij skim is pi ti va nji ma na si lja, sva ki put tre ba po ten ci jal nu žr tvu pi ta ti da li je bi la po vre đe na ne kim po stup-kom, a ak te ra tog po stup ka pi ta ti da li je nji me na me ra vao da žr tvu po vre di?

Ova kva „dvo stru ka pro ve ra” ne po sto ji ni u sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji ni u na uč nim is tra ži va nji ma, već se u ta kvim slu ča je vi ma osla nja mo na ne što što bi smo mo gli na zva ti la ič kom epi ste mo lo gi jom. Po la zi se od uve re nja da je u mno gim slu ča je vi ma lju di ma „oči gled no” da li ne ki po stu pak po vre đu je ili ne, ko li ko je ve ro vat no da ak ter ne kog po stup ka ni je mo gao pred vi de ti da će po stu pak po vre di ti dru gu oso bu itd., i da ne ma po tre be pro ve ra va ti da li je ne ko ga ša mar za i sta po vre dio ni ti da li je onaj ko je dru go me uda rio ša mar znao da će taj ša mar po vre di ti. Na rav no, do zvo lja va se mo guć nost da po sto-je gra nič ne si tu a ci je ka da su ta kva oče ki va nja ne si gur na, kao i si tu a ci je gde


se oče ki va nja po ka zu ju ne tač nim i gde is ka zi na sil ni ka ili žr tve mo gu ko ri-go va ti sli ku ko ja je sa mo na osno vu oče ki va nja stvo re na, po go to vo ako se ne ra di sa mo o pro ce ni o to me da li je do po vre đi va nja do šlo ili ne već i ko li ka je po vre da bi la. Po pra vi lu, po la zi se od to ga da žr tva na si lja naj bo lje zna da li je i ko li ko po vre đe na ne kim po stup kom, pa se nji ho va sve do če nja sma tra ju zna čaj ni jim od sve do če nja po ten ci jal nog na sil ni ka ili po sma tra ča. Za to su u ve ći ni is tra ži va nja, pa i u na šem, is ka zi de ce ko ja tr pe na si lje osnov ni iz vor po da ta ka o ja vlja nju na si lja i nje go vom in ten zi te tu.

1.1.2. O na me ri po vre đi va njaŠko la je sre di na s ve o ma ži vom i ra zno vr snom in ter ak ci jom de ce, kao i

de ce i od ra slih. U škol skim in ter ak ci ja ma de ša va ju se, i to re la tiv no če sto, ne na mer na po vre đi va nja (re ci mo, po vre đi va nja to kom igre, u spor tu i sl.) i njih ne sma tra mo na si ljem. Ne sma tra mo na si ljem ni psi ho lo ška po vre đi va-nja ko ja na sta ju u so ci jal noj i emo ci o nal noj in ter ak ci ji vr šnja ka ako u nji ho voj osno vi ne sto ji ja sna na me ra da se vr šnja ku na ne se bol. Na pri mer, de te od bi je ne či ju po nu du za igru i iza be re dru gog part ne ra za igra nje. Ta kvo po na ša nje mo že po vre di ti de te ko je ni je iza bra no, ali to ni je bi la na me ra (ma da je mo žda bi la pred vi đe na po sle di ca) od bi ja nja, pa to ne će mo sma tra ti na si ljem. Ne či ji ne ga tiv an ko men tar mo že uz dr ma ti de te to vo sa mo po u zda nje, one ra spo lo ži ti ga ili po vre di ti, ali ni ti je ko men tar imao tu na me ru ni ti je po vre đe no de te ta-kvu na me ru uči ta lo. To kom od ra sta nja sva ko de te će mo ra ti da na u či da ži vi sa mno gim fru stra ci ja ma iza zva nim iz bo ri ma ko je pra ve dru gi lju di.

O na me ri ne kog po stup ka naj bo lje zna sam ak ter, ali, si gur no je, da u slu-ča ju na sil nog po na ša nja po sto ji ja ka sklo nost ka po ri ca nju dru štve no ne po-želj nih po stu pa ka i iz be ga va nju dru štve no ne po želj nih od go vo ra, pa sa mim tim i po ri ca nje agre siv ne na me re.

Sma tra mo da de te ko je je ugro že no na si ljem u naj ve ćem bro ju slu ča je va mo že po u zda no da pro ce ni da li je po sto ja la na me ra da bu de po vre đe no ili ne. Naj če šće na me ra i ni je pri kri ve na, već ja sno vi dlji va, a ta mo gde ni je vi dlji va, mo že mo sma tra ti da za klju čak ko ji žr tva iz vo di, po zna ju ći isto ri ju me đu sob nih od no sa i kon tekst, naj če šće je ste is pra van. Na rav no, mo že se de si ti da de te ne či ji po stu pak po gre šno opa zi kao zlo na me ran, kao što je mo gu će i da ne či ji zlo na me ran po stu pak ne vi di kao ta kav.

Ako se ne ko po vre đi va nje ne sma tra na si ljem za to što ni je bi lo na mer no – pre je iz u ze tak ne go pra vi lo. To se sko ro is klju či vo od no si na slu čaj na po-vre đi va nja, za ko ja i „la ič ka epi ste mo lo gi ja” sma tra da će svi pod ra zu me va ti da ta kvo po vre đi va nje ni je na si lje. Prav na ak ta ko ja smo na ve li ne spo mi nju na me ru u de fi ni ci ja ma na si lja jer sma tra ju da se za slu čaj na po vre đi va nja iona ko pod ra zu me va da ni su na si lje a da je za dru ge po vre đu ju će po stup ke ak ter bio du žan da zna da su po vre đu ju ći. Ako se ne ko prav da da je opso vao


ili uda rio dru go ga bez na me re da ga po vre di, ta kvo oprav da nje sko ro ni ka da ne će bi ti ube dlji vo jer će se sma tra ti da je tre ba lo da se la ko pret po sta vi da će pso va nje ili uda ra nje po vre di ti dru go ga. Po go to vo u slu ča je vi ma po na vlja-nog mal tre ti ra nja de lu je ne u be dlji vo iz ja va da, u stva ri, ni je po sto ja la na me ra da se mal tre ti ra na oso ba po vre di. Za to ne ki auto ri (npr., Rigby, 2007) po sto-ja nje na me re ne spo mi nju u svo joj de fi ni ci ji si le džij stva.

1.1.3. O oprav da no sti po vre đi va njaI u la ič kim i u struč nim od re đe nji ma na si lja po sto ji još je dan kri te ri-

jum o ko jem se vo di ra ču na, ali se on ret ko eks pli ci ra i pre po zna je. Reč je o (ne)oprav da no sti po vre đi va nja.

Po vre đi va nje će se sma tra ti na si ljem ako je ne le gi tim no, ne za slu že no, pre ko mer no ili ne pri me re no (Po pa dić, 2009, str. 13). Neo prav da nost kao kri-te ri jum na si lja naj če šće se pre ćut no uzi ma u ob zir i tek u ne kim de fi ni ci ja ma eks pli ci ra. Ta ko, u ne kim de fi ni ci ja ma do da je se da na mer no na no še nje šte te dru go me mo ra bi ti i ne is pro vo ci ra no da bi se sma tra lo agre siv nim (Kr nja-jić, 2002; Spa se no vić, 2008). Na no še nje šte te dru go me u sa mo od bra ni ni je na si lje jer je, pre ve de no na naš kri te ri jum, oprav da no. Rig bi (Rigby, 2007) na gla ša va da „si le džij stvo ne mo že mo de fi ni sa ti bez po zi va nja na kri te ri jum oprav da no sti. Ina če, Za kon je si le dži ja! Pri nu đu ju će po na ša nje od stra ne ja-če ga ozna či će mo kao si le džij stvo ka da ga ne mo že mo oprav da ti ni ka kvim raz lo gom”. (str. 15–16). Na va žnost kri te ri ju ma oprav da no sti uka zu je i Te de-ski sa sa rad ni ci ma. Po nji ma, da bi se mo glo go vo ri ti o agre si ji neo p hod no je i da su „pla no vi ak te ra neo prav da ni unu tar sku pa nor mi ili za ko na ko ji re gu li šu in ter ak ci je iz me đu lju di unu tar re le vant nog dru štva ili supkul tu re” (Te deschi et al., 1974: 541).

Šta do bi ja mo uvo đe njem neo prav da no sti kao kri te ri ju ma na si lja? Naj pre, raz u me va nje od no sa iz me đu na si lja i ka žnja va nja. Ka žnja va nje je ste, u naj ši-rem smi slu, na mer no iza zi va nje ne pri jat no sti, u to me i je ste svr ha ka žnja va-nja, a ako se ne do da kri te ri jum neo prav da no sti, sva ko ka žnja va nje će se mo-ći pod ve sti pod po jam na si lja. Ali ve ći pro blem na sta je ne iz ta kve do sled ne pri me ne ne pot pu ne de fi ni ci je, već iz osla nja nja na kri te ri jum neo prav da no sti na po gre šan na čin. Ta ko, ne ki „struč nja ci” sma tra ju da fi zič ko ka žnja va nje ni je na si lje za to što je ka žnja va nje. Po nji ma, ave r ziv ni po stu pak ko ji bi bio na si lan ka da bi se pri me nio „tek ta ko” pre sta je da bu de na si lan ako kao ka-zna slu ži iza zi va nju po vi no va nja de te ta, jer je ta da ta kav po stu pak oprav dan. Ta kvo za klju či va nje je po gre šno. Sva ka ka zna ni je auto mat ski na si lje, ali ka-zna je ste na si lje ako je ne le gi tim na, ne za slu že na, pre ko mer na i ne pri me re na.

To va ži ne sa mo za for mal ne ka zne. U me đu sob noj in ter ak ci ji lju di svo-jim po stup ci ma če sto že le da dru go me pri či ne pri jat nost ili ne pri jat nost – dru gim re či ma, da ga na gra de ili ka zne. De čak mo že da od bi je da se ne ko


vre me dru ži sa ne kim sa mo da bi ga ti me ka znio što je ovaj pro šli put bio grub pre ma nje mu ili lo še go vo rio o ne ko me i slič no. Ako se ti po stup ci sma-tra ju oprav da nim, ne će se vi de ti kao na si lje, ma da, po uobi ča je noj de fi ni ci je na si lja, to je su.

Dru ga ko rist od vo đe nja ra ču na o neo prav da no sti je ste ta što ta da bo lje mo že mo raz u me ti raz mi mo i la že nja oko to ga šta je ste a šta ni je na si lje, ko ja se ja vlja ju iz me đu raz li či tih gru pa. Raz mi mo i la že nja ne mo ra ju da po sto je zbog ne sla ga nja da li je ne ki po stu pak na me ran ili aver zi van, već zbog ne-sla ga nja oko to ga da li je oprav dan ili ne.

Ka da se ra di o na si lju u ško li, po sto ji vi še ta kvih gru pa ko je se iz me đu se be ne sla žu uvek oko le gi tim no sti ne kog aver ziv nog po stup ka. Na stav ni ci mo gu svo je po stup ke, naj če šće one či ji je cilj ka žnja va nje ili di sci pli no va nje, sma tra ti sa svim le gi tim nim i pri me re nim si tu a ci ji, dok uče ni ci mo gu te po-stup ke sma tra ti ne le gi tim nim i ne pri me re nim, pa otud i na sil nim. Od ra sli, s dru ge stra ne, mo gu po ri ca ti da unu tar vr šnjač ke kul tu re po sto je nor me ko je ne ki po stu pak pre ma vr šnja ku ili od ra slom pri ka zu ju kao le gi ti man, nor-ma lan, pri me ren pa otud ne na si lan. Raz li ke mo gu po sto ja ti i iz me đu gru pa uče ni ka. Dok unu tar jed ne gru pe nor me op ho đe nja ne do pu šta ju udar ce i gru be ša le i ta kva po na ša nja se sma tra ju na si ljem, unu tar dru ge gru pe udar-ci i gru be ša le su uobi ča je ni po stup ci ko je se ne sma tra ju na si ljem ili bar ne „pra vim na si ljem”.

Tre ća ko rist je u to me što oni ma ko ji se ba ve na si ljem po ma že da u na iz-gled stro go objek tiv nim od re đe nji ma na si lja pre po zna ju eva lu a tiv nu di men-zi ju ko ja pro is ti če iz kul tur nih nor mi, da bo lje raz u me ju kul tu ro lo ške raz li ke u pre po zna va nju na si lja i da, u kraj njem slu ča ju, osve ste vla sti to raz u me va-nje šta je ste a šta ni je na si lje.

1.2. Vr ste na si lja

Na si lje ne ma uvek „isto li ce”; go to vo je ne mo gu će na pra vi ti ta kav in ven tar na sil nih po na ša nja ko jim će mo is crp sti sve nje go ve mo gu će for me. Po la zi mo od sta va da se „agre si van po stu pak, jed no stav no, ne mo že bi hej vi o ral no de-fi ni sa ti već je di no kao epi zo da u okvi ru slo že ne sim bo lič ke raz me ne u ko joj po stu pak do bi ja smi sao unu tar stal no pro me nji vog sim bo lič kog ko da ko jeg de le i de fi ni šu na sil nik, žr tva i nji ho va oko li na.” (Po pa dić, 2009, str. 55).

U po ku ša ji ma da se kla si fi ku ju ob li ci na sil nog po na ša nja/agre si je, naj če-šće se pra vi ne ko li ko po de la. Po jed noj po de li, na si lje mo že da bu de re ak tiv-no i pro ak tiv no (in stru men tal no). Re ak tiv no na si lje je na si lje ko je je iz vr še no u afek tu, kao od go vor na opa že nu uvre du ili pret nju ili kao po sle di ca fru stra-ci je. In stru men tal no na si lje je na si lje u ko jem se na no še njem šte te dru go me že li po sti ći ne ka ko rist za se be. Po dru goj po de li, po sto ji otvo re no (di rekt no)


i pri kri ve no (in di rekt no) na si lje. Ipak, naj če šća po de la ni je pre ma mo ti va ci ji i skri ve no sti na me re ili ak te ra, već pre ma na či nu po vre đi va nja. Po njoj, po sto ji ver bal no, fi zič ko i so ci jal no (re la ci o no) na si lje. Ver bal no na si lje su po ru ke, usme ne ili pi sa ne, či ji je cilj da po vre de dru gog. To su raz li či te uvre de, zlo na-mer na do ba ci va nja, da va nje uvre dlji vih na di ma ka i slič no. Fi zič ko na si lje či-ne po stup ci ko ji ma se iza zi va fi zič ki bol ili po vre da, ali i spu ta va nje kre ta nja ili ošte ći va nje, kra đa ili oti ma nje pred me ta. So ci jal no na si lje pod ra zu me va na ru ša va nje tu đeg ugle da u oči ma dru gih, što se po sti že ogo va ra njem, ši re-njem la ži ili kom pro mi tu ju ćeg ma te ri ja la. Kla si fi ka ci ja je pro ble ma tič na, jer se kod so ci jal nog na si lja po vre đi va nje obič no vr ši ver bal nim pu tem.

Di gi tal no (elek tron sko) na si lje se, u po sled nje vre me, iz dva ja kao po seb-na vr sta na si lja na osno vu me di ja ko jim se vr ši. To na si lje se vr ši po mo ću teh no lo ških apa ra ta kao što su mo bil ni te le fo ni i kom pju te ri, po vre đu ju ći sa dr žaj se pre no si in ter ne tom, ali ne i is klju či vo na taj na čin. Na si lje ko je se di gi tal nim me di ji ma pre no si ni je po svom sa dr ža ju po seb na vr sta na si lja, pa bi smo ga mo gli po smat ra ti kao je dan od ob li ka ver bal nog ili so ci jal nog na-si lja. Ono je, me đu tim, spe ci fič no po dru gim ka rak te ri sti ka ma ko je ga či ne po ten ci jal no vr lo opa snim. Po či ni lac la ko za dr ža va svo ju ano nim nost, ne ma vre me na i me sta u ko ji ma je žr tva za šti će na od nje ga, mo že se vr ši ti pred prak tič no neo gra ni če nim bro jem sve do ka, i osta je traj no za be le že no.

Po seb no se iz dva ja sek su al no na si lje. Ono se od no si na ugro ža va nje sek-su al nog iden ti te ta žr tve oma lo va ža va njem ili pri mo ra va njem na ne ki vid sek su al ne ko mu ni ka ci je; mo že bi ti i ver bal no i fi zič ko. Sek su al no na si lje se u li te ra tu ri o na si lju sma tra po mno go če mu po seb nim ob li kom na si lja, pre sve ga zbog de struk tiv ne mo ći ko ju po ten ci jal no ima, kao i zbog ve li ke ose tlji vo sti ko ju sva ka kul tu ra po ka zu je za ta kav ob lik na sil nog po na ša nja. Ško le su, na ža lost, po god no me sto za is pro ba va nje raz li či tih po na ša nja ta-kve vr ste. Su prot no ra ši re nim ve ro va nji ma od ra slih, pre ma po da ci ma pri ku-plje nim iz ne ko li ko ino stra nih re tro spek tiv nih stu di ja (od ra sli su iz ve šta va li o pro šlim is ku stvi ma) sek su al no uz ne mi ra va nje po či nje već u ni žim raz re-di ma osnov ne ško le (Bryant,1993; Mur nen, Smo lak, 2000).

U Po seb nom pro to ko lu za za šti tu de ce i uče ni ka od na si lja, zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja u obra zov no-vas pit nim usta no va ma (2007), is ti ču se dve va žne ka rak te ri sti ke sek su al nog na si lja: (1) raz voj na ne zre lost de ce za ta-kvu ak tiv nost – de ca je ne shva ta ju i otu da ni su u sta nju da da ju sa gla snost za uklju či va nje u ta kvu ak tiv nost i (2) de te je sa mo sred stvo za ostva ri va nje užit ka ne ke dru ge oso be. Iz te dve ka rak te ri sti ke mo glo bi se po mi sli ti da se pod sek su al nim na si ljem (nad de com) mi sli sa mo na ne ki ob lik sek su al ne ak tiv no sti u ko ji su de ca na ve de na ili pri mo ra na da uče stvu ju, ali zna če nje je ši re od to ga. Po na ša nja ko ja se u raz li či tim stu di ja ma re gi stru ju kao sek-su al no uz ne mi ra va nje je su: iz la ga nje op sce nim fo to gra fi ja ma, pri ma nje op-sce nih pi sa ma, do di ri va nja ili po ku ša ji do di ri va nja na sek su a lan na čin i bez


pri stan ka, pri sil no lju blje nje, pri si lja va nje na sek su al ni kon takt, sek su al ni ko men ta ri, is pi si va nje sek su al no uvre dlji vih po ru ka na zi do vi ma, tra če vi sa sek su al nim sa dr ža jem, po ku ša ji ski da nja ode će s ne ko ga, vi re nje u ku pa ti lu i to a le tu i slič no.

Kla si fi ka ci ja na sil nog po na ša nja pre ma na či nu i sred stvi ma is po lja va nja tre ba da uka že na ve li ku po jav nu ra zno vr snost na sil ne ko mu ni ka ci je. Tre-ba, me đu tim, ima ti na umu da, kao što je ko mu ni ka ci ja uop šte po pra vi lu vi še znač na i vi še ka nal na (pri li kom raz go vo ra dve oso be od vi ja se i ver bal na i ne ver bal na ko mu ni ka ci ja, a po ru ka ko ja se ša lje po pra vi lu ima vi še zna-če nja), ta ko se i raz li či ti ob li ci na sil ne ko mu ni ka ci je ja vlja ju udru že no. Na pri mer, po ru ka „Ne pri ma mo te u gru pu!” ima za cilj i da po vre di is klju če no de te i da ga izo lu je; ver bal na po ru ka mo že bi ti pra će na gu ra njem, pre te ćim sta vom ili ne ver bal nim zna ci ma ni po da šta va nja, uda ra njem vr šnja ka, s na-me rom da se on po ni zi pred dru gi ma a ne da se fi zič ki po vre di.

Na si lje je po ne kad usme re no na uče ni ka zbog nje go ve grup ne pri pad no-sti: zbog pri pad no sti dru ga či joj et nič koj gru pi, zbog dru ga či jeg sek su al nog opre de lje nja, dru ga či jeg so ci jal nog sta tu sa, u ba nal ni jim slu ča je vi ma za to što na vi ja za dru gi tim ili slu ša dru gu vr stu mu zi ke. Na si lje pre ma pri pad-ni ci ma et nič kih gru pa, na pri mer, mo že bi ti ozbi ljan pro blem i za slu žu je da se slu ča je vi ta kvog na si lja po seb no iz dvo je i ana li zi ra ju, ali ne bi od mah tre ba lo o ta kvom na si lju go vo ri ti kao o po seb noj vr sti na si lja. De ca mo gu da bu du iz lo že na na si lju za to što pri pa da ju od re đe noj et nič koj gru pi, a da se na-si lje ko jem su iz lo že ni ne raz li ku je od na si lja ko jem su iz lo že na dru ga de ca (uda ra nje, izo lo va nje i slič no). O et nič kom na si lju kao po seb noj vr sti na si lja tre ba lo bi go vo ri ti on da ka da se na si lje is po lja va kroz oma lo va ža va nje i vre-đa nje et nič ke gru pe ko joj uče nik pri pa da.

Prak tič no naj zna čaj ni ja kla si fi ka ci ja na si lja je ste pre ma nje go vom in ten-zi te tu, ali je tu po de lu i naj te že na pra vi ti jer tra ži po zna va nje kon kret nog kon tek sta ili bar is kre nu iz ja vu po vre đe nog de te ta. Obič no se fi zič ko na si lje sma tra ozbilj ni jim od ver bal nog na si lja i mo žda je to, ge ne ral no po sma tra no, u osno vi tač no, ali ta ko đe je oči gled no da po sto je broj ni slu ča je vi ver bal nog na si lja ko ji po vre đu ju da le ko vi še od ne kih dru gih ob li ka fi zič kog na si lja. U Pri ruč ni ku za pri me nu po seb nog pro to ko la (2009) i u Pra vil ni ku o pro to-ko lu po stu pa nja u usta no vi u od go vo ru na na si lje, zlo sta vlja nje i za ne ma ri-va nje (2010) ob li ci na si lja su po svo joj ozbilj no sti svr sta ni u tri ni voa. Po de la je uslov na, jer od kon kret ne si tu a ci je za vi si ko li ku će te ži nu ne ki na si lan akt ima ti. U pr vi ni vo obič no spa da ju slu ča je vi fi zič kog na si lja, kao što su uda ra nje čvr ga, gu ra nje, sa pli ta nje, ili slu ča je vi emo ci o nal nog/psi hič kog na-si lja, kao što su isme va nje, oma lo va ža va nje, ru ga nje, imi ti ra nje. Dru gi ni vo uklju ču je ob li ke fi zič kog na si lja, kao što su ša ma ra nje, uda ra nje, ce pa nje ode la, oti ma nje i uni šta va nje imo vi ne, i ob li ke psi hič kog na si lja, kao što su uce nji va nje, pret nje, za bra na ko mu ni ci ra nja. U tre ći ni vo na si lja spa da ju, u


okvi ru fi zič kog na si lja, tu ča, da vlje nje, na pad oruž jem i slič no, a u okvi ru emo ci o nal nog/psi hič kog na si lja za stra ši va nje, re ke ti ra nje, uce nji va nje itd.

1.3. Na si lje i si le džij stvo

Po seb na pa žnja po sve će na je jed noj spe ci fič noj vr sti agre siv nih po stu pa ka, ko ja se ozna ča va ter mi nom bullying, što će mo pre vo di ti kao si le džij stvo. Za ovu po seb nu po pu lar nost za slu žan je, pre sve ga, šved ski psi ho log Dan Ol ve-us, ko ji se od 70-ih go di na pro šlog ve ka ba vi slu ča je vi ma na si lja u ško li u ko-joj je de te iz lo že no du go traj nom mal tre ti ra nju od stra ne jed nog ili vi še uče-ni ka; za taj ob lik na si lja Ol ve us ko ri sti ter min bullying (Ol ve us, 1993/1998, vi de ti i kod Po pa dić, 2009, str. 65). Po red to ga, Ol ve us agre si jom ozna ča va sva ko fi zič ko i psi hič ko po vre đi va nje, bi lo da je jed no krat no ili po no vlje no, a na si ljem (vi o len ce) sa mo fi zič ke ob li ke agre si je.

Da bi se ne ki na si lan po stu pak oka rak te ri sao kao si le džij stvo, neo p-hod no je da, sem po vre đi va nja, i to na mer nog po vre đi va nja, (1) po vre đi va-nje bu de po no vlje no, tj. da se vi še pu ta de ša va lo da na sil nik po vre di žr tvu i (2) da po sto ji dis ba lans mo ći, tj. da je žr tva to li ko sla bi ja (ne mi sli se sa mo na fi zič ku sna gu već i na sva ku dru gu nad moć na sil ni ka) od na sil ni ka da ne mo že da joj se ade kvat no su prot sta vi.

Ta kvo ome đi va nje si le džij stva stva ra iz ve sne pro ble me pri nje go vom de-fi ni sa nju, a po go to vo pri po ku ša ji ma me re nja. Dis ba lans mo ći, po seb no ako se ne od no si sa mo na asi me tri ju u fi zič koj sna zi već i u grup nom sta tu su, so ci jal noj po dr šci ili so ci jal nim ve šti na ma, ni je la ko utvr di ti a ni je la ko ni bra ni ti stav da je on nu žan uslov da bi se po no vlje no na si lje ozna či lo kao si le-džij stvo. Pro blem bi se mo gao za o bi ći ako bi se po šlo od to ga da sva ki ob lik na si lja (ili bar po no vlje nog na si lja) pod ra zu me va dis ba lans mo ći, ali sa mi auto ri oči gled no sma tra ju da je dis ba lans mo ći di stink tiv na ka rak te ri sti ka sa mo ne kih slu ča je va po no vlje nog na si lja. U is pi ti va nji ma si le džij stva de ci se ob ja sni da si le džij stvo pod ra zu me va ne sra zme ru mo ći, i da to tre ba da ima ju na umu kad od go va ra ju da li su bi li žr tve si le džij stva ili su sa mi bi li si le dži je, ali ve li ko je pi ta nje da li de ca, ka da se pri se ća ju ko li ko pu ta ih je ne ko uda-rio, uvre dio, ogo va rao i slič no, eli mi ni šu one slu ča je ve ko jih su se pri se ti li i u ko ji ma na sil nik ni je bio ja či od njih. U is tra ži va nji ma si le džij stva po pra vi lu se ne pro ve ra va da li je ovo de fi ni šu će svoj stvo za i sta po sto ja lo ili ne. Iz gle da da se po la zi od to ga da čim po sto ji po no vlje no na si lje, to zna či da žr tva ne uspe va da se od nje ga od bra ni, te da sa mim tim po sto ji dis pro por ci ja mo ći.

Po no vlje nost je kri te ri jum ko ji je na iz gled jed no stav ni ji za utvr đi va nje, ali, u stva ri, pod jed na ko ne po u zdan kao i ne sra zme ra mo ći. Ako je Mi lan vi še pu ta uda rio Jo va na, ja sno je da se ra di o si le džij stvu. Ali da li se ra di o si le džij stvu ako je Mi lan, u raz li či tim si tu a ci ja ma, ne ko li ko dru go va uda rio


jed nom, ili ako se de si lo da Jo va na, u raz li či tim i ne po ve za nim epi zo da ma, uda re raz li či ta de ca? Si le džij stvo bi tre ba lo da se od no si na na sil nu in ter-ak ci ju ko ja se po na vlja iz me đu istih ak te ra, pa na ve de ni pri me ri ne bi bi li si le džij stvo, ali po sto je ći upit ni ci za is pi ti va nje si le džij stva kon ci pi ra ni su ta ko da ne mo gu da re gi stru ju ovu raz li ku. Ka da uče nik ka že da je vi še pu ta u ne kom vre men skom raz ma ku bio iz lo žen na si lju, ne mo gu će je zna ti da li ga je to isti uče nik ili gru pa uče ni ka po no vo mal tre ti ra la ili se ra di o me đu-sob no pot pu no ne za vi snim epi zo da ma. Ta ko đe, ka da uče nik ka že da je vi še pu ta bio na si lan u jed nom vre men skom pe ri o du, ne zna se da li su te na sil ne epi zo de bi le po ve za ne ili sa svim ne za vi sne: uče nik ko ji je jed nom uda rio jed nog uče ni ka a po sle iz ve snog vre me na uda rio, iz sa svim dru gih raz lo ga, dru gog uče ni ka, ni je ni jed nog od tih uče ni ka iz lo žio si le džij stvu.

U slu ča ju da se ogra ni či mo na is tra ži va nje si le džij stva, ma nji pro blem pred sta vlja ju na ve de ne kon cep tu al ne i me to do lo ške ne do u mi ce. Ve ći ne do-sta tak je taj što na taj na čin niz na sil nih po stu pa ka mo ra da bu de is klju če no kao pred met is tra ži va nja. Ol ve us eks pli cit no na po mi nje da tu ča jed na kih ne spa da u si le džij stvo. Ali ta kve tu če pred sta vlja ju čest i zna ča jan ob lik na si lja. Ru žna reč mo že da se upu ti ne ko me i bez dis ba lan sa mo ći, raz me na uvre da mo že da ozbilj no eska li ra i da ozbilj no uz ne mi ri obe stra ne.

Ta ko đe, ne sma tra mo ni da se tre ba ba vi ti sa mo po no vlje nim ob li ci ma po vre đi va nja (ka ko se vi di iz Ol ve u so vih upit ni ka, iz si le džij stva je is klju-če no ne sa mo na si lje ko je se de si lo jed nom već i ono ko je se de si lo jed nom ili dva put). I po je di nač no po vre đi va nje je ste po de fi ni ci ji na si lje. Ne ki ob li ci na si lja kao, na pri mer, sek su al no na si lje ne mo ra ju se po na vlja ti da bi smo ih tre ti ra li kao ozbilj no ugro ža va nje.

Zna čaj no je da u sko ra šnjem Ol ve u so vom pre gle du is tra ži va nja si le džij-stva (Ol we us, 2013) Ol ve us od u sta je od po no vlje no sti kao nu žnog uslo va za si le džij stvo, čak po ri če da je to ika da i sma trao nu žnim uslo vom,1 i do da je da je u no vi jim is tra ži va nji ma u Nor ve škoj si le džij stvo opi si vao kao na si lje ko je „mo že bi ti po no vlje no” ili ko je je „obič no po no vlje no” (ma da se u od-re đe nju si le džij stva ko je da je u istom tek stu i da lje po no vlje nost na vo di kao de fi ni šu ća oso bi na si le džij stva).

Ukrat ko, sma tra mo da je prak tič no ne mo gu će utvr đi va ti da li kod ne kog na sil nog in ci den ta po sto ji ne sra zme ra mo ći i ko li ko pu ta se već de sio iz me-đu istih ak te ra (a po ka zu je se da prak tič no ni u jed nom is tra ži va nju si le džij-stva is tra ži va či ni ne po ku ša va ju da to utvr de), a da bi, čak i da je mo gu će ogra ni či ti se sa mo na ta kve slu ča je ve na si lja, van fo ku sa is tra ži va nja ostao da le ko ve ći i bar pod jed na ko zna ča jan broj na sil nih epi zo da. Sto ga is tra ži-

1 „Glavni razlog zašto sam uveo kriterijum repetitivnosti jeste taj da bi se povećala sigurnost 1 „Glavni razlog zašto sam uveo kriterijum repetitivnosti jeste taj da bi se povećala sigurnost da je negativno ponašanje nameravano. Međutim, ja nikad nisam o njemu mislio kao o da je negativno ponašanje nameravano. Međutim, ja nikad nisam o njemu mislio kao o apsolutno nužnom kriterijumu.” (Olweus, 2013). apsolutno nužnom kriterijumu.” (Olweus, 2013).


va či u em pi rij skom ra du ili ne pro ve ra va ju da li je na si lje ko jim se ba ve za i-sta po no vlje no i pra će no dis pro por ci jom mo ći ili eks pli cit no uklju ču ju i sve dru ge ob li ke na si lja u ono što na zi va ju si le džij stvo.

Te ško će ope ra ci o na li za ci je si le džij stva i va žnost i dru gih ob li ka na si lja iz gle da da na vo de i dru ge is tra ži va če da se, čak i on da ka da svoj pred met is tra ži va nja na zo vu po pu lar nim ter mi nom si le džij stvo, ba ve znat no ši rim di ja pa zo nom na si lja i onim ko je ni je po no vlje no i onim gde ne po sto ji ne sra-zme ra mo ći. Va žno je za to na gla si ti da se u ovom is tra ži va nju ne će mo ba vi ti (sa mo) si le džij stvom već i dru gim ob li ci ma na si lja. Raz lo zi za od u sta ja nje od ogra ni ča va nja sa mo na onaj ob lik na si lja ko ji se ozna ča va kao si le džij stvo je su i te o rij ske i me to do lo ške i prak tič ne pri ro de.

Na po me na – da smo se ba vi li ne sa mo si le džij stvom već i dru gim ob li-ci ma na si lja – po seb no je va žna i zbog prak se da se u ra do vi ma na srp skom i hr vat skom je zi ku za si le džij stvo ko ri sti ter min na si lje, bi lo da se ra di o pre vo di ma ili o ra do vi ma či ji je pred met is pi ti va nja si le džij stvo (npr., Ga-šić-Pa vi šić, 2009; Mak si mo vić i dr., 2008; Ne di mo vić i Bi ro, 2013; Ol we us, 1998). Po što u sva ko dnev nom go vo ru zna če nje re či na si lje ni je ogra ni če no sa mo na po no vlje no po vre đi va nje od stra ne nad moć ni jih, upo tre ba ter mi na na si lje u ovim ra do vi ma su ge ri še da je pred met is tra ži va nja mno go ši ri ne-go što, u stva ri, je ste. U tim slu ča je vi ma, iz sa mog na zi va ni je ja sno da li se rad ko ji se ba vi na si ljem ti če na si lja u ši rem smi slu ili sa mo jed nog re la tiv no ret kog ob li ka na si lja, ili se na si lje ne pre ci zno upo tre blja va u oba zna če nja.

1.4. Šta je na si lje u ško li?

Sa da, ka da smo de fi ni sa li šta je na si lje, po ku ša će mo da od re di mo i šta je po seb nost na si lja u ško li. Na si lje u ško li je sva ko na si lje ko je ima ve ze sa so ci jal nim ži vo tom ško le. Naj ve ći deo na sil nih in ter ak ci ja od vi ja se baš u pro sto ri ja ma ško le (u zgra di ško le i u dvo ri štu). Ali je dan deo škol skih in-ter ak ci ja od vi ja se van škol ske te ri to ri je, na pu tu ka ško li i iz nje, na deč jim igra li šti ma, u dvo ri štu is pred ku će gde de ca ži ve i sl. Dru gim re či ma, so-ci jal na ma tri ca ko ja je us po sta vlje na u ško li funk ci o ni še i iz van ško le. U me di ji ma se, s pra vom, ško le pro zi va ju i za in ci den te ko je su de ca po či ni la iz van škol skog pro sto ra. Pra vo na to da je im či nje ni ca da su u dru ge pro-sto re pre se lje ne so ci jal ne ma tri ce iz gra đe ne u ško li. Od ško le se oče ku je da re gi stru je te ma tri ce i da de lu je pre ven tiv no. Gra ni ca iz me đu na si lja ko je bi se ozna či lo kao škol sko i onog ko je ni je škol sko di fu zna je, jer se de te to vi so ci jal ni od no si iz ško le pre no se iz van nje, kao što se od no si us po sta vlje ni iz van ško le na sta vlja ju i unu tar nje.

Slič na di le ma šta je ste a šta ni je na si lje po sto ji i kod di gi tal nog na si lja ko je se u mno gim slu ča je vi ma ta ko đe ba zi ra na so ci jal nim od no si ma iz gra-


đe nim u ško li (iako je u slu ča ju elek tron skog na si lja so ci jal na mre ža mno go ši ra od škol ske). Di gi tal no na si lje ni je u fo ku su ovog is tra ži va nja. Ne ko li ko pi ta nja o tom ob li ku na si lja uklju či li smo od 2009. go di ne u upit ni ke za uče-ni ke. U na šem is tra ži va nju fo kus je bio na is ku stvi ma ko ja de ca do ži vlja va ju u ško li. „Iz me šta nja” ove ma tri ce iz van ško le ni su pred met na šeg is tra ži va-nja i to smo u in struk ci ja ma ko je smo da li uče ni ci ma ja sno i na ve li.

Da kle, o na si lju u ško li go vo ri mo on da ka da se uče sni ci na sil ne in ter ak ci-je jed ni pre ma dru gi ma od no se iz ulo ga ko je ima ju unu tar škol skog kon tek-sta (jed no pre ma dru gom se od no se kao pre ma na stav ni ku, uče ni ku, škol-skom dru gu, za po sle nom u ško li…), pa ma kar se sa ma in ter ak ci ja ne od vi ja unu tar zi do va ško le. Mo gli bi smo ko ri sti ti i iz raz „škol sko na si lje” (ko ji je i ko ri šćen u Po pa dić, 2009). Nje go va pred nost je u to me što ne pod ra zu me va da se ra di sa mo o na si lju ko je se de ša va unu tar zi do va ško le, a ne do sta tak u to me što su ge ri še ka ko se ra di o na si lju ko je vr ši ško la (po ana lo gi ji sa dr žav-nim na si ljem, ro di telj skim na si ljem i slič no); za to smo se opre de li li da ovog pu ta ko ri sti mo iz raz „na si lje u ško li”.

1.5. Ko ju smo vr stu po da ta ka pri ku pi li u ovom is tra ži va nju?

Po da ci ko ji se ti ču na si lja u ško li mo gu se pri ku pi ti na raz li či te na či ne. Sva ki od njih ima svo je spe ci fič no sti, pred no sti i ne do stat ke.

Po da ci ko je će mo pri ka za ti za sni va ju se naj ve ćim de lom na sa mo pro ce-na ma de ce i od ra slih o to me ko li ko tr pe i vr še na si lje. Sa mo pro ce ne su slu-ži le to me da se utvr di ko ja su de ca tr pe la ili či ni la na si lje, kao i u ko joj me ri su bi li za stu plje ni po je di ni ob li ci na sil ne in ter ak ci je.

Al ter na ti va ko ri šće nju sa mo pro ce na je ste po sma tra nje in ter ak ci je i re-gi stro va nje na si lja ka da se ono uoči. Mo gli bi smo bro ja ti fi zič ke i ver bal ne su ko be na dvo ri štu, u uči o ni ci, na hod ni ci ma, na po vrat ku ku ći… Ali spo-lja šnji po sma trač ni ka da ne mo že vi de ti sve su ko be. Po seb no ne one ko ji su deo so ci jal ne igre, od no sno bor be za so ci jal nu moć. Dru go, su ko bi ne ka da ima ju isto ri ju ko ju je va žno po zna va ti da bi bi li shva će ni kao na si lje. Ta-ko, na pri mer, ne ko po na ša nje ko je spo lja šnji po sma trač vi di kao sa svim be za zle no mo že, u stva ri, bi ti ve o ma po vre đu ju će za ne kog od uče sni ka u ko mu ni ka ci ji.

U ne kim stu di ja ma pro ce ne vik ti mi za ci je i na sil no sti uče ni ka za sni va ju se na no mi na ci ja ma, tj. iz ve šta ji ma de ce i od ra slih o to me ko je od de ce iz-lo žen na si lju, od no sno sklon na sil nom po na ša nju. Ovaj po stu pak je po go dan da unu tar gru pe ran gu je de cu po na sil no sti ili vik ti mi za ci ji, po seb no on da ka da je po treb no iz dvo ji ti eks trem ne gru pe i upo re di ti ih po dru gim po ka za-te lji ma. Ta kvi po da ci nam, me đu tim, ne mo gu go vo ri ti o to me ko li ko je ne ko de te ugro že no, ni ti ko li ko je na si lje če sto unu tar gru pe.


Ni sa mo pro ce ne ni su ide al no po uz dan iz vor po da ta ka. De te mo že da ne-pa žlji vo i ne is kre no od go va ra, mo že po gre šno raz u me ti šta se od nje ga tra-ži, mo že po gre šno pro tu ma či ti tu đi po stu pak. U ovom po sled njem slu ča ju, jed na za mer ka ko ja se mo že po sta vi ti sa mo pro ce ni kao in di ka to ru tr plje nja na si lja je ste ta da mo že vo di ti do iz ve snog pre ce nji va nja po či nje nog na si-lja. Po što je u od re đe nju na si lja nje go va ključ na ka rak te ri sti ka na me ra da se dru gi po vre di, sve do če nje ono ga ko se ose tio po vre đe nim ne mo ra bi ti po uz dan iz vor in for ma ci je o tu đoj na me ri. Ako ne ko de te ve ru je da su mu vr šnjak ili na stav nik na mer no pri či ni li bol, po vre đe nost, sra mo tu, po ni že-nje – on da je to de te, pre ma na šem vi đe nju, ugro že no po na ša nji ma ko je ono in ter pre ti ra kao na si lje. Ali šta ako taj vr šnjak ili na stav nik uop šte ni su že le li da po vre de de te, ni ti su sve sni da su ga po vre di li? Ako ugro že na stra na ima do ži vljaj da joj se na mer no na no si bol, u ovom is tra ži va nju ta kvo po na ša nje sma tra će mo na sil nim bez ob zi ra što ni je pot pu no iz ve sno da je po sto ja la na me ra po vre đi va nja. U sva kom slu ča ju, osla nja nje na de te to ve sa mo pro-ce ne ne osta vlja mo guć nost za va li di ra nje do bi je nih od go vo ra ta ko što bi se tra ga lo za po či ni o cem na si lja o ko jem de te go vo ri i pi ta njem ka ko po či ni lac tu ma či tu epi zo du.

Sa mo pro ce ne su ne po u zda ne i ka da de ca iz ve šta va ju o svo jim na sil nim po stup ci ma, s tim što je ov de ve ro vat ni je da će sa mo pro ce ne do ve sti do pot-ce nji va nja bro ja na sil nih po stu pa ka i na sil ne de ce. Oni ko ji svo jim po na ša-njem po vre đu ju, če sto će ne gi ra ti na sil nu na me ru, bra ni će svo je po na ša nje kao igru, ša lu, za ba vu… Ne ki me đu nji ma će bi ti ne is kre ni jer zna ju da je nji ho va za ba va, ipak, po vre đi va la dru gu oso bu. Ne ki će za i sta ve ro va ti da su se svi za ba vlja li, pa i de te ko je je bi lo iz lo že no na sil nom po na ša nju i bi će iz ne na đe ni ka da ih su o či mo sa bo lom ko ji su iza zva li svo jim po na ša njem.

Da bi se ve ro va lo sa mo pro ce na ma, po treb no je da de te tu bu de obez be-đe na ano nim nost, ali zbog ano nim no sti od go va ra nja ne mo že se vi de ti o ko joj de ci je reč i ka ko im po mo ći. Tre ba uz to ima ti u vi du da sa mo pro ce ne omo gu ću ju da se, ma nje ili vi še po u zda no, utvr di broj de ce ko ja su u ne kom pe ri o du bi la iz lo že na na si lju uop šte ili po je di nim ob li ci ma na si lja ili ko ja su bi la na sil na, a ne i da se utvr di broj na sil nih epi zo da ko je su se u tom pe ri o du de si le (jer, re ci mo, ne zna mo da li u jed noj epi zo di uče stvu ju isti ili raz li či ti uče ni ci, ko li ko njih i slič no).

Uz sve te ogra de, sma tra mo da su sa mo pro ce ne ipak naj po u zda ni ji i naj-e ko no mič ni ji iz vor po da ta ka o na si lju u ško la ma.

Ma nji deo uče nič kih od go vo ra bi le su pro ce ne. Uče ni ci su pro ce nji va li uče sta lost na si lja iz me đu uče ni ka i na stav ni ka i, u jed noj od ver zi ja upit ni ka, uče sta lost gan go va, tu ča iz me đu ško la i uno še nja opa snih pred me ta u pro-sto ri je ško le. Od go vo ri od ra slih su ve ći nom bi le pro ce ne – ko li ko po je di ni ob li ci na si lja pred sta vlja ju pro blem, ka ko re a gu ju uče ni ci i od ra sli, ko ji su uzro ci na si lja i na či ni bor be pro tiv nje ga itd.


2. O istraživanju

2.1. Pro gram Ško la bez na si lja kao kon tekst is tra ži va nja

Is tra ži va nje ko je ov de pri ka zu je mo iz ve de no je u okvi ru kom plek snog pro-gra ma za su zbi ja nje i pre ven ci ju na si lja Ško la bez na si lja – ka si gur nom i pod sti caj nom okru že nju za de cu (u na stav ku će mo ko ri sti ti skra će nu ver zi ju na zi va – Ško la bez na si lja).2 Ovaj pro gram spro vo de UNI CEF i Mi ni star stvo pro sve te i na u ke i teh no lo škog raz vo ja, uz po dr šku Mi ni star stva zdra vlja, Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, Sa ve ta za pra va de te ta Vla de Re pu bli-ke Sr bi je i Za vo da za una pre đi va nje obra zo va nja i vas pi ta nja, a od škol ske 2008/09. go di ne po dr šku da ju i Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va i Mi ni star-stvo omla di ne i spor ta.

Da bi ško la ušla u pro gram, bi lo je neo p hod no da ko lek tiv ja sno is ka že mo ti va ci ju za uče stvo va njem i sprem nost na ve li ki do dat ni an ga žman. U ve ći ni is tra ži va nja ve li ki pro blem je ste mo ti va ci ja uče sni ka i za to je če sto od ziv is pi ta ni ka obično ma li, a osi pa nje ve li ko. U ovom is tra ži va nju, zbog nje go vog pro gram skog kon tek sta, ni smo ima li pro blem da obez be di mo uče-

2 Pod istim nazivom u periodu od 1994. do 2000. godine odvijao se program Aleksandra 2 Pod istim nazivom u periodu od 1994. do 2000. godine odvijao se program Aleksandra Weisnera koji je realizovao Pokret za mir iz Pančeva. Ova dva programa nastala su Weisnera koji je realizovao Pokret za mir iz Pančeva. Ova dva programa nastala su nezavisno jedan od drugoga, a isti naziv nose sticajem okolnosti. Naime, program nezavisno jedan od drugoga, a isti naziv nose sticajem okolnosti. Naime, program Škola Škola bez nasiljabez nasilja nastao je na osnovu UNICEF-ovog programa u Hrvatskoj, pod nazivom nastao je na osnovu UNICEF-ovog programa u Hrvatskoj, pod nazivom Stop Stop nasilju među djecomnasilju među djecom. Verzija koja je primenjena u Srbiji u osnovnim crtama prati hrvatski . Verzija koja je primenjena u Srbiji u osnovnim crtama prati hrvatski program, ali naš tim je izveo i neke važne modifikacije programa. Jedna od tih modifilacija program, ali naš tim je izveo i neke važne modifikacije programa. Jedna od tih modifilacija jeste i mnogo obimnije uvodno istraživanje. Program je dobio naziv na osnovu istraživanja jeste i mnogo obimnije uvodno istraživanje. Program je dobio naziv na osnovu istraživanja javnog mnjenja i predloga marketinške agencije i stručnog tima programa, a tek potom javnog mnjenja i predloga marketinške agencije i stručnog tima programa, a tek potom smo otkrili da u Srbiji već postoji program sa istim imenom. Pošto program Aleksandra smo otkrili da u Srbiji već postoji program sa istim imenom. Pošto program Aleksandra Weisnera više nije bio aktivan, a vidljivost i identitet programa Ministartsva prosvete i Weisnera više nije bio aktivan, a vidljivost i identitet programa Ministartsva prosvete i UNICEF-a već izgrađeni, zadržano je ime UNICEF-a već izgrađeni, zadržano je ime Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decuokruženju za decu.


stvo va nje is pi ta ni ka u is tra ži va nju. Po seb no je zna čaj no to što su is pi ta ni ci vi de li smi sao is tra ži va nja, zna li su da je ono deo jed nog zna čaj nog pro ce sa u ko ji su do bro volj no ušli. Ta ko đe, zna li su da će do bi ti po vrat ne in for ma ci je i da će to zna nje po slu ži ti sa moj ško li da re ši ne ke od pro ble ma ko je ima. Od-ziv i de ce i za po sle nih bio je ve li ki, osi pa nja go to vo da ni je bi lo.

Ško le su se za pro gram pri ja vlji va le na stal no otvo re nom kon kur su u ko-jem su bi li is ka za ni pre ci zni uslo vi za uklju či va nje u pro gram. Du go roč no, plan Mi ni star stva i UNI CEF-a je ste da sve ško le iz Sr bi je ostva re re zul ta te ko ji se ovim pro gra mom po sti žu, bi lo uklju či va njem u pro gram i do bi ja njem di rekt ne struč ne po dr ške, ili sa mo stal nom pri me nom po je di nih ili svih kom-po nen ti pro gra ma. Za in te re so va nost ško la za pri stu pa nje pro jek tu od sa mog po čet ka bi la je ve li ka, ali je či nje ni ca da su se pri ja vlji va le, a ti me i uklju-či va le, ško le ko je su bi le naj sprem ni je za pri hva ta nje zah te va ko je pro gram po sta vlja. Po slo vi u ve zi sa spro vo đe njem is tra ži va nja bi li su deo tih zah te va. Ogra ni čen broj ško la uklju čen je i na ini ci ja ti vu i pre po ru ku Mi ni star stva i lo kal ne za jed ni ce, što je po ve ća lo re pre zen ta tiv nost ško la, tj. uklju či lo je i ma nje za in te re so va ne ško le, ško le s pre po zna tim pro ble mom na si lja itd. Od 2007. go di ne, do no še njem Po seb nog pro to ko la, a po seb no od 2010, usva ja-njem Pra vil ni ka o pro to ko lu po stu pa nja, pro gram Ško la bez na si lja ve li kim de lom po sta je po dr ška kva li tet nom spro vo đe nju za kon skih oba ve za, či me je nje go va oba ve znost, odr ži vost i ko ri snost zna čaj no po ve ća na.

Pr vi i naj va žni ji in di ka tor sprem no sti ško le za pro gram od no sio se na sprem nost ko lek ti va da pri hva ti op te re će nje no vim ak tiv no sti ma ko je zah te-va pro gram. Za uče šće u pro gra mu bi lo je po treb no pet pi sme nih sa gla sno-sti. Pr vu je tre ba lo da pot pi še di rek tor ško le, ko ji je na taj na čin pri hva tio od go vor nost za pro ces ko ji tra je naj ma nje go di nu i po da na i oba ve zao se da će da obez be di ak tiv no uče šće ce log ko lek ti va. Osta le sa gla sno sti tre ba lo je da da ju: na stav nič ko ve će, škol ski od bor, sa vet ro di te lja i uče nič ki par la ment (uko li ko ga ško la ne ma, uče ni ci su se iz ja šnja va li po ode ljen skim ve ći ma).

Za sve ško le ko je su uklju če ne u pro gram obez be đe na su do dat na sred stva za po kri va nje tro ško va pro gra ma. Ve ći nu sred sta va obez be dio je UNI CEF pre ko in di vi du al nih do na to ra, lo kal nih sa mo u pra va i dru štve no od go vor nih kom pa ni ja, a ne ka su obez be di le sa me ško le pro na la ze ći do na to re („usvo-ji te lje”), ili pak pri ku plja njem sred sta va od ro di te lja. Sam pro ces do ni ra nja sred sta va za ovaj pro gram pred sta vljao je pro je kat po se bi jer su sred stva pri ba vlja na is klju či vo za po tre be ovog pro jek ta, u ši ro koj ak ci ji po di za nja sve sti o pro ble mu na si lja i o za jed nič koj od go vor no sti za nje go vo su zbi ja-nje. Ta ko je pri ku plja nje sred sta va pred sta vlja lo ta ko đe ob lik sen zi ti za ci je jav no sti za pro blem. Na pri mer, uz uplat ni ce za in fo stan sti zao je i li flet sa osnov nim ide ja ma pro gra ma i uplat ni com za do ni ra nje. Mno ge kom pa ni je do ni ra le su sred stva ta ko što su „usva ja le” po je di ne ško le. Na ci o nal ni am ba-sa do ri UNICEF-a, ko šar kaš i tre ner Alek san dar Sa ša Đor đe vić i te ni ser ka


Ana Iva no vić do ni ra li su sred stva za pre ko 60 ško la. Za ni mlji vo je da su u ve li kom bro ju slu ča je va do na ci je sti za le iz lo kal ne za jed ni ce (lo kal ne sa mo-u pra ve, fir me, pred u ze ća, ban ke u bli zi ni ško le). Tem po uklju či va nja ško la u pro gram je, do brim de lom, za vi sio od di na mi ke s ko jom su pri sti za la sred-stva iz raz li či tih iz vo ra.

Iza bra ne ško le do bi ja le su men to ra, struč nu oso bu ko ja ih je vo di la kroz sve fa ze i ak tiv no sti pro gra ma. Men to ri su pr ve da ne u ško li pro vo di li ob ja-šnja va ju ći osnov ne ide je pro gra ma i nje go ve fa ze. Po sle pri prem nih uvod nih ak tiv no sti, is tra ži va nje, ko je je pr va pra va pro gram ska ak tiv nost, ozna či lo je da je pro gram po čeo, da je ško la ušla u pro ces ko ji će se od vi ja ti to kom naj-ma nje go di nu i po da na. U od no su na ko ra ke ko ji sle de pre ma pro gram skom „ho do gra mu”, za da tak is tra ži va nja bio je da pru ži opis po čet nog sta nja, si tu-a ci ju s ko jom ško la ula zi u pro gram.

2.2. Me sto is tra ži va nja unu tar pro gra ma

Auto ri is tra ži vač ke kom po nen te pro gra ma su Dra gan Po pa dić i Di ja na Plut, sa rad ni ci In sti tu ta za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du. Od 2012. go di ne ovom ti mu se pri dru žio i Zo ran Pa vlo vić sa Fi lo zof skog fa-kul te ta. To kom pro te klih de vet go di na u po je di nim fa za ma kon ci pi ra nja i spro vo đe nja is tra ži va nja sme nji va li su se ko or di na tor ski i kon sul tant ski ti-mo vi ko ji po dr ža va ju pro gram. Je le na Za je ga no vić Ja ko vlje vić u pro gra mu uče stvu je naj di rekt ni je i u broj nim ulo ga ma, po ne kad i u ulo zi ko a u to ra, od sa mog po čet ka. Sa po vre me nim uklju či va nji ma i is klju či va nji ma, u ulo ga-ma ko or di na to ra, kon sul ta na ta i auto ra po je di nih kom po nen ti pro gra ma uče-stvu ju: Dra ga na Ko ru ga i Sta ni sla va Vuč ko vić, iz Be o grad ske kan ce la ri je UNI CEF-a, Alek san dra Ka le zić Vig nje vić iz Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja, Bi lja na La jo vić, Smi lja na Gru jić i Gor da na Me de ni ca iz Je di ni ce za pre ven ci ju na si lja. Sve po me nu te ko le gi ni ce su, u raz li či tim fa za ma, no si le od go vor nost ka ko za pro je kat u ce li ni, ta ko i za is tra ži vač ku kom po nen tu i bi le su u naj u žem ti mu onih ko ji do no se od lu ke. Od 2012. go-di ne ko or di na ci ja is tra ži vač ke kom po nen te je iz UNICEF-a pre ba če na u Je-di ni cu za pre ven ci ju na si lja ko ja je osno va na pri Mi ni star stvu pro sve te, na u-ke i teh no lo škog raz vo ja (struč ni tim Je di ni ce či ne: Bi lja na La jo vić, Smi lja na Gru jić i Gor da na Me de ni ca). Za hva lju ju ći or ga ni za ci o noj i struč noj po dr šci ova ko ve li kog bro ja va žnih lju di i in sti tu ci ja u ko ji ma oni ra de, is tra ži vač ka kom po nen ta je uvek bi la do bro si tu i ra na u re al ni kon tekst ško la Sr bi je, a re-zul ta ti ko ji su pri sti za li iz is tra ži va nja sti za li su ta mo gde tre ba, tj. pra vo u ško le. Osni va nje Je di ni ce za pre ven ci ju na si lja (2012. go di ne) omo gu ći lo je za po či nja nje in sti tu ci o nal ne po dr ške ško la ma za bor bu pro tiv na si lja i, što je još va žni je, za pre ven ci ju na si lja.


Pro gram Ško la bez na si lja imao je, ta ko đe, struč nu po dr šku kroz ši-ri Struč ni tim ko ji su či ni li pred stav ni ci va žnih in sti tu ci ja ko je se, sva ka na svoj na čin, ta ko đe ba ve pro ble mom na si lja (ove in sti tu ci je na ve li smo u Pred go vo ru).

Naj ši ri i ve o ma va žan sa rad nič ki tim u is tra ži va nju či ni li su men to ri ško-la. Men to ri su bili struč nja ci ko ji su vo dili ško lu kroz po je di ne fa ze pro gra ma (7 ko ra ka pro gra ma Ško la bez na si lja). Sva ka ško la ima la je svog men to ra. U men tor ski tim bi ra ni su uglav nom psi ho lo zi i pe da go zi ko ji su u svo joj struč noj bi o gra fi ji ima li zna nja i ve šti ne u obla sti pre ven ci je na si lja i vred no sti ne na si lja, kao i is ku stva neo p hod na za upra vlja nje slo že-nim pro ce som kroz ko ji su ško le mo ra le pro ći u pro gra mu. Mno gi men to ri, ko ji su stal no za po sle ni kao škol ski psi ho lo zi ili pe da go zi, u pro gra mu ni-su mo gli da vo de svo ju ško lu. Men tor kao struč njak za pre ven ci ju na si lja a isto vre me no i kao do bar po zna va lac obra zov nog si ste ma imao je za da tak da ško li u ko joj ni je za po slen po mog ne da se de cen tri ra u od no su na po ja vu na si lja u svo joj sre di ni. Po seb no ako se uzme u ob zir da je na si lje vr lo če sto in te gri sa no u kul tu ru in sti tu ci je, u kul tu ru ko mu ni ka ci je i re la ci je us po sta-vlje ne iz me đu uče sni ka u obra zov nom i vas pit nom pro ce su, pa ni je uvek la ko pre po zna ti ga i re a go va ti na nje ga iz dis kur sa ne na si lja.

Broj an ga žo va nih men to ra je ra stao to kom de vet go di na, a do la zi lo je i do pri rod nog osi pa nja i se lek ci je, ta ko da je do 2013. oko pro gra ma oku plje-no i do dat no ob u če no vi še od 90 is ku snih men to ra. Upu ći va nje ta ko broj ne gru pe struč nja ka u pro ble me na si lja sma tra mo va žnim re zul ta tom pro gra ma Ško la bez na si lja. Men to ri su to kom uče šća u pro gramu bi li do da to struč-no osna ži va ni i po dr ža va ni u pro fe si o nal nom raz vo ju i uče nju, ta ko da sa svo jim ste če nim is ku stvom i zna njem pred sta vlja ju za i sta dra go cen ka pi tal ovog pro gra ma i obra zov nog si ste ma u ce li ni.

Men to ri su ima li za da tak da or ga ni zu ju is tra ži va nje u ško li za ko ju su za-du že ni. U ve zi sa is tra ži va njem, za da tak men to ra bio je da u ško li for mi ra ju i ob u če škol ski tim ko ji će iz ve sti is tra ži va nje, da vo de is tra ži va nje u da nu ko ji je od re đen za to, or ga ni zu ju i kon tro li šu unos po da ta ka, po ša lju po dat-ke In sti tu tu za psi ho lo gi ju, or ga ni zu ju pre zen ta ci ju re zul ta ta za na stav ni ke, uče ni ke i ro di te lje i, ge ne ral no, da bu du na ras po la ga nju ško li za sva pi ta nja ko ja is kr snu u ve zi sa is tra ži va njem. Po seb no va žna i de li kat na ulo ga ko ju su ima li men to ri od no si la se na upo tre bu re zul ta ta is tra ži va nja kao sred stva za po kre ta nje mo ti va ci je za po sle nih da se ak ti vi ra ju u su zbi ja nju na si lja u svo-joj ško li. Re zul ta ti is tra ži va nja tre ba lo je da za po sle ni ma u ško li uka žu na to ko ji pro ble mi zah te va ju nji hov an ga žman.

Sva ka ško la iz pro jek ta do bi la je iz In sti tu ta za psi ho lo gi ju kom ple tan iz ve štaj o re zul ta ti ma is tra ži va nja. Te iz ve šta je pi sao je is tra ži vač ki tim In-sti tu ta.


2.3. Na čin iz vo đe nja is tra ži va nja

In stru men te, uput stva za iz vo đe nje is tra ži va nja i obu ku men to ra i za po sle-nih iz ško le pri re di li su i iz ve li sa rad ni ci iz In sti tu ta za psi ho lo gi ju. In stru-men ti će bi ti opi sa ni u po seb nom po gla vlju. Pro ce du ra je bi la ista u svim ško la ma. Ov de će mo pri ka za ti va žne ele men te pro ce du re pre ma ko joj je iz-ve de no is tra ži va nje.

Is tra ži vač ki tim ško le či ni li su na stav ni ci ko je je ško la de le gi ra la za taj po sao, če sto ne ko od struč nih sa rad ni ka i men tor ško le. Ta eki pa pri su stvo-va la je i obu ka ma za is tra ži va nje ko je su or ga ni zo va li UNI CEF i In sti tut za psi ho lo gi ju.

Upit ni ci su za da va ni grup no, u ode lje nji ma. Sva de ca su is pi ta na u istom da nu, u svo joj uči o ni ci, na dru gom škol skom ča su, bi lo da su pre po dnev na ili po po dnev na sme na. De ca ko ja tog da na ni su bi la u ško li, ni su ima la na knad-nu pri li ku da po pu ne upit nik. U tom istom da nu i naj ve ći broj za po sle nih po pu nja vao je svo je upit ni ke, ali oni su ima li pri li ku (i oba ve zu) da na knad no po pu ne upit nik uko li ko tog da na ni su bi li u ško li. Od ra sli su po pu nja va li upit-ni ke i grup no i in di vi du al no. Oni ko ji su po pu nja va li upit ni ke in di vi dal no do-bi ja li su pi sa no uput stvo u ko jem su na ve de ne sve in for ma ci je po treb ne za rad (u grup nom za da va nju te in for ma ci je usme no je iz no sio vo di telj is tra ži va nja). Škol ski tim je imao oba ve zu da pri ku pi što vi še upit ni ka od za po sle nih.

Po pu nja va nje upit ni ka nad zi rao je u uči o ni ci onaj na stav nik ko ji je po ras po re du imao čas u tom ode lje nju. Na stav ni ci su do bi li pi sa no uput stvo ka ko da uve du de cu u po pu nja va nje upit ni ka, ka ko da ob ja sne smi sao ce log po sla i ka ko da se po na ša ju to kom ra da da ne bi ugro zi li pri vat nost po da ta-ka. Za de cu ko ja iz bi lo kog raz lo ga ni su bi la u sta nju da sa mo stal no po pu ne upit nik or ga ni zo va na je po moć pri li kom po pu nja va nja. Na stav ni ci ko ji su vo di li is tra ži va nje u ode lje nji ma u pri pre mlje nom for mu la ru opi sa li su okol-no sti pod ko ji ma je iz ve de no is tra ži va nje.

Na kon po pu nja va nja svi upit ni ci su upa ko va ni u ko ver tu i pre da ti vo di te lju is tra ži va nja (to je obič no bio men tor). De ci je ob ja šnje no da su upit ni ci ano-nim ni, da će bi ti do stup ni sa mo oso bi ko ja je an ga žo va na na uno su po da ta ka i is tra ži va či ma iz In sti tu ta za psi ho lo gi ju. Po dat ke iz upit ni ka uno si la je u ba zu oso ba ob u če na za taj po sao (če sto je to bio na stav nik in for ma ti ke iz ško le), a upit ni ci su na kon uno sa pre ne se ni u ar hi vu In sti tu ta za psi ho lo gi ju. Na kon ne-ko li ko ne de lja sva ka ško la je do bi la i u elek tron skoj i u pi sa noj for mi iz ve štaj o sta nju u ško li. Škol ski ti mo vi za du že ni za spro vo đe nje pro gra ma na raz li či te na či ne ko ri sti li su te iz ve šta je, ali pro gram ska oba ve za sva ke ško le bi la je da se na stav nič ki ko lek tiv i osta li za po sle ni de talj no upo zna ju s re zul ta ti ma is tra ži-va nja; skra će ne ver zi je iz ve šta ja tre ba lo je da do bi ju uče ni ci i ro di te lji.

To kom po pu nja va nja upit ni ka de ca su če sto po mi nja la ime na na stav ni ka ko ji ih mal tre ti ra ju. Ta ime na sa op šte na su sa mo men to ru i is tra ži vač kom


ti mu iz In sti tu ta za psi ho lo gi ju, ali ni su pri ka za na u iz ve šta ju za ško lu. Men-to ri su sa mi do no si li od lu ke ka ko da upo tre be te in for ma ci je iz upit ni ka. Naj če šće su o to me oba ve šta va li čla no ve škol skog ti ma.

U ne ko li ko slu ča je va de si lo se da de ca iz ve ste o uz ne mi ra va ju ćim ob li ci-ma na si lja (sek su al no na si lje ili su ro vo mal tre ti ra nje od stra ne vr šnja ka). U ta kvim slu ča je vi ma men tor, škol ski tim i ko or di na to ri iz UNI CEF-a bi li su oba ve šte ni o ode lje nju u ko jem se na la zi de te ko je ima ta kav pro blem. Na-kon tog upo zo re nja men to ri su dis kret no da lje is tra ži va li te na vo de u sa moj ško li. U iz ve šta ju za ško lu ta kav na laz je iz net, ali bez po da ta ka o ode lje nju u ko jem se na la zi to de te.

2.4. Fa ze is tra ži va nja

U ovoj mo no gra fi ji bi će pri ka za ni re zul ta ti pr vih 12 fa za is tra ži va nja. Fa-ze se ne raz li ku ju me đu sob no ni po na či nu se lek ci je ško la ni po pro ce du ri iz vo đe nja. Sa dr žaj upit ni ka ko ji su uče sni ci po pu nja va li mi ni mal no se raz-li ko vao iz me đu po je di nih fa za. Ključ na pi ta nja ko ja se od no se na vr ste i in ci den ci ju na si lja osta ja la su ista u svim fa za ma. Pri li kom do štam pa va nja upit ni ka u fa zi 6 (2009. g.) une li smo ne ko li ko ma njih iz me na u upit ni ci ma za uče ni ke. U Ta be li 1 pri ka za ni su osnov ni po da ci o fa za ma is tra ži va nja u pe ri o du od 2005. do 2013. go di ne.

Ta be la 1: Broj ško la, is pi ta nih uče ni ka i od ra slih, po fa za ma is tra ži va nja

Fa zaFa zais tra ži va njais tra ži va nja Go di naGo di na Broj ško laBroj ško la Broj is pi ta ne Broj is pi ta ne

de cede ceBroj is pi ta nih Broj is pi ta nih

od ra slihod ra slih

I – Pi lotI – Pi lot 2005.2005. 4 1.9841.984nisu u uzorkunisu u uzorku

289289nisu u uzorkunisu u uzorku

IIII 2006.2006. 5050 26.55626.556 3.4723.472IIIIII 2007.2007. 2121 10.24310.243 1.3031.303IVIV 2007/08.2007/08. 4949 22.48122.481 3.0943.094V 2008.2008. 1313 6.8386.838 938 938VIVI 2009.2009. 2828 13.89413.894 1.9351.935VIIVII 2010.2010. 2323 11.69511.695 1.5441.544VI IIVI II 2010.2010. 1010 4.609 4.609 775 775IXIX 2011.2011. 8 3.5093.509 482482X 2011/12.2011/12. 7 2.8912.891 466466XIXI 2012.2012. 4 1.2331.233 192192XIIXII 2013.2013. 2424 7.4987.498 1.3061.306Ukup no Ukup no 11 + pi lot11 + pi lot 237 + 4 pi lot237 + 4 pi lot 111.447 + 1.984111.447 + 1.984 15.507 + 28915.507 + 289


Iz Ta be le 1 vi dlji vo je da se broj ško la raz li ku je u po je di nim fa za ma is tra-ži va nja. Te raz li ke su po sle di ca ne u jed na če nog pri li va sred sta va za fi nan si-ra nje pro gra ma. Sve ško le, bez ob zi ra na fa zu u ko joj su uklju če ne, ima le su jed nak tret man u is tra ži va nju.

Me đu tim, jed no dru go pi ta nje bi mo glo bi ti za ni mlji vo za ana li zu – da li sa mo po sto ja nje pro jek ta ko ji se jav no pro mo vi še i ima vr lo ja ku po dr šku u Mi ni star stvu in du ku je ne ke si ste mat ske raz li ke iz me đu po čet nih i ka sni jih fa za pro jek ta ko ji tra je osam go di na? Ovom pi ta nju vra ti će mo se ka da bu de-mo pri ka zi va li re zul ta te.

2.5. In stru men ti

Za po tre be ovog is tra ži va nja kon stru i sa no je 7 upit ni ka: (1) Upit nik za uče-ni ke mla đih raz re da (štam pan je u ver zi ji za uče ni ke i uče ni ce), (2) Upit nik za uče ni ke sta ri jih raz re da (ta ko đe je štam pan u ver zi ji za uče ni ke i uče ni ce), (3) Upit nik za na stav ni ke i na stav ni ce, (4) Upit nik za di rek to re i se kre ta re, (5) Upit nik za struč ne sa rad ni ke i sa rad ni ce, (6) Upit nik za ad mi ni stra tiv no i teh nič ko oso blje i (7) Upit nik za po li caj ce i rad ni ke obez be đe nja. U ško le su sti za li pa ke ti sa po 9 upa ko va nih kom ple ta upit ni ka (se dam vr sta upit ni ka sa 2 pa ra lel ne ver zi je – za uče ni ke i uče ni ce). Ka ko se upit ni ci za uče ni ke obra-ća ju di rekt no de te tu ko je ga po pu nja va, a pi ta nji ma se otva ra ju bol ne te me, bi lo je ve o ma va žno da je zik ko jim je upit nik na pi san bu de rod no ose tljiv.

Pr ve ver zi je upit ni ka pi lo ti ra ne su 2005. go di ne u če ti ri ško le. Na osno vu tog is ku stva, 2006. go di ne kon stru i sa na je osnov na ver zi ja upit ni ka ko ja je, s ma njim mo di fi ka ci ja ma, iz vr še nim 2009. go di ne, od 6. fa ze pri me nji va na u svim ka sni jim fa za ma pro jek ta.

2.5.1. Upit ni ci za uče ni ke

Upit ni ci za uče ni ke ko je smo kon stru i sa li u osno vi su in spi ri sa ni Ol ve u-so vim „stan dard nim” upit ni ci ma ko ji su pr vi put pri ka za ni 1978. go di ne i od ta da se ko ri ste uz po vre me ne mo di fi ka ci je u broj nim is tra ži va nji ma ši rom sve ta (Ol we us, 1978, 1996, 1997). Naš upit nik se u ko nač noj ver zi ji to li ko raz li ku je od Ol ve u se o ve for me da ga mo ra mo sma tra ti no vim in stru men-tom. Me đu tim, osnov na pi ta nja o uče sta lo sti tr plje nja i vr še nja po je di nih ob li ka na si lja ko re spon di ra ju s pi ta nji ma iz Ol ve u so vog upit ni ka, što zna či da su po da ci upo re di vi (ma da sa mo do iz ve sne me re).

U na šem is tra ži va nju kon stru i sa ne su dve vr ste Upit ni ka za uče ni ke (iz teh nič kih raz lo ga u pro du žet ku tek sta i uče ni ke i uče ni ce zva će mo krat ko uče ni ci): upit ni ci za mla đe uče ni ke (3. i 4. raz red) i upit ni ci za sta ri je uče ni ke (od 5. do 8. raz re da). Već je re če no da uče nič ki upit ni ci ima ju mu šku i žen-


sku ver zi ju, ko je se ni su raz li ko va le po sa dr ža ju pi ta nja, već sa mo po na či nu obra ća nja is pi ta ni ci ma (u mu škom, od no sno žen skom gra ma tič kom ro du). Da kle, u ško le su sti za le če ti ri ver zi je upit ni ka za uče ni ke.

Pre ne go što su uče ni ci po či nja li s po pu nja va njem, is pi ti vač im je ja sno de fi ni sao šta sma tra na sil nim po na ša njem. To su či ni li ta ko što su de fi ni sa li ključ na od re đe nja poj ma na si lje, pri me re i kon tra pri me re. Po što smo tom pi ta nju po sve ti li mak si mal nu pa žnju, in struk ci ja se po na vlja la i usme no i pi sme no. Svi upit ni ci po či nja li su de fi ni ci jom na si lja. Za is tra ži va nje je bi lo od pre sud ne va žno sti to da po stig ne mo što pre ci zni je raz u me va nje to ga šta me ri mo, o ko joj vr sti is ku stva že li mo da nas is pi ta ni ci iz ve ste.

Do slov no na vo di mo na pi sa ne in struk ci je iz Upit ni ka za mla đe i Upit ni ka za sta ri je uče ni ke.

Mla đim uče ni ci ma je re če no:„Pi ta će mo te da li se ne ko na sil no po na ša pre ma te bi. Ka da ka že mo za

ne ko de te da se na sil no po na ša, mi sli mo na to da svo jim po stup ci ma na no si dru gom de te tu bol, strah i sra mo tu. Imaj na umu da su na sil na sa mo ona po na ša nja ko ja ima ju za cilj na mer no na no še nje bo la, stra ha i po ni že nja.

Na sil nim po na ša njem ne sma tra mo pri ja telj ska za dir ki va nja i pre pir ke ko je po vre me no is kr snu iz me đu de ce, slu čaj no po vre đi va nje ili slu čaj no uni-šta va nje tu đih stva ri, pre sve ga za to što se to de ša va slu čaj no.”

Sta ri jim uče ni ci ma je re če no:„Kad u ovom upit ni ku ka že mo na si lje, mi sli mo na sve one slu ča je ve ka-

da se ne ko me na mer no, po stup ci ma ili re či ma, na no si strah ili po ni že nje. Na si ljem ne sma tra mo pri ja telj ska za dir ki va nja i pre pir ke, ni ti slu čaj no, ne-na mer no na no še nje šte te i po vre đi va nje.”

Iz na ve de nih in struk ci ja se vi di da smo u pr vi plan, kao de fi ni šu ća od re-đe nja na si lja, sta vi li: na me ru i na no še nje bo la, ka ko fi zič kog, ta ko i psi hič-kog (strah, sra mo ta, po ni že nje). Iz na si lja ni smo is klju či li sva đe i tu če me đu jed na kim po mo ći ni ti jed no krat ne slu ča je ve po vre đi va nja. Osnov no od re-đe nje na si lja u upit ni ku ka sni je smo kon kre ti zo va li pi ta ju ći o po je di nač nim ob li ci ma na si lja.

Pi ta nja iz upit ni ka za uče ni ke od no si la su se is klju či vo na nji ho va is ku-stva iz ško le. Po ro dič no na si lje i vr šnjač ko na si lje iz van ško le ni su bi li pred-met na še stu di je.

Vre men ski pe riod na ko ji je tre ba lo da se uče ni ci usme re za ve ći nu pi ta-nja iz no sio je po sled nja tri me se ca. I po red broj nih pod se ća nja is pi ta ni ka da se usred sre de baš na taj pe riod, ne mo že mo bi ti si gur ni ko ji in ter val su oni za i sta ima li na umu ka da su da va li svo je pro ce ne. U stva ri, mi i ni smo oče-ki va li da će svi is pi ta ni ci di sci pli no va no „pre bo ja va ti” svo ja is ku stva to kom


po sled nja tri me se ca. Sin tag mom „po sled nja tri me se ca” u stva ri smo sig na-li zi ra li is pi ta ni ci ma da nas in te re su ju nji ho va sko ra šnja is ku stva. Da kle, ne ono što su ra ni je do ži vlja va li, već ono što su u po sled nje vre me do ži vlja va li. Po sled nja tri me se ca su, po pra vi lu, po kri va la pe riod od po čet ka škol ske go di ne do is pi ti va nja, ili od po čet ka po lu go di šta do is pi ti va nja. Sa mo jed no pi ta nje od no si lo se na ce lo ško lo va nje. Na či nom na ko ji smo for mu li sa li pi-ta nja i gra fič kim ure đe njem upit ni ka stal no smo pod se ća li uče ni ke na to da ih pi ta mo o po sled nja tri me se ca. Je di no kod pi ta nja o to me ka ko oni uobi-ča je no po stu pa ju i šta uobi ča je no ose ća ju ka da su iz lo že ni na si lju ili kad su sve do ci na si lja, ni smo po sta vlja li čvrst vre men ski okvir.

Pi ta nja su gru pi sa na u de vet te mat skih ce li na ko je su i gra fič ki ja sno odvo je ne: (1) od nos uče ni ka pre ma ško li (ge ne ral no pri hva ta nje ško le, adap-ti ra nost), (2) iz lo že nost na sil nom po na ša nju vr šnja ka, (3) re a go va nje na na-sil no po na ša nje vr šnja ka, (4) okol no sti pod ko ji ma se de ša va na sil no po na-ša nje, (5) na sil no po na ša nje od ra slih pre ma uče ni ci ma, (6) na sil ne i na o ru-ža ne gru pe, (7) na sil no po na ša nje uče ni ka pre ma za po sle ni ma, (8) na sil no po na ša nje uče ni ka pre ma vr šnja ci ma i (9) mi šlje nje uče ni ka o to me ka ko bi se mo glo sma nji ti na sil no po na ša nje u ško li. Pr va ver zi ja Upit ni ka za sta ri je uče ni ke ima la je 85 za tvo re nih i 5 otvo re nih pi ta nja, dok su upit ni ci u dru goj ver zi ji ima li 84 za tvo re na i 8 otvo re nih pi ta nja.

Na po čet ku dru ge te mat ske ce li ne ne ko li ko pi ta nja se od no si lo na vr šnjač-ko na si lje uop šte. Uče ni ci ma je za tim da ta li sta raz li či tih ob li ka na si lja (na ve-de ni su u odelj ku o ob li ci ma na si lja). Za sva ki od tih ob li ka na si lja uče nik je tre ba lo da ozna či ko li ko pu ta je ta ko ne što do ži veo u po sled nja tri me se ca, tj. od po čet ka škol ske go di ne, i to na sle de ćoj ska li: (a) ni je se de si lo ni jed nom; (b) de si lo se jed nom ili dva put; (c) de ša va lo se vi še pu ta; (d) do ga đa se sko ro sva ko dnev no (ili, u ne kim pi ta nji ma, to mi se če sto de ša va lo). Mla đim uče ni-ci ma je pre do če na ne što jed no stav ni ja ska la, gde su tre ća i če tvr ta al ter na ti va za me nje ne al ter na ti vom „to mi se do ga đa lo če sto u po sled nja tri me se ca”.

Pri li kom for mu li sa nja al ter na ti va za ka te go ri je uče sta lo sti, vo di li smo ra-ču na i o mo guć no sti po re đe nja s re zul ta ti ma slič nih is tra ži va nja. Pre u ze li smo al ter na ti vu „sa mo jed nom ili dva put” (ume sto „sa mo jed nom”) da bi-smo olak ša li po re đe nje re zul ta ta s re zul ta ti ma dru gih stu di ja, a i za to što se ona ne ko si sa de fi ni ci jom na si lja od ko je smo po šli.

U Upit ni ku za sta ri je uče ni ke na ve de no je 9 ob li ka na sil nog po na ša nja ko ji ma uče ni ci mo gu bi ti iz lo že ni u ško li. Uče ni ci ma smo pre do či li na sil na po na ša nja iz ka te go ri ja ver bal nog, fi zič kog, so ci jal nog, elek tron skog i sek-su al nog na si lja. Mla đi uče ni ci su pi ta ni o 6 ob li ka na si lja: ver bal nom na si lju, fi zič kom na si lju, so ci jal nom i in di rekt nom na si lju, oti ma nju i ošte ći va nju imo vi ne, pret nja ma i pri si lja va nju i uz to su mo gli da do pi šu i ne ki dru ga či ji slu čaj na si lja. Sta ri jim uče ni ci ma su do da ta još tri ob li ka na si lja: sek su al-no uz ne mi ra va nje, sni ma nje mo bil nim te le fo nom, sla nje uvre dlji vih i pre te-


ćih po ru ka te le fo nom ili elek tron skom po štom. Bi lo bi ve ro vat no ne mo gu će na pra vi ti is crp nu ka te go ri za ci ju svih mo gu ćih ob li ka na sil nog po na ša nja. Na sto ja li smo da po nu đe ne ka te go ri je mak si mal no po kri ju mo gu će ob li ke na si lja i da se me đu sob no mi ni mal no pre kla pa ju.

U no ve ver zi je Upit ni ka za sta ri je uče ni ke (od 2009. go di ne) uklju či li smo pi ta nja o tzv. di gi tal nom na si lju (ugro ža va nju pu tem elek tron ske po šte i mo bil nog te le fo na). Uklju či va nje di gi tal nog na si lja u in stru men te ko ji ma se is pi tu je na si lje me đu de com, npr., u naj no vi joj ver zi ji Ol ve u so vog upit ni ka (Ol we us, 2007), dik ti ra no je po tre bom da se evi den ti ra ra ši re nost fe no me na ko ji se od sko ra ja vio, br zo se ši ri i ima svo je spe ci fič no sti. Od ob li ka elek-tron skog na si lja mi smo u li stu uvr sti li ugro ža va ju će SMS po ru ke i sni ma nje po ni ža va ju ćih sce na mo bil nim te le fo nom. Ta ka te go ri ja di gi tal nog na si lja ni-je po kri la uz ne mi ra va nja na in ter ne tu, ko ja su tek ka sni je po sta la ak tu el na. Kao što smo ra ni je is ta kli, di gi tal no na si lje ni je spe ci fič no po svom sa dr ža ju – tu se, po pra vi lu, ra di o uvre da ma, pret nja ma i so ci jal nom na si lju – već po na či nu na ko ji se vr še (u smi slu da se ko ri sti teh no lo ško sred stvo kao što je te le fon ili kom pju ter) i po sle di ca ma ko je iz to ga pro iz la ze.

I u po gle du sek su al nog uz ne mi ra va nja, do da va njem ove ka te go ri je prak-tič no se iz dva ja ju ob li ci na si lja ko ji je već tre ba lo da bu du spo me nu ti kao slu ča je vi ver bal nog, fi zič kog ili so ci jal nog na si lja, a iz dvo ji li smo ga, po ce nu pre kla pa nja s dru gim ka te go ri ja ma, da bi smo ima li ja sni ji uvid baš u tu for mu na si lja.

U osmoj te mat skoj ce li ni uče ni ci ma je pre do če na li sta istih po na ša nja, ali s pi ta njem o to me ko li ko če sto su se sa mi na ta kav na čin po na ša li pre ma dru gim uče ni ci ma iz ško le. U for mu la ci ji pi ta nja ni smo ko ri sti li kva li fi ka-ci ju na sil no si se po na šao, već smo po no vo upu ti li pi ta nje o kon kret nim po na ša nji ma. Da kle, uče ni ke smo pi ta li o nji ho vim is ku stvi ma u tr plje nju na si lja, kao i o is ku stvi ma u vr še nju na si lja. Jed na gru pa pi ta nja od no si la se na na sil nu in ter ak ci ju s vr šnja ci ma, a dru ga na na sil nu in ter ak ci ju sa od ra-sli ma (naj če šće su to na stav ni ci).

Upit ni ci za mla đe uče ni ke. Ovi upit ni ci kon stru i sa ni su pre ma istim prin-ci pi ma kao upit ni ci za sta ri je uče ni ke. Na me nje ni su uče ni ci ma tre ćeg i če-tvr tog raz re da i pri la go đe ni su mla đem uz ra stu. Uvod no usme no i pi sme no ob ja šnje nje je po jed no sta vlje no. Upit ni ci su bi li znat no kra ći – pr va ver zi ja ima la je 15 za tvo re nih i 3 otvo re na pi ta nja, a dru ga 18 za tvo re nih i 2 otvo re-na pi ta nja. Mla đe uče ni ke ni smo pi ta li o sle de ćim ob li ci ma na sil nog po na ša-nja: o pre te ćim i uvre dlji vim po ru ka ma SMS-om ili te le fo nom, o sni ma nju mo bil nim te le fo nom s na me rom da po ni ze i o sek su al nom uz ne mi ra va nju. Sma tra li smo da ti ob li ci na sil nog po na ša nja ni su svoj stve ni uče ni ci ma mla-đeg uz ra sta. Ta ko đe, či ni lo nam se etič ki pro ble ma tič nim da su o ča va mo mla đe uče ni ke s pi ta nji ma o sek su al nom uz ne mi ra va nju. U Upit ni ku za mla đe uče ni ke ima li smo sa mo dva blo ka pi ta nja: tr plje nje i vr še nje na si lja.


Ska la na ko joj su uče ni ci pro ce nji va li uče sta lost na sil nih po na ša nja bi la je tro ste pe na (a ne če tvo ro ste pe na kao kod sta ri jih uče ni ka). Po nu đe ne su sle de će op ci je: (1) to mi se ni je de si lo ni jed nom u po sled nja tri me se ca, (2) to mi se de si lo jed nom ili dva pu ta u po sled nja tri me se ca, (3) to mi se do ga đa lo če sto u po sled nja tri me se ca. Mo že se pri me ti ti da smo u sva koj al ter na ti vi pod se ća li uče ni ka na vre men ski pe riod od po sled nja tri me se ca. Kod sta ri-jih uče ni ka to ni smo ra di li jer smo ra ču na li na to da su uvod ne in struk ci je do volj ne.

Na vo đe nju spe ci fič nih ob li ka na si lja pret ho di la je op šta in struk ci ja. Po-što su ova pi ta nja cen tral na za na še is tra ži va nje, u Ta be li 2 na ve šće mo ka ko su do slov no gla si le for mu la ci je s ob zi rom na uvod nu in struk ci ju i po je di ne ob li ke na si lja.

Ta be la 2: For mu la ci je op štih in struk ci ja i pi ta nja za mla đe i sta ri je uče ni ke

Mla đi uče ni ciMla đi uče ni ci Sta ri ji uče ni ciSta ri ji uče ni ciUvod na in struk ci jaUvod na in struk ci ja

„Pi ta će mo te da li se ne ko na sil no po na ša „Pi ta će mo te da li se ne ko na sil no po na ša pre ma te bi. Ka da ka že mo za ne ko de te da pre ma te bi. Ka da ka že mo za ne ko de te da se na sil no po na ša, mi sli mo na to da svo-se na sil no po na ša, mi sli mo na to da svo-jim po na ša njem na no si dru gom de te tu bol, jim po na ša njem na no si dru gom de te tu bol, strah i sra mo tu. Imaj na umu da su na sil na strah i sra mo tu. Imaj na umu da su na sil na sa mo ona po na ša nja ko ja ima ju za cilj na-sa mo ona po na ša nja ko ja ima ju za cilj na-mer no nano še nje bo la, stra ha i po ni že nja.mer no nano še nje bo la, stra ha i po ni že nja.Na sil nim po na ša njem ne sma tra mo pri ja-Na sil nim po na ša njem ne sma tra mo pri ja-telj ska za dir ki va nja i pre pir ke ko je po vre-telj ska za dir ki va nja i pre pir ke ko je po vre-me no is kr snu iz me đu de ce, slu čaj no po ve-me no is kr snu iz me đu de ce, slu čaj no po ve-đi va nje ili slu čaj no uni šta va nje tu đih stva-đi va nje ili slu čaj no uni šta va nje tu đih stva-ri, pre sve ga za to što se to de ša va slu čaj no.ri, pre sve ga za to što se to de ša va slu čaj no.Sva pitanja koja ti postavljamo odnose se Sva pitanja koja ti postavljamo odnose se na događaje u poslednja tri meseca. Kada na događaje u poslednja tri meseca. Kada pročitaš pitanje, razmisli o tome da li ti se pročitaš pitanje, razmisli o tome da li ti se tako nešto desilo u poslednja tri meseca.”tako nešto desilo u poslednja tri meseca.”

„Na vo di mo raz li či te ob li ke na sil nog po-„Na vo di mo raz li či te ob li ke na sil nog po-na ša nja, a ti tre ba da ozna čiš da li ti se ne-na ša nja, a ti tre ba da ozna čiš da li ti se ne-što od to ga de si lo u po sled nja tri me se ca. što od to ga de si lo u po sled nja tri me se ca. U ne kim pi ta nji ma na vo di mo dva ili tri U ne kim pi ta nji ma na vo di mo dva ili tri ob li ka na sil nog po na ša nja. Na pri mer, pi-ob li ka na sil nog po na ša nja. Na pri mer, pi-ta mo te da li te u po sled nja tri me se ca ne-ta mo te da li te u po sled nja tri me se ca ne-ko na zi vao po grd nim ime ni ma, isme vao ko na zi vao po grd nim ime ni ma, isme vao te ili vre đao. Tvoj za da tak je da od re diš te ili vre đao. Tvoj za da tak je da od re diš ko li ko pu ta ti se ta ko ne što de si lo bez ob-ko li ko pu ta ti se ta ko ne što de si lo bez ob-zi ra da li si do ži ve la je dan, dva ili sva tri zi ra da li si do ži ve la je dan, dva ili sva tri na ve de na ob li ka na sil nog po na ša nja. Ta ko na ve de na ob li ka na sil nog po na ša nja. Ta ko po stu pi i u dru gim slič nim pi ta nji ma”po stu pi i u dru gim slič nim pi ta nji ma”

Vre đa njeVre đa nje„Da li su ti, u po sled nja tri me se ca, ne ki „Da li su ti, u po sled nja tri me se ca, ne ki uče ni ci da va li ru žne na dim ke, sme ja li ti se uče ni ci da va li ru žne na dim ke, sme ja li ti se ka da si u ne če mu ne u spe šan ili go vo ri li o ka da si u ne če mu ne u spe šan ili go vo ri li o te bi ru žne stva ri? Da li ti se de si lo ne što te bi ru žne stva ri? Da li ti se de si lo ne što od ovo ga?” od ovo ga?”

„Dru gi uče ni ci (uče ni ce) su me na zi va-„Dru gi uče ni ci (uče ni ce) su me na zi va-li po grd nim ime ni ma, isme va li su me ili li po grd nim ime ni ma, isme va li su me ili vre đa li” vre đa li”

Uda ra njeUda ra nje„Da li te je, po sled nja tri me se ca, ne ko od „Da li te je, po sled nja tri me se ca, ne ko od uče ni ka mal tre ti rao na bi lo ko ji od sle de-uče ni ka mal tre ti rao na bi lo ko ji od sle de-ćih na či na: na mer no te uda rio, tu kao te, ćih na či na: na mer no te uda rio, tu kao te, šu ti rao, gur nuo, ga đao ne čim, za klju ča vao šu ti rao, gur nuo, ga đao ne čim, za klju ča vao u pro sto ri ju i slič no. Da li ti se de si lo ne što u pro sto ri ju i slič no. Da li ti se de si lo ne što od ovo ga?” od ovo ga?”

„Uda ri li su me, tu kli, šu ti ra li, gu ra li, ga-„Uda ri li su me, tu kli, šu ti ra li, gu ra li, ga-đa li, za tvo ri li ili za klju ča li u pro sto ri ju i đa li, za tvo ri li ili za klju ča li u pro sto ri ju i slič no” slič no”


Mla đi uče ni ciMla đi uče ni ci Sta ri ji uče ni ciSta ri ji uče ni ciOti ma njeOti ma nje

„Da li je, u po sled nja tri me se ca, ne ko od „Da li je, u po sled nja tri me se ca, ne ko od uče ni ka oti mao ili uni šta vao tvoj škol-uče ni ka oti mao ili uni šta vao tvoj škol-ski pri bor i dru ge va žne stva ri ko je imaš ski pri bor i dru ge va žne stva ri ko je imaš (no vac i slič no)? ” (no vac i slič no)? ”

„Oti ma li su mi no vac i dru ge stva ri, uni-„Oti ma li su mi no vac i dru ge stva ri, uni-šta va li su mo je stva ri.” šta va li su mo je stva ri.”

Pret njePret nje„Da li ti je, u po sled nja tri me se ca, ne ko od „Da li ti je, u po sled nja tri me se ca, ne ko od uče ni ka pre tio ili te pla šio na ru žan, ne dru-uče ni ka pre tio ili te pla šio na ru žan, ne dru-gar ski na čin?” gar ski na čin?”

„Pre ti li su mi i za stra ši va li su me.” „Pre ti li su mi i za stra ši va li su me.”

Ogo va ra njeOgo va ra nje„Da li je, u po sled nja tri me se ca, ne ko od „Da li je, u po sled nja tri me se ca, ne ko od uče ni ka po ku ša vao da na go vo ri dru ge da uče ni ka po ku ša vao da na go vo ri dru ge da se ne dru že s to bom ta ko što im je go vo rio se ne dru že s to bom ta ko što im je go vo rio ru žne stva ri o te bi, la ži i slič no?” ru žne stva ri o te bi, la ži i slič no?”

„Po ku ša va li su da od vra te osta le uče ni ke „Po ku ša va li su da od vra te osta le uče ni ke od me ne ta ko što su me ogo va ra li, pri ča li od me ne ta ko što su me ogo va ra li, pri ča li la ži o me ni i slič no.” la ži o me ni i slič no.”

Pri si lja va njePri si lja va nje„Da li te je, u po sled nja tri me se ca, ne ko „Da li te je, u po sled nja tri me se ca, ne ko od uče ni ka pri si lja vao da ra diš stva ri ko je od uče ni ka pri si lja vao da ra diš stva ri ko je ne že liš i ne vo liš da ra diš? Mi sli mo na ne že liš i ne vo liš da ra diš? Mi sli mo na sve one po stup ke ko je si ura dio pod pri-sve one po stup ke ko je si ura dio pod pri-ti skom i pret njom ne kog dru gog uče ni ka ti skom i pret njom ne kog dru gog uče ni ka (ili uče ni ce).” (ili uče ni ce).”

„Pri si lja va li su me da či nim ono što ni sam „Pri si lja va li su me da či nim ono što ni sam hteo i da se po na šam glu po i ru žno.” hteo i da se po na šam glu po i ru žno.”

Uz ne mi ra va nje po ru ka maUz ne mi ra va nje po ru ka ma„Do bi jao sam pre te će i uvre dlji ve po ru-„Do bi jao sam pre te će i uvre dlji ve po ru-ke te le fo nom, pre ko elek tron ske po šte i ke te le fo nom, pre ko elek tron ske po šte i SMS-om.”SMS-om.”

Sni ma nje mo bil nimSni ma nje mo bil nim„Sni ma li su me mo bil nim te le fo nom ka da „Sni ma li su me mo bil nim te le fo nom ka da to ni sam že leo, da bi me po ni zi li.” to ni sam že leo, da bi me po ni zi li.”

Sek su al no uz ne mi ra va njeSek su al no uz ne mi ra va nje„Do di ri va li su me na na čin ko ji mi je bio „Do di ri va li su me na na čin ko ji mi je bio ne pri ja tan, sek su al no su me uz ne mi ra va li.”. ne pri ja tan, sek su al no su me uz ne mi ra va li.”.

Etič ka pi ta nja u ve zi sa upit ni ci ma za uče ni ke. Etič ki aspekt u ve zi sa upit ni ci ma već smo otvo ri li ka da smo pred sta vlja li Upit nik za mla đe uče-ni ke. Sa mo či ta nje pi ta nja o ra znim ob li ci ma na sil nog po na ša nja mo glo bi da uz ne mi ri uče ni ke, po go to vo ako ih ne ko pi ta da li su do ži ve li ta ko ne što. Ne iz go vo re na mi sao u ve zi s tim je ste da po sto ji mo guć nost da im se ne što ta ko de si. Ta im pli ka ci ja mo gla bi na ne ke uče ni ke da de lu je za-stra šu ju će.

S dru ge stra ne, otvo re no pi ta nje u ve zi s ne kim ob li kom na si lja po ma-že žr tvi ta kvog na si lja da osve sti i ime nu je do ži vlje no ne ga tiv no is ku stvo. Ime no va nje na sil nog ak ta pred sta vlja jav no ob zna nji va nje da ta kvi do ga đa ji po sto je, da se ne ko me de ša va ju i da to po na ša nje ni je „nor mal no”, pod ra zu-


me va no is ku stvo. Ta ko i de te ko je je do ži ve lo ne što slič no do bi ja pri li ku da iden ti fi ku je, ime nu je i sa op šti svo je ne ga tiv no is ku stvo. U okvi ru pro gra ma, kon tekst u ko jem se iz ve šta va o ta kvim is ku stvi ma je ste ta kav da po ru ču je: ta kva is ku stva ne tre ba to le ri sa ti jer mo gu će ih je za u sta vi ti i pre bro di ti.

2.5.1.1. Slič no sti i raz li ke upit ni ka za uče ni ke u od no su na Ol ve u sov upit nik o si le džij stvu

Naj če šće ko ri šće na va ri jan ta upit ni ka za is pi ti va nje na si lja u ško li je ste upit nik ko ji je kon stru i sao i ko ri stio Dan Ol ve us (Ol we us, 1978, 1986) i ko ji se osla nja na uče nič ke sa mo po ro ce ne, a ko ji je obič no ozna čen kao OB/VQ (Ol we us Bully/Vic tim Qu e sti on na i re). Po što su po da ci ko ji se sre ću u li te ra-tu ri če sto do bi je ni upra vo ovim upit ni kom, a oče ku je se da s tim po da ci ma upo re di mo na še po dat ke, sma tra mo da je ko ri sno da de talj ni je na ve de mo ka ko iz gle da Ol ve u sov upit nik i ko je su slič no sti i raz li ke iz me đu tog upit-ni ka i upit ni ka ko ji smo mi kon stru i sa li. Uz to, že le li bi smo i da po ka že mo ka ko smo, po na šem mi šlje nju, ot klo ni li ne ke bit ne ne do stat ke Ol ve u so vog upit ni ka ko ji, na ža lost, po pra vi lu pro la ze ne za pa že no.

Ne po sto ji jed na ver zi ja Ol ve u so vog upit ni ka. Upit nik OB/VQ je na kon de ce ni je upo tre be pre tr peo vi še iz me na (Ol we us, 1996, 1997), a re vi di ra na ver zi ja je do bi la na ziv ROB/VQ. Ova re vi di ra na ver zi ja je po no vo pre pra-vlje na 2007. go di ne i naj no vi ja ver zi ja no si na ziv Ol we us Bullying Qu e si on-na i re (OBQ) (Ol we us, 2007, 2009). Ov de će mo pri ka za ti po sled nju ver zi ju iz 2007. go di ne, uz uka zi va nja na to ka ko je upit nik iz gle dao ra ni je, ona kav ka kav je ko ri šćen u is tra ži va nji ma pre 2007. go di ne.

Op šta for ma upit ni ka. Oba upit ni ka, i naš i Ol ve u sov, pri la go đe na su za grup no za da va nje i ano nim no po pu nja va nje. Dok OBQ ima istu for mu za uče ni ke od 3. do 12. raz re da, u na šem slu ča ju po sto je dve for me: za uče ni ke 3–4. raz re da i za uče ni ke 5–8. raz re da. Ver zi ja za mla đe uče ni ke je znat no kra ća od OBQ, a ver zi ja za sta ri je uče ni ke je znat no du ža. U OBQ uče nik da je 56 od go vo ra na za tvo re na pi ta nja. Kod nas, u dru gim ver zi ja ma upit ni-ka, mla đi da ju 18 od go vo ra na za tvo re na pi ta nja i još dva od go vo ra na otvo-re na, a sta ri ji da ju 84 od go vo ra na za tvo re na pi ta nja i 8 na otvo re na.

Od osnov nih po da ta ka o uče ni ku, u OBQ se uče nik pi ta o da tu mu is pi ti-va nja i ime nu ško le (uče nik ru kom upi su je te po dat ke), raz re du, ode lje nju i po lu, kao i o to me ko li ko vo li ško lu, ko li ko ima do brih dru go va u ode lje nju i, op ci o no, na kra ju upit ni ka, o ra snoj i et nič koj pri pad no sti.

U na šem upit ni ku, od mla đih uče ni ka se tra ži da upi šu sa mo ime ško le, da tum is pi ti va nja, raz red i ode lje nje (po da tak o po lu do bi ja se iz upit ni ka ko ji je po pu nja van, a ko ji ima mu šku i žen sku ver zi ju). Sta ri ji uče ni ci uz to ima ju pi ta nja o to me ko li ko vo le ško lu, ko li ko su slo žni u ode lje nju, ko li ko ima do brih dru go va u ode lje nju, ko li ko su pu ta me nja li ško lu to kom ško lo va-nja, kao i o škol skom uspe hu na po lu go di štu i na kra ju pret hod nog raz re da.


De fi ni sa nje pre me ta is tra ži va nja. I je dan i dru gi upit nik po či nju de fi ni-ci jom osnov nog pred me ta is tra ži va nja, na ko ji se do bar deo pi ta nja di rekt no od no si. Pr va raz li ka je u to me što se u Ol ve u so vom upit ni ku da je de fi ni ci ja si le džij stva kao po no vlje nog agre siv nog po na ša nja gde po sto ji ne sra zme ra mo ći, dok se u na šem upit ni ku da je de fi ni ci ja na si lja (agre siv nog po na ša nja).

Na sa mom po čet ku upit ni ka da ta je de talj na de fi ni ci ja si le džij stva. Si le-džij stvo je de fi ni sa no na sle de ći na čin (Ol we us, 2007, str. 2):

„Ka že mo da je uče nik iz lo žen si le džij stvu ka da dru gi uče nik ili vi še njih:

— go vo re ru žne i po vre đu ju će stva ri, ili ga isme va ju, ili mu da ju ru žna i uvre dlji va ime na;

— pot pu no ga ig no ri šu i is klju ču ju iz svo je pri ja telj ske gru pe ili mu na-mer no uzi ma ju stva ri;

— uda ra ju ga, gu ra ju, ga đa ju ili ga za tva ra ju u pro sto ri ju;3

— la žu i ši re gla si ne o nje mu ili ša lju ru žne po ru ke i na sto je uči ni ti to da ga dru ga de ca ne vo le;

— či ne dru ge slič ne ne pri jat ne stva ri.

Ka da go vo ri mo o si le džij stvu, ove stva ri se de ša va ju če šće ne go sa mo jed nom,4 i uče ni ku ko ji je iz lo žen si le džij stvu te ško je da se od bra ni. Si-le džij stvo je i ka da uče ni ka če šće, a ne sa mo jed nom, za dir ku ju na ru žan i bo lan na čin.

Ali si le džij stvom ne zo ve mo pri ja telj sko za dir ki va nje u igri. Ta ko đe, ni-je si le džij stvo ako se dva uče ni ka pri bli žno jed na ke sna ge pre pi ru ili tu ku.”

Kao što smo ra ni je na ve li, u na šem upit ni ku de fi ni ci ja na si lja je dru ga-či ja i znat no sa že ti je for mu li sa na, bez na bra ja nja spe ci fič nih po stu pa ka ko ji spa da ju u na si lje.

U upit ni ci ma je pre ci zi ra no na ko ji kon tekst („u ško li”) i na ko ji vre men-ski pe riod uče ni ci tre ba da se fo ku si ra ju. Vre men ski pe riod je sli čan: u OBQ se go vo ri o „po sled njih ne ko li ko me se ci” i „to kom po sled nja 2 ili 3 me se ca”, (u pr voj ver zi ji, pi ta nja su se od no si la na „ovo po lug odi šte”, dok se u na šem upit ni ku go vo ri o po sled nja 3 me se ca.

Šta ob u hva ta ju glo bal ne i spe ci fič ne sa mo pro ce ne? Spe ci fič ne sa mo pro-ce ne od no se se na iz lo že nost kon kret nim ob li ci ma agre siv nih po stu pa ka. Va žna raz li ka je u to me što OBQ po kri va sa mo na si lje me đu uče ni ci ma, dok naš upit nik po kri va i na si lje me đu uče ni ci ma i na si lje na stav ni ka pre ma uče-ni ci ma, kao i uče ni ka pre ma na stav ni ci ma.

U OBQ uče ni ci da ju dve glo bal ne sa mo pro ce ne: ko li ko če sto su oni sa mi bi li žr tve i ko li ko če sto su bi li si le dži je. U na šem upit ni ku, mla đi uče ni ci ne

3 U verziji iz 1996. godine glasilo je: „udaraju ga, guraju, gađaju ili mu prete”.3 U verziji iz 1996. godine glasilo je: „udaraju ga, guraju, gađaju ili mu prete”.4 U verziji iz 1996. godine „ove stvari se mogu dešavati često”.4 U verziji iz 1996. godine „ove stvari se mogu dešavati često”.


da ju glo bal ne sa mo pro ce ne o is ku stvi ma to kom ce log ško lo va nja, dok sta ri ji uče ni ci, da ju glo bal ne sa mo pro ce ne i o to me ko li ko su bi li iz lo že ni na si lju to kom do sa da šnjeg ško lo va nja, i ko li ko če sto su u po sled nja tri me se ca bi li iz lo že ni na si lju, bi li sa mi na sil ni i ko li ko pu ta se se po tu kli.

Kon kret ni ob li ci agre si je se, i u jed nom i u dru gom upit ni ku, po ja vlju ju u dve for me: je dan put se uče ni ci pi ta ju ko li ko pu ta su ta ko ne što do ži ve li, a dru gi put ko li ko pu ta su sa mi ta ko ne što ura di li. OBQ sa dr ži spi sak od 9 ob li ka si le džij stva: ver bal no si le džij stvo, fi zič ko si le džij stvo, so ci jal no si-le džij stvo („dru gi uče ni ci su mi na mer no uzi ma li stva ri, is klju či va li me iz svo je gru pe ili me pot pu no ig no ri sa li”), in di rekt no si le džij stvo („dru gi uče-ni ci su ši ri li la ži i gla si ne o me ni i po ku ša va li da dru ge od vra te od me ne”), oti ma nje ili ošte ći va nje imo vi ne, pret nje i pri si lja va nje, si le džij stvo na ra snoj osno vi. Si le džij stvo na sek su al noj osno vi („zlo sta vljan sam ru žnim re či ma, ko men ta ri ma ili ge sto vi ma sa sek su al nim zna če njem”) do da to je u re vi di ra-noj for mi upit ni ka, a u dru goj re vi zi ji iz 2007. go di ne do da to je i elek tron sko si le džij stvo („zlo sta vljan sam po vre đu ju ćim po ru ka ma, po zi vi ma ili sli ka ma ili na dru gi na čin pre ko mog mo bil nog te le fo na ili pu tem in ter ne ta/kom pju-te ra)”. De se tim pi ta njem uče ni ci su pi ta ni ko li ko če sto im se de si lo da su zlo-sta vlja ni na ne ki dru gi na čin. Ka sni je su, u pa ra lel nom se tu pi ta nja, uče ni ci pi ta ni ko li ko če sto su sa mi bi li ak te ri tih ob li ka si le džij stva.

U na šem upit ni ku mla đi uče ni ci ni su pi ta ni o sek su al nom i elek tron skom na si lju, a kod sta ri jih uče ni ka su po sto ja la dva pi ta nja o dva po seb na ob li ka elek tron skog na si lja. I kod mla đih i kod sta ri jih uče ni ka pret nje su odvo je ne od pri si lja va nja, a ni mla đi ni sta ri ji uče ni ci ni su pi ta ni o ra snim (et nič kim) uvre da ma. Po što je po sto ja lo pi ta nje o upu ći va nju uvre da i ru žnih re či uop-šte, ni smo ima li po seb na pi ta nja za spe ci fič ne ob li ke uvre da (na ra snoj i sek su al noj osno vi), ko je su ob u hva će ne tim op štim pi ta njem. Pi ta nja ko ja se od no se na ob li ke na si lja ko ji su već ob u hva će ni pret hod nim pi ta njem mo gu da stva ra ju za bu nu, jer se u ob ra di tre ti ra ju kao da go vo re o no vim ob li ci ma na si lja, dok se nji ma, u stva ri, ne pi ta o do tle ne pre po zna tim ob li ci ma na si-lja, već se iz ši re ka te go ri je iz dva ja uža ka te go ri ja i o njoj po no vo pi ta. Raz li-ka je i u to me što sek su al no uz ne mi ra va nje ni smo de fi ni sa li kao upu ći va nje ru žnih re či i ko men tar sa sek su al nim zna če njem (ta kve uvre de, kao što smo re kli, tre ba lo je da bu du ob u hva će ne pi ta njem o ver bal nom na si lju uop šte), već opi som „do di ri va li su me na na čin ko ji mi je bio ne pri ja tan, sek su al no su me uz ne mi ra va li”.

Pro ce na uče sta lo sti. U pr voj de ce ni ji ko ri šće nja Ol ve u so vog upit ni ka, uče ni ci su od go vo re na glo bal na i spe ci fič na pi ta nja da va li na pe to ste pe noj ska li sa od go vo ri ma „to mi se ni je de si lo u po sled njih par me se ci”, „sa mo jed nom ili dva put”, „po ne kad”, „tu i ta mo”, i „ne ko li ko pu ta ne delj no” (Ol-we us, 1978, 1986). U re vi di ra noj ver zi ji su ne pre ci zne va ri jan te za me nje ne pa se do bi la pe to ste pe na ska la sa al ter na ti va ma „to mi se ni je de si lo u po-


sled njih par me se ci”, „sa mo jed nom ili dva put”, „dva ili tri pu ta me seč no”, „ot pri li ke jed nom ne delj no”, „ne ko li ko pu ta ne delj no” (Ol we us, 1996) i ta-kva je ko ri šće na u ni zu dru gih is tra ži va nja.5 Ska la iz Ol ve u so vog upit ni ka ko ri šće na je i u kro skul tu ral nom is tra ži va nju ko je je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja spro ve la 2001. go di ne (Cra ig & Ha rel, 2004), 2005/6. (Cur rie et al., 2008) i 2009/10. go di ne (Cur rie et al., 2012).6

U na šem upit ni ku mla đim uče ni ci ma je za da va na tro ste pe na a sta ri jim uče ni ci ma če tvo ro ste pe na ska la, či ja je osnov na funk ci ja bi la da raz li ku je ne po ja vlji va nje ne kog po na ša nja, jed no krat no po ja vlji va nje i vi še krat no po-ja vlji va nje. Sma tra li smo da ako tra ži mo od uče ni ka da raz li ku ju vi še ste pe-ni vi še krat nog de ša va nja, to sta vlja uče ni ke, po go to vo mla đe, pred pre te žak za da tak ko ji će do ve sti do ne do volj no po u zda nih od go vo ra, a da to raz li ko-va nje ne će u da ljoj ob ra di po da ta ka bi ti od prak tič nog zna ča ja.

U oba slu ča ja, jed no krat no po ja vlji va nje ni je pod ra zu me va lo strikt no po ja-vlji va nje sa mo jed nom, već je de fi ni sa no kao po ja vlji va nje jed nom ili dva pu ta.

Glav ni pro blem sa Ol ve u so vim upit ni kom, s ob zi rom na pro ce nu uče-sa lo sti, je ste in ter pre ta ci ja uče nič kih od go vo ra, i kod glo bal nih i kod spe-ci fič nih sa mo pro ce na. Na i me, uče nik ko ji je, re ci mo, do ži veo da ga ne ko je dan put uda ri, na ska li glo bal nih sa mo pro ce na tre ba lo bi da na pi ta nje o to me ko li ko je če sto bio iz lo žen si le džij skom po na ša nju od go vo ri: „ni jed-nom”, jer mu je upra vo pre tog pi ta nja na gla še no da se agre siv ni po stup ci mo ra ju de si ti če šče ne go jed nom da bi spa da li u si le džij stvo. Ako je za-o kru žio od go vor „to se de si lo jed nom ili dva put”, to zna či da se slu čaj po no vlje nog na si lja de sio jed nom ili dva put i, shod no to me, tog uče ni ka tre ba tre i ra ti kao žr tvu si le džij stva. Me đu tim, Ol ve us kao žr tvu si le džij-stva uzi ma tek uče ni ka ko ji je ozna čio da mu se si le džij stvo de si lo dva ili tri pu ta me seč no, kao da je uče nik, mi mo in struk ci je ko ju je upra vo do bio, pod si le džij stvom shva tao i jed no krat no agre siv no po na ša nje. Ukrat ko, za-bo ra vlja se da uče ni ci ni su pi ta ni ko li ko če sto se de ša vao ne ki agre si van po stu pak, već ko li ko če sto se de ša va lo si le džij stvo, ko je je pre thod no eks-pli cit no de fi ni sa no kao vi še stru ko de ša va nje.

5 Skrećemo pažnju na to da se ovim alternativama iz siledžijstva isključuju ne samo 5 Skrećemo pažnju na to da se ovim alternativama iz siledžijstva isključuju ne samo jednokratni slučajevi nasilja već i oni koji su se desili dva puta (tačnije, oni pripadaju jednokratni slučajevi nasilja već i oni koji su se desili dva puta (tačnije, oni pripadaju obema kategorijama). Takođe, pošto je učenicima siledžijstvo prethodno definisano kao obema kategorijama). Takođe, pošto je učenicima siledžijstvo prethodno definisano kao ponovljeno nasilje, nije jasno šta ponuđene alternative njima znače. Da li, npr., „jednom ponovljeno nasilje, nije jasno šta ponuđene alternative njima znače. Da li, npr., „jednom ili dva puta” doživljeno siledžijstvo znači da je učenik samo jednom ili dva puta doživeo ili dva puta” doživljeno siledžijstvo znači da je učenik samo jednom ili dva puta doživeo nasilje i da po učestalosti to još ne spada u siledžijstvo, ili to znači da je jednom ili dva puta nasilje i da po učestalosti to još ne spada u siledžijstvo, ili to znači da je jednom ili dva puta doživeo ponovljeno nasilje, tj. da je više puta doživeo siledžijstvo? Istraživači odgovor doživeo ponovljeno nasilje, tj. da je više puta doživeo siledžijstvo? Istraživači odgovor interpretiraju na prvi način.interpretiraju na prvi način.

6 Prema izveštaju Kari i saradnika (Currie et al., 2008), druga i treća alternativa su ovaj put 6 Prema izveštaju Kari i saradnika (Currie et al., 2008), druga i treća alternativa su ovaj put promenjene u „jedanput” i „dva-tri puta”, dok se na nekim drugim mestima (Craig et al., promenjene u „jedanput” i „dva-tri puta”, dok se na nekim drugim mestima (Craig et al., 2009; Molcho et al., 2009) navode ranije kategorije.2009; Molcho et al., 2009) navode ranije kategorije.


Do dat na pi ta nja o do ži vlje nom i iz vr še nom na si lju. U OBQ uče ni ci su pi ta ni iz kog ode lje nja i kog po la su bi le si le dži je, na ko jim me sti ma se de ša-va lo si le džij stvo, ko li ko je zlo sta vlja nje tra ja lo, da li su se i ko me obra ti li za po moć, i da li je ne ko iz nji ho ve po ro di ce za tra žio po moć ško le. Što se ti če vr še nja na si lja, uče ni ci su pi ta ni da li je ne ki na stav nik ili ne ki od od ra slih iz po ro di ce raz go va rao s nji ma po vo dom to ga.

U na šem upit ni ku uče ni ci su ta ko đe pi ta ni o to me ko su na sil ni ci i gde se obič no de ša va na si lje, ko me su se obra ti li za po moć, ko li ko su od ra sli i uče ni ci bi li sprem ni da po mog nu. Uz to, po sto ja la je gru pa pi ta nja o to me ka ko uče ni ci re a gu ju ka da su ugro že ni na si ljem i ka kve je po sle di ce na njih osta vi lo na sil no po na ša nje. Uče ni ci su pi ta ni i o uče sta lo sti tu ča.

Do dat na pi ta nja o od no su pre ma na si lju. Ol ve u sov upit nik sa dr ži pi ta nja o to me šta uče nik po mi sli i šta obič no pre du zme kad je sve dok si le džij stva, pla ši li se da bi mo gao bi ti žr tva si le džij stva, da li bi mo gao bi ti na sil nik, da li, ge ne ral no, na stav ni ci i dru gi uče ni ci na sto je da spre če si le džij stvo u ško li.

U na šem upit ni ku sta ri ji uče ni ci su pi ta ni o to me šta ra de kao sve do ci na si lja, pla še li se ne kog uče ni ka, no se li opa sne pred me te u ško lu.

Otvo re na pi ta nja. Naš upit nik sa dr ži ne ko li ko otvo re nih pi ta nja ko ja po-ma žu da se sa gle da ju i oni ob li ci na si lja o ko ji ma ni smo pi ta li u pret hod nim pi ta nji ma kao i to ka ko uče ni ci ob ja šnja va ju za što do na si lja do la zi i ka ko se mo že spre či ti.

2.5.2. Upit ni ci za za po sle ne u ško li

Kon stru i sa no je sle de ćih pet vr sta upit ni ka za za po sle ne: Upit nik za na-stav ni ce i na stav ni ke, Upit nik za di rek to re i se kre ta re, Upit nik za struč ne sa rad ni ce i sa rad ni ke, Upit nik za ad mi ni stra tiv no i teh nič ko oso blje i Upit-nik za po li caj ce i rad ni ke obez be đe nja. Svi upit ni ci iz ove gru pe po či nja li su ta ko đe usme nim i pi sme nim de fi ni sa njem na sil nog po na ša nja.

Cen tral na gru pa pi ta nja u svim upit ni ci ma za od ra sle su nji ho ve pro-ce ne o to me ko li ko su po je di ni ob li ci na sil nog po na ša nja uče ni ka pro blem za ško lu u ko joj ra de. Pre ci zni je re če no, pro ce na se od no si la na to u ko joj me ri ta kva po na ša nja uče ni ka uz ne mi ra va ju uče ni ke i na stav ni ke ško le, re me te nor mal ne ak tiv no sti, iza zi va ju za bri nu tost, tro še ener gi ju i vre me za po sle nih i slič no. Za po sle ni su pro ce nji va li 11 ob li ka na sil nog po na ša-nja uče ni ka (ista li sta ko ju su do bi li uče ni ci sta ri jih raz re da) na sle de ćoj če tvo ro ste pe noj ska li: (1) ne ma mo ta kvih pro ble ma u ovoj ško li, (2) to je ma nji pro blem za ovu ško lu, (3) to je ozbi ljan pro blem za ovu ško lu, (4) to je ve o ma ozbi ljan pro blem za ovu ško lu. Po nu đe na su i dva otvo re na pi-ta nja: za upi si va nje onih ob li ka na sil nog po na ša nja ko ji ni su da ti na li sti i za pro ce nu o tome ko ji od po nu đe nih ob li ka na sil nog po na ša nja uče ni ka pred sta vlja naj ve ći pro blem za ko lek tiv ško le.


Sli ku od ra slih o ugro že no sti ško le na si ljem gra di mo i na osno vu sle-de ćih ne ko li ko ele me na ta: pro ce ne da li je pro blem na sil nog po na ša nja u ško la ma sa da ve ći ili ma nji ne go pre ne ko li ko go di na; pro ce ne ko li ko je uče ni ka, na ni vou ce le ško le, za i sta ugro že no na sil nim po na ša njem vr šnja ka; ko li ko se uče ni ka po na ša na sil no (na stav ni ci su ovu pro ce nu pra vi li sa mo za ode lje nja ko ji ma oni pre da ju) i ko nač no, ko li ko se na-stav ni ka iz ko lek ti va po na ša na sil no pre ma uče ni ci ma. I od ra sli su, kao i de ca, od go va ra li na pi ta nje o me sti ma u ško li na ko ji ma se de ša va ju na sil ni in ci den ti.

Jed na gru pa pi ta nja u upit ni ci ma za za po sle ne od no si la se na nji ho-ve lič ne te o ri je o na si lju: opi si va li su per so nal ne pro fi le de ce ko ja vr še na si lje i de ce iz lo že ne na si lju, uzro ke na sil nog po na ša nja, po stup ke ko ji bi do ve li do sma nje nja na sil nog po na ša nja a iz ne li su i svo je mi šlje nje o to me ko li ko sa ma ško la, svo jim sna ga ma, mo že uti ca ti na sma nje nje na-sil nog po na ša nja de ce i od ra slih. Lič ne te o ri je od ra slih o na si lju ve o ma su va žne za efi ka snost pro gram skih me ra za su zbi ja nje na si lja. Ako su me re za sno va ne na jed noj kon cep ci ji o uzro ci ma na si lja, a oni ko ji tre ba da ih spro vo de vi de uzro ke na si lja ne gde dru gde, on da je po treb no usa gla ša va-nje da bi pro gram ske me re bi le de lo tvor ne.

Za po sle ni su da va li i pro ce ne o sop stve noj kom pe tent no sti za re a go-va nje na na sil no po na ša nje, pro ce ne o lič noj ugro že no sti u ško li kao i pro ce ne o na či nu na ko ji uče ni ci iz ško le re a gu ju na na si lje. Ti po da ci su, po red zna ča ja za is tra ži va nje, bi li va žni i za usme ra va nje pro gram skih ak tiv no sti u ško li.

Po sled nja dva pi ta nja u svim upit ni ci ma bi la su otvo re nog ti pa. Tu su za po sle ni mo gli da na pi šu po ru ke, upo zo re nja i su ge sti je is tra ži va či ma i ko le ga ma ko je vo de pro gram. Ta kva pi ta nja ima li su i sta ri ji uče ni ci.

U upit ni ci ma za po li caj ce ne ko li ko pi ta nja se od no si lo na nji hov po-lo žaj u ško li i sli ku o na si lju ko ju oni ima ju. Re fe rent ni okvir na osno vu ko ga oni pro ce nju ju ugro že nost ško le dru ga či ji je od okvi ra iz ko ga osta li za po sle ni pro ce nju ju. Za ni mljiv is tra ži vač ki za da tak bio je da se utvr di da li ta raz li ka do vo di do dru ga či je sli ke o na si lju i do dru ga či je pro ce ne me ra ko je se u ško li pri me nju ju.

Za po sle ni ni su upi si va li svo je ime na upit ni ke, ali su or ga ni za to ri is pi ti-va nja vo di li evi den ci ju o to me ko je pre dao po pu njen upit nik, a ko ni je. Za ka te go ri je za po sle nih ko jih je bi lo je dan ili dva u ško li, ano nim nost prak tič-no ni je po sto ja la jer je bi lo ja sno ko je po pu nja vao upit nik za di rek to re ili za škol ske po li caj ce.

Lič ne kar te ško la. Lič ne kar te ško la su upit ni ci ko ji ma smo pri ku pi li osnov ne po dat ke o ško li: broj uče ni ka, ve li či na ško le, ne ke ka rak te ri sti ke škol skog pro sto ra (dvo ri šte, fi skul tur na sa la), broj is tu re nih ode lje nja, broj


di rek to ra ko ji su upra vlja li ško lom po sled njih pet go di na, so cio-de mo graf-ska struk tu ra po ro di ca itd. Je dan obra zac su po pu nja va li di rek to ri ško la, a dru gi men to ri. Te po dat ke ško le su sla le In sti tu tu za psi ho lo gi ju.

2.6. Uzo rak

2.6.1. Uzo rak ško la

Od ukup no 242 ško le ko je su is pi ta ne u okvi ru pro gra ma Ško la bez na-si lja, u uzo rak na ko jem je oba vlje na ana li za o ko joj će bi ti re či u ovoj knji-zi ušlo je 237 ško la is pi ta nih to kom 12 fa za is pi ti va nja. Ana li zom ne će bi-ti ob u hva će ne če ti ri ško le iz pi lot-is tra ži va nja, Ta ko đe, u ana li zu ne ći bi ti uklju če na ško la za obra zo va nje od ra slih „Bran ko Pe šić” iz Ze mu na jer tu ško lu ne po ha đa ju de ca. Pre ma po da ci ma iz 2011. go di ne, na te ri to ri ji Sr bi je ra de 1.192 ma tič ne ško le (u taj broj su uklju če ne i ško le s Ko so va u ko ji ma se na sta va dr ži na srp skom je zi ku). U naš uzo rak uklju če no je, da kle, 20% osnov nih ško la Sr bi je.

U se dam ško la u ko ji ma je iz vr še no is tra ži va nje na sta vu po ha đa ju de ca s raz voj nim te ško ća ma. U na stav ku će mo za ovu gru pu ško la ko ri sti ti na ziv spe ci jal ne ško le (iako ne ke od njih ni su zva nič no ta ko re gi stro va ne). U ško-la ma ko je ima ju ve li ki pro ce nat de ce s raz voj nim te ško ća ma spe ci fič no sti na sil ne in ter ak ci je su ne što dru ga či je ne go u osta lim ško la ma (o ovo me će-mo de talj ni je go vo ri ti ka sni je). Uz 7 spe ci jal nih ško la, u uzor ku je bi lo 230 re dov nih ško la.

Ško le su u Sr bi ji te ri to ri jal no or ga ni zo va ne u škol ske upra ve ko jih ima 18. U na šem is tra ži va nju za stu plje nost po je di nih škol skih upra va ni je rav no-mer na. U Ta be li 1 u Pri lo gu pri ka za na je di stri bu ci ja ško la pre ma škol skim upra va ma. Iz ta be le se vi di da su pro cen tu al no naj bo lje re pre zen to va ne škol-ske upra ve Be o grad (77 ško la), No vi Sad (33 ško le), Zre nja nin (25 ško la) i Niš (21 ško la), a naj ma nje ško la je iz Uži ca (4) i Kra lje va (3). U uzor ku ne ma ško la iz škol skih upra va: Ko sov ska Mi tro vi ca, Ra ni lug i No vi Pa zar. U na-stav ku pro gra ma i ško le iz ovih škol skih upra va bi će po seb no po zi va ne da se uklju če u pro gram.

2.6.2. Uzo rak uče ni ka

U uzo rak ni su ušli upit ni ci svih uče ni ka iz 237 ško la ko ji su po pu nja-va li upit ni ke. Po što su se is pi ti va ni uče ni ci raz li ko va li po uz ra stu, spo-sob nost ima, pa i mo ti va ci ji, i po što je za da va nje upit ni ka bi lo pre pu šte no (in stru i sa nom) oso blju ško le, ra zu mlji vo je da upit ni ci ni su po pu nja va ni pod jed na ko ko rekt no. Ne ki upit ni ci su na In sti tut vra će ni ne kom plet no


po pu nje ni. Uklju či va nje sa mo pot pu no po pu nje nih upit ni ka do ve lo bi ne sa mo do zna čaj nog sma nje nja uzor ka već i do eli mi ni sa nja onih uče ni ka ko ji ma je od go va ra nje stva ra lo te ško će, a ko ji su če sto bi li žr tve ili ak te ri na si lja. Iz tog raz lo ga od lu či li smo da bu de mo ko li ko god je mo gu će to le-rant ni pre ma ne do sta ju ćim po da ci ma. Eli mi ni sa li smo iz da lje ob ra de one upit ni ke ko ji ma je ne do sta ja lo pre ko 75% od go vo ra na za tvo re nim pi ta nji-ma. Ta kvih upit ni ka je bi lo ne što ma nje od 1%.

Po da ci ko ji su ne do sta ja li pred sta vlja li su pro blem pri li kom ob ra de, a ne gde mo gu da iza zo vu za bu nu pri li kom upo re đi va nja ta be la. Fre kven ci je po je di nač nih ka te go ri ja ne ke va ri ja ble u ta be la ma, gde se ta va ri ja bla ukr-šta sa dru gim va ri ja bla ma, ne će uvek bi ti iden tič ne. Uzrok le ži u po da ci ma ko ji ne do sta ju, čak i za osnov ne va ri ja ble. U tri ško le za sve uče ni ke (njih 417) ne do sta je po da tak o po lu (ko ji je iz vo đen iz po da tka da li su uče ni ci po pu nja va li mu šku ili žen sku ver zi ju upit ni ka), jer u ne kim ode lje nji ma is pi ti va či ni su pri me ti li da ima ju upit ni ke za de voj či ce i za de ča ke. Iz 40 upit ni ka o po lu mo glo se za klju či ti iz od go vo ra na otvo re na pi ta nja, dok je za 377 de ce pol ostao ne po znat.7

Po sto jao je još je dan kri te ri jum za se lek ci ju upit ni ka u ko na čan uzo rak, a to je bio od go vor na pi ta nje (po sled nje u upit ni ku) o to me ko li ko su iskre-no od go va ra li na pi ta nja u upit ni ku. Iz o sta vlje ni su upit ni ci de ce ko ja su re kla da na ve li ki broj pi ta nja ni su od go va ra la iskre no. Mo žda su ta de ca ti me po ru či la da uslo vi ni su bi li po god ni za iskre no od go va ra nje, ili da su ce lom is pi ti va nju pri stu pi li neo zbilj no. U sva kom slu ča ju, sma tra li smo da su de ca ta kvim od go vo rom uka za la na to da ta ko po pu nje ne upit ni ke tre ba is klju či ti iz da lje ob ra de. Ta kvih upit ni ka je bi lo 1,9%.

Sve u sve mu, ana li zom su ob u hva će ni od go vo ri 109.151 uče ni ka iz 237 osnov nih ško la. U ta be li 3ms pri ka za na je struk tu ra uzor ka pre ma po lu i uz ra stu.

Od ukup nog bro ja uče ni ka uklju če nih u is pi ti va nje, njih 573 (ili 0,5%) po ha đa ju spe ci jal ne ško le, dok obič ne ško le po ha đa 108.578 uče nika.

7 U tri škole sa ukupno 850 učenika svi učenici su popunjavali upitnike za dečake i svi su oz-7 U tri škole sa ukupno 850 učenika svi učenici su popunjavali upitnike za dečake i svi su oz-načeni kao da su ih popunjavali dečaci. Ovde nema podataka koji nedostaju, ali značajan načeni kao da su ih popunjavali dečaci. Ovde nema podataka koji nedostaju, ali značajan broj devojčica (otprilike 400, ako uzmemo da je odnos dečaka i devojčica bio, kao i u ce-broj devojčica (otprilike 400, ako uzmemo da je odnos dečaka i devojčica bio, kao i u ce-lom uzorku, otprilike pola-pola) označeno je kao da su dečaci.lom uzorku, otprilike pola-pola) označeno je kao da su dečaci.


Ta be la 3ms8: Struk tu ra uzor ka pre ma po lu i uz ra stu

Raz redRaz red Uče ni ci Uče ni ci Uče ni ce Uče ni ce BrojBroj

upit ni ka bezupit ni ka bezod go vo raod go vo ra

BrojBrojuče ni kauče ni ka Ukup noUkup no

3. raz red3. raz red 51,051,0 49,049,0 6060 17.37117.371 15,915,94. raz red4. raz red 52,152,1 47,947,9 4141 18.14518.145 16,516,55. raz red5. raz red 51,851,8 48,248,2 7070 18.42418.424 16,916,96. raz red6. raz red 52,352,3 47,747,7 7676 18.56218.562 17,217,27. raz red7. raz red 51,751,7 48,348,3 6666 18.25618.256 17,017,08. raz red8. raz red 51,151,1 48,948,9 6464 18.35918.359 16,816,8Vi ši raz re diVi ši raz re di9 61,861,8 38,238,2 0 0 3434 0,030,03Ukup noUkup no(ni ži raz re di)(ni ži raz re di) 51,651,6 48,448,4 101101 35.51535.515 32,532,5

Ukup noUkup no(vi ši raz re di)(vi ši raz re di) 51,751,7 48,348,3 276276 73.63673.636 67,567,5

Ukup noUkup no(svi raz re di)(svi raz re di)

51,151,1(N = 55.744)(N = 55.744)

48,648,6(N = 53.030)(N = 53.030)

377377 109.151109.151 100100

2.6.3. Uzo rak za po sle nih u ško liU is tra ži va nje su uklju če ne sve ka te go ri je za po sle nih u ško li. Upit ni ke je

po pu ni lo 15.507 od ra slih ko ji ra de u ško li. U Ta be li 4 pri ka za na je struk tu ra uzor ka od ra slih iz ško le, pre ma za ni ma nju, od no sno ulo zi ko ju ima ju u ško li.

Ta be la 4: Struk tu ra uzor ka od ra slih pre ma za ni ma nju

Na stav ni ciNa stav ni ci Struč niStruč nisa rad ni cisa rad ni ci Di rek to riDi rek to ri Škol skiŠkol ski

po li caj cipo li caj ciAd mi ni-Ad mi ni-stra ci jastra ci ja Ukup noUkup no

% 72,172,1 3,53,5 3,63,6 1,01,0 19,919,9 100100N 11.18211.182 542542 553553 148148 3.0823.082 15.50715.507

Naj broj ni ja je ka te go ri ja na stav ni ka ko ji či ne sko ro 3/4 svih od ra slih iz uzor ka. Od ukup nog bro ja od ra slih, njih 428 (2,8%) ra de u spe ci jal nim ško-

8 Pojedine tabele su, pored broja, obeležene i oznakama: „8 Pojedine tabele su, pored broja, obeležene i oznakama: „m”, „”, „s” i „” i „msms”, koje označavaju ”, koje označavaju to da su podaci prikupljeni na uzorku mlađih učenika (m), starijih učenika (s) ili na oba to da su podaci prikupljeni na uzorku mlađih učenika (m), starijih učenika (s) ili na oba pod uzorka (ms). Upitnici za mlađe i starije učenike nisu istovetni, pa je bilo važno da uvek pod uzorka (ms). Upitnici za mlađe i starije učenike nisu istovetni, pa je bilo važno da uvek oz na čimo o kojoj grupi se radi. Podsećamo na to da su u grupi mlađih učenika učenici koji oz na čimo o kojoj grupi se radi. Podsećamo na to da su u grupi mlađih učenika učenici koji idu u 3. i 4. razred, a u grupi starijih su učenici od 5. do 8. razreda iste škole. idu u 3. i 4. razred, a u grupi starijih su učenici od 5. do 8. razreda iste škole.

9 Radi se o učenicima specijalne škole „Mladost” iz Pirota. Njih 34 je išlo u 1. i 2. razred 9 Radi se o učenicima specijalne škole „Mladost” iz Pirota. Njih 34 je išlo u 1. i 2. razred sred nje škole i razred za radno osposobljavanje.sred nje škole i razred za radno osposobljavanje.


la ma, ko je će u ne kim ana li za ma bi ti po seb no ob ra đi va ne, a 14.954 od ra slih za po sle no je u obič nim ško la ma.

U ka te go ri ju na stav ni ci uvr sti li smo i bi bli o te ka re.U ka te go ri ji struč ni sa rad ni ci na la ze se psi ho lo zi, pe da go zi, lo go pe di,

de fek to lo zi i, u ne ko li ko slu ča je va, i so ci jal ni rad ni ci. Upit ni ci za struč ne sa-rad ni ke po pu nje ni su u 236 ško la. U 61 ško li po sto jao je sa mo je dan struč ni sa rad nik, u 103 ško le njih dvo je, u 41 ško li tro je, u 18 ško la če tvo ro, u 9 ško la pe to ro i u 4 ško le vi še od pe to ro.

Ka te go ri ja di rek tor i se kre tar uklju ču je sve za po sle ne u upra vi ško le (to su naj če šće di rek tor, se kre tar i bla gaj nik). Ovi upit ni ci su po pu nje ni u 234 ško le. U 10 ško la je upit nik po pu nio je dan za po sle ni iz ove ka te go ri je, u 147 ško la njih dvo je, u 61 ško li tro je, u 14 ško la če tvo ro i u 2 ško le pe to ro.

U teh nič ko oso blje uvr šte ne su spre ma či ce, ku va ri ce, do ma ri i slič ne ka-te go ri je za po sle nih. Od go vo re teh nič kog oso blja do bi li smo iz 236 ško la. Broj oso blja ko ji je po pu nio upit ni ke va ri rao je od 2 do 33.

U ka te go ri ji škol ski po li ca jac na la ze se svi od ra sli ko ji su an ga žo va ni na obez be đe nju ško le (ne ke pla ća Mi ni star stvo a ne ke su do dat no an ga žo va li ro di te lji). Škol skih po li ca ja ca je bi lo u 99 ško la. U 66 ško la je bio po je dan po li ca jac, u 22 ško le dvo ji ca, u 6 ško la tro ji ca, a u 5 ško la če tvo ri ca.

Pre ma bro ju is pi ta ne de ce (109.151) i od ra slih (15.507), ovo je jed no od naj o bu hvat ni jih is tra ži va nja ko je je iz ve de no u Sr bi ji. Po da ci su pri ku plje ni od ukup no 124.658 is pi ta ni ka (de ce i od ra slih).

2.7. Sta ti stič ka ob ra da

Vred no sti na va ri ja bla ma ko je su se od no si le na iz lo že nost na si lju ili na vr-še nje na si lja iz ra ču na va ne su iz od go vo ra ko ji su do bi je ni vi še ste pe nim ska-la ma pro ce ne. Na osno vu tih od go vo ra su, pre sve ga, de fi ni sa ne di ho tom-ne va ri ja ble (DA – NE). Ka da se is pi ti va la jed no krat na iz lo že nost na si lju, od go vor „ni ka da” ko di ran je kao NE a osta li kao DA, a ka da se is pi ti va la vi še krat na iz lo že nost na si lju, od go vo ri „ni ka da” i „1–2 pu ta” ko di ra ni su kao NE a osta li kao DA. Uz to, va ri ja ble ko je su se ti ca le iz lo že no sti na si lju i vr še nja na si lja iz ra ža va ne su pre ko sko ra ra ču na tog sa bi ra njem uče sta lo sti na po je di nač nim aj te mi ma (0 za „ni jed nom”, 1 za „jed nom ili dva put”, 2 za „vi še pu ta”, 3 „sko ro sva ko dnev no”).

Čak i da smo pot pu no pri vr že ni „ri tu a lu utvr đi va nja sta ti stič kih zna čaj-no sti nul tih hi po te za” (Gi ge ren zer, 2004), mo ra li smo vi de ti da upra vo naš slu čaj od lič no ilu stru je Mi lo vu tvrd nju da će, sa mo ako se ima do volj no ve li ki uzo rak, sva ka nul ta hi po te za bi ti od ba če na (Me ehl, 1978). Za i sta, na uzor ci ma od ne ko li ko de se ti na hi lja da is pi ta ni ka, prak tič no sva ka po ve za-nost, ma ko li ko bi la ma la, i prak tič no sva ka raz li ka u sred njim vred no sti ma


iz me đu gru pa, po ka za la se sta ti stič ki zna čaj nom. Već su i ko re la ci je od 0,01 na uzor ku uče ni ka bi le zna čaj ne na ni vou 0,001! Ve li ki (do volj no kva li te tan) uzo rak „ga ran tu je” ve li ku sta ti stič ku sna gu pri me nje nih sta ti stič kih te sto va, tj. spo sob nost da se ot kri ju zna čaj ne po ve za no sti ko je po sto je, ma ko li ko sla bog in ten zi te ta one bi le. Dru gim re či ma, po ve za no sti ni skog in ten zi te ta lak še se i ve ro vat ni je ot kri va ju na ve li kim uzor ci ma (Co hen, 1992).

Me đu tim, sa mo za to što je te stom do bi je na sta ti stič ka zna čaj nost, ne zna-či da su efek ti ko je on me ri, da ta ko ka že mo, smi sle ni ili va žni. U ta kvoj si tu a ci ji naj bo lje se uoča va raz li ka na ko joj mno gi sta ti sti ča ri in si sti ra ju: raz-li ka iz me đu sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke, s jed ne stra ne, i znat ne, sup stan tiv-ne, prak tič no zna čaj ne (ka ko god da je na zo ve mo) raz li ke, s dru ge stra ne. Upra vo zbog ri zi ka da na vi ka osla nja nja na ni voe sta ti stič ke zna čaj no sti za-ma gli tu raz li ku, mno gi sta ti sti ča ri in si sti ra ju na to me da ova prak sa bu de za me nje na ili do pu nje na sta ti stič kim me ra ma ko je bi uka zi va le i na to ko li ko su raz li ke prak tič no zna čaj ne.

Me ra ko ja to me slu ži je ste tzv. ve li či na efek ta, ko ja se mo že pri dru ži ti uz raz li či te dru ge sta ti stič ke me re. Ako se ra ču na ju ko re la ci je, ve li či na efek ta je naj vi dlji vi ja (u stva ri, sa ma ko re la ci ja je po ka za telj ve li či ne efek ta), dok kod dru gih me ra to ni je ta ko oči gled no. Či ta lac mo že da se po ve de za ve li kom sa ti stič kom zna čaj no šću do bi je nom t-te stom ili F-te stom i da ne uoči ko li ko su mi ni mal ne raz li ke o ko ji ma ovi te sto vi go vo re, jer ni iz sa mih sred njih vred no sti ni je ne po sred no vi dlji vo ko je su raz li ke prak tič no zna čaj ne, a ko je ne. Me đu tim, kad je reč o ko re la ci ja ma, či ta o ci su uglav nom na vi kli na to da ne bu du im pre si o ni ra ni bro jem zve zdi ca ko je go vo re o sta ti stič koj zna čaj-no sti ko re la ci je ako je sa ma vred nost ko re la ci je ma la. Iz ovog raz lo ga gru pe smo naj če šće upo re đi va li ra ču na ju ći ko re la ci je, a ne pu tem t-te sta ili F-te sta, jer smo se na da li da u tom slu ča ju sa ma vred nost ko re la ci je či ta o cu su ge ri-še to da li je ta ve za prak tič no zna čaj na ili ne, što nas oslo ba đa oba ve ze da ne pre sta no da je mo vred nost ve li či ne efek ta i upo zo ra va mo na dis kre pan ci ju iz me đu sta ti stič ke i re al ne zna čaj no sti.

U ma lom bro ju slu ča je va, za ču do, čak i na ta ko ve li kim uzor ci ma raz li ke ni su bi le sta ti stič ki zna čaj ne, ali, sem ma log bro ja iz u ze ta ka, u svim dru-gim ana li za ma mo ra li smo sta ti stič ku zna ča jnost uzi ma ti kao kon stant nu i on da do dat no po ku ša va ti da za klju či mo da li je ta ve za prak tič no zna čaj na ili ne. Ve li či na efek ta je kon ti nu um, gde ne po sto je do go vo re ne gra ni ce, ma ko li ko ar bi trar ne bi le (kao što su ni voi 0,05, 0,01 0,001 kod ni voa sta ti stič-ke zna čaj no sti), ko ji bi po ma ga li da se ne ke vred no sti pro gla se znat nim ili ne znat nim. Uobi ča je na prak sa je da se vred no sti ma nje ili oko 0,1 sma tra ju ma lim efek tom, oko 0,3 sred njim, a oko 0,5 ve li kim efek tom (Co hen, 1988; 1992). Ali ja sne gra ni ce, s raz lo gom, ne po sto je, jer od kon kret nog slu ča ja, a ne od sa mih bro je va, za vi si da li je ne što prak tič ki zna čaj no ili ne. Kao što će se vi de ti, sko ro svi na ši re zul ta ti, ma da sta ti stič ki zna čaj ni, bi li su u ni vou


ve o ma ma le prak tič ne zna čaj no sti. Su o čiv ši se sa za dat kom da po sta vi mo gra ni cu iz me đu ve o ma ma log i za ne mar lji vo ma log, uglav nom smo se dr ža li ar bi trar nog pra vi la da ko re la ci je is pod 0,10 sma tra mo za ne mar lji vo ma lim, tj. prak tič no ne zna čaj nim.

Sem dži nov skog uzor ka, spe ci fič nost na šeg is tra ži va nja bio je i ob lik dis-tri bu ci je osnov nih me ra, kao što su ste pen na sil no sti ili vik ti mi za ci je. Ove me re ni su po ka zi va le nor mal nu di stri bu ci ju, onu ko ja je uobi ča je na u ni zu is tra ži va nja i ko joj su pri la go đe ni naj če će ko ri šće ni p ostu pci p ar am etri jske st at ist ike. Um esto t oga, d ob ij ana je ra sp od ela k ara kt er isti čna za ra sp od elu re tkih o dg ov ora a k oja je n alik f am il iji tzv. g ama ra sp od ela. T akva je, na pr imer, Zi pf ova (ili, kad se r adi o ko nt in u ir anim m er ama, P ar et ova) d istr i-buc ija (v. Gr afik 1). T ako d istr ib u ir ane p oda tke r izi čno je pre dst avlj ati uo-bičaj enim m er ama ce ntra lne te nde nc ije ili i zr až av ati m eđ uso bnu p ov ez anost t ako d istr ib u ir anih v ar ij abli uob ič aj enim l in ea rnim k or el ac ij ama.

Grafik 1: Paretova distribucija

Re še nja ko ji ma smo pri be gli su: (a) iz ra ža va nje ko re la ci je Spir ma no-vim Ro-ko e fi ci jen tom, pri la go đe nim za ra ču na nje ko re la ci ja iz me đu or-di nal nih me ra i (b) gru pi sa nje vred no sti na ovim va ri ja bla ma u ma nji broj ka te go ri ja. Naj če šće smo ih čak di ho to mi zo va li, što s ob zi rom na vr lo ma-le fre kven ci je eks trem nih ka te go ri ja, ni je vo di lo zna čaj ni jem osi ro ma še nju po da ta ka, a ko mu ni ka bil ni je je za či ta o ce (po de la na one ko ji je su i ko ji ni su žr tve na si lja lak še se pra ti ne go po de la na gru pe pre ma ste pe nu do-ži vlje nog na si lja). Di stri bu ci ja va ri ja bli s ma njim bro jem ka te go ri ja, kao i me đu sob na po ve za nost ta kvih va ri ja bli, zgod no se mo gla ta be lar no pred-


sta vi ti, a za utvr đi va nje po ve za no sti iz me đu ta kvih va ri ja bli ko ri sti li smo Kra me rov V-ko e fi ci jent.

Pri utvr đi va nju re la tiv nog, spe ci fič nog do pri no sa raz li či tih va ri ja bli ste-pe nu vik ti mi za ci je i na sil ni štva, pri me nji van je po stu pak mul ti ple re gre si o-ne ana li ze.

U ana li zi raz li ka iz me đu ško la, kao i zna ča ja ne kih škol skih ka rak te ri sti-ka za ste pen vik ti mi za ci je i na sil ni štva, pri me nje ni su hi je rar hij ski li ne ar ni mo de li. Vi še de ta lja o pri me nje noj pro ce du ri na ve de no je u odelj ku Raz li ke iz me đu ško la u vik ti mi za ci ji i na sil nom po na ša nju uče ni ka.

Rezultati


3. Vršnjačko nasilje

U po gla vlju ko je sle di pri ka za će mo po dat ke o na sil nim in ter ak ci ja ma uče-ni ka. Pred met na šeg in te re so va nja je ste ono što se de ša va u ško li i oko nje, za vre me od mo ra i na pu tu do ško le i iz nje. In ter ak ci je de ce i od ra slih pri ka za će mo u dru gom pro blem skom blo ku. Ter mi nom vr šnjač ko na si lje ozna ča va mo na sil ne in ter ak ci je de ce svih uz ra sta ko ja po ha đa ju istu ško lu. Da kle, ter min se ne od no si sa mo na ka len dar ske vr šnja ke već, ge ne ral no, na uče ni ke kao gru pu.

3.1. Uče ni ci ko ji tr pe vr šnjač ko na si lje

O za stu plje no sti na si lja u ško la ma naj pre će mo za klju či va ti na osno vu od go-vo ra uče ni ka ko ji su iz ja vi li da su do ži ve li na si lje.

3.1.1. Ko li ko uče ni ka tr pi vr šnjač ko na si lje?Na pi ta nje – ko li ko je de ce ugro že no na sil nim po na ša njem vr šnja ka – ne

mo že se da ti jed no zna čan od go vor. Ako od go vor ba zi ra mo na uče nič kim sa mo pro ce na ma o to me da li su bi li ugro že ni na si ljem ili ne, od go vor će za-vi si ti od to ga šta su uče ni ci pod vr šnjač kim na si ljem pod ra zu me va li, ko ji su vre men ski pe riod ima li u vi du i ko ji će mo kri te ri jum iz ve den iz uče ni ko vih od go vo ra oda bra ti.

Kao što je već re če no, da bi se uče nik usme rio na že lje no shva ta nje na si-lja, na po čet ku upit ni ka se da je de talj no raz ja šnje nje toga šta će se sma tra ti na si ljem a šta ne. Uče nik za tim, ima ju ći na umu de fi ni sa ni pe riod vre me na,


tre ba da ozna či da li je do ži veo na ve de ni ob lik na si lja i, ako je ste, ko li ko če-sto, i to ta ko što će za o kru ži ti je dan od po nu đe nih od go vo ra.

Od go vor o bro ju ugro že nih uče ni ka za vi si pre sve ga od dve od lu ke: da li će se od go vor za sni va ti na uče ni ko voj glo bal noj sa mo pro ce ni ili na spe ci fič nim sa mo pro ce na ma i da li će na ugro že nost uka zi va ti jed no krat-na ili vi še krat na iz lo že nost na si lju. Po ja sni će mo i pro di sku to va ti i jed nu i dru gu od lu ku.

Glo bal na sa mo pro ce na ili spe ci fič ne sa mo pro ce ne?Ako se osla nja mo na glo bal ne sa mo pro ce ne, uče ni ku će mo ob ja sni ti šta

sma tra mo na si ljem i za mo li ti ga da ka že da li je ne što slič no do ži veo u pro te-klom pe ri o du i, ako je ste, ko li ko pu ta. Ovaj po stu pak na zva će mo di rekt nim me re njem. Dru gi na čin je da ume sto glo bal ne sa mo pro ce ne od uče ni ka tra-ži mo da ka že da li su mu se de si li spe ci fič ni do ga đa ji (ko je is tra ži vač sma tra na sil nim, ali ne mo ra da ih uče ni ci ma ta ko de fi ni še, ni ti uče ni ci mo ra ju da ih vi de kao na si lje) i, ako je su, ko li ko če sto. Po tom je po sao is tra ži va ča da, na osno vu od go vo ra is pi ta ni ka na po je di nač na pi ta nja, od re di ste pen ugro-že no sti de te ta. Ovaj na čin me re nja na zva li bi smo po lu di rekt nim za to što se za sni va na uče nič kim di rekt nim pro ce na ma, ali ko nač nu pro ce nu ugro že no-sti uče ni ka da je is tra ži vač pre ma kri te ri ju mi ma ko je sam po sta vi.

Jed no krat no ili po no vlje no na si lje?Ko li ko i ko jih ugro ža va nja u de fi ni sa nom pe ri o du vre me na uče nik tre ba

da do ži vi da bi smo ga tre ti ra li kao ugro že nog na si ljem ili žr tvom na si lja? Mo že mo po ći od sta va da je ugro žen sva ki uče nik ko ji je bar jed nom do ži-veo „na sil an na pad” od vr šnja ka. Ovaj kri te ri jum je vr lo blag jer je do volj no da uče nik iz ve sti i o sa mo jed noj na sil noj epi zo di pa da bu de re gi stro van kao ne ko ko tr pi na si lje.

Mno gi bi re kli da je taj kri te ri jum čak su vi še blag. Na i me, su vi še ve li-ki zna čaj pri da je se sa mo jed nom izo lo va nom do ga đa ju ko ji, isti na, mo že bi ti vr lo ozbi ljan, ali i sa svim tri vi ja lan. Uz to, po ve ća va se ri zik od gre ške la žnog pre po zna va nja. Izo lo va ni in cin dent zbog ko jeg je uče nik svr stan u žr tve na si lja mo že i da ne bu de na sil na epi zo da. Uče nik je mo žda po tvr-dio da mu se de si lo ne što što je is tra ži vač ozna čio kao na si lje (npr., „Da, ne ko me je gur nuo”), ali je pri tom is pu stio iz vi da da je tre ba lo da vo di ra ču na sa mo o zlo na mer nim po stup ci ma, a on ovaj po stu pak ta kvim ne sma tra, ili je, mo žda, po gre šno uči tao ne pri ja telj sku na me ru u po stu pak ko ji ni je bio ta kav. Ova me ra je pod lo žna gre šci po gre šnog pre po zna va-nja, od no sno po gre šnog pre ce nji va nja pri su stva ne ke po ja ve. Sli ka do bi-je na pre bro ja va njem onih ko ji su do ži ve li ma kar je dan, bi lo ka kav, ob lik na si lja obič no ne od go va ra in tu i tiv noj pro ce ni uče sni ka škol skog ži vo ta o ste pe nu ugro že no sti.


Ako, me đu tim, za kri te ri jum ugro že no sti uzme mo po no vlje no na si lje, si-gur ni ji smo da broj ugro že nih uče ni ka ni je pre u ve li čan. Na sil ni in ci den ti ima ju ku mu la tiva n uči nak, pa vi še na sil nih epi zo da mo gu ima ti ne ga tiv nu po sle di-cu, čak i ako je ne ga ti van efe kat sva ke od njih za ne mar ljiv. Uz to, ve ro vat no ća da dva do ga đa ja bu du po gre šno pre po zna ta znat no je ma nja od ve ro vat no će po gre šnog pre po zna va nja jed nog do ga đa ja (ako, re ci mo, me đu uče ni ci ma ko ji su zbog jed ne na sil ne epi zo de ozna če ni kao ugro že ni na si ljem, sva ki de se ti uče nik, zbog gre ške po gre šnog pre po zna va nja, u stva ri ni je žr tva, on da je ve-ro vat no ća da je me đu oni ma sa dva na ve de na na sil na in ci den ta ne ko po gre šno pre po znat – je dan pre ma sto). Me ra za sno va na na po no vlje nom na si lju je kon-zer va tiv na me ra ko ja ne pre ce nju je broj slu ča je va, ali ih, mo žda, pot ce nju je, jer će ne ki slu ča je vi ozbilj nog jed no krat nog na si lja osta ti ne pre po zna ti.

Po no vlje na iz lo že nost na si lju se ne ka da ko ri sti kao kri te ri jum ugro že no-sti i za to što is pu nja va zah tev ko ji se po sta vlja ra ši re nom de fi ni ci jom si le-džij stva kao po no vlje nog na si lja. Kao što je ra ni je već na po me nu to, u is tra-ži va nji ma ko ji ma se is pi tu je si le džij stvo, tek po no vlje na iz lo že nost na si lju do pu šta la bi da ne kog uče ni ka sma tra mo žr tvom.

Kri te ri jum po ko jem se ugro že nim uče ni kom sma tra tek onaj ko ji je do-ži veo po no vlje no na si lje zva će mo, po ma lo ko lo kvi jal no, „vi šom preč kom”, a kri te ri jum po ko jem je i jed no krat na ugro že nost do volj na da bi uče ni ka sma tra li ugro že nim zva će mo „ni žom preč kom”. Preč ka je „ni ža” jer je to kri te ri jum ko ji je lak še is pu ni ti, pa će unu tar iste gru pe bi ti vi še uče ni ka ko ji su is pu ni li taj uslov ne go uče ni ka ko ji su is pu ni li i taj i stro ži uslov.

U na šem is tra ži va nju uče ni ci su da va li i glo bal nu sa mo pro ce nu i spe-ci fič ne pro ce ne, a po što su u oba slu ča ja na vo di li i uče sta lost do ži vlje nih na sil nih po stu pa ka, u oba slu ča ja je bi lo mo gu će po sta vi ti „ni žu” i „vi šu preč ku”. Ukrat ko, mo gu će je od go vor o ugro že no sti uče ni ka na si ljem do ne ti kom bi no va njem raz li či tih kri te ri ju ma. Pri ka za će mo sli ke ugro že no sti ko je se do bi ja ju pri me nom raz li či tih kri te ri ju ma, upo re di ti ih i da ti naš sud o to-me ko ji in di ka tor sma tra mo naj u po tre blji vi jim. Pri ka za će mo i po dat ke ko je smo do bi li na pi ta nji ma ko ja se ne od no se di rekt no na do ži vlja va nje na si lja, ali su ve o ma re le vant na za pro ce nu ugro že no sti uče ni ka.

Kri te ri jum 1: Glo bal na pro ce na ugro že no sti na sil nim po na ša njem vr-šnja ka to kom ce lo kup nog ško lo va nja

Pr va pro ce na ugro že no sti od no si se na to ko li ko uče ni ka je bi lo iz lo že-no na si lju vr šnja ka to kom ukup nog dota da šnjeg ško lo va nja. Ovu pro ce nu uče ni ci su pra vi li pre pi ta nja ko ja su se od no si la na spe ci fič na na sil na po na-ša nja. Da kle, to je ne ko glo bal no se ća nje na ne pri jat na is ku stva to kom ško-lo va nja. Od go vor na ovo pi ta nje da li su sa mo sta ri ji uče ni ci. Ni smo hte li da mla đe zbu nju je mo pro me na ma u vre men skim in ter va li ma ko je pro ce nju ju.


Ta be la 5s: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju s ob zi rom na pol i uz rast, pre ma kri te ri ju mu 1 (%)

PolPol Uz rastUz rastUkup noUkup no

De ča ci De ča ci De voj či ce De voj či ce 3–4. ra zr.3–4. ra zr. 5–6. ra zr.5–6. ra zr. 7–8. ra zr.7–8. ra zr.Ni jed nomNi jed nom 50,150,1 57,957,9 – 56,456,4 51,451,4 54,054,0Jed nom ili dva putJed nom ili dva put 32,332,3 29,229,2 – 29,529,5 32,232,2 30,730,7Vi še pu taVi še pu ta 13,913,9 10,310,3 – 11,011,0 13,313,3 12,112,1Če sto se de ša va loČe sto se de ša va lo 3,73,7 2,62,6 – 3,13,1 3,23,2 3,23,2N N 37.06537.065 35.60135.601 – 36.56036.560 36.37936.379 72.9372.93

Re zul ta ti u Ta be li 5s po ka zu ju da se ne što ma nje od po lo vi ne ispitanih sta ri jih osno va ca pri se ti lo ne kog ob li ka na si lja ko je su do ži ve li od stra ne dru gih uče ni ka to kom ško lo va nja. I oni ko ji su do ži ve li na si lje do ži ve li su ga re la tiv no ret ko – dve tre ći ne njih je ta ko ne što do ži ve lo jed nom ili dva put. Pri bli žno sva ki sed mi uče nik sa op štio je da se se ća vi še si tu a ci ja kad je do-ži veo na si lje od stra ne vr šnja ka. De ča ci su ne što če šće od de voj či ca sa op šta-va li da su to kom ško lo va nja is ku si li na si lje.

Lo gič no bi bi lo pret po sta vi ti da će ve ći broj uče ni ka sta ri jih raz re da ima-ti ne pri jat na se ća nja na pro te klo ško lo va nje jer su se oni du že ško lo va li. Ana-li za po da ta ka po raz re di ma po ka zu je da je to de li mič no tač no. Naj ma nje je onih ko ji se ža le da su do ži ve li na sil no po na ša nje vr šnja ka me đu uče ni ci ma 5. raz re da (40,3%). U sta ri jim raz re di ma se taj pro ce nat kre će od 46,7% (6. raz red) do 49,1% (7. raz red), pa bi se mo glo re ći da u ka sni jim uz ra sti ma prak tič no ne ma bit nih raz li ka iz me đu uče ni ka u tom smi slu.

Kri te ri jum 2: Glo bal na pro ce na ugro že no sti na sil nim po na ša njem vr šnja ka to kom po sled nja tri me se ca

Po red pro ce ne s prak tič no neo d re đe nim vre men skim okvi rom (ce o lup no ško lo va nje) uče ni ci su da va li i glo bal ne pro ce ne ko je se od no se na po sled nja tri me se ca. Glo bal ne sa mo pro ce ne iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju u po sled-nja tri me se ca pri ka za ne su u Ta be li 6s.

Pre ma glo bal noj pro ce ni za po sled nja tri me se ca, če tvr ti na is pi ta nih uče-ni ka do ži ve la je na si lje (ni ža preč ka), a 5,6% je ta kvo is ku stvo ima lo tri i vi še pu ta (vi ša preč ka).

Po re đe nje pret hod ne dve ta be le (Ta be le 5s i Ta be le 6s) uka zu je nam na je dan fe no men. Ka da uče ni ci pro ši re vre me ski op seg ko ji pre tra žu ju, sa tri po sled nja me se ca na vi še stru ko du ži pe riod, od 5–8 go di na, pro ce nat uče ni ka ko ji se pri se te na sil ne epi zo de po ve ća se dvo stru ko, ili za 23%. Ova kav re la tiv no ma li po rast za ve o ma ve li ki vre men ski pe riod mo gao bi da zna či da uče ni ci svo je pro ce ne iz lo že no sti na si lju do no se, pre sve ga, na


osno vu sko ra šnjih do ga đa ja ko ji su im u ži vom se ća nju. Ili su ra ni je na sil ne epi zo de jed no stav no za bo ra vlje ne, ili, ka da se na njih gle da s vre men ske dis tan ce, po vre đe nost ble di i one se vi še ne opa ža ju kao na si lje.

Ta be la 6s: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju s ob zi rom na poli uz rast, pre ma kri te ri ju mu 2 (%)

PolPol Uz rastUz rastUkup no Ukup no

De ča ci De ča ci De voj či ce De voj či ce 3–4. ra zr.3–4. ra zr. 5–6. ra zr.5–6. ra zr. 7–8. ra zr.7–8. ra zr.Ni jed nomNi jed nom 75,675,6 79,379,3 – 76,376,3 78,578,5 77,477,4Jed nom ili dva putJed nom ili dva put 17,917,9 15,915,9 – 17,817,8 16,116,1 16,916,9Vi še pu taVi še pu ta 4,94,9 3,73,7 – 4,54,5 4,24,2 4,34,3Če sto se de ša va loČe sto se de ša va lo 1,61,6 1,01,0 – 1,41,4 1,31,3 1,31,3N N 37.07937.079 35.60935.609 – 36.57036.570 36.39036.390 72.96072.960

Od onih ko ji u po sled nja tri me se ca ni su do ži ve li na si lje, dve tre ći ne ga ni je do ži ve lo ni to kom do sa da šnjeg ško lo va nja, što su ge ri še to da su ne ki uče ni ci u kon stant no ve ćem ri zi ku da bu du iz lo že ni na si lju ne go dru gi, kao i to da su ne ki kon stant no za šti će ni od na si lja.

Po re đe nje ta be la nam, ta ko đe, skre će pa žnju na je dan fe no men s ko jim će mo se če sto su sre ta ti i ko ji će nam kom pli ko va ti tu ma če nje re zul ta ta. Ra-di se o ne do sled no sti uče nič kih od go vo ra: od onih ko ji su iz ja vi li da ni ka da to kom ško lo va nja ni su do ži ve li na si lje, njih 4% već kod sle de ćeg pi ta nja iz-ja vlju je da su ga do ži ve li to kom pro te kla tri me se ca.

Kri te ri jum 3: Spe ci fič ne sa mo pro ce ne ugro že no sti na sil nim po na ša-njem vr šnja ka u poslednja tri me se ca, re gi stro va nje sva kog na pa da

Osim glo bal nih pro ce na, uče ni ci su, kao što smo ra ni je po ja sni li, da va li od go vo re i o ugro že no sti ve ćim bro jem kon kret nih ob li ka na si lja. Iz ovih od go vo ra mo gu će je kon stru i sa ti raz li či te do dat ne po ka za te lje ugro že no-sti uče ni ka na si ljem. Jed na ta kva mo guć nost je ste da uče ni ka sma tra mo ugro že nim ako je bar jed nom do ži veo bar je dan od bi lo ko jih po nu đe nih ob li ka na sil nog po na ša nja. Kao i u slu ča ju glo bal nih pro ce na, i ovaj kri te-ri jum za iden ti fi ko va nje ugro že no sti ve o ma je ose tljiv (to je preč ka ko ju je la ko pre sko či ti), te smo ga (rad no) na zva li spe ci fič na sa mo pro ce na pre ma ni žoj preč ki.

Ugro že nost uče ni ka pre ma kri te ri ju mu 3 (ni ža preč ka) ra ču na li smo i za mla đe i za sta ri je uče ni ke. Po dat ke pri ka zu je mo u Ta be li 7ms.


Ta be la 7ms: Pro ce nat uče ni ka iz lo že nih na sil nom po na ša nju vr šnja kas ob zi rom na pol i uz rast, pre ma kri te ri ju mu 3 (%)


De ča ciDe ča ci De voj či ceDe voj či ce 3–4. ra zr.3–4. ra zr. 5–6. ra zr.5–6. ra zr. 7–8. ra zr.7–8. ra zr.% vik ti mi zi ra-% vik ti mi zi ra-nih uče ni kanih uče ni ka 65,165,1 65,665,6 68,068,0 66,666,6 61,661,6 65,465,4

N (svi uče ni ci)N (svi uče ni ci) 55.74455.744 53.03053.030 35.51635.516 36.98636.986 36.64936.649 109.151109.151

Pre ma ova ko od re đe nom kri te ri ju mu, dve tre ći ne ispitanih uče ni ka je bar jed nom u pro te kla tri me se ca bi lo iz lo že no na sil nom po na ša nju vr šnja-ka. Po ka za lo se da ne ma bit nih raz li ka iz me đu de ča ka i de voj či ca. U naj sta-ri joj uz ra snoj gru pi do la zi do bla gog sma nji va nja vik ti mi za ci je.

U gru pi sta ri jih uče ni ka, ko ji su vr ši li i glo bal ne pro ce ne (po ka za te lji 1 i 2), broj ugro že nih uče ni ka se, ako spe ci fič ne sa mo pro ce ne upo re di mo s glo-bal nom sa mo pro ce nom, po ve ćao sa 22,6% (Ta be la 6s) na 64,2% (Ta be la 7ms). Da kle, od onih uče ni ka ko ji su iz ja vi li da to kom pro te kla tri me se ca ni su do ži-ve li ni ka kvo na si lje, vi še od po lo vi ne is pi ta nih (56%) ka sni je je ozna či lo da je do ži ve lo ne ki od na bro ja nih po stu pa ka ko je mi sma tra mo na si ljem.

Kri te ri jum 4: Spe ci fič ne sa mo pro ce ne ugro že no sti na sil nim po na ša njem vr šnja ka u poslednja tri me se ca, re gi stro va nje istog ob li ka na si lja ko je se po na vlja

Od go vo re uče ni ka na pi ta nja o kon kret nih ob li ci ma na si lja mo že mo po-sma tra ti i na dru gi na čin. Pre ma kri te ri ju mu 3, uče ni ka smo sma tra li ugro-že nim već po sle jed nog is ku stva s na si ljem. Mo že mo, me đu tim, sma tra ti da su ugro že ni sa mo oni uče ni ci ko ji su bi lo ko ji od po nu đe nih ob li ka na sil nog po na ša nja do ži ve li vi še pu ta i če sto. U ovom no vom kri te ri ju mu 4, sli ko vi to re če no, „po di gli smo preč ku” za pro gla ša va nje ugro že no sti.

Za to će mo ovaj kri te ri jum rad no zva ti spe ci fič na sa mo pro ce na pre ma vi šoj preč ki. Teh nič ki, ako je uče nik na bi lo ko je od 9 pi ta nja o ra znim ob-li ci ma na si lja od go vo rio da je ta ko ne što do ži veo vi še pu ta ili čak če sto, uklju čen je u ka te go ri ju uče ni ka ko ji su ugro že ni na sil nim po na ša njem vr-šnja ka. Ovaj kri te ri jum ne re gi stru je uče ni ke ko ji su jed nom ili dva pu ta bi li ugro že ni raz li či tim ob li ci ma na sil nog po na ša nja (npr., jed nom ili dva pu ta su do ži ve li da ih ne ko uvre di, jed nom ili dva pu ta su bi li pred met ogo va ra nja i sl.) za to što ni je dan ob lik ni su is ku si li tri i vi še pu ta.

Ugro že nost uče ni ka pre ma kri te ri ju mu 4 ra ču na li smo i za mla đe i za sta ri je uče ni ke. Po dat ke pri ka zu je mo u Ta be li 8ms.

Pre ma kri te ri ju mu 4 (ugro že nost po no vlje nim ob li ci ma na si lja ili vi ša preč ka), 25% uče ni ka ugro že no je na sil nim po na ša njem vr šnja ka. Uče ni ci 5. i 6. raz re da su ne što vi še ugro že ni od osta lih uz ra snih gru pa.


Ta be la 8ms: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju s ob zi rom na poli uz rast, pre ma kri te ri ju mu 4 (%)


De ča ci De ča ci De voj či ce De voj či ce 3–4. ra zr3–4. ra zr 5–6. razr. 5–6. razr. 7–8. ra zr.7–8. ra zr.% vik ti mi zi ra-% vik ti mi zi ra-nih uče ni kanih uče ni ka 25,625,6 24,124,1 22,922,9 27,027,0 24,724,7 24,924,9


Ova ko de fi ni san kri te ri jum bli ži je glo bal noj pro ce ni za 3 me se ca ko ju su pra vi li sta ri ji uče ni ci (po ka za telj 2, Ta be la 6s), pre ma ko joj pro ce nat ugro-že nih iz no si 22,6%.

Kri te ri jum 5: Spe ci fič ne sa mo pro ce ne ugro že no sti u pe riodu od tri me-se ca, po no vlje na vik ti mi za ci ja (isti ob lik do ži vljen tri i vi še pu ta i/ili bar dva raz li či ta ob li ka do ži vlje na je dan ili dva pu ta )

Po ka za telj 4 bi tre ba lo da na eko no mi čan na čin re gi stru je broj uče ni ka ko ji su vi še pu ta bi li ugro že ni na si ljem. Na čin ra ču na nja, me đu tim, na pre-po zna je one uče ni ke ko ji su vi še pu ta bi li ugro že ni ali ta ko što su sa ne ko li ko ob li ka na si lja bi li ugro že ni sa mo jed nom ili dva put. Na pri mer, uče nik ko ji ka že da je sva ki od de vet na ve de nih ob li ka na si lja do ži veo, ali jed nom ili dva pu ta, ne će bi ti pre po znat kao uče nik ko ji je po no vlje no do ži veo na si lje, a uče nik ko ji je 3–4 pu ta do ži veo je dan ob lik na si lja ho će.

Sto ga smo kon stru i sa li do dat ni kri te ri jum 5 ko ji re gi stru je uče ni ke ko ji su vi še pu ta do ži ve li na si lje ta ko što oni ma ko ji su vi še pu ta do ži ve li (bar) je dan ob lik na si lja (njih re gi stru je kri te ri jum 4) pri do da je uče ni ke ko ji su bar dva raz li či ta ob li ka na si lja do ži ve li jed nom ili dva pu ta.

U na stav ku tek sta, ka da bu de mo go vo ri li o po no vlje nom na si lju, ima-će mo u vi du na si lje pre ma ova ko de fi ni sa nom kri te ri ju mu (kri te ri jum 5).

Ugro že nost uče ni ka pre ma kri te ri ju mu 5 ra ču na li smo i za mla đe i za sta ri je uče ni ke. Po dat ke pri ka zu je mo u Ta be li 9ms.

Ta be la 9ms: Uče sta lost iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju s ob zi rom na poli uz rast, pre ma kri te ri ju mu 5 (%)


De ča ci De ča ci De voj či ce De voj či ce 3–4. razr.3–4. razr. 5–6. ra zr.5–6. ra zr. 7–8. ra zr.7–8. ra zr.% vik ti mi zi ra-% vik ti mi zi ra-nih uče ni kanih uče ni ka 44,744,7 43,743,7 47,247,2 45,545,5 40,040,0 44,244,2



Pre ma kri te ri ju mu 5, na sil nim po na ša njem vr šnja ka ugro že no je 44,2% uče ni ka (mla đi i sta ri ji za jed no).

3.1.2. Do dat ni po ka za te lji ugo že no sti uče ni kaDo dat nu sli ku o bro ju uče ni ka ko ji su do ži ve li na si lje, kao i o ste pe nu po-

u zda no sti uče ni ko vih od go vo ra, mo gu da pru že uče nič ki od go vo ri na pi ta-nja u ko ji ma je od njih tra že no da da ju ne ke do dat ne po dat ke o do ži vlje nom na si lju, a gde je uvek kao mo gu ća al ter na ti va po nu đe no da eks pli cit no iz ja ve da ni kad ni su do ži ve li vr šnjač ko na si lje. Iz bor ta kvog od go vo ra pred sta vlja po no vo ne ku vr stu glo bal ne sa mo pro ce ne. U Ta be li 10s pri ka za ni su od go-vo ri sta ri jih uče ni ka (ko ji su po pu nja va li sta ri ju ve zi ju upit ni ka, ko ja je sa dr-ža va la sva na ve de na pi ta nja).

Ta be la 10s: Pro ce nat uče ni ka ugro že nih vr šnjač kim na si ljem,pre ma in di rekt nim pro ce na ma uče ni ka

PitanjePitanjeOd go vor: „Ni ko se Od go vor: „Ni ko se

ni je na sil no po na šao ni je na sil no po na šao pre ma me ni.”pre ma me ni.”

Do ži ve liDo ži ve linasiljenasilje

Iz ko je su ško le na sil ni ci?Iz ko je su ško le na sil ni ci? 60,960,9 39,139,1Iz ko jih su ode lje nja na sil ni ci?Iz ko jih su ode lje nja na sil ni ci? 62,262,2 37,837,8Kog su po la na sil ni ci?Kog su po la na sil ni ci? 57,357,3 42,742,7Kog su uz ra sta?Kog su uz ra sta? 53,053,0 47,047,0Ko li ko ih ima?Ko li ko ih ima? 61,761,7 38,338,3

Iz pri ka za nog pre gle da uče nič kih od go vo ra mo že mo za klju či ti da se broj ugro že nih uče ni ka kre će u in ter va lu od 38% do 47% (pro seč na vred nost za svih pet pro ce na je 41,0%). Ova kva pro ce na o ugro že no sti naj bli ža je pro ce-ni pre ma kri te ri ju mu 5, pre ma ko jem je ugro že no 44,2% uče ni ka.

Me đu tim, po da ci ko je smo iz ne li u Ta be li 10s po ka zu ju i to ko li ko su di-rekt ne sa mo pro ce ne ne po u zda ne, la ko pro men lji ve me re. Ma da su na ve de na pi ta nja išla re dom jed na za dru gim, pro ce nat uče ni ka ko ji su za o kru ži va li istu al ter na ti vu, for mu li sa nu na iden ti čan na čin („Ni ko se ni je na sil no po na-šao pre ma me ni”), va ri rao je od 38% do 47%.

3.1.3. Po re đe nje kri te ri ju ma za pro ce nu ras pro stra nje no sti vik ti mi za ci je

Do sa da smo pro ce nu ras pro stra nje no sti vik ti mi za ci je do no si li na osno-vu ne ko li ko kri te ri ju ma. Da bi smo po ka za li ko li ko pro ce ne, do ne te na osno-vu raz li či tih kri te ri ju ma, va ri ra ju, upo re di će mo re zul ta te u gru pi sta ri jih is pi ta ni ka, jer mla đi na ne ka pi ta nja ni su od go va ra li. Sem pr vog pi ta nja,


ko je se od no si lo na ukup no ško lo va nje, sva osta la pi ta nja od no si la su se na vre men ski okvir od tri me se ca. Po da ci su pri ka za ni na Gra fi ku 2s.

Gra fik 2s: Pro ce nat uče ni ka ugro že nih vr šnjač kim na si ljem,pre ma raz li či tim kri te ri ju mi ma

Ka da su učenici prvi put pitani d a li su toko m ukupn og š kolov an ja bar nekada do ži ve li nasilje , 46 % njih odgovori lo je p ot vrdno. Kada su u čeni-ci pitani da li s u u posle dn ja tri mesec a dož ive li nasilje, tek s vak i četvrti (23%) to je potvr dio, a samo nji h 6% nji h re klo j e da je nas ilje doživel o v iše pu ta . Kada su ko d kas nij ih pitanja op et i mali mo gućnost da se d ir ek-tno i zj asne da li su dož iv eli n asilje, pr oce nat učenika koji su sao pštili da su b ili žrtve kr et ao se, u zavisnosti od pitanja , od 38 % do 47%. Kada je zatim tr eb alo d a ka žu da li s u dož iv eli pojedinačne oblik e nasilja, čak n jih d ve trećine ( 65,4%) zaokru žili su bar jed an takav slučaj. Njih č etvrti na (25%) b ar jedan o bl ik nasilj a pono vo su dož iv el i. Za n eš to manj e od polovine ispitan ih u če nika (44%) može se za kl ju čiti da su viš e puta doži veli n as il je, bil o isto, b ilo različ ito.

D akle, za vi sno od forme pit an ja, njegovog mesta u upitni ku, kao i toga d a li s e uzima b ar jed nom d ož ivljeno il i p onovljeno na si lje, pr oc enjeni broj ugroženih učenik a kreće se od 6% d o 66 %. Kada bi po st ojale va rijacij e i u određenju nasilja , raz no vr snost b i se j oš v iš e povećala .

Koje m pokaz atelju b i tr ebalo da ti p re dnost? Poređ en jem kriter ijuma b av ili s mo se i u jed nom dru gom, r an ije objavljenom, radu (Popa dić i Pl ut, 2007 ) i ovde ćemo uk azati ne neke od naših tad ašnjih ali i sadašn jih glav-nih zaklju ča ka .


Glob al na proc ena ugr ož en osti nasiljem t ok om škol ova nja je, zb og ši-rokog vr emenskog r as pona koj i p okriv a, od najmanj e prak tične koristi. Ak o neki u če nik kaže da je d oži veo nasilje, osta je nep oznato da li je to bil o ne-dav no ili u davn oj proš losti, u ovoj il i nekoj dru goj šk olskoj sredini. Dodatni pro blem je i t aj što se pri li kom odg ovaranja na ovo pi ta nje uče nik os lanja n a pa mćenje davno p rošlih dog ađaja , koj e je m ožda nakna dno r estruk tu rir ano na o sno vu nov ih iskust av a.

Glob alna p roce na ugro že no sti t ok om po sl edn jih nekoli ko me seci k ori-šć en a j e u Ol ve usovim istraživanjim a ( Olweus , 1 99 3) , ka o i u k as nijim is-tr aživanji ma u koj ima je korišćen nje gov up i tn ik . M ad a je ova m era najekonomi čn ija , ne smatra mo je i najpuz danijom i naj pogodnijom. V rlo je verovatno da ć e osla nj anje n a ova j indikat or vo diti p otc enjiv anj u uč estalo-st i nasilne interak ci je. Pog otovo ak o j e to pitanje jed no od poče tnih, o no ne uspeva d a osv eži s eć anja na s va s pecifič na i skustv a iz ložen os ti različit im oblici ma nasi lja. K ad a su učeni ci po sle o dg ovaran ja na s pecifičn a pitanja ponovo bi li u p ri lici da d aj u glob al nu proc e nu iz lo ženos ti nasilj u (zaokru-žuju ći odgov or „Niko se ni je nasilno ponaš ao pr em a meni”), u n ašem istraži vanju se pokaz al o da su mnogi od njih pr ome nili svoje mišljenj e: dupli ra o se broj oni h koj i su izja vi li da su bili i zloženi nasilju .

Drugi problem sa o vom me ro m je taj š to se mnogi učeni ci k oji i zjavlj uj u d a su do ži veli n eka sp eci fična p onašanj a ko ja smatramo n asilj em uzdržava-ju d a za se be kažu d a su doživeli nasilj e. Moguće je da je u zrok tom e št o de ca pod nasiljem podraz ume vaju z nat no uži opseg nas il ni h post upaka nego što određenje koje im se daje od njih t raži (s kloni su da pod nas iljem m isle pre svega n a teže ob lik e fizičkog nasil ja ) i i zgled a da im inst r ukc ija nije dov oljna da o dustan u od vlastit og shvata nja nasi lj a i usvoje on o koje j e ponuđeno u upitn iku . Mog uće je, kao što smatraju ne ki autori (npr., Hamby & Finkelho r, 20 00), da globalna i sp ecifi čn a pit an ja na r az ličite načine dotič u de tetovu sl iku o sebi. Detet ovo pr iz nanje da je bi lo žrtva n asi lja u većoj meri g a pred sta vlja kao sla bog n eg o prizn an je da je bi lo izlože no p ojedinačno m nasil no m postu pku .

U sv ako m sluča ju, gl ob aln a samopro cen a vodi p ot cenjivanj u uče stalo-sti nasil ja ne sa mo ond a k ada se tra ži n a samom po četku, pre pob uđivan ja s ećanj a na konkre tne s lu čajev e n as ilja. O tome govori či njenica da jed an bro j učenika, i n ak on izja šnjavanj a da su dož iv eli neke od ponu đe nih specif ič-nih obli ka nasilj a, na k as nijim g lobalni m samopro cenam a i dalje s matra d a nisu do živeli na silje, mad a je njihov proc enat znača jno manji ne go ka da da ju početnu g lob alnu sa mop ro cenu.

Specifič ne samop ro cene ima ju dve važn e p redno st i u o dnosu na glob alne sam oprocene. Prv o, nj ima se meri o no što istraživač smatra nasilje m, a n e ono št o pod ti m podrazu me va ju uč eni ci . Dec a se prise ća ju postupaka ko je ona, mo guće je, i ne s ma tr aju nas il je m (npr., og ovar anje, dob ac ivanja, u vred-


l jive SMS p oruke) , a istraživač i h smatra n as iljem i , za razli ku od detet a, uzima ih u ob zi r pri p roc eni da li se n asilje od igr al o ili n e. Drugo , sp ecifi-č n ija pitanja olakšav aj u sećanj a, on a su ka o potpitanja k oj a det etu po mažu da s e priseti neko g postu pka koje g se nij e s etilo k ada j e davalo globa ln u samo pro ce nu. Št o se pro cene učestalos ti na si lja tiče , obe ove k ara kteris tik e č ine da s pecifičn e samprocen e ukazuju n a već i broj ug rožen ih uč en ika nego globaln e samo procen e.

S dr uge strane, ne ki faktori m ogli bi da deluju i u obrnutom pr av cu, da uti ču da s e iz spec if ičnih p rocena m ož e zaklj uč iti o manjem pr isu stvu na si lja ne go iz glo ba lnih p roc en a. Li sta n abr ojanih postupaka n ije iscrp-na , tako d a j e teor ijski moguć e da po stoji uč enik k oj i nije do živeo ni je da n nas ilan postupak s p onuđene li ste, a li je pri likom global ne proce ne označio da je doživeo na silje je r je i mao n a umu n eki postu pak koj i nij e nave den n a list i spec ifi čnih postup ak a. Takv a mog ućnost je , međuti m, vrl o mala. Nespomenut o blik nasil ja morao bi da bude v rlo r ed ak, jer tipič ni obli ci n asilja su , uglavnom, na vedeni i mo ralo bi d a se desi da je det e doživelo b aš taj obli k nasil ja a nij ed an od ostali h, kas nij e na vedenih.

U našem istr aži vanju , d a bismo ip ak sman ji li mogućn os t da neč ija i zlo že nos t nasilj u ostane ne prepo zna ta, ostavi li smo de ci mogu ćnost da dodaju i sk ustva koja mi nismo s po me nuli. N ek a deca su dop is ivala o d go-vore na to ot vo reno pitanje, ali se poka za lo d a se u s koro sv im s lučaje vi-ma n e r ad i o doda va nju nekog nesp om enutog nasilja, već se radilo o žel ji da se nagl asi ili de taljn ij e opiš e neki od ob li ka nasilja k oj i je b io ponuđen i od učenika za okružen . Ča k i kada se radilo o dopisivanju n ečeg št o bi mog l o da n e spad a u p onuđe ne kate gorije, ni je bilo dete ta koj e je dopisalo neki obl ik n asilja a da n ij e i u pon uđ enim alte rnativama z aokru ži lo bar j ed an o d oblika n as ilja. Dru gi m rečima, doda va nje mogućno st i da de-te do p iše d a je d ož ivelo neki dr ug i oblik na silja nije pov eća lo broj dec e koja s u sv rstan a u one koji su do živel i nasil je, jer n ije bilo det eta k oj e je odabral o o vu al terna t ivu a da preth odno nije z ao kružil o bar j ed an od p onuđenih o bl ika nasilj a.

Po što ko d kor iš ćenja sp ecifič ni h samoprocena k onačna p rocena da li je učenik ugrože n il i ne z av isi o d liste naveden ih o blika nasil ja, ov aj kriteriju m im a svoj e s la bosti kod p or eđenja re zu lt ata iz razl ičitih is traži-va nj a, jer lis ta nasil nih p ostupaka u njima ne mora b iti i sta. Ip ak, ak o se pored i sam o ko liko je uč enika b ilo izložen o na silju a kol ik o ne, a za ne mari se in tenzite t u grože nosti , ra zl ika u li stama ko je ob uh vataju n ajč ešć e oblike na silja zan em ar ljiva je .

U našem ist ra živanju ispitivali s mo kolik o s e menja broj učen ika s vr-stanih u one k oji t rpe n as ilje i u on e k oji vrše nasil je , u za vi sno sti od t oga k ol iko je specif ič nih obl ika nasilj a uzima no u o bz ir. U kl jučivanj e novih o blika nasil ja u listu t reb al o bi da p oveća broj nasilni ka i žrtava z a ona j


bro j kol ik o je učeni ka koj i ni su do ži veli do tada spomenu te o blike nasil ja ali su do ži ve li nove. Međutim, o vo poveća nj e, kao št o se vi di iz Grafi ka 3s, nije l inearn o.

G ra fik 3s : P romena b roja učeni ka sv rstanih u žr tve i u na silnik e u z avisno st i od br oja sp ecifičnih o blika n asilja koji se uzimaju u obzir (%)

U oba slu ča ja, tri če tvr ti ne na sil nih i vik ti mi zi ra nih uče ni ka iden ti fi ko-va nih na osno vu 9, od no sno 10 pi ta nja (ni je po sto ja lo pi ta nje o ne kim dru-gim ob li ci ma na sil no sti) bi lo je iden ti fi ko va no već sa tri naj če šća in di ka to ra. Do da va njem 6 no vih ob li ka na si lja iden ti fi ko va na je još jed na če tvr ti na na-sil ni ka i žr tvi – nji ho va pro ce na je po ve ća na za 9,5% kod žr ta va i 6,1% kod na sil ni ka.

Ako se osla nja mo na spe ci fič ne sa mo pro ce ne, pi ta nje je da li po sta vi ti ni žu ili vi šu preč ku. Vi ša preč ka je oba ve zna ako se re gi stru je si le džij stvo. Ali i u is pi ti va nji ma gde se i jed no krat no na si lje tre ti ra kao na si lje ima smi-sla da se ugro že nim uče ni kom sma tra onaj ko ji je vi še pu ta do ži veo na si lje, na pro sto zbog ve će po u zda no sti da su uče ni ci ko ji su ozna če ni kao ugro že ni na si ljem za i sta ugro že ni. Ako se u ugro že ne na si ljem ubro je i uče ni ci ko ji su sa mo jed nom do ži ve li ne ki ob lik na si lja, u tu ka te go ri ju će se ubro ja ti i uče-ni ci ko ji su sa mo jed nom do ži ve li ne ko ugro ža va nje vr lo bla gog in ten zi te ta ko je uče nik ni ne sma tra na si ljem. Ako se sli čan in ci dent po no vio, pa ma kar i bio vr lo blag, ta da sa ve ćom si gur no šću mo že mo pre po zna ti da je uče nik bio iz lo žen na si lju.

Naj e ko no mič ni ji na čin da se po sta vi vi ša preč ka jeste da se ugro že nim sma tra sva ko ko je ne ki od spe ci fič nih ob li ka na si lja do ži veo vi še pu ta, i ta kva me ra je ko ri šće na u is tra ži va nji ma (npr., Ba u er et al., 2007; Sol berg & Ol we us, 2003). Ti me se, me đu tim, pre vi đa či nje ni ca da je i uče nik ko ji je ne ko li ko ob li ka na si lja do ži veo sa mo jed nom ili dva put ta ko đe vi še pu ta


do ži veo na si lje, ma da sva ki put raz li či to. Broj ova kvih slu ča je va uop šte ni je za ne mar ljiv, na pro tiv. U na šem is pi ti va nju je čak jed na pe ti na uče ni ka svr-sta na u ovu ka te go ri ju vi še stru ko ugro že nih – onih ko ji nije dan ob lik na si lja ni su do ži ve li vi še pu ta, ali su vi še ob li ka na si lja do ži ve li jed nom ili dva put.

Da kle, ka da pro ce nju je mo ko li ko uče ni ka je ugro že no na si ljem ili ka da ugro že nost uče ni ka že li mo da po ve že mo s dru gim va ri ja bla ma, kri te ri jum ugro že no sti ko ji smo de fi ni sa li u po ka za te lju 5 sma tra će mo osnov nim po-ka za te ljem. Ugro že nost se tu od re đu je na osno vu od go vo ra uče ni ka da li je to kom poslednja tri me se ca do ži veo ne ki od na bro ja nih ob li ka na si lja, i ugro že nim uče ni kom će se sma tra ti onaj ko ji je vi še pu ta do ži veo na si lje, sve jed no da li iste vr ste ili ne. Pre ma ovom kri te ri ju mu, 44,2% uče ni ka je ugro že no (47,2% mla đih i 42,7% sta ri jih).

Za što ve ru je mo baš ovom po ka za te lju? Pr vo, ve ru je mo da smo uče ni ci-ma da li pra vu di rek ci ju za pre tra ži va nje po uspo me na ma, od no sno da smo, za hva lju ju ći spe ci fič nim pi ta nji ma, do dat no po ja sni li šta sma tra mo na sil-nim po na ša njem. Dru go, vre men ski pe riod ko ga se uče nik pri se ća je do volj-no du ga čak da pred sta vlja ve ro do sta jan uzo rak škol skog ži vo ta i do volj no kra tak da omo gu ću je pre tra ži va nje. Tre će, re gi stru je mo po na vlja nje na pa da a ne po je di nač ne in ci den te; da kle, kri te ri jum ni je ni su vi še ose tljiv ni su vi še grub i bli zak je po zna če nju onim po ka za te lji ma ko ji se u li te ra tu ri naj če šće sre ću a ko ji se od no se na si le džij stvo. Sem to ga, po da ci uka zu ju na to da ovaj kri te ri jum po dr ža va ju i glo bal ne sa mo pro ce ne ugro že no sti da te na kon iz no še nja spe ci fič nih sa mo pro ce na.

Ka da is pi tu je mo po ve za nost iz lo že no sti na si lju s dru gim va ri ja bla ma, je-di na eko no mič na stra te gi ja je da se, ume sto pa ra lel nog ra ču na nja po ve za no-sti sa sva kim od kri te ri ju ma (pri če mu raz li či ti kri te ri ju mi naj če šće uka zu ju na u osno vi istu po ve za nost), oslo ni mo na ko re la ci je s jed nim oda bra nim kri te ri ju mom. Osim ta mo gde je to po seb no na gla še no, u ana li za ma po ve za-no sti ko ri sti će se kri te ri jum 5.

3.1.4. Sa čim je po ve za na iz lo že nost na si lju?Po no vi mo naj pre ono što smo već spo me nu li u odelj ku o sta ti stič koj ob-

ra di: na ovo li ko ve li kom uzor ku prak tič no sve po ve za no sti su sta ti stič ki zna-čaj ne, pa ih je di no mo že mo po re di ti po to me ko ju po ve za nost sma tra mo ne znat nom i prak tič no ne zna čaj nom a ko ju ne.

Iz lo že nost na si lju (kri te ri jum 5) ni je po ve za na sa osnov nim so ci o de-mo graf skim va ri ja bla ma. Ko re la ci ja s po lom (Kra me rov V ko e fi ci jent) iz-no si la je V = 0,01, sa sa mo 1% vi še vik ti mi zi ra nih de ča ka ne go de voj či ca (44,7% pre ma 43,6%). Ko re la ci ja iz me đu po la i in ten zi te ta vik ti mi zi ra no-sti (ra ču na tog kao skor iz od go vo ra o iz lo že no sti po je di nač nim ob li ci ma na si lja) iz no si la je r = -0,03.


Ne što ve ća je bi la ko re la ci ja sa uz ra stom: sta ri ji uče ni ci su bi li ma nje iz lo že ni na si lju u ško li. Ko re la ci ja di ho to mi zi ra ne vik ti mi za ci je i raz re da iz-no si la je r = -0,07 (u 3. raz re du bi lo je 50% vik ti mi zi ra nih, taj pro ce nat bla go opa da do 7. raz re da gde je 43% vik ti mi zi ra nih, a ne što iz ra že ni je opa da u 8. raz re du gde je 37% vik ti mi zi ra nih) a sa in ten zi te tom vik ti mi za ci je r = -0,14.

Raz li ke po po lu i uz ra stu pri ka za ne su na Gra fi ku 4ms. I ov de je vi dlji vo da ukup no ne ma raz li ke iz me đu po lo va, a da do la zi do opa da nja iz lo že no sti na si lju sa uz ra stom. U ni žim raz re di ma su de voj či ce ma nje iz lo že ne na si lju, a on da, od pe tog raz re da, sa uz ra stom je opa da nje iz lo že no sti na si lju ve će me đu de ča ci ma ne go me đu de voj či ca ma. Naj vi še su ugro že ni de ča ci ko ji su naj mla đi u ško li (go vo ri mo o ra spo nu od 3. do 5. raz re da), a naj ma nje su ugro že ni naj sta ri ji de ča ci u ško li.

Gra fik 4ms: Ugro že nost uče ni ka pre ma kri te ri ju mu 5, s ob zi romna pol i uz rast (%)

Neznatna j e bila i povezan os t sa školsk im uspeh om . Ko re la cija uspeha s vi kt imiziranošću (da – ne) izn osi la j e ro = -0 ,0 5 a sa intenzitetom viktimi-ziran os ti ro = -0,08. O ve korel ac ij e su bile z a n ij ansu izraženije kod d evojčica (- 0,06 i -0,07) nego kod de ča ka ( -0,04 i -0 ,04).

Vikt imiza ci ja je zna tn o vi še bila po vez an a s pokaza telji ma int egrisanost i u vršn ja čk u grupu, p ri če mu su po kazatelji integris an osti bil i br oj dobri h d rugova i dr ugarica u od elj enju i opaž anje sv og odel jen ja ka o složne grupe. Z na ča jn o manje s u bil a viktim iz iran a ona deca koja su iz javljiva la da imaj u


v iše dobrih drugova u od eljenj u (V = 0,17 ). Me đu decom koja nis u imala nijedn og do brog druga nj ih tri č et vr tine (7 3,2%) bil o je izlože no nasilj u, a među deco m koja s u imala 4 i vi še dobrih drug ova t aj pro cenat je bio skor o duplo m anji (38,3 %).

Zna ča jan ut ica j je im ala i procena složnos ti od eljenj a (V = 0 ,2 0). Me đu decom ko ja su iz jav ljivala da se deca u odeljenju sl abo s la žu , nji h 64,4% je bilo i zlože no nasil ju, a među o nim a koji su r ekli d a se odlično sla žu du pl o manje (3 0,8%).

In tegr isanost uče nika p re ds tavljena je i skorom ra čunati m iz od govora na pitanje k oliko de te ima dobr ih drug ova u odel jenju i kol iko dobro s e slažu u odelj enju i kr etala se od 0 (slab o se sl ažu u ode ljenju i nemaju nij ednog dobrog dru ga u odel jenju) d o 6 (odlično se slaž u u odel je nju i im a više dob -rih d rugova /d ru ga ri ca). Kor el aci ja v iktimi za ci je sa integrisanoš ću iz no sila je V = 0,23 (i nte grisan os t je bila u n eg at iv no j korelacij i sa viktim iz ac ij om ), sa vrlo ma li m va ri jacij am a unutar potkate go rija odr eđ en ih polom i uzr a stom (v ar ijacije su se kretale od 0,22 do 0,25) . Pozitivan od nos prema školi je bi o u ne znatnoj vezi sa viktimizaci jom ( V = 0,0 3).

3.1 .5 . Koje o blike na silnog ponašan ja trpe učenic i u našim šk ol ama? U p rethodnim an al izama pri kazali sm o rezul ta te glob alno, ne vodeći

r ačuna o t ome k ak vo m su nas ilju učen ic i izloženi. U nasta vk u baviće mo se sle deć im pi tan jem: k oj im su vr st am a nasi ln og pona šanja i zl oženi uč enici u n aš im školam a. U našem ist ra ži vanju uč enici ma s mo predoč il i na silna pon ašanja iz kategor ij a v erbalnog, fiz ičkog, soc ij al nog, e le ktronskog i s ek-sualno g n asilja.

Pr ika zaćemo u čestal os t po je dinačn ih oblika v ik timizac ije , posebno za de čake i d ev ojčic e i poseb no za ra zličite uzrasn e gru pe ( Ta bela 11ms).

T reba na pomen ut i da se ra zlike izm eđu uzra sta (raz re da ) ne sa st oj e samo u razlik ama u g od inama. U če nici m la đih raz re da i učenici s ta rij ih razr ed a čin e dve relat ivno odv ojene so cijalne g ru pe u ško li. U nekim sredin am a je nastav a za m la đe učenik e čak i o rga ni zovana u o dvojenim p ro storima (zg ra-dama, s pr at ovima) il i sme nam a. Pro fesori raz redne nas tave im aju svoj aktiv u š ko li i nači n n a koji o ni organi zu ju nas ta vu u mnogim asp ekt ima r azl ikuje se o d predmetne n as tave.


T ab ela 11ms: R aširen os t po je dinačni h obl ika vik ti mizacije, prema polui uzra stu (%)

Svi Svi Pol Pol Razred Razred

M Ž 3–43–4 5– 6 5– 6 7–87–8

U daranje U daranje Ni kadNi kad 1–2 p uta 1–2 p utaViše puta Više puta

81,281,214,414,44,44,4

78,178,116,316,35,65,6

84,484,412,512,53,23,2

67,667,625,725,76,76,7

85,585,510,710,73,83,8

89,889,87,47,42,82,8

Ot imanje Ot imanje Nikad Nikad1–2 puta1–2 puta Više puta Više puta

89,789,78,48,41,91,9

88,788,79,19,12,32,3

90,890,87,67,61,61,6

86,086,011,711,72,32,3

90.790.77,47,41,81,8

92,292,26,16,11,71,7

Prisiljav an je Prisiljav an je N ikadN ikad1– 2 puta1– 2 putaViše puta Više puta

90,8 90,8 7,57,51,71,7

88,388,39,39,32,42,4

93,493,45,65,61,01,0

88,288,29,79,72,22,2

91,091,07,37,31,71,7

93,293,25,55,51,31,3

Pretnje Pretnje NikadNikad1–2 puta1–2 putaVi še putaVi še puta

83, 983, 913, 013, 03,0 3,0

80,680,615,515,54,04,0

87,487,410,510,52,12,1

79,079,017,317,33,83,8

84,284,212,512,53,13,1

88,288,29,59,52,32,3

VređanjeVređanje NikadNikad1–2 puta1–2 puta Vi še puta Vi še puta

5 4,25 4,230,130,115 ,715 ,7

52 ,752 ,729 ,729 ,717,517,5

55,755,730,530,513,813,8

54,854,832,232,213,113,1

51,151,130,330,318,618,6

56,656,628,028,015,415,4

Spletkarenje Spletkarenje NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše put aViše put a

67 ,0 67 ,023,623,6 9,4 9,4

71,771,720 ,320 ,38, 08, 0

62, 062, 027,127,110,910,9

66,766,725,525,57,87,8

64,864,824,324,310,910,9

69,269,221,221,29,69,6

Seksualno Seksualno uznemiravanjeuznemiravanje

NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše pu ta Više pu ta

90,3 90,3 5 ,7 5 ,7 4 ,0 4 ,0

94,794,73 ,23 ,22,12,1

85,8 85,8 8,38,3 5,8 5,8

– – ––

92,192,15,15,12,82,8

88,688,66,46,45,15,1

Uznemirujuće Uznemirujuće porukeporuke

NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše putaViše puta

94,394,34, 44, 4 1, 2 1, 2

94 ,2 94 ,24, 44, 4 1,4 1,4

94 ,394 ,34,54,51,21,2

– ––– –

94,8 94,8 4,14,11,21,2

93,893,84,84,81,41,4

Snimanje Snimanje mobilnimmobilnim


91,791,77,07,01,21,2

90.990.97 ,6 7 ,6 1,41,4

9 2,7 9 2,7 6,36,31, 01, 0

–––

91, 591, 57,4 7,4 1,21,2

92,0 92,06,76,71,31,3


3.1.6. Sa čim su povezani oblici viktimizacije?Povezanost specifičnih oblika viktimiz ac ij e s r el evantn im v ar ij ablama

( ra ču nata pre ko Sp irmano vo g Ro k oe fi ci je nta) pr ik azan a je u s le deć oj tab el i.

Tabe la 12ms : Ko eficijent i k or ela cije ob li ka viktimizac ij e s fa zo m istra ži vanja, polo m u če nik a, uz ra st om , ško ls kim us pe ho m i stepeno m inte gri sa no stiu o deljenj e

Faza Faza PolPol Razre d Razre d Uspeh Uspeh Integris an ostIntegris an ostu od elj en je u od elj en je

Udaranj e Udaranj e 0,01 0,01 -0,0 8-0,0 8 -0,23-0,23 -0,08-0,08 -0,12 -0,12Otimanje Otimanje 0 ,00 0 ,00 - 0,04- 0,04 -0,09 -0,09 -0 ,04-0 ,04 -0,10-0,10Pretnje Pretnje -0,03-0,03 -0,09-0,09 -0,11-0,11 -0,07-0,07 -0,12-0,12Prisiljavanje Prisiljavanje -0,00-0,00 -0,09-0,09 -0,08-0,08 -0,08-0,08 -0,08-0,08Vređanje Vređanje -0,02-0,02 -0,04-0,04 -0,01-0,01 -0,06-0,06 -0,21-0,21Spletkarenje Spletkarenje -0,02-0,02 0,100,10 -0,02-0,02 0,010,01 -0,21-0,21Seks. uznemiravnjeSeks. uznemiravnje -0,00-0,00 0,150,15 0,060,06 0,020,02 -0,10-0,10Slanje SMSSlanje SMS -0,02-0,02 0,000,00 0,020,02 -0,04-0,04 -0,06-0,06Snimanje Snimanje -0,04-0,04 -0,03-0,03 -0,01-0,01 -0,03-0,03 -0,11-0,11

Skre nu će mo pa žnju na glav ne na la ze sa dr ža ne u pret hod ne dve ta be le.

Fi zič ko na si ljeUda ra nje, ša ma ra nje i dru gi slič ni ob li ci. Pre ma po da ci ma ko je smo pri-

ka za li, fi zič ko na si lje ma lo vi še ugro ža va de ča ke ne go de voj či ce – ugro že no je sve ga 6% vi še de ča ka ne go de voj či ca. Fi zič ko na si lje vi še ugro ža va mla đe uče-ni ke ne go sta ri je: u gru pi mla đih uče ni ka sko ro tre ći na je u pret hod na tri me se-ca bi la bar jed nom ugro že na raz li či tim for ma ma fi zič kog na si lja, od tog bro ja je 7% bi lo na pad nu to tri i vi še pu ta. U gru pi sta ri jih ovi pro cen ti su du plo ma nji. S uz ra stom kon stant no opa da broj uče ni ka ko ji iz ve šta va ju o ugro že no sti ovim vi dom na si lja. Ta ko, dok me đu uče ni ci ma 3. raz re da sa mo tre ći na njih (65,3%) ka že da im se ta kvo ne što ni je de si lo, a njih 8% da im se de si lo vi še pu ta, čak 91% uče ni ka osmog raz re da iz ja vlju je da ni ka da ni su do ži ve li ovaj ob lik fi zič-kog na si lja, dok ga je 3% uče ni ka vi še pu ta do ži ve lo. O opa da nju ugro že no sti fi zič kim na si ljem na sta ri jim uz ra sti ma iz ve šta va ju i dru gi auto ri (Whit ney & Smith, 1993; Ri vers & Smith, 1994). Sa uz ra stom, fi zič ko na si lje se sma tra sve ne pri me re ni jim u vr šnjač kim kon tak ti ma, pa od ra sli (i na stav ni ci i ro di te lji) i uče ni ci sprem ni je re a gu ju na ta kav ob lik na sil nog po na ša nja.

Oti ma nje i uni šta va nje imo vi ne. Atak na imo vi nu mo že bi ti in ter pre ti ran kao čin po ni že nja i ob lik pot či nja va nja ono ga ko je pri si ljen da ustu pi imo-vi nu. Uni šta va nje imo vi ne pred oči ma vla sni ka još je na sil ni ji po stu pak jer


pred sta vlja čin či stog po ni ža va nja. Za po sle ni u ško la ma su ose tlji vi za ovaj ob lik na si lja jer je i to le ran ci ja ro di te lja za ta kav ob lik ugro ža va nja nji ho vog de te ta ma nja. Po vi dlji vo sti, na či nu re a li za ci je i po zor no sti od ra slih ko ju iza-zi va ju, ova kva po na ša nja na li ku ju na fi zič ko na si lje i za to će mo ih sma tra ti pod vr stom fi zič kog na si lja. Ugro že nost ovim ob li kom na si lja opa da sa uz ra-stom, a vi še su mu iz lo že na de ca ko ja su sla bo in te gri sa na u ode lje nje.

Pri si lja va nje. Pod pri si lja va njem mi sli mo na pri nud no iz vo đe nje ta kvih rad nji ko je uče nik svo jom vo ljom ni ka da ne bi uči nio, če sto po ni ža va ju ćih, po ne kad opa snih. Uče nik ta kve rad nje iz vo di pod pri ti skom vr šnja ka, po-ne ka da je taj pri ti sak bu kval na fi zič ka pri nu da, po ne kad se od vi ja pu tem pret nji. I ovaj ob lik na si lja mo gli bi smo sma tra ti pod vr stom fi zič kog na si lja. Ta kvim pri ti sci ma bi lo je iz lo že no 12% mla đih uče ni ka i 8% sta ri jih, kao i 12% de ča ka i 7% de voj či ca.

Pret nje i za stra ši va nja. Pret nje i za stra ši va nja uslov no smo sta vi li u ka-te go ri ju fi zič kog na si lja za to što se pret nje naj če šće sa sto je u pret nji upo-tre bom si le (ba ti ne i slič no), iako nji hov sa dr žaj mo že bi ti ve o ma raz li čit, a i na čin re a li za ci je (ver bal na sred stva, gri ma se, po lo žaj te la…). Uče sta lost ovog ob li ka na si lja opa da sa uz ra stom i nji me su vi še ugro že ni de ča ci ne go de voj či ce, kao i de ca sla bi je in te gri sa na u svo je ode lje nje.

U ve zi sa sva če ti ri ob li ka fi zič kog na si lja, vi še je de ča ka ne go de voj či ca ko ji su tim ob li ci ma ugro že ni, ali raz li ke ni su iz ra že ne i kre ću se pri bliž no 4–5%. Ne ma raz li ka iz me đu de ča ka i de voj či ca u po gle du re do sle da ob li ka fi zič kog na si lja ko ji ma su ugro že ni: i me đu de ča ci ma i me đu de voj či ca ma po sma tra nim za seb no naj u če sta li ji ob lik fi zič kog na si lja je ste uda ra nje, a po tom pret nje i za stra ši va nje. S ne što ma njom uče sta lo šću ja vlja ju se oti ma-nje i pri si lja va nje.

Svi ovi ob li ci fi zič kog na si lja, a na ro či to uda ra nje i pret nje, če šći su u mla đim uz ra sti ma. Ne što če šće su im iz lo že ni uče ni ci sa sla bi jim škol skim uspe hom.

Zna čaj na po ve za nost je do bi je na sa in te gri sa no šću uče ni ka u ode lje nje. De ca ko ja su ima la vi še do brih dru go va u ode lje nju i iz ja vlji va la da se u ode-lje nju do bro sla žu bi la su ma nje iz lo že na fi zič kom na si lju.

Pro ve ri li smo ko li ka bi bi la uče sta lost fi zič kog na si lja ka da bi smo sva če ti ri ob li ka tre ti ra li kao je dan isti ob lik na si lja, od no sno ka da bi smo pod na zi vom fi zič ko na si lje ob je di ni li od go vo re de ce na pi ta nja o uda ra nju, pret-nja ma, oti ma nju i pri si lja va nju. Fi zič kim na si ljem bi ta da bar jed nom bi lo ugro že no 33% uče ni ka: 38% de ča ka i 28% de voj či ca, kao i 47% de ce naj-mla đeg uz ra sta, 30% de ce sred njeg uz ra sta i 24% de ce naj sta ri jeg uz ra sta.

Ver bal no na si ljeVre đa nje je ob lik na si lja ko ji po ga đa naj ve ći broj uče ni ka – sko ro po-

lo vi na ispitanih uče ni ka je bar jed nom bi la iz lo že na vre đa nju, isme va nju i


slič nim na sil nim po stup ci ma. To je naj u če sta li ji ob lik na si lja u raz li či tim pod gru pa ma uče ni ka. Uz ra sne i pol ne raz li ke su vr lo ma le. De ča ci su ne-što vi še ugro že ni od de voj či ca. Sred nja uz ra sna gru pa (5–6. raz red) ne što je ugro že ni ja ne go oni ko ji su mla đi ili sta ri ji od njih. Naj ve ćem ri zi ku da bu du žr tve ver bal nog na si lja iz lo že na su de ca ko ja po ka zu ju sla bu in te gri-sa nost u svo je ode lje nje.

So ci jal no na si ljeSplet ka re nje. Splet ka re nje i slič ni po stup ci ko ji ma je cilj na ru ša va nje so-

ci jal nog sta tu sa dru gog uče ni ka, čak so ci jal no is klju či va nje, sli čan su ob lik na sil nog po na ša nja kao što je vre đa nje. Oba ova ob li ka na sil nog po na ša nja usme re na su na na ru ša va nje ugle da u gru pi, do bre sli ke o se bi, ugro ža va nje do sto jan stva i sa mo po što va nja na pad nu tog de te ta. Ka da je u pi ta nju splet ka re-nje, sred stva ko ji ma se po sti žu ci lje vi pri lič no su ra zno vr sna: ši re nje ne i sti na, zlo na mer ne in ter pre ta ci je po stu pa ka, is klju či va nje iz va žnih do ga đa ja, ig no ri-sa nje i slič no. Za ovaj ob lik na si lja ne ki auto ri ko ri ste na ziv so ci jal no na si lje.

Pri bli žno jed na tre ći na ispitanih uče ni ka je bar jed nom is ku si la ta kvo po-na ša nje ne kog od vr šnja ka. Po sle di rekt nog ver bal nog na si lja, ovo je naj če šći vid vr šnjač kog na si lja na ko ji se uče ni ci ža le. Pre ma na šim po da ci ma, go to vo da ne ma raz li ka iz me đu mla đih i sta ri jih uče ni ka u ugro že no sti splet ka re njem, iako se splet ka re nje sma tra slo že ni jim ob li kom na si lja. De voj či ce su bi le ne što če šće ugro že ne splet ka re njem ne go de ča ci (38% pre ma 28%). I ov de su uče ni ci ko ji su sla bo in te gri sa ni u svo je ode lje nje u ve ćoj me ri iz lo že ni splet ka re nju.

Elek tron sko na si lje. Po što se elek tron sko na si lje sa sto ji u ver bal nom i so ci jal nom na si lju ko je de te po ga đa sa ekra na nje go vog mo bil nog te le fo na ili kom pju te ra, a ne u kon tak tu li cem u li ce, tre ba lo bi da su uče ni ci ko ji ma se ta ko ne što de si lo o to me iz ve sti li kad su iz ve šta va li o ver bal nom i so ci-jal nom na si lju. U skla du s tim, svi ko ji su ozna či li da su do ži ve li ne ki ob lik di gi tal nog na si lja tre ba lo bi da su već na ve li da su do ži ve li ne ki ob lik ver-bal nog ili so ci jal nog na si lja. Do da va njem ove for me na si lja ne pre po zna je se nov ob lik na si lja; šta vi še, do la zi do pre kla pa nja s dru gim for ma ma na si lja.

Pi ta nje je, me đu tim, da li je stvar no ta ko, ili di rekt no pi ta nje o elek tron-skom na si lju po bu đu je pri se ća nja ko ja ra ni ja pi ta nja o vre đa nju i pret nja ma ni su po bu di la. Ugro ža va ju će SMS po ru ke to kom pro te kla tri me se ca pri-mi lo je bar jed nom 6,8% uče ni ka. Ugro ža va ju će sni ma nje mo bil nim te le-fo nom bar jed nom u pro te kla tri me se ca do ži ve lo je čak 8,4% uče ni ka, od to ga 1,3% če sto. Ovi ob li ci na si lja po ga đa ju naj ma nji broj uče ni ka: pre ko 90% uče ni ka ni je ni ka da is ku si lo ova dva ob li ka na si lja (ne ma zna čaj nih raz li ke iz me đu de ča ka i de voj či ca u tom smi slu). Ako ova dva ob li ka di-gi tal nog na či na ugro ža va nja ob je di ni mo, do bi ja se da je 12,4% uče ni ka do ži ve lo je dan ili dru gi. Na še je oče ki va nje da će ovaj ob lik na si lja bi ti u po ra stu u na red nih ne ko li ko go di na.


To me za pra vo da ju i ne ke po sto je će ana li ze. U pe ri o du od 2009. go di ne do 2013. go di ne, u ko jem smo pi ta li uče ni ke o di gi tal nom na si lju, ko ri šće nje mo-bil nih te le fo na je zna čaj no po ra slo. Na ši po da ci, me đu tim, po ka zu ju da u istom pe ri o du ni je do šlo do po ra sta elek tron skog na si lja me đu uče ni ci ma – šta vi še, po da ci pre go vo re o iz ve snom sma nji va nju. Ta ko, pro ce nat de ce uklju če ne u di gi tal no na si lje (bi lo da su na sil ni ci ili žr tve) do bi jen u 6. fa zi (2009. go di ne) iz no sio je 19,7%, a u 12. fa zi, če ti ri go di ne ka sni je, iz no sio je 13,4%.

Obim no is tra ži va nje u or ga ni za ci ji UNI CEF-a i Mi ni star stva pro sve te ko je se ti ca lo sa mo di gi tal nog na si lja me đu uče ni ci ma u Sr bi ji ra đe no je kra-jem 2013. go di ne (Po pa dić i Ku zma no vić, 2013). Ti re zul ta ti su po ka za li da je 23,3% uče ni ka 6. i 8. raz re da bi lo uklju če no u ova dva ob li ka di gi tal nog na si lja. Po da ci, me đu tim, ni su upo re di vi za to što su uče ni ci ta da od go va ra li ima ju ći u vi du znat no ve ći vre men ski period – go di nu da na. Zna čaj ni je je da su dru ga dva ob li ka di gi tal nog na si lja bi la ras pro stra nje ni ja od ugro ža va nja pu tem SMS-a i sni ma nja mo bil nim te le fo nom, a to su uz ne mi ra va nje te le-fon skim po zi vi ma i uz ne mi ra va nje na so ci jal nim mre ža ma.

Sek su al no uz ne mi ra va njeU na šem is tra ži va nju, u pi ta nju ko je se od no si lo na sek su al no na si lje, od

uče ni ka je za tra že no da pro ce ne ko li ko pu ta im se de si lo sle de će: „do di ri va-li su me na na čin ko ji mi je bio ne pri ja tan, sek su al no su me uz ne mi ra va li”. For mu la ci ja je bi la opre zna a kva li fi ka ci ja „sek su al no” upo tre blje na je da bi usme ri la od go vo re pre ma sek su al nim uz ne mi ra va nji ma. Uče ni ci su tu mo gli da svr sta ju ve o ma raz li či te ob li ke uz ne mi ra va nja, od štip ka nja, pod-gur ki va nja i slič nih po na ša nja do za i sta ozbilj nih sek su al nih na pa da. Da kle, u ovoj ka te go ri ji na šli su se ob li ci na si lja či ja se de struk tiv na sna ga kre će od uz ne mi ra va nja do ve o ma ozbilj nog ugro ža va nja.

Pre ma po da ci ma ko je smo pri ku pi li, sva ko de se to de te je bar jed nom is ku si lo sek su al no uz ne mi ra va nje od stra ne vr šnja ka. Uče sta lost ovog ob li-ka na si lja ra ste sa uz ra stom i ra ši re ni ji je u vi šim raz re di ma osnov ne ško le. Ugro že nost uče ni ka sek su al nim na si ljem naj ve ća je u sed mom, a naj ma nja u pe tom raz re du. Pri to me je va žno skre nu ti pa žnju na je dan ve o ma zna ča-jan po da tak. Trend ra sta uče sta lo sti ovog ob li ka na si lja go to vo je is klju či vo po sle di ca či nje ni ce da ra ste broj de voj či ca ko je su bi le iz lo že ne sek su al nom uz ne mi ra va nju. Broj de ča ka ugro že nih ovim ob li kom na si lja je to kom sva če ti ri raz re da na re la tiv no sta bil nom ni vou (5–6% ugro že nih), dok broj ugro-že nih de voj či ca zna čaj no ra ste od jed nog raz re da do dru gog. De voj či ce su ugro že ni je ovom vr stom na si lja na svim uz ra sti ma – pro cen ti ugro že nih de-voj či ca od 5. do 8. raz re da iz no se 8,2%; 13,8%; 18,1% i 16,6%, a za de ča ke 4,9%; 5,0%; 6,1% i 5,2%. Od nos bro ja de voj či ca i de ča ka u gru pi onih ko ji su ovaj ob lik na si lja do ži ve li bar jed nom kon ti nu i ra no ra ste od 1,6 : 1 u pe tom, do 3 : 1 u „ko rist” de voj či ca u osmom raz re du.


Sli ka do bi je na u na šoj stu di ji ni je uni ver zal na. U izra el skoj stu di ji Ben be-ni šti ja i Asto ra (Ben be nishty & Astor, 2005, str. 64), de ča ci su bi li ugro že ni ji sek su al nim na si ljem od de voj či ca: 12,5% de ča ka je iz ja vi lo da su bi li žr tve sek su al nog uz ne mi ra va nja, dok je u pod u zor ku de voj či ca bi lo 7,2% onih ko-je su se po ža li le zbog ta kvog pro ble ma. Ta ko đe, u ne skla du s vla da ju ćim ste-re o ti pi ma, ni su sa mo de ča ci bi li sek su al no na sil ni, već su se ta ko po na ša le i de voj či ce. Me đu de ča ci ma je naj vi še bi lo onih ko je su mal tre ti ra le uče ni ce, a jed nu če tvr ti nu su mal tre ti ra li dru gi de ča ci. U pod u zor ku de voj či ca iz izra-el ske stu di je, naj vi še je onih ko je su mal tre ti ra li mom ci, ali jed nu tre ći nu su mal tre ti ra le dru ge de voj ke.

U po me nu toj stu di ji (Ben be nishty & Astor, 2005) broj sek su al nih na sr-ta ja bio je u osnov noj ško li pri met no ve ći ne go u sred njoj ško li (12,6% pre-ma 9,3%). Či nje ni ca da pre ma pri ka za nim po da ci ma uče sta lost sek su al nog uz ne mi ra va nja svoj vr hu nac do sti že u sed mom raz re du, na kon če ga bla go opa da, mo že bi ti osno va za slič no pred vi đa nje i u na šoj sre di ni.


4. Nasilno ponašanje učenika

4.1. Kri te ri ju mi na sil ni štva

Po put za klju či va nja o ugro že no sti uče ni ka na si ljem, i o na sil no sti uče ni ka za klju či va li smo na osno vu nji ho vih sa mo pro ce na. Glo bal nu sa mo pro ce nu vla sti tog na sil nog po na ša nja u po sled nja tri me se ca tra ži li smo sa mo od sta-ri jih uče ni ka (5–8. raz red), po čev od 4. fa ze is tra ži va nja.

Mla đi uče ni ci su pro ce nji va li uče sta lost šest na sil nih po stu pa ka, ko ji su bi li isti oni za ko je su ra ni je pi ta ni da li su ih sa mi tr pe li, a ti ca li su se ver-bal nog, fi zič kog i so ci jal nog na si lja („Na zi vao sam dru ge uče ni ke po grd nim ime ni ma, isme vao ih ili vre đao”, „Uda rio sam uče ni ka (uče ni cu), šut nuo sam ga ili za klju čao u pro sto ri ju i slič no”, „Na go va rao sam uče ni ke da se ne dru že s ne kim uče ni kom (uče ni com), pri čao sam la ži o nje mu (ili njoj)”, „Uzeo sam no vac ili dru ge stva ri od uče ni ka (uče ni ce), uni šta vao sam nje go ve (nje ne) stva ri”, „Pre tio sam uče ni ku (uče ni ci) i za stra ši vao ga”, „Pri si lja vao sam uče-ni ka (uče ni cu) da či ni ono što ne že li, da se po na ša glu po i ru žno”).

Sta ri ji uče ni ci su pro ce nji va li još i uče sta lost sek su al nog uz ne mi ra va nja („Do di ri vao sam uče ni ka (uče ni cu) na na čin ko ji je nje mu (njoj) bio ne pri ja-tan, ne ko ga sam sek su al no uz ne mi ra vao”), a od 6. fa ze i uče sta lost dva vi da elek tron skog na si lja („Slao sam uvre dlji ve ili pre te će po ru ke dru gim uče-ni ci ma pre ko SMS i elek tron ske po šte”, „Sni mao sam mo bil nim te le fo nom dru ge uče ni ke da bih ih isme vao”).

Za pro ce nu na sil no sti uče ni ka opet mo že mo ko ri sti ti ne ko li ko kri te-ri ju ma. Na sil ni ma mo že mo sma tra ti uče ni ke: (a) ko ji sa mi ka žu da su u pro te kla tri me se ca bi li bar jed nom na sil ni; (b) one ko ji ka žu da su vi še pu ta bi li na sil ni (što bi smo, ana log no ana li zi vik ti mi za ci je, mo gli sma tra ti glo bal nim po ka za te lji ma na sil ni štva); (c) one ko ji su ozna či li da su po či ni li bar je dan na silan po stu pak (spe ci fič na sa mo pro ce na – ni ža preč ka); (d)


one ko ji su bar je dan na sil an po stu pak po no vlje no po či ni li (spe ci fič na sa mo pro ce na – vi ša preč ka); (e) one ko ji su vi še pu ta bi li na sil ni, bi lo ta ko što su je dan na sila n po stu pak po či ni li vi še pu ta bi lo ta ko što su raz li či te na sil ne po stup ke po či ni li po je dan put. Ovaj pe ti kri te ri jum je ana lo gan pe-tom kri te ri ju mu vik ti mi za ci je.

Po ka za te lji na sil ni štva, pre ma ovim kri te ri ju mi ma, upo re đe ni su na pod-u zor ku sta ri jih uče ni ka na Gra fi ku 5s.

Gra fik 5s: Uče sta lost na sil nog po na ša nja, pre ma raz li či tim kri te ri ju mi ma (%)

Do bar deo uče ni ka ko ji pr vo ka žu da ni jed nom ni su bi li na sil ni, ka sni je, ipak, za o kru že bar je dan na sil an po stu pak. Dis pro por ci ja iz me đu glo bal nih sa mo pro ce na i spe ci fič nih sa mo pro ce na je, me đu tim, ma nja ne go kod pro-ce na vik ti mi za ci je. Ako smo ovu dis pro por ci ju u slu ča ju vik ti mi za ci je tu-ma či li ne sprem no šću uče ni ka da se be na zo vu „žr tvom na si lja” i po red to ga što su sprem ni da pri zna ju da su bi li iz lo že ni ra znim ob li ci ma na si lja, on da bi sma nje na dis pro por ci ja u slu ča ju na sil no sti mo gla da uka zu je na to da se uče ni ci ma nje us te žu da pri zna ju da su bi li na sil ni ci ne go da su bi li žr tve na si lja. A mo žda je, opet, od go vor u to me da su uče ni ci, ka ko po pu nja va nje upit ni ka od mi če, već na vik nu ti na ovu te mu, ja sni je im je šta se pod ra zu-me va pod na sil nim po na ša njem, sprem ni ji su da otvo re ni je od go va ra ju, a i pri se ća nja na na sil ne epi zo de su olak ša na.

Ako kao kri te ri jum uzme mo da je uče nik vi še pu ta po či nio ne ko na si lje, sve jed no da li isto ili raz li či te vr ste, on da je, na uzor ku i mla đih i sta ri jih uče ni ka, sva ki pe ti uče nik (20,8%) bio na si lan (ova pro ce na se na uzor ku sta ri jih uče ni ka po kla pa i s nji ho vom sa mo pro ce nom da su bar jed nom u


po sled nja tri me se ca bi li na sil ni). Vi še pu ta iz vr še no na si lje, sve jed no da li istog ili raz li či tog ob li ka, uze će mo kao osnov ni kri te ri jum da li je ne ki uče-nik bio na si lan ili ni je.

4.2. Sa čim je po ve za no na sil no po na ša nje uče ni ka?

Osnov ni kri te ri jum za pro ce nu o tome ko li ko se uče ni ci na sil no po na ša ju ko-re li ra li smo sa fa zom is tra ži va nja (od no sno vre men skim pe ri o dom u ko jem je is tra ži va nje iz vr še no), po lom, uz ra stom i škol skim uspe hom. Ko re la ci je (ra ču na te pre ko Kra me ro vog V ko e fi ci jen ta) pri ka za ne su u sle de ćoj ta be li.

Ta be la 13s: Ko e fi ci jen ti ko re la ci je na sil nog po na ša nja uče ni ka s fa zomis tra ži va nja, po lom uče ni ka, uz ra stom i škol skim uspe hom

Faza Faza Pol Pol Razred Razred Uspeh Uspeh Ponovljena nasilnost tokomPonovljena nasilnost tokomtri mesecatri meseca -0,02-0,02 -0,16-0,16 0,130,13 -0,05-0,05

Na sil nost je naj vi še po ve za na s po lom – de ča ci su zna čaj no na sil ni ji od de voj či ca (27,1% u od no su na 14,1%). Slič na raz li ka iz me đu de ča ka i de voj či ca do bi je na je i na di rekt nom pi ta nju o tome ko li ko pu ta su bil ni na sil ni u pro te kla tri me se ca (pi ta nje je po sta vlje no sa mo de ci sta ri jeg uz-ra sta): 28% de ča ka i 14% de voj či ca su re kli da su bar jed nom bi li na sil ni, Ta ko đe, na sil no po na ša nje je sa uz ra stom sve uče sta li je. U naj mla đem uz ra stu (3–4. raz red) bi lo je 15,3% de ce ko ja se na sil no po na ša ju, u uz-ra stu 5–6. raz re da 19,0% a u naj sta ri jim uz ra sti ma 28,0%. I kod de ča ka i kod de voj či ca do la zi do po ra sta bro ja uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju – taj broj se od 3. do 8. raz re da du pli ra. In ter ak ci ja po la i uz ra sta pri ka za na je na sle de ćem gra fi ku.

Na sil nost ni je bi la znat no po ve za na sa škol skim uspe hom, i to va ži kod oba po la. Ko re la ci ja uspe ha sa di ho to mi zi ra nom va ri ja blom na sil no-sti iz no si la je ro = -0,06, a sa sko rom na sil ni štva (ra ču na tim kao su ma od go vo ra na po je di nač na pi ta nja o na sil ni štvu) ro = -0,05. I kod de ča ka i kod de voj či ca, me đu oni ma sa naj sla bi jim uspe hom, bi lo je sve ga 5% vi še uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju ne go me đu oni ma sa od lič nim uspe hom. Da kle, ne va ži pred ra su da da se „od li ka ši” po na ša ju pri mer eni je od aka-dem ski ma nje uspe šnih uče ni ka.

Na sil ni štvo je bi lo zna čaj no po ve za no sa od no som pre ma ško li. De ca ko-ja ne vo le ško lu znat no če šće su bi la na sil na (V = 0,22). Me đu oni ma ko ji su iz ja vi li da ne vo le da idu u ško lu sko ro po lo vi na njih (45,3%) na sil no su se po-na ša li, a me đu de com ko ja ve o ma vo le da idu u ško lu ta kvih je sa mo 11,4%.


Gra fik 6ms: Uče sta lost po no vlje nog na sil nog po na ša nja to kom pro te klatri me se ca, s ob zi rom na pol i uz rast (%)

Po ve za nost sa grup nom in te gri sa no šću je zna čaj no ma nja: V = 0,09, i to sa bro jem do brih dru go va u ode lje nju V = 0,05, a sa pro ce nom slo ge u ode lje nju V = 0,09. Da kle, na sil ni uče ni ci ni su izo lo va ni i mar gi na li zo va ni, oni ima ju svo ju so ci jal nu mre žu, ali ma nje vo le ško lu od onih ko ji se ma nje na sil no po na ša ju.

4.3. Ob li ci na sil nog po na ša nja uče ni ka

Usta no vi li smo da po sto je ve li ke raz li ke u uče sta lo sti po je di nač nih ob li ka vr šnjač kog na si lja. Po što ta be lar no pri ka že mo za stu plje nost po je di nač nih ob li ka na si lja na pod u zor ci ma uče ni ka (Ta be la 14ms) i pri ka že mo po ve-za nost iz lo že no sti ovim ob li ci ma na si lja sa osnov nim va ri ja bla ma (Ta be la 15ms), uka za će mo na glav ne na la ze sa dr ža ne u tim ta be la ma.

Od svih na ve de nih ob li ka na si lja, de ca su, pre ma iz ja va ma ko je su sa-ma da la, naj vi še sklo na vre đa nju (jed na tre ći na), ma da naj ve ći broj njih ka že da im se sa mo 1–2 pu ta de si lo da ne ko ga vre đa ju. Uda ra nje je bi lo sle de će po uče sta lo sti, dok je za sve osta le ob li ke na si lja po či ni la ca bi lo ma nje od 10%.


Ta be la 14ms: Ra ši re nost po je di nač nih ob li ka na sil nog po na ša nja,pre ma po lu i uz ra stu (%)

Svi Svi Pol Pol Razred Razred

M Ž 3–43–4 5–65–6 7–87–8

Udaranje Udaranje NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše puta Više puta

84,584,512,712,72,82,8

79,179,116,816,84,14,1

90,290,28,48,41,41,4

87,887,811,011,01,31,3

85,785,711,811,82,52,5

80,180,115,315,34,64,6

Otimanje Otimanje NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše putaViše puta

98,398,31,31,30,50,5

97,697,61,71,70,70,7

99,099,00,80,80,20,2

98,398,31,41,40,40,4

98,898,80,90,90,20,2

97,897,81,51,50,70,7

Prisiljavanje Prisiljavanje NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše putaViše puta

97,097,02,42,40,60,6

95,695,63,43,41,01,0

98,498,41,41,40,30,3

97,297,22,42,40,40,4

97,697,61,91,90,50,5

96,296,22,92,90,90,9

Pretnje Pretnje NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše putaViše puta

90,790,78,08,01,41,4

87,587,510,410,42,02,0

93,993,95,45,40,60,6

92,392,37,07,00,70,7

92,692,66,46,41,01,0

87,187,110,510,52,42,4

Vređanje Vređanje NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše putaViše puta

66,466,427,727,75,95,9

60,960,931,231,28,08,0

72,372,324,024,03,73,7

73,873,823,723,72,52,5

67,667,627,127,15,35,3

58,158,132,232,29,89,8

Spletkarenje Spletkarenje NikadNikad1–2 puta1–2 putaViše putaViše puta

93,493,45,75,70,80,8

93,393,35,65,61,11,1

93,693,65,85,80,60,6

92,392,37,17,10,60,6

94,094,05,25,20,90,9

93,993,95,05,01,11,1

Seksualno Seksualno uznemiravanjeuznemiravanje


92,492,44,64,63,03,0

87,287,27,77,75,15,1

97,997,91,31,30,80,8

–––

95,095,03,43,41,51,5

89,889,85,85,84,44,4

Uznemirujuće Uznemirujuće porukeporuke


97,197,12,12,10,80,8

96,796,72,22,21,11,1

97,797,71,91,90,40,4

–––

97,997,91,61,60,50,5

96,496,42,62,61,01,0

Snimanje Snimanje mobilnimmobilnim


95,495,43,63,60,90,9

93,793,74,94,91,41,4

97,397,32,32,30,50,5

–––

96,696,62,92,90,60,6

94,394,34,44,41,31,3

Na po me na:Na pi ta nja o sek su al nom uz ne mi ra va nju, sla nju uz ne mi ru ju ćih po ru ka i sni ma nju mo bil nim te le fo nom od go va ra la su sa mo de ca od 5. do 8. raz re da; na po sled nja dva pi ta nja, o di gi tal nom na si lju, od go va ra li su uče ni ci tek od VI fa ze.

4.4. Sa čim su po ve za ni ob li ci na sil nog po na ša nja?

Po ve za nost spe ci fič nih ob li ka na sil nog po na ša nja s re le vant nim va ri ja bla-ma (ra ču na ta pre ko Spir ma no vog Ro ko e fi ci jen ta) pri ka za na je u sle de ćoj ta be li (po što su sve ko re la ci je sta ti stič ki zna čaj ne, da bi smo iz dvo ji li one ko je even tu al no mo gu bi ti prak tič no zna čaj ne, po de blja ne su one ko je su 0,10 i ve će).


Ta be la 15ms: Ko e fi ci jen ti ko re la ci je spe ci fič nih ob li ka na sil nog po na ša njas fa zom is tra ži va nja, raz re dom, škol skim uspe hom i ste pe nom in te gri sa no sti uče ni ka

Faza Faza RazredRazred Uspeh Uspeh Integrisanost Integrisanost Vredjali Vredjali 0,030,03 0,170,17 -0,01-0,01 -0,11-0,11Udarili Udarili -0,02-0,02 0,100,10 -0,07-0,07 -0,06-0,06Spletkarili Spletkarili -0,01-0,01 -0,01-0,01 -0,03-0,03 -0,06-0,06Otimali Otimali 0,010,01 0,020,02 -0,05-0,05 -0,03-0,03Pretili Pretili -0,02-0,02 0,090,09 -0,07-0,07 -0,07-0,07Prisiljavali Prisiljavali 0,010,01 0,030,03 -0,05-0,05 -0,03-0,03Seks. uznemiravaliSeks. uznemiravali 0,010,01 0,100,10 -0,07-0,07 -0,02-0,02Slali SMSSlali SMS -0,02-0,02 0,050,05 -0,06-0,06 -0,04-0,04Snimali Snimali -0,05-0,05 0,060,06 -0,05-0,05 -0,05-0,05

Naj do sled ni je su ve ze na sil nog po na ša nja s po lom. De ča ci su se na sil no po na ša li če šće od de voj či ca, ma da raz li ke ni su iz ra zi te. Naj ve ća raz li ka je u sek su al nom uz ne mi ra va nju dru gih – to je ra di lo 13% de ča ka i 2% de voj či ca. Sem to ga, de ča ci su če šće uda ra li dru ge (21% de ča ka i 10% de voj či ca), vre đa li, oti ma li i sni ma li dru ge bez pri stan ka. Ni je dan ob lik na sil nog po na ša nja ni je bio če šći kod de voj či ca. Ma da se splet ka re nje obič no ve zu je vi še za de voj či ce ne go za de ča ke, u svim uza sti ma je ono bi lo pod jed na ko če sto kod oba po la.

Što se ti če uz ra sta, sta ri ji uče ni ci su ne što če šće is po lja va li ve ći nu ob li ka na si lja, ali je di no tri ob li ka na sil nog po na ša nja (vre đa nje, uda ra nje i sek su al no uz ne mi ra va nje) do sti žu ko re la ci je od 0,10, što zna či da bi mo gle ima ti ne ka kvu prak tič nu re le vant nost. U tre ćem raz re du, njih 24% ka že da su ne ko ga vre đa li, u 6. raz re du ta kvih je tre ći na uče ni ka, dok ih u 7. i 8. raz re du ima 42%.

Škol ski uspeh ni je igrao bit nu ulo gu ni za je dan ob lik na si lja.Što se ti če ve ze s fa za ma is tra ži va nja, to kom vi še go di šnjeg pri ku plja nja

re zul ta ta (pe riod od osam go di na) ni je pri me ćen po rast bro ja uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju.

In te gri sa nost je do sled no ne ga tiv no po ve za na sa ob li ci ma na sil nog po-na ša nja (sla bi je in te gri sa ni uče ni ci vi še su sklo ni na sil nom po na ša nju), ali su po ve za no sti ve o ma ni ske i je di no za vre đa nje do sti žu vred nost 0,10.

4.5. Ka rak te ri sti ke de ce ko ja se na sil no po na ša ju– iz ja ve uče ni ka iz lo že nih na si lju

O još ne kim ka rak te ri sti ka ma de ce ko ja se na sil no po na ša ju, a ko je mo gu da pru že uvid u na sil nu in ter ak ci ju me đu uče ni ci ma, pi ta li smo de cu ko ja su


ugro že na na si ljem. O to me iz ko je su ško le i ode lje nja de ca ko ja se na sil no po na ša ju, ko li ko ih ima i kog su po la – pi ta li smo sta ri je uče ni ke. Ova pi ta nja (sem pi ta nja o bro ju na sil nih uče ni ka) po sta vlja na su za ključ no sa VII fa zom is pi ti va nja.

4.5.1. Iz ko je su ško le de ca ko ja se na sil no po na ša ju?Iz Ta be le 16s vi di se da je naj vi še de ce ko ja se na sil no po na ša ju iz iste

ško le iz ko je je i uče nik ko ji je me ta na sil nog po na ša nja, ali da je sa mo u dve tre ći ne slu ča je va de te ko je se na sil no po na ša sa mo iz ško le iz ko je je i nje go-va žr tva. U tre ći ni slu ča je va de ca ko ja se na sil no po na ša ju su i iz dru gih ško-la. Oči gled no da na si lje ni je ogra ni če no sa mo na uče ni ke unu tar iste ško le.

Ta be la 16s: Pro ce na svih uče ni ka i uče ni ka iz lo že nih na si lju o to me iz ko je ško le su uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju (%)

% odgovora svih % odgovora svih učenikaučenika

% odgovora % odgovora ugroženih nasiljemugroženih nasiljem

Iz moje i iz drugih školaIz moje i iz drugih škola 10,310,3 26,826,8Svi iz moje školeSvi iz moje škole 25,725,7 64,864,8Svi iz drugih školaSvi iz drugih škola 3,13,1 8,18,1Niko se nije nasilno ponašao prema meniNiko se nije nasilno ponašao prema meni 60,960,9 –N 72.67472.674 28.41828.418

Ova kva pro por ci ja uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju iz svo je i iz dru gih ško la kod de voj či ca je pri bli žno ista u svim raz re di ma, dok kod de ča ka u 7. i 8. raz re du do la zi do sma nje nja bro ja na sil ne de ce ko ja su sva iz nji ho ve ško le, a po ve ća va se broj na sil ne de ce ko ja sva do la ze iz dru gih ško la (u 5. i 6. raz re du 62% uče ni ka iz ja vlju je da se pre ma nji ma na sil no po na ša ju sa mo de ca iz nji ho ve ško le a 8% iz ja vlju je da su svi na sil ni uče ni ci iz dru gih ško la, dok je kod osma ka za 54% uče ni ka na sil ni uče nik sa mo iz nje go ve ško le a za 17% iz dru gih ško la). U naj sta ri jim uz ra sti ma iz gle da da su de ca če šće u ko mu ni ka ci ji sa de com iz dru gih ško la.

Na sle de ćem gra fi ku pri ka za no je ka ko je struk tu ra de ce ko ja se na sil no po na ša ju po ovom kri te ri ju mu po ve za na sa in te gri sa no šću uče ni ka (da pod-se ti mo, skor in te gri sa no sti ra ču nat je iz od go vo ra na pi ta nje ko li ko de te ima do brih dru go va u ode lje nju i ko li ko do bro se sla žu u ode lje nju, i kre ta la se od 0 – sla bo se sla žu u ode lje nju i ne ma ju ni jed nog do brog dru ga u ode lje nju do 6 – od lič no se sla žu u ode lje nju i imaju vi še do brih dru go va/dru ga ri ca). Bo lje in te gri sa ni uče ni ci su re đe ugro že ni na si ljem i za to što ih re đe ugro-ža va ju uče ni ci iz dru gih ško la (u gru pi naj vi še in te gri sa nih je du plo ma nje ne go u gru pi naj ma nje in te gri sa nih), ali još vi še za to što ih ma nje ugro ža va ju


uče ni ci iz iste ško le (sko ro tri pu ta ma nje u gru pi naj vi še in te gri sa nih ne go u gru pi naj ma nje in te gri sa nih).

Gra fik 7s: Uče sta lost ugro že no sti od stra ne vr šnja ka iz iste i dru gih ško la, s ob zi rom na ste pen in te gri sa no sti uče ni ka u ode lje nje

4.5.2. Iz ko jih su ode lje nja de ca ko ja se na sil no po na ša ju?Ne ka da se kao pro to tip vr šnjač kog na si lja uzi ma si tu a ci ja u ko joj jed no

ili vi še de ce mal tre ti ra ju svog vr šnja ka iz ode lje nja. Po da ci pri ka za ni u Ta-be li 17s do vo de u pi ta nje ta kav pri stup.

Ta be la 17s: Pro ce na svih uče ni ka i uče ni ka iz lo že nih na si lju o to me iz ko jih ode lje nja su de ca ko ja se na sil no po na ša ju (%)

% odgovora svih% odgovora svih % odgovora % odgovora žrtavažrtava

Iz mojg i drugih odeljenjaIz mojg i drugih odeljenja 14,214,2 37,937,9Svi su iz drugih odeljenjaSvi su iz drugih odeljenja 14,314,3 37,937,9Svi su iz mog odeljenjaSvi su iz mog odeljenja 9,29,2 24,224,2Niko se nije nasilno ponašao prema meniNiko se nije nasilno ponašao prema meni 62,262,2 –N 44.61144.611 16.84416.844


Re zul ta ti po ka zu ju da vr šnjač ko na si lje ni je fe no men ko ji se ti pič no de-ša va unu tar ode ljen skog ko lek ti va. U ne skla du s ta kvim oče ki va njem je po-da tak da je tek če tvr ti na ugroženih uče ni ka ko ji tr pe na si lje na ve la da ih ugro ža va sa mo ne ko od vr šnja ka iz ode lje nja, a da je čak i vi še onih ko ji su ugro že ni sa mo uče ni ci ma iz dru gih ode lje nja. Tri če tvr ti ne ugro že nih uče ni-ka iz ve šta va da je na si lje do ži ve lo od ne kog iz dru gog ode lje nja. Ako se još uzme u ob zir da de te da le ko vi še vre me na pro vo di u ne po sred noj in ter ak ci ji s de com iz ode lje nja ne go s dru gim uče ni ci ma, on da je još upa dlji vi je da je ri-zik vr šnjač kog na si lja znat no ve ći u in ter ak ci ji s de com izvan istog ode lje nja.

In te gri sa nost uče ni ka u ode lje nje, ko ja je, kao što smo vi de li, po ve za na sa ukup nom vik ti mi za ci jom uče ni ka, po ve za na je i s tim ko li ko je de ce ko ja se na sil no po na ša ju iz ode lje nja a ko li ko izvan nje ga (Gra fik 8s). Što su uče ni ci bo lje in te gri sa ni, re đe se ža le na ne ko ga iz svog ode lje nja. U gru pi naj ma nje in te gri sa nih, vi še od po lo vi ne is pi ta nih uče ni ka (a pre ko 80% onih ko ji tr-pe na si lje) iz ve šta va da se pre ma nji ma na sil no po na šao uče nik iz nji ho vog ode lje nja. Na su prot to me, me đu de com ko ja su naj bo lje in te gri sa na, broj de-ce ko ja se ža le na na sil no po na ša nje ne ko ga iz ode lje nja sma nju je se za vi še od 4 pu ta. Sa in te gri sa no šću de te ta sma nju je se i broj onih ko ji su ugro že ni na sil nim po na ša njem uče ni ka iz dru gih ode lje nja, ali ne ta ko dra ma tič no: me đu naj ma nje in te gri sa nom de com ima njih 39% ko je mal tre ti ra ne ko iz dru gog ode lje nja, dok je me đu naj vi še in te gri sa nom de com ta kvih 23%.

Gra fik 8s: Uče sta lost ugro že no sti od stra ne vr šnja ka iz istog i dru gihode lje nja, s ob zi rom na ste pen in te gri sa no sti uče ni ka u ode lje nje (%)


4.5.3. Kog su po la de ca ko ja se na sil no po na ša ju?De ča ci su znat no če šće ugro že ni od dru gih de ča ka ne go od de voj či ca.

Ipak, ne va ži pra vi lo da su na sil ni ci naj če šće istog po la kao i žr tve. De ča ke, do i sta, naj če šće mal tre ti ra ju dru gi de ča ci, ali čak sva ki pe ti ka že da su ga mal tre ti ra le i de voj či ce. De voj či ce, ta ko đe, naj če šće mal tre ti ra ju de ča ci, ali sko ro po lo vi na od bro ja is pi ta nih de voj či ca iz lo že nih na si lju ka že da ih mal-tre ti ra ju i de voj či ce (u to me ne ma uz ra snih raz li ka, od nos je pri bli žno isti i u 5. i u 8. raz re du). Po da ci su pri ka za ni u Ta be li 18s.

Ta be la 18s: Pro ce na de ča ka i de voj či ca o po lu uče ni ka ko ji se na sil nopo na ša ju (%)

Kog su pola učenici koji su se nasilno Kog su pola učenici koji su se nasilno ponašali prema tebi?ponašali prema tebi?

UkupnoUkupnoNI dečaci i I dečaci i

devojčicedevojčiceUvek Uvek dečacidečaci

Uvek Uvek devojčicedevojčice

Niko se Niko se nije nasilno nije nasilno

ponašaoponašao

PolPolMuškiMuški

SviSvi 5,45,4 38,238,2 2,52,5 53,853,8 22.51122.511Samo ugroženiSamo ugroženi 11,811,8 82,782,7 5,55,5 – 10.39010.390

ŽenskiŽenskiSviSvi 11,611,6 21,621,6 6,06,0 60,860,8 22.26822.268Samo ugroženi Samo ugroženi 29,529,5 55,155,1 15,315,3 – 8.7198.719

UkupnoUkupnoSviSvi 8,58,5 29,929,9 4,34,3 57,357,3 44.77944.779Samo ugroženiSamo ugroženi 19,919,9 70,170,1 10,010,0 – 19.10919.109

4.5.4. Kog su uz ra sta de ca ko ja se na sil no po na ša ju?Da vr šnjač ko na si lje ni je is klju či vo unu ta ro de ljen ski fe no men, po ka zu ju

i od go vo ri na pi ta nje o tome kog su uz ra sta de ca ko ja se na sil no po na ša ju (Ta be la 19s). I kod de voj či ca i kod de ča ka ima mo slu ča je ve da ih, po red ka len dar skih vr šnja ka, na pa da ju sta ri ji ili čak i mla đi uče ni ci od njih. Kod de voj či ca, po lo vi na od onih ko je tr pe na si lje ugro že na je od ne kog ko je istog uz ra sta; naj re đi slu čaj je da je onaj ko ih ugro ža va sa mo sta ri jeg uz ra sta. Kod de ča ka je znat no če šći slu čaj da ih ugro ža va ju sa mo sta ri ja de ca. Naj re đe se de ša va da ih ugro ža va ne ko mla đi od njih.


Ta be la 19s: Pro ce na de ča ka i de voj či ca o uz ra stu uče ni ka ko ji se na sil nopo na ša ju (%)

Kog su uzrasta učenici/ce koji su Kog su uzrasta učenici/ce koji su se nasilno ponašali prema tebi? se nasilno ponašali prema tebi? Nisam Nisam

biobioizložen izložen nasiljunasilju

NRaznih Raznih uzrastauzrasta

Mog Mog uzrastauzrasta

Stariji Stariji od od

menemene

Mlađi Mlađi od od

mene mene

PolPolMuškiMuški

SviSvi 12,312,3 16,316,3 18,118,1 4,34,3 49,049,0 22.39822.398Samo ugroženiSamo ugroženi 24,124,1 31,931,9 35,635,6 8,48,4 – 11.41411.414

ŽenskiŽenskiSviSvi 9,69,6 21,821,8 7,07,0 4,64,6 57,057,0 22.22622.226Samo ugroženiSamo ugroženi 22,222,2 50,850,8 16,416,4 10,710,7 – 9.5669.566

UkupnoUkupnoSviSvi 10,910,9 19,019,0 12,612,6 4,44,4 53,053,0 44.62444.624Samo ugroženiSamo ugroženi 23,323,3 40,540,5 26,826,8 9,49,4 – 20.98020.980

4.5.5. Ko li ko se de ce po na ša lo na sil no pre ma po je din cu ko ji iz ve šta va?Naj re đi slu čaj je da je uče nik na pad nut od ve će gru pe uče ni ka. Kod sve ga

5% de ce (ili kod 13% ugro že ne de ce) mo že se go vo ri ti o toj vr sti ugro že no-sti. Naj če šće se ra di o to me, i kod de ča ka i kod de voj či ca, da su oni bi li ugro-že ni od stra ne jed nog uče ni ka ili ma le gru pi ce od dvo je-tro je uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju. Po da ci su pri ka za ni u Ta be li 20ms.

Ta be la 20ms: Pro ce na de ča ka i de voj či ca o bro ju uče ni ka ko ji su se pre manji ma na sil no po na ša li to kom poslednja tri me se ca (%)

Koliko se ukupno učenika, u poslednja tri Koliko se ukupno učenika, u poslednja tri meseca, prema tebi ponašalo nasilno?meseca, prema tebi ponašalo nasilno?

Uvek Uvek samo samo jedanjedan

2–3 2–3 učenikaučenika

Veći broj Veći broj učenikaučenika

Niko Niko se nije se nije nasilno nasilno ponašao ponašao

N

PolPolMuškiMuški

SviSvi 17,417,4 18,218,2 5,45,4 59,059,0 40.59940.599Samo ugroženiSamo ugroženi 42,442,4 44,444,4 13,213,2 – 16.64716.647

ŽenskiŽenskiSviSvi 15,115,1 16,016,0 4,54,5 64,564,5 39.30339.303Samo ugroženi Samo ugroženi 42,442,4 45,145,1 12,512,5 – 13.97113.971

UkupnoUkupnoSviSvi 16,216,2 17,117,1 4,94,9 61,761,7 79.90279.902Samo ugroženiSamo ugroženi 42,442,4 44,744,7 12,912,9 – 30.61830.618

Ma nje in te gri sa ni uče ni ci ugro že ni su od ve ćeg bro ja vr šnja ka ne go uče-ni ci ko ji su bo lje in te gri sa ni (Ta be la 21ms). Dok je me đu in te gri sa nom de-com da le ko če šći slu čaj da ih ugro ža va sa mo je dan na si lan uče nik ne go vi še


njih, sla bo in te gri sa na de ca su če šće (naj ma nje in te gri sa na čak tri pu ta če-šće) ugro že na od ve ćeg bro ja na sil nih uče ni ka (re đi je slu čaj da ih ugro ža va sa mo je dan uče nik).

Ta be la 21ms: Pro ce na uče ni ka raz li či tog ste pe na in te gri sa no sti u ode lje njeo bro ju uče ni ka ko ji se pre ma nji ma na sil no po na ša ju (%)

Koliko se učenika nasilno ponašaloKoliko se učenika nasilno ponašaloprema tebi?prema tebi?

NUvek samo Uvek samo

jedanjedan 2–3 učenika2–3 učenika Veći broj Veći broj učenikaučenika

Integrisanost Integrisanost

0 16,816,8 38,038,0 45,345,3 1371371 26,026,0 45,445,4 28,628,6 3503502 24,124,1 50,350,3 25,625,6 1.1701.1703 30,730,7 50,550,5 18,818,8 2.8332.8334 37,137,1 49,749,7 13,213,2 4.3924.3925 41,641,6 46,246,2 12,212,2 5.8205.8206 43,943,9 42,342,3 13,813,8 2.6402.640

UkupnoUkupno 37,437,4 47,447,4 15,315,3 17.34217.342

Pri ka za na ana li za na sil nih in ter ak ci ja uče ni ka, s ob zi rom na uz rast, pol, broj i ode ljen sku i škol sku afi li ja ci ju, po ka zu je da po sto je ve li ke raz li ke u na či nu na ko ji su de ca iz jed ne ško le ugro že na od vr šnja ka. Ako ukr sti mo od go vo re na pi ta nja iz ko je ško le, kog ode lje nja, kog uz ra sta su bi la de ca ko ja se na sil no po na ša ju i ko li ko ih je bi lo – naj če šća ka te go ri ja od go vo ra je da su to 2–3 uče ni ka iz istog ode lje nja (11%) i je dan uče nik iz istog ode lje nja (7%). Ali, kao što smo vi de li, do sta su če sti slu ča je vi da se de ca ža le na uče ni ke iz dru gih ode lje nja i iz dru gih ško la, što je po seb no zna čaj no ka da se uzme u ob zir da je to kom bo rav ka u ško li in ter ak ci ja sa de com iz dru gih raz re da i ško la znat no re đa u po re đe nju sa in ter ak ci jom sa de com iz istog ode lje nja.

Još je dan po da tak ko ji ba ca vi še sve tla na pri ro du na sil ne in ter ak ci je u ško la ma je su i od go vo ri uče ni ka na otvo re no pi ta nje o to me šta ih je naj vi-še po vre di lo. Me đu uče ni ci ma ni žih raz re da, čak 21% od go vo ra onih ko ji su na ve li da su do ži ve li ne ko na si lje sa dr ži u se bi re či „drug”, „dru ga ri ca”, „dru go vi” i slič no, a kod sta ri jih uče ni ka ta kvih od go vo ra je 15%. Evo ne ko-li ko ta kvih od go vo ra:

„Ka da sam se po sva đa la sa dve dru ga ri ce, go vo ri le smo ja ko ru žne stva ri jed na dru goj.”,

„Drug me na mer no po go dio le de ni com u nos.”, „Drug me uda rio, ne že-lim da pri čam o to me.”, „Drug me te ra da mu do no sim po 150 di na ra, da me ne ka že na stav ni ci da sam šu ti rao kan tu za đu bre u dvo ri štu.”, „Ka da su mi


ne ki dru ga ri re kli da sam se za lju bi la u jed nog dru ga.”, „Kad mi je drug re-kao da ži vim u kon tej ne ru.”, „Dru ga ri ca me vu kla za ko su i tr lja la mi pr ljav sun đer po li cu.”, „Dru ga ri ca me osra mo ti la pred ce lim raz re dom.”

U opi si ma ovih in ter ak ci ja, dru ga stra na osta je drug ili dru ga ri ca, bez ob zi ra na po vre đu ju ći po stu pak. Na rav no, jed nim de lom se sva ka ko ra di o to me da de ca ima ju osku dan reč nik i da ne mo gu od mah da na đu ade kva tan ter min za onog ko ih ugro ža va, ali, ima ju ći i to u vi du, sma tra mo da ova kvi od go vo ri su ge ri šu i da se do bar deo na sil ne in ter ak ci je, po go to vo one jed no-krat ne, od vi ja unu tar bli skih od no sa i re zul tat je tre nut nog kon flik ta i sna-žnih emo ci ja ili ne u vi đav no sti, pa se ne mo že pod ve sti pod opis si le džij stva kao po no vlje nog mal tre ti ra nja sla bi jeg od stra ne ja čeg.

4.5.6. Na ko jim me sti ma se de ša va na si lje?Uče ni ke smo pi ta li i o tome na ko jim me sti ma u ško li su bi li iz lo že ni

na si lju vr šnja ka. Nji ho vi od go vo ri su da ti u Ta be li 22s.

Ta be la 22s: Pro ce na uče ni ka o me stu u ško li na ko ji ma se de ša va na si lje (%)

MestoMesto %Na hodniku ili stepeništuNa hodniku ili stepeništu 17,817,8Na putu do škole i iz školeNa putu do škole i iz škole 17,117,1U učionici – nastavnik odsutanU učionici – nastavnik odsutan 16,516,5U školskom dvorištu za vreme odmoraU školskom dvorištu za vreme odmora 15,615,6U dvorištu pre i posle školeU dvorištu pre i posle škole 12,812,8U sportskoj sali ili svlačioniciU sportskoj sali ili svlačionici 12,412,4U učionici – nastavnik prisutanU učionici – nastavnik prisutan 8,08,0Uu WC-uUu WC-u 7,27,2

Na si lje se iz gle da naj če šće de ša va na onim me sti ma gde su de ca u ve ćim gru pa ma, iz me ša na po ode lje nji ma i raz re di ma i gde je nad zor od ra slih slab: u škol skom dvo ri štu za vre me od mo ra, u pro sto ri ja ma ško le (hod ni ci, uči o-ni ca, sport ska sa la, svla či o ni ca…). Sve ove lo ka ci je su pod jed na ko ri zič ne. Za ni mljiv je po da tak da se pod jed na ko če sto na si lje de ša va na pu tu do ško le i iz nje, ili u škol skom dvo ri štu pre i po sle ča so va. Ne ko bi mo gao pri me ti ti da se tu i ne ra di o na si lju u ško li, iz me đu osta log i za to što ško le ne mo gu da nad zi ru šta de ca ra de ka da im se za vr ši na sta va i ka da su izvan škol ske zgra de. Me đu tim, i ova kva po na ša nja tre ba ubro ja ti u na si lje u ško li jer se u nji ma, po pra vi lu, na sta vlja in ter ak ci ja sa već us po sta vlje nim škol skim ulo-ga ma – na sil ni ka i žr tve – jer ško la ima svoj deo od go vor no sti u pred u pre đi-va nju ovih slu ča je va na si lja.


5. Uloge u nasilnoj interakciji

Na sil na in ter ak ci ja se mo že po sma tra ti kao ma nje ili vi še slo že na tran sak ci ja iz me đu onih ko ji su iz lo že ni na sil nom po na ša nju (ulo ga „žr tve”) i onih ko ji se na sil no po na ša ju (ulo ga „na sil ni ka”) . U ovom odelj ku ko ri sti će mo ter mi-ne „žr tva” i „na silnk” jer go vo ri mo o ulo ga ma ko ju de te mo že ima ti u na sil-noj in ter ak ci ji. U či nu na si lja na sil nik is po lji agre si ju pre ma žr tvi, ali već u sle de ćem ko ra ku ove tran sak ci je ulo ge mo gu bi ti iz me nje ne i žr tva mo že da uz vra ti agre si jom pre ma ma lo pre đa šnjem na sil ni ku.

Dok su u sva kom po je di nač nom „či nu” na sil ne in ter ak ci je na sil nik i žr tva dve kom ple men tar ne ulo ge, isti uče nik uop šte ne mo ra bi ti u ulo zi žr tve (ni ti na sil ni ka) to kom ce le in ter ak ci je, po go to vo u dru gim in ter ak-ci ja ma, sa dru gim uče ni ci ma. Po što uče ni ke pi ta mo o tome da li su ne ka-da bi li u si tu a ci ji žr tve i ne ka da u si tu a ci ji na sil ni ka, mo že se de si ti da na tre nu tak za bo ra vi mo da ne pi ta mo o jed noj is toj in ter ak ci ji, pa da po gre-šno pret po sta vi mo da se ulo ge žr tve i na sil ni ka, do bi je ne na ovaj na čin, me đu sob no kom ple men tar ne i da uče ni ke gru pi še mo u dva ta bo ra: one ko ji su na sil ni i one ko ji su žr tve na si lja pr ve gru pe. Ali po na vlja mo još jed nom, svr sta va nje u žr tve i u na sil ni ke iz vo di se po mo ću ne za vi snih kri te ri ju ma, ta ko da pri pa da nje ovim ka te go ri ja ma uop šte ne mo ra da se me đu sob no is klju ču je. Uve re nje o dve odvo je ne ka te go ri je ve ro vat no je i re zul tat uve re nja ko je bi tek tre ba lo pro ve ri ti – da su sklo nost na si lju i sklo nost vik ti mi za ci ji dve dis po zi ci je ko je su ne ga tiv no po ve za ne, ma da se lo gič ki ne is klju ču ju.

Ka ko su na sil ni štvo i vik ti mi za ci ja bi li po ve za ni u na šem is tra ži va-nju? Ko re la ci ja iz me đu in ten zi te ta na sil ni štva i in ten zi te ta vik ti mi za ci je iz no si la je ro = 0,33 (kod de ča ka ro = 0,32 i kod de voj či ca ro = 0,35).


Ko re la ci ja iste ve li či ne po sto ja la je i iz me đu glo bal ne sa mo pro ce ne na-sil ni štva i glo bal ne pro ce ne vik ti mi za ci je (ro = 0,33 na ce lom uzor ku, kod de ča ka ro = 0,33 i kod de voj či ca ro = 0,34). Ako je ne ko iz ja vio da ni jed nom ni je do ži veo na si lje, ve ro vat no ća da iz ja vi da je bio na si lan je 1 : 3. Ako je, me đu tim, iz ja vio da mu se če sto de ša va lo da bu de žr tva na si lja, ve ro vat no ća da će re ći da je i sam bio na si lan iz no si 1 : 4. Sve u sve mu, po da ci iz na šeg is tra ži va nja po ka zu ju da su vik ti mi za ci ja i na-sil ni štvo u po zi tiv noj ve zi. To zna či da či nje ni ca da je ne ko žr tva na si lja ne će is klju či va ti ni ti sma nji va ti ve ro vat no ću da je isti uče nik i na sil nik, već će je fak tič ki po ve ća va ti.

5.1. Uče sta lost raz li či tih ulo ga u na sil noj in ter ak ci ji

Ukr šta njem vik ti mi za ci je i na sil no sti (pri če mu je kri te ri jum bio po no vlje na iz lo že nost na si lju i po no vlje no vr še nje na si lja istog ili raz li či tih ob li ka) mo gu se do bi ti če ti ri ulo ge u na sil noj ko mu ni ka ci ji (Ta be la 23ms).

Ta be la 23ms: Broj i pro ce nat uče ni ka u raz li či tim ulo ga ma u na sil noj in ter ak ci ji

Uloga Uloga % NNeuključenNeuključen 48,748,7 53.20853.208Samo žrtvaSamo žrtva 30,430,4 33.20533.205Samo nasilnikSamo nasilnik 7,17,1 7.7137.713Žrtva/nasilnikŽrtva/nasilnik 13,813,8 15.02515.025UkupnoUkupno 100100 109.151109.151

Pre ma gor njoj ta be li, po lo vi na is pi ta nih uče ni ka uklju če na je u na sil nu in ter ak ci ju a po lo vi na ne. Me đu uklju če nim u na sil nu in ter ak ci ju naj vi še je onih ko ji su sa mo žr tve (onih ko ji su sa mo žr tve ima če ti ri pu ta vi še od onih ko ji su sa mo na sil ni). To, iz me đu osta log, go vo ri o to me da ti pič na si tu a ci ja u na sil noj in ter ak ci ji ko ja se od vi ja u ško li ni je ona u ko joj po sto ji žr tva ko ju mal tre ti ra ve li ki broj de ce, već ona u ko joj po sto ji na sil nik ko ji mal tre ti ra ve ći broj žr ta va.

Ta ko đe, po ka zu je se da me đu de com uklju če nom u na sil nu in ter ak ci ju, uz de cu ko ja su sa mo žr tve i de cu ko ja su sa mo na sil na, po sto je i de ca ko ja su i na sil ni ci i žr tve. Po ve za nost ulo ga u na sil noj in ter ak ci ji s po lom i uz ra stom uče ni ka pri ka za na je u Ta be li 24ms.


Ta be la 24ms: Uče sta lost raz li či tih ulo ga u na sil noj in ter ak ci ji,pre ma po lu i uz ra stu (%)

Pol Pol Kategorija Kategorija

NNeuklju-Neuklju-čen čen

Samo Samo žrtvažrtva

Samo Samo nasilniknasilnik

Žrtva/Žrtva/NasilnikNasilnik

Muški Muški Uzrast Uzrast

Mlađi 3–4Mlađi 3–4 46,646,6 33,333,3 3,83,8 16,216,2 18.26018.260Srednji 5–6Srednji 5–6 45,045,0 29,829,8 8,38,3 16,916,9 18.93718.937Stariji 7–8Stariji 7–8 44,344,3 19,519,5 17,917,9 18,218,2 18.54718.547

UkupnoUkupno 45,345,3 27,527,5 10,010,0 17,117,1 55.74455.744

Ženski Ženski Uzrast Uzrast


Ukupno Ukupno 52,452,4 33,533,5 3,93,9 10,210,2 53.03053.030

UkupnoUkupnoUzrast Uzrast


UkupnoUkupno 48,848,8 30,430,4 7,17,1 13,713,7 108.774108.774

Me đu de voj či ca ma je ne što vi še onih ne u klju če nih u na si lje ne go me đu de ča ci ma, ali ta raz li ka ni je ve li ka (52% de voj či ca i 45% de ča ka). Kao što smo ra ni je vi de li, me đu de ča ci ma i de voj či ca ma je pri bli žno isti broj žr ta va, ali je na sil ni ka zna čaj no vi še me đu de ča ci ma. Za to je u ka te go ri ji sa mo na-sil nik sko ro tri pu ta vi še de ča ka ne go de voj či ca, a u ka te go ri ji žr tva/na sil nik sko ro du plo vi še.

Sa uz ra stom do la zi do ne znat nog sma nji va nja bro ja uče ni ka uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju i to kod oba po la – sve ga za 2–3%, ali do la zi do zna čaj ne pre ra spo de le ulo ga unu tar te gru pe. Kod oba po la sma nju je se broj onih ko ji su sa mo žr tve a po ve ća va broj onih ko ji su sa mo na sil ni ci ili žr tve/na sil ni ci. Do la zi do iz ve snog po ra sta žr tvi/na sil ni ka – vr lo ma lo kod de ča ka (2%) i ne što vi še kod de voj či ca (4%). Naj u pa dlji vi ja raz li ka me đu uz ra sti ma je ste sma nji va nje bro ja onih ko ji su sa mo žr tve i po ve ća nje bro ja onih ko ji su sa-mo na sil ni ci, na ro či to kod de ča ka.

Ka da je bi lo re či o obe kom po nen te uklju če no sti u na sil nu in ter ak ci ju – i vik ti mi za ci ji i na sil ni štvu – po ka za lo se da zna čaj nu ulo gu igra ju uče ni ko va in te gri sa nost u ko lek tiv i uče ni kov od nos pre ma ško li. Sle de će ta be le, u ko ji-ma je pri ka za no ka ko su ove va ri ja ble po ve za ne s ka te go ri ja ma uklju če no sti u na sil nu in ter ak ci ju, omo gu ća va ju da se po no vo raz mo tre te zna čaj ne ve ze.

Ste pen in te gri sa no sti u ode lje nje (iz ra ču na van je sa mo za sta ri ju de cu) zna čaj no me nja ri zik uklju če no sti u na sil nu in ter ak ci ju (Ta be la 25s). De ca ko ja na ovom in dek su ima ju 0 bo do va (sla bo se sla žu u ode lje nju i ne ma ju ni-


jed nog do brog dru ga u ode lje nju) u po re đe nju s de com ko ja ima ju 6 bo do va (od lič no se sla žu u ode lje nju i ima ju vi še do brih dru go va/dru ga ri ca) na la ze se u vi še ne go tri pu ta ve ćem ri zi ku da bu du uklju če ni u na sil nu in ter ak ci ju, Za ovu de cu, u po re đe nju s naj vi še in te gri sa nom de com, ve ro vat no ća da bu-du žr tve dva i po pu ta je ve ća, a ve ro vat no ća da bu du na sil na ve ća je 1,8 pu ta. U ka te go ri ji naj ma nje in te gri sa ne de ce 5 od 6 uče ni ka uklju če no je u na sil nu in ter ak ci ju a 4/5 ukup nog bro ja te uklju če ne de ce žr tve su na si lja. Me đu nji-ma je, u po re đe nju s dru gim ka te go ri ja ma, naj vi še uče ni ka ko ji su i na sil ni ci i žr tve. U gru pi naj vi še in te gri sa ne de ce ve ći na je iz van na sil ne in ter ak ci je.

Ta be la 25s: Ste pen in te gri sa no sti u ode lje nje s ob zi rom na ulo gu u na sil noj in ter ak ci ji (%)

Kategorija Kategorija N

Neuključen Neuključen Samo žrtvaSamo žrtva Samo Samo nasilniknasilnik



0 16,916,9 49,249,2 5,35,3 28,628,6 3783781 18,818,8 50,650,6 5,15,1 25,525,5 1.0051.0052 25,825,8 44,044,0 6,76,7 23,523,5 3.3783.3783 34,434,4 36,836,8 8,08,0 20,720,7 9.3799.3794 43,743,7 30,530,5 9,69,6 16,216,2 16.86516.8655 53,153,1 25,225,2 9,59,5 12,112,1 26.83526.8356 60,660,6 20,520,5 9,79,7 9,39,3 14.90414.904

UkupnoUkupno 48,148,1 28,328,3 9,29,2 14,414,4 72.74472.744

Uče ni kov ne ga ti van od nos pre ma ško li (i on je ra ču nat sa mo za sta ri ju de cu) ta ko đe je po ve ća vao ri zik da de te bu de uklju če no u na sil nu in ter ak-ci ju (Ta be la 26s). Za raz li ku od uče ni ka ko ji vo le da idu u ško lu, me đu oni-ma ko ji ne vo le da idu u ško lu vi še od po lo vi ne njih uklju če no je u na sil nu in ter ak ci ju. Uče ni ci ko ji ne vo le ško lu a uklju če ni su u na sil nu in ter ak ci ju u ve li kom bro ju se na sil no po na ša ju, a ako je ne ki uče nik ko ji vo li ško lu uklju čen u na sil nu in ter ak ci ju, naj ve ća je ve ro vat no ća da je on sa mo žr tva. Ne ga ti van od nos pre ma ško li ne mo ra, na rav no, bi ti sa mo uzrok uklju če-no sti u na sil nu in ter ak ci ju. Kao i uvek ka da ras po la že mo sa mo po da ci ma o po ve za no sti, mo gu će je da je bar ne ka da od nos pre ma ško li po sle di ca uklju če no sti u na sil nu in ter ak ci ju, ili da su i od nos pre ma ško li i na sil na in ter ak ci ja pod uti ca jem ne kog tre ćeg fak to ra (npr., od no sa na stav ni ka pre-ma de te tu, ili po ro dič ne si tu a ci je).


Ta be la 26s: Od nos pre ma ško li s ob zi rom na ulo gu u na sil noj in ter ak ci ji (%)

Kategorija Kategorija UkupnoUkupno

Neuključen Neuključen Samo Samo žrtvažrtva



Koliko Koliko voliš da voliš da ideš u ideš u školu?školu?

Nimalo ne volimNimalo ne volim 33,433,4 21,321,3 20,320,3 25,025,0 100100Uglavnom ne volimUglavnom ne volim 42,342,3 24,824,8 13,613,6 19,319,3 100100Uglavnom volimUglavnom volim 50,950,9 29,629,6 7,27,2 12,212,2 100100Veoma volimVeoma volim 55,255,2 33,433,4 3,03,0 8,48,4 100100

UkupnoUkupno 48,248,2 28,328,3 9,19,1 14,414,4 100100

5.2. Ugro že nost uče ni ka po po je di nim fa za ma is tra ži va nja

Uklju če nost učen ka u na sil nu in ter ak ci ju, kao i ulo ge ko je uklju če ni uče ni ci ima ju, pred sta vlja ju mo žda naj pot pu ni ji po da tak po ko jem je mo gu će po-re di ti sta nje u ško la ma u raz li či tim fa za ma is tra ži va nja. U Ta be li 27ms pri-ka za li smo, po fa za ma, pro cen te uče ni ka uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju.

Ta be la 27ms: Uče sta lost raz li či tih ulo ga u na sil noj in ter ak ci ji, po po je di nim fa za ma is tra ži va nja (%)

Faza ispitivanjaFaza ispitivanja Neuključen Neuključen Samo žrtvaSamo žrtva Samo Samo nasilniknasilnik

Žrtva/Žrtva/NasilnikNasilnik N

20062006 49,249,2 31,131,1 6,66,6 13,113,1 26.14226.14220072007 45,245,2 31,631,6 7,47,4 15,815,8 10.04610.0462007/82007/8 47,847,8 31,831,8 6,76,7 13,713,7 22.08022.08020082008 50,050,0 29,929,9 7,17,1 13,013,0 6.7006.70020092009 44,844,8 28,828,8 9,69,6 16,816,8 13.60913.60920102010 49,049,0 29,329,3 7,87,8 13,913,9 11.45311.4532010/112010/11 50,650,6 29,929,9 6,46,4 13,113,1 4.4794.47920112011 53,053,0 29,729,7 5,95,9 11,411,4 3.2413.2412011/122011/12 59,859,8 26,926,9 4,74,7 8,58,5 2.8512.85120122012 50,750,7 28,728,7 5,95,9 14,714,7 1.2131.21320132013 52,952,9 29,729,7 5,55,5 11,911,9 7.3377.337UkupnoUkupno 48,748,7 30,430,4 7,17,1 13,813,8 109.151109.151

Pre ma po da ci ma ko je smo iz lo ži li, ne ma raz li ka u ugro že no sti uče ni ka iz raz li či tih fa za is tra ži va nja. Po vre me na osci li ra nja u vred no sti ma sa mo su ne znat na od stu pa nja od op šteg i re la tiv no sta bil nog ni voa ugro že no sti


uče ni ka. Ni smo de tek to va li ni pre po zna tljiv trend po ra sta ili sma nje nja na si lja. U jed noj fa zi is pi ti va nja (2011/12) pro ce nat uklju če nih je ne što ni ži ne go u osta lim fa za ma, ali ma li broj uče ni ka ko je smo is pi ta li u ovoj fa zi i po da ci o ugro že no sti uče ni ka iz ka sni jih fa za uka zu ju na to da je pre u pi ta nju pri vre me na osci la ci ja ne go na zna ka zna čaj ne pro me ne u tren du. Da kle, mo že mo ve ro va ti da je ras po red ško la po po je di nim fa za ma is tra-ži va nja ostao slu ča jan, tj. da ne ma pre po zna tlji vog tren da u pri ja vlji va nju za po je di ne fa ze.


6. Učešće u tučama

Uče šće u tu ča ma ni smo ubra ja li u spe ci fič ne sa mo pro ce ne na osno vu ko jih smo ra ču na li bi lo vik ti mi za ci ju bi lo na sil ni štvo. Pret po sta vlja mo da su bar ne ki uče ni ci, u za vi sno sti od to ga da li su u tu či bi li ja či ili sla bi ji, uče šće u tu ča ma uzi ma li u ob zir ka da su od go va ra li da li su do ži ve li ili vr ši li fi zič ko na si lje.

Pi ta nje o uče šću u tu ča ma po sta vlja no je tek od 6. fa ze is tra ži va nja, i mla-đim i sta ri jim uče ni ci ma. Po da ci uka zu ju na to da je uče šće u tu ča ma bi lo re la tiv no če sto. Pri bli žno če tvr ti na is pi ta nih uče ni ka (24,2%) po tu klo se, od to ga njih 19,5% jed nom ili dva put, njih 3,4% vi še pu ta, a njih 1,3% ka že da im se to če sto de ša va lo.

Ka da smo na osno vu uče sta lo sti vik ti mi za ci je i na sil ni štva od re đi va li uklju če nost uče ni ka u na sil nu in ter ak ci ju i uče nič ke ulo ge u toj in ter ak ci ji, uče šće u tu ča ma ni je uzi ma no u ob zir. Da je ste, pro ce nat uče ni ka uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju po ve ćao bi se za 1% – to li ko je onih ko ji su se vi še pu ta po tu kli a da ni su vi še pu ta bi li uklju če ni, kao na sil ni ci ili kao žr tve, u ne ki dru gi kon kre tan ob lik na sil ne in ter ak ci je.

De ča ci su znat no če šće uklju če ni u tu če ne go de voj či ce (34,4% pre ma 12,9%) i na svim uz ra sti ma je ot pri li ke tri pu ta vi še de ča ka ko ji su se po tu kli ne go de voj či ca. Bez ob zi ra na znat no re đu za stu plje nost, to da se de voj či ca po tu če ni je ret kost, po go to vo u ni žim raz re di ma.

I kod de ča ka i kod de voj či ca uče šće u tu ča ma se sma nju je to kom uz ra sta. Naj i zra že ni je je u ni žim raz re di ma a on da po ste pe no po sta je re đe – u za vr-šnom raz re du je dva pu ta re đe ne go u naj mla đim uz ra sti ma (Gra fik 9ms).

Tu ča ma su vi še sklo ni uče ni ci sa sla bi jim škol skim uspe hom. Me đu uče-ni ci ma s ne do volj nim uspe hom bi lo je 38% onih ko ji su se po tu kli, dok je me đu od lič nim uče ni ci ma bi lo 14% (kod de ča ka je ovaj od nos 36% pre ma


24%, a kod de voj či ca 16% pre ma 6%). Uče šće u tu ča ma je bi lo po ve za no s ne ga tiv nim od no som pre ma ško li (ro = -0,12) i sa sla bi jom in te gri sa no šću u ode lje nje (ro = -0,10).

Gra fik 9ms: Uče sta lost uče šća u tu ča ma to kom pro te kla tri me se ca,s ob zi rom na pol i raz red (%)

Tu če ni su isto vet ne sa onim što smo ozna či li kao fi zič ko na si lje. Ko re la-ci ja iz me đu uče šća u tu ča ma i uda ra nja je V = 0,20 a sa tr plje njem fi zič kog na si lja V = 0,18. Me đu oni ma ko ji ni su ni jed nom ne ko ga uda ri li ni ti bi li uda-re ni, njih 15% se po tu klo, a me đu oni ma ko ji su bar jed nom bi li uda re ni ili ne kog uda ri li, njih 29% se ni jed nom ni je po tu klo.

Iz Ta be le 28 se vi di da su tu ča ma na ro či to sklo ni uče ni ci ko ji spa da ju u žr tve/na sil ni ke.

Ta be la 28s: Uče sta lost uče šća u tu ča ma s ob zi rom na ulo gu u na sil nojin ter ak ci ji (%)

Nijednom Nijednom 1–2 puta1–2 puta 3 i više puta3 i više puta Često se Često se dešavalodešavalo N

Neuključen Neuključen 87,487,4 11,211,2 1,01,0 0,40,4 20.96520.965Samo žrtvaSamo žrtva 72,772,7 22,922,9 3,33,3 1,11,1 12.23412.234Samo nasilnikSamo nasilnik 62,862,8 29,329,3 5,85,8 2,12,1 3.1533.153Žrtva/NasilnikŽrtva/Nasilnik 47,647,6 36,736,7 10,910,9 4,84,8 5.7755.775Ukupno Ukupno 75,975,9 19,419,4 3,43,4 1,31,3 42.13142.131


7. Reakcije na ugroženost nasiljem

Te ško je oče ki va ti da se ugro že ni uče nik, po go to vo uče nik ko ji je već vi še pu ta bio me ta na pa da, sam za šti ti od na pa da. Če sto (ma da ne i nu žno) iz me-đu de te ta ko je je ugro že no na si ljem i de te ta ko je se na sil no po na ša po sto ji dis ba lans i fi zič ke i so ci jal ne mo ći. Po ne kad je sce na rio za na pa de ta kav da gru pa na pa da po je din ca. Usa mlje ni, sla ba šni, so ci jal no mar gi na li zo va ni uče ni ci su če sto, baš zbog svo je izo lo va no sti, la ka me ta. Ali ka ko na še ana-li ze na dru gim me sti ma po ka zu ju, me ta mo gu po sta ti i dru ge ka te go ri je uče-ni ka, čak i oni ko ji su i sa mi na sil ni pre ma dru gi ma. Bez ob zi ra na to ka kav je pro fil me te i ka kav je sce na rio na sil ne epi zo de, ključ no za pre kid na si lja u svim slu ča je vi ma je ste re a go va nje na nje ga.

U tek stu ko ji sle di pri ka za li smo po dat ke o re a go va nju uče ni ka na na sil-ne na pa de na njih lič no i o re a go va nju onda ka da su sve do ci fi zič kog na pa da na ne kog dru gog uče ni ka. Ta ko đe, pri ka za no je ko me se uče ni ci obra ća ju za po moć ka da su ugro že ni na si ljem, ko li ko se od ra sli ko ji ma se obra ća ju, po seb no na stav ni ci, oda zi va ju po zi vi ma u po moć i ko li ko su nji ho ve in ter-ven ci je de lo tvor ne. Od na či na na ko ji sre di na re a gu je na na si lje u ve li koj me ri za vi si sprem nost de ce da se na sil no po na ša ju, ali i sprem nost vr šnjač ke za jed ni ce da za šti te žr tvu. Pri ka za ni su i po da ci o sprem no sti vr šnja ka da po mog nu. Svi ti po da ci od no se se sa mo na sta ri je uče ni ke.

U po seb nom odelj ku pri ka za ne su od lo že ne re ak ci je de ce na na si lje. To su re ak ci je de te ta na kon is ku stva s na si ljem, re ak ci je ko je me nja ju nje go vu sva ko dnev i cu, če sto i op šte du šev no i te le sno sta nje. Po na šem mi šlje nju, te re ak ci je su po ka za telj u ko joj me ri je de te po tre se no i stvar no op te re će no do ži vlje nim na si ljem, ali po ka zu ju i to da li su od ra sli i vr šnja ci us pe li da za šti te i po dr že ugro že nog vr šnja ka i, ge ne ral no, da de tra u ma ti zu ju na sil-


na is ku stva. Dru gim re či ma, da li su us pe li da iz gra de ne ku vr stu „za štit-nog šti ta” oko ugro že nog de te ta.

7.1. Po stup ci ko je uče ni ci pred u zi ma ju ka da su ugro že ni na si ljem

Uče ni ci ma je pri ka za no vi še raz li či tih na či na na ko je ne ko nji ho vih go di na mo že re a go va ti ka da je iz lo žen na sil nom po na ša nju vr šnja ka, a za tim su pi-ta ni o na či ni ma na ko je oni u ta kvim si tu a ci ja ma re a gu ju. Kon tekst ni je bio ogra ni čen na po sled nja tri me se ca, ta ko da su na pi ta nja mo gli da od go vo re i oni ko ji u po sled nja tri me se ca ni su do ži ve li ne ki ob lik na si lja. Oni ma ko ji su sma tra li da ne mo gu da od go vo re na to pi ta nje jer ni ka da ni su bi li iz lo-že ni na si lju, re če no je da svu da za o kru že al ter na ti vu „ne va ži za me ne”. Njih 18% je ta ko po stu pi lo (pod se ća mo da je, ka da je na po čet ku upit ni ka po sta vlje no pi ta nje da li su do ži ve li na si lje to kom ško lo va nja, 54% uče ni ka od go vo ri lo da ga ni jed nom ni je do ži ve lo). Ipak, li sta od 9 po nu đe nih re ak-ci ja sva ka ko ni je bi la is crp na. Mo gu će je da je je dan ma li pro ce nat uče ni ka od ba cio sve po nu đe ne al ter na ti ve, ne za to što ni su do ži ve li ta kvo na si lje, već za to što u ta kvoj si tu a ci ji ni su re a go va li ni na je dan od po nu đe nih na či na.

Re ak ci je uče ni ka ko ji su bi li ugro že ni na si ljem (da kle, bez onih ko ji ni u jed noj od al ter na ti va ni su pro na šli svoj na čin re a go va nja) pri ka za ne su u Ta be li 29s.

Ta be la 29s: Uče sta lost re ak ci ja uče ni ka na na si lje, pre ma po lu i uz ra stu (%)

SviSviPolPol RazredRazred

M Ž 5–65–6 7–87–8Izbegava nasilnikaIzbegava nasilnika 81,381,3 78,678,6 84,584,5 83,383,3 79,379,3Vraća istom meromVraća istom merom 45,245,2 51,751,7 37,737,7 39,739,7 50,850,8Odvraća nasilnika Odvraća nasilnika razgovorom i šalamarazgovorom i šalama 39,639,6 39,739,7 39,539,5 40,740,7 38,538,5

Traži zaštitu odraslihTraži zaštitu odraslih 35,435,4 31,131,1 40,240,2 42,042,0 28,628,6Vraća istom meromVraća istom meromuz pomoć drugihuz pomoć drugih 24,124,1 29,029,0 29,429,4 26,626,6 31,931,9

Traži zaštitu vršnjaka,Traži zaštitu vršnjaka,ne uzvraćane uzvraća 24,424,4 23,623,6 25,425,4 26,626,6 22,122,1

Izdržava poniženjeIzdržava poniženje 23,623,6 27,627,6 18,918,9 24,724,7 22,522,5Krije od drugihKrije od drugih 21,621,6 22,922,9 19,919,9 25,025,0 18,118,1Čini usluge nasilnikuČini usluge nasilniku 7,57,5 8,78,7 6,26,2 9,29,2 5,85,8N 58.95658.956 31.38531.385 27.33427.334 29.64429.644 29.31229.312


I kod de ča ka i kod de voj či ca naj če šći ob lik re a go va nja na lič nu ugro že nost je ste iz be ga va nje uče ni ka ko ji se na sil no po na ša – če ti ri pe ti ne is pi ta nih uče ni-ka bar ne ka da re a gu je na taj na čin. Dru ga re ak ci ja po uče sta lo sti je uz vra ća nje. Sko ro po lo vi na is pi ta nih uče ni ka bar ne kad uz vra ća istom me rom, a po lo vi na ni ka da. Ve o ma ma li pro ce nat se, bar ne kad, pot či nja va na sil nom uče ni ku. Zna-ča jan pro ce nat de ce u ta kvim si tu a ci ja ma na sto ji da od vra ti i odo bro vo lji na sil-nog uče ni ka raz go vo rom i ša la ma. Pret po sta vlja mo da se tu, pre sve ga, ra di o si tu a ci ja ma gde se na sil ni uče nik pre po zna je kao ne ko ko je be san, iz ner vi ran ili po vre đen i ko ji, struč no re če no, re a gu je re ak tiv nom agre si jom.

De ča ci če šće sa mi uz vra ća ju, de voj či ce če šće tra že za šti tu od ra slih. Sa uz ra stom se po ve ća va broj onih ko ji uz vra ća ju, sa mi ili uz po moć dru gih, a sma nju je broj onih ko ji tra že za šti tu od ra slih ili kri ju ugro že nost.

Po što su uče ni ci mo gli da na vo de vi še na či na re a go va nja, pre ci zni ja sli ka o uče nič kim re a go va nji ma na na si lje mo že se do bi ti ana li zom sklo pa od go-vo ra na al ter na ti ve u okvi ru ovog pi ta nja.

Uče ni ci su za i sta po ka za li sklo nost da za o kru žu ju vi še na či na re a go va-nja, u pro se ku po tri, što bi zna či lo da na čin re a go va nja za vi si od si tu a ci je. Tek sva ki še sti uče nik (16%) za o kru žio je sa mo jed nu re ak ci ju.

Ne ki od raz li či tih ob li ka tra že nja po mo ći od dru gih (tra že nje za šti te od-ra slih, tra že nje za šti te vr šnja ka, uz vra ća nje uz po moć dru gih) ima lo je u svom re per to a ru 59,7% uče ni ka (3% uče ni ka je kao svo ju re ak ci ju na ve lo je di no tra že nje ne ke vr ste po mo ći dru gih). Osla nja nje na dru ge je bi lo če šće kod de voj či ca ne go kod de ča ka (64,1% pre ma 55,8%) i kod uče ni ka 5–6. raz-re da u po re đe nju sa uče ni ci ma 7–8. raz re da (62,3% pre ma 57,1%).

Ne su prot sta vlja nje na sil ni ku (uče nik ga iz be ga va, ćut ke tr pi, kri je od dru gih ili či ni uslu ge ono me ko se pre ma nje mu na sil no po na ša ) znat no je če šća stra te gi ja od tra že nja po mo ći. U svom re per to a ru ta kav na čin re a-go va nja ima 88,4% uče ni ka. Sva ki osmi uče nik (12,5%) u svom re per to a ru ima je di no pa siv ne stra te gi je ne su prot sta vlja nja na sil nim uče ni ci ma. Broj de ce ko ja is klju či vo ta ko re a gu ju mi ni mal no je ve ći me đu de voj či ca ma ne go de ča ci ma (13,4% pre ma 11,6%). Isto ta ko, mla đi uče ni ci pa siv no re a gu ju ne-što če šće ne go sta ri ji (13,1% pre ma 11,8%).

7.1.1. Re ak ci je na ugro že nost za vi sno od ulo ge u na sil noj in ter ak ci jiAko se po đe od pret po stav ke da na čin re a go va nja na na si lje mo že ima ti

uti ca ja na sprem nost dru gih da na pa da ju, ta ko što će raz li či te re ak ci je u raz-li či toj me ri ohra bri va ti ili od vra ća ti po ten ci jal nog na sil ni ka u ne koj ka sni joj si tu a ci ji, on da bi ima la smi sla ana li za ko jom bi smo pro ve ri li po sto ji li ne ka vr sta po ve za no sti iz me đu na či na re a go va nja i ulo ge ko ju uče nik ima u na sil-noj in ter ak ci ji. Raz li ke u re ak ci ja ma onih ko ji su žr tve i onih ko ji ni su žr tve uka za le bi na to ko ji su na či ni re a go va nja „od vra ća ju ći” a ko ji ohra bru ju na-


sil ni ka da na pad ne po nov no. Slič no to me, spe ci fič no sti re a go va nja uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju mo gle bi da da ju bar deo ob ja šnje nja za što se oni po na ša ju na sil no jer na si lje se če sto ja vlja kao re zul tat opa že ne pro vo ka ci je od stra ne dru gog.

Da bi smo sve to is pi ta li, uze li smo za po re đe nje dve eks trem ne gru pe uče ni ka – one ko ji ni jed nom ni su ozna či li da su u po sled nja tri me se ca do-ži ve li ne ki ob lik na si lja (ali su – čim su od go va ra li na ovo pi ta nje – na si lje do ži ve li ra ni je to kom ško lo va nja) i ve o ma ugro že nu gru pu (uče ni ci ko ji su u po sled nja tri me se ca 4–9 ob li ka na si lja do ži ve li vi še pu ta). U ana li zu su uklju če ni sa mo uče ni ci ko ji su za o kru ži li bar jed nu od po nu đe nih re ak ci ja.

Za po re đe nje smo iz dvo ji li i dve eks trem ne gru pe, s ob zi rom na vr še nje na si lja: one ko ji ni jed nom ni su bi li na sil ni i one ko ji su is po lji li 3–7 ob li ka po no vlje nog na si lja.

Po da ci su pri ka za ni u Ta be li 30s.

Ta be la 30s: Uče sta lost raz li či tih re a go va nja uče ni ka na lič nu ugro že nostunu tar dve eks trem ne gru pe (%)

SviSviViktimiziraniViktimizirani NasilniNasilni

NijednomNijednom 4–9 4–9 oblikaoblika NijednomNijednom 3–7 3–7

oblikaoblikaIzbegava nasilnikaIzbegava nasilnika 81,381,3 78,778,7 80,680,6 84,584,5 49,149,1Vraća istom meromVraća istom merom 45,245,2 45,445,4 40,240,2 36,636,6 73,273,2Odvraća nasilnika Odvraća nasilnika razgovorom i šalamarazgovorom i šalama 39,639,6 31,231,2 52,252,2 37,737,7 30,430,4

Traži zaštitu odraslihTraži zaštitu odraslih 35,435,4 29,829,8 52,552,5 39,039,0 22,022,0Vraća istom meromVraća istom meromuz pomoć drugihuz pomoć drugih 24,124,1 26,226,2 33,333,3 23,323,3 54,354,3

Traži zaštitu vršnjaka,Traži zaštitu vršnjaka,ne uzvraćane uzvraća 24,424,4 20,220,2 32,732,7 24,024,0 22,222,2

Izdržava poniženjeIzdržava poniženje 23,623,6 17,417,4 43,643,6 21,121,1 31,631,6Krije od drugihKrije od drugih 21,621,6 15,015,0 41,641,6 21,921,9 17,517,5Čini usluge nasilnikuČini usluge nasilniku 7,57,5 6,66,6 19,119,1 7,97,9 10,910,9N 74.00774.007 17.40217.402 1.2031.203 29.78029.780 1.2031.203

Pri ka za će mo ove po dat ke i gra fič ki.

Uče ni ci ko ji su iz ra že ne žr tve na si lja sve po nu đe ne ob li ke re a go va nja bi ra ju če šće ne go ne u gro že ni uče ni ci. Ovaj na laz bi smo ve ro vat no mo gli pri pi sa ti to me što su ugro že ni uče ni ci ge ne ral no za o kru ži va li vi še al ter na-ti va (pro sek 2,2 pre ma 3,8, pro sek za sve je 2,5), što je i oče ki va no jer su ti uče ni ci znat no če šće bi li u si tu a ci ja ma iz lo že no sti na si lju. Što se uče sta lo sti po je di nih re ak ci ja ti če, sa mo u dve re ak ci je su ove dve gru pe slič ne: u iz be-


ga va nju na sil ni ka – što je u obe gru pe naj če šća re ak ci ja – i u vra ća nju istom me rom. Ma da vra ća nje istom me rom pro cen tu al no ni je mno go če šće kod uče ni ka ko ji ni su do ži ve li na si lje, tre ba uoči ti da je to, za ovu gru pu uče-ni ka, po uče sta lo sti dru ga re ak ci ja, dok je za vik ti mi zi ra ne uče ni ke tek na še stom me stu. Naj ve će raz li ke iz me đu dve gru pe su u uče sta lo sti po ku ša ja da se ša la ma od vra ti na sil nik (kod ugro že nih je 31,3% vi še ta kvih re ak ci ja), u pri kri va nju ugro že no sti i sprem no sti da se is tr pi po ni že nje (oko 26% vi še re ak ci ja kod ugro že nih) i u sprem no sti da se tra ži po moć od ra slih (23% vi še re ak ci ja). Žr tve če šće tra že ne ku po moć od dru gih (73,2% pre ma 52,3%) i me đu nji ma ima ma nje onih ko ji re a gu ju sa mo pa siv no (7% pre ma 17,5%).

Gra fik 10s: Uče sta lost raz li či tih re ak ci ja na lič nu ugro že nost na si ljem,s ob zi rom na ste pen vik ti mi za ci je uče ni ka (%)

Vi di mo da su ugro že ni uče ni ci, u stva ri, pri lič no ak tiv ni u po ku ša ji ma da se spa su od na si lja. Ali vi di mo i to da je ulo ga od ra slih u toj bor bi pri lič no ma-la. U ve ći ni tih re ak ci ja uče ni ci se osla nja ju pr ven stve no na sop stve ne sna ge.

Da li i iz me đu na sil ni ka i onih ko ji ni su na sil ni po sto je raz li ke u re a go-va nju na lič nu ugro že nost? Na sil ni uče ni ci su, ge ne ral no, za o kru ži va li vi še od go vo ra od ne na sil ni ka (pro sek 3,0 pre ma 2,1). Raz li ke u re a go va nju pri-ka za ne su na Gra fi ku 11s.


Gra fik 11s: Uče sta lost raz li či tih re ak ci ja na lič nu ugro že nost na si ljem, s ob-zi rom na ste pen na sil nog po na ša nja uče ni ka (%)

Pre ma uče sta lo sti po je di nih re ak ci ja, ove dve gru pe slič ne su po če ti ri na či na re a go va nja: u po ku ša ju da ša la ma ili uslu ga ma „odo bro vo lje” na sil ni-ka, u tra že nju po mo ći od vr šnja ka (ali bez uz vrat nog na si lja) i, što je po seb-no za ni mlji vo, u pri kri va nju ne la go de i bo la ko je iza zi va sop stve no is ku stvo sa onim ko se na sil no po na ša. Iz pre o sta lih na či na re a go va nja kod uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju vi dljiv je prin cip osla nja nja na sop stve ne sna ge: od-u sta ja nje od obra ća nja od ra sli ma, sprem nost da se bez po mo ći dru gih na na si lje od go vo ri istom me rom (ko ja je za 40% ve ća kod na sil nih uče ni ka) i sprem nost da se uz po moć dru gih na sil no uz vra ti (ko ja je za 33% ve ća kod na sil nih uče ni ka). Ali isto ta ko je kod na sil nih uče ni ka za 14% vi še onih ko ji su sprem ni da „sti snu zu be i tr pe”. Uče ni ci iz na sil ne gru pe ne iz be ga va ju kav ge i sprem ni ji su da se kon fron ti ra ju s na sil ni kom, za raz li ku od ve ći ne osta lih uče ni ka ko ji, gde god mo gu, iz be ga va ju na sil ni ke.

Iz opi sa nih re ak ci ja vi dlji vo je da ni „ži vot na sil ni ka” ni je baš lak. Iz to ga što uče ni ci iz na sil ne gru pe ne iz be ga va ju na si lje, re a gu ju na sil no i ne tra že po moć od od ra slih, ja sno je da je ovaj ob lik re a go va nja za njih pri hva tljiv i čak i do mi nan tan ko mu ni ka ci o ni mo del. Ali na zi re se i so ci jal na di na mi ka ko ja iza na sil nog po na ša nja sto ji, a to je odr ža va nje sta tu sa u gru pi ko ja se iden ti fi ku je kao opa sna i na sil na.


U po re đe nju s ne na sil nom de com, uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju ak-tiv ni ji su u si tu a ci ja ma ugro že no sti. Oni če šće tra že po moć dru gih (67,9% pre ma 57,5%) i re đe re a gu ju sa mo pa siv no (3,7% pre ma 17,7%).

Fak tor skom ana li zom re ak ci ja na na si lje (va ri max ro ta ci ja) do bi ja ju se tri ne za vi sna fak to ra ko ja ob ja šnja va ju 48% va ri jan se. Pr vi fak tor pred sta vlja tra že nje za šti te i či ne ga od go vo ri: tra žim za šti tu od od ra slih i tra žim za šti tu od vr šnja ka. Dru gi fak tor je ne su prot sta vlja nje (tr plje nje) i či ne ga od go vo ri: iz dr ža vam na pad i po ni že nje, tru dim se da sa kri jem od dru gih da sam na pad-nut/a, po ku ša vam da raz go vo rom i ša la ma od vra tim na sil ni ka, na sto jim da po klo ni ma i uslu ga ma odo bro vo ljim na sil ni ka/cu. Tre ći fak tor je uz vra ća nje i či ne ga od go vo ri: vra ćam istom me rom uz po moć vr šnja ka, vra ćam sam/a i, in verz no, iz be ga vam na sil ne uče ni ke. Ko re la ci je ovih fak tor skih sko ro va s po lom i raz re dom, kao i s vik ti mi za ci jom, na sil no šću i bro jem od lo že nih re-ak ci ja na na si lje (psi ho so mat skih simp to ma i sl.) da te su u Ta be li 31s.

Ta be la 31s: Ko re la ci ja re a go va nja na na si lje sa po lom, raz re dom,vik ti mi za ci jom i na sil no šću

Pol Pol Razred Razred Žrtva (da – ne)Žrtva (da – ne) Nasilnik (da – ne)Nasilnik (da – ne)Traženje zaštiteTraženje zaštite 0,120,12 -0,13-0,13 0,090,09 -0,09-0,09Trpljenje Trpljenje -0,09-0,09 -0,08-0,08 0,180,18 0,020,02Uzvraćanje Uzvraćanje -0,10-0,10 0,110,11 0,000,00 0,230,23

Tra že nju za šti te su vi še sklo ne de voj či ce i de ca mla đeg uz ra sta. Tr plje nju su ne što više sklo ni de ča ci i de ca mla đeg uz ra sta. Uz vra ća nju su vi še sklo ni de ča ci i sta ri ji uče ni ci.

Što su de ca ugro že ni ja, to če šće tra že po moć (bi lo od ra slih, bi lo vr šnja-ka). S dru ge stra ne, što je de te vi še sklo no na sil nom po na ša nju, to ma nje tra ži po moć od ra slih i vr šnja ka. Pod se ća mo ov de i na ra ni je iz ne sen na laz da na sil na de ca u mno go ve ćoj me ri od osta lih tra že po moć vr šnja ka da bi uz vra ti li istom me rom. Da kle, ako tra že po moć, to či ne da bi uz vra ti li.

Iako smo po tvr di li da po sto ji zna čaj na ve za iz me đu ugro že no sti i tra-že nja po mo ći, još ja ča ve za po sto ji iz me đu ugro že no sti i ra znih stra te gi ja tr plje nja ili pa ci fi zo va nja na sil ni ka. Tr plje nje je u po zi tiv noj ko re la ci ji sa ugro že no šću na si ljem, ali ni je po ve za no sa na sil nim po na ša njem.

Ne ma ko re la ci je iz me đu ste pe na ugro že no sti na si ljem i sprem no sti da se na na si lje od go vo ri na si ljem, što zna či da ne ka de ca ko ja su žr tve re a gu ju ta ko, a ne ka ne. Ali kon sta to va li smo sna žnu ko re la ci ju iz me đu na sil nog po-na ša nja i uz vra ća nja kao re ak ci je. U od no su na osta le gru pe, na sil na de ca su vi še sklo na to me da na na si lje od go vo re na si ljem. Iz Gra fi ka 11s vi di se i da je to naj če šće bi ra ni ob lik re a go va nja kod uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju. Ipak, pod se ća mo i na po dat ke iz istog gra fi ka – da vra ća nje istom me rom


ni je je di ni na čin re a go va nja na sil nih uče ni ka. Ima i me đu nji ma onih ko ji iz be ga va ju na sil ni ka, po ku ša va ju da ga pa ci fi ku ju, kri ju ugro že nost i po ni-že nje ko je po lo žaj žr tve do no si, pa čak i tra že po moć od ra slih (22%).

7.1.2. Ko li ko de ce iz o sta je iz ško le da bi iz be glo na si lje?Re ak ci ja ko ja uka zu je na ozbilj ne emo ci o nal ne po sle di ce pre tr plje nog

na si lja je ste iz o sta ja nje iz ško le. Uče ni ke smo pi ta li: „Da li si ne ka da iz-o stao iz ško le sa mo da bi iz be gao na sil no po na ša nje dru gih uče ni ka?” Uče ni ci su bi ra li jed nu od op ci ja na če tvo ro ste pe noj ska li („ni je se de si lo ni jed nom”, „ni je se de si lo, ali po mi šljao sam na to”, „de si lo se jed nom ili dva put”, „de ša va lo se vi še pu ta”).

Ta be la 32s: Uče sta lost iz o sta ja nja iz ško le zbog ugro že no sti na si ljem (%)

Nije se desilo Nije se desilo nijednomnijednom

Nije se desilo, Nije se desilo, ali pomišljao ali pomišljao

sam na tosam na to

Desilo se Desilo se jednom ili jednom ili

dvaputdvaputDešavalo se Dešavalo se

vise putavise puta UkupnoUkupno

% 93,393,3 4,64,6 1,61,6 0,50,5 100100N 25.63325.633 1.2711.271 435435 148148 27.48727.487

Kao što se vi di iz gor nje ta be le, iz o sta ja nje iz ško le je vr lo ret ka stra te gi ja od bra ne od na si lja, re gi stro va na je kod sve ga 2% uče ni ka.

Iz be ga va nje ško le je bi lo zna čaj no po ve za no sa ste pe nom ugro že no sti ko ju iza zi va na si lje (ro = 0,28).

U sve tu od ra slih iz o sta ja nje iz ško le je dan je od krup nih pre stu pa ko ji uče nik mo že da na pra vi. Sank ci je za ta kvo po na ša nje su obič no ozbilj ne za de te. Me đu tim, po da ci ko je smo iz ne li uka zu ju na to da u jed nom ma-lom bro ju slu ča je va (2% svih iz o sta na ka) iz o sta ja nje mo že bi ti znak ozbilj ne ugro že no sti i bes po moć no sti de te ta.

7.2. Ko me se ugro že ni uče ni ci obra ća ju za po moć?

Tra že nje po mo ći dru gih je naj pre po ruč lji vi ja re ak ci ja u slu ča ju ugro že no sti. Na si lje na taj na čin po sta je vi dlji vo i dru gi ma, ko ji mo gu da po mog nu ili su du-žni da po mog nu. Uklju či va njem dru gih me nja se i dis ba lans mo ći i po ma ga či ko ji se pri dru žu ju ugro že nom uče ni ku či ne da na sil nik po sta je sla bi ja stra na.

Zna čaj ne su re ak ci je tri vr ste ak te ra: ugro že nog uče ni ka, vr šnja ka ko ji su sve do ci na pa da i od go vor nih od ra slih. U na stav ku će mo pri ka za ti po dat ke o ob li ci ma re a go va nja u uzor ku na ših is pi ta ni ka.

Pi ta li smo uče ni ke – ko me su se obra ti li za po moć ka da su bi li ugro že ni na si ljem i po nu di li smo im se dam al ter na ti va (uče nik ko ji ni kad ni je do-


ži veo na si lje tre ba lo je da svu da za o kru ži „ne”). Po što u in struk ci ji ni je bi lo na gla še no na ko ji vre men ski pe riod tre ba da se ogra ni če, i uče ni ci ko ji su iz ja vi li da u pro te kla tri me se ca ni su do ži ve li na si lje mo gli su na ovom pi ta nju da go vo re o svo jim re ak ci ja ma, mi sle ći pri tom na na si lje ko je su even tu al no do ži ve li ra ni je. Uče ni ci su mo gli da za o kru že vi še al-ter na ti va. Njih 42,6% je svu da za o kru ži lo „ne”, što je pro tu ma če no kao od go vor da se ni su ni na šli u si tu a ci ji da od ne ko ga tra že po moć.

U Ta be li 33s pri ka za ne su re ak ci je uče ni ka ko ji su bar ne gde za o kru ži li „da”. Da bi smo vi de li po sto ji li spe ci fi čan sklop u iz bo ru re ak ci ja kod uče-ni ka ko ji su eks trem no iz lo že ni na si lju, upo re đe ne su dve kon trast ne gru pe (ov de, zna či, ni je ko ri šćen kri te ri jum 5). Od go vo ri svih uče ni ka ko ji su bar ne kad bi li žr tve (iz u ze ti su, da kle, sa mo uče ni ci ko ji su za sve po nu đe ne re ak ci je za o kru ži li „ne”) upo re đe ni su sa od go vo ri ma pod gru pe uče ni ka unu tar te gru pe – sa od go vo ri ma naj u gro že ni jih uče ni ka, onih ko ji su na pret hod noj gru pi pi ta nja za pre ko če ti ri i vi še ob li ka na si lja na ve li da su bi-li po no vlje no ugro že ni. Ina če, i ov de po da ci go vo re o ne po u zda no sti uče-nič kih od go vo ra: 6,1% uče ni ka ko ji su ra ni je za 4 i vi še po stu pa ka re kli da su im bi li iz lo že ni vi še pu ta, na ovom pi ta nju su svu da od go va ra li sa „ne” i tre ti ra ni su kao da ni su do ži ve li na si lje.

Ta be la 33s: Uče sta lost obra ća nja za po moć raz li či tim oso ba ma s ob zi romna ugro že nost na si ljem (%)

Rekli Rekli nas-nas-

tavniku tavniku ili raz-ili raz-rednomrednom

Rekli Rekli drugom drugom odras-odras-lom u lom u školiškoli

Rekli Rekli roditelju/roditelju/starateljustaratelju

Rekli Rekli bratu, bratu, sestrisestri

Rekli Rekli pri-pri-

jatelji-jatelji-mama

Rekli Rekli drugoj drugoj osobiosobi

Zadržava Zadržava li u sebili u sebi

Svi koji Svi koji su nekad su nekad doživeli doživeli nasiljenasiljeN = 41.742N = 41.742

49,849,8 20,220,2 59,559,5 41,341,3 51,851,8 16,016,0 29,329,3

Najugroženiji Najugroženiji (4–9 oblika)(4–9 oblika)N = 1.176N = 1.176

65,065,0 38,938,9 64,064,0 42,942,9 52,052,0 28,928,9 37,337,3

Gra fik 12s ja sno po ka zu je dve stva ri: pr vo, naj u gro že ni ja gru pa de ce ak-tiv ni je tra ži po moć ne go gru pa sve de ce ko ja su ugro že na. Dve tre ći ne njih ka že da su se obra ća li i na stav ni ci ma, kao i ne koj dru goj od ra sloj oso bi u ško li. Dru go, naj u gro že ni ja de ca če šće za dr ža va ju u se bi to da ih je ne ko mal tre ti rao. Oni, ina če, pod jed na ko kao i osta li tra že po moć od pri ja te lja, što ne uka zu je na so ci jal nu izo lo va nost de ce ko ja su hro nič no iz lo že na na si lju.


Gra fik 12s: Uče sta lost obra ća nja za po moć raz li či tim oso ba ma, s ob zi romna ugro že nost na si ljem (%)

Uče ni ci su mo gli da za o kru že i vi še od jed nog po nu đe nog od go vo ra. Za vi sno od kon fi gu ra ci je za o kru že nih od go vo ra, od go vo re svih uče ni ka ka-te go ri sa li smo u tri gru pe: (1) oni ko ji se ni kom ni su obra ti li za po moć, već su sve za dr ža li u se bi, (2) oni ko ji su se obra ti li ne ko me (ro di te lji ma, pri ja te-lji ma, bra tu ili se stri i slič no), ali ni ko me iz ško le i (3) oni ko ji su se obra ti li i ne ko me iz ško le (ili sa mo ne ko me iz ško le).

Pre ma ova ko or ga ni zo va nim po da ci ma vi dlji vo je da se po lo vi na ispi-tanih uče ni ka (53,9%) obra ti la ne ko me iz ško le (gru pa 3), a re la tiv no ma li broj, sva ki de se ti uče nik (8,9%), ni ko me se ni je obra tio za po moć (gru pa 1). Ne ko me, ali ni ko me iz ško le (gru pa 2), obra ti lo se 37,2% uče ni ka.

Obra ća nje ne ko me iz ško le če šće je kod mla đih uče ni ka (u 5. raz re du 60,6%, dok je u 8. raz re du 44,5%). O do ži vlje nom na si lju če šće ću te de ča ci ne go de voj či ce (za dr ža va u se bi 11,1% de ča ka i 6,1% de voj či ca).

Po re di li smo i to ko me se obra ća ju za po moć uče ni ci ko ji su u raz li či tom ste pe nu iz lo že ni na si lju (Ta be la 34s). Ste pen iz lo že no sti na si lju ov de je me-ren pre ko bro ja ob li ka vr šnjač kog na si lja ko je je uče nik bar jed nom do ži veo. Uče ni ci ko ji su če šće bi li iz lo že ni na si lju če šće se i obra ća ju ne ko me za po-moć. Po go to vo se če šće obra ća ju ne ko me iz ško le.


Ako po seb no iz dvo ji mo od go vo re onih ko ji su iz ja vi li da su sko ro sva ko-dnev no žr tve na si lja, vi de će mo da se oni ne po na ša ju dru ga či je od osta lih. Njih 6% za dr ža va u se bi, njih 42% se obra ća ne ko me, ali ni ko me iz ško le, a njih 52,2% se obra ća (i) ne ko me iz ško le.

Ta be la 34s: Uče sta lost obra ća nja za po moć ne ko me iz ili iz van ško le,s ob zi rom na ste pen iz lo že no sti na si lju (%)

Žrtve vršnjačkog nasiljaŽrtve vršnjačkog nasiljaUkupno Ukupno

Obraćanje za pomoćObraćanje za pomoć NijednomNijednom 1 oblik1 oblik 2–3 oblika2–3 oblika 4–9 oblika4–9 oblikaZadržava u sebiZadržava u sebi 10,010,0 7,57,5 5,95,9 5,35,3 8,98,9Obraća se nekomeObraća se nekomeali nikom iz školeali nikom iz škole 40,040,0 34,634,6 30,430,4 23,423,4 37,237,2

Obraća se i nekomeObraća se i nekomeiz školeiz škole 50,050,0 57,957,9 63,763,7 71,371,3 53,953,9

N 26.57426.574 8.9238.923 5.0515.051 1.1731.173 41.72141.721

U sle de ćoj ta be li pri ka za li smo re ak ci je uče ni ka ko ji u na sil noj in ter ak ci ji ima ju raz li či te ulo ge. Re ak ci je su ka te go ri sane kao i u pret hod nom slu ča ju.

Ta be la 35s: Uče sta lost obra ća nja za po moć ne ko me iz ili iz van ško le,s ob zi rom na ulo ge u na sil noj in ter ak ci ji (%)

Uloga u nasilnoj interakcijiUloga u nasilnoj interakcijiUkupnoUkupno

NeuključenNeuključen Samo Samo žrtvažrtva



(1) Zadržava u sebi(1) Zadržava u sebi 11,511,5 7,47,4 10,910,9 8,98,9 8,98,9(2) Obraća se nekome(2) Obraća se nekomeali nikom iz školeali nikom iz škole 39,339,3 32,132,1 50,950,9 37,137,1 37,237,2

(3) Obraća se i nekome (3) Obraća se i nekome iz školeiz škole 49,249,2 60,560,5 38,238,2 56,456,4 53,953,9

Ukupno %Ukupno % 100,0100,0 100,0100,0 100,0100,0 100,0100,0 100,0100,0

Naj če šća re ak ci ja kod uče ni ka ko ji su ugro že ni na si ljem, če šća ne go kod dru gih gru pa uče ni ka, je ste obra ća nje ne ko me iz ško le ra di po mo ći. Za ni-mlji vo je da su se i uče ni ci iz gru pe žr tva/na sil nik ta ko đe obra ća li od ra sli ma iz ško le ra di po mo ći. Struk tu ra nji ho vih od go vo ra ve o ma je slič na od go vo-ri ma uče ni ka ko ji su sa mo u ulo zi žr tve. Uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju naj vi še se obra ća ju za po moć dru go vi ma i od ra sli ma ko ji ni su iz ško le. Ali tre ći na uče ni ka iz ove ka te go ri je tra ži la je po moć i od za po sle nih. Go to vo 11% uče ni ka iz ove ka te go ri je ni ko me ne pri ja vlju je ugro že nost.

Uče ni ci ko je smo na osno vu od go vo ra iz upit ni ka ka te go ri sa li kao ne u-klju če ne u na sil nu in ter ak ci ju ipak su za o kru ži va li al ter na ti ve o re a go va nju


na na si lje. Po što ov de ni je bio ogra ni čen vre men ski pe riod o ko jem se iz ve-šta va, uče ni ci su se mo žda pri se ća li ra ni jih is ku sta va ko ja su ima li, a mo žda su i se i na knad no se ti li ne kih na sil nih epi zo da.

7.2.1. Po moć na stav ni kaPo što je na čin re a go va nja na stav ni ka jed na od naj va žni jih me ra u bor bi

pro tiv na si lja, uče ni ci su po seb no pi ta ni da li su se u si tu a ci ji na si lja obra ti li za po moć ne kom od na stav ni ka i da li su na stav ni ci us pe li da im po mog nu. Sma tra li smo da je ov de ko ri sno iz dvo ji ti i od go vo re naj u gro že ni jih uče ni ka. Po da ci su pri ka za ni u Ta be li 36s. U pr voj ko lo ni su pro cen ti u od no su na sve uče ni ke. U dru goj ko lo ni su pro cen ti u od no su na uče ni ke ko ji su bi li iz lo-že ni na si lju (is klju če ni su, da kle, oni ko ji su za o kru ži li da ni su bi li iz lo že ni na si lju). U tre ćoj ko lo ni su pri ka za ni od go vo ri eks trem ne pod gru pe –naj u-gro že ni jih uče ni ka, onih ko ji su u po sled nja tri me se ca do ži ve li 4–9 po no-vlje nih ob li ka na si lja (u toj gru pi se ni su na šli svi naj u gro že ni ji uče ni ci; 3,6% onih ko ji su na pret hod nim pi ta nji ma ozna či li da su u po sled nja tri me se ca bar če ti ri ob li ka na si lja do ži ve li vi še pu ta za o kru ži li su na ovom pi ta nju da ni su bi li iz lo že ni na si lju!).

Ta be la 36s: Pro ce na efi ka sno sti na stav nič ke po mo ći pre ma ste pe nuugro že no sti uče ni ka (%)

Svi učenici Svi učenici Svi izloženi Svi izloženi nasilju nasilju

Najugroženiji Najugroženiji učenici izloženi učenici izloženi

nasilju nasilju Nisam se obratio nastavnicimaNisam se obratio nastavnicima 36,536,5 53,353,3 21,121,1Ništa nisu preduzeli da mi Ništa nisu preduzeli da mi pomognupomognu 5,75,7 8,48,4 24,224,2

Nastojali da mi pomognu ali Nastojali da mi pomognu ali bez uspehabez uspeha 11,411,4 16,716,7 33,333,3

Uspeli su da mi pomognuUspeli su da mi pomognu 14,814,8 21,721,7 21,421,4Nisam bio izložen nasiljuNisam bio izložen nasilju 31,531,5 –N 72.25372.253 49.47449.474 1.1891.189

Oko tre ći ne uče ni ka je na ovom pi ta nju re klo da ni su bi li iz lo že ni na si-lju, pa su u dru goj ko lo ni ta be le da ti pro cen ti sa mo onih uče ni ka ko ji su bi li iz lo že ni na si lju. Njih po lo vi na (53%) ni su se obra ti li na stav ni ku za po moć. Od onih ko ji su se obra ti li na stav ni ci ma za po moć, kao što se iz gor nje ta-be le mo že pre ra ču na ti, pri bli žno po lo vi na njih (46%) ka že da su na stav ni ci us pe li da im po mog nu, tre ći na (35%) ka že da su na stav ni ci na sto ja li da im po mog nu, ali bez uspe ha, dok sva ki pe ti (18%) ka že da na stav ni ci ni su ni šta pred u ze li da im po mog nu.


Što su de ca bi la vi še ugro že na, to su se če šće obra ća la na stav ni ci ma za po moć. Ko lo na 3 po ka zu je da se u gru pi naj vi še ugro že nih, onih ko ji su u po sled nja 3 me se ca bar 4 ob li ka na si lja do ži ve li vi še pu ta, njih 78,9% obra-ća lo za po moć na stav ni ci ma, što je sko ro dva pu ta če šće ne go u ukup nom uzor ku ugro že ne de ce.

Dru ga raz li ka iz me đu ma nje i vi še ugro že nih uče ni ka je ste u nji ho voj pro ce ni o tome ko li ko su na stav ni ci sprem ni da im po mog nu ka da su ugro-že ni i u pro ce ni efi ka sno sti te po mo ći. Sa ugro že no šću de ce po ve ća va se nji ho va per cep ci ja da na stav ni ci ni su sprem ni da po mog nu ili, ako i po ma-žu, da nji ho va po moć ne ma efek ta. Ako pre ra ču na mo pro cen te pri ka za ne na Gra fi ku 13, vi de će mo da u naj u gro že ni joj gru pi, čak tre ći na onih ko ji su tra ži li po moć (31%) ka že da na stav ni ci ni su ni šta pred u ze li, 42% uče ni ka ka že da su na stav ni ci na sto ja li da po mog nu, ali bez mno go uspe ha i če tvr ti-na (27%) ka že da su na stav ni ci us pe li da im po mog nu. S dru ge stra ne, u naj-ma nje ugro že noj gru pi 15% uče ni ka ka že da na stav ni ci ni su ni šta pred u ze li, 30% uče ni ka ka že da su na stav ni ci na sto ja li da po mog nu, ali bez uspe ha, a po lo vi na njih ka že da su na stav ni ci us pe li da im po mog nu.

Gra fik 13s: Pro ce na efi ka snost na stav nič ke po mo ći, pre ma ste pe nuugro že no sti uče ni ka


I ov de se uoča va da de ca ko ja su hro nič no ugro že na na sil nim po na ša-njem vr šnja ka ne pri hva ta ju ta kvu si tu a ci ju pa siv no, već tra že po moć, ali da po moć na stav ni ka u ve ći ni slu ča je va iz o sta je, ili je nji ho va in ter ven ci ja ne a de kvat na. Ali što su de ca ugro že ni ja, to če šće bi ra ju op ci je da od ra sli ni su ni šta pred u ze li da im po mog nu, ili su ne što po ku ša li da ura de, ali bez re zul ta ta. U ovim od go vo ri ma mo že se na slu ti ti iz ve sna ogor če nost naj u gro-že ni jih uče ni ka zbog ne kom pe tent no sti o dra slih ili, još go re, zbog nji ho ve rav no du šno sti.

Uče ni ci ko ji ima ju ma nje pro ble ma s na si ljem, pro cen tu al no gle da no, za do volj ni ji su in ter ven ci ja ma od ra slih. Sti če se uti sak da su od ra sli ade-kvat ni ji u po ma ga nju kod lak ših slu ča je va, a pod ba cu ju kod de ce ko joj tre ba ozbil jni ja, si ste mat ska po dr ška.

7.2.2. Po moć vr šnja kaPo seb nim pi ta njem uče ni ci su ta ko đe pi ta ni i o po mo ći dru go va. Pi ta nje

(za sta ri je uče ni ke) je gla si lo: „Ko li ko če sto su osta li uče ni ci po ku ša va li da za u sta ve na si lje ko jem si bio iz lo žen?”. Ovo g pu ta, čak 48% uče ni ka od go-vo ri lo je da ni kad ni su do ži ve li na si lje.

Od go vo ri pri ka za ni u do njoj ta be li po ka zu ju da vr šnja ci u ve ći ni slu ča je-va pri tek nu u po moć, ali mo že se vi de ti i da vi še od če tvr ti ne ugro že ne de ce ka že da se to sko ro ni kad ne de ša va.

Ta be la 37s: Uče sta lost po mo ći dru go va u si tu a ci ji ugro že no sti na si ljem (%)

Koliko često su drugi učeniciKoliko često su drugi učenicipokušavali da zaustave nasilje?pokušavali da zaustave nasilje?

Svi učeniciSvi učenici%

Ugroženi učenici Ugroženi učenici % %

Gotovo nikadaGotovo nikada 14,514,5 27,927,9PonekadPonekad 22,222,2 42,742,7ČestoČesto 15,315,3 29,429,4Nisam bio izložen nasiljuNisam bio izložen nasilju 48,048,0 –N 72.10872.108 37.49537.495

Upo re đi va li smo od go vo re de ce s ob zi rom na ste pen ugro že no sti. Uče-ni ke ko ji na ovom pi ta nju ni su po re kli da su do ži ve li na si lje po de li li smo u če ti ri ka te go ri je pre ma to me ko li ko ob li ka na si lja su po no vlje no do ži ve li u po sled nja tri me se ca (Ta be la 38s).

Vi di mo da se ugro že ni ja de ca ne što če šće ža le da im dru go vi sko ro ni kad ni su po mo gli. Me đu tim, raz li ke iz me đu ma nje i vi še ugro že ne de ce u ve zi sa ovim pi ta njem ni su ta ko iz ra že ne kao ka da se gle da sprem nost na stav ni ka da im po mog nu. Pre ma is ka zi ma ugro že nih uče ni ka, po moć vr šnja ka, ge ne-


ral no, ni je iz o sta la. Pri se ti mo se i po da ta ka ko ji su iz lo že ni u Ta be li 35s – da se vi še od 50% ugro že nih uče ni ka obra ća vr šnja ci ma za po moć ka da su na-pad nu ti. Ovi po da ci ni su u sa gla sno sti sa ši ro ko ra ši re nim uve re nji ma da su de ca žr tve obič no usa mlje na de ca i da je ne do sta tak po dr ške vr šnja ka če sto ključ ni fak tor zbog ko jeg po sta ju pred met na pa da.

Ta be la 38s: Uče sta lost po mo ći dru go va u si tu a ci ji ugro že no sti na si ljempre ma ste pe nu ugro že no sti uče ni ka (%)

Koliko često su drugi Koliko često su drugi učenici pokušavali da učenici pokušavali da zaustave nasilje?zaustave nasilje?

NijednomNijednom 1 oblik1 oblik 2–3 2–3 oblikaoblika

4–9 4–9 oblikaoblika UkupnoUkupno

Gotovo nikadaGotovo nikada 28,628,6 24,524,5 28,628,6 34,634,6 27,927,9PonekadPonekad 41,541,5 46,146,1 43,843,8 37,937,9 42,742,7ČestoČesto 29,929,9 29,429,4 27,627,6 27,427,4 29,429,4N 23.00823.008 8.3718.371 4.9534.953 1.1661.166 37.49837.498

Jed no mo gu će ob ja šnje nje za ova kve pro ce ne de ce je ste to da žr tve na si-lja ne pro ce nju ju sa svim objek tiv no po moć ko ju pru ža ju vr šnja ci ili ne že le da pri hva te či nje ni cu da su na kra ju, ipak, pre pu šte ni sa mi se bi i da ta po moć iz o sta je. Ta ko đe je mo gu će da po ma žu je dan ili dva vr šnja ka, a ne ve ći na iz ode lje nja ili da po ma žu na kon na sil nog na pa da, a ne pre ili u to ku na pa da. Ovim pro ble mi ma ba vi će mo se de talj ni je u sle de ćem odelj ku.

Opa že na sprem nost dru gih uče ni ka da za u sta ve na si lje pre ma uče ni ku bi-la je po ve za na i s nje go vom in te gri sa no šću u ode lje nje. Ako se iz dvo je sa mo ona de ca ko ja su, na tom pi ta nju, re kla da su do ži ve la na si lje, me đu naj ma nje in te gri sa ni ma je dvo stru ko vi še onih ko ji ka žu da im dru go vi sko ro ni kad ni su po mo gli, i oni u toj ka te go ri ji pred sta vlja ju ve ći nu (Ta be la 39s, V = 0,11).

Ta be la 39s: Pro ce na sprem no sti dru gih uče ni ka da za sta ve na si lje, s ob zi rom na in te gri sa nost u ode lje nje (%)

Drugi učenici pokušali da zaustave nasilje?Drugi učenici pokušali da zaustave nasilje?UkupnoUkupno

Gotovo nikadaGotovo nikada PonekadPonekad Često Često


0 57,757,7 31,231,2 11,111,1 1001001 51,351,3 35,535,5 13,213,2 1001002 37,937,9 43,743,7 18,418,4 1001003 30,730,7 45,945,9 23,423,4 1001004 24,424,4 46,146,1 29,429,4 1001005 24,124,1 42,942,9 32,932,9 1001006 28,828,8 36,036,0 35,235,2 100100

UkupnoUkupno 27,727,7 42,842,8 29,529,5 100100


7.3. Pru ža nje po mo ći ugro že ni ma

7.3.1. Po na ša nje uče ni ka ka da su sve do ci na si ljaNa sil ne in ter ak ci je me đu de com od i gra va ju se, po pra vi lu, pred sve do-

ci ma – bi lo za to što su me sta gde se de ša va ju jav na i na nji ma su pri sut na i dru ga de ca, bi lo za to što im je i cilj da bu du vi dlji ve i dru gi ma. Po na ša nje de-ce ko ja pri su stvu ju na sil noj in ter ak ci ji iz u zet no je va žno za pre ven ci ju na si-lja. Ona mo gu da mo men tal no re a gu ju i spre če na si lje, sta vlja njem na stra nu ugro že nog de te ta mo gu da pre o kre nu dis ba lans mo ći, ili da ga stvo re u ko rist ugro že nog de te ta, baš kao što mo gu da svo jim po na ša njem ohra bre vr šnja ka ko ji se na sil no po na ša. Otu da je od iz u zet ne va žo sti ka ko će se uče nik po-na ša ti ne sa mo ka da je lič no ugro žen na si ljem već i ka da je sve dok na si lja.

U pr voj ver zi ji upit ni ka za sta ri ju de cu (za da va noj za ključ no sa 5. fa zom) pi ta li smo uče ni ke ka ko se po na ša ju ka da su sve do ci fi zič kog na si lja, a ka ko ka da su sve do ci ver bal nog na si lja jed nog uče ni ka nad dru gim. U oba slu ča ja uče ni ci ma smo po nu di li li stu od osam mo gu ćih na či na re a go va nja a oni su za sva ki na čin po na o sob mo gli da se iz ja sne da li ta ko re a gu ju kao sve do ci na si lja. Ako uče nik ni ka da ni je pri me tio na si lje u svo joj ško li, tre ba lo je da za sva ki od po nu đe nih po stu pa ka za o kru ži od go vor „ne va ži za me ne”. Od-go vo ri uče ni ka (do 5. fa ze bi lo ih je N = 45.174) pri ka za ni su na sle de ćem gra fi ku, na ko jem se vi de naj če šći na či ni re a go va nja, kao i raz li ke u re a go-va nju na fi zič ko i na ver bal no na si lje.

Gra fik 14s: Re ak ci je uče ni ka ka da su sve do ci fi zič kog i ver bal nog na si lja


In te re so va lo nas je pr vo – da li po sto je ne ke raz li ke u re a go va nju na fi-zič ko i na ver bal no na si lje. S jed ne stra ne, fi zič ko na si lje je ozbilj ni je, pa je i in ter ven ci ja ur gent ni ja, ali, s dru ge stra ne, ri zik od upli ta nja je ve ći, što bi mo glo vo di ti ve ćem uz dr ža va nju od upli ta nja. Re zul ta ti po ka zu ju da de ca, bar na re či ma, po ka zu ju pod jed na ku sprem nost da re a gu ju i na fi zič ko i na ver bal no na si lje, ali da je na čin re a go va nja dru ga či ji. U slu ča ju fi zič kog na si lja de ca su sprem ni ja da se lič no ume ša ju u su kob („šti te bor bom”) i da po zo vu dru ge u po moć.

Pra ve ći dru gu ver zi ju upit ni ka, od lu či li smo da uče ni ke pi ta mo o tome šta ra de ka da su sve do ci sa mo jed nog ob li ka na si lja, i to onog ozbilj ni jeg – fi zič kog. Raz lo zi za to su bi li ra ci o nal ni je ko ri šće nje vre me na za po pu nja-va nje upit ni ka, kao i či nje ni ca da uče ni ci na vo de slič ne re ak ci je ka da od go-va ra ju i na jed no i na dru go pi ta nje.

U ka sni joj ver zi ji upit ni ka za dr ža no je sa mo pi ta nje o re a go va nju na fi-zič ko na si lje. U da ljem tek stu pri ka za će mo ka ko su uče ni ci od go va ra li na pi ta nje o fi zič kom na si lju na osno vu ob je di nje nih po da ta ka iz obe ver zi je upit ni ka. Uče ni ci ma je pre zen to va na li sta od osam mo gu ćih na či na po stu-pa nja u si tu a ci ji ka da su sve do ci fi zič kog na si lja nad ne kim od vr šnja ka. Od njih je tra že no da za sva ki po stu pak ozna če da li se oni ta ko po na ša ju u slič noj si tu a ci ji („va ži za me ne” / „ne va ži za me ne” ). Za one ko ji ni kad ni-su bi li u ta kvoj si tu a ci ji na zna če no je da svu da za o kru že „ne va ži za me ne”. Ta kvih je ukup no bi lo 15,1%. U sle de ćoj ta be li da ti su od go vo ri uče ni ka ko ji su iz ja vi li da su bi li u ta kvoj si tu a ci ji, tj. onih ko ji su bar ne gde za o kru ži li od go vor „va ži za me ne”.

Ta be la 40s: Re a go va nje na na si lje usme re no pre ma dru gim uče ni ci ma,s ob zi rom na pol (%)

ŠtitiŠtitibor-bor-bombom

ŠtitiŠtitireči-reči-mama

Pozove Pozove druge druge

učenike učenike da po-da po-mognumognu

Pozove Pozove nekog nekog

odraslog odraslog da po-da po-mognemogne

Pri-Pri-druži se druži se napada-napada-čimačima

NavijaNavijasa sa

stranestrane

Ne Ne tiče tiče

ga sega se

Ništa Ništa ne čini, ne čini, mada bi mada bi trebalotrebalo

SviSviN = 60.858N = 60.858 33,233,2 63,963,9 50,550,5 49,449,4 4,84,8 11,211,2 22,822,8 45,245,2

DečaciDečaciN = 31.398N = 31.398 44,044,0 63,063,0 49,949,9 41,441,4 6,86,8 14,714,7 24,324,3 44,644,6

DevojčiceDevojčiceN = 29.460N = 29.460 21,721,7 64,864,8 51,251,2 57,957,9 2,72,7 7,57,5 21,121,1 45,945,9

Uče ni ci su mo gli da za o kru že vi še po nu đe nih od go vo ra, što zna či da pro ce nat uz ne ku al ter na ti vu go vo ri o bro ju uče ni ka ko ji ma je taj po stu pak bar ne kad u re per to a ru po na ša nja. Njih 17,6% za o kru ži li su sa mo jed nu al-


ter na ti vu (šti ti re či ma 5,1%, ne či ni ni šta, ma da bi tre ba lo 3,9%, po zo ve od-ra slog 3,5%, šti ti bor bom 2,3%, ne ti če ga se 1,2%, po zo ve dru ge 1%, na vi ja 0,4%, pri dru ži se na pa da ču 0,2%); osta li su ozna či li dve ili vi še al te ran ti va.

Po što su od go vo ri bi li me đu sob no ne za vi sni, i ov de je, kao i u ra ni jim ta kvim slu ča je vi ma, naj in for ma tiv ni je da, sem fre kven ci ja po je di nač nih od-go vo ra, po gle da mo i sklo po ve od go vo ra.

Po lo vi na is pi ta nih uče ni ka (njih 45,2%) ozna či lo je da bar ne ka da ni-šta ne či ne, ma da bi tre ba lo. Sa mo tu al ter na ti vu za o kru ži lo je 3,9% uče ni-ka. Da ugro že nog dru ga šti te (bor bom, re či ma ili na oba na či na) iz ja vi lo je 73,6% uče ni ka. Njih 89,1% za o kru žilo je bar je dan od po ku ša ja da se za šti ti dru gi, bi lo po zi va njem od ra slog, po zi va njem vr šnja ka, ili po ku ša jem za šti te bor bom ili re či ma. Po lo vi na od tog bro ja (45,2%) na velo je u svom re per to a-ru je di no ne ku od tih za šti ću ju ćih re ak ci ja, dok bi se za osta lih 43,9% mo glo re ći da re a gu ju u za vi sno sti od si tu a ci je: ne ka da su sprem ni da po mog nu a ne ka da ne. Za štit ne re ak ci je u svom re per to a ru ima ju pod jed na ko de voj či ce i de ča ci (89,3% pre ma 88,9%), kao i mla đi i sta ri ji (89,7% pre ma 88,5%).

Po seb no smo gru pi sa li tri re ak ci je ko je smo ozna či li kao od su stvo em pa-ti je pre ma bo lu ko ji uče nik ko ji se na sil no po na ša na no si žr tvi: pri dru ži va nje na pa da ču, na vi ja nje sa stra ne i stav da ih se su kob ne ti če. Ne ku od tih re ak-ci ja u svom re per to a ru ima 30,7% uče ni ka, ali onih ko ji su za o kru ži li je di no ta kvu al ter na ti vu ima sa mo 2,3%. Ne em pa tič nih uče ni ka je ne što vi še me đu de ča ci ma ne go me đu de voj či ca ma (34,8% pre ma 26,4%). Ni je bi lo raz li ke me đu uz ra sti ma (30% u 5–6. raz re du i 31,5% u 7–8. raz re du). Da kle, ve o-ma ma lo de ce kao svo ju stra te gi ju bi ra da ih se na si lje ko je pri me te ne ti če, ali zna ča jan broj de ce (sko ro tre ći na) bar je u ne kim si tu a ci ja ma re a go va lo bez em pa ti je pre ma vr šnja ku ko ji je iz lo žen na si lju. S ob zi rom na ulo gu u na sil noj in ter ak ci ji, raz li ke u re a go va nju iz me đu če ti ri ka te go ri je uče ni ka pri ka za ne su u Ta be li 41s .

Ta be la 41s: Raz li ke u re a go va nju uče ni ka na ugro že nost vr šnja ka na si ljem, pre ma ulo ga ma u na sil noj in ter ak ci ji (%)

NeuključeniNeuključeni ŽrtveŽrtve Žrtve/Žrtve/NasilniciNasilnici NasilniciNasilnici SviSvi

ZaštitaZaštitau repertoaruu repertoaru 87,387,3 90,590,5 92,092,0 88,288,2 89,189,1

Ravnodušnost Ravnodušnost u repertoaruu repertoaru 25,925,9 28,928,9 40,840,8 40,940,9 30,730,7

N 26.88426.884 18.19318.193 9.9609.960 6.0526.052 61.08961.089

U sva koj ka te go ri ji de ce, ve li ka ve ći na je sprem na da bar ne ka da po mog-ne dru gi ma u ne vo lji. Raz li ke me đu ka te go ri ja ma su ma le, mo že se uoči ti da


su uče ni ci ugro že ni na si ljem ne što vi še sklo ni po ma ga nju od dru gih. Ve će raz li ke po sto je u rav no du šno sti kao stra te gi ji re a go va nja na ugro že nost dru-go ga. Po ka zu je se da uče ni ci ko ji se i sa mi na sil no po na ša ju če šće re a gu ju rav no du šno. I ovi po da ci uka zu ju na to da uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju pri hva ta ju na si lje kao na čin re ša va nja pro ble ma i kao nor mal nu po ja vu u ško li. Ti po da ci uka zu ju, na rav no, i na ma njak em pa ti je kod na sil nih uče ni-ka (čak i ka da su i sa mi po ne kad u ulo zi žr tve).

Po da ci ko je su uče ni ci da li o sop stve noj sprem no sti da po mog nu ugro-že nom vr šnja ku ka da su sve do ci na si lja po tvr đu ju is ka ze de ce ko ja su ugro-že na na si ljem da su vr šnja ci ipak sprem ni da po mog nu. Na rav no, pi ta nje je ka kva je ta po moć i ko li ko je efi ka sna i za što se po lo vi na ugro že nih uče ni ka ne obra ća svo jim dru go vi ma za po moć (Gra fik 12).

7.4. Od lo že ne re ak ci je de ce na na si lje ko je su do ži ve li u ško li

Od lo že ne re ak ci je na na si lje mo gu bi ti raz ne vr ste so ma ti za ci ja pro ble ma (ne sa ni ca, bo le šlji vost), dis funk co nal no sti (pro ble mi s kon cen tra ci jom, sla-blje nje sa mo kon tro le), de pre siv na i raz dra žlji va sta nja, gu bi tak to le ran ci je, sa mo po u zda nja i slič no. Ka da se su o či mo sa ovom vr stom re a go va nja de ce, po sta je ja sno ko li ko je na si lje za de cu ve li ki pro blem i ko li ko je va žno da se u ta kvim si tu a ci ja ma od ra sli i dru gi vr šnja ci uklju če kao po dr ška.

Da bi smo iden ti fi ko va li gru pu de ce (sa mo sta ri ji) ko ja ima ju ova kav pro-blem, po sta vi li smo sle de će pi ta nje:

„Ne ku de cu na sil no po na ša nje vr šnja ka iz ško le mo že da op te re ti i ka da se vra te ku ći. Da li se i te bi ta ko ne što de ša va zbog mal tre ti ra nja u ško li? Za o kru ži slo va is pred pro me na ko je pri me ću ješ kod se be (mo žeš za o kru ži ti i vi še slo va):

a) ne uz ne mi ra vam se mno go oko to ga;b) raz be snim se;v) ne mo gu da za spim uve če;g) stal no bri nem;d) ose ćam se bo le sno;đ) po sta jem pla šlji va;e) te že učim;ž) ne uži vam u ak tiv no sti ma ko je ina če vo lim;z) po mi šljam da ne vre di ži ve ti;i) u ško li se ni ko ne po na ša na sil no pre ma me ni”.

Pi ta nje o od lo že nim re ak ci ja ma uvr sti li smo u upit nik tek u še stom ci klu-su ško la i za to je na ovo pi ta nje od go vo ri lo sa mo 28.142 uče ni ka.

U Ta be li 42s iz ne li smo po dat ke o vr sta ma od lo že nog re a go va nja uče ni-ka na na si lje i o bro ju uče ni ka ko ji na ta kav na čin re a gu ju. Uče ni ci su mo gli


za o kru ži ti vi še al ter na ti va i za to je u Ta be li 42s uku pan zbir pro ce na ta ve ći od 100. U pr voj ko lo ni su da ti pro cen ti u od no su na sve uče ni ke, a u dru goj ko lo ni pro cen ti u od no su na one uče ni ke ko ji na ovom pi ta nju ni su po re kli da su bi li iz lo že ni na si lju.

Ta be la 42s: Uče sta lost od lo že nih re ak ci ja uče ni ka na vr šnjač ko na si ljeko je su do ži ve li u ško li (%)

Vrsta reakcijeVrsta reakcije Svi učeniciSvi učenici%

Učenici koji su Učenici koji su doživeli nasilje %doživeli nasilje %

a) Ne uznemirava sea) Ne uznemirava se 32,432,4 48,148,1b) Razbesni seb) Razbesni se 17,217,2 29,629,6c) Ne uživa u aktivnostimac) Ne uživa u aktivnostima 10,310,3 17,917,9d) Teže učid) Teže uči 9,49,4 16,516,5e) Stalno brinee) Stalno brine 9,39,3 16,416,4f) Postaje plašljiv/af) Postaje plašljiv/a 8,58,5 14,514,5g) Pomišlja da ne vredi živetig) Pomišlja da ne vredi živeti 7,57,5 13,213,2h) Ne može da spavah) Ne može da spava 5,75,7 9,7 9,7i) Oseća se bolesnoi) Oseća se bolesno 3,03,0 5,0 5,0j) Nije bio/la izložen/a nasiljuj) Nije bio/la izložen/a nasilju 52,152,1 –N 28.14228.142 13.50713.507

Po da ci pri ka za ni u ta be li mo gu su ge ri sa ti to da po ve ća gru pa od 84,5% uče ni ka ni je op te re će na na si ljem u ško li, bi lo za to što ga ni su ni do ži ve-li (52,1%), ili za to što ih to is ku stvo ni je mno go uz ne mi ri lo (32,4%). Sli ka se, me đu tim, uslo žnja va ka da ima mo u vi du da su se uče ni ci iz ja šnja va li o sva koj alter na ti vi po seb no. Ta ko su ne ki od njih, uz ove dve al ter na ti ve ko je go vo re o neo p te re će no sti na si ljem, za o kru živa li i ne ku od re ak ci ja ko je uka-zu ju na op te re će nost do ži vlje nim na si ljem. Ta kvi od go vo ri, ko ji go vo re i o op te re će no sti i o neo pte re će no sti, ni su ne lo gič ni. Na pro tiv. Te ško je oče ki va-ti da uče ni ci sve na sil ne in ci den te, bez ob zi ra kog su in ten zi te ta i ko ji im je po vod, do ži vlja va ju na isti na čin. Kao što za o kru ži va nje vi še raz li či tih al ter-na ti va ko je uka zu ju na op te re će nost na sil nim is ku stvom ne zna či nu žno da uče nik sva ki put do ži vi sve te re ak ci je, ta ko i za o kru ži va nje ne ke od re ak ci ja ko je uka zu je na op te re će nost i za o kru ži va nje da se „ne uz ne mi ra va” tu ma-či mo kao da se uče nik u ne kim si tu a ci ja ma ni je uz ne mi rio, a u ne kim je ste. Otu da se po u zda ni ja sli ka o op te re će no sti uče ni ka na si ljem mo že do bi ti tek ana li zom sklo pa od go vo ra na po je di nač ne al ter na ti ve unu tar ovog pi ta nja.

Je di na kom bi na ci ja od go vo ra uče ni ka ko ju bi smo sma tra li ne lo gič nom bi la bi da uče nik za o kru ži ka ko ni je bio iz lo žen na si lju a isto vre me no za o-kru ži i ne ku re ak ci ju ko ja uka zu je na op te re će nost (ako bi za o kru žio da ni je


do ži veo na si lje i da se „ne uz ne mi ra va”, to bi smo mo gli da pre ve de mo u smi sle ni od go vor da se ne uz ne mi ra va jer ni je ni do ži veo na si lje). Od 27.842 uče ni ka ko ji su od go vo ri li na ovu gru pu pi ta nja (pre o sta li na bar jed nom pi-ta nju ni su ni šta za o kru ži va li), njih 5,8% da lo je ne kon zi stent ne od go vo re u smi slu da su, uz al ter na ti vu da ni su do ži ve li na si lje, za o kru ži li i ne ki ob lik op te re će no sti ko ji je bio po sle di ca do ži vlje nog na si lja, dok je njih 7,1% za o-kru ži lo da ni su bi li iz lo že ni na si lju i da se ni su uz ne mi ra va li i ni su ozna či li ni jed nu re ak ci ju op te re će no sti (da kle, za o kru ži va li su sa mo al ter na ti ve a i j).

Su de ći pre ma od go vo ri ma na ovo pi ta nje, 47,3% uče ni ka po tvr đu je da je bi lo iz lo že no na si lju (ras pon ov de ni je bio eks pli cit no ogra ni čen na po sled nja tri me se ca), a me đu nji ma je 64,5% bi lo i po go đe no tim na si ljem, što zna či da je tre ći na uče ni ka (31%) u uzor ku bar ne ka da bi la po go đe na do ži vlje nim na si ljem. Ovom pro cen tu mo glo bi se pri do da ti i 5,8% uče ni ka ko ji su ta ko-đe za o kru ži li ne ki ob lik uz ne mi re no sti, ali su oni uz to za o kru ži li i da ni su do ži ve li ni ka kav ob lik na si lja.

Po dat ke mo že mo opi sa ti i iz dru gog ugla. Po što je 39,7% uče ni ka za-o kru ži lo je di no al ter na ti vu da se ni ko ni je po na šao na sil no pre ma nji ma, 16,8% je za o kru ži lo je di no da se „ne uz ne mi ra va”, a 7,1% je di no da se ne uz ne mi ra va ju i da ni ko ni je bio na si lan, mo gli bi smo za klju či ti da dve tre ći-ne uče ni ka (63,6%) ni je op te re će no na si ljem u ško li, a da još njih 8,5% (oni ko ji su uz „ne uz ne mi ra vam se” za o kru žii i ne ke dru ge al ter na ti ve ko je uka-zu ju na uz ne mi re nost) bar u ne kim si tu a ci ja ma ni su bi li op te re će ni na si ljem u ško li. Pro cen tu neo p te re će nih na si ljem mo gli bi smo do da ti još 5,8% onih ko ji po ri ču da su do ži ve li na si lje, ali oni uz to na vo de i da su do ži ve li bar ne ki ob lik op te re će no sti na si ljem.

Kao što smo re kli, za uče ni ke ko ji su za o kru ži li da se ne uz ne mi ra va ju, ali uz to i da su do ži ve li ne ku ne ga tiv nu re ak ci ju, mo že mo pret po sta vi ti da su bar po ne kad bi li uz ne mi re ni a da, ta ko đe bar po ne kad, ni su bi li po go đe-ni na si ljem. Dr že ći se te lo gi ke, za uče ni ke ko ji su za o kru ži li bar jed nu od osam po nu đe nih ne ga tiv nih re ak ci ja, bez ob zi ra da li su uz to za o kru ži li da ni su bi li uz ne mi re ni ili (što je već pro ble ma tič ni je) da ni kad ni su do ži ve li na si lje, mo že mo pret po sta vi ti da su bar ne kad do ži ve li ne ku od lo že nu re-ak ci ju zbog pre tr plje nog na si lja. Ka da na ovaj na čin po gle da mo po dat ke, mo že mo kon sta to va ti da se tre ći na uče ni ka (33,1%) bar ne kad bo ri la s ne ga-tiv nim is ku stvi ma u vezi sa na si ljem u ško li. Iz Ta be le 42s vi di mo da de ca re a gu ju po ve ća nom pla šlji vo šču, bo le šlji vo šću, gu bit kom in te re so va nja za ak tiv no sti i, ge ne ral no, gu bit kom ra do sti.

To što ne ka de ca ni su do ži ve la ni jed nu od po nu đe nih ne ga tiv nih re ak ci ja ne mo ra da zna či da ni su do ži ve li ni jed nu ne ga tiv nu re ak ci ju – mo gu će je da na ša li sta ni je bi la do volj no is crp na. Ana li za sklo pa od go vo ra po ka zu je da je 3,3% de ce od go vo ri lo da je do ži ve lo na si lje, ni su isto vre me no za o kru ži li i al-ter na ti vu „ne uz ne mi ra vam se mno go oko to ga”, ali ni su za o kru ži li nije dan od


po nu đe nih ob li ka od lo že nog re a go va nja. Mo glo bi se pret po sta vi ti da su bi li uz ne mi re ni na ne ki dru gi na čin, ali mi mi sli mo da će mo ma nje po gre ši ti ako ovaj ma li pro ce nat de ce tre i ra mo kao naj ve ćim de lom neo p te re će nu de cu.

Po je di nač no po re ak ci ja ma, naj ve ći broj de ce (17,3%) bo ri se sa od lo že nim i ne is po lje nim be som pre ma na sil ni ku. Raz mi šlja ju o to me šta su sve mo gli da od go vo re i ura de (a ni su!). Bes je, ina če, zdrav od go vor na na si lje, ali ne moć ni bes je raz di ru ća, ne ga tiv na re ak ci ja. Jed na gru pa de ce se snu ždi, po to ne, ne ve-se le se uobi ča je nim akiv no sti ma (10,3%). Sa kon cen tra ci jom ima te ško ća 9,4% uče ni ka. Ne ka de ca re a gu ju ta ko što poč nu stal no da bri nu o ne če mu (9,3%); pla še se i ono ga što je opa sno i ono ga što je be za zle no (8,5%); od ne sa ni ce pa ti 5,7% uče ni ka. Gru pa od 7,5% uče ni ka bo ri se sa de pre si jom i ne ga tiv nim mi-sli ma o be smi slu ži vo ta („po mi šljam da ne vre di ži ve ti”).

Po da ci ko je smo iz ne li po ka zu ju za bri nja va ju ću sli ku o men tal nom zdra-vlju škol ske de ce. U pi ta nju ko je smo po sta vi li de ci na gla si li smo ve zu iz-me đu nji ho vih pro ble ma i is ku stva s na si ljem u ško li. Ipak, mo žda su ne ki od pro ble ma ko je su de ca na ve la u ve zi i sa dru gim ne ga tiv nim is ku stvi ma s ko ji ma ne ume ju da iza đu na kraj.

Od lo že ne re ak ci je na na si lje če sto se po ja vlju ju kao sin dro mi re ak ci ja, je dan isti pro blem mo že na du ži pe riod de sta bi li zo va ti de te ge ne ri šu ći raz ne vr ste no vih pro ble ma. Ako se ne u god na is ku stva po na vlja ju, psi ho lo ške re-ak ci je se kod ne ke de ce za bri nja va ju će uslo žnja va ju i kom pli ku ju. U Ta be li 43s pri ka za li smo po dat ke o bro ju re ak ci ja na na si lje kod po je di nač ne de ce.

Ta be la 43s: Broj od lo že nih re ak ci ja ko je tr pe po je di ni uče ni ci (%)

Broj reakcijaBroj reakcijapo učeniku po učeniku 0 1 2 3 4 5 6 7 8 N

% svih učenika% svih učenika 66,966,9 15,815,8 6,96,9 4,74,7 2,72,7 1,61,6 0,80,8 0,40,4 0,30,3 27.85727.857% učenika koji su % učenika koji su doživeli nasiljedoživeli nasilje 42,642,6 26,826,8 12,212,2 8,38,3 4,84,8 2,92,9 1,51,5 0,60,6 0,30,3 13.20713.207

Bri ne nas po da tak da 17% uče ni ka ima dve i vi še od lo že nih re ak ci ja na ne ga tiv na is ku stva iz ško le. Ovi pro ble mi zah te va ju po moć od ra slih. Ni smo si gur ni da su od ra sli sve sni da ih de ca ima ju.

Broj od lo že nih re ak ci ja na na si lje bio je po ve zan s na či ni ma re a go va nja u si tu a ci ja ma ugro že no sti, u ve ćem ste pe nu ne go što je po ve za na vik ti mi za-ci ja (vi di Ta be lu 33s) . Broj od lo že nih re ak ci ja bio je po zi tiv no po ve zan i sa fak to rom „tra že nje za šti te” (r = 0,15) i s fak to rom „tr plje nje” (r = 0,24), dok je sa fak to rom „uz vra ća nje” ko re la ci ja iz no si la r = -0,04.

Ka da broj od lo že nih re ak ci ja uče ni ka na na si lje ukr sti mo sa iz o sta ja njem iz ško le, vi di mo da su de ca ko ja su iz o sta ja la iz ško le ima la znat no vi še od-lo že nih re ak ci ja. U pro se ku po sma tra no, one ko ji ni ka da ni su iz o sta ja li iz


ško le ka rak te ri še ma nje od jed ne od lo že ne re ak ci je (AS = 0,58), dok uče ni ci ko ji se te že no se s pro ble mom vr šnjač kog na si lja, pa zbog to ga po mi šlja ju ili su već iz o sta ja li iz ško le, u pro se ku na vo de iz me đu 2 i 3 od lo že ne re ak-ci je na na si lje. Naj ve ći broj od lo že nih re ak ci ja ka rak te ri še one ko ji su zbog stra ha od vr šnjač kog na si lja iz ško le iz o sta ja li vi še pu ta. U ovoj gru pi, 59% uče ni ka na vo di dve i vi še od lo že nih re ak ci ja na na si lje, dok čak 16% na vo di šest i vi še ob li ka od lo že nih re ak ci ja! Ka da ima mo na umu ove po dat ke, on da iz o sta ja nje iz ško le mo že mo sma tra ti jed nim, ve o ma ra di kal nim, ob li kom „za o bi la že nja na sil ni ka”.

Fak tor skom ana li zom de vet na či na re a go va nja onih ko ji su do ži ve li na si-lje (ob li min ro ta ci ja) iz dva ja ju se dva fak to ra ko ja ob ja šnja va ju ukup no 45% va ri jan se. Je dan fak tor, ko ji ob ja šnja va 11% va ri jan se, či ne stav ke „ne uz ne-mi ra va se i, in verz no, stav ka „raz be sni se” – to su re ak ci je de te ta ko je na si lje ko je je do ži ve lo ni je ozbilj no po go di lo. Dru gi fak tor, ko ji ob ja šnja va 34% va ri jan se, či ne sve osta le re ak ci je, ko je mo že mo na zva ti ma njom ili ve ćom op te re će no šću, od no sno iner na li zu ju ćim re ak ci ja ma na na ne ti bol i po ni že-nje. Po da tak da su se od su stvo uz ne mi re no sti zbog na si lja i bes iz dvo ji li kao po se ban fak tor go vo ri u pri log te zi da bes ni je isti tip re ak ci je kao osta le re-ak ci je sa spi ska. Iako ovaj bes mo že bi ti, a ve ro vat no naj če šće i je ste, od lo žen bes po mo ćan bes, on pred sta vlja eks ter na li za ci ju, okre ta nje ka spo lja, do ži-vlje ne fru stra ci je. De ca sklo na in ter na li zu ju ćim re ak ci ja ma ma nje su sklo na eks ter na li zu ju ćem re a go va nju (ko re la ci ja iz me đu ova dva fak to ra je r = 0,21).

Od če ga za vi si ka ko će de te re a go va ti na na si lje? Re gre si o na ana li za po-ka zu je da su naj bo lji pre dik to ri za op te re će no re a go va nje na na si lje po re đa ni po ve li či ni be ta ko e fi ci jen ta: ste pen iz lo že no sti vr šnjač kom na si lju (ve ća iz-lo že nost), pol (de voj či ce), a za tim, u zna čaj no ma njoj me ri, ko li ko de te vo li da ide u ško lu (vi še vo li), škol ski uspeh (slab), ste pen na s il ni štva (ve će na sil-ni štvo), ko li ko ima do brih dru go va u ode lje nju (ma lo), uz rast (mla đi), ko li ko su uče ni ci slo žni u ode lje nju (ma lo). Svi ovi pre dik to ri mo gu da ob ja sne 14% va ri jan se (R Squ a re = 0,145). Da kle, in ter na li zu ju će re ak ci je bi će če šće kod onih ko ji su vi še iz lo že ni vr šnjač kom na si lju, kod de voj či ca, onih sa sla bi jim uspe hom, onih ko ji vo le da idu u ško lu, onih ko ji ima ju ma lo do brih dru go va u ode lje nju, onih koji ode lje nje ne vi de kao slo žno, i mla đih uče ni ka.

Isti pre dik to ri u znat no ma njem ste pe nu mo gu da pred vi de „neo p-te re će no” re a go va nje na na si lje (od no sno re ak ci je iz dvo je ne kao fak tor 1) – R Squ a re = 0,03. Naj bo lji pre dik to ri neo p te re će nog re a go va nja su: ste-pen iz lo že no sti na si lju (ma nja iz lo že nost), pol (mu ški), na sil ni štvo (ve će na-sil ni štvo), ko li ko uče nik ima do brih dru go va u ode lje nju (pu no), ko li ko vo li da ide u ško lu (vi še vo le). Da kle, ma nje op te re će no će re a go va ti oni ma nje iz lo že ni na si lju, de ča ci, oni ko ji vo le da idu u ško lu, ali i oni ko ji su na ne ki na čin već pri hva ti li na sil ne ko mu ni ka ci o ne obra sce, od no sno već su „so ci ja-li zo va ni u ulo gu na sil ni ka”.


Za ni mlji vo je da ško lu pod jed na ko vo le i de ca ko ja re a gu ju in ter a na li-zo va no i de ca ko ja re a gu ju neo p te re će no. Oče ki va li bi smo da de ca ko ja su u ve ćoj me ri op te re će na na si ljem ma nje vo le ško lu u ko joj do ži vlja va ju ne-pri jat na is ku stva s na si ljem. Jed no od mo gu ćih ob ja šnje nja je ste to da de ca ge ne ral no vo le ško lu (na ro či to mla đi uče ni ci), mo žda upra vo zbog dru go va i so ci jal nog ži vo ta ko ji ima ju u ško li. Vr šnja ci su škol skoj de ci va žni, a u ško li ih ima naj vi še. Sva ko ima ne kog do brog dru ga ko ga sre će u ško li.

7.4.1. Pro ce na ste pe na vik ti mi za ci je uče ni ka: od lo že ne re ak ci jena na si lje kao po ka za telj ko li ko je uče ni ka ozbilj no ugro že noIden ti fi ko va nje uče ni ka ko ji od lo že no re a gu ju na na si lje omo gu ću je

nam da s ve ćom si gur no šću lo ci ra mo gru pu za i sta ugro že nih uče ni ka. Do sa da smo za pro ce nu ugro že no sti ko ri sti li broj uče ni ka ko ji su vi še pu-ta do ži ve li na si lje. Iz lo že nost jed no krat nom ili po no vlje nom na si lju je ste va žan po ka za telj ugro že no sti, ali po sto ji ri zik da pri ova kvoj pro ce ni ob-u hva ti mo i uče ni ke ko ji in ci den te ko ji su im se de si li sma tra ju (mo gu će i s pra vom) tri vi jal nim. Mo gu će je da su uče ni ci, od go va ra ju ći na po je di-nač na pi ta nja o na si lju, ima li u vi du i one do ga đa je ko ji su bi li ne pri jat ni ali ih ni su ozbilj no ugro zi li. Da bi smo pro ce ni li ko li ko uče ni ka je ozbilj no ugro že no onim što im se de ša va lo u ško li va lja lo bi da pro ce nu ve že mo i za ne ga tiv ne emo ci o nal ne po sle di ce tr plje nja na si lja, od no sno za od lo že ne re ak ci je na na si lje.

Ako ukr sti mo oba po ka za te lja – i uče sta lost iz lo že no sti na si lju i po-sle di ce ko je iza zi va sna žan do ži vljaj ugro že no sti – do bi će mo da od onih ko ji su vi še pu ta do ži ve li na si lje njih 49% ne na vo di ni jed nu re ak ci ju ko ja uka zu je na ozbilj nu ugro že nost. Ako bi smo kao kri te ri jum ugro že no sti na-si ljem uze li i da je de te vi še pu ta do ži ve lo na si lje i da je na kon to ga is ku si lo bar dva ili i vi še ob li ka od lo že nog re a go va nja na nje ga, on da bi smo 12,5% uče ni ka mo gli sma tra ti ozbilj no ugro že nim vr šnjač kim na si ljem. Ovu ana-li zu iz ve li smo sa mo za sta ri je uče ni ke jer za mla đe ne ma mo po dat ke o od lo že nom re a go va nju.


8. Nasilje u interakcijiučenik – odrasli

Pod na si ljem u ško li mi sli se naj če šće na na si lje me đu uče ni ci ma. To je naj-če šće je di ni pred met is tra ži va nja u stu di ja ma ko je se ba ve na si ljem u ško li. Po sto je, me đu tim, slu ča je vi na si lja i u in ter ak ci ji uče nik – od ra sli, i to u ste-pe nu ko ji je, kao što će mo vi de ti, bli zu alar mant nog.

Pr vo će mo pri ka za ti šta o na si lju od ra slih ka žu sta ri ji uče ni ci, za tim šta ka žu mla đi uče ni ci, a on da će mo pri ka za ti po dat ke o na sil nom po na ša nju uče ni ka pre ma na stav ni ci ma.

8.1. Na si lje od ra slih nad sta ri jim uče ni ci ma

Sta ri ji uče ni ci su pi ta ni o tome ko li ko če sto im se de ša va lo da bu du žr tve na si lja od ra slih u ško li (Ta be la 44s). Ka da ka že mo od ra sli, mi sli mo i na na-stav ni ke i na dru ge za po sle ne u ško li. Po što su na stav ni ci naj broj ni ja i naj va-žni ja ka te go ri ja za po sle nih, po dat ke za njih pri ka za će mo po seb no.

Ta be la 44s: Uče sta lost ugro že no sti uče ni ka na sil nim po na ša njem od ra slih (%)

Nastavnik vređao

Nastavnik udario

Nastavnik pretio

Drugi zaposleni nasilan

NijednomNijednom 76,9 86,4 91,3 91,7Jednom ili dvaput 17,0 10,5 6,7 6,4Više puta 4,6 2,3 1,6 1,2Skoro svakodnevno 1,5 0,8 0,3 0,7Ukupno % 100 100 99,9 100N 73.086 73.066 72.719 73.102


Uče ni ci ma se naj če šće de ša va lo da ih na stav nik vre đa i to se u protekla tri me se ca de si lo jed noj če tvr ti ni is pi ta nih uče ni ka. Zna ča jan pro ce nat učeni ka je do ži veo da ih na stav nik uda ri. Fi zič ko na si lje je vi še usme re no na de ča ke: dok ga je do ži ve lo 6,9% de voj či ca, is ku sio ga je sva ki pe ti de čak (20,0%).

Po sma tra no zbir no, ne ki od ovih ob li ka na si lja do ži ve la je, bar jed nom, tre ći na ispitanih uče ni ka (33,6%). Kao što se vi di iz Gra fi ka 15s, na si lju od ra slih su zna čaj no vi še iz lo že ni de ča ci i uče ni ci sta ri jih raz re da. U naj sta-ri jem uz ra stu, sko ro po lo vi na is pi ta nih de ča ka na vo di da su u po sled nja tri me se ca do ži ve li na si lje od stra ne od ra slih.

Gra fik 15s: Iz lo že nost uče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih, s ob zi romna pol i raz red (%)

Trend po ra sta ugro že no sti sa uz ra stom vi dljiv je i kod de ča ka i kod de-voj či ca – pro ce nat ugro že nih na sil nim po na ša njem od ra slih je u 8. raz re du za 50% ve ći ne go u 5. raz re du.

Gra fik 16s pri ka zu je od nos iz me đu iz lo že no sti uče ni ka na sil nom po na-ša nju od ra slih i ulo ge ko ju uče nik ima u na sil noj in ter ak ci ji. Po ve ća nom ri-zi ku od na si lja od ra slih iz lo že na su de ca ko ja se na sil no po na ša ju, ali pa žnju pri vla či i po da tak da su po ve ća nom ri zi ku iz lo že na i de ca ko ja su sa mo žr tve vr šnjač kog na si lja. Vi di se da je čak pe ti na de ce ne u klju če ne u na sil nu vr-šnjač ku in ter ak ci ju bi la bar jed nom ugro že na na si ljem od ra slih. U naj ve ćem ri zi ku je ka te go ri ja uče ni ka ko ji su u obe ulo ge: i žr tve i na sil ni ci.


Gra fik 16s: Iz lo že nost uče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih, s ob zi romna ulo gu u na sil noj in ter ak ci ji (%)

Vi de li smo da su raz li či te ka rak te ri sti ke uče ni ka po ve za ne sa iz lo že no-šću na sil nom po na ša nju od ra slih. Re gre si o nom ana li zom že le li smo da utvr-di mo ko ji fak to ri naj bo lje pred vi đa ju iz lo že nost sta ri jih uče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih. Skor iz lo že no sti na sil nom po na ša nju od ra slih izra ču nat je iz če ti ri pi ta nja, ko ja su se od no si la na to ko li ko če sto je uče nik bio iz lo-žen vre đa nji ma, pret nja ma i fi zič kom na pa du na stav ni ka, ili ne kog dru gog za po sle nog u ško li. Po da ci su pri ka za ni u Ta be li 45s.

Ta be la 45s: Re gre si o na ana li za fak to ra ko ji uti ču na iz lo že nost uče ni kana sil nom po na ša nju od ra slih

BetaBeta t značajnostznačajnost(Constant)(Constant) -3,99-3,99 0,0000,000PolPol -0,06-0,06 -10,66-10,66 0,0000,000RazredRazred 0,120,12 21,3221,32 0,0000,000UspehUspeh -0,06-0,06 -9,55-9,55 0,0000,000Učešće u tučamaUčešće u tučama 0,100,10 16,8216,82 0,0000,000Ponovljena ugroženost nasiljem učenikaPonovljena ugroženost nasiljem učenika 0,140,14 23,8223,82 0,0000,000Ponovljeno nasilno ponašanjePonovljeno nasilno ponašanje 0,240,24 39,4539,45 0,0000,000

Sve uklju če ne va ri ja ble u zna čaj noj me ri pred vi đa ju iz lo že nost uče ni ka na sil nom po na ša nju od ra slih (R = 0,40 R2 = 0,16). Od uklju če nih va ri ja-bli, naj vi še uti ca ja ima na sil no po na ša nje uče ni ka pre ma dru gim uče ni ci ma, kao i sklo nost tu ča ma. I iz lo že nost de ce na sil nom po na ša nju dru gih uče ni ka po ve ća va ri zik iz lo že no sti na si lju od ra slih. I osta le va ri ja ble ima ju ne za vi-san uti caj. Na stav ni ci se na sil ni je po na ša ju pre sve ga pre ma uče ni ci ma ko ji


su uklju če ni u na sil nu in ter ak ci ju, ali i ge ne ral no pre ma de ča ci ma, sta ri jim uče ni ci ma i uče ni ci ma sa sla bi jim uspe hom.

Osta je, na ža lost, ne po zna to u ko jim to si tu a ci ja ma i s ko jim po vo dom je na si lje od ra slih pre ma uče ni ci ma naj če šće, pa o to me mo že mo sa mo na-ga đa ti. Po ve za nost iz me đu na sil no sti uče ni ka pre ma dru gim uče ni ci ma i na sil no sti od ra slih pre ma uče ni ci ma mo že se raz u me ti i kao po ka za telj da na stav ni ci na si lje ko ri ste kao na čin di sci pli no va nja na sil nih i ne di sci pli no-va nih uče ni ka. Sto ga nas je in te re so va lo da li je ta ve za pod jed na ko iz ra že na u ško la ma u ko ji ma po sto ji iz ra že na kli ma na si lja (me re na pro cen tom uče-ni ka uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju kao žrtve, na sil ni ci ili žr tve/na sil ni ci) i u ško la ma sa ni sko iz ra že nom kli mom na si lja. Po ka za lo se da ne ma raz li ka iz me đu ove dve gru pe ško la u sklo no sti na stav ni ka da se na sil ni je po na ša ju pre ma na sil nim uče ni ci ma.

Do bra vest je da se pro ce nat uče ni ka ko ji se ža le na na sil no po na ša nje od ra slih bla go sma nji vao to kom ne ko li ko go di na spro vo đe nja is tra ži va nja (Gra fik 17). Mo gu će je da je na taj trend uti ca lo jav no ob ja vlji va nje re zul ta ta o ta kvom po na ša nju na stav ni ka i iz ve šta ji ko ji su po sla ti di rekt no ško la ma uklju če nim u is tra ži va nje.

Gra fik 17: Uče sta lost na sil nog po na ša nja na stav ni ka u po je di nim fa za ma is tra ži va nja (%)


O bla gom i po ste pe nom sma nje nju na si lja od ra slih pre ma uče ni ci ma go-vo re i pro ce ne za po sle nih o to me ko li ko se nji ho vih ko le ga na sil no po na ša pre ma uče ni ci ma. Pro ce ne su da va li na stav ni ci, struč ni sa rad ni ci i di rek to ri.

Dok je u pr vim fa za ma is tra ži va nja po lo vi na is pi ta nih na stav ni ka iz ja-vlji va la da ima ta kvih na stav ni ka u nji ho voj ško li, a zna ča jan deo njih da ih ima 3–4 ili vi še, po sled njih go di na dve tre ći ne is pi ta nih na stav ni ka, pa i vi še, ka že da ta kvih ko le ga ne ma u nji ho vom ko lek ti vu a da, ako ih ima, to je je dan ili dva na stav ni ka (Gra fik 18).

Pro ce ne di rek to ra, a po go to vo struč nih sa rad ni ka, stro že su od pro ce na na stav ni ka. pri bli žno po lo vi na is pi ta nih di rek to ra i čak dve tre ći ne struč nih sa rad ni ka ka žu da u nji ho voj ško li ima na stav ni ka ko ji se na sil no po na ša ju pre ma uče ni ci ma (Gra fi ci 19 i 20). Iz ovih gra fi ka se vi di još je dan zna ča jan po da tak: i pro ce ne di rek to ra i pro ce ne struč nih sa rad ni ka me nja ju se na bo lje u pe ri o du 2006–2013.

Gra fik 18: Pro ce ne na stav ni ka o tome ko li ko se nji ho vih ko le ga na sil nopo na ša pre ma uče ni ci ma, po fa za ma is tra ži va nja (%)


Gra fik 19: Pro ce ne struč nih sa rad ni ka o tome ko li ko se na stav ni ka na sil no po na ša pre ma uče ni ci ma, po fa za ma is tra ži va nja

Gra fik 20: Pro ce ne di rek to ra o tome ko li ko se na stav ni ka na sil no po na ša pre ma uče ni ci ma, po fa za ma is tra ži va nja (%)


Je d an od po ka za te lja ugro že no sti uče ni ka na sil nim po na ša njem na stav-ni ka mo že da bu de i od go vor na pi ta nje, po sta vlje no di rek to ri ma i struč nim sa rad ni ci ma, o to me ko li ko pu ta su im se u pro te kle dve go di ne obra ti li za po moć uče ni ci ko je mal tre ti ra ju na stav ni ci ili ne ko dru gi od za po sle nih u ško li. Ve ći na njih (72%) ima li su ta kvo is ku stvo, a čak njih 40% ka že da im se to de ša va lo vi še pu ta.

8.2. Na sil no po na ša nje uči te lja pre ma mla đim uče ni ci ma

Od VI fa ze is tra ži va nja (2009. go di na) u Upit nik za mla đe uče ni ke bi la su uvr šte na i dva pi ta nja o to me da li im se de si lo da ih uči telj vre đa ili ih uda ra. Od go vo ri uče ni ka su pri ka za ni u Gra fi ku 21.

Gra fik 21m: Ugro že nost mla đih uče ni ka na sil nim po na ša njem uči te lja (%)

Kao što se iz gra fič kog pri ka za vi di, 5% mla đih uče ni ka ža li lo se da ih je uči telj vre đao a 6% da ih je uči telj uda rio. Sva ki de se ti mla đi uče nik (9,3%) po ža lio se na ver bal no ili fi zič ko na si lje uči te lja.

Iz lo že nost mla đih uče ni ka na si lju uči te lja, iz ra ču na ta na osno vu od go vo-ra na ova dva pi ta nja, u za vi sno sti od po la i uklju če no sti u na sil nu in ter ak ci ju pri ka za na je u Ta be li 46m.


Ta be la 46m: Ugro že nost na sil nim po na ša njem uči te lja za vi sno od po lauče ni ka i uklju če no sti u na sil nu in ter ak ci ju (%)

NeuključeniNeuključeni ŽrtveŽrtve Žrtve/Žrtve/NasilniciNasilnici NasilniciNasilnici SviSvi

DečaciDečaciN = 7.135N = 7.135 5,15,1 13,213,2 32,032,0 19,719,7 12,212,2

DevojčiceDevojčiceN = 6.571N = 6.571 2,32,3 9,49,4 19,719,7 12,312,3 6,26,2

SviSviN = 13.706N = 13.706 3,73,7 11,411,4 28,028,0 17,417,4 9,39,3

Vi di se da iz lo že nost na sil nom po na ša nju uči te lja u ve li koj me ri za vi si od uklju če no sti uče ni ka u vr šnjač ko na si lje, i to ne sa mo u ulo zi na sil ni ka već i u ulo zi žr tve. Na na si lje uči te lja ža li lo se 4% ne u klju če nih uče ni ka, a vi še-stru ko vi še onih u ne koj od ulo ga uklju čenh u na sil nu in ter ak ci ju. Vi še od de ce ko ja se na sil no po na ša ju ugro že na su de ca ko ja su u obe ulo ge: i žr tva i na sil nik.

Od ra sli su bi li du plo na sil ni ji pre ma de ča ci ma ne go pre ma de voj či ca ma, i ta raz li ka se po ja ča va la za vi sno od uklju če no sti de te ta u vr šnjač ko na si lje.

Raz li ka u uz ra stu (3. ili 4. raz red) ov de je bi la ne bit na.Kao i u slu ča ju sta ri jih uče ni ka, raz li či te ka rak te ri sti ke mla đih uče ni ka

zna čaj no pred vi đa ju ugro že nost na sil nim po na ša njem od ra slih. Skor ugro-že no sti na si ljem od ra slih iz ra ču nat je iz od go vo ra na dva pi ta nja o tome ko li ko če sto je uče nik bio iz lo žen ver bal nom a ko li ko fi zič kom na si lju od stra ne na stav ni ka. Re gre si o na ana li za (Ta be la 47m) po ka zu je da uklju če ne va ri ja ble u zna čaj noj me ri pred vi đa ju iz lo že nost uče ni ka mla đeg uz ra sta na-sil nom po na ša nju uči te lja (R = 0,30 R2 = 0,09).

Ta be la 47m: Re gre si o na ana li za fak to ra ko ji uti ču na iz lo že nost uče ni kana si lju od ra slih

BetaBeta t ZnačajnostZnačajnost(Constant)(Constant) 0,3480,348 0,7280,728PolPol -0,05-0,05 -6,246-6,246 0,0000,000RazredRazred 0,0020,002 0,2550,255 0,7990,799Učešće u tučamaUčešće u tučama 0,130,13 16,35116,351 0,0000,000Ponovljena nasilnost prema učenicimaPonovljena nasilnost prema učenicima 0,150,15 11,82411,824 0,0000,000Ponovljena ugroženost nasiljem vršnjakaPonovljena ugroženost nasiljem vršnjaka 0,100,10 11,82411,824 0,0000,000

Pro ce nat mla đih uče ni ka ko ji su se ža li li na na sil no po na ša nje uči te-lja ta ko đe se bla go sma nji vao u pe ri o du od 6. do 12. fa ze is tra ži va nja, sa 10,8% na 6,2%.


8.3. Na si lje uče ni ka pre ma na stav ni ci ma

Do sa da smo se ba vi li jed nom stra nom na sil ne in ter ak ci je na re la ci ji od-ra sli – de ca, na si ljem od ra slih pre ma de ci. Sa da se okre će mo pro ble mu na-sil nog po na ša nja uče ni ka pre ma na stav ni ci ma. Zbog ve li ke ose tlji vo sti ove te me, uče ni ke ni smo pi ta li da li su oni sa mi bi li na sil ni pre ma na stav ni ci ma, već da li se de si lo da se ne ko iz nji ho vog ode lje nja na sil no po na ša pre ma na-stav ni ci ma. Jed no pi ta nje se od no si lo na ver bal no na si lje: „Da li se de si lo da ne ko od uče ni ka iz tvog ode lje nja vi če na na stav ni ka, vre đa ga ili mu pre ti?”, a dru go na fi zič ko na si lje „Da li se de si lo da ne ko od uče ni ka iz tvog ode lje-nja fi zič ki na sr ne na na stav ni ka (uda ri ga ili po ku ša to da uči ni, gu ra ga, ne da mu da iza đe iz uči o ni ce i slič no)?” Pro cen ti se od no se na broj uče ni ka ko ji su ove ob li ke na sil nog po na ša nja uče ni ka uoči li, a ne na broj onih ko ji su su bi li na sil ni pre ma na stav ni ci ma.

U Gra fi ku 22s pri ka za ni su po da ci o ver bal nom na si lju uče ni ka pre ma na stav ni ci ma (uče nik vi če na na stav ni ka, vre đa ga ili mu pre ti).

Gra fik 22s: Uoč lji vost ver bal nog na sil nog po na ša nja uče ni kapre ma na stav ni ci ma (%)

Sko ro po lo vi na ispitanih uče ni ka sta ri jih raz re da tvr di da se jed nom ili vi še pu ta de si lo da ne ko od uče ni ka ver bal no na sr ne na na stav ni ka. Sa uz ra-stom je vi dljiv po rast ta kvih tvrd nji.

U Ta be li 48s na ve de ni su po da ci o fi zič kom na si lju uče ni ka pre ma na-stav ni ci ma.


Ta be la 48s: Uoč lji vost fi zič kih na pa da uče ni ka na na stav ni ke (%)

5. razred5. razred 6. razred6. razred 7. razred7. razred 8. razred8. razred Ukupno Ukupno Nikad se nije desiloNikad se nije desilo 94,694,6 92,092,0 90,690,6 87,087,0 91,191,1Jednom ili dvaputJednom ili dvaput 4,34,3 6,16,1 7,37,3 9,59,5 6,86,8Više putaViše puta 0,70,7 1,21,2 1,41,4 2,12,1 1,31,3To se često dešavaTo se često dešava 0,40,4 0,70,7 0,90,9 1,31,3 0,80,8N 17.96317.963 18.22518.225 18.00218.002 17.93717.937 72.12772.127

Broj uče ni ka ko ji sve do če o fi zič kom na si lju nji ho vih vr šnja ka pre ma na stav ni ku mno go je ma nji od onih ko ji sve do če o ver bal nom na si lju. Pre ma po da ci ma, sa uz ra stom bla go ra ste broj uče ni ka ko ji sve do če o ta kvom po-na ša nju (što, naj ve ro vat ni je, zna či da i broj ta kvih iz gre da ra ste).

Ka da po sma tra mo za jed no ver bal no i fi zič ko na si lje uče ni ka pre ma na-stav ni ci ma, kon sta tu je mo da 44,1% uče ni ka sve do či da u nji ho voj ško li ima na sil nog po na ša nja uče ni ka pre ma na stav ni ci ma. Ovaj broj zna čaj no va ri-ra od ško le do ško le, i ras pon se kre će od 8% do 76%. Zna čaj no je i da je sve do če nje o na sil nom po na ša nju uče ni ka pre ma na stav ni ci ma po ve za no sa ulo gom de te ta u na sil noj in terak ci ji. Me đu uče ni ci ma ne u klju če nim u vr-šnjač ku na sil nu in ter ak ci ju njih tre ći na (33%) uoči li su na si lje uče ni ka pre ma na stav ni ci ma: me đu oni ma ko ji su sa mo žr tve ta kvih je 47%, me đu oni ma ko ji su sa mo na sil ni ci 60%, a me đu oni ma ko ji spa da ju u žr tve/na sil ni ke njih 65% je uoči lo ne ku si tu a ci ju u ko joj je uče nik bio ver bal no ili fi zič ki na si lan pre ma na stav ni ku. Ko re la ci ja iz me đu uče šća u na sil noj in ter ak ci ji i sve do če-nja o na si lnom po na ša nju uče ni ka pre ma na stav ni ku je V = 0,25.

I sa mo pri su stvo va nje sce na ma u ko ji ma je na stav nik po ni žen, če sto i bes po mo ćan, no si po sle di ce po ukup nu at mos fe ru u uči o ni ci, pa i ško li u ce li ni. Jed na od po ru ka ko ju ta kva si tu a ci ja mo že pre ne ti je ste da su pred na si ljem bes po moć ni i od ra sli.

Is pi ti va li smo i to da li se broj de ce ko ja su sve do ci agre siv nih po stu pa ka me njao to kom vi še go di šnjeg pe ri o da u ko jem je vr še no is tra ži va nje. Ma da po sto je zna čaj ne ne u jed na če no sti me đu fa za ma (od 26% uče ni ka ko ji su bi-li sve do ci da je ne ki uče nik pre tio na stav ni ku u 10. fa zi do 53% u 7. fa zi), ni je na đe na li ne ar na ve za iz me đu fa ze is tra ži va nja i sve do če nja o ver bal noj agre siv no sti uče ni ka (Ro = -0,02), kao ni sve do če nja o fi zič koj agre siv no sti (Ro = -0,01).

Iz sve do če nja svih uče ni ka o to me da li se de ša va da uče ni ci na sr nu na na stav ni ke, ipak ne mo že mo od go vo ri ti na pi ta nje o tome ko li ko ima ta kvih in ci de na ta i ko li ko je na stav ni ka ugro že no ta kvim po na ša njem uče ni ka. Od-go vor na to pi ta nje da će nam sa mi za po sle ni u ško li.

U Ta be li 49 su od go vo ri za po sle nih na pi ta nje o tome ko li ko su se oni sa mi ose ti li ugro že ni pret nja ma uče ni ka.


Ta be la 49: Sve do če nje od ra slih o lič noj ugro že no sti pret nja ma uče ni ka (%)

Vrsta zanimanjaVrsta zanimanjaUkupnoUkupno

NastavniciNastavnici Stručni Stručni saradnicisaradnici

Školski Školski policajcipolicajci AdministracijaAdministracija

NijednomNijednom 82,382,3 90,390,3 93,093,0 88,088,0 83,583,51–2 puta1–2 puta 14,914,9 8,98,9 4,94,9 7,87,8 13,513,5Više putaViše puta 2,42,4 0,60,6 1,41,4 2,42,4 2,42,4Često se dešavaČesto se dešava 0,30,3 0,2 0,2 0,70,7 1,71,7 0,60,6N 11.11111.111 517517 142142 2.7852.785 14.55514.555

U pro se ku, sva ki še sti od ra sli ka že da je bar jed nom bio ugro žen od uče-ni ka. Naj če šće su ugro že ni na stav ni ci.

Na pi ta nje o tome ko li ki pro blem u nji ho voj ško li pred sta vlja ju ver bal na i fi zič ka agre siv nost uče ni ka pre ma na stav ni ku, pre ko dve tre ći ne za po sle nih opa ža ver bal nu agre siv nost kao pro blem (pre ko če tvr ti ne to vi di kao ozbi-ljan pro blem) a tre ći na za po sle nih opa ža fi zič ku agre siv nost osno va ca kao pro blem (od to ga, sva ki osmi je vi di kao ozbi ljan pro blem – Ta be la 50).

Ta be la 50: Pro ce ne od ra slih o ozbilj no sti pro ble ma ver bal ne i fi zič keagre siv nosti uče ni ka pre ma na stav ni ci ma (%)

Verbalna agresivnost Verbalna agresivnost prema nastavnikuprema nastavniku

Fizička agresivnost Fizička agresivnost prema nastavnikuprema nastavniku

Nemamo takvih problemaNemamo takvih problema 30,030,0 66,066,0To je manji problemTo je manji problem 41,841,8 20,620,6To je ozbiljan problemTo je ozbiljan problem 18,418,4 6,36,3To je veoma ozbiljan problemTo je veoma ozbiljan problem 9,89,8 7,17,1N 14.22514.225 14.15114.151


9. Nasilje iz perspektivezaposlenih

9.1. Za bri nu tost za po sle nih zbog vr šnjač kog na si lja

De talj ni ji pri kaz toga ka ko za po sle ni u ško la ma vi de na si lje u ško li dat je u ra do vi ma Plut, Pa vlo vić i Po pa dić (2012) i Po pa dić, Pa vlo vić i Plut (2013) na osno vu po da ta ka iz 188 ško la. Uklju či va nje no vih ško la u uzo rak ni je bit no pro me ni lo tu sli ku. Ov de će mo, na kom plet nom uzor ku, po no vi ti sa mo ne ke od bit ni jih na la za.

Pre ko dve tre ći ne od ra slih (70,2%) oce ni lo je da je na si lje uče ni ka ve ći pro blem ne go što je bio ra ni je, sko ro če tvr ti na njih (23,7%) sma tra da je pro-blem isti, a sa mo njih 6,2% sma tra da je pro blem ma nji ne go ra ni je. Pri tom, naj ve ći broj za po sle nih (67,5%) iz ja vlju je da po vre me no po sto je pro ble mi s na sil nim po na ša njem uče ni ka i u nji ho voj ško li; ma nji deo njih (27,5%) na-vo di da su pro ble mi če sti ili ve o ma če sti, dok sve ga 5% za po sle nih iz ja vlju je da u nji ho voj ško li ne ma pro ble ma s na sil nim po na ša njem uče ni ka.

Po red ovih glo bal nih pro ce na, za po sle ni su za mo lje ni i da za spe ci fič ne ob li ke na sil nog po na ša nja (vre đa nje, uda ra nje, splet ka re nje, ugro ža va nje imo-vi ne, pret nje, pri si lja va nje, sek su al no uz ne mi ra va nje, tu če iz me đu gru pa uče-ni ka, tu če me đu ško la ma) ozna če ko li ko su ozbi ljan pro blem u nji ho voj ško li.

Za po sle ni su kao pro blem naj če šće ozna ča va li vre đa nje i uda ra nje uče-ni ka (Gra fik 23). Sek su al no uz ne mi ra va nje je bi lo naj re đe opa žen pro blem. Ve li ki broj za po sle nih (njih 41,8%) ni je sma trao da je ije dan od na bro ja nih ob li ka na si lja pro blem u nji ho voj ško li. Me đu oni ma ko ji su po ri ca li da ije-dan od na bro ja nih ob li ka na si lja pred sta vlja pro blem pred nja či li su škol ski po li caj ci (63%) pa ad mi ni stra ci ja (50%) i di rek to ri (47%), a ta kvo gle da nje je bi lo ma njin sko me đu na stav ni ci ma (40%) i struč nim sa rad ni ci ma (22%). Pre ma mi šlje nju na stav ni ka, na si lje je sve iz ra že ni je u sta ri jim raz re di ma i naj vi še ga ima u 7. i 8. raz re du.


Gra fik 23: Pro ce na za po sle nih o ozbilj no sti raz li či tih ob li ka na sil nogpo na ša nja (%)

9.2. Usa gla še nost pro ce na raz li či tih ka te go ri ja za po sle nih

Bu du ći da ni su sve ka te go ri je za po sle nih da va le pro ce ne za svih 11 ob li-ka na si lja (struč ni sa rad ni ci su da va li od go vo re sa mo za šest ob li ka na si lja: vre đa nje, uda ra nje, la ga nje, oti ma nje, pret nje i pri si lja va nje), a da su nas, iz me đu osta log, in te re so va la i po re đe nja pro ce na za po sle nih, kon stru i sa li smo i ob je di nje ni po ka za telj pro ce ne iz ra že no sti na si lja, svo je vr snu me ru za bri nu to sti za po sle nih na si ljem. Od go vo ri na šest ob li ka na si lja o ko ji ma su se svi iz ja šnja va li su mi ra ni su, a po tom su iz ra ču na ti pro se ci za sva ku ško lu i ka te go ri ju za po sle nih. Za sva ku ško lu ima li smo pet po ka za te lja ste pe na ugro že no sti ško le uče nič kim na si ljem (za sva ku ka te go ri ju za po sle nih). Bi li smo, pre sve ga, za in te re so va ni za pi ta nja o to me da li pro ce ne raz li či tih gru-pa pro ce nji va ča ima ju si ste mat ski ni že ili vi še vred no sti (što bi uka zi va lo na to da su ne ke ka te go ri je za po sle nih ma nje ili vi še za bri nu te zbog na si lja) i da li pro ce ne is ka za ne na taj na čin me đu sob no ko re li ra ju (što bi uka zi va lo na to da po sto ji ma nja ili ve ća kon ver gen ci ja, sa gla snost me đu pro ce nji va či ma).


Me đu raz li či tim ka te go ri ja ma za po sle nih po sto je iz ve sne raz li ke u za bri-nu to sti zbog ugro že no sti na si ljem (Ta be la 51). Naj za bri nu ti ji u ve zi s pro ble-mom uče nič kog na si lja su struč ni sa rad ni ci i na stav ni ci; škol ski po li caj ci u tom smi slu naj ma nje bri nu, dok su di rek to ri i ad mi ni stra ci ja ne gde iz me đu ovih kraj no sti. Je di no raz li ka u pro ce ni di rek to ra i teh nič kog oso blja ni je sta-ti stič ki zna čaj na – ove dve ka te go ri je za po sle nih bri nu u is toj me ri – ali, kao što se iz ta be le mo že vi de ti, raz li ke ni su pre vi še iz ra že ne. Ma nja za bri nu tost po li ca ja ca je mo gu ća po sle di ca se lek ci o ni sa no sti ško la u ko ji ma oni po sto je (jer u ve ći ni ško la ob u hva će nih is pi ti va njem ne po sto je), ali do dat ne ana li ze su po ka za le da to ni je ve ro vat no ob ja šnje nje, kao što smo to i ra ni je po ja sni li (Po pa dić i sar., 2013).

Ta be la 51: Pro ce na raz li či tih ka te go ri ja od ra slih o iz ra že nost na sil nogpo na ša nja uče ni ka

Procenjivači Procenjivači izraženostiizraženostinasiljanasilja

Prosečan Prosečan broj broj

procenjivača procenjivača po školipo školi

Broj Broj školaškola ASAS MinMin MaksMaks RasponRaspon SDSD

NastavniciNastavnici 47,247,2 237237 2,042,04 1,391,39 2,612,61 1,221,22 0,220,22SaradniciSaradnici 2,22,2 236236 2,322,32 1,331,33 4,004,00 2,672,67 0,450,45Tehničko osobljeTehničko osoblje 13,113,1 236236 1,961,96 1,171,17 3,503,50 2,332,33 0,380,38Uprava školeUprava škole 2,32,3 234234 1,971,97 1,001,00 4,004,00 3,003,00 0,530,53PolicajciPolicajci 1,51,5 9696 1,751,75 1,071,07 3,753,75 2,682,68 0,460,46

Ako se, s dru ge stra ne, osvr ne mo na ko re la ci je iz me đu me ra iz ra že no sti uče nič kog na si lja pre ma pro ce na ma raz li či tih ka te go ri ja od ra slih, mo že mo za klju či ti da su ko re la ci je re la tiv no ni ske, a ne ke po ve za no sti ni su ni sta-ti stič ki zna čaj ne. Po da ci su pri ka za ni u Ta be li 52. Za na stav ni ke, struč ne sa rad ni ke, upra vu i za po sle ne u ad mi ni stra ci ji va ži to da što je jed na od gru-pa za po sle nih unu tar ško le za bri nu ti ja zbog iz ra že no sti na si lja, to su i pre-o sta le gru pe za bri nu ti je. Po sto ji, da kle, de li mič na sa gla snost u pro ce na ma. Naj slič ni je pro ce ne su u tom smi slu do bi je ne iz me đu od go vo ra na stav ni ka, upra ve i za po sle nih u ad mi ni stra ci ji. Pro ce ne po li ca ja ca naj ma nje ko re li ra ju sa osta lim pro ce na ma i je di na zna čaj na ve za ja vlja se s pro ce na ma ko je da ju na stav ni ci.


Ta be la 52: In ter ko re la ci je me ra iz ra že no sti uče nič kog na si lja

Izraženost Izraženost nasilja – nasilja – procena procena

nastavnikanastavnika


saradnikasaradnika

Izraženost Izraženost nasilja – nasilja – procena procena uprave uprave


tehničkog tehničkog osobljaosoblja

Izraženost nasilja – Izraženost nasilja – procena saradnikaprocena saradnika 0,32**0,32**

Izraženost nasilja – Izraženost nasilja – procena upraveprocena uprave 0,44**0,44** 0,29**0,29**

Izraženost nasilja – Izraženost nasilja – procena tehničkog procena tehničkog osobljaosoblja

0,43*0,43* 0,22*0,22* 0,24*0,24*

Izraženost nasilja – Izraženost nasilja – procena policajcaprocena policajca 0,21**0,21** 0,030,03 0,070,07 0,130,13

Napomena:** zna čaj nost na ni vou 0.01.* zna čaj nost na ni vou 0.05.

9.3. Va lja nost pro ce na od ra slih o iz ra že no stiuče nič kog na si lja

Vi de li smo da su pro ce ne raz li či tih ka te go ri ja za po sle nih ne do sled no i sla bo po ve za ne, ali mo že mo po sta vi ti jed no jed na ko va žno pi ta nje: da li su i u ko-joj me ri pro ce ne ko je da ju od ra sli po ve za ne s po da ci ma ko je smo do bi li od sa mih uče ni ka? To smo pro ve ri li na dva na či na.

Po dat ke ko je smo do bi li od raz li či tih ka te go ri ja od ra slih naj pre smo do-ve li u ve zu s kli mom na si lja u ško li. U kon struk ci ji sko ra kli me na si lja u ob zir smo uze li uče nič ke od go vo re o to me ko li ko pu ta su is tr pe li ili sa mi iz-vr ši li šest ob li ka na si lja (vre đa nje, uda ra nje, splet ka re nje, oti ma nje, pret nje, pri si lja va nje), kao i ko li ko u ško li ima uče ni ka ko jih se pla še jer bi mo gli da ih mal tre ti ra ju. Skor kli me na si lja ra ču nat je na osno vu ovih 13 in di ka to ra i na ni vou ško le. Me đu sob ne po ve za no sti pro ce na raz li či tih ka te go ri ja za po-sle nih sa sko rom kli me na si lja pri ka zan je u Ta be li 53.


Ta be la 53: Ko re la ci je po ka za te lja i iz ra že no sti na sil nog po na ša nja uče ni kas kli mom na si lja


nastavnikanastavnika


saradnikasaradnika

Izraženost Izraženost nasilja – nasilja – procena procena upraveuprave


policajacapolicajaca


tehn. osobljatehn. osoblja0,30**0,30** 0,050,05 0,17*0,17* 0,180,18 0,22**0,22**

Broj školaBroj škola 237237 234234 230230 8888 236236

Na po me na:** zna čaj nost na ni vou 0.01.

U od no su na raz li či te gru pe za po sle nih, je di ni iole za do vo lja va ju ći po-ka za telj ugro že no sti uče ni ka je ste pro ce na na stav ni ka. Pro ce ne struč nih sa-rad ni ka i škol skih po li ca ja ca ni su po ve za ne s kli mom na si lja, dok su pro ce ne teh nič kog oso blja i upra ve ni sko po ve za ne s kli mom na si lja.

Dru gi na čin na ko ji smo pro ve ri li sa gla snost pro ce na ko je su da li od ra sli i pro ce na ko je smo do bi li od uče ni ka je ste do vo đe nje u ve zu pro ce na za po je-di nač ne, spe ci fič ne ob li ke na si lja. I od ra sli i uče ni ci su da va li pro ce ne za iste ob li ke na si lja (u slu ča ju od ra slih pro ce nu o to me ko li ko je kon kre tan ob lik na sil nog po na ša nja pro blem za ško lu, a u slu ča ju uče ni ka ko li ko če sto su taj ob lik na si lja do ži ve li). Ta be la 54 pri ka zu je za sva ki ob lik na si lja ko re la ci je iz me đu uče sta lo sti iz lo že no sti uče ni ka kon kret nom ob li ku na si lja i pro ce ne od ra slih o ozbilj no sti tog ob li ka na si lja. Sko ro vi su u svim slu ča je vi ma izra-ču na ti na ni vou ško le.

Je di no su na stav nič ke pro ce ne do sled no po ve za ne sa sa mo pro ce na ma ko je da ju sa mi uče ni ci. Sve ko re la ci je su zna čaj ne, ali re la tiv no ni ske i na pri bli žno istom ni vou za sve ana li zi ra ne ob li ke na si lja (uz even tu al ni iz u-ze tak sek su al nog uz ne mi ra va nja i pri si lja va nja, gde su po ve za no sti ne što ni že). Što je ne ki od kon kret nih ob li ka na si lja me đu uče ni ci ma jed ne ško le uče sta li ji, to su na stav ni ci te ško le, u pro se ku po sma tra no, za bri nu ti ji. To u slu ča ju za po sle nih u ad mi ni stra ci ji va ži je di no za vre đa nje, uda ra nje, oti-ma nje i pret nje, kao i za splet ka re nje, oti ma nje i pret nje u slu ča ju pro ce na di rek to ra. Pro ce ne po li ca ja ca i struč nih sa rad ni ka ni su zna čaj no po ve za ne sa uče sta lo šću ni jed nog od ana li zi ra nih ob li ka na si lja. Od su stvo zna čaj nih po ve za no sti u ova dva slu ča ja ne zna či, na rav no, da su pro ce ne struč nih sa-rad ni ka i po li ca ja ca „lo še”, već sa mo to da ni su na si ste mat ski na čin po ve-za ne s pro ce na ma uče ni ka. Da pod se ti mo, struč ni sa rad ni ci su naj za bri nu ti ji zbog po ja ve na si lja u ško li, a po li caj ci naj ma nje za bri nu ti. Mo gli bi smo i do-da ti – bez ob zi ra na re al nu ugro že nost uče ni ka u ško li. Raz li či ta ose tlji vost za fe no men na si lja u ško li uop šte, nje go va ne jed na ka vi dlji vost ili ne jed nak zna čaj ko ji se pri da je spe ci fič nim ob li ci ma na si lja – ne ka su od mo gu ćih tu-ma če nja ovih po da ta ka. Ne bi tre ba lo, ta ko đe, smet nu ti s uma či nje ni cu da


pro ce ne škol skih po li ca ja ca ima mo za da le ko ma nji broj ško la ne go što je to slu čaj kod dru gih ka te go ri ja za po sle nih.

Ta be la 54: Po ve za nost pro ce na od ra slih o iz ra že no sti ob li ka na si ljai uče sta lo sti tih ob li ka na si lja me đu uče ni ci ma

IsmeIsme-vanjevanje

UdaUda-ranjeranje

SpletSplet kaka-renjerenje

OtiOti-manjemanje PretnjePretnje PrisiPrisi-

ljavanjeljavanjeSeks. Seks.

uzneuzne mimi-rara vanjevanje

Procena Procena nastavnikanastavnika 0,30**0,30** 0,26**0,26** 0,30**0,30** 0,28**0,28** 0,29**0,29** 0,19*0,19* 0,13*0,13*

Broj školaBroj škola 237237 237237 237237 237237 237237 237237 237237Procena tehn. Procena tehn. osobljaosoblja 0,16*0,16* 18**18** 0,120,12 0,24**0,24** 0,18**0,18** 0,090,09 0,020,02

Broj školaBroj škola 236236 236236 236236 236236 236236 236236 236236Procena Procena upraveuprave 0,040,04 0,120,12 0,16*0,16* 0,18**0,18** 0,17**0,17** 0,020,02 -0,09-0,09

Broj školaBroj škola 234234 232232 232232 233233 233233 232232 233233Procena Procena policajacapolicajaca -0,03-0,03 0,180,18 0,110,11 0,140,14 0,180,18 0,190,19 -0,04-0,04

Broj školaBroj škola 9696 9696 9595 9393 9393 9292 9292Procena str. Procena str. saradnikasaradnika -0,04-0,04 0,080,08 0,080,08 0,040,04 0,080,08 0,030,03 -

Broj školaBroj škola 236236 236236 235235 236236 235235 236236 -

Na po me na:** zna čaj nost na ni vou 0,01.* zna čaj nost na ni vou 0,05; pi ta nje u ve zi sa sek su al nim uz ne mi ra va njem ni je po sta vlje no u upit ni ku za struč ne

sa rad ni ke.

Raz li či te ka te go ri je za po sle nih su u raz li či tom ste pe nu (ne)ose tlji ve za raz li či te ob li ke na si lja. Od svih ka te go ri ja za po sle nih, na stav ni ci naj tač ni je uoča va ju raz li či te ob li ke na si lja. Ne bi smo mo gli re ći da su po seb no sen zi-ti zi ra ni za ne ki spe ci fič ni ob lik na si lja, ali mo že mo re ći da po sto ji raz li či ta ose tlji vost za raz li či te ob li ke na si lja.

Do dat nu ilu stra ci ju ose tlji vo sti na stav ni ka za po je di ne ob li ke uče nič kog na si lja pru ža ju po da ci pri ka za ni u Ta be li 55. U ta be li su, za sva ki ob lik na si-lja, pri ka za ni pro seč ni pro cen ti uče ni ka po ško la ma, ko ji su bar jed nom bi li ugro že ni kon kret nim ob li kom na si lja, kao i pro cen ti na stav ni ka ko ji su iz ja-vi li da taj ob lik na si lja pred sta vlja pro blem. U po sled njoj ko lo ni pri ka za ni su re zul ta ti re gre si o nih ana li za s pro cen tom ugro že nih uče ni ka kao pre dik tor-skom i pro cen tom za bri nu tih na stav ni ka kao kri te ri jum skom va ri ja blom (za sva ki ana li zi ra ni ob lik na si lja po je di nač no). Sve pri ka za ne vred no sti od no se se na ni vo ško le, tj. ško lu kao je di ni cu ana li ze.


Ta be la 55: De skrip tiv ne me re i ne stan dar di zo va ni re gre si o ni ko e fi ci jen tiza ana li zi ra ne ob li ke na si lja (%)

Prosečan broj Prosečan broj ugroženih učenika ugroženih učenika

(raspon)(raspon)

Prosečan broj Prosečan broj zabrinutih zabrinutih nastavnika nastavnika

(raspon)(raspon)

Nestandardizovani Nestandardizovani beta koeficijentibeta koeficijenti

IsmevanjeIsmevanje 46 (17–71)46 (17–71) 94 (68–100)94 (68–100) 0,240,24UdaranjeUdaranje 19 (6–49)19 (6–49) 87 (38–100)87 (38–100) 0,340,34SpletkarenjeSpletkarenje 33 (9–52)33 (9–52) 73 (0–96)73 (0–96) 0,860,86OtimanjeOtimanje 10 (3–27)10 (3–27) 64 (5–97)64 (5–97) 1,541,54PretnjePretnje 16 (4–41)16 (4–41) 72 (21–100)72 (21–100) 0,860,86PrisiljavanjePrisiljavanje 10 (2–28)10 (2–28) 62 (17–93)62 (17–93) 1,181,18Seksualno Seksualno uznemiravanjeuznemiravanje 10 (0–31)10 (0–31) 24 (0–73)24 (0–73) 0,760,76

Pr vo, uoč lji vo je da po sto je zna čaj ne raz li ke iz me đu ško la, ka ko s ob-zi rom na uče sta lost raz li či tih ob li ka na si lja me đu uče ni ci ma, ta ko i s ob zi-rom na za bri nu tost na stav ni ka. Ono što nas ov de po seb no in te re su je je ste po da tak da na stav ni ci ni su u jed na koj me ri ose tlji vi za sve ob li ke na si lja i da bi smo, pot pu no u skla du sa onim na šta smo već uka za li (Po pa dić i sar., 2013), mo gli go vo ri ti o raz li či tom pra gu ose tlji vo sti za raz li či te ob li ke na si lja. Iako su oti ma nje, pri si lja va nje i sek su al no uz ne mi ra va nje me đu uče ni ci ma pri sut ni s jed na kom uče sta lo šću, za bri nu tost na stav ni ka zbog oti ma nja (64%) i pri si lja va nja (62%) da le ko je iz ra že ni ja ne go zbog sek su-al nog uz ne mi ra va nja (24%). S dru ge stra ne, na stav ni ci su za bri nu ti ji zbog fi zič kog na si lja, uda ra nja, (87%) ne go zbog so ci jal nog na si lja, splet ka re nja (73%), ma da je ovo dru go me đu uče ni ci ma da le ko uče sta li je. Ose tlji vost na stav ni ka za raz li či te ob li ke na si lja je raz li či ta. Prag ose tlji vo sti je u jed-nom slu ča ju ni zak, a u dru gom vi sok. I vr lo ma la pri sut nost ne kih ob li ka na si lja (npr., fi zič kog) sma tra se ozbilj nim pro ble mom, dok ni re la tiv na ra ši re nost ne kih dru gih ob li ka (npr., sek su al nog uz ne mi ra va nja) ne iza zi va iz ra že nu za bri nu tost na stav ni ka.

Raz li čit ste pen ose tlji vo sti za po je di ne ob li ke na si lja mo že mo de mon-stri ra ti i na još je dan na čin. U po sled njoj ko lo ni Ta be le 55 pri ka za ni su ne stan dar di zo va ni re gre si o ni ko e fi ci jen ti ko ji nam, u ovom slu ča ju, uka-zu ju na to za ko li ko pro ce na ta se pro me ni broj za bri nu tih na stav ni ka uko-li ko se broj ugro že nih uče ni ka uve ća za je dan pro ce nat. Vi di mo da su te pro me ne iz ra že ne u raz li či tom ste pe nu. Pro me ne su naj i zra že ni je u ve zi sa oti ma njem i pri si lja va njem – pove ća nje broja ugro že nih uče ni ka za 1% pra će no je po ve ća njem broja za bri nu tih na stav ni ka za 1,54%, tj. 1,18%. Pro me ne su u ve zi s pre o sta lim ob li ci ma na si lja sla bi je, po seb no u slu-


ča ju sek su al nog uz ne mi ra va nja (pove ća nje za 0,76%), uda ra nja (0,34%) i isme va nja (0,24%). Mo gu će je da su ove raz li ke po sle di ca ma nje ose-tlji vo sti na stav ni ka za psi ho lo ške po tre be uče ni ka, raz li ka u zah tev no sti re a go va nja na ugro ža va nja raz li či tim vr sta ma na si lja, re al nih raz li ka u vi dlji vo sti raz li či tih ob li ka na si lja, ali i su bjek tiv nih shva ta nja na stav ni ka o nji ho voj raz li či toj ozbilj no sti.

9.4. Ka ko od ra sli opa ža ju de cu ko ja tr pe na si lje i de cuko ja se na sil no po na ša ju?

Na stav ni ci ma je po sta vlje no otvo re no pi ta nje – da opi šu ka ko po nji ho-vom mi šlje nju iz gle da ti pič na žr va vr šnjač kog na si lja, kao i pi ta nje ka ko iz gle da ti pi čan na sil nik. Od go vo re na ova pi ta nja ni smo u ovoj knji zi de-talj no kla si fi ko va li i ob ra đi va li, pa ih za to ovom pri li kom spo mi nje mo vi še uz gred, kao pre li mi nar ne re zul ta te. U sva kom slu ča ju, pr va, pre li mi-nar na ana li za po ka zu je da (bar) oko dve tre ći ne na stav ni ka kao ti pič nu žr tvu opi su je de cu ko ja su po vu če na, sla ba, ti ha. Ta kav opis od go va ra opi su tzv. pa siv ne žr tve. Me đu tim, uz ove na stav ni ke, oko 12% na stav ni-ka kao ti pič nu žr tvu opi su je uče ni ke ko ji od go va ra ju opi su pro vo ka tiv ne žr tve: ti pič ne žr tve su, po nji ho vim re či ma, agre siv na de ca ko ja iza zi va-ju dru gu de cu. Ova de ca su opi sa na kao pri mar no na sil na a se kun dar no žr tve, tj. kao de ca či ja ih im pul siv nost i agre siv nost sta vlja u si tu a ci ju da bu du iz lo že na na si lju dru ge de ce.

U opi si ma ti pič nih na sil nih uče ni ka mo že mo kon sta to va ti ve ću po de-lje nost ne go u opi si ma ti pič nih žr ta va. Ne ki na stav ni ci sma tra ju da uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju po pra vi lu ima ju sla bi ji škol ski uspeh, dru gi opet sma tra ju da su de ca ko ja se na sil no po na ša ju od lič ni uče ni ci, ne ki ih opi-su ju kao de cu iz si ro ma šnih po ro di ca, a dru gi kao de cu iz do bro sto je ćih po ro di ca, ali ne po ja vlju ju se opi si žr ta va/na sil ni ka. Dru gim re či ma, prak-tič no ni ko ne pi še da su ti pič ni na sil ni ci de ca ko ju dru gi mal tre ti ra ju, pa oni on da raz vi ja ju ne pri ja telj stvo i agre siv nost pre ma dru goj de ci.

9.5. Mi šlje nja od ra slih o uzro ci ma na si lja u ško li

Od ra sli su pi ta ni i o uzro ci ma na si lja u ško li. Tre ba lo je da ran gu ju osam mo gu ćih uzro ka po nji ho voj va žno sti. Pro seč ni ran go vi su da ti u Ta be li 56. Po da ci sa op šte ni u ra du Plut, Pa vlo vić, Po pa dić (2012) iz 188 ško la u osno-vi su isti kao ovi iz 237 ško la.


Ta be la 56: Pro ce ne od ra slih o uzro ci ma na si lja u ško li

Prosečan rangProsečan rangProblematična porodicaProblematična porodica 1,781,78Sistem vrednosti i opšta situacija u SrbijiSistem vrednosti i opšta situacija u Srbiji 3,403,40Loš uticaj medijaLoš uticaj medija 3,813,81Loš uticaj vršnjakaLoš uticaj vršnjaka 3,823,82Genetska predodređenostGenetska predodređenost 4,074,07Neodgovarajuće reagovanje škole na nasiljeNeodgovarajuće reagovanje škole na nasilje 5,685,68Neodgovarajući programi i metode nastaveNeodgovarajući programi i metode nastave 6,176,17Loši međuljudski odnosi u školiLoši međuljudski odnosi u školi 6,946,94

Kao uzro ci na si lja u ško li van škol ski fak to ri sma tra ju se znat no va žni jim od škol skih fak to ra. Pri tom se ube dlji vo naj ve ći zna čaj pri da je po ro di ci, ko ju dve tre ći ne za po sle nih (65,9%) sta vlja na pr vo me sto po va žno sti. Sa gla snost bli ska ovoj po sto ji još sa mo oko uve re nja da su lo ši me đu ljud ski od no si u ško li naj ma-nje zna ča jan fak tor – 55% za po sle nih ovom fak to ru do de lju je po sled nji rang.

9.6. Mi šlje nja od ra slih o na či ni ma bor be pro tiv na si lja u ško li

Od ra sli su pro ce nji va li efi ka snost na či na bor be pro tiv na si lja u ško li ta ko što je tre ba lo da od 8 po nu đe nih na či na iza be ru tri naj e fi ka sni ja. Re do sled ovih na či na bor be – od naj če šće do naj re đe bi ra nih – dat je na Gra fi ku 24.

U skla du sa do mi nant nim uve re njem da uzro ci na sil nog po na ša nja le že, pre sve ga, u po ro di ci, ve ći na za po sle nih (72%) je me đu naj va žni je na či ne bor be pro tiv na si lja uvr sti la bo lju sa rad nju ško le i ro di te lja. Raz li ke iz me-đu na stav nog i ne na stav nog oso blja po sto je kod onih mi šlje nja ko ja na ne ki na čin imli ci ra ju od go vor nost jed nih ili dru gih za na si lje u ško li. Ta ko, dok sko ro po lo vi na na stav ni ka ve li ki zna čaj pri da je ve ćem an ga žo va nju psi ho-lo ga i pe da go ga, tek sva ki de se ti psi ho log i pe da gog de li ta kvo mi šlje nje. Ta ko đe, i prin ci pi jel ni je ka žnja va nje uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju me đu na stav ni ci ma je opa že no kao va žno dva pu ta če šće ne go me đu di rek to ri ma i struč nim sa rad ni ci ma. S dru ge stra ne, in ter ven ci je ko je se ti ču na sta ve i za ko je su od go vor ni na stav ni ci, kao što su za ni mlji vi je me to de na sta ve i van-na stav ne ak tiv no sti, kao i bo lja sa rad nja uče ni ka i na stav ni ka, znat no vi še is ti če ne na stav no oso blje ne go na stav ni ci.

Na stav ni ke smo pi ta li o tome ko li ko ško la mo že da uči ni na sma nje nju na si lja u ško li, a oni u svo jim od go vo ri ma ni su is po lji li pre ve li ki op ti mi-zam. Njih 62,1% je re klo da ško la mo že mno go uči ni ti u bor bi pro tiv na si lja, 34,6% je re klo da se ma lo to ga mo že uči ni ti, a 3,3% je sma tra lo da je ško la ne moć na da sma nji na si lje.


Gra fik 24: Mišlje nje od ra slih o efi ka sno sti na či na bor be pro tiv na si ljau ško li (%)

9.7. Mi šlje nje za po sle nih o vla sti tim kom pe ten ci ja maza bor bu pro tiv na si lja

Za ni ma lo nas je i mi šlje nje za po sle nih o vla sti tim kom pe ten ci ja ma ko je do la ze do iz ra ža ja u raz li či tim si tu a ci ja ma na si lja. Za po sle ni su pro ce nji-va li, u ra spo nu od 1 (ni ma lo) do 10 (u pot pu no sti), ko li ko ume ju da pre po-zna ju na sil no po na ša nje, ko li ko zna ju šta da ra de kad su iz lo že ni na si lju, ko li ko zna ju šta da ra de ka da su sve do ci na si lja pre ma uče ni ku i ko li ko su uspe šne me re ko je pred u zi ma ju pro tiv na si lja. Oce ne ko je su za po sle ni da li sa mi se bi na svim ovim ska la ma ve o ma su vi so ke (Ta be la 57). Za sve pro ce ne, naj če šća oce na je bi la 10, sem za uspe šnost pred u ze tih me ra, gde je naj če šća oce na 9.

Naj vi še sa mo po u zda nja, na sve če ti ri pro ce ne, is po lji li su škol ski po li caj-ci. Pre o sta le tri ka te go ri je za po sle nih ni su se raz li ko va le po pro ce ni to ga da li zna ju šta da ra de kad se uče nik na sil no po na ša pre ma dru gom uče ni ku i šta da ra de kad se uče nik na sil no po na ša pre ma nji ma. Di rek to ri su ma nje od


osta lih bi li si gur ni da ume ju da pre po zna ju na sil no po na ša nje a ta ko đe su, za jed no sa struč nim sa rad ni ci ma, bi li ma nje si gur ni od na stav ni ka ko li ko su me re ko je pred u zi ma ju uspe šne.

Ta be la 57: Pro ce na od ra slih o sop stve nim kom pe ten ci ja ma za su o ča va njes pro ble mom na si lja

ZanimanjeZanimanjeUme da Ume da

prepozna prepozna nasilno nasilno

ponašanjeponašanje

Zna šta da Zna šta da radi kad je radi kad je

nasilje prema nasilje prema njemunjemu

Zna šta da Zna šta da radi kad je radi kad je

nasilje prema nasilje prema učenikuučeniku

Mere koje Mere koje preduzima su preduzima su

uspešneuspešne

NastavniciNastavnici 8,638,63 8,168,16 8,408,40 7,717,71Stručni saradniciStručni saradnici 8,508,50 8,238,23 8,508,50 7,377,37DirektoriDirektori 8,068,06 8,188,18 8,368,36 7,387,38Školski policajciŠkolski policajci 9,079,07 9,349,34 9,459,45 8,748,74UkupnoUkupno 8,608,60 8,188,18 8,428,42 7,697,69

Pro ce na uspe šno sti pred u ze tih me ra ni je bi la po ve za na s po lom (ro = -0,02), ali je bi la u bla goj po zi tiv noj ve zi sa du ži nom rad nog sta ža (ro = 0,11). Me-đu na stav ni ci ma, ko ji ma je po sta vlje no pi ta nje o za do volj stvu za ni ma njem ko jim se ba ve, po ka za lo se da oni ko ji vi še vo le svoj po ziv u ve ćoj me ri sma-tra ju da su me re ko je pred u zi ma ju pro tiv na si lja uspe šne (ro = 0,19). Osta le ka te go ri je za po sle nih ni su ima le to pi ta nje u upit ni ku.

Da na stav ni ci na sto je da in ter ve ni šu ka da pri me te na sil no po na ša nje sve-do či i po da tak da je 48,3% uče ni ka, ko ji su za se be re kli da su u pro te kla tri me se ca vi še pu ta bi li na sil ni, ta ko đe re klo i da je u tom pe ri o du ne ko od od ra slih iz ško le raz go va rao s nji ma o nji ho vom na sil nom po na ša nju. Taj pro ce nat go vo ri i da u mno gim slu ča je vi ma ta kva in ter ven ci ja ne do sta je, bi lo za to što ti slu ča je vi pro mak nu od ra sli ma ili iz ne kog dru gog raz lo ga. Od ra sli su ose tlji vi ji na na sil nost de ča ka: 52,1% de ča ka ko ji su se vi še pu ta na sil no po na ša li ka žu da su od ra sli s nji ma o to me raz go va ra li, u po re đe nju sa 36,8% de voj či ca ko je su raz go va ra le sa od ra sli ma zbog svog vi še pu ta po-no vlje nog na sil nog po na ša nja.


10. Razlike između škola u viktimizaciji i nasilnom ponašanju učenika

Je dan od naj in tri gant ni jih po da ta ka ko ji smo do bi li u is tra ži va nju je su ve li-ke raz li ke iz me đu ško la u uče sta lo sti na sil ne in ter ak ci je. Ako kao in dik tor uzme mo kri te ri jum 5 („vi šu preč ku”), u ne kim ško la ma je 13% uče ni ka vi še pu ta do ži ve lo na si lje, a u ne kim ško la ma 70% (Gra fik 25ms). Ne gde uop šte ne ma onih ko ji su sva ko dnev no žr tve na si lja a ne gde ih je 16%; ne gde je 7% na sil ni ka a ne gde ih je, pre ma istom kri te ri ju mu, 44% (Gra fik 26ms). Po sta-vlja se pi ta nje o to me ko ji su fak to ri od go vor ni za to li ko ve li ke raz li ke me đu ško la ma.

Gra fik 25ms:Gra fik 25ms: Pro ce nat ugro že nih Pro ce nat ugro že nih uče ni ka, pre ma kri te ri ju mu 5,uče ni ka, pre ma kri te ri ju mu 5,po ško la mapo ško la ma

Gra fik 26ms:Gra fik 26ms: Pro ce nat uče ni ka ko ji Pro ce nat uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju, po ško la mase na sil no po na ša ju, po ško la ma


Na po me ni mo da re do sled ško la na pr vom i dru gom gra fi ku ni je iden ti-čan, jer kri te ri jum pro se čan broj na sil ni ka i kri te ri jum pro se čan broj ugro-že nih ne da ju iste re zul ta te. Ko re la ci ja iz me đu ova dva in di ka to ra na ni vou ško le iz no si r = 0,69. Ako kao kri te ri jum na si lja uzme mo pro ce nat uče ni ka uklju če nih u na si lje, on da se ovaj pro ce nat me đu ško la ma kre će u ra spo nu od 10% do 61%.

Na pret hod nim stra na ma pri ka za li smo re zul ta te o raz li ka ma u ugro že-no sti na si ljem i na sil nom po na ša nju iz me đu po je di nih ka te go ri ja uče ni ka (npr., pre ma po lu, uz ra stu i sl.), bez uzi ma nja u ob zir škol sku pri pad no st uče ni ka. Ba vi li smo se či ni o ci ma ko ji, da ta ko ka že mo, pre va zi la ze gra ni-ce iz me đu ško la, iz no si li smo i ana li zi ra li po dat ke o na si lju bez uzi ma nja u ob zir či nje ni ce da škol ski kon tekst u naj ši rem smi slu mo že bi ti va žna de ter-mi nan ta na sil ne in ter ak ci je. Ba vi li smo se pi ta njem – ka ko su raz li ke me đu uče ni ci ma po ve za ne sa ugro že no šću na si ljem i na sil nim po na ša njem – za-ne ma ru ju ći či nje ni cu da uče ni ci jed ne ško le mo gu ge ne ral no bi ti ugro že ni ji na si ljem ne go uče ni ci ne ke dru ge ško le i da to mo že bi ti si ste mat ski po ve za-no s ne kim for mal nim ka rak te ri sti ka ma ško le, škol skim funk ci o ni sa njem, struk tu rom, kli mom itd. Kao što se uče ni ci me đu sob no raz li ku ju, što ih u raz li či toj me ri či ni pod lo žnim vik ti mi za ci ji ili sprem nim da se na sil no po-na ša ju, ta ko se i ško le kao ce li ne me đu sob no raz li ku ju po ni zu od li ka, što mo že sve uče ni ke iz jed ne ško le po ha đa ju sta vlja ti pod uve ća ni ili uma nje ni ri zik od ugro že no sti na si ljem.

10.1. Raz li ke iz me đu ško la ob u hva će nim is pi ti va njem

Ško le ko je mi ima mo u uzor ku me đu sob no se raz li ku ju ne sa mo po svo joj struk tu ri (u smi slu pol nih, uz ra snih i dru gih ka rak te ri sti ka uče ni ka) već i pre ma ni zu dru gih re le vant nih ka rak te ri sti ka. Ve o ma se raz li ku ju po bro ju uče ni ka: naj ma nja ško la u uzor ku ima dva de set jed nog uče ni ka, dok naj ve ću po ha đa 1385 uče ni ka (ovo, na rav no, ni je stvar ni broj uče ni ka, već sa mo broj is pi ta nih uče ni ka od 3. do 8. raz re da, ali ga mo že mo sma tra ti re la tiv no po u-zda nom aprok si ma ci jom raz li ka u ve li či ni ško la). Pri bli žno tre ći na ško la (71 ško la) na la zi se u ma lim me sti ma (do 30.000 sta nov ni ka), pe ti na (48 ško la) po ti če iz gra do va od 30.000 do 100.000 sta nov ni ka, dok osta tak či ne ško le iz ve li kih gra do va, do mi lion sta nov ni ka (43 ško le) i iz Be o gra da – cen tra (41 ško la), pe ri fe ri je (22 ško le) i oko li ne (12 ško la). Po da ci o uzor ku is pi ta nih ško la da ti su u Ta be la ma 1–3 u Pri lo gu.

Ve li ke raz li ke iz me đu ško la po sto ja le su i u dru gim ka rak te ri sti ka ma ko-je se di rekt ni je ti ču bez bed no sti.

Gan go vi: Pro ce nat (sta ri jih) uče ni ka ko ji su sa op šta va li da u nji ho voj ško-li po sto je gan go vi va ri rao je od 7% do 66%. Da kle, u sva koj ško li je bi lo i


onih ko ji ka žu da gan go vi po sto je i onih ko ji ka žu da ne po sto je. Ako pri hva-ti mo da ta kve gru pe ni su oba ve zno svi ma vi dlji ve, tek u de se tak ško la mo že-mo tu ma či ti da oni prak tič no ne po sto je jer o nji ma iz ve šta va ma li pro ce nat uče nika (ma nje od 15% uče ni ka). Sa mo u 7 ško la vi še od po lo vi ne ispitanih uče ni ka ka že da po sto je gan go vi, a naj vi ši pro ce nat je 66%. Gan go vi su vi-dlji vi ji u ško la ma iz ve ćih me sta i u ve ćim (broj ni jim) ško la ma.

O po sto ja nju gan go va su iz ve šta va li i škol ski po li caj ci i na to pi ta nje je od go vo ri lo njih 144 iz 97 ško la. U 65 ško la je bio sa mo je dan po li ca jac i njih 55 (85%) ka že da u nji ho vim ško la ma ne ma gan go va. Ali ta mo gde je pro ce ne da va lo vi še po li ca ja ca iz iste ško le, vi di se da nji ho ve pro ce ne ni su pot pu no po u zda ne. Od ško la sa vi še po li ca ja ca, u 23 ško le po sto ji sla ga nje da ih ne ma, u jed noj ško li sla ga nje da ih ima, a u 8 ško la po sto ji ne sla ga nje u pro ce ni. Ako, da kle, za ne ma ri mo raz li ku iz me đu „po vre me no pri me ću jem” i „če sto pri me-ću jem”, u sva koj če tvr toj ško li po sto ji ne sla ga nje po li ca ja ca oko to ga ima li gan go va ili ne ma. Ne zna mo u ko joj me ri se ra di o ne sa gla sno sti pro ce na iste si tu a ci je, a u ko joj me ri se raz li či te pro ce ne od no se na raz li či te si tu a ci je (mo žda rad ni ci obez be đe nja ne ra de u istim sme na ma, ili ško la ima is tu re no ode lje nje). U sva kom slu ča ju, pre ma ras po lo ži vim od go vo ri ma po li ca ja ca, u 80% ško la ne po sto je gan go vi, u 10% po sto je, a u 10% ne ma sla ga nja oko to ga.

Ako pi ta mo o po sto ja nju gan go va, po ka zu je se da ne usa gla šene in for ma-ci je da ju i uče ni ci, ali i od ra sli. Ta ko đe, uče nič ke pro ce ne se ne po kla pa ju mno go s pro ce na ma škol skih po li ca ja ca. Na ni vou ško la, ko re la ci ja iz me đu sko ro va do bi je nih na osno vu od go vo ra uče ni ka i sko ro va do bi je nih na osno-vu od go vo ra škol skih po li ca ja ca (i je dan i dru gi skor mo gao se iz ra ču na ti za 52 ško le) iz no si la je r = 0,29. Od 22 ško le u ko ji ma je tre ći na ili vi še is pi ta nih uče ni ka re kla da u nji ho voj ško li po sto je gan go vi, u 16 bi se, na osno vu od-go vo ra po li ca ja ca, mo glo za klju či ti da gan go va ne ma.

Škol ski po li caj ci su pi ta ni i da li po sto je na sil ne gru pe u ne po sred nom okru že nju ško le. U ško la ma gde je od go vo re da vao sa mo je dan po li ca jac, njih 45 (71%) iz ja vi lo je da ne ma ta kvih gru pa. Ta mo gde je po sto ja lo vi še po li ca ja ca, uoč lji va je re la tiv na ne po u zda nost nji ho vih pro ce na. Ako i ov-de od go vo re „po vre me no pri me ću jem” i „če sto pri me ću jem” tre ti ra mo kao iste, opet u 33% slu ča je va po sto ji ne sla ga nje u pro ce ni. Na i me, od 33 ško le, u 14 ško la se po li caj ci sla žu da na sil nih gru pa ne ma, u 8 se sla žu da ih ima a u 11 ško la se njiho ve pro ce ne ra zi la ze. Mo gli bi smo da pro ce ni mo da za 27% ško la u nji ho vom okru že nju po sto je na sil ne gru pe, u okru že nju 61% ško la ta kvih gru pa ne ma, dok je u 11% ško la si tu a ci ja ne ja sna.

Me đu škol ske tu če. Mo že se za klju či ti da po sto je u sko ro svim ško la ma, ali ne pod jed na ko vi dlji vo. Naj ma nji pro ce nat je 19%, i sa mo u tri ško le ma nje od če tvr ti ne is pi ta nih uče ni ka ka že da po sto je tu če iz me đu ško la. Za oko po lo vi ne broja ško la, vi še od po lo vi ne is pi ta nih uče ni ka ka že da po sto je tu če iz me đu ško la. Škol ske tu če su bi le vi dlji vi je u ve ćim me sti ma. Me đu


10 ško la gde su tu če naj vi dlji vi je (gde o nji ma go vo ri vi še od tri če tvr ti ne is pi ta nih osno va ca), čak 7 je iz Be o gra da (osta le su iz Tr ste ni ka, No vog Sa-da i Ni ša). Sa mo je jed na be o grad ska ško la (uz dve spe ci jal ne, ko je mo že mo iz o sta vi ti) u ko joj vi še od po lo vi ne is pi ta nih uče ni ka (i to ne znat no vi še, 61%) ka že da ne ma tu ča iz me đu ško la.

Uno še nje opa snih pred me ta u ško lu (oruž ja i sl). Sa mo u 4 ško le ma nje od 10% uče ni ka je pri me ti lo da je ne ko uno sio pred me te ko ji ma se mo gu na ne ti ozbilj ne po vre de. Naj ma nji pro ce nat uče ni ka ko ji to pri me ću je je 8%, naj ve ća vi dlji vost je 48%. U 70% ško la bar sva ki če tvr ti uče nik ka že da je ne ko do no sio ta kve pred me te u ško lu. I ma da su pr ve dve ško le po vi dlji vo sti no še nja oruž ja i slič nih pred me ta be o grad ske, ovaj fe no men je, za raz li ku od škol skih tu ča, pod jed na ko pri su tan i u ma njim me sti ma.

O uno še nju opa snih pred me ta u ško lu iz ve šta va li su škol ski po li caj ci. Do bi li smo od go vo re 145 po li ca ja ca iz 97 ško la. U 64 ško le gde je od go va-rao sa mo je dan po li ca jac, njih 39 (60%) ni je ni jed nom pri me ti lo da uče ni ci uno se opa sne pred me te, a to je pri me ti lo njih 25 (40%). Ta mo gde je bi lo vi-še po li ca ja ca, ne po du dar nost in for ma ci ja ko je oni da ju bi la je još ve ća ne go kod in for mi sa nja o gan go vi ma i na sil nim gru pa ma iz van ško le. Iz 33 ta kve ško le, u 15 ško la je po sto ja lo sla ga nje da uče ni ci ne uno se oruž je, u 2 ško le je po sto ja lo sla ga nje da uno se oruž je, a u 16 ško la, da kle u sva koj dru goj, do bi je ne su pro ce ne ko je se ne po kla pa ju (pri tom smo i ov de po šli od to ga da je sve jed no da li su po li caj ci pri me ti li da uče ni ci uno se opa sne pred me te jed nom ili dva put, vi še pu ta ili sko ro sva ko dnev no). Na osno vu od go vo ra po li ca ja ca, mo že mo za klju či ti da u 56% ško la uče ni ci ne uno se opa sne pred-me te, u 28% uno se, a u 16% sli ka ni je ja sna.

Kao što po sto ji ne sla ga nje oko uno še nja opa snih pred me ta u ško lu iz me-đu uče ni ka i iz me đu po li ca ja ca, ta ko po sto ji i ne sla ga nje iz me đu pro ce na uče ni ka i po li ca ja ca. Na ni vou ško la, ko re la ci je iz me đu in dek sa iz ra ču na tih na osno vu od go vo ra uče ni ka i iz ra ču na tih na osno vu od go vo ra po li ca ja ca iz no se sve ga 0,16.

Ako na ve de nom do da mo i či nje ni cu da se ško le raz li ku ju i po ne kim ka rak te ri sti ka ma na stav ni ka („mla đi” ili „sta ri ji” na stav ni ka dar, raz li čit ste pen po ve re nja na stav ni ka u moć ško le da se iz bo ri s pro ble mom na si lja i sl.) ja sno je da je u igri ve li ki broj po ten ci jal nih či ni la ca vik ti mi za ci je i na sil ni štva. Po red opi sa nih, ta ko re ći fi zič kih, fak to ra ko je smo u na šem is tra ži va nju mo gli da is pi ta mo, tu su, sva ka ko, i broj ni dru gi, ovim is tra-ži va njem ne po kri ve ni, fak to ri za ko je smo ite ka ko sve sni da ima ju va žnu ulo gu u ge ne ri sa nju na si lja – kva li tet na sta ve, uče šće uče ni ka i ro di te lja u od lu či va nju, broj va n na stav nih ak tiv no sti itd. Ukrat ko, škol ski kon tekst sa svim svo jim spe ci fič no sti ma i ra zno li ko sti ma je ste kon tekst u ko jem se na sil na in ter ak ci ja de ša va i ko ji bi u ve li koj me ri mo gao uti ca ti na in ci den-ci ju na si lja u ško li.


Is tra ži va nja uka zu ju na to da su ve li či na me sta u ko me se ško la na la zi (Brads haw et al., 2009; Cha ux et al., 2009), ve li či na ško le ili od nos bro ja uče ni ka i na stav ni ka (Brads haw et al., 2009; Smo kow ski et al., 2013), uve-re nja na stav ni ka o lič noj efi ka sno sti (Kho ury-Kas sa bri, 2011) ili nji ho va vi ša obra zo va nost (Smo kow ski et al., 2013), škol ska kli ma (Eli ot et al., 2010; Gottfred sen et al., 2005; Kho ury-Kas sa bri, 2011; Kho ury-Kas sa bri et. al., 2004), kao i pri su stvo gan go va i oruž ja u ško li (Je ong et al., 2013; Wynne & Joo, 2011) – va žne de ter mi nant ne raz li či tih vi do va vik ti mi za ci je i na sil ni štva uče ni ka.

10.2. Raz li ke iz me đu ško la s naj ma nje i ško las naj vi še na si lja

Po ten ci jal nu re le vant nost ovih fak to ra i mi mo že mo do ne kle gru bo ali jed no-stav no ilu stro va ti. Ako po sto je ne ke škol ske od li ke ko je su bli sko po ve za ne sa uče sta lo šću na sil ne in ter ak ci je, lo gič na je (ma da ne i nu žno tač na) pret po-stav ka da će se ško le u ko ji ma ima naj ma nje i naj vi še na si lja po tim škol skim ka rak te ri sti ka ma naj vi še i raz li ko va ti. Mi smo sto ga, iz ukup nog uzor ka, pre-ma kri te ri ju mu 5, iz dvo ji li dve eks trem ne gru pe: ško le s naj ma nje ugro že nih uče ni ka i ško le s naj vi še ugro že nih uče ni ka. U raz ma tra nje smo uze li po 5% i jed nih i dru gih ško la. U gru pi naj ma nje ugro že nih na šlo se 11 ško la (ukup no 4.476 uče ni ka); pro se čan pro ce nat ugro že nih uče ni ka u ovoj gru pi je 27% (s ra spo nom od 13% do 31%). Gru pa naj vi še ugro že nih ško la ob u hva ta ta ko đe 11 ško la (3.166 uče ni ka). Mi ni ma lan broj ugro že nih uče ni ka u ovoj gru pi je 60%, a mak si ma lan 70% (u pro se ku, 63% uče ni ka ugro že nih na si ljem).

Po re đe nje ove dve gru pe ško la po ka zu je da se one ne raz li ku ju pre ma uz-ra snoj i pol noj struk tu ri uče ni ka, kao ni pre ma pro seč nom škol skom uspe hu uče ni ka. Slič no va ži i za ve li či nu me sta u ko me se te ško le na la ze. Od 11 ško la u gru pi naj sla bi je ugro že nih, 5 je iz gra do va do 30.000 sta nov ni ka, 3 iz gra da do 100.000 sta nov ni ka, a pre o sta le tri su iz cen tra Be o gra da (dve ško-le) i oko li ne Be o gra da (jed na ško la). Naj u gro že ni je ško le ni su u tom smi slu po seb no spe ci fič ne. Ve ći na njih je, ta ko đe, iz naj ma njih gra do va (6 ško la), jed na iz gra da do 100.000 sta nov ni ka, dok su osta le iz Be o gra da (po jed na ško la iz cen tra i oko li ne, a dve s pe ri fe ri je). Ne što iz ra že ni je raz li ke po sto-je u u po gle du ve li či ne ško le, is ka za ne bro jem is pi ta nih uče ni ka. Pro seč na ve li či na ško le u gru pi naj ma nje ugro že nih ško la je 407 uče ni ka, a u slu ča ju naj u gro že ni jih ško la 287. Iako i u jed nom i u dru gom slu ča ju po sto je ško le s re la tiv no ma lim bro jem uče ni ka (40–60 uče ni ka) i re la tiv no ve li ke ško le (pre ko 400 uče ni ka), vi še na sil nih in ter ak ci ja je u ma njim ško la ma. Ilu stra-ci je ra di, naj broj ni ja ško la u gru pi naj u gro že ni jih ima 407 uče ni ka, dok vi še


od po lo vi ne naj ma nje ugro že nih ško la ima vi še uče ni ka od to ga (naj broj ni ja ško la ima 748 uče ni ka).

Naj zna čaj ni je raz li ke, me đu tim, po ja vlju ju se u ve zi s ne kim dru gim fak-to ri ma ko ji se ti ču bez bed no sti škol skog okru že nja. Gan go vi su u gru pi naj-u gro že ni jih ško la da le ko vi dlji vi ji ne go u gru pi naj ma nje ugro že nih ško la; o nji ho vom pri su stvu iz ve šta va 37% uče ni ka iz pr ve, na su prot 20% uče ni ka iz dru ge gru pe. Po sto je i iz ve sne, ma da ne to li ko iz ra že ne, raz li ke u tu ča ma iz me đu ško la, ko je su če šća po ja va u gru pi ugro že nih ško la (50% uče ni ka o to me sve do či u pr vom i 42% u dru gom slu ča ju), kao i u pri su stvu oruž ja i slič nih pred me ta u ško li (29% pre ma 21%).

Ovi na la zi su va žni jer uka zu ju na to da su sa uče sta lo šću na si lja u ško li po ve za ne i ne ke ka rak te ri sti ke ško le, ne što po če mu se raz li či te ško le me đu-sob no raz li ku ju, ali se uče ni ci u okvi ru iste ško le ne raz li ku ju. Na pri mer, ako u ne koj ško li po sto je gan go vi, oni su okru že nje za sve uče ni ke te kon kret ne ško le. To je raz li ka u uzor ku ko ju re gi stru je mo na ni vou ško le a ko ja ne po-sto ji na ni vou po je di nač nih uče ni ka unu tar iste ško le. To prak tič no zna či da škol ska pri pad nost mo že u ovom smi slu bi ti va žna de ter mi nan ta vik ti mi za-ci je i na sil nog po na ša nja, a ovaj uti caj ne mo že mo re gi stro va ti ka da pra ti mo sa mo in di vi du al ne raz li ke me đu uče ni ci ma (Fur long & Mor ri son, 2000).

U tu ma če nju či nje ni ce da se ško le, u pro se ku po sma tra no, zna čaj no raz li ku ju pre ma ste pe nu vik ti mi za ci je i na sil nog po na ša nja uče ni ka, mo-ra mo bi ti po seb no opre zni jer je u igri po ten ci jal no ve li ki broj me đu sob no po ve za nih fak to ra.

Hi po te tič ki po sma tra no, či nje ni ca da u jed noj ško li ima vi še uče ni ka ko-ji se na sil no po na ša ju ne go u ne koj dru goj, ne mo ra ni na ko ji na čin nu žno uka zi va ti na to da mo ra bi ti da ima ne čeg u toj ško li što do to ga do vo di. Ako, re ci mo, zna mo da su u gru pi uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju če šće de ča ci, a da iz me đu dve ško le po sto je ve li ke raz li ke u pro cen tu ta kvih uče ni ka, te raz li ke mo gu jed no stav no bi ti po sle di ca či nje ni ce da u jed noj ško li ima da le-ko vi še de ča ka. „Kon tro li sa njem” po la uče ni ka, raz li ke iz me đu ško la bi se u tom slu ča ju iz gu bi le. U ovoj si tu a ci ji bi za raz li ke iz me đu ško la fak tič ki bi le „od go vor ne” raz li ke u in di vi du al nim ka rak te ri sti ka ma uče ni ka.

S dru ge stra ne, čak i da se u sva koj ana li zi ra noj ško li de ča ci u po re đe nju s de voj či ca ma če šće na sil no po na ša ju, mo že se de si ti da su raz li ke iz me đu de ča ka i de voj či ca u ne kim ško la ma bla ge, a u ne kim dru gim ve o ma iz ra-že ne i da to ima ve ze s ne kim raz li ka ma ko je po sto je iz me đu ško la (npr., u jed nom slu ča ju se ra di o ma loj ško li, a u dru goj o ve li koj, u kom slu ča ju bi ve li či na ško le do vo di la do ne kih raz li ka ne za vi sno od po la uče ni ka). U ovom slu ča ju, go vo ri li bi smo o svo je vr snoj in ter ak ci ji ili me đu dej stvu in di vi du al-nih i škol skih ka rak te ri sti ka.

Naj zad, da se za dr ži mo na istom pri me ru, mo že se de si ti da su raz li ke iz me đu de ča ka i de voj či ca unu tar ne ke dve ško le istog in ten zi te ta, re ci mo


bla ge, ali de ča ci i de voj či ce iz jed ne ško le mo gu bi ti da le ko ugro že ni ji ne go de ča ci i de voj či ce iz ne ke dru ge ško le (npr., ako u jed nom slu ča ju ima mo 40% de ča ka i 30% ugro že nih de voj či ca, a u dru gom je od nos 90% pre ma 80% „u ko rist” de ča ka). To opet mo že na si ste mat ski na čin bi ti po ve za no s ne kim škol skim ka rak te ri sti ka ma ko je ne za vi sno i do dat no uma nju ju ili uve ća va ju šan se uče ni ka da bu du ugro že ni ili da se na sil no po na ša ju i ta da bi bi lo ja sno da se raz li ke u ste pe nu ugro že no sti na si ljem mo gu ob ja šnja va ti po zi va njem na škol ske ka rak te ri sti ke.

Dru gim re či ma, uoče ne raz li ke iz me đu ško la mo gu bi ti ka ko po sle di ca ne kih raz li ka u re le vant nim ka rak te ri sti ka ma uče ni ka, ta ko i ne kih škol skih fak to ra ko ji sve uče ni ke od re đe ne ško le sta vlja ju pod ve ći ri zik od ugro že no-sti na si ljem (bi lo da se ra di o ve ćem tr plje nju i uče sta li jem vr še nju na si lja), bez ob zi ra na nji ho ve in di vi du al ne raz li ke. Ako že li mo da raz dvo ji mo efek te in di vi du al nih i škol skih či ni la ca za vik ti mi za ci ju i na sil no po na ša nje, od no-sno da raz li ke ko je iz me đu ško la po sto je pri pi še mo ovim ili onim fak to ri ma, mo ra mo i jed ne i dru ge uze ti u ob zir. Ov de upra vo že li mo da od go vo ri mo na pi ta nje da li šan se uče ni ka da bu de ugro žen ili da se na đe u gru pi uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju za vi se od nje go ve škol ske pri pad no sti, ne za vi sno od nje go vih in di vi du al nih ka rak te ri sti ka, od no sno u ko joj me ri po sto je će raz li ke iz me đu ško la u vik ti mi za ci ji i na sil nom po na ša nju mo gu bi ti ob ja šnje ne raz-li ka ma ko je me đu nji ma po sto je s ob zi rom na ne ke re le vant ne ka rak te ri sti ke.

10.3. In di vi du al ni i škol ski pre dik to ri vik ti mi za ci jei na sil nog po na ša nja

Da bi smo od go vo ri li na pi ta nja ovog ti pa, spro ve de na je ana li za hi je rar hij-skog li ne ar nog mo de lo va nja ko ja nam da je mo guć nost da isto vre me no u ob zir uzme mo i in di vi du al ne i škol ske ka rak te ri sti ke kao mo gu će pre dik to re vik ti-mi za ci je i na sil ni štva (u ovom slu ča ju ra di se za pra vo o slo že ni joj va ri jan ti lo-gi stič ke re gre si je). Na taj na čin mo že mo utvr di ti da li uti caj in di vi du al nih ka-rak te ri sti ka op sta je kroz ško le, ka da kon tro li še mo raz li ke iz me đu sa mih ško la u po gle du oda bra nih ka rak te ri sti ka, od no sno da li ne ke škol ske ka rak te ri sti ke ob ja šnja va ju ne što van ono ga što mo že bi ti ob ja šnje no in di vi du al nim fak to-ri ma. Na taj na čin, mo že mo re ći ne sa mo da li se ško le me đu sob no zna čaj no raz li ku ju s ob zi rom na vik ti mi za ci ju i na sil ni štvo već i zbog če ga te raz li ke po sto je, tj. ko je su škol ske ka rak te ri sti ke po ve za ne s tim na si ste ma ti čan na čin.

Ana li zi ra na je pre dik tiv na vred nost ve ćeg bro ja uče nič kih ka rak te ri sti-ka (in di vi du al ni ni vo) i škol skih ka rak te ri sti ka (ni vo ško le). Od uče nič kih ka rak te ri sti ka uklju či li smo pol, uz rast (dve ka te go ri je – 5/6. i 7/8. raz red), škol ski uspeh, lju bav pre ma ško li (če tvo ro ste pe na tvrd nja: 1. ni ma lo ne vo-lim, 2. uglav nom ne vo lim, 3. uglav nom vo lim, 4. ve o ma vo lim), broj dru-


go va u ode lje nju (če ti ri ka te go ri je: 1. ni jed nog, 2. jed nog, 3. dva-tri dru ga, 4. če ti ri i vi še) i uče sta lost me nja nja ško le (če ti ri ka te go ri je: 1. ni jed nom,2. jed nom, 3. dva pu ta, 4. tri i vi še pu ta).

Na iz bor škol skih ka rak te ri sti ka kao mo gu ćih zna čaj nih pre dik to ra vik-ti mi za ci je i na sil ni štva uti ca li su ka ko re zul ta ti ra ni jih slič nih ana li za, ta ko i objek tiv na ogra ni če nja u vi du do stup no sti od go va ra ju ćih po da ta ka i ras po-lo ži vi po da ci iz upit ni ka za uče ni ke i od ra sle. Pod se ća mo či ta o ca da su upit-ni ci kon stru i sa ni ta ko da slu že pre sve ga pro gra mu ko ji se spro vo di u ško li, a u ma njoj me ri is tra ži va nju sa mog fe no me na na si lja u ško li.

U ob zir smo uze li sle de će ka rak te ri sti ke: ve li či nu me sta u ko me se ško-la na la zi, pro se čan rad ni staž na stav ni ka ško le, od nos bro ja na stav ni ka i uče ni ka (broj uče ni ka po de ljen bro jem na stav ni ka u jed noj ško li10), pri pi si-va nje uzro ka na si lja škol skim fak to ri ma od stra ne na stav ni ka (pro sek ran-go va do de lje nih neo d go va ra ju ćim pro gra mi ma i me to da ma na sta ve, neo d-go va ra ju ćem re a go va nju ško le na na si lje i lo šim me đu ljud skim od no si ma u ško li – kao uzro ci ma na si lja), po ve re nje na stav ni ka u moć ško le da se iz bo ri s na si ljem (pro sek na stav nič kih pro ce na na tro ste pe noj ska li: 1. ško la je ne-moć na da sma nji na si lje; 2. ma lo se mo že uči ni ti; 3. mo že se mno go uči ni ti), uče sta lost na sil nog po na ša nja od ra slih pre ma uče ni ci ma (pro sek uče nič kih su ma tiv nih pro ce na o uče sta lo sti vre đa nja, uda ra nja i pret nji od stra ne na-stav ni ka ili na sil nog po na ša nja dru gog za po sle nog na če tvo ro ste pe noj ska li: 1. ni jed nom; 2. jed nom ili dva put; 3. vi še pu ta; 4. sko ro sva ko dnev no), slo-žnost ode lje nja (pro sek uče nič kih pro ce na o tome ko li ko se do bro sla žu u ode lje nju is ka zan na če tvo ro ste pe noj ska li), vi dlji vost gan go va (pro sek uče-nič kih pro ce na po sto ja nja gan go va na tro ste pe noj ska li: 1. ni sam pri me tio; 2. po sto ji jed na ta kva gru pa; 3. po sto ji vi še gru pa), vi dlji vost tu ča iz me đu ško la (pro sek uče nič kih pro ce na po sto ja nja tu ča iz me đu ško la, 1. ni sam pri me tio; 2. de si lo se 1–2 pu ta; 3. de si lo se vi še pu ta; 4. to se če sto de ša va lo) i vi dlji-vost oruž ja i slič nih opa snih pred me ta (pro sek uče nič kih pro ce na po sto ja nja u ško li pred me ta ko ji mo gu po slu ži ti kao oruž je: 1. ni sam pri me tio; 2. de si lo se 1–2 pu ta; 3. de si lo se vi še pu ta; 4. to se če sto de ša va lo).

Ras po lo ži vi po da ci nam, na ža lost, ne da ju mo guć nost da u ob zir uzme-mo sve na ve de ne va ri ja ble na ni vou svih uče ni ka i svih ško la u uzor ku (jer su ne ka pi ta nja po sta vlja na sa mo sta ri jim uče ni ci ma ili u ka sni jim fa za ma pro jek ta), pa smo ana li zu pri la go di li po da ci ma ko ji su nam na ras po la ga nju. Ana li za ko ju će mo pri ka za ti spro ve de na je na uzor ku sta ri jih uče ni ka (od 5. do 8. raz re da) iz 127 ško la (N = 42.291).

Ko li ka je, za pra vo, raz li ka iz me đu ško la i da li se ona na ne ki na čin mo že kvan ti fi ko va ti? Kvan ti fi ka ci ja raz li ka je u na če lu mo gu ća. Pri me nje ni po-

1010 Ova mera je u izvesnom smislu zamena za veličinu škole iskazanu brojem učenika, koja se Ova mera je u izvesnom smislu zamena za veličinu škole iskazanu brojem učenika, koja se smatra manje validnim pokazateljem (Khoury-Kassabri et al., 2004).smatra manje validnim pokazateljem (Khoury-Kassabri et al., 2004).


stu pak hi je rar hij skog li ne ar nog mo de lo va nja da je mo guć nost da se u me-đu sob ni od nos do ve du raz li ke, tj. va ri ja ci je unu tar i iz me đu ško la i da se na taj na čin do bi je „me ra” in ten zi te ta raz li ka iz me đu ško la. Po ka za telj to ga je ko e fi ci jent in tra kla sne ko re la ci je, ICC (pred sta vlja od nos va ri jan se gre ša ka sa in di vi du al nog i va ri jan se gre ša ka sa ni voa ško le). Nje go ve vred no sti kre-ću se od 0 do 1; što je bli ži 1 to su raz li ke iz me đu ško la iz ra že ni je, od no sno uče ni ci unu tar ško la me đu sob no su slič ni ji po ne koj ana li zi ra noj ka rak te ri-sti ci. Vred nost ko e fi ci jen ta ICC za vik ti mi za ci ju je 0,236, a za na sil ni štvo 0,147, što prak tič no zna či da 24% va ri jan se u vik ti mi za ci ji i 15% va ri jan se u na sil ni škom po na ša nju po ti če od raz li ka iz me đu ško la (Ta be la 58). Ško le se s ob zi rom na vik ti mi za ci ju i na sil no po na ša nje uče ni ka zna čaj no i bit no raz li ku ju i ovaj efe kat „gru pi sa nja” uče ni ka po ško la ma mo ra bi ti na od go-va ra ju ći na čin uzet u ob zir. To prak tič no, i do ne kle po jed no sta vlje no, zna či da je za uče ni ko ve šan se da bu de vik ti mi zi ran ili da se na đe u gru pi uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju „va žno” to da li je de čak ili de voj či ca, mla đeg ili sta-ri jeg uz ra sta itd, tj. nje go ve in di vi du al ne ka rak te ri sti ke ko je ga unu tar sva ke ško le sta vlja ju u po zi ci ju ma nje ili vi še ugro že nog ili na sil nog – ali i nje go va škol ska pri pad nost, či nje ni ca da po ha đa ovu ili onu ško lu. Bez ob zi ra na sve raz li ke ko je iz me đu uče ni ka jed ne ško le po sto je u ve zi s vik ti mi za ci jom i na sil ni štvom, sve njih i ne ke od li ke ško le ko ju po ha đa ju do dat no sta vlja ju pod ma nji ili ve ći ri zik od vik ti mi za ci je i na sil ni štva. Od re đe ni škol ski fak-to ri su, dru gim re či ma, po ten ci jal no po ve za ni s tr plje njem i vr še njem na si lja i na kon kon tro le uti ca ja fak to ra „ri zi ka” sa in di vi du al nog ni voa.

Va žno je pri me ti ti da je škol ska pri pad nost zna čaj no va žni ji či ni lac vik-ti mi za ci je ne go na sil ni štva (na šta nam uka zu ju raz li ke u ko e fi ci jen tu in tra-kla sne ko re la ci je u dva slu ča ja). Ško le se me đu sob no mno go vi še raz li ku ju u ve zi s vik ti mi za ci jom ne go na sil ni štvom. Iako iz la zi iz okvi ra te ku će ana-li ze, vre di po me nuti po da tak da se, na ovaj na čin po sma tra no, ško le me đu-sob no zna čaj no raz li ku ju i pre ma po je di nač nim ob li ci ma na si lja ko ji su bi li pred met ra ni je ana li ze – naj vi še s ob zi rom na ugro že nost uče ni ka vre đa-njem, uda ra njem i sek su al nim uz ne mi ra va njem, a naj ma nje s ob zi rom na uz ne mi ru ju će SMS po ru ke i sni ma nje mo bil nim te le fo nom.

Ka rak te ri sti ke ško la ko je se po ka zu ju kao zna čaj ni pre dik to ri vik ti mi za ci je i na sil ni štva je su od nos bro ja na stav ni ka i uče ni ka (ma nji broj uče ni ka u od-no su na broj na stav ni ka po ve zan je sa ve ćom vik ti mi za ci jom i na sil ni štvom), ko he ziv nost unu tar ode lja nja (ma nja ko he ziv nost – iz ra že ni ja vik ti mi za ci ja i na sil ni štvo) i vi dlji vost gan go va u ško li i škol skom okru že nju (vi dlji vi ji gan go vi – iz ra že ni ja vik ti mi za ci ja i na sil ni štvo). Pre dik tor vik ti mi za ci je je i rad ni staž na stav nog ka dra (kra ći rad ni staž – iz ra že ni ja vik ti mi zi ra nost uče ni ka). Ve li či-na me sta se ni je po ka za la kao zna ča jan pre dik tor, kao ni is ka za no uve re nje za-po sle nih u ško li o to me u ko joj me ri je ško la od go vor na za ja vlja nje i pre ven ci ju na si lja, ali ni uče sta lost na sil nog po na ša nja od ra slih pre ma uče ni ci ma.


Ta be la 58: Mul ti le vel ana li za in di vi du al nih i škol skih pre dik to ravik ti mi za ci je i na sil nog po na ša nja11

ViktimizacijaViktimizacija Nasilno ponašanjeNasilno ponašanjeIndividualni faktoriIndividualni faktoriUzrastUzrast 0,69**0,69** 1,45**1,45**Pol (1 – dečaci) Pol (1 – dečaci) 1,011,01 2,25**2,25**Ljubav prema školiLjubav prema školi 0,96**0,96** 0,61**0,61**Broj drugova u odeljenjuBroj drugova u odeljenju 0,67**0,67** 0,91**0,91**Školski uspehŠkolski uspeh 0,89**0,89** 1,011,01Učestalost menjanja školeUčestalost menjanja škole 1,13**1,13** 1,021,02 Školski faktori Školski faktoriProsečan radni staž nastavnikaProsečan radni staž nastavnika 0,81*0,81* 0,890,89Odnos broja nastavnika i učenikaOdnos broja nastavnika i učenika 0,95*0,95* 0,96*0,96*Veličina mestaVeličina mesta Mesto do 30.000 stanovnika Mesto do 30.000 stanovnika 1,131,13 0,820,82 Grad od 30.000 do 100.000 stanovnika Grad od 30.000 do 100.000 stanovnika 1,061,06 0,930,93 Grad od 100.000 do 1.000.000 stanovnika Grad od 100.000 do 1.000.000 stanovnika 1,101,10 0,980,98Pripisivanje uzroka nasilja školskim faktorimaPripisivanje uzroka nasilja školskim faktorima 1,051,05 1,051,05Poverenje u moć škole da se izbori s nasiljemPoverenje u moć škole da se izbori s nasiljem 1,121,12 0,960,96Procenjena složnost odeljenjaProcenjena složnost odeljenja 0,57**0,57** 0,52**0,52**Učestalost nasilnog ponašanja odraslihUčestalost nasilnog ponašanja odraslih 1,241,24 1,151,15Vidljivost gangovaVidljivost gangova 2,02**2,02** 1,84**1,84**Vidljivost tuča između školaVidljivost tuča između škola 0,950,95 1,201,20Vidljivost oružjaVidljivost oružja 1,131,13 1,221,22 ICC ICC1212 0,2360,236 0,1470,147 N učenika N učenika 42,29142,291 42,29142,291 N škola N škola 127127 127127

Na po me na:U će li ja ma su pri ka za ne vred no sti ko lič ni ka šan si. Zna čaj ne vred no sti ko lič ni ka šan si ve će od 1 uka zu ju na to da s po ra stom vred no sti pre dik tor ske va ri ja ble zna čaj no ra stu šan se uče ni ka da bu de vik ti mi zi ran ili da se na đe u gru pi uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju, dok zna čaj ne vred no sti ma nje od 1 sma nju ju ta kve šan se. U ana li zi zna ča ja ve li či ne me sta, zbog pri ro de ove va ri ja ble, sva ka od ka te go ri ja na se lja na ve de nih u ta be li po re đe na je s ka te go ri jom „cen tar i pe ri fe ri ja Be o gra da”.** zna čaj nost na ni vou 0,01.* zna čaj nost na ni vou 0,05;

1111 Budući da su kriterijumske varijable dihotomne (1 – ponovljeno trpljenje, odnosno, vršenje Budući da su kriterijumske varijable dihotomne (1 – ponovljeno trpljenje, odnosno, vršenje nana silja, 0 – odsustvo ponovljenog trpljenja/vršenja nasilja), korišćen je Bernulijev model i silja, 0 – odsustvo ponovljenog trpljenja/vršenja nasilja), korišćen je Bernulijev model i PQL metod procene parametara (full penalized quasi-likelihood).PQL metod procene parametara (full penalized quasi-likelihood).

1212 Koeficijent intraklasne korelacije računat je na osnovu rezultata analize varijanse prema for-Koeficijent intraklasne korelacije računat je na osnovu rezultata analize varijanse prema for-muli ICC = (MSmuli ICC = (MSškolaškola -MS -MSgreškagreška)/(MS)/(MSškolaškola + (n-1)MS + (n-1)MSgreškagreška), gde „n” predstavlja veličinu grupe, tj. ), gde „n” predstavlja veličinu grupe, tj. ško le (Murray & Hannan, 1990); budući da broj učenika po školama veoma varira, ko riš će na ško le (Murray & Hannan, 1990); budući da broj učenika po školama veoma varira, ko riš će na je harmonična aritmetmička sredina kao mera prosečnog broja učenika po školama (Brad-je harmonična aritmetmička sredina kao mera prosečnog broja učenika po školama (Brad-shaw et al., 2009).shaw et al., 2009).


10.4. Spe ci fič no sti spe ci jal nih ško la

Re kli smo da se me đu 237 osnov nih ško la na la zi i 7 spe ci jal nih ško la. Ove ško le su bi le uklju če ne u sve iz ve de ne ana li ze, osim u ne ko li ko ana li za za ko je je ve li či na ško le igra la bit nu ulo gu. Po što se ra di o ma lim ško la ma, u ko-ji ma se broj is pi ta nih uče ni ka kre tao od 21 do 147, što sa bro jem od ukup no 573 uče ni ka či ni sve ga po la pro cen ta is pi ta nih uče ni ka, nji ho ve even tu al ne spe ci fič no sti, ma ko li ko iz ra že ne, ne bi mo gle da uti ču na do bi je ne re zul ta te.

Že le li smo, ipak, da iz dvo ji mo ove ško le i da utvr di mo even tu al ne spe ci-fič no sti na sil ne inte rak ci je u nji ma.

U spe ci jal nim ško la ma de ča ka je bi lo pro cen tu al no ne što vi še ne go u obič nim ško la ma – 59%. Bi lo je uče ni ka od 3. do 8. raz re da, s tim što su uče ni ci sta ri jih raz re da bi li za stu plje ni ji ne go uče ni ci ni žih raz re da.

Za raz li ku od uče ni ka u obič nim ško la ma, de ca u spe ci jal nim ško la ma su bi la vi še ve za na za svo ju ško lu. Čak 59% njih je iz ja vi lo da ve o ma vo li da ide u ško lu – od go vor vr lo re dak (13%) me đu osnov ci ma u obič nim ško la ma. Bi lo je re la tiv no ma lo onih ko ji ne vo le da idu u ško lu (7%) ili uglav nom ne vo le (5%). Ta ko đe, uče ni ci iz spe ci jal nih ško la u mno go ve ćoj me ri svo ja ode lje nja oce nju ju kao slo žna. Po 9% njih ka že da se sla bo ili osred nje sla žu, 30% da se do bro sla žu a naj ve ći broj, 52%, da se od lič no sla žu, što je ta ko đe bio re la tiv no re dak od go vor (22%) me đu uče ni ci ma u obič nim ško la ma. Po bro ju do brih dru go va u ode lje nju, i kod njih je ve ćin ski od go vor bio da ima ju 4 i vi še do brih dru go va (58%), ali je u obič nim ško la ma taj od go vor bio znat-no če šći (77%). U tu ma če nju ovog na la za tre ba ima ti na umu to da su gru pe u spe ci jal nim ško la ma mno go ma nje ne go ode lje nja u obič nim ško la ma.

Kao što se vi di u sle de ćoj ta be li, uklju če nost de ce u na sil nu in ter ak ci ju bi la je ne što vi ša ne go u obič nim ško la ma. U ovim ško la ma je de ce ko ja su i žr tve i na sil ni ci pro por ci o nal no ne što vi še ne go u obič nim ško la ma.

Ta be la 59ms: Uklju če nost de ce iz spe ci jal nih ško la u na sil nu in ter ak ci ju (%)

KategorijaKategorijaN

NeuključenNeuključen Samo žrtvaSamo žrtva Samo Samo nasilniknasilnik


Vrsta Vrsta školeškole

ObičnaObična 48,848,8 30,430,4 7,17,1 13,713,7 108.578108.578SpecijalnaSpecijalna 42,142,1 28,328,3 7,27,2 22,522,5 573573

UkupnoUkupno 48,748,7 30,430,4 7,17,1 13,813,8 109.151109.151

Po rast od 7–8% uče ni ka ko ji tr pe na si lje i uče ni ka ko ji se na sil no po na ša-ju u spe ci jal nim ško la ma pod jed nak je i kod de ča ka i de voj či ca.

Od spe ci fič nih ob li ka vik ti mi za ci je, u spe ci jal nim ško la ma je po vi šen pro ce nat de ce ko ja se ža le na fi zič ko na si lje (32% u od no su na 19%), za


4–5% je če šće pri si lja va nje, pret nje, oti ma nje i sek su al no uz ne mi ra va nje, dok su vre đa nje i splet ka re nje pod jed na ko za stu plje ni. Ka da je u pi ta nju na-sil no po na ša nje, u spe ci jal nim ško la ma je bi lo za oko 5–6% vi še de ce ko ja su re kla da su uda ra la dru gu de cu (23% pre ma 15%) pre ti li (16% pre ma 9%) i za 3–4% vi še de ce ko ja su oti ma la, pri si lja va la dru ge ili splet ka ri la, dok je onih ko ji su vre đa li bi lo pod jed na ko. I broj onih ko ji su se po tu kli bio je za 3% ve ći. Ver bal no i in di rekt no na si lje je, da kle, bi lo na ot pri li ke istom ni vou kao u obič nim ško la ma, dok je fi zič ko na si lje bi lo ne što iz ra že ni je.

Uče ni ci iz spe ci jal nih ško la ma nje su se ža li li na na si lje od ra slih (5,4% u po re đe nju sa 9,4% na mla đem uz ra stu i 21,5% u po re đe nju sa 33,6% na sta ri-jem uz ra stu). Oni ima ju i znat no ve ću po dr šku u slu ča ju da su žr tve na si lja. Njih 80% se obra ća na stav ni ku u slu ča ju da su ugro že ni (u osnov nim ško la-ma to ra di tek sva ki dru gi uče nik) i uz to sko ro svi oni ka žu da su na stav ni ci na sto ja li, a u ve li kom bro ju i us pe li, da im po mog nu. I opa že na po moć dru-go va je ne što ve ća: 20% ka že da dru gi ni ka da ni su po ku ša li da im po mog nu, u po re đe nju sa 28% iz obič nih ško la.

Uče ni ci iz spe ci jal nih ško la su vi še ugro že ni na sil nim uče ni ci ma iz dru-gih ško la. Dok se na to ža li tre ći na is pi ta nih uče ni ka iz obič nih ško la, po lo-vi na is pi ta nih uče ni ka iz spe ci jal nih ško la ka že da su uče ni ci ko ji se pre ma nji ma na sil no po na ša ju i iz dru gih ško la. Ta ko đe je i če šće na si lje ko je ni je unu tar istog ode lje nja. Dok u obič nim ško la ma če vr ti na ispitanih uče ni ka ka že da su na sil ni uče ni ci svi iz nji ho vih ode lje nja, u spe ci jal nim ško la ma to ka že sve ga 6% uče ni ka.

In te gri sa nost u ode lje nje je pod jed na ko zna ča jan za štit ni fak tor pro tiv na si lja i u obič nim i u spe ci jal nim ško la ma – u obič nim ško la ma je ko re la ci ja in te gri sa no sti i vik ti mi za ci je iz no si la rо = -0,22 a u spe ci jal nim ško la ma rо = -0,20.

Tre ba još na po me nu ti da iza ov de pre do če ne zbir ne sli ke se dam ško la po sto je zna čaj ne raz li ke iz me đu njih. Dok je u jed noj ško li broj de ce ne u-klju če ne u na si lje 78%, što je vi še ne go u bi lo ko joj dru goj ško li u uzor ku, u dru goj ško li je broj ne u klju če nih 27%, što tu ško lu sta vlja na tre će me sto po pro cen tu uče ni ka uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju.

Za po sle nih u spe ci jal nim ško la ma je bi lo ukup no 426, što je či ni lo 2,8% ukup nog uzor ka od ra slih. Ova gru pa za po sle nih uklju če na je u ana li ze od-go vo ra svih od ra slih.

Ako raz li ke od 4–5 pro ce na ta sma tra mo za ne mar lji vim, on da se za po sle-ni u spe ci jal nim ško la ma ne raz li ku ju po svom vi đe nju pri su stva pro ble ma na si lja od za po sle nih u obič nim ško la ma. Dve tre ći ne (66%) za po sle nih u spe ci jal nim ško la ma sma tra da je pro blem na si lja ve ći ne go ra ni je, a njih 28% da je isti kao ra ni je. Ta ko đe, dve tre ći ne za po sle nih (64%) ka že da se ja vlja ju po vre me ni pro ble mi, 30% da su pro ble mi če sti ili ve o ma če sti, a sa-mo njih 6% mi sli da ne ma pro ble ma. Je di ne raz li ke u pro ce na ma za po sle nih


su u to me što u spe ci jal nim ško la ma ne ma za po sle nih ko ji u nji ma uoča va ju gan go ve, od ra sli ne vi de na sil ne gru pe u oko li ni ško la ili da de ca uno se opa-sne pred me te ko ji bi mo gli po slu ži ti kao oruž je.

I ka da se iz ja šnja va ju o po je di nač nim ob li ci ma na si lja, za bri nu tost za-po sle nih je slič na za bri nu to sti za po sle nih ko ji ra de u obič nim ško la ma. U pod jed na koj me ri sma tra ju da pro blem pred sta vlja fi zič ko na si lje, oti-ma nje, tu če, a ako raz li ke od 4–5% sma tra mo za ne mar lji vim, on da ne ma raz li ka ni u ozbilj no sti ver bal ne agre siv no sti, pret njama i za stra ši va nju, pri si lja va nju. Ne ki ob li ci na si lja, me đu tim, znat no vi še za bri nja va ju za-po sle ne u spe ci jal nim ško la ma. To je sek su al no uz ne mi ra va nje, ko je kao pro blem u ve ćoj ili ma njoj me ri uoča va 48% za po sle nih u spe ci jal nim ško-la ma a 26% za po sle nih u obič nim ško la ma. Raz li ke po sto je i u zna čaj no ve ćoj za bri nu to sti zbog ver bal ne agre siv no sti pre ma na stav ni ku (80% pre-ma 70%) i fi zič ke agre siv no sti pre ma na stav ni ku (59% pre ma 33%).


11. Rezime rezultatai diskusija

11.1. O sa mom is tra ži va nju

Is tra ži va nje ko je je ov de pri ka za no spa da u naj o bim ni ja is tra ži va nja ko ja su ra đe na kod nas. Pri ka za ni re zul ta ti za sni va ju se na od go vo ri ma 109.151 uče-ni ka i 15.507 od ra slih iz 237 osnov nih ško la Sr bi je. Ta kav ogro man uzo rak, od pre ko 124.000 is pi ta ni ka, bi lo je mo gu će obez be di ti sa mo za to što su is-pi ti va nja ra đe na u okvi ru pro gra ma Ško la bez na si lja, ko ji je pod ra zu me vao da se, pri li kom ot po či nja nja pro gra ma, u ško li spro ve de is crp no is pi ti va nje ko je će svi ma u ško li pru ži ti pri li ku da sa op šte svo je vi đe nje na si lja u ško li i ko je će i uče ni ci ma i za po sle ni ma pru ži ti što de talj ni ji sni mak tre nut nog sta nja, uka za ti na spe ci fič ne pro ble me ko je tre ba re ša va ti i, kroz di sku si ju o do bi je noj sli ci i uoče nim pro ble mi ma, mo ti vi sa ti ce lu ško lu za rad na pre-ven ci ji na si lja. Pri li ku da uče stvu ju u is tra ži va nju ima li su svi uče ni ci od 3. do 8. raz re da i svi za po sle ni u ško li.

Ulo ga ko ju je is tra ži va nje ima lo u okvi ru pro gra ma Ško la bez na si lja uti ca la je na sa dr žaj upit ni ka. Pi ta nja u upit ni ku od no si la su se na utvr đi va-nje ras pro stra nje no sti raz li či tih ob li ka na si lja, ka ko me đu uče ni ci ma, ta ko i u in ter ak ci ji uče nik – od ra sli. Sem to ga, upit ni kom su se utvr đi va li sta vo-vi i po stup ci uče ni ka i za po sle nih ko ji mo gu bi ti ko ri sni za pred u zi ma nje kon kret nih me ra za pre ven ci ju na si lja u ško li. Niz va ri ja bli ko je bi se ti ca le van škol skih aspe ka ta i ko je mo gu po mo ći da se raz u me na si lje u ško li, ali su sla bo po ve za ne sa onim što sa ma ško la mo že da pre du zme, kao što su po ro-dič ni fak to ri, cr te lič no sti, uti caj ši re za jed ni ce itd., ni su ob u hva će ni, i ina če obim nim, upit ni kom. Na ža lost, ne do sta ju i de talj ni ji po da ci o sa moj ško li i nje nom okru že nju. Pr vo bit no je bi lo pla ni ra no da po da ci ko ji se od no se na ka rak te ri sti ke ško le i škol skog okru že nja bu du pre u ze ti iz ba ze po da ta ka o ško la ma na ko joj se ta da ra di lo, ali ta ba za za ško le Sr bi je, na ža lost, još ni je


na pra vlje na. Ovaj su žen op seg pri ku plje nih po da ta ka ogra ni čio je i is tra ži-vač ke pre ten zi je ra da, jer po da ci ni su omo gu ći li da se is pi ta uti caj ni za škol-skih i van škol skih fak to ra na iz ra že nost na si lja u ško li.

To što je is tra ži va nje bi lo pra te ći deo pro gra ma i što je ima lo ja sno od-re đe nu funk ci ju unu tar pro gra ma dik ti ra lo je i sa mo iz vo đe nje is tra ži va nja i sa dr žaj upit ni ka. Pre sve ga, sa mo iz vo đe nje is tra ži va nja u sva koj ško li pred sta vlja lo je za ma šan po du hvat, ko ji je zah te vao an ga žo va nje ve li kog bro ja lju di na ni zu po slo va, od or ga ni za ci je, ad mi ni stri ra nja upit ni ka i de-žu ra nja do nji ho vog sor ti ra nja i uno še nja po da ta ka u kom pju ter. Ma da je mno go vre me na po sve će no pri pre mi is tra ži va nja i obu ci uklju če nih u is-tra ži va nje, iz ve sno je da su se če sto ja vlja le ne pred vi đe ne te ško će ko je je tre ba lo u ho du re ša va ti i da is tra ži va nje ni je u svim ško la ma iz ve de no na pod jed na ko kva li te tan na čin.

Po što se ra di o vi še go di šnjem i ve o ma di na mič nom is tra ži va nju, po vre-me no su ob ja vlji va ni re zul ta ti o po je di nim zna čaj ni jim te ma ma, do bi je ni na do tog mo men ta pri ku plje nim po da ci ma. Pr vi iz ve štaj ra đen je na po da ci ma do bi je nim to kom pi lo ti ra nja upit ni ka i sa mog po stup ka is tra ži va nja u če ti ri ško le (Plut i Po pa dić, 2006; Po pa dić i Plut, 2006). U ka sni jim pri ka zi ma ško-le iz pi lot- is tra ži va nja ni su uklju či va ne. Pr vi pri kaz po da ta ka iz is tra ži va nja (Po pa dić i Plut, 2007a) pi san je na osno vu po da ta ka iz dru ge fa ze is tra ži va-nja (pr ve fa ze po sle pi lo ti ra nja), pri ku plje nih 2006. go di ne, na osno vu 50 ob ra đe nih ško la i od go vo ra 26.628 uče ni ka, i ti cao se ob li ka i uče sta lo sti na si lja. Osnov ni po da ci o pre va len ci ji na si lja prak tič no su iden tič ni sa oni ma ko je sa da sa op šta va mo.13

Po da ci iz ne što ve ćeg bro ja ško la (71) i sa mo od sta ri jih uče ni ka da ti su u ra du Po pa dić i Plut (2007b) u ko jem je ana li zi ra no ka ko pro ce na ras pro-stra nje no sti na si lja za vi si od raz li či tih kri te ri ju ma (ope ra ci o nal nih de fi ni-ci ja) na si lja i vik ti mi za ci je ko ji se mo gu za sni va ti na istim od go vo ri ma; ta ana li za je bi la osno va za iz bor kri te ri ju ma ko jih smo se dr ža li u ovoj knji zi.

Na istom uzor ku sta ri jih uče ni ka za sno van je i sle de ći rad (Plut i Po pa dić, 2007) s tim što su uklju če ni i od ra sli iz 71 ško le, a rad se ti cao re a go va nja de ce i od ra slih na na si lje u ško li. Pri ka za na sli ka je u osno vi ista kao ona pri ka za na u ovoj knji zi, s tim što su ta da pro cen ti na ne kim od in di ka to ra ko ji uka zu ju na ve ću pa siv nost uče ni ka u re a go va nju ka da su ugro že ni oni ili nji ho vi dru go vi bi li ve ći za ne ko li ko, naj vi še 3–4 pro cen ta.

1313 Na osnovu globalne samoprocene ugroženosti, tada je bilo 21,1% učenika koji su izloženi Na osnovu globalne samoprocene ugroženosti, tada je bilo 21,1% učenika koji su izloženi vršnjačkom nasilju a sada 21,4%; bar jednom je doživelo neki oblik 65,3% a sada 65,4%; vršnjačkom nasilju a sada 21,4%; bar jednom je doživelo neki oblik 65,3% a sada 65,4%; najčešći oblik nasilja je bio vređanje – tada je žrtava vređanja bilo 45,6% a onih koji najčešći oblik nasilja je bio vređanje – tada je žrtava vređanja bilo 45,6% a onih koji vređaju 32,4%, a sada je žrtava 45,9% a onih koji vređaju 33,6%. Nasilju odraslih je tada vređaju 32,4%, a sada je žrtava 45,9% a onih koji vređaju 33,6%. Nasilju odraslih je tada bilo izloženo 35,7% učenika a sada 33,6%. bilo izloženo 35,7% učenika a sada 33,6%.


Ka sni ji iz ve šta ji (Plut, Pa vlo vić, Po pa dić, 2012; Po pa dić, Pa vlo vić, Plut, 2013) ba zi ra li su se na po da ci ma iz 188 ško la. U pr vom od ovih ra do va upo-re đu ju se pro ce ne pri sut no sti na si lja ko je da ju raz li či te ka te go ri je za po sle nih u ško li i is pi tu je se či je se pro ce ne mo gu sma tra ti naj po u zda ni jim. U dru gom ra du se de talj ni je pri ka zu ju shva ta nja na stav ni ka o na si lju u ško la ma i nji-ho ve pro ce ne vla sti te i ko lek tiv ne ospo so blje no sti za efi ka sno de lo va nje u pre ven ci ji na si lja.

11.2. Ka ko su is pi ta ni ci od go va ra li?

Ni su svi is pi ta ni ci (mi sli mo, pre sve ga, na uče ni ke) po ka za li pod jed na ku (ni do volj nu) mo ti vi sa nost da uče stvu ju u is pi ti va nju, ni spo sob nost da ade kvat-no od go vo re na sva pi ta nja. Već pri li kom ob ra de po da ta ka su o či li smo se sa ve li kim bro jem ne kom plet no po pu nje nih upit ni ka. Od lu či li smo da u ob ra-du uklju či mo sve ma kar ma lo upo tre blji ve po dat ke, ta ko da su za dr ža va ni i upit ni ci gde je uče nik od go vo rio sa mo na če vr ti nu ukup nog bro ja pi ta nja, pod uslo vom da su ta pi ta nja bi la glav na pi ta nja – o uče sta lo sti na sil nih epi-zo da. Na rav no, to je ura đe no ne za to da bi se obez be dio ve ći uzo rak, već da bi se iz be glo se lek tiv no osi pa nje.

Iz ana li za su iz o sta vlje ni i uče ni ci ko ji su sa mi, na kra ju po pu nja va nja, re kli da su na ve li ki broj pi ta nja od go va ra li ne is kre no. Njih je bi lo 1.200, što je ste ve li ki broj, ali ob u hva ta ma nje od 2% uče ni ka. Ana li ze su po ka za le da nji ho vi od go vo ri ne bi pro me ni li op štu sli ku. Zna čaj no je vi de ti u kom sme-ru bi ta pro me na išla. Uče ni ci ko ji su neo zbilj no od go va ra li su, po pra vi lu, de ča ci (njih tri če tvr ti ne), sla bi jeg uspe ha od pro se ka uzor ka. U če mu su se od go vo ri te de ce raz li ko va li od od go vo ra osta le de ce? Ta de ca su sa op šta va la da su se če šće na sil no po na ša la, ali i bi la ugro že na na si ljem, ka ko od vr šnja-ka, ta ko i od od ra slih. Kon kret no, u toj gru pi je bi lo oko 10% vi še onih ko ji su sa op šta va li da su ugro že ni na sil nim po na ša njem od ra slih, ili da su uklju če ni u ne ku od na sil nih ulo ga, ne go u osta lom de lu uzor ka. Mo že mo pret po sta vi ti da se nji ho va ne is kre nost (neo zbilj nost) sa sto ja la, uglav nom, u iz mi šlja nju da su bili ve će žr tve i na sil ni ci ne go što su stvar no bili.

Ina če, iz gle da da te ma na si lja u ško li (a mo žda i po slo vič na du ži na upit-ni ka ko ji ma se ta te ma is pi tu je) pro vo ci ra neo zbilj ne odo go vo re ko ji ni su ta ko ret ki i mo gu uti ca ti na ko nač nu sli ku. Kor nel i Ben di o pa dej (Cor nell & Bandyopadhyay, 2009) na vo de pri me re gde je is klju či va nje sum nji vih upit-ni ka (sa eks trem nim i me đu sob no ne kon zi stent nim odo vo ri ma, pri zna va nji-ma da su ne is kre no od go va ra li i sl.) zna čaj no uti ca lo na re zul ta te. U jed noj stu di ji (Cor nell & Lo per, 1998), u ko joj čak če tvr ti na upit ni ka ni je za do vo lji-lo va li da ci o ne kri te ri ju me, na kon nji ho vog is klju či va nja pro ce na bro ja uče-ni ka ko ji su uče stvo va li u tu ča ma sma nje na je sa 28,7% na 19,2%. Na ve šće-


mo još je dan pri mer (Cross & New man-Gon char, 2004) gde je is klju či va nje sum nji vih upit ni ka sma nji lo pro ce nu iz lo že nih na si lju sa 45,7% na 25,0%. U li te ra tu ri ima još sli čnih pri me ra.

Čak i kad smo is klju či li uče ni ke ko ji su re kli da su neo zbilj no od go va ra li, ostao je zna ča jan broj uče ni ka ko ji su da va li ne kon zi stent ne od go vo re. Već smo spo me nu li ka ko su čak i na pi ta nji ma ko ja ne po sred no sle de jed no iza dru go g uče ni ci da va li raz li či te od go vo re na isto pi ta nje o tome da li su ika-da do ži ve li na si lje. Ta či nje ni ca je sa mo uka za la na to u ko joj me ri mo ra mo bi ti opre zni ka da tu ma či mo uče nič ke od go vo re. Pre sve ga, ko li ko god da se ne ka pi ta nja od no se na objek tiv ne do ga đa je, od go vo ri de ce i od ra slih ni su di rekt ni po da ci o tim objek tiv nim do ga đa ji ma, već po da ci o to me ka ko de ca i od ra sli sa op šta va ju o nji ma, ka ko ih se se ća ju i ka ko ih tu ma če. Kad god, re ci mo, go vo ri mo o bro ju uče ni ka ko ji su se obra ti li na stav ni ku za po moć ili ko ji su ogo va ra li dru ge uče ni ke i slič no, mo ra mo ima ti na umu da se ra di o bro ju uče ni ka ko ji su sa op šti li da su se obra ti li na stav ni ku za po moć, sa op-šti li da su ogo va ra li dru ge uče ni ke i slič no. Ne mo gu će je, me đu tim, u ce lom ra du ume sto „de ca iz lo že na na si lju” pi sa ti „de ca ko ja ka žu da su iz lo že na na si lju”, ume sto „obra ća ju se za po moć” „ka žu da se obra ća ju za po moć” i slič no, ali bi ne pre sta no tre ba lo ima ti na umu da ope ri še mo sa iz ja va ma uče ni ka i od ra slih ko ji se ni ka ko ne sme ju di rekt no pre ve sti u in for ma ci ju o re al nom sta nju.

11.3. Me to do lo ške di le me: ka ko is pi ti va ti na si lje u ško li?

11.3.1. Ka ko se is pi ta ni ci pri se ća ju?Ako je već to li ko upa dlji vo da uče nič ke od go vo re, pa ni od go vo re od ra-

slih, ne sme mo uzi ma ti kao jed no stav no sa op šta va nje in for ma ci ja ko je su is pi ta ni ci ma la ko do stup ne i la ko sa op šti ve, mo ra mo se za mi sli ti nad pro-ce som ko jim is pi ta ni ci do la ze do svo jih od go vo ra o na sil nim epi zo da ma. Od mah bi va ja sno da se ra di o vr lo slo že nom pro ce su ko ji, na ža lost, još ni je po drob no is pi ti van. Ne do sta ju is tra ži va nja o to me ka ko de ca do no se svo je pro ce ne uče sta lo sti na si lja, ko li ko su te pro ce ne po u zda ne u vre me nu, ko je stra te gi je pri se ća nja ko ri ste. Is tra ži va nja ko ja se ba ve auto bi o graf skim pam-će njem – a pri se ća nja na sil nih epi zo da bi spa da la u tu oblast – po ka zu ju da se ra di o slo že nom pro ce su na či ji ko nač an re zul tat uti če mno go fak to ra (To u ren ge au et al., 2000).

Ge ne ral no, ka da se od is pi ta ni ka tra ži da se pri se te bro ja od re đe nih epi-zo da, is pi ta ni ci po ku ša va ju da oba ve taj za da tak ko ri ste ći raz li či te stra te gi je. Jed na stra te gi ja je da se pri se te tač nog bro ja, ako su ga zna li (npr., „Tri pu ta sam me njao ško lu.”). U slu ča ju na sil nih epi zo da, te ško da je iko od is pi ta ni ka


ra ni je pre bro ja vao ta kve epi zo de i do šao do ne kog bro ja ko ji je on da za pam-tio). Dru ga stra te gi ja is pi ta ni ka je da pro ce nu da ju na osno vu op šte im pre si je, ne pre bro ja va ju ći po je di nač ne epi zo de, već ru ko vo de ći se raz li či tim he u ri sti-ci ma, npr., ko li ko la ko se pri se ća ju ta kvih epi zo da. Tre ći na čin je da se pri se-ća ju spe ci fič nih epi zo da, da ih pre bro je i on da da ju svoj od go vor. Če tvr ta je kom bi no va na stra te gi ja, gde, na pri mer, u jed noj obla sti pri beg nu pre bro ja va-nju po je di nač nih epi zo da a u dru goj se ru ko vo de op štom im pre si jom.

Is pi ti va nja, pre sve ga, po ka zu ju da sa mo ma li broj is pi ta ni ka pro ce nu do-no si na osno vu pre bro ja va nja po je di nač nih epi zo da, ma da se ve ro vat no naj-če šće pret po sta vlja da upra vo ta ko uče ni ci do no se svo je pro ce ne, kao i da je taj po sao lak, jed no sta van i po uz dan. Ovaj pro ces pri se ća nja-i-pre bro ja va nja da le ko od to ga da je pro ces ko jim se la ko i po u zda no do la zi do tra že ne in for-ma ci je. Za da tak je, u stva ri, to li ko te žak da ako, na pri mer, pi ta mo uče ni ka ko li ko pu ta je on ne ko ga uvre dio u pro te kla tri me se ca, i kad njegov od go vor uz me mo „zdra vo za go to vo”, moramo se začuditi kako je on uopšte us peo da za ne ko liko sekundi, koliko se zadržao u odgovaranju na to pitanje, dođe do ne kog od govora. Is pi ta nik mo ra da sa če ka da iz se ća nja is kr snu epi zo de o ko ji ma je pi tan i u ne kom tre nut ku tre ba da do ne se od lu ku da li je to če ga se pri se tio sve ili da na sta vi sa pre tra gom u me mo ri ji. Is tra ži va nja po ka zu ju da niz fak to ra uti če na pri se ća nje. Pri se ća nja će bi ti ma nje po u zda na kad se ra di o ire gu lar nim i ne va žnim do ga đa ji ma, kad se od no se na du ži i uda lje ni ji vre men ski pe riod, kad se ima ma nje vre me na na ras po la ga nju. Sve te fak-to re mo že mo pre po zna ti na de lu u is pi ti va nji ma vr šnjač kog na si lja po mo ću sa mo pro ce na.

Kad se od is pi ta ni ka tra ži da se pri se ti ko li ko je bi lo ne kih do ga đa ja, po ka-zu je se da tra že nje ho li stič kih pro ce na ni je naj bo lje re še nje. Do bo ljih re zul ta ta do la zi se tzv. me to dom de kom po zi ci je – de lje nja glo bal nog pi ta nja na vi še seg-me na ta. Ta ko đe, po ka zu je se da je pri se ća nje ote ža no u onoj me ri u ko joj ne po sto ji po kla pa nje iz me đu na zi va do ga đa ja ko ji ko ri sti is pi ti vač i ori gi nal nog en ko di ra nja od stra ne is pi ta ni ka. Na pri mer, uče nik je ne ke epi zo de ra ni je već ozna čio kao „po tu kao sam se” i lak še mu je da se pri se ti ko li ko pu ta se po tu-kao ne go da se pri se ti ko li ko pu ta je do ži veo na si lje jer ru bri ku „do ži veo sam na si lje” on sam ni je ko ri stio za po hra nji va nje epi zo da ko je je do ži veo.

Za klju či va nje na osno vu auto bi o graf skog pam će nja ko li ko pu ta se ne što de si lo znat no je ne po u zda ni je i pod lo žni je uti ca ju na ve de nih i mno gih dru-gih fak to ra ne go pri se ća nje da li se ne što de si lo ili ne. U na šem kon tek stu, sle di da su po u zda ni ji od go vo ri o to me da li je uče nik ne ki ob lik na si lja do-ži veo ili ne (tj. po sta vlja nje „ni že preč ke”) ne go od go vo ri ko li ko pu ta je ne što do ži veo, ili da li je ne što do ži veo je dan-dva pu ta, ili če šće od to ga.

Pro blem ni je sa mo u do ka za noj ne po u zda no sti auto bi o graf skog pam će-nja, u kom slu ča ju bi smo mo gli ra ču na ti na to da će se uče ni ci se ti ti bar epi zo da ko je su zna čaj ni je i ko je su se če šće po na vlja le. Pro blem je i u to me


što je za da tak ko ji sto ji pred de com, a ko ji oni mo ra ju da oba ve vr lo br zo, za njih pri lič no ne ja san. Za mi sli mo da iz ve žba ni po sma tra či ima ju pri li ku da po sma tra ju istu tu si tu a ci ju ko je de ca tre ba da se pri se te – na pri mer, jed nu pe to mi nut nu pre pir ku u škol skom dvo ri štu. Mo rao bi po sto ja ti vr lo de ta ljan si stem ka te go ri ja ko ji bi slu žio da se ko li ko-to li ko po ve ća me đu sob na sa gla-snost i po u zda nost pro ce na po sma tra ča. Ko ju na me ru pri pi sa ti uče sni ci ma in ter ak ci je? Da li će „je di ni ca ana li ze” bi ti ce la pe to mi nut na in ter ak ci ja dece, ili će se ona raš čla ni ti pa će se u njoj pre po zna ti niz agre siv nih po stu pa ka?

Sli ka po sta je još kom pli ko va ni ja ako ima mo na umu da is pi ta nik svoj od go vor ne da je sa mo na osno vu ono ga če ga se pri se tio već i na osno vu svog shva ta nja za što se od nje ga ta kav po da tak tra ži, ka kva je svr ha is pi ti va nja i ka ko pre ma tom is pi ti va nju da se od no si. Pi ta nja – ko ji je cilj is tra ži va nja? šta će da lje bi ti sa nji ho vim od go vo ri ma? ko će sve mo ći da ih či ta? ko li ko je ano nim nost za i sta za ga ran to va na i ka kve po sle di ce po njih mo že da ima od-go va ra nje na je dan ili dru gi na čin? – si gur no je da se bi po sta vlja ju svi is pi ta-ni ci, u kon kret nom slu ča ju svi u ško li, od uče ni ka do na stav ni ka i di rek to ra. Od go vo ri ni su re zul tat sa mo pri se ća nja već i to ga ka ko is pi ta nik in ter pre ti ra smi sao ce log is pi ti va nja.

Sve u sve mu, ako se za mi sli mo nad za dat kom ko ji je po sta vljen pred uče-ni ke, po ka zu je se da je ve o ma ri skant no uze ti uče nič ke od go vo re „zdra vo za go to vo”, od no sno kao po u zda nu in for ma ci ju o ne kom sta nju ili do ga đa ju.

Sve te ško će u pri se ća nju i za klju či va nju ko je smo spo me nu li u ve zi sa od go va ra njem uče ni ka si gur no da po sto je i u ve zi sa od go va ra njem od ra slih. Kod od ra slih je di no ni smo ima li ta kva pi ta nja gde upo re đi va nje od go vo ra oči gled no po ka zu je ko li ko je pri se ća nje tra že nih epi zo da ne si gur no i ko-li ko su ta kvi od go vo ri ne po u zda ni. Ume sto po re đe nja vi še od go vo ra istog is pi ta ni ka, kod od ra slih nam in di ka tor ne po u zda no sti pro ce na mo že bi ti po-re đe nje pro ce na raz li či tih is pi ta ni ka o is toj si tu a ci ji. Po ka zu je se da su se od go vo ri od ra slih, kad god je bi lo mo gu će pro ve ra va ti nji ho vu po u zda nost, po ka zi va li ne do volj no po u zda ni ma. Iste te ško će oko pri se ća nja i di le me oko ci lja is tra ži va nja i otvo re no sti ima li su i od ra sli. Ne ma ško le u ko joj bar ne ko od od ra slih ni je oce nio da u njoj pro blem na si lja ne po sto ji a, isto vre me no, ne ko dru gi oce nio da na si lje pred sta vlja ve o ma ve li ki pro blem. Pro se ci kri ju ovu pro tiv reč nost u od go vo ri ma, to li ku da za sva ku ško lu po sto je opi si ko ji su do ne pre po zna tlji vo sti raz li či ti.

Za dr ža li smo se du že na de mon stri ra nju na ve de nih te ško ća i ogra ni-če nja jer nam se či ni da je u ši roj, pa čak i struč noj, jav no sti ve o ma ras-pro stra nje no ve ro va nje ko je bi smo mo gli na zva ti „na iv ni re a li zam” – da se evi den ti ra nje pri su stva ne kih epi zo da za sno va no na se ća nju sa sto ji u jed no stav nom pre bro ja va nju, gde do bi je ne pro cen te tre ba uze ti sa istom si-gur no šću s ko jom, na pri mer, tre ti ra mo pro cen te de ce ko ja su vak ci ni sa na, pro me ni la ško lu i slič no.


11.3.2. O od re đe nju na si lja

U na šem is tra ži va nju po šli smo od od re đe nja na si lja kao sva kog na mer-nog po ku ša ja da se po vre di dru ga oso ba, bi lo fi zič ki bi lo psi hič ki. Ova kvo od re đe nje, osim što je ve o ma bli sko onom ko je je pri hva će no u sva ko dnev-noj ko mu ni ka ci ji, od go va ra od re đe nju na si lja ka kvo je da to u prav nim ak-ti ma ko ji se ba ve na si ljem u ško li kao što su: Op šti pro to kol za za šti tu de ce od zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja (2005), iz nje ga iz ve den Po seb ni pro to kol za za šti tu de ce i uče ni ka od na si lja, zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja u obra-zov no-vas pit nim usta no va ma (2007), kao i Pra vil nik o pro to ko lu po stu pa nja u usta no vi u od go vo ru na na si lje, zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje (2010). Po-sto ja nje na me re se u ovim prav nim do ku men ti ma ne eks pli ci ra, ali se, re kli bi smo, pod ra zu me va.

Da bi smo is pi ta ni ci ma raz ja sni li šta je za nas na si lje i da bi smo ih usme-ri li da i oni u ko mu ni ka ci ji sa na ma ima ju isto od re đe nje na umu, u uvod nim in struk ci ja ma je ob ja šnje no šta će se, ka da bu du pi ta ni o na si lju, pod na si ljem pod ra zu me va ti. Usme ra va nje na naš re fe rent ni okvir bi lo je po seb no zna čaj-no u pi ta nji ma o to me šta kon kret no ra de kad su iz lo že ni na sil nom po na ša-nju ili kad su sve do ci na si lja. Kod utvr đi va nja uče sta lo sti na si lja, even tu al no ne sla ga nje oko raz u me va nja na si lja ima lo je ma nje zna ča ja, jer smo uče ni ke ta da sve ga ne ko li ko pu ta pi ta li o na si lju uop šte i od njih tra ži li glo bal ne sa-mo pro ce ne (ta da smo im na vo di li na še od re đe nje na si lja ko jeg bi tre ba lo da se dr že, ma da je ve o ma ve ro vat no da su mno gi uče ni ci ko ji su ima li dru ga či je shva ta nje pre ne bre ga va li ili za bo ra vlja li na še od re đe nje i u svo jim od go vo ri-ma na sta vlja li da se dr že svog shva ta nja na si lja). Uče sta lost na si lja je is pi ti va-na pre sve ga na po lu di re ktan na čin: na vo di li smo slu ča je ve ko je mi sma tra mo na si ljem i pi ta li is pi ta ni ke da li su im se ta kvi de si li, bez ob zi ra da li bi sa mi is pi ta ni ci te slu ča je ve oka rak te ri sa li kao na si lje ili ne. Ve ći na pi ta nja se od no-si la na raz li či te po stup ke oko ko jih po sto ji vi sok ste pen sla ga nja da se tu ra di o na si lju, kao što su vre đa nje, uda ra nje, oti ma nje itd. Ako je uče nik sa op štio da ga je ne ko uda rio, mi smo iz tog od go vo ra za klju či va li da je on do ži veo na si lje, ne pi ta ju ći uče ni ka da li se sa na šim za ključ kom sla že. Do zvo lja va li smo mo guć nost da bi uče nik ta kav za klju čak ospo rio za to što bi mu reč „na-si lje” iz gle da la ne a de kvat na da opi še ta kav po stu pak. Još če šće bi do ta kvog ne sla ga nja do šlo da smo uče ni ke ko ji su re kli da su ne ko ga uda ri li pi ta li da li se sla žu s na šim za ključ kom da su iz vr ši li na si lje.

Sma tra mo da je ova kav na čin utvr đi va nja na si lja bo lji od osla nja nja na glo-bal nu, di rekt nu sa mo pro ce nu uče ni ka upra vo za to što do bi je ni od go vo ri ne za-vi se od to ga šta je sva ki po je di ni is pi ta nik pod na si ljem pod ra zu me vao. Uz to, ovaj na čin me re nja do zvo lja va da utvr di mo ne sa mo da li je na si lja bi lo ili ne već i o ko jem ob li ku na si lja se ra di lo, što nam glo bal ne pro ce ne uče ni ka da li je do ži veo ili iz vr šio na si lje ne do zvo lja va ju. I na kra ju, iza bra na stra te gi ja od-


go va ra tzv. me to du de kom po zi ci je pri li kom za dat ka pri se ća nja, ko ji po ma že is pi ta ni ci ma da se lak še pri se te kon kret nih epi zo da even tu al nog na si lja.

Sol berg i Ol ve us (Sol berg & Ol we us, 2003), ko ji fa vo ri zu ju osla nja nje na glo bal ne sa mo pro ce ne, sa op šta va ju da je na ni vou ško la (37 u nji ho vom is tra ži va nju) ko re la ci ja iz me đu di ho to mi zi ra nih sko ro va do bi je nih iz glo bal-nih sa mo pro ce na i iz pro ce na na po je di nač nim ob li ci ma iz no si la za vik ti mi-za ci ju 0,79 i za na sil ni štvo 0,78, iz če ga on da sle di da bi pred nost tre ba lo da ti ko ri šće nju znat no eko no mič ni jih i jed no stav ni jih, a pod jed na ko in for ma tiv-nih, glo bal nih pro ce na. Na še ko re la ci je su, me đu tim, na ni vou ško la bi le zna čaj no ni že: ro= 0,41 za vik ti mi za ci ju i ro = 0,55 za na sil no po na ša nje. Ali na ni vou uče ni ka te ko re la ci je su bi le još ni že: ro = 0,23 za vik ti mi za ci ju i ro = 0,25 za na sil no po na ša nje – ko re la ci je su su vi še ni ske da bi smo ove me re sma tra li me đu sob no za me nji vim.

S dru ge stra ne, stra te gi ja po lu di rekt nog za klju či va nja mo že da stvo ri iz ve sne ne spo ra zu me pri li kom sa op šta va nja do bi je nih re zul ta ta, a ne spo-ra zum pre sve ga pro is ti če iz raz li ke ko ja po sto ji iz me đu na še de fi ni ci je i sva ko dnev ne upo tre be re či na si lje: mi na si ljem ozna ča va mo sva ki akt po-vre đi va nja, dok se u sva ko dne vom go vo ru pod na si ljem mi sli pre sve ga na slu ča je ve ozbilj nog po vre đi va nja.

Po što mi ter mi nom na si lje ozna ča va mo sva ki po ku šaj i akt po vre đi va nja, na si lje sa mim tim ob u hva ta i dra stič ne slu ča je ve, ali i one vr lo bla ge slu ča-je ve, ko ji ne ma ju te žih po sle di ca. U sva ko dnev nom go vo ru, me đu tim, reč na si lje se uobi ča je no re zer vi še sa mo za slu ča je ve ozbilj nog po vre đi va nja, i to pre sve ga za fi zič ke ob li ke agre si je, pa se, ako se po đe od ta kvog shva ta-nja na si lja, mo že ste ći uti sak da su is tra ži va či sklo ni to me da vi de na si lje i ta mo gde ga ne ma. Ova kvi ko men ta ri se, ina če, če sto mo gu ču ti pri li kom sa op šta va nja po da ta ka o pri sut no sti na si lja, ali ih ne sma tra mo oprav da nim.

Pr vo, in di ka tiv no je da ne po sto ji ter min ko jim bi se u sva ko dnev nom go vo ru ozna či li re la tiv no bla ži ob li ci agre siv nog po na ša nja. Ono što se ne mo že la ko ime no va ti pri rod no da ima ma nju so ci jal nu vi dlji vost, a prak sa da se ti ob li ci ime nu ju (ter mi nom na si lje) ve ro vat no će po mo ći da se oni lak še uoča va ju i o nji ma lak še go vo ri. Mi sli mo da je potrebno vre me da se jav nost na vik ne da reč na si lje upo tre blja va ona ko ka ko je na vi kla da, re ci mo, upo-tre blja va reč ne zna nje. Ta ko, ne zna nje je kad ne ko ni je čuo za hri šćan stvo, ali i kad ne zna u kom se ve ku ras kol u hri šćan stvu od i grao. Ova ne zna nja uop šte ne ma ju istu te ži nu, ali sve jed no – spa da ju u ne zna nje. Šta vi še, i jed no i dru go ne zna nje na ve de no u pri me ru mo že ima ti te ži nu, tj. do ve sti do to ga da uče nik na te stu zna nja do bi je ni žu oce nu.

Va žno je na po me nu ti i da se u ovom is tra ži va nju ni smo ogra ni či li sa mo na is tra ži va nje si le džij stva, ko je je sa mo je dan od ob li ka u ko jem se na si lje ja vlja. Po čev ši od 80-ih go di na, ve li ki broj is tra ži va nja fo ku si rao se upra vo na na si lje u ško li ko jem je sla bi ji uče nik po no vlje no iz la gan mal tre ti ra nju od


stra ne ja čeg uče ni ka ili gru pe – na na si lje ko je je na zva no bullying (pre ve li smo ga kao si le džij stvo). Usme ra va nje sa mo na si le džij stvo je, na rav no, le-gi tim no i u mno gim slu ča je vi ma oprav da no. Ako se is tra ži vač već ne mo že po za ba vi ti svim ob li ci ma vr šnjač kog na si lja, si le džij stvo je, sva ka ko, ob lik ko ji bi imao pri o ri tet pri li kom iz bo ra. To je po in ten zi te tu vr lo iz ra že na for-ma na si lja, ko ja s vre me nom mo že da do bi je sve zlo ćud ni je for me i da ima sve štet ni je po sle di ce i po žr tvu i po na sil ni ka. Ali ta da tre ba ima ti u vi du da, fo ku si ra njem sa mo na si le džij stvo, van is tra ži vač kog ho ri zon ta osta ju svi slu ča je vi ne po no vlje nog na si lja i na si lja iz me đu uče ni ka jed na kih po mo-ći, kao što su tu če i sva đe, pa, na rav no, i slu ča je vi gde je ne mo gu će utvr di ti ka kav od nos mo ći je po sto jao. Ob li ci na si lja ko ji ne spa da ju u si le džij stvo ta-ko đe mo gu ima ti ve o ma štet ne po sle di ce i po uče ni ke i po at mos fe ru u ško li i, sa svim si gur no, za vre đu ju pa žnju i bri gu. Po go to vo ako iz u ča va nje na si lja u ško li s vr šnjač kog na si lja pro ši ri mo i na in ter ak ci ju uče nik – od ra sli, oči-gled no je da ve li ka ve ći na na sil nih epi zo da u toj obla sti ne spa da u si le džij-stvo a je ste sa ozbilj nim po sle di ca ma i tra u ma tič na za uče sni ke.

Dru gi raz log za što se ni smo ogra ni či li sa mo na si le džij stvo je ste u to me što je li ni ju raz dva ja nja la ko na pra vi ti na ni vou de fi ni ci ja, ali je prak tič no ne mo gu će tu li ni ju sle di ti u em pi rij skom ra du. Prak tič no je ne mo gu će iz od-go vo ra na upit ni ku do zna ti ko je u ne koj na sil noj epi zo di bio ja či a ko sla bi ji. Iz gle da da se pret po sta vlja da je u na sil noj in ter ak ci ji na sil nik po de fi ni ci ji moć ni ji od žr tve, ali ta pret po stav ka ni ka ko ne mo že da bu de pra vi lo. Ni po-no vlje nost na si lja ni je sa svim ja san kri te ri jum. Čak i ka da uče nik ka že da je vi še pu ta do ži veo na si lje, ni je ja sno da li se ra di lo o me đu sob no ne za vi snim epi zo da ma ili o mal tre ti ra nju od stra ne istih na sil ni ka. Sve u sve mu, ako od-lu či mo da is pi tu je mo si le džij stvo na na čin ka kav je uobi ča jen u upit ni ci ma ko ji se si le džij stvom ba ve, de si će se da kao si le džij stvo po gre šno re gi stru je-mo ve li ki broj na sil nih epi zo da ko je tu ne spa da ju.

Ukrat ko, i na šim od re đe njem na si lja i na či nom nje go vog me re nja ob-u hva ti li smo i slu ča je ve jed no krat nog na si lja, kao i slu ča je ve u ko ji ma ne po sto ji ne rav no te ža mo ći.

11.3.3. O kri te ri ju mi ma ras pro stra nje no sti na si lja

Od mno go broj nih pi ta nja ko ja se mo gu po sta vi ti u ve zi s na si ljem u ško-la ma, pret po sta vlja se da je osnov no, po čet no pi ta nje, na ko je je i od go vor lak še da ti ne go na ka sni ja kom pli ko va ni ja pi ta nja, i za ko ji je jav nost ve o ma za in te re so va na, pi ta nje: ko li ko ima na si lja u ško la ma? Od go vo ri ti na pi ta nje ko li ko ima na si lja neo p hod no je da bi se mo glo od go vo ri ti i na dru go pi ta nje na ko je jav nost tra ži od go vor od struč nja ka: da li je ono u po ra stu ili opa-da nju? Me đu tim, već i ovo po čet no pi ta nje o ra ši re no sti na si lja po ka zu je se kao ve o ma kom pli ko va no a od go vor na nje ga raz o ča ra va ju će vi še smi slen.


Epi de mi o lo ški pri stup. Naj pre, po la zi se od to ga da je epi de mi o lo gi ja, na uč na di sci pli na ko ja se ba vi utvr đi va njem ras pro stra nje no sti i ši re nja bo-le sti, raz vi la ade kvat nu ter mi no lo gi ju i me to do lo gi ju ko ja se pri me nju je i na dru ge obla sti, kao što je utvr đi va nje go ja zno sti ili ne u hra nje no sti ili vi so kog kr vnog pri ti ska, pa je on da tre ba sa mo pri me ni ti na oblast na si lja u ško li. Mno gi ra do vi eks pli cit no ko ri ste ter mi no lo gi ju pre u ze tu iz epi de mi o lo gi je (npr., Jan sen et al., 2012; Se als & Young, 2003; Sol berg & Ol we us, 2003; Wol ke et al., 2001). Po kla pa nje, me đu tim, ni je pot pu no.

Osnov ni kon cep ti ko ji ma se ba ra ta u epi de mi o lo gi ji su pre va len ci ja i in-ci den ci ja. Ako za pri mer uzme mo broj obo le lih od gri pa, pre va len ci ja ozna-ča va broj čla no va jed ne gru pe ko ji u jed nom tre nut ku ima ju grip (ili su u jed nom vre men skom pe ri o du ima li grip), a in ci den ci ja ozna ča va broj čla-no va gru pe koji su se u jed nom vre men skom pe ri o du, re ci mo to kom ne de lju da na, raz bo le li od gri pa. In ci den ci ja i pre va len ci ja ne mo ra ju da se po kla pa ju; šta vi še, mo gu bi ti u znat nom ras ko ra ku. Pre hla da, na pri mer, mo že ima ti u jed nom pe ri o du ma lu pre va len ci ju a vi so ku in ci den ci ju (pu no lju di se raz bo-lje va lo ali i br zo ozdra vlja lo, pa ih ima ma lo ko ji su tre nut no bo le sni), a ne ka hro nič na bo lest, kao što je di ja be tes, mo že da ima vi so ku pre va len ci ju a ma lu in ci den ci ju. Ono što je va žni je je ste to da se bi lo pre va len ci ja bi lo in ci den ci ja bo le sti ra ču na iz bro ja lju di ko ji su se raz bo le li. Ana log no to me, sto pa za po-sle no sti do bi ja se iz bro ja lju di ko ji su za po sle ni ili bro ja lju di ko ji su se u od-re đe nom pe ri o du za po sli li. Bo lest ili za po sle nost su ka rak te ri sti ke po je din ca.

Ogra ni če nja epi de mi o lo škog pri stu pa. Na si lje je, me đu tim, sa svim dru-ga vr sta po ja ve. To je epi zo da, in ter ak ci ja ko ja je po sto ja la iz me đu oso ba i jed no vre me tra ja la, a ras pro tra nje nost na si lja je pro sto broj na sil nih epi zo da ko je su se de si le. Po da ci ko ji bi tre ba lo da su ana log ni po da ci ma o ras pro-stra nje no sti na si lja ni su epi de mi o lo ške stu di je, već po da ci o sa o bra ćaj nim ude si ma. U ta kvim sta ti sti ka ma sa op šta va se broj raz li či tih vr sta ude sa u od re đe nom pe ri o du, kao i broj li ca uklju če nih u te ude se, a ta kve sta ti sti ke su mo gu će za to što se vr ši uvi đaj po sle sva kog ude sa – udes je je di ni ca ana-li ze. Broj ude sa se ne mo že utvr di ti epi de mi o lo škim pri stu pom.

Oči gled no je da je pri stup usme ren na na sil ne epi zo de u is pi ti va nju na si-lja u ško li mo guć sa mo u ne kim vr lo ret kim slu ča je vi ma kad se ne što na lik na ove „uvi đa je” ra di, pa su do stup ni po da ci o na sil nim epi zo da ma. Ško la je du žna da vo di evi den ci ju o bro ju na si lja tre ćeg ste pe na (pre ma kla si fi ka ci ji iz Po seb nog pro to ko la, 2007), da be le ži slu ča je ve ošte će nja imo vi ne ili neo-prav da nih iz o sta na ka. Ako se is tra ži vač oslo ni na raz go vor sa uče ni ci ma ili ne kim od za po sle nih u ško li, po sta je prak tič no ne iz vo dlji vo da se ba vi pre-bro ja va njem epi zo da i je di no mu osta je da se ba vi pre bro ja va njem uče sni ka epi zo da. U epi de mi o lo škim is tra ži va nji ma broj slu ča je va bo le sti je ste broj obo le lih lju di (uz ret ke iz u zet ke da se isti čo vek mo že raz bo le ti vi še pu ta), ali u is tra ži va nji ma epi zo da ta kva lo gi ka ne sto ji. Pri me nju ju ći me to do lo gi ju


ko ja se ko ri sti u epi de mi o lo gi ji, is tra ži vač je sklon to me da usvo ji ne sa mo ter mi no lo gi ju i me re ko je se u epi de mi o lo gi ji ko ri ste već i na čin gle da nja na pri ro du po ja ve ko ja se is pi tu je.

Po ku ša će mo da ova upo zo re nja i ogra de po ja sni mo na kon kret nom pri-me ru is tra ži va nja na si lja u ško li.

Za ne ma ri mo sa da ne ja sno će oko to ga šta će mo uop šte sma tra ti na si ljem. Pod uslo vom da smo oko to ga sa gla sni, po sta je ja sno da se tre ba ogra ni či ti na ne ki vre men ski pe riod u ko jem tre ba na si lje po sma tra ti, ni su vi še kra tak ni su vi še du ga čak. U na šem is tra ži va nju ogra ni či li smo se na pe riod od pri-bli žno tri protekla me se ca.

Ako se pi ta mo ko li ko, na pri mer, ima na si lja u ne kom fil mu, iz dvo ji će-mo, pre bro ja ti i na raz li či te na či ne kla si fi ko va ti na sil ne epi zo de ko je u nje-mu uoči mo. Ako bi smo že le li da po is toj lo gi ci ne ko pre bro ji ko li ko je bi lo na sil nih epi zo da to kom tri me se ca tra ja nja škol skih ak tiv no sti, la ko će mo za klju či ti da su ta kva oče ki va nja ne re al na i da je prak tič no ne mo gu će ne kim is tra ži va njem do ta kvog po da tka do ći.

Ume sto pre bro ja va nja na sil nih epi zo da, pri me nju je se jed no stav ni ji po-stu pak: pre bro ja va nje uče ni ka ko ji su to kom tog vre men skog pe ri o da bi li iz lo že ni na si lju ili bi li na sil ni. Iz tog bro ja ne mo že mo za klju či ti o bro ju na sil nih epi zo da: ne ka da jed na na sil na epi zo da uklju ču je jed nog na sil ni-ka i jed nu žr tvu, ne ka da su oni isto vre me no na sil ni ci i žr tve je dan pre ma dru gom, u ne koj na sil noj epi zo di po sto ji jed na žr tva i ne ko li ko na sil ni ka ili obr nu to. Ukrat ko, i ako do đe mo do pre ci znog bro ja de ce ko ja su do ži ve la na-si lje, ne mo že mo iz to ga iz ra ču na ti broj na sil nih epi zo da ko ji se od i grao, ali mo že mo, uz izve stan ri zik, pret po sta vi ti da što je vi še bi lo de ce uklju če no u na si lje, to je vi še bi lo na sil nih epi zo da.

Uobi ča je no je, da kle, da se od go vor na pi ta nje o iz ra že no sti na si lja ne da je na vo đe njem uče sta lo sti na sil nih epi zo da, već na vo đe njem bro ja uče ni ka ko ji su u ne kom vre men skom in ter va lu do ži ve li ili iz vr ši li na si lje; me đu tim, za-klju či va nje o epi zo da ma iz bro ja ak te ra, i obr nu to, kraj nje je ne po u zda no. Ako, na pri mer, de se to ro uče ni ka iz jed nog ode lje nja ka že da je to kom jed nog da na bi lo iz lo že no vre đa nju, mo gu će je da se ra di o de set odvo je nih epi zo da, kao i da se ra di o jed noj epi zo di – sva đi u ko joj su svi oni uče stvo va li. Ako uče nik ka že da je vre đan vi še pu ta, ne zna mo da li se ra di o odvo je nim epi zo da ma s raz li či tim uče ni ci ma ko ji se na sil no po na ša ju, ili o odvo je nim epi zo da ma sa istim na sil nim vr šnja kom (što bi bio slu čaj si le džij stva), ili o jed noj epi zo di u ko joj je do bio vi še uvre da (da stvar do dat no za kom pli ku je mo: mo žda od jed nog a mo žda od vi še na sil nih uče ni ka). Zbog svih ovih va ri jan ti, ni je mo gu ća čak ni pri me na ele men tar ne ra ču ni ce po ko joj ako je de se to ro uče ni ka re klo da su vi še pu ta bi li iz lo že ni na pa du, to zna či da je bi lo bar dva de set na sil nih epi zo da.

Mo ra mo da stvar do dat no za kom pli ku je mo ti me što će mo uka za ti na to da se obič no go vo ri o dva po ka za te lja na si lja: bro ju de ce ko ja tr pe na si lje i


bro ju de ce ko ja se po na ša ju na sil no. Ova dva po ka za te lja ni su iden tič na i ni-je ja sno ka ko bi smo ih in te gri sa li u je dan po ka za telj. Ako tre ba ima ti sa mo je dan po ka za telj, pi ta nje je ko ji od ova dva bro ja sma tra mo in for ma tiv ni jim. S jed ne stra ne, de ca ko ja se na sil no po na ša ju ak te ri su ko ji pro iz vo de na si-lje. Ka da bi se ne kim pro gra mi ma po sti glo da se de ca uz dr že od na si lja, ne bi bi lo ni žr ta va na si lja. S dru ge stra ne, na si lje je alar man tan pro blem zbog onih ko ji tr pe na si lje i ste pen na si lja me ri mo bro jem uče ni ka ko ji su na si ljem po go đe ni. Otu da se, ako se ko ri sti sa mo je dan po ka za telj, on naj če šće svo-di na broj de ce ko ji su u od re đe nom vre men skom pe ri o du bi li žr tve na si lja; ali kom plet ni ja sli ka se do bi ja ako zna mo i broj onih ko ji tr pe na si lje i broj onih ko ji se na sil no po na ša ju i ako kao me ru pri sut no sti na si lja ko ri sti mo broj de ce uklju če ne u na si lje na je dan ili dru gi na čin. I u ovim slu ča je vi ma mi pret po sta vlja mo da ve ći broj de ce uklju če ne u na si lje ve ro vat no zna či i vi še na sil nih epi zo da, ali u za klju či va nju ne mo že mo ići da lje od te ra ču ni ce.

11.3.4. Osla nja nje na glo bal ne ili na spe ci fič ne sa mo pro ce ne?Ne ke raz li ke u pro ce na ma ras pro stra nje no sti na si lja na sta ju usled raz-

li či tih od lu ka is tra ži va ča šta će tre ti ra ti kao na si lje a šta ne. Ali zna čaj na raz li ka, i pri istom od re đe nju na si lja, na sta je usled raz li či tih za da ta ka ko ji se uče ni ci ma po sta vlja ju. Uop štieno rečeno, za da tak uče ni ka je da se oslo ni na svo je auto bi o graf sko pam će nje i da utvr di da li su se, u ne kom pe ri o du vre me na ko ji is tra ži vač ima na umu, de si le epi zo de o ko ji ma ga is tra ži vač pi ta i, ako su se de si le, ko li ko ih je bi lo. Re kli smo već da ovaj za da tak ni je ni ma lo lak jer is tra ži va če va pra vi la mo žda ni su ista ona pra vi la ko je sam uče nik ko ri sti ka da epi zo de iz auto bi o graf skog pam će nja ko di ra i upo re đu-je. Za da tak ko ji uče nik ima pred so bom ve o ma je slo žen i od sa mog za dat ka za vi si ka kav će bi ti nje gov re zul tat.

Za da tak uče ni ka mo že da bu de: da da ju glo bal nu sa mo pro ce nu vla sti-te vik ti mi za ci je i na sil nog po na ša nja ili da da ju pro ce nu spe ci fič nih ob li ka vik ti mi za ci je/na sil ni štva. Ne ka da se me ra vik ti mi za ci je, od no sno na sil ni-štva iz vo di iz glo bal ne sa mo pro ce ne (npr., Cra ig & Ha rel, 2004; Cur rie et al., 2008; Ol we us, 1993)14 a ne kad iz spe ci fič nih sa mo pro ce na. (npr., Aro ra, 1999; Mynard & Jo seph, 1997; Rigby & Slee, 1993). Glo bal na sa mo pro ce na i spe ci fič ne sa mo pro ce ne ko je se od no se na isti vre men ski pe riod pru ža ju, me đu tim, bit no raz li či tu sli ku o ras pro stra nje no sti na si lja. Is tra ži va nja u ko-ji ma se, po put onih ko ja ko ri ste Ol ve u sov upit nik, pi ta i o glo bal noj sa mo-pro ce ni i o spe ci fič nim sa mo pro ce na ma, po pra vi lu pro pu šta ju da sa op šte po dat ke o spe ci fič nim pro ce na ma, ta ko da se dis kre pan ci ja ne mo že uoči ti.

1414 Mada Olveusov upitnik sadrži i specifična pitanja, o izloženosti siledžijstvu zaključuje se Mada Olveusov upitnik sadrži i specifična pitanja, o izloženosti siledžijstvu zaključuje se iz odgovora koji predstavlja globalnu samoprocenu.iz odgovora koji predstavlja globalnu samoprocenu.


Ona je uoč lji va tek iz ne kih us put no sa op šte nih po da ta ka. Na pri mer, u jed-noj stu di ji (Ólafsson & Nordfjörd, 2003), 18% de ča ka je re klo da je bi lo žr tva na si lja a 36% je sa op šti lo da ih je u istom pe ri o du ne ko uda rio.

Ne kon zi stent nost se mo že do ku men to va ti i po da ci ma iz is tra ži va nja Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je 2005/6. go di ne, u ko jem su u ne ko li ko dr-ža va (Ka na da, Iz rael, Ita li ja, Ma ke do ni ja, SAD, Luk sem burg) uz pi ta nja o glo bal nim sa mo pro ce na ma po sta vlje na i pi ta nja o spe ci fič nim ob li ci ma na-si lja, a od go vo ri na ta raz li či ta pi ta nja pu bli ko va ni su u dve odvo je ne stu di je. U jed nom iz ve šta ju (Cur rie et al., 2008) mo gu će je na ći po dat ke o glo bal nim sa mo pro ce na ma, a u dru gom (Cra ig et al., 2009) po dat ke o spe ci fič nim sa-mo pro ce na ma; i upo re đi va nje tih po da ta ka ot kri va istu kon tra dik tor nost o ko joj smo go vo ri li. Ta ko, na uzor ku de ča ka 11-go di šnja ka, u Ka na di je 21% de ce re klo da su po no vlje ne žr tve na si lja, a njih 30% je ka sni je re klo da je po no vlje no do ži ve lo ver bal no na si lje; u SAD su ovi pro cen ti 18% i 32%; u Ma ke do ni ji 14% i 26% itd. Slič no to me, u Ita li ji je oko 8% uče ni ka iz lo že no po no vlje nom na si lju uop šte, a dva pu ta vi še (oko 15%) iz lo že no je ver bal nom na si lju, a opet je vi še i onih ko ji su iz lo že ni splet ka re nju (11%). U svim ovim pri me ri ma za stu plje nost sa mo jed nog spe ci fič nog ob li ka na si lja bi la je na-vod no ve ća od za stu plje no sti svih ob li ka na si lja za jed no!

U na šem is tra ži va nju uče ni ci su ima li i je dan i dru gi za da tak, pa smo mo gli da upo re di mo da li vr sta za dat ka uti če na re zul tat ko ji će se do bi ti. Po-ka za lo se da je re zul tat u ve li koj me ri od re đen po sta vlje nim za dat kom. Uče-ni ci su dru ga či je pro ce ne da va li ka da su da va li glo bal ne sa mo pro ce ne (na osno vu ko jih su for mi ra ni go re raz ma tra ni kri te ri ju mi) a dru ga či je kad su se iz ja šnja va li o kon kret nim ob li ci ma na sil nog po na ša nja. Ako bi se bez ogra-de uzi ma le uče nič ke glo bal ne sa mo pro ce ne kao me ra do ži vlje nog na si lja, ta-kve me re bi bi le u di rekt noj ko li zi ji s ka sni jim od go vo ri ma istih tih uče ni ka. Po ka za lo bi se, na pri mer, da je oko 7% uče ni ka do ži ve lo po no vlje no na si lje, ma da je u istom pe ri o du sa mo je dan ob lik po no vlje nog na si lja – po no vlje no vre đa nje – do ži ve lo njih 9%, a čak dva pu ta vi še njih (16%) do ži ve lo je po no-vlje no ver bal no na si lje. Ova ne do sled nost se mo že tu ma či ti ili ti me da sa ma de ca ni su sma tra la na si ljem one slu ča je ve na osno vu ko jih su se iz ja šnja va li o kon kret nim ob li ci ma na si lja ili da su na sa mom po čet ku ima li te ško ća s pri se ća njem kon kret nih epi zo da na si lja a da su se ka sni je te te ško će sma nji-le, ili su, ka ko ne ki sma tra ju (Humby & Fin kel hor, 2000), de ca ma nje sklo na da se de kla ri šu kao ne ko ko je žr tva na si lja ili ko je po či nio na si lje. Ali šta god bi lo ob ja šnje nje, ne mo že se kao me ra ukup nog na si lja uze ti me ra ko ja je ma nja od me ra po je di nač nih ob li ka na si lja.

Osla nja nje na spe ci fič ne sa mo pro ce ne do vo di is tra ži va če u is ku še nje da te spe ci fič ne sa mo pro ce ne tre ti ra ju kao ska lu či je su stav ke od raz la tent nog kon struk ta. U ne kim ra do vi ma (npr., Čo lo vić, Ko džo pe ljić i Ni ko la še vić, 2014) stav ke ko je se od no se na spe ci fič ne ob li ke vik ti mi za ci je, kao i na


spe ci fič ne ob li ke na sil no sti, po sma tra ne su kao stav ke ko je re flek tu ju kon-strukt tr plje nja na si lja i či nje nja na si lja na isti na čin na ko ji, re ci mo, stav ke ko je me re ne ku cr tu lič no sti re flek tu ju tu cr tu lič no sti. U skla du s ta kvim po la zi štem sop šta va ju se me trij ske ka rak te ri sti ke stav ki i ska le ko je od go-va ra ju ta kvim re flek tiv nim kon struk ti ma. I Ol ve us (Ol we us, 2013) na vo di da se po u zda nost, u smi slu in ter ne kon zi sten ci je, ska la vik ti mi za ci je i na-sil no sti, sa sta vlje nih od 8 ili 9 aj te ma ko ji se od no se na spe ci fič ne ob li ke na si lja, u vi še is tra ži va nja kre ta la u ra spo nu od 0,80 do 0,90. U na šem is tra-ži va nju po u zda nost ska le od 9 ob li ka vik ti mi za ci je, is ka za na Kron ba ho vim al fa ko e fi ci jen tom, iz no si la je 0,73 a ska le od 9 ob li ka na si lja 0,79, što bi go vo ri lo o za do vo lja va ju ćoj in ter noj kon zi stent no sti ska la. Ne vi di mo, me-đu tim, za što bi ko e fi ci jent in ter ne kon zi stent no sti bio kri te ri jum kva li te ta sko ra. Ra di se, na i me, o kon struk ti ma i in di ka to ri ma ko ji ni su re flek tiv ni, već su for ma tiv ni. Ste pen iz lo že no sti na sil nom po na ša nju ne pro u zro ku je in di ka to re ko ji ma se ta iz lo že nost me ri, ni ti va ri ja ci je u kon struk tu pro iz vo-de va ri ja ci je u in di ka to ri ma. Upra vo obr nu to, ind i ka to ri se po sma tra ju kao uzro ci kon struk ta i za to go vo ri mo o for ma tiv nim in di ka to ri ma i for ma tiv-nim kon struk ti ma, ili o for ma tiv nom mo de lu me re nja. U ovom slu ča ju, in-di ka do ri ni su od raz la tent nog kon struk ta i ni ka kva me đu sob na po ve za nost iz me đu njih ni je po treb na. Mo de li ra nje for ma tiv nih va ri ja bli kao da su re-flek tiv ne ozna ča va se kao po gre šna spe ci fi ka ci ja mo de la (mo del mis spe ci-fi ca tion) (Bol len & Len nox, 1991; Ed wards & Ba goz zi, 2000).

Uzmi mo ne ko li ko pri me ra da ovo ilu stru je mo. So ci jal no-eko nom ski sta-tus za vi si od vi si ne me seč nih pri ho da, po se do va nja imo vi ne, ni voa obra zo-va nja i dru gih in di ka to ra ko ji iz me đu se be mo gu, ali ne mo ra ju, bi ti u ve zi. Ste pen stre sa izazvаnog va žnim ži vot nim do ga đa ji ma bi će tim ve ći što je ne ko do ži veo vi še va žnih do ga đa ja, ali ti do ga đa ji ne mo ra ju bi ti u ko re la ci ji. Ako za do volj stvo po slom me ri mo pre ko za do volj stva pla tom, me đu ljud skim od no si ma, si gur no šću po sla i dru gim in di ka to ri ma, in di ka to ri ko ji bi sa-či nja va li in deks za do volj stva po slom ne sa mo da ne mo ra ju bi ti me đu sob-no po ve za n već bi smo na pra vi li krup nu gre šku ako bi smo ih se lek to va li na osno vu me đu sob ne po ve za no sti.

U slu ča ju me re nja vik ti mi za ci je i na sil no sti, mo že bi ti zna čaj no utvr di-ti ko li ko su, re ci mo, raz li či ti ob li ci vik ti mi za ci je me đu sob no po ve za ni, ali da bi se na osno vu to ga imao bo lji uvid u di na mi ku vik ti mi za ci je, a ne da bi se na osno vu to ga ne ki ob li ci vik ti mi za ci je, zbog ne do volj ne ko re la ci je s dru gim ob li ci ma, iz o sta vi li ka da se utvr đu je da li je i ko li ko ne ko de te vik-ti mi zi ra no. Ne bit no je da li su de ca ko ja su če šće bi la iz lo že ma fi zič kom na si lju bi la če šće i ogo va ra na – iz lo že nost i jed nom i dru gom ob li ku na si lja ku mu la tiv no po ve ća va de te to vu iz lo že nost na si lju.

Ge ne ral no, ko ri sno je pra vi ti i raz li ku, na ko ju skre će pa žnju Ol ve us (Ol-we us, 2009), iz me đu tzv. edu me trij ske i psi ho me trij ske di men zi je te sta


(Car ver, 1974). Na te sto ve ko ji, pre sve ga, tre ba da re gi stru ju do stig nu tost ne-kih nor mi ili pro me nu (na pri mer, u ko li či ni na u če nog) ne tre ba pri me nji va ti psi ho me trij ske kri te ri ju me pra vlje ne za pro ce nu te sto va ko ji slu že za što dis-kri mi na tiv ni je utvr đi va nje sta bil nih in di vi du al nih raz li ka (na pri mer, u agre-siv no sti). Skor vik ti mi za ci je slič ni ji je me ri ko li či ne na u če nog ne go, re ci mo, me ri agre siv no sti. Kod škol skog uspe ha, oce ne iz po je di nih pred me ta mo gu bi ti, ali ne mo ra ju, u me đu sob noj ko re la ci ji – nji ho va ve za je stvar em pi rij ske pro ve re i ne uti če na od lu ku o tome ko ji pred me ti tre ba da po sto je i da li da se iz nji ho vih oce na ra ču na uku pan uspeh uče ni ka. Ako oce ne ni su u me đu sob-noj ve zi, to ne zna či da tre ba po tra ži ti dru ge pred me te či je će oce ne bi ti me đu-sob no po ve za ne. Ta ko đe, vr lo vi so ka ili vr lo ni ska „te ži na” aj te ma (u smi slu pro cen ta onih ko ji za o kru žu ju isti od go vor) psi ho me trij ski je kri te ri jum ko ji go vo ri o aj te mu ko ji bi tre ba lo za me ni ti ne kim dis kri mi na tiv ni jim, jer ina če ima mo sma nje nu va ri jan su sko ro va, pa sa mim tim sni že nu aj tem-to tal ko re la-ci ju i sla bi je psi ho me trij ske po ka za te lje re li ja bil no sti i va lid no sti. S dru ge stra-ne, ako sma tra mo da je, re ci mo, sek su al no uz ne mi ra va nje va žan ob lik na si lja u ško li, za nje go vo uklju či va nje u upit nik ire le vant no je ko li ka se pro por ci ja od go vo ra oče ku je i da li po sto ji po ve za nost s dru gim ob li ci ma na si lja.

11.4. Ras pro stra nje nost na si lja u ško la ma

Šta bi smo, po sle svih ovih ogra da i upo zo re nja, mo gli da ka že mo o iz ra že-no sti na si lja u na šim ško la ma?

Pi ta nje je da li se o at mos fe ri na si lja u ško li mo že bo lje za klju či ti na osno-vu bro ja de ce ko ja tr pe na si lje ili de ce ko ja vr še na si lje. Iz ve šta ji i ka rak te ri-sti ke de ce ko ja tr pe na si lje su če šće pred met is pi ti va nja, mo žda i za to što se nji ho vim od go vo ri ma vi še ve ru je, ali bar pod jed na ko zna čaj na je i sli ka ko ja se do bi ja is pi ti va njem de ce ko ja se na sil no po na ša ju.

Pro ce nu iz ra že no sti na si lja naj pre mo že mo za sno va ti na naj jed no stav-ni jem i naj če šće ko ri šće nom, ali i pri lič no ne po u zda nom, kri te ri ju mu kao što je glo bal na sa mo pro ce na uče ni ka o iz lo že no sti na si lju i vr še nju na si lja to kom tri me se ca. Pre ma tom po ka za te lju, u na si lje je uklju če no sko ro sva ko de se to de te (9,5%), s tim što je onih ko ji tr pe na si lje bi lo 6% a onih ko ji vr-še na si lje 4%; de ce ko ja su, na iz me nič no, u obe ka te go ri je bi lo je 1,2%. Ovi pro cen ti su do bi je ni ukr šta njem deč jih od go vo ra na dva pi ta nja ko ji ma su tra že ne glo bal ne sa mo pro ce ne nji ho ve uklju če no sti u na si lje u ulo ga ma na-sil ni ka i žr tve, pri če mu se uklju če nost u na si lje od no si la na za o kru ža va nje od go vo ra če šćih od „sa mo jed nom ili dva pu ta”.

Pro me na kri te ri ju ma vo di ka dru ga či joj sli ci ras pro stra nje no sti na si lja. Ako kao kri te ri jum iz lo že no sti na si lju uzme mo da je uče nik bar jed nom do ži veo ne ki od spe ci fič nih ob li ka na si lja ko ji su mu na bro ja ni, a kao kri te ri-


jum vr še nja na si lja da je uče nik po či nio bar je dan od na ve de nih spe ci fič nih ob li ka na si lja, on da bi smo za klju či li da je 65% uče ni ka bi lo iz lo že no na si lju a da je 42% bi lo na sil no. Po ovom kri te ri ju mu, u na sil nu in ter ak ci ju bi lo bi uklju če no čak 73% uče ni ka, od ko jih bi 32% bi li sa mo žr tve, 8% sa mo na-sil ni ci a 34% žr tve/na sil ni ci.

Kao što smo u pri ka zu re zul ta ta re kli, sma tra mo da je naj si gur ni ja pro ce na ona ko ja se za sni va na spe ci fič nim sa mo pro ce na ma, pri če mu se kao kri te ri jum uzi ma po no vlje nost ka ko tr plje nja na si lja, ta ko i vr še nja na si lja. Pre ma ovom kri te ri ju mu, 44% de ce je to kom pro te kla tri me se ca bi lo ugro že no na si ljem a 21% de ce je po či ni lo na si lje. Kla si fi ko va no pre ma ulo ga ma u na sil noj in ter ak-ci ji, 49% de ce bi lo bi ne u klju če no u na sil nu in ter ak ci ju, 30% de ce bi lo bi sa mo žr tve, 7% sa mo na sil ni ci, a 14% žr tve/na sil ni ci. Pri bli žno je dva pu ta vi še de ce ko ja ka žu da su do ži ve la na si lje ne go de ce ko ja ka žu da su bi la na sil na.

11.4.1. Ob li ci vik ti mi za ci je

Ni su svi ob li ci na si lja bi li pod jed na ko uče sta li. Uče sta lost po je di nač nih ob li ka za vi si, na rav no, od to ga ka ko se ti ob li ci de fi ni šu, ko li ko ši ro ko se od re de. Raš čla nji va nje na si lja na spe ci fič ni je ob li ke uvek se sa sto ji u ar bi-trar noj po de li na ma nji ili ve ći broj ši rih ili užih ob li ka na si lja ko ji se ma nje ili vi še me đu sob no pre kla pa ju.

Naj če šće do ži vlje ni ob lik na si lja su di rekt ne ver bal ne uvre de. Do ži ve lo ih je ne što ma nje od po lo vi ne is pi ta nih uče ni ka (45,8%); ovaj ob lik na si lja je pri bli žno jed na ko pri su tan na svim uz ra sti ma i kod oba po la. Ne kom ob-li ku fi zič kog na si lja, u ko je smo ubro ja li uda ra nje, oti ma nje, pret nje i pri si-lja va nje, bi la je iz lo že na tre ći na ispitanih uče ni ka, ne što vi še de ča ka ne go de voj či ca i vi še mla đih ne go sta ri jih uče ni ka. So ci jal no na si lje (splet ka re nje) do ži ve la je tre ći na ispitanih uče ni ka, i to ne što če šće de voj či ce ne go de ča ci (38% de voj či ca pre ma 28% de ča ka), pri če mu su uz ra sne raz li ke bi le vr lo ma le. Sek su al no uz ne mi ra va nje je pri ja vio sva ki de se ti uče nik. Ono je bi lo če šće me đu de voj či ca ma ne go de ča ci ma i če šće u sta ri jim ne go u mla đim uz ra sti ma.

Vre đa nje i splet ka re nje su dva naj za stu plje ni ja do ži vlje na ob li ka na si lja i kod mla đe i kod sta ri je de ce. Uz ra sne raz li ke po ja vlju ju se u re la tiv noj za stu plje no sti osta lih ob li ka na si lja. U gru pi mla đih uče ni ka fi zič ko na si-lje je na tre ćem me stu po za stu plje no sti, kod sta ri jih na tre ćem me stu su pret nje i za stra ši va nja ko jih ima mno go ma nje ne go vre đa nja i splet ka re nja. Di stri bu ci ja po je di nih ob li ka na si lja kod sta ri jih uče ni ka uka zu je na go to vo pot pu nu do mi na ci ju ver bal nog i so ci jal nog na si lja. Vre đa nje i splet ka re nje su dve do mi nant ne, pod jed na ko za stu plje ne for me, dok su svi osta li ob li ci mno go ma nje za stu plje ni (na pri mer, 46,8% tr pi vre đa nje, 33,5% tr pi splet-ka re nje a 14,0% tr pi pret nje). Ver bal na sred stva ko mu ni ka ci je su oči gled no


do mi nan tan na čin na ko ji se, u sta ri jim uz ra sti ma, po ka zu ju i pri ja telj stvo i ne pri ja telj stvo. Kod mla đih uče ni ka je di stri bu ci ja do ne kle rav no mer ni ja, ma da i u ovoj uz ra snoj gru pi, kao i kod sta ri jih uče ni ka, do mi ni ra ju ver bal no i so ci jal no na si lje, ali i ne ki ob li ci fi zič kog, pre sve ga uda ra nje. Ni re la tiv-na uče sta lost ver bal nog i so ci jal nog na si lja pre ma po lu uče ni ka ne od stu pa zna čaj no od opi sa nog tren da. Ver bal no i so ci jal no na si lje su naj u če sta li ji i u gru pi de ča ka i u gru pi de voj či ca; po tom sle de raz li či ti ob li ci fi zič kog na si lja – uda ra nje, pret nje, oti ma nje i pri si lja va nje. De ča ci su, uop šte no po sma tra-no, ugro že ni ji svim ob li ci ma na si lja, iz u zev splet ka re nja ko je je uče sta li je u gru pi de voj či ca.

11.4.2. Ob li ci na sil nog po na ša nja

Što se ti če po je di nač nih ob li ka na si lja, kao što je naj vi še uče ni ka re klo da su ih dru gi vre đa li, ta ko je i naj vi še njih (jed na tre ći na is pi ta nih uče ni ka) re klo da su oni vre đa li dru ge. Ver bal na agre siv nost je vr lo ra ši re na me đu osnov ci ma. Ma nje od po lo vi ne njih (42%) iz ja vlju je da ni ti su oni ne ko ga uvre di li to kom pro te kla tri me se ca, ni ti su sa mi ta ko ne što do ži ve li, dok sko ro če tvr ti na is pi ta nih uče ni ka (23%) ka že da im se de si lo i da oni ne ko ga uvre de i da ne ko uvre di njih. Broj uklju če nih u ver bal nu agre si ju se po ve ća-va sa uz ra stom: iz no si 53% na naj mla đim uz ra sti ma (3–4. raz red) i 62% na sta ri jim uz ra sti ma (7–8. raz red).

Po sle ver bal nog na si lja, uče ni ci su naj če šće is po lja va li fi zič ko na si lje, ali zna čaj no re đe u po re đe nju s ver bal nim na si ljem (ta ko se po na ša lo 15% de-ce). Ukup no 75% de ce ni je bi lo uklju če no u fi zič ko na sil no po na ša nje, a 5% de ce je i ne ko ga uda ri lo i sa mo bi lo uda re no. Za raz li ku od uklju če no sti u ver bal no na si lje, uklju če nost u fi zič ko na si lje opa da sa uz ra stom. Na naj-mla đem uz ra stu uklju če nih je bi lo 39%, a na naj sta ri jim 26% is pi ta ne de ce.

Splet ka re nje, ko je je, pre ma od go vo ri ma ugro že nih uče ni ka, dru gi po ras pro stra nje no sti ob lik na si lja, zna čaj no je ma nje za stu plje no, ako o nje mu su di mo na osno vu pri zna nja na sil ni ka.

11.4.3. Uče šće u tu ča ma

Tu če me đu uče ni ci ma, po go to vo iz per spek ti ve uče ni ka, mo gu ali ne mo-ra ju bi ti ob lik na sil ne in ter ak ci je. Ne ke tu če su ne dvo smi sle no ob lik na sil ne in ter ak ci je, gde je cilj uče sni ka, ili bar jed ne stra ne, da po vre di ili po ni zi onog dru gog. Ali s dru ge stra ne, ne ki ob li ci fi zič kog nad me ta nja i ko ška nja i ni su tu če u pra vom smi slu re či, već su ob lik igre, po go to vo u mla đim uz-ra sti ma, a po ne ki ma jed na od za bav ni jih ak tiv no sti za de cu (Humphreys & Smith, 1987; Smith et al., 1992). I ka da je tu ča za de cu ne što vi še od igre, ona je če sto od me ra va nje sna ga ko je se od vi ja uz obo stra ni pri sta nak i uz


za jed nič ka pra vi la ko ja de ca po štu ju (kod nas se u ne kim ško la ma ta kve tu če na zi va ju „fer ke”, jer se od vi ja ju po fer pra vi li ma). S dru ge stra ne, tu če su, čak i kad ni su ob lik na si lja, po ve za ne s ri zi kom fi zič kog po vre đi va nja i sa eska la ci jom na si lja. Otu da su od ra sli sklo ni da ih bez mno go di le ma svr sta ju u na sil nu in ter ak ci ju, ili bar u vr lo ne po želj nu in ter ak ci ju me đu de com.

Iz ovih raz lo ga, uče šće u tu ča ma iz dvo ji li smo kao po se ban ob lik na sil ne in ter ak ci je, odvo je no od na sil ni štva i vik ti mi za ci je. Tu je te ško utvr di ti ko je na sil nik a ko žr tva, a kod svih osta lih ob li ka na si lja vo di li smo ra ču na o to me da li se uče nik tu po ja vlju je u ulo zi na sil ni ka ili žr tve. Ta ko đe, ne mo že se utvr di ti, po go to vu ne iz jed no stav nog pi ta nja ko je smo mi po sta vi li, gde se tu ča ko ju uče nik ima u vi du na la zi na opi sa nom kon ti nu u mu iz me đu igre i na si lja. U is pi ti va nji ma si le džij stva, tu če jed na kih se is klju ču ju iz si le džij-stva i de ci se pri li kom po pu nja va nja upit ni ka skre će pa žnja da ta kve tu če ne spa da ju u ono što is tra ži va če in te re su je.

U na šem is tra ži va nju po ka za lo se da se u po sled nja tri me se ca s ne kim u ško li po tu klo sva ko če tvr to de te (24%), ma da se sa mo 5% po tu klo vi še pu-ta. Tu če su bi le naj če šće u naj mla đim uz ra sti ma, a u 3. i 4. raz re du tre ći na uče ni ka (31%) bar se jed nom po tu kla. U sta ri jim uz ra sti ma je broj de ce ko ja su se po tu kla kon stant no opa dao. Tu če su bi le tri pu ta če šće me đu de ča ci ma ne go me đu de voj či ca ma, ali tre ba pri me ti ti da ni me đu de voj či ca ma tu če ni su ret ke, po go to vo u naj mla đim uz ra sti ma, gde se po tu klo 19% de voj či ca.

11.5. Po re đe nje sa dru gim dr ža va ma

Ka ko oce ni ti do bi je nu iz ra že nost na si lja? Da li je broj uče ni ka uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju ohra bru ju će ma li ili za bri nja va ju će ve li ki? Ako po đe mo od to ga da je bi lo ka kvo na si lje ne po želj no, on da će, na rav no, i bi lo ko ji broj ve ći od nu le uka zi va ti na ne za do vo lja va ju će sta nje, ali ta da je oči gled no i da će sta nje uvek bi ti ne za do vo lja vju će. Iz ve stan pro ce nat uče ni ka ko ji su do ži ve li ili po či ni li na si lje ne sa mo da je ne iz be žan već i ni je za bri nja va ju ći, po go to vo ako ima mo na umu da naj ve ći broj ono ga što na zi va mo na sil nim po na ša njem spa da u re la tiv no bla ge in ci den te bez ozbilj nih po sle di ca po de-te ka ko me je upu će no ta kvo po na ša nje. Ali ko li ki je taj iz ve stan pro ce nat? Iz gle da da naj pri bli žni ji od go vor mo že mo da ti tek upo re đi va njem ovih re-zul ta ta s ne kim dru gim.

Iz gle da naj jed no stav ni je da se ovi po da ci upo re de s po da ci ma o sta nju u ško la ma u dru gim dr ža va ma. Me đu tim, po re đe nje s dru gim dr ža va ma je ne si gur no zbog raz li či tih de fi ni ci ja na si lja, raz li či tih for mu la ci ja pi ta nja i raz li či tih kri te ri ju ma.


11.5.1. Po re đe nje na osno vu glo bal nih sa mo pro ce naGlo bal ne sa mo pro ce ne o po no vlje nom na si lju ko ri šće ne su u mno gim re-

fe rent nim is tra ži va nji ma, pa će mo na še re zul ta te, iz ra že ne u tu svr hu pre ko ovog kri te ri ju ma, upo re di ti s re zul ta ti ma ne ko li ko ve li kih is tra ži va nja.

Kao pr vi re per za po re đe nje mo že po slu ži ti ve li ko is tra ži va nje ko je je ini ci ra lo ka sni ja slič na is tra ži va nja na si lja u ško li, tzv. Ber gen ska stu di ja u Nor ve škoj (Ol we us, 1993). U toj stu di ji, pri bli žno sva ki sed mi uče nik je bio uklju čen u po no vlje nu na sil nu in ter ak ci ju (oko 9% žr ta va, i 7% na sil-ni ka, a me đu tom de com je bi lo 1,6% onih ko ji su i žr tve i na sil ni ci). U po re đe nju sa ovom stu di jom, na si lje u Sr bi ji je znat no ma nje iz ra že no ne go u Nor ve škoj u vre me ka da je po rast na si lja iza zvao zna čaj nu za bri-nu tost u nor ve škom dru štvu.

To, kao i osta la po re đe nja, tre ba po sma tra ti sa mo kao re la tiv no gru be pro ce ne. Naj ve će pre pre ke pre ci zni jem po re đe nju stva ra ju raz li ke u uzor-ku. Po da ci ko je iz no si Ol ve us ba zi ra ju se na od go vo ri ma de ce od 2. do 9. raz re da, što od go va ra ra spo nu od 3. raz re da osnov ne ško le do 2. raz re da sred nje ško le kod nas. Is klju či va nje 7. i 9. raz re da bi mo žda po ve ća lo pro-ce nat de ce uklju če ne u na si lje jer je na naj sta ri jim uz ra sti ma broj vik ti mi-zi ra ne de ce naj ma nji, ali je za to u tim uz ra sti ma me đu de ča ci ma pro ce nat de ce ko ja se na sil no po na ša ju naj ve ći. Uz to, u Ber gen skoj stu di ji su na đe-ne zna čaj ne uz ra sne i pol ne raz li ke u vik ti mi za ci ji i na sil ni štvu, ali ni smo us pe li da utvr di mo ka kva je uz ra sna i pol na struk tu ra uče ni ka tač no bi la da bi smo je upo re di li sa struk tu rom na šeg uzor ka i even tu al ne raz li ke uze-li u ob zir pri li kom upo re đi va nja do bi je nih re zul ta ta.

Pri bli žno kad i Ber gen ska stu di ja, ra đe na je i obim na Še fild ska stu di-ja u Ve li koj Bri ta ni ji, gde je ko ri šćen sli čan upit nik (Whit ney & Smith, 1993). U po re đe nju s tim re zul ta ti ma – 27% osno va ca je re klo da su bi li po no vlje no mal tre ti ra ni a njh 12% da su bi li po no vlje no na sil ni – broj de ce uklju če ne u na sil nu in ter ak ci ju je u na šem is tra ži va nju bar tri pu ta ma nji ne go ta da u Ve li koj Bri ta ni ji.

I niz dru gih po da ta ka uka zu je na to da je pre ma ovom kri te ri ju mu ste pen na si lja u na šim ško la ma ni zak. Do bi je ni pro ce nat vik ti mi za ci je je znat no is pod do nje gra ni ce ra spo na, od 15% do 25%, ko ji se na vo di kao ras pon iz-lo že no sti si le džij stvu u is tra ži va nji ma u Za pad noj Evro pi, Ame ri ci i Austra-li ji (Ve en stra et al., 2005). U jed nom sko ri jem is tra ži va nju u Tur skoj (Tayli, 2013), čak 41% uče ni ka je bi lo uklju če no u si le džij stvo.

Kao po god na sli ka za upo re đi va nje nu de se po da ci iz pe ri o dič nih is tra-ži va nja ko je spro vo di Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja (SZO). Po dat ke iz is tra ži va nja SZO mo že mo upo re di ti s na šim po da ci ma, ako i iz jed nog i iz dru gog is tra ži va nja se lek tu je mo po dat ke ko ji su me đu sob no upo re di vi.


Pret po sled nje is tra ži va nje je ra đe no 2005/6. go di ne u 40 dr ža va/re gi o-na ši rom sve ta (Cra ig et al., 2009). Na si lje je utvr đi va no pre ko tri in di ka-to ra: pre ko glo bal ne sa mo pro ce ne iz lo že no sti na si lju, glo bal ne sa mo pro-ce ne vr še nja na si lja i sa mo pro ce ne uklju če no sti u tu če. Kao jed na me ra iz lo že no sti na si lju i vr še nja na si lja uzi ma ni su od go vo ri „dva ili tri pu ta me seč no” ili „če šće”, da kle če šće od 1–2 pu ta u pe ri o du od 2–3 me se ca. U na si lje je bi lo uklju če no u pro se ku 26,9% uče ni ka: 10,7% kao na sil ni ci, 12,6% kao žr tve i 3,6% kao žr tve/na sil ni ci. Taj broj je sko ro tri pu ta ve ći ne go onaj do bi jen u na šem is tra ži va nju.

Po sled nje is tra ži va nje ra đe no je 2009/10. go di ne u 38 dr ža va (Cur rie et al., 2012).15 Me đu 11-go di šnja ci ma, 13% njih je bi lo vi še pu ta iz lo že no si le-džij stvu (15% de ča ka i 12% de voj či ca), me đu 13-go di šnja ci ma 12% (13% de ča ka i 11% de voj či ca) a me đu 15-go di šnja ci ma 9% (10% de ča ka i 7% de-voj či ca). Iz sa op šte nih po da ta ka mo že se pro ce ni ti da je na ce lom uzor ku njih 11% (13% de ča ka i 10% de voj či ca) bi lo iz lo že no po no vlje nom na si lju.

Pre ma tom kri te ri ju mu po no vlje nog na si lja, u na šim ško la ma bi lo je 6% uče ni ka (7% de ča ka i 5% de voj či ca) ko ji su iz ja vi li da su to kom po sled nja tri me se ca vi še od 1–2 pu ta bi li iz lo že ni na si lju.

Po re đe nje na ših re zul ta ta i re zul ta ta u is tra ži va nji ma Svet ske zdrav stve-ne or ga ni za ci je po uz ra sti ma pri ka za no je na Gra fi ku 27. Po da ci su mi ra ni po uz ra sti ma (11, 13 i 15 go di na) da ti su kod Ka ri i sa rad ni ka (Cur rie et al., 2008) po seb no za, ka ko su oni to ozna či li, hro nič nu vik ti mi za ci ju a po seb no za po vre me nu vik ti mi za ci ju, dok su iz po sled njeg is tra ži va nja da ti sa mo za po no vlje nu vik ti mi za ci ju (Cur rie et al., 2012). Kao gru pe za kom pa ra ci ju, iz na šeg is tra ži va nja iz dvo ji li smo od go vo re uče ni ka 5, 7. i 8. raz re da.

Za po re đe nje na ših re zul ta ta s re zul ta ti ma iz po je di nač nih dr ža va iza-bra li smo da po re di mo od go vo re 13-go di šnja ka i po dat ke o jed no krat nom na si lju iz is tra ži va nja 2005/6. go di ne (Cur rie et al., 2008). Ovo po re đe nje (Gra fik 28) da je iste re zul ta te kao i po re đe nje pri ka za no u Po pa dić (2008) na osno vu po da ta ka iz 120 ško la. Uoča va se da je na si lje u Sr bi ji is pod pro-se ka u od no su na uzo rak is pi tan u re fe rent noj stu di ji Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je. Po do bi je nim pro cen ti ma, Sr bi ja bi se na šla me đu 5–6 dr ža va/re gi o na, od 41 is pi ta nih, ko je su na sa mom dnu po bro ju žr ta va i na sil ni ka, bi lo da se po sma tra po no vlje no ili jed no krat no na si lje.

Ina če, re zul ta te Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, pa sa mim tim i po re-đe nje, tre ba pri hva ti ti sa iz ve snom re zer vom. Ras pon do bi je nih pro ce na ta ugro že ne de ce od sko ro 5 : 1 to li ko je ve li ki da se na me će kao al ter na tiv no ob ja šnje nje da bar jed nim de lom ni su re zul tat stvar nih raz li ka iz me đu dr ža-

1515 Rezultati iz ovog istraživanja još nisu prikazani po kategorijama uloga u nasilnoj Rezultati iz ovog istraživanja još nisu prikazani po kategorijama uloga u nasilnoj interakciji niti su prikazani podaci za jednokratno nasilje, pa se zato u poređenjima s interakciji niti su prikazani podaci za jednokratno nasilje, pa se zato u poređenjima s našim istraživanjem pre svega oslanjamo na rezultate pretposlednjeg istraživanja.našim istraživanjem pre svega oslanjamo na rezultate pretposlednjeg istraživanja.


va u pri sut no sti na si lja, već raz li ka u na či nu me re nja ili iz bo ru uzor ka. Raz-li ka bi se la ko mo gla pri pi sa ti raz li ka ma u raz u me va nju ter mi na ko ji ma je si le džij stvo (bullying) pre vo đe no na raz li či te je zi ke, ili raz li ka ma u od no su unu tar jed ne kul tu re pre ma toj po ja vi i dru štve noj po želj no sti od go vo ra, ili u na či nu na ko ji su uče ni ci raz re ša va li ne do u mi cu na šta tre ba da se od no si jed nom do ži vlje no po no vlje no na si lje. Spo me nu li smo na še mi šlje nje da ter-min „na si lje” u na šem je zi ku upu ću je de cu na eks trem no i fi zič ko na si lje i da zbog to ga uma nju je broj sa mo pro ce na.

Gra fik 27: Po re đe nje ugro že no sti de ce (glo bal ne sa mo pro ce ne),pre ma po da ci ma ovog is tra ži va nja i is tra ži va nja ko je je spro ve laSvet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja

Ni zak ni vo na si lja u na šim ško la ma do bi ja se i ako za kri te ri jum uzme mo glo bal ne sa mo pro ce ne o po no vlje noj vik ti mi za ci ji i na sil ni štvu. Pro ce nat za de ča ke u na šem is pi ti va nju iz no sio je 10,6% uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju (to li ko njih ka že da su vi še pu ta bi li na sil ni, ili vi še pu ta do ži ve li na si lje, ili i jed no i dru go) i sa mo u če ti ri ze mlje je bio ni ži (u Šved skoj 8,6%, Če škoj 9,7%, Špa ni ji 10,2% i Islan du 10,3%), dok je u svim dru gim dr ža va ma bio ve ći (npr., u Hr vat skoj 15,7%, Slo ve ni ji 18%, Ma ke do ni ji 20,3%). I pre ma pro cen ti ma de voj či ca uklju če nih u na si lje Sr bi ja se sa svo jih 6,1% na la zi me-đu dr ža va ma s naj ma nje na si lja; u sa mo dve dr ža ve je taj pro ce nat ma nji – u Šved skoj je 4,8%, Islan du 5,4%. U osta lim dr ža va ma je taj pro ce nat znat no ve ći, npr., u Hr vat skoj 9,9%, u Slo ve ni ji 10,1%, Ma ke do ni ji 11%.


Gra fik 28: Pro ce nat uče ni ka uz ra sta 13 go di na ko ji su bar jed nom bi liiz lo že ni vr šnjač kom na si lju u pro te klih ne ko li ko me se ci

11.5.2. Po re đe nje na osno vu spe ci fič nih sa mo pro ce naSpe ci fič ne sa mo pro ce ne na ve de ne u iz ve šta ju o is tra ži va nju SZO (Cra-

ig et al., 2009) mo gu nam po slu ži ti za da lja po re đe nja na ših re zul ta ta sa sta njem u dru gim ze mlja ma. Po da ci u iz ve šta ju su da ti zbir no za 6 ze ma lja gde su za da va na pi ta nja o spe ci fič nim ob li ci ma na si lja, a po seb no za de ča-ke i de voj či ce i po seb no za tri uz ra sta (11, 13, 15 go di na). Za to po re đe nje s na šim po da ci ma ni je jed no stav no i zah te va do dat no iz ra ču na va nje sko-ro va ko ji bi bi li upo re di vi. Uze će mo za po re đe nje nji ho ve is pi ta ni ke od 13 go di na i na še uče ni ke 7. raz re da i upo re di će mo ih po uklju če no sti u fi zič ko i u ver bal no na si lje. I za je dan i za dru gi ob lik na si lja uče ni ci su u iz ve-šta ju ka te go ri sa ni u če ti ri ulo ge pre ma uklju če no sti u po no vlje nu na sil nu in ter ak ci ju (ne u klju če ni, žr tve, žr tve/na sil ni ci, na sil ni ci), pa smo ta ko i mi ka te go ri sa li na še uče ni ke. Pro cen ti uče ni ka u od go va ra ju ćim ka te go ri ja ma da ti su u Ta be li 60.


Ta be la 60: Po re đe nje iz lo že no sti na si lju de ce uče ni ka 7. raz re da u Sr bi jisa sta njem u dru gim ze mlja ma (%)

Fizičko nasiljeFizičko nasilje Verbalno nasiljeVerbalno nasiljeDečaciDečaci DevojčiceDevojčice DečaciDečaci DevojčiceDevojčice

/ ž ž/nž/n n / ž ž/nž/n n / ž ž/nž/n n / ž ž/nž/n nSrbijaSrbija 9191 4 1 5 9696 2 0 2 7474 1515 4 7 8080 1414 2 4Šest Šest drugih drugih zemaljazemalja

8989 4 4 3 9696 2 2 1 7070 1313 9 8 7878 1313 5 4

Na po me na:/ = ne u klju če ni u na sil nu in ter ak ci ju: ž = žr tve; n = na sil ni ci; ž/n = žr tve/na sil ni ci.

Iz ta be le se vi di da je, i kod de ča ka i kod de voj či ca, uklju če nost de ce u na si lje za ko ji pro ce nat ma nja u Sr bi ji ne go u re fe rent nih šest dr ža va. Dr ža ve za ko je su zbir ni po da ci ov de pri ka za ni je su, pre ma glo bal nom kri te ri ju mu, u gor njem de lu ili sre di ni rang-li ste u ko ju je uklju če no 40 dr ža va. Ako, da kle, po re đe nje vr ši mo na osno vu spe ci fič nih sa mo pro ce na, ta mo gde je ta kvo po re đe nje mo gu će, mo že se za klju či ti da se Sr bi ja po uče sta lo sti vik-ti mi za ci je na la zi oko pro se ka me đu is pi ta nim dr ža va ma.

Da za klju či mo: od go vor na pi ta nje ko li ko ima na si lja u na šim ško la ma za-vi si od kri te ri ju ma ko jeg se dr ži mo pri li kom pro ce ne ko je žr tva na si lja a ko na sil nik. Na sto ja li smo da po ka že mo da se mo gu ko ri sti ti raz li či ti, pod jed na-ko smi sle ni kri te ri ju mi, i da ovi kri te ri ju mi ne da ju istu sli ku. U na šem slu ča-ju, za vi sno od kri te ri ju ma, pro ce nat uče ni ka ko ji je u po sled nja tri me se ca bio ugro žen vr šnjač kim na si ljem kre će se od jed ne če tvr ti ne do sko ro dve tre ći ne is pi ta nih uče ni ka. Pre ma kri te ri ju mu ko ji je po na šem mi šlje nju naj kva li tet ni ji (na osno vu iz ja va o po je di nač nim ob li ci ma na si lja, uče nik je vi še pu ta do ži veo na si lje istog ili raz li či tog ob li ka), ne što ma nje od po lo vi ne is pi ta nih uče ni ka (44%) bi lo je ugro že no na si ljem. Ako gle da mo ko li ko de ce se po na ša lo na sil-no, ovaj broj se, za vi sno od kri te ri ju ma, kre će od 4% do 42%. Pre ma kri te ri-ju mu ko jem smo mi sklo ni da da mo pred nost, jed na pe ti na is pi ta nih uče ni ka (21%) to kom istog pe ri o da bi la je na sil na To ne zna či da je u na sil nu in ter ak ci-ju bi lo uklju če no, pre ma ovom kri te ri ju mu, ukup no dve tre ći ne (65%) is pi ta ne de ce. Taj broj je ma nji jer su ne ka de ca bi la i u ulo zi na sil ni ka i u ulo zi žr tve. U na sil nu in ter ak ci ju je bio uklju čen sva ki dru gi uče nik (51,3%).

11.5.3. Po re đe nje na osno vu sa mo pro ce na na sil nog po na ša nja

Kao i po dat ke o iz ra že no sti vik ti mi za ci je, i re zul ta te o iz ra že no sti na-sil ni štva mo že mo upo re di ti i s re zul ta ti ma is tra ži va nja Svet ske zdrav stve-ne or ga ni za ci je (Cur rie et al., 2008). Po da ci u ovoj stu di ji za sni va ju se na


glo bal nim sa mo pro ce na ma uče ni ka o vla sti tom na sil nom po na ša nju to kom pro te kla tri me se ca, a na vo de se po da ci za jed no krat no na sil ni štvo i po vre-me no na sil ni štvo. Pri ka za će mo po dat ke o de ci ko ja su bar jed nom bi la na-sil na i de ci ko ja su vi še pu ta bi la na sil na (Gra fik 29).

Gra fik 29: Po re đe nje re zul ta ta o na sil nom po na ša nju uče ni ka iz Sr bi jes re zul ta ti ma is tra ži va nja Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je

Broj uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju u Sr bi ji bio bi is pod pro se ka ko ji je kon sta to van u kro skul tur nim is tra ži va nji ma oba vlje nim 2005/6. go di ne i 2009/10. go di ne. Uz ra sni trend je i u na šem i u ci ti ra nim is tra ži va nji ma iden-ti čan: naj ma nje na sil ni ka je u uz ra stu od 11 go di na.

Na še re zul ta te mo že mo upo re di ti i s re zul ta ti ma iz po je di nač nih dr ža va ko je su bi le uklju če ne u is tra ži va nje 2005/6. go di ne. Re zul ta ti po re đe nja da ti su u Gra fi ku 30.

Re do sled dr ža va u gra fi ku ni je fo r mi ran pre ma pro cen tu na sil nih uče-ni ka, već je za dr žan re do sled iz pret hod nog gra fi ka (Gra fik 28) u ko jem su dr ža ve po re đa ne pre ma pro cen tu vik ti mi zi ra nih uče ni ka. Na taj na čin že le li smo da omo gu ći mo lak še uoča va nje još jed nog zna čaj nog de ta lja – sra zme-ra na sil ne i vik ti mi zi ra ne de ce ni je u svim dr ža va ma bi la ista. U Tu r skoj, re ci mo, ima vi še vik ti mi zi ra ne de ce ne go u Le to ni ji, ali ima znat no ma nje na sil ni ka. Mo gu će je da ta kva od stu pa nja uka zu ju na raz li či te ob li ke na sil ne in ter ak ci je ko ji su pri sut ni u raz li či tim dru štvi ma, a mo žda od go vo ri uka zu-ju na raz li ke u grup nim no r ma ma ko je se od no se na na sil ni štvo i vik ti mi za-ci ju pa, sled stve no to me, i raz li či tu sprem nost uče ni ka da pri zna ju da su se i sa mi na sil no po na ša li i da su bi li žr tve na si lja.


Gra fik 30: Pro ce nat uče ni ka ko ji su bar jed nom bi li na sil ni pre mavr šnja ci ma u po sled njih ne ko li ko me se ci

Ako pro ce nat uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju upo re di mo s re zu ta ti ma do bi je nim u is tra ži va nju SZO, vi di se da je sta nje u na šim ško la ma znat no bo lje od sta nja u ve ći ni dr ža va/re gi o na uklju če nih u is pi ti va nje.

11.5.4. Po re đe nje na osno vu uče sta lo sti tu ča

Di rekt no po re đe nje uče sta lo sti tu ča u na šem is tra ži va nju i onom Svet-ske zdrav stve ne or ga ni za ci je (SZO) ni je mo gu će jer je naš re fe rent ni pe riod bio 3 me se ca, a nji hov go di nu da na. Još va žni ja je raz li ka ta što se u na šem is pi ti va nju pi ta lo o tu či s dru gim uče ni ci ma, dok se u pi ta nju o tu ča ma u is tra ži va nju SZO ni je pre ci zi ra lo da se ra di o tu ča ma u ško li. Ako, ipak, opet iz dvo ji mo gru pu 13-go di šnja ka, pro sek u is tra ži va nju SZO je 58% za de ča ke, 26% za de voj či ce i 42% za ceo uzo rak, dok je u na šem is tra ži va nju pro sek za de ča ke 31%, za de voj či ce 10% i 20% za ceo uzo rak. Po da ci uka-zu ju na to da je pro ce nat de ce ko ja kod nas to kom tri me se ca uče stvu ju u tu ča ma dva pu ta ve ći od pro cen ta de ce u is pi ta nim dr ža va ma ko ja uče stvu ju u tu ča ma to kom go di nu da na, ali ova kva eks tra po la ci ja, ko ja bi uka zi va la na to da je broj tu ča kod nas znat no ve ći, ni je oprav da na. Ne mi sli mo, na rav no, da bi uče sta lost do bi je nu kod na ših uče ni ka tre ba lo po mno ži ti sa 4 da bi se do bio po da tak upo re div s po dat kom iz is tra ži va nja SZO, ko ji po ka zu je broj tu ča to kom ce le go di ne (ta ko bi se do bi lo da je uče sta lost tu ča kod nas čak šest pu ta ve ća). Mi sli mo da je, ka da je po sta vlje ni period go di na da na, pam-


će nje ma nje efi ka sno ne go ka da je u pi ta nju kra ći pe riod, kao i da se uče ni ci ta da vo de stra te gi jom da uzi ma ju u ob zir ozbilj ni je in ci den te, ali, i ako smo u pra vu, ne mo gu će je zna ti ka ko ko ri go va ti jed nu ili dru gu pro ce nu da bi bi le upo re di ve. Ta ko đe, mo že se sa mo na ga đa ti ko li ko de ce se u is tra ži va nju SZO po tu klo u ško li a ne van ško le.

U is tra ži va nju SZO iz 2009/10. go di ne (Cu r rie et al., 2008) sa op šta va ju se pro cen ti de ce ko ja su se za po sled njih go di nu da na po tu kla 3 i vi še pu ta. Pre ma tom kri te ri ju mu, ukup no se po tu klo oko 25% de ča ka i 7% de voj či ca. Na ši po da ci po ka zu ju ve ću uče sta lost tu ča: 34% de ča ka i 13% de voj či ca re-klo je da se po tu klo bar jed nom u po sled nja tri me se ca.

11.6. Ka rak te ri sti ke ugr o že nih uče ni ka

Na ša ana li za je po ka za la da vik ti mi za ci ja prak tič no ni je bi la po ve za na sa osnov nim so ci o de mo graf skim va ri ja bla ma.

11.6.1. PolDe ča ci i de voj či ce su bi li pod jed na ko iz lo že ni na si lju, bi lo da o to me za-

klju ču je mo na osno vu glo bal nih sa mo pro ce na ili na osno vu po lu di rekt nih po ka za te lja. Sve ga je 3,3% vi še de ča ka ko ji ka žu da su do ži ve li na si lje ne go de voj či ca. U is tra ži va nju SZO (Cu r rie et al., 2008) kon sta to va na je ge ne-ral na ten den ci ja da de ča ci če šće sa op šta va ju da su bi li iz lo že ni na si lju ne go de voj či ce, ma da su, ka ko se pri me ću je, uz ra sne raz li ke bi le zna čaj ne u ma-nje od po la ze ma lja za sve uz ra sne gru pe. U ne kim is tra ži va nji ma kod nas ta ko đe ni je kon sta to va na raz li ka iz me đu po lo va u vik ti mi za ci ji (Ne di mo vić, 2011; Ra do sa vljev Ki r ćan ski, 2014).

Fi zič kom na si lju su ne što če šće bi li iz lo že ni de ča ci ne go de voj či ce, dok su de voj či ce ne što če šće bi le iz lo že ne splet ka re nju i sek su al nom uz ne mi ra va nju.

11.6.2. Uz rastSa uz ra stom se vik ti mi za ci ja sma nji va la – sa oko 50% u tre ćim raz re di-

ma i po ste pe nim sma nji va njem na oko 42% u 7. raz re di ma do zna čaj ni jeg pa da na 37% vik ti mi zi ra nih u 8. raz re di ma. U pret po sled njem is tra ži va nju SZO (Cu r rie et al., 2008) u ve ći ni ze ma lja kon sta to van je pad vik ti mi za ci je i kod de ča ka i kod de voj či ca u pe ri o du od 11. do 15. go di ne (pad je re gi stro van iz me đu 13. i 15. go di ne). U po sled njem is tra ži va nju (Cu r rie et al., 2012) ta-ko đe je kon sta to va no opa da nje vik ti mi za ci je sa uz ra stom u ve ći ni ze ma lja, pri če mu je pro me na obič no bi la ma nja od 10%.


Pro ve ra va ju ći ne ko li ko mo gu ćih ob ja šnje nja kon stant nog opa da nja vik-ti mi za ci je sa uz ra stom, Smit i sa rad ni ci (Smith et al., 1999) za klju či li su da su naj ve ro vat ni ji uzr o ci ovom opa da nju za u zi ma nje sve vi šeg po lo ža ja u sta-tu snoj hije rar hi ji u ško li i ovla da va nje so ci jal nim ve šti na ma ko je im po ma žu da se no se s ri zič nim si tu a ci ja ma i s na pa sni ci ma.

Opa da nje vik ti mi za ci je sa uz ra stom iz ra že ni je je kod de ča ka ne go kod de voj či ca, ta ko da je naj u gro že ni ja gru pa de ča ka iz 3. raz re da (njih 53,1% je iz lo že no na si lju) a naj ma nje ugr o že na gru pa de ča ka iz 8. raz re da (34,9% ugr o že nih).

Ma li uti caj so ci o de mo graf skih va ri ja bli ne zna či da su sve va ri ja ble ne-zna čaj ne i da su vik ti mi za ci ji sva de ca pod jed na ko iz lo že na. Na pro tiv, po sto je ve o ma ve li ke raz li ke u vik ti mi za ci ji. Dok pri bli žno tre ći na uče ni ka (34,6%) ni je do ži ve la nije dan od na bro ja nih ob li ka na si lja, oko 5% uče ni ka (4,8%) iz ja vi lo je da bar je dan od tih ob li ka sva ko dnev no do ži vlja va. Osta je da se utvr di ko je raz li ke me đu de com pro iz vo de to li ke raz li ke u vik ti mi za ci ji.

11.6.3. Škol ski uspehU na šem is tra ži va nju ni smo usta no vi li po ve za nost vik ti mi za ci je sa

škol skim uspe hom – ko re la ci ja na ukup nom uzor ku iz no si la je ro = -0,05.U li te ra tu ri se obič no oče ku je da sla bi ji uče ni ci po ka zu ju ve ći ste pen vik ti-mi za ci je, pri če mu obe va ri ja ble mo gu bi ti i uzr ok i po sle di ca. Vik ti mi zi ra na de ca zbog uz ne mi re no sti i dru gih psi hič kih te go ba mo gu da sla bi je uče pa će za to po sti ći sla bi ji uspeh, a u obr nu tom sme ru sla bi ji uče ni ci mo gu ima ti ma nje sa mo po što va nja i ni ži sta tus u gru pi, zbog če ga po sta ju lak ša me ta na pa da dru ge de ce.

Gle da no po ško la ma, ve za iz me đu uspe ha i vik ti mi za ci je ni je bi la svu-da ista. Di stri bu ci ja unu tar škol skih ko re la ci ja škol skog uspe ha i ste pe na vik ti mi za ci je pri ka za na je na Gra fi ku 31. Ona se kre ta la u ra spo nu od iz-ra že ne ne ga tiv ne do iz ra že ne po zi tiv ne, od ro = -0,26 do ro = 0,33, ali je sre di šnjih 50% ko re la ci ja bi lo u ra spo nu od -0,11 do 0,01, a od ukup no 227 ko re la ci ja (iz ove ana li ze smo is klju či li spe ci jal ne ško le, a još če ti ri ško le ni su ima le po dat ke o uspe hu uče ni ka, pa za to ne ma 237 ško la) njih 60 je bi lo zna čaj no na ni vou 0,05, dok u 167 ško la ova ko re la ci ja ni je bi la sta ti-stič ki zna čaj na.


Gra fik 31: Di stri bu ci je ko re la ci ja vik ti mi za ci je sa škol skim uspe hom,po ško la ma

11.6.4. Od no si u vr šnjač koj gru pi

Na ši na la zi usme ra va ju tra ga nje za fak to ri ma vik ti mi za ci je sa so ci o-de mo graf skih ka rak te ri sti ka na ka rak te ri sti ke ko je se ti ču od no sa u vr-šnjač koj gru pi. Zna ča jan pre dik tor vik ti mi za ci je bi lo je uče ni ko vo opa ža-nje kli me u ode lje nju (ste pen slo žno sti ode lje nja) i de te to va in te gri sa nost u vr šnjač ku gru pu. De ca ko ja su iz ja vlji va la da se uče ni ci sla bo sla žu ili da ne ma ju do brih dru go va u ode lje nju bi la su u dva pu ta ve ćem ri zi ku od vik-ti mi za ci je od de ce ko ja su re kla da se od lič no sla žu u ode lje nju i da ima ju vi še do brih dru go va.

In te gri sa nost uče ni ka u svo je ode lje nje u ve li koj me ri je po ve za no ne sa mo s tim ko li ko će uče nik bi ti iz lo žen na si lju već i od ko ga. In te gri sa na de ca su, za raz li ku od sla bo in te gri sa ne, pre sve ga u ma njem ri zi ku od na-si lja od stra ne de ce iz svog ode lje nja, ali ta ko đe, ma da u ma njoj me ri, i od na si lja de ce van ode lje nja, pa i od de ce iz dru gih ško la. Ako su iz lo že na na si lju, ona se ža le pre sve ga na jed nog na sil nog uče ni ka, dok se ne in te gri-sa na de ca naj če šće ža le na na si lje gru pe uče ni ka. Da je in te gri sa nost po ve-za na sa mo sa vik ti mi za ci jom unu tar ode lje nja, mo glo bi se pret po sta vi ti da uče ni ci iz ja vlju ju da su slo žni u ode lje nju i da ima ju pu no dru go va upra vo za to što se ne ose ća ju ni od ko ga ugro že ni. Me đu tim, po što su in te gri sa na de ca ma nje ugro že na i van svog ode lje nja i svo je ško le, mo že se pret po sta-vi ti da kao za štit ni fak to ri de lu ju ili sa ma okru že nost ve ćim bro jem dru go-va ili nji ho ve oso bi ne ko je su i do ve le do to ga da ima ju ve ći broj dru go va.


11.7. Ka ra ke ri sti ke de ce ko ja se na sil no po na ša ju

Ka rak te ri sti ke de ce ko ja se na sil no po na ša ju bi lo je lak še uoči ti ne go ka rak-te ri sti ke onih ko ji tr pe na si lje.

11.7.1. PolPol, kao što smo vi de li, ni je bio po ve zan sa ste pe nom vik ti mi za ci je, ali

je bio po ve zan sa ste pe nom na sil ni štva. De ča ci su bi li sko ro dva pu ta če šće na sil ni od de voj či ca (27% u po re đe nju sa 14%), ma da ista ve za iz ra že na pre-ko ko e fi ci jen ta ko re la ci je ne iz gle da po seb no ja ka: ko e fi ci jen ti ko re la ci je se kre ću od 0,16 do 0,18, u za vi sno sti od to ga ko ja se me ra na sil nog po na ša nja do vo di u ve zu s po lom. I de ča ci i de voj či ce pri ja vlju ju da su de ča ci če šće bi li na sil ni pre ma nji ma. Kod de ča ka je to iz ra zi to, a i me đu de voj či ca ma vi še od po lo vi ne njih se ža li da su sa mo de ča ci oni ko ji su pre ma nji ma na sil ni. Ve ći na stu di ja po ka zu je da su de ča ci vi še sklo ni na si lju od de voj či ca (Bal-dry, 2004; Be ne nishty & Astor, 2005; Bo ul ton & Un der wo od, 1992; Cra ig, 1993; Sal mi val li & Ka u ki a i nen, 2004). I u is tra ži va nju SZO iz 2005/6. go-di ne (Cur rie et al., 2008) utvr đe no je da su sko ro u svim ze mlja ma de ča ci zna čaj no če šće na sil ni od de voj či ca, a isti na laz je po tvr đen i u is tra ži va nju iz 2009/10. go di ne (Cur rie et al., 2012).

Zna čaj ne raz li ke me đu po lo vi ma utvr đe ne su i u spe ci fič nim ob li ci ma na sil nog po na ša nja. De ča ci su vi še od de voj či ca bi li sklo ni vre đa nju, uda ra-nju, pret nja ma, a naj ve ća raz li ka je bi la u sek su al nom uz ne mi ra va nju. Ni su na đe ne pol ne raz li ke u splet ka re nju – prak tič no za ne mar ljiv broj i de ča ka i de voj či ca, 3,5%, pri zna va lo je da je splet ka ri lo.

Ka da su is tra ži va nja na sil ni štva uklju či la i in di rekt no na si lje kao je dan ob lik na si lja, po sto ja lo je oče ki va nje da će se zna čaj no pro me ni ti za ključ-ci o ve ćoj agre siv no sti de ča ka, ko ji su do ne se ni na osno vu is pi ti va nja, pre sve ga, fi zič kog na si lja. Oče ki va lo se, na i me, da se de ča ci i de voj či ce mo-žda ne raz li ku ju u ste pe nu na sil no sti, već u na či nu is po lja va nja na sil no sti, i to oče ki va nje je pot kre plji va no pr vim na la zi ma o zna čaj no ve ćoj so ci jal noj na sil no sti de voj či ca. Ta kva oče ki va nja za sni va la su se na is tra ži va nji ma i te-o ri ja ma fin skih is tra ži va ča na če lu sa Ka jem Bjor kvi stom (npr., Björkqvist, La ger spetz, & Ka u ki a i nen, 1992; Björkqvist, Öster man, & La ger spetz, 1994; La ger spetz, Björkqvist, & Pel to nen, 1988), kao i is tra ži va nji ma Ni ki Krik i nje nih sa rad ni ka o re la ci o noj agre siv no sti (npr., Crick & Grot pe ter, 1995; Crick et al., 1999). Ka sni je se, me đu tim, po ka za lo da ve ća sklo nost de voj či-ca in di rekt nom na si lju ni je to li ko iz ra že na da bi u ukup nom sko ru po ni šti-la ve ću sklo nost de ča ka ka di rekt nim ob li ci ma na si lja. De ča ci kon zi stent-no po ka zu ju ve ću fi zič ku na sil nost od de voj či ca, dok u po gle du in di rekt nih ob li ka na sil nog po na ša nja po sto je ne kon zi stent ni na la zi. Ta kav je i re zul tat


jed ne no vi je stu di je spro ve de ne u de vet vr lo raz li či tih dru šta va (Lan sford et al., 2012). U na šem is pi ti va nju de ča ci su u ve ćoj me ri is po lja va li i fi zič ko i ver bal no na si lje, dok raz li ke u in di rekt nom na si lju ni su na đe ne. Ge ne ral no, de ča ci su is po lja va li kon stant no ve će na si lje od de voj či ca. Ni za je dan ob lik na si lja, ni u jed nom uz ra stu, de voj či ce ni su bi le na sil ni je od de ča ka. U ne kim is tra ži va nji ma na osnov ci ma kod nas (Ne di mo vić i Bi ro, 2011), pol (mu ški) se po ka zao zna čaj nim pre dik to rom i di rekt nog i in di rekt nog na si lja.

Raz li ke me đu de ča ci ma i de voj či ca ma, na đe ne u uče sta lo sti na si lja i po je-di nih ob li ka na si lja, naj če šće se tu ma če raz li či ti im so ci ja li za tor skim po stup-ci ma ko ji ma su oni iz lo že ni, kao i raz li či tom pri ro dom pri ja telj skih gru pa ko je su ka rak te ri stič ne za de ča ke i de voj či ce. Od ra sli su sklo ni to me da to le-ri šu agre siv ne po stup ke de ča ka, tu ma če ći ih kao po na ša nje ko je je za de ča ke uobi ča je no, pa i po želj no, dok se kod de voj či ca isti po stup ci ne to le ri šu. Mo-de li ko ji se nu de de ča ci ma na sil ni ji su i od mo de la za de voj či ce. Po što i de ca usva ja ju ista uve re nja ko ja ima ju nji ho vi ro di te lji, na sil ni po stup ci i me đu de-com iza zi va ju ma nje osu de ako po ti ču od de ča ka. Fi zič ka sna ga i do mi na ci ja u gru pi su me đu de ča ci ma oso bi ne ko je do pri no se vi šem sta tu su, a ne ja sna je gra ni ca iz me đu po ka zi va nja i od me ra va nja fi zič ke sna ge i na si lja, kao i iz-me đu do mi na ci je i pri si le. Pri ja telj ske gru pe de voj či ca za sni va ju se na in tim-ni jim, emo ci o nal nim ve za ma, i is klju či va nje iz tih gru pa i pret nja so ci jal nom izo la ci jom pred sta vlja u ta kvim gru pa ma moć no sred stvo ma ni pu la ci je i po-vre đi va nja. U na šem is tra ži va nju de voj či ce ni su če šće od de ča ka pri zna va le da su splet ka ri le pro tiv dru gih, ali su se če šće ža li le da su žr tve splet ka re nja.

U sva kom slu ča ju, do bi je ne raz li ke iz me đu de ča ka i de voj či ca po tvr đu ju na la ze da rod ne ulo ge ko je se u pro ce su vas pi ta nja vr lo ra no ob li ku ju, pre sve ga pod uti ca jem po ro di ce i me di ja, kod de ča ka i de voj či ca po sta vlja ju raz li či te nor me u po gle du to ga da li is po lji ti na si lje, ka da, ko li ko i pre ma ko-me (npr., Ca ta la no & Haw kins, 1996; Whi te, 2002).

11.7.2. Uz rast

Na sil nost se po ve ća va sa uz ra stom – u 8. raz re du je bi lo sko ro du plo vi-še na sil ni ka ne go u 3. raz re du, i do po ra sta je do la zi lo i kod de ča ka i kod de voj či ca. Ta ko đe, u is tra ži va nju SZO iz 2005/6. go di ne u ve ći ni ze ma lja je sa uz ra stom do šlo do po ra sta na sil ni štva me đu de ča ci ma, dok je u vezi sa na sil ni štvom de voj či ca u pod jed na kom bro ju ze ma lja za be le žen i po rast ili stag na ci ja na sil ni štva sa uz ra stom (Cur rie et al., 2008). U no vi jem is tra ži va-nju (Cur rie et al., 2008), po rast na sil ni štva me đu de ča ci ma, kao i me đu de-voj či ca ma, kon sta to van je u približno po lo vi ni ze ma lja, pri če mu je u ve ći ni ze ma lja taj po rast bio re la tiv no ma li, po seb no za de voj či ce.

Sta ri ji uče ni ci su če šće vre đa li dru ge, a ne što če šće je bi lo i uda ra nje i sek su al no uz ne mi ra va nje.


11.7.3. Škol ski uspeh

Na sil ni štvo ni je bi lo po ve za no sa škol skim uspe hom. I kod de ča ka i kod de voj či ca, me đu naj sla bi jim uče ni ci ma bi lo je sve ga 5% vi še na sil ne de ce ne go me đu naj bo ljim uče ni ci ma. Po sto ja la je vr lo bla ga ten den ci ja da sla bi ji uče ni ci bu du na sil ni ji (ro = -0,07).

Ne po sto ja nje po ve za no sti iz me đu na sil nog po na ša nja i škol skog uspe-ha zah te va da se za dr ži mo na tom na la zu i po ku ša mo da ga pa žlji vi je ana-li zi ra mo. Pro blem je u to me što se upra vo su pro tan na laz, o ne ga tiv noj ve zi škol skog uspe ha i an ti so ci jal nog i agre siv nog po na ša nja, sma tra „jed nom od naj bo lje do ku men to va nih či nje ni ca o an ti so ci jal noj i agre siv noj de ci” (Mo el ler, 2001). U pri ka zu po ve za no sti agre siv nog po na ša nja i škol skog uspe ha, Ve ra Spa se no vić (Spa se no vić, 2008) ta ko đe su mi ra na la ze iz raz-li či tih sre di na i za klju ču je da uče ni ci ko ji is po lja va ju agre siv no po na ša nje po sti žu lo ši je re zul ta te u ško li. I u nje noj stu di ji, ra đe noj na 465 be o grad-skih osno va ca, do bi je na je zna čaj na ve za iz me đu in dek sa agre siv nog po na-ša nja (utvr đi va nog na osno vu vr šnjač kih no mi na ci ja) i škol skog uspe ha (ro = -0,30), ma da se ka sni je, u mul ti ploj lo gi stič koj re gre si ji, in deks agre siv no sti, izra ču nat iz vr šnjač kih i na stav nič kih no mi na ci ja, po ka zao kao re la tiv no skro man pre dik tor škol skog uspe ha (ko lič nik šan si 0,44).

Po sto ja nje ve ze iz me đu škol skog uspe ha i na sil no sti je in tu i tiv no ja sno i mo gu se po nu di ti broj na, me đu sob no pot kre plju ju ća ob ja šnje nja. Ta ko, škol ski ne u speh mo že bi ti je dan od fak to ra ri zi ka za po ja vu na sil nog po-na ša nja za to što je ne u spe šno de te fru stri ra no svo jim ne u spe hom, za u-zi ma ni zak sta tus u gru pi, sve je vi še dis tan ci ra no od gru pe i grup nih nor mi, što on da vo di ka an ti so ci jal nom po na ša nju i na sil no sti kao jed nom nje go vom vi du. S dru ge stra ne, uoče na na sil nost uče ni ka iza zi va ne ka da na stav ni ke da ta kve uče ni ke di sci pli nu ju da va njem ni žih oce na (Sa vo vić, 2002). Uz to, la ko je mo gu će da na sil nost i slab uspeh ima ju za jed nič ke ko re ne u ne do stat ku kon cen tra ci je, kli mi u po ro di ci, sla bi jim in te lek tu al-nim spo sob no sti ma.

Ko li ko ge ne ral ni na laz o ne znat noj ko re la ci ji iz me đu škol skog uspe-ha i na sil ni štva va ži za po je di nač ne ško le? Iz Gra fi ka 32, ko ji pri ka zu je ko re la ci je na sil ni štva sa škol skim uspe hom po ško la ma, vi di se da je ko-re la ci ja škol skog uspe ha i na sil no sti va ri ra la me đu ško la ma, ali ge ne ral ne po ve za no sti ni je bi lo: ko re la ci je su se kre ta le od ro = -0,25 do ro = 0,15, pro seč na ko re la ci ja je iz no si la ro = -0,07, sre di šnjih 50% ko re la ci ja bi lo je u in ter va lu od -0,12 do -0,02, i od ukup no 227 ko re la ci ja njih 44 su bi le sta ti stič ki zna čaj ne, a 183 ne zna čaj ne. Da kle, u ve li koj ve ći ni is pi ta nih ško la ta ko đe va ži na laz na đen na ce lom uzor ku – da su i bo lji i sla bi ji uče-ni ci pod jed na ko sklo ni na sil nom po na ša nju. Ova kav re zul tat nam go vo ri da na na si lje u ško li ne tre ba gle da ti kao na po na ša nje pre sve ga fru stri ra-


nih i in te lek tu al no ili so ci jal no is pod pro seč nih uče ni ka, već kao na ob lik in ter ak ci je ko ji je ste re la tiv no re dak, ali pod jed na ko ka rak te ri sti čan za uče ni ke raz li či tog sta tu sa u gru pi.

Gra fik 32: Di stri bu ci je ko re la ci ja na sil ni štva sa škol skim uspe hom,po ško la ma

11.7.4. Od no si u vr šnjač koj gru piKao i vik ti mi za ci ja, i na sil ni štvo je bi lo zna čaj no po ve za no s po ka za te-

lji ma od no sa pre ma ško li i ode lje nju, ali na dru ga či ji na čin. Na sil ni štvo ni je bi lo po ve za no sa opa že nom slo gom u ode lje nju, ni sa bro jem dru go va. Uče-ni ci ko ji se na sil no po na ša ju bi li su pod jed na ko pri hva će ni kao i ne na sil na de ca. To je zna ča jan na laz ko ji ospo ra va čest ste re o tip da su na sil ni uče ni ci, po pra vi lu, mar gi na li zo va na ili izo lo va na de ca sa zna čaj nim smet nja ma u so ci jal nom funk ci o ni sa nju. Na su prot to me, na sil na de ca su do bro uklo plje na u svo je vr šnjač ke pod gru pe. Po la ze ći od to ga da se pri ja telj ske gru pe for-mi ra ju na osno vu slič nih vred no sti i afi ni te ta, mo že mo pret po sta vi ti da su so ci jal ne mre že ko je for mi ra ju ne na sil na de ca dru ga či je od so ci jal nih mre ža ko je me đu sob no for mi ra ju na sil na de ca i da se de ca ko ja se na sil no po na ša-ju pre te žno dru že sa de com ko ja se slič no po na ša ju a ne na sil na de ca sa se bi slič nim vr šnja ci ma (Ca irns et al., 1988; Ca irns & Ca irns, 1994; Dis hion, 1990; Hu it sing, Ve en stra, & Wal li en, 2012). Mo žda su traj nost ve za, hi je-rar hij ska struk tu ra i nor me unu tar tih dve ju mre ža raz li či ti, ali osta je glav-ni na laz da de ca ko ja se na sil no po na ša ju ima ju do volj no so ci jal ne po dr ške unu tar ode lje nja. Na sil na de ca su, me đu tim, za raz li ku od ne na sil ne de ce, po ka zi va la zna čaj no ve ći ot por pre ma ško li. Ško la je, re kli bi smo, za njih ma nje pri jat na sre di na, u ma njoj me ri raz vi ja ju iden ti fi ka ci ju sa škol skim ko lek ti vom i ve ro vat no i nor me ko je bi va ži le na ni vou ško le ili ce log ode lje-nja njih ma nje oba ve zu ju.


11.8. Ka ko iz gle da ti pič na na sil na in ter ak ci ja me đu de com?

Po jav ni ob li ci na si lja su ve o ma ra zno vr sni, na si lje se ja vlja u ve o ma raz li či-tim in ter ak ci ja ma me đu uče ni ci ma. Po ku šaj da se ski ci ra ne ki mo dal ni, ti-pič ni ob lik na sil ne in ter ak ci je no si sa so bom ri zik da se taj ob lik na si lja on da pre na gla si a da se uče sta lost i ra zno vr snost osta lih ob li ka za ne ma ri. S dru ge stra ne, ta kav po ku šaj ima kao svo ju do bru stra nu to što do vo di u pi ta nje mo gu ća usta lje na uve re nja o to me šta je ti pič no na si lje. Ima ju ći u vi du ovaj ri zik, po ku ša će mo ipak da ski ci ra mo ko je na si lje se po ka zu je kao naj če šće u na šim osnov nim ško la ma.

Ka da se ana li zi ra s ko jim spe ci fič nim ob li ci ma vik ti mi za ci je su po ve-za ni spe ci fič ni ob li ci na sil no sti, uoča va se za ni mlji va pra vil nost: naj ve ća ko re la ci ja ne kog ob li ka vik ti mi za ci je je sa istim ta kvim ob li kom na sil ni-štva. Kon kret no, uče ni ci ko ji vre đa ju dru gu de cu če šće se ža le da ih dru ga de ca vre đa ju (r = 0,24) ne go na dru ge ob li ke na si lja, de ca ko ja uda ra ju dru ge naj vi še se ža le da ih dru ga de ca uda ra ju (r = 0,16), de ca ko ja su splet ka ri la naj vi še su se ža li la da su žr tve splet ka re nja (r = 0,16) itd. Kao da po sto ji ten den ci ja da de te bu de vi še sklo no jed nom od re đe nom ob li ku na sil ne ko mu ni ka ci je, ili da je dan ob lik na sil ne ko mu ni ka ci je mo žda pro-vo ci ra istu vr stu od go vo ra.

Grup na pri pad nost. Uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju naj če šće su de ca iz iste ško le ali, što sma tra mo vr lo zna čaj nim, ne sa mo oni. Čak tre ći na is pi ta ne de ce ka že da su ne pri jat nost do ži ve la od uče ni ka iz dru gih ško la, ili je di no od njih. Po što de ca da le ko vi še vre me na pro vo de u in ter ak ci ji sa de com iz svo je ško le ne go sa de com iz dru gih ško la, taj po da tak uka zu je na to da ko mu ni ka ci ja de ce iz raz li či tih ško la pred sta vlja ve ći ri zik za na si lje ne go ko mu ni ka ci ja de ce iz iste ško le. Da se na sil no po na ša ju „oni iz dru ge gru pe” go vo ri i po da tak da su de ca če šće iz lo že na na si lju od de ce iz dru gih ode lje nja ne go od svo jih vr šnja ka iz ode lje nja.

Uz rast uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju. De ča ke naj če šće ugro ža va ju sta-ri ji uče ni ci i sa mo tre ći na njih je iz lo že na na si lju uče ni ka istog uz ra sta, ko ji mo gu (ali ne mo ra ju) bi ti iz nji ho vog ode lje nja. Kod de voj či ca, po lo vi na njih ugo že na je na si ljem de ce istog uz ra sta, što je zna čaj no če šće ne go kod de-ča ka, ali i da lje je zna ča jan pro ce nat de voj či ca ugro žen od stra ne de ce ko ja ni su iz nji ho vog ode lje nja. Sve ovo go vo ri da ti pič no, ili naj če šće, na si lje ni je na si lje unu tar ode lje nja, već na si lje od stra ne de ce iz dru gih gru pa, obič no sta ri je, na me sti ma gde se de ca raz li či tih gru pa sre ću. O ra ši re no sti na sil nog po na ša nja sta ri jih nad mla đi ma go vo ri i po da tak da se sa uz ra stom po ve ća va broj uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju, a sma nju je se broj onih ko ji tr pe na si lje.

Ti pič nu na sil nu in ter ak ci ju osve tlja va ju i od go vo ri o bro ju uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju. Naj re đi su slu ča je vi da je de te iz lo že no na si lju ve ćeg bro ja


uče ni ka (ono me što bi tre ba lo da ozna ča va ter min mo bing). Na sil ni ci su po pra vi lu bi li je dan ili dva-tri uče ni ka.

Sve u sve mu, naj ti pič ni ja, če šća od osta lih, bi la bi si tu a ci ja u ko joj de čak, sam ili sa dva-tri svo ja dru ga, de mon stri ra svo ju moć tra že ći mla đe od se be (da kle, one ko ji ne idu u nje go vo ode lje nje) i so ci jal no izo lo va ne, i to dru ge de ča ke pre ne go de voj či ce, iz vr ga va ju ći ih pre sve ga ver bal nom na si lju, pri če mu de ca ko ja ga pre po zna ju kao po ten ci jal nog na sil ni ka na sto je da ga iz beg nu. Na si lje je re đe fi zič ko i re đe je po no vlje no. Is tak ni mo još jed nom da ovaj mo del na sil ne in ter ak ci je sma tra mo če šćim od osta lih, ali ne i ve-ćin ski ras pro stra nje nim, kao i to da je si le džij stvo (po no vlje no mal tre ti ra nje sla bi jeg od stra ne moć ni jeg), pre ma na šim po da ci ma, re la tiv no re dak ob lik na sil ne in ter ak ci je. Na si lje se de ša va na svim me sti ma gde de ca pro vo de slo bod no vre me u ško li i gde je nad zor od ra slih slab (npr., na hod ni ku ili ste pe ni štu, na pu tu od ško le i do nje i slič no).

11.9. Po sle di ce vik ti mi za ci je

Upra vo je uvi đa nje ko li ko dra ma tič ne po sle di ce du go traj na vik ti mi za ci ja mo že da ima po de te i do ve lo do eks pan zi je ba vlje nja pro ble mom si le džij-stva i na si lja u ško la ma: u ne ko li ko dr ža va jav nost se su o či la s ve sti ma o sa mo u bi stvi ma uče ni ka ko ji vi še ni su mo gli da tr pe mal tre ti ra nje od strane svo jih vr šnja ka. Ne ga tiv ne po sle di ce na si lja, i po žr tvu a i po na sil ni ka, jed na su od stal nih i po drob no is pi ti va nih te ma. Po tvr di lo se da je iz lo že-nost si le džij stvu po ve za na s ni zom simp to ma. Iz lo že nost na si lju bi la je po-ve za na sa de pre siv nim simp to mi ma (npr. Bo i vin et al., 1995; Rigby, 2007), ank si o zno šću (npr. Bo ul ton & Smith, 1994; Crick & Grot pe ter, 1996; Slee, 1994), ni skim sa mo po što va njem (npr., Be sag, 1989; Koc hen der fer & Ladd, 1996: Ol we us, 1993), pa i ja vlja njem so mat skih simp to ma (npr., Bal dry, 1998, 2004; Fek kes et al., 2006).

Ve ći na tih is tra ži va nja bi la su ko re la ci o nog ti pa i po ka za la su da de ca ko-ja su bi la iz lo že na na si lju ima ju iz ra že ni je psi hič ke i psi ho so mat ske te go be od de ce ko ja ni su tr pe la na si lja. Te te go be, na rav no, ne mo ra ju bi ti po sle di ca na si lja, već su, mo žda, ta kvu de cu uči ni la vi dlji vi jim po ten ci jal nim žr tva ma u oči ma na sil ni ka, ili su do pri ne la da se ta de ca te že no se s na sil ni ci ma.

U na šem is tra ži va nju pri me njen je ne što druk či ji pri stup. Uče ni ke smo pi ta li o pro me na ma ko je su oni kod se be uoči li na kon što su bi li iz lo že ni mal tre ti ra nju u ško li – ako su, uop šte, ta kvom mal tre ti ra nju ne kad bi li iz-lo že ni. Na ve li smo li stu od de vet ta kvih ob li ka re a go va nja a uče ni ci su mo-gli da za o kru že vi še ob li ka (ne uz ne mi ra vam se, raz be snim se, ne uži vam u ak tiv no sti ma, te že učim, stal no bri nem, po sta jem pla šljiv/a, po mi šljam da ne vre di ži ve ti, ne mo gu da spa vam, ose ćam se bo le sno). Tre ći na svih


is pi ta nih uče ni ka (33,1%) bar ne kad je ima la ne ga tiv na is ku stva kao po sle di-cu pre tr plje nog na si lja. Od onih ko ji su re kli da su do ži ve li na si lje vi še od po lo vi ne njih (57%) na ve lo je ne ku od lo že nu re ak ci ju ko ju su do ži ve li, ali zna čaj no je i to da 43% onih ko ji su jed nom ili vi še pu ta do ži ve li ne ki ob lik na si lja iz ja vlju ju da ih to ni je uz ne mi ri lo.

Fak tor skom ana li zom iz dvo je na su dva fak to ra.Pr vi fak tor či ne dve stav ke: „ne uz ne mi ra vam se” i „raz be snim se” (ne-

ga ti van pol). I jed na i dru ga stav ka uka zu ju na re a go va nje ko je „ne op te re ću-je du šu”. Za to smo ovaj fak tor na zva li „neo p te re će no re a go va nje”.

Svi dru gi ob li ci od lo že nog re a go va nja na šli su se u fak to ru ko ji smo na-zva li „in ter na li zu ju će re ak ci je”. Ti ob li ci re a go va nja mo gu bi ti ve li ko bre me za de te, mo gu mu na du že vre me za gor ča ti ži vot, a mo gu se i tra gič no za vr-ši ti. Broj uče ni ka ko ji su na ta kav na čin ugro že ni uka zu je nam na to ko li ko je uče ni ka ko ji za i sta očaj nič ki tre ba ju po moć. To je naj tam ni ja stra na pri če o na si lju u ško li.

Re gre si o na ana li za je po ka za la da ugro že ni ja de ca i, ge ne ral no, de voj či ce ima ju ve će šan se da re a gu ju iner na li zo va njem. U zna čaj no ma njoj me ri pod ri zi kom su: de ca ko ja vo le ško lu, de ca sa sla bim škol skim uspe hom, de ca ko ja se i sa ma na sil no po na ša ju, de ca bez dru go va, mla đi uče ni ci i de ca ko ja ne opa ža ju svo je ode lje nje kao slo žno. Svi ovi pre dik to ri mo gu da ob ja sne 14% va ri jan se (R Squ a re = 0,145). Isti pre dik to ri u znat no ma njem ste pe nu mo gu da pred vi de i re ak ci je iz dvo je ne kao fak tor 1 („neo p te re će no” re a go-va nje na na si lje).

11.9.1. Od lo že ne re ak ci je kao još je dan oslo nac za pro ce nu o tome ko li ko de ce je ozbilj no ugro že no na si ljemPo što je je dan od naj va žni jih za da ta ka ove stu di je da od go vo ri na pi ta nje o

tome ko li ko je uče ni ka iz na ših ško la stvar no ugro že no, upo tre bi li smo i po dat-ke o od lo že nim re a go va nji ma de ce kao me ru za „fi no po de ša va nje” te pro ce ne. Op te re će nost de ce na sil nim is ku stvi ma uka zu je na onaj ma li broj naj u gro že-ni je de ce – na uče ni ke ko ji stvar no tr pe zbog na si lja. Pre ma po da ci ma, tre ći na ispi ta nih uče ni ka (oko 33%) bar se ne ka da bo ri la sa op te re ću ju ćim po sle di ca ma do ži vlje nog na si lja a 17% uče ni ka na dva i vi še na či na od lo že no re a gu je.

Ukr šta nje dva va žna po ka za te lja ugro že no sti ko ja smo pra ti li – uče sta-lost iz lo že no sti na si lju i op te re će no re a go va nje – po ka zu je da go to vo po lo-vi na is pi ta nih uče ni ka ko je pre po zna je mo kao ugro že ne (jer su vi še od dva pu ta iz lo že ni na si lju) ipak ni je ima la ni jed nu od lo že nu re ak ci ju na na si lje. Da kle, ti uče ni ci je su ugro že ni, ali ni su na taj opa san na čin op te re će ni na-sil nim is ku stvi ma iz ško le. Mo žda u nji ho vom slu ča ju ne ko iz sre di ne amor-ti zu je ta kva is ku stva, mo žda ima ju po dr šku od vr šnja ka ili po ro di ce, ili su na pro sto psi hič ki sta bil ni ji.


Uvo đe nje od lo že nih re ak ci ja kao do dat nog kri te ri ju ma za iden ti fi ko va-nje naj u gro že ni jih uče ni ka (de te je vi še pu ta do ži ve lo na si lje i na kon to ga je is ku si lo bar dva ili i vi še ob li ka od lo že nog re a go va nja) uka zu je na 12,5% uče ni ka ko je bi smo mo gli sma tra ti ozbilj no ugro že nim vr šnjač kim na si ljem. Ra di se o uče ni ci ma sta ri jeg uz ra sta, jer o od lo že nim re ak ci ja ma ni smo pi-ta li mla đe uče ni ke.

Ge ne ral no, ve ći na na sil nih in ter ak ci ja ne tru ma ti zi ra de cu, ona ih se ni ne pri se ća ju, ili ne uzi ma ju u ob zir ka da sa ma tre ba da oce ne ko li ko pu ta su do ži ve la na si lje. To ne mo ra da zna či da ti ob li ci na si lja ni su ni ma lo bol ni za de cu, već da ih, mo žda, do ži vlja va ju kao ne iz be žan, nor ma lan deo svo je sva ko dne vi ce na ko ji su se na vi kla. I po red to ga, tre ći na is pi ta ne de ce na vo di da se su o ča va lo s ne ga tiv nim emo ci o nal nim i psi ho so mat skim re ak ci ja ma u slu ča ju iz lo že no sti na si lju. Pre ma na šim po da ci ma, sva ki osmi uče nik je ozbilj no ugro žen vr šnjač kim na si ljem, u smi slu da su ga do ži ve li vi še pu ta i da je ono iza zva lo vi še od lo že nih re ak ci ja.

11.10. Ulo ge u na sil noj in ter ak ci ji

Slo že ni ja, iz ni jan si ra ni ja sli ka o na sil nom po na ša nju i tr plje nju na sil nog po-na ša nja i o nji ho voj in ter ak ci ji mo gu ća je ako de cu kla si fi ku je mo pre ma ulo ga ma u na sil noj in ter ak ci ji na one ko ji su sa mo žr tve, na one ko ji su sa-mo na sil ni ci, na one ko ji su i na sil ni ci i žr tve i na one ko ji ni su uklju če ni u na sil nu in ter ak ci ju. Ter mi ne žr tva, na sil nik i žr tva/na sil nik ov de ko ri sti mo uslov no, pre u zi ma ju ći ih iz li te ra tu re ko ja se tim ulo ga ma u na sil noj in ter ak-ci ji ba vi i gde se upra vo ti ter mi ni stan dard no ko ri ste da bi se ozna či le ulo ge ko je de ca ima ju u na sil noj in ter ak ci ji.

Pr vi zna ča jan na laz ko ji se ova kvom ana li zom ot kri va je ste taj da žr tve i na sil ni ci ni su dva odvo je na i su prot sta vlje na ta bo ra. To što je ne ko de te žr tva po ve ća va ri zik da ono bu de i na sil nik i obr nu to – to što je de te na sil nik po-ve ća va ri zik da bu de i žr tva.

Po sto ji po zi tiv na ko re la ci ja iz me đu na sil ni štva i vik ti mi za ci je. I na še i ne ka dru ga is tra ži va nja po ka za la su da je iz lo že nost vr šnjač kom na si lju po ve ća va la ve ro vat no ću da uče nik sam bu de na si lan i obr nu to (ko re la ci ja iz me đu ste pe na vik ti mi za ci je i ste pe na na sil ni štva iz no si la je ro = 0,33), što je u skla du s ne kim ra ni jim na la zi ma dru gih is tra ži va ča o po zi tiv noj ko re la ci ji iz me đu vik ti mi za ci je i na sil ni štva me đu uče ni ci ma (npr., Bu zu-mić i sar., 2009; Čo lo vić, Ko džo pe ljić i Ni ko la še vić, 2014; Schwartz et al., 1997; Ve en stra et al., 2005).

Mo gu će je da ne ka de ca ko ja su iz lo že na na si lju i sa ma na sil no od go va ra-ju pre ma na sil ni ci ma, ili da na sil ni ci svo jom agre siv no šću pro vo ci ra ju na si-lje dru ge de ce pre ma nji ma, ili da i na sil nost i vik ti mi za ci ja ne ke de ce iz vi ru


iz ne in te gri sa no sti u vr šnjač ku gru pu. U sva kom slu ča ju, če tvr ti na uče ni ka uklju če nih u na sil nu in ter ak ci ju isto vre me no su i žr tve i na sil ni ci. Onih ko ji su sa mo na sil ni ci ima če ti ri pu ta ma nje od onih ko ji su sa mo žr tve. Me đu na sil ni ci ma je tri pu ta vi še de ča ka ne go de voj či ca. I ovi po da ci su ge ri šu da je ti pič na na sil na in ter ak ci ja ona gde na sil nik, naj če šće de čak, mal tre ti ra ve ći broj de ce oko se be.

Ulo ge ko je de te mo že ima ti u na sil noj in ter ak ci ji mo že mo pred sta vi ti i na sle de ći na čin: na sil ni ci su dva pu ta če šće žr tve od ne na sil ne de ce (dve tre ći-ne na sil ni ka u po re đe nju s jed nom tre ći nom ne na sil ne de ce). Žr ve na si lja su tri pu ta če šće na sil ni ci od de ce ko ja ni su žr tve (sva ki tre ći me đu žr tva ma u po re đe nju sa sva kim de ve tim me đu de com ko ja ni su žr tve).

O pre kla pa nju iz lo že no sti na si lju i na sil ni štva go vo re i po da ci iz is tra-ži va nja Je le ne Ra do sa vljev Kir ćan ski (Ra do sa vljev Kir ćan ski, 2014) ko je ima tu pred nost što je ob u hva ti lo ne sa mo vr šnjač ko na si lje u ško li već i na si lje u za jed ni ci i an ti so ci jal no po na ša nje. Re zul ta ti po ka zu ju da su de-ca ko ja su bi la iz lo že na na si lju u ško li u ve ćoj me ri is po lja va la pro ble me u po na ša nju i bi la vi še sklo na an ti so ci jal nom po na ša nju. Ona su, da lje, če šće bi la iz lo že na i na si lju u za jed ni ci i znat no če šće su bi la sve dok na si lja u za-jed ni ci. Dru gim re či ma, de ca ko ja su bi la žr tve vr šnjač kog na si lja u ško li, i van ško le su bi la vi še uklju če na u na sil nu in ter ak ci ju – i kao žr tve, i kao sve do ci, i kao na sil ni ci.

Oči gled no, u raz ma tra nju na sil ne in ter ak ci je iz me đu uče ni ka ne sme se za bo ra vi ti re la tiv no broj na ka te go ri ja de ce ko ja su i žr tve i na sil ni ci, a u ko ju je u na šem is pi ti va nju ušla čak če tvr ti na de ce uklju če ne u na sil nu in ter ak ci ju. Broj ove de ce, ko ja su u li te ra tu ri ozna če na i kao agre siv ne žr tve (Schwartz et al., 2001) ili pro vo ka tiv ne žr tve (Ma hady Wil ton et al., 2000; Ol we us, 1978, 2001) pri lič no je ve li ki: čak če tvr ti na de ce uklju če ne u na sil nu ine rak ci ju spa da u ovu ka te go ri ju. Ka da raz mi šlja mo o de ci ko ja se na sil no po na ša ju, tre ba lo bi da ima mo na umu da su dve tre ći ne njih isto vre me no i žr tve, a da je sa mo ma nji deo onih ko ji su sa mo na sil ni ci. Isto ta ko, me đu žr tva ma je do bar deo njih – jed na tre ći na – isto vre me no i na sil no pre ma dru goj de ci.

Po da ci o znat noj za stu plje no sti ka te go ri je žr tva/na sil nik vra ća ju nas na pi ta nje o de fi ni ci ji na si lja, ko jom smo po če li ovu stu di ju. Da smo na si lje de fi ni sa li sa mo kao si le džij stvo, ne bi smo pre po zna li ovu va žnu ka te go ri ju ugro že nih uče ni ka. U is tra ži va nji ma si le džij stva, žr tve/na sil ni ci bi, po de fi-ni ci ji, bi la de ca ko ja stal no mal tre ti ra ju jed no ili vi še de ce sla bi je od se be, ali su i sa ma žr tve mal tre ti ra nja ne kog uče ni ka ja čeg od njih ili gru pe uče ni ka. U tu ka te go ri ju ne bi smo uvr sti li de cu ko ja ula ze u ta kve kon flikt ne od no se sa „se bi rav nim” de te tom, gde se nji ho va in ter ak ci ja sa sto ji u ni zu na pa da i uz vra ća nja, i gde je jed no de te čas na sil nik a čas žr tva, gde se na pa dač sve ti za ne ko pre tr plje no na si lje ili žr tva bi va po vre đe na zbog na si lja ko je je sa ma ra ni je iza zva la. A upra vo slo že nost i di na mič nost uče nič ke in ter ak ci je u pr vi


plan sta vlja baš ova kve slu ča je ve me đu sob no uslo vlje nog na si lja ko je mo že eska li ra ti ili se smi ri ti.

Mo že iz gle da ti da re zul ta ti is tra ži va nja si le džij stva ko ja ovo re o žr tva-ma/si le dži ja ma ni su mno go re le vant ni za na še is tra ži va nje jer ve ći na žr ta va/na sil ni ka ni su žr tve/si le dži je (tj. ni su oni ko je mal tre ti ra ju ja či a oni sa mi mal tre ti ra ju sla bi je). Sma tra mo, ipak, da ni je ta ko, za to što se, kao što smo već vi še pu ta skre nu li pa žnju, me re nje si le džij stva ne ogra ni ča va sa mo na po ja ve ko je su ome đe ne de fi ni ci jom si le džij stva jer po sto je ći na či ni me re nja uzi ma ju u ob zir sa mo uče sta lost na si lja a ne i dis ba lans mo ći. Iz tih raz lo ga, upit ni ci ma se kao žr tve/si le dži je iden ti fi ku ju ne sa mo de ca ko ju mal tre ti ra ju ja či a oni mal tre ti ra ju sla bi je već i de ca ko ja če sto stu pa ju u kon flikt ne od-no se sa se bi jed na ki ma.

Na uoč lji vost ka te go ri je žr ta va/na sil ni ka uka zu ju i od go vo ri na stav ni-ka na pi ta nje o tome ka ko iz gle da ti pič na žr tva. Je dan broj na stav ni ka kao ti pič ne žr tve opi su je pa siv ne žr tve. To bi bi la de ca ko ja su ti ha, po vu če na, usa mlje na, a zbog ne kih raz li či to sti (iz si ro ma šne su po ro di ce, te že pra te na-sta vu, iz se o ske su sre di ne, po vu če na i slič no), kao i zbog ne sprem no sti da se bra ne, la ko po sta ju me ta na pa da dru ge de ce.

Ne ki na stav ni ci, me đu tim, na po mi nju da uoča va ju dve vr ste žr ta va: mir ne i po vu če ne, i one ko ji se i sa mi agre siv no po na ša ju. Upa dlji vo je da zna ča jan broj od ra slih, ka da opi su ju žr tve, pre sve ga kao ti pič ne žr tve, opi su ju upra vo te pro vo ka tiv ne žr tve. Pre ma nji ho vom tu ma če nju, ta de ca su pri mar no na sil na, a on da svo jom na sil no šću pro vo ci ra ju dru gu de cu pa po sta ju i žr tve.

11.11. Na si lje u in ter ak ci ji uče nik – od ra sli

Čak tre ći na sta ri jih uče ni ka (33,6%) ža li se na ne ki vid na si lja od ra slih pre-ma nji ma, što je za bri nja va ju će ve li ki pro ce nat, po go to vo kad se uzme u ob zir da se njih 65% ža li na na si lje vr šnja ka, a po seb no je za bri nja va ju će ako se uoči da se 15% sta ri jih uče ni ka ža li sa mo na na si lje od ra slih i da bi ti nji-ho vi pro ble mi ko je ima ju s na si ljem u ško li bi li ne vi dlji vi ako bi smo se ba vi li sa mo vr šnjač kim na si ljem. Če šće se ža le de ča ci i sta ri ji uče ni ci. U naj sta ri-jem uz ra stu sko ro po lo vi na is pi ta nih de ča ka ža li se na na si lje od ra slih. Čak i sva ko pe to de te ko je se ne ža li na vr njač ko na si lje ža li se na na si lje od ra slih. De ca u 3. i 4. raz re du se znat no re đe ža le na na sil no po na ša nje uči te lja, ali i tu je sva ko de se to de te do ži ve lo ne ki vid na si lja uči te lja (2,4% mla đe de ce se ne ža li na na si lje vr šnja ka, već sa mo na na si lje uči te lja).

Ako pro ce nu iz lo že no sti na si lju, do bi je nu na osno vu pro ce ne vr šnjač kog na si lja, do pu ni mo po da ci ma o na sil nom po na ša nju od ra slih nad de com, do-bi ja mo da se u sta ri jim uz ra sti ma vi še od po lo vi ne de ce (57,4%) ža li lo da je


u po sled nja tri me se ca bi lo iz lo že no na si lju: njih 24% sa mo po no vlje nom na si lju vr šnja ka, njih 15% sa mo na si lju od ra sih, a njih 19% na si lju i jed nih i dru gih. U mla đim uz ra sti ma ne što ma nje od po lo vi ne is pi ta nih uče ni ka (47%) bi lo je iz lo že no na si lju vr šnja ka i/ili uči te lja. Zna čaj no je da se na na sil no po na ša nje od ra slih naj vi še ža le uče ni ci iz ka te go ri je pro vo ka tiv nih žr ta va – vi še od po lo vi ne njih.

Od ra sli naj če šće re a gu ju na si ljem na po na ša nje de ce ko ja su u če stim su ko bi ma sa dru gom de com, ve ro vat no i sa nji ma, i mo gu će je da do bar deo is po lje ne ver bal ne i fi zič ke agre si je pre ma uče ni ci ma spa da u re ak tiv-nu agre si ju, ka da od ra sli, is pro vo ci ra ni po na ša njem uče ni ka pre ma nji ma ili dru gi ma, pla nu i do pu sti se bi ono što ne bi sme li. Me đu tim, ima osno va da ve ru je mo da se znat no če šće ra di o in stru men tal noj agre si ji od ra slih, tj. da od ra sli na si lje ko ri ste kao sred stvo pri nu de, pre sve ga za di sci pli no va nje uče ni ka i da nji ho vo na si lje ni je sa mo is pro vo ci ra na re ak ci ja na na si lje uče-ni ka. O to me sve do či i po da tak da se na na sil no po na ša nje od ra slih ža le i de ca ko ja uop šte ni su uklju če na u na sil nu in ter ak ci ju ili su u ulo zi sa mo žr-tve. Ne tre ba po seb no obra zla ga ti ko li ko je ovo na si lje od ra slih nad de com štet no. Osim što tra u ma ti zu je de cu (ka ko onu iz lo že nu na si lju, ta ko i onu ko ja mu pri su stvu ju), ono pru ža de ci ja san mo del na sil nog po na ša nja i lek-ci ju o to me da moć le gi ti mi še na si lje čak i ka da „na pa pi ru” ni je do pu šte no.

Ne ko bi mo gao da ka že da mo žda na si lja od ra slih pre ma uče ni ci ma, osim u ve o ma ret kim slu ča je vi ma, ni ne ma, već da su uče ni ci mo žda pre vi še ose tlji vi na na stav ni ko ve oštre ko me na re, po vi šen ton i neo prav da ne kri ti ke i da ta kve po stup ke ko ji su im ne pri jat ni (a to u pr vi plan is ti če de fi ni ci ja na-si lja ko ja im je pre do če na) on da pre po zna ju kao po stup ke ko ji se ukla pa ju u de fi ni ci ju na si lja. Ali čak i ka da bi smo sve slu ča je ve pri ja vlje nog ver bal nog na si lja pri pi sa li pre o se tljiv sti uče ni ka, osta je da o na si lju od ra slih pre ma de-ci tvr do gla vo sve do če slu ča je vi fi zič kog na si lja. Čak 14% uče ni ka se ža li lo da ih je ne ki na stav nik udar io bar jed nom u po sled nja tri me se ca. Ta me ra di sci pli no va nja po seb no če sto se pri me nju je na sta ri jim de ča ci ma, ta ko da se čak 23% de ča ka u 7. i 8. raz re du ža li na fi zič ko na si lje. Fi zič kom na si lju od stra ne od ra slih tri pu ta če šće iz lo že ni su de ča ci ne go de voj či ce (20% pre ma 7%). Po što ovo na si lje od ra sli ve ro vat no upra žnja va ju kao for mu (fi zič kog) ka žnja va nja, i ovaj po da tak go vo ri o kul tur nim obra sci ma ve za nim za rod-ne ulo ge, obra sci ma ko ji fi zič ku agre si ju vi de kao „pri rod ni je” po ve za nu s mu škim ne go sa žen skim ro dom, kao ne što što se če šće do pu šta u vas pi ta nju de ča ka, a i ne što što se od de ča ka če šće oče ku je.

Ni na si lje uče ni ka nad na stav ni ci ma ni je ret ka po ja va. Po lo vi na ispitanih sta ri jih uče ni ka je bar ne kad to kom škol ske go di ne bi la sve dok ver bal nog na si lja pre ma na stav ni ku, a sva ki de se ti i fi zič kog na pa da uče ni ka na na-stav ni ka. Po tvr du da ju i od go vo ri od ra slih: sva ki pe ti na stav nik se ose tio ugro žen pret nja ma uče ni ka. Ta ko đe, pre ko dve tre ći ne za po sle nih pro ce-


nju je da je ver bal no na si lje uče ni ka pre ma na stav ni ci ma pro blem u nji ho voj ško li, a jed na tre ći na da je pro blem i fi zič ko na si lje.

Dok je pri su stvo vr šnjač kog na si lja u na šim osnov nim ško la ma, ko li ko god nam iz gle da lo da je če sto, u gra ni ca ma pro se ka ako se upo re di s ni vo-om u dru gim ze mlja ma s ko ji ma je po re đe nje mo gu će, a mo žda je i is pod tog pro se ka, do tle je na si lje iz me đu uče ni ka i od ra slih iz ne na đu ju će ve li ko. Je dan obe ća va ju ći na čin da se bli že is pi ta ju mo gu ći uzro ci pred sta vlja is tra-ži va nje Bran ke Sa vo vić (Sa vo vić, 2004), ko ja je po šla od pret po stav ke da je ve ći na agre siv nih po stu pa ka uče ni ka pre ma od ra sli ma re ak tiv nog ka rak te-ra, iza zva na sna žnim ne ga tiv nim emo ci ja ma ko je de te u ta kvim si tu a ci ja ma ne mo že da kon tro li še, a mo žda ni ne po sto je stro ge nor me ko je bi ga za ko-či le u agre siv nom re a go va nju, a ko je on da do vo de do ver bal nog ili fi zič kog na sil nog po na ša nja. Ona je za to pred u ze la da is pi ta ko je su to uobi ča je ne škol ske si tu a ci je ko je iza zi va ju sna žno ose ća nje be sa kod uče ni ka

Ne ke si tu a ci je iza zi va le su bes kod ve ći ne uče ni ka, npr., „Do go vo rio/la si se sa na stav ni kom da će da te pi ta da po pra viš oce nu. Spre mio/la si se da od go va raš, a na ča su sa zna ješ da je na stav nik pro me nio plan”, ili „Na stav ni-ca vam je ne na ja vlje no da la da ra di te pi sme nu ve žbu za oce nu.” Uče ni ci su pi ta ni i o ni zu si tu a ci ja ko je, po mi šlje nju autor ke, ni su uobi ča je ne u ško li i ko se se sa etič ki ili za kon ski do zvo lje nim stan dar dom ra da u ško li. Po ka za lo se da te si tu a ci je uop šte ni su bi le ta ko ret ke u is ku stvu uče ni ka, kao i da su kod uče ni ka iza zi va le ja ku ljut nju. Ta ko, si tu a ci ja za ko ju je 46% uče ni ka re klo i da su je do ži ve li i da ih je ja ko na lju ti la je ste „na stav nik do đe be san na čas, pa is ka li bes na uče ni ci ma”, a sli čan pro ce nat je do bi jen i za si tu a ci ju „mi sliš da si do bio ma nju oce nu ne go što si za slu žio”.

Pro cen ti po ka zu ju broj uče ni ka ko ji su ne ku si tu a ci ju i do ži ve li i raz lju-ti li se, ta ko da se, kod ma njih pro ce na ta, ne mo že ja sno raz dvo ji ti da li su si tu a ci je bi le ret ke a iza zi va le ja ku ljut nju, ili su bi le če ste a iza zi va le ma lu ljut nju, ili ne što tre će, ali u sva kom slu ča ju za slu žu ju pa žnju si tu a ci je ko je su ja ko na lju ti le bar pe ti nu ispitanih uče ni ka, a to su si tu a ci je gde uče nik ne mo že da sa vla da gra di vo jer je pre o bi mno, uče nik mo ra da na u či ono što ne raz u me, ka sne re zul ta ti pi sme ne ve žbe, na stav nik je bla ži u oce nji va nju bo-ljih uče ni ka, na stav nik na gra đu je mi lje ni ke, uče nik lič no ni je kriv a ka žnjen je sa osta li ma. Vi di se, da kle, da uop šte ni su ret ki po stup ci na stav ni ka ko ji iza zi va ju ja ku ljut nju kod zna čaj nog bro ja uče ni ka. Iza te ljut nje ne gde sto ji sna žno ose ća nje ne prav de, ne gde je bes, kao što i pred vi đa fru stra ci o na te o-ri ja, iza zvan si tu a ci jom ko ja je aver ziv na ali, u sva kom slu ča ju, ta kva sna žna ose ća nja la ko mo gu bi ti oki da či za agre siv ne re ak ci je.


11.12. Na si lje iz per spek ti ve za po sle nih

Ma da pre ko dve tre ći ne za po sle nih sma tra da je na si lje u ško li sve ve ći pro-blem, re klo bi se da je za do bar deo njih taj pro blem mi ni ma lan. Čak 42% od ra slih iz ja vlju je da u nji ho voj ško li ne ma ju pro blem ni sa jed nim od 11 na bro ja nih ob li ka na si lja. U ta kvom sta vu pred nja če škol ski po li caj ci, pa ad mi ni stra tiv no oso blje i di rek to ri i je di no je me đu na stav ni ci ma i struč nim sa rad ni ci ma ta kvo gle di šte u ma nji ni. Mo gli bi smo re ći da su naj za bri nu ti ji oni ko ji se s po ja vom na si lja naj di rekt ni je su o ča va ju. Ma nja za bri nu tost po-li ca ja ca mo gu ća je po sle di ca nji ho ve usme re no sti na eks ce sne ob li ke na si lja ko ji su u škol skom kon tek stu re la tiv no ret ki.

Na stav ni ci vi de ver bal no i fi zič ko na si lje me đu de com kao naj ve ći pro-blem, što i je ste naj ra spro stra nje ni ji ob lik na si lja i pre ma deč jim od go vo ri-ma. Ka da je u pi ta nju sek su al no uz ne mi ra va nje, 90% za po sle nih ne gi ra da taj ob lik na si lja pred sta vlja pro blem u nji ho voj ško li.

Kao što se vi di iz iz ne se nih po da ta ka, po je di ne ka te go ri je za po sle nih se raz li ku ju pre ma ste pe nu za bri nu to sti zbog na si lja u ško li.

Po sto ji sa gla snost u pro ce na ma iz ra že no sti na si lja ko je da ju za po sle ni, ali su po ve za no sti ni ske. Na osno vu na ših re zul ta ta, mo gli bi smo re ći da se je di no pro ce ne na stav ni ka mo gu uze ti kao re la tiv no po uz dan po ka za telj ugro že no sti uče ni ka na si ljem. Na stav nič ke pro ce ne naj in ten ziv ni je ko re li ra-ju s po ka za te lji ma kli me na si lja i iz ja va ma ko je da ju sa mi uče ni ci o ugro že-no sti spe ci fič nim ob li ci ma na si lja. Me đu tim, i na stav nič ke pro ce ne su sa mo do ne kle „tač ne” – iz me đu za bri nu to sti na stav ni ka po je di nač nim ob li ci ma na si lja i pro ce ne sa mih uče ni ka o iz lo že no sti tim ob li ci ma na si lja pre kla pa-nje je sa mo de li mič no. Po da ci ko je smo do bi li u sa gla sno sti su sa na la zi ma broj nih dru gih stu di ja ko je po ka zu ju da se pro ce ne na si lja u ško li iz raz li či tih iz vo ra sa mo de li mič no pre kla pa ju (Ben be nishty & Astor, 2005; Gázqu ez et al., 2008; Gázqu ez et al., 2009; Jo ong & Ri dler, 2006; Po pa dić, 2009). Ne ke ana li ze uka zu ju na osred nju po ve za nost (iz me đu 0,30 i 0,40) na stav nič kih pro ce na vik ti mi za ci ja i sa mo pro ce na uče ni ka (Ben be nishty & Astor, 2005; Card, 2003) ka kvu smo i mi do bi li u na šim po da ci ma.

Po da ci o sa mo de li mič nom po kla pa nju pro ce na od ra slih iz istog ko le-ti va otva ra ju va žno pi ta nje o sprem no sti ko lek ti va kao ce li ne da se an ga-žu je u bor bi pro tiv na si lja. Ne sla ga nje u pro ce na ma mo že po ten ci jal no da uka zu je na ma njak za jed nič ke re še no sti da se ko lek tiv iz bo ri s na si ljem na pro sto za to što svi u ko lek ti vu ne vi de da je na si lje pro blem. O slič-nim pro ble mi ma iz ve šta va ju i auto ri ne kih dru gih stu di ja (Ben be nishty & Astor, 2005; Ol we us, 1998).

Ka ko je mo gu će da od ra sli iz istog ko lek ti va ne vi de na isti na čin pro ble-me s na si ljem? Ne ki od mo gu ćih uzro ka ko ji do vo de do ova kve ra šo mo ni ja-de u ko lek ti vu jesu: raz li či te si tu a ci je u ko ji ma od ra sli vi de de cu, raz li ke u


nji ho voj vi dlji vo sti, ne po u zda nost pro ce na kao me to de, raz li či ta sprem nost na iskre no od go va ra nje itd.

Osim raz li ka iz me đu od ra slih, kon sta to va li smo i zna čaj ne raz li ke iz me-đu pro ce na de ce i pro ce na od ra slih. Na ši po da ci uka zu ju na fe no men ko ji nam se či ni po seb no re le vant nim – to je raz li čit prag ose tlji vo sti za raz li či te ob li ke na si lja (Po pa dić i sar., 2013). Ne ke ob li ke na si lja zna ča jan pro ce nat na stav ni ka sma tra pro ble mom čak i ka da on ni je to li ko čest me đu uče ni ci ma (npr., fi zič ko na si lje), dok za ne ke dru ge ob li ke na si lja va ži upra vo obr nu-to (npr., sek su al no uz me ni ra va nje). I broj ne stu di je dru gih auto ra su ge ri šu da su na stav ni ci naj o se tlji vi ji upra vo pre ma fi zič kom na si lju, a pod ba cu ju u pro ce na ma ra ši re no sti ver bal nog i re la ci o nog na si lja ko je, da i to po me ne mo, sma tra ju ma nje ozbilj nim i čak raz voj no pod sti caj nim (Ba u man & Del Rio, 2006; Ben be nishty & Astor, 2005; Bo ul ton, 1997; Cra ig et al., 2000; Cra ig et al., 2011; Ga šić-Pa vi šić, 1998; Ma et al., 2001; Plut i Po pa dić, 2007; Stoc kda-le et al., 2002; Ze i ra et al., 2004).

Po da ci ko je smo ov de do bi li otva ra ju, iz me đu osta log, i pi ta nje ko li ko su na stav ni ci stvar no po u zda ni kao pro ce nji va či ste pe na ugro že no sti uče ni ka, tj. da li im mo že mo ve ro va ti da vi de ono što je naj va žni je za de cu. Po da ci, me đu tim, uka zu ju na to da su pro ce ne na stav ni ka, ma ko li ko bi le ne po u zda-ne, iz gle da ipak zna čaj no po u zda ni je od pro ce na dru gih ka e go ri ja za po sle-nih u ško li.

Te o ri je na stav ni ka o na si lju. Uzro ke na si lja u ško li za po sle ni lo ci ra ju pre sve ga u van škol skim fak to ri ma, naj vi še u pro ble ma tič noj po ro di ci, a za tim u op štoj si tu a ci ji u dru štvu. U skla du sa ova kvim opa ža njem uzro ka na si-lja, pre ko dve tre ći ne za po sle nih naj e fi ka sni jim na či nom su zbi ja nja na si lja u ško li sma tra bo lju sa rad nju ro di te lja i ško le. Pri tom je uoč lji vo da su za po-sle ni vi še sklo ni to me da uma nju ju zna čaj onih na či na bor be za ko je su sa mi nad le žni a da is ti ču one fak to re ko ji su u nad le žno sti dru gih.

Za po sle ni u ško li su ve o ma vi so kim oce na ma oce nji va li vla sti tu ospo so-blje nost da se no se s na si ljem u ško li. Na pro ce na ma – ume ju li da pre po zna-ju na sil no po na ša nje, zna ju li šta da ra de ka da su iz lo že ni na si lju i zna ju li šta da ra de ka da pri me te na si lje pre ma uče ni ku – naj če šća oce na, ko ja je ina če mo gla da se kre će u ra spo nu od 1 do 10, bi la je 10. Je di no je za pro ce nu uspe-šno sti pred u ze tih me ra naj če šća oce na bi la 9. Pri tom su naj ve će sa mo po u-zda nje is po lji li škol ski po li caj ci, a ne što ma nje od osta lih struč ni sa rad ni ci i di rek to ri. Ve ću uve re nost u uspe šnost pred u ze tih me ra is po lji li su na stav ni ci ko ji vi še vo le svoj po ziv i oni sa du žim rad nim sta žom.

To što za po sle ni u ško li ve o ma vi so ko oce nju ju svo je spo sob no sti da pre-po zna ju na si lje i da pre du zmu od go va ra ju će me re u ko li zi ji je s ra ni je spo-me nu tim re zul ta ti ma da od ra sli pot ce nju ju uče sta lost na si lja, kao i sa od go-vo ri ma de ce da od ra sli ili ni su bi li sprem ni ili ni su mo gli da im po mog nu on da ka da su de ca tra ži la po moć. Mo žda bi u tu ma če nju ta kvih od go vo ra


za po sle nih tre ba lo uze ti u ob zir da oni ni su mo gli ima ti ono li ku uve re nost u ano nim nost svo jih od go vo ra ko li ku su ima li uče ni ci i da su na ose tlji va pi ta nja, po go to vo ona ko ja se od no se na nji ho vo po na ša nje vo di li ra ču na o dru štve noj (ne)po želj no sti od go vo ra.

11.13. Pro me ne po fa za ma is tra ži va nja

Po dat ke o na si lju u ško la ma u Sr bi ji pri ku plja mo od 2005. go di ne. U ovoj knji zi pri ka za li smo po dat ke ko je smo pri ku plja li u ne ko li ko fa za do 2013. go di ne. U uvod nim odelj ci ma smo pri ka za li kon tekst u okvi ru ko jeg smo iz ve li is tra ži va nje i ob ja sni li smo raz lo ge zbog ko jih se is tra ži va nje od vi-ja lo u fa za ma. Ova kva or ga ni za ci ja is tra ži va nja otvo ri la je pi ta nje: da li po sto je raz li ke iz me đu po je di nih fa za is tra ži va nja u ste pe nu ugro že no sti uče ni ka? Po seb no nas je in te re so va lo da li po sto je raz li ke iz me đu po čet-nih i za vr šnih fa za ko je smo pri ka za li. Da li je dru štve ni kon tekst uti cao na pro me nu na sil ne at mos fe re u ško li, ko ja bi se is po lji la u po ve ća nju ili opa da nju fre kven ci je na si lja po fa za ma is tra ži va nja? Pro je kat Ško la bez na si lja je po stao po znat u ško la ma, broj pri ja vlje nih ško la se sve vi še po-ve ća vao. Da li su no vo pri ja vlje ne ško le vi še ugro že ne od ško la iz pr vog ta la sa? Ili je mo žda obr nu to: ško le su sa zna le za zah te ve ko je pro je kat po-sta vlja i stvar no ugro že ne ško le se zbog sla bo sti sop stve nih ka pa ci te ta ne pri ja vlju ju. Ako po sto ji iz ra že na raz li ka u na si lju iz me đu raz li či tih fa za is tra ži va nja, sve jed no šta je to me uzrok, ko li ko sme mo da u ana li za ma ob-je di ni mo po dat ke iz raz li či tih fa za? Ovo su ne ke od di le ma ko je smo ima li na umu ka da smo pro ve ra va li po ve za nost iz me đu po je di nih fa za is tra ži va-nja i ste pe na ugro že no sti uče ni ka.

Pri ka za ni re zul ta ti su po ka za li da to kom vi še go di na is tra ži va nja vr-šnjač kog na si lja u ško la ma ni je do šlo ni do zna čaj ni jeg po ra sta ni do opa-da nja vr šnjač kog na si lja u ško la ma (re gi stro va ne su ne ke bla ge ten den ci je opa da nja po je di nih ob li ka na si lja, npr., di gi tal nog). Ni je do šlo ni do pro me ne pro cen tu de ce ko ja su pri me ti la da su uče ni ci bi li ver bal no ili fi zič ki na sil ni pre ma od ra sli ma. Do bra vest je da se to kom tra ja nja pro jek ta na si lje od ra slih nad uče ni ci ma po ste pe no sma nji va lo. Broj uče ni ka ko ji su se ža li li na na si lje od ra slih sma njio se za tre ći nu u od no su na po čet nu fa zu, a uz to se sko ro pre po lo vio broj na stav ni ka ko ji pri me ću ju da je ne ko od nji ho vih ko le ga na-si lan pre ma uče ni ci ma. Mo gu će je da su sma nji va nju re gi stro va nog na si lja od stra ne od ra slih jed nim de lom do pri ne la i jav na sa op šta va nja re zul ta ta is tra ži va nja o na sil no sti na stav ni ka, jer su re ak ci je jav no sti na utvr đe ni ni vo ovog ob li ka na sil nog po na ša nja od ra slih bi le vr lo bur ne. Mo žda je ta jav na osu da na sil no sti ipak uti ca la na po na ša nje na stav ni ka. A mo žda na stav ni ci ko ji da ju iz ve šta je, na pro sto, ne iz no se vi še „pr lja v veš” iz svo je ško le u jav-


nost. No, i ta kvo po na ša nje na stav ni ka bi lo bi po tvr da da je u pro svet nim kru go vi ma op šte pri hva ćen stav o ne pri hva tlji vo sti na sil nog po na ša nja pro-fe si o na la ca ko ji ra de s de com.

11.14. Re a go va nje na na si lje

Uče nič ka re a go va nja na na si lje sta vlja ju se u ši ri kon tekst pre vla da va nja kao na či na re a go va nja na stres, pri če mu se pre vla da va nje (engl. co ping) shva ta kao „na čin na ko ji se lju di od no se pre ma stre snim do ga đa ji ma” (La za rus, 1999, str. 102). Ra zu mlji vo je što auto ri ko ji se ba ve re a go va njem de ce na na si lje ste če na zna nja o to me ka ko de ca i mla di po ku ša va ju da pre vla da-ju stre sne do ga đa je pri me nju ju i na ovaj spe ci fi čan do men. Osla nja ju ći se na is ku sva iz te obla sti, is tra ži va či su naj če šće po la zi li od di men zi ja pre-vla da va nja ko je su već bi le u upo tre bi. Naj če šće se raz li ku ju dve naj op šti je di men zi je pre vla da va nja. Pr va di men zi ja je pre vla da va nje usme ra va njem na pro blem na spram pre vla da va nja usme ra va njem na emo ci je (La za rus & Folk man, 1984). Pod usme ra va njem na pro blem mi sli se na usme ra va nje na iz vor stre sa, na sto ja nje da se uzrok stre sa ot klo ni, a pod usme ra va njem na emo ci je mi sli se na sma nji va nje ne ga tiv nih i ne pri jat nih emo ci ja ko je su po-bu đe ne stre snim do ga đa jem.

Dru ga di men zi ja ko ja se če sto ko ri sti da se opi šu ra zno vr sne re ak ci je na stres je ste di men zi ja pri stu pa nje – uda lja va nje (Roth & Co hen, 1986). Pri-stu pa nje ob u hva ta sve one po ku ša je da se oso ba usred sre di na iz vor stre sa i nje go vo ot kla nja nje i na vla sti te emo ci je, pa i po ce nu po ve ća ne ank si o zno-sti, a uda lja va nje se od no si na po na ša nja ko ja pred sta vlja ju uda lja va nje od iz vo ra stre sa i emo ci ja, što mo že sma nji ti stres, ali ne i re ši ti pro blem.

Di men zi je go vo re o naj op šti jim stra te gi ja ma pre vla da va nja stre sa, a ove stra te gi je se mo gu re a li zo va ti raz li či tim po stup ci ma ili, ako te po stup ke na-sto ji mo gru pi sa ti, raz li či tim ka te go ri ja ma i sup ka te go ri ja ma po stu pa ka. Na ni vou ka te go ri ja i sup ka te go ri ja po sto ji da le ko ve ća ra zno li kost i ne sla ga nja ne go na ni vou di men zi ja.

Ne po sto ji sla ga nje ni oko to ga na ko joj di men zi ji se po je di nač ne ka te-go ri je na la ze ni ti ko li ko ka te go ri ja tre ba raz li ko va ti. La za rus i Folk man su u fo ku si ra nje na pro blem uvr šći va li agre siv nu ak ci ju, dis tan ci ra nje, mi ni ma-li zo va nje zna ča ja, tra že nje in for ma ci ja, smi šlja nje mo gu ćih re še nja i pred u-zi ma nje ak ci ja da se pro me ne uslo vi ko ji iza zi va ju stres, a u fo ku si ra nje na emo ci je su svr sta li iz ra ža va nje vla sti tih emo ci ja, tra že nje ute he i po dr ške od dru gih, iz be ga va nje iz vo ra stre sa. Te nen ba um i sa rad ni ci (Te nen ba um et al., 2011), na osno vu grup nog in ter vjua vo đe nog sa uče ni ci ma, stra te gi je pre vla-da va nja ko je su uče ni ci na vo di li svr sta li su u osam ka te go ri ja (kon fron ta ci ja na sil ni ku, upo tre ba fi zič ke si le, tra že nje so ci jal ne po dr ške, dis tan ci ra nje, in-


ter na li zo va nje, eks ter na li zo va nje, fo ku si ra nje na po zi tiv ne aspek te, sa mo o-kri vlja va nje), a pri raz vr sta va nju ovih ka te go ri ja na stra te gi je fo ku si ra ne na pro blem i stra te gi je fo ku si ra ne na ose ća nja, tra že nje so cija l ne po dr ške dis tan-ci ra nje i in ter na li zo va nje ja vlja li su se ne kad u jed noj a ne kad u dru goj gru pi.

Dok se u jed nom is tra ži va nju (Ca u sey & Du bow, 1992) u stra te gi je pri-stu pa nja uklju ču ju tra že nje so ci jal ne po dr ške i re ša va nje pro ble ma, a u uda-lja va nje uklju ču ju dis tan ci ra nje, in ter na li zo va nje i eks ter na li zo va nje, u dru-gom is tra ži va nju (Kri sten sen & Smith, 2003) iz dva ja ju se istih pet fak to ra, ali se dis tan ci ra nje svr sta va u fo ku si ra nje na pro blem.

U is tra ži va nju Ma ha di Vil ton i sa rad ni ka (Ma hady Wil ton et al., 2000) po sma tra na po na ša nja uče ni ka u si tu a ci ja ma na si lja kla si fi ko va na su u 13 ka te go ri ja: in stru men tal no pre vla da va nje (kon struk tiv na ak ci ja, re ša va nje pro ble ma); in stru men tal na po dr ška (raz go vor s dru gi ma da bi se pro na-šlo re še nje); in stru men tal na in ter ven ci ja (tra že nje od dru gih da po mog nu u re ša va nju pro ble ma); emo ci o nal na in ter ven ci ja (pla ka njem tra ži po moć); emo ci o nal na po dr ška (raz go vor s dru gi ma da bi se do bi la po dr ška); fi zič ka agre si ja; ver bal na agre si ja; ven ti li ra nje (emo ci o nal no pra žnje nje); kog ni tiv-na re kon stru ci ja (gle da se si tu a ci ja sa lep še stra ne); iz be ga va nje; ig no ri sa-nje/dis trak ci ja; po ri ca nje; po vi no va nje. Po me nu te ka te go ri je auto ri gru pi šu u dva kla ste ra: agre siv ne stra te gi je (ver bal na agre si ja, fi zič ka agre si ja i ven ti-li ra nje) i stra te gi je re ša va nja pro ble ma.

Sve u sve mu, na sto ja nja da se ra zno li ke stra te gi je pre vla da va nja na uni-for man na čin ras po re de na te o rij ski po stu li ra ne di men zi je ni su da la za do-vo lja va ju će re zul ta te. I eks plo ra tor ne i kon fir ma tor ne fak tor ske ana li ze po-ka za le su da se ka te go ri je gru pi šu u raz li či te fak to re, pri če mu ret ko kad po ka zu ju di ho tom nu struk tu ru ka kvu pred vi đa ju te o ri je iz ko jih su iz ve de ne naj op šti je di men zi je (Com pas et al., 2001; Hun ter et al., 2004), a uz to ne ke ka te go ri je i em pi rij ski, a i po svom sa dr ža ju, mo gu pri pa da ti nekolikim di-men zi jama (npr., Te nen ba um et al., 2011).

Mi smo se opre de li li da ko ri sti mo dru gi put: ni smo po šli od naj op šti jih di men zi ja ko je bi smo on da re pre zen to va li od go va ra ju ćim ka te go ri ja ma, već smo kre nu li od ve ćeg bro ja ka te go ri ja ko je se ne mo ra ju una pred svr sta-ti u op šti je di men zi je. Za me re nje na či na pre vla da va nja obič no se ko ri ste upit ni ci s ve ćim bro jem stav ki ko je se na osno vu fak tor ske ili kon cep tu al ne ana li ze gru pi šu u ma nji broj ka te go ri ja. Po što na zi vi tih ka te go ri ja tre ba da uka žu na to šta je za jed nič ko gru pi stav ki, če sto ni je ja sno šta se tač no iza po je di nih na zi va kri je i da li se i ko li ko ka te go ri je pre kla pa ju. Da bi smo iz-be gli tu te ško ću, opre de li li smo se da uče ni ci ma po nu di mo li stu re ak ci ja i da te po je di nač ne re ak ci je uđu u pri mar nu ana li zu, a da tek ka sni je bu du gru pi sa ne u sko ro ve (ka te go ri je).

Re ak ci je ko je smo is pi ti va li bi le su: iz be ga va nje na sil ni ka, iz be ga va nje su ko ba raz go vo rom i ša la ma, tra že nje po mo ći od od ra slih, tra že nje po mo ći


od vr šnja ka, ula že nje u na sil nu in ter ak ci ju kroz vra ća nje istom me rom (sa i bez po mo ći vr šnja ka), iz dr ža va nje po ni že nja (pred sve do ci ma ili kri ju ći od dru gih) i či nje nje uslu ga na sil ni ku.

Pre ne go što su mi ra mo na še re zul ta te, že li mo da is tak ne mo ne ko li ko stva ri.Pr vo, po re đe nja sa ino stra nim is tra ži va nji ma o re a go va nju uče ni ka na si le-

džij stvo ov de su od ogra ni če ne ko ri sti, jer re ak ci je na po no vlje no na si lje, i to od stra ne ja čih, mo ra ju bi ti dru ga či je od re ak ci ja na agre si ju ko ja se ja vlja sa mo jed nom, iz me đu jed na kih po sna zi ili između dru go va, a ova kvi ob li ci agre si-je su, kao što smo već na po me nu li, bi li znat no če šći od slu ča je va si le džij stva.

Dru go, pri rod no je oče ki va ti da se re a go va nja na na si lje pro di sku tu ju i s ob zi rom na to ko li ko su uspe šna ili ne u spe šna, ma nje ili vi še pre po ruč lji-va. Me đu tim, ka da se go vo ri o efi ka sno sti stra te gi ja pre vla da va nja stre sa, ge ne ral no se po la zi od to ga da su stra te gi je usme ra va nja na pro blem efi-ka sni je od stra te gi ja usme ra va nja na ose ća nja, kao i da su stra te gi je pri stu-pa nja efi ka sni je od stra te gi ja uda lja va nja. Ka da se, me đu tim, raz ma tra ju spe ci fič ni je ka te go ri je na či na pre vla da va nja, ni ka kav re zo lu tan od go vor se ne mo že da ti. Jed no stav no, is pi ti va ne ka te go ri je se ne mo gu raz vr sta ti na di men zi ju uspe šne – ne u spe šne. Efe kat ne ke stra te gi je pre vla da va nja u ve li koj me ri za vi si od kon tek sta (pre sve ga o ko joj vr sti stre sa se ra di) i od uz ra sta i dru gih ka rak te ri sti ka ugro že nog de te ta.

U obla sti re a go va nja žr ta va si le džij stva, po da ci na go ve šta va ju da uspe-šnost stra te gi ja za vi si od slo že ne in ter ak ci je ob li ka na si lja, uz ra sta i po la žr tve i mno gih dru gih fak to ra. Ni je la ko ni utvr di ti ko li ko su ko je stra te gi je efi ka sne. Te ško je or ga ni zo va ti lon gi tu di nal na is tra ži va nja, a kao za me na za njih ne ka da slu že is tra ži va nja o to me šta de ca opa ža ju kao ma nje ili vi-še us pe šan na čin re a go va nja na na si lje, kao i ka ko se po svom re a go va nju raz li ku ju de ca ko ja se na la ze u raz li či tim ulo ga ma u na sil noj in ter ak ci ji. Ilu stro va će mo to sa sa mo ne ko li ko is tra ži va nja.

U jed nom is tra ži va nju (Koc hen de rer-Ladd & Skin ner, 2002) stra te gi je ozna če ne kao re ša va nje pro ble ma bi le su uspe šne za ne vik ti mi zi ra nu de-cu, ali su ote ža va le si tu a ci ju vik ti mi zi ra noj de ci. Tra že nje so ci jal ne po dr-ške je bi lo ko ri sno vik ti mi zi ra nim de voj či ca ma, ali je ote ža va lo si tu a ci ju vik ti mi zi ra nim de ča ci ma.

Sal mi va li i sa rad ni ci (Sal mi val li et al., 1996) na šli su da je kod de ča ka non ša lant nost bi la po ve za na sa sma nje njem na si lja a uz vra ća nje agre si jom je po ve ća va lo ve ro vat no ću na sta vlja nja na si lja. Kod de voj či ca je ve ro vat-no ću na sta vlja nja na si lja po ve ća va lo i uz vra ća nje na si ljem i po ka zi va nje bes po moć no sti.

Opa že na efi ka snost re a go va nja za vi si la je i od to ga ko ji ob lik na si lja je u pi ta nju. Kao re ak ci ja na ver bal ne na pa de če šće su pre po ru či va ni uz vra ća nje istom me rom i ig no ri sa nje, a za fi zič ki na pad ili na pad na imo vi nu tra že nje po mo ći od dru gih (Ka net su na et al., 2006).


U jed nom lon gi tu di nal nom is tra ži va nju u UK (Smith et al., 2004) pra će-ne su sle de će ka te go ri je de ce: ne u gro že na de ca, de ca ko ja su se iz ba vi la iz ulo ge žr tve, kon ti nu i ra ne žr tve i no ve žr tve. U po re đe nju s de com ko ja su osta la u ulo zi žr tve i po sle dve go di ne ili su u tom pe ri o du po sta li žr tva vr-šnjač kog na si lja, de ca ko ja su se iz ba vi la u mno go ve ćem ste pe nu obra ća la su se ne ko me za po moć u ve zi sa ak tu al nim pro ble mom s na si ljem (dve tre ći ne is pi ta ni ka iz ove gru pe je ta ko re a go va lo u po re đe nju sa ma nje od po lo vi ne ispitanih uče ni ka iz gru pe no vih žr ta va ili hro nič nih žr ta va). Po red to ga, ova de ca su u ma njoj me ri po ri ca la pro blem, ma nje su be ža la od na sil ni ka i is traj ni je su po ku ša va la da us po sta ve no ve od no se s ne na sil nim vr šnja ci ma. Ipak, naj zna čaj ni ju raz li ku iz me đu njih i osta lih ka te go ri ja pred sta vlja upra-vo ak tiv no tra že nje po mo ći od od ra slih. Auto ri ove stu di je upo zo ra va ju na to da je jed na od va žnih im pli ka ci ja iz ova kvih na la za da u pro gra mi ma za su zbi ja nje i pre ven ci ju na si lja tre ba ohra bri va ti hro nič no vik ti mi zi ra nu de cu da tra že po moć od od ra slih. Ako su na stav ni ci iz gu bi li po ve re nje de ce, on da ne ki dru gi od ra sli mo ra ju da pre u zmu ovu ulo gu.

11.14.1. Ka ko de ca naj če šće re a gu ju?

Po da ci ko je smo do bi li je su sa mo pro ce ne uče ni ka o to me ka ko ti pič no re a gu ju u si tu a ci ji na si lja. Naj ra ši re ni ji ob lik re a go va nja na ših uče ni ka na na si lje je ste iz be ga va nje kon tak ta s na sil ni kom, od no sno za o bi la že nje na-sil ni ka „u ši ro kom lu ku” (81,3%). To je, po sve mu su de ći, naj si gur ni ji na čin da se na si lje pre ve ni ra. Za ni mlji vo je da iz be ga va nju na sil ni ka pri be ga va ju ko li ko de ca svr sta na u ka te go ri ju „žr tve”, to li ko i de ca svr sta na u ka te go ri ju „na sil ni ci” (ko ji su, ka ko smo vi de li, i sa mi po ne kad žr tve). Ako „za o bi la-že nje” ne uspe, šta ra de uče ni ci? Ana li za od go vo ra bi la je kom pli ko va na jer su uče ni ci mo gli da za o kru že vi še ob li ka re a go va nja, što su i či ni li (u pro-se ku za o kru ži va li su po tri ob li ka). Naj vi še ob li ka re a go va nja za o kru ži va li su naj vi še vik ti mi zi ra ni uče ni ci (pro seč no 3,8 ob li ka naj vi še ugro že ni a 2,2 ob li ka ma nje ugro že ni). Uče ni ci iz ove gru pe is pro ba va ju sve što im je na ras po la ga nju, po zi va ju od ra sle da im po mog nu, po zi va ju vr šnja ke, bra ne se sa mi, be že, pot ku plju ju na sil ni ke, ćut ke tr pe – ukrat ko, go to vo sve. Naj ve-će raz li ke u re ak ci ja ma ugro že nih i ne u gro že nih uče ni ka su, ge ne ral no, u tra že nju po mo ći od dru gih (21% vi še ta kvih re ak ci ja je kod ugro že nih), u po ku ša ji ma pa ci fi ko va nja na sil ni ka (31,3% vi še) i u pri kri va nju i tr plje nju (26% vi še re ak ci ja).

Tra že nje po mo ći od od ra slih. Vi še od po lo vi ne svih is pi ta nih uče ni ka ko ji su do ži ve li na si lje (54%) obra ti lo se za po moć ne ko me od od ra slih iz ško le (naj če šće su to bi li na stav ni ci). Vi še od tre ći ne is pi ta nih uče ni ka (37%) obra ća se od ra sli ma ko ji ni su iz ško le. Oko 9% uče ni ka ni je se od ra sli ma obra ća lo za po moć ni u si tu a ci ji ka da su ugro že ni. Da kle, od ra sle ge ne ral no,


one iz ško le i one van ško le, de ca vi de kao oso be ko je bi mo gle po mo ći. U po-re đe nju sa od ra sli ma ko ji ni su iz ško le, od ra sli iz ško le, po seb no na stav ni ci, pr vi su „pri ru ci” ka da se de te na đe u ne vo lji i ima ju moć i auto ri tet da po-mog nu „na te re nu”. Naj u gro že ni ja de ca (oni ko ji su do ži ve li 4–9 ob li ka na si-lja) od ra sli ma iz ško le obra ća ju se go to vo isto to li ko če sto ko li ko i ro di te lji ma i vi še ne go bi lo ko joj dru goj gru pi po ten ci jal nih po ma ga ča. Iako s uz ra stom opa da broj onih ko ji od za po sle nih tra že po moć, ipak su od ra sli iz ško le za sve uz ra ste do mi nant na po ma gač ka gru pa, na ro či to za de voj či ce.

Is tra ži va nja dru gih auto ra uka zu ju na ma nje obra ća nja od ra sli ma ne go kod nas; tek 25–30% uče ni ka obra ća se od ra sli ma za po moć. Ali kao i kod nas, auto ri na la ze da sprem nost uče ni ka da za tra ži po moć od od ra slog opa da sa uz ra stom, kao i da za vi si od oče ki va nja uče ni ka ko li ko im od ra sli že le i mo gu po mo ći (Oli ver & Can dap pa, 2007; Un ne ver & Cor nell, 2004).

Uče ni ci ko ji su žr tve tra že po moć mno go če šće ne go uče ni ci ko ji se na-sil no po na ša ju, ali po moć od od ra slih tra že i jed ni i dru gi. Pre ma na šim po-da ci ma, što je uče nik ugro že ni ji, to vi še tra ži po moć od od ra slih. Rang li sta pre fe ri ra nih po ma ga ča go to vo je iden tič na kod uče ni ka ko ji su sa mo žr tve i kod uče ni ka ko ji su na iz me nič no i žr tve i na pa da či. Od te dve gru pe raz li ku-ju se re ak ci je uče ni ka ko ji su sa mo na pa da či – oni se znat no ma nje obra ća ju od ra sli ma ne go osta le gru pe (na sil nik 38,2% pre ma žr tva 60,5% i žr tva/na sil nik 56,4%). Ali za ni mlji vo je da i tre ći na is pi ta nih uče ni ka iz te ka te-go ri je ta ko đe tra ži po moć od od ra slih iz ško le. I sa mi na stav ni ci su u svo jim iz ve šta ji ma po tvr đi va li da im se uče ni ci če sto obra ća ju za po moć (57,5% na-stav ni ka sa op šta va da su uče ni ci od njih tra ži li po moć vi še pu ta i/ili če sto).

Sma tra mo da je va žan i ohra bru ju ći po da tak da ugro že ni uče ni ci iz na šeg uzor ka uglav nom ni su pa siv ni. Oni ak tiv no tra ga ju za re še njem svog pro ble-ma i is pro ba va ju raz li či te stra te gi je re a go va nja.

Slič no to me, i na sil ni uče ni ci su vr lo ak tiv ni u re a go va nju ka da su lič-no ugro že ni. Ali nji ho ve re ak ci je mo gli bi smo ge ne ral no oka rak te ri sa ti kao osla nja nje pr ven stve no na sop stve ne sna ge. Kod njih je za 40% ve ća sprem-nost da uz vra te na si lje bez po mo ći dru gih, sprem nost da to isto uči ne uz po moć vr šnja ka je za 33% ve ća kod njih ne go kod osta lih uče ni ka. Ukrat ko, oni ne iz be ga va ju na sil ne in ter ak ci je – na pro tiv, pri hva ta ju ih, ule ću u njih. Ta kvo po na ša nje ve o ma ugro že ne de ce vi di mo kao naj ve ći iza zov za pre-ven tiv ne pro gra me ko ji se ba ve na si ljem. Na sil ni uče ni ci se so ci ja li zu ju u ulo gu na sil ni ka, za tva ra ju se u krug svo jih sled be ni ka (obič no sa slič nim pro ble mi ma) i pri hva ta ju na sil ne obra sce kao pri rod no sta nje stva ri. Tre ba ih, da kle, iz me sti ti iz tog za tvo re nog so ci jal nog kru ga.

Tra že nje po mo ći od vr šnja ka. Vr šnja ci ma se uče ni ci obra ća ju ne što re đe ne go od ra sli ma. Ne ma ve li ke raz li ke iz me đu ugro že ne i ne u gro že ne de ce u tra že nju po mo ći od vr šnja ka, ali ima raz li ke u oce ni o tome ko li ko su se vr-šnja ci oda zva li. Ve o ma ugro že ni uče ni ci se vi še ža le da vr šnja ci ni su po mo gli,


ali raz li ke ni su to li ko ve li ke kao ka da ove gru pe pro ce nju ju in ter ven ci je od-ra slih. Na sil ni uče ni ci po moć vr šnja ka tra že u si tu a ci ja ma ugro že no sti če sto sa mo da bi uz vra ti li na pad (čak u 54% od go vo ra), dok žr tve ne ka da tra že po-moć da bi uz vra ti li (33%) a ne ka da sa mo tra že za šti tu, ali ne uz vra ća ju (33%).

U broj nim is tra ži va nji ma is ti če se da su žr tve na si lja u ško li pre sve-ga usa mlje na i izo lo va na de ca (Hu it sing et al., 2012; Ma hady Wil ton et al., 2000; Ol son, 1992; Ol we us, 1994; Pe rry et al., 1988; Ve ne stra et al., 2007). Na ši po da ci ne po tvr đu ju ta kvo gle da nje na žr tve. Vr šnja ci ma se obra ća za po moć 52% naj u gro že ni jih uče ni ka, čak 43% uče ni ka sa op šta va da vr šnja ci po ne kad po ma žu, a 29,4% da če sto po ma žu. No, ne ki na ši po da ci ipak idu u pri log na ve de noj sli ci o usa mlje noj žr tvi. De ca ko ja ne ma ju mno go dru-go va pod ve ćim su ri zi kom da bu du vik ti mi zi ra na. Na sli čan na čin mo že mo in ter pre ti ra ti i po da tak da vik ti mi zi ra na de ca uglav nom ne opa ža ju svo je ode lje nje kao slo žno i da, ge ne ral no, ne vo le ško lu.

De ca ko ja tr pe. Jed nu gru pu re ak ci ja oka rak te ri sa li smo kao „pa siv no re a go va nje” (iz be ga va na sil ni ka, ćut ke tr pi, kri je od dru gih, ili či ni uslu ge na sil ni ku). Sve ove stra te gi je pod ra zu me va ju da de te ne tra ži po moć, već sa mo po ku ša va da iz beg ne „udar” ili da ga iz dr ži. Mno ga od ove de ce čak kri ju ta kva is ku stva od osta lih jer na taj na čin sa kri va ju svo ju po ni ža va ju-ću ne moć. Ovo je naj tu žni ji ob lik re a go va nja de ce i naj ve ća sra mo ta za one ko ji bi tre ba lo da bri nu o nji ma. Čak 12,5% uče ni ka ima sa mo ta kve ob li ke re a go va nja u svom re per to a ru. To je sva ki osmi uče nik. Mno go ve ći broj uče ni ka po red ta kvih ima i dru ge ob li ke re a go va nja.

U okvi ru ove gru pe, dva ob li ka re a go va nja za slu žu ju po seb nu pa žnju: sa kri va nje ugro že no sti od dru gih i iz dr ža va nje po ni že nja bez obra ća nja bi-lo ko me. Pri bli žno če tvr ti na is pi ta nih uče ni ka kri je pred vr šnja ci ma svo ju ugro že nost. Čak 12,5% uče ni ka ima u svom re per to a ru re a go va nja is klju-či vo pa siv ne re ak ci je tog ti pa. Ka da je po ni že nje jav no, to bo li još vi še. Tu vr stu re a go va nja ima ju i uče ni ci ko ji su žr tve i uče ni ci ko ji su na sil ni, ali žr tve se kri ju u mno go ve ćoj me ri (41,6% pre ma 17%). Raz lo zi za ta kvo po na ša nje uče ni ka mo gu bi ti raz li či ti. Ugro že nost mo že da se sa kri va od dru gih da bi se oču vao sta tus u gru pi, ali to mo že bi ti i po ka za telj pot pu ne bes po moć no sti i od u sta ja nje od bor be. Slič no se mo gu in ter pre ti ra ti i re-ak ci je „ću tim i tr pim”.

Iz pret hod no iz ne senih po da ta ka vi di mo da se ugro že ni uče ni ci ipak ne pre da ju is klju či vo oča ju, već se na raz li či te na či ne bo re sa svo jim ne vo lja ma. Tr plje nje i sa kri va nje su sa mo dve re ak ci je iz re per to a ra, sa mo po ne kad se ta ko po na ša ju. Ipak, u gru pi ve o ma vik ti mi zi ra ne de ce čak 43,6% njih re-a gu je ta ko što tr pi po ni že nje (kod osta lih 17,4%) a 41,6% svo ju ugro že nost kri je od dru gih (pre ma 15% kod osta lih). Ali i u gru pi na sil nih uče ni ka ima onih ko ji slič no re a gu ju: 31,6% naj na sil ni jih uče ni ka ćut ke tr pi po ni že nje a 17,5% na sto ji da to sa kri je od dru gih. Iako raz lo zi za ta kvo po na ša nje ve ro-


vat no ni su isti u ove dve gru pe, za jed nič ko im je ose ća nje da su, bar po ne-kad, osta vlje ni sa mi se bi.

Sa uz ra stom se po ve ća va broj de ce ko ja uz vra ća ju ili tra že po moć dru-gih, a sma nju je se broj onih ko ji tra že po moć od ra slih. De ca ko ja su iz ra že-no ugro že na na si ljem raz li ku ju se po svo jim re ak ci ja ma od de ce ko ja ni su ugro že na. U re do sle du nji ho vih ti pič nih re ak ci ja pri vr hu su pa siv ni na či ni re a go va nja i tra že nje za šti te od ra slih. Kod de ce ko ja ni su ugro že na na si ljem, uz vra ća nje i osla nja nje na vr šnja ke je če šće od pa siv nih re ak ci ja. Za de cu ko ja se na sil no po na ša ju ka rak te ri stič no je da na na si lje pre sve ga re a gu ju uz vra ća njem, pa tek za tim iz be ga va njem i tra že njem za šti te od ra slih.

Iz o sta ja nje iz ško le. Iako iz o sta ja nje iz ško le mo že ima ti raz li či ta zna če-nja za uče ni ka i nje gov so ci jal ni krug, iz o sta ja nja o ko ji ma ov de iz ve šta va-mo po ka za telj su ve li ke ugro že no sti de ce i tre ti ra mo ih kao ra di ka lan ob lik iz be ga va nja na si lja. Ovoj me ri pri be ga va 2% uče ni ka, a ana li ze onih ko ji be-že po ka za le su da se ra di o naj u gro že ni jim uče ni ci ma ko ji, u pro se ku, ima ju dve do tri od lo že ne re ak ci je na na si lje, a čak 16% uče ni ka iz ove gru pe ima šest i vi še od lo že nih re ak ci ja. Da kle, za ovu gru pu uče ni ka iz o sta ja nje je u bu kval nom smi slu spa sa va nje od ne vo lje.

11.15. De ca kao sve do ci na si lja

Na sil ne epi zo de po sma tra mo kao grup ni fe no men. One se, po pra vi lu, de-ša va ju unu tar vr šnjač ke gru pe i, sa mim tim, svi ko ji su pri sut ni, a ne sa mo uče ni ci ko ji tr pe i uče ni ci ko ji vr še na si lje, uti ču na to ka ko će se na sil na in ter ak ci ja da lje od vi ja ti i ka kve će po sle di ce ima ti. Po na ša nje vr šnja ka ka-da su sve do ci na sil nog do ga đa ja pra ti se kroz ana li zu ulo ga ko je uče nik u ta kvoj si tu a ci ji mo že ima ti.

Sal mi va li i sa rad ni ci (Sal mi val li et al., 1996; Sal mi val li et al., 1998) raz-li ko va li su če ti ri osnov ne ulo ge de ce ko ja su sve do ci si le džij stva. Uče nik ko ji pri su stvu je na sil noj sce ni mo že bi ti na sil ni kov asi stent, ne ko ko ak tiv no po ma že na sil ni ku, mo že bi ti pod stre kač, ne ko ko svo jim po na ša njem pod-sti če na sil ni ka na da lje na si lje, mo že bi ti bra ni lac, ne ko ko sta ne na stra nu žr tve i na sto ji da za u sta vi na si lje, a mo že bi ti i aut saj der, ne ko ko sa mo sto ji po stra ni i ne me ša se.

Ol ve us i sa rad ni ci su po nu di li ne što raz ra đe ni ji mo del ulo ga u na sil noj inte rak ci ji (Ol we us et al., 1999; Ol we us, 2001). Uz si le dži ju i žr tvu, uče sni ci u na sil noj in ter ak ci ji mo gu bi ti oni ko ji ak tiv no po ma žu si le dži ji ali sa mi ne ini ci ra ju na si lje, oni ko ji po dr ža va ju si le dži ju ali ne uzi ma ju ak tiv no uče šće u na si lju, oni ko ji po dr ža va ju na si lje ali ne po ka zu ju otvo re nu po dr šku, oni ko ji se ni na ko ji na čin ne uklju ču ju i osta ju ne za in te re so va ni po sma tra či, oni ko ji su po ten ci jal ni po ma ga či jer, ma da se ne uklju ču ju, ne odo bra va ju


na si lje i mi sle da bi tre ba lo po mo ći i po ma ga či, tj. oni ko ji na sto je da za i sta po mog nu ugro že nom uče ni ku.

In stru ment ko jim su Sal mi va li i sa rad ni ci na sto ja li da utvr de ko je ulo ge pre u zi ma ju uče ni ci kao sve do ci na si lja, a ko ji je u ne kim ka sni jim is tra ži va-nji ma pre tr peo iz ve sne mo di fi ka ci je (npr., Go os sens et al., 2006; Sut ton & Smith, 1999), za sni vao se na pro ce na ma uče ni ka o to me ko li ko če sto se sva-ko od nji ho vih vr šnja ka iz ode lje nja po na ša na ne ki od opi sa nih na či na, pri če mu su ti opi si od go va ra li raz li ko va nim ulo ga ma. Uče ni ku je do de lji va na ne ka ulo ga ako su ga uče ni ci ta ko opi si va li če šće ne go pro seč nog uče ni ka u raz re du i ako je taj opis bio naj če šći opis za tog uče ni ka. Uče ni ci ko ji su od tre ći ne is pi ta nih uče ni ka opi si va ni kao žr tve na si lja ozna ča va ni su kao žr tve.

Naš po stu pak utvr đi va nja ka ko se uče ni ci po na ša ju kao sve do ci na si lja raz li ko vao se od po me nu tog po stup ka. Uče ni ci ma smo po nu di li spi sak mo-gu ćih re ak ci ja i tra ži li da za o kru ža va njem ozna če ka ko se oni po na ša ju kao sve do ci na si lja. Pr vo, taj po stu pak se za sni vao na sa mo pro ce na ma, a ne na pro ce na ma dru gih, što je ste znat no eko no mič ni je, ali sa so bom no si ri zik da uče ni ci sa mi se be pri ka zu ju u bo ljem sve tlu ne go što bi to či ni li nji ho vi vr šnja ci. Dru ga raz li ka, ko ju vi di mo kao zna čaj nu pred nost na še pro ce du re, je ste u to me što pru ža in for ma ci ju o to me ka ko se i uče ni ci ko ji su če sto u ulo zi žr tve i na sil ni ka po na ša ju ka da su sve do ci na si lja. Oči gled no je da su de ca ko ja su u ne kim si tu a ci ja ma žr tve ili na sil ni ci ta ko đe u si tu a ci ja ma da bu du sve do ci na si lja u ko jem je ne ko dru gi žr tva i na sil nik, pa je dra go ce na in for ma ci ja ka ko su oni u tim si tu a ci ja ma sklo ni da se po na ša ju. Tre ća raz li-ka je u to me što mi uče ni ke ni smo kla si fi ko va li u jed nu od ulo ga, već smo za sva kog uče ni ka utvr đi va li šta je sve u re per to a ru nje go vog po na ša nja. Na taj na čin is ta kli smo da pod ulo gom mi sli mo, pre sve ga, na po na ša nje u grup-noj in ter ak ci ji to kom jed ne na sil ne epi zo de, a ne na ne što što bi tek tre ba lo do ka za ti – da uče ni ci ima ju dis po zi ci ju da u raz li či tim na sil nim epi zo da ma pre u zi ma ju istu ulo gu. U stva ri, iz na šeg po la zi šta o na si lju kao grup nom fe-no me nu sle di lo bi da na po na ša nje de te ta kao sve do ka na si lja lič ne dis po zi-ci je ima ju ma nji uti caj od kon tek stu al nih fak to ra, kao što su od nos sa žr tvom i na sil ni kom, sta tus u gru pi, tu ma če nje do mi nant nih grup nih nor mi itd. Bez ob zi ra na de te to vu ge ne ral nu sprem nost da po mog ne, mo že se oče ki va ti da će de te če šće po ma ga ti ako je ugro žen ne ko ko mu je bli zak. Sa ras pro stra-nje no šću na si lja sma nji va će se i sprem nost po ten ci jal nih po ma ga ča da se uklju če, jer sta vlja nje na stra nu žr tve ta da po ve ća va ri zik da i po ma gač bu de ugro žen, dok sta vlja nje na stra nu na sil ni ka taj ri zik sma nju je, a uz to ras pro-stra nje nost na si lja kod de ce stva ra uve re nje o nor mal no sti ta kvog po na ša nja.

Ve o ma ma li broj de ce ima do sle dan stav da na na si lje pre ma dru goj de ci ne obra ća ju pa žnju, ali zna ča jan broj de ce bar ne ka da ta ko po stu pa. Ka da smo uče ni ke pi ta li o nji ho voj sprem no sti da po mog nu dru gi ma, čak 89% njih je na ve lo bar je dan na čin na ko ji po ku ša va ju da za šti te ugro že nog


dru ga. I po red ova ko broj nih po ku ša ja da po mog nu, ipak 45,2% uče ni ka sa mo kri tič ki na vo di da ima si tu a ci ja ka da ni šta ne či ne iako zna ju da bi tre ba lo. Ve ro vat no je naj bli ži isti ni za klju čak da su re a go va nja vr šnja ka ve o ma ne sta bil na, za vi se od si tu a ci je i, ve ro vat no, pro ce ne ri zi ka. Ali žr-tve se, oči gled no, ne mo gu oslo ni ti na tu vr stu po dr ške jer ona ne ka da do đe, a ne ka da iz o sta ne. Na sil ni uče ni ci zna čaj no če šće od osta lih re a gu ju rav no du šno, što uka zu je na ma njak em pa ti je i nji hov stav da je na sil na in-ter ak ci ja sa mo nor ma lan deo ži vo ta.

Re ak ci je po ma ga nja obič no ve zu je mo za pro so ci jal no po na ša nje i za od bra nu uče ni ka ko ji su žr tve (Hu it sing et al., 2012; Sa i nio et al., 2011; Sal-mi val li & Vo e ten, 2004). To je ono po ma ga nje ko je zo ve mo „vr šnjač kim šti tom” pred na sil ni ci ma i že li mo ga po dr ža ti i po ve ća ti u na šim ško la ma. Na ša oče ki va nja su da ta kav an ga žman vr šnja ka mo že ne sa mo za u sta vi-ti na si lje ne go ga mo že i pre ve ni ra ti ta ko što će ga uči ni ti ne po pu lar nim. U ve zi s ta kvim oče ki va nji ma, Hu it sing i sa rad ni ci su upo zo ri li na to da re gi stro va nje sa mo po ma gač kih re ak ci ja pri kri va či nje ni cu da me đu uče-ni ci ma po sto ji vi še ti po va po ma ga nja.

Pr vo, čla no vi ma lih pri ja telj skih gru pa (kli ka) po ma žu jed ni dru gi ma iz so li dar no sti, kad su na bi lo ko ji na čin ugro že ni od onih iz van gru pe. Ma da uče ni ci ko ji su ugro že ni na si ljem ni su to li ko ho mo ge na i ko he ziv na gru pa (jer ni je po pu lar no ve zi va ti se za žr tvu), unu tar te gru pe ipak ima re ci proč nog i ne re ci proč nog po ma ga nja. Žr tve ko je su ugro že ne od istog na sil nog uče ni ka vi še su sklo ne to me da se me đu sob no po ma žu (Hu it sing et al., 2012). Me đu tim, mo že se pre vi de ti da i na sil ni uče ni ci če sto po ma žu jed ni dru gi ma. Uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju če sto su deo ne ke ode-ljen ske kli ke a u na sil noj in ter ak ci ji po ja vlju ju se na iz me nič no u raz li či tim ulo ga ma (glav ni na pa dač, na vi jač, asi stent na pa da ča). U okvi ru svo je gru-pe na sil ni uče ni ci se me đu sob no pot po ma žu ne sa mo u smi slu da se šti te od na si lja već i ta ko što po ma žu je dan dru go me u na pa du, po dr ža va ju se, pri kri va ju na si lje i slič no.

I, ko nač no, po sto je uče ni ci ko ji po ma žu oni ma ko ji su na pad nu ti sa mo za to što su na pad nu ti, a ne za to što su deo nji ho ve kli ke, i to če sto vr lo do sled-no. To su naj o mi lje ni ji uče ni ci u gru pi i kao po ma ga če ih no mi nu ju i žr tve i na sil ni ci. To su po ma ga či „u naj u žem smi slu re či”. Iz gle da da je po ma ga nje dru go me do sta ri zi čan po sao. Uče nik mo ra ima ti po ve re nje u svo je so ci jal ne spo sob no sti i sta bi lan sta tus u gru pi da bi se od va žio da re a gu je kao po ma gač žr tvi (Gi ni et al., 2008; Ma hady Wil ton, 2000; Pöyhönen et. al., 2010).

U sva kom slu ča ju, uz pra vo pro so ci jal no po ma ga nje ko je za u sta vlja i pre ve ni ra na si lje po sto ji i pro so ci jal no po na ša nje ko je ve o ma se lek tiv no, unu tar vla sti te kli ke, is po lja va ju i na sil ni uče ni ci (Hu it sing et al., 2012; Sut ton et al., 1999).


11.15.1. Uzro ci ne pru ža nja po mo ći

Is tra ži va nja si le džij stva uka za la su ta ko đe na je dan zbu nju ju ći fe no men.I po red to ga što de ca u ve li koj ve ći ni osu đu ju na si lje nad sla bi ji ma, ve li ki broj te de ce ni šta ne pred u zi ma da za šti ti ugro že ne vr šnja ke, od no sno po ka-zu je rav no du šnost pre ma ono me što se de ša va, a je dan deo de ce je čak sklon to me da sta ne na stra nu na sil ni ka, po dr ža va ju ći ga ili čak po ma žu ći mu. Na pri mer, u stu di ji o na sil nom po na ša nju špan skih uče ni ka Or te ga i Mo ra-Mer-šan (Or te ga & Mo ra-Mer chan, 1999) iz ne li su po da tak da se 44% uče ni ka uz dr ža va od pru ža nja po mo ći žr tvi iako zna ju da bi to tre ba lo uči ni ti. Go to vo iden ti čan broj uče ni ka iz na šeg uzor ka se na sli čan na čin po na ša (45,2%).

Ne ke me ha ni zme raz vo ja pro na sil nih nor mi opi sao je i Ol ve us (Ol we us, 1973; 2001) i ob ja snio ih grup nim me ha ni zmi ma kao što su so ci jal na za ra za, sla blje nje in hi bi tor nih me ha ni za ma, ne ja sna po de la od go vor no sti, po ste pe-ne kog ni tiv ne pro me ne u na či nu vi đe nja žr tve (ma njak em pa ti je i de per so-na li za ci ja žr tve).

Is tra ži va nje Sal mi va li i Vo te na (Sal mi val li & Vo e ten, 2004) po ka za lo je da lič ni sta vo vi ma nje uti ču na po na ša nje uče ni ka ne go grup ne nor me. Grup ne (ode ljen ske) nor me ovi auto ri ope ra ci o na li zu ju kao oče ki va nja uče-ni ka o so ci jal nim kon se kven ca ma po je di nih na či na re a go va nja na na si lje. Raz li ke iz me đu po je di nih gru pa/ode lje nja sve su ve će sa uz ra stom, što zna či da s vre me nom sve va žni ji uti caj na po na ša nje vr še unu ta ro de ljen ske nor-me, a one se oči gled no raz li ku ju od ode lje nja do ode lje nja. Ve ći na uče ni ka u ra nim uz ra sti ma ve ru je u pro so ci jal ne na či ne re a go va nja na na si lje, no s vre me nom na sil ni obra sci po sta ju sve pri hva će ni ji. Taj raz voj ni trend je na-ro či to vi dljiv kod de ča ka ko ji se vi še od de voj či ca uklju ču ju u raz li či te ulo ge po ve za ne s na sil nim po na ša njem. Kao da se u vr šnjač koj gru pi sem nor mi pro tiv na si lja upo re do raz vi ja ju i pro na sil ne nor me.

Ka da is pi tu je mo ka ko de ca re a gu ju kao sve do ci na si lja i za što se ta ko po na ša ju, is tra ži va nja si le džij stva su nam tu od ma nje po mo ći ne go kod od-go va ra nja na ne ka dru ga pi ta nja u ve zi s na si ljem. Du go traj no mal tre ti ra nje sla bi jeg uče ni ka ve ći na uče ni ka osu đu je, pa zbu nju je za što de ca ko ja ta kvo na si lje pri me ću ju ne re a gu ju na nje ga. Ovaj fe no men, ozna čen kao „mo ral-na rav no du šnost”, na sto jao je da ob ja sni Ban du ra (Ban du ra, 1999; 2002) u okvi ru svo je so ci jal no-kog ni tiv ne te o ri je. Ko ji su me ha ni zmi od go vor ni za to da lju di po stu pa ju agre siv no ili to le ri šu agre si ju i u slu ča je vi ma ka da se to ko si sa nji ho vim mo ral nim nor ma ma?

Ban du ra je pred lo žio osam me ha ni za ma od go vor nih za mo ral nu rav no-du šnost. Ne mo ral ni po stu pak mo že se pred sta vi ti kao da slu ži ne kom mo-ral nom ci lju, ili se nje go va ne mo ral nost mo že pri kri ti po re đe njem s ne kim još go rim po stup kom ili ko ri šće njem eufe mi stič kih na zi va za nje ga. Da lje, po me ra njem od go vor no sti ili di fu zi jom od go vor no sti mo že se uma nji ti ak-


te ro va ulo ga u pro iz vo đe nju šte te, ili se ne ga tiv ne po sle di ce po stup ka mo gu mi ni ma li zo va ti ili po re ći, ili se, ko nač no, žr tvi mo gu pri pi sa ti atri bu ti ko ji je de hu ma ni zu ju ili okri vlju ju za ono što joj se de ša va.

Ovi me ha ni zmi, po nu đe ni da ob ja sne za go net ku ka ko to da na si lje ne iza zo ve ose ća nje kri vi ce ili gri žu sa ve sti ko ji bi on da i ob u zda li na si lje, ko-ri ste se i da se ob ja sni za što se ni kod sve do ka na si lja ne ja vlja do volj no ja ka gri ža sa ve sti da do ve de do pru ža nja po mo ći. Ko ji od me ha ni za ma su naj-od go vor ni ji za mo ral nu rav no du šnost de ce ko ja ne re a gu ju ka da su sve do ci si le džij stva – pred met je i ve li kog bro ja no vi jih is tra ži va nja (npr., Gi ni et al., 2014; Hymel et al., 2005).

Me đu tim, ako se sa uske obla sti si le džij stva okre ne mo da le ko ši roj obla sti na si lja uop šte, sa mo ne ke slu ča je ve ne re a go va nja mo gli bi smo sma tra ti iz ra-zom mo ral ne rav no du šno sti. Za po stup ke ko ji se opa ža ju kao krat ko traj ne čar-ke pri ja te lja, za sit na uz ne mi ra va nja na ko ja ni uz ne mi re ni ne po ka zu je vo lju da od re a gu je ili za po stup ke ko ji ma je te ško utvr di ti na me ru ko ja iza njih sto ji, ve ro vat no po sto ji vr šnjač ka nor ma uz dr ža va nja od re a go va nja (a slič no je i u sve tu od ra slih). Re a go va nje je pri me re no u slu ča ju ozbilj ne ugro že no sti (a tu spa da i ugro že nost si le džij stvom), dok za dru ge slu ča je ve re ak ci ja za vi si od od-no sa sa žr tvom i na sil ni kom, pro ce ne ozbilj no sti si tu a ci je i mno go dru gih fak-to ra. Zbog toga sve slu ča je ve uz dr ža va nja od po ma ga nja ne bi tre ba lo po sma-tra ti kao kr še nje mo ral ne nor me. Slič no to me, si gur no je da po sto je vr šnjač ke nor me ko je pro pi su ju ka da je pri me re no po tra ži ti po moć dru gih, a ka da to nije.

11.16. Re a go va nje od ra slih na na sil no po na ša nje uče ni ka

Naj va žni ji od ra sli u ško li su za de cu nji ho vi na stav ni ci. Pi ta li smo uče ni ke ko li ko im na stav ni ci po ma žu i da li ta po moć do no si re še nje za nji ho ve pro-ble me. Naj za do volj ni ji su na stav ni ci ma oni ko ji ih, u stva ri, naj ma nje tre-ba ju, tj. uče ni ci s naj ma nje pro ble ma. Ve o ma ugro že ni uče ni ci naj ma nje su za do volj ni in ter ven ci ja ma na stav ni ka. Me đu naj u gro že ni jim uče ni ci ma, čak 24,2% njih ka že da na stav ni ci ni su ni šta pred u ze li da im po mog nu, 33,3% ka že da su se na stav ni ci oda zva li, ali da nji ho va in ter ven ci ja ni je po mo gla, a sa mo 21,4% ka že da su na stav ni ci us pe li da po mog nu. Ove raz o ča ra va ju će oce ne efi ka sno sti na stav nič kih in ter ven ci ja de ca su da la ge ne ral no, za sve in ter ven ci je na stav ni ka.

Sa mi na stav ni ci su sop stve ne kom pe ten ci je za re a go va nje na na si lje oce-ni li mno go vi šim oce na ma (pro sek je 7,7 na ska li od 1 do 10). Da kle, ima mo si tu a ci ju da su na stav ni ci uglav nom za do volj ni svo jim ra dom, ali de ca, na-ro či to ona ugro že na, ni su. To je ste raz log da se za mi sli mo. Jed no mo gu će ob ja šnje nje je da na stav ni ci či ne sve što mo gu u ogra ni če nom vre me nu ko je ima ju i sa ogra ni če nim re sur si ma i sa agen dom ko joj je fo kus obra zov ni


za da tak a ne so ci o e mo ci o nal no sta nje de te ta. I iz na ših po da ta ka je vi dlji vo (na ro či to u po ru ka ma ko je su na pi sa li men to ri ma ško la a ko je ov de ni smo pri ka za li) da na stav ni ci sma tra ju da je na nji ho va ple ća pre ba če na kom plet-na od go vor nost za na si lje u ško li. Oni mi sle da bi tu od go vor nost tre ba lo da po ne se, pre svih, po ro di ca. S dru ge stra ne, na pi ta nje o to me da li ško la ima moć da uti če na sma nje nje na si lja, ve ći na na stav ni ka (62%) ve ru je da ško la za i sta ima ve li ku moć da se iz bo ri s na si ljem. Osta je otvo re no pi ta nje za što on da ško la ne upo tre bi svo ju moć i za što se naj u gro že ni ja de ca ose ća ju ne za-šti će no. Za u sta vi će mo se na tre nu tak na ovom pi ta nju.

Pr vo će mo da se pod se ti mo ko ju de cu sma tra mo naj vi še ugro že nom na-si ljem u ško li. To su de ca ko ja su tr pe la u pret hod na tri me se ca 4–9 ob li ka na si lja i sva ki od tih ob li ka se po no vio vi še od dva pu ta. To li ko ugro že nu de cu ni je te ško pre po zna ti, na stav ni ci obič no zna ju ko su oni (uosta lom, ta de ca im se če sto obra ća ju za po moć). Sli ka se uslo žnja va ako ima mo u vi du da je po lo vi na ugro že ne de ce (50,1%) i sa ma bi la vi še pu ta na sil na pre ma dru goj de ci. Obič no na stav ni ci ne što ura de da im po mog nu, ali to što ura de ni je, po pro ce ni de ce, do volj no. Tre ba lo bi da pra te pro blem i da me nja ju svo-je stra te gi je po mo ći. Tre ba lo bi da stal no „dr že na oku” ugro že no de te. To od na stav ni ka tra ži ozbi ljan an ga žman. Po moć ugro že nom de te tu je, u stva ri, pro ces re ša va nja pro ble ma. A da bi taj pro ces bio us pe šan, po treb na je, pre sve ga, po sve će nost, ali i ne ka od va žnih ve šti na za re ša va nje pro ble ma.

Mno gi na stav ni ci će re ći: to je pre vi še zah te va za nas, uklju či te struč nja-ke da se ba ve ta kvom de com. De li mič no su u pra vu. Za re ša va nje pro ble-ma s na si ljem, po seb no te žih pro ble ma, po treb no je ak ti vi ra ti ši ru mre žu. Umre ža va nje po ma ga ča je dan je od osnov nih pred u slo va za uspeh u ovim in ter ven ci ja ma. Ali je di no je na stav nik na te re nu. Je di no je nje go va in ter-ven ci ja eko lo ški va lja na, je di no on ima uti caj na gru pu či ji je član de te. Tre ba uklju či ti struč nja ke da na stav ni ci ma po mog nu, da ih osna že, da im olak ša ju bre me – ali na stav nik mo ra osta ti de te tov glav ni po ma gač u ško li.

Iz broj nih is tra ži va nja dru gih auto ra mo gli bi smo za klju či ti da, iako ve-ći na na stav ni ka ne odo bra va na sil no po na ša nje svo jih uče ni ka, mno gi me đu nji ma ne a de kvat no re a gu ju ili uop šte ne re a gu ju ona ko ka ko im pro fe si o-nal na ulo ga na la že (Atlas & Pe pler, 1998; Nes da le & Pic ke ring, 2006; Ol-we us, 1993; Slee, 1993; Stoc kda le et al., 2002). Iz ne to je ne ko li ko mo gu ćih ob ja šnje nja za ta ko ne kon zi stent no po na ša nje na stav ni ka. Ki ka va (Kik ka-wa, 1987) iz no si te zu da je od su stvo re a go va nja mo žda sa mo per cep tiv ni pro blem. Mo žda na stav nik na pro sto ne re gi stru je sve što se de ša va u in ter-ak ci ji iz me đu uče ni ka jer je pod stal nim pri ti skom dru gih broj nih za da ta ka. Ta kvom ob ja šnje nju ide u pri log či nje ni ca da su ne ki ob li ci na si lja pri kri-ve ni, te ško ih je re gi stro va ti. I jed no na še ra ni je is tra ži va nje je po ka za lo da na stav ni ci ni su pod jed na ko ose tlji vi za raz li či te ob li ke na sil nog po na ša nja. One ob li ke za ko je su ve za ne čvr šće ško ske nor me „bo lje vi de”, a ono na šta


ne mo ra ju nu žno da re a gu ju ni „ne vi de”– na pri mer, re la ci o no na si lje i ne ke ob li ke sek su al nog uz ne mi ra va nja (Po pa dić i sar., 2013). Je dan dru gi autor (Slee, 1993) uka zu je na to da na stav nič ke re ak ci je za vi se od ka rak te ri sti ka si tu a ci je u ko joj se do ga đaj od vi ja: ko se na sil no po na ša i pre ma ko me, ko ji ob lik na si lja je pri me njen, ko li ko na si lan akt tra je, ko li ko je na pad te žak i ko su sve do ci na si lja. Re a go va nje na stav ni ka za vi si i od us po sta vlje nih škol skih pra vi la, nor mi ko je su us po sta vlje ne na ni vou ce le ško le. I, ta ko đe ve o ma bit no, na stav nik re a gu je u skla du sa svo jim kom pe ten ci ja ma za re a go va nje ko je su ve za ne za ra ni ja slič na is ku stva. Po ka za lo se da zna ča jan uti caj ima i od nos pre ma pro fe si ji, za do volj stvo po slom i pri vr že nost kon kret noj gru pi uče ni ka s ko jom ra di (Nes da le & Pic ke ring, 2006; Slee, 1993).

U ide al nom slu ča ju, tre ba lo bi da svi na stav ni ci po ma žu u jed na koj me ri i da de lu ju u istom prav cu. Ka da smo pi ta li de cu ko li ko im na stav ni ci po-ma žu, ni smo ih pi ta li i ko li ko na stav ni ka po ma že. Mo žda je sa mo je dan na stav nik po ku ša vao da po mog ne, a mo žda ih je bi lo i vi še. Ono što smo, na ža lost, sa zna li od de ce i od sa mih na stav ni ka je ste to da go to vo u sva koj ško li ima po dvo je-tro je na stav ni ka ko ji se i sa mi na sil no po na ša ju. Da kle, po red spo lja šnje mre že i unu tra šnja mre ža bi tre ba lo da bu de ak tiv na. Na-stav ni ci bi tre ba lo da sre de si tu a ci ju u svo jim re do vi ma. Ne do pu sti vo je da u sva koj ško li neo me ta no de lu ju na stav ni ci ko ji se na sil no po na ša ju i da svi to uzi ma ju „zdra vo za go to vo”. Na stav nič ka mre ža bi tre ba lo da bu de štit od ta kvih ko le ga. Uosta lom, ako od de ce oče ku je mo da iz gra de vr šnjač ki štit od na sil ni ka, za što to isto ne bi smo tra ži li i od od ra slih?

Ta ko đe, is ku stva iz pro gra ma, i na šeg i svih dru gih, go vo re da u na-stav nič kim ko lek ti vi ma ni ka da ne će svi sa istim en tu zi ja zmom uče stvo va ti u bor bi pro tiv na si lja. Osta je otvo re no pi ta nje: ko li ko nam en tu zi ja stič nih na stav ni ka tre ba da bi se to pri me ti lo na ni vou ce le ško le? Ne zna mo od-go vor na to pi ta nje. Ali ono što nas bri ne je ste pri lič no sa mo za do volj stvo na stav ni ka iz na ših ško la. Pr vo, di rek to ri ni su ono li ko za bri nu ti ko li ko bi tre ba lo, na stav ni ci ne opa ža ju pro ble me u sop stve noj ško li kao ve li ku smet-nju za nor ma lan rad ško le, na stav ni ci svo je kom pe ten ci je za re ša va nje pro-ble ma vi so ko oce nju ju, a to či ne i dru gi za po sle ni. Za po sle ni mi sle da je za bor bu pro tiv na si lja naj vi še od go vo ran ne ko dru gi. Sve su to uve re nja ko ja omo gu ću ju za po sle ni ma da za dr ža va ju i odr ža va ju za te če no sta nje. Mi sli mo da ni je pre te ra na kon sta ta ci ja da, ka da su u pi ta nju de ca ko ja ima ju pro ble-ma s na si ljem, na še ško le ni su do volj no in klu ziv ne. Po sto ji jed na na sle đe na prak sa, ko ja se ži la vo odr ža va i da lje, da se na si lje re ša va eks klu zi jom a ne in klu zi jom. Ono što mi u ovoj stu di ji i u pro gra mu Ško la bez na si lja za go-va ra mo je ste isto ono što od ško la zah te va ju no vi pro pi si – a to je in klu zi ja de ce ko ja ima ju pro ble ma s na si ljem i eko lo ški pri stup u re ša va nju pro ble ma na si lja. U tom pri stu pu ško la je u epi cen tru bor be, čak i ka da je ak ti vi ra na ce la spo lja šnja mre ža.


I uče ni ke i na stav ni ke pi ta li smo da li na stav ni ci u si tu a ci ja ma na si lja re-a gu ju ili ne, ali ne i ka ko re a gu ju. Ka ko sve od ra sli u na šim ško la ma re a gu ju i ko li ko su raz li či te re ak ci je uspe šne u za u sta vlja nju na si lja osta je ne is pi ta na ali ve o ma zna čaj na oblast. Mi ni mal no što se na osno vu na ših po da ta ka mo-že re ći je ste to da, i po red iz ra že nog uve re nja od ra slih da zna ju ka ko tre ba re a go va ti, mno ge nji ho ve in ter ven ci je ni su uspe šne. Edu ka ci ja za po sle nih u ško la ma ne tre ba sa mo da po ve ća nji ho vu sen zi bil nost pre ma na si lju već i da ih ospo so bi da efi ka sni je re a gu ju.

Šta je, me đu tim, naj e fi ka sni je re a go va nje – ni je do kra ja ja sno. Ne ka is pi ti va nja u obla sti si le džij stva (da kle, ne vr šnjač kog na si lja uop šte) po-ka zu ju da su na stav nič ke re ak ci je od re đe ne nji ho vim im pli cit nim te o ri ja-ma ko je ima ju o si le džij stvu. Tri ta kva uve re nja su naj u ti caj ni ja (Tro op & Ladd, 2002): (1) uve re nje u aser tiv nost (da uče ni ci ne bi bi li žr tve kad bi se ak tiv no su prot sta vi li na sil ni ku), (2) uve re nje u nor ma tiv no na si lje (da je si le džij stvo nor mal no za da ti uz rast) i (3) uve re nje u iz be ga va nje kao lek (da de te ne bi bi lo na pa da no ka da bi iz be ga va lo na sil ni ka). Po ka za lo se da na stav ni ci ko ji ima ju raz li či ta uve re nja da ju raz li či te sa ve te uče ni ci ma o tome ka ko po stu pi ti ka da su ugro že ni i, uop šte, pre du zi ma ju raz li či te ak-ci je ka da že le da za u sta ve na si lje (Koc hen der fer-Ladd & Pel le ti er, 2007). Nor ma tiv na ve ro va nja vo di la su ma njoj sprem no sti da se re a gu je. Na stav-ni ci sa aser tiv nim ve ro va nji ma su če šće de ci sa ve to va li da aser tiv no re a-gu ju i če šće su uklju či va li ro di te lje, dok su se ve ro va nja u iz be ga va nje kao lek po ka za la kao naj e fi ka sni ja.

11.17. Kon flik ti i na si lje

Is tra ži va nje uče sta lo sti i ob li ka na si lja, kao i na či na re a go va nja na na si lje i po sle di ca na si lja, sa mo po se bi ne pru ža od go vor na pi ta nje za što do na sil nih epi zo da do la zi. Za što bi jed no de te že le lo da po vre di svog vr šnja ka? Mo že se na ve sti mno go mo gu ćih raz lo ga, pri če mu is tra ži va nja si le džij stva kao ob li-ka in stru men tal ne agre si je ja čeg nad sla bi jim u pr vi plan sta vlja ju od go vo re ko ji se po zi va ju na us po sta vlja nje hi je rar hi je mo ći i so ci jal ne do mi na ci je u gru pi, kao i na dis kri mi na ci ju pre ma raz li či ti ma. Ti raz lo zi naj ve ro vat ni je je su raz lo zi ko ji sto je iza ve ći ne slu ča je va si le džij stva a na cen tral nu ulo-gu po ka zi va nja mo ći kroz si le džij stvo upu ću je je zgro vi ta de fi ni ci ja po ko-joj je si le džij stvo „si ste mat ska zlo u po tre ba mo ći” (Smith & Sharp, 1994). Me đu tim, ka da na si lje pro ši ri mo na oblast znat no ši ru od si le džij stva, ova di na mi ka na si lja iz gle da nam ne do volj na kao ob ja šnje nje. Po sto ji ve li ki broj agre siv nih po stu pa ka ko ji su re ak tiv ni a ne in stru men tal ni po pri ro di, ko ji su jed no krat ni i ko ji se ja vlja ju i unu tar pri ja telj skih od no sa. Nji ho vo raz u me-va nje zah te va da se u ob ja šnje nje uklju če i dru gi fak to ri sem od no sa mo ći.


Re zul ta ti uka zu ju na to da upra vo ti dru gi ob li ci na si lja, ko je ne mo že mo na zva ti si le džij stvom i ko ji zah te va ju dru ga či je tu ma če nje, po uče sta lo sti znat no pre ma šu ju slu ča je ve even tu al nog si le džij stva. Po što je u ti pu is tra ži-va nja po put na šeg ne mo gu će utvr di ti da li je de te ko je je vi še pu ta do ži ve lo na si lje to na si lje do ži ve lo od stra ne istog uče ni ka ko ji je ja či od nje ga ili ne, kao i da li je de te ko je ka že da je vi še pu ta bi lo na sil no bi lo na sil no pre ma istom uče ni ku sla bi jem od se be, uzmi mo da se u svim slu ča je vi ma po no vlje-nog na si lja za i sta ra di baš o si le džij stvu (ma da smo sklo ni to me da ve ru je mo da čak ve ći na tih slu ča je va ne spa da u si le džij stvo). I u tom slu ča ju ima mno-go vi še slu ča je va na si lja ko je si gur no ni je si le džij stvo ne go slu ča je va na si lja ko ji mo žda je su si le džij stvo. Ka da se uče ni ci iz ja šnja va ju da li su do ži ve li na si lje, onih ko ji ka žu da su ga do ži ve li vi še pu ta (uzmi mo da su sve to slu-ča je vi si le džij stva) ima tri pu ta ma nje od onih ko ji ka žu da su ga do ži ve li sa mo 1–2 pu ta, što ni je si le džij stvo.16 Ta ko đe, ka da pi ta mo uče ni ke ko li ko pu ta su po či ni li na si lje, onih ko ji ka žu da su vi še pu ta bi li na sil ni (uzmi mo da su svi oni bi li si le dži je) ima če ti ri pu ta ma nje od onih ko ji su bi li na sil ni sa mo jed nom ili dva put.

Ne sa mo da ve ći na na sil nih in ci de na ta ni je po no vlje na već se, iz gle da, do bar deo na sil ne in ter ak ci je ni je od i gra vao iz me đu (nad moć nog) si le dži je i (sla be) žr tve. U od go vo ri ma uče ni ka na otvo re no pi ta nje da ka žu ko je im je na si lje naj te že pa lo, ve li ki broj uče ni ka na vo di po stup ke svo jih, ka ko ka žu, „dru go va” ili „dru ga ri ca”.

Da se u uče nič koj na sil noj in ter ak ci ji zna ča jan deo na si lja ne de ša va iz-me đu de ce u ste re o tip nim ulo ga ma si le dži je i žr tve, go vo ri i jed na stu di ja ko ja je to po sta vi la kao osnov ni pred met is pi ti va nja. U toj stu di ji (Wei & Jon son-Reid, 2011) de ca su ozna ča va la ste pen pri ja telj stva sa sva kim od uče-ni ka u svom ode lje nju, a ta ko đe su ozna ča va la, za sva ko de te iz ode lje nja, ko li ko če sto se de si lo da oni to de te iz lo že ver bal nom ili fi zič kom na si lju a ko li ko če sto se de si lo da to de te na sli čan na čin na sr ne na njih. Po ka za lo se da se čak 25% ver bal nog na si lja i 32% fi zič kog na si lja de ša va lo od stra ne uče ni ka ko ji je ozna čen kao pri ja telj, ili ko ji je žr tvu ozna čio kao pri ja te lja, ili gde su se uče ni ci obo stra no ozna či li kao pri ja te lji.

Či ni nam se da je za bo lje raz u me va nje na si lja u ško li po treb no po sma tra-ti ga u ši rem kon tek stu, ko ntek stu in ter per so nal nih i me đu grup nih kon fli-ka ta. Ako bo lje raz u me mo za što se ja vlja ju kon flik ti u škol skom okru že nju, ko li ko su če sti i ka ko se de ca i od ra sli u nji ma po na ša ju, ima će mo i ja sni ju sli ku o to me za što do la zi do na si lja u ško li. Ne mi sli mo pri tom da kon flik te i na sil no po na ša nje tre ba iz jed na či ti – na pro tiv, već da po sto ji zna čaj no pre-kla pa nje iz me đu na sil nih i kon flikt nih epi zo da. Ovo pre kla pa nje je sa svim

1616 Odgovor „samo jednom ili dvaput” se u Olveusovim istraživanjima uzima kao pokazatelj Odgovor „samo jednom ili dvaput” se u Olveusovim istraživanjima uzima kao pokazatelj neponovljenosti nasilja.neponovljenosti nasilja.


ra zu mlji vo. Ako po đe mo od od re đe nja kon flik ta kao ob li ka so ci jal ne raz-me ne u ko joj do la zi do otvo re nog i uza jam nog su prot sta vlja nja ci lje va (La ur-sen, 1993; Shantz, 1987), ja sno je da kon flikt iza zi va ne ga tiv ne emo ci je ko je mo gu is pro vo ci ra ti re ak tiv nu agre si ju. Uz to, od vra ća nje dru ge stra ne od nji ho vih na me ra po sti že se (i) pret nja ma, pri nu dom, po ka zi va njem mo ći, što su sve ob li ci in stru men tal ne agre si je. S dru ge stra ne, na sil no po na ša nje iza-zi va su prot sta vlja nje dru ge stra ne i vo di u kon flikt. Otu da je ra zu mlji vo da u ve li kom bro ju si tu a ci ja va ži pra vi lo: gde je kon flikt, tu je i na si lje, i obr nu to.

Is tra ži va nje Da ni je le Pe tro vić (Pe tro vić, 2008) po ma že da stek ne mo bo lji uvid u kon flik te de ce škol skog uz ra sta. Uče ni ci 5. i 8. raz re da osnov ne ško le i 3. raz re da sred nje ško le, ukup no njih 882, tre ba lo je da se, iz me đu osta log, pri-se te ko li ko kon fli ka ta su u pro te klih ne de lju da na ima li, s kim i oko če ga, ka ko su se kon flik ti od vi ja li i ko je po sle di ce su ima li. Po ka zu je se da su kon flikt ne si tu a ci je bi le vr lo če ste – u pro se ku čak 14 dnev no (naj če šće s ro di te lji ma), ali i da su ti kon flik ti obič no bi li krat ko traj ni – u pro se ku su tra ja li po la sa ta.

Za na še is tra ži va nje zna ča jan je na laz da su kon flik ti s vr šnja ci ma uglav-nom kra ko traj ni (82% tra je ma nje od ne ko li ko sa ti), da u tim kon flik ti ma naj če šće ne do la zi do pre ki da ko mu ni ka ci je i da ne ma ju ve ćeg uti ca ja na po sto je ći vr šnjač ki od nos.

Jed na od stra te gi ja po stu pa nja u kon flik ti ma je nad me tač ka stra te gi ja, gde stra na u kon flik tu vo di ra ču na sa mo o svo jim in te re si ma, a za po sta vlja in te re se dru ge stra ne ko ju opa ža kao pro tiv nič ku. Po la ze ći od pra vi la da cilj oprav da va sred stvo, stra na ko ja se opre de li la za nad me tač ku stra te gi-ju sprem na je da se slu ži pri ti sci ma, pre va ra ma, pret nja ma, ka žnja va njem (Pru itt & Ru bin, 1986). Ova stra te gi ja, da kle, pod ra zu me va po stup ke ko je smo oka rak te ri sa li kao na si lje, ili ko ji la ko pro vo ci ra ju na si lje. Nad me tač ku stra te gi ju su če šće ko ri sti li mla di ći ne go de voj ke, što nas još jed nom pod-se ća na raz li či tost na u če nih rod nih ulo ga s ob zi rom na na me ta nje mo ći i is-po lja va nje agre siv no sti. Autor ka skre će pa žnju na po ten ci jal nu opa snost od „pro kli za va nja u prav cu ko ri šće nja agre siv nih stra te gi ja re ša va nja su ko ba”. Re zul ta ti uka zu ju i na to da po ro di ca mo že ima ti zna ča jan uti caj na to ko ju će stra te gi ju u kon flikt nim si tu a ci ja ma de te usvo ji ti. Na i me, kon flik ti unu tar po ro di ce, s ro di te lji ma i bra ćom i se stra ma, pet pu ta su če šći ne go kon flik ti s vr šnja ci ma i na stav ni ci ma, pa je lo gič no pret po sta vi ti da is ku stva iz tih si tu a ci ja pred sta vlja ju na u čen obra zac po na ša nja ko ji de ca, ka da ga usvo je, ge ne ra li šu i na dru ge kon flikt ne si tu a ci je.


11.18. Raz li ke iz me đu ško la u vik ti mi za ci ji i na sil nompo na ša nju uče ni ka

Pro ce nat uče ni ka ko ji su vi še pu ta bi li ugro že ni na si ljem ve o ma va ri ra od ško le do ško le i kre će se od 13% do 70%. Slič no va ži i za raz li ke u ve zi s na-sil nim po na ša njem uče ni ka – ne gde je 7% uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju, a ne gde se na sil no po na ša sko ro po lo vi na is pi ta nih uče ni ka (44%). Raz li ke me đu na šim ško la ma bi le su ve će ne go raz li ke ko je su na đe ne iz me đu dr ža-va/re gi o na uklju če nih u is tra ži va nje Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je. Ka ko se ško le, uklju če ne u ovu stu di ju, raz li ku ju pre ma ve ćem bro ju re le vant nih ka rak te ri sti ka (broj uče ni ka, ve li či na me sta, bez bed nost škol skog okru že nja itd.), tra ga li smo za od go vo rom na pi ta nje da li su, po red uče nič kih, i ne ke ka rak te ri sti ke ško la na si ste ma ti čan na čin po ve za ne s vik ti mi za ci jom i na-sil nim po na ša njem.

Sli ka ko ju smo na taj na čin do bi li o či ni o ci ma na sil ne in ter ak ci je je slo-že na. U gru pi uče ni ka od 5. do 8. raz re da (što je bio naš pod u zor ak za ovaj tip ana li ze), naj ve ću šan su da bu de ugro žen na si ljem ima mla đi uče nik (5. ili 6. raz red), ko ji ne vo li ško lu, ima ma lo dru go va u ode lje nju, sla bi ji škol ski uspeh, me njao je škol sku sre di nu, a po ha đa ško lu u ko joj ne ma sprem no sti za bor bu pro tiv na si lja, po ha đa ško lu s mla đim na stav nim ka drom i re la tiv-no ma njim bro jem uče ni ka u od no su na broj za po sle nih i u ko joj su vi dlji vi gan go vi. Pro fil uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ne raz li ku je se pre vi še od ove opi sa ne sli ke – naj ve ro vat ni je je u pi ta nju sta ri ji uče nik (7. ili 8. raz red), de-čak, ko ji ta ko đe ne vo li ško lu i ima ma lo dru go va u ode lje nju, po ha đa ško lu u ko joj je sra zme ra bro ja uče ni ka i na stav ni ka ni ska, gan go vi vi dlji vi a opa-že na so ci jal na kli ma ne ga tiv na.

Ko je su to bit ne ka rak te ri sti ke ško la, od no sno kri te ri ju mi nji ho vog raz li-ko va nja? One se, pre sve ga, ti ču od no sa bro ja uče ni ka i na stav ni ka, rad nog sta ža na stav nog ka dra, vi dlji vo sti gan go va i slo že no sti unu tar ode lje nja.

U ško la ma u ko ji ma na stav ni ka dar ima, u pro se ku po sma tra no, kra ći rad ni staž, ve će su šan se uče ni ka da bu de vik ti mi zi ran (ali ne i da bu de u gru pi na sil nih uče ni ka). Ovaj na laz, in di rekt no, po tvr đu je va žnost ka rak te-ri sti ka na stav ni ka za upra vlja nje po na ša njem uče ni ka, na šta uka zu ju i ne ka dru ga is tra ži va nja (Kho ury-Kas sa bri, 2011; Smo kow ski et al., 2013). Ma njak is ku stva onih ko ji bi tre ba lo da na si lje pre po zna ju i da na nje ga bla go vre me-no re a gu ju, uče ni ke sta vlja pod do dat ni ri zik od ugro že no sti na si ljem. Ovaj na laz po seb no do bi ja na zna ča ju ako ima mo u vi du po dat ke ko je smo ra ni je iz ne li – na stav ni ci su pri lič no uve re ni u svo je spo sob no sti i u efek tiv nost me-ra ko je pred u zi ma ju u bor bi pro tiv na si lja u ško li (ma da, s dru ge stra ne, sa mi uče ni ci iz ja vlju ju da na stav ni ci ret ko uspe va ju da im po mog nu). Na osno vu ov de pri ka za ne ana li ze, mo gli bi smo re ći da u slu ča ju „sta ri jih” na stav ni ka


ima osno va za taj „op ti mi zam” (oni i je su ne što po zi tiv ni ji u pro ce ni svo jih spo sob no sti i efi ka sno sti pri me nje nih me ra).

Pi ta nje o uti ca ju ve li či ne ško le na na si lje ope ra ci o na li zo va li smo ta ko što smo iz ra ču na li in deks op te re će no sti na stav ni ka ko ji po ka zu je od nos bro ja uče ni ka pre ma bro ju na stav ni ka u ško li (in deks je ko lič nik ko ji se ra ču na ka da se uku pan broj uče ni ka iz ško le po de li ukup nim bro jem na-stav ni ka iz iste ško le). Što je u ško li vi še uče ni ka, to je in deks op te re će-no sti na stav ni ka ve ći. Ova me ra je u iz ve snom smi slu za me na za ve li či nu ško le is ka za nu bro jem uče ni ka, ko ja se sma tra ma nje va lid nim po ka za te-ljem (Kho ury-Kas sa bri et al., 2004). Ra zum no je bi lo pret po sta vi ti da je u ško la ma u ko ji ma na jed nog na stav ni ka „do la zi” vi še uče ni ka, na stav-ni ci ma te že da efek tiv no nad gle da ju i ko tro li šu po na ša nje uče ni ka, što za uz vrat mo že stvo ri ti vi še pri li ka za na sil no po na ša nje, ali na še ana li ze to ne po tvr đu ju. Re gi stro va li smo bla gu, ma da zna čaj nu, ten den ci ju da je vik ti mi za ci je i na sil ni štva vi še u ško la ma u ko ji ma je in deks op te re će no sti na stav ni ka (ko ji po ka zu je od nos bro ja uče ni ka i na stav ni ka) ma nji. Ve li-či na ško le i in deks op te re će no sti na stav ni ka su, pre ma na šim po da ci ma, vi so ko i ne ga tiv no po ve za ni, što in di rekt no im pli ci ra na to da je u ma njim ško la ma vi še na si lja, a ta kav na laz je u ne skla du s broj nim is tra ži va nji-ma ko ja uka zu ju na „bla go tvor ne” efek te ma lih ško la. Po dr ža no obim nom em pi rij skom evi den ci jom, go to vo da po sto ji sla ga nje da ma nje ško le olak-ša va ju bli ski je i lič ni je od no se iz me đu uče ni ka i na stav ni ka, što za re zul tat ima po zi tiv nu, po dr ža va ju ću so ci jal nu kli mu, efi ka sni ju kon tro lu po na-ša nja od stra ne na stav ni ka i, po sle dič no, ma nje na si lja u ško li (Brads haw et al., 2009; Smo kow ski et al., 2013; Le it hwo od & Jant zi, 2009; Le ung & Fer ris, 2008).

Po sto je, me đu tim, i stu di je ko je ne na la ze ve zu vik ti mi za ci je/na sil ni štva i ve li či ne ško le (Kho ury-Kas sa bri et al., 2004; Ol we us, 1993; Welsh et al., 1999; Wil son, 2004) ili pak ve ću ugro že nost na si ljem, kao i u na šem slu ča ju, na la ze upra vo u ma njim ško la ma (Tayli, 2013; Wol ke et al., 2001).

Ka ko raz u me ti do bi je ne po dat ke? Oni sva ka ko za slu žu ju pro du blje ne ana li ze. Mo gu će je da se iza raz li ka u ve li či ni ško la u ovom po ka za te-lju „kri ju” i ne ke dru ge re le vant ne raz li ke: pri su stvo ili od su stvo struč nih slu žbi, škol skog po li caj ca i sl., što u ve li koj me ri za vi si od ve li či ne ško le jer ve će ško le obič no ima ju vi še struč nih sa rad ni ka i dru gih ob li ka po dr-ške. Mo gu će su i raz li či te dru ge pret po stav ke: ve li ke ško le ima ju struč ni ji na stav ni ka dar ko ji po sta vlja vi še aka dem ske stan dar de i mo že da pru ži bo ga ti ju po nu du van na stav nih sa dr ža ja; or ga ni za ci ja ra da u ško li je čvr šća i bez lič ni ja, što zna či vi še pra vi la, spo lja šnja kon tro la ra da ško le je ve ća, sa ve ti ro di te lja su uti caj ni ji itd. Sve te pret po stav ke za slu žu ju pro ve ru u ne kim bu du ćim is tra ži va nji ma.


Mi smo sta ti stič ki kon tro li sa li ne ke fak to re ko ji su po ten ci jal no po ve za ni s ve li či nom ško le (npr., slo žnost ode lje nja, pri su stvo gan go va i sl.), ali ne i ne-ke dru ge za ko je ima mo sa mo de li mič ne i ne pot pu ne po dat ke, a ko ji mo žda nu de deo ob ja šnje nja do bi je nih po da ta ka. Uobi ča je no se ana li za efe ka ta ve li-či ne ško le sta vlja u kon tekst od no sa na stav ni ka i uče ni ka, ali na stav ni ci, iako naj va žni ji, sva ka ko ni su je di ni od ra sli ko ji bi tre ba lo da se ba ve pro ble mom na si lja me đu uče ni ci ma. Na še ško le se raz li ku ju i pre ma pri su stvu struč nih sa rad ni ka ili škol skog po li caj ca i oni su, uglav nom, če šći u ve ćim ško la ma17. Ilu stra ci je ra di, od dva de set ško la s naj ma njim od no som bro ja na stav ni ka i uče ni ka sa mo tri ima ju škol skog po li caj ca dok tri na est od dva de set ško la u ko ji ma je taj od nos naj ve ći ima škol skog po li caj ca. Slič no va ži i za pri su stvo struč nih sa rad ni ka – u ma njim ško la ma po sto ji, uglav nom, je dan, a u ve ćim ško la ma je da le ko če šća si tu a ci ja da po sto je dva i vi še struč nih sa rad ni ka. To za re zul tat mo že ima ti bez bed ni je škol sko okru že nje i kom pe tent ni ji rad na pre ven ci ji na si lja u ško li što, či ni se, če šće ne do sta je ma njim ško la ma.

Po sto je i na la zi ko ji uka zu ju na to da s po ra stom ve li či ne ško le kon tro la uče nič kog po na ša nja po sta je ve o ma va žna bri ga i pro blem ko jem se pri da-je ve ći zna čaj, što za re zul tat ima re strik tiv ni je i oštri je sank ci o ni sa nje pre-stu pa (Me i er, 1996); mo gu ća po sle di ca to ga je ste i ma nje na si lja u ve ćim ško la ma. Po red to ga, kao što ve li ka ško la mo že bi ti po de lje na u ma nje pot-ce li ne ko je stva ra ju za štit nič ko i in tim no okru že nje – ako pret po sta vi mo da je to ono što nedostaje ve li kim ško la ma, što je gle di šte ko je ni je uvek em pi rij ski po dr ža no (Mitchell et al., 2010) – ta ko je i mo gu će da u ma njim ško la ma po sto je ve li ka ode lje nja, a upra vo ve li či na ode lje nja, a ne ve li či-na ško le, mo že bi ti va žan či ni lac in ci den ci je na si lja (Kho ury-Kas sa bri et al., 2004). Pod se ća mo da smo o ve li či ni ško le za klju či va li na osno vu bro ja is pi ta nih uče ni ka (a to su uče ni ci od 3. do 8. raz re da ko ji su na dan is pi ti-va nja bi li u ško li), a ne na osno vu ukup nog bro ja uče ni ka. U na šem slu ča ju, na do dat ni oprez upu ću je i po da tak da se u ne kim slu ča je vi ma pod jed nim istim na zi vom ško le kri je vi še or ga ni za ci o nih je di ni ca. Or ga ni za ci ja mo-že bi ti ta kva da ma tič na ško la ima jed no ili čak i vi še is tu re nih ode lje nja. Is tu re na ode lje nja su, u so ci jal no-psi ho lo škom smi slu, ne za vi sne or ga ni za-ci o ne je di ni ce, go to vo po seb ne ma le ško le. U uzor ku na ko jem smo ra di li ovu ana li zu bi lo je vi še ta kvih ško la.

Na sil na in ter ak ci ja, u smi slu u ko jem o njoj ov de go vo ri mo, od vi ja se iz-me đu uče ni ka, ali kon tekst u ko jem se ona od vi ja či ne svi uče sni ci škol skog pro ce sa. Ra zum na je pret po stav ka da je spo sob nost, sprem nost i is ku stvo na stav ni ka da na pra vi na čin re a gu ju na na si lje u ško li ne što što ne iz o stav no mo ra mo uze ti u ob zir. Po da tak da na si lja ima vi še u ško la ma u ko ji ma je na-

1717 Ovu vrstu podataka nismo uključili u prikazanu analizu jer bi nam to dodatno redukovalo Ovu vrstu podataka nismo uključili u prikazanu analizu jer bi nam to dodatno redukovalo broj škola i učenika na kojima je ona moguća.broj škola i učenika na kojima je ona moguća.


stav ni ka dar u pro se ku po sma tra no „mla đi”, mo že mo raz u me ti upra vo kao ilu stra ci ju ne ga tiv nih efe ka ta ko je pro iz vo di ma njak is ku stva kod onih ko ji bi tre ba lo da na si lje pre po zna ju i da na nje ga bla go vre me no re a gu ju.

Ma da smo ra ni je skre nu li pa žnju na či nje ni cu da se do bar deo na sil ne in ter ak ci je de ša va unu tar di ja da i ma njih gru pa, na ši re zul ta ti po ka zu ju da na ove in ter ak ci je sna žno uti če kli ma us po sta vlje na u okvi ru ce log ode lje nja. Slo ga u ode lje nju, do bar škol ski etos ili kli ma, va žna su za šti ta od na si lja (i tr plje nja i či nje nja). Re klo bi se da je raz vi ja nje dru gar stva efekt na pre ven-ci ja na si lja u ško li, i onog unu tar gru pe i onog ko je do la zi iz van gru pe, što je u skla du s gle di štem ko je je bli sko is tra ži va či ma za ko je je na si lje u ško li pre vas hod no grup ni fe no men. Ovi na la zi po tvr đu ju sta no vi šte da bi u fo ku-su pre ven tiv nih pro gra ma tre ba lo da bu du vr šnjač ke gru pe, a ne po je din ci (Sal mi val li, 2009).

Vi de li smo i da ve ći na de ce iz lo že ne na si lju ka že da im dru go vi po ne kad ili če sto pri tek nu u po moć. Ana li za re ak ci ja uče ni ka po ka zu je da de ca ka da su ugro že na ak tiv no tra že po moć vr šnja ka. Vr šnja ci su „pr va od bram be na li ni ja” u bor bi pro tiv na si lja. Ne sum nji vo, dru go vi su va žan deo od ra sta nja i raz vo ja mla dih i za do vo lja va ju mno ge va žne psi ho lo ške po tre be. Dru gar ske ve ze ko je ka rak te ri še bli skost, si gur nost i uza jam no po ma ga nje i po dr ška va žna su are na za uve žba va nje broj nih so ci jal nih ve šti na (ko mu ni ka ci o ne ve šti ne, kon struk tiv no re ša va nje kon fli ka ta, ose tlji vost za po tre be dru gih itd.) ko je je te ško na u či ti van vr šnjač kog so ci jal nog kon tek sta, a ovla da va nje ovim kom pe ten ci ja ma mo že bi ti ka ko za šti ta od tr plje nja na si lja, ta ko i pre-pre ka da se na si lje vr ši (Bol lmer et al., 2005). S dru ge stra ne, od ba ci va nje od stra ne vr šnja ka de lu je kao svo je vr stan so ci jal ni stre sor ko ji uve ća va sklo nost ka na sil nom po na ša nju (Dod ge et al., 2003), če mu u pri log ide i po da tak iz na šeg is tra ži va nja da uče ni ci ko ji se na sil no po na ša ju ima ju ma nje pri ja te lja.

Što su gan go vi vi dlji vi ji a slo žnost unu tar ode lje nja ma nja, ve će su i šan-se da će uče nik bi ti ugro žen na si ljem (i tr plje njem i či nje njem). Vi dlji vost gan go va u ško li uka zu je na ne ku vr stu ra su la (dvo vla šća, tro vla šća…) ka ko u ško li, ta ko i u lo kal noj za jed ni ci ko joj ško la pri pa da. Za ta kvo sta nje mo gu bi ti od go vor ni raz li či ti či ni o ci, od ko jih ni su svi u nad le žno sti ško le (npr., si ro ma štvo ukup ne lo kal ne za jed ni ce, vi sok ni vo kri mi na li te ta, mar gi na li-zo va nost za jed ni ce i sl.). Ipak, bez ob zi ra na sve slo že ne raz lo ge zbog ko jih gan go vi po sto je, si gur no je da nji ho vo po sto ja nje uka zu je na to da od ra sli ne ma ju pot pu nu kon tro lu nad po na ša njem mla dih.

Mno gi is tra ži va či na gla ša va ju va žnost raz vi ja nja po zi tiv ne škol ske kli-me kao na či na za sma nje nje na si lja u ško li (Col ven et al., 1998; De ma ray & Ma lec ki, 2003; Hong & Espe la ge, 2012) i na ši po da ci idu to me u pri log. U do broj i po zi tiv noj at mos fe ri uče ni ci se ose ća ju za šti će ni je i bez bed ni je, a ka da se na si lje i de si, pre se od lu ču ju da po tra že po moć i za šti tu (Eli ot et al., 2010). Per cep ci ja škol ske kli me in di rekt no je po ve za na sa stra hom od


od la ska u ško lu zbog na si lja, ose ća jem pri pad no sti i in te gri sa no sti u ško lu, po što va njem pra vi la škol skog ži vo ta, for mal nih i ne for mal nih nor mi o ne-na si lju. U tom smi slu mo že mo raz u me ti i va žnost pri su stva gan go va ko ji kod uče ni ka ve ro vat no uve ća va ju strah, ose ćaj ne be zbed no sti i ne si gur no sti, a i po ten ci jal no stva ra ju vi še pri li ka za na sil ne in ter ak ci je, ne ga tiv ne uti ca-je ko ji do la ze van ško le i sl. Astor i sa rad ni ci (Astor et al., 2006) pro na la ze di rekt nu (ne ga tiv nu) ve zu iz me đu ono ga što na zi va ju ri zič nim po na ša njem vr šnjač ke gru pe (oruž je u ško li, al ko hol, tu če, gan go vi i sl.), so ci jal ne kli me i vik ti mi za ci je uče ni ka.

Deo raz li ka iz me đu ško la u po gle du vik ti mi za ci je mo že da kle bi ti ob ja-šnjen či nje ni com da se ško le raz li ku ju u ve zi s na ve de nim ka rak te ri sti ka ma. Ka da se kon tro li še uti caj osta lih fak to ra, ste pen u ko jem na stav ni ci jed ne ško le ve ru ju da ško la ima moć da sma nji na si lje ili zna čaj ko ji pri da ju škol-skim fak to ri ma kao uzro ci ma na si lja u ško li (na na čin na ko ji su ta kva ve ro-va nja is pi ta na u ovom is tra ži va nju) ni su od zna ča ja za vik ti mi za ci ju uče ni ka.

Ta ko đe, ve li či na me sta u ko jem se ško la na la zi ne po ka zu je se kao zna ča-jan pre dik tor. Ovaj na laz pro ti vu re či zdra vo ra zum skim oče ki va nji ma, ali i ne kim em pi rij skim na la zi ma ko ji uka zu ju na va žnost ve li či ne me sta u kojem se ško la na la zi (Brads haw et al., 2009; Cha ux et al., 2009). Jed no od mo gu-ćih ob ja šnje nja mo že mo na ći u na šim po da ci ma. Kao što smo ra ni je re kli, jed na od ka rak te ri sti ka po ko ji ma se ško le iz ma lih i ve ćih me sta raz li ku ju je ste pri su stvo gan go va ko ji su če šći u ško la ma iz ve ćih me sta. Mo gu će je da je u na šim ana li za ma kon tro la uti ca ja gan go va do ve la do gu blje nja zna ča ja ve li či ne me sta. Na to in di rekt no uka zu je i či nje ni ca da, uko li ko se iz ana li-ze is klju či pri su stvo gan go va kao pre dik tor, po ja vlju ju se zna čaj ne raz li ke s ob zi rom na ve li či nu me sta (uče ni ci iz ško la u ma njim me sti ma u ma njem su ri zi ku da bu du vik ti mi zi ra ni ne go uče ni ci iz Be o gra da).

I u jed nom i u dru gom slu ča ju, i po red kon tro le škol skih fak to ra, od re-đe ne ka te go ri je uče ni ka su unu tar sva ke ško le ugro že ni je, od no sno če šće u gru pi uče ni ka ko ji se na sil no po na ša ju. Pod ve ćim ri zi kom da bu du ugro-že ni nas il nim po na ša njem vr šnja ka su mla đi uče ni ci (5. i 6. raz red). Me đu uče ni ci ma ko ji se na sil no po na ša ju su, s dru ge stra ne, da le ko če šće sta ri ji uče ni ci (7. i 8. raz red) i vi še ne go dva pu ta če šće de ča ci. Ma nje iz ra že na lju bav pre ma ško li i ma nji broj dru go va u ode lje nju uve ća va ju ka ko šan se za vik ti mi za ci ju, ta ko i za na sil no po na ša nje. Uče ni ci sla bi jeg škol skog uspe ha i oni ko ji su uče sta li je me nja li ško lu ugro že ni ji su po no vlje nim na si ljem, ali ni su i če šće na sil ni.

Či nje ni ca da su slič ni fak to ri i u ovom ti pu ana li ze po ve za ni i s vik ti mi-za ci jom i s na sil nim po na ša njem iz no va uka zu je na po ve za nu pri ro du ova dva fe no me na.

Škol ske ka rak te ri sti ke u ve zi s rad nim sta žom na stav nog ka dra, slo že no-šću ode lje nja unu tar ško le, pri sut no šću gan go va i od no som bro ja na stav ni ka


i uče ni ka do dat no uve ća va ju ili uma nju ju šan se uče ni ka ko ji ih po ha đa ju da bu du vik ti mi zi ra ni ili sklo ni na sil nom po na ša nju.

Va žne po u ke ko je iz sve ga ovo ga mo že mo iz vu ći ti ču se i stra te gi je pre-ven ci je na si lja u ško li ko ja bi tre ba lo da bu de usme re na ka ko na od re đe ne ka te go ri je uče ni ka, ta ko i na od re đe ne ško le.

11.19. Fak to ri iz van ško le

Kao i dru gi is tra ži va či u ovoj obla sti, na si lje u ško li mi smo po sma tra li kroz pri zmu eko lo škog (si stem skog) pri stu pa iz ve de nog iz Bron fren bre ne ro ve te-o ri je eko lo ških si ste ma (Bron fren bren ner, 1979). To jed no stav no zna či da smo na si lje u ško li po sma tra li kao fe no men ko ji se mo že raz u me ti tek ako se raz u me kon tekst u ko jem se ono od i gra va, i to svi ni voi tog kon tek sta – Bron fren bre ne ro vom ter mi no lo gi jom re če no, na na si lje u ško li uti ču mi kro-struk tu re, me zo struk tu re i ma kro struk tu re ši reg eko lo škog si ste ma. Jedno-stavnije re če no, na sil na in ter ak ci ja iz me đu dva uče ni ka za vi si i od oso bi na lič no sti tih uče ni ka, i od nji ho vog od no sa, i od ka rak te ri sti ka gru pe či ji su čla no vi, i od ka rak te ri sti ka ško le kao in sti tu ci je i, da lje, od ka rak te ri sti ka uže i ši re za jed ni ce u ko joj oni ži ve.

Eko lo ški mo del is ti če va žnost svih tih ni voa uti ca ja i do sa da šnja is tra-ži va nja ge ne ral no po tvr đu ju nji hov uza jam ni uti caj (Ben be nishty & Astor, 2005; Espe la ge & Swe a rer, 2009), ali je te ško utvr di ti ko li ki je udeo sva kog od tih fak to ra. Na še is tra ži va nje se ba vi lo uti ca jem sa mo ne kih in di vi du al-nih ka rak te ri sti ka de te ta, ne kih od no sa u vr šnjač koj gru pi i ne kih ele me na ta škol skog kon tek sta i re gi stro va lo je uti caj svih tih ni voa. Uti caj ma kro struk-tu ra je te ško em pi rij ski pro ve ra va ti, a upra vo se taj ši ri dru štve ni kon tekst uzi ma kao je dan od naj va žni jih fak to ra. Auto ri ko ji su se ba vi li na si ljem u ško li u Sr bi ji go to vo bez iz u zet ka su na si lje do vo di li u ve zu sa dru štve no-po-li tič kom si tu a ci jom (Po pa dić, 2009; Sa vo vić, 2004; Tri fu no vić, 2007). Auto-ri is ti ču trend agre siv nog re ša va nja me đu dr žav nih i unu ta r dr žav nih pro ble-ma (ra to vi, kon flik ti dru štve nih gru pa i in sti tu ci ja, aten ta ti i sl.), du go traj nu po li tič ku i so ci jal nu kri zu, „bom bar do va nje” agre siv nim mo de li ma po na ša-nja, sla blje nje uti ca ja re li gi je i pro past do mi nant ne ide o lo gi je, na glo osi ro-ma še nje po ro di ce, ne za po sle nost i bes per spek tiv nost. Ta kvo sta nje uti če na po vi še n ni vo na sil no sti i kod de ce i kod od ra slih (i ro di te lja i na stav ni ka), pod sti če na sil ne in ter ak ci je i iz van ško le i u ško li, a uz to sla bi uti caj ško le kao in sti tu ci je od ko je se oče ku je da se pre ven tiv nim i in ter vent nim me ra ma su prot sta vi po ja vi ko ja se ge ne ri še pre sve ga iz van nje nih zi do va. Ova kva ob ja šnje nja, pre ma ko ji ma „o dnos ško la – na si lje ni je mo gu će u pot pu no sti sa gle da ti uko li ko se ne pri hva ti na du ti caj ukup nog dru štve nog kon tek sta na oba či ni o ca bi nom ne re la ci je” (Tri fu no vić, 2007, str. 118), ko li ko god bi la u


osno vi tač na, no se sa so bom, ka ko pri me ću je Ve sna Tri fu no vić, „opa snost od ma lo du šne ras pli nu to sti ko ja ume sto ak ci je nu di di sku si ju” (Tri fu no vić, 2007, str. 26). Upra vo za to, iz lo že na sli ka zah te va ne ko li ko na po me na.

Pr vo, kao što je već re če no, bez ob zi ra na to što dru štvo kao ši ri si stem uti če i na ško lu i na na si lje, ško la ima za da tak i od go vor nost da se su prot sta vi na si lju, da za šti ti ugro že ne uče ni ke i vas pit no de lu je. Po ka zu je se da unu tar iste dru štve no-po li tič ke si tu a ci je po sto ji pro stor za raz li či to de lo va nje ško le i da to de lo va nje je ste zna ča jan fak tor od ko jeg za vi si ni vo na si lja u ško li.

Dru go, ras pro stra nje nost na si lja u ško li ne za vi si sa mo od dru štve no-eko nom ske si tu a ci je. Po re đe nje ni voa na si lja u dru gim ze mlja ma, uz sve ogra de oko ne po uzda no sti po re đe nja, po ka zu je da u Sr bi ji, pa i u dru gim ze mlja ma re gi o na ko je ta ko đe ni su bi le po šte đe ne ra to va i eko nom skog pro-pa da nja, ni vo na si lja ni je vi ši ne go u ze mlja ma ko je su u istom pe ri o du išle uz la znom pu ta njom. Ta ko đe, čnje ni ca je da se pro blem na si lja u ško li ja vio kao aku tan upra vo u vi so ko raz vi je nim i de mo krat ski ure đe nim dr ža va ma, po čev od SAD i Ja pa na pre ko Šved ske, Nor ve ške, Ve li ke Bri ta ni je. Osta je da se na ma kro ni vou po nu di ne ki či ni lac ko ji u tim dru štvi ma pred sta vlja fak tor ri zi ka. Pre pla vlje nost me di ja na si ljem i sve pri sut nost agre siv nih mo-de la mo gao bi bi ti je dan ta kav či ni lac, ali ti me se otva ra do dat no pi ta nje o to me ot ku da to li ka glad za ta kvim sa dr ža ji ma i sklo nost da se pre ne breg ne nji hov do ka za no ne ga ti van uti caj. Od go va ra nje na ta pi ta nja ve ro vat no bi nas vo di lo pro mi šlja nju ka rak te ri sti ka sa vre me ne ci vi li za ci je.

11.20. Šta mo že uči ni ti ško la?

Gle da no u ce li ni, po ka zu je se da vr šnjač ko na si lje u na šim ško la ma ni je po seb no iz ra že no, sva ka ko ni je iz ra že ni je ne go u dru gim ze mlja ma ko je se mo gu uze ti kao re per. Sni mak sta nja mo že bi ti još vi še umi ru ju ći ako ima mo na umu da i u na šim ško la ma va ži ra ni je uoče na pra vil nost o re ci proč nom od no su te ži ne na si lja i nje go ve uče sta lo sti (Ben be nishty i Astor, 2005) – što je na si lje te že, to je i re đe. Naj vi še je na sil nih epi zo da ko je su jed no krat ne i ko je ni su iza zva le da lji la nac na sil nog re a go va nja, naj ve ći broj ni je uz ne mi-rio de cu i iza zvao ve će emo ci o nal ne po sle di ce, a ve li ki broj de ce ko ja, ina če, u ne kim slu ča je vi ma re a gu ju na na si lje ni su re a go va la ni ti za tra ži la po moć.

Ova umi ru ju ća sli ka ni je baš to li ko umi ru ju ća ko li ko na pr vi po gled iz-gle da. Pr vo, i taj is pod pro se čan ni vo na si lja ko ji je do volj no vi sok da bu de za bri nja va ju ći go vo ri o to me da je sva ko dnev no zna ča jan broj de ce iz lo žen na si lju u ško li, a to što je ni vo na si lja u ško li u ne kim ze mlja ma još ve ći sa-mo po ka zu je da je na si lje u ško li svu da ozbi ljan pro blem a ne da kod nas ni je pro blem. Do volj no je sa mo za tre nu tak za mi sli ti da iz ne ke dru ge in sti tu ci je sti žu po da ci ka kvi sti žu iz ško la – o sko ro sva ko dnev nim slu ča je vi ma tu ča,


fi zič kog i ver bal nog na si lja – pa da se vi di ko li ko je sta nje u ško la ma, u ko ji-ma po sto ji im pe ra tiv da de ca bu du za šti će na od svih ob li ka na si lja, ozbilj no.

Još ne što: ova sli ka go vo ri o pro se ku i ta sli ka znat no me nja svo je ni jan-se od ško le do ško le. Ne gde je na si lje vr lo ma lo iz ra že no a ne gde je nje gov ni vo alar mant no vi sok. Po što je te ži šte na šeg is tra ži va nja bi lo na uka zi va nju na na či ne ko jima ško la uti če na ni vo na si lja i na na či ne ko jima ško la mo že da pre ve ni ra i in ter ve ni še, za dr ža će mo se vi še na ovim raz li ka ma iz me đu ško la. Ve li ke raz li ke me đu ško la ma ne dvo smi sle no po ka zu ju da ško la je ste va žan fak tor od ko jeg za vi si ni vo na si lja, ali či me to ško la uti če – ma nje je ja sno. Mi smo sklo ni to me da na gla si mo zna čaj škol ske kli me, jer je to u skla du s na šim uve re nji ma i te o rij skim po stav ka ma, a na to uka zu ju, ma da ne ma ju mo guć nost da to i do ka žu, i pri ku plje ni po da ci.

Ško la mo ra da bez bed nost okru že nja u ko jem de ca i od ra sli bo ra ve po-sta vi za je dan od svo jih pri o ri te ta, da ja sno pre po zna ri zi ke ko ji su u škol skoj sre di ni iz ra že ni i da iz na đe na či ne da ih sma nji. Mo že iz gle da ti da ovaj po-sao ko ji tre ba da od ra di ško la ni je po treb no ni po mi nja ti jer se taj za da tak svu da re gu li še, po seb no za to što je i za ko nom de fi ni san. Ali po tre ba za nje-go vim is ti ca njem vi dlji vi ja je kad se po gle da ko li ko ve li ka ne sla ga nja po sto-je iz me đu za po sle nih oko to ga da li je na si lje u ško li pri sut no i u ko joj me ri, ko ji ob li ci na si lja pred sta vlja ju pro blem a ko ji ne i ko li ko ve li ki pro ce nat od ra slih ne pri me ću je na si lje čak i u ško la ma u ko ji ma je, su de ći po žal ba ma uče ni ka, ono iz u zet no vi so ko. Sto ga je u ne kim ško la ma pr vi ko rak u bor bi pro tiv na si lja pri hva ta nje da na si lje po sto ji.

Ško la je i uče ni ci ma i na stav ni ci ma sa mo je dan seg ment ži vot nog okru-že nja i to ne naj va žni ji, ma ko li ko va žan bio. Uče ni ci bo ra ve u svo jim po-ro di ca ma, dru že se sa čla no vi ma po ro di ce, ro đa ci ma i su se di ma i pre ne go što do đu u kon takt sa ško lom. Pre ško le i van ško le oni uče raz li či te obra sce po na ša nja i sti ču ko mu ni ka ci o ne ve šti ne. De ca ima ju svo je vr šnjač ke gru pe ko ji ma pri pa da ju i či je nor me su, po go to vo na ovom uz ra stu ka da je kon for-mi ra nje vr šnja ci ma i grup nim nor ma ma iz ra zi to, va žni stan dar di po na ša nja u me đu sob noj in ter ak ci ji. Sa ste če nim obra sci ma ko mu ni ka ci je i usvo je nim nor ma ma de ca do la ze u ško lu, a svi či ni o ci ko ji su ta kve obra sce i nor me for mi ra li na sta vlja ju da sna žno de lu ju i na de cu ko ja idu u ško lu.

Ško la ne mo že pre ten do va ti da će škol ske nor me o to me ka ko tre ba ko-mu ni ci ra ti s vr šnja ci ma i od ra sli ma, šta je le po a šta ni je le po ura di ti dru go-me (čak i da se ta kvo ne što eks pli cit no pod u ča va u ško li) po sta ti do mi nant ne u od no su na nor me ko je se u ve zi s tim usva ja ju u po ro di ci i iz van ško le. Ško la, po ro di ca i dru gi agen si so ci ja li za ci je su od lič ni sa ve zni ci ka da tre ba ostva ri ti si ner gij ski uti caj, uti caj u istom sme ru, ali re la tiv na moć ško le mo-že se vi de ti sa mo tamo gde su ci lje vi ško le u opre ci sa ci lje vi ma po ro di ce i dru štve ne sre di ne, a ne ta mo gde se po du da ra ju – ta da se po ka zu je da je uti caj ško le ma nji.


Ško la ni ne mo ra pre ten do va ti da je njen uti caj naj ja či. Ško la mo že tra ži ti da se zna šta je do zvo lje no a šta ni je u sa moj ško li, bez ob zi ra na to što ne gde dru gde va že dru ga pra vi la. De ca i od ra sli već ima ju is ku stva sa si tu a ci o no spe ci fič nim pra vi li ma. Škol ska pra vi la bi bi la bra na even tu al no druk či jim nor ma ma ko je vla da ju u de te to vom van škol skom okru že nju i bar de li mič no vr ši la bi uti caj i na op ho đe nje van ško le.

Škol ska pra vi la, pi sa na i ne pi sa na, po sto je, ali ona ko ja su ve za na za na si-lje ni su uvek ja sna i vi dlji va. Uče nik, na pri mer, zna da ne sme da pre pi su je od dru gog uče ni ka, ali mu mo že iz gle da ti da se ni kog dru gog sem nje ga i tog dru gog uče ni ka ne ti če da li će ga zva ti po grd nim ime nom. Uče nik tre-ba naj pre da uvi di da ni je stvar sa mo u to me da li je ne što le po ili ni je le po ura di ti, već i da li je do zvo lje no ili ne. Za to je va žno da de ca pr vo zna ju da ta kva škol ska pra vi la po sto je. Ta škol ska pra vi la će u ve ćoj me ri bi ti pri hva-će na ako su uče ni ci uče stvo va li u nji ho vom do no še nju i sa gla sni su sa nji ma i za to je u mno gim pre ven tiv nim pro gra mi ma va žna ak tiv nost da uče ni ci za jed nič ki for mu li šu ode ljenska pra vi la ko ja će po sle bi ti ja sno vi dlji va.

Škol ska pra vi la ima ju ogra ni če nu moć kao sred stvo upra vlja nja po na ša-njem i pro su đi va njem uče ni ka. Po go to vo ta mo gde me đu uče ni ci ma po sto ji sa gla snost da u nji ho voj „in te re snoj zo ni” va že nji ho va lič na ili vr šnjač ka pra vi la. Uče ni ci mo gu ak tiv no pri hva ti ti da na si lje tre ba spe ča va ti, ali oni se mo gu raz li ko va ti od od ra slih u pro ce ni o to me ko ja po na ša nja tre ba sma-tra ti na sil nim ili agre siv nim. Za i sta, po sto je deč je igre, nad me ta nja, ob li ci me đu sob ne ko mu ni ka ci je ko je de ca ne sma tra ju na si ljem i po u ke od ra slih mo gu sa mo de li mič no mo di fi ko va ti nji ho va uve re nja, ali ih ne će pot pu no pro me ni ti. Ona pre ma ta kvim po stup ci ma ni ne ma ju nu žno ne ki re flek si-van od nos, ne na zi va ju ih ni na si ljem ni ne na si ljem, to su pro sto na vik nu ti obra sci u nji ho voj ko mu ni ka ci ji ko ji su uobi ča je ni i sma tra ju se do pu šte nim – uosta lom de ca do bro volj no uče stvu ju u nji ma.

Pi ta nje je, za i sta, da li su u pra vu od ra sli ka da ta kva po na ša nja kva li fi-ku ju kao na si lje. Ipak, ne ki od tih po stu pa ka no se ri zik po vre đi va nja i od-ra sli su po seb no ose tlji vi na njih, sprem ni da ih na zo vu na si ljem i kad ni su pot pu no si gur ni u to (po go to vo ka da se ra di o ri zi ku fi zič kog po vre đi va nja). Do dat ni oprez tu sva ka ko ni je su vi šan i po dr ža va mo pre po ru ku iz Pri ruč ni-ka za pri me nu po seb nog pro to ko la18 (2009) da od ra sli mo ra ju re a go va ti i u ta kvim slu ča je vi ma jer, ka ko se ka že u tom do ku men tu, „de te če sto ne mo že da pro ce ni na me ru i po sle di ce (na pri mer, uče stvo va nje u igra ma ko je mo gu ugro zi ti zdra vlje, uče šće u sni ma nju i di stri bu ci ji ma te ri ja la ko ji ugro ža va ju lič ni in te gri tet i sl.)”. Ako de ca ima ju svo ja pra vi la o to me šta je na si lje a šta ne, od ra sli ne mo gu ta pra vi la pot pu no za me ni ti svo jim, ali mo gu po mo ći da

1818 Puni naziv ovog dokumenta je: Puni naziv ovog dokumenta je: Priručniku za primenu posebnog protokola za zaštitu dece Priručniku za primenu posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovamai učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. .


de ca bu du ose tlji vi ja pre ma tom pi ta nju i da bar ne ke ob li ke na si lja poč nu da pre po zna ju kao ta kve.

Po na šem mi šlje nju, po sto ji još jed na bra na to me da se de ca uvek rav-na ju po nor ma ma od ra slih, a ko ja je ma nje vi dlji va. Či ni nam se da, iz ugla vršnjač ke gru pe, iz ve stan ste pen gru bo sti, pa i agre si je, kao da tre ba da po-sto ji u vr šnjač koj ko mu ni ka ci ji. Ni je stvar u to me da se na si lje ne pre po zna je, već da se na si lje do pu šta baš za to što je na si lje. Pre ma te o ri ji pri vlač no sti (Bu kow ski et al., 2000; Swe a rer et al., 2009), upra vo za to što od ra sli stro go osu đu ju agre siv nost de te ta, is po lja va nje agre siv no sti će u pe ri o du ka da de ca na sto je da se osa mo sta le od ro di telj skih ste ga bi ti pri vlač no jer će se opa ža ti kao znak sa mo stal no sti i zre lo sti. Uzmi mo za pri mer pso va nje. De ca po či-nju da psu ju ne za to što ne ma ju ide ju da je pso va nje ne što lo še, već psu ju baš za to što je to ne što lo še. Gru be ša le su pri vlač ne baš za to što su gru be. Sme lost da se bu de agre si van pre ma dru go me i da se po vre me no pri hva ti i agre siv nost usme re na ka se bi, mo gu u kru go vi ma vr šnja ka bi ti opa že ni kao po ka za te lji „zre lo sti” ili kao po na ša nja ko ja ne ko ga kva li fi ku ju za pu-no prav no član stvo u vr šnjač koj gru pi. Bi ti član gru pe zna či to le ri sa ti gru be ša le i psov ke, ume ti pre ći pre ko is po lje ne agre si je, do zvo li ti se bi agre si ju, ali sve sa mo do iz ve sne gra ni ce. Ne po što va nje po sta vlje ne gra ni ce zah te va ka znu i is klju če nje iz gru pe. U in ter ak ci ji sa oni ma ko ji ni su čla no vi gru pe znat no ma nji ni vo na si lja od stra ne onih van gru pe sma tra se ugro ža va ju ćim na si ljem ko je se ne sme do pu sti ti. Ukrat ko, agre siv nost se u od re đe noj me ri to le ri še, pa čak i tra ži. Šta će bi ti do zvo lje no a šta ne pri me re no i pre te ra no – za vi si od nor mi ko je u gru pi po sto je.

Nor me ko je po sta vlja ško la mo ra ju bi ti stro že od onih ko je va že van ško-le. Ne što je u ško li ne do pu šte no pa ma kar to vr šnja ci ili sta ri ji van ško le to le ri sa li, ma kar i sa ma de ca sma tra la da to, ka da je svu da do pu šte no, tre ba da bu de do pu šte no i u ško li.

Nor me ima ju smi sla ako ne ko mo že ra ču na ti na za šti tu kad je kr še njem nor mi ugro žen. Nor ma da se ne sme uda ri ti dru go de te ima efek ta tek ako uda re no de te mo že ra ču na ti na ne či ju po moć. Ovaj deo me ha ni zma za šti te – uoča va nje na si lja i in ter ve ni sa nje – da le ko je ose tlji vi je pod ruč je de lo va nja od ra slih ne go po sta vlja nje za bra na. Na ši re zul ta ti po ka zu ju da u iz ne na đu-ju će ve li kom bro ju slu ča je va ugro že na de ca ne tra že po moć. Ot ku da to, ako bi tra že nje po mo ći mo žda po mo glo? Je dan deo od go vo ra je ve ro vat no u to-me da sa sta no vi šta od ra slog ne ki po stu pak je ste na si lje ko je zah te va in ter-ven ci ju, dok je sa sta no vi šta de te ta to po stu pak ko ji ga iz raz li či tih raz lo ga pre te ra no ne uz bu đu je. Dru gi deo od go vo ra je da tra že nje po mo ći ni je deo vr šnjač kog ko dek sa. Sa mo tu ži ba be i ma mi ne ma ze tra že po moć. Tre ći deo od go vo ra je da de ca, u stva ri, od u sta ju od tra že nja po mo ći jer je u ra ni jim obra ća nji ma od ra sli ma ni su do bi la.


Raz li ko va nje ob li ka na si lja je ko ri sno za is tra ži vač ke svr he, ali ni je od pre sud nog zna ča ja za prak ti ča re, za ko je je ko ri sni je, u stva ri neo p hod no, raz li ko va ti na si lje po te ži ni. Bez ob zi ra što je od po čet ka ja sno da će gra ni ce bi ti vr lo ne si gur ne, za vi sne od kon tek sta, da će u od su stvu objek tiv nih kri-te ri ju ma uvek po sto ja ti ne sla ga nje, ovaj ko rak je neo p ho dan i ko ri stan. On u Pri ruč ni ku za pri me nu Po seb nog pro to ko la s pra vom igra ve li ku ulo gu. Tu se na si lje raz vr sta va u na si lje pr vog, dru gog i tre ćeg ste pe na. Na stav nik je du žan da po mog ne i u slu ča ju na si lja pr vog ste pe na ako ga pri me ti, bez ob-zi ra da li uče nik to od nje ga tra ži. Bi lo bi po gre šno sma tra ti da ni zak in ten-zi tet na si lja zna či i ni zak pri o ri tet u nje go vom su zbi ja nju. Ar nold Gold štajn (Gold stein, 1999, 2002), ko ji se ba vio is tra ži va njem agre si je ni skog in ten zi-te ta, kon sta to vao je da su na stav ni ci sklo ni to me da ovo na si lje za ne ma re jer su upla še ni od ozbilj ni jih ob li ka na si lja. Me đu tim, ako se na si lje ni skog in ten zi te ta ne su zbi ja, ono ohra bru je uče ni ke da se upu ste u ozbilj ni je ob li ke na si lja i, ge ne ral no, vo di kli mi ne ci vi li zo va no sti i ne si gur no sti.

Da li će nor ma ne pri ja vlji va nja po sto ja ti i ko li ko će ja ka bi ti za vi si od to-ga ko li ko je na sil na in ter ak ci ja uobi ča je na, jer kao što je u obla sti po stig nu ća nor ma da je „blam” uči ti i bi ti od li čan tim iz ra že ni ja što ima vi še sla bi jih uče ni ka jer oni ta kvu nor mu na me ću osta li ma, ta ko je nor ma da ne tre ba pri ja vlji va ti na si lje iz ra že ni ja u gru pi gde je vi še uče ni ka ko ji se na sil no po-na ša ju, jer nji ma ta nor ma od go va ra. Je dan od va žnih ci lje va pre ven tiv nih pro gra ma je ste raz vi ja nje kon sen zu sa da je u re du pri ja vi ti na si lje („cul tu re of tel ling”). Čak bi se kao jed na od naj va žni jih ne po sred nih me ra efi ka sno-sti pro gra ma mo glo sma tra ti ne opa da nje na si lja, već po rast de ce ko ja su sprem na da na si lje pri ja ve.

S tim u ve zi, na ši re zul ta ti uka zu ju na jed nu uz ne mi ru ju ću či nje ni cu: ni je tač no da su žr tve na si lja žr tve za to što ne tra že po moć. Na pro tiv, de ca ugro že na na si ljem su ak tiv na u tra že nju po mo ći, ali po moć če sto iz o sta je. Ovaj po da tak je na ro či to va žan u sklo pu raz mi šlja nja o to me šta ško la mo že uči ni ti. Po ka zu je se da za štit na mre ža ne funk ci o ni še do bro i po red to ga (ili mo žda baš zbog to ga) što sa mi od ra sli iz ja vlju ju da tu ne vi de ve će pro ble me. Sprem nost de ce da za tra že po moć i sprem nost dru gih da im po mog nu ne obez be đu je se sa mo pra vi li ma već za vi si od ono ga što smo na zva li eto som ško le i škol skom kli mom.

Sprem nost vr šnja ka da po mog nu jeste va žan pro tek tiv ni fak tor, po seb no kad na si lje do la zi iz van vla sti te gru pe, a to je, iz gle da, čest slu čaj. Vr šnjač ka po moć je, me đu tim, ne si gur na, za vi si od od no sa sna ga, od od no sa po ten ci-jal nog po ma ga ča s jed nom i dru gom stra nom, od nje go ve pro ce ne si tu a ci je i od još mno go dru gih fak to ra. Bi lo bi po gre šno oče ki va ti da de ca bu du glav ni po ma ga či, s ob zi rom i na ri zik ko ji po ma ga nje ne kad sa so bom no si. Uz to, po ma ga nje vr šnja ka mo že po mo ći ali mo že i od mo ći i ta ko do ve sti do eska la ci je su ko ba. Re a go va nje u si tu a ci ji na si lja zah te va so ci jal ne ve šti ne


ko je se mo gu uči ti; i ši re, po na ša nje u kon flikt nim si tu a ci ja ma zah te va so ci-jal ne ve šti ne neo p hod ne da kon flikt ne bi do veo do na si lja.

Oni ko ji su naj po zva ni ji da pru že po moć je su od ra sli. Mo žda sprem-nost od ra slih za pru ža nje po mo ći ne iz o sta je, ali po moć ne po ma že do-volj no, od no sno efek ti in ter ven ci ja od ra slih su skrom ni. Uvi đa nje da je po moć ne e fi ka sna ili kon tra pro duk tiv na mo gao bi bi ti je dan od raz lo ga za što uče ni ci od u sta ju od tra že nja po mo ći. Po da ci ko je smo do bi li mo gu se pot kre pi ti i još neo bja vlje nim po da ci ma ko ji su pri ku plje ni to kom 2013. i 2014. go di ne u okvi ru pro jek ta Na si lje u ško la ma iz me đu de ce i nad de com (In sti tut za psi ho lo gi ju. MPNTR i UNI CEF).19 Od sko ro 18.000 is pi ta nih osno va ca iz 35 ško la, njih če tvr ti na (24,7%) iz ja vi lo je da ni ko ili sa mo ne ko li ko na stav ni ka do sled no re a gu je ka da se po ja vi na si lje u ško li, a čak po lo vi na njih (46,3%) ka že da, ka da se ne ko na sil no po na ša pre ma nje mu/ njoj, po stup ci na stav ni ka ve o ma ret ko ili sa mo po ne kad po ma žu da se te si tu a ci je re še.

Za i sta, re a go va ti u si tu a ci ji na si lja ni je jed no stav no. Ni je do volj no sa mo za u sta vi ti na si lje ili opo me nu ti de cu. Pri ruč nik za pri me nu Po seb nog pro to-ko la sa dr ži de ta ljan opis ko ra ka ko je tre ba pred u ze ti i kad se oni pro či ta ju, ja sno je da je za nji ho vu pri me nu po treb no i nji ho vo po zna va nje i od go va-ra ju će so ci jal ne ve šti ne ko je se te ško sti ču bez od go va ra ju će edu ka ci je. Sa sta no vi šta onih ko ji mi sle da je do volj no re a go va ti, pa ma kar ka ko, iz ne na-đu ju će ve li ki pro ce nat de ce sa op šta va da od ra sli ni su us pe li da im po mog nu ili da je si tu a ci ja po sta la još go ra. Ja sno je da je za efi ka sni je po ma ga nje po treb na edu ka ci ja ve ćeg bro ja za po sle nih ili bar raz go vor o to me na ni vou ško le i raz me na is ku sta va.

Po sto ja nje ja snih pra vi la i pro ce du ra, funk ci o ni sa nje škol skog ti ma, ob u če nost za po sle nih, je su ne ki pot por ni stu bo vi na ko ji ma se mo že iz-gra di ti si gur no okru že nje, ali to je sa mo deo pri če. Va žni ji je onaj deo ko ji se ne mo že pot pu no eks pli ci ra ti ni ti ure di ti pra vi li ma, a ko ji se pre po zna je u kva li te tu sva ko dnev ne ko mu ni ka ci je ko ja po sto ji u ško li iz me đu svih ko ji uče stvu ju u ži vo tu ško le i vred no sti ma ko je oni de le, a što ozna ča-va mo kao škol sku kli mu ili etos ško le (Brads haw et al., 2014; Eli ot et al., 2010; Ga ge et al., 2014; Haynes et al., 1997; Low & Ryzin, 2014; Ma, 2012; Tur ner et al., 2014; Whi te et al., 2014). Po zi tiv na kli ma u ško li is po lja va se, pre sve ga, u ko he zi ji ko ja po sto ji me đu oni ma ko ji či ne škol ski ko lek-tiv – uče ni ci ma i za po sle nima. Ta kvi od no si pod ra zu me va ju ve o ma ni zak

1919 U okviru ovog projekta razvijen je originalan metod za procenu bezbednosti školskog U okviru ovog projekta razvijen je originalan metod za procenu bezbednosti školskog okok ruženja. Procena se zasniva na podacima koji se prikupljaju upitnicima i analizom re le-ruženja. Procena se zasniva na podacima koji se prikupljaju upitnicima i analizom re le-vantne školske dokumentacije. Prikaz ovog metoda, osnovni podaci i prateći instrumen ti vantne školske dokumentacije. Prikaz ovog metoda, osnovni podaci i prateći instrumen ti mo gu se naći u dokumentu pod nazivom mo gu se naći u dokumentu pod nazivom Metod za procenu i praćenje bezbednosti učeniMetod za procenu i praćenje bezbednosti učeni ka ka i zaposlenih u školskom okruženjui zaposlenih u školskom okruženju (dokument je dostupan na sajtu www.sbn.rs). (dokument je dostupan na sajtu www.sbn.rs).


ni vo kon fli ka ta, po go to vo na si lja, iz me đu uče ni ka i za po sle nih. Ni zak ni vo na si lja mo že po sto ja ti iako su od no si hlad ni i an ta go ni stič ki a re gu-li sa ni stro gim pra vi li ma i nad zo rom, ali iz ra že nost na si lja u me đu sob nim od no si ma, pa ma kar ono što zo ve mo na si ljem bi lo ni skog in ten zi te ta, ne-sum nji vo go vo ri o neo d go va ra ju ćoj kli mi. Upra vo je to je dan od za bri-nja va ju ćih po da ta ka u na šem is tra ži va nju: vi sok ste pen na si lja i uče ni ka pre ma na stav ni ci ma i na stav ni ka pre ma uče ni ci ma. Mno go po da ta ka za kom pa ra ci ju ne po sto ji jer je to ret ko pred met is tra ži va nja, mo žda zbog to ga što se po la zi od to ga da je ta kvo na si lje u toj me ri ne do pu šte no i pred-met di sci plin skog sank ci o ni sa nja da ne ma po tre be pi ta ti ko li ko je pri sut-no. Ret ki po da ci (Po pa dić, 2009) po ka zu ju da je ste pen ta kvog na si lja u na šim ško la ma nat pro seč no vi sok.

Mo žda za bri nu tost za pro blem na si lja u na šim ško la ma pro is ti če upra-vo iz uti ska da su us po sta vlje ni od no si iz me đu uče ni ka i na stav ni ka ta kvi da su po ten ci ja lan iz vor fru stra ci je i agre si je sa obe stra ne, kao i da one-mo gu ća va ju sklad no funk ci o ni sa nje svih onih pre ven tiv nih i in ter vent nih me ha ni za ma za ko je je po treb na za jed nič ka ak tiv nost i na stav ni ka i uče-ni ka. Na stav ni ci, iz gle da, ne ke ob li ke pret nji i pri si le vi de kao efi ka sno sred stvo di sci pli no va nja ka da je nji hov auto ri tet i kod de ce i kod nji ho vih ro di te lja do ve den u pi ta nje. Ako ta kvo po ka zi va nje si le i ima krat ko ro čan že ljen efe kat, sva ka ko ima i ne že ljen du go ro čan – da lje sla blje nje auto ri-te ta na stav ni ka i ne pro pu šta nje na stav ni ka u krug onih sa ko ji ma se mo že iskre no raz go va ra ti i od ko jih se mo že tra ži ti po moć.

Kao što smo ra ni je is ta kli (Po pa dić, 2009), ve ći na fak to ra ko ji či ne škol sku kli mu za vi se od na stav ni ka i ne ma ju svi ti fak to ri di rekt ne ve ze s re a go va njem na na si lje, već se ti ču i na stav nič kog od no sa pre ma na sta vi i ge ne ral ne spo sob no sti na stav ni ka da upra vlja ode lje njem. Na stav nik ob li-ku je škol sku kli mu, pa sa mim tim i kon tekst ko ji po go du je ili ne po go du je ja vlja nju na si lja i pre ko ak tiv no sti ko je se od no se na ru ko vo đe nje ode lje-njem, na či nom oce nji va nja, is ti ca njem aka dem skih vred no sti. Za po sle ni u ško li ima ju za da tak da ško la bu de što ma nje aver ziv na sre di na za uče-ni ke, da kod de ce pod sti če ra do zna lost i ko o pe ra tiv nost ume sto ank si o-zno sti, ner vo ze i ose ća nja ma nje vred no sti, pa sa mim tim i agre siv no sti.

Vi sok ni vo agre si je iz me đu uče ni ka i na stav ni ka uka zu je na to da rad na po bolj ša nju škol ske kli me tre ba da je pri o ri tet i da bi, pre sve ga, tre-ba lo pre po zna ti uzro ke ta kvog sta nja. Naj po gre šni je bi bi lo ova kav neo d-go va ra ju ći od nos uče ni ka i na stav ni ka ob ja šnja va ti lič no šću bi lo na stav-ni ka bi lo uče ni ka. Od go vor ve ro vat no le ži u kri zi obra zov nog si ste ma i ško le kao in sti tu ci je i u to me da obra zov ni si stem tre ba una pre di ti ta ko da po dr ži i obra zov nu i broj ne dru ge ulo ge ško le kao in sti tu ci je. Ško la bi tre ba lo da po sta ne pri ja telj sko okru že nje ka ko za de cu, ta ko i za od ra sle ko ji u njoj ra de. Vra ća mo se na ključ ne re či iz na zi va pro gra ma Ško la


bez na si lja – ka si gur nom i pod sti caj nom okru že nju za de cu, iz ko jeg je pro is te kla i ova knji ga: što je okru že nje u ko jem ra de uče ni ci i na stav ni ci bez bed ni je, to će bi ti i pod sti caj ni je, a pod sti caj no okru že nje po mo ći će da ono bu de i bez bed ni je.


ReferenceAro ra, T. (1999). Le vels of bullying me a su red by Bri tish scho ols using

the Li fe in School Chec klist: A ca se for benchmar king? Pa sto ral Ca re in Edu ca tion, 17, 17–22.

Astor, R. A., Ben be nishty, R., Vi no kur, A. D., & Ze i ra, A. (2006). Arab and Je wish ele men tary school stu dents’ per cep ti ons of fe ar and school vi o-len ce: un der stan ding the in flu en ce of school con text. The Bri tish jo ur nal of edu ca ti o nal psycho logy, 76 (1), 91–118.

Atlas, R. S., & Pe pler, D. J. (1998). Ob ser va ti ons of bullying in the class-ro om. Jo ur nal of Edu ca ti o nal Re se arch, 92, 86–99.

Bal dry, A. C. (1998). Bullying among Ita lian mid dle school stu dents: Com bi ning met hods to un der stand ag gres si ve be ha vi o urs and vic ti mi za tion. School Psycho logy In ter na ti o nal, 19, 361–374.

Bal dry, A. C. (2004). The im pact of di rect and in di rect bullying on the men tal and physi cal he alth of Ita lian young sters. Ag gres si ve Be ha vi or, 30, 343–355.

Ban du ra, A. (1999). Mo ral di sen ga ge ment in the per pe tra tion of in hu ma-ni ti es. Per so na lity and So cial Psycho logy Re vi ew, 3 (3), 193–209.

Ban du ra, A. (2002). Se lec ti ve mo ral di sen ga ge ment in the exer ci se of mo ral agency. Jo ur nal of Mo ral Edu ca tion, 31 (2), 101–119.

Ba u man, S., & Del Rio, A. (2006). Pre ser vi ce Te ac hers’ Re spon ses to Bullying Sce na ri os: Com pa ring Physi cal, Ver bal, and Re la ti o nal Bullying. Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, 98, 219–231.

Ben be nishty, R., & Astor, R. A. (2005). School vi o len ce in con text: cul-tu re, ne ig hbor hood, fa mily, school, and gen der. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Be sag, V. E. (1989). Bul li es and vic tims in scho ols. Mil ton Keynes, U.K.: Open Uni ver sity.

Bi zu mic, B., Reynolds, K. J., Tur ner, J. C., Brom head, D., & Su ba sic, E. (2009). The ro le of the gro up in in di vi dual fun cti o ning: School iden ti fi ca tion and the psycho lo gi cal well-be ing of staff and stu dents. Ap plied Psycho logy: An In ter na ti o nal Re vi ew, 58 (1), 171–192.

Björkqvist, K., La ger spetz, K. M. I., & Ka u ki a i nen, A. (1992). Do girls ma ni pu la te and boys fight? De ve lop men tal trends in re gard to di rect and in-di rect ag gres sion. Ag gres si ve Be ha vi or, 18, 117–127.

Björkqvist, K., Öster man, K., & La ger spetz, K. (1994). Sex dif fe ren ces in co vert ag gres sion among adults. Ag gres si ve Be ha vi or, 20, 27–33.

Bo i vin, M., Hymel, S., & Bu kow ski, W. M. (1995). The ro les of so cial wit hdra wal, pe er re jec tion, and vic ti mi za tion by pe ers in pre dic ting lo ne-


li ness and de pres sed mood in child hood. De ve lop ment and Psycho pat ho-logy, 7, 765–685.

Bol len, K., & Len nox, R. (1991) Con ven ti o nal wis dom on me a su re ment: A struc tu ral equ a ti on per spec ti ve. Psycho lo gi cal Bul le tin, 110 (2), 305–314.

Bol lmer, J. M., Mi lich, R., Har ris, M. J., & Ma ras, M. A. (2005). A fri end in need: the ro le of fri endship qu a lity as a pro tec ti ve fac tor in pe er vic ti mi za-tion and bullying. Jo ur nal of in ter per so nal vi o len ce, 20 (6), 701–712.

Bo ul ton, M. J. (1997). Te ac hers’ vi ews on bullying: De fi ni ti ons, at ti tu des and abi lity to co pe. Bri tish Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, 67, 223–33.

Bo ul ton, M. J., Smith, P. K. (1994). Bully/vic tim pro blems in mid dle-school chil dren: sta bi lity, self-per ce i ved com pe ten ce, pe er per cep ti ons and pe er ac cep tan ce. Bri tish Jo ur nal of De ve lop men tal Psycho logy, 12, 315–329.

Brads haw, C. P., Wa as dorp, T. E., Deb nam, K. J., & Lind strom Johnson, S. (2014). Me a su ring school cli ma te in high scho ols: a fo cus on sa fety, en ga-ge ment, and the en vi ron ment. Jo ur nal of School He alth, 84, 593–604.

Brand, S., Fel ner, R. D., Shim, M. S., Se it sin ger, A., & Du mas, T. (2003). Mid dle school im pro ve ment and re form: De ve lop ment and va li da tion of a school-le vel as ses sment of cli ma te, cul tu ral plu ra lism, and school sa fety. Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, 95, 570−588.

Bron fren bren ner, U. (1979). The eco logy of hu man de ve lop ment. Cam-brid ge, MA: Har vard Uni ver sity Press.

Bryant, A. L. (1993). Ho sti le hal lways: The AAUW sur vey on se xu al ha ras sment in Ame ri can scho ols. Jo ur nal of School He alth, 63 (8), 355–357.

Bu kow ski, W. M., Sip po la, L. A., & New comb, A. F. (2000). Va ri a ti ons in pat terns of at trac tion to sa me- and ot her-sex pe ers du ring early ado le scen-ce. De ve lop men tal Psycho logy, 36, 147–154.

Ca irns, R. B., & Ca irns, B. D. (1994). Li fe li nes and risks: Pat hways of youth in our ti me. Cam brid ge, En gland: Cam brid ge Uni ver sity Press.

Ca irns, R. B., Ca irns, B. D., Nec ker man, H. J., Gest, S. D., & Ga riépy, J. L. (1988). So cial net works and ag gres si ve be ha vi or: Pe er sup port or pe er re jec tion? De ve lop men tal Psycho logy, 24, 815–823.

Card, N. A. (2003). Vic tims of pe er ag gres sion: A me ta-analytic re vi ew. Rad pred sta vljen na: So ci ety for Re se arch in Child De ve lop ment bi en nial me e ting, Tam pa, USA, April.

Car ver, R. P. (1974). Two di men si ons of tests: psycho me tric and edu me-tric. Ame ri can Psycho lo gist, 29, 512–518.

Ca ta la no, R. F., & Haw kins, J. D. (1996). The so cial de ve lop ment mo del:A the ory of an ti so cial be ha vi or. U J. D. Haw kins (Ed.), De lin qu ency and cri-me: Cur rent the o ri es (pp. 149–197). New York: Cam brid ge Uni ver sity Press.

Ca u sey, D. L., & Du bow, E. F. (1992). De ve lop ment of a self-re port co-ping me a su re for ele men tary school chil dren. Jo ur nal of Cli ni cal Child Psycho logy, 21, 47–59.


Cha ux, E., Mo la no, A., & Pod lesky, P. (2009). So cio-eco no mic, so cio-po-li ti cal and so cio-emo ti o nal va ri a bles ex pla i ning school bullying: a co un try-wi de mul ti le vel analysis. Ag gres si ve be ha vi or, 35 (6), 520–529.

Co hen, J. (1988). Sta ti sti cal po wer analysis for be ha vi o u ral sci en ces. New York: Aca de mic Press.

Co hen, J. (1992). A po wer pri mer. Psycho lo gi cal Bul le tin, 112 (1), 155–159.Col vin, G., To bin, T., Be ard, K., Ha gan, S., & Spra gue, J. (1998). The

school bully: As ses sing the pro blem, de ve lo ping in ter ven ti ons, and fu tu re re se arch di rec ti ons. Jo ur nal of Be ha vi o ral Edu ca tion, 8 (3), 293–319.

Com pas, B. E., Con nor-Smith, J. K., Sal tzman, H., Thom sen, A. H., & Wad sworth, M. (2001). Co ping with stress du ring child hood and ado le scen-ce: Pro gress, pro blems, and po ten tial. Psycho lo gi cal Bul le tin, 127, 87–127.

Cor nell, D. G., & Bandyopadhyay, S. (2009). The as ses sment of bullying. U S. R. Ji mer son, S. M. Swe a rer, & D. T. Espe la ge (Eds.), Hand bo ok of bullying in scho ols – An in ter na ti o nal per spec ti ve (pp. 265–276). Lon don: Ro u tled ge.

Cra ig, K., Bell, D., & Leschied, A. (2011). Pre-ser vi ce Te ac hers’ Know-led ge and At ti tu des Re gar ding School-Ba sed Bullying. Ca na dian Jo ur nal of Edu ca tion, 34 (2), 21–33.

Cra ig, W. M. i Ha rel, Y. (2004). Bullying, physi cal fig hting and vic ti mi-za tion. U C. Cur rie, C. Ro berts, A. Mor gan, R. Smith, W. Set ter to bul te, O. Sam dal, & V. Bar ne kow Ra smus sen (Eds.), Young pe o ple’s he alth in con-text. He alth Be ha vi o ur in School-aged Chil dren (HBSC) study: in ter na ti o-nal re port from the 2001/2002 sur vey (pp. 133–144). WHO Po licy Se ri es: He alth po licy for chil dren and ado le scents, No. 4, WHO Re gi o nal Of fi ce for Euro pe, Co pen ha gen.

Cra ig, W. M., Hen der son, K., & Murphy, J. G. (2000). Pro spec ti ve te ac-hers’ at ti tu des to ward bullying and vic ti mi za tion, School Psycho logy In ter-na ti o nal, 21, 5–21.

Crick, N. R., & Grot pe ter, J. K. (1995). Re la ti o nal ag gres sion, gen der, and so cial psycho lo gi cal adjust ment. Child De ve lop ment, 66, 710–722.

Crick, N. R., & Grot pe ter, J. K. (1996). Chil dren’s tre at ment by pe ers: Vic tims of re la ti o nal and overt ag gres sion. De ve lop ment and Psycho pat ho-logy, 8, 367–380.

Crick, N. R., Wer ner, N., Ca sas, J., O’Brien, K., Nel son, D., Grot pe ter, J., et al. (1999). Child hood ag gres sion and gen der: A new lo ok at an old pro-blem. Ne bra ska Sympo si um on Mo ti va tion, 45, 75–141.

Cross, J., & New man-Gon char, R. (2004). Da ta qu a lity in stu dent risk be ha vi or sur veys and ad mi ni stra tor tra i ning. Jo ur nal of School Vi o len ce, 3, 89–108.

Cur rie, C., et al. (2008). Ine qu a li ti es in young pe o ple’s he alth: HBSC In ter na ti o nal Re port from 2005/2006 Sur vey. Edin burgh: CA HRU.


Cur rie, C., et al. (Eds.) (2012). So cial De ter mi nants of He alth and Well-Be ing among Young Pe o ple. He alth Be ha vi o ur in School-aged Chil dren (HBSC) Study. In ter na ti o nal Re port From the 2009/2010 Sur vey, Co pen ha-gen, WHO Re gi o nal Of fi ce for Euro pe.

Čo lo vić, P., Ko džo pe ljić, J., i Ni ko la še vić, Ž. (2014). Upit nik PRO NA: Pro ce na vr šnjač kog na si lja kod uče ni ka osnov nih i sred njih ško la. Pri me nje-na psi ho lo gi ja, 7 (do da tak), 277–296.

De ma ray, M. K., & Ma lec ki, C. K. (2003). So cial Sup port and Bullying. School Psycho logy Re vi ew, 32, 471–489.

Dis hion, T. J. (1990). The pe er con text of tro u ble so me be ha vi or in chil-dren and ado le scents. U P. Le o ne (Ed.), Un der stan ding tro u bled and tro u-ble so me youth (pp. 128–153). Be verly Hills, CA: Sa ge.

Dod ge, K. A., Lan sford, J. E., Burks, V. S., Ba tes, J. E., Pet tit, G. S., Fon-ta i ne, R., et al. (2003). Pe er re jec tion and so cial in for ma tion pro ces sing fac-tors in the de ve lop ment of ag gres si ve be ha vi or pro blems in chil dren. Child De ve lop ment, 74, 374−393.

Ed wards, J. R., & Ba goz zi, R. P. (2000). On the Na tu re and Di rec tion of Re la ti on ships Bet we en Con structs and Me a su res. Psycho lo gi cal Met hods, 5 (2), 155–174.

Eli ot, M., Cor nell, D., Gre gory, A., & Fan, X. (2010). Sup por ti ve school cli ma te and stu dent wil ling ness to se ek help for bullying and thre ats of vi o-len ce. Jo ur nal of School Psycho logy, 48, 533–553.

Espe la ge, D. L., & Swe a rer, S. M. (2003). Re se arch on school bullying and vic ti mi za tion: What ha ve we le ar ned and whe re do we go from he re? School Psycho logy Re vi ew, 32 (3), 365–383.

Espe la ge, D. L., & Swe a rer, S. M. (2009). A so cial-eco lo gi cal mo del for bullying pre ven tion and in ter ven tion. U Ji mer son, S. R., Swe a rer, S. M., & Espe la ge, D. T. (Eds.), Hand bo ok of bullying in scho ols – An in ter na ti o nal per spec ti ve (pp. 61–72). Lon don: Ro u tled ge.

Fek kes, M., Pij pers, F. I. M., Fre driks, A. M., Vo gels, T., & Ver lo o ve-Van ho rick, S. P. (2006). Do bul lied chil dren get ill, or do ill chil dren get bul-lied? A pro spec ti ve co hort study on the re la ti on ship bet we en bullying and he alth-re la ted symptoms. Pe di a trics, 17, 1568–1574

Fur long, M. J., & Mor ri son, G. M. (2000). The school in school vi o len-ce: De fi ni ti ons and facts. Jo ur nal of Emo ti o nal and Be ha vi o ral Di sor der, 8, 71–82.

Ga ge, N. A., De bra, A. Pryka now ski, D. A., & Lar son, A. (2014). School Cli ma te and Bullying Vic ti mi za tion: A La tent Class Growth Mo del Analysis. School Psycho logy Qu ar terly, 29, 256–271.

Ga šić-Pa vi šić, S. (1998). Na si lje nad de com u ško li i funk ci ja obra zov nih usta no va u pre ven ci ji i za šti ti de ce od na si lja; U M. Mi lo sa vlje vić (red.), Na-si lje nad de com (str. 159–186). Be o grad: Fa kul tet po li tič kih na u ka.


Ga šić-Pa vi šić, S. (2009). Zna nja i uve re nja bu du ćih uči te lja o vr šnjač kom na si lju me đu uče ni ci ma. Ino va ci je u na sta vi, XXII, 4, 71–84.

Ga zqu ez, J. J., Can gas, A. J., Pe rez, M., & Lu cas, F. (2009). Te ac hers’ per cep tion of school vi o len ce in a sam ple from three Euro pean co un tri es. Euro pean Jo ur nal of Psycho logy of Edu ca tion, 1, 49–59.

Gázqu ez, J. J., Can gas, A. J., Pa dil la, D., Ca no, A., & Pérez-Mo re no, P. J. (2005). As ses sment by pu pils, te ac hers and pa rents of school co e xi-sten ce pro blems in Spain, Fran ce, Austria and Hun gary: Glo bal psycho-me tric da ta. In terna ti o nal Jo ur nal of Psycho logy and Psycho lo gi cal The rapy, 5, 101–112.

Gázqu ez, J. J., Can gas, A. J., Pe rez, M., & Lu cas, F. (2008). Com pa ra ti ve Analysis of the Per cep tion of School Vi o len ce in Te ac hers, Pu pils, and Fa-mi li es. The Spa nish Jo ur nal of Psycho logy, 11, 443–452.

Gi ge ren zer, G. (2004). Min dless sta ti stics. The Jo ur nal of So cio-Eco no-mics, 22, 587–606.

Gi ni, G., Poz zo li, T., & Hymel, S. (2014). Mo ral di sen ga ge ment among chil dren and youth: A me ta-analytic re vi ew of links to ag gres si ve be ha vi or. Ag gres si ve Be ha vi or, 40, 56–68.

Gold stein, A. P. (1999). Low-le vel ag gres sion: First steps on the lad der to vi o len ce. Cham pa ign, IL: Re se arch Press.

Gold stein, A. P. (2002). The psycho logy of gro up ag gres sion. Lon don: John Wil ley & Sons.

Go os sens, F. A., Olt hof, T., & Dek ker, P. H. (2006). New par ti ci pant ro le sca les: Com pa ri son bet we en va ri o us cri te ria for as sib ning ro les and in di ca-ti ons for the ir va li dity. Ag gres si ve Be ha vi or, 32, 343–257.

Gottfred son, G., Gottfred son, D., Payne, A., & Gottfred son, N. (2005). School cli ma te pre dic tors of school di sor der: Re sults from a na ti o nal study of de lin qu ency pre ven tion in scho ols. Jo ur nal of re se arch in cri me and de-lin qu ency, 42 (4), 412–444.

Hamby, S. L., & Fin kel hor, D. (2000). The vic ti mi za tion of chil dren: Re-com men da ti ons for as ses sment and in stru ment de ve lop ment. Jo ur nal of the Ame ri can Aca demy of Child and Ado le scent Psychi a try 39 (7), 829–840.

Haw ker, D. S. J., & Bo ul ton, M. J. (2000). Twenty years’ re se arch on pe er vic ti mi za tion and psycho so cial ma la djust ment: A me ta-analytic re vi ew of cross-sec ti o nal stu di es. Jo ur nal of Child Psycho logy and Psychi a try, 41, 441–455.

Haynes, N. M., Em mons, C. L., Ben-Avie, M. (1997). School cli ma te as a fac tor in stu dent adjust ment and ac hi e ve ment. Jo ur nal of Edu ca ti o nal and Psycho lo gi cal Con sul ta tion, 8, 321–329.

Hong, J. S., & Espe la ge, D. L. (2012). A re vi ew of re se arch on bullying and pe er vic ti mi za tion in school: An eco lo gi cal system analysis. Ag gres sion and Vi o lent Be ha vi or, 17, 311–322.


Hu it sing, G., Ve en stra, R., & Wal li en, M. (2012). Bullying in clas sro oms: par ti ci pant ro les from a so cial net work per spec ti ve. Ag gres si ve be ha vi or, 38, 494–509.

Humphreys, A., & Smith, P. K. (1987). Ro ugh-and-tum ble play, fri-endship, and do mi nan ce in school chil dren: Evi den ce of con ti nu ity and chan ge with age. Child De ve lop ment, 58, 201–212.

Hun ter, S. C., & Boyle, J. M. (2004). Ap pra i sal and co ping stra tegy use in vic tims of school bullying. Bri tish Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, 74, 83–107.

Hymel, S., Roc ke-Hen der son, N., & Bo nan no, R. A. (2005). Mo ral di-sen ga ge ment: A fra me work for un der stan ding bullying among ado le scents. Jo ur nal of So cial Sci en ces, (Spe cial Is sue No. 8), 1–11.

Jan sen, P. W., Ver lin den, M., Ber kel, A. D., Mi e loo, C., Van der En de, J., Ve en stra, R., Ver hulst, F. C., Jan sen, W., & Ti e me i er, H. (2012). Pre va len ce of bullying and vic ti mi za tion among chil dren in early ele men tary school: Do fa mily and school ne ig hbor hood so ci o e co no mic sta tus mat ter? BMD Pu-blic He alth, 12, 494.

Je ong, S., Kwak, D. H., Moon, B., & San Mi guel, C. (2013). Pre dic ting School Bullying Vic ti mi za tion: Fo cu sing on In di vi dual and School En vi ron-men tal/Se cu rity Fac tors. Jo ur nal of Cri mi no logy, 2013, 1–13.

Jo ong, P., & Ri dler, O. (2006). Te ac hers’ and Stu dents’ Per cep ti ons of School Vi o len ce and Pre ven tion. Brock Edu ca tion, 15, 65–83.

Ka net su na, T., Smith, P. K., & Mo ri ta, Y. (2006). Co ping with bullying at school: Chil dren’s re com men ded stra te gi es and at ti tu des to school-ba sed in ter ven ti ons in En gland and Ja pan. Ag gres si ve Be ha vi or, 32, 570–580.

Kho ury-Kas sa bri, M. (2011). Stu dent vic ti mi za tion by pe ers in ele men-tary scho ols: in di vi dual, te ac her-class, and school-le vel pre dic tors. Child Abu se and Ne glect, 35 (4), 273–282.

Kho ury-Kas sa bri, M., Ben be nishty, R., Astor, R. A., & Ze i ra, A. (2004). The con tri bu ti ons of com mu nity, fa mily, and school va ri a bles to stu dent vic-ti mi za tion. Ame ri can Jo ur nal of Com mu nity Psycho logy, 34, 187–204.

Kik ka wa, M. (1987). Te ac hers’ opi ni ons and tre at ments for bully/vic tim pro blems among stu dents in ju ni or and se ni or high scho ols: Re sults of a fact-fun ding sur vey. Jo ur nal of Hu man De ve lop ment, 23, 25–30.

Koc hen der fer, B. J., & Ladd, G. W. (1996). Pe er vic ti mi sa tion: Ca u se or con se qu en ce of school ma la djust ment? Child De ve lop ment, 67, 1305–1317.

Koc hen der fer-Ladd, B. J., & Pel le ti er, M. E. (2007). Te ac hers’ vi ews and be-liefs abo ut bullying: In flu en ces on clas sro om ma na ge ment stra te gi es and stu-dents’ co ping with pe er vic ti mi za tion. Jo ur nal of School Psycho logy, 46, 431–453.

Koc hen der fer-Ladd, B. J., & Skin ner, K. (2002). Chil dren’s co ping stra-te gi es: Mo de ra tors of the ef fects of pe er vic ti mi za tion. De ve lop men tal Psycho logy, 38 (2), 267−278.


Kon ven ci ja Uje di nje nih na ci ja o pra vi ma de te ta (1989, ra ti fi ka ci ja 1996). Be o grad: Slu žbe ni list SFRJ.

Kri sten sen, S. M., & Smith, P. K. (2003). The use of co ping stra te gi es by Da nish chil dren clas sed as bul li es, vic tims, bully/vic tims, and not in vol ved, in re spon se to dif fe rent (hypot he ti cal) types of bullying. Scan di na vian Jo ur-nal of Psycho logy, 44, 479–488.

Kr nja jić, S. (2002). So ci jal ni od no si i obra zo va nje. Be o grad: In sti tut za pe da go ška is tra ži va nja i Vi ša škola za obra zo va nje vas pi ta ča.

Krug, E. et al. (2002). World re port on vi o len ce and he alth. Ge ne va: World He alth Or ga ni za tion.

La ger spetz, K., Björkqvist, K., & Pel to nen, T. (1988). Is in di rect ag-gres sion typi cal of fe ma les? Gen der dif fe ren ces in ag gres si ve nes sin 11- to 12-year-old chil dren. Ag gres si ve Be ha vi or, 14, 403–414.

La ur sen, B. (1993). The per ce i ved im pact of con flict on ado le scent re la-ti on ships. Mer rill-Pal mer Qu ar terly, 39, 535–550.

La za rus, R. (1999). Stress and emo tion: A new synthe sis. New York, NY: Sprin ger.

La za rus, R. S., & Folk man, S. (1984). Stress, ap pra i sal and co ping. New York, NY: Sprin ger–Ver lag.

Le it hwo od, K., & Jant zi, D. (2009). A re vi ew of em pi ri cal evi den ce abo ut school si ze ef fects: A po licy per spec ti ve. Re vi ew of Edu ca ti o nal Re se arch, 79, 464−490.

Le ung, A., & Fer ris, J. S. (2008). School si ze and youth vi o len ce. Jo ur nal of Eco no mic Be ha vi or and Or ga ni za tion, 65 (2), 318–333.

Low, S., & Ryzin, M. V. (2014). The mo de ra ting ef fects of school cli-ma te on bullying pre ven tion ef forts. School Psycho logy Qu ar terly, 29 (3), 306–319.

Ma, X. (2012). Bullying in mid dle school: in di vi dual and school cha rac-te ri stics of vic tims and of fen ders. School Ef fec ti ve ness and School Im pro ve-ment, 13 (1), 63–89.

Ma, X., Ste win, L. L., & Mah, D. L. (2001 ). Bullying in school: Na tu re, ef fects, and re me di es, Re se arch Pa pers in Edu ca tion, 16, 247–270.

Ma hady Wil ton, M. M., Cra ig, W. M., & Pe pler, D. J. (2000). Emo ti o-nal re gu la tion and dis play in clas sro om vic tims of bullying: Cha rac te ri stic ex pres si ons of af fect, co ping styles and re le vant con tex tu al fac tors. So cial De ve lop ment, 9 (2), 226–245.

Mak si mo vić, J., Ra ko vić, D., Jo va no vić, I. i Čo lo vić, P. (2008). Po ve za-nost vr šnjač kog na si lja, oso bi na lič no sti i vas pit nih sti lo va. Pri me nje na psi-ho lo gi ja, 1 (3–4), 125–144.

Me ehl, P. E. (1978). The o re ti cal risks and ta bu lar aste risks: Sir Karl, Sir Ro nald, and the slow pro gress of soft psycho logy. Jo ur nal of Con sul ting and Cli ni cal Psycho logy, 46, 806–834.


Me i er, D. W. (1996). The big be ne fits of smal lness. Edu ca ti o nal Le a der-ship, 54, 12–15.

Mitchell, M., Brads haw, C., & Le af, P. (2010). Stu dent and te ac her per-cep ti ons of school cli ma te: A mul ti le vel ex plo ra ti on of pat terns of di scre-pancy. Jo ur nal of School He alth, 80, 271–280.

Mo el ler, T. G. (2001). Youth ag gres sion and vi o len ce: A psycho lo gi cal ap pro ach. Mah wah, NJ.: Law ren ce Erl ba um.

Mol cho, M., Cra ig, W., et al. (2009). Cross-na ti o nal ti me trends in bullying be ha vi o ur 1994–2006: fin dings from Euro pe and North Ame ri ca. In ter na ti o nal Jo ur nal of Pu blic He alth, 54, 5225–5234.

Mur nen, S. K., & Smo lak, L. (2000). The ex pe ri en ce of se xu al ha ras-sment among gra deschool stu dents: Early so ci a li za tion of fe ma le sub or di na-tion?. Sex Ro les, 43 (1–2), 1–17.

Mur ray, D. M., & Han nan, P. J. (1990). Plan ning for the ap pro pri a te analysis in school-ba sed drug-use pre ven tion stu di es. Jo ur nal of Con sul ting and Cli ni cal Psycho logy, 58, 458–468.

Mynard, H., & Jo seph, S. (1997). Bully–vic tim pro blems and the ir as so-ci a tion with Eysenck’s per so na lity di men si ons in 8-to 13-year-olds. Bri tish Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, 67, 51–54.

Na ci o nal ni plan ak ci je za de cu. (2004). Be o grad: Vla da Re pu bli ke Sr bi je.Ne di mo vić, T. (2011). Uče sta lost i ob li ci vr šnjač kog na si lja u osnov nim

ško la ma. Is tra ži va nja u pe da go gi ji, 1 (1), 123–141.Ne di mo vić, T. i Bi ro, M. (2011). Fak to ri ri zi ka za po ja vu vr šnjač kog na si-

lja u osnov nim ško la ma. Pri me nje na psi ho lo gi ja, 3, 229–244.Nes da le, D., & Pic ke ring, K. (2006). Te ac hers’ Re ac ti ons to Chil dren’s

Ag gres sion. So cial De ve lop ment, 15 (1), 109–127.Ólafsson, R. F., & Nordfjörd, S. (2003). Tac kling vi o len ce in scho ols: A

re port from Ice land. U P. K. Smith (Ed), Vi o len ce in scho ols: The Re spon se in Euro pe (pp. 247–261). Lon don: Ro u tled ge.

Oli ver, C., & Can dap pa, M. (2007). Bullying and the po li tics of tel ling. Ox ford Re vi ew of Edu ca tion, 33, 71−86.

Ol son, S. L. (1992). De ve lop ment of con duct pro blems and pe er re jec tion in preschool chil dren: a So cial Systems analysis. Jo ur nal of Ab nor mal Child Psycho logy, 20 (3), 327– 350.

Ol we us, D. (1978). Ag gres sion in the scho ols: bul li es and whip ping boys. Was hing ton, DC: He misp he re.

Ol we us, D. (1986). The Ol we us Bully/Vic tim Qu e sti on na i re. Mi meo. Ber-gen, Nor way: Re se arch Cen tre for He alth Pro mo tion, Uni ver sity of Ber gen.

Ol we us, D. (1993). Bullying at school: What we know and what we can do. Ox ford: Blac kwell.

Ol we us, D. (1996). The Re vi sed Ol we us Bully/Vic tim Qu e sti on na i re. Mi meo. Ber gen, Nor way: Re se arch Cen tre for He alth Pro mo tion, Uni ver sity of Ber gen.


Ol we us, D. (1997). Bully/vic tim pro blems in school: Know led ge ba se and an ef fec ti ve in ter ven tion pro gram, The Irish Jo ur nal of Psycho logy, 18, 170–190.

Ol we us, D. (1998). Na si lje me đu dje com u ško li: Što zna mo i što mo že mo uči ni ti. Za greb: Škol ska knji ga (pre ve la Gor da na V. Po po vić).

Ol we us, D. (1999). Swe den, Nor way. U P. K. Smith, Y. Mo ri ta, J. Jun ger-Tas, D. Ol we us, R. F. Ca ta la no, P. Slee (Eds.), The Na tu re of School Bullying: A Cross-Na ti o nal Per spec ti ve (pp. 7–78). Lon don: Ro u tled ge.

Ol we us, D. (2001). Pe er ha ras sment: A cri ti cal analysis and so me im por-tant is su es. In Ju vo nen, J. & Gra ham, S. (Eds.), Pe er ha ras sment in school: The plight of the vul ne ra ble and vic ti mi zed. (pp. 3–20). New York: Gu il ford Press.

Ol we us, D. (2007). The Ol we us Bullying Qu e sti on na i re. Cen ter City, MN: Ha zel den.

Ol we us, D. (2009). Un der stan ding and re se ar ching bullying: so me cri ti-cal is su es. In S. R. Ji mer son, S. M. Swe a rer, & D. T. Espe la ge (Eds.), Hand-bo ok of bullying in scho ols – An in ter na ti o nal per spec ti ve (pp. 9–34). Lon-don: Ro u tled ge.

Ol we us, D. (2013). School bullying: de ve lop ment and so me im por tant chal len ges. An nual Re vi ew of Cli ni cal Psycho logy, 9, 751–780.

Ol we us, D., Lim ber, S., & Mi ha lic, S. (1999). The Bullying Pre ven tion Pro gram. Blu e prints for Vi o len ce Pre ven tion. Bo ul der, CO: Cen ter for the Study and Pre ven tion of Vi o len ce.

Op šti pro to kol za za šti tu de ce od zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja. (2005). Be-o grad: Mi ni star stvo ra da, za po šlja va nja i so ci jal ne po li ti ke Re pu bli ke Sr bi je.

Or te ga, R., & Mo ra-Mer chan, J. (1999). Spain. In P. K. Smith, Y. Mo ri ta, J. Jun ger-Tas, D. Ol we us, R. Ca ta la no, & P. Slee (Eds.), The na tu re of school bullying. A cross-na ti o nal per spec ti ve (pp. 157–173). Lon don: Ro u tled ge.

Pe rry, D. G., Wil lard, J. C., & Pe rry, L. C. (1990). Pe ers’ per cep ti ons of the con se qu en ces that vic ti mi zed chil dren pro vi de ag gres sors. Child De ve-lop ment, 61, 1310–1325.

Pe rry, D., Ku sel, S., & Pe rry, L. (1988). Vic tims of pe er ag gres sion. Child De ve lop ment, 24, 807–814.

Pe rry, D., Pe rry, L., & Ken nedy, E. (1992). Con flict and the de ve lop ment of an ti so cial be ha vi or. In C. Shantz & W. Har tup (Eds.), Con flict in child and ado le scent de ve lop ment (pp. 301–329). New York: Cam brid ge Uni ver sity Press.

Pe tro vić, D. (2008). Kon flik ti u vr šnjač kim od no si ma na ado le scent nom uz ra stu: ka rak te ri sti ke i efek ti. Dok tor ska di ser ta ci ja. Be o grad: Fi lo zof ski fa kul tet.

Plut, D. i Po pa dić, D. (2006). Na si lje u ško li – ulo ga na stav ni ka. U Z. Kr nja jić i B. Ku zma no vić (ured ni ci), Em pi rij ska is tra ži va nja u psi ho lo gi ji (zbor nik ra do va) (str. 105–116). Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju.


Plut, D., i Po pa dić, D. (2007). Re a go va nje de ce i od ra slih na škol sko na si lje. Zbor nik In sti tu ta za pe da go ška is tra ži va nja, 39 (2) 347–366.

Plut, D., Pa vlo vić, Z. i Po pa dić, D. (2012). Shva ta nja na stav ni ka o škol-skom na si lju i nji ho va pro ce na lič ne i ko lek tiv ne sna ge za efi ka sno de lo va-nje. Na sta va i vas pi ta nje, LXI, 4, 597–610.

Po pa dić, D. (2009 ). Na si lje u ško la ma. Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju, UNI CEF.

Po pa dić, D. i Ku zma no vić, D. (2013). Ko ri šće nje di gi tal ne teh no lo gi je, ri zi ci i za stu plje nost di gi tal nog na si lja me đu uče ni ci ma u Sr bi ji. do stup no na http://sbn.rs/cli ent pub/uplo ads/Di gi tal no%20na si lje-Iz ve staj%202013.pdf

Po pa dić, D. i Plut, D. (2006). Na si lje u ško la ma – ob li ci i uče sta lost. U Z. Kr nja jić i B. Ku zma no vić (ured ni ci), Em pi rij ska is tra ži va nja u psi ho lo gi ji (zbor nik ra do va) (str. 97–104). Be o grad: In sti tut za psi ho lo gi ju.

Po pa dić, D. i Plut, D. (2007a). Na si lje u osnov nim ško la ma u Sr bi ji: ob li ci i uče sta lost. Psi ho lo gi ja, 2, 309–328.

Po pa dić, D. i Plut, D. (2007b). Ras pro stra nje nost na si lja u ško li – za vi snost od na či na de fi ni sa nja i me re nja. U M. Bi ro, S. Sme de re vac (ured ni ci), Psi ho-lo gi ja i dru štvo (str. 69–84). No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet.

Po pa dić, D., Pa vlo vić, Z. i Plut, D. (2013). Spe ci fič no sti na stav nič kih pro-ce na iz ra že no sti uče nič kog na si lja. Zbor nik In sti tu ta za pe da go ška is tra ži-va nja, 45 (1), 131–149.

Po seb ni pro to kol za za šti tu de ce i uče ni ka od na si lja, zlo sta vlja nja i za-ne ma ri va nja u obra zov no-vas pit nim usta no va ma. (2007). Be o grad: Mi ni-star stvo pro sve te Re pu bli ke Sr bi je.

Pöyhönen, V., Ju vo nen, J., & Sal mi val li, C. (2010). What Do es It Ta ke to Stand Up for the Vic tim of Bullying? The In ter play Bet we en Per so nal and So cial Fac tors. Mer rill-Pal mer Qu ar terly, 56, 143–163.

Pra vil nik o pro to ko lu po stu pa nja u usta no vi u od go vo ru na na si lje, zlo-sta vlja nje i za ne ma ri va nje. Slu žbe ni gla snik RS br. 30/2010.

Pri ruč nik za pri me nu Po seb nog pro to ko la za za šti tu de ce i uče ni ka od na si lja, zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja u obra zov no-vas pit nim usta no va ma. (2009). Be o grad: Mi ni star stvo pro sve te Re pu bli ke Sr bi je.

Pru itt, D. G., & Ru bin, J. Z. (1986). So cial con flict: esca la tion, sta le ma te and set tle ment. New York: Ran dom Ho u se.

Ra do sa vlje vić Kir ćan ski, J. (2014). Emo ci o nal ni i bi hej vi o ral ni pro ble mi ado le sce na ta iz lo že nih na si lju u za jed ni ci. Dok tor ska di ser ta ci ja. Be o grad: Fi lo zof ski fa kul tet.

Rigby, K. (2007). Bullying in scho ols and what to do abo ut it. Mel bo ur-ne: ACER.

Rigby, K., & Slee, P. T. (1993). Di men si ons of in ter per so nal re la tion among Austra lian chil dren and im pli ca ti ons for psycho lo gi cal well-be ing. The Jo ur nal of So cial Psycho logy, 133, 33–42.


Roth, S., & Co hen, L. J. (1986). Ap pro ach, avo i dan ce, and co ping with stress. Ame ri can Psycho lo gist, 41, 813–819.

Sa i nio M, Ve en stra R, Hu it sing G, & Sal mi val li C. (2011). Vic tims and the ir de fen ders: A dyadic ap pro ach. In ter na ti o nal Jo ur nal of Be ha vi o ral De-ve lop ment, 35, 144–151.

Sal mi val li, C. (2009). Bullying and the pe er gro up: A re vi ew. Ag gres sion and Vi o lent Be ha vi or, 15, 112–120.

Sal mi val li, C., Kar hu nen, J., & La ger spetz, K. M. J. (1996). How do the vic tims re spond to bullying? Ag gres si ve Be ha vi or, 22, 99–109.

Sal mi val li, C., La ger spetz, K., Bjor kqu ist, K., Oster man, K., & Ka u ki-a i nen, A. (1996). Bullying as a gro up pro cess: Par ti ci pant ro les and the ir re la ti ons to so cial sta tus wit hin the gro up. Ag gres si ve Be ha vi or, 22, 1–15.

Sal mi val li, C., Lap pa la i nen, M., & La ger spetz, K. (1998). Sta bi lity and chan ge of be ha vi or in con nec tion with bullying in scho ols: A twoyear fol-low-up. Ag gres si ve Be ha vi or, 24, 205–218.

Sal mi val li, C., & Vo e ten, M. (2004). Con nec ti ons bet we en at ti tu des, gro-up norms and be ha vi o ur in bullying si tu a ti ons. In ter na ti o nal Jo ur nal of Be-ha vi o ral De ve lop ment, 28, 246–258.

Sa vo vić, B. (2002). Di sci plin ski pro ble mi u osnov noj i sred njoj ško li: mi-šlje nje na stav ni ka. Zbor nik in sti tu ta za pe da go ška is tra ži va nja, 34, 259–270.

Sa vo vić, B. (2004). Age siv no po na ša nje uče ni ka u ško li. Pe da go gi ja, 2, 68–86.Schwartz D, Dod ge, K. A, Pet tit, G. S., & Ba tes, J. E. (1997). The early so-

ci a li za tion of ag gres si ve vic tims of bullying. Child De ve lop ment, 68, 665–675.Schwartz, D., Dod ge, K., & Co ie, J. (1993). The emer gen ce of chro nic pe-

er vic ti mi za tion in boys play gro ups. Child De ve lop ment, 64 (6), 1755–1772.Se als, D., & Young, J. (2003). Bullying and vic ti mi za tion: pre va len ce and

re la ti on ship to gen der, gra de le vel, et hni city, self-este em, and de pres sion. Ado le scen ce, 38 (152), 735–747.

Shantz, C. U. (1987). Con flict bet we en chil dren. Child De ve lop ment, 58, 283–305.

Skrzypi ec, G., Slee, P., Mu ray-Her vey, R., & Pe re i ra, B. (2011). School bullying by one or mo re ways: Do es it mat ter and how do stu dents co pe? School Psycho logy In ter na ti o nal, 32, 288–311.

Sla te, J., & Jo nes, C. (2005). Ef fects of school si ze: A re vi ew of the li te-ra tu re with re com men da ti ons. Es says in Edu ca tion. Re tri e ved from http://on li ne li brary.wi ley.com/doi/10.1002/cbdv.200490137/ab stract\http://www.ecasd.k12.wi.us/cms_fi les/re so ur ces/re fe ren dum re la ted to pics 2 of 3.pdf

Slee, P. T. (1993). Bullying: A pre li mi nary in ve sti ga tion of its na tu re and the ef fects of so cial cog ni tion. Early Child De ve lop ment and Ca re, 87, 47–57.

Slee, P. T. (1994). Si tu a ti o nal and in ter per so nal cor re la tes of an xi ety as-so ci a ted with pe er vic ti mi sa tion. Child Psychi a try and Hu man De ve lop-ment, 25, 97–107.


Smith, P. K. (Ed.). (2003). Vi o len ce in scho ols: The Re spon se in Euro pe. Lon don: Ro u tled ge.

Smith, P. K., Hun ter, T., Car val ho, A. M. A., & Co sta bi le, A. (1992). Chil-dren’s per cep ti ons of playfig hting, playcha sing and real fig hting: a cross-na-ti o nal in ter vi ew study. So cial De ve lop ment, 1, 211–229.

Smith, P. K., Mad sen, K., & Moody, J. (1999). What ca u ses the age dec-li ne in re ports of be ing bul lied at school? To wards a de ve lop men tal analysis of risks of be ing bul lied. Edu ca ti o nal Re se arch, 41, 267–85.

Smith, P. K., & Sharp, S. (1994). School bullying. In sights and per spec ti-ves. Lon don: Ro u tled ge.

Smith, P. K., Ta la mel li, L., Co wie, H., Naylor, P., & Cha u han, P. (2004). Pro fi les of non-vic tims, esca ped vic tims, con ti nu ing vic tims and new vic-tims of school bullying. Bri tish Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, 74, 565–581.

Smith, S. J. (1999). Bullying as a gro up pro cess: An adap ta tion to the par-ti ci pant ro le ap pro ach. Ag gres si ve Be ha vi or, 25, 97–111.

Smo kow ski, P. R., Cot ter, K. L., Ro bert son, C., & Guo, S. (2013). De-mo grap hic, Psycho lo gi cal, and School En vi ron ment Cor re la tes of Bullying Vic ti mi za tion and School Has sles in Ru ral Youth. Jo ur nal of Cri mi no logy, 2013, 1–13.

Sol berg, M. E., & Ol we us, D. (2003). Pre va len ce esti ma tion of school bullying with the Ol we us bully/vic tim qu e sti on na i re. Ag gres si ve Be ha vi o ur, 29, 239–68.

Sol berg, M. E., Ol we us, D., & En dre sen, I. M. (2007). Bul li es and vic-tims at school: Are they the sa me pu pils? Bri tish Jo ur nal of Edu ca ti o nal Psycho logy, 77, 441–464.

Spa se no vić, V. (2008). Vr šnjač ki od no si i škol ski uspeh. Be o grad: In sti tut za pe da go ška is tra ži va nja.

Stoc kda le, M. S., Han ga du am bo, S., Duys, D., Lar son, K., & Sar ve la, P. D. (2002): Ru ral elementarу stu dents’, pa rents’, and te ac hers’ per cep ti ons of bullying. Ame ri can Jo ur nal of He alth Be ha vi or, 26, 266–277.

Sut ton, J, & Swet ten ham J. (1999). So cial cog ni tion and bullying: So-cial ina de qu acy or skil led ma ni pu la tion? Bri tish Jo ur nal of De ve lop men tal Psycho logy, 17, 435–450.

Sut ton, J., & Smith, P. K. (1999). Bullying as a gro up pro cess – An adap-ta tion of the par ti ci pant ro le ap pro ach. Ag gres si ve be ha vi or, 25, 97–111.

Swe a rer, S. M., Espel la ge, D. L., & Na po li ta no, S. A. (2009). Bullying pre ven tion and in ter ven tion. New York, Lon don: Gu il ford Press.

Tayli, A., (2013). School si ze as a pre dic tor of bullying. In ter na ti o nal Jo-ur nal of Aca de mic Re se arch, 5 (5), 124–130.

Te deschi, J. T., Smith, R. B., & Brown, R. C. (1974). A re in ter pre ta tion of re se arch on ag gres sion. Psycho lo gi cal Bul le tin, 81 (9), 540–562.


Te nen ba um, L. S., Var jas, K., Meyers, J., & Par ris, L. (2011). Co ping stra-te gi es and per ce i ved ef fec ti ve ness in fo urth thro ugh eighth gra de vic tims of bullying. School Psycho logy In ter na ti o nal, 32, 263–287.

To u ran ge au, R., Rips, L. J., & Ra sin ski, K. (2000). The psycho logy of sur vey re spon se. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.

Tri fu no vić, V. (2007). Na si lje u ško li. Ja go di na: Uči telj ski fa kul tet.Tro op, W. P., & Ladd, G. W. (2002). Te ac hers’ be li efs re gar ding pe er

vic ti mi za tion and the ir in ter ven tion prac ti ces. Po ster pred sta vljen na: The Con fe ren ce on Hu man De ve lop ment, Char lot te, NC.

Tur ner, I., Reynolds, K. J., Lee, E., & Su ba sic, E. (2014). Well-Be ing, School Cli ma te, and the So cial Iden tity Pro cess: A La tent Growth Mo del Study of Bullying Per pe tra tion and Pe er Vic ti mi za tion. School Psycho logy Qu ar terly, 29 (3), 320–335.

Un ne ver, J., & Cor nell, D. (2004). Mid dle school vic tims of bullying: Who re ports be ing bul lied? Ag gres si ve Be ha vi or, 30, 373−388.

Ve en stra, R., Lin den berg, S., Ol de hin kel, A. J., De Win ter, A. F., Ver-hulst, F. C., & Or mel, J. (2005). Bullying and vic ti mi za tion in ele men tary scho ols: A com pa ri son of bul li es, vic tims, bully/vic tims, and unin vol ved pre a do le scents. De ve lop men tal Psycho logy, 41 (4), 672–682.

Wei, H. S., & Jon son-Reid, M. (2011). Fri ends can hurt you: Exa mi ning the co e xi sten ce of fri endship and bullying among early ado le scents. School Psycho logy In ter na ti o nal, 32 (3), 244–262.

Welsh, W. N., Gre e ne, J. R., & Jen kins, P. H. (1999). School di sor der: The in flu en ce of in di vi dual, in sti tu ti o nal and com mu nity fac tors. Cri mi no logy, 37 (1), 73–115.

Whi te, J. W. (2002). Gen de red ag gres sion ac ross the li fe span. U J. Wor-rell (Ed.), Encyclo pe dia of gen der (pp. 81–93). New York: Aca de mic Press.

Whi te, N., La Sal le, T., Jef frey, S., Ashby, J. S., & Meyers, J. (2014). A Bri ef Me a su re of Ado le scent Per cep ti ons of School Cli ma te. School Psycho logy Qu ar terly, 29, 349–359.

Whit ney, I., & Smith, P. K. (1993). A sur vey of the na tu re and the con text of bullying in ju ni or, mid dle and se con dary scho ols, Edu ca ti o nal Re se arch, 35, 3–25.

Wil li ams, F., & Cor nell, D. (2006). Stu dent wil ling ness to se ek help for thre ats of vi o len ce in mid dle school. Jo ur nal of School Vi o len ce, 5, 35−49.

Wil son, D. (2004). The in ter fa ce of school cli ma te and school con nec ted-ness and re la ti on ships with ag gres sion and vic ti mi za tion. Jo ur nal of School He alth, 74 (7), 293–299.

Wol ke, D., Wo ods, S., Stan ford, K., & Schulz, H. (2001). Bullying and vic ti mi za tion of pri mary school chil dren in En gland and Ger many: Pre-va len ce and school fac tors. Bri tish Jo ur nal of Psycho logy, 92, 673–696.


Wynne, S. L., & Joo, H. J. (2011). Pre dic tors of school vic ti mi za tion: in di-vi dual, fa mi liar, and school fac tors. Cri me & De lin qu ency, 57 (3), 458–488.

Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va nja i vas pi ta nja, Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Sr bi je, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013.

Ze i ra, A., Astor, R. A., & Ben be nishty, R. (2004). School vi o len ce in Israel: Per cep ti ons of ho me ro om te ac hers. School Psycho logy In ter na ti o nal, 25, 149–166.

Prilozi


Ta be la 1. Broj is pi ta nih uče ni ka po ško li, vr sta na se lja u ko jem seško la na la zi i škol ska upra va ko joj pri pa da

Naziv školeNaziv školeBroj Broj

ispitanihispitanihučenikaučenika

Vrsta naseljaVrsta naselja Školska Školska upravauprava

1300 kaplara, Beograd1300 kaplara, Beograd 298298 Beograd centarBeograd centar BeogradBeograd14. oktobar, Barič14. oktobar, Barič 493493 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeograd20. oktobar, Novi Beograd20. oktobar, Novi Beograd 859859 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradAleksa Šantić, GrockaAleksa Šantić, Grocka 1.3291.329 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeogradAnton Skala, BeogradAnton Skala, Beograd 4646 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradBorisav Pekić, BeogradBorisav Pekić, Beograd 985985 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradBoško Buha, BeogradBoško Buha, Beograd 6262 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradBoško Palkovljević Pinki, BatajnicaBoško Palkovljević Pinki, Batajnica 578578 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradBraća Baruh, BeogradBraća Baruh, Beograd 331331 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradBranko Radičević, ZemunBranko Radičević, Zemun 582582 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradĆirilo i Metodije, BeogradĆirilo i Metodije, Beograd 645645 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradDesanka Maksimović, BeogradDesanka Maksimović, Beograd 412412 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradDespot Stefan Lazarević, BeogradDespot Stefan Lazarević, Beograd 886886 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradDiša Đorđević, VreociDiša Đorđević, Vreoci 196196 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeogradĐura Jakšić, BeogradĐura Jakšić, Beograd 321321 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradĐuro Strugar, BeogradĐuro Strugar, Beograd 256256 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradDositej Obradović, BeogradDositej Obradović, Beograd 400400 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeogradDragan Kovačević, BeogradDragan Kovačević, Beograd 6767 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradDragojlo Dudić, BeogradDragojlo Dudić, Beograd 572572 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradDrinka Pavlović, BeogradDrinka Pavlović, Beograd 582582 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradDusan Dugalić, BeogradDusan Dugalić, Beograd 2121 Beograd centarBeograd centar BeogradBeograd

Dušan Vukasović, BečmenDušan Vukasović, Bečmen 302302 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika BeogradBeograd

Duško Radović, BeogradDuško Radović, Beograd 471471 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradDuško Radović, BeogradDuško Radović, Beograd 454454 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradFilip Filipović, BeogradFilip Filipović, Beograd 373373 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradFrance Prešern, BeogradFrance Prešern, Beograd 551551 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradGornja Varoš, BeogradGornja Varoš, Beograd 439439 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradIlija Birčanin, BeogradIlija Birčanin, Beograd 733733 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradIvan Goran Kovačić, BeogradIvan Goran Kovačić, Beograd 380380 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradIvan Gundulić, N. BeogradIvan Gundulić, N. Beograd 328328 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradIvan Milutinović, VišnjicaIvan Milutinović, Višnjica 576576 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeogradJefimija, ObrenovacJefimija, Obrenovac 387387 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeograd


Jelena Ćetković, BeogradJelena Ćetković, Beograd 636636 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradJovan Dučić, BeogradJovan Dučić, Beograd 620620 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradJovan Miodragović, BeogradJovan Miodragović, Beograd 608608 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradJovan Popović, BeogradJovan Popović, Beograd 532532 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradJovan Sterija Popović, Novi BeogradJovan Sterija Popović, Novi Beograd 808808 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradKnez Lazar, LazarevacKnez Lazar, Lazarevac 595595 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeogradKralj Aleksandar I, N. BeogradKralj Aleksandar I, N. Beograd 497497 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradKralj Petar I, BeogradKralj Petar I, Beograd 505505 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradKralj Petar II, BeogradKralj Petar II, Beograd 226226 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradLaza Kostić, BeogradLaza Kostić, Beograd 539539 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradLazar Savatić, ZemunLazar Savatić, Zemun 586586 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradLjuba Nenadović, BeogradLjuba Nenadović, Beograd 797797 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradMarija Bursać, BeogradMarija Bursać, Beograd 407407 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradMihailo Petrović Alas, BeogradMihailo Petrović Alas, Beograd 380380 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradMilan Rakić, ZemunMilan Rakić, Zemun 550550 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradMladost, N. BeogradMladost, N. Beograd 557557 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradNadežda Petrović, BeogradNadežda Petrović, Beograd 443443 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradNikola Tesla, VinčaNikola Tesla, Vinča 1.3851.385 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeogradNovi Beograd, Novi BeogradNovi Beograd, Novi Beograd 6969 Beograd centarBeograd centar BeogradBeograd

Olga Petrov, Padinska SkelaOlga Petrov, Padinska Skela 685685 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika BeogradBeograd

Pavle Savić, BeogradPavle Savić, Beograd 991991 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradPetar Kočić, ZemunPetar Kočić, Zemun 359359 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradRade Drainac, BorčaRade Drainac, Borča 1.3411.341 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradRadoje Domanović, BeogradRadoje Domanović, Beograd 434434 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradRatko Mitrović, N. BeogradRatko Mitrović, N. Beograd 186186 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradS. Golubović Mitraljeta, BeogradS. Golubović Mitraljeta, Beograd 684684 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradSkadarlija, BeogradSkadarlija, Beograd 309309 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradSonja Marinković, ZemunSonja Marinković, Zemun 404404 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradStefan Nemanja, BeogradStefan Nemanja, Beograd 257257 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradStevan Dukić, BeogradStevan Dukić, Beograd 426426 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradStevan Sinđelić, BeogradStevan Sinđelić, Beograd 499499 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradSutjeska, BeogradSutjeska, Beograd 426426 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradSveti Sava, MladenovacSveti Sava, Mladenovac 585585 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeograd

Sveti Sava, VrčinSveti Sava, Vrčin 409409 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika BeogradBeograd

Svetozar Marković, BeogradSvetozar Marković, Beograd 437437 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradVuk Karadžić, BeogradVuk Karadžić, Beograd 434434 Beograd centarBeograd centar BeogradBeograd


Vasa Čarapić, BeogradVasa Čarapić, Beograd 510510 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradVeljko Dugošević, BeogradVeljko Dugošević, Beograd 423423 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradVladimir Rolović, RakovicaVladimir Rolović, Rakovica 573573 Beograd periferijaBeograd periferija BeogradBeogradVladislav Petković Dis, BeogradVladislav Petković Dis, Beograd 366366 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradVladislav Ribnikar, BeogradVladislav Ribnikar, Beograd 840840 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradVojvoda Mišić, BeogradVojvoda Mišić, Beograd 190190 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradVožd Karađorđe, BeogradVožd Karađorđe, Beograd 373373 Beograd centarBeograd centar BeogradBeogradVožd Karađorđe, JakovoVožd Karađorđe, Jakovo 360360 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeogradVuk Karadžić, SurčinVuk Karadžić, Surčin 471471 Beograd okolinaBeograd okolina BeogradBeograd

Ivo Andrić, PranjaniIvo Andrić, Pranjani 184184 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ČačakČačak

Kirilo Savić, IvanjicaKirilo Savić, Ivanjica 579579 30.000–100.00030.000–100.000 ČačakČačak

Milan Blagojević, LučaniMilan Blagojević, Lučani 471471 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ČačakČačak

Milinko Kušić, IvanjicaMilinko Kušić, Ivanjica 757757 30.000–100.00030.000–100.000 ČačakČačakMomčilo Nastasijević,Momčilo Nastasijević,Gornji MilanovacGornji Milanovac 349349 Do 30.000 Do 30.000

stanovnikastanovnika ČačakČačak

Ratko Mitrović, ČačakRatko Mitrović, Čačak 466466 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ČačakČačakVuk Karadžić, ČačakVuk Karadžić, Čačak 855855 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ČačakČačak

13. Oktobar, Ćuprija13. Oktobar, Ćuprija 549549 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika JagodinaJagodina

17. oktobar, Jagodina17. oktobar, Jagodina 713713 30.000–100.00030.000–100.000 JagodinaJagodinaBoško Đuričić, JagodinaBoško Đuričić, Jagodina 562562 30.000–100.00030.000–100.000 JagodinaJagodina

Branko Krsmanović, ParaćinBranko Krsmanović, Paraćin 329329 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika JagodinaJagodina

Branko Radičević, ParaćinBranko Radičević, Paraćin 406406 30.000–100.00030.000–100.000 JagodinaJagodinaDespot Stefan, DespotovacDespot Stefan, Despotovac 541541 30.000–100.00030.000–100.000 JagodinaJagodinaĐura Jakšić, ParaćinĐura Jakšić, Paraćin 432432 30.000–100.00030.000–100.000 JagodinaJagodinaRada Miljković, JagodinaRada Miljković, Jagodina 681681 30.000–100.00030.000–100.000 JagodinaJagodina21. oktobar, Kragujevac21. oktobar, Kragujevac 437437 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KragujevacKragujevacDragiša Luković, KragujevacDragiša Luković, Kragujevac 357357 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KragujevacKragujevac

Dušan Radonjić, Banja Dušan Radonjić, Banja 185185 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika KragujevacKragujevac

Ilija Garašanin, AranđelovacIlija Garašanin, Aranđelovac 224224 30.000–100.00030.000–100.000 KragujevacKragujevacJovan Popović, KragujevacJovan Popović, Kragujevac 487487 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KragujevacKragujevac

Karađorđe, TopolaKarađorđe, Topola 640640 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika KragujevacKragujevac

Milan Ilić Čiča, AranđelovacMilan Ilić Čiča, Aranđelovac 678678 30.000–100.00030.000–100.000 KragujevacKragujevac

Prvi srpski ustanak, OrašacPrvi srpski ustanak, Orašac 134134 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika KragujevacKragujevac


Radoje Domanović, KragujevacRadoje Domanović, Kragujevac 596596 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KragujevacKragujevacSvetolik Ranković, AranđelovacSvetolik Ranković, Aranđelovac 398398 30.000–100.00030.000–100.000 KragujevacKragujevacJovo Kursula, KraljevoJovo Kursula, Kraljevo 439439 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KraljevoKraljevo

Sutjeska, RaškaSutjeska, Raška 418418 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika KraljevoKraljevo

Svetozar Marković, KraljevoSvetozar Marković, Kraljevo 523523 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KraljevoKraljevo

Brana Pavlović, KonjuhBrana Pavlović, Konjuh 207207 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika KruševacKruševac

Branko Radičević, KruševacBranko Radičević, Kruševac 370370 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KruševacKruševac

Kupački partizani, KupciKupački partizani, Kupci 232232 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika KruševacKruševac

Sveti Sava, KruševacSveti Sava, Kruševac 375375 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KruševacKruševacVladislav Savić Jan, KruševacVladislav Savić Jan, Kruševac 406406 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 KruševacKruševacŽivadin Apostolović, TrstenikŽivadin Apostolović, Trstenik 495495 30.000–100.00030.000–100.000 KruševacKruševac8. oktobar, Vlasotince8. oktobar, Vlasotince 748748 30.000–100.00030.000–100.000 LeskovacLeskovac

Bora Stanković, VučjeBora Stanković, Vučje 481481 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika LeskovacLeskovac

Branko Radičević, BujanovacBranko Radičević, Bujanovac 737737 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika LeskovacLeskovac

Ivan Milutinović, SurdulicaIvan Milutinović, Surdulica 409409 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 LeskovacLeskovac

J. J. Zmaj, SurdulicaJ. J. Zmaj, Surdulica 292292 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika LeskovacLeskovac

Josif Kostić, LeskovacJosif Kostić, Leskovac 734734 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 LeskovacLeskovacSiniša Janić, VlasotinceSiniša Janić, Vlasotince 729729 30.000–100.00030.000–100.000 LeskovacLeskovacVožd Karađorđe, LeskovacVožd Karađorđe, Leskovac 467467 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 LeskovacLeskovac

Vuk Karadžić, LebaneVuk Karadžić, Lebane 595595 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika LeskovacLeskovac

Vuk Karadžić, LeskovacVuk Karadžić, Leskovac 490490 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 LeskovacLeskovac

Vuk Karadžić, SurdulicaVuk Karadžić, Surdulica 581581 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika LeskovacLeskovac

Vuk Karadžić, Velika GrabovnicaVuk Karadžić, Velika Grabovnica 159159 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika LeskovacLeskovac

9. oktobar, Prokuplje9. oktobar, Prokuplje 725725 30.000–100.00030.000–100.000 NišNiš

Branislav Nušić, Donja TrnavaBranislav Nušić, Donja Trnava 211211 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš

Bubanjski heroji, NišBubanjski heroji, Niš 666666 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNišĆele kula, NišĆele kula, Niš 494494 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNiš

Desanka Maksimović, ČokotDesanka Maksimović, Čokot 585585 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš

Despot Stefan Lazarević, BabušnicaDespot Stefan Lazarević, Babušnica 467467 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš


Drinka Pavlović, KuršumlijaDrinka Pavlović, Kuršumlija 786786 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš

Dušan Radović, NišDušan Radović, Niš 860860 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNiš

Ivan Goran Kovačić, Niška BanjaIvan Goran Kovačić, Niška Banja 761761 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš

Ivo Andrić, NišIvo Andrić, Niš 690690 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNišKole Rašić, NišKole Rašić, Niš 535535 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNišKralj Petar, NišKralj Petar, Niš 626626 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNiš

Ljupče Španac, Bela PalankaLjupče Španac, Bela Palanka 472472 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš

Milan Rakić, MedoševacMilan Rakić, Medoševac 320320 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNišMiroslav Antić, NišMiroslav Antić, Niš 810810 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNišMladost, PirotMladost, Pirot 107107 30.000–100.00030.000–100.000 NišNiš

Moša Pijade, DimitrovgradMoša Pijade, Dimitrovgrad 575575 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš

Osmi septembar, PirotOsmi septembar, Pirot 921921 30.000–100.00030.000–100.000 NišNišRadoje Domanović, NišRadoje Domanović, Niš 655655 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNišStefan Nemanja, NišStefan Nemanja, Niš 799799 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 NišNiš

Stojan Živković Stole, TrnjaneStojan Živković Stole, Trnjane 271271 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika NišNiš

20. oktobar, Vrbas20. oktobar, Vrbas 347347 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi SadBranko Radičević, VrbasBranko Radičević, Vrbas 173173 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

Branko Radičević, Savino SeloBranko Radičević, Savino Selo 178178 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Danilo Zalenović, TemerinDanilo Zalenović, Temerin 182182 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Đorđe Natošević, Novi SadĐorđe Natošević, Novi Sad 635635 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 Novi SadNovi Sad

Dositej Obradović, PutinciDositej Obradović, Putinci 181181 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Dušan Jerković, InđijaDušan Jerković, Inđija 613613 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

Dušan Vukasovic Diogen, PećinciDušan Vukasovic Diogen, Pećinci 286286 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Duško Radović, Novi SadDuško Radović, Novi Sad 11621162 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

J. J. Zmaj, ŽabaljJ. J. Zmaj, Žabalj 389389 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Jan Kolar, SelenčaJan Kolar, Selenča 205205 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Jovan Grčić Milenko, Novi SadJovan Grčić Milenko, Novi Sad 684684 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Jovan Popović, InđijaJovan Popović, Inđija 253253 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi SadKosta Trifković, Novi SadKosta Trifković, Novi Sad 591591 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 Novi SadNovi Sad


Milan Petrović, Novi SadMilan Petrović, Novi Sad 121121 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 Novi SadNovi Sad

Milica Stojadinovic Srpkinja, VrdnikMilica Stojadinovic Srpkinja, Vrdnik 245245 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Miloš Crnjanski, HrtkovciMiloš Crnjanski, Hrtkovci 154154 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Miloš Crnjanski, Novi SadMiloš Crnjanski, Novi Sad 599599 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 Novi SadNovi Sad

Nikola Tesla, Novi BanovciNikola Tesla, Novi Banovci 544544 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Petefi Šandor, BečejPetefi Šandor, Bečej 276276 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Petefi Šandor, Novi SadPetefi Šandor, Novi Sad 695695 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 Novi SadNovi Sad

Samu Mihalj, BečejSamu Mihalj, Bečej 381381 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Sava Šumanović, ŠidSava Šumanović, Šid 223223 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

Sever Đurkić, BečejSever Đurkić, Bečej 385385 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Simeon Aranicki, Stara PazovaSimeon Aranicki, Stara Pazova 256256 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

Slavko Rodić, TemerinSlavko Rodić, Temerin 375375 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Sveti Sava, B. PalankaSveti Sava, B. Palanka 501501 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi SadSvetozar MIletić, VrbasSvetozar MIletić, Vrbas 458458 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

Vuk Karadžić, BačVuk Karadžić, Bač 348348 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Vuk Karadžić, VrbasVuk Karadžić, Vrbas 268268 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

Žarko Zrenjanin, MaglićŽarko Zrenjanin, Maglić 130130 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Zdravko Čelar, Bačka PalankaZdravko Čelar, Bačka Palanka 313313 30.000–100.00030.000–100.000 Novi SadNovi Sad

Zdravko Gložanski, BecejZdravko Gložanski, Becej 530530 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika Novi SadNovi Sad

Branislav Nušić, SmederevoBranislav Nušić, Smederevo 591591 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 PožarevacPožarevacDimitrije Davidović, SmederevoDimitrije Davidović, Smederevo 10921092 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 PožarevacPožarevac

Heroj Radmila Šišković, S. PalankaHeroj Radmila Šišković, S. Palanka 428428 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika PožarevacPožarevac

M. Bukumirovic Bukum, SetonjeM. Bukumirovic Bukum, Setonje 150150 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika PožarevacPožarevac

Radomir Lazić, AzanjaRadomir Lazić, Azanja 288288 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika PožarevacPožarevac

Sava Kovačević, SmederevoSava Kovačević, Smederevo 192192 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 PožarevacPožarevacSveti Sava, Velika PlanaSveti Sava, Velika Plana 723723 30.000–100.00030.000–100.000 PožarevacPožarevacBranko Radičević, OdžaciBranko Radičević, Odžaci 235235 30.000–100.00030.000–100.000 SomborSomborBratstvo-jedinstvo, SomborBratstvo-jedinstvo, Sombor 388388 30.000–100.00030.000–100.000 SomborSombor


Ivo Lola Ribar, SomborIvo Lola Ribar, Sombor 634634 30.000–100.00030.000–100.000 SomborSombor

Kosta Stamenković, OdžaciKosta Stamenković, Odžaci 135135 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika SomborSombor

Matija Gubec, SuboticaMatija Gubec, Subotica 290290 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 SomborSomborMatko Vuković, SuboticaMatko Vuković, Subotica 487487 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 SomborSomborMiroslav Antić, OdžaciMiroslav Antić, Odžaci 317317 30.000–100.00030.000–100.000 SomborSombor

Nikola Tesla, OdžaciNikola Tesla, Odžaci 109109 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika SomborSombor

Petefi Šandor, SomborPetefi Šandor, Sombor 9191 30.000–100.00030.000–100.000 SomborSombor

Vuk Karadžić, CrvenkaVuk Karadžić, Crvenka 554554 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika SomborSombor

Žarko Zrenjanin, ApatinŽarko Zrenjanin, Apatin 799799 30.000–100.00030.000–100.000 SomborSombor

Sveti Sava, Bajina BaštaSveti Sava, Bajina Bašta 561561 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika UžiceUžice

Sveti Sava, PrijepoljeSveti Sava, Prijepolje 367367 30.000 – 100. 00030.000 – 100. 000 UžiceUžiceVladimir Perić Valter, PrijepoljeVladimir Perić Valter, Prijepolje 864864 30.000–100.00030.000–100.000 UžiceUžice

Živko Ljujić, Nova VarošŽivko Ljujić, Nova Varoš 644644 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika UžiceUžice

Andra Savčić, ValjevoAndra Savčić, Valjevo 692692 30.000–100.00030.000–100.000 ValjevoValjevo

Branko Radičević, Mali ZvornikBranko Radičević, Mali Zvornik 286286 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ValjevoValjevo

Nikola Tesla, BogatićNikola Tesla, Bogatić 167167 30.000–100.00030.000–100.000 ValjevoValjevoPrva osnovna škola, ValjevoPrva osnovna škola, Valjevo 680680 30.000–100.00030.000–100.000 ValjevoValjevo

Sava Kerković, LjigSava Kerković, Ljig 658658 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ValjevoValjevo

Stojan Novaković, ŠabacStojan Novaković, Šabac 734734 30.000–100.00030.000–100.000 ValjevoValjevo

Žika Popović, VladimirciŽika Popović, Vladimirci 416416 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ValjevoValjevo

Desanka Maksimović, ZaječarDesanka Maksimović, Zaječar 388388 30.000–100.00030.000–100.000 ZaječarZaječar

Đura Jakšić, KriveljĐura Jakšić, Krivelj 134134 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZaječarZaječar

Ljuba Nešić, ZaječarLjuba Nešić, Zaječar 392392 30.000–100.00030.000–100.000 ZaječarZaječar

Velimir Markičević, MajdanpekVelimir Markičević, Majdanpek 300300 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZaječarZaječar

Vera Radosavljević, NegotinVera Radosavljević, Negotin 378378 30.000–100.00030.000–100.000 ZaječarZaječarVuk Karadžić, KnjaževacVuk Karadžić, Knjaževac 389389 30.000–100.00030.000–100.000 ZaječarZaječar

1. oktobar, Bašaid1. oktobar, Bašaid 236236 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

1. oktobar, Botoš1. oktobar, Botoš 8888 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin


11. novembar, Senta11. novembar, Senta 347347 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

9. maj, Zrenjanin9. maj, Zrenjanin 147147 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjanin

Branko Radičević, ČentaBranko Radičević, Čenta 183183 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Branko Radičević, PančevoBranko Radičević, Pančevo 410410 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjaninBranko Radičević, VršacBranko Radičević, Vršac 5858 30.000–100.00030.000–100.000 ZrenjaninZrenjanin

Bratstvo i jedinstvo, AlibunarBratstvo i jedinstvo, Alibunar 200200 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Desanka Maksimović, KovinDesanka Maksimović, Kovin 233233 Beograd okolinaBeograd okolina ZrenjaninZrenjanin

Dositej Obradović, OpovoDositej Obradović, Opovo 568568 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Goce Delčev, PančevoGoce Delčev, Pančevo 312312 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjaninIsidora Sekulić, PančevoIsidora Sekulić, Pančevo 395395 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjaninJ. J. Zmaj, PančevoJ. J. Zmaj, Pančevo 466466 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjanin

Josif Marinković, N. BečejJosif Marinković, N. Bečej 372372 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Mihail Sadoveanu, GrebenacMihail Sadoveanu, Grebenac 4545 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Mlada pokolenja, KovačicaMlada pokolenja, Kovačica 380380 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Njegoš, ZrenjaninNjegoš, Zrenjanin 756756 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjaninOlga Petrov Radišić, VršacOlga Petrov Radišić, Vršac 520520 30.000–100.00030.000–100.000 ZrenjaninZrenjanin

Sava Maksimović, MramorakSava Maksimović, Mramorak 159159 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Sava Žebeljan, KovacicaSava Žebeljan, Kovacica 257257 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Stevan Sremac, SentaStevan Sremac, Senta 308308 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Sveti Sava, PančevoSveti Sava, Pančevo 614614 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjaninVasa Živković, PančevoVasa Živković, Pančevo 465465 100.000–1.000.000100.000–1.000.000 ZrenjaninZrenjanin

Veljko Đuričin, JarkovacVeljko Đuričin, Jarkovac 9999 Do 30.000 Do 30.000 stanovnikastanovnika ZrenjaninZrenjanin

Vuk Karadžić, VršacVuk Karadžić, Vršac 439439 30.000–100.00030.000–100.000 ZrenjaninZrenjaninTotalTotal 109151109151


Ta be la 2: Broj is pi ta nih ško la po po je di nim škol skim upra va ma

Školska upravaŠkolska uprava Broj školaBroj škola %BeogradBeograd 7777 32,4932,49Novi SadNovi Sad 3333 13,9213,92NišNiš 2121 8,868,86LeskovacLeskovac 1212 5,065,06ZrenjaninZrenjanin 2525 10,5510,55SomborSombor 1111 4,644,64ZaječarZaječar 6 2,532,53PožarevacPožarevac 7 2,952,95KragujevacKragujevac 1010 4,224,22KruševacKruševac 6 2,532,53ČačakČačak 7 2,952,95UžiceUžice 4 1,691,69KraljevoKraljevo 3 1,271,27JagodinaJagodina 8 3,383,38ValjevoValjevo 7 2,952,95Kosovska MitrovicaKosovska Mitrovica 0 0RanilugRanilug 0 0Novi PazarNovi Pazar 0 0

Ta be la 3: Struk tu ra uzor ka ško la pre ma ve li či ni me sta

Veličina mestaVeličina mesta Broj školaBroj škola %Manje od 30.000 stanovnikaManje od 30.000 stanovnika 7171 30,030,0Od 30.000 do 100.000 stanovnikaOd 30.000 do 100.000 stanovnika 4848 20,320,3Od 100.000 do 1.000.000 stanovnikaOd 100.000 do 1.000.000 stanovnika 4343 18,118,1Beograd, centarBeograd, centar 4141 17,317,3Beograd, periferijaBeograd, periferija 2222 9,39,3Beograd, okolinaBeograd, okolina 1212 5,15,1UkupnoUkupno 237237 100,0100,0


Indeks autoraArora, T., 179,241;Ashby, J. S., 253;Astor, R. A., 87, 196, 208, 209,

231–3, 241, 246, 254;Atlas, R. S., 222, 241;Bagozzi, R. P., 181, 244;Baldry, A. C., 196, 201, 241;Bandura, A., 220, 241;Bandyopadhyay, S., 170, 243;Barnekow Rasmussen, V., 243;Bates, J. E., 244, 251;Bauman, S., 209, 241;Bell, D., 243;Ben-Avie, M., 245;Benbenishty, R., 87, 208, 209, 232, 233,

241, 246, 254;Berkel, A. D., 246;Besag, V. E., 201, 241;Biro, M., 37, 197, 248, 250;Björkqvist, K., 196, 241, 247;Boivin, M., 201, 241;Bollen, K., 181, 242;Bollmer, J. M., 230, 242;Bonanno, R. A., 246;Boulton, M. J., 196, 201, 209, 242, 245;Boyle, J. M., 246;Bradshaw, C. P., 159, 164, 228, 231,

238, 242, 248;Brand, S., 242;Bromhead, D., 241;Bronfrenbrenner, U., 232, 242;Brown, R. C., 252;Bryant, A. L., 33, 242;Bukowski, W. M., 236, 241, 242;Burks, V. S., 244;Buzumić, B., 203;Cairns, B. D., 199, 242;Cairns, R. B., 199, 242;Candappa, M., 215, 248;

Cangas, A. J., 245;Card, N. A., 208, 242;Carvalho, A. M. A., 252;Carver, R. P., 182, 242;Casas, J., 243;Catalano, R., 197, 242, 249;Causey, D. L., 212, 242;Chauhan, P., 252;Chaux, E., 159, 231, 243;Cohen, J., 62, 243;Cohen, L. J., 211, 251;Čolović, P., 180, 203, 244, 247;Colvin, G., 243;Compas, B. E., 212, 243;Connor-Smith, J. K., 243;Cornell, D., 170, 215, 243, 244, 253;Costabile, A., 252;Cotter, K. L., 252;Cowie, H., 252;Craig, K., 55, 179, 180, 187, 189, 196,

209, 243, 247, 248;Crick, N., 196, 201, 243;Cross, J., 171, 243;Currie, C., 55, 179, 180, 187, 190, 193,

196, 197, 243, 244;De Winter, A. F., 253;Debnam, K. J., 242;Debra, A., 244;Dekker, P. H., 245;Del Rio, A., 209, 241;Demaray, M. K., 230, 244;Dishion, T. J., 199, 244;Dodge, K. A., 230, 244, 251;Dubow, E. F., 212, 242;Dumas, T., 242;Duys, D., 252;Edwards, J. R., 181, 244;Eliot, M., 159, 230, 238, 244;Emmons, C. L., 245;


Endresen, I. M., 252;Espelage, D. L., 230, 232, 243–5, 249;Fan, X., 244;Fekkes, M., 201, 244;Felner, R. D., 242;Ferris, J. S., 228, 247;Finkelhor, D., 76, 180, 245;Folkman, S., 211, 247;Fontaine, R., 244;Fredriks, A. M., 244;Furlong, M. J., 160, 244;Gage, N. A., 238, 244;Gariépy, J. L., 242;Gašić-Pavišić, S., 37, 209, 244, 245;Gázquez, J. J., 208, 245;Gest, S. D., 242;Gigerenzer, G., 61, 245;Gini, G., 219, 221, 245;Goldstein, A. P., 237, 245;Goossens, F. A., 218, 245;Gottfredson, D., 245;Gottfredson, G., 245;Gottfredson, N., 245;Greene, J. R., 253;Gregory, A., 244;Grotpeter, J. K., 196, 201, 243;Guo, S., 252;Hamby, S. L., 76, 245;Hangaduambo, S., 252;Hannan, P. J., 164, 248;Harel, Y., 55, 179, 243;Harris, M. J., 242;Hartup, W., 249;Hawker, D. S., 245;Hawkins, J. D., 197, 242;Haynes, N. M., 238, 245;Henderson, K., 243;Hong, J. S., 230, 245;Huitsing, G., 199, 216, 219, 246, 251;Humphreys, A., 184, 246;Hunter, S. C., 212, 246;Hunter, T., 252;

Hymel, S., 221, 241, 245, 246;Jansen, P. W., 246;Jansen, W., 246;Jantzi, D., 228, 247;Jeffrey, S., 253;Jenkins, P. H., 253;Jeong, S., 159, 246;Jones, C., 251;Jonson-Reid, M., 225, 253;Joo, H. J., 159, 254;Joong, P., 208, 246;Joseph, S., 179, 248;Jovanović, I., 247;Junger-Tas, J., 249;Juvonen, J., 249, 250;Kanetsuna, T., 213, 246;Kaukiainen, A., 196, 241, 245;Kennedy, E., 249;Karhunen, J., 251;Khoury-Kassabri, M., 159, 162,

227–9, 246;Kikkawa, M., 222, 246;Kochenderfer, B. J., 2201, 246;Kochenderfer-Ladd, B. J., 201,

224, 246;Kodžopeljić, J., 180, 203, 244;Kristensen, S. M., 212, 247;Krnjajić, S., 247;Krnjajić, Z., 249, 250;Krug, E., 28, 247;Kusel, S., 249;Kuzmanović, B., 249;Kuzmanović, D., 86, 250;Kwak, D. H., 246;La Salle, T., 253;Ladd, G. W., 201, 224, 246, 253;Lagerspetz, K., 196, 241, 247, 251;Lansford, J. E., 197, 244;Lappalainen, M., 251;Larson, A., 244;Larson, K., 252;Laursen, B., 226, 247;


Lazarus, R., 211, 247;Leaf, P., 248;Lee, E., 253;Leithwood, K., 228, 247;Lennox, R., 181, 242;Leschied, A., 243;Leung, A., 228, 247;Limber, S., 249;Lindenberg, S., 253;Lindstrom Johnson, S., 242;Low, S., 238, 247;Lucas, F., 245;Ma, X., 247;Madsen, K., 252;Mah, D. L., 247;Mahady Wilton, M. M., 204, 212, 216,

219, 247;Maksimović, J., 37, 247;Malecki, C. K., 230, 244;Maras, M. A., 242;Meehl, P. E., 61, 247;Meier, D. W., 229, 248;Meyers, J., 253;Mieloo, C., 246;Mihalic, S., 249;Milich, R., 242;Mitchell, M., 229, 248;Moeller, T. G., 198, 248;Molano, A., 243;Molcho, M., 55, 248;Moody, J., 252;Moon, B., 246;Mora-Merchan, J., 220, 249;Morgan, A., 243;Morita, Y., 246, 249;Morrison, G. M., 160, 244;Muray-Hervey, R., 251;Murnen, S. K., 33, 248;Murphy, J. G., 243;Murray, D. M., 164, 248;Mynard, H., 179, 248;Napolitano, S. A., 252;

Naylor, P., 252;Neckerman, H. J., 242;Nedimović, T., 37, 193, 197, 248;Nelson, D., 243;Nesdale, D., 222, 223, 248;Newcomb, A. F., 242;Newman-Gonchar, R., 171, 243;Nikolašević, Ž., 180, 203, 244;Nordfjörd, S., 180, 248;O’Brien, K., 243;Ólafsson, R. F., 180, 248;Oldehinkel, A. J., 253;Oliver, R. F., 215, 248;Olson, S. L., 216, 248;Olthof, T., 245;Olweus, D., 25, 36, 37, 46, 49, 52–5, 76,

78, 175, 177, 179, 181, 186, 201, 204, 208, 216, 217, 220, 222, 228, 248, 249, 252;

Ormel, J., 253;Ortega, R., 220, 249;Österman, K., 196, 241;Parris, L., 253;Pavlović, Z. 42, 144, 151, 170, 250;Payne, A., 245;Pelletier, M. E., 224, 246;Peltonen, T., 196, 247;Pepler, D. J., 222, 241, 247;Pereira, B., 251;Perez, M., 245;Perry, D., 88, 216, 249;Perry, L., 249;Petrović, D., 226, 249;Pettit, G. S., 244, 251;Pickering, K., 222, 223, 248;Pijpers, F. I. M., 244;Plut, D., 42, 75, 144, 151, 169, 170, 209,

249, 250;Podlesky, P., 243;Popadić, D., 19, 25, 31, 32, 35, 38, 42, 75,

86, 144, 146, 150, 151, 169, 170, 187, 208, 209, 223, 232, 239, 249, 250;


Pöyhönen, V., 219, 250;Pozzoli, T., 245;Pruitt, D. G., 226, 250;Prykanowski, D. A., 244;Radosavljev Kirćanski, J.,

193, 204, 250;Raković, D., 247;Rasinski, K., 253;Reynolds, K. J., 241, 253;Ridler, O., 208, 246;Rigby, K., 31, 179, 201, 250;Rips, L. J., 253;Roberts, C., 243;Robertson, C., 252;Rocke-Henderson, N., 246;Roth, S., 211, 251;Rubin, J. Z., 226, 250;Ryzin, M. V., 238, 247;Sainio, M., 219, 251;Salmivalli, C., 196, 213, 217, 219,

220, 230, 250, 251;Saltzman, H., 243;Samdal, O., 243;San Miguel, C., 246;Sarvela, P. D., 252;Savović, B., 198, 207, 232, 251;Schwartz, D., 203, 204, 251;Seals, D., 177, 251;Seitsinger, A., 242;Settertobulte, W., 243;Shantz, C., 226, 249, 251;Sharp, S., 224, 252;Shim, M. S., 242;Sippola, L. A., 242;Skinner, K., 213, 246;Skrzypiec, G., 251;Slate, J., 251;Slee, P. T., 179, 201, 222, 223, 249,

250, 251;Smith, P. K., 25, 83, 184, 186, 194,

201, 212, 214, 218, 224, 242, 246–9, 252, 253;

Smith, R., 252;Smith, S. J., 252;Smith, W. 243;Smokowski, P. R., 159, 227, 228, 252;Smolak, L., 33, 248;Solberg, M. E., 78, 175, 177, 252;Spasenović, V., 31, 198, 252;Stewin, L. L., 247;Stockdale, M. S., 209, 222, 252;Subasic, E., 241, 253;Sutton, J., 218, 219, 252;Swearer, S. M., 232, 236, 243,

249, 252;Talamelli, L., 252;Tayli, A., 186, 228, 252;Tedeschi, J. T., 31, 252;Tenenbaum, L. S., 211, 212, 253;Thomsen, A. H., 243;Tiemeier, H., 246;Tourengeau, R., 171;Trifunović, V., 232, 233, 253;Troop, W. P., 224, 253;Turner, I., 238, 253;Turner, J. C., 241;Underwood, 196;Unnever, J., 215, 253;Van der Ende, J., 246;Varjas, K., 253;Venestra, R., 216;Verhulst, F. C., 246, 253;Verlinden, M., 246;Verloove-Vanhorick, S. P., 244;Vinokur, A. D., 241;Voeten, M., 219, 220, 251;Vogels, T., 244;Waasdorp, T. E., 242;Wadsworth, M., 243;Wallien, M., 199, 246;Wei, H. S., 225, 253;Weisner, A., 40;Welsh, W. N., 228, 253;Werner, N., 243;


White, N., 197, 238, 253;Whitney, I., 83, 186, 253;Williams, F., 253;Wilson, D., 228, 253;Wolke, D., 177, 228, 253;

Worrell, J., 253;Wynne, S. L., 159, 254;Young, J., 177, 251;Zeira, A., 209, 241, 246, 254;


In deks poj mo vaagresija (agresivno ponašanje, agresivni postupak, agresivnost), 25, 31–2, 35,

53–5, 101, 111, 142, 151, 173, 175, 182, 196–98, 203, 207, 211, 213, 220, 224,226, 235–7, 239;

autobiografsko pamćenje, 171–2, 179;Bergenska studija, 186;disbalans (neravnoteža) moći, 18, 20, 26, 28, 33, 35–8, 47, 53, 109, 116, 124,

176, 201, 205–6, 215, 224, 226;ekološki pristup, 21, 223, 232;eksternalizovanje (eksternalizacija), 131, 212;epidemiološki pristup, 177–8;faze istraživanja, 42, 45–6, 58, 83, 88, 90, 93–4, 105–7, 136–8, 142, 210;frustracija, 20, 30, 32, 131, 207, 239, 271;gangovi, 39, 156–60, 162–4, 167, 227, 229–31;HLM – hijerarhijski linearni model, 64, 161, 163;ICC (koeficijent intraklasne korelacije), 163–4;incidencija, 45, 158, 177, 229;integrisanost u odeljenje, 80–1, 83–5, 91, 93–6, 98–9, 103–4, 108, 123, 166,

195, 204;internalizovanje (internalizacija), 131, 202, 212;izostajanje iz škole, 116, 130, 131, 217;kažnjavanje, 18, 28, 31–2, 152, 206–7, 226;klima nasilja, 136, 147, 148, 208;konflikti (konfliktne situacije, konfliktni odnosi), 100, 204–5, 225–6, 230,

232, 238–9;Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, 26;moć škole, 158, 162, 164, 222, 231, 234;nadmetačka strategija, 226;nasilje odraslih prema učenicima, 28, 48, 57, 133, 135–8, 140–1, 153, 162–4,

166, 169–70, 205–6, 210, 239;Nasilje u školama (knjiga), 19, 25;nasilje učenika prema odraslima, 48, 53, 133, 141–3, 167, 206–7, 239;nasilje, korelati

pol i nasilje, 70–3, 79–83, 85, 90–3, 97–8, 103, 108, 110, 115, 125, 131,134–5, 140, 164, 183–4, 193, 196–7;

školski uspeh i nasilje, 80, 83–4, 90, 93, 107, 131, 135–6, 164, 194–5, 198–9, 202, 227, 231;

uzrast i nasilje, 70–3, 80–6, 90–4, 97–9, 102–3, 107, 110–11, 115, 126, 131, 134, 140, 142, 164, 166, 183–7, 191, 193–4, 197, 200, 205–6, 215, 220;

veličina mesta i nasilje, 159, 163–4, 231;veličina škole i nasilje, 159, 228–9;


nasilje, kriterijumi, 24, 29, 31, 35–6, 67–75, 77, 79–80, 88–90, 101–2, 117, 132, 155–6, 159, 176, 180, 182–3, 185–8, 190, 193, 203;

nasilje, mesta gde se dešavaju, 56–7, 100, 124, 200–1;nasilje, mišljenja o načinima borbe, 152–3, 209, 223;nasilje, mišljenja o uzrocima, 151–2, 162, 164, 209, 231;nasilje, oblici

otimanje, 33–4, 48, 51, 54, 78, 82–4, 92–3, 145, 147–50, 166, 174, 183–4;pretnje, 34, 48–9, 51, 54, 78, 82–5, 92–3, 135, 142–50, 162, 166–7, 183–4, 196;prisiljavanje, 48, 51, 54, 78, 82–4, 92–3, 144–50, 166–7, 184;seksualno uznemiravanje, 20, 33–4, 36, 45, 48–9, 51, 54, 78, 82–3, 86–8, 92–3,

144, 148–51, 163, 166–7, 182–3, 193, 196–7, 208–9, 223;slanje SMS, (uznemirujuće poruke) 49, 51, 76–8, 82–3, 85–6, 92–3, 163;snimanje mobilnim, 48–9, 51, 78, 82–3, 85–6, 92–3, 163;spletkarenje, (ogovaranje) 28, 33, 35, 51, 72, 78, 82–3, 85, 92–3, 144, 147–50,

166, 180, 183–4, 193, 196–7, 200;udaranje, 34–36, 50, 78, 82–4, 88, 91–3, 108, 144–5, 147–51, 162–3, 166, 174,

180, 183–4, 196–7, 200, 206;vređanje, 28, 50, 78, 82–5, 91–3, 133–5, 141, 144–5, 147–150, 162–3, 166, 169,

174, 178, 180, 183–4, 196–7, 200;nasilje, teorijska određenja, 24–8, 30–2, 36–7, 47–8, 55, 174–6, 204, 206, 224;nasilje, vrste

etničko, 34;fizičko, 20, 24–7, 33–5, 47–9, 54, 76, 81, 83–4, 88, 107–8, 124–5, 134–5, 139–43,

150, 165–7, 175, 181, 183–4, 188–90, 193, 196–7, 201, 206–10, 225, 234;seksualno, 20, 33, 36, 45, 54, 86–7;socijalno, 20, 25, 28, 33, 48–9, 54, 81, 85, 88, 150, 183–4, 196;verbalno, 20, 25, 28, 33, 34, 48–9, 54, 81, 84–5, 124–5, 139–43, 166–7, 180,

183–4, 189–90, 197, 201, 206–10, 212, 225, 234;digitalno, 20, 33, 37 – 8, 49, 85 – 6, 92, 210;reaktivno, 20, 32, 111, 206–7, 224, 226;

nasilnik, (počinilac nasilja) 25, 29–30, 32–3, 35, 38–9, 56, 74, 77–8, 86, 88–9, 91, 97, 100–5, 107–8, 110, 111–16, 119, 126, 130–1, 134–6, 140, 142, 151, 155, 165, 170, 176, 178, 180, 183–7, 189, 190–1, 197, 201, 203–5, 211–9, 220–1, 223–5;

nasilnik/žrtva, 102–5, 108, 119, 126, 134, 136, 140, 142, 151, 165, 183, 187, 189, 190, 203–5, 215, 218;

norme, 21, 25, 32, 191, 197–9, 207, 218, 220–3, 231, 234–7;odložene reakcije na nasilje, 115, 127–32, 202–3, 217;odnos prema školi (ljubav prema školi), 48, 81, 90, 103–5, 108, 161, 164, 199, 231;Olveusov upitnik, 36, 46, 49, 52–6, 76, 179;Opšti protokol zna zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, 25–7, 174;oružje, 25, 35, 158–60, 162, 164, 167, 231;Paretova distribucija, 63;poređenja među državama, 185–92, 207, 233;


Posebni protokol za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanjai zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama, 26–8, 33, 41, 174, 177;Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanjei zanemarivanja, 27, 34, 41, 174;prevalencija, 169, 177;Priručnik za primenu Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama,26–7, 34, 235, 237–8;reakcije dece kao svedoka nasilja, 124–6, 217–9;reakcije dece na izloženost nasilju, 109–19, 211–7;reakcije odraslih na nasilje, 120, 221–4;Šefildska studija, 186;siledžijstvo, 20, 25, 31, 35–7, 52–6, 69, 78–9, 100, 175–6, 178–9, 185–6, 188, 201,

204–5, 213, 217, 220–1, 224–5;Škola bez nasilja, 17, 40–1, 43, 168, 210, 223;školska klima/etos, 159, 195, 227–8, 230, 237–9;strategije prisećanja, 171–3, 175;Svetska zdravstvena organizacija (SZO, WHO), 28, 57, 180, 186–93, 196–7, 227;teorija privlačnosti, 236;tuče, 35–6, 39, 47, 56, 107–8, 135, 140, 144, 157–8, 160, 162, 164, 167, 170, 176,

184–5, 187, 192–3, 231, 233;uloge u nasilnoj interakciji, 101–5, 108, 111, 119, 126, 134–5, 140, 142, 183, 187,

189, 203–4, 213–4, 217–8, 220;UNICEF, 5, 17, 40–2, 44–5, 86, 238;veličina efekta, 62;viktimizacija (viktimizirani učenici), 29, 38, 63–4, 72–4, 78–83, 88–9, 96, 101–3,

107, 112–3, 115, 129, 132, 155–6, 158–161, 163–6, 169, 175, 179–83, 185–91, 193–6, 199–201, 203, 208, 213–4, 216, 227–8, 231–2;

zaposleni u školiadministrativno osoblje, 20, 46, 56, 60, 143–4, 146, 148, 208;nastavnici, 20, 23, 32, 39, 44, 46, 49, 56–8, 60–1, 109, 117, 120–2, 133–54,

166–7, 170–1, 173, 198, 205–11, 214–5, 221–4, 227–9, 234, 237–40;školski policajci, 20, 46, 56–7, 60–1, 143–9, 153–5, 157–8, 208–9, 228–9;stručni saradnici, 20, 44, 46, 56, 60–1, 137–9, 143–9, 152–4, 208–9, 228–9;tehničko osoblje, 46, 56, 51, 146–9;direktori (uprava škole), 20, 41, 46, 56–8, 60–1, 137–9, 144–6, 148, 152, 154,

208–9, 223;učitelji, 139–40, 205–6;

Zipfova distribucija, 63;žrtva (dete izloženo nasilju), 29–30, 32–3, 35, 53, 55–6, 59, 63, 68–9, 75–6,

78, 85–7, 89, 94, 97, 100–5, 107–9, 111–3, 115–7, 119, 123, 126, 133–6, 140,142, 151, 155, 165–6, 176, 178–80, 183, 185, 189–91, 197, 200–1, 203–5,214–21, 225, 237;

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

316.624-057.874(497.11)„2006/2013”159.923.5-057.874(497.11)„2006/2013”

Попадић, Драган, 1955-Nasilje u školama Srbije : analiza stanjaod 2006. do 2013. godineDragan Popadić, Dijana Plut, Zoran PavlovićBeograd : Institut za psihologiju : UNICEF, 2015Beograd : Scanner Studio275 str. : tabele ; 24 cmTiraž 1.000. - Registri.

ISBN 978-86-6427-002-1 (Institut)

1. Плут, Дијана, 1954- [аутор]2. Павловић, Зоран, 1980- [аутор]a) Насиље у школи – Истраживање – Србија – 2006-2013b) Поремећаји понашања – Ученици – Психосоцијални аспект – Србија – 2006-2013

COBISS.SR-ID 212496652

Documents

DDragan Popadiragan Popadić - mpn.gov.rs · Re čiz a hva l no st i Z a hva lju je m o s e ko le g i n i c a m a i ko le g a m a ko ji s u t o ko m p r o t e k l i h d e s e t