2 СИМБИОЗА

СИМБИОЗА Часопис студената Биолошког факултета,

Универзитет у Београду

Издавач

Студентски парламент

Биолошког факултета,

Универзитет у Београду

Уредник

Aна Вулетић, екологија и заштита животне

средине, 3. годинаr

Редакција

Александра Николајевић

молекуларна биологија, 3. година

Никола Сматликмолекуларна биологија 4. година

Николина Драгојевић,молекуларна биологија 4. година

Ивана Влаховићекологија и заштита животне средине,

апсолвент

Ивана Јанковићекологија и заштита животне

средине,апсловент

Ђорђе Васиљевићмолекуларна биологија, 2.година мастер

студија

Владана Петковићмолекуларна биологија, 4. година

Адреса редакције

casopis.simbioza@gmail.com

Драги моји,

приближава се крај године, време је

да подвучемо црту и сумирамо

утиске! Од прошлог броја Симбиозе

до сада, доста тога се издешавало,

како на факсу, тако и око њега. Упи-

сасмо се некако на „нови систем сту-

дирања“, а неке ваше прве утиске смо

уобличили анкетом, коју ћете видети

на наредним страницама. Правили

смо ДНК за Гиниса и оборили светски

рекорд, одржан је 5. по реду Фестивал

науке, Rihanna је издала нови албум,

откривено је 140 нових врста

(http://www.sciencedaily.com/releases/2

011/12/111215095613.htm), основан је

Савез студената Биолошког факул-

тета, ишли смо на терене, истражи-

вали, радили, учили, рођене су нове

љубави, створена нова пријатељства.

Што се тиче рада Парламента, може

се рећи да је ово била једна прилично

бурна сезона. Ипак, успели смо да

реализујемо доста тога.

Желимо вам да у Новој 2012.

будете још успешнији, да остварите

своје циљеве, да зацртате нове, и да

спремни кренете у нове победе. Во-

лите, дарујте, насмејте неког, пробајте

нешто ново. На крају, живот је један, а

испитних рокова шест... ;)

Све похвале и критике шаљите на: ca-

sopis.simbioza@gmail.com

САДРЖАЈ:Студентски парламент

Биолошког факутета - актуелно............. 3

Реч председника

студентског парламента.......................... 5

А, где ћемо на лето?................................ 7

Ишла сам у Африку да садим паприку... 9

Клонирање сисара................................... 15

Пропадосмо у Пропас!............................. 19

Интервју са професором......................... 22

Спирограф................................................ 24

Лепоте студирања.................................... 26

Анкета........................................................ 28

•Заједно са Филолошких факултетом,Универзитета у Београду, и ЈАЗАС/Dancefor Life извршена промоција дана борбепротив АИДС-а у холу Филолошког фа-

култета;

•У сарадњи са Удружењем студената сахендикепом и Градским удружењем глу-вих Београда прослављена Недеља људ-

ских права на Платоу. Назива акције„Изједначи“. Акција је највећим делом иизведена захваљујући волентерима Био-лошког факултета који су својим идејамаи залагањем допринели квалитету дога-ђаја. Акцију су пропратили часописи као

што су Блиц и 24 сата;

•Послата делегација Студенског парла-мента и Савеза студената на сусрет сту-дената на Златибору. На ову радионицукоја се тиче писања пројеката послато је

15 студената који су чланови Студент-ског парламента или Савеза студента

Биолошког Факултета;

•Издат нов број студентског часописа„Симбиоза“;

•Студенти Биолошког факултета који су

учествовали на Фестивалу Науке су до-били новчану помоћ од Студентског па-

ралмента Биолошког Факултета;

•Организован пети Сајам науке. Овогпута у просторијама Задужбине Илије М.Коларца. Сајам науке красиле су 22 пре-

зентације. Сајму науке приступиле супоред Биолошког факултета и друге ин-ституције. Сајам Науке је рекламиран ина телевизији и на радију – Радио теле-визија Србије као и Радио Београд су ис-

пратили догађај;

•Организован “Дан Студената Истражи-вача” – на којем су поред студената којису радили у оквиру пројеката прошлого-дишњег Сајма Науке своје научне резул-тате приказивали студенти Биолошкогфакултета који се већ баве науком илису се науком бавили током боравка у

иностранству;

•Купљене мајце за администраторе сајтаbiolozi.net;

•Договорено оснивање и подршка Сту-дентске секције за фотографију.

СИМБИОЗА 3

Студентски парламент Биолошкогфакултета - актуелно

•Вођени преговори са Ректоратом окоформе диплома услед инсистирања ве-

ликог броја студената Биолошког Факул-тета;

•Заједно са Филолошким факултетом ор-ганизована акција добровољног давањакрви у просторијама Филолошког факул-

тета;

•Обезбедили смо локацију одржавањаседница студентског парламента, потпи-сан Уговор о коришћењу просторија Кан-

целарије за Младе града Београда.Просторије су опремљене и веома по-годне за одржавање седница Студент-

ског парламента. Овим је решендугогодишњи проблем простора за одр-жавање седница. Обезбеђивање лока-

ције помогао је Студент продеканБиолошког факултета.

4 СИМБИОЗА

Поштовани студенти,обраћам вам се у име СтудентскогПарламента Биолошког факултета каопредседник тог тела. Функцијупредседника парламента сам узео веомасвесно, знајући колику одговорностпреузимам на себе. Моја визија, заправомој план за ову школску годину јесте дасе активности Студентског парламентапреусмере више ка науци и промоцијинашег факултета и студената нашегфакултета. Како досадашњих годинаБиолошли факултет карактерише лошапромоција, као и лоша промоцијастудентске делатности факултета,сматрамо како треба покренути пројекатопште популаризације Биолошкогфакултета, студената Биолошкогфакултета и научно-организационеделатности факултета. Све овоПарламент планира извести крозорганизацију различитих догађаја где ћенаши студенти поред својих стручнихспособности морати да покажу и високниво организациних способности. Како биоптимизовали резултате пројекта сталнакомуникација са медијима, као добраорганизација ће бити неопходни. Поредтога што извођењем пројекта студентиБиолошког факултета стварају нову сликуо свом факултету, пројекат помаже иопштој популаризацији науке и научнемисли, поред тога акцијама којима ћемоповећавати свест о борби противодређених фактора који загађују средину,или против неких болести. Као прва инајважнија активност биће организовањеСајма Науке који ће овог пута имати јошвише лабораторија пошто је продекан занауку и доктроске студије, ЖељкоТомановић, успео да у уговор саинститутима постави да су институтидужни дати места за ову манифестацију.Прошлогодишњи Сајам Науке се можеописати као успех пошто је у октобру ове

године организован Дан Студенатаистраживача на којем су студенти саСајма Науке презентовали, својимколегама и професорима, резултатењиховог рада. Поред Сајма Науке нашпарламент ће се бавити организовањемразличитих предавања, трибина ирадионица, као и догађаја на неке данекоје треба обележити – као што су ДанДијабетеса (14. Новембар), Дан АИДС-а(1. Децембар) итд. Наравно, у плану јеорганизовање дана рециклаже папира нафакултету, где скупљамо стари папир,канцеларијски материјал, скрипте итд. иу договору са надлежнима који се баверециклажом продати то, а новацискористити у корисне сврхе. Парламент,у сарадњи са неким студентима има увиду и организовање ФотографскеСекције студената Биолошког факултета.Укратко, као што се може видети, нашипланови ове године укључују достастудентских активности, али и прикључакмедија целој причи. Парламент је већуспоставио сарадњу са b92.net, а очекујесе сарадња са још пар медијских кућа.

Председник Парламента, Прековић Стефан

СИМБИОЗА 5

Р е ч п р е д с е д н и к а п а р л а м е н т а

Место нашег интересовања јеприродни споменик културе – Великипарк, смештен у центру места Велики Гај.Парк је подигнут крајем 18. века окодворца Јосифа Маленице. Нажалост,дворац је срушен после Другог светскограта али је парк сачуван. Простире се на4,85 хектара и заштићено је природнодобро треће категорије од 2003. године,а пре тога 1973. године као спомениквртне архитектуре. За нас је важнадендрофлора која је веома разнолика:око 20 врста дрвећа, претежнолистопадних, уз изузетак Cedrus sp.Издвајају се: Acer sp, Celtis sp, Tilia sp,Aesculus hippocastanum, Juglans sp, Robiniapseudoacacia, Sophora japonica али иаутохтона врста – Quercus robur. Веома јенеобична појава бршљена Hedera helix,којим је читав парк обрастао. То му дајенеку вилинску димензију. :)

Тим чине еколози: Давид Бакић,Тијана Милекић, Гордана, СветланаВасић, Ана Вулетић, Никола Паскаш,затим биолог Тамара Лазић имолекуларни биолог АлександраНиколајевић. Наш задатак је био да свакодрво: обележимо, мапирамо положај,измеримо обим и фотографишемо (стаблои крошњу). Оно што ме је јако обрадовалоје дрво Gingko biloba које смо такођепронашли у парку. Моје омиљено дрво!

Захваљујући одличној органи-зацији Давида Бакића и Тијане Милекић,све је било испланирано до најситнијегдетаља. Добили смо план рада иподелили се у групе. Овако је то унајкраћим цртама изгледало:

8h - Буђење9h - Излазак на терен10 -11h - Доручак15h - Ручак16h - Терен19h - Вечера20h - Сређивање фотодневника

У овом нашем подухвату нам је веомапомогао наш професор ботанике дрМилан Вељић својим великим знањем иискуством, коме се овом приликомзахваљујемo .

Истакла бих и великогостопримство наших домаћина испонзора – Општина Пландиште и Црвеникрст, који су нам омогућили угоданборавак и успешан терен. Хвала иПредрагу и Бојану Пантићу на указанојподршци као и сликару Милекићу којинам је приредио пасуљ за памћење!

Памтићу свој први одлазак на овајпројекат пре свега по изузетној

љубазности наших домаћина. Већ првогдана у скромним условима локалногвртића у којем смо били смештени,показало се да није битан простор већљуди. И једва чекамо да се са пролећем ими вратимо у Велики Гај ;)

Александра Николајевић

6 СИМБИОЗА

ОбнОва парка у великОм Гају 14-ОбнОва парка у великОм Гају 14-

16.10.2011.16.10.2011.

Биолошко Истраживачко Друштво„Јосиф Панчић“ има дугу традицијуорганизовања вишедневних летњихтеренских акција. После три године наГрзи, извесно је било да се мора наћидруги локалитет. Поред тога, сви су билизадовољни пролећном акцијом на Борањи,па је било извесно да ће то битидестинација и за летњи терен. Међутим,средином маја на састанцима вођа БИД-апостаје јако занимљиво. Појавиле су се двеструје. Једна је заговарала одлазак наБорању, што је и разумљиво јер је теренвећ био познат и пролећни резултати су занеке секције били веома обећавајући.Друга пак група вођа предлагала је новилокалитет - Село Милошев До, на самомпочетку кањона реке Милешевке, уудолини између планина Јадовника иЗлатара. Предео идеалан за орнитологе иботаничаре. Пошто нисмо успели да седоговоримо коју од две могућности даизаберемо, урадили смо најбољу могућуствар. Организовали смо две летње акције,једну за другом!

За први од два летња терена изборје пао на кањон Милешевке. Такав изборније направљен случајно. Надморскависина у распону од 1200 до преко 1500мчини да је крај јула идеалан заистраживање тог подручја, поготововегетације. Преко 30 чланова друштва усело Милошев До стигло је 19. јула каснопоподне. Били смо смештени упросторијама Основне школе „Свети Сава“,чије смо две учионице користили каоспаваонице. У дворишту школе поставилисмо и неколико шатора, али је самонеколицина храбријих заиста и спавала уњима јер ноћу је у Милошевом Долуизузетно хладно. То прво поподнепротекло је у распакивању, припремањухране, сређивању кампа, дружењу, аправа акција наступа сутрадан. Очекивалисмо да ће планина Јадовник бити лепа изанимљива, али оно што смо затеклинисмо могли ни да сањамо. Предивне иизузетно богате планинске ливаде,прастаре шуме јела, изузетни камењари...Све шаролико и богато врстама, све

неистражено! А тек кањон. Довољно дубокда ни ГПС не може да ухвати сигнал. РекаМилешевка ледена и пуна пастрмки.Трагови медведа и шакала које смо виђалиу блату поред воде. И константноприсуство белоглавих супова који намкруже високо изнад глава. Већ првог данасмо се заљубили у Јадовник и Милешевку.Чак ни врло чудне временске прилике,смењивање кише и ветра са сунцем намање-више сваких пола сата, нису могледа покваре утисак. Наредних седам данатрудили смо се да обиђемо што већи деоподручја и пронађемо што различитијелокалитете и екосистеме који ће битипредмет даљих детаљнијих истраживања.Тих седам дана пролетело нам је каопљесак дланом о длан.

Рано ујутро 27. јула прошло је упаковању ствари и опраштању одстановника села којима смо прирасли засрце. Већ пре 9 сати аутобус је кренуо каБеограду, где је један број учесника првеакције остао, и већи број се прикључио задругу акцију. Касно увече, око 40 учесникастигло је до планинарског дома „Шаренабуква“ на Борањи. За све учеснике акцијена Милешевки, Борања је дошла каолетовање, како због неупоредиво бољихуслова смештаја и огромне помоћи домараМакија, тако и због далеко приступачнијеги мање напорног терена. Потпуни заокретпосле Јадовника и кањона. Ништа преко1000м, доминација букових шума,другачије ливаде, друге птице, другачијаклима. Једноставно, Борања је прелепа,али на потпуно другачији начин. Тереннам је већ био познат од пролећне акције,па смо се одмах бацили на посао јер смовећ унапред знали шта и где желимо датражимо. 4. август је дошао јако брзо, ибило је време да се растајемо и враћамо уцивилизацију. Имао сам утисак да никозбог тога није био нарочито срећан.

Не могу да пишем о акцијамаДруштва на којима нам је било тако лепо ина којима смо научили и видели много иприкупили тако много резултата, а да неспоменем и оне без којих свега тога не бибило. Иако је много људи помогло да се

СИМБИОЗА 7

а, где ћемо на лето?

ове акције десе, посебно бих истакао УГ„Јадовник“ које нам је обезбедило смештају школи у Милошевом Долу и Студентскипарламент Биолошког факултета, који сунам крајње великодушно обезбедилихрану за обе теренске акције.

На крају ми остаје само да позовеми све читаоце да нам се придруже и осетесве чари једне теренске истраживачкеакције. Свако од нас ко је до садаучествовао на таквим акцијама носи сањих незаборавна искуства. Зашто и ви небисте осетили тако нешто?

Ђорђе Васиљевић

8 СИМБИОЗА

Све је почело јако просто. Из досаде.

Досада је попут мача са двеоштрице. Једна оштрица може подстаћичовекову машту и дух. Друга пакпредставља главног подстрекивачамонотоније. На мене досада делује својомдобром страном. Подстиче ме на новаразмишљања, ствара нове идеје и пресвега гура моје биће ка нечему новом. Ниовај пут није било изузетка.

Приближавало се лето а са летом идоста могућности. Овог лета моје жеље субиле другачије. Нисам желела остати унашој земљи. Желела сам да пробам и давидим нешто ново. Да отпутујем али дапритом спојим лепо и корисно. Како тообично бива када нешто тражиш и желиш,пут се некако сам наметне. Тако сам ја, учасовима доколице и предаха од напорнихфакултетских обавеза, „копала“ поинтернету и ни мање ни више на сајтуbiolozi.net пронашла пост „АIESEC летњепраксе“. Реч „летње“ и реч „праксе“ субиле довољне да ме тај пост заинтересујеи да одем на АIESEC-ов сајт и да ту добијемсве потребне информације.

АIESEC је највећа студентскаорганизација на свету која, поредорганизације разних пројеката нанационалном и интернационалном нивоу,пружа могућност студентима да оду на

праксу било где у свету. Ова организацијаје присутна на преко 2000 универзитета, увише од 110 земаља. У нашој земљипостоје неколико седишта или ти LC-јева(local commetie), два у Београду, наЕкономском факултету и на Факултетуорганизационих наука. Добра ствар усвему томе је што није потребно да будешстудент ни једна од ова два факултета даби отишао на праксу. Битно је само да систудент. У зависности од личногинтересовања може се ићи на праксувезану за било које поље природних илидруштвених наука.

Постоји неколико подтипова праксикоје се прво бирају пре самог одабираземље у коју би практикант ишао. Па такопостоје development internship, на којој самја била, educational internship, итд. Наdevelopment праксу се мора ићи нанајмање шест недеља то је један од условакоје практиканти морају да испуне, а докна остале, од три до шест месеци.Development пракса је, као што сама речкаже, пракса на којој развијаш својеспособности - способност рада у тиму,рада на компјутеру, рада са непознатимљудима и способност организације свогавремена, док је educational пракса везаназа све то и још додатно развијањеспособности учења других људи, најчешћедеце и најчешће неког другог језика у

СИМБИОЗА 9

ишла сам у африку да садим паприку!

школама. Сходно томе educational праксазахтева постојање радног времена ипримање одговарајуће плате, па самимтим представља много озбиљнији подтиппраксе. Када си одлучио на коју би праксуишао, оно што такође треба имати у видује да морате знати енглески језик, да гапричате, разумете и пишете, јер пре„уласка у систем“ мора се проћи интервју уLC-у. У току интервјуа се утвђује да ли стеви способни да одете у непознато и даћете се тамо снаћи, јер свако одустајањеод праксе пре истека минимуна од шестнедеља носи са собом забрану одласка напраксу икада више преко AISEC-а.

Након што сте прошли интервјуследи улазак у систем. Улазак у системзначи прављење свог account-а у њиховојмрежи преко које се траже праксе и прекокоје се врши тзв. matching, и плаћањепартиципације која је у случајуdevelopment праксе била 120 евра, на дверате. Оне земље и градови који нудепраксе, у опису своје праксе наводе свеподатке који су релевантни а то су - местоодржавања праске, кратак опис праксе,време одржавања праксе, плата (уколикоје дају, а обично не дају уколико се ради оdevelopment пракси), да ли је обезбеђенсмештај и храна и где се тај смештајналази, итд. Када пронађете праксу којавас занима онда следи matching, односноконтактирање оних који организују датупраксу преко mail-а а затим интервју прекоSKYPE-а и на крају потврда да вас примајуна ту праксу.

Када вас приме, следи тражењепревоза до дотичног места, који виплаћате. Оно што не плаћате је храна и

смештај. Може се десити да једно од та дваили ни једно није обезбеђено, што јеназначено у том опису праксе. Када сте свепредходно наведено обавили, можетекренути са паковањем.

Падала је јака киша тог јулског данакада сам се упутила ка аеродрому „НиколаТесла“. Улазак у авион и путовање од 12hса великом паузом у Истанбулу, и слетањена Борг Ел Араб у пола 3h ујутру. Почелоје. Искуство које ће се памтити цео живот.

Те ноћи било је мало људи наулицама Александрије, што се каснијепоказало као изузетак од правила. Вожњау овом граду представља једну великупробу за све возаче из наше земље асхватићете о чему је реч када прочитатеследеће редове. Прва ствар коју самприметила је да страшно брзо возе и да суим путеви са рупама на скоро свакомкораку. Можете ли да замислите да нааутопуту постоји рупа, метар у пречнику,поред које стоји слаба сигнализација којасе тек уочава када сте на 5 метара од ње?Мислим да не можете. Уколико возите120km/h, немогуће је укочити на времекако бисте је избегли. Даље, ограничењебрзине не постоји. Не постоје саобраћајниполицајци који уз помоћ радарапроверавају брзину моторних возила каоучесника у саобраћају. Једино средствокоје може да успори саобраћај су лежећиполицајци којих има јако много.Саобраћајни знакови на путевима непостоје. Једини знакови који постоје супутокази и знак за једносмерну улицу.Успела сам да уочим 2 семафора у целомграду. Најпрометније раскрснице регулишусаобраћајни полицајци који не поседују

10 СИМБИОЗА

оружје па чак ни палицу са „стоп“ знаком.Цео саобраћај функционише по принципу- ко је бржи и безобразнији, он иде први.Све то би било у реду да постоје пешачкипрелази! Али они, веровали или не, непостоје! Улица се прелази траку по траку,илити траку коју ти сам замислиш собзиром да на неким улица немаисцртаних трака на коловозу. Прелазакулице је један од ствари које се учеискључиво и само путем искуства. Јединона најпрометнијој улици у граду постојеподземни пролази. Такође, у Александријисе траке не поштују јер постоје превознасредства која су на три точка и која су ужаод регуларних кола па се тако, посебноизражено код таксиста као озлоглашенивозачи, сваки део коловоза максималноискоришћава. На вожњу и возаче сам севрло брзо навикла као особа која воликола и брзу вожњу, док другимпрактикантима није било лако.

Друга ствар коју сам приметила већсутрадан је да се све дешава на улици и дана улицама не постоје мале канте зађубре. Дуго сам се опирала да не бацамсмеће по улици али у неким тренутцимасам имала пуне руке смећа које самскупљала у нади да ћу налетети на некуканту. Али то се није десило. Постоје самовелики контејнери, и то само понегде.Пешаци ходају по улици а не по тротоарујер је тротоар резервисан за продавцеразличитих добара, почев од воћа, одеће,технике, итд. Још један од куртуролошкихшокова које сам доживела је свеопштапрљавштина. Поред ђубрета на улици једоста прашине и песка, што је и логичноако узмемо у обзир да сам уствари у

пустињи. Цео град је имао тај некижућкасти сјај.

У стану сам живела са још четиридевојке: из Холандије, Пољске, Бразила иСрбије. Мушкарцима није био дозвољенулаз у стан односно јесте само онима којису радили у АISEC-у. Оно што је посебнобило шокантно и јако тешко нанавикавање, је то константно одмеравањеи гледање нас од стране свих људи наулици. У то укључујем и малу децу. Билоје јако нелагодо првих седам дана свимаали касније смо се навикли. Имајући уобзир да је у Египту 95% становништвамуслиманске вероисповести, морали смода се прилагодимо на одређени dress code.Саветовали су нас да не излазимо на улицуу мајицама на бретеле и да не носимопанталоне или сукње које су изнад колена.Често сам се питала како Египћанкама нијевруће да на 33 степена Целзијуса иду самарамом на глави и у дугим рукавима ифармеркама, али изгледа да су у овојземљи навика и вера много јаче одфизичких потреба. Наравно, било је онихдевојака које нису носиле мараме, а нибурке, и из њихових причи чула сам да сучесто вређане од стране својих сугрђанајер представљају увреду њиховој вери.Према њиховој вери, коса се сматра каонешто еротско а жена не сме да изазивамушкарце ни једним делом свога тела.Једине две мушке особе које смеју да имвиде косу су њихови очеви и супруг, као иостатак њиховог тела. Многи су ме питализашто више нисам поцрнела а одговор нато је мало сложенији.

Александрија се налази на обалиМедитеранског мора и око 50 км обале

СИМБИОЗА 11

Медитерана је у оквиру града. Налокалним плажама се купају свистановници овог 5-милионског града иобично су обучени у купаће костиме којипрекривају цело тело сем стопала и шака.АIESEC-овци су нам препоручили да неидемо на те плаже јер бисмо доживелиразне непријатности с обзиром да секупамо у бикинију. Тако да смо могли самода идемо на приватне плаже за које нисмоимали пропуснице, већ смо морали даидемо са неким ко их има и само данимакада та особа има слободног времена. Тогслободног времена је било јако мало. Ализа месец и по дана сам упознала многоЕгипћана који су постали моји много добрипријатељи који су мене и моје цимеркеводили на плажу сваки слободни дан којису имали. По повратку из Египта, када суме питали какви су Египћани, ја сам ималасамо речи хвале и захвалности. Поредизузетно велике гостопримљивости,Египћани су изузетно добронамерни!Учинили су мој боравак у њиховој земљинезаборавним.

Што се тиче саме праксе, мојпројекат се звао „Think Green“. Смисаопрограма је да се подигне свест оекологији, заштити животне средине ирециклажи, код деце између седам идванаест година. Деца су знала енглескијер су ишла у приватне школе у којима сепоред матерњег уче и два страна језика,најчешће енглески и француски. Само данапоменем да је проценат образованихстановника Египта нешто већи од 50.

Радила сам у групи са још седампрактиканата и наш задатак је био даосмислимо сваку радионицу коју смо ималиса групом деце. Радионице са децом смоимали једном седмично, а у току недељесмо имали састанке на којима сморазматрали садржај исте. Наравно, ималисмо кординатора нашег пројекта који јебио ту како би нам помогао уколико имамобило какав проблем и који би нампостављао задатке које треба реализоватиу току тих радионица. Те радионице суморале бити занимљиве и поучне, па смо стога морали на доста тога да обратимопажњу. На почетку сваке радионицеодржали бисмо им презентацију зашто јебитно чувати животну средину и какве супоследице по људску врсту уколико је

животна средина загађена, а самим тим ина остале врсте. Свакако да је то одрађенона један занимљив и прост начин, како биих деца тог узраста схватила и запамтила.Након презентације уследила би некаврста игре са децом. Ту смо имали маловише проблема у смишљању различитихигара која су требала бити поучна а у истовреме прилагођена њиховом узрасту. Пасмо тако једном организовали такмичење уизградњи различитих играчака одпластичних флаша, конзерви, папира икартона. Најкреативнија играчка бидобила чоколаду, тј. њен творац, а осталиутешне награда. На тај начин бисмо импоказали зашто је рециклажа корисна.Крај сваке радионице је подразумеваоевалуацију, односно десет минута временау којем бисмо их питали да нам кажу штасу тај дан научили.

Претходни текст представља самодесети дао мог искуства на пракси „ThinkGreen“ у Александрији. Било је ту јошдоста занимљивих и поучних ствари којенису написане овде, а и оних које не би нимогле бити написане, јер је неке стваритешко препричати. Те ствари требадоживети. Ова пракса представља једновелико животно искуство. Иако сам на овупраксу кренула са намером да применим иусавршим своје знање екологије, искуствокоје сам добила живећи са четиринепознате девојке у стану, у земљи где јевера изнад закона, где је начинразмишљања и живота у потпунојсупротности од било чега што сам до садавидела, је непроцењиво. Зато бих овимчланком желела да подстакнем младељуде отвореног духа и схватања даискористе прилику док су студенти да виденеки други свет и да упознају људе које ћеим постати пријатељи за цео живот. Накрају крајева, студенти смо само једном асвет је велики и чека на нас, so let’s go!

Даница Петровић

12 СИМБИОЗА

Катедра за микробиологијуБиолошког факултета Универзитета уБеограду се већ готово једну деценијубави проучавањем процеса мутагенезе каои проучавањем супстанци које показујуантигенотоксични ефекат. У оквирупројекта изучавања антигенетоксичнихсупстанци урађен је и овај рад чији је циљбио да покаже антигенотоксични ефекатеукалиптола и камфора против УВиндуковане мутагенезе код бактерија. Уовом чланку покушаћу да на штоједноставнији начин објасним смисао радакао и дејство еукалиптола и камфора.

Генотоксични агенси имајуразличите негативне ефекте. Они могупроузроковати различите врсте лезија намолекулу ДНК и ако се не репарирају(поправе), могу довести до појаве мутацијакоје се одражавају на фенотип.

Живи организми су развили низмеханизама којима могу да смањеколичину мутација и да је доведу на нивокоји не нарушава интегритет генома, чимеје омогућена правилна репородукција.Механизми за отклањање мутација намолекулу ДНК, су настали и најранијимфазама развоја живота на Земљи, ипротеини који учествују у репарацији суеволутивно високо конзервирани и готовосу идентични код прокариота и кодеукариота. Са циљем да се заштитиљудско здравље све се више развија новаобласт истраживања, која проучаваантигенотоксичне супстанце и њиховеефекте. Антимутагени се могукласификовати у две главне групе:

1) Биоантимутагени 2) Дезмутагени

Биоантимутагени су главнимодулатори репликације и репарацијемолекула ДНК који спречавају претварањепремутагених лезија у мутације.Дезмутагени су агенси који спречавајуконверзију премутагена у мутагене, врше

инактивацију мутагена или спречавајуњихову интеракцију са ДНК.

Терпени су највећа група природнихсупстанци. Обично се налазе у воћу,поврћу и ароматичним биљкама као и убиљкама које се користе у медицини, гдеимају важну улогу у одбрани на различитестресоре којима је биљка изложена.Показано је да различити терпени ињихови деривати имају хемопротективнуулогу код канцера и након хемотерапије.Монотерпени који су проучавани у овојстудији камфор и еукалиптол су присутниу биљним уљима медицинских иароматичних биљака као што је нпр.еукалиптус. Антимутагени потенцијалеукалиптола и камфора већ је показан унеким нашим ранијим истраживањима.Циљ овог рада је био да потврдиантимутагену улогу еукалиптола икамфора против УВ-индукованемутагенезе код бактерија. Студија јеспроведена на репаративно способном сојуE.Coli K12 SY 252. Овај сој бактеријапоседује argE3 мутацију која доводи доауксотрофије, али може прећи упрототрофију заменом база.

Бактерије су најпре третиранерастућим концентрацијама тест супстанци,након чега су изложене дози УВ зрачењакоја изазива висок мутагени ефекат, са око50% леталности.

Обе тестиране супстанце и камфори еукалиптол показују антимутагениефекат према УВ - индукованој мута-генези. Камфор показује највећи степенинхибиције при концентрацији од 0.167мг/мл. (41%) и инхибиторни ефекат опадапри већим концентрацијама тестиранесупстанце. Највећи антимутагени ефекат(31%) еукалиптол показују приконцентрацији од 0.167-0.33мг/мл. али онопада при већим концентрацијама.

УВ - зрачење доводи до настанкалезија у молекулу ДНК као што суциклобутан пиримидин димери, ипиримидин - пиримидин фотопро-дукти

СИМБИОЗА 13

Антигенотоксични потенцијал еукалиптолаи камфора

(Sinha еt al.,2002). Ове лезије углавномбивају репариране уз помоћ нуклеотиднеексцизионе репарације (НЕР), уз помоћфотореактвације или путем пострепликационе рекомбинационе репара-ције. Антигенотоксични агенси смањујуброј лезија на молекулу ДНК и поспешујурепарационе механизме. Међутимповећана концентрација ових агенасаможе довести до сатурације ензимаукључених у репарацију што такође имаштетан ефекат по ћелију. Зато да бисмонеку супстанцу сврстали као анимутагенувеома је битно да се одреде концентрацијепри којима она има антимутагени ефекати концентрације при којима није штетна.

Када све узмемо у обзир можемозакључити да резултати које смо добилипрепоручују монотерпене еукалиптол икамфор за даља истраживања њиховеулоге у антимутагнези и каоантигенотоксичних агенаса на различитимтест системима. Наравно да би сеупотпуности доказао њихов ефекат даља

истраживања би требао да буду урађенана хуманим ћелијским линијама.

Никола Сматлик

14 СИМБИОЗА

Табела 1:Резултати антимутагенезе

Појам клонирање се јако честоможе чути како у научној тако и у лаичкојјавности. При том се могу чути опречнеизјаве, од научника и експерата из теобласти који колонирање сматрају једнимод највећих достигнућа савременемолекуларне биологије, па све до онихлаичких изјава које процес клонирањасматрају страшним, јер одмах помисле наармију идентичних људи који шетајуулицама, а при том су створени улабораторијама страних обавештајнихслужби да служе неком „мрачном циљу“.Овај текст има за циљ да на штоједноставнији начин објасни процесклонирања, историју његовог настанка,перспективу његовог коришћења и

евентуалне штетне последице.Реч клон први пут је употребио

Вебер 1903. године, да опише колонијуорганизама насталу асексуалном деобомједне прогениторне ћелије. Клонирање семоже дефинисати као репродукцијафрагмента ДНК, ћелија или индивидуаидентичних сами себи.То је нормаланпроцес код неких биљака и нижихживотиња.

Клонирање људи до данас нијеостварено. Оно подразумева хумануасексуалну репродукцију остваренууношењем нуклеуса из хуманих соматскихћелија у оплођену или неполођенуовоциту чији је нуклеусни материјалодстрањен, у циљу стварања живог

организма који је изузевмитохондријске ДНК генетскиидентичан донору нуклеуса.

Ако се непосредно након клонирањаклон узгаја у одређеним лабора-торијским условима, неколико дана,он ће се развити у рани ембрион којисе може употребити у две сврхе:

1) за репродуктивно клонирање 2) за терапијско клонирање

Ако се рани ембрион (бластоциста)имплантира у утерус животиње истеврсте, ради постизања трудноће инормалног развића плода, говори се орепродуктивном клонирању. Примеровог типа клонирања је клонирањечувене овце Доли, које су извршилиВилмут и сарадници 1997. године.Доли је створена јединственимспајањем енуклеисане овоцитешестогодишње овце и донорскогнуклеуса из култивисаних епителнихћелија млечне жлезде. Методатрансфера нуклеуса у енуклеисануовоциту први пут је успешно

примењена 1952. године, када суБрингс и Кинг успели да клонирајужабу, употребом епителних

СИМБИОЗА 15

Клонирање сисара- историја и перспективе -

Слика 1. Шема процеса репродуктивног клони-

рања

бластомера као донора нуклеуса. Гордонје 1962. године је клонирањем одраслогXenopusa, трансфером нуклеуса добијеногиз епителне ћелије црева пуноглавцапоказао да и диферентоване ћелије имајупотенцијал за репрограмирање.

Репрoдуктивно клонирање јенеефикасно јер погрешно укљученићелијски процеси доводе до губиткавећине ембриона у току развића. Да би сеодржало развиће ембриона у токурепродуктивног клонирања, потребно јеадекватно активирање гена непоходних зарано ембрионално развиће, и истовременасупресија гена чија се транскрипцијанормално дешава у донорској ћелији, акоји су повезани са диференцијацијом. Упросеку 1-5% бластоциста се развије уживорођену клонирану јединку. Успех уклонирању се знатно повећава (10-40%),уколико се као донори нуклеуса употребеембрионалне стем ћелије, бластомере илизигот. Клонирана животиња након рођењаима предугачко тело и плаценту,респираторни дистрес синдром као ианомалије бубрега јетре срца и мозга.

Данас се сматра да је основнипроблем репродуктивног клонирањапогрешно епигенетско репорограмирањетрансплантираног (донорског) нуклеуса.Сматра се да ембриони у стадијумубластоцисте, клонирани од соматскихћелија, имају инсуфицијентни систем зареактивацију кључних ембрионалних генасепцифичних за донорску ћелију. Заразлику од њих, ембриони клонирани од

ембрионалних стем ћелија веродостојноекспримирају ране ембрионалне гене.Најчешћи молекуларни механизмиепигенетичких процеса током клонирањасу: метилација ДНК, експресијаимпринтованих гена, као и механизми којиуправљају експерсијом гена прекохроматина. Инактивација X-хромозома ирегулација дужине теломере примери супостзиготног репрограмирања, и они секод клонираних животиња углавномнормално одвијају.

Терапијско клонирање: је стварањеаутологне линије ембрионалних стемћелија која настаје из клонираногембриона и даље се користе за заменуоштећеног ткива. У овом тренуткутерапијско клонирање нажалост још увекнедовољно се користи у лечењунеуродегенеративних болести, обољењакрви и дијабетес мелитуса.

Охрабрују истраживања наживотињама која указују да је нуклеусноклонирање у комбинацији са генском ићелијском терапијом.

Један такав пример је лечењедефицита имунолошког система миша самутацијом на Rag 2 гену. Данас серазмишља о могућности примене тетерапије у лечењу српасте анемије и бетаталасемије.

Никола Сматлик

16 СИМБИОЗА

Слика 2.Процес уноса нуклеуса у реципијентну ћелију

Stefan Prekovic, Ksenija Velickovic, MilicaMarkelic, Vesna Petrovic, Ana Vasilijevic,

Aleksandra Jankovic, Biljana Buzadzic,BatoKorac, Aleksandra Korac; (2009) Heat shockprotein 70 immuno-expression in the brownadipose tissue of heat-exposed rats. GrazMC2009, Proceedings Vol. 2: Life sciences

Термичко стање организма иоджавање тог стања (термичкахомеостаза) су веома битни зафункционисање организма у целини.Термичка хомеостаза се одржавазахваљујући балансу између производњетоплоте (и примања топлоте) и топлотноггубитка. Оптимална амбијенталнатемпература при којој нема утрошкаенергије ни за загревање, ни за одавањетоплоте није иста код свих организама већварира у широком опсегу – различитефизиолошке и биохемијске модификацијесу од великог значаја за овај феномен.Свакако, у погледу на амбијенталнутемпературу – сви организми се могу наћиван оптималне температуре – и свакиорганизам ће уз помоћ неких адаптација –физиолошких, биохемијских илибихевиоралних тежити да одрже својутелесну температуру константномнасупрот променама у спољашњојсредини. Као један од најбитнијиходговора за ћелије, али и за цео организамјесте ћелијски одговор на стрес (cellularstress responce енг.) чији су главни актерипротеини из групе протеина топлотногстреса (Hsp - heat shock proteins). Овипротеини су откривени још 1962. годинекод Дрозофиле меланогастер (Drosophilamelanogaster) при излагању високојтемператури. Како биомолекули нашихћелија мењају структуру, а тиме ифункцију током излагања повишенимтемпературама, веома је битно, за ћелије,да постоји неки механизам који ћестабилизовати протеине као главне актереу ћелијама, али и липиде који сачињавају

биолошке мембране. Протеини топлотногстреса имају управо ту функцију, уследњихових физико-хемијских особина. Какопротеини осим што мењају конформацију(просторни облик) теже да формирајупротеинске агрегате, протеини топлотногстреса спречавају оба – и мењањеконформације и формирање агрегата. Умрком масном ткиву, које је код пацова одвеликог значаја за метаболизам, праћенаје релокализација ових протеина наконизлагања повишеној амбијенталнојтемператури и то коришћењем нормалнихбиолошких интеракција – антиген-антитело интеракција, односно методомимунохистохемије на парафинскимпресецима за светлосни микроскоп.

Наши резултати приказују какопротеини топлотног стреса који суприсутни на термонеутрланој температуриимају функцију у одржавању функцијаткива под нормалним условима – тј.функцију контроле квалитета протеина. Садруге стране код животиња које суизлагане повишеној температури дошло једо каскаде физиолошких промена која сегрупно назива одговор на топлотни стрес.У мрком масном ткиву долази до падаимуно-експресије протеина топлотностреса, али још битније и релокализације усубмембрански регион. Ово је веомаинтересантно пошто се очекује да имуно-експресија буде већег нивоа. Такођевелика количина протеина топлотногстреса присутна је екстрацелуларно. Какосе много зна о унутаћелијском протеинутоплотног стреса 70, веома је билозанимљиво уочити ванћелијску форму овогпротеина која се не среће толико често,заправо фокус на ову форму протеинатоплотног стреса се тек јавио последњихгодина. Екстраћелијски протеин топлотногстреса 70 може бити један однеокарактерисаних делова акутногодговора на стрес и врло вероватно можебити сигнал за друге ћелије и ткива.

СИМБИОЗА 17

Протеин топлотног стреса 70 ињегова имуноекспресија у мрком

масном ткиву код пацова изложенихвисоким температурама

Могуће је још, да пошто мотонеурониимају нефункционалан протеин којиконтролише синтезу протеина топлотногстреса (транскрипциони фактор Hsf-1)највероватније постоји механизам којиммотонеурони врше преузимање овогпротеина из крвотока. Остаје испитатимеханизам избацивања протеинатоплотног стреса, као и њиховеинтеракције са мембранама.

18 СИМБИОЗА

Слика 1. Имуно-ексресија Hsp70 интерска-

пуларном мрком масном ткиву. A, B – Hsp70,

контрола група; C, D – Hsp 90, експери-

ментлана група. Увеличањa x40 и x100, orig.)

Стефан Прековић

“Људи, да ли можете да замислитеда је овде пре 20,000 година живео лав?“пита Стефан док се возимо кроз селоЧиниглавци. Разговор прекида звоњењетелефона. Зове нас остатак екипе која јевећ стигла у школу у којој би требало даноћимо.

Село Чиниглавци се налази источноод Пирота. Јама коју би требало дапосетимо, у народу позната као Пропас, сеналази на јужним падинама Тепоша, налокалитету Венац. Позната је код локалногстановништва, а први су је организованопосетили спелеолози Академскогспелолошко - алпинистичког клуба изБеограда. Истраживана је у више наврататоком 2010. и 2011. године.

Велики значај у откривању ипрочавању јаме имају мештани. Наиме,обострано фини односи, поштовањелокалних обичаја и норми понашањастварају специфичну врсту поверења ипријатну атмосферу за рад. Мештани знајуза локацију многих објеката којеспелеолози не би могли сами да нађу.Такође, потребно је објаснити им даспелеолози не иду у јаме да би тражили иузимали злато као и да је обавезнокористити одговарајућу тестирану опремукако они не би покушавали сами да улазеу објекте.

После преспаване ноћи у школи, уззвуке староградске музике са радија,пакујемо опрему и спремамо се за одлазаку јаму. До јаме је потребно, лаганим ходом,око 1h и 30мин. Пошто смо били подељениу две екипе (једну која иде прва и опремаобјекат и другу која стиже касније), какосмо се приближавали месту где је јама,могли смо да чујемо људе који су дошлираније. Јаму нисмо видели. Тек када смо сеприближили густом шумарку, видели смоје. Пред нама, налазио се тунел дубине 56м. Зашто кажем лаички „тунел“? Кадабисте, са безбедне удаљености, погледали на доле, видели бисте готово правилно„сужавање тунела“ све док до зидовадопире дневна светлост а после све поста-

је црно.Стојимо поред, сви насмејани и пуни

енергије а заправо сви блаже уплашенизбог уласка што је и нормално. Вођаакције, Војкан, нам саопштава да је уженово а самим тим и невероватно чисто штоје, без обзира што то и није логично јаколоша вест за нас. Зашто? Ново уже врлобрзо пролази кроз десендер (справу заспуштање) што и није баш пријатан осећајкао што приказују на рекламама ифилмовима. Наравно, битно је да самобудемо пажљиви као и иначе. Када смоодредили редослед уласка људи,спуштање је почело. Једна од чари уласкау јаму јесте тренутак када имате двасупротна и дивна призора. Први, када приспуштању погледате на горе и видитенебо, облаке и дрвеће оивичене корењем,земљом, стенама, и други, када погледатеиспод себе и видите тачкицу светла чеонелампе и замишљате шта вас све доле чека.

Напокон смо се спустили и почињеобилазак објекта. Мерења, која су рађена,показала су да је објекат величинеБеоградске арене (димензија 150m подужој оси и 100m по краћој оси –пројектоване дужине), која сапрорачунатом запремином од око милионкубних метара тренутно представљанајвећу пећинску дворану у Србији.Објекат је такође прилично занимљивпошто обилује разноврсним облицимамикро - рељефа.“Поље кактуса“ (мноштвосталагмита), је само једно од многихзанимљивих места у јами. Посебно језанимљиво разгледати све ове облике изакључивати како је овај објекат изгледаоу прошлости и како би могао да изгледа убудућности. Долазимо до једног дела, којије раскопан и Војкан каже: „Ово је местозлочина.“ „Место злочина“ је шаљив називза налазиште пећинског лава. Ископавањеје било у мају 2011. године од странечланова клуба АСАК на челу са СтефаномВластићем, студентом палеонтологије.

Фосилни остаци сисара у пећинскимседиментима нису реткост. Код нас се

СИМБИОЗА 19

Пропадосмо у Пропас!

издвајају одређене групе животиња које судоминирале леденим добом (горњиплеистоцен), а насељавале су управопећинске системе. Подземни облици укарсту су им служили као станиште и запривремени боравак. За разлику одпећинског медведа који је најчешћипредставник фосилних сисара и који је биостални становник пећина, његов највећисустанар (мада не у истом временскомпериоду) - пећински лав је пећинекористио само привремено радипрехрањивања (типично за све мачке даволе да се осаме на безбедно место сасвојом ловином). Зато су и остаципећинског лава сразмерно ређи ипредстављају интересантну врсту запроучавање. На нашим просторима,сматра се, није био редак, иако су његовифосилни остаци релативно оскудни.Познато је више локалитета из источне ицентралне Србије, а најпознатији је пећинаРисовача код Аранђеловца санајмногобројнијим остацима који се могуупотребити за компарацију са другимзбиркама, мада није постојао ниједанкранијални део скелета осим мандибула.Зато је и важност проналаска прве и иједине лобање на локалитету у јамиПропас код Пирота већа. Примерак јепредстављен једном целом лобањом, саскоро комплетним зубником. Добро стање

остатака омогућиће квалитетноистраживање и бројне важне закључке обиологији те давно изумрле врсте мачке.

Panthera spelaea (Goldfuss, 1810.) сене разликује морфолошки од рецентнихафричких лавова, осим својом величином.Представља највећег фелида који је икадаходао Земљом, чак је и северноамеричкивеома познати Смилодон био мањихдимензија. Живео је у плеистоцену, аизумро крајем леденог доба пре неких10000 година, мада постоје индиције да сеуправо на Балкану задржао много дуже,

20 СИМБИОЗА

чак до појаве модерног човека. Био јепредставник изразито хладнодобне фауне,па се предпоставља да је имао дуго и густокрзно које га је штитило од хладноће.

Битно је нагласити да је потребнода ископавање врше особе које су обученеза то како се не би оштетио материјалприликом вађења.

Од других али не и мањезанимљивих организама нађени суразличити бескичмењаци од којиh јеприлично занимљив налаз Bythinusacutangulus lunifer Караман, 1948, штопредставља други налаз ове врсте уСрбији. Биоспелеолошка истраживањаобјекта је вршила Ива Њуњић, спелеологиз клуба АС. Ивана Будински (АСАК) нам јепричала о слепим мишевима који су тадабили у хибернацији. У питању су две врстеRhinolophus ferrumequinum и Rhinolophushipposideros.

После обиласка објекта, успешногопремања до тада неистраженог канала иоброка, почиње излазак из јаме. Особакоја прва изађе пали ватру како се не бисмрзли људи који први изађу и чекајуостатак екипе (напољу је било -5° C. )

По повратку у школу, откривамо данам је мештанин Раде оставио лонацтоплог компота. Грејемо се, уживамо укомпоту, размењујемо утиске. Сутрадан,мештани нас воде по терену како бисмо

можда нашли још неку јаму. Нисмо нашлинов објекат што не значи да нећемо убудућности. Ко зна шта је све ходало овимпросторима за време леденог доба?

Марија Гајић

СИМБИОЗА 21

Доц. др Марко Сабовљевић рођен је1974. у Београду, где је завршио основнушколу „Филип Вишњић“ и Пету београдскугимназију. Биолошки факултет у Београду,студијска група биологија, уписује 1993. иисте године одлази на одслужење војногрока. Студије започиње школске1994/1995. На истом факултетумагистрирао је 2003. године, а 2006.одбранио је докторат под називом„Филогеографија и генетичке дистанцепопулација одабраних маховина Европе“на Универзитету у Бону, Немачка.Последокторске студије реализовао је уБону, Бремену и Валенсији. Члан јеСветске Академије Наука Младих научникаса седиштем у Берлину. Студијски јеборавио и сарађује и са колегама надругим Универзитетима, Институтима иистраживачким центрима - Мурсија,Валенсија и Мадрид (Шпанија), Камеринои Торино (Италија), Будимпешта(Мађарска), Солун (Грчка), Јорк иМанчестер (Енглеска) и другим. Говоритечно више страних језика. Члан јеуправног одбора Европског комитета законзервацију бриофита, и уређивачкиходбора више еминентних међународнихнаучних часописа. Публиковао је преко120 научних радова.

Шта Вас је навело да упишетеБиолошки факултет?

Одувек сам волео биологију. Каоосновношколац, похађао сам програме уИстраживачкој станици Петница и раноушао у науку, и касније као гимназијалац,а био сам и члан Биолошкогистраживачког друштва „Јосиф Панчић“ иишао на истраживачке акције. Уписивањебиологије био је логичан след.

Која је тренутна сфера Вашегнаучног интересовања?

Биологија бриофита.

Зашто сте се одлучили за изучавањебаш бриофита?

Готово случајно. У петничким данима, каои већини деце, најинтересантније су мибиле животиње, па је и мој први писаниистраживачки рад за тему имао поскоке. Утоку средње школе моје интересовање забиљке је расло, и у првој - другој годинифакултета потпуно преовладало. Бавећисе вегетацијским истраживањима каогимназијалац, приметио сам да се политератури игноришу бриофите, готовозанемарују. Тако, маховине мени постајупосебно интересантне, јер су готово употпуности неистражене у Србији. Како сењима нико у Србији није бавио, али и збогполитичке ситуације у земљи деведесетихгодина (санкција и затворености),изучавање маховина, било је правиизазов. Није било ни интернета нилитературе, ни утабаних стаза од странестаријих колега. Бриологију сам усвајао, аона мене освајала, корак по корак. Данасмогу да кажем да се дефинишем каоBryophyte Bryologist.

Шта Вас као предавача највишеинспирише?

Студенти.

Сматрате ли нови систем студирањана Биолошком факултету бољим, у

односу на онај по којем сте Вистудирали?

Не. Већа је пролазност, али је стручност,знање, нових дипломаца, чини ми се,мање. С друге стране реформа се никад незавршава. То је континуиран процес. Али иреформа треба да буде темељна, а нешминкање, и да прати модерне друштвенеимперативе.

Постоји ли нешто што бисте мењалина Биолошком факултету?

Да, пуно ствари. Локација на првом месту.Затим организација студија. Смета мијасна усмереност од почетка, јер јако малиброј студената заиста зна шта им се нуди,

22 СИМБИОЗА

ИНТЕРВЈУ: доц. др Марко Сабовљевић

а још мање да ли је то оно што желе. Накрају крајева биолог треба да буде биолог.А финесе и специјализација судобродошле, али то мора да се надградина солидну, широку и добру основу.

Да нисте биолог, шта бисте били?

Да се не бавим маховинама, област мојихистраживања вероватно би били паукови,а да нисам биолог можда бих кренуо кафармацији (опет нека примењенабиологија). Срцем бих био опет биолог. Аако бих се водио разумом, а не срцем,бирао бих професију која доносирастерећен и миранији живот од живота уи са науком. Привлачи ме преводилаштвостручне литературе, дипломатија, па исаобраћај, путовања... Можда нешто увези са тим.

Често путујете. Која Вам је одпосећених земаљанајинтересантнија?

Ако ме питате где бих најрадије провеоодмор, то је дефинитивно Шпанија, збогљуди, опуштене атмосфере. Апрофесионално Немачка, Швајцарска,

пре свега због организације, професиона-лизма.

Постоји ли универзитет у некој одразвијенијих земаља Европе, којибисте препоручили студентима за

наставак студија?

Постоји много. Али бих препоручиостудентима да не бирају универзитете занаставак студија према звучности имена,већ према постојању јаких истраживачкихгрупа за ону сферу истраживања која ихнајвише интересује.

Шта бисте поручили студентимаБиолошког факултета везано за

студије?

Никако не смеју да буду просек, ако желеуспех, као биолози било ког профила. Акојако воле и ако су посвећени томе, успехје загарантован, без обзира где су. Аконисте просек неко ће вас већ приметити.Ако нисте просек, истичете се, и безобзира на ненаметљивост, упадљиви сте.

Ивана Влаховић

СИМБИОЗА 23

Дуго сам се питала како се зове таиграчка за цртање, тих пар рупичастихкомада пластике назубљених ивица који сеоловком врте унутар обруча да би се напапиру добиле разноврсне шаре. Многи сусе сусрели са тим као мали и вероватнобрзо одустали од цртања, јер ипак требамало вежбе и стрпљења да би се добилесиметрични и лепи геометријски облици.Та играчка се зове спирограф.

Ево шта наша свима знана и увек одпомоћи другарица Википедија каже оспирографу. Спирограф је играчка загеометријско цртање математичких кривикоје се стручно називају хипотрохоиди иепитрохоиди. Замислите један велики кругунутар кога се ротира мањи круг на коме јефиксирана једна тачка. Путања коју опишета тачка је уствари крива хипотрохоид. Садопет замислите велики круг и мали круг сафиксираном тачком, али тако да се маликруг ротира по спољашњој ивици великогкруга. Тако настаје епитрохоид. Ако башваша машта не може то да дочара каковаља обратите се Википедији, која је тодобро представила.

Тај велики круг је уствари обруччија је унутрашња ивица назубљена. Онтоком цртања мора да мирује и означавасе као статор. Мали кругови супредстављени зупчаницима различитевеличине или неким другим облицима каошто су прстенови, троуглови итд. Рупицекоје се налазе на зупчаницима су уствари

те фиксиране тачке малог круга, а путањуми исцртавамо док оловком, која језабодена у неку од рупица, ротирамозупчаник (ротор) унутар обруча (статора).

Сад мало историје. Можда вамједног дана ове информације будупотребне за неки квиз. Још од 1908.године су постојале играчке за цртањекоје су базиране на зупцима. Једва одтаквих је машина за цртање вондерграфкоји је јако сличан спирографу.Инструмент који је назван спирограф јеизмислио математичар Бруно Абаканович(Bruno Abakanowicz), који је израчунаоповршину која је одвојена кривама.Спирограф какав данас јесте осмишљен јеод стране британског инжењера ДенисФишера (Danys Fisher) који је први путпредставио спирограф 1965. године наНирнбершком интернационалном сајмуиграчака. „Kenner products“ је билафабрика играчака из Охаја која је 1966.године тржишту САД-а представиласпирограф као кративну дечију играчку.

Без обзира што је спирограф„дечија“ играчка ипак треба доста вежбе имени је поприлично занимљив. Сад кадасте научили шта је спирограф предлажемвам да се опробате са цртањем и желимвам успех. Сигурно ћете током тражењаспирографа налетети на неке драге изаборављене играчке.

Ивана Јанковић

24 СИМБИОЗА

СПИРОГРАФСПИРОГРАФ

СИМБИОЗА 25

Могу само да замислим коликовас ће бледо прочитати овај наслови помислити “Ма дај, лепота чега…?”Разумем вас у потпуности, па чак иако одлучите да прескочите овајтекст и да га прочитате кад вам овајнаслов не буде звучао такоапсурдно. Зато се сад обраћам свимавама који сте своје студентскепроблеме оставили иза себе и питамвас: шта је за вас лепота студирања?

Наравно већина нас ће одмаходговорити: журке, провод,изласци… Било који дан у токунедеље никада, није било ни ранони касно за неки спонтани провод саколегама. И опет како пропуститинеку добру свирку, повратак у ранејутарње сате, а наравно успутсваратити негде на “доручак” и узсве то буђење у 7h, велика шољакафе и распоред који каже дапредавање почиње у 8h. Кад сепосле вишечасовних вежби ипредавања, послеподне нађете саколегама на још једној кафи узсећање на прошлу ноћ – то је оношто улива позитивну енергију. Увечекада дођете кући, јесте да се несећате неких делова предавања, алијош увек одговорност коју носимонам то дозвољава…

А тек осећај после положеног

испита то је тешко упоредити сабило којим другим. Осећај да смоурадили нешто велико, да се савонај труд исплатио! Повод да безгриже савести тражимо од уже ишире родбине неки поклончић инаравно ново оправдање да селудује до зоре.

Уз све наше забављањеваљало би зарадити и нештоџепарца, уз новчану помоћ одстране родитеља. Сада нам разнестудентске задруге нуде многепослове који су веома примамљиви,јер када завршимо факултет титулаће нас кочити у обављању истих тихпослова и стално ће нам над главомпловити мисао “Зар смо се толикегодине школовали да сад радимо свете квази послове”. Уосталом, лако јесад цео дан бити ван куће, понекадчак заборавити ручати, тежитиостварењу својих снова, јер нас јошнико не чека код куће да мунаправимо ручак и помогнемо окодомаћег задатка. Уз све те ситнепослове ту су и незаборавнаволонтирања и хуманитарнипослови, ко је пробао зна о чемупричам. Онај диван осећај да синеком улепшао барем део живота.

И на крају, али никаконајмање важни - пријатељи. Јесте дасмо већину њих упознали тек завреме студирања, у неким зрелијим

26 СИМБИОЗА

Л Е П О Т Е С Т У Д И РА Њ АЛ Е П О Т Е С Т У Д И РА Њ А

годинама које носе озбиљнијепроблеме.

Већ могу да видим како сесклапају кумства, прослављајусвадбе, рођења деце, годишњице. Анегде у далекој будућностипребираћемо по успоменама иприсећати се летовања и свихпротеклих заједничких тренутака…

СИМБИОЗА 27

Николина Драгојевић

У току месеца децембра, екипачасописа „Симбиоза“ одрадила јемини-анкету, везану за систем 4+1.Мини, јер је у њој је учествовало 17испитаника, што није ни 10% свихстудената на Биолошком факултету,зато овог пута без pie-charta, збогрелевантности података. Ипак, евошта студенти Биолошког факултетамисле о свему томе, а дали су и својепримедбе и сугестије:

1. Да ли сматрате да је бројпредмета по семеструоптималан?

I година, узорак 5: 100% сматра даје бр. испита по семестру оптималанII година, узорак 1: 100% сматра даје бр. испита по семестру оптималанIII година, узорак 1: 100% сматра даје бр. испита по семестру оптималанIV година, узорак 10: 50% студенатасматра да је број испита по семеструоптималан, осталих 50% сматрају даби њихов број могао да се смањи.

2. Да ли је и у којој мери новисистем допринео бољемсавладавању теоријског знања,у односу на 3+2 систем?

I година, узорак 5: /II година, узорак 1: 4+1 системнема значајно већи допринос усавладавању теоријског знањаIII година, узорак 1: већи једопринос савладавању теоријскогзнања у 4+1 систему, у односу на3+2IV година, узорак 10: 40% сматрада је нови систем 4+1 допринеобољем савладавању теоријскогзнања , у односу на 3+2 систем,док 30% испитаника сматра да јетај допринос мањи, а осталих 30%сматра да нема промене

3. Да ли је и у којој мери новисистем допринео бољемсавладавању практичног знања,у односу на 3+2 систем?

I година, узорак 5: /II година, узорак 1: 4+1 систем немазначајно већи допринос усавладавању практичног знањаIII година, узорак 1: нема доприносау стицању већег практичног знања уодносу на 3+2IV година, узорак 10: 50%сматра даје 4+1 није много допринео бољемсавладавању практичног знања, упоређењу са 3+2 системом. Осталих50% сматра да нема промене.

4. Да ли сматрате да јеувођењем 4+1 системаомогућено боље усмерењестудената током студија?

I година, узорак 5: 100% сматра дасистем омогућава боље усмерењетоком студијаII година, узорак 1: омогућава бољеусмерење током студијаIII година, узорак 1: омогућава бољеусмерење током студија.IV година, узорак 10: 50% сматра да4+1 систем омогућава бољеусмерење студената током студија,20% сматра да је довољно добро, а30% сматра да нема промене.

5. Да ли је садржај курсева, којестуденти похађају токомсеместра међусобно усклађен усистему 4+1?

I година, узорак 5: 20% сматрада је садржај курсева међусобноусклађен, док остали сматрају да иније у толикој мери.II година, узорак 1: садржајкурсева није довољно добро

28 СИМБИОЗА

« « « « «« « « « « А Н К Е Т АА Н К Е Т А « « « « «« « « « «

усклађен III година, узорак 1: садржај курсеваје међусобно добро усклађенIV година, узорак 10: 60% сматра даје садржај курсева које студентипохађају током семестра међусобнодобро усклађен у 4+1 систему, 20%мисли супротно, док 20% сматра данису усклађени.

6. Оцените избор смеровамастер студија новог програма4+1.

I година, узорак 5: /II година, узорак 1: избор смерована мастер студијама оцењен сависоком оценомIII година, узорак 1: избор смерована мастер студијама оцењен санајвишом оценомIV година, узорак 10: Изборсмерова мастер студија је 30%оценило највишом оценом, док судругих 30% остали уздржани.Осталих 40% је средње задовољно.

7. Промене које би студентиувели, везане за наставу нафакултету:

- Смањење градива у циљустицања квалитетнијег знања.- Бољи распоред колоквијума у

односу на испитни рок.- Подела градива на део који се учи

и полаже за колоквијум и на деокоји се полаже на испиту.

- Веће ангажовање професоратоком предавања.

- Више ефективне практичненаставе.

- Да се омогући већа мобилностсудената на самом факултету (рад у

лабораторији, писање научнихрадова).

- Коришћење електронског индексаза обавештавање студената о

терминима колоквијума, испита,литератури...

Владана Петковић

СИМБИОЗА 29

•ОДБОЈКА:

-женска-Капитен је Ивана Јаковљевић

-Освојено прво место наУниверзитетској лиги

-Тренинзи се одржавају заједно самушком екипом, у сали студентскогдома „4. април“, понедељком од 11-

12, и петком од 9-10

-мушка-Капитен је Младен Аврамовић-Са Математичким факултетом

имају заосталу утакмицу, која ће сеиграти почетком марта;

•КОШАРКА:-Капитен је Борис Баришић

-Тренинзи се одржавају недељомна Звездари, Олимп

•ФУДБАЛ:-Капитен је Никола Паскаш

-Тренинзи се одржавају једномнедељно на Ади

30 СИМБИОЗА

SS PP OO RR TT

Редакција

Редакција „Симбиозе“ вам топлопрепоручује да посетите неке од

ових догађаја:

- Последња младост у Југославији1977 – 1984

Омладинска алтернативна попкултура у Југославији од 1977. до

1984. године17.12.2011. – 15.1.2012. Музејисторије Југославије (25.мај)

- Vanessa Mae у Арени - ЏимиХендрикс на виолини

Џими Хендрикс на виолини, Олујана светској турнеји, Сирена жица,Рок суперстар на виолини, само су

неки од наслова који пратепојављивање Ванесе Меј која ће

наступити у Београдској арени 27.фебруара!

Шта све можеш да радишпрвих дана јануара

1. јануар у 12.00Улица отвореног срца

Светогорска улица

1. јануарГрад отвореног срца

Општине: Чукарица, Звездара,Нови Београд, Младеновац и

Обреновац

7. јануарБожићна литургија (Храм Светог

Саве)Ломљење божићне чеснице (Трг

Теразије)Божићни сајам књига (Дом

синдиката)

13. јануарПрослава Српске нове године

Ресторани у Скадарлији

СИМБИОЗА 31

АА КК ТТ УУ ЕЕ ЛЛ НН ОО