ISSN 1821-486X

Центру државност,регијама све остало

странe 20-22.Између београдскеСциле и новосадскеХарибде

странe 8. и 9.

OCD nezgodne za vlast,ali korisne za građane

strane 6. i 7.Избори су, ко мариза градове, општине,грађане…

странe 4. и 5.

Слађана Глушчевић Milorad Doderović Александар Бјелогрлић мр Синиша Корица

Decentralizatorbroj 13 l mart/april 2012. l godina III www.decentralizacija.gov.rs

To neće doći,to moramo da

stvorimo!

Hm, meni tozvuči dobro.

Decentralizacija,demokratija, Evropskaunija, to je rešenje.

Jedva čekamda to dođe.

vreme izbora, mestogradonačelnika kod nasje jedno od najvažnijih.

Rekli bismo da je važnije od mestapremijera. To nije nimalo slučajno:naši profesionalni ljubitelji grado-va, oni koji ih vole za svoju platu,shvatili su da je grad jedan velikipartijski diskont u kome je mogućeuzimati na veresiju. Međutim, srp -ski gradovi su rasprodati i sada tre-ba pronaći bazu odakle je mogućejoš nešto iscrpeti. I u tom okvirutreba posmatrati ideju o novoj re-gionalnoj organizaciji, u kojoj ćese pronaći još neki diskont u komese nešto zadržalo.

Podsećam, s tim u vezi, kako sukod nas pojedine opštine dobijaleili gubile status grada. Nekada susamo u Vojvodini, po starom Usta-vu (iz 1974), bila 54 grada. Ondasmo imali jedan period kad su uSrbiji postojala samo tri grada:Beograd, Novi Sad i Niš. Da bi po-sle toga svakoj iole većoj opštinipolitičari obećavali da će postatigrad. Tada su partijski karavaniposećivali i Zrenjanin, i Suboticu,i Pančevo i Vršac, ubeđujući ih daje njihov boljitak u dobijanju sta-tusa grada. Tako da od 2007. go-dine u Srbiji imamo 24 grada, štoje očigledno premala cifra za novupreraspodelu političke moći.

Međutim, kada bi se ovde mo-glo promišljati racionalno, naučno,strategijski, a ne onoliko kolikotraje mandat jedne stranke, tadabi princip regionalizacije, s jednestrane, i lokalizacije, s druge, imaoprizvuk ozbiljnog projekta. Nara-vno, danas kada odete u bilo kojemesto i ispričate priču o nužnostijačanja lokalne samouprave, svakistanovnik će vas podržati. Među-tim, naši građani zanemaruju či-

njenicu da je grad najskuplja robai najsavršenija ekonomskamašina. Zato je veoma va-žno ko će posle izborabiti posednik grad-skog novčanika, da-kle posednik predu-zeća koja gazdujugradskim građevin-skim zemljištem igradskim komuna-lnim preduzećima.

To je važno i uzemljama tzv. liberal-ne demokratije, onimakoje su ranije urbanizo-vane, ali tamo postoji in-stitut političke odgovornostii postoji politička kultura kojasprečava ovu mimikriju sa kojomse mi suočavamo.

Upravljači gradskim građevin-skim zemljištem jesu najbogatijapreduzeća u Srbiji. To nije Železaraili Kolubara, to su oni koji donoseodluke o upotrebi gradskog gra-đevinskog zemljišta. Njihovi part-neri su samo oni koji imaju novac.

Prema tome, da biste upravljaliveoma velikim novcem, morate da

budete vrlo pouzdan kadar. A ne-mojmo zaboraviti ni to da u sva-kom udžbeniku urbane ekonomijepiše da se u gradskim naseljimaveći novac obrće od gradskog gra-đevinskog zemljišta nego od bilokoje vrste kriminala. To, naravno,ne znači da je gradsko građevinskozemljište samo po sebi kriminal,ali je kriminal to kako se njime kodnas upravlja. Kada to imate u vidu,onda počinjete da sumnjate da sei iza jedne plemenite ideje o jačanjulokalne samouprave u stvari neštodrugo valja, a reč je o potrebi da

se zauzme ono što je još preostalou diskontu koji se zove gradskograđevinsko zemljište.

Iz tog ugla drukčije se posma-traju i predlozi o formiranju novihmanjih opština: određenim stran-kama je cilj da se izbore za taj maloniži nivo upravljanja u odnosu nanacionalne resurse. Dakle, za za-dobijanje vlasti u lokalnim samou-pravama. Šta će od toga imati gra-đani? Međutim, sistem participa-cije u lokalnoj samoupravi kod nasje mimikričan, on formalno zado-voljava evropske standarde iakograđani ne mogu da učestvuju niu planiranju ni u odlučivanju o iz-gradnji i korišćenju grada.

Evropska iskustva govore o tomeda je građanima lokalna samoupra-va važnija od funkcionisanja nji-hove vlade, recimo u Holandiji, alita odgovornost prema sebi i svojojneposrednoj okolini gradi se dece-nijama, i to je nešto što poželite daimate i ovde. Iako kod nas i mesnezajednice funkcionišu po principupartijske raspodele funkcija.

Zato iskazujem svoj pesimizami povodom ideje o decentralizaciji:plašim se da će i ona, u postojećemsistemu dominacije partija, bitizloupotrebljena. ❚

Autor je profesor Sociologijegrada na Filozofskom

fakultetu u Novom Sadu.Tekst je objavljen u dnevnom

listu „Politika“ od 9. marta 2012. g.

ПРВЕ РЕЧИ

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 3

ентрализам у Србијиодавно није само си-стем „вредности“ који

белодано а ефикасно спутава игуши друштво и релативизујеулоге „сопствене“ државе; цент-рализам је у међувремену, мар-ширајући руку подруку са на-ционализмом у условима непо-стојања демократских пракси иинституција, постао својеврсноа перверзно стање свести.Појава је попримила капиларне,што значи свепрожимајуће, раз-мере на месту изузетно осетљи-вом а витално важном за здрав-ље сваког друштва – у свестипросечног грађанина. У свеститог, дакле, просечног грађанинаСрбије ван Београда, и условно,ван Војводине, главни град је,по себи, постао прижељкиваноместо живљења, школовања, за-послења, забављања, умирања...Озбиљна, шаљива или пијанаизјава кума, рођака или пријате-ља на привременом (који је по-стао вишедеценијски) боравкуу Београду, по правилу шефа не-чега, управника овога или начел-ника онога, доживљава се каонеоспорно и неоспоривовјерују... а онај ко још има и станили сличну некретнину негде наКоњарнику или Бановом брду,па тај је по мерилима „паланкеиз унутрашњости“ успео у жи-воту, тај зна зашто живи... Откудта завист, страхопоштовање, го-тово идолопоклонство премаБеограђанима када су и њиховипреци, кроз више векова, стиза-ли у тај град из свог села?

Опис можда јесте помало ка-рикиран, предимензиониран.Али, погледајмо докле је београ-доцентричност стигла и довела– нема више музичког спота или

телевизијске рекламе сниманена отвореном, осим оних којенајављују фестивале у Гучи илиНовом Саду, у којој се као на-метљиви симболи на силуети ве-леграда не препознају ЦК, но-вобеоградски солитери, Косан-чићев венац, Победник или Бео-грађанка. Као да корисници мо-билне телефоније или банкар-ских услуга живе само на потезуизмеђу Авале и Гроцке...

На трагу тог доживљаја Бео-града, о будућности Србије при-чао је нешто и Рудолф Ђулијани,глобално познат као бивши гра-доначелник америчког Новог Са-да, током своје саветничке посетеБеограду (коју му је уговорилањегова фирма, с којом он, јелда,нема никакве везе). Он је, наконшто је обавио инспекцију савскихдокова, изјавио да се државе пре-познају по градовима, и да је тако

и у његовој земљи, која је многовећа од градова који су посталипознати у светским размерама.Чињеница је да је развој Београ-да, поготово оног његовог делаизван ужег градског језгра, нештошто ће легитимисати Србију удеценијама које долазе, али џабатог напретка ако остатак Србијебуде наставио да заостаје и про-пада. Јер Београд није ништа акоје простор јужно од Бубањ пото-ка девастиран и ненасељен. Как-вог смисла има у томе да улицкани утегнут Београд буде главниград развалини?

Одговор, решење и перспек-тива зову се децентрализација,демократија и Европска унија,свеједно којим редом, јер је тоисти ред.

У изборној кампањи којатраје, све странке од десногцентра улево (мада ту класифи-кацију треба веома условно при-хватити – у Србији још ни тоелементарно артикулисање по-литичких концепата није не-двосмислено изведено до краја)начелно подржавају европскеинтеграције Србије. Ако је ве-ровати истраживањима јавногмњења, преко 90 одсто бирачкогтела гласаће за (аутентичне ипреобраћене) проевропскестранке, и тај показатељ бар мо-жемо тумачити као позитиванзнак у процесу сазревања свестионог просечног грађанинаСрбије. Европска унија је једна

мегаструктура која функциони-ше по правилима која би, кадаби се применила и у нашој зем-љи, била у несумњивом интере-су становништва Србије. Истотако, многи дневнополитичкиактери активно се залажу за де-централизацију – неки деце-нијама, неки од јуче, али коликипроцентић од оних којима супоруке упућене прави разлику?Ко ће дати колики допринос упромовисању или даљем уруша-вању искрености у српској по-литици, видећемо убрзо после6. маја. Једино што је нереално

јесте да оне грдне милијарде не-чега стигну са истока – јер, ис-тина, о инвестицијама одлучујеполитика, али још више тржиш-те, а новац на зајам је скупљи та-мо где га има мање.

У том контексту, контекстуевро(атлантских) интеграција,тема која још није оперативнона дневном реду, већ изазива ве-лике контроверзе у јавности. Дали ће учлањењу Србије у ЕУ удогледној будућности претхо-дити учлањење у Организацијусеверноатлантског уговора, у до-маћој јавности и широм светапознатију под скраћеницомNATO, поготово имајући у видутрауматично искуство домицил-ног становништва из, хм, помалонасилне комуникације на рела-цији ваздух–земља у пролеће1999. године? Али, што би рекаопоменути Руди горе описаномприликом, оставимо те тужнедогађаје иза себе, окренимо себудућности и ономе што ће до-нети сутрашњи дан. Није ли ин-терес Србије да у том дану њенаВојска, чија је армија претход-ница остала у веома лошем сећа-њу многим људима у новонаста-лим државама на територијибивше Југославије, али и у самојСрбији, буде интегрисана у ширувојну структуру? И да и тим по-тезом држава пошаље јасну по-руку да је и Србија расположенаи спремна да буде равноправнидео света. Уосталом, NATO јеодавно престао да буде самовојни пакт, то је и озбиљан по-литички, економски, образовнии какав све не савез...

Има ли живота ван Европ -ске уније? Има га и на пустомострву. ❚

Аутор је уредник Децентрализатора

Пише:Ненад Живковић

Ц

Kontakti zaposlenihu Kancelariji NSD RS

Kancelarija Nacionalnog saveta zadecentralizaciju Republike Srbije(KNSD RS) nalazi se u Palati „Srbija“ uUlici Mihaila Pupina 2 na Novom Beo-gradu (bivši SIV) i radi svakog radnogdana od 9 do 17 sati.

Internet prezentacija Kancelarijewww.decentralizacija.gov.rs

Kancelarijom rukovodi direktorkaNataša Čorbić (011/301-4107, nata-sa.corbic@knsd.gov.rs), koja ujednoobavlja i dužnost sekretarke Saveta.Zamenica direktorke KNSD RS je Mari-nika Čobanu (011/301-4117, marini-ka.cobanu@knsd.gov.rs), a pomoćnicisu Dragan Vujčić (011/301-4104,dragan.vujcici@knsd.gov.rs), NatašaDragojlović (011/301-4104,natasa.dragojlovic@knsd.gov.rs), Ne-bojša Vrebalov (011/301-4105, ne-bojsa.vrebalov@knsd.gov.rs) i NenadŽivković (011/301-4446, nenad.ziv-kovic@knsd.gov.rs).

iz sadržaja

Decentralizator

DOBRO DOŠLI U DECENTRALIZATOR

Има ли живота ван Уније?Неколико пасуса о будућностиDa li su Srbiji potrebne nove opštine

Iza jedne plemenite ideje

2 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

Plate u„unutrašnjosti“ duplomanje nego uBeogradu ..................10-11

Lokalna imovina zaekonomski zamah ....11

Više od vesti, manjeod teksta....................12-13

Око петнаестмилиона евра запрекограничнепројекте..........................14

Дрину чисте четиридржаве ............................15

Ivan Kriška

Pojmovnik povećavaefikasnostopština........................16-17

Стручњаци спремни,чекају сеполитичари............18-19

Piše:Ljubinko Pušić

U svakomudžbeniku urbane

ekonomije piše da se ugradskim naseljima veći

novac obrće od gradskoggrađevinskog zemljištanego od bilo koje vrste

kriminala

“

NATO је одавнопрестао да буде само

војни пакт, то је иозбиљан политички,

економски, образовни икакав све не савез...

“U

Da li će decentralizacija, u postojećem sistemu dominacije partija, biti zloupotrebljena

ако је за локалне са-моуправе и грађанеједан од кључних

предуслова нормалног функцио-нисања, фискална децентрали-зација је у запећку јавног дискур-са. У страначким економскимпрограмима заступљена је порес-ка реформа, која укључује и пи-тање фискалне децентрализа-ције, али се нико заправо не бавиначином на који би се она спро-вела јер већина политичких пар-тија има став да је то питање став-љено у архиву лане, по доношењуизмена Закона о финансирањулокалних самоуправа, који је оп-штинама обезбедио више паракада је дозволио да убиру дво-струко веће порезе на зараде. Оп-штине и градови, подсетимо, до-бијају 80 уместо дотадашњих 40одсто средстава од тих пореза,али, како се већ може видети,овим изменама тог закона самодонекле је олакшан њихов поло-жај. Већ је очигледно да то неће

бити довољно све док интересилокалних самоуправа не буду би-ли у складу са надлежностима идок их не буде испоштовао и За-кон о јавној својини. Рецимо, рок

предвиђен за враћање имовинеје предуг, имовина није враћенапо аутоматизму, морају се под-носити захтеви за укњижбу…Конкретан проблем који мучиопштине, нарочито војвођанске,јесте, на пример, тај што им нијевраћено пољопривредно зем-љиште те оне губе могућностстицања прихода, док су већиградови у том погледу у бољемположају јер убиру значајна бу-џетска средства од издавања у за-куп пословног простора. У ма-њим општинама, пак, пословнипростор се тешко издаје и то поминималним ценама.

Примера је сијасет те је стоганеминовно да ће се ово питањеизвући јер, просто, општине немогу да функционишу у раскора-

?le to pis

1. III 2012. g.

Novi SadPredstavljen zbornik

Na predstavljanju zbornika Suoča-vanje sa jugoslovenskim kontroverza-ma govorili su Gojko Mišković, regio-nalni koordinator projekta Inicijativanaučnika, dr Mikloš Biro, psiholog, re-dovni profesor Univerziteta u NovomSadu, dr Duško Radosavljević, politi-kolog i profesor Univerziteta, Zlatoje

Martinov, književnik i publicista, gla-vni i odgovorni urednik lista Republi-ka, i Bogoljub Savin, istoričar i direktorArhiva grada Novog Sada. Suorganiza-tori ove promocije bili su Vojvođanskiklub, Zelena mreža Vojvodine, Centarza regionalizam i članice GrađanskeVojvodine.

1. III 2012. g.

BeogradKonferencija o predškolskomobrazovanju

U okviru projekta Podrška lokalnimsamoupravama u decentralizaciji dru-štvenih delatnosti, organizovana je Pr-va nacionalna konferencija posvećenaunapređenju predškolskog obrazova-nja, koju je organizovala Stalna konfe-rencija gradova i opština (SKGO) u sa-

radnji sa Norveškom asocijacijom lo-kalnih i regionalnih vlasti i Centrom zaliberalno-demokratske studije. Nakonferenciji je potpisan i memoran-dum o saradnji SKGO sa 11 opština uSrbiji, za učešće u ovom projektu kojipodržava Vlada Norveške. Projekatpruža podršku preuzimanju decentra-lizovanih funkcija i javnih usluga radi

Фискална децентрализација

ЗАШТО ЈЕ ЦЕНТРАЛИЗАМ ЛОШ

Више пара иливећи проценат неког

пореза дат општинаманије решење ако оне

немају и већенадлежности, а опет, ако

се паре и надлежности непоклопе и не уједначе,

локалне самоуправедолазе у проблем

“

Пише:СлађанаГлушчевић

И

ку закона о финансирању и над-лежностима, где на мосту до-бијају, на ћуприји губе. Више параили већи проценат неког порезадат општинама није решење акооне немају и веће надлежности,а опет, ако се паре и надлежностине поклопе и не уједначе, локалнесамоуправе долазе у проблем.

С друге стране, готове све по-литичке странке, локалне само-управе и стручњаци у области по-реске политике јединствени су уставу да треба очекивати и залагатисе за мање оптерећење трошковазарада, односно за смањење порезаи доприноса на зараде, јер то сувелики трошкови за послодавце иоптерећују предузећа. Значи да,дугорочно, локалне самоуправекоје се ослањају на порез на зарадекао главни извор прихода, нећемоћи да рачунају на то, па ће,последично, временом морати дасе мења и Закон о финансирању.

nn Већи буџет– Имамо већи буџет у односу

на прошлу годину јер су нам по-већани приходи од пореза на за-раде. У кратком временском пе-риоду, откад је на снази нови Законо финансирању локалних само-управа, ефекти су позитивни јерсу општине добиле више пара негошто су добијале само враћањемтрансфера. Али, с друге стране,пренос надлежности локалним са-моуправама који се дешава без пре-носа средстава, а на основу Законао финансирању, унео је пометњу –указује председник Сталне кон-ференције градова и општина иградоначелник Параћина СашаПауновић. – У Параћину смо до-били и око 30 километара држав-них путева који су били ван нашенадлежности, што значи да ранијенисмо имали трошкове њиховогодржавања. По нашем прорачуну,уколико бисмо заиста те путевенаправили како треба, трошковиби нам били толики да бисмо запет година тих додатних приходасве потрошили само на путеве,који нису били у добром стању никада их је Република одржавала.

– Закон о финасирању локал-них самоуправа донет је напречац,као компромис, усвојен без јавне

расправе, претходне анализе, изполитичких и маркетиншких раз-лога, и вероватно ћемо га опетимати на дневном реду – оцењујеПауновић, указујући на потребуусвајања регулативе која ће иматидугорочне перспективе тако даопштине немају сваке године дра-му укидања или увођења пореза.

nn Управљањеприходима

Изменом Закона о финансира-њу општине су добиле на основупореза на доходак грађана дво-струко више, што је свакако зна-чајно за сваку од њих, па и за градНови Сад, каже и Живко Мака-рић, члан Градског већа задуженза буџет и финансије.

– Очекујемо да у наредном пе-риоду општине добију нове над-лежности које ће значити и новетрошкове. У исто време, закони-ма се смањује ниво трансфера –указује он наводећи да су од 2009.трансфери Новом Саду нижи запреко 50 одсто. Износили су1,985 милијарди динара те годи-не, а у 2012. години су осамстомилиона.

– То је ствар будуће ВладеСрбије. Сигурно се мора радитина изменама Закона о финансира-њу локалних самоуправа где ће онеимати већу самосталност, како уприкупљању сопствених приходатако и у управљању њима. Ту се,додуше, кренуло у добром правцујер од 2007. године, када је почелооснивање локалних пореских ад-министрација, добар део извор-них прихода почео је да се ажури-ра. На првом месту, ту су порез на

имовину и такса за истицање фир-ми. Много су тиме добиле све оп-штине јер другачије је када управ-љате приходима ви а другачије ка-да то ради републичка порескауправа – каже Макарић.

nn Директна корист Подсетимо, измене Закона о

финансирању локалних самоупра-ва, као персонификацију фискал-не децентрализације у Србији,лане су иницирали и издејство-вали Уједињени региони Србије.

– Оно што смо обећали гра-ђанима да ћемо урадити, ми смо,уз подршку и у корист тих истихграђана, и урадили. Изборилисмо се да општине и градови до-бију знатно више пара, али не даби та средства стајала на рачунулокалних самоуправа, већ да биљуди осетили директну корист– истиче функционер УРС-аСлободан Мараш. – Истовре-мено смо, где год је то било мо-гуће, у локалним скупштинамаиницирали да незапослене по-родиље добијају новчану надо-кнаду у првих годину дана наконпорођаја, да грађани старији од65 година добију новчану надо-кнаду путних трошкова, да се,где је потребно, субвенционишеоткуп млека итд. У неким оп-штинама, међутим, дешавали сусе преседани – да наше ини-цијативе најпре буду прихваћене,а онда их уопште и не уврсте удневни ред. У тим општинамалокалне власти трошкариле суновац из буџета, увећан на ос-нову измена Закона о финанси-рању локалних самоуправа, натринаесте плате, на измиривањетуђих дугова, попут оних којеима Фонд за капитална улагањаи слично. Међутим, нама су рукевезане тамо где немамо одбор-нике у локалним парламентима.

nn Циркузање надвласништвом

Економиста и сарадник Цент-ра за слободно тржиште Алек-сандар Стевановић указује на тода још није време за оцену изме-њеног Закона о финансирању ло-калних самоуправа, засновану наегзактним показатељима, јер сеон примењује тек неколико ме-сеци. – Али у суштини, када јереч о децентрализацији у Србији,може се рећи да смо ту солидноодмакли – каже он.

– Међутим, наш је проблем, којије у основи свега, што би коначнотребало завршити циркузање савласништвом над ресурсима, имо-

вином… Нисмо урадили нештошто је најбитније, а то је децентра-лизација политике. Али, то је ве-зано за изборно законодавство јер,док год су партије централизоване,док партије кадрују из централе,можемо имати на папиру значајнудецентрализацију али је у праксинемамо – каже Стевановић. – Садаимамо ситуацију да се обесмиш-љава утрка између локалних само-управа. Јер, држава одређује где ћеда се улаже, где ће она да подстиче,кога да фаворизује и да самим тимпотире напоре неких локалних са-

моуправа, које можда и нису најбо-ље али имају интенције да радествари које су добре за тај град илиза ту општину. Али, све је џаба кадавам неко подмити инвеститоре ионемогући да дођу баш код вас –објашњава Стевановић.

Елем, Закон о финансирању ло-калних самоуправа, у чију сврсис-ходност су и пре лањских изменамноги сумњали, указујући на тода је проблематично такво преба-цивање новца из републичког улокалне буџете без сагласја са над-

лежностима, већ се показао фа-личним. Поменимо и да највишевајде од њега имају општине укојима има више запослених, а тосу само већи градови, док већинаопштина у Србији данас највећипроблем има управо са огромномнезапосленошћу. Суштина је да јенеопходан коначан, јасан договоро томе у ком правцу треба да идефискализација и шта очекује оп-штине и градове у будућности. ❚

Aуторка је новинаркаиз Новог Сада

4 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g. mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 5

ко мариза градове,општине,грађане...

Избори су,

Колико год се чинило да су уста изборних такмаца пунадецентрализације, то питање није међу топ-темама, анарочито нема много речи о фискалној децентра -лизацији, теми која је донедавно обилато коришћена уполитичке и маркетиншке сврхе појединих партија

Закон о финасирању локалних

самоуправа донет јенапречац, као компромис,

усвојен без јавнерасправе, претходне

анализе, из политичких имаркетиншких разлога, и

вероватно ћемо га опетимати на дневном реду

“

Док год су партијецентрализоване, док

партије кадрују изцентрале, можемо имати

на папиру значајнудецентрализацију али је у

пракси немамо

“

dvojile dve grupe ljudi – jedni suosnovali organizaciju civilnog dru-štva Proaktiv, a drugi Nacionalnukoaliciju za decentralizaciju, na-stavljajući praktično da ostvarujuciljeve istoimene mreže od pede-setak nevladinih organizacija iz ce-le Srbije, ali bez beogradskih „igra-ča“, koju je osnovala upravo Pro-tekta sa ciljem jačanja nevladinogsektora van metropole.

– Godinama konkurišemo zanacionalne projekte, ali teško idekada se radi iz Niša i unutrašnjostijer još uvek su svi centri moći i sveglavne kase ipak u Beogradu. Teku poslednje vreme, neke međuna-rodne organizacije i fondovi insi-stiraju na tome da se realizuju i po-drže i projekti van Beograda. Kadaje Protekta organizovala nacional -nu konferenciju o decentralizaciji,morala je da to uradi u Beogradu,pa da tako omogući da tom skupuprisustvuje i predsednik Tadić.Mnogima je nekako Niš daleko dabi došli u uključili se u naše pro-jekte. Postoje tu i druge preprekekoje nam stoje na putu, ali mi smotvrdoglavo uporni i polako razbi-

jamo sve barijere, korak po korak – kaže izvršni direktor Protekte Mi-lan Stefanović, koga inače, kadanaljuti lokalne vlastodršce, ako ni-šta drugo, kritikuju zbog minđušai frizure.

Govoreći o ovoj temi za Decen-tralizator, Stefanović kaže da je začetrnaest godina nekoliko nevla-

dinih organizacija nastalo iz Pro-tekte i da ih je sada u Nišu petnae-stak. Konkurencija je dobra i zdra-va, ali nije dobro što međusobnouglavnom ne kontaktiraju i nemajuzajedničke projekte preko kojih binjihov uticaj svakako bio jači.

U drugim manjim gradovima iopštinama juga Srbije lokalne sa-mouprave ne prepoznaju civilnisektor kao korisnog partnera, nitiga finansijski pomažu. U većini op-ština je po jedna ili nijedna OCD,a neke deluju na nivou „kućne ra-dinosti“ i amaterski, pa kao takvei nemaju ni autoritet u lokalnoj vla-sti, a kojoj takva pozicija OCD pro-

sto rečeno i odgovara. Najčešćeoblasti delovanja OCD jesu soci-jala, ekologija i oblast ljudskih pra-va, dok OCD poput Protekte idumnogo ambicioznije i u svojim pro-jektima istražuju organizovani kri-minal i korupciju, decentralizaciju,ekonomsko osnaživanje stanovni-štva i malih i srednjih preduzeća,

profilišu razne omladinske progra-me i uvode socijalne inovacije. Or-ganizacije civilnog društva su do-nekle uključene u radne grupe kojerade lokalne strategije za razneoblasti, ali kada se te strategije usvo-je i ostanu mrtva slova na papiru,nerado ih prizivaju i pozivaju. Takoje bilo i poslednjih meseci kada jeu Nišu došlo do nesporazuma iz-među gradskih čelnika i Lokalnogantikorupcijskog foruma LAF iz-niklog upravo iz Lokalnog anti-korupcijskog plana jednoglasnousvojenog u Skupštini grada junaprošle godine. Čelnicima se nijesvideo apel LAF-a da državni or-gani ozbiljno i ažurno reaguju naprijave Državne revizorske insti-tucije DRI vezane za nepravilnostiu trošenju gradskog budžeta isprovođenju krupnih javnih na-bavki u javnim preduzećima.Gradskom veću je čak palo na pa-met da negira sadašnji sastav LAF-a, a da dođe na ideju da članoveovog tela bira konkursom.

nn Učešće u državnimprojektima

Na niškoj tribini o nevladi-nim organizacijama i politici,organizovanoj krajem aprila u

Medija centru, predsednikOCD Proaktiv Mladen Jovano-vić rekao je da je pogrešno go-voriti kako se organizacije civil-nog sektora ne bave politikom,jer ne može se onda ništa ni pro-meniti u društvu. On međutimsmatra da i političari i OCDprolaze period ranog detinjstvai ulaze u fazu kada se mora shva-titi da se i građani mogu politi-čki angažovati sa različitim ste-penom uticaja na društvo, u če-mu je ključna uloga nevladinogsektora. Tom prilikom se čuopodatak da u Srbiji postoji oko15.000 raznih nevladinih orga-nizacija u kojima je stalno zapo-sleno oko 9000 ljudi, uz neko-liko hiljada angažovanih naodređeno vreme dok traju nekiprojekti. Mnoge od tih organi-zacija se inače gase zbog nedo-statka para, ali niču i nove. Lošepo civilni sektor jeste to što nekeOCD prihvataju učešće u drža-vnim projektima da bi poneštozaradile, ali je onda pitanje ko-liko mogu ostati nepristrasne iobjektivne i koliko uopšte utičuna društvene promene. ❚

Autor je novinar iz Niša

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 7

uspostavljanja dalje decentralizacije uoblasti obrazovanja, zdravstvene i so-cijalne zaštite na lokalnom nivou. Ciljprojekta je, pre svega, da se povedebriga o deci, o učenju stranih jezika,da se vođenje evidencije u opštinamaunapredi, da izveštavanje bude boljenego do sada i da sve to zajedno po-stane deo brige cele zajednice.

6. III 2012. g.

VizbadenIzjava o saradnji

Predsednik Skupštine AP Vojvodi-ne Šandor Egereši i predsednik Skup-štine nemačke savezne pokrajine He-sen Norbert Kartman potpisali su uVizbadenu izjavu kojom se postavlja-

ju osnove za dalju parlamentarnu sa-radnju i povezivanje dva regiona.Ovim dokumentom se snažno podr-žava i saradnja poslanika, odbora,vlada, privrednika, univerziteta, a ot-varaju se mogućnosti i za poveziva-nje mladih.

6. III 2012. g.

BeogradJavno slušanje

U Domu Narodne skupštine održa-no je javno slušanje posvećeno kori-šćenju IPA – pretpristupnih fondovaEvropske unije. Govorili su direktorka

Vladine Kancelarije za evropske inte-gracije Milica Delević, zamenik šefaDelegacije EU u Beogradu AdrijanoMartins, potpredsednica Narodneskupštine Gordana Čomić i zamenikdirektorke Kancelarije za evropske in-tegracije Ognjen Mirić.

6 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

Pogled s juga: Niš

rganizacije civilnogdruštva, nevladine or-ganizacije, ili civilni

sektor ako vam je zgodnije zvatiga tako, još se nisu dovoljno dobrozapatile u Nišu i na jugu Srbije, a„prvoborci“ tih organizacija sma-traju da će temeljnija decentrali-zacija Srbije ojačati i njih i kod gra-đana stvoriti uverenje da oni i ne-maju nameru da menjaju svoj sta-tus „nezgodnih“ zbog stalnog pre-slišavanja vlasti, ali da zato žele daolakšaju život građanima u mno-gim sferama životne svakodnevicei da malom običnom čoveku ukažuna prava i mogućnosti u okvirurazvoja demokratskog društva.Iskustvo postojećih organizacijacivilnog sektora u Nišu, gde ih je

petnaestak, i u ostalim lokalnimsamoupravama, gde se na prstemogu nabrojati ili ih jednostavnoi nema, pokazuje da je on nedo-voljno razvijen, da ih državni or-gani ne doživljavaju kao partnerei korisne saradnike u razvoju dru-štva, već kao opasne protivnike irivale koji otvaraju neprijatne temeu lokalnim samoupravama i vlastne prikazuju u bojama u kojima biona želela da sebe vidi u ogledalu.Čelnici organizacija ovog sektorakažu da se i u toj oblasti oseća cen-tralizacija, da je predstavnicimapolitičkog života i državnim čino-vnicima često daleko da dođu najug i uključe se u neke njihove pro-jekte, a da im civilni sektor sa se-dištem u Beogradu često za sitne

pare udeljuje povremeno da izvršeneke poslove u kojima treba zaćidublje u unutrašnjost Srbije.

nn Od kućne radinostido profesionalizma

Organizacija civilnog društva(OCD) Protekta i njen izvršni di-rektor Milan Stefanović po višeosnova su kvalifikovani da govorena ovu temu. Jer Protekta je jednaod prvih organizacija civilnog dru-štva van Beograda koja je nastalaiz jezgra studentskih protesta u Ni-šu 1998. godine i trenutno, poredcentralnog sedišta u Nišu, ima svo-je ekspoziture u Pirotu i Vranju,sa ambicijom da se i dalje širi. Onaje inače do sada realizovala oko 60značajnih projekata u okviru kojihje profesionalno angažovala oko80 referentnih ljudi, a uslov je uvekbio da nisu članovi političkih stra-naka i tog principa se uporno drži.Iz Protekte su se pre dve godine iz-

Piše:Milorad Doderović

O

?le to pis

Kada je Protektaorganizovala nacionalnu

konferenciju odecentralizaciji, morala

je da to uradi u Beogradu,pa da tako omogući da tom

skupu prisustvuje ipredsednik Tadić

“

OCD nezgodne za vlast,ali korisne za građane

Ý Pod kapom stranaka– Nije tajna da su neke NVO pod kapom stranaka i političara iz vladajuće

koalicije. Neke stranke su čak i formirale NVO da bi u njima uposlile svoje omladince,ili da bi preko njih vršile razne finansijske transakcije, da ne kažem baš „pralepare“. Takve organizacije po državnoj vertikali često dobijaju i pare i projekte.Gradska vlast u Nišu prilikom usvajanja budžeta barata krupnim ciframa i milionimakoje izdvaja za civilni sektor, ali u tom košu su i sva moguća i nemoguća udruženja,seoski i drugi fuidbalski klubovi, crkva i drugi. A mi smo, na primer, ove godinejedva nekako od grada dobili sto hiljada dinara za ekološki projekat kreativnereciklaže i morali smo da nađemo još dvesta hiljada da bismo tu akciju među os-novcima sproveli kako valja. Gradska Komisija za kulturu je do sada redovnoodbijala naše projekte na svojim konkursima, a moraćemo izgleda da tužimo gradkako bismo do kraja naplatili organizaciju prvog Niškog investicionog foruma NIF,organizovanog 2008. godine – kaže Stefanović iz Protekte.

Koliko nevladineorganizacije na jugu Srbijedoprinose procesudecentralizacije

U većini opštinaje po jedna ili nijedna OCD, aneke deluju na nivou „kućne

radinosti“ i amaterski, pakao takve i nemaju ni

autoritet u lokalnoj vlasti, akojoj takva pozicija OCD

prosto rečeno i odgovara

“ZA KOGA JE DECENTRALIZACIJA DOBRA

Ý Dežurno uzbunjivanje javnostiMi nismo tu da bismo se dopali javnosti i političarima, već da bismo bili dežurni

budilnik za njihove uspavane savesti i da bismo ih stalno uzbunjivali uvek kadaje ugrožen javni interes u zemlji. Naš doprinos se meri stepenom izvršenih promenau društvu koje je u tranziciji, a te promene često i bole, a mnoge opominju daniko u ovoj zemlji ne može biti mimo zakona i mimo odgovornosti. Naš takozvani„treći sektor“ nije omiljen kod političara, ali to može biti i znak da radimo dobroi zadiremo u prave teme i probleme – kaže za Decentralizator čelnik Jurom centraOsman Balić.

ош од свог урбаног поче-ла, Зрењанин је подређеннекој спољњој сили која

му одређује услове живљења.Испрва је то била сама тврђава,изграђена 1528. а срушена1701. године, јер се цивилна ва-рош налазила ван њених зиди-на и у функцији снабдевањавојне посаде. Трајући и крозтурско доба као шехер који са-ња о царској слободи, град нанајлепшој језероузини у Банатудочекао је хришћанску војскукао место са историјски прове-реном геостратешком кармомна граници вароши и слобод-ног града. Ни као перспектив-ној космополитској вароши напрекретници 19. и 20. века Зре-њанину није недостајало ништаосим слободе изражене у бла-

годетима највишег степена ло-калне самоуправе.“

Овим речима зрењанинскикњижевник Золтан Баба алудирана факат да је град 1769. царскимуказом добио статус „трговиш-та“, што је знатно нижи степенод статуса слободних царскихградова, какав су имали неколи-ки градови у данашњој Војводи-ни. То, по његовом схватању,није било сасвим без последицапо „градску карму“ и психоло-гију његових данашњих житеља.

– Осврнемо ли се, тако, на ме-ста попут Сомбора или Суботи-це, која су током 18. и 19. века каослободни градови племићи ужи-вала моралне благодети потпунелокалне самоуправе, приметиће-мо да она храбрије подносе кризуу којој се наша земља већ година-

ма налази. Правилност да сви гра-дови који су у извесном периодусвоје историје били уздигнути настепен слободног царског иликраљевског града и дан-данас бо-ље опстају од бивших трговишта,може се потврдити и на примеруПанчева или Вршца, који и сазнатно мањим људским и при-вредним ресурсима традиционал-но испољавају више колективногсамопоштовања, што је уочљивовећ и при уласку у њихову пери-ферију. Урбанитет који у помену-тим градовима одликује грађан-ство, те чињеница да у њима на-лазимо већи број материјалнихурбаних референци, уверава насда историја једног града духовнообавезује његово грађанство упр-кос законитим кретањима станов-ништва и нестајању материјалних

трагова минулих епоха – вели Зол-тан Баба.

nn Економскапреломна тачка

Но вратимо се начас у сасвимнедавну историју. Поткрај осам-десетих, општи расап већ се на-зирао, али поједине коцке град-ског мозаика пружале су наду.Беше то време кад су се шлепериСерво Михаљ промета још могливидети пред супермаркетима уПоречу и Ровињу. Житопродуктје снабдевао кухиње и кантинеЈНА од Ђевђелије до Триглава.Зрењанин је хранио Југославију.Имао је узорну металску инду-стрију – Шинвоз, Радијатор, Ме-талпрогрес – из чијих су погонасофистициране машине стизаледо Западне Европе и ЛатинскеАмерике. Поврх свега, локална

самоуправа је била „држава удржави“, са буџетом и овлашће-њима о којима ни у шали нисуразмишљали они који се данаскуну у децентрализацију.

Град на обалама Бегеја данаспружа нешто другачију слику. Онекадашњим гигантима тради-ционалне индустрије сведоче ко-стури управних зграда које сте-чајни управници (углавном безу -спешно) покушавају да продајуда би намирили повериоце. Ов-дашњим управљачким структу-

рама пошло је за руком да униш-те Пивару основану 1735. годи-не, једну од највећих шећеранау Војводини, Индустрију прера-ђевина од кукуруза (ИПОК),Фабрику чарапа Ударник, Твор-ницу шешира Бегеј... Постало јеправило да се мали бизниси којиовде поникну селе у Нови Садили Београд чим постану иолевелики. Према званичној еви-денцији локалне филијале На-ционалне службе за запошљава-ње, у Зрењанину је у јануару2012. било 10.968 незапослених.Да ли је чудно што међу њимапреовлађују они који сматрајуда је Зрењанин „мртав град”?

Нешто оптимизма последњихгодина унеле су инвестицијестранаца у новоформираним ин-дустријским зонама. Погоне суотвориле фирме из области ауто-мобилске индустрије (Меца-пласт д.о.о.), бродоградње (Бо-мекс), грађевинске индустрије(Гезе), рециклаже (Altis Chemi-cal), металургије и обраде метала(Радијатор а.д.), текстилне ин-дустрије (Помпеа) и електронике(Draxlmaier Automotive д.о.о.).У недавно објављеном предиз-борном стратешком документулокалног одбора Демократскестранке, наводи се да је, кад јереч о критеријуму „инвестицијапо глави становника“, град Зре-њанин са 293, 91 евром изнадпросека за Републику Србију(97,53 евра) и Војводину (163,67евра). Када се погледа колико јенових радних места отворено нахиљаду становника, Зрењанинје – према овом извору – поновобољи од српског и војвођанскогпросека.

Са друге стране, према анали-зи економисте Момчила Никол-чића, потпредседника Регионал-не привредне коморе, у Сред-њобанатском округу просечнабруто зарада за новембар 2010.

године износила је 44.744 дина-ра и била је за 6,5 одсто нижа одрепубличког просека, а 4,2 одстонижа у односу на просечну за-раду у Војводини. Економскианалитичари, по свему судећи,једном ће морати да објасне какоје, негде почетком 2009. године,дошло до „преломне тачке“, кадасу зараде у Војводини почеле дазаостају за републичким просе-ком. Да подсетимо, према пода-цима покрајинског Завода за ста-тистику (угашеног почетком де-ведесетих), 1987. године просеч-не плате и пензије у севернојсрпској покрајини биле су 40 од-сто веће од просека СФРЈ.

Све је то мала економска про-легомена за промишљање опредностима и евентуалним не-достацима децентрализације.

nn Обећања октобраПрема речима политиколога

мр Владимира Васиљева, дирек-тора зрењанинске Градске биб-лиотеке, у времену југословен-ског социјализма било је многовише децентрализованости не-го данас.

– Обећања нове власти после5. октобра гласила су: новиустав, децентрализација власти,враћање имовине локалним са-моуправама, реституција. Апсо-лутно ништа од тога није испу-њено, осим што је, под притис-ком Брисела, 2006. године донет(умногоме мањкав) нови Устав.Кад је 1995. Слободан Милоше-вић видео да губи локалне из-боре, донео је закон по коме сваимовина локалне самоуправепрелази у власништво државе.Предводници промена из 2000.године као да су схватили да јето „идеално“, да не треба ништамењати. Тако сада локална само-управа на финансијском тржиш-ту нема право да заложи хипо-теку, да узме развојни кредит, исве зато што неко у Београду

држи имовину у својим рукама.А Дирекција за имовину пред-мете решава у просеку 17 месе-ци, и то у 80 одсто случајева не-гативно – каже Васиљев.

Према речима Золтана Бабе,судбина је хтела да и између двасветска рата формални статусЗрењанина буде у несразмери саиндустријализацијом, која ће то-ком осме и девете деценије про-шлог века „достићи врхунацпропорционалан експлоатацијиу виду политички диригованогодливања капитала“.

– Како сада ствари стоје – ве-ли саговорник Децентрализа-тора – Зрењанин је лишен чакпуке утехе материјалног благо-стања из последњих деценијауочи распада Југославије. Ко-мадање индустријске супра-структуре и отуђивање општин-ског капитала дешава се у атмо-сфери опште индиферентности,праћено флоскулама апатије исамопотцењивања, те комплен-тативног оптимизма неколици-не непоклеклих индивидуалаца.Политичке опције локалне са-моуправе традиционално су пакпотчињене општим местимадржавне идеологије, без истин-ске визије локалних приорите-та, што скупа са приликама удруштвеној бази упућује нанужност сагледавања проблемау аналогији са осталим градо-вима регије. Једино што нас и усиромаштву и ограниченој сло-боди може охрабрити, јесу не-уништива живописност сре-дишта Баната и могућност ње-говог поновног силаска на реку,што је приметио и архитектаРанко Радовић када се прили-ком једног радног боравка ухва-тио за главу схвативши каквуштету му већ деценијама наносењегови лоши градски оци иочуси планирања. ❚

Аутор је новинар из Зрењанина

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 9

АУТОНОМИЈА ЈЕ ДЕМОКРАТИЈА

У потрази за надлежностима: искуство Зрењанина

8. III 2012. g.

Vršac–RešicaLečenje preko interneta

Uspostavljena je prva telekomu-nikaciona veza bolnica iz Vršca, Te-mišvara i Rešice. To predstavlja isto-

rijski poduhvat u zdravstvenom si-stemu Srbije i Rumunije, kojim će seomogućiti zajedničko dijagnostiko-vanje i lečenje bolesti putem inter-neta. Opšta bolnica u Vršcu i Župa-nijska bolnica za urgentna stanja izRešice nosioci su projekta vrednog1,2 miliona evra koji finansira EU izFonda za prekograničnu saradnju.Ova saradnja će omogućiti da okopola miliona pacijenata iz obe zem-lje brže i jednostavnije dobije pravudijagnozu i terapiju.

9. III 2012. g.

VršacProstorni podaci

Na završnoj konferenciji u hoteluSrbija objavljen je završetak projektapod nazivom Prostorni podaci za našegrađane, koji su zajednički realizovaliopština Vršac i grad Morahal u Ma-

đarskoj, u okviru programa EUEhchahge 3. Reč je o pripremama ko-je su obavljene za uspešnu instalacijiGIS-a i elektronske uprave. Projekatje finansiran u okviru prekograničnesaradnje Srbije i Mađarske, iz sred-stava fondova EU, a koštao je sto se-damdeset hiljada evra.

?le to pis

8 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

О некадашњимзрењанинским гигантима

традиционалнеиндустрије сведоче

костури управних зградакоје стечајни управници

(углавном безуспешно)покушавају да продају да

би намирили повериоце

“

Зрењанин је лишен чакпуке утехематеријалногблагостања изпоследњих деценијауочи распадаЈугославије. Комадањеиндустријскесупраструктуре иотуђивање општинскогкапитала дешава се уатмосфери општеиндиферентности,праћено флоскуламаапатије исамопотцењивања

Пише:АлександарБјелогрлић

ИзмеђубеоградскеСциле и

новосадске ХарибдеJ

Predsednici opština podigli glas

LOKALNA SAMOUPRAVA

redba o platama u dr-žavnoj administracijikoju je Vlada Srbije

usvojila krajem pošle godine na te-lefonskoj sednici naišla je na mno-ge kritike kod predstavnika lokal-nih samouprava jer smatraju da senjome otvoreno diskriminišu malanaselja u korist većih gradova. Stav-ka koja predviđa da mesta s manjeod 50.000 stanovnika daju nižeplate zaposlenima, koje bi u gradubile veće iako se radi o istoj struč-noj spremi, naterala je predsednikeopština Lučani, Arilje, Požega iKosjerić da ocene da je spornaUredba diskriminatorska.

– Nedopustivo je da se takvimaktom obavljanje istog posla u or-ganima samouprave vrednuje narazličite načine jer se time stavljau pitanje obrazovanost i stručnostzaposlenih u opštinama Srbije i ta-ko se nastavlja parola „Srbija radi,Beograd se gradi“ ili „u gradu živi,selo hvali“ – kaže za Decentraliza-

tor predsednik opštine Lučani Slo-bodan Jolović.

On podseća na to da je spornaUredba o izmenama i dopunamakoeficijenata za obračun ličnih do-hodaka u državnim organima do-nesena na telefonskoj sednici Vla-de Srbije 30. decembra prošle go-dine i da predviđa skoro duplo ma-nje plate za zaposlene u opštinama,što znači da, na primer, vozač u op-štini s manje od 50.000 stanovnikaprima 19.000 dinara, dok bi u gra-du primao duplo više.

– Ne može obavljanje istog po-sla u organima uprave, s istomstručnom spremom, u Beogradui drugim gradovima biti više pla-ćeno po 20.000 dinara nego u op-štinama. Ta Uredba će uticati naodliv mladog stanovništva u gra-dove i na još veće raslojavanje izaostajanje u razvoju malih sre-dina. To je potcenjivanje lokalnihsamouprava, gde takođe rade dr-žavni službenici, a u Lučanima

postoji preduzeće gde više od sto-tinu radnika prima veću platu odmoje, direktor čak pet puta više,a državi i lokalnoj samoupravi ni-kakve obaveze ne plaćaju – rekaoje Jolović.

nn Potcenjivanjegrađana unutrašnjosti

Prema njegovim rečima, zapo-slenima u opštini Lučani sa fa-kultetom i stručnim ispitom pla-ta je 47.000 dinara, sa višom ško-lom 31.000, sa srednjom 23.000,

r Veran Stančetić, done-davno savetnik u Mini-

starstvu za ekonomiju i regionalnirazvoj, kaže da nema optimalne idobro organizovane države bez de-centralizacije. On je na tribini odr-žanoj nedavno u zrenjaninskojGradskoj biblioteci Žarko Zrenja-nin izneo podatak da Evropskaunija najveći deo budžeta oprede-ljuje upravo za regionalnu politiku(preko 40 odsto).

– Reč je o stotinama milijardievra nepovratnog novca koji seusmerava preko takozvanih NUTS2 kriterijuma. Upravo Vojvodinapo svojoj veličini odgovara toj meri

i imaće velike mogućnosti da „po-vuče“ taj novac. To ne znači da ćese to nužno i dogoditi – sve će za-visiti od regionalnog menadžmen-ta. Problem u Vojvodini, kao i u

mnogim drugim evropskim regio-nima, jeste prevelika centralizova-nost. Novi Sad je taj koji ide na-pred, dok su opštine kao Bela Cr-kva ili Plandište po nekoliko putasiromašnije od opština u NovomSadu ili u okolini ovog grada. Jasnoje da lokalne samouprave morajubiti više uključene u kreiranje isprovođenje razvojnih dokumena-ta – objašnjava Stančetić.

– Ipak – dodaje on – preduslovuspešnog reformskog procesa jesteaktivizam građana. Regionalni ni-vo upravljanja sve je jači u evrop-skim državama, a Srbija je trenu-tno u grupi najcentralizovanijih

država, dok su one najnaprednije,kao što su Nemačka, Švajcarskaili Belgija, istovremeno i najvišeregionalizovane. ❚

a čistačice imaju oko 16.000 di-nara. Plata predsednika opštineLučani, kako je naveo, iznosi76.000 dinara, što je mnogo ma-nje nego u opštinama koje imajustatus gradova.

On smatra da zbog odluka Vla-de Srbije u manjim opštinama nemogu da se popune sistematizo-vana radna mesta, što dovodi dododatnog rada zaposlenih iako suim plate umanjene, i dodaje da jeodržao zajednički sastanak s pred-sednicima opština Arilje, Požegai Kosjerić i da je ocenjeno da jesporna Uredba protivustavna.

– Divne li demokratske zemljeu kojoj se različito vrednuje radisto obrazovanih službenika. Dali to znači da u Beogradu žive nekilepši, bolji i obrazovaniji ljudi, a uunutrašnjosti građani drugog reda?Nije ovo jedini primer potcenji-vanja građana, jer vlast već godi-nama krši i Zakon o lokalnoj sa-moupravi i godinama umanjujesredstva za opštine i gradove u unu-trašnjosti države. To je nepoštova-nje građana koji žive u malim me-stima jer umanjivanjem transfernihsredstava lokalne samouprave seuvlače u totalni kolaps – kazao jeJolović, koji je i član Odbora za lo-kalni ekonomski razvoj Stalnekonferencije gradova i opština(SKGO).

Jolović upozorava na to davlast toliko kreativno radi na ure-đenju lokalne samouprave daumanjuje sredstva za bolji životgrađana, a istovremeno namećeobavezu da lokalna samoupravafinansira obrazovanje i zdravstve-ne usluge. Prema njegovim reči-ma, cilj je da „Beograd opstanepo svaku cenu“.

nn Samouprave nisukonsultovane

Predsednik opštine KosjerićDragan Vujadinović kaže za De-centralizator da bi najbolje rešenjeproblema bilo da zaposleni u ad-ministraciji potpisuju opšti kolek-tivni ugovor.

– Trebalo bi da postoji zakon oplatama činovnika koji bi celo pi-tanje stavio u ustavni okvir. To bibio primer zdrave tržišne logikekoja diktira da osnovna zarada bu-de proporcionalna za svako ruko-vodeće mesto, a za ostala postepe-no smanjivanje za 10 odsto. Na tajnačin bismo mogli da priuštimo iveći broj službenika. Ne znam za-što je postojeće stanje moralo dase pokrije Uredbom. Verovatnoim je izgovor da su to mere štednjeu krizi, ali to odavno ima svoju ge-nezu – smatra Vujadinović.

On se slaže s kolegom iz Lučanada sporna Uredba podstiče odlazakstanovništva u veće gradove jer ka-drovi tamo dobijaju više novca zaistu stručnu spremu.

– Sve više se ide u smeru centra,umesto da nam daju više nadlež-nosti preko decentralizacije. Naprimer, da omoguće lokalnim sa-moupravama da izvorni prihodiostanu gde su i proizvedeni, a dadržava služi samo da kanališe našusolidarnost s ostalim opštinama.Svaka lokalna samouprava trebalobi da ima dve kontrole, svoju po-liciju i svoje sudove; to bi značilokraj procesa decentralizacije – za-ključuje Vujadinović.

Predsednica opštine Arilje Mir-jana Avakumović kaže za Decen-tralizator da se vlast nije konsul-tovala ni s jednim predstavnikomlokalne samouprave kada je donelaspornu Uredbu.

– Ne razumem na koji način sudošli do takvih brojki za plate, aznali su da mi na lokalu već dugoimamo problema s niskim ličnimdohocima koje su nam sada još sni-zili. Nismo još iskusili odlazak ka-drova zbog toga, ali to je samo zatošto već imamo mali broj zaposle-nih. Od predstavnika susednih op-ština čujem da postoji veliki odliv

mozgova u centralu – upozoravaAvakumovićeva.

Diskusija o Uredbi je u zapećkujavne diskusije zbog predizborne

kampanje, ali čelnici opština se na-daju da će ponovo biti pokrenutanakon izbora. ❚

I. K.

U

D

20. III 2012. g.

Novi SadPoseta delegacije iz Hrvatske

Predsednik Skupštine VojvodineŠandor Egereši razgovarao je sa člano-vima delegacije Vukovarsko-sremskežupanije, koju predvodi župan BožoGalić. Ove dve regije, uz mađarski re-gion Bač-Kiškun s kojim je pre tri godi-ne dogovorena saradnja na trilateral-

nom nivou, žele da prodube kontakteu različitim oblastima. Delegaciju hr-vatske županije primili su i potpred-sednik Vlade APV Tomislav Stantić ipokrajinski sekretar za nauku Drago-slav Petrović.

1. IV 2012. g.

Novi SadČetvrta konvencija

Učesnici Četvrte vojvođanske kon-vencije, koju je održana u amfiteatruSPC Spens usvojili su Deklaraciju oosnovama demokratskog ujedinjenjaVojvodine i Srbije u Saveznu RepublikuSrbiju, čime su pozvali na ustavne pro-

mene koje bi omogućile redefinisanjeodnosa u državi po principu federali-zacije, po kojem bi Vojvodina i Srbijabile republike u saveznoj državi Srbiji.Čelnici Saveza vojvođanskih Mađara,koji su takođe učestvovali na konven-ciji, ocenili su da rešenje za vojvođan-sko pitanje ne treba tražiti u statusurepublike, već u najširoj autonomijikoja bi uključivala zakonodavnu, izvr-šnu i sudsku nadležnost Pokrajine, te

?le to pis

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 1110 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

Ý Akt diskriminacijeUredbom o izmenama i dopunama koeficijenata za obračun ličnih dohodaka u

državnim organima Vlada je propisala da srednja stručna sprema u opštinama imazaradu do 23.000 dinara, u gradovima do 25.000, a u gradu Beogradu do 28.000dinara. Istovremeno, zaposlenima s visokom stručnom spremom u Beogradu jeomogućeno da budu plaćeni 67.000 dinara, u ostalim gradovima 57.000, a u opštinamaSrbije do 47.000 dinara. Spremačica u opštinskoj upravi, čija zarada iznosi 16.140dinara, prema ovom aktu nema zagarantovani lični dohodak. Dalje, načelnicimaopštinskih uprava propisana je zarada do 66.000 dinara, načelnicima gradskih uprava97.000, dok načelnici grada Beograda imaju zaradu čak 127.000 dinara. U opštinamapostoji po jedan načelnik, dok u gradovima i preko osam načelnika za posebne oblastirada. Obim posla za svakog opštinskog ili gradskog načelnika je isti, jer se brojizvršilaca na pojedinim poslovima planira prema broju stanovnika.

Ý Zamrznut prijem radnikaZakon o ograničenju broja zaposlenih propisuje četiri službenika na svakih

1000 stanovnika, prema kojem, na primer, u opštini Lučani bi trebalo uposlitipreko 80 službenika, ali oni trenutno rade sa skoro duplo manjim brojem zaposlenih,odnosno sa 49 službenika. Razlog tome je akcija smanjenja državne administracijekoja propisuje zamrzavanje prijema novih radnika i nadležna ministarstva višene odgovaraju na zahteve za povećanje broja zaposlenih na poslovima koji seodnose na razvoj lokalne zajednice.

Zarade opštinskih službenika drastično smanjenekrajem prošle godine pod izgovorom štednje ufinansijskoj krizi

Plate u „unutrašnjosti“duplo manje nego u Beogradu

Divne lidemokratske zemlje u kojojse različito vrednuje rad istoobrazovanih službenika. Da

li to znači da u Beogradužive neki lepši, bolji i

obrazovaniji ljudi, a uunutrašnjosti građani

drugog reda?

“

Sve više se ideu smeru centra, umesto danam daju više nadležnosti

preko decentralizacije“Ne razumem na koji

način su došli do takvihbrojki za plate, a znali su da

mi na lokalu već dugoimamo problema s niskim

ličnim dohocima

“

Nema optimalnei dobro organizovane

države bez decentralizacije.Evropska unija najveći deo

budžeta opredeljuje upravoza regionalnu politiku

(preko 40 odsto)

“Lokalna imovina za ekonomski zamah

– Politički pluralizam u Voj-vodini svodi se na ekspo-ziture centralizovanih ilinacionalno-nacionalističkih stranaka. Dakle,glavni nosioci političkog života su razlomljeni,ne samo po programsko-idejnoj već i po teri-torijalnoj liniji. Najveći broj političkih stranakaovde ide na segmentirano biračko telo, pri če-mu se gubi vidokrug prirodne celine građan-ske Vojvodine, kao multikulturne društvene ipolitičko-pravne strukture, unutar države Srbi-je. Politička, odnosno stranačka konfiguracijaVojvodine ne radi za celinu sistemskog pozi-cioniranja unutar Srbije. Iz tih razloga se politi-čki kaleidoskop ovih prostora svodi na pozicijeispod ili iznad parlamentarnog cenzusa, s je-dne strane, i na stalno emitovanje bojazni cen-tralne vlasti od političkog separiranja i odeljiva-nja. Kao da se ne shvata da su specifičnost Voj-vodine i njena autonomija normalno stanje ikvalitetno obeležje. Zašto i kome bi različitostbila opasnost? – pita se profesor UniverzitetaSingidunum dr Boško Kovačević.

VIŠE OD VESTI... ...MANJE OD TEKSTA

12 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

– Decentralizacija je za-pravo put da se zemljane raspadne, a to nije, ka-ko tvrde nacionalisti,centralizam. Takozvane velike nacionalisti-čke ideje često se završe upravo u raspadu iu gubitku teritorije, što smo videli i na pri-meru Srbije. U Srbiji zapravo i nema regionasem Vojvodine, pošto tradicija regionalizmai regionalnog identiteta pojedinih delovaSrbije zapravo i ne postoji, mi prosto nema-mo kulturu pokrajina u užoj Srbiji. Dok se nerazbiju sve te političke, kulturološke i men-talne barijere, proći će godine, možda i de-cenije, ali je bitno da ta priča opstaje u jav -nosti i da dobija u političkoj težini – komen-tariše publicista Teofil Pančić.

Kultura pokrajinaPANČIĆ:VIŠE OD VESTI...

...MANJE ODTEKSTA

– Vojvodini se moraomogućiti unutrašnja sa-mostalnost, pre svega uekonomskom pogledu.Ali, ta samostalnost treba da uključi i zakono-davnu, izvršnu i delom sudsku vlast, ali i toda Vojvodina ima svoju policiju. E, kad se topomene, onda sledi burna polemika i napadina Vojvodinu. Ali zašto? Pa, u svim demokrat-skim zemljama, i regije i lokalne samoupraveimaju svoju policiju. Vojvođanska policija ko-ja je postojala pre 30 godina bila je uspešna iimala je ugled. I da li neko sad tvrdi da je po-stojanje te vojvođanske policije tad uticalona raspad SFRJ? Toliko su apsurdni ti strahoviod Vojvodine – ukazuje Šandor Egereši,predsednik Skupštine AP Vojvodine.

Vojvodini policijaEGEREŠI:

– Decentralizacijom Srbi-je do nivoa lokalnih sa-mouprava treba umanjititendenciju „novosadiza-cije“ Vojvodine, koja sepojavila kao posledicanaglog povećanja nad le-žnosti APV – istakao je član Predsedništva Sr-pske napredne stranke Goran Knežević.

Stop „novosadizaciji“KNEŽEVIĆ:

– Skup na kojem je šestmanjih vojvođanskihstranaka na Dan šaleusvojilo Deklaraciju oformiranju Savezne Republike Srbije jeste –šaljiva manifestacija. Pretpostavljam da bi sa-mo tamnice za neistomišljenike bile zajedni-čke. Masovno stižu predlozi za izgled zasta-ve, a u ovom trenutku Društvo heraldičaraRepublike Vojvodine najbliže je predlogu dana plavoj pozadini, koja simbolizuje širokobanatsko nebo, budu smeštene dve glavicefutoškog kupusa, kao simbol bačke plodno-sti, a da se između njih ponosno uzdižesremski kulen, simbol snage Srema. Trebarazrešiti „hamletovsku dilemu“ da li će himnabiti „Četiri konja debela“ ili „Tri ulara, tri uzice“.Verovatno će na sledećoj konvenciji bitisaopšten predlog da Srbija dobije autono-miju u okviru Vojvodine – ironičan je članPredsedništva Demokratske stranke SrbijeSiniša Kovačević.

Šaljivi skupKOVAČEVIĆ:

– Za Vojvodinu nije naj-važnije kakav će modelbiti ponuđen za njenpoložaj u Srbiji ili sa Srbi-jom, već šta će biti sušti-na njene autonomije.Svaki model može rav -nopravno učestvovati u jednom slobod-nom javnom dijalogu, pa tako i model Voj-vodine republike unutar federalizovane Sr-bije. Međutim, sam model ne garantuje uje-dno i stepen autonomije Vojvodine – izjavioje potpredsednik Liberalno-demokratskepartije Dušan Mijić.

Nije važan model, nego suštinaMIJIĆ:– Srbiji je dosta centrali -

zma i odluka iz „krugadvojke“. Zemlja će kre-nuti napred samo akose vlast približi narodu kroz decentralizaci-ju – predviđa Veroljub Stevanović, grado-načelnik Kragujevca.

Krug dvojkeSTEVANOVIĆ:

„U Srbiji je danasna delu poraz jed-nog parazitskogcentralizma. Važnoje da građanski sloju Vojvodini dobiješire ekonomskeslobode. Šansa za

Vojvodinu je u mladim generacijama,koje će neminovno postati autono-maši“ – književnik Laslo Vegel.

Nek se PAMTI

– Pitaju nas zašto traži-mo decentralizaciju, aja se pitam šta su oniradili kad se toga nikada nisu ni setili. Dostaje više da lenčuge vode zemlju. Srbiju trebada vode ljudi koji znaju kako, koji su vredni iimaju energiju – Mlađan Dinkić, lider Ujedi-njenih regiona Srbije.

Dosta jelenčarenja

DINKIĆ:

KOVAČEVIĆ:

– Nismo odustali od ideje oetničkoj autonomiji za Ma-đare u osam opština. Ali, toje pre teritorijalna organizo-vanost nego etnička autonomija jer u Vojvodinigotovo da nema etnički čisto grupisanih opšti-na. Ta tema će biti aktuelna u budućnosti jerrazvojni programi za pristupne fondove EUmoraju da obuhvataju određene teritorije.

Nama u SVM veoma je važno ustavno pita-nje. Mi ne razmišljamo o Vojvodini kao republi-ci, ne vidimo Srbiju kao federalnu, nego kaounitarnu državu u kojoj Vojvodina treba da imaširoku ekonomsku, zakonodavnu i izvršnu vlast,kao i delimičnu sudsku – objašnjava Ištvan Pa-stor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

Etnička autonomija

Razlomljeninosioci političkogživota

PASTOR:

{Lokalni izbori}su važna institucija i važan su čin putem koga građani rea-lizuju svoju slobodu u biranju organa vlasti, prenose suve-renitet na svoje predstavnike i na tako izabrane organe.Tip, vrsta izbora, važno je demokratsko pitanje. Sa njim seotvara pitanje inkluzivnosti političkih organa i potencijalnemogućnosti prosečnog građanina da postane član pred-stavničkog organa. Ipak, način izbora je predmet stalnihreformi i danas se mogu identifikovati kao najvažniji: ve-ćinski, proporcionali i mešoviti. Svaki od ovih modela imačitav niz varijacija.

DecentralizatorovPOJMOVNIK

– Bošnjačko nacionalnoveće usvojilo je rezolucijuo položaju i ostvarivanjuprava Bošnjaka u Srbiji, a ključni je zahtev zaregionalnu autonomiju Sandžaka. Svih šestsandžačkih opština treba da budu definisa-ne kao regionalna autonomija koja bi po-mogla državi u ostvarivanju svih navedenihprava Bošnjaka – ekonomskih, manjinskih iregionalnih – smatra predsednik Bošnjačkognacionalnog veća Esad Džudžević.

Sandžakuautonomija

DŽUDŽEVIĆ:

– U Srbiji, sem demago-ške, ne postoji političkavolja za stvarnu decen-tralizaciju zemlje jer bilo ko od političara navlasti, kao i onih u opoziciji koji računaju daće i oni jednoga dana doći na vlast, ne želida „deli plen“ sa nižim nivoima vlasti. U tokuje podela tranzicionog plena i u takvimokolnostima ne može biti reči o stvarnoj vo-lji za decentralizaciju iako pojedine partijetakav politički program pokušavaju da isko-riste kako bi preživele na političkoj sceni. Je-dina šansa za jačanje regiona u Srbiji jesteulazak zemlje u EU, pošto je današnja Evropazapravo Evropa regiona. Nužan preduslov zadecentralizaciju jeste promena Ustava Srbije,koji je centralistički u svojoj suštini – katego-ričan je direktor novosadskog Centra za re-gionalizam Aleksandar Popov.

Nema volje zadecentralizaciju

POPOV:

– Predstavljati pitanjeVojvodine kao manjin-sko, suštinski je pogre-šno. Nacionalne manjinežive i u drugim krajevi-ma Srbije, a zaštita ma-njinskih prava se u mo-dernoj Evropi ne sprovodi kroz teritorijalneautonomije, već je bazirana na maksimal-nim pravima pojedinaca. Autonomija Vojvo-dine ima svoje utemeljenje koje seže dalekou prošlost, a nosioci te ideje uglavnom subili Srbi, kako tokom 19. veka, tako i za vre-me Kraljevine Jugoslavije, pa i posle Drugogsvetskog rata, sve do današnjeg dana – ka-že Vuk Drašković, predsednik Srpskog po-kreta obnove.

Utemeljenje iz 19. vekaDRAŠKOVIĆ:

– Cela priča o republiciVojvodini ima dvaaspekta. Prvi je unutra-šnji politički, ili čak politi-kantski, gde se te male autonomaške stranke,pojedinci i organizacije bore za mesto podsuncem i traže prostor u odnosu na LSV Ne-nada Čanka i neke druge već etablirane sna-ge na pokrajinskoj autonomaškoj sceni. Zbogtoga oni pokušavaju da radikalizmom skrenupažnju na sebe, da budu veći autonomaši odČanka. Ali ne sme se zanemariti drugi aspekt,odnosno prenebregnuti mogućnost da nekosad zbog izbora i delikatnog političkog trenu-tka u kojem se Srbija nalazi pokušava takvimstavovima da stvori utisak da postoji neka dr-žavna i ustavnopravna kriza u zemlji, da nekotu njihovu ambiciju koristi za destabilizacijupolitičkih prilika u pokrajini i Srbiji – upozora-va politički analitičar i urednik Nove srpske po-litičke misli Đorđe Vukadinović.

Dva aspektaVUKADINOVIĆ:

– Očigledno je da svakiprosečan birač vidi da jeto autonomašenje pričakoja se priča samo pred izbore. Ali, pitanjeautonomije nije priča koja može da se ispri-ča za jedan mesec, već proces koji mora ne-prekidno da se vodi. Svi sad u kampanji go-vore kako će Vojvodina dobiti novce, zako-nodavnu, izvršnu i sudsku vlast… I to se po-navlja od jednog do drugog izbornog ciklu-sa – zapaža bivši predsednik Izvršnog većaVojvodine Đorđe Đukić.

Autonomašenjepred izbore

ĐUKIĆ:

Izvor: www.makroekonomija.org

Primanja i izdaci opština i gradova, u mil. dinara, i indeksi

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 13

– Decentralizacija zapra-vo najviše odgovara naj-razvijenijim gradovima iopštinama u Srbiji, dokone nerazvijene zapravo uvek računaju napomoć državne centralne vlasti. Treba refor-misati lokalne samouprave – dovoljno je da,recimo u Vojvodini, dobijemo još pet-šestopština kao što je Inđija i onda bi one povu-kle i ostale opštine – procenjuje ekonomistadr Miroslav Prokopijević.

Nove InđijePROKOPIJEVIĆ:

I 2011 I 2012 Razlika IndeksUkupna budžetska primanja 10.837,3 16.643,8 5.811,5 153,6Porezi 5.586,2 9.680,5 4.094,3 173,3Porez na dohodak 4.138,3 7.709,4 3.571,1 186,3Porez na imovinu 706,9 989,2 282,3 139,9Drugi porezi 741,0 981,9 240,9 132,5Donacije i transferi 2.740,5 3.553,3 812,3 129,7Ostali prihodi 2.413,3 3.228,8 810,5 133,5Primanja od zaduživanja 73,5 174,4 100,9 237,3Primanja od prodaje fin. imovine 19,0 11,8 -7,2 62,1Ukupni izdaci 10.333,0 14.122,4 3.789,4 136,7Tekući izdaci 8.784,3 12.009,0 3.224,2 136,7Rashodi za zaposlene 3.102,8 3.478,5 375,6 112,1Korišćenje roba i usluga 2.326,2 3.189,4 863,2 137,1Otplata kamata 341,4 605,0 263,6 177,2Subvencije 1.261,1 1.869,5 608,4 148,2Donacije i transferi 1.001,6 1.826,2 824,6 182,3Prava iz socijanog osiguranja 321,1 395,7 74,6 123,2Ostali rashodi 430,5 644,7 214,2 149,3Kapitalni izdaci 713,4 1.232,9 519,5 172,3Otplata glavnice 817,4 862,3 45,4 105,6Nabavka finansijske imovine 17,4 17,7 0,3 101,7Razlika 504,3 2.526,4 2.022,1 501,0Budžetski rezultat 430,8 2.352,0 1.921,2 546,0

ноштво проблемакојима је изложенарека Дрина и њено

пиобаље (реком плови отпад, узњено приобаље ничу дивље де-поније, уместо да расте број ту-риста и излетника све је вишеоних који из корита краду шљу-нак, постројења за прераду от-падних вода нема...) ујединило јенадлежне у општинама из четиридржаве региона које су се, да биприродни бисер вратиле у еко-лошки повољно стање, окупилеу еврорегију Дрина. У то удруже-ње окупиле су се општине: Фоча,Горажде, Ново Горажде, Више-град, Сребреница, Рогатица, Бра-тунац, Зворник и Бијељина изБосне и Херцеговине; локалнесамоуправе из Србије: Бајина

Башта, Ужице, Љубовија, МалиЗворник, Лозница и Шабац;Плужине из Црне Горе и хрват-ска Жупања. Сад заједнички свипланирају да очисте реку – јерона, уз еколошки, има велики иразвојни потенцијал.

– Заједништво пограничнихи подрињских општина из чети-ри државе наишло је на подршкуиз иностранства. Нашим састан-цима присуствовали су пред-ставници Светске банке и невла-диних организација из Немачке,Грчке и Италије, који су изрази-ли спремност да нас подрже. Ев-ропска комисија ће са петнаестмилиона долара финансиратиуградњу мерних инструменатакоји ће на више од 50 места дужтока пратити квалитет воде – ка-же Дејан Млађеновић, потпред-седник еврорегије Дрина и за-меник председника општинеБајина Башта.

– Сарадња градова из регионакоји гравитирају Дрини бићеусмерена ка координираном ра-ду хидроелектрана како би сезаједнички контролисао водо-стај и радило на спречавању по-плава. Осим производње елек-тричне енергије, огроман је по-тенцијал дринског слива за раз-

вој туризма, производњу здравехране, лов и роболов. Зато се ев-рорегија Дрина мора постаратида се еколошки проблеми решекако би се богатство наше рекемогло експлоатисати, а вода изДрине се употребити за водо-снабдевање више градова – кажеНедељко Млађеновић, функ-ционер општине Братунац.

Дрина има капацитет да у једанвелики туристички производ по-веже мноштво природних и ту-ристичких ресурса из овог регио-на. Дрински коридор, кажу уудружењу 17 општина, могао бида се споји са Националним пар-ком Сутјеска, реке Прача и Би-стрица веза су са Јахорином и

Бјелашницом. Рзав је спона са На-ционалним парком Тара, а Лимса парком природе Увац, близу суТара, Мокра Гора, Златибор...

Као први корак у ревитализа-цији Дрине, целом дужином ре-ке 7. априла спроведена је ма-совна еколошка акција за очува-ње ове прелепе реке – тога данаотпочело је уклањање дивљих

депонија са обала. Ток и обале,од Шћепан Поља, где настаје, па346 километара наниже до ушћау Саву, тог дана чистиле су ко-муналне службе побројаних 17локалних самоуправа из Србије,БиХ, Црне Горе и Хрватске, којесачињавају еврорегију Дрина. ❚

Р. Д.

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 15

zatražili da taj njihov stav uđe u tekstDeklaracije.

Ištvan Pastor je istakao da se tapartija i do sada dosledno zalagala zanajširu autonomiju Vojvodine, ali jeocenio poražavajućim to što, kako jeukazao, tu ideju na političkoj sceni da-nas nose samo manjinske stranke.

Kopredsednik Organizacionog od-bora Vojvođanske konvencije ŽivanBerisavljević ocenio je da bi daljeodlaganje rešavanja vojvođanskog pi-tanja moglo dovesti do zaoštravanjaodnosa i internacionalizacije tog pro-blema. On je istakao da zato Vojvodi-na i Srbija treba da postignu „istorijskidogovor” o stvaranju dugoročno sta-bilne države.

Potpredsednik Liberalno-demo-kratske partije Dušan Mijić, koji je biogost na skupu posvećenom deklaracijio federalizaciji Srbije, ocenio je da jepravi trenutak da se redefiniše statusVojvodine, te poručio mu da njegovastranka Vojvodinu vidi kao „ravnoprav-nog partnera”. On se založio za usta-vne promene u okviru kojih bi se voj-vođanska autonomija definisala namodernim osnovama, sa zakonodav-nom, izvršnom i sudskom vlašću, sop-stvenim prihodima i imovinom.

Predsednik Vojvođanskog klubaĐorđe Subotić ocenio je da je ključnigenerator krize Ustav Srbije, koji veći-na Vojvođana nije prihvatila, zbog če-ga su civilne organizacije i pokrenuleinicijativu za redefinisanje odnosa udržavi.

Analitičar Miroslav Ilić založio se zareferendum na kojem bi se građaniAPV izjasnili o statusu Vojvodine ukoli-ko zahtevi upućeni s ove konvencije nebudu uvaženi na političkoj sceni.

Sazivači konvencije, održane podsloganom Nova vojvođanska usta-vna inicijativa, bili su Vojvođanskiklub, Forum V21, Helsinški odbor,Argus i Regionalni centar za izbeglai prognana lica, Vojvođanska partija,Crnogorska partija i Alijansa vojvo-đanskih Rumuna. Demokratski sa-vez Hrvata u Vojvodini otkazao jeučešće na ovoj konvenciji zbog, kakoje preneto, izborne kampanje i spo-razuma s Demokratskom strankom

?le to pis

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊАДОБРОСУСЕДСТВО

Почела ревитализацијатока граничне реке

Око петнаест милиона евраза прекограничне пројекте Масовна еколошка

акција чишћењаодржана 7. априла у

читавом Подрињу

M

анцеларија за европ -ске интеграције, заду-жена за IPA програм

прекограничне сарадње Мађар-ска–Србија, и Национална аген-ција за развој Мађарске, 1. мартасу објавиле трећи позив за при-купљање предлога пројеката.Програм суфинансира ЕУ, а би-ће доступно 15.101.376 евра задве приоритетне мере – Инфра-структура и окружење и Еконо-мија, едукација и култура. За мо-дернизацију и развој пограничнеинфраструктурне мреже, као иза поправку локалних путева иразвој саобраћајне мреже, бићеиздвојено 7,4 милиона евра. Заеколошке пројекте обезбедићесе око четири милиона (управ-љање водним ресурсима, зашти-та од поплава, модернизација ка-налске мреже, уништавањем ам-брозије...), а два и по милионанамењено је за програме јачањапривредне сарадње и заједнич-ког изласка на нова тржишта; заразвој туризма са нагласком напројектима заштите културнихдобара и културне баштинеВојводине и верских објеката,али и за институције које се бавеистраживачким радом и инова-цијама. У сектор образовања,културе и области у којој могуда учествују и спортски клубови,мала непрофитна и студентскаудружења, биће уложено близу1,2 милиона евра.

На конкурсу могу учествова-ти градови, општине, јавно-ко-

мунална предузећа, развојнеагенције, привредне коморе,спортска, омладинска и удруже-ња из области културе... Трајањепројеката из овог позива можебити од шест до осамнаест ме-сеци, а учешће партнера у трош-

ковима је 15 одсто од пројекта,док 85 одсто представљају бес-повратна средства ЕУ.

Информациони дани пово-дом расписивања трећег пози-ва за прикупљање предлогапројеката организовани су уСомбору, 28. марта, затим данкасније у Кикинди и 30. мартау Новом Саду.

Рок за предају предлогапројеката јесте 30. мај, а за-интересовани више информа-ција могу да добију на про-грамској интернет странициIPA прекограничне сарадњеСрбија –Мађарска. ❚

Упућен нови позив за IPA програм Србија–Мађарска

К

Дрину чистечетири државе

Ý Лепотицитребаумивање

– Стално понављам да је Дринаправа лепотица, али масне косе ипрљавог врата. Не треба њој

шминка, већ само умивање –помало поетски и метафоричноДрину описује Дејан Млађеновић.

www.hu-srb-ipa.com/srb

14 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

Новац намењенинфраструктурним и

еколошкимпројектима, за развој

привреде и туризма, иза образовање и

културу. • Конкурсотворен до 30. маја

litička elita nije otvorila proble-matiku demokratizacije društvana pravi način, a to se ogleda i uprocesu decentralizacije. Ako lideripartija nisu za to jer im topi nji-hovu moć, onda jedino EU možeda ih motiviše na modernizaciju,a evropski put Srbije zahteva punudecentralizaciju vlasti – kazala jeprofesorka Đorđević u SremskojMitrovici.

nn Političari zloupotre-bljavaju decentralizaciju

Prema njenim rečima, najgoreje to što čak i političke partije imajusvoje centrale, ali i to što i u ma-njim gradovima postoje lokalnitajkuni.

– Trebalo bi uvesti neki novioperativni organ na lokalnom ni-vou za koji nema bojazni da će sepretvoriti u novu koruptivnu jedi-nicu, kao što je gradski menadžeru Americi. U Evropi je ta ravnotežavlasti rešena preko Povelje o lokal-noj samoupravi, koja je ustanovilastandarde o stepenu autonomijekoji mora imati svaki građanin.Ostaje nam samo da se nadamo daće nova vlada krenuti ozbiljno uovaj proces. Zakon o lokalnoj sa-moupravi imao je ambiciju da de-mokratizuje i da obezbedi punu

autonomnost opština, ali to je samodelom odrađeno. Omogućio je op-štinama da ubiraju svoje poreze,sve su to koraci napred, ali opet jenedovoljno – rekla je profesorkaSnežana Đorđević u Vršcu.

Ona je podsetila na to da se usvetu desila renesansa lokalne vlastijoš osamdesetih godina dvadesetogveka jer je shvaćeno da lokal možebolje da snimi situaciju na terenui da kaže šta je najpotrebnije gra-đanima i da privuče investicije.

– Lokalna vlast mora da budepreduzetnička jer može da izda mu-nicipalne obveznice ako u držav-nom budžetu nema dovoljno sred-stava za neki veći projekat. Finan -sijska autonomija nije samo važanmehanizam, već i temelj demokra-tije. Ne znam zašto političari uopšteraspisuju lokalne izbore ako ne dajufinansijske nadležnosti samoupra-vama. Oni pominju decentraliza-ciju samo u kampanji jer im trebaza opstanak na vlasti – konstatovalaje ona u Rumi i dodala da iskrenosti političari ne idu zajedno.

nn Pojmovnik nije enciklopedija

Profesorka je navela da je Stručnaradna grupa NSD RS multidisci-plinarno povezala pojmove u knjizida bi bili jasniji čitaocu i da ih nebi zloupotrebljavali političari.

– Kancelarija i stručnjaci su pra-vi junaci procesa decentralizacije,ali ako je politička elita rezervisana,onda to predstavlja partokratsku

državu u kojoj svako pita šefastranke da li sme nešto da predu-zme. Trebalo bi od vrtića krenutis ovakvom edukacijom o demo-kratskim vrednostima jer mladiljudi lako skliznu u totalitarizam.Decentralizacija ima smisla samoako su građani zadovoljni, a ne pre-jaki političari – upozorila je Sne-žana Đorđević u Rumi.

Koautor priručnika ekonomistaMiroslav Prokopijević na promocijiu Sremskoj Mitrovici rekao je daPojmovnik nije enciklopedija i, akonema nekog pojma, to samo značida bi ga trebalo posmatrati kaoosnovu za razjašnjavanje pojmovakoji se odnose na decentralizaciju.

– Taj proces predstavlja prenoše-nje sredstava i nadležnosti političkog

odlučivanja na niže nivoe vlasti, ipojmovi koji se toga tiču pokrivenisu u Pojmovniku. Ako imate decen-tralizovano uređenje države, možetebolje da znate šta su preferencije gra-đana. Neko na lokalu svakako znabolje od Beograda kada bi trebalozaprašivati komarce. Centralizamjednostavno pokazuje loše političkei ekonomske rezultate. Trebalo bivratiti dohodak tamo gde se on iproizvodi. Vojvodina je prvi put pala

ispod proseka proizvodnje ostatkaSrbije, što se nikada nije desilo. Staraindustrija je nestala, a nova se još nijestvorila – upozorio je Prokopijević.

nn Centralizam dovodido većih troškova

Prokopijević je istakao da de-centralizacija vlasti jeste koristanproces, ali samo ako se dobro uradi,jer u suprotnom može imati nega-tivan uticaj.

– Centralizam je problematičanjer predstavlja sistem koji nije pri-lagodljiv lokalnim preferencijamai dovodi do raznih debalansa i vi-sokih troškova samouprava. De-centralizacija verovatno neće rešitisve ove probleme i dosta je visokrizik da dođe do negativnih pojava,ali ako je rizik nula, onda nema ni-šta ni da se dobije. Moramo da seodlučimo za jedan model koji će-mo da uradimo kvalitetno i da pri-menimo, jer postoji opasnost dadecentralizacija postane tuča zamoć između opština i mesnih za-jednica, što bi predstavljalo novivid centralizma – upozorio je Pro-kopijević u Pančevu.

On podseća na to da u Evropiima raznih sistema lokalnih sa-mouprava, ali da se ne mogu naćidva ista.

– Konstelacija interesa u celojzemlji diktira koji model decen-tralizacije će postojati, ima tu po-jedinih država koje su centralizo-vanije od Srbije, ali mi ne bi trebaloda se ugledamo ni na koga, već bitrebalo da pronađemo sopstvenivid decentralizma, koji će biti spe-cifičan samo za nas. Moramo imatina umu to da mi nemamo tradicijuregionalne samouprave, a neke op-štine nisu uspostavile svoje poreskeuprave iako na to imaju pravo. Po-trebno je i spuštanje demokratijena zemlju, odnosno razvijanje op-ština koje nisu samoodržive, jernjima se decentralizacija najmanjeisplati – zaključio je profesor Pro-kopijević u Novom Sadu. ❚

I. K.

ancelarija Nacionalnogsaveta za decentralizacijuRS u protekla dva me-

seca u opštinskim prostorijama petgradova Srbije održala je promocijesvoje publikacije Pojmovnik decen-tralizacije. Skupove u Vršcu (14.mart), Pančevu (21. mart), NovomSadu (28. mart), Sremskoj Mitrovici(11. april) i Rumi (18. april), otvorilisu predstavnici lokalnih samouprava,a o značenjima više od 250 pojmovasakupljenih u knjizi govorili su njenikoautori, profesori Snežana Đorđe-vić i Miroslav Prokopijević i Alek -sandar Popov, direktor novosadskogCentra za regionalizam. Visokoj po-sećenosti promocija doprineli su igrađani, koji su imali priliku da uče-stvuju u diskusiji i dobiju stručneodgovore na često postavljana pitanjao različitim dimenzijama procesadecentralizacije.

Studije su pokazale da veoma ma-lo građana zna šta je zapravo decen-tralizacija, ne razumeju je, ne shva-taju koje koristi bi imali u svakod-nevnom životu, imaju strah od togprocesa jer ga često poistovećuju s

daljim cepanjem države, a uplašenisu zbog iskustva iz prošlih vremena.Ako žele evropski standard, ondamoraju da se otarase strahova i dashvate da je EU sačinjena ne samood država, već i od samostalnih re-giona i gradova, zasnovanih na jakojlokalnoj samoupravi koja sama priv-

lači kapital i podstiče ekonomskirazvoj. Sve usluge za građane su timeefikasnije i ekonomičnije, a to jeupravo smisao decentralizacije, reklaje na promociji u Novom Sadu pro-fesorka Snežana Đorđević.

nn Stranke takođecentralizovane

Ona je istakla potrebu da se po-litičari ubrzano opredele za jedanod modela decentralizacije koji ćezadovoljiti sve prioritete građanai podići nivo demokratskog ure-đenja u državi.

– Vlast nas je prijatno iznenadilakada je napravila Kancelariju i oku-pila Radnu grupu koja je zaduženaza donošenje strategije za decen-tralizaciju. Stručnjaci su radili načitavom nizu dokumenata i studijada bi olakšali taj proces, ali politi-čari su ti koji moraju da se opredeleza jedan od pet modela. Možemoimati unitarnu državu, državu sa-stavljenu od okruga, regiona, fede-ralizam ili jaku lokalnu samoupra-vu. Sve zavisi od toga koliko smospremni da damo nadležnosti i fi-nansijske autonomije lokalu. Zatimse mora propisati po kojim krite-rijumima se dele sredstva i imovinanerazvijenim opštinama – objasnilaje, na promociji u Rumi, profesorkaFakulteta političkih nauka.

Ona smatra da je za uspešnu de-centralizaciju neophodan paralelniproces demokratizacije društva kojipodrazumeva pravnu državu s ne-zavisnim sudskim vlastima, kojejedna drugu kontrolišu.

– Visoka korupcija u brojnimdržavnim institucijama ukazuje nato da se nisu još stvorili uslovi zajačanje autonomije opština, gra-dova i regiona. Kvalitet lokalnogmenadžmenta zbog toga je sve sla-biji, a centar ostaje preskup, štopolitičari koriste za sopstvene po-trebe. Najveći problem je što po-

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 17

o koalicionom nastupu na predsto-jećim izborima.

Među prisutnima na konvenciji bilisu i bivši ministar poljoprivrede Dra-gan Veselinov i narodni heroj PetarMatić Dule.

2. IV 2012. g.

Novi SadKonferencija Complexim

Na Fakultetu tehničkih nauka Uni-verziteta u Novom Sadu održana jekonferencija povodom novog dvogo-dišnjeg multidisciplinarnog projektaComplexim (Complex Cross-BorderKnowledge Transfer Activities Inova-tion Management), koji finansira Ev-ropska unija kroz IPA program preko-granične saradnje Mađarska–Srbija.Osnovni cilj multidisciplinarnog IPAprojekta, čiji je koordinator jedini dr-žavni univerzitet u Vojvodini, jesterazvijanje i unapređenje saradnje ve-

zane za transfer znanja o upravljanjuinovacijama, razvoj saradnje izmeđusrpskih i mađarskih inovativnih kom-panija i organizacija koje se bave ino-vacijama, dakle razmena znanja otransferu tehnologija, povezivanjeuniverziteta i istraživačkih institucija.Partneri u projektu su Mađarskoudruženje za inovacije, Univerzitet uSegedinu i Poslovni inkubator u No-vom Sadu.

6. IV 2012. g.

SuboticaProtokol o saradnji

U prostorijama Gerontološkog cen-tra potpisan je Protokol o saradnji oveustanove i Neurološke klinike u Sege-dinu na zajedničkom apliciranju za IPAprojekat prekogranične saradnje Srbijei Mađarske.

Predlog projekta zamišljen je takoda se, s jedne strane, nabavi nova, sa-vremenija oprema za rad Neurološkeklinike u Segedinu, dok bi se u Suboti-ci izgradio objekat koji bi bio name-njen rehabilitaciji lica obolelih od ce-

?le to pis

16 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

AKTIVNOSTI KNSD RS

www.decentralizacija.gov.rs

Održano još pet promocija Pojmovnika decentralizacije

Pojmovnik povećavaefikasnost opština

Priručnik koji je prošlejeseni objavila Kancelarija

Nacionalnog saveta zadecentralizaciju RS

pokazao se vrlo korisnimu lokalnim

samoupravama

K

ÝPojmovnikvećpokazao rezultatePredsednik Skupštine Novog Sada Aleksandar Jovanović otvorio je promociju u

tom gradu i tom prilikom je ocenio da je Srbija izuzetno centralizovana država, zbogčega imamo problema u njenom funkcionisanju.

– Moramo da idemo putem decentralizacije jer će se u suprotnom desiti raspadsistema. Spuštanje nadležnosti na niže i srednje nivoe vlasti, odnosno na lokalni ipokrajinski nivo, preduslov je daljeg razvoja zemlje. Pojmovnik je dobar i za službenikeadministracije jer se prilikom sprovođenja odluka ne brkaju pojmovi. Knjiga predstavljadobar početak za novi period demokratizovane države – rekao je Jovanović.

Ý Centralizam samo za nepismeneUvodnu reč na promociji u Rumi dao je predsednik te opštine Goran Vuković i

napomenuo da je centralizam tema koju svi građani osećaju, pogotovo u poslednjihdvadesetak godina.

– Pamtimo samo ono što je donela decentralizacija pre tog perioda, kao što sulokalne samouprave koje su se takmičile između sebe u kreativnosti i izgradnji iimale su šta da pokažu. Centralizacija traje sve do današnjih dana, iako postojenastojanja da se vrate sredstva lokalu, ali moraju da mu se delegiraju i veće nadležnosti.Ne znam zašto pravnik iz Rume ne bi mogao efikasnije da reši neki problem odnekoga iz Beograda – konstatovao je Vuković i dodao da je centralizovana državabila potrebna samo kad je većina stanovništva bila nepismena.

Veoma malograđana zna šta je zapravo

decentralizacija, nerazumeju je, ne shvataju

koje koristi bi imali usvakodnevnom životu,

imaju strah od tog procesajer ga često poistovećuju s

daljim cepanjem države

“Pitanje je zašto

političari uopšte raspisujulokalne izbore ako ne daju

finansijske nadležnostisamoupravama

“

Ako imatedecentralizovano uređenje

države, možete bolje daznate šta su preferencijegrađana. Neko na lokalu

svakako zna bolje odBeograda kada bi trebalo

zaprašivati komarce

“Sremska Mitrovica

Novi Sad

Pančevo

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 19

rebrovaskularnog inzulta. Posebnimvideo-linkom razmenjivala bi se isku-stva u radu sa pacijentima, pa je iz tograzloga projekta nazvan Video-most.Predviđena vrednost projekta jesteoko 400.000 evra, a ukoliko bi bioodobren, predviđeno je da se u rokuod 12 meseci izgradi objekat na pro-storu neposredno pored Doma penzio-nera u Subotici.

Akademik Laslo Večai iz Segedinaprilikom potpisivanja Protokola ista-kao je da je saradnja ove dve ustano-ve veoma značajna. Lokalna samou-prava je obezbedila dokumentaciju zaeventualnu izgradnju objekta, a po-krajinski sekretar za zdravstvo Atila

Čengeri istakao je da je njegov sekre-tarijat, ali i cela vojvođanska admini-stracija, na raspolaganju svim institu-cijama koje se odluče na apliciranje zafondove EU.

11. IV 2012. g.

TemerinDnevni centar

U prepunoj sali bioskopa pred-stavljen je projekat Dnevnog centraza decu i mlade sa smetnjama u raz-voju i njihove roditelje. Projekat je uokviru IPA prekogranične saradnjepodržala Evropska unija sa 120.000evra, a nosilac aktivnosti bila je op-ština Temerin u saradnji sa Centromza socijalni rad.

Dnevni centar u Temerinu, u UliciPap Pavla 1, nije zamišljen da budezamena za školu, već da pruža doda-tne mogućnosti za druženje u po-podnevnim satima, za radne, eduka-tivne, kreativne, muzičko-dramske isportske sadržaje. Sa decom i rodite-ljima radiće stručnjaci različitih pro-

18 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

?le to pis

ПРОЈЕКТИ

тручњаци за децентра-лизацију упозоравајуна то да тренутно не

постоји довољно политичке во-ље да се тај процес започне. Каопример наводе чињеницу да сеНационални савет за децентра-лизацију РС налази у блокадизбог бојкота једног броја мини-стара и председника општина изњеговог састава. Стога је неко-лико експерата, који су иначе би-ли ангажовани и у Стручној рад-ној групи Националног савета,самостално направило алтерна-тивне прилоге које Националнисавет може да искористи када сеза то створе услови.

Рад Националног савета за де-централизацију РС, наиме, већдве године се налази у блокадизбог недолазака дела чланства назаседања, а самим тим је блокиран

и рад Стручне радне групе којаје требало да изради националнустратегију децентрализације. По-што је реч о стручњацима који судугогодишњи сарадници Канце-ларије за децентрализацију, алии новосадске невладине органи-зације Центар за регионализам,договорено је да се у оквиру Цент-ра започне рад на изради прилогаза будућу националну стратегијуза децентрализацију, који могу дапостану званични када и ако по-литичари то одлуче.

На конференцији Прилози занационалну стратегију децент-рализације Србије, одржаној 21.марта на Универзитету Мегатрендна Новом Београду, поводом за-вршетка стручних радова којипредстављају ту алтернативну на-ционалну стратегију, директорЦентра за регионализам Алексан-дар Попов рекао је да су експертиурадили свој део посла и да се самојош чека политичка воља.

– Национални савет би мораода верификује документе које им

Стручна радна група представи,али то није могуће јер се одређениминистри нису појавили на зака-заним седницама, а рад Савета јошније одблокиран. Експерти су ура-дили свој део тог концепта и на-правили прилоге за децентрали-зацију. Сад нам је циљ да ову причуо неопходности децентрализациједржимо стално отвореном. Крајњеје време да се направи другачијипоглед на те ствари, али све зависиод политичке моћи, а ми можемосамо да алармирамо јавност –објаснио је Попов и подсетио даје прошло три године од доноше-ње уредбе којом је формиран На-ционални савет, чији је главни за-датак да припреми концепт де-централизације власти у Србији.

nn Алармирањејавностидецентрализацијом

С друге стране, Надиа Скен-деровић Ћук из Канцеларије Са-вета Европе у Београду сматра даипак постоје латентни покушајида се децентрализација реализује.

– Главни показатељ важности те-ме децентрализма јесте велики бројистраживачких радова и пројеката,али тај процес се иначе по својојприроди веома споро одвија. Самоуз позитивне политичке сигнале

може се убрзати, стога нам правирезултати споро долазе. Најпотреб-није су уставне реформе које биомогућиле да региони буду у парт-нерском односу с државом. Таквапромена правног оквира укључилаби и законе о територијалној орга-низованости, локалној самоуправи,главном граду и радним односима.Пример правне децентрализацијеу Пољској се показао добрим јер суим региони избегли економску кри-зу која је захватила државну адми-нистрацију – наводи она.

Према њеним речима, јединивећи проблем од централизова-не власти јесу централизованеполитичке партије.

– Још је на снази стари системкоји не може да одговори на захте-ве грађана, али савршено одговарастраначким централама. Оне нисуспремне на то да направе нови мо-дел организације локалних само-управа с менаџерским одликама ипотпуно новом систематизацијомбез хијерархијског односа. То под-разумева и промену изборног си-стема који би омогућио механизмеза стално учествовање грађана улокалним самоуправама. У ЕУ сеграђанство одавно идентификујес локалном заједницом, а не сдржавном. Тамо се не говори вишени о регионализацији јер су регио-ни одавно уведени и представљајусамо статистичке управе, а не ад-министративне, стога би требалопазити да не донесемо само мртвослово на папиру – наглашава онаи додаје да се све то може урадитисамо уз политичку подршку.

nn Устав непрепознаје регионе

Професорка уставног правана новосадском универзитетуМаријана Пајванчић такође јеучествовала на округлом столуи подсетила да, када се распишуизбори, три теме постају главнеу јавности, а то су социо-економ-ски статус гласача, промена Уста-ва и децентрализација.

– Ни до једног од ових циљеване долази се добровољно, а темаполитичке воље за тим циљеви-ма само додатно смути причу јер,док год постоји партијска држа-ва, не може се очекивати да ћесаму себе да реформише. Поли-тичари би морали да се одрекнудела власти, а то се њиховом сло-бодном вољом никада неће до-годити, стога не би требало ши-рити претерани оптимизам.Странке су једина државна ин-ституција која не намерава да семења – упозорава она.

Пајванчићева напомиње да по-стојећи Устав нигде не користиреч „регион“, стога није јасно ка-ко га уопште легално формирати.

– То је класичан пример зала-жења политике у поље права.Постоји неспремност и да се го-вори о томе како се формирајуаутономне покрајине, јер ни тоганема у Уставу. Нажалост, то суобласти које су правници оста-вили политичарима, стога не ве-рујем у децентрализацију све докпостоји партијска држава. Тако-ђе, Уставом се мора регулисатии постојање органа локалне вла-сти јер европски стандард нала-же да се закони доносе изричитоу сарадњи с локалном самоупра-вом. Најбољи показатељ потребеза јавним договором о овом про-

блему јесте чињеница да цела ис-точна Србија нема ниједног по-сланика. Морамо цео проблеминституционализовати и међу-народном сарадњом – напомињепроф. др Маријана Пајванчић.

На истом скупу, професоркаСнежана Ђорђевић је истаклада нема демократије без само-сталне локалне самоуправе.

– Истраживања су показала даје већина грађана уплашена даможе да дође до цепања државезбог процеса децентрализацијевласти, а то им је утисак само збогпрошлих ратних времена. Мора-

мо да схватимо да цела Европазаснива своју организацију најакој локалној самоуправи, којапостоји само да би грађанима би-ло лакше, а региони представљајуврло важну развојну шансу, а ненову администрацију. Основ засваку самоуправу јесте самостал-но контролисање финансија, а на-ши политичари гледају да задо-воље само своје потребе, тако дане желе да се одрекну те контроле.Земља која је толико корумпиранане може никако да се развија – за-кључује Снежана Ђорђевић.

nn Наслеђе будућихгенерација

На округлом столу је учествоваои економиста др Мирослав Про-копијевић који је рекао да је бит-није да ли ће прилози стратегијибити довршени и спремни за упо-требу некој будућој генерацији, не-го да ли ће их неко одмах усвојити.

– Политичари не желе ништада ураде ако ће их то много кош-тати, а они су све учинили даСрбија буде централизованадржава и зашто би то сада мења-ли. Проблем централизма ће по-стајати све већи, и за десет до два-десет година биће још тежи у де-мографском смислу. Али немојтемислити да ће нам земља процве-тати ни ако се моћ спусти на ло-кал, јер ови на локалу нису ништаразличитији од републичких ве-ликаша. Због тога се локалној са-моуправи мора стриктноограничити употреба средставада се не би десила иста ствар –упозорава Прокопијевић.

Јован Комшић, професор Но-восадског универзитета, сматрада је децентрализација неуспе-шан политички пројекат, али неи експертски. Он је на скупу из-разио наду да ће грађани знатида казне оне који су некада обе-ћавали хиљаде евра, а сада кори-сте децентрализацију као сред-ство за опстанак на власти.

Састанак стручњака је затво-рио Младен Јовановић из На-ционалне коалиције за децент-рализацију који је констатоваода је на скупу било више песими-стичких тонова него икада пре.

– Чак 100 градова и општинанема посланике који долазе изтог места, а имамо и процес де-вастације пограничних деловадржаве. Њихова удаљеност одБеограда није више 500 киломе-

тара, већ 500 година. Стално намсе жале председници општинакоји кажу да неко администра-тивно лице у Влади може да за-устави њихове иницијативе, штопрактично значи да неки апарат-чик има већа овлашћења од иза-браног локалног лидера. Про-теклих 20 година било је каоједан период у којем се нисмопомакли с места. Стога нам јехитно и неизбежно да сагледамонужност децентрализације – ка-же Јовановић.

Невладина организација Цен-тар за регионализам организо-вала је ову конференцију уз по-моћ амбасаде Краљевине Нор -вешке. У креирању представљенестудије учествовали су: проф.др Маријана Пајванчић, проф.др Снежана Ђорђевић, проф.др Стеван Шогоров, проф. дрИрена Пејић, проф. др Миро-слав Прокопијевић и проф. дрЈован Комшић. ❚

И. Кришка

Процес децентрализацијеу Србији тренутно не

напредује због недостаткаполитичке воље и блокаде

рада Националног саветаод стране једног дела

министара и председникаопштина, сматрају

угледни експерти задецентрализацију

С

Стручњаци спремни,чекају се политичари

Одржан скуп на коме су представљени прилозиза будућу стратегију децентрализације

Ý ДискутантиПред тридесетак окупљених, у

дискусији су учествовали и потпред-седница Владе Србије Верица Ка-лановић, државни секретар у Ми-нистарству државне управе ДушанРадаковић, чланица Скупштине Ев-ропских регија Маја Седларевић,државна секретарка Министарстваекономије Драгијана Радоњић Пет-ровић и потпредседник СкупштинеБеограда Зоран Алимпић.

Ý Политичари некапрво себе реформишу Мијат Дамјановић из ПАЛГО центра истакао је да децентрализација одавно

није актуелна тема у модерним државама, што је главни показатељ тогаколико колосално заостајемо у реформама.

– Најлакше је извршити административну децентрализацију кад постојидовољно политичке воље за то, али не смемо заборавити да постоје различитиоблици децентрализације с којима се још нисмо ни ухватили укоштац, каошто су финансијска, културна и остале. Пошто се политичари колебају, ондасе не јављају ни академици из САНУ, јер и једне и друге чекају избори. Онизбог таквих калкулација процесом децентрализације угрожавају будућностсрпске државе – закључује он.

Рад Националногсавета за

децентрализацију РСвећ две године се налази

у блокади збогнедолазака дела

чланства на заседања

“ Постојећи Уставнигде не користи реч

„регион“, стога није јаснокако га уопште легално

формирати“

У ЕУ се грађанствоодавно идентификује с

локалном заједницом, ане с државном. Тамо се

не говори више ни орегионализацији јер су

региони одавно уведении представљају само

статистичке управе, а неадминистративне

“

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 2120 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

fila: pedagozi, psiholozi, vaspitači,defektolozi, lekari i zainteresovanivolonteri.

18. IV 2012. g.

Novi SadGovornica o agrarnoj politici

Vojvođanski klub, udruženje civil-nog društva građanki i građana Voj-vodine, organizovao je Govornicu uVelikoj sali Skupštine grada pod nazi-vom Otkup poljoprivrednog zemljišta

u Vojvodini (primer opštine Novi Be-čej) – i naša agrarna politika. Naovom skupu govorili su Milivoj MišaVrebalov, predsednik opštine NoviBečej, Đorđe Bugarin, sekretar Udru-ženja za poljoprivredu Privredne ko-more Vojvodine, Đura Obradović,vlasnik preduzeća BD-agro, i zemljo-radnici iz opštine Novi Bečej, dok jemedijator bio novosadski advokatDragomir Jankov, član PredsedništvaVojvođanskog kluba.

19. IV 2012. g.

Novi SadCentrale i decentralizacija

Nezavisno društvo novinara Vojvo-dine (NDNV) organizovalo je tribinu izciklusa Centrale i decentralizacija u Me-dija centru Vojvodine u Zmaj Jovinoj

ulici 3/I. Govorili su Aleksandar Popov,direktor novosadskog Centra za regio-nalizam, Miroslav Prokopijević, eko-nomski analitičar, Teofil Pančić, publi-cista, i Laslo Vegel, književnik. Razgo-vor je moderirao Dinko Gruhonjić,predsednik NDNV. Održavanje tribineje podržala američka fondacija Natio-nal Endowment for Democracy (NED).

?le to pis

ИСТРАЖИВАЊА

рбија, нажалост, данасније у стању сама себеда храни, облачи и ле-

чи. Дефицитарни смо у свему, апо последицама најпогубније јето што смо „тешки“ и у начинуразмишљања. На другој страни,природа нам је подарила моћнуземљу. У Србији добро успевајуфлора и фауна, али не и људи.Подаци сваког следећег пописапоказују да нас је све мање. За-што рукотворине људског ума уСрбији заостају за оним што нам

је природа поклонила? Одговорлежи у систему друштвенихвредности који нисмо зналиприлагођавати нити у право вре-ме и на прави начин саобразитипрема новоизмењеним околно-стима. Каснимо. Било је тако укомунизму када нисмо схватилида ће инертност и умањено пре -дузетништво доћи главе со-цијализму. Нисмо били у стањуда мењамо основне принципефункционисања. Прича се на-ставља. У последње две деценије(Устав Србије из 1990. и Уставиз 2006) инаугурисали смопринципе који константно из-бацују дефиците. Опет нисмо устању да мењамо принципе, а сањима и себе. Уместо да ми води-мо процесе, догађаји воде нас.Заједничко социјализму и овомновом јесте то што су гушенеидеје, само са различитим образ-ложењима. Комунисти су, у имекласне једнакости и несвојине,у основи убијали идеју покрет-љивости имовине и предузет-ништво капитала, губилидруштвени производ, а онда из-

Поглед на војвођанско (регионално) питање губили и све остало. Ови најно-вији, у име јединства и државо-творности Србије, такође гушеидеје које по природи ствари из-виру одоздо. Све мора да прођеи „сажваће“ један једини, центар.И ту пуца кичма систему. Поно-во друштвени производ није до-вољан за исхрану, облачење илечење Србије.

nn Променасистема вредности

Шта је излаз? Мењати системдруштвених вредности. Рецимо,у територијалној организацијидржаве, седмо поглавље Устава,упаривати права и одговорностина свим нивоима, почев од меснезаједнице, преко општине, ре-гија до централне државе. Притоме, изменимо редослед у раз-

мишљањима: најпре дефинисатизоне одговорности, па тек ондаправа. У овој алгебри најосетљи-вије питање јесте однос дистри-буције власти између регија ицентра. Данас, рецимо, постојиаутономија Војводине, али у њојнема одговора на прво слово уовој абецеди: за које то стање иу којим областима Покрајина од-

говара. Ту се губе трагови иолерационалног приступа. Војво-дина нема право на своју извор-ну идеју, од њеног почетка докраја, до надзора и одговорно-сти. За шта Војводина данас од-говара? Има само право на новцеи власт, и ту је крај приче. Пре-скупа је она за ову врсту посла.Реално не може одговарати застање у коме други доноси пра-вила (читај: законе). Последицетога су друштвена неефикасности велики трошкови админист-рације. Да би регије одговаралеза стање у некој области, потреб-но им је најпре дати право наидеју, на уређеност друштвеногодноса, а тек потом имовину иновце. Код нас опет обрнуто. Саимовином и новцима имаћемосамо „новосадизацију“уместо„београдизације“. Право на идеје(читај: уређеност друштвеногодноса) поново гурнуто у стра-ну. „Ти имаш динар, ја имам ди-нар. Ако их заменимо, ништа недобијамо. Ти имаш идеју, ја имамидеју. Ако их разменимо, нашевредности су порасле за сто од-сто“, рече С. Грег за однос изме-ђу новца и идеја.

Следеће круцијално питањејесте како делити надлежности(уређеност, правила, законодав-ство) између центра и регија.Центру оставити све кључнедржавотворне функције којимасе трајно чува јединство, али невласти већ система. Регијамапрепустити све остало што ниједржавотворног карактера, сит-нице које живот значе и то наначин да их они уређују по мерисвојих изабраних представника,да сносе одговорност за стањеу тим областима. Центру држав-ност, регијама остало – то је си-стем. Регијама, дакле, право науређеност односа у областима укојима споредно за државу по-

стаје главно за регију и њене жи-теље. Много је данас неуређеногу Србији. Заједничка кућа(Србија) брже ће нам се уређи-вати ако се то буде радило навише места, са више креације,него кад се то ради само на јед-ном месту. Проблем је у томешто ми нисмо у стању да раз-двојимо државотворне функ-ције од осталих. На тој нашојнеспособности развијају се дваекстремна становишта: прводолази од оних који све темепроглашавају државотворнима себе државотворним стран-кама (тешки облици центра-лизма), а гласови других могусе чути у данашњој политичкојмапи Војводине – они покуша-вају разламати области кроз фе-дерализацију односа у Србији.У оба случаја не размишља се офункцијама већ о власти, у јед-ном случају о јединству, али несистема већ власти (државо-творна странка), а у другом о по-дели власти (федерализација).

nn Функције регијаРегије имају четири кључне

функције: (1) предузетничке, (2)мониторинг праћења рада цент-ралних органа власти, (3) демо-кратске (право парламентаСрбије ограничено је, по Уставу,правом скупштине регије) инајзад (4) прекогранична регио-нална сарадња. Најважнија функ-

ција је, неоспорно, преду -зетничка. Као пример раздвајањафункција у економији то је, ре-цимо, у области шумарства Законо шумама и националним парко-вима који би требало да буде темацентра, а комерцијално кориш-ћење Фру шке горе, Копаоника,Шумадије били би предмет пра-вила (закон о мастер плану) ре-гија; у области образовања, на-ставни планови су тема центра,а школе, њихова мрежа, норма-тиви, стандарди, функција су ин-тереса регија, и тако у свим обла-стима. Једноставно, мора се по-чети размишљати по функцијама,што је у основи „златна подлога“предузетништва. У модернимпредузећима раздвајају се основ-не (кор делатности) од спореднихделатности. Главне развијају аспоредне препуштају тржиштуили јавно-приватном партнерст-ву. Сличну логику треба пренетии на облике друштвеног начинаодлучивања. Власт се креира, дак-ле, у центру (по државним функ-цијама) и регијама (по „ситница-ма“ које живот значе), док би нов-ци требало добрим делом да будуу општинама и месним заједни-цама (децентрализаци ја ма). За-

Центру државност,регијама све остало

Нобеловац дрМухамед Јунус:

„Нема бољег начинада се помогне

неразвијенима одтога да им се

омогући да онипомогну сами себи”

С

Пише:мр Синиша Корица

Ý Београд као регијаСва правила доносе се само у Београду и тамо седи бáба у кругу двојке,

свима па, рецимо, и Београђанима. Градоначелник Београда (дефакто регије)буни се против спорости бирократије, против непотребно „узурпиране“надлежности републичког центра, па каже да „све оно што се налази уБеограду, а што су животне ствари, буде у нашој ингеренцији. Заштокладионице у Београду које се налазе 150 метара од школе не би затваралаградска инспекција, него их затвара републичка, која се жали да има шесторозапослених и једно возило за целу Србију“. Једно возило за целу Србију –као да је овим све речено. И развоју Београда смета Устав из 2006. или,прецизније, недовољно разграничење функција у подели одговорности, аонда и права. Ђилас на крају тражи измену Закона о главном граду; тражиу суштини регију за Београд и регулисање онога што је од животне важностиза Београђане.

У Србији доброуспевају флора и фауна,

али не и људи. Подацисваког следећег пописа

показују да нас је свемање. Зашто

рукотворине људског умау Србији заостају за оним

што нам је природапоклонила?

“

Постоји аутономијаВојводине, али у њој немаодговора за које то стање

и у којим областимаПокрајина одговара. Ту се

губе трагови иолерационалног приступа.Војводина нема правао

на своју изворну идеју, одњеног почетка до краја,

до надзора иодговорности

“Један, ма колико

надарен био, не можебоље познавати

Војводину, западни, јужниили источни део Србије, од

оних који тамо живе. Немогу они са једног места

боље познавати (осећати)делове, нарочито не у

потенцијалима и шансама(предузетничка функција

регија)

“

Много је данаснеуређеног у Србији.

Заједничка кућа (Србија)брже ће нам се уређивати

ако се то буде радило навише места, са више

креације, него кад се торади само на једном месту

“

DECENT MOZAIK

Nameran sam da govorim o sadanjem stanju uSrbiji.

Pre svega, da opredelim moje gledište sa koga ćuocenjivati to stanje.

U svetu vladaju partaje. To je moja izlazna tačka. Na-rodno suverenstvo, narodna volja — to je sve iluzija. Usvakoj suvremenoj državi većina ljudi ne misle svojomglavom, već veruju u mišljenje toga i toga ili, da rečemmalo prostije, idu za izvesnim ljudima koji su im vođe i

za koje oni misle da ih vode dobru.Ovo nije rečeno tek da se govori,već je to istina osnovana na isku-stvu od vekova — na svoj ljudskojistoriji. Ta istina važi za sve narodei sve forme državne, za republikekao i za monarhije. Kad nastane„blaženo“ vreme da svi ljudi u jed-nom narodu ili bar većina od njihsaznadu zakone ljudskog razvitkauopšte, kad budu kadri da ocenesvoje potrebe i da prema njimaudese svoje ustanove, onda će tek

oni biti kadri da vrše svoju suve-rensku volju i, razume se, onda ćenestati sve bune, sve revolucije, sviprevrati, jednom reči, sve partajskeborbe. To blaženo vreme spada me-đu utopije suvremene Evrope. Dotog vremena naša postavka da sve-tom vladaju partaje van svakog jespora.

(Početak teksta SvetozaraMarkovića „Srpske obmane“ ob-javljenog u novosadskom listu„Zastava“ 1869. godine)

Kraljevina Nizozemska (holandski Nederland, frizijski Ne-derlân) unitarna je država koja se sastoji od Nizozemske

i od prekomorskih teritorija Aruba, Kurasao i Sveti Martin.Od 1. januara 1986. godine, Nizozemska je pode lje na

na 12 provincija (provincies), a nakon rasformiranja Ho-landskih Antila, u njenom sastavu su i tri specijalne opštineu Karibima – Boner, Saba i Sveti Eustahije (takozvana Ka-ripska Holandija).

Provincije imaju svoje parlamente (provinciale staten)čijim članovima građani na direktnim izborima daju čet-vorogodišnji mandat. Provincijskom skupštinom predse-dava kraljičin izaslanik, koji nema pravo glasa. Provincijalni

izvršni odbor (gedeputeerde staten) priprema i izvršavaodluke koje je donela provincijska skupština i zadužen jeza sprovođenje nacionalnih politika na provincijskomnivou. Izvršni odbor sačinjavaju kraljičin izaslanik i tri dodevet članova koje imenuje provincijska skupština.Kraljičin izaslanik (commissaris van de koningin) pred-sedava provincijalnim izvršnim odborom i njega ime-nuje na šestogodišnji period centralna vlada napredlog provincijalne skupštine. Nadležnosti provin-cija (najčešće podeljene sa centralnom vladom) jesu:regionalno planiranje, socijalno stanovanje, životnasredina, kultura, rekreacija i sport, javni transport,održavanje puteva i razvoj saobraćaja, energe-tika, turizam i regionalne frekvencije.

Provincije se dalje dele na 418 op-ština (gemeenten) koje imaju svojestrukture – lokalno veće (gemeen-teraad), savet gradonačelnika istarešina (burgemeester enwethouders) i gradonačel-nika (burgemeester) – inadležnosti u urbanomplaniranju, stanovanju,turizmu, građevinarstvu,transportu, zdravstvu, osnovnomškolstvu, zapošljavanju, dečjoj i socijalnoj zaštiti, održava-nju reda i mira, kulturi i sportu.

Ý Isto rij ska cr ti ca

UNovom Sadu je početkom 1869.godine obrazovan Privremeni

srpsko-narodni slobodoumni odbor,a 17. i 20. januara u listu Zastava jeobjavljena Osnova programa za srp -sku liberalno-opozicionu stranku.Platforma za osnivanje srpske stran-ke pred izbore za Ugarski parlament

marta te godine predviđala je po-litičku borbu za ova načela: ravno-pravnost svih naroda ogledaće se upriznanju svih jezika u službenojupotrebi, u zaokruženju administra-tivnih jedinica po nacionalnom prin-cipu, u preuređenju Gornjeg domatako da postane predstavništvo na-rodnosti, u uvođenju svih jezika unastavu na univerzitetima, u osni-vanju državnih viših i srednjih školau kojima će nastava biti izvođenana jezicima pojedinih narodnosti...

Nacrt Programa stranke razmotren je na sastankustranačkih prvaka u Novom Sadu, 24. januara, a trebaloje da dobije pun legitimitet tako što će ga usvojiti stra-načka skupština. Pošto je u Novom Sadu vladala van-redna uprava, konferencija stranke održana je u VelikomBečkereku, 28. januara. Na osnovu Miletićevog nacrta,formulisan je Program za kandidate i poslanike za izbore,to jest programska deklaracija u kojoj su u deset tačakabile date glavne smernice stranačke politike. Izabranje Središnji odbor koji je trebalo da izradi detaljan pro-gram, ali pošto se to nije desilo, odluke usvojene u Be-čkereku ostale su program stranke, koja je usvojila zva-ničan naziv Srpska narodna slobodoumna stranka.

OsnivanjeSNSS23. IV 2012. g.

Novi SadVojvodina – Hradec Kralove

Pokrajinski sekretar za rad, zapo-šljavanje i ravnopravnost polova Mi-roslav Vasin i načelnik iz češkog regio-na Hradec Kralove, Lubomir Franc,potpisali su Deklaraciju o saradnji uoblasti javne uprave, privrede, pro-svete, inovacija. Dokument su potpi-sali i predstavnici tri lokalne samou-

prave iz Banata – grad Zrenjanin i op-štine Žitište i Bela Crkva, predstavniciNovosadskog univerziteta i Univerzi-teta iz Hradec Kralove i Regionalnaagencije za razvoj Banata. Deklaracijaomogućava da se, osim razmene isku-stava u oblasti reforme javne uprave,potpisnici uključe i u međunarodneprojekte predložene Evropskoj komisi-ji u oblasti privrede, prosvete i inova-tivnog preduzetništva.

26. IV 2012. g.

PančevoCentrale i decentralizacija 2

Na novoj tribini iz ciklusa Centrale idecentralizacija, koju su organizovaliNezavisno društvo novinara Vojvodi-ne (NDNV) i Građanska akcija Panče-vo (GAP), govorili su direktor novo-sadskog Centra za regionalizam Alek -

sandar Popov, politički analitičar Jo-van Komšić, publicista Mirko Đorđe-vić, novinski pisac Teofil Pančić i knji-ževnik Laslo Vegel. Moderator skupaodržanog u holu zgrade Gradskeuprave pred tridesetak posetilaca bioje predsednik NDNV Dinko Gruhonjić.Tribina je održana uz pomoć ameri-čke fondacije National Endowmentfor Democracy (NED).

?letopis

22 DECENTRALIZATOR | Broj 13 l mart/april 2012. g.

што је важна подела власти из-међу центра и регија? У Србијису многи друштвени односи не-уређени. Брже ће се уређивати,дакле, ако то раде два субјекта не-го када то чини један. Реформеубрзавати. Поред тога, и разлозирационалности упућују на то даће се један субјекат у већој мери

селективно концентрисати на „за-дату тему“ него када то ради посвим питањима. И треће, већиброј актера (у центру и регијама)нужно ће дати већи креативниквалитет у осмишљавању концеп-та уређености друштвених одно-са. Један, ма колико надарен био,не може боље познавати Војво-дину, западни, јужни или источ-ни део Србије, од оних који таможиве. Не могу они са једног местабоље познавати (осећати) делове,нарочито не у потенцијалима ишансама (предузетничка функ-ција регија). Стављајући у фокуснеку привредну идеју или, какосе то данас модерно каже, почет-ну намеру за породични бизнис,овај систем би омогућио следеће:да се са ниво централних држав-них органа сагледају општа пра-вила у бизнису, да се са регионал-не димензије препознају оријен-тири и путокази (комерцијали-зација отварања неког природногресурса: Фрушке горе, минерал-них извора, уљаних шкриљаца ислично), а са нивоа општине имесне заједнице начини мате-ријална испомоћ. Средњи нивовласти (регије) нагнут је над ма-пама које са више детаља оцрта-вају путеве и канале комерцијал-ног отварања (хармонизације уразвоју) регије него што то омо-гућава централна мапа Србије.Зато овај ниво власти има својуекономски ефикаснију улогу у ди-мензионирању праваца развоја,боље познаје Фрушку гору, Ко-паоник или Београд од оних предкојим је разастрта само великамапа државе. Како спојити овогледање у детаље са одговорнош-

ћу – централно је питање регија.У таквом једном систему свакоби радио своје и сви би педалилиу истом правцу.

nn МЗ се не спомињуДанас је, нажалост, све изме-

шано. Имамо систем без система,у коме се још увек не зна шта сунадлежности или функције, ре-цимо, Војводине (расправа наУставном суду). Ако је то самоостваривање закона, онда то нисунадлежности (одговорности) већовлашћења. Разлика између од-говорности и овлашћења огром-на је. И малолетни (недозрео)син је овлашћен да троши бáбинџепарац, али није одговоран засвоје стање. Има старатеља (бáбу);још увек је само трошаџија. То јеВојводина данас. Да апсурд будевећи, Покрајина има капацитетеза квалитетно помагање, пре све-га себи а онда и Србији. Међу-тим, не користи их, нерационал-но употребљава велике капаци-тете за трошење по овлашћењи-ма. Као што у предузећу низакстепен коришћења капацитетаводи губитку, тако и овај обликдруштвене неефикасности водидефицитима. Устав из 2006. за та-ко нешто је Војводину опреде-лио. Нерационално и (пре)скупо.Данас Покрајина нема право направила (уређење друштвеног од-носа) у било којој области (зако-не); новци у Новом Саду и Бео-граду; месна заједница НИЈЕД-НОМ РЕЧЈУ није споменута уУставу из 2006. нити има динарзагарантованог прихода, а животје тамо најгушћи. Резултати так-вог односа сами су се по себи ис-казали на семафору на коме крвнаслика Србије постаје све анемич-нија. Борба за новце и имовинусе наставља, за прерасподелу свемањег колача. Из предизборнетрке поново је избачено или гур-нуто у страну право на идеје и од-говорност. „Историја се не по-навља, али се понекад римује“,рече мудри Марк Твен. Ових да-на сведоци смо мешовитих гла-сова у ритму понављајућих прин-

ципа (имовина, новци, власт) којесмо до сада преживели и који ни-су дали резултате. Вртимо се напотражној страни Србије (по-трошњи и прерасподелама), а су-ши нам се нога стварања – идејаи предузетничке иницијативе насвим нивоима територијалног на-чина организовања. Бáба и даљедели новце којих је све мање; ов-лашћења на све тањим голубијимногама. Креације и идеје и даљестоје по страни, чекају. Сви суокренути ишчекивању и мољака-њу центра. Трошимо уместо дакористимо енергију. Шири сераскорак између потенцијала ирезултата. Међутим, и то имасвоје границе. Србија је и даљеуспавани џин, у некој врсти ам-незије наше некреативности. Амогло би све другачије, у име ин-тереса моћне и снажне Србије.Треба само точир са једним лев-ком власти смакнути са навиру-ћег природног и демографскогпотенцијала Србије и од њега на-правити више точира за ефикас-није пропусне капацитете центраи регија. То је решење и за војво-ђанско питање. У оним деловимаСрбије где у почетку не буду фор-миране регије сличне Војводиниили, рецимо, Београду, привре-мено би њихове улоге обављалацентрална власт све до консти-туисања и преузимања функцијановоконституисаних регија. Упочетку асиметрија, а с временоми у процесима симетрија. Требанам нова повеља друштва, до-градња Устава који ће обезбедитида свако помаже себи, а не да намто чини један, па ма како он мударили надарен био. Пораз је јошвећи ако тај једини није ни мудар,ни надарен; тад је, што би се жар-гонски рекло: дупло голо. Дефи-цити владају, најпре у начину раз-мишљања, а онда и на текућемрачуну живота. ❚

Аутор је бивши савезни секретарза тржиште и цене у Савезном

извршном већу у Влади МилкеПланинц и аутор неколико књига

на тему регионализације Србије

Srpske obmane

1

11

12

10

92

6

7

8

3

4

5

provincije i glavni gradoviKraljevinaNizozemska

Provincija Glavni gradDrente AsenFlevoland LelistadFrizija LeuvardenHelderland ArnemGroningen GroningenLimburg MastrihtSeverni Brabant HertohenbosSeverna Holandija HarlemOverejsel ZvoleJužna Holandija HagUtreht UtrehtZeland Midelburg

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

mart/april 2012. g. l Broj 13 | DECENTRALIZATOR 23

Svetozar Miletić

Svetozar Marković

И малолетни (недозрео) син је

овлашћен да трошибáбин џепарац, али није

одговоран за својестање. Има старатеља

(бáбу); још увек је самотрошаџија. То је

Војводина данас

“

Србија је и даље успавани џин, у некој врстиамнезије наше некреативности. А могло би све

другачије, у име интереса моћне и снажне Србије. Требасамо точир са једним левком власти смакнути са

навирућег природног и демографског потенцијалаСрбије и од њега направити више точира за ефикасније

пропусне капацитете центра и регија

“

je časopis Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije • CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd,353 (497.11), ISSN 1821-486X = Decentralizator, COBISS.SR-ID 174327052 • Adresa: Palata „Srbija“, Bulevar Mihaila Pupina 2, 11070 Novi Beograd

• Telefoni: 011/311-43-62, 301-44-46 • Faks: 011/213-71-20 • e-mail: decentralizator@knsd.gov.rs • Urednik: Nenad Živković • Saradnik: Ivan Kriška • Dizajn i grafička priprema:Zoran Korolija • Lektura: Spomenka Tripković • Primerak je besplatan • Štampa: Štamparija Colorgrafx, Dragana Jeftića bb, Beograd • Ovaj broj je štampan u 6000 primeraka.

Decentralizator

TISKOVINAIMPRIMEE

Poštarina plaćena

kod pošte

11070 Beograd 27

časopis Kancelarije Nacionalnog savetaza decentralizaciju Republike Srbije

Palata „Srbija“Bulevar Mihaila Pupina 211070 Novi Beograd

Decentralizator

Redni LISTA

Ukupno BEOGRAD UŽA SRBIJA VOJVODINA KiM

broj kandidata

1. Izbor za bolji život – Boris Tadić 250 28 11 10 12. Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj 250 22 22 5 13. Ujedinjeni regioni Srbije – Mlađan Dinkić 245 12 30 8 -4. Čedomir Jovanović – Preokret 250 21 20 9 -5. Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić 250 30 11 9 -6. Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica 250 28 14 6 27. Ivica Dačić – SPS, PUPS, JS 250 20 23 5 28. Dveri za život Srbije 209 19 21 7 39. Vajdasаgi Magyar Szоvetsеg – Pаsztor Istvаn

– Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor 250 1 - 49 -

10. Reformistička stranka – prof. dr Milan Višnjić 175 3 47 - -11. Stranka demokratske akcije Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin 30 - 29 1 -12. Pokret radnika i seljaka 190 23 22 5 -13. Socijaldemokratski savez – Nebojša Leković 182 23 23 3 114. Sve zajedno: BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slovačka stranka – Emir Elfić 68 - 29 21 -15. Koalicija Albanaca Preševske doline – Koalicioni i

Shqiptareve te lugines se Presheves 11 - 11 - -

SVEGA 230 313 138 10Izvor: Republička izborna komisija www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/propisi_frames.htm

Mesto prebivališta 50 prvih kandidata na izbornim listamaza parlamentarne izbore 6. maja 2012. godine