Desanka Maksimovi - ''U GOSTIMA''

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=571.0

DesankaMaksimovi - ''U GOSTIMA''

Pozvao je majsve bube na aj,od ose do pele,da se provesele,tihe bubamare,leptire, bumbare,i livadske popce,i rudare rovce.

Spremio je majsudove za aj,izneo u poljeraznobojne olje,pozlaene kupe,uturice skupe,i rumene zdele,i krage bele.

Sipao je majsvakom med u aju crvene lale,u zvonie male,u hajduku travu,peruniku plavu,u ute ljutie,da zasladi pie.

Popio je svak,i leptiri lak,aja pola litre,zasvirale citre,zaula se trubasviraica buba,iz oblinjeg bunazapevala una

DesankaMaksimovi - ''VOZIMO SE''

Vozimo se. Pokraj putarazasutasela lee.Ko potoci posle burekonji jure,lete, bee.

Vrh potoka i ipragatopla, blagaveer pada.Vozimo se. Sanja cvee;Miris sleesa livada.

Gle, seoske kue belekao streletek prolete.Pored puta stabla vita,iblje, ita,lete, lete.

Gle, poinju i svetlaci,lete znaci,da se pale,i iz magle trepte sivekao ive zvezde male.

Po beskrajno nenom, mekomi dalekomnebu plavunasmejani mesec bludi,to na ljudilii glavu.

Vozimo se. Pokraj putarazasutasela lee.Ko potoci posle burekonji jure,lete, bee.

Desanka Maksimovi - ''U SNU DECA RASTU''

U snu rastu brda,

planine i reke,

u snu nebo raste

i ume daleke.

U snu rastu zveri,

u snu rastu vrapci

i malene laste.

U snu rastu zvezde,

i cvee i trava,

i detence raste

kada slatko spava.DesankaMaksimovi - ''PAUKOVA LjULjAKA''

Zaspala je malopaukova mama,on u umu - klis!

Ljuljaku istihasplete, pa se njiha:Uvis, uvis!

Gledale ga pticetako navrh ice,zastao im dah.

Gledali ga mraviu zelenoj travi,pa ih bilo strah.

Opazi ga cveekako kroz zrak ee.Zaplaka uglas:

- ta e, ta e bitiako prsnu niti,a paui tras!

HVALISAVI ZEIIHvalili se zeiiu zelenoj travici.Jedan reko:- Tako mi ne otpala ruka,ne bojim se vuka.Drugi reko:-Majkada me ivane gleda,ne bojim se medveda.Trei reko:-Tako mikupusova struka,ne bojim se lisicekopca ni bauka.U tom neto unulonegde ispod grana,razbegli se zeevina stotinu strana.

Desanka MaksimoviHVALISAVA PATKA

Ga-ga-ga,neka ujusva sela:sinak mi jemomina,tri je rekepreplivi etvrtedopola.

Ga-ga-ga,kerka mi jegrlata,po pet selanadvie,esto selodopola.

JARE I VUCI

Igrala se kozas belim jaretom,svojim detetom. Jarence, jarence,burence, burence,ba si debelo!Da ne dou samovuci u selo.

A u blizini,iza bunara,uala stranadva vuka stara,pa se zaklee: Glave nam stare,ukraemo jojbelo jare.

To uli lovcinegde iz mrakapa pripucaliiz puaka.A vuci od straha,deco draga,pobegli u nobez glasa i traga.

HVALISAVI ZEEVI

Hvalili se zeeviu zelenoj travi.

Jedan rek: Tako mine otpala ruka,ne bojim se vuka.

Drugi rek: Majkada me ivane gleda,ne bojim se medveda.

Trei rek: Tako mikupusova struka,ne bojim se lisice,kopca ni bauka.

Utom neto unulonegde ispod grana,razbegli se zeevina stotinu strana.

STARINARI

Mi bumbari,starinari,prodajemo stare stvari:naputene kuicepueva skitnica,oborena gnezdapevaica ptica,okraale kouljelepe guje arke,iglice sa borovai lanjske iarke,fesove to vetar jezduvao sa ira,ima cela gomila,moe da se bira.

Evo zdela krnjavih,od oraha ljusaka,pera tek sad otpalihsa ptica i gusaka.Evo za med lonacaod napukle gline,zamrenih konacapauine fine.

Pourite, mekice,sirotani mravi,domaice krtice,vi ste uvek tedie,domaini pravi.

Neka na trgu grad ideko za novestvari mari;mi bumbari,starinari,prodajemostare stvari.

O KOSMAJU

Na Kosmaju, na Kosmaju,gde izvori diu graju,do ceria ceri veina stan;o Kosmajuta jo ono htedoh rei,sad ne znam.

Na Kosmaju, na Kosmaju,gde senice avrljajucele noi i vas dan,vetar juri umorei;o Kosmajuta jo ono htedoh rei,sad ne znam.

Na Kosmaju, na Kosmaju,gde lisice i psi laju,stazom tek pretri zeisamohran;o Kosmajuta jo ono htedoh rei,sad ne znam.

Na Kosmaju, na Kosmaju,gde stazice krivudaju,sve preicom moe seido vrh sam;o Kosmajuta jo ono htedoh rei,sad ne znam.

MAE U DEPU

Donelo jednom s proleaneko nestano aeu kolskoj torbi sa knjigamai belo maleno mae.

Slegla se oko maetapolovina aka u zgradi,vealo se ta bi s njimesve moglo da se uradi.

Da mu se privee zvonce,predloila prvo Cveta,i pusti da se hodnikomza vreme asova eta.

Da ga popnu na vrakstaroga kolskog duda,pa da ga mogu acigledati odasvuda.

Predlagali tako redom,pa rekao najzad Borada ga kriom spuste u depkome od profesora.

Svi pristanu odmah na ovuueniku zasedu starui primene na naem strogom,slavnom matematiaru.

Ali je profesor brzokao da su jednaineprozreo ake i staviona mesto dosetke njine.

Kad je otpoelo maeda se javlja da maue,izvadio ga mirno i rekao: Izleglo mi se u depu jue.

Dajte mu neka arau apu kakvu kredua mi emo nastavitiraune po rasporedu.

Pomazio je pri tom maencepo beloj svilenoj dlaci,nijednom da vikne, da prasne kako su oekivali aci.

Zabezeknuo se razredkao da je pao s neba.Bio je to slavan ovek,znao kako s acima treba.

PAUKOVO DELO

Sluam ptije reikoraajui kroz umuuskom kozjom putanjomsve strmijom i tanjom,kad paukova mreaput mi najednom preprei.Sred mree raskoraenpauk gazdinski staokao seljak na njivikoju je uzorao.Mogla sam pokretom rukuzderati to pletivo,svu paukovu mukusmrsiti u klupe sivo,ali mi bee ao.Udarih umom levokroz duboku estu sveu:ko zna to je pauk snivdokle je pleo mreu;i on je moda srceu tanane niti preo,u mreu ga stvorio svega.

Obazrem se jo jednomiza granja na njega,i vidim kako i onza mnom se obazreo.

NEPOZNATA PTICA

Jesenas u zabranu,dok uma podne eka,pticu sam nepoznatuspazila izdaleka.Po lisnom jesenjem zlatuhodala je kao i jai zastajala smestaim sunca leptirak utina smetu bukovom zasija,im list se s grane uputi.Posle bi prhnula do mesta,kao da svesno bira,gde se smetovi se arenekao prolena leja,gde se potoci pene,gde pauk zvezdu pleteizmeu buna i buna.Nije to bila kreja,nije to bila una,niti sestra detlia,niti crvenda stari,ali je volela umu.

I ja se dobro zbunihod udnoga otkria:da se i njoj i menisviaju iste stvari.

PTICE NA ESMI

Divno li je iznenadanaii na gorsku esmu,jo je ne ugleda oko,a njenu zauje pesmunegde pod brdom duboko.Ti potri kao deteu pravcu njenoga glasa,kupina te u hodu splete,probija se kroz gustu estuili kroz paprat do pasa.A kada stigne zadihan,od divljenja stane u mestu:poreale se na ilupod kojom voda se raasenice, grmue i unepa razvezale priuk ene na perilu.A ti, od straha da sene preplae i ne zbune,da ne pobegnu u granje,sakriven iza bunjaslua radosnu esmui njino avrljanje.

VONJA

Vozimo se. Pokraj putarazasutasela lee.K potoci posle burekonji jure,lete, bee.

Vrh potoka i ipragatopla, blagaveer pada.Vozimo se. Sanja cvee:miris sleesa livada.

Gle, seoske kue belekao streletek prolete.Pored puta stabla vita,iblje, ita,lete, lete.

Gle, poinju i svetlaci,leta znacida se pale,i iz magle trepte sivekao ive,zvezde male.

Po beskrajno nenom, mekom,i dalekomnebu plavunasmejani mesec bludi,to na ljudilii glavu.

Vozimo se. Pokraj putarazasutasela lee.Ko potoci posle burekonji jure,lete, bee.

BLII SE, BLII LETO

Blii se, blii,leto;u dui ve ga slutim.Pomalja zlatnu kosuu zrelim njivama utim.Zrikavci su mi reklikoje u putu sretoh:"Blii se, blii leto."

Blii se, blii leto.Pomalja usne rujneu bulkama crvenim.Miriu livade bujnei polja i umarcikoje u putu sretoh:"Blii se, blii leto."

Blii se, blii leto.Kao sjajna carska krunazlatna mu svjetluca kosarumenih svitaca puna. Svi su mi oni reklikad ih u putu sretoh:"Blii se, blii leto."