lokacija: Beograd • godina projektovanja: 2010. • godina izvođenja: 2011.foto: arhiva autora

DejanBABOVIC

Zanimljiv penthaus u beogradskom naselju šireg centralnog regiona, Crvenom krstu, poneo je autorski pečat arhitekte Dejana Babovića. Reč je o potkrovnom prostoru u zgradi novije gradnje, koji je po autorovom projektu najpre adaptiran, a potom i enteri-jerski uređen. Stambeni program je razvijen na dve etaže, sledeći raznolikost u funkcionalno-sadržinskom smislu i vešto se prilago-đavajući potrebama vlasnika.

Kao i u svakom Babovićevom prostoru, svetlost je suvereni činilac enterijera. Gotovo cela krovna i zidna konstrukcija dnevnog boravka pretvorena je u kontinuiranu staklenu opnu. Dvostruka spratna visina prostora okupanog svetlošću daje utisak kao da smo pod vedrim nebom, i uvodi monumentalnost koja nije arti�cijelno stvorena već na najprirodniji mogući način. Zbog toga je u ovom prostoru izostala svaka suvišna obrada i uređenje, linija je neodoljivo prava i jasna, uz minimalizam u opštoj kompo-ziciji. Svedenost kao stilsko-oblikovni postupak prati i ostale prostorne celine. Na dnevnu sobu se nadovezuje trpezarija. Kuhinja je odvojena jedinica i predstavlja još jedno u nizu dizajnerskih poduhvata autora. Bela kao potpun, kompletan spektar boja u prirodi dominira u svim ovim odajama. Na prvoj etaži smešteni su još i roditeljski apartman i gostinska odnosno dečja soba, dok su na spratu prisutni dečji dnevni boravak, hobby-room i dve dečje sobe. Površina stana je velika, ali se bez obzira na to nastojalo za idealnom racionalizacijom i funkcionali-zacijom. Interesovanje za savremene materijale i njihovu visoko-tehnološku obradu prepoznatljiv je stožer ovog enterijera, kao i

uopšte opusa ovog beogradskog autora. Time Babović revnosno i iskreno “odaje počast” svojoj epohi, a svoje delo nedvosmisleno atribuira savremenom dobu. Mobilijar dnevne sobe sa izrazitom kubističkom formom podseća nas na red i disciplinu koje ovaj autor toliko voli, povezujući ih u svojim ostvarenjima sa izvesnim višim smislom reda u životu. Partije u neprikosnovenom hi-tech izrazu, kakve su gelenderi na galeriji i stepeništu, predstavljaju polje posebne pažnje, i, s obzirom da je autor rodonačelnik ovog stilskog usmerenja u našoj sredini, svedoče o nivou njegovog ličnog razvoja. U enterijeru ima i takvih detalja koji pozivaju na retoriku, ili bude duboko lične asocijacije, i takav je slučaj sa zidom koji odvaja trpezariju od kuhinje, koji izgleda kao da je u celosti sagrađen od pritesanih rečnih oblutaka. Visoko-tehnološ-kom obradom austrijskog bagrema dobijena je podna obloga u gotovo celom stanu - parket monumentalnih dimenzija sa toliko transformisanim, rustičnim dezenom da podseća na sublimat svih poznatih vrsta drveta. Gigantskom partijom u dnevnom boravku, obloženom granitnom keramikom u teksturi drveta, osim što je regulisan tehnološki sistem zidnog grejanja i hlađenja postiže se i snažan izraz topline prostora. Ponovo, reč je o jednom materijalu, a on nam se čini kao drugi - igra domišljatosti sa idejom da “ništa nije ono što jeste”. Prostor stana u celini kreiran je tako da odvažno ostavi mesta za primerke štafelajnog slikarstva. Takvom idejom potcrtana je potreba o kompletnosti prostora i uopšte fenomena umetnosti. Na zidovima su se našli radovi naših najpoznatijih slikarskih imena: Mihajla Đokovića Tikala, Sergeja Aparina, Milana Tucovića i Vladimira Dunjića.