Deca Komunizma - II Deo Milomir Maric

Milomir Mari

Deca komunizmaKnjiga II: Ljudi novog doba

Naslov originala

namedelo

Copyright 1987, Milomir MariCopyright ovog izdanja 2014, LAGUNA

Fotografije iz autorove privatne kolekcije

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

knjiga ii

LjuDi novog Doba

SaDraj

IANje U BrKoM (Mihailo vabi) 9oveK Bez sUMNje (radovan zogovi) 19NjeGo NA KNjIevNoj LevICI

(stefan Mitrovi) 61sLIKAr NovoG doBA (Boo Ili) 75KUA NA dvA sprAtA (dr vladimir dedijer) 87strAdANje peAKA U sAoBrAAjNIM

NesreAMA (Hebrangov krunski svedok) 97UdBA sve dozNA (Borivoj viski) 121zvezdA NA LoveNU (Boo Ljumovi) 133BorAC zA svetsKU revoLUCIjU

(dr Mirko Markovi) 149zAUzdAvANje AjdUKA NA KordUNU

(anica opai) 197drUGI Ivot (dr Blagoje Nekovi) 209LINe drAMe proLeterA (Ljubodrag uri) 231

Deca komunizma II: Ljudi novog doba 8

rUsKA sALAtA (veljko Miunovi) 245tAjNA NeIsprIANe prIe (Koa popovi) 265AtoMsKA BoMBA Iz vINe (dr Ivan supek) 281LeGeNdA o doNAtorU (Ante topi Mimara) 299prvoBorCI Iz ezdeset osMe 351veLIKI MItING (Ljubia risti) 367svLAeNje drUGArICe pAroLe

(duan Makavejev) 383revoLUCIjA U MrAKU (elimir ilnik) 391MUNe osAMdesete (Bezazleni revolt

potomaka: narkomani, hipici, pesnici, rokeri, maljiki, Crvene brigade) 421

pUKovNIK IMA KoMe dA pIe (radisav v Filipovi) 481

KAKo sMo IzALI Iz Mode (Aleksandar joksimovi) 491

O autoru 505

ianje u brkom

Pitao sam Mihaila vabia kako je izmislio i organizo-vao nae prve omladinske radne akcije.

Imao je esnaest-sedamnaest godina kad je uzeo uea u jednom kafanskom razgovoru o politici u predratnom Aranelovcu otvoreno se, i bez pitanja, deklarisao za revo-luciju Bezuspeno su ga odvraali snagom vojske Ma, kakva vojska, to su radnici i seljaci u vojnikim uniforma-ma! Kad bude dolo vreme oni e oruje okrenuti protiv buroazije A kralj?, pitao ga je zapanjeni otac Kralja emo dubijemo! pukla je amarina: ti dubije kralja, boija ti majka!

ovaj smeli istup Mihaila vabia protumaen je vrlo izraenim hajdukim poreklom deda po majci mu je bio otpadnik od monarhije i njenih zakona

dok je bio na robiji, vabi je, u odsustvu, na estoj zemalj-skoj konferenciji sKoj-a 1940 u zagrebu izabran za lana CK, a na kraju druge ratne godine u Bihau postao lan sekretarijata


posle osloboenja bio je rukovodilac razliitih rangova jo dok smo bili u Bosni voleo sam radne akcije, iako se

njima CK sKoj-a nije neposredno bavio davali smo samo liniju i direktive, a prva prava jugoslovenska radna akcija bila je tek izgradnja pruge BrkoBanovii

U sekretarijatu smo radili po sektorima Moj je bio: radnika omladina i radne akcije Ideja za saveznu radnu akciju proizala je iz jednog obilaska lokalnih radnih akcija u vojvodini Istovremeno, spremali smo neki izvetaj i stavili radne akcije na plenum UsAoj-a Moje zaduenje bio je taj referat i kad sam sve sabrao, ispalo je stotine hiljada radnih dana, hiljade omladinaca palo mi je na pamet da se sve to skupi na jedno mesto i napravi neto veliko, to e da ostane Inae, ovde opravljen most, onde zakrpljena kola sve su to bile akcije pojedinano malog znaaja i jedva da e biti upamene Mislio sam: kad ve radimo, daj da bude neto veliko! U vreme kada poruena pruga Beogradzagreb jo nije bila opravljena, kad je bilo uniteno i ono malo puteva i pruga i kad je glavna parola bila obnova zemlje, mi smo reili da pravimo novu prugu U vladi je dolo do velikog otpora prvo trebalo je dosta para!

Meutim, tito nas je podrao video je u omladinskoj inicijativi neto vie od samog materijalnog efekta tako smo poeli izgradnju pruge BrkoBanovii

otkud ba ta relacija?traili smo ta emo da radimo vano je bilo samo da

bude neto veliko: ekonomska, ali iznad svega politika akcija direkcija za gradnju u Ministarstvu eleznica nam je, zavisno od objekta, traila pedeset, sto ili hiljadu omladinaca pitao sam treba li negde pedeset hiljada odmahivali su glavom i bilo mi je jasno da na obnovi ne moe da se izvede takav poduhvat Imali smo ideju da napravimo jedan sanatorijum

ianje u Brkom 11

planina zlatar mi je u seanju ostala jo iz ratnih dana Bili smo u neprilikama, ali sam i tada mislio kako je to lepo mesto za sanatorijum jedan lan naeg odeljenja dobio je zadatak da po snegu ode na zlatar i obie teren pokazalo se da ni izgradnja sanatorijuma ne moe da zaposli eljenu armiju omladinaca traili smo onda neke poduhvate u rudarstvu, ali nije ilo

Ideju da se napravi pruga od Brkog do Banovia i omo-gui optimalna eksploatacija uglja uo sam od pomonika ministra rudarstva tadije popovia da li je on to smislio ili neko drugi, ne znam Uglavnom, saglasili smo se da je to objekat koji zadovoljava nae potrebe, iako smo svuda nailazili na nevericu Gde, kako i ime za pet-est meseci da napravite prugu? znate li vi uopte ta je pruga?

stvarno, pojma nismo imali!od vas se niko nije razumeo u vaee standarde za grae-

nje pruga, niti u elezniku problematiku?Ma jok! pre rata sam negde proitao vest da su rusi u

sibiru sa 200 000 ljudi za etrnaest dana napravili grandiozno dugaak kanal raunao sam: pruga je duga dvadeset kilome-tara i ako se bukvalno na svakih deset metara stavi dovoljno ljudi, moe da se napravi za deset dana to mi je bila glavna argumentacija, a inenjeri su se smejali Moram da kaem da je samo Milenko jakovljevi, ondanji pomonik ministra saobraaja, u nas donekle imao poverenja, pa je pravio neke predraune dodue, mnogo smelije i optimistikije nego to se posle u realizaciji pokazalo Na kraju, naili smo na razumevanje i samog tita rato dugonji ga je, kao sekretar CK sKoj-a, redovno izvetavao

Niste lino sretali tita u to vreme?Ne viao sam ga svakako, ali nisam ja s njim razgovarao

na tu temu vezu je odravao rato preko ilasa, koji je u politbirou bio zaduen za rad sa omladinom


oni koji su rukovodili privredom predsednik planske komisije Andrija Hebrang bili su estoko protiv Ako se iskljui politiki momenat, potreba mobilizacije omladine i nuan prelazak s ratnih na mirnodopske zadatke, bilo je stvarno besmisleno praviti novu prugu, kad ve stare nismo opravljali Na sve otpore odgovarali smo jo jaim pritiskom Na nekom plenumu UsAoj-a na svoju ruku smo progla-sili da pravimo veliku omladinsku radnu akciju tito je u novogodinjoj poruci pozvao omladinu da radnim akcijama pomogne obnovu zemlje i mi smo svoju nameru protumaili ostvarenjem te njegove ideje Na plenumu UsAoH-a bio sam delegat Centralnog odbora i lepo smo se dogovorili da se u rezoluciju unese da e se toliko i toliko brigada iz Hrvatske uputiti na izgradnju pruge BrkoBanovii, iako jo nismo bili ni blizu usvajanja odluke da se pruga gradi I u Ljubljani smo isposlovali neto slino

Kako je bilo sa brigadirima? jeste li se morali pozivati na autoritet CK sKoj-a ili su dobrovoljno pristajali?

samo najbolji omladinci, koji su to zasluili radom na lokalnim akcijama, mogli su da dou na centralnu tako to nije bila prisilna, nego pre nagradna mobilizacija

Nikakvog zabuavanja, pretpostavljam, nije bilo?Ma hajte! Ne moe se zabuavati kad se svi takmie ko e

vie i ko e bolje za sitnu nedisciplinu se odlazilo na etnu konferenciju to je bilo ubistveno Ako se neto krupnije zgrei, ide se kui vratiti se kui, isteran s radne akcije to je bila bruka od koje vea nije mogla ni da se zamisli

Ne verujem da je ba sve ilo tako glatko?razume se, bilo je i problema Nisu hteli da se iaju!

Nisu im, zapravo, ni bile duge kose Normalne Ali lekari su traili obavezno ianje do glave, jer je postojala opasnost od epidemije tifusa, a i zbog vaiju

ianje u Brkom 13

U vrlo loim smetajnim uslovima skupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi i jedna od glavnih mera zdravstvene predostronosti bilo je ianje i zapraivanje ddt-om Neke brigade su lako pristajale, al neke nisu htele ni da uju slo-venake brigade su ak istakle svoje parole devojke su vika-le: Ne damo da se nai momci iaju! Govorili su kako kod njih nema vaiju dola je jedna brigada iz Bihaa, izrazi-ti ustaniki kraj, a rat je tek bio zavren I nee da se iaju! Ide prvo Batri jovanovi da ih ubeuje Ne vredi, vrati se Ide onda Ico Blanua, koji je bio komandant glavnog taba poeo je pravi bunt, revolt A mi smo se svi bili oiali

za primer?za primer, nego ta! Nije bilo napred, nego za mnom!

vidim uzbuna, odem na stanicu u Brkom, vri nezadovolj-stvo popnem se na neku ogradu, skinem kapu da vide da sam oian i kad se masa utiala, otprilike ovoliko sam im rekao: ja sam lan CK sKoj-a Nareenje je da se iz zdravstvenih razloga svi brigadiri iaju Ajde skojevci napred na ianje!

Nastala je tiina skojevac je ko vojnik, gore od vojnika Fanatik A sada se javlja CK sKoj-a i trai od njega da se oia samo da je neko uzviknuo: Ua!, verovatno bi to masa prihvatila tek, jedan se javi: pa kad nam nae rukovodstvo kae: ajde! I sede, bilo je jedno dvadeset brica s mainama, proe prva maina, ukaza se beli trag preko glave i nastade smejurija poee da se otimaju ko e pre da se oia

Koliko je bilo brigadira?Negde oko ezdeset hiljada, ako ne i celih osamdeset sad

se vie ne seam znam samo da smo morali dovesti pedeset odsto vie omladinaca od prvobitnog plana radni problemi su bili u tome: kako sve to savladati goloruk zatim, smetaj Nismo imali ni atora, ni baraka pa odbrana od bandi! rat


je zavren u maju 1945, a mi smo nepunu godinu kasnije zapoeli radove Bandi je bilo i ustakih i etnikih

Upali su nam u jednu brigadu u Bukviku, izudarali neke devojke i odneli pisau mainu plaili smo se da ne doe do nekih ubistava, pa smo zamolili Generaltab da nam poalje po deset puaka i pukomitraljez na brigadu i po jednog podoficira, jer emo da organizujemo predvojniku obuku poela je pucnjava okolo jednom je napadnut kamion uprave gradilita i ubijen ef obezbeenja, kad je preko Majevice iao za Bukinju, ali u brigade vie nisu smeli da nam upadaju

Na koliko su se menjali brigadiri?smena je bila dva meseca veliki broj se vraao i u treu

smenu to je tek bio ponos dolazio je kao ratnik, prvoborac radovi su poeli 1 maja 1946, jer je odluka o gradnji pruge

doneta samo mesec i po pre poetka radova projekti, smetaj, ishrana, zdravstvena zatita, sve do pote, naeg lista i radija, imali smo radio-stanicu, sve je drala omladinska organizacija Akcija je trajala do 7 novembra dakle, est meseci

Nije bilo bolesti i tako tih stvari?Na pruzi amacsarajevo bila je velika epidemija tifusa,

dizenterije i, naalost, desetak mrtvih Na BrkoBanovii nismo imali epidemija Nesrea je bilo, ali ne na radu sao-braajnih nesrea, ispadanja iz kamiona, nediscipline, sve do kupanja i davljenja u reci Brigadiri su se kladili ko e se prvi popeti na banderu: pobednik je poginuo od udara struje jedan brigadir se popeo na neku gomilu naslaganog kamena ispod dalekovoda i motkom dirao ice sve dok nije pao mrtav dolazili su uglavnom sa sela i elektrina struja ih je izazivala kao vanzemaljsko udo

Ko je bio komandant omladinske radne akcije BrkoBanovii?

ianje u Brkom 15

ja sam rukovodio ispred CK sKoj-a i mnogi su ubeeni da sam bio komandant U stvari, postojao je tab omla-dinskih radnih brigada, a komandanti su bili Ico Blanua, Batri jovanovi, Borivoje jevti Na BrkoBanovii sam bio pomonik naelnika uprave za gradnju pruge, naelnik je bio Anton Hjubner, jedan inenjer sa eleznice

Kao ovlaeni politiki poverenik, vi ste verovatno smi-ljali parole u stilu: Mi gradimo prugu, pruga gradi nas?

Mnoge parole su spontano nastajale Neko bi ih smi-slio, a ako su bile uspele, one su se primile Mi smo u CK sKoj-a smiljali druge parole Na primer: stara guma nova obua! I to je bila jedna od akcija naeg odeljenja sku-pljali smo stare gume, hartiju trebalo je da rade fabrike, a uvoza sirovina nije bilo

dokle ste se bavili radnim akcijama?do kraja 1949 godine Izaao sam iz CK, nisam vie bio

omladinac i dobio sam nove poslove i zadatke Izabran sam za ministra graevinarstva srbije, onda sam otiao za sekretara Gradskog komiteta partije Beograda, pa sam se u srpskoj vladi bavio budetom i finansijama Kasnije i investicijama postao sam potpredsednik vlade za privredu

jeste li se dovoljno razumeli u stvari za koje ste bili glavni i odgovorni?

Ni za ta ja strunjak nisam bio, ali za sve sam uio i pitao one koji znaju

U tom periodu bilo je sigurno i ljudi koji nisu hteli da sluaju strunjake i samouvereno su radili ono o emu naj-ee nisu imali pojma?

da vam neto kaem U mogunost izgradnje pruge BrkoBanovii verovao je u jugoslaviji bukvalno jedan jedini inenjer svi drugi mislili su da je to utopija, naivna fantazija ovome Hjubneru, kad je primio zadatak i izaao iz


kancelarije ministra eleznice, jedan stari inenjer je rekao: jesi li ti lud, to e deca da se igraju! Na tome e da propadnu, a ti e da ide na robiju!

strunjaci su, zapravo, bili nerealni okvir njihove real-nosti kretao se u onome to su oni dotle znali stari isku-sni inenjer, koji je pre rata gradio pruge, poruio je da e nas poljubiti tamo gde nas ni majka nije ljubila, ako prugu BrkoBanovii ikada zavrimo posle mu je neko od naih, poto su radovi odmakli, napisao pismo u kome ga je pitao da li da se kupamo ili moe i bez toga ono to je mnogima izgledalo kao avantura nestrunjaka, zasnovana iskljuivo na elji za nekom brzom politikom afirmacijom, pokazalo se kasnije sasvim realnim

Na otvaranju pruge BrkoBanovii sigurno je bilo kao posle ratne pobede?

Nego ta! proli smo prvim vozom, natovarenim ugljem u Banoviima, doli u Brko, odakle je voz posle mitinga ispraen za Beograd Na eleznikoj stanici opet nas je na mitingu ekala masa sveta veliki grumen uglja, koji je tokom celog puta stajao napred na lokomotivi, odneli su u Beli dvor da ga poklonimo titu

zadatak je izvren!A pred kraj septembra bile su poele kie Kako nisu

napravljeni potporni zidovi, zemlja je krenula s jedne i s druge strane na tunelu na prevoju Kiseljak i zaravnila ga Bila je to prava tragedija Ako ne proemo prvim vozom i ne donesemo grumen uglja kako smo obeali, ko e poverovati da je pruga uopte napravljena pogotovu to je ionako bilo mnogo pria da je sve propalo razne je bande jo bilo, to je 1946 godina Nismo mi ni stigli celu prugu da zavrimo, bilo je rueva I na auto-putevima ih danas ima to su neprijatelji koristili da godinama priaju kako je sve zatrpano i kako

ianje u Brkom 17

od pruge nema nita Nije bila u pitanju samo omladinska ast: to je prvi veliki poduhvat nove jugoslavije svet se pitao da li e tito, koji je tako hrabro vodio partizane, umeti da organizuje dravu

I pojavio se tada problem tih dvesta metara zatrpanog tunela na Kiseljaku prebacili smo minersku brigadu sa naj-veeg tunela na Majevici U leto je probuen i ja sam odmah na zboru rekao da Majevica vie nije brdo, nego rupa Bio sam bolestan od gripa, kad sam uo kako mi ispod prozora jedan inenjer dovikuje: Majevica vie nije devojka!

tako je bilo

ovek bez Sumnje

Nekome je oigledno odgovaralo da ceo socrealistiki knjievni pravac kod nas i vreme bespogovornih diktata Agitpropa na kraju svali na lea Radovana Zogovia. Iako se pouzdano zna da nita od toga nije istina, veruje se da je ba on, i samo on, prvih posleratnih godina ule-tao s revolverom i zatvarao slikarske izlobe, zabranjivao i palio sumnjive knjige i nameravao da strelja Krleu.

Uoi rata, zogovi je u Beogradu rekao svom prijatelju Niko-li petroviu: Mi smo kao partija praktino ve u neku ruku vlast u ovoj zemlji

zapravo je to razgovor progonjenog i otputenog pro-fesora knjievnosti i nepoznatog inenjera partija i stalno nadolazea snaga naprednog pokreta maglila im je ili osve-tljavala vidike Njihov ivot je odavno prestao biti njihova privatna stvar

radovan se vojniki disciplinovano borio za istou i idejnu higijenu kulturnog fronta, a Nikola je ak i u Moskvu putovao kao titov specijalni kurir


podjednako je zogovi bio u pravu i nije kad se prav-dao da on u staroj jugoslaviji nije bio nikakav knjievni arbitar, ni redar, ve jedan od hiljade bespomonih, gla-dnih, iz slube isterivanih, ivotno ugroenih, cenzurisanih, zabranjenih, hapenih, muenih, osuivanih i u rodno mesto proterivanih s druge strane, mesto u Agitpropu pokrajinskog komiteta partije za srbiju davalo mu je takav znaaj da su od njega zazirali i pisci sa sabranim delima, visokim prihodima, uspenim diplomatskim karijerama i solidnim porodinim rentama i apanaama

on je odreivao moralno-politiku podobnost svih onih asnih patriota koji su u tim dramatinim i prelomnim godi-nama jedinu ansu videli u radikalnom skretanju ulevo Kao i Gorki, komunistiku partiju je smatrao prosto bojom voljom i uzdizao je do neprikosnovenog razuma zemlje U partijskim vrhovima za njega se govorilo da je moda prgave naravi, iskljuiv i prek, ali pravi, ubeeni komunista

Apsolutno je istog klasnog porekla roen je u selu Manici (Gornje polimlje), u kui sa

zemljanim podom, bez stakala i s razapetom jareom koom na prozorima od nepismene majke i oca s jednim zavrenim razredom osnovne kole etiri razreda nie gimnazije rado-van je zavrio u Beranama (Ivangrad), udaljenim trideset dva kilometra od njegovog sela Nekoliko puta meseno prelazio je taj put peice, da bi ga majka oprala, okrpila i spremila mu zaveljaj hrane

Njegov prvi kontakt s literaturom bile su narodne junake pesme, koje je sluao izvorno od guslara po ugledu na njih, vrlo rano je poeo da pie rodoljubive stihove u desetercu videvi ih odtampane u akim glasilima, dao se na bele-enje i skupljanje narodnih umotvorina iz svog kraja prvi pisac koga je zapazio bio je Ivo Andri, poto mu je do ruke

ovek bez sumnje 21

sluajno doao Srpski knjievni glasnik, s pripovetkom orkan i vabica za Krleu nije uo sve do viih razreda gimnazije

U meuvremenu, porodica mu se preselila u pe tamo je u osmom razredu isteran iz gimnazije zbog uvrede popova u jednom pismenom zadatku Iz neobjanjivih razloga nije mu se nita desilo kad je na sletu srednjokolskih literarnih druina iz cele zemlje u skoplju, pet meseci posle uvoenja estojanuarske diktature, javno ustao protiv slanja pozdrav-nog telegrama kralju Aleksandru i traio da se novac za to namenjen da ubogoj biblioteci tetovske gimnazije

I radovan zogovi je u mladosti prilino lutao, nalaze-i sebe as kao monarhistu, republikanca ili anarhistu U jednom vinogradu pored pei muio se da napie letak po emi koju je, kao obaveznu, s robije doneo njegov drug rado-van vukovi Ni sam nije bio naisto ta hoe Na primer, kao studentu u skoplju veoma mu se svideo luksuzni aso-pis beogradskih nadrealista Izgledao mu je gotovo kao opo-zicija poziv na pobunu!

A kad je postao vernik koji e se zadrto drati svoje vere, ak i kad njeni prvosvetenici ponu da prave taktike kalku-lacije, bie mu, recimo, dovoljno da u novinama proita kako je vladimir Nazor doekao kralja u zagrebu, da ga zanavek otpie i prestane da ita, iako mu se najvie dopadala upravo njegova poezija Na Filozofskom fakultetu u skoplju doao je prvi put u dodir s marksistikom literaturom i odmah, zbog politike aktivnosti, izgubio stipendiju Izdravao se davanjem asova jedan je od inicijatora almanaha 1930. na Jugu, u kome je tampao pesmu Ruke zbog kojih patim sa Koom racinom dopisivao se jo dok je ovaj bio u velesu, a kad je doao u skoplje, zajedno su stanovali, umnoavali i rasparavali ilegalnu literaturu posle racinovog hapenja, policija ga prati u stopu, privodi, uzima mu otiske prstiju,


zavodi ga u kartoteku i suoava sa ve satrvenim racinom prethodno je putovao u zagreb da se upozna sa Augustom Cesarcem i stevanom Galogaom

Izgubio je mesto korektora sa skraenim radnim vreme-nom i prognan je u metohijsko selo dubrava, gde mu je ivela porodica zakratko je postavljen za gimnazijskog profesora u skoplju i po kazni premeten u zajear pod svojim imenom ili pod razliitim pseudonimima objavljivao je pesme, lanke i reportae u velikom broju desnih i levih listova i asopisa

onda se poetkom septembra 1935 obreo u Beogradu etiri i po meseca je radio esnaest sati dnevno kao vaspi-ta privatne gimnazije Prosveta i tri meseca kao korektor vladinog lista Vreme partijsko zaduenje mu je bilo da pie antifaistike letke i proglase ono to nigde drugde nije mogao nai, ni napisati, govorio je na poznatim tribinama u Fizikoj sali pravnog fakulteta, na kojima je bila vrlo liberalna profesorska cenzura

zbog otvorenog tuberkuloznog procesa est meseci je leao na grudnom odeljenju dravne bolnice i u sanatorijumu na Frukoj gori od toga se tada s malim izuzecima umiralo, a on je bolesniku negu iskoristio da pripremi zbirku pesama Pesnica Meutim, policija je u banjalukoj tampariji pre-ventivno zaplenila i rasturila slog slino se desilo i s drugom zogovievom zbirkom Plameni golubovi

U sarajevskom asopisu Brazda radovan zogovi je februara 1936 godine napisao: U sredini u kojoj se raa socijalna knjievnost, ireno je, poslije jednog simpatinog i korisnog stvaranja napredne literature, miljenje da je lite-rarni rad drugostepeni drutveni rad i da su ljudi koji ga obavljaju neozbiljni i udaci (pjesnici) da je knjievnost danas, kada je drutvo palo sa estog kata na beton, iluzor-na kao drutveno sredstvo i da literaturu treba da stvaraju

ovek bez sumnje 23

bogomdani i odjednom gotovi talenti i geniji, a da mi takvih nemamo, te da ih ne treba ni stvarati Ljudi koji tako misle, misle kao i sve one nae vladike, baruni, banovi i austrijski generali, koji su knjievni rad proglaavali i smatrali samo svojim, ne i narodnim pravom

Nije bio jedini koji je verovao da je rangiranje pisaca prema talentu prevazieno i mrsko naslee buroaskog dru-tva Kao, uostalom, i vrednovanje ljudi prema socijalnom poreklu i imovnom stanju!

zogovi je tu, razume se, svoje ubojite strele uperio pravo u Miroslava Krleu duboko razoaran zbog njegovih ue-stalih dilema oko smisla angaovane proleterske literature, on je tim tekstom prvi prekrio primirje, koje je prethodno isposlovala partija uz izvinjenje Krlei i najavio drugi deo sukoba na knjievnoj levici to je uinio vrlo obazrivo i ne previe direktno, potujui direktivu ondanjeg generalnog sekretara Kpj Milana Gorkia da je za nas Krlea neto vie i vanije, nego Gorki za ruse, i Barbis za Francuze

ta socijalna literatura jako je podsjeala na Krleinu, iz dvadesetih godina, rekao mi je 1981 godine radovan zogovi Iako smo mi od njega oekivali podrku i zatitu, nisam smatrao da ne treba da nas kritikuje Ali dobrona-mjerno, kao to je Gorki kritikovao mlade pisce Kad sam poslije razmiljao o psiholokim osnovama Krleine nestr-pljivosti prema nama, a ona je sigurno postojala, uvjek sam stizao do Marksove misli da epigoni najbolje razotkrivaju slabosti svojih uitelja zato je Marks pisao da nije marksi-sta! zato se Krlea vie plaio sebe, nego naih poetnikih radova radi terminoloke tanosti, valja rei da se mi, lijevi pisci, od sredine tridesetih godina nazivamo ree socijal-nim piscima, a ee novim realistima Mada jo nijesam bio skrenuo panju na sebe, prvu Krleinu kritiku socijalne


literature doiveo sam kao muno iznenaenje smatrao sam ga predvodnikom cijele prokomunistike kulture Kad sam, osobito u vrijeme pokretanja asopisa Peat, i ja doao na tapet, nikakvog iznenaenja vie nije bilo ovjek se osjeao esticom velikog pokreta, pa je svaku muku preivljavao lake i razumnije to to se desilo 1939 godine ne smatram nikakvim sukobom na lijevici, ve borbom partijaca i partije sa revizionizmom, koji je doao do najveeg izraza u Krle-inom asopisu Peat partije zato to je ona rukovodila odbranom socijalnih pisaca, komunista, pa i Kpj Peat je istupio s krajnje pesimistikom perspektivom daljeg razvit-ka tadanje svjetske situacije Krlea je tvrdio da vie nema nikog ko e adaji (faizmu) stucati glavu, napadao partiju zbog uea u borbi oko Konkordata, nazivajui je smijenim ripidijadama, jer su popovi i vladike prvi pokrenuli tu akciju Komunistima je zamjerao i zbog borbe protiv Ljotievog faistikog pokreta, kad je u jednom momentu, zbog sukoba stojadinoviLjoti, bila prilika da se Ljotiu zada odluujui udarac etvorica stalnih saradnika Peata objavljivali su duge tekstove s popravljanjem dijalektikog materijalizma, s popravljanjem Marksovih pogrijeaka u ocjeni 1848 godi-ne i s intuitivistiko-frojdistikim tumaenjima knjievnih djela Nama, lijevim piscima, preporueno je uzdravanje od polemike Centralni komitet je trebalo da pokua da o svemu razgovara s Krleom predlagano mu je da prekine napade ili da obustavi asopis Meutim, razgovori, iako je bilo nekog polupristajanja na drugu soluciju, praktino niemu nijesu vodili i Kpj i lijevi knjievni radnici otpoeli su s odgovorima

jo je Nui zavadio zogovia i Krleu Neposredan povod bio je nekrolog koji je povodom smrti Maksima Gorkog, na molbu redakcije Nae stvarnosti, napisao Branislav Nui

ovek bez sumnje 25

Naime, taj asopis je pokrenut u Beogradu u duhu poli-tike irokog okupljanja Narodnog fronta, proklamovane na sedmom kongresu Kominterne Glavni urednik je bio Aleksandar vuo, a partijski komesar radovan zogovi Nui je bio jedan od mnogih graanskih pisaca ije je knji-evno delo partija elela da prisvoji, pridobivi ih za njene akcije i istupe Naa stvarnost mu se dostojno oduila, kad je umro, s desetak priloga o veliini njegovog dela to je toliko razbesnelo Krleu, gotovo patoloki iskompleksiranog prema svakom popularnom, narodnom piscu, da je osuo paljbu na kvazimarksiste koji se usuuju da jednog lakrdijaa (Nuia) povezuju s Gorkim

Neobjanjivo lako radovan zogovi je postao glavni kul-turni poverenik partije u Beogradu pozvao ga je radovan vukovi da pomogne u pokretanju jednog levog sindikalnog lista, a NIN, u kome je saraivao, poslao mu je sto dvade-set dinara za kartu zajearBeograd zatekao je zabranjeni NIN, a od novog lista nije bilo nita

doao je u kontakt s jednim od urednika NIN-a, kompo-zitorom vojislavom vukoviem, koji se nije nimalo obazirao na uzdahe Isidore sekuli (stavite mu periku, imaemo Mocarta), nego je imao opsesiju da stvori posebnu marksi-stiku muziku po definiciji tvorca teorije odraza todora pavlova, ona je subjektivno odraavala objektivne predmete Na tekst zogovieve pesme Golubovi vukovi je kompono-vao muziku i ona je izvedena na Meunarodnom muzikom festivalu u Londonu 1937 godine

pitao sam radovana zogovia kako se oseao u Beogra-du u drutvu preteno nadrealista i salonskih komunista, pogotovu to je Milo Crnjanski na primerima nekih od njih dokazivao da je komunizam razbibriga i sitna zanimacija burujske dece:


termin salonski komunisti, elei da omalovai sam mar-ksistiki pokret u nas, upotrebljavala je i policija, a ponekad i njoj idejno bliski pisci i publicisti, pa ga zato ja nijesam pod-nosio i ne pamtim da sam ga ikad upotrebio estojanuarska diktatura je pogodila sve, osim visokog inovnitva, generala i policije U svim slojevima je dolo do izvjesnog otpora i poto je Kpj bila jedina snaga koja se faktiki borila, to je ljude sigur-no privlailo dakako bilo je i odreene romantike, magine drai tajanstvenog i ilegalnog okupljanja Upoznao sam svega dvojicu ili trojicu marksista iz buroaske sredine za koje bih bez kolebanja mogao rei: salonski komunist jednome od njih, doktoru nauka i sinu uticajnog oca, predloili smo da, radi kamuflae, kao glavni urednik potpisuje omladin-ski list koji smo pokretali poslije dvodnevnog razmiljanja, odgovorio je: prvi broj e potpisati, a dalje nee, jer mu ne da vjerenica one druge intelektualce iz srednje i krupne, mahom finansijski posrnule buroazije, s kojima sam kontaktirao i radio, teko bih, bez velike ograde, nazvao salonskim komu-nistima drukije mi se uinio samo duan Mati: primljen je u Kpj i ve na drugom ili treem sastanku je istupio rekao je da e partiji vie spolja koristiti vuo je bio dobar ovjek i s njim je lako bilo biti prijatelj i saradnik dok je Marko risti bio u Naoj stvarnosti imao sam i s njim vie nego korektan odnos Nadrealisti, recimo, nikako nisu podnosili vojislava vukovia i jovana popovia, koji su takoe dolazili iz viih krugova U njima su videli konkurenciju pred lijevom silom koja je nezadrivo nastupala i hteli su unapred privilegije i prvenstvo Kad sam doao u Beograd, nadrealistika grupa se ve bila raspala i ako bi se, poslije trideset osme, pred vuom, Matiem ili daviom, grekom nekom omaklo da kae vi nadrealisti oni bi se smrtno uvredili: pa dokle ete nas gnjaviti zbog mladalakih gluposti

Documents

Deca Komunizma - II Deo Milomir Maric