Dejvid Lendis

Bogatstvo i siromaštvo nacija

Zašto su jedni bogati, a drugi siromašni

Beograd, 2004.

Sadržaj

Predgovor i izrazi zahvalnosti...................................................................... 9U v o d ................................................................................................................15

1. Neujednačenosti prirode.......................................................................... 212. Odgovor na geografiju: Evropa i K i n a ................................................353. Evropa kao izuzetak: drugačiji p u t ..................................................... 474. Pronalazak pronalaska...............................................................................635. Veliko otvaranje..........................................................................................796. N a Istok!........................................................................................................977. Od otkrića do c a r s tv a .............................................................................1178. Gorko-slatka o s t r v a _______________________________________1319. Carstva I s to k a .......................................................................................... 14310. Zarad zarade.............................................................................................15511. G o lk o n d a ................................................................................................16912. Pobednici i gubitnici: održavanje ravnoteže imperije................. 18713. Priroda industrijske revolucije_____________________________ 20514. Zašto Evropa? Zašto tada?________________________________ 21915. Britanija i ostali......................................................................................23116. Kaskanje za Engleskom...................................................................... 24917. Novac pravi novac.................................................................................27318. Bogatstvo z n a n ja .................................................................................29319. Granice..................................................................................................... 30920. Južnoamerički p u t ...............................................................................32721. Nebesko carstvo: stagniranje i opadanje........................................ 35322. Japan: a poslednji će biti prvi_____________________________ 36723. Mejdi restauracija________________________________________ 38924. Da li je istorija pogrešila?...............................................................41125. Imperije i doba posle n j i h ..............................................................44126. Posustajanje........................................................................................ 46127. Pobednici i...............................................................................................485

28. Gubitnici_________________________________________________ 511

29. Kako smo dospeli ovde? Kuda idemo?............................................533

Epilog 1999.....................................................................................................547

Napom ene........................................................................................................555Indeks................................................................................................................601BeleŠka o autoru ...........................................................................................615Beleška o prevodiocu .................................................................................. 616

Uvod

Nikakvo novo svetio nije bačeno na razloge zašto su siromašne zemlje siromašne, a bogate zemlje bogate.

Pol Setnjuelson (Paul Samuelson), 1976. godine1

Juna 1836. godine, Nejtan Rotšild (Nathan Rothschild) krenuo je iz Londona za Frankfurt na venčanje sina Lajonela i nećake (Lajonelove rođake Šarlote), kao i da razm otri s braćom uvođenje svoje dece u porodični posao. N ejtan je možda bio najbogatiji čovek na svetu, bar sudeći po likvidnim sredstvima. Nepotrebno je reći daje mogao sebi da priušti sve što je hteo.

Tada pedesetdevetogodišnjak, Nejtan je bio dobrog zdravlja, mož­da malo gojazan, pun energije, neumoran u svojoj predanosti poslu i neukrotivog temperamenta. London je napustio s bolovima u levom do­njem delu leda, blizu podnožja kičme. (Dijagnoza nemačkog lekara bio je čir, ali je moguće d aje bio jo š i zagnojen.)- Uprkos terapiji, bolovi su bili sve jači. N ejtan je ipak ustao iz bolesničke postelje i prisustvovao venčanju. D aje ostao u postelji, svadbeno slavlje bi se premestilo u nje­gov hotel. Bez obzira na bolove, Nejtan nije zapostavljao posao, dikti­rajući ženi poslovnu prepisku. U međuvremenu, čuveni dr Travers je pozvan da dođe iz Londona, ali pošto nije uspeo da otkloni problem, ustupio je mesto vodećem nemačkom hirurgu, verovatno da bi ovaj otvo­rio ranu i očistio je. Uzalud, ništa nije moglo da spreči trovanje, i 28. juna 1836. Nejtan je umro. Navodno, golub pism onoša porodice Rotšild u

London je preneo sledeću poruku: Il est mort.

Nejtana Rotšilda je verovatno savladao staphylococcus ili strepto- cocus septicemia - ili, tadašnjim rečnikom, trovanje krvi. U nedostatku preciznijih informacija, teško je reći da li ga je inficirao čir ili nesterilan lekarski skalpel. Tada se nije znalo za bakterije, pa se nije insistiralo na

15

čistoći. Nije bilo antibaterijskih preparata, znači ni antibiotika. I tako je čovek koji je m ogao da kupi sve um ro - od najobičnije infekcije koju d an a s može izleči t i s v a k o d o v o l j n o priseban da nade put do lekara ili bolnice, ili sam o do apoteke. \ д /

Medicina je od vremena Nejtana Rotšilda do danas izuzetno uznapre­dovala. Ali efikasnija medicina - lečenje bolesti i zaceljivanje povreda- samo je deo priče. Više od naprednije medicine, predviđeni životni vek savremenog čoveka produžavaju preventivne mere i higijena. N ajviše zasluga imaju čista voda i efikasno uklanjanje otpada, kao i lična higi­

jena. Dugo vrem ena najopasnije ubice bile su crevne infekcije, izazvane bakterijama koje su iz otpada, preko ruku i hrane, dospevale do organa za varenje; tog nevidjivog, ali smrtonosnog neprijatelja, uvek prisutnog, povrem eno bi budili epidem ijski mikrobi kao što je vibrio cholerae. N ajveći izvori zaraze bili su nužnici, a nedostatak higijenskog papira i čistog veša podsticao je širenje boleštine. Ko nosi prljavu vunenu odeću- a vunenu odeću je teško dobro oprati - taj se češe. Tako se zaprljaju ruke, a ljudi tada nisu imali naviku da ih peru pre obroka. Zato su verske grupe koje su nametale pranje - Jevreji, muslimani - m anje obolevale i imale nižu stopu smrtnosti (što im nije uvek išlo na ruku: ljude je bilo lako ubediti da hrišćani im aju veći mortalitet samo zato što im Jevreji truju izvore vode).

Rešenje nije donela prom ena religijskih uverenja, već industrijska revolucija. Osnovni proizvod nove tehnologije poznate kao industrijska revolucija bili su pam učno platno, koje se lako pralo, i sapun od biljnih ulja. Prvi put u istoriji običan čovek m ogao je sebi da priušti pamučni donji veš kojim su pre toga samo imućniji štitili svoje telo. On (ili ona) mogao je da se pere sapunom, čak i sav da se okupa, iako je često kupa­nje smatrano znakom velike prljavosti. Zašto bi se čisti ljudi tako često kupali? Nije važno. Lična higijena korenito se promenila, tako da su lju­di iz nižih staleža u kasnom devetnaestom i ranom dvadesetom veku često živeli čistije od kraljeva i kraljica vek ranije.

Treći razlog opadanju zaraza i smrtnosti bila je kvalitetnija ishrana. Snabdevanja hranom su povećana, a jo š važniji bio je bolji, brži prevoz. Gladi, česte usled lokalnih nestašica namirnica, bilo je sve manje; ishrana

je postala raznovrsnija i bogatija proteinima životinjskog porekla. Zbog tih promena nove generacije su bile sve više i sve snažnije. Bio je to mno­go sporiji proces od poboljšanja usled novih medicinskih i higijenskih

16

mera, dobrim deloni je r je zavisio od navika i ukusa pojedinaca, kao i imovinske situacije. Ne tako davno, u Prvom svetskom ratu, Turci koji su se borili protiv britanskih trupa na Galipolju bili su iznenađeni raz­likom u visini između australijskih i novozelandskih vojnika odraslih na svinjetini i ovčetini i zakržljalih mladića iz britanskih industrijalizovanih gradova. A deca emigranata koji su prešli iz siromašnih zemalja u bogate, viša su i snažnija od svojih roditelja.

Usled tih poboljšanja, predviđeni životni vek je produžen, a razlike između bogatih i siromašnih se smanjile. Osnovni uzrok smrti odraslih vise nisu infekcije, posebno one crevne, već nedostaci starosti. Najveći pom ak zbog tih poboljšanja ostvarile su bogate industrijske zemlje s medicinskom negom za sve stanovnike, ali i neke siromašnije zemlje imale su impresivne rezultate.

Napredak u medicini i higijeni primer je jednog mnogo značajnijeg fenomena: koristi od primene znanja i nauke u tehnologiji. To nam daje nadu za rešenje problem a koji bacaju senku na našu sadašnjost i bu­dućnost. Čak nas i ohrabruje u maštanju o večnom životu, ili, jo š bolje, večnoj mladosti.

Ipak, te fantazije, bazirane na nauci, odnosno realnosti, snovi su bogatih i uspešnih. Koristi od znanja nisu ravnopravno raspodeljene, čak i u okviru bogatih nacija. Živimo u svetu nejednakosti i različitosti. Svet bi se grubo mogao podeliti na tri vrste nacija: oni koji troše mnogo nov­ca da bi smršali; ljudi koji jedu da bi živeli i oni koji ne znaju hoće li imati sledeći obrok. Uz ovo idu i velike razlike u obimu zaraza i očekivanog životnog veka. Ljudi iz bogatih nacija brinu zbog svoje starosti, koja je sve duža. Vežbaju da bi bili u formi, mere holesterol i bore se protiv n je­ga, ali i gube vreme uz televiziju, telefon i igrice, tešeći se izrazima kao što su „zlatne godine" i treće doba. „Mlado" je dobro; „staro" poniža­vajuće i problematično. U međuvremenu, stanovnici siromašnih zema­lja pokušavaju da prežive. Ne m oraju da brinu o holesterolu ili masti u arterijama, jednim delom zbog posne ishrane, drugim zbog toga što rano umiru. Pokušavaju da obezbede sigurniju starost, ukoliko je dostignu, pomoću mnoštva dece koji će odrastati s obavezom da se staraju o n ji­ma.

Stara podela sveta na dva bloka moći, istočni i zapadni, skoro da više i ne postoji. Sada je veliki izazov i pretnja jaz u bogatstvu i zdravlju između bogatih i siromašnih. Te dve grupacije često se nazivaju Sever i

17

Jug, je r je podela geografska; ali mnogo precizniji imenitelji bili bi Zapad i Ostali, je r je podela i istorijska. Tu leži najveći problem i opasnost s kojom se u trećem m ilenijumu suočava svet. Jedina druga bliska prêt- nja je zagađenje životne sredine, i te sve opasnosti suštinski su povezane, tačnije, dva su lica istog problema. Bogati sve više konzum iraju, ali i rasipaju, proizvode, ali i uništavaju. Otpad i razaranje, koji su se enorm- no uvećali s prihodima i rashodima, pretnja su našoj životnoj sredini.

Koliki je ja z izm eđu bogatih i sirom ašnih i šta se dešava s tim ? Kratko i jasno: odnos prihoda po stanovniku između najbogatije indus­trijske zemlje, na primer, Svajcarske i najsiromašnije neindustrijske zem­lje, M ozambika, negde je oko 400 : 1. Pre dvesta pedeset godina, ovaj odnos bio je 5 : 1, dok je prihod po stanovniku u Evropi i, na primer, Istočnoj ili Južnoj Aziji (Kina ili Indija) bio oko 1,5 do 2 : l . 3

Da li se ta razlika i dalje povećava? Ako se uzmu ekstremni primeri, odgovor je potvrdan. Neke zemlje ne samo da ne napreduju, već su sve siromašnije, relativno gledano, ponegde i apsolutno. Druge jedva sas­tavljaju kraj s krajem. Treće poušavaju da krenu napred. Naš zadatak (najbogatijih zem alja) jes te da pom ognem o sirom ašnim a da postanu zdraviji i imućniji, za naše i njihovo dobro. U suprotnom, oni će hteti da uzm u ono što ne mogu da proizvedu; a ako ne mogu da zarade izvozeći robu, izvoziće ljude. Ukratko: bogatstvo je kao neodoljiv magnet, a siro­maštvo poput skrivene mine - ne može se ignorisati, i naš m ir i napredak zavise od dugog procesa oporavljanja ostalih.

Kako će ostali to uraditi? Kako da im pom ognem o? U ovoj knjizi neću pokušavati da doprinesem odgovoru. Naglašavam reč „doprineti". Ne postoji jednostavan odgovor, i svi predloži za opšte rešenje svih prob­lema graniče se s maštarijama.

Predlažem da se ovom problemu pristupa istorijski. To radim je r sam istoričar po obrazovanju i interesovanju, a u složenim stvarima ovakve prirode najkorisnije je činiti ono što najbolje znate i radite. Ali drugi razlog je to što ćemo problem najbolje shvatiti ako se zapitamo: kako i zašto smo stigli dovde? Kako su bogate zemlje postale tako bogate? Z a­što su siromašne zemlje tako siromašne? Zašto Evropa („Zapad") ima vodeću ulogu u m enjanju sveta?

Istorijski pristup ne dovodi obavezno do odgovora. Drugi su razmiš­ljali o ovom problemu i došli do raznih objašnjenja. Većina ih pripada jednoj od dve škole. Neki bogatstvo i dom inaciju Zapada vide kao tri­

18

ju m f dobra nad zlom. Evropljani su, kažu oni, bili pametniji, bolje orga- nizovani, vredniji; ostali su bili neznalice, arogantni, lenji, pasivni, suje- verni. Drugi imaju suprotno tumačenje: po njima, Evropljani su bili agre­sivni, surovi, pohlepni, beskrupulozni, dvolični; njihove žrtve bile su srećne, nevine, nejake - zato su i bezobzirno iskorišćene. Videćemo da oba ova manihejska tum ačenja imaju elemente istine, ali i ideološkog fantaziranja. Stvari su uvek složenije nego što bismo hteli.

Treća škola smatra da dihotomija Zapad-Ostali zapravo ne postoji. U dugom toku svetske istorije Evropa je tek dete koje nesputano koristi dostignuća drugih. To je očigledno netačno. Istorijske činjenice pokazu­ju d a je u poslednjih hiljadu godina Evropa (Zapad) bila glavni pokre­tač razvoja i modernizacije.

Ipak, ostaju moralne nedoumice. Neki kažu da evrocentrizam treba izbegavati, je r je loš za svet. Ja prednost dajem istini nauštrb dobrih na- mera. Najsigurniji sam na svom tlu.

19

Neujednačenosti prirode1.

Geografija se nije pokazala kada je trebalo. U osnovnoj školi morali smo da naučimo da tumačimo mape, čak i da ih crtamo po sečanju. Učili smo o drugim m estima, narodim a i običajim a mnogo pre nego što je neko izmislio reč „multikulturalizam". Istovremeno, na m nogo višim nivoima obrazovanja, cvetale su škole ekonomije i kulturološke geografi­je . U Francuskoj niko ne bi ni pom islio da radi studiju o regionalnoj istoriji, a da se prvo ne osvrne na materijalne uslove života i društvenu aktivnost.1 A u Sjedinjenim Državama Elsvort Hantington (Ellsvvorth Huntington) i njegovi sledbenici proučavali su kako geografija, poseb­no klima, utiče na ljudski razvoj.

Ali uprkos vrlo korisnim i prosvetljujućim istraživanjima, Hanting­ton je geografiju doveo na loš glas.2 Otišao je predaleko. Bio je toliko za­divljen vezama između fizičkog okruženja i ljudske aktivnosti, da je sve veću važnost pridavao geografiji, počev od fizičkih uticaja pa sve do kul­turnih. N a kraju je napravio hijerarhiju civilizacija na čijem vrhu su se kao najbolje (po njegovoj definiciji) nalazile one sa najpogodnijom kli­mom. Hantington je predavao na Univerzitetu Jejl i nije slučajno učio stu­dente daj e N ju Hejven u Konektikatu mesto sa najokrepljujućom klimom na svetu. Srećnik. Ostatak sveta bio je u podredenom položaju, a zemlje naroda drugih boja kože bile blizu dna ili na samom dnu hijerarhije.

Ipak, Hantingtonovi stavovi samo su odjeci tradicije moralističke geografije. Filozofi su lako povezivali okruženje s temperamentom (otu­da drevne suprotnosti između ljudi iz toplih i hladnih krajeva, između razumnog prom išljanja, s jedne strane, i strasne težnje ka uživanjima, s druge), dok je nauka u povoju, antropologija, u devetnaestom veku pokušavala da dokaže uticaje geografije na raspodelu vrlina i mudrosti, uvek dajući prednost grupi kojoj je pripadao istraživač.3 Danas se takve podele tumače i sasvim suprotno, i afro-američki stvaraoci mitova ističu srećne, kreativne „ljude sunca" naspram hladnih, nehumanih „l judi leda".

21

Takva vrsta samopovlađivačkih analiza možda je bila prihvatljiva u intelektualnom svetu sklonom da definiše ponašanje i karakter u odno­su na rasu, ali je izgubila kredibilnost kada su ljudi postali svesniji i sum­n jičav i prem a poređen jim a pripadnika različitih grupa. To je štetilo geografiji. Kada je H arvard nakon Drugog svetskog rata jednostavno ukinuo katedru za geografiju, retko ko se pobunio - van male grupe otpuštenih. Primer Harvarda sledili su i drugi vodeći univerziteti - Miči- gen, Nortvestern, Čikago, Kolumbija - opet bez ozbiljnog razloga.

Takva odricanja jedinstvena su u istoriji američkog višeg obrazova­nja, i, bez sumnje, odraz su intelektualnih slabosti te naučne discipline: nedostatak teorijske osnove, sveobuhvatni oportunizam (blaže rečeno, katolička otvorenost), posebna „lakoća" istraživanja humanističke geo­grafije. Ali iza tog kriticizma leži nezadovoljstvo nekim rezultatima. Geo­grafija je čisćena rasističkom četkom, i niko nije želeo da bude zaprljan.

Ipak, ako pod „rasizmom" podrazumevamo povezivanje (u dobre ili loše svrhe) karakteristika i ponašanja pojedinca s pripadništvom grupi, posebno grupi definisanoj u biološkom smislu, onda je geografija n a j­m anje rasistička od svih disciplina. U pitanju je disciplina koja, oslanja­jući se na uticaj okruženja, govori o svemu sem o karakteristikama nasta- lim usled pripadanja g ru p i.4 Ne možete nekog kriviti ili veličati zbog temperature vazduha, obim i vremenskog rasporeda padavina ili sasta­va zemljišta.

tA li, i pored toga, geografija je dobila pečat jeresi. Zašto? I druge intelektualne discipline propagirale su gluposti i neumerenosti, ali nijed­na nije bila tako omalovažavana i diskreditovana, pa makar čak i zbog nemara. M oje m išljenje je d a je geografija u samoj svojoj osnovi diskre- ditovana, ako ne i diskredibilna. Govori neprijatne istine - konkretno, d a je priroda kao i život nepravedna, i nedosledna u poklanjanju svoje naklonosti; uz to, nepravednost prirode teško je ispraviti. C ivilizacija poput naše, sklona dominaciji, ne voli da bude podređena. Ne prihvata obeshrabrujuće reči kojim a geografska poređenja o b ilu ju .5

Ukratko, geografija donosi loše vesti, a svako zna šta se radi s takvim glasnicima. Kao što kaže jed an stručnjak: „...istraživača m ogu kriviti zbog rezultata, kao što i m eteorologa krivimo zbog toga što nema sun­ca kada želimo na p lažu ."6

Ali odricanje nas ne čini pametnijim. Na mapi sveta koja prikazuje prozvod ili prihod po stanovniku bogate zemlje se nalaze u zonama sa

22

umerenom klimom, uglavnom na sevemoj hemisferi; siromašne zem­lje su u tropskom i suptropskom pojasu. Kao stoje Džon Kenet Galbrajt (John Kenneth Galbraith) rekao, razmišljajući o agrikulturnoj ekonomi­

ji: „[Kada bi] neko izdvojio nekoliko hiljada m ilja širok pojas oko zem­lje duž ekvatora, ne bi u njem u našao nijednu razvijenu zemlju... Život­ni standard tu je nizak, a ljudski vek kratak. "7 APol Striten (Paul Streeten) skreće pažnju na instinktivno odbacivanje loših vesti:

„Možda je najupadljivija činjenica da većina nerazvijenih zemalja leže u tropskoj i suptropskoj oblasti, između povratnika raka i povratnika jar­ca. Savremeniji autori lako zanemaruju ovu istinu i smatraju je slučaj­nošću. To otkriva duboko ukorenjen optimizam s kojim pristupamo problemima razvoja i odbijanje da priznamo velike razlike između pokretačkih uslova s kojima se današnje siromašne zemlje suočavaju i onih u predindustrijskoj fazi naprednijih zemalja."*

Sigurno je d a je geografija samo jed an faktor u celoj priči. Neki stručnjaci krive tehnologiju i bogate zemlje koje su je razvile: one pod- stiču samo nalaženje m etoda pogodnih za umerenu klimu, pa potenci­

jalno plodno tropsko zemljište ostaje neobrađeno. Drugi optužuju koloni­ja lne sile za ometanje razvoja ekvatorijalnih društava koja su zbog toga izgubila kontrolu nad svojim okruženjem. Trgovina robljem, na primer, ostavljala je pustim velike oblasti i prepuštala ih korovu i žbunju, što je odgovaralo muvi ce-ce koja izaziva tripanozomijazu (bolest spavanja). Većina autora ne želi to da komentariše.

Ne sm em o nuditi takva, jednostrana rešenja. Istoričar ne može obrisati ili izmeniti prošlost da bi bila prijatnija, a ekonomista koji olako zaključi da se svaka zemlja mora razviti pre ili kasnije, neka se spremi na n eu sp eh .9 N e sm em o izvoditi površne zaključke. Sta god rekli o geografskim ograničenjim a danas u eri tropske m edicine i visoke tehnologije, ona jo š uvek postoje, iako su ranije imala mnogo veći uti- ca j. Svet nikada nije bio igralište u kome su svi igrači ravnopravni, i sve se u njem u plaća.

Prvo ćemo navesti jednostavne i direktn e uticaje okruženja, a zatim one složenije, posredne,

N a prvom mestu je klima. R asp o n tem perađ rna svetu je širok, a temperaturni obrasci raznovrsm , zavisni o d lokacije, nadmorske visine i sunčeve deklinacije. Te razlike direktn lo utiču na ritam aktivnosti svih

23

živih bića: tokom hladnih, severnjačkih zima neke životinje se jed n o ­stavno sakriju i spavaju; u vrelim pustinjam a bez hlada gušteri i zmije traže osveženje pod kam enjem ili u zemlji. (Zato su pustinjske životinje mahom gmizavci.) Ljudi uglavnom izbegavaju ekstremne uslove. Pro­laze tuda, ali se ne zadržavaju; otuda u arapskim pustinjam a m esta po­put „Praznog čošeta". Jedino pohlepa - nalazišta zlata ili nafte - ili duž­nost naučnog istraživanja m ože da nadvlada logičnu odbojnost prem a takvim oskudevanjim a i da opravda žrtve.

U suštini, neugodnost vreline je m anje prihvatljiva od hladnoće.* Svi znamo basnu o suncu i vetru. Hladnoću možemo savladati ako obuče- mo deblju odeću, sagradimo ili nađemo sklonište, zapalimo vatru. To su tehnike stare hiljade godina, izmišljene kada je čovek prešao iz kolevke, Afrike, u hladnija podneblja. V relina je druga stvar. Tri četvrtine energi­je stvorene usled rada mišića otpada na toplotu koju telo, kao svaka maši­na ili motor, m ora osloboditi da bi održalo odgovarajuću temperaturu. Nažalost, čovek nem a mnogo bioloških m ehanizam a za to. Najefikas­niji način je znojenje, posebno kada se podstakne ispravanje znoja. Vrela klima um anjuje efekat hlađenja usled znojenja - sem ako ventilatorom ne podstaknete isparavanje znoja. Strujanje vazduha je više psihološka podrška, je r toplota zagrejanog motora ventilatora poništava hlađenje. To je zakon prirode: ništa za ništa; ili, tehničkim rečnikom, zakon oču­vanja energije i mase.

Problem rasipanja energije i m aterije sigurno se ne m ože rešiti povećanjem temperature; drugim recima, ležite i ne radite ništa. Otuda takve društvene adaptacije kakva je sijesta koja podrazumeva m irovanje ljudi pod vrelinom podneva. U britanskoj Indiji govorilo se: samo poludeli psi i Englezi izlaze na podnevno sunce. Starosedeoci su bili pametniji.

Ropstvo podrazum eva težak rad drugih ljudi. N ije slučajno ropstvo istorijski bilo povezano s tropskim i suptropskim podnebljem JS lično se može tumačiti i podela poslova po polovima: žene, posebno u toplim

* U opštem slučaju, lakše je održati toplo okruženje, ako su vam dostupna odgovarajuća sredstva - prikladna odeća i zatvoren prostor, Fožo de Sen Fon (Faujas de Saint Fond), francuski putnik s kraja osamnaestog veka, zapaža da, dok je engleskim poljoprivred­nicima zahvaljujući uglju bilo udobno i toplo, francuski seljaci su često morali da ostaju zimi u krevetu, podstičući svoju bedu nametnutim lenčarenjem.t Videti Adam S mit, Bogatstvo naroda, knjiga IV, poglavlje 7, deo 2; „Polja šećerne trske u svim evropskim kolonijama obrađuju crni robovi. Pretpostavlja se da građa onih koji su rođeni u umerenoj evropskoj klimi ne može izdržati kopanje pod vrelim suncem..."

24

zem ljam a, rade na polju i održavaju dom aćinstvo, dok se m uškarci usm eravaju na ratovanje i lov; ili, u m odernim društvima, na ispijanje piva, kartanj e i popravlj anj e motornih vozila. Cilj j e preneti posao i napor na one koji to ne mogu da odbiju.

Konačno rešenje problema toplote bili su klima-uređaji. Ali oni su se jav ili vrlo kasno - tek posle D ragog svetskog rata, prem da su se u Sjedinjenim Državama pre toga koristili u bioskopima, lekarskim ordi­nacijama i advokatskim kancelarijama, kao i na radnim mestima važnih ljudi poput onih u Pentagonu. K lim a-uređaji su u Americi omogućili ekonomski napredak novog Juga. Bez njih, gradovi poput Atlante, Hjus- tona i N ju Orleansa jo š uvek bi bili uspavani.

Ali hlađenje vazduha je skupa tehnologija koju većina siromašnih ne može priuštiti. Još gore, ona samo prosleđuje toplotu od srećnika do onih bez klima-uređaja. Ta tehnologija traži i troši energiju, istovremeno proizvodeći i koristeći toplotu (ništa za ništa) - time se povećava tem ­peratura i vlažnost neohlađenog okruženja (što zna svako k o je prošao kraj izlaznog ventila klima-uređaja). Naravno, istorija tek od skoro poz­naje klima-uređaje. Produktivnost rada u tropskim zemljama je , u skladu s tim, bila umanjena.*

Toliko o direktnim uticajima. Vrelina, posebno ona dugotrajna, ima jo š jednu , m račniju stranu: pogoduje razvitku živih vrsta opasnih po čoveka. Insekti se m nože s porastom tem perature, a paraziti u njim a sazrevaju i ubrzano se šire. Rezultat je brže prenošenje zaraza i stvara­nje imuniteta kod insekata na tehnike istrebljenja. Stopa reprodukcije ovih nosilaca zaraza prestavlja kritičnu meru opasnosti od epidem ije: stopa 1 znači d a je zaraza stabilna - na svaki rešeni slučaj ide jedan novi. M aksimalna stopa infektivnih bolesti kakve su zauške ili difterija je 8. Za malariju, to je 90. Zaraze koje izazivaju insekti mogu se otrgnuti kon- t r o l i .10 Zim a je , s druge strane, veliki prijatelj čovečanstva, bez obzira na to šta pesnici imaju o tome da kažu: tihi beli ubica, uništitelj inseka- ta i parazita, dželat štetočina.

* Ne bi se svi složili s tim. Videti Blaut, The Colonizer's model, str. 70, gde se kaže daje postalo jasno „na osnovu mnogih izvora dokaza, uključujući psihološke studije, da ljudi svih fizionomija mogu efikasno raditi u tropskim oblastima kao bilo gde drugde, ukoliko imaju dovoljno vremena da se prilagode tropskim uslovima". Blaut se ideološki suprot­stavlja tvrdnjama da priroda nije ravnopravno oblikovala sve ljude.

25

Tropske zemlje, izuzev delova na većim nadmorskim visinama, ne znaju za mraz; prosečna temeratura tokom najhladnijih meseci je preko 18°C. Zbog toga obiluju biološkim aktivnostima od kojih je većina štet­

na za ljude. Subsaharska Afrika je pretnja za svakog ko u njoj živi ili se tam o uputi. Tek počinjem o da spoznajemo razmere tog problem a zahva­ljujući pojavi novih nacija koje stvaraju svoje vojske i podvrgavaju reg­rute medicinskim pregledima. Sada, na primer, znamo da su mnogi lju ­di domaćini više vrsta parazita; previše su bolesni da bi radili i bolesti ih polako savlađuju.

Jedan ili dva primera dovoljna su da dobijete (prilično jezivu) pred­stavu o Čemu govorim.

Tople afričke i azijske vode, kanali, močvare ili izvori dom su puža u kome živi crv (schistosome) što se razm nožava tako što proizvodi hi­ljade brzih larvi (cercariae); kada ih ispusti u vodu, oni m oraju naći put do domaćina, sisani, preko ujeda, ogrebotina i drugih otvora u koži. Kada se smeste u neku venu, larve se razvijaju u crve, a potom se razm no­žavaju. Ženke polažu hiljade bodljikavih ja ja ša c a (bodlje otežavaju domaćinu da ih izbaci). Jajašca dospevaju u jetru ili creva, zasecajući na tom putu tkivo. Možete zamislite kakav to ima efekat na organe: ošteću­ju je tru , izazivaju crevno krvarenje, prave karcinogene ozlede, ometaju varenje i pražnjenje creva. Žrtva ima groznicu, oseća bolove po ćelom telu, ne može da radi, i toliko je podložna drugim bolestima i parazitima d a je često teško odrediti s ta je ubija.

Ta bolest je poznata kao puževa groznica, je tren i udar ili, m edicin­skim rečnikom, schistosomiasis (šistozomijaza) ili bilharzia (bilarzija), po lekaru koji ju je prvi povezao sa crvom 1852. N ajrasprostranjenija je u tropskoj Africi, ali se j avlj a po ćelom kontinentu, kao i u suptropskim oblastima Azije i, u nešto izmenjenom obliku, u Južnoj Americi. Taj prob­lem znači pogađa ljude koji rade u vodi - na primer, u naplavljenim p i­ri nčaniin poljima. "

U poslednjim decenijam a, m edicina je pronašla mnoge delimično efikasne lekove, ali zbog svoje destruktivne prirode ti vermicidi često su štetni kao i sama bolest. Isto je i sa hem ijskim oružjem protiv puža domaćina, koje ubija i ribe. Dobre rezultate prethodne godine ponište gubici u narednoj : šistosom ijazajoš uvek je s nama. Čak je i smrtonosni- ja nego pre.

26

Još poznatija je tripanozomijaza (trypanosomiasis) - familija bolesti u koju spadaju nagana (životinjsko oboljenje), bolest spavanja, a u Južnoj Americi Šagasova bolest. U zrok ovih boleština su tripanozome, para­zitske protozoe nalik burgiji. Trypanosoma bruceije i „lukava zver, s

jedinstveno sposobnošću da m enja svoje a n tig en e " .12 Poznato nam je oko hiljadu varijanti ovih bakterija, a m ožda ih ima hiljade. Sad ih vidiš, sad ih ne vidiš. Imuni sistem se ne može boriti protiv njih, je r ih ne pre­poznaje. Jedino im se, onda, možemo suprotstaviti lekov im a- što je tek u eksperimentalnoj fazi - i uništavanjem nosioca.

U slučaju afričke tripanosomijaze nosilac je m uva ce-ce, opasan mali insekt koji bi um ro od žeđi kada ne bi često isisavao krv sisara. Čak i danas, pored svih tih moćnih hemijskih preparata, ovi insekti su u velikim delovima tropske Afrike toliko rasprostranjeni da stoka tu ne živi, a lju­di su pod stalnom pretnjom. U prošlosti, pre pojave naučne tropske m e­dicine i farmakologije, čitava ekonomija je Upela zbog te pošasti: odga­

jan je i prevoz stoke bili su nem ogući; kroz te predele prenosile su se samo vrlo vredne ili bezvredne stvari, i to isključivo po kuriru. Nepotreb­no je reći da su dobrovoljci za takve poslove bili re tk i Rešenje je bilo ropstvo, svojevrstan oblik društvene kuge, a kontinentom je zavladao strah zbog otm ica i neizvesnosti. Sve to ugrozilo je trgovinu i kom u­nikaciju medu plem enim a, otežalo proizvodnju hrane i onem ogućilo urbanizaciju. N a taj način usporene su razmene dobara koje pokreću kul­turni i tehnološki razvoj. *

* Neki naučnici ne bi se složili. Oni trgovinu robljem ne vide kao prilagodavanje prirod­nim ograničenjima, već kao mehanizam nametnut usled potrebe Evropljanja za radnom snagom. Robovlasnički sistem pretvorio je „tripanozornijazu, endemsku bolest na koju su i ljudi i stoka bili donekle imuni, držanu pod kontrolom utvrđenim šemama korišće- nj a zemlj e,,u razaraj uću pošast što je , od kraj a prethodnog veka, potpuno sprečila razvoj stočarstva u nekim delovima Afrike". Blaut, The Colonizer’s model, str. 79-80, koji pogrešno citira Giblin. „Trypanosomiasis Control". (Giblina ne interesuju posledice rop­stva u Atlantiku počev od šesnaestog veka, već efekti kolonijalne uprave od devedesetih godina devetnaestog veka [str. 73-74], što je sasvim druga tema.) Stručnjaci se ne mogu složiti ni u pogledu tog kasnijeg perioda. Videti Valer, „Muva ce-ce", str. 100.Ne sraemo zaboraviti da postoje jaki dokazi o postojanju ropstva u Africi mnogo pre dolaska Evropljana, kao i o arapskoj trgovini robljem za potrebe muslimanskih zemalja. Gordon, Ropstvo, str. 105-127. S druge strane, kakvo god da je poreklo i posledice tih ranijih pojava, atlantska trgovina robljem ih je razbuktala. Cf. Law, „Dahomey and Slave Trađe", i Lovejoy, „Impact". Međutim, s njima se ne slaže Eltis, Economie Growth, str. 77.

27

TABELA 1.1 PRIKAZUJE PODATKE O TROPSKIM I SUPTROPSKIM BOLESTIMA.

Bolest Brojpogođenihzemalja

Brojzaraženih (u hiljadam a)

Brojugroženih (u m ilionim a)

M alarija 103 270.000 2.100Sistosom ijaza 76 200.000 600Limfatična filarijaza 76 90.000 900Rečno slepilo 34 17.000 90Šagasova bolest 21 16-18.000 90Lešm unijaza 80 12.000 350Lepra 121 10-12.000 1.600Afrička bolest spavanja 36 25 50

IZ V O R : SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA (W ORLD HEALTH ORGAMZATION - W H O ) ,

SPECIJALAN PROGRAM ZA ISTRAŽIVANJE I PODUČAVANJE O TROPSKIM BOLESTIMA, 1990. GODINE, NAVEDENO U RADU OMAR SATTAUR ,, W H O TO SPEED UP W ORK ON DRUGS FOR TROPICAL DLS-

EASES", STR. 17.

Medicina je svakako prilično napredovala u borbi protih ovih bolesti. N jena uloga počinje jo š od početka evropskog prisustva: Evropljani su, fizički nepripremljeni za specifične zdravstene probleme i opasnosti pod­neblja s toplom klimom, sa sobom vodili lekare. U tim ranim danima, neupućeni, ali verovatno dobronamerni lekari nanosili su više štete od koristi; u svakom slučaju, skraćivali su m uke obolelih. Tek u drugoj polovini devetnaestog veka saznalo se za m ikrobe, s to je otvorilo put konkretnijim istraživanjim a i efikasnoj prevenciji i lečenju bolesti. Pre toga, jed ino oružje bile su sum njive empirijske m etode i mašta. Nove metode, srećom, nisu bile nasumične. Insistiranje na iskustvu i realnosti- verujte u ono što vidite, dok god vidite što i j a - isplatilo se preko mere.

Uzmimo za prim er najvećeg svetskog ubicu: malariju. Pre otkrića mikroba, lekari su uzrokom „groznica" smatrali m očvarna isparavanja- pogrešno, ali ne daleko od pravog krivca. Zato su Francuzi u Alžira, prestrašeni smrtnim slučajevima izazvanim malarijom, sistematski isušili močvare da bi se oslobodili lošeg vazduha (malaria). M ožda na taj način nisu pročistili vazduh, ali su se sigurno oslobodili komaraca. Broj vojni­ka umrlih zbog malarije opaoje za 61 posto u periodu 1846-48. do 1862-

28

66, dok je pad mortaliteta u periodu od tridesetih do šezdesetih godina devetnaestog veka jo š d rastičn iji.13 Uz to, ove mere su imale i korisne sporedne efekte. Ne znamo brojke za civile, ali mora biti da se i njiho­vo zdravlje poboljšalo, kako starosedelaca, tako i francuskih kolonista. M islite šta hoćete o francuskoj politici i akcijama u Alžiru, ali mora se priznati da su omogućili milionima Alžiraca duži i zdraviji život. (M ož­da bi komentar nekog alžirskog m uslimana bio da su kolonisti isušiva­njem dobili više zemlje.)

Alžirsko iskustvo pokazuje kakva je dobrobit od poboljšavanja ži­votne sredine: bolje sprečiti bolest nego lečiti je kasnije. Tokom pret­hodnog veka, medicina i javna higijena drastično su izmenili očekivani životni vek - brojke za tropske i siromašne zemlje približavaju se bogati­

jim zem ljam a s pitom ijom klimom. Tako, beba rođena 1992. u nekoj zemlji sa niskim prihodima po stanovniku (ako se izuzmu Kina i Indija, to obuhvata preko milijardu ljudi) može očekivati da će živeti pedest šest godina, dok bi u bogatoj zemlji (populacija od 828 miliona) mogla da se nada životu dugom sedamdeset sedam godina. Ta razlika (37,5 posto) nije zanemarljiva, ali je m anja nego pre, i smanjivaće se kako ekonomi­ja siromašnih zem alja bude napredovala, omogućavajući dugovečnost koju u bogatim zemljam a ograničavaju biologija i savremene bolesti izo­bilja. 14 Najupečatljiviji napredak ostvarenje u nezi beba (mlađih od god­inu dana): mortalitet je od 1965. (146 umrlih na 1000) u najsirom ašni­

jim zemljama (114 u Kini i Indiji) opao na 91 (19 u Inidiji, 31 u Kini) u 1992. godini. Razlika u odnosu na bogate zemlje jo š uvek postoji: u n ji­

m a je , tokom istog perioda, smrtnost opala sa 25 na 7 .15 Ispod toga teško je ići.

Ali nemojmo se prerano radovati. M oderna medicina može spasiti bebe i produžiti život ljudi, ali to ne znači da su oni i zdravi. Mortalitet i stopa oboljevanja i statistički su suprotstavljeni. Mrtvi ne spadaju u bolesne, kao što je jedan istraživač američke industrije duvana ukazao kada je otvoreno govorio da procenu štetnog uticaja pušenja na zdrav­lje treba ublažiti zbog kraćeg predviđenog životnog veka pušača. Slično, za tropske oblasti bi važilo: antibiotici i vakcine spasavaju ljude, čije zdravlje nakon toga ostaje narušeno. Sama činjenica da tropska medic­ina postoji kao zasebna disciplina govori o težini problema. Iako su u toj oblasti medicine ostvareni vrlo dobri rezultati, istraživači, starosedelačke žrtve i raznorazni imperijalisti, platili su visoku c e n u .16

29

Prevencija je skupa, a lečenje često podrazum eva brojne lekove koje lokalne službe ne m ogu obezbediti, pa ih pacijenti teško nalaze. Analiza iz 1990. godine pokazala je da većina ljudi s tropskim bolestima živi u zem ljam a s prosečnim godišnjim prihodom m anjim od 400 dolara. N ji­hove vlade trošile su m anje od 4 dolara po stanovniku na zdravstvenu negu. N ije čudo što farmaceutske kompanije, koje tvrde d a je potrebno oko 100 miliona dolara da bi se lek ili vakcina pronašli i izbacili na tržište, ne privlače takvi k u p c i .17 Čak i u bogatim zemljama, novčana sredstva i zdravstveno osiguranje obolelog ne m ogu uvek pokriti troškove leče- nja. Najnovije terapije protiv side, na primer, koštaju od 10 do 15 hilja­da dolara godišnje - nezamislivo bogatstvo za žrtve Trećeg s v e ta .18

Konačno, navike i institucije mogu podsticati neke bolesti i osujeći- vati prim enu m edicinskih rešenja. Bolesti su skoro uvek određene obrascima ljudskog ponašanja i izlečenje zahteva ne samo lekove već i prom enu u ljudskim navikama. To je problem: lakše je primiti injekciju nego izmeniti način života. Uzmimo kao primer sidu u Africi. Za razliku od drugih zem alja , ova bo lest pogađa jed n ak o i žene i m uškarce, prenoseći se pre svega heteroseksualnim kontaktima. Epidemiolozi jo š uvek traže odgovore, a među ponuđenim su: rasprostranjen i društveno prihvaćen muški promiskuitet, ograničavanje analnog seksa kao m era kontrole rađanja, i hronična rana od ženskog obrezivanja (klitorektomi- je ) da bi se sprečilo seksualno uživanje i nagon. Nijedan od ovih odgo­vora nije sasvim medicinske prirode, pa lekari mogufsamo da ublažava­ju patnje obolelih i odlažu razbuktavanje bolesti.

Pored materijalnih ograničenja, moderna medicina m ora uzeti u obzir i ideološke i religijske prepreke - svuda, ali više u siromašnijim, tehnič­ki zaostalim društvima. Tradicionalni nadrilekovi i magijski obredi često im aju prednost nad stranim, bezbožničkim lekovima. Zapadnjaci se oslanjaju na nauku i takve metode bi smatrali sujeveijem i budalaština­ma. Ali one m ožda pružaju psihosom atsko olakšanje, a tradicionalni lekovi, iako m ožda hem ijski nečisti i koncentrisani, zaista su ponekad uspešni. Zato m oderni naučnici i farmaceutske kompanije troše znatna sredstva na istraživanja efikasnosti egzotičnih materia medica.

Povremeni slučajevi uspešnog izlečenja, u kombinaciji sa antikoloni- jalističkim stavovima i sentimentalnim vezivanjem za domorodačku kul­turu (da ne pom injem o skrivene interese starovremenskih iscelitelja), podstakli su političke i antropološke kritike tropske (moderne) medicine

30

i odbranu (ipak um erenu) alternativnih m etoda le č e n ja .19 Zastupnici takvog m išljenja navode da je u Africi tropska medicina, u svojoj umiš- ljenosti i nadmenosti, uz osude domorodačkih načina lečenja, postigla m anje od onog što je mogla; dalje, da su granice koje su povukli evrop­ski kolonijalisti i kom ercijalna poljoprivreda po evropskom modelu uništile tradicionalne barijere za prenosioce bolesti (bube, parazite i si). Čak i „savršeno razumne" opšte zdrastvene mere mogu uvrediti domoro­dačke osećaje, a medicinski testovi i mere predostrožnosti m ogu se sma­trati štetnim i eksploatatorskim ,20

I voda je problem . Tropske oblasti u prošeku im aju dovoljno padavina, koje su često neredovne, nepredvidljive i žestoke. Kapi su krupne i lako dolazi do poplava. Prošek je nebitan kada se ide iz krajnosti u krajnost, kada su razlike ogromne od sezone do sezone ili od jednog do drugog d an a .21 U severnoj Nigeriji, 90 posto kiše izruči se tokom olu­ja u količini od 25 mm po Času; to je polovina prosečne mesečne količine padavina u K ju Gardensu (okolina Londona). Java ima jo š goru statis­tiku: četvrtina godišnje količine padavina izruči se brzinom od 60 mm po času.

U takvim oblastima, zemljoradnja teško da može ukrotiti džunglu i kišne šume: ove oblasti prepune bioloških raznovrsnosti surovije su pre­ma čoveku i njegovim skromnim zasadima nego prem a bilo kom dra­gom živom biću. Rezultat je svojevrstan rat u kome gube i čovek i priro­da. Seča dragocenih biljki, posebno drveća, dobija razmere pustošenja. Ali bujanje džungle otežava sagledavanje dometa zemljoradnje. Kada se zemljište raskrči i posade usevi, nem a hlada da ih zaštiti od jakog sun­ca; teška kiša b ije po zemlji - nem a lišća i grana d a je uspore - spira korisne sastojke zemljišta, stvarajući novu vrstu otpada. Ako zemljište sadrži sloj gline, koja se najvećim delom sastoji od oksida gvožda, sunce u kom binaciji sa kišom pravi od nje čvrstu koru. N akon dve ili tri blagorodne godine zemljište se ne može obrađivati (ne može se proce- niti koliko dugo). Tek raskrčene oblasti brzo se zapuste i puzavice lako prekriju kuće i svetilišta drskih ljudi. Gradovi se ne mogu razvijati, je r im je neophodna hrana iz okolnih oblasti. Urbanizacija Afrike danas je često haotična i zavisi od uvoza hrane iz drugih zemalja.

Druga krajnost su sušne oblasti koje se pretvaraju u pustinju, čiji pesak neum oljivo osvaja plodna zemljišta na njenim obodima. Sahara

31

je 1970. godine napredovala prem a Sahelu brzinom od oko 6 m etara po času - geološki gledano, g alop ira la je .22 Širenje pustinjskih oblasti je problem u svim polusuvim oblastima, na primer, u izraelskom Negevu i oblasti istočno od Jordana, u zapadnom Sibiru. Malo m anje kiše, i suša će ubiti useve, a površinski slojevi zem lje ispucati. U oblastim a sa um erenijom klimom, kiša će oporaviti useve; tropske i suptropske pusti­nje nisu tako popustljive.

Jedno rešenje problem a neredovnog snabdevanja zemljišta vodom je stvaranje zaliha i navodnjavanje, ali to nije od koristi u oblastima sa intenzivnim isparavanjem. N a primer, u regionu Agra u Indiji količina kiše tokom samo dva meseca u godini prevazilazi tekuće potrebe obradi­vog zemljišta, a višak koji se zadrži u zemlji ispari za tri nedelje.

Jasno je , onda, zašto su se prve civilizacije rađale i razvijale kraj reka koje snabdevaju ustave vode i tako om ogućavaju postojanje plodnog zemljišta. Zato su Nil, Ind, Tigar i E ufrat kolevke drevnih civilizacija i najvažniji faktor u proizvodnji hrane - iako nas B iblija podseća da su čak i stari Egipćani brinuli zbog gladi. N isu sve reke tako velikodušne. Volta napaja vodom preko 100.000 kvadratnih kilometara u Zapadnoj A frici - pola Velike Britanije - ali kada je vodostaj nizak, prosečan pro­tok na njenom ušću je samo 28 kubnih m etara u sekundi, naspram m ak­sim um a od 3.500-9.800. Volta se isušuje u najtoplijem i najvetrovitijem periodu godine i gubitak vode usled isušivanja obeshrabljujuće je visok 23

Tu su i katastrofe - poplave i oluje koje se dešavaju , jednom u sto godina" i suše što se jav ljaju jednom ili dvaput u deceniji. U periodu od 1961. do 1970. godine, oko dvadeset i dve zemlje u zemljama sa nepo­voljnom klimom (s čestim poplavama, sušama i sa pustinjama) pretrpele su štetu od oko 10 milijardi dolara - što je skoro jednako zajmovima koje su dobile od Svetske banke - ostajući bez skoro ikakvih sredstava za razvoj. U Bangladešu koji je na nultoj nadmorskoj visini i zato pogodan za poplave ciklon je 1970. godine ubio oko pola m iliona ljudi i oterao skoro duplo više njih iz svojih domova. U Indiji, koja želi da povećava obim zemljoradničkih prinosa 2 do 3 posto godišnje, jed n a loša oskudna sezona m ože um anjiti rod preko 15 p o sto .24 Ovakve neprihvatljive izuzetke teško podnose i bogate zemlje; setimo se štete koju su u Sjedi­njenim Državama napravili uragan Endqu 1992. i velikih poplave na sred­njem zapadu 1993. i 1997. godine. Za najsirom ašnija društva koja jedva opstaju, efekti su smrtonosni. Takve slike dopiru do nas ako ih zabeleže

32

televizijske kamere; u suprotnom, ko će videti kako se milioni dave ili umiru od gladi? A ako ih niko ne vidi i ne čuje, ko će se zabrinuti za njih?

Život u oblastima sa nepovoljnom klimom je nesiguran, sumoran, surov. L judske greške, često iz dobre nam ere, izazivaju bes okrutne prirode. Ni dobre ideje ne prolaze bez kazne. N ije čudno što te oblasti ostaju siromašne, mnoge postaju jo š siromašnije, što se nije uspelo u ost­varivanju velikog broja projekata, što zdravstvena poboljšanja um iruju nove bolesti ali otvaraju vrata starim boleštinama.

Izgleda da ovakve nesreće najv iše pogađaju A friku, pa iako je napredak veliki, što pokazuju pad mortaliteta i produženje očekivanog životnog veka, stepen oboljevanjaje visok, glad je neprolazna, a pro­duktivnost niska. Nekada je mogla da nahrani svoje stanovnike, ali danas to nije slučaj. Strana pomoć se svodi na hranu. Ljudi koriste tek delić svojih mogućnosti. Vlade nem aju rešenja. Ako se uzme u obzir taj teret koji im priroda tvrdoglavo nameće, zadivljujuće je kako su Afrikanci uspeli i ovoliko.

Ipak, greška je smatrati geografiju sudbinom. N jen značaj se može sm anjiti ili prevazići, ali za to se m ora platiti neka cena. N auka i te ­hnologija su od presudnog značaja: što više znamo, sposobniji smo da uradimo nešto da sprečimo bolesti, poboljšamo život i radne uslove. Ja­sno je da danas možemo uraditi više nego juče, a predviđanja za tropske krajeve sve su bolja. U međuvremenu, poboljšanja u ovoj oblasti zahte- vaju osvešćivanje i pažnju. M oramo skinuti ružičaste naočare. Problem neće nestati ako ga potcenjujem o ili ignorišemo, niti će nam to pomoći da ga rešimo.

„Umerena klima me je oduvek okrepljivala i stimulisala”

Lična iskustva m ogu voditi u zabludu, barem zbog toga što se ljudi međusobno razlikuju. Neprijatnost za jednog čoveka, drugom predstavlja zadovoljstvo. Ipak, vrelina iscrpljuje svakog, i malo ko može raditi pu­nom snagom kada je toplo i vlazno.Evo kako bangladeški diplomata i njegov zemljak pamte posetu krajevima sa umerenom klimom:

33

,,U zem ljam a poput Indije, Pakistana, Indonezije, N igerije i Gane stalno sam osećao blagi fizički ili mentalni zamor, dok me je blaga kli­ma Britanije, Nem ačke ili Sjedinjenih Država krepila i stimulisala, ne samo tokom dužih boravaka već i prilikom kraćih poseta. Znam i da su drugi ljudi iz tropskih krajeva u zemljama sa umerenom klimom imali slična iskustva. Takođe, viđao sam kako tropsko vreme um ara i iscrpljuje stotine ljudi iz oblasti s blažom klimom, kada su van prostorija sa klima- uređajim a."

,,U Indiji i drugim tropskim zemljama primetio sam da poljoprivred­nici, fabrički radnici, zapravo svi fizički radnici i službenici u kancela­rijam a rade sporije, često praveći duge pauze. Ali u zonam a um erene klim e iste klase radnika rade brzo, s velikim poletom i energijom , uz retke odmore. Iskustvo, moje i drugih ljudi iz tropskih zem alja koji su boravili u oblastima s blažom klimom, govori mi da te upadljive razlike u radnoj energiji i efikasnosti ne m ogu poticati samo ili uglavnom od različitih načina ish ran e ."25

34

Odgovor na geografiju Evropa i Kina

2 .

Ć udljiva priroda ume da kazni, ali i da nagradi - uporedim o onu sumornu sliku sa daleko povoljnijim uslovima u oblastima sa umerenom klim om . M edu n jim a, priroda je bila n ajdarežljiv ija prem a Evropi, posebno njenim zapadnim đelovima.

Razmotrimo klimu. Evropske zime dovoljno su hladne da zaustave klice i epidemije. Kako se pomeramo istočno, prema kontinentalnim kli­matskim pojasevima, zime su sve oštrije, ali čak i blaža zima sprečava gnojeva oboljenja. Postoje endemične bolesti, ali daleko su blaže od uništitelja iz toplih zemalja. Izuzetak je parazitizam. Neki kažu da su zato Evropljani podložni epidemijama: nisu bili dovoljno izloženi patogeni­m a da bi postali imuni.

Temperature u zapadnoj Evropi i zimi su blage. Ako pratimo linije jednake temperature oko Zemlje (izoterme), videćemo da se nigde toliko ne krive kao na severu duž evropske obale Atlantika. Srednja zimska tem ­peratura u primorskoj Norveškoj (severne geografske širine od 58 do 71 stepen) viša je od one u Vermonu ili Ohaju koji su 20 stepeni bliže ekva­toru. Zbog toga su Evropljani mogli da uzgajaju useve tokom cele godine.

Pomažu im i prilično ujednačene kišne padavine, ravnomerno ra­spoređene tokom cele godine i retko prejake: „padalo je kao blaga rajska kiša". Takav obrazac je jedinstven na planeti. N a evroazijski deo sveta padaju obilne letnje kiše, dok su zime bez kiša. Jak zimski talas padavina sa Atlantika utihne dok stigne do polja centralne i istočne Evrope. Pro­strane azijske stepe čeznu za vodom - zato i postoje mesta kao pustinja Gobi. Južnu i zapadnu Kinu spasavaju kiše koje dolaze obala Indokine, kao što Meksički zaliv šalje kišu na Sjedinjene Države.

Takvo redovno i ravnomerno snabdevanje vodom uticalo je na stva­ranje drugačijih društvenih i političkih organizacija od onih u civilizaci-

35

j ama koje su se razvile kraj reka. Duž reke, hranu su kontrolisali oni koji su krotili njen tok i upravljali rečnim kanalima. Centralizovana vlada rano se formirala, je r je gospodar hrane bio gospodar ljudi. (O tome alegorij­ski govori biblijska priča o Josifu i faraonu. D a bi dobili hranu, izgladneli Egipćani prvo su faraonu dali novac, zatim stoku i zemlju, onda same sebe [Postanje 47:13-22].) Tako nešto bilo je nemoguće u Evropi, Ay

Ovako pogodnu evropsku klimu omogućila je velika Zalivska stru- j a, koj a kreće iz tropskih voda Afrike, ide prem a zapadu kroz Atlantik i Karibe, da bi se vratila u Atlantik i nastavila ka severoistoku. Kretanje u smeru kazaljke na satu posled ica je ro tacije Z em lje oko svoje ose i podizanjem slojeva vode usled zagrevanja; na južnoj hemisferi, ekva­torijalne struje se kreću suprotno od smera kazaljke na satu (videti Mapu 1 ). N a obe hemisfere, ekvatorijalne struje se kreću od istoka ka zapadu,

noseći sobom toplotu i bogat morski živi svet.Severne i južne ekvatorijalne struje trebalo bi da nose otprilike iste

količine vode, ali geološke slučajnosti u Atlantiku čine severnu ekva­torijalnu struju najvećim okeanskim tokom na svetu: oblik Južne Amerike nastao nakon tektonskog razdvajanja kontinentalnih ploča i odvajanja Amerike od afričke zemljane mase i, naročito, veliko uzdignuće na istoku Brazila (koje otprilike odgovara spuštanju atlantske obale Afrike). Brazil tiho deli južnu ekvatorijalnu struju, šaljući skoro pola njenog toka ka se- veru da se spoji sa severnom ekvatorijalnom strujom, čime se stvara ogromna masa tople vode koj a na kraj u dospeva na obale Irske i Norveške (videti mapu 1). Ova geološka pogodnost poklanja zapadnoj Evropi tople vetrove i blagu kišu, vodu u svim sezonama i mali stepen isparavanja: u prevodu, bogate useve, brojnu stoku i guste šume tvrdog drveta.

Naravno, klima nije ista svuda u Evropi. Kiše su najjače i najredov- nije duž atlantske obale, tamo vlažni zapadni vetrovi donose vodu zemlji. Prema poljskim i ruskim stepama klim a postaje „kontinentalnija", s ve­ćim varijacijam a vlažnosti i tem perature. Isto važi i za mediteranske zemlje: temperatura je pogodna, ali padavine su neujednačene. U Spani-

j i , Portugaliji, južno j Italiji i Grčkoj, zem ljište je m anje blagorodno, masline i grožđe uspevaju bolje od povrća, polja se pre koriste za ispaše nego za uzgoj biljaka. N eko bi rekao da ovakvi uslovi u južnoj Evropi vode u siromaštvo, čak u industrijsku zaostalost, za razliku od geograf­skih pogodnosti severne E vrope.1 (Kasnije ćemo videti da su drugi, kul­turni uslovi važni, m ožda jo š i više.)

36

Ako je tako, zašto se Evropa tako kasno razvila, hiljadam a godina nakon Egipta i Sumera? Odgovor, opet, leži u geografiji: šume teškog drveća. Edmund Burk (Edmund Burke) lepo je rekao poredeći Indijce i Engleze: „ljudi sa m ilenijumima dugom civilizacijom i kulturom... dok smo mi jo š živeli po šum am a."2 L judi su m ogli da raskrče plodna zemljišta severno od Alpa tek nakon otkrića gvozdenih alatki za sečenje u prvom m ilenijum pre nove ere. N ije onda čudno što su se prve na­seobine u budućoj Evropi jav ile kraj jeze ra (često su to bile kuće nad vodom, podignute na drvenim nogama), kao i na poljima u unutrašnjosti, ne uvek najplodnijim , ali pogodnim za primitivnu tehnologiju kamenog doba. Tek kasnije Evropljani su bili u mogućnosti da proizvedu dovoljno hrane da uvećaju svoju populaciju i stvore urbane centre kulturne razmene i razvoja. I pored toga, šume su najvećim delom opstale, čak se i proširile kada se populacija smanjila u vekovima nakon pada rimskog carstva. Sećanje na to doba sačuvano je u legendam a i predanjim a, u Crvenkapi, Ivici i Marici, Palčiću i drugim pričam a o šumama, vukovi­ma, vešticama i opasnostima koje vrebaju iza vrata.

Te priče jasno potvrđuju da evropsko geografsko okruženje ne m ože­mo nazvati idiličnim. I Evropa je znala za glad i zaraze, dugotrajne talase hladnoće i toplote, epidemija i pandemija. Seljaci su znali da mogu pre- živeti dve ili tri sezone mršavih prinosa, ali nakon toga nastupala je glad.I ovde je šuma igrala glavnu ulogu kao izvor bobičastog voća, jezgrastih plodova, čak i žireva i kestena. A stajaće vode su davale nadu da će poljoprivreda ponovo zaživeti, da će kiša i plodna zemlja savladati kletvu suše. V alja se setiti sušnih područja, m esta na kojim a je zem ljoradnja kockanje, a zemlju lako prisvajaju pustinje - ne samo oblasti južno od agresivne Sahare, ili istočno od reke Jordan na severnojm obodu arapske pustinje, već i zemljišta Amerike zapadno od 100. meridijana ili sibirske stepe na kojima je Hruščov pokušao da gaji pšenicu, ili polja pamuka oko Bajkalskog jezera - da bismo shvatili šta su prave oskudice u kiši.

Zbog takvih geografskih pogodnosti Evropljani nisu bili prinuđeni da krče mnogo šuma i obrađuju svu plodnu zemlju koja im je bila na raspo­laganju, pa da nisu morali da idu daleko u potrazi za pašnjacima za svoju stoku. N jihove životinje su bile veće i jače od onih u drugim zemljama. Mongolski poni, gospodar stepe, izgledao je zakržljao u poređenju sa ev­ropskim bojnim konjima, koji su bili snažniji i od arapskih ždrebaca. U većem delu Indije konji nisu mogli da se uzgajaju zbog klime. Ipak, i male

37

i velike životinje imaju svojih prednosti. Mongoli i Tatari su mogli lako da se kreću kroz svoje puste zemlje, munjevito i žestoko napadajući nepri­

jateljsku pešadiju. Evropski konj, koji je nosio ratnika pod oklopom, bio je pravi živi tenk, otporan na udarce, tvrdoglavo čuvajući položaj u borbi.

Suprotnosti ove dve taktike učinile su neke neke bitke najslavnijim a u istoriji. Karlo Martel, deda Karla Velikog i franački kralj, predvodio je 732. godine vojsku konjanika protiv arapskih osvajača kraj Tura i postavio zapadnu granicu dotad nezaustavljive mislimanske ekspanzi­je .* Nekih petsto pedeset godina kasnije, 1187. godine, trupe evropskih vitezova su se obrušile na Saladinovu saracensku vojsku kod Hatina, koja se u poslednjem trenutku sklonila da ih propusti. Konji vitezova koje su nosili čitav dan po vrelom suncu bili su iscrpljeni. Saraceni su zatvorili krug oko krstaša i lako ih pobedili. Tako je palo krstaško jerusa- limsko carstvo i uništena hrišćanska feudalna vladavina na Svetoj zemlji.

N a duge staze, Evropljani su ipak pobedili. Veće životinje bile su pogodnije za težak rad i prevoz. Tegleći konji mogli su da oru i ilovaču velikih severnih ravnica (konj je moćniji od vola, tačnije, brže se kreće i efikasniji j e ) i da prevoze letinu do gradskih pijaca. Po potrebi bi teglili i teško oružje za bitke. Evropska marva b ila je po pravilu veća i davala više životinjskog đubriva (za razliku od ljudskog izmeta koji se koristio u istočnoj Aziji). To je omogućilo intenzivniju zemljoradnju i veće useve, samim tim i više hrane: jedno je podsticalo drugo. Rezultat je bila ishrana bogata mlečnim proizvodima, mesom i životnjskim proteinima. Evrop­ljani su bili sve viši i snažniji, relativno zaštićeni od crevnih zaraza koje su besnele u Kini i Indiji.A(Pre samo nekoliko godina, petina svih Kineza koji su primali transfuziju krvi dobila je hepatitis, je r su je tre davalaca

* Gibon, veliki istoričar i pisac delà Opadanje i propast rimskog carstva, naglašavajući veličanstvenost te pobede, ističe da su Arapi pobedili čitava Evropa sada bi čitala Kuran, a svi muškarci bili bi obrezani.t Eric Jones, The European Miracle, str. 6-7: „Fekalije u vodama napravile su od Kine svetski rezervoar plućnih, jetrenih i crevnih parazita i orijentalne šistozome, redom uzročnika teških hroničnih bolesti. Ljudski izmet korišćen je kao đubrivo, a zaraze koje su vrebale iz poplavljenog tla bile su stalna opasnost za farmere. Han Sujin obaveštava daje oko devedeset pet procenata pekinške dece početkom dvadesetog veka imalo gliste, i ti crevni paraziti mogli su se videti po putevima i kraj zgrada... Ako se izuzmu loše društvene navike, to je bila kazna zbog prenaseljenosti i poljoprivredne aktivnosti u toploj klimi, uz korišćenje neodgovarajućeg đubriva." Indija, čiji su stanovnici imali običaj da prazne creva na javnim mestima, često u rekama koje su služile za pranje i kao izvor pijace vode, bila je možda čak i u gorem položaju.

38

bila zaražene parazitima, a analize njihove krvi bile nepotpune.)3 Zdra­viji Evropljani živeli su duže i u većoj meri koristili svoje potencijale.*4

Ovo ne znači da su evropski prinosi po jedinici površine ili gustina naseljenosti bili veći nego u toplim oblastima sa sistemom navodnja­vanja. Dobici usled životinjskih đubriva, oranje (pri kome se hranljivi sastojci zemljišta pom eraju na površinu) nisu se mogli meriti sa plod­nim mulj em Nila, Eufrata ili Inda, a jo š manj e s bogatim nanosima Žute reke ili Jangcekjanga i toplotom tokom cele godine, što je omogućava­lo više se tv i.ts druge strane, nepredvidivi problemi u navodnjavanju, bilo zbog prelivan ja ili povlačenja reke ili zbog ljudskih diverzija, nanosili su više štete od kratkotrajnih suša ili žestokih kiša u oblastima s kišom.** Prošek može da obmane. Darežljive monsunske kiše veoma m nogo variraju od jed n o g do drugog godišnjeg doba i od godine do godine. Poplave i suše su pravilo. Čak i bez ovih nepogoda, potreba za radnom snagom u kišnoj sezoni i ogromna potražnja za navodnjavanjem doveli su do velike gustine naseljenosti - 30 puta većoj po jed in ic i obradive površine nego u Africi, 40 puta većoj nego u Evropi, 100 puta većoj od one u A m erici.5 Otud i rani i skoro obavezni brakovi, bez obzi­ra na materijalna sredstva.A

S druge strane, hrišćanska, a posebno zapadna Evropa, prihvatila je celibat, kasno ulaženje u brak (tek kada par to može sebi da priušti) i niži natalitet. Srednjovdkovni Evropljani decu su videli kao potencijalni teret u vreme oskudica. Setite se priča o Ivici i Marici i Tomi Palčiću - deci koja su ostavljena u šumi da umru daleko od roditeljskih očiju. Civi­lizacije kraj reka trudile su se da što više povećaju populaciju, dok su se

* Jones, European Miracle, koji citira Narain, Imliitii Economie Life, str. 332-333. Ali Narainovi podaci su iz kasnog devetnaestog i s početka dvadesetog veka kada je stopa smrtnosti u Evropi znatno opala. Razlika između Evrope i Azije je pre pet vekova verovat- no bila manja.t Reka Jangcekjang taloži više mulja od Nila, Amazona i Misisipija zajedno, a triput ma­nje od Žute reke - Link, „Žetva", str. 6.

Društva zavisna od veštačkih mehanizama navodnjavanja. Na primer, postojala su mišljenja da se irigacioni sistem Persije, nakon što su ga u četrnaestom veku uništili Tamerlan i njegove tatarske horde, nikada nije obnovio, zbog čega se nekada naseljena, plodna zemlja pretvorila u pustopoljinu. Kraljevstva i ljudstvo na tim prostorima nikada se nisu oporavili.$ Strategija maksimalne reprodukcije je, u suštini, jačala političku moć, u smislu poveća­nja borbene sile i materijala za teritorijalna proširenja. Na taj način, Kina je sticala pred­nost u odnosu na manje reproduktivne nacije.

39

Evropljani usredsredili na m ala domaćinstva, izbegavanje deljenja ima- nj a i brakove između rođaka.

Brojke, znači, ne govore sve, a neko bi rekao da, ako se uračunaju zdravlje i podrška u životinjam a, Evropljani su imali više energije za zem ljoradnju (po jedinici plodne zemlje) od m nogobrojnije azijske po­pulacije. Pored toga, obim nost seljačke populacije navodila je azijske vladare d a je prisilno koristi u svojim razmetljivim poduhvatima. Zapa­njujući kontrast između nepojm ljivog bogatstva i sirove bede bio je pra­vo čudo i skandal za potonje evropske posetioce - a i velika turistička atrakcija. „Raskoš azijskih dvorova, religijski spomenici i mauzoleji, plodovi hidrauličnog inženjeringa, luksuzni predmeti i delà veštih zanatli­ja kao da su svedočili d a je politička organizacija m ogla da iscedi krv iz kam enja, ako g a je bilo dovoljno."*

Evropljani nisu morali da grade piramide. Evropa, posebno zapad­na, imala je mnogo sreće....

Pogledajmo sada Kinu, u kojoj „sve vrvi od ratarskih radova... i ljudi" .6Svako ko želi da shvati svetsku ekonomsku istoriju m ora proučiti

Kinu, najsvestranijeg i dugo vrem ena najuspešnijeg pokretača napret­ka. Ta zem lja zauzim a 7 posto Zem ljinog kopna i dom je 21 procentu svetske populacije. Stara kineska izreka lepo k a ž e :,ž e m lje je malo, a ljudi m nogo ."7

Pre neke dve h iljade godina, oko 60 m iliona ljudi guralo se na budućoj severnoj granici Kine - veliki broj za tako malu teritoriju. Taj broj se, m anje više, održavao tokom narednih hiljadu godina, da bi se, negde između desetog i trinaestog veka skoro udvostručio. Nakon toga

* Jones, The European Miracle, str. 5. Džons citira jednog apologetu ističući da mnogi takvi projekti nisu upošljavali tako veliku radnu snagu, da su se možda odužili, pa ih je završava­lo nekoliko generacija, kao i daje moguće da su radnici možda bili dobrovoljci motivisani verskim razlozima (str. 10). Teško je poverovati u to: nadzornici na gradilištima obično su bili naoružani, a smrtnost u toku radova zastrašujuće velika. O ljudskim žrtvama prilikom izgradnje Velikog kanala i Kineskog zida (reč jeo milionima), videti isto delo, str. 9. t To nije sasvim tačno: despotizma je bilo i u Evropi. Današnjim posetiocima velike bazi­like u Vezleu sigurno bi bilo interesantno da čuju da su se kmetovi koji su bili primorani da je grade triput dizali protiv crkvenih vlasti. I životinje su platile veliku cenu: u tornju kate­drale u Laon, na vrhu brda, stoje statue četiri vola, svaka okrenuta ka jednoj strani sveta, kao spomen na životinje koje su uginule vukući kamenje od podnožja do gore. Ali bolje volovi nego ljudi. Bilo je to neka vrsta izvinjenja.Nešto svežiji primer je izgradnja pruge (četrdesete godine devetnaestog veka) od Sankt Petersburga do Moskve - leš po železničkom pragu.

40

nastupilo je opadanje, najviše zbog pandem ija koje su pogodile i Evropu i Srednji istok; a onda je , od 60-80 miliona oko 1400. godine, preko 200­250 miliona 1750, više od 300 miliona do kraja osamnaestog veka, 400 miliona 1850. godine i 650 miliona 1950. godine, broj stanovnika naras­tao na današnje 1,2 milijarde, ili više od petine trenutne svetske popu­lacije. Ovo izvanredno povećanje posledica je dugotrajne (i jo š uvek aktuelne) reproduktivne strategije: rani, dugotrajan brak i mnogo dece. To iziskuje hranu, a hrana traži ljude. Vrzino kolo.

Ovakva strategija stara je hiljadama godina, i datira od vremena kada su neki narodi na istočnoj granici azijske stepe zamenili nomadski život dobrobitima zemljoradničkog života. Vode odmah su prepoznale vezu između brojki, hrane i moći. N jihova politička mudrost se ogleda u (1) naseljavanju plodnih površina potencijalnom zemljoradničkom radnom snagom; (2) stvaranje zaliha žita za buduće vojne potrebe; (3) potenci- ranje čuvanja zaliha hrane u civilnim administrativnim centrima (umesto u vojničkim logorima). O tome nam govori „Zapisnik tri carstva":

Cao Cao je rekao: „Država se uspostavlja pomoću jakih vojnika i dovoljno hrane. Kinovi ljudi zavladali su carstvom pridajući poljoprivre­di najveći značaj. Hsijao-vu zaveo je red u zapadnim regionima pomoću vojske. To je dobra strategija prethodnih generacija." Ove godine nase­lio je zemlje oko Hsua [u centralnom Honantt] zemljoradnicima i oni su požnjeli milion jedinica žita. Onda je... krenuo u pohod na sve strane.Nije morao da se muči noseći zalihe žita. Tako je uništio banditske grupe [trupe političkog protivnika] i uspostavio mir u carstvu.

Pola veka kasnije, prem a istom izvoru, „poželjno je bilo proširiti zem ljoradnju i omasoviti proizvodnju žita što bi omogućilo obračun s 'banditim a'". Da bi se to uradilo, „neophodno je i iskopati kanale za na­vodnjavanje, koji bi omogućili stvaranje velikih zaliha žita za vojsku, i služili kao smernice za transport državnog žita... „ Nakon toga dolazi se do konkretnih brojki: „Za šest ili sedam godina rezerve žita u Huaiju bi­će trideset miliona jedinica. To može da nahrani 100.000 ljudi tokom pet godina. Vu će biti pobeđen, a Vej će svuda zavladati."8 Tako je i bilo.

Ovu čudnu klackalicu zem lje gladne ljudi i ljudi gladnih njenih plodova neizbežno su pratile i povremene nestašice, pa i glad. Za živo­tinje nije bilo mesta. Oko 300. godine pre nove ere hroničar po imenu Šu Hsi se žalio:

41

Situacije je posebno teška u San-Veiju, a ipak, na svakom koraku su pašnjaci za ishranu svinja, ovaca i konja. To bi trebalo urediti, tako da ima i za one s malo ili nimalo zemlje. Konji, krave, svinje i ovce neka se hrane na pustim ravnicama, a pašnjake država treba da raspodeli oni­ma koji lutaju u potrazi za preživljavanjem da ih obrađuju.A

Kineska zem ljoradnja očigledno se nije m ogla razvijati dovoljno br­zo. Država i društvo tražili su sve više zemlje i sve veće prinose, praveći i koristeći ljude da bi se nahranili ljudi. Car Tai-vua (vladao je od 424­52) ništa nije hteo da prepusti slučajnosti. Seljaci bez volova morali su da rade za novac ili volove. Popisane su porodice, prebrajani članovi, radne dužnosti i efikasnost pažljivo zabeleženi. „Zapisali su im im ena u mestima gde su radili, da bi poredili njihovu efikasnost. Takođe, zabra­njeno im je konzum iranje vina, pozorišne predstave, proizvodnja vina i trgovina za lih am a ."10

N ije bilo m esta za zabavu i novac. Samo za pravljenje hrane i dece. M eđusobna zavusnost bro ja ljudi i proizvodnje hrane prolazila je

kroz više faza:1. Kinezi, ili Hanov narod, kako su nazivali sebe, prvobitno su živeli

na severu, u šumama na obodu jalove azijske stepe. Raskrčili su zemlju (vatrom?) i počeli predano da rade, ali zbog neujednačenih kiša i ne­dostatka drveća koje bi držalo slojeve zemlje, snažna erozija brzo je uni­štavala useve. Zato su se preselili, ne na prostrane suve oblasti na zapadu, koje nisu m ogle da ishrane već bro jnu populaciju , nego na ju g , na zemljišta sa laporom duž gornjeg toka Žute reke.*

* Lapor je vrsta peskovitijeg glinenog zemljišta. Ako se dobro navodnjava, plodan je i vrlo pogodan za uzgoj žitarica. To nije bila najbogatija zemlja u okolini, ali dovoljno plod­na i lako obradiva jer nije nosila teško drveće i mogla se raskričiti i obrađivati nemetal- nim alatkama.U zapadnim delovima severne Kine sloj lapora je dubok oko 250 metara. Zemljište je kvalitetno i rastresito, pa se ne opire oranju - videti Braja, „Od mačeva do raonika", str. 23. O važnosti manje plodnog, ali lakše obradivog zemljišta, u ranim fazama evropske poljoprivrede, pogledati tekuće poglavlje. Za Kinu videti Lattimore, Inner Asian Fron- tiers, strana 29-30. U napomeni broj 8 citira Vitfogela, da bi istakao da se egipatska poljoprivreda nije prvo javila u delti Nila, već uzvodno, na mestu budućeg Memfisa. Takođe, navodi reči antropologa i arheologa Karla Sauera, istraživača razvoja poljoprivrede, koji je ukazao na važnost zemljišta „što se moglo obrađivati pomoću ma­log broja prostih alatki", uz napomenu da su američki Indijanci prvo obrađivali siro­mašnije, ali lakše obradivo tlo.

42

2. Na takvom zemljištu naučili su da kontrolišu vodu i navodnjava­ju zemlju. To ih je pripremilo za naredni korak, život u vlažnijem, plod­nijem, ali i zahtevnijem okruženju donjeg sliva Žute reke i njenih prito­ka.* Tu su Kinezi počeli da uzgajaju pirinač, biljku koja je tu obilato uspevala, iako tradicionalne žitarice - proso, šećerna trska, ječam - nisu zanemarene. Pšenica je došla kasnije.

Do 500. godine pre nove ere Kinezi su uspeli da unaprede kontroli- sanje vode pom oću veštačkih sredstava i metoda, počeli su da koriste tegleću marvu (pre svega bivole) za oranje, intenzivno su uzgajali pšenicu i i naučili su da koriste životinjski izmet kao đubrivo. Sve to zahtevalo je težak rad, koji se isplatio. Dobijalo se i 1100 litara žita po hektaru, pa je višak mogao da iskoristi za proizvođače drugih dobara. Kineski sis­tem dobijanja i razmene energije bio je uspešan.

3. Između osmog i trinaestog veka nove ere došlo je do druge re­volucije u zem ljoradnji. Kinezi su nastavili da se pom eraju južno , ka slivu Jangcekjanga i dalje, potiskujući zaostale starosedeoce sa strane ili napred. Većina starosedelaca našla je sklonište u planinam a i drugim oblastima s neobradivom zemljom. Još uvek žive tamo i predstavljaju najveću manjinu u Kini.

Vlažnija, toplija klima, blage zime i duga leta omogućila su dve žetve godišnje: ozima pšenica se, na primer, žnjela u maju, dok se junska set- va žnjela u oktobru i novembru. Gde su uslovi dozvoljavali zasejavao se i prinač, na naplavljenim parcelama. Uzgajali su veći broj žitarica koje su brzo sazrevale, stoj e omogućavalo tri ili više žetvi godišnje. Za to im

je bio potreban svaki gram đubriva i životinjskog izmeta; m arljivo su plevili i dosetili se kako da efikasnije koriste zemlju: posebno su uzga­

ja li mladice (gusto posađene), a zatim ih presađivali na pirinčana polja (gde su, zrijući, zauzimale više mesta). Ekonomski gledano, uposlili su veliku radnu snagu za obrađivanje zemlje, šezdesetoro ili osamdesetoro ljudi po hektaru (tamo gde bi američki farmeri koristili samo jednog rad­nika) i dobijali dvaput ili triput veće prinose nego na suvljem zemljištu- oko 2.700 litara po hektaru. U najboljem slučaju, od hrane proizve­dene n ajednom kvadratnom kilometru moglo je da živi hiljadu ljudi.

* Varijacije vodostaja usled neravnomernih padavina u toj oblasti bile su velike, a nagomi­lani rečni talog na velikoj krivini ka istoku menjao je tok Žute reke i terao je da se izliva svuda po niziji. Otud i nadimak za reku: kineski jad.

43

„Do trinaestog veka, Kina je razvila m ožda i najnapredniju zemljorad­nju na svetu, sa Indijom kao jedinim potencijalnim konkuren tom ."11

Ali to je ostavljalo malo mesta za životinje, sem za one potrebne za oranje, vuču i za transport vojnog tereta. Izuzetak je bila svinja - glavni kineski čistač ulica i osnovni izvor mesa za trpeze bogatih. Krave ili ovce su bile retke: Kinezi skoro da uopšte nisu koristili mlečne proizvode ili životinjske proteine, kao ni vunu. Kada su Britanci pokušali da im pro­daju vunene tkanine, rečeno im je d a je previše gruba za ljude koji su navikli na pamuk i svilu. Pamuk i svilu su zaista svi koristili.

4. Iako su im u narednim vekovim a postale dostupne i druge biljne kulture, Kinezi n jim a nisu bili oduševljeni. U sedamnaestom i osam ­naestom veku, u Kinu su iz udaljenih zemalja dospele nove biljke - ki­kiriki, krompir, jam . One su uspevale u suvljim, višim predelim a, ali poslednje analize pokazale su da su se koristile samo kao dopuna pri­nosim a pirinča koji nisu više mogli da zadovolje potrebe.*

5. Ogromna koncentracija pirinča imala je i dobre i loše strane. Piri- nač j e siromašnij i hranlj ivim sastoj cima (naročito fosfatima i kalij um kar­bonatom) od ostalih glavnih biljnih kultura u kineskoj ishrani; teže ga je odgajati. K aloričnija je od žitarica iz oblasti s um erenijom klim om - pšenice, raži i zobi - ali ima skoro upola manje proteina od nj ih .12 Pirinač je otporna biljka: raste u različitim okruženjima i jed ina je žitarica koja će godinama dobro rađati i na siromašnijem zemljištu sve dok ima dovoljno vode. S druge strane, odgajanje u naplavljenim poljima i korišćenje ljud­skog izmeta kao đubriva povećavalo je rizik od šistozoma i drugih opas­nih parazita, stoj e pogoršavalo produktivnost i iziskivalo teži rad.

Taj model dobijan ja energije pom oću intenzivnog rada i obilnog korišćenja vode imalo je važne posledice za kinesku istoriju. Oslonjeni na domaću radnu snagu, Kinezi nikada nisu morali da koriste strance kao robove. (Premda su mnogi Kinezi radili i živeli kao robovi.) Osim toga, razvijali su se um nožavajući se. R aštrkanije, slabije organizovane i tehnički zaostalije grupe teško su se mogle nositi s njima.

Istovremeno, upravljanje vodenim resursima zahtevalo je centali- zovanu upravu i uslovilo carsku vladavinu. Evropski mislioci, prvo M on­

* Dovitljivost i marljivost ipak mogu povećati prinose, ako ne pirinča i žitarica, onda do­punskih poljoprivrednih proizvoda. Videti Emily M. Berstein, „Ecologists Improve Pro­duction in Chinese Farming Village", N. Y. Times, 10. avgust 1993, strana C4, o poveća­nju prinosa ribe i uštedi đubriva.

44

teskje, zatim Hegel, potom i Marks, rano su zapazili tu vezu između vode i moći. Ipak, najdetaljniju (i noviju) analazu napravio je Karl Vitfogel, koji je vladavinu zasnovanu na kontroli vode nazvao orijentalnim despo- tizmom, sa svom dominacijom i potčinjavanjem koje taj izraz im plici­r a . 13 (I drugi su pravili slične argumente, mudro se kloneći drastičnijih društvenih i kulturnih im p likac ija .)14

H idrauličku tezu otvoreno kritikuju grupe zapadnih sinologa nepokolebljivih u svojoj političkoj korektnosti (inspirisani maoizmom i sličnim učenjima), bez oklevanja braneći posvećenost Kine demokrati-

ji. Vitfogel im je om iljena meta. Jedan naučnik u njegovoj tezi prepo­znaje slabo prikriven neoimperijalistički program: „Ova teorija očigled­no preporučuje i opravdava in tervenciju ."15 Takvi iskazi lojalnosti, po svoj prilici, nam enjeni su kineskim, ako ne zapadnjačkim, čitaocima, je r skoro svi kritičari teze o vezi vode i vlasti uživaju naklonost jednog sujetnog režima.

Činjenice govore protiv njih. Protivnici hidrauličke teze ističu dokaze da rani centri kineske populacije nisu mnogo zavisili od navodnjavanja, da su tada, a i kasnije, vodu koristili mahom iz izvora, m anje iz iriga- cionih kanala, kao i d a je vodu delom kontrolisala i lokalna vlast - kao d a je to um anjivalo dom inaciju viših vlasti u toj oblasti, posebno u raspodeli radne snage u krupnijim poduhvatima: podizanju velikih nasi­pa i brana, prokopavanju kanala, kontroli nivoa vode i popravkama. Takve intervencije bile su daleko iznad lokalnih mogućnosti. Ulozi su bili veliki. Stoje kroćenje prirode ambicioznije, veća je mogućnost i cena neuspeha ili k a tas tro fe .16 Osim toga, zalihe hrane su održavale m eha­nizam vlasti.

Takva je bila prava slika. Kao što je jed n a grupa istraživača istakla, kritikujući Vitfogela: „Mora biti zemlje za navodnjavanje, odgovarajuće društvene hegemonije i kontrole države, i svega što se na to nadovezu-

j e . " 17 Tako i jeste.

45

Cvrcpa kao izuzetak drugačiji put

3 .

Evropa je imala sreće, ali sreća je tek početak. Ko god je pogledao mapu sveta pre, na primer, hiljadu godina, nikada ne bi mogao predvideti veličanstvene uspehe ovoj isturenoj oblasti na zapadnom obodu evroazij- ske kopnene mase koju zovemo kontinent Evropa. Rečnikom savremenih ekonomskih istoričara, verovatnoća globalne evropske dominacije u tom trenutku bila je blizu nule. Petsto godina kasnije, približavala se jedinici.

U desetom veku Evropa je tek izlazila iz mučnog perioda borbe sa os­vajačima, pljačkašima i otimačima, sa neprijateljima sa svih strana. Mor­ski banditi, Norm ani ili Vikinzi iz današnje Skandinavije, mogli su plovi­ti i po najsurovijem moru, ali i po plitkim rekama, u pljačkašim pohodi­ma na daleke zemlje, duž obale Atlantika do Sredozemnog mora, čak do Italije i Sicilije. Drugi su otišli čak u slovenske zemlje i nametnuli se kao nova vladajuća klasa (Rusi, po kojima je Rusija dobila ime i koji su njome vladali sedamsto godina), stigavši, na kraju, i do zidova Konstantinopolja.

Tako strašni su bili ti pljačkaši, surovi (zabavljali su se bacajući bebe u vis i dočekujući ih na nož, ili udarajući njihovim a glavama o zid), da su vesti o njihovom dolasku budile užas medu lokalnim stanovništvom i gonile njihove vode, duhovne i svetovne, da pokupe svoje dragocenosti i pobegnu glavom bez obzira. Sveštenici bi svojoj pastvi ostavljali nove molitve Svemoćnom za zaštitu, ali hramovi nisu bili dobro sklonište, je r su Vikinzi znali gde su dragocenosti i prvo napadali crkve i zamkove.

S mora, preko M editerana, dolazili su i Saraceni (Maori), čije su planinske baze bile na A lpim a i Ažurnoj obali; odatle su preduzimali pljačkaše pohode duž trgovačkih ruta između severne i južne Evrope. Ovi hitri pljačkaši, nedodirljivi i povezani s muslimanskim zemljama kraj mora, bili su nepobedivi. Još uvek kruže priče da neki stanovnici sela visoko u A lpim a imaju tamnu kožu i maorsku fizionomiju.

47

Konačno, sa istoka, preko kopna, na brzim konjima napadali su Huni, jo š jedan osvajački talas iz Azije; pagani koji su govorili uralsko-altaj- ski jez ik (daleki rođak turskog) napredovali su godinu za godinom, bira­

juć i m ete na osnovu vesti o evropskim razm iricam a i dinastičkim nevo­ljama, dovoljno vesti da u jednom mahu iz svojih dunavskih baza dođu do istočne Francuske ili praga Italije. Za razliku od N orm ana, koji su mogli da m iruju u svojim logorima više godina, zadovoljavajući se lo­vom, ili čak da nasele osvojeni deo Engleske, Francuske (Normandiju koja je po njim a i dobila ime) ili Sicilije, Huni su napadali i vraćali se, prevozeći svoj plen i robove u zapregama ili na konjima.

Niko nije mogao večno da pristaje na takav teror. Evropljani su naučili da se odbrane, sa ili bez pomoći svojih vođa kojim a je najlakše bilo da se dogovore s napadačim a na račun svojih podanika. Umesto da pokušaju da odbrane zidine od Normana, stanovnici bi ih puštali unutra, opkoljavali i onda napadali.* H uni, previše brzi da bi ih stanovništvo savladalo, polako bi se povlačili. Nekoliko zaseda odličnih, dobro obučenih snaga­tora naučilo ih je potraže zaradu na drugom mestu. Rešenje za Saracene bilo je isto kao u muslimanskm zemljama - vojna pratnja mazgi i kara­vana. U kratko, E vropljan i su počeli da nanose gubitke pljačkašim a. Ironično, ali u borbi protiv napadača, Evropljanima su, na kraju, pomogli i sami neprijatelji. Severna plem ena i hunski osvajači vremenom su se smirili. N om adske ratne logore zamenila su kraljevstva, i vladari nisu odobravali pljačkaške pohode tih „kapetana" s privatnim vojskam a koje su ugrožavale mir. Kraljevima nisu potrebni podanici čiji je posao prav­ljenje problem a. Pretnjam a i darovim a uspeli su da ubede pljačkaše i pirate d a je bolje upravljati svojim imanjem nego uništavati tuđa.

Po jednoj tezi, uklanjanje ovih opasnosti otvorilo je Evropi put razvo­ja . To je klasično ekonom sko tumačenje: gde im a prilika i sigurnosti, napredak je neizbežan. Uklonite prepreke i poboljšanja se sama nameću. Drugi m isle d a je oslobađanje od agresije potreban, ali ne i dovoljan uslov. N apredak i razvoj traže inicijativu, a ona ne pada s neba. Osim toga, u srednjovekovnoj Evropi prepreke takvim inicijativam a jav ljale su se na svakoj koraku.

* To je tema filma Sedam veličanstvenih (iako nije inspirisan ovim događajem). Upore- dive situacije traže porediva rešenja.

48

Da biste potpunije sagledali ovaj proces, morate prihvatiti Srednji vek kao most između antičkog sveta Mediterana - Grčke i Rima - i m o­derne Evrope severno od Alpa i Pirinej a. U tom dobu rodilo se novo dru­štvo, sasvim različito od onih prethodnih, i krenulo putem koje g a je izričito odvojio od drugih civilizacija.

Evropa je , zasigurno, oduvek sebe smatrala sasvim drugačijom od istočnih društava. Velike bitke između Grka i Persijanaca (Salamina, Ter- mopilski klanac) predstavljale su simbol suprotnosti Zapada i Istoka, slo­bodnih gradova (polisa, po kojima je nastala reč „politika") i aristokratskih im perija1, suverenosti pojedinca (bar za slobodne ljude) i orijentalnog despotizm a (potčinjenost bez izuzetka). Ljudi su tada učili da su Grci izmislili demokratiju, svet i ideje. I danas je to opšteprihvaćena istina, ali značajno izm enjena svešću o Grčkoj kao robovlasničkoj civilizaciji u kojoj je politika (ah ne i javna delatnost) bila nedostupna ženama.

Vezana za surotnost između grčke demokratije i orijentalnog despo- tizm a bila je razlika između privatne svojine i vlasništva vladara nad svom zemljom. Zaista, to je bila upadljiva karakteristika despotizma: vladar, daleko iznad svih zbog svog božanskog porekla, mogao je da radi sa svojim potčinjenim i njihovom im ovinom šta je hteo, je r je njihov smisao bio da ga zadovolje. I sta je bilo dobro za gospodara, bilo je i za njegove podanike. Vojna aristokratija obično je imala monopol nad oruž­jem , i običan narod je pazio da ih ne uvredi, ne pobudi njihovu pohlepu, ili čak samo privuče pažnju; bilo je dovoljno pogledati ih u oči da biste, zbog svoje drskosti, bili najsurovije kažnjeni.

Danas znamo da takvo sveobuhvatno vlasništvo guši preduzetništvo i otežava napredak; zašto bi neko investirao kapital ili sredstva za srica­nje zarade koju će mu možda oduzeti? Recima Edmunda Burka: „Zakon protiv svojine je zakon protiv in d u strije ."2 U azijskom despotizm u, međutim, takvo uređenje bilo je vezano za smisao postojanja ljudskog društva: zašto bi postojali obični ljudi, ako ne zbog zadovoljstva svojih vladara?

Sigurno ne da bi sprovodili svoju volju. Dobar prim er je iskustvo stanovnika grada Balk (centralna Azija). Kada je njihov vladar otišao da se bori protiv Indijaca, susedan nomadski narod iskoristio je njegovo odsustvo i zauzelo grad. Stanovništvo je pružalo žestok otpor, braneći ne samo svoje kuće i porodice već i vladareve; ipak, izgubili su. Kada se gospodar vratio, oslobodio je grad i izgrdio podanike zbog njihovog otpo­

49

ra osvajačim a. Rat, rekao je , nije njihov posao; njihova dužnost je da plaćaju i pokoravaju se svom gospodaru, ko god bio. Narodni predstavnici su se izvinili i obećali da se nikada više neće mešati u vladarska posla .3

Pod takvim okolnostima, čak sam pojam ekonomskog razvoja evrop­ski je pronalazak. Aristokratske (despotske) im perije su prim enjivale tehniku „ceđenja": kada je elita htela više, nije razm išljala na nivou povećanja produktivnosti. Kako bi se to desilo? Jednostavno su vršili sve veći pritisak, i obično uspevali da „iscede skrivene sokove". Ponekad bi preterali i previše stegli, što je otvaralo vrata nemirima i pobuni. Te autokrate, iako navodnog božanskog porekla, nisu bile besm rtne. U m eđuvrem enu, samo društva koja su ostavljala prostor za raznovrsne inicijative, na nižim pre nego na višim nivoima, m ogla su da napreduju.

Stari Grci pravili su razliku između slobode i prisile, ne toliko u m a­terijalnom smislu (ekonomsko preduzetništvo nije ih posebno intereso- valo, je r su ga povezivali pohlepom i neobrazovanošću) ili u smislu pred­nosti svog sistema, već posmatrajući nepravde tuđih sistema koje su sma­trali tiranijom. A ipak, despotizam im nije bio stran, posebno u carstvu A leksandra M akedonskog i vladavini n jegovih azijskih i egipatskih naslednika; tim putem su nastavili Rimljani, lagano ostvarujući tiranij- sku autokratiju. Klasičan svet Sredozemlja na kraju je politički podsećao na civilizacije Istoka - m oćna i m alobrojna elita okružena saradnicima, slugama i robovima, s autokratom na čelu. Ali samo je podsećao. Pro­tivnici su znali da to nije u redu, pričali i pisali protiv toga, i trpeli zbog svojih stavova. Republikanska ideja nije umrla bez otpora.

N akon pada Rima, svojinska prava trebalo je redefinisati. Sred- njovekovni svet bio je prelazno društvo, spoj klasičnog nasleđa, germ an­skih plemenskih zakona i običaja i onoga što danas zovemo judeo-hrišćan- ska tradicija. Sve je to bilo podrška instituciji privatne svojine. German­sko običajno pravo bilo je određeno običajim a nomadske zajednice, po kojima je svaki ratnik potpuno raspolagao svojom skromnom imovinom- skromnom zbog stalnog kretanja. N išta nije bilo toliko posebno niti dragoceno da bi se rešavalo pitanje vlasništva ili budile ambicije za vlast.*

* „Sticanje vredne i opsežne imovine neizbežno zahteva uspostavljanje civilne vlasti. Gde nema svojine koja je vrednija od trodnevne nadnice, civilna vlast nije potrebna." - Adam Smit, Bogatstvo naroda, knjiga 5, poglavlje 1, deo 2. Smit je ovde mislio na zašti­tu privatne svojine, ali taj zaključak može se primeniti i na mehanizme korišćenja moći.

50

To ne znači da nije bilo drugih podsticaja borbi za vlast; kao i da je način života ovog nomadskog naroda bio nepromenljiv. Lutanja i osva­jan ja su neminovno vodila do takvih preispitivanja. Svaki student fran­cuskog jezika nekada je morao da nauči priču o Suasonskoj vazi, predi- vnom predmetu koju su u Franci u ratu s Galima ukrali iz jedne crkve. Voda, Klodovik, hteo je d a je vrati, da bi se um ilio hrišćanki koja mu se dopadala, ali vojnik koji je uzeo vazu (ili je dobio prilikom raspodele plena) to je odbio. Imao je pravo na nju, i da bi to dokazao, razbio ju je pred Klodovikovim očima. Uzbuđen, rekao je svom vodi, stoje vaše, to je vaše, što je moje, to je moje. Prilikom sledećeg postrojavanja trupa, Klodovik je zastao pred vojnikom koji je razbio vazu i upitao ga šta nije bilo u redu s njegovom sandalom; kada se vojnik sagnuo da pogleda, Klodovik mu je razbio lobanju sekirom. U prevodu, što je tvoje, to je tvoje, ali ti pripadaš meni.*

Znači, ipak je bilo nesuglasica oko svojine. Ali u istorijskom smislu, najvažn ija su bila ograničenja usled političkih deljen ja i opšta nesi­gurnost. U vekovima nakon pada rimskog carstva, ruka vlasti bila je krat­ka. Moć koju je neka grupa ili elita unutar nje crpela samo iz odanosti stanovništva bila je ograničena. Pravo nasleđa potisnulo je tradiciju iz­bora (Germani su se mnogo ugledali na rimske principe). Ali stari običa­ji teško su nestajali: vladar, čak i predodređen da to bude po rođenju, morao se zvanično proglasiti gospodarom. Znači, ipak je bio čovek, ne božanstvo, i to je postavljalo granicu njegovoj moći.

Bilo je onih koji su hteli da ponovo uspostave staro carstvo. San o ponovnom uspostavljanju rim skog carstva nikada nije u m ro .4 Da su uspeli u tom e, verovatno bi obnovili sam ovolju despotizm a. Ali sprečavala ih je loša komunikacija, neodgovarajući transport, uspostav­ljanje zakona, suprotstavljanje lokalnih moćnika, pobeda realnosti nad fantazijom. U tom kontekstu, privatna svojina bilo je nešto što je poje­dinac mogao održavati i braniti. Ponekad bi se silom otimala, kao što bi danas neko mogao biti opljačkan. Ali princip nikada nije odumro: svo­

jin a je bila pravo, i ni konfiskovanje ni pljačka to nisu mogli izmeniti.

* I nakon godina pripovedanja ove priče sumnjive autentičnosti (u nekoliko verzija, ali i to je odlika živog folklora) francuski predavači nisu se usuđivali da pitaju studente ko je razbio suasonsku vazu, jer bi se u vek našla neka mudrica koja bi je smatrala neistinitom. Videti Boner, Que a cassé, str. 77.

51

Koncept svojinskih prava datira jo š od biblijskih vrem ena i održavao se i m enjao kroz hrišćansko učenje. Jevrejska odbojnost prema autokrati-

j i , čak i unutar njihove zajednice, razvila se u Egiptu i pustinji: da li je ikada postojao tvrdoglaviji narod? N avešću dva prim era u kojim a je nepovredivost vlasništva direktno povezana s reakcijom pojedinca na masovnu inicijativu. Kada je sveštenik Korah podbunio u pustinji narod protiv M ojsija, on se branio od optužbi d a je otimač recima: „Nijednog njihovog m agarca nisam prisvojio niti sam ijednoga od njih oštetio." (Knjiga brojeva 16:15). Dalje, kada su Izraelci, sada već u svojoj zemlji, tražili kralja, prorok Samuilo ispunio je njihovu želju, ali ih i upozorio na posledice: kralj - rekao je - neće biti poput njega. „Kome sam oteo vola i kome sam oteo magarca?" (I, Samuilo 12:3).

Takva tradicija, koja je Izraelce razlikovala od svih susednih kra- ljevstava i izazivala neprijateljstvo obližnjih vladara (kome su potrebni takvi izazivači nevolja?) nije se održala u hrišćanstvu, kada je crkva posta­la otelotvorenje verskog zajedništva, posebno kada je prerasla u zvaničnu religijsku instituciju autokratskog carstva. A ne smeš da grizeš ruku koja te hrani. Osim toga, crkva nije dozvoljavala da se prosvetiteljske reči šire van njenih okvira i rano je odredila da Biblija bude dostupna samo kva- lifikovanim ljudim a, na primer, određeni duhovnicima. Božija knjiga, koja je propovedala jednakost, osuđivala moć i veličala skromne, pozi­vala je vernike na neposlušnost i sukob sa svetovnim vlastima. Do verni- ka je dospevala tek nakon cenzure i obrade. Tek nakon pojave heretičkih sekti poput valdezijana (osnivač Valdo (Waldo), oko 1175. godine), lolar- da (osnivač V iklif (Wiclif), 1376. godine), luterana (oko 1519. godine) i kalvinista (sredina šesnaestog veka), koji su stavljali akcenat na lični doživljavanje religije i prevođenje Biblije na narodni jezik, judeo-hrišćan- ska tradicija našla je vidljivo mesto u evropskoj političkoj svesti, pod- sećajući vladare da svoje bogatstvo i moć duguju bogu, i da se m oraju povinovati božijim zakonima. Neprijatna doktrina.

Zapadnoevropsko srednjovekovno hrišćanstvo ipak je osuđivalo pre­tenzije zemaljskih vladara - m onarha koji su svakako bili sitniji od rim ­skih careva. (Istočna crkva nikada se nije osvrtala na vizantijske careve.)*

* Raskol između zapadne i istočne Evrope samo je jedan aspekt dubokog jaza koji još uvek postoji. A većina istočnih Evropljana zna na kojoj strani provalije žele da budu. Otud ekspanzija „centralne" Evrope na sve istočne zemlje van Rusije i planovi za proširenje Evropske unije i NATO-a.

52

N a taj način, posredno je štitila privatnu svojinu. Kako su vladarske ambi­cije crkve rasle, nije m ogla a da ne naglašava stari judejski princip po kome je pravi vlasnik svega bio Bog, i novije hrišćansko učenje d a je papa njegov prestavnik na zemlji. Svetovni vladari nisu mogli da rade sve što su hteli, i čak ni crkva, božji zastupnik na zemlji, nije smela krši­ti prava i nasilno nametati svoju volju. Opširne i detaljne izjave koje su pratile prenos dobara nekog vernika crkvi svedoče da su se poštovali zakoni i odgovarajuća procedura.

Sve to odvajalo je Evropu od ostalih civilizacija.U Kini, čak i kada nije uzimala, država je nadgledala, regulisala i

nametala. V last ne treba da zavisi od dobre volje, pravičnosti i vrlina vladara. Trista godina pre nove ere, kineski moralista učio je princa kako da vlada: ne budeći naklonost svojih podanika, već obezbedujući n ji­hovu poslušnost Princ ne može sve da vidi i čuje, pa mora čitavo car­stvo da pretvori u svoje oči i uši. „Iako možda živi u dubokoj izolovano- sti svoje palate, na kraju vijugavih hodnika, ništa mu ne promiče, ništa nije skriveno od njega, ništa ne može pobeći njegovom budnom pogle- d u ."5 Takav sistem oslanjao se na iskrenost i mogućnosti živih „očiju i ušiju". V ladar zavisi od am bicioznih podanika čija je moć obmane i hipokrizije nesputana. Slabost autokratije leži u ljudskoj nesavršenosti. Na sreću.

Jedan stručnjak, nesklon eufemizmima, ovako opisuje „totalitaris- tički" sistem:

„Nijedna privatna inicijativa niti bilo koji aspekt javnog života nije mogao izbeći zvanično regulisanje. Kao prvo, postojao je niz državnih monopola... Ali pipci proždrljive države, sveprisutna birokratija, pružali su se daleko preko toga... Ova država birokrata pratila je, do najsitnijih detalja, svaki korak svojih podanika od kolevke do groba."A

Despotizam je postojao i u Evropi, ali bio je ograničen zakonom, te­ritorijalnim granicam a i, unutar države, podelom vlasti na centralnu (kruna) i lokalnu.7 Deljenje vlasti i zemlje podsticalo je nadmetanje, a pobeda se sticala i dobrim odnosom prema podanicima. Ako se ponašate loše prema podređenim, oni će vas možda napustiti.

Globalne imperije nisu zazirale od rata, posebno pošto bi, kao Kina, proglasile sebe centrom svemira, srcem i domom civilizacije, a sve osta-

53

lo varvarskom divljinom. Pošto van carstva nije bilo ničeg, simboličke granice su bile dovoljne, poput „vrbine ograde", niskog zida koji se pružao od Velikog zida do mora, deleći Kinu i mongolsko-tatarske zem­lje na severu. Car K jan Long je napisao pesm u o tome, u kojoj kaže: „Podizanjem granica i uvođenjem reda u narodu, ispoštovali smo drevne načine, / Kao d a je dovoljno samo vezati konopcem da bi se zauzdalo... Izgraditi je isto kao i ne izgraditi : / S ada kad postoj i idej a i okvir, ne mora se ni ostvariti."8

Borba za vlast u evropskim društvima (obratite pažnju na množinu!) podstakla je jedan fenomen specifičan za Evropu - stvaranje poluauto- nomnih gradova, organizovanih kao komune. G radovaje, naravno, bilo svuda po svetu - gde god je bilo viškova hrane dovoljnih da podrže po­pulaciju vladara, vojnika, zanatlija i drugih proizvođača nezem ljorad- ničkih dobara. Mnogi od ovih urbanih čvorova postali su značajni kao trgovinski i administrativni centri. Ali van zapadne Evrope nije bilo ničeg nalik kom uni.9

Suština kom une pre svega je u n jenoj ekonom skoj funkciji: ove jedinice „vladale su trgovcima i oni su vladali nj im a" ;10 a potom i u jed in ­stvenoj vladavini građana: u njenoj mogućnosti da pitanja socijalnog sta­tusa i političkih prava, ključnih za sprovođenje slobodnih ekonomskih aktivnosti, prenese u nadležnost njenih stanovnika. To je bilo od nepro- cenjivog značaja u hijerarhijskom , zemljoradničkom društvu čiji je veći deo stanovništva bio ugnjetavan, bilo zbog lične podređenosti lokalnim gospodarima, bilo zbog vezanosti za mesto. Učinilo je gradove oazama slobode, prolazim a kroz zidove stega koji su opasavali stanovništvo. Stadtluft macht fr e i bio je poklič srednjovekovnog naroda - gradski vaz- duh čini te slobodnim. Tako je , doslovno, i bilo: kada je grof od Han- dera pokušao da povrati odbeglog slugu koga je video na pijaci u Brižu, građani su jednostavno odvezli grofa i njegove nasilnike van grada.

To se odražavalo na društvo u celini. S takvom specifičnom upravom, gradovi su postali utočišta potlačenih i preduzetnika, centri razm ene dobara sa ruralnim mestima. M igracije u gradove podstakle su poveća­nje prihoda i poboljšanje životnog standarda ne samo pridošlih već i okolnog stanovništva. (Ali ne i njihovog zdravlja. Gradovi su bili prljavi, prenaseljeni, lak plen zaraza, i samo su stalna putovanja preduzimljivih stanovnika održavala prihvatljiv nivo naseljenosti i omogućavala razvoj).

54

Em ancipacija kmetova u zapadnoj Evropi bila je direktno povezana sa stvaranjem zanatlijskih sela i urbanih komuna, posebno njihovim bro­

j em i međusobnim vezama.Zašto su vladari davali takva prava građanima i seljacima, prenoseći,

u suštini, deo svoje moći na njih? Dva su glavna razloga. Prvo, nova zemlja, unapređena zemljoradnja, razmena dobara i tržni centri uvećavali su punili su državnu kasu, a veliki budžet značio je m o ć .11 (I zado­voljstvo.) Drugo (premda zvuči paradoksalno), vladari su hteli da učvrste svoju moć u ćelom kraljevstvu: slobodni farmeri (nisam rekao „selj aci") i građani (bourgeois) bili su prirodni neprijatelji zemljoposedničke aris- tokratije i u borbi protiv njih podržavali su krunu i druge više plemiće.

Skrećem vam pažnju na to da su evropski vladari i preduzim ljivi vlastodršci koji su hteli da na ovaj način uvećaju svoje prihode morali da privuku građane i farmere pravim a, slobodam a i povlasticam a - ukratko, pogađajući se s njima. Morali su da ih ubede da d o đ u .12 (To se nije moglo desiti u Kini, gde su vladari selili hiljade i desetine hiljada podređenih na obradiva zemljišta da im prave hranu.) Ovakvi izuzeci od materijalnih obaveza i ekonomske povlastice često su vodili do političkih povlastica i autonomije. Ovde je inicijativa poticala od nižih slojeva, što

je takođe svojstveno samo Evropi. Iz ovih odnosa polako je počela da se kristališe ideja prava i ugovora - prava da se pregovara kao i prava na žalbu - što je podsticalo slobodu i sigurnost ekonomskih aktivnosti.

Ironično zvuči, ali izgleda da je za uspešan put razvoja Evropa imala da zahvali padu rimskog carstva i nesigurnostim a i podelam a koje su nakon toga usledile. (Toliko o žalopojkama generacija klasicista i pro­fesora latinskog.) Rimski san o jedinstvu, autoritetu i redu (pax Romana) opstao je sve do danas. Zaista, skloni smo da podele smatramo nesreća­ma, receptom za sukobe; nije slučajno što se na Evropsku zajednicu gle­da kao na lek za ju čerašn je ratove. A ipak, u tom srednjovekovnom prelazu između antičkog i modernog podela je bila najjače oružje u sla­m anju tiranije i ugnjetavanja. Političko rivalstvo i pravo slobodnog kre­tanja bili su veliki pokretači n ap re tk a .13

Još jed n a okolnost je pomogla: razdvajanje svetovnog i religioznog. Za razliku od islamskih društava, gde je religija bila iznad svega, a ide­alna bila samo vladavina svetog čoveka, hrišćanstvo, tražeći carsko pri- hvatanje, rano je napravilo razliku između Boga i cara. Svakom svoje.

55

To nije sprečilo nesporazum e i sukobe: ništa nije tako nestabilno kao dvojna vladavina; nekoje morao da popusti. B ilaje to Crkva, što je znači­lo da je vladar dobijao vladarevo, i dobar deo onog što je pripadalo Bogu. Između ostalog, žrtvovano je i religijsko jedinstvo: kada je vlast pode- ljena, otpadnika od crkve ima na svakom koraku. To je m ožda bilo loše za m ir i bezbednost, ali je sigurno dobro za duh i individualnu inicija­tivu.

I ovde su podele bile od velikog značaja. Crkva je uspela da se nam etne politički u nekim zem ljam a, i to samo u južno j Evropi; to je ostavljalo prostor za potencijalni razvoj slobodne misli u Evropi. Ta slo­boda se kasnije potvrdila u protestantskoj reform aciji, ali i pre toga Evropa je bila pošteđena kontrole misli koju je nametao Islam.

U Kini, koja nije imala zvaničnu religiju, postojala je izuzetna ver- ska tolerancija, mandarini i carski dvor bili su zaštitnici više, savršene, svetovne moralnosti i u skladu s tim definisali vlast, prosuđivali ideje i ponašanje, gušili pobune i promene, čak i tehnološke novine. Bilo je za­tvoreno društvo, kulturno i intelektualno: podnosilo je samo male pro- mene (samo zato što nije moglo da ih sve uguši), ali kada bi one zapretile da ugroze taj status quo, država bi reagovala i povratila red. Upravo je dovršenost i zrelost tog nasleđenog kanona i etike učinila Kinom zatvorenom prem a drugačijim znanjima, čak i kada su bili korisni.

Poslednja prednost podela bila je to što je decentralizacija vlasti onem ogućila globalna osvajan ja u jed n o m pohodu. M noga carstva u istoriji padala su na taj način - jedan ili dva poraza i čitava ekumenska vlast se ruši. To se desilo sa Persijom nakon borbi kod Isa (333. pre n.e) i Gaugam ele (331. pre n.e); s Rimom nakon pustošenja Alarika (410. godine); i sa carstvom Sasanida posle bitaka kod Kadisije (637. godine) i N ehavanda (642. godine). Slično se desilo sa m eksičkim A stecim a i peruanskim Inkama.

Nasuprot tome, Evropa je bila rascepkana.* U trinaestom veku, mon­golski osvajači iz azijske stepe uspeli su nakratko da pokore slovensko i hazarsko kraljevstvo (današnja Rusija i Ukrajina), ali morali su da se

* Već u kasnorimskom periodu, germanska plemena borila su se uz carsku vojsku pro­tiv tadašnjih osvajača: otuda salijanski Franci, Vizigoti i drugi, s rimskim generalom Iti- jusom u takozvanoj Kalonskoj bici (negde blizu Troje) 451. godine. Atila i njegovi Huni predstavljaju u evropskoj tradiciji simbol potpunog varvarstva i divljaštva. Ali današnji Turci misle dugačije: Atila je jedno od njihovih najomiljenijih imena.

56

p rob ija ju kroz niz evropskih država, uk ljuču jući nova kraljevstva prethodnih osvajača - Poljaka, Litvanaca, Germana, M ađara i Bugara - pre nego što bi uopšte mogli da napadnu države naslednice rimskog car­stva. M ožda bi u tome i uspeli, da nije bilo nevolja kod kuće; ali pobede u šumama zapadne Evrope bile bi skupe i kratkog veka. Ubrzo nakon M ongola, Turci, koji su se naselili u A nadoliji, počeli su da nadiru u Evropu, osvajajući Balkan, zatim donji deo Dunavske nizije, i dvaput stižući do zidina Beča, glavnog grada istočnih nemačkih oblasti. U svom osvajačkom pohodu, pokorili su Srbe, Bugare, Hrvate, Slovence, Alban­ce, M ađare i sve ostale narode koji su im se našli na putu. Ali to je bilo sve: dok su došli do Beča, iscrpli su svoje mogućnosti.*

Deo slabosti ovih carstava ležao je , naravno, u njihovom eksploata- torskom karakteru, bezobzirnosti i ravnodušnosti podanika prema iden­titetu vladara: jedan despot bio je isti kao naredni; jedna vladajuća gru­pa arogantna i pohlepna kao i druga. Zašto bi Persijance bilo briga šta se desilo s Darijem pošto g a je zarobio Aleksandar Veliki? Ili šta se devet­sto godina kasnije desilo sasanidskoj monarhiji u arapskim rukama? Ili zašto bi umorni, potlačeni rimski „građani" strahovali hoće li Rim pasti? Što bi M ontezum ini podanici brinuli šta će se desiti s M ontezumom? Stanovništvo stare Grčke (5. vek pre n.e), koje je sebe videlo kao bra­nitelje slobode, nasuprot azijske tiranije, takvu ravnodušnost podanika smatralo je svojim skrivenim oružjem:

Gde ima kraljeva, mora biti velikih kukavica. Jer duše ljudi tada su porobljene i nisu spremne da lako i mnogo rizikuju da bi povećale moć nekog drugog. Ali nezavisni ljudi, koji rizikuju zbog sebe, ne zarad drugih, rado i punim srcem suočavaju se sa opasnostima, j er će sami uži­vati u slasti pobede.14

Kada su um anjili pretnju od spoljašnje agresije (jedanaesti vek), Evropljani su mogli, kao niko pre, da iskoriste svoje prednosti. Naravno, unutrašnji sukobi nisu utihnuli. Deveti i jedanaesti vek obilovali su pri­

* Kada su po drugi put došli do Beča, 1683. godine, Turcima su se pored Nemaca suprot­stavili i Poljaci na čelu s kraljem Sobjeskim. Evropljani su se udruživali pred zajedničkom opasnošću. Bio je to poslednji nalet Turaka koji su se za samo šesnaest godina povukli iz Mađarske u Bosnu i Srbiju, prepuštajući srednjedunavske oblasti hrišćanima (Karlovač­ki mir).

57

m erim a nasilništva barona, koje su, na kraju smirili, narodni protesti s podrškom Crkve i nezadovoljstvo koje je kulminiralo u masovnim „mi­rovnim" skupovima; i, na širem planu, jačan je centralne vlasti u sprezi sa interesima g ra d o v a .15 Vrem e i novac bili su na strani reda. Kao i sla­nje kavgadžija van granica (setimo se krstaša). Ekonomisti bi rekli da kada su egzogeni potresi prestali sistem je mogao da se obračuna sa endo­genim problemima.

Sledio je dug period povećanja populacije i ekonom skog razvoja, sve do sredine četrnaestog veka, kada je Evropu napala kuga („crna smrt"), žlezdana i plućna: usmrtila je više od trećine stanovništva (polo­vinu, sa stradalim a zbog uništenog zdravlja nakon preležane bolesti). Bio je to potres, ali ne i kraj. Sledećih sto pedeset godina bio je period obnove, daljeg tehnološkog napretka i razvoja. U tim vekovima, evrop­ska civilizacija nastavila je da se razvija, sada ja ča od suseda i počela da istražuje i osvaja zemlje preko mora.

Takvo viševekovno sazrevanje (1000-1500) počivalo je na ekonom ­skoj revoluciji, transformaciji obrasca „radi, zaradi i potroši", kakvu svet nije video jo š od neolitske revolucije. Ovoj drugoj bili su potrebni mileni- jum i (8000. do 3000. godina pre n.e.) da se ostvari; suština je bila rađa­nje poljoprivrede i p rip itom ljavanje stoke, što je vanredno povećalo energiju raspoloživu za rad. (Jezgro svih ekonomskih [industrijskih] re ­volucija je unapređenje snabdevanja energijom , je r od nje zavise svi aspekti ljudske aktivnosti.) Ovaj pom ak u odnosu na lov i skupljanja divljih plodova, korak napred u snabdevanju hranom, doveo je do značaj­nog rasta populacije i stvaranja novog vida stalnih naseobina. Upravo je neolitska revolucija om ogućila gradove, sa svim dobrobitima napretka i kulturne i tehničke razmene koji su se odvijali u njima.

Srednjovekovnu ekonomsku revoluciju hranili su i poboljšanje pro­izvodnje i primene energije i prateće povećanje obim a rada. N a prvom mestu pomenimo proizvodnju hrane: bio je to period inovacija u tehnika­m a kultivacije. Kažem inovacije, ne otkrića, je r su te nove tehnike već postojale. Okrugli raonik sa svojim prodornim gvozdenim sečivom doneli su germanski osvajači, ali nije se mnogo upotrebljavao u društvu s m alim stočnim po tencijalim i niskom populacijom . Sada je počeo masovno da se koristi severno od Loare, osvajao je bogate rečne doline, pretvarao zemlju koju su ljudim a oduzele šume i more u plodna polja -

58

ukratko, činio čuda tamo gde se teško, glinasto zemljište opiralo drve­nom plitkom plugu, koji je bio dobar za šljunkovito mediteransko tlo.

Okrugli raonik koji je savladavao tvrdu zemlju zahtevao je tegleću marvu. Već smo pom injali te velike, štalske volove kakvih nigde više nije bilo, i te ogromne kolske konje, m oćnije, ako ne i snažnije od volo­va. Ti živi, pokretljivi motori bili su velika prednost u ekonomiji boga­toj zemljom, ali siromašnoj radnom snagom. Jer vremena je bilo malo: zemljoradnički radovi dostižu vrhunac u setvi i žetvi, kada se mora isko­ristiti lepo vreme i posaditi seme, ili požnjeti usev. To je naročito važilo za evropske zemljoradničke komune, gde su zajednička sredstva za rad i otvorene parcele stvarali mnogo zbrke, a žurba jednog seljaka bila uslovljena potrebam a ostalih. Snažne, brze životinje bile su spas, i zemljoradnici su odvajali sredstva za kvalitetnu stoku.

Pored tih naprednih tehnika, kao njihov i uzrok i posledica, inten­zivirana je obrada zemljišta: posebno je bitno što se zem lja umesto na dve parcele (pola zemlje se godišnje ostavljalo da se obnovi) delila na tri (po jedna trećina zemlje za zimsku i prolećnu setvu, ijed n a koja se ob­navlja te godine). Produktivnost zemljišta tako je porasla za trećinu (po­većanje u obradivoj povšini bilo je jedna šestina ukupnog zemljišta, od­nosno trećina obradive zemlje u prethodnom sistemu), što je omogućilo širenje stočnog fonda. Više stoke davalo je više đubriva, koje je oplem e­njivalo zemlju, i tako u krug. Ako se uzme u obzir način raspodele zem­ljišta i zajedničko korišćenje teglećih životinja, potreba za jakom upra­vom i saradnjom u okviru komune, koje su podsticali dobri rezultati.

U kojoj m eri je ovo bilo samo na odgovor bedu i ugnjetavanje, a koliko namerno stimulisanje napretka, teško je reći. Bez sumnje, bilo je i jednog i drugog. Ali izgleda d a je vremenom stanovništvo počelo da unapređuj e sredstva preživlj avanj a, j er su se u tim vekovima činili veli­ki napori da se poveća obradivo zemljište, krčenjem šuma ili osvajanjem zemlje pod vodama, nasipima, kanalima i pumpama. Sve to zahtevalo

je ogromnu energiju i kapital, i uspeh tih ljudi svedoči ne samo o poje­dinačnoj i kolektivnoj inicijativi već i o domišljatosti društva koje je uči­lo kako da životinjski i ljudski trud zameni radom mašina. N a primer, vetrenjača, neum orna i pouzdana, b ilaje od ključnog značaja za isuši­vanje bara i kanala. Vetrenjača je i izgradila Holandiju.

Istoričari s pravom posvećuju pažnju produktivnosti zemljišta i po­većanju prinosa u društvu koje je bilo dominantno ruralno, je r je većinu

59

svojih resursa m oralo da koristi da se nahrani. Ipak, taj napredak ne smemo posmatrati jednostrano. Upravo je urbana m anjina znala većinu tehnika i tajni transformacije - tehničke, intelektualne, političke. Gradove i varošice zasigurno je oblikovala ruralna okolina: doseljenici sa polja donosili su sa sobom stavove i navike koji su više priličili seoskom ži­votu i nametali ih u urbanim aktivnostima. Otud princip „ravnanja na nulu" u udruženjima trgovačkih i zanatlijskih esnafa: višak zarade jednog značio je m anjak drugog - poput delova isparcelisanog polja. Osim toga, sama priroda urbanih staništa uslovila je racionalno korišćenje prostora i vrem ena, što znači d a je i pripadnik urbane zajednice m orao da se ograničava zbog potreba ostalih. Znači, niste smeli da prodajete pre propisanog vremena; cene su morale biti usklađene; niže cene na račun kvaliteta bile su nezamislive; niste smeli da kupite jeftino (narod bi rekao, „da se pravite Jevreji" - loše osobine uvek se pripisuju drugima) da biste prodali skupo; ukratko, nije bilo tržišne konkurencije. Svako ko je obav­ljao svoj posao imao je pravo na zaradu. Pohvalno, ali ne i podsticajno. Cilj je bila socijalna pravda za sve, što je nametalo ozbiljna ograničenja preduzentištvu i napretku - sigurnost na račun razvoja.

Takav je bio princip. Ali pravila postoje da bi se kršila - tako je odu- vek. Biznis se, kao i ljubav, smeje katancima. Tako je bilo i u srednjo- vekovnoj Evropi, gde je uspostavljanje kontrole nad esnafima bilo reak­cija na nezavisno preduzetništvo u istoj meri kao i izraz starije etike. Gradovi i varoši bili su puni ljudi i ambicija; u Francuskoj, zem ljam a Beneluksa, nemačkim oblastima zapadno od Rajne, vladari su ih podr­žavali i podsticali velikodušnim povlasticama. Ali pokušaje održavanja lokalnih m onopola ugrožavao je razvoj predgrađa (faubourgs), u ko ji­m a gradska pravila nisu važila. Tu su se naseljavali stranci i jev re ji, kao i šegrti koji su se osamostaljivali. Tržišna pravila ovde nisu važila. Otud i integracije poput one Hamburga i Altone ili N irnberga i Firtha: staro zlato, novo zlato; red i nered; uski prolazi, otvorene kapije.

N eizbežna posled ica aktivnog tržišta bilo je davanje prednosti kvalitetu. To se kosilo s principom pariteta (jednakost prihoda), ali prisil­na uniformnost učinka bila je neodrživa. Neke zanatlije jednostavno su bolje radile i privlačile kupce preko svojih kapaciteta. Istovrem eno, ograničavanj e konkurentnosti kontrolisanj em broj a novih maj stora znači­lo je gušenje talenta. Ali šegrti su brzo našli način da zaobiđu takve prepreke. Pošto pom oćnicim a često nije bilo dozvoljeno da rade u rad­

60

njam a svojih m ajstora (zbog ograničenja u broju radnika), radili su en chambre ili u predgrađima. Bio je to početak prem eštanja procesa proiz­vodnje i usložnjavanja radničkog tela, s to je podstaklo rast produk­tivnosti.

Stagnaciju ekonomskog sistema urbanih sredina osujećivalo je šire­nje industrijske proizvodnje na ruralne oblasti. Nepravilna šema ratarskih aktivnosti vezanih za godišnja doba ostavljala je mesta za veliku poten­cijalnu radnu snagu koja je obuhvatala i žene i decu (pošto van granica gradova tom sloju stanovništva nije bilo zabranjeno da rade). Žene i deca su bili pogodni, je r su radili za mnogo m anju nadnicu. Nakon toga (već u trinaestom veku), trgovci su počeli da zapošljavaju nadničare za na­pornije, prostije poslove. U najvažnijoj zanatskoj grani, proizvodnji tek­stila, seljanke su zavrtele točak premeštanja procesa proizvodnje: trgov­ci su obezbeđivali sirovine - neobrađenu vunu i lan, kasnije i pamuk - a na kraju dobijali gotova vlakna.

Otvaranje prema ruralnoj radnoj snazi na početku nije izazvalo veće proteste gradskih radnika; ali kada su trgovci počeli da prenose tkački posao van grada, u kolibe, ugrozili su jedan od najuticajnijih esnafa, tkač- ki. To je već bilo opasno. U autonomnim italijanskim gradovima, koji su imali političku kontrolu nad okolnim ruralnim oblastima, uspeli su da unište veći deo te „nepravedne" konkurencije. U zemljam a Beneluksa, drugom velikom evropskom srednjovekovnom centru tekstilne indus­trije, premeštanje procesa proizvodnje odlaganje vekovima. Jedina zem­lja u kome je proizvodnja mogla neometano da se širi van grada bila je Engleska, gde se lokalna politička samouprava opirala kraljevskoj podrš­ci esnafima koji su se ubrzo sveli na cerem onijalna bratstva. Do pet­naestog veka više od polovine vunenih tkanina pravilo se u ruralnim ko­libama. U vođenje jeftine radne snage dovelo je do sm anjenja cena proizvoda i eliminisanja konkurencije u drugim zemljama, tako daje do šesnaestog veka zem lja ko ja je pre bila veliki izvoznik sirovina, uključu­

juć i sirovu vunu, bila na dobrom putu da postane vodeći evropski pro­izvođač gotovih proizvoda.

Ekonomsku ekspanziju srednjovekovne Evrope pokretao je , znači, niz organizacionih inovacija i prilagođavanja, većinom podstaknutih iz nižih slojeva i spontano usvajanih. Vladari, čak i lokalni moćnici, trudili su se da održe korak, da se pokažu dobronamernim , omoguće rad, da privuku preduzetnike i uberu plodove ekonomskog razvoja. Istovremeno,

61

zajednice proizvođača uspostavljale su nove forme udruživanja, ugo­vora i razm ene, kako bi zaštitili ulaganja i raspodelu zarade. U tim ve- kovim a počelo je da se koristi mnoštvo raznovrsnih trgovinskih instru­menata: određena i usvojena pravila poslovanja; prim enjivani su spo­razum i o partnerstvu da bi se ojačalo poverenje između zajm odavca i proizvođača, između onih koji su obezbeđivali sredstva i drugih, koji su odlazili u daleke zemlje da prodaju ili kupuju. Ovu „komercijalnu" re ­voluciju pokrenula je pre svega trgovačka zajednica, tragajući za novim načinima poslovne saradnje i razmene (luke, predgrađa, lokalne tržnice, međunarodni sajmovi): ukratko, praveći svoj svet iznad sveta haotičnog, neprijatnog mozaika političkih saveza.

Posledice su bile znatno veća sigurnost, veliko sm anjenje troškova obavljanja poslova (ekonomisti bi rekli „troškova transakcije"), širenje tržišta što je dovelo do specijalizacija i podela rada. Bili su to već obrisi sveta A dam a Smita (Adam Smith), petsto godina pre njega.

62

Pronalazak pronalaska

Kada je Adam Smit u osam naestom veku počeo da piše o ovim stvarima, istakao je da podela rada i širenje tržišta podstiču tehnološke inovacije. Upravo to se desilo u srednjovekovnoj Evropi - jednom od najinventivnijih društava u istoriji. Neki će se možda iznenaditi: dugo je to doba smatrano m račnim interludijum om izm eđu veličanstvenosti Rima i blistavosti renesanse. Kada je u pitanju tehnologija, takav kliše je neprihvatljiv.1

Evo nekoliko primera:1. Vodenički točak. Rimljani su znah za njega, i koristili ga u različite

svrhe tokom poslednjeg veka carstva, kada su osvajanja prestala, a robo­va bilo malo. Ali tada je bilo kasno: red i trgovina polako su se gušili. Točak je m ožda opstao na crkvenim im anjim a, štedeći sveštenicim a vreme za molitvu. U svakom slučaju, stanovništvo je počelo ponovo da ga koristi u desetom i jedanaestom veku. Posebno je bio popularan u kišnim oblastim i delovima bogatim vodenim tokovima. U Engleskoj, tom perifernom, zaostalom ostrvu, po popisu zemljišnih poseda (Domes- day) 1086. postojalo je 5.600 vodenica: u kontinetalnoj Evropi bilo ih je mnogo više.

Još impresivniji je način na koji se unapređivala tehnika korišćenja vodene energije. Graditelji m linova povećavali su pritisak i efikasnost nasipim a i veštačkim jezerim a, i izdižući točkove kako bi oslabljenu snagu upotrebili u .razne svrhe. Istovremeno, pronalazak ili unapređenja pomoćnih sredstava - skretnica, zupčanika - omogućili su korišćenje energije na daljinu, m enjanje njenog smera, konverziju obrtnog kreta­nja u dvosmerno i raznovrsnu primenu: ne samo za mlevenje žita, već i za valj anj e tkanina, što je bilo poboljšanje i u vunarskoj industrij i, zatim za tucanj e metala, motanj e i vuču metalnih ploča i žica, za mulj anj e hm e­lja za pivo i obradu kaše za papir. „Papir, pravljen rukama i nogama hi­ljadu i više godina nakon što su ga izmislili Kinezi, a Arapi usvojili, počeo

63

je da se proizvodi m ehanički čim je u trinaestom veku došao u sred- njovekovnu Evropu... Papir je pre toga proputovao pola sveta, ali nijed­na kultura ili civilizacija na tom putu nije pokušala da mehanizuje n je­govu p ro izvodn ju ."2 Evropu je , kao nijedno drugo društvo, pokretala energija koju je sama proizvodila.

2. Naočare. Naizgled nevažna stvar, toliko rasprostranj ena da se čini banalnom. A ipak, pronalazak naočara udvostručio je radni vek zanatli­ja , posebno onih koji su radili finije poslove: crtača (nezamenljivih pre pojave štampe) i čitača, izvođača ručnih radova, proizvođača instrume­nata, alatki i drugih m anjih metalnih predmeta.

Problem je biološke prirode: pošto kristali sočiva ljudskog oka poči­n ju da čvrsnu posle nekih četrdeset godina, dovode do porem ećaja sličnog dalekovidosti (preciznije, do prezbiopije). Oko ne može da se fokusira na bliske objekte. Ali u četrdesetoj godini srednjovekovni m aj­stori m ogli su da očekuju jo š dvadeset godina života i rada - najbolje godine njihovog radnog veka... samo kada bi imali bolji vid. Naočare su rešile problem.

Izgleda da se može utvrditi kada i gde su se jav ile prve naočare. Obična uveličavajuća stakla i kristali (lapides ad legendum) postojali su od ranije i koristili su se za č itan je .3 Trebalo je poboljšati ih, sm anjiti izobličenja i povezati par sočiva u nosivi predm et kako bi se oslobodile ruke. Izgleda da se to desilo u Pizi krajem trinaestog veka. Jedan savre- m enik je tvrdio da zna pronalazača:

Nisu sve umetnosti i umeća otkriveni; nikada im nećemo videti kraj. Svakog dana neko može otkriti novu veštinu... Nema ni dvadeset godi­na kako je otkriveno umeće pravljenja naočara koji pomažu da se dobro vidi, umeće koje je jedno od najboljih i najpotrebnijih na svetu. Apre tako kratkog vremena pronađena je nova veština koja nikada pre nije postojala... Lično sam video čoveka koji ju je otkrio i sproveo u delo i razgovarao sam s n jim .4

Ta konveksna sočiva očigledno nisu bila uniformna, niti današnjeg kvaliteta. Ali u ovom slučaju, srednjovekovnu optičku tehnologiju spasi­la je priroda problema: sočiva za korekciju prezbiopije ne m oraju biti savršeno precizna. N jihova primarna uloga je uveličavanje, i premda ne­ka uveličavaju više od drugih, skoro svako sočivo će pomoći. Zato lju­di ponekad pozajm ljuju naočare da pogledaju jelovnik u restoranu, ili

64

kupuju polovne naočare na rasprodajama. Kupac proba nekoliko pari i uzme one koje mu najviše odgovaraju. Kratkovidi to ne mogu.

To je bio početak. Do sredine petnaestog veka, Italija, naročito Firen­ca i Venecija, proizvodila je hiljade naočara, s konveksnim i konkavnim sočivima, za kratkovide i dalekovide. Takode, Firentinci (moguće i dru­gi) znali su da vid slabi s godinama i pravili konveksna sočiva s rokom trajanja od pet godina, a konkavna trajnosti dve godine: tako su korisni­ci m ogli nakon određenog perioda da kupe nove naočare u skladu s promenom dioptrije.

N aočare su omogućile izvršavanje novih poslova i korišćenje pre­ciznih instrumenata. Ali takođe su i podstakla otkrića novih preciznih alatki, usm eravajući Evropu na jedinstven put napretka. Muslimani su znali za astrolab, i nisu išli dalje od toga. Evropljani su izmislili menzu- ru, mikrometre, precizna obrtna sečiva - mnoštvo pomagala za preciz­na m erenja i kontrolu. To je bila osnova za složenije mašine.

Za precizne radove u drugim civilizacijama bili su potrebni navika i rutina. Veština je bila u ruci, ne u kombinaciji vida i alatke. Naravno, i na taj način dolazilo se do izvanrednih rezultata, ali razlike medu pro­izvodima bile su neizbežne. S druge strane, Evropljani su već kretali ka procesu reprodukcije i masovnoj produkciji. Poznavanje sočiva posluži­lo je kao osnova za optička unapređenja, ne samo u Italiji. Oko 1600. godine pronađeni su teleskop i mikroskop u zemljama Beneluksa i vrlo brzo ušli u širu primenu.

Evropa je držala monopol na proizvodnju korektivnih sočiva tristaili četristo godina. Ona su udvostručavala radnu moć veštih zanatlija, a ako se uzme u obzir produbljivanje iskustva, njihova efikasnost bila je

jo š veća .53 .M ehanički sat. Još jedan banalan predmet koji uzimamo zdravo

za gotovo. Ipak, Luis Mamford (Lewis Mumford) s pravom g a je naz­vao „ključna m ašina".6

Pre pronalaska te naprave, ljudi su vreme određivali po sunčanim i vodenim satovima. Sunčani sat radio je samo po vedrom danu, dok je vodeni sat grešio kada bi temperatura pala do tačke smrzavanja (da ne pominjemo greške usled stvaranja taloga i začepljenja). Oba ova uređa­ja radila su dobro u sunčanim oblastima, ali severno od Alpa sunce je moglo da se krije nedeljama, a temperatura je varirala ne mesečno, već dnevno.

65

Srednjovekovna Evropa dala je određivanju vrem ena novi značaj. Crkva, na prvom mestu, sa svojih sedam dnevnih bogosluženja, od kojih se jedno, matine, uprkos svom nazivu održavalo noću i zahtevalo zvo­njavu pre zore kako bi se duhovnici na vreme probodili. (Tako je nasta­la poznata francuska pesm ica Frère Jacques o kaluđeru Žaku koji se uspavao je r nije čuo zvona za matine.)* A i novi gradovi i varoši imali su svoj dnevni raspored. Stešnjeni zidovima, građani su morali da zna­

ju tačno vrem e da bi se globalno organizovali i racionalno iskoristili zajednički prostor. Morali su da znaju kada da se probude, da odu na po­sao, otvore pijacu, zatvore je , krenu kući i odu na spavanje (posle tako­zvanog večernjeg zvona).

Za to su se mogli koristiti i stari načini m erenja vremena, ako je po ­stojao samo jed an zvanični kontrolor vremena. Ali s razvitkom gradova vremenske šeme su se usložnjavale, i sve je teže bilo uskladiti vremenske signale na nivou celog grada. Društvu je bio neophodan pouzdaniji ins­trument za m erenje vremena, a rešenje je bio m ehanički sat.

Ne znamo ko i gde gaj e izmislio. Izgleda da se prvo pojavio u Italiji i Engleskoj (možda istovremena otkrića) u poslednjoj četvrtim trinaestog veka. Nakon toga, vrlo brzo postao je popularan, bacajući vodeni sat u zaborav. Sunčani satovi su se zadržali, je r se u odnosu na njih provera- vala tačnost novih uređaja. Prve verzije bile su grube, neprecizne i sklone kvarovim a - toliko d a je isplativije bilo sa satom kupiti i sajdžiju.

Ironično zvuči, ali nove mašine su podrivale autoritet crkve. Iako je crkvi u vekovim a urbanog kolapsa nakon pada Rima kontrolisanje vre­m ena bilo potrebno, ona je poštovala prirodne cikluse. Noć i dan bili su podeljeni na isti broj delova, tako da dnevni i noćni sati nisu bili iste dužine (sem za vreme ravnodnevice), a i zavisili su od godišnjeg doba. Ali mehanički sat odbrojavao je sate jednake dužine, i to je zahtevalo novi pristup vremenu. Crkva se protivila, čitav vek odbijajući da prihva­ti nove standarde, a novi satovi na kulama i zvonicima većnica i trgova postali su sumbol nove, sekularne samouprave. Svaki grad imao je sat; osvajači su ih smatrali posebno dragim plenom; turisti su dolazili da vide i čuju te mašine, poput hodočasnika u poseti svetim relikvijama. Novo vreme, novi običaji.

* U engleskoj i nemačkoj (i možda još nekoj) verziji pesmice značenje je izmenjeno sti­hom , jutarnja zvona zvone". Nisu u pitanju jutarnja zvona.

66

Sat je bio najveće dostignuće srednjovekovnih mehaničara. Revo­lucionaran po svom konceptu, bio je mnogo drastičnija novina nego što su toga njegovi pronalazači bili svesni. Bio je to prvi primer digitalnog uređaja namesto analognog: brojao je pravilne, ponavljajuće sekvence diskretnih akcija (korake oscilirajućeg kontrolera) umesto da prati ne­prekidne, pravilne pokrete poput kretanja senke na sunčanom satu ili protoka vode. Danas znamo da frekvencija ponavljajućih pokreta može biti pravilnija od bilo kog kontinualnog fenomena, i skoro svi savremeni uređaji velike preciznosti zasnovani su na digitalnim principima. Ali to u trinaestom veku niko nije mogao znati, je r se mislilo da se neprekidni tok vremena može pratiti i meriti samo drugim kontinuumom.

Mehanički sat morao je da se uskladi sa strogim standardima zem ­lje i sunca; nije bilo mesta za greške. Otud i neprestan pritisak da se po­boljšaju tehnike i dizajn. Sajdžije su prednjačile na putu ka tačnosti i pre­ciznosti: bili su majstori minijaturizacije, pažljivo su otkrivali i isprav­ljali greške, tragali za novim i boljim. Bili su pravi pioniri mehanike - primer za druge zanatlije.

Tako je sat konačno doneo red i kontrolu, na kolektivnom i ličnom planu. U javnom , ali i privatnom vlasništvu postavili su osnovu za slo­bodu pojedinca u raspolaganju vremenom; ljudi su sada mogli sami da određuju vremena odlazaka i dolazaka, bez spoljašnjeg nametanja. (Na­suprot vojsci, gde tačno vreme treba da znaju samo oficiri.) Satovi su određivali raspored grupnih aktivnosti, istovrem eno om ogućavajući pojedincima da organizuju svoj rad (i usklade ih s radnim aktivnostima drugih) tako da povećaju produktivnost. Zaista, i sam pojam produk­tivnosti sporedna je posledica otkrića m ehaničkog sata: kada se uspo­stavila veza između učinka i uniformnih jedinica vremena, rad više nije bio isti. N akon prihvatan ja pojm a vrem ena kao isprekidanog niza (zemljoradničkih) aktivnosti (posao za poslom, koliko su uslovi dozvo­ljavali) ili kao neprekidne smene zadataka posluge (uvek se nešto radi), uspostavljena je nova definicija: vreme je novac. Svi su se trudili da postignu što bolje rezultate za što m anje vremena. Pronalazak mehanič­kog sata svoj im posledicama naj avlj uj e ekonomske analize Adam a Smi- ta: uvećanje bogatstva naroda direktno sledi iz unapređenja produktiv­nosti radnih snaga.

Tri stotine godina (zapadni) Evropljani su držali monopol na proiz­vodnju mehaničkih satova, a u njihovim složenijim oblicima, sve do

67

dvadesetog veka. Druge civilizacije su se divile satovima (tačnije, n ji­hovi vladari i elita), ali nisu uspevali da dostignu evropske standarde.

Kinezi za vreme dinastija Tang i Sung napravili nekoliko astroloških vodenih satova - kom plikovanih i um etničkih predm eta ko ji su, na­kratko, m ožda i bili tačni, pre nego što bi počeli da se koče usled na­kupljenog taloga. Te monumentalne mašine bile su carski p ro jek ti, delà dvorskih astrologa. Kinezi su vreme i znanje o vrem enu sm atrali po- verljivim aspektom vladavine, nedostupnim običnim ljudim a. Taj m o­nopol obuhvatao je i dane i godine. U gradovima, na sate (duplo duže od naših) podsećalaje buka doboša i drugih udaraljki, a promenu godišnjih doba i odgovarajućih aktivnosti svuda je određivao carski kalendar, koji

je bio neujednačen i neobjektivan pregled protoka vremena. Svaki novi car imao je sopstveni kalendar - njegov pečat na tok vremena. Privatni kalendarski proračuni bili bi besmisleni.

O beležavanje časova u velikim gradovim a davalo je tek površnu sliku protoka vremena. Ti signali nisu nosili num eričku inform aciju. Časovi su imali imena umesto numeričkih oznaka, i to je sam o po sebi pokazivalo odsustvo vrem enskih proračuna. Bez podrške u n arodu i u kom ercijalizaciji, veština pravljenja satova u Kini je stagnirala. Nikada se nije pomerila dalje od vodenih satova, a kada su evropski m ehanički satovi došli u Kinu, nisu naišli na razum evanje. Ne zbog nedosta tka interesovanja: kineski dvor i imućna elita bili su očarani tih napravam a, ali pošto nisu hteli da priznaju evropsku tehnološku nadmoć,, proglasili su ih beskorisnim igračkama. Velika greška.

U muslimanskom svetu satovi su mogli koristiti, barem zbog usklađi­vanja vrem ena molitvi. Kao u Kini, muslimani su pravili vodene satove mnogo pre prvih evropskih satova. Tako je negde 800. godine k a lif Harun al Rašid poslao kao poklon Karlu Velikom čuveni sat, s ko jim niko na franačkom dvoru nije znao šta da radi - sat je prepušten zaboravu. I m us­limani su, poput Kineza, bili očarani satovima sa zapada, i na sve načine pokušavali da dođu do njih. Ali nikada ih nisu upotrebili za stvaranje kolektivnog osećaja vremena, izuzev prilikom poziva na m olitvu. Gis- lin de Bizbek (Ghiselin de Busbeq), amabasador Svetog rimskog carstva pri Uzvišenoj porti u Konstantinopolju, 1560. godine navodi u jednom pismu: „...m islili su da bi jav n i satovi podrivali autoritet m u je z in a i ugrozili njihove drevne ob ičaje ."7 Svetogrđe.

68

4. Štampanje. Štampanje je izmišljeno u Kini (kao i papir) u devetom veku i do desetog veka ušlo je u širu upotrebu. Ovo otkriće jo š je impre- sivnije zbog činjenice d a je kinesko pismo ideografsko (ne alfabetsko), tako d a je teško napraviti pojedinačna štamparska slova. To objašnjava zašto su Kinezi kao podlogu uglavnom koristili drveni kalup veličine stranice, na koji su preslikavali tekst više nalik slici. Bilo je lakše praviti slike nego urezivati mnoštvo komplikovanih slova: zato se većina starih kineskih tekstova sastojala od slika. Osim toga, ideografsko pismo je bilo komplikovano i lako se zaboravljalo. Slike su bile razumljivije.

Štampanje s drvenim kalupom ograničavalo je obim i raznovrsnost publikacija. Pogodno je za umnožavanje klasičnih i svetih tekstova, na pri­mer, budističkih mantri, ali novije tekstove bilo je i teže i skuplje štampati na taj način. Neki kineski štampari su koristili štamparska slova, ali s ob­zirom na složenost pisma i potrebna sredstva taj vid štampanj a nikada nij e zaživeo kao ona Zapadu. Kao i mnogi drugi kineski pronalasci, mogao je bez ikakvih posledica potpuno pasti u zaborav, do ponovnog otkrića.8

Uopšte uzev, i pored svega što je štampanje učinilo za očuvanje i prenošenje znanja u Kini, nikada nije postalo rašireno kao u Evropi. Mnoge publikacije zavisile su od vladarske inicijative, a konfučijanski mandarini nisu odobravali kritičku misao i nove ideje. V lastje ponekad zabranjivali i štampanje dokaza o ugrožavanju nekih opštih vrednosti i stavova.9 Zato i nije bilo masovnijih intelektualnih inicijativa, a naučni napredak je pokazivao iznenađujući diskontinuitet. „Veliki matematičar Ču Ši Ci, koji je učio u severnoj školi, preselio se južno u Jang Ču, gde su se njegove knjige štampale, ali nije m ogao naći nijednog učenika. Zbog toga su njegova sve složenija dostignuća postajala sve nerazum- nija narednim generacijama. Ali osnovne naučne knjige bile su svuda d o s tu p n e ."10 Osnovni tekstovi, naučni kanoni, nisu dovoljni: jo š gore, vremenom m ogu da zastare.

Evropa je počela da štampa vekovima posle Kine. Naravno, ne m o­žemo reći d a je štampanje stvorilo knjigu i čitanje. Daleko od toga: in- teresovanje za pisanu reč naglo je poraslo u srednjem veku, naročito zbog potrebe gradova i birokratije za arhivom i dokumentima. Država počiva na papirima. Uz to, mnogi spisi napisani su na narodnom jeziku, s to je narušavalo monopol mrtvog, ali svetog jezika (latinskog) i pod- sticalo širenje znanja i razmenu mišljenja.

69

Pisari nisu mogli da zadovolje sve potrebe. Traženi su različiti nači­ni da se materijal za čitanje učini dostupnijim. Rukopisi su se pripremali i izdavali u delovima; tako se posao pisanja raspoređivao na više ljudi i om ogućavalo se da više njih istovrem eno čita knjigu. Kao u Kini, pre štamparskih slova koristili su se kalupi za štampanje, pa su se isprva m no­go više od knjiga štampali leci, takođe bogato ilustrovani. Tako, kada je Gutenberg (Gutenberg) odštampao svoju Bibliju (štampanu izmeđul452. i 1455. godine), prvu knjigu zapadne Evrope štampanu pomoću štam­parskih slova (i po mnogima najlepšu knjigu ikad odštampanu), uveo je novu tehniku u društvo koje više nije moglo da zadovolji svoje apetite za recim a na papiru. Sledećih pola veka, štam panje se proširilo iz ne- m ačkih oblasti zapadno od Rajne po celoj zapadnoj Evropi. Procenjuje se da su do 1501. godine odštampani milioni knjiga - 2 m iliona samo u Italiji.

Bez obzira na sve prednosti, štampanje nije svuda prihvaćeno. M us­limanske zemlje dugo su se protivile, iz religijskih razloga: štampanje Kurana bilo je neprihvatljivo. U Istanbulu, štamparske mašine su imali Jevreji i hrišćani, ali ne i muslimani. Isto je bilo i u Indiji: prve štampa­rije su se pojavile tek u ranom devetnaestom veku. S druge strane, u Evropi niko nije mogao da se usprotivi novoj tehnologiji. Politička vlast je bila suviše iscepkana. Crkva je pre pokušavala da spreči prevođenje svetih tekstova na narodni jez ik i da učini kanonske i nekanonske spise nedostupnim. Sada je bila nadjačana. Demoni jeresi javili su se mnogo pre Lutera (Luther), a štampanje je onemogućilo da se strpaju natrag u kutiju.

5. Barut. Evropljani su ga verovatno dobili od Kineza u ranom četr­naestom , m ožda čak i u kasnom trinaestom veku. Kinezi su pre jedanaestog veka već koristili barut, isprva kao sredstvo za proizvodnju plamena (za vatromete, i ratne potrebe), često u bacačima plamena. Kas­nije je počeo da se upotrebljava i kao eksplozivno pokretačko sredstvo, u početku za bacače bom bi i strela, a zatim i za topove (kasni trinaesti vek). Im ena nekih od tih uređaja ukazuju na njihovu efikasnost i svr- sishodnost: „osm ostrani m agični zastrašujući bacač vetra i vatre" ili „magični otrovni izazivač vatrenih oluja sa devet strela koje prodiru kroz s rc e " .11 Očigledno su se cenili koliko zbog svoje ubistvene moći toliko i zbog buke. Pragm atični um m ogao bi ovo sm atrati metaforičkom , retoričkom predstavom tehnološke zbrke.

70

Kinezi su barut više koristili zbog vatrene, ne eksplozivne moći: m ož­da zbog svoje mnogobrojnosti, ili zato što sukobi s nomadskim neprija­teljima nisu podrazumevali opsade.* Vojni istoričari iz šesnaestog veka opisuju stotine verzija oružja s barutom: „cepači neba", najverovatnije na­pravljeni po uzoru na bacače plamena iz jedanaestog veka koji su se koris­tili za raspršivanj e baruta i zapalj enih papirića na neprij atelj ska jedra; „ba­rutne korpice" i „vatrene cigle" - granate napravljene od baruta i papira natopljenog otrovom, drugi uređaji punjeni hemikalijama i ljudskim izme­tom, koji su zastrašivali, oslepljivali i, verovatno, izazivali gađenje neprija­telja, konačno, mnogo opasnije granate s metalnim kuglicama i eksplozi­vom. 12 Neki od ovih predmeta ručno su se bacali, drugi se ispaljivali po­moću lukova. S koliko su se samo maštovitosti i oduševljenja izmišljali sva ta oružja - kao daje rat bio izložba umetničkih predmeta od barata.

Kinezi su barut koristili u vidu praha, što je umanjivalo njegovu moć paljenja. Evropljani su, s druge strane, u šesnaestom veku naučili da prave grudvice, odnosno zrna baruta. Tako su povećavali moć paljenja, a pažljivijim mešanjem sastojaka poboljšali i njegovu eksplozivnu moć. N a taj način, kontrolisanjem količine baruta, mogli su preciznije određi­vati domet projektila - bio je to kraj predstava u kojima su buka, smrad i vizuelni efekti zastrašivali neprijatelja.

K ontrolisanje dom eta i iskustvo u topljenju zvona (metal zvona mogao se iskoristiti za pravljenje pištolja, i obrnuto) obezbedili su Evropi najbolje topove i vojnu n ad m o ć .13

Ovi primeri pokazuju da su druga društva zaostajala za Evropom čak i pre otvaranja sveta (počev od petnaestog veka) i velikih sukoba.AZa- što je tako ispalo, veliko je istorijsko pitanje - uči se i na greškama, ne samo na uspesima. Ne m ožem o se osvrnuti na sve neevropske civili­zacije, ali dve zaslužuju posebnu pažnju.

Prva, islamska, isprva je prihvatala i razvijala znanja i dostignuća osvojenih naroda. Do srednjeg veka (otprilike između 1000. i 1500.

* Izgleda da su se Kinezi više plašili unutrašnjih pobuna od spoljašnjih invazija. Mo­dernije naoružanje moglo je pasti u pogrešne ruke, medu kojima su bile i neke generalske. C£ Hall, Powers andLiberties, str. 46-47.t Iz razloga koje vredi podrobnije ispitivati, u kontekstu istorije ideja i razvijanja narodnih običaja, brojni naučnici nedavno su pokušali da nametnu stav da je evropska tehnologija sustigla azijsku tek u kasnom osamnaestom veku. Najaktivniji izvor materijala koji potkre­pljuje takvo mišljenje je Internet lokacija H-World - magnet za zablude i fantazije.

71

godine), m uslim anska vladavina širila se od zapadne granice M edite­rana do Indijskih ostrva. Pre toga, u periodu od 750. do 1100. godine, islam ska nauka i tehnologija daleko su prevazilazile evropsku, koja je m orala da obnovi svoju kulturnu baštinu, u čem u su jo j, u određenoj meri, pom ogli kontakti s m uslim anim a u graničnim oblastim a poput Španije. Islam je bio učitelj Evrope.

Onda je nešto pošlo naopako. Islamska nauka, poglašenajeretičkom od strane religioznih fanatika, povukla se pred pritiscima religije koja nije dopuštala preispitivanja. (U takvom okruženju, mislioci i istraživači rizikovali su živote.) Za militantni islam, istina je već bila otkrivena. Ono s to je vodilo nazad ka istini bilo je dopušteno i korisno; sve ostalo bile su greške i o b m a n e .14 Istoričar Ibn Kaldun (Ibn Khaldun), inače kon­zervativni vernik, bio je užasnut muslimanskim otporom prema drugim učenjima:

Kada su muslimani osvojili Persiju (637-642) i naišli na neopisivo veli­ki broj knjiga i naučnih spisa, Sad bin Abi Vakas pisao je Umaru bin al Katabu tražeći dozvolu da ih ponese i podeli muslimanima kao plen.Umar mu je odgovorio: „Baci ih u vodu. Ako sadrže dobra uputstva,Bog je nama dao još bolja. Ukoliko su to obmane, Bog nas je zaštitio od n j ih ." 15

Setite se da islam, za razliku od hrišćanstva, ne razdvaja religiozno od svetovnog. To dvoje čine celinu. Idealna država je teokratska, ako se ne može ostvariti, dobar j e onaj vladar koj i pitanj a duha i um a (u naj širem smislu) ostavlja doktorima vere. Za naučnike tu nem a mnogo mesta.

Što se tiče tehnologije, Islam je znao za prom ene i napredak: m usli­mani su prihvatili papir, kao i nove nam irnice, poput kafe ili šećera. Otomanski Turci naučili su i da koriste (ali ne i da prave) topove i satove. Ali većina novina dolazila je sa strane, kao i sva dalja unapređenja. Kao d a je izvor inovacija presušio. Čak i u zlatnom dobu (750-1100), istraži­vanja su se svela samo na teoriju: „Skoro četiri stotine godina najveći svetski naučnici pisali su na arapskom, ali razvijena naučna misao nije nimalo doprinela sporom unapređenju tehnologije u islamskom sv e tu ."16

M ožda jed in a civilizacija koja je m ogla da nadm aši evropska do­stignuća b ilaje Kina. Tako bar pokazuju hronike. Spisak kineskih otkrića

je im presivan: kolica s jedn im točkom , čvrste konjske uzde (da bi se sprečilo davljenje), kompas, papir, štam panje, barut, porcelan. A ipak,

72

kada je reč o nauci i tehnologiji, Kina ostaje misterija - uprkos ogrom ­nim naporima pokojnog Džozefa Nidama (Joseph Needham) i drugih da prikupe činjenice i popune tu prazninu u istoriji. Stručnjaci, na primer, navode d a je kineska industrija prednjačila u odnosu na evropsku neko­liko vekova: u proizvodnji tekstila, za koju su Kinezi koristili vodom pokretane sprave za predenje konoplje u dvanaestom veku, petsto go­dina pre nego stoje evropska industrijska revolucija znala za mašinu za fino predenjem s vodenim to čk o m ;17 ili u obradi gvožda, koji su rano naučili da liju u visokim pećima pomoću uglja i koksa (tako bar kažu), da bi krajem jedanaestog veka proizvodili i do 125.000 tona sirovog g v o žd a .18

Zašto Kina nije uspela da uvidi svoje potencijale? Znanje i iskustvo su kumulativni - kada se razvije bolja tehnika, zameniće staru. Ali kines­ka industrijska istorija obiluje prim erim a tehnološke stagnacije, čak i regresije. Videli smo d a je veština pravljenja satova nazadovala. Slično tome, mašina za predenje konoplje nikada nije prilagođena proizvodnji pam uka, čije se predenje nikad nije m ehanizovalo. A topljen je rude pomoću koksa i uglja polako je zamrlo, zajedno sa čitavom industrijom čelika. Zašto?

Izgleda da nema nijednog dovoljno ubedljivog objašnjenja zašto nije bilo tehnološkog napretka u kineskoj ekonomiji u periodu opšteg pros­periteta i ekspanzije. Skoro svi elementi koje istoričari navode kao glavne pokretače industrijske revolucije u severozapadnoj Evropi po­stojali su i u Kini. Bilo je revolucije u odnosima između socijalnih klasa, bar na selu, ali to je u maloj meri uticalo na proizvodnju. Nedostajalaje samo galilejevsko-njutnovska nauka, ali tokom tog perioda to i nije bilo važno. Da je medu Kinezima vladala ista manija za popravkama i unapređenjima stoje zahvatila Evropljane u sedamnaestom veku, lako bi napravili mašinu za predenje efikasniju od primitivnog modela koji je opisao Vang Cen... Parna mašina bi bila veći izazov, ali ne i nerešiv problem za narod koji je tokom dinastije Sung pravio dvosmerne bacače plamena s klipom. Ali niko ništa nije ni pokušavao. U većini oblasti, uz zemljoradnju kao najhitniji izuzetak, kineska tehnologija prestala je da se razvija mnogo pre nego što je nedostatak naučnih znanjapostao ozbilj­na prepreka."

Zaista, zašto? Sinolozi su dali nekoliko nepotpunih objašnjenja. Evo nekoliko najubedljivijih:

73

• Nedostatak slobodnog tržišta i institucionalizovanih svojinskih pra­va. Kineska država uvek se m ešala u privatno preduzetništvo - preuzi­m ajući unosne aktivnosti, zabranjujući ostale, m anipulišući cenam a, iznuđujući mito, ograničavajući privatnu svojinu. Om iljena m eta bila jo j je pomorska trgovina, na koju je Nebesko carstvo gledalo kao na ugroža­vanje carevine, na odm etnutu silu i izvor nejednakosti, jo š gore, kao poziv na nepokornost. Problem je dostigao vrhunac pod dinastijom Ming (1368-1644), kada je država pokušala potpuno da zabrani pom orsku trgovinu. Ta zabrana je dovela do krijum čarenja, a krijum čarenje je pod- staklo korupciju, konfiskacije, nasilje i kažnjavanje. Loša vlada gušila

je inicijativu, povećala cenu transakcija, oterala talentovane iz trgovine i industrije.

• Više društvene vrednosti. Vodeći sociološki istoričar kao najveću prepreku vidi odnose među polovima: ograničavanje žena na život u kući onem ogućilo je , na prim er, profitabilnu tekstilnu proizvodnju u fab­ričkom okruženju. Kina se po pitanju slobode kretanja žena prilično raz­likovala od Evrope, ali i Japana, u kojim su žene mogle da posećuju ja v ­na m esta, čak se od n jih često očekivalo da rade van kuće kako bi prikupile svoj miraz ili povećali porodične p rih o d e .20

• Veliki madarsko-nemačko-francuski sinolog, Etjen Balaš (Etienne Balazs) ukazao je na opštiji kontekst. Zaostajanje kineske tehnologije vidi kao deo veće strukture totalitarne kontrole. On problem ne objaš- n javam a hidrauličkim centralizm om , ali ga posm atra kroz prizm u nedostatka slobode, tereta običaja, pravila, onog što se smatralo višom mudrošću. Vredi navesti njegovu analizu:

...ako pod totalitarizmom smatramo potpuno kontrolisanje svih aktivnos­ti društva od strane državnih izvršnih organa i činovnika, bez izuzetka, kinesko društvo bilo je vrlo totalitarno... Nijedna privatna inicijativa, nikakva aktivnost javnog života nisu mogli izmaći kontroli države. Kao prvo, postojao je veliki broj državnih monopola, uključujući i one na najvažnij e namirnice u trgovinskoj razmeni (so, čelik, čaj, alkohol) i na trgovinu s drugim zemljama. Postojao je monopol na obrazovanje, ljubo­morno čuvan. Praktično, monopol na slova (hteo sam reći, na štam­panje): sve nezvanično napisano, što je izbeglo cenzuru, teško je stiza­lo do javnosti. Ali ruke ove proždrljive države i sveprisutnost birokrati- je pružali su se i dalje. Postojala su pravila o oblačenju, o javnim i pri­vatnim konstrukcijama (dimenzije kuća); boja odeće, muzika, festivali- sve je bilo regulisano državnim pravilima. Postoj ala su pravila o rode-

74

nju i smrti - nebeska država pratila je svaki korak svojih subjekata, od kolevke do groba. Bio je to režim papirologije i ugnjetavanja (pape­rasseries et tracasseries), beskrajne papirologije i beskonačnog ugnje­tavanja.Domišljatost i inventivnost Kineza koji su toliko toga podarili čove- čanstvu - svilu, čaj, porcelan, papir, štampanje i mnogo šta još - nesum­njivo bi još više obogatili tu civilizaciju i verovatno je doveli do praga moderne industrije, daje nije gušila državna kontrola. Država je ubila tehnološki napredak. Ne samo u smislu uništavanja svega što se kosi s njenim interesima (ili se bar čini takvim) već i na višem planu, putem običaja koji je nemilosrdno nametao raison d'Etat. U atmosferi rutine, tradicionalizma i pasivnosti, u kojoj je svaka promena sumnjiva, inici­jativa koja nije odobrena i unapred naplaćena od strane države nije poželjna. 1

Ukratko, niko se nije ni trudio. Zašto pokušavati?Šta god da su bili uzroci, tehnološki razvoj pokazivao je sizifovski

diskontinuitet - gore, gore, gore, zatim ponovo dole - kao na lancu od rastegljivih svilenih niti. Rezultat, ako ne i cilj, bile su samo promene u ispoljavanju stagniranja, ili stagniranje u promenama. N ijedna inovaci­

ja nije smela (ni mogla) da ide preko toga.

Evropljani nisu imali ovakve prepreke. Naprotiv, tokom tih vekova prešli su u uzbudljiv svet inovacija koje su budile raznovrsne interese i nosile se sa silama konzervatizma. Promene su bile kumulativne - no­votarije su se, brzo prihvatale. Nova svest o progresu zamenila je staru, neefikasnu odanost autoritetima. Taj neodoljiv osećaj slobode prodro je u sve oblasti. Bile su to jeretičke godine, godine narodnih inicijativa koje su, sada je jasno, utrle put poletu Reformacije; vreme novih oblika izraža­vanja i kolektivnih akcija koji su izazivali stare umetničke forme, preispi­tivali socijalnu strukturu i predstavljali pretnju svim vrstama ograniča­vanja; doba novih načina stvaranja u kojim aje inovativnost postala vrli­na i izvor ushićenja; vreme utopija koje su prizivale bolju budućnost umesto izgubljenih rajeva.

Važnu ulogu u tome igrala je crkva, kao čuvar znanja i osnivač ško­la za tehničare. Neko bi očekavao upravo suprotno: logično je da du­hovnu organizaciju, fokusiranu na molitve i kontemplaciju, tehnologija vrlo malo zanima. Zašto bi crkva, po kojoj je rad bio zaslužena kazna za prvobitni greh, tražila način da olakša kaznu? A ipak, tehnologija je bila

75

više nego prihvatljiva: želja da se duhovnici oslobode zemaljskih zadata­ka koji su oduzimali mnogo vrem ena dovela je do upotrebe raznih maši­na koje su koristile spoljašnju energiju i, počev od cistercijanaca pa do upošljavanja takozvanih „preobraćenih" (conversi), duhovničkog reda m onaha koji su nekada vodili svetovni život, za fizičke poslove. Tako je crkva postala svesna vrednosti vrem ena i produktivnosti. Zbog toga su m onaška im anja često im ala zavidan skup sprava za fizičke poslove - kom pleksne konstrukcije za efikasnu proizvodnju i korišćenje vodene energije za mnoge industrijske poslove. Opis poslova u manastiru Kler- vo iz sredine dvanaestog veka otkriva oduševljenje fizičkim radovima: „kuvanjem , kalem ljenjem , m ešanjem , ribanjem , prenošenjem [energi­

je ] , pranjem, mlevenjem , savijanjem ." Autor, očigledno ponosan na sva ta dostignuća, dalje kaže da će dozvoliti sebi da se našali: malj za va­ljanje rublja kao d a je um latio stege njihovih grehova i zahvaljuje Bogu na takvoj alatki koja olakšava napore ljudi i k o n ja .22

Otkud ovaj evropski jo ie de trouver? Zadovoljstvo novim i boljem ? Ta inovativnost - ili, kako je neko rekao „pronalazak pronalaska"? Raz­ličiti stručnjaci navode razne razloge, obično vezane za religiozne vred- nosti:

1. Judeo-hrišćanski respekt prem a fizičkim poslovima, koji prepo­znajem o na brojnim m estim a u Bibliji. Primer: kada je Bog upozorio N oja na potop i rekao m u da će biti pošteđen, nije ga direktno spasio. „Napravi barku od teškog drveta", rekao je , i N oje je sagradio barku po Božjim uputstvima.

2. Judeo-hrišćansko podređivanje prirode čoveku. To je velika raz­lika u odnosu na stara opšte prihvaćena anim istička verovan ja da u svakom drvetu i potoku ima božanskog prisustva (setimo se nimfi i šum­skih vila). Današnji ekolozi bi m ožda smatrali ta animistička verovanji- ma korisnij ima od onih koj a su ih zamenili, ali u srednj ovekovnoj Evropi niko nije slušao paganske obožavaoce prirode.

3. Judeo-hrišćanska svest o linearnosti vremena. Druga društva pos- matrala su vreme kao ciklični fenomen, kroz vraćanje na početak i po­navljanje. Linearno vreme je progresivno ili regresivno, i vodi u bolje stanje ili udaljava u nepovoljn ije okolnosti. V rem e srednjovekovnih Evropljana teklo je ka boljoj budućnosti.

4. N a kraju, istakao bio tržište. Evropa je bila mesto slobodnog pre- duzetništva. Inovacije su se prihvatale i isplaćivale, a moć vladara da

76

spreči ili oteža tehnološki napredak bila je ograničena. Uspeh je izazivao i podsticao na nove uspehe; takođe, davao je ljudima osećaj moći koji ih je podizao skoro u božanske visine. Stare legende - progon iz Raja, Ikar koji je leteo previsoko, Prometej u lancima - jo š uvek su bile tu da plaše drznike.

Ali preduzimljivi nisu na to obraćali pažnju.

77

Veliko otvaranje5.

Najveća stvar od stvaranja sveta, izuzev otelotvorenja i smrti njegovog Tvorca, jeste otkriće Indijskog ostrvlja.

- Francisko Lopez de Gomara, Istorija indijskog ostrvlja

Jedan istorijski događaj poznat je svima. Čak i oni koje istorija ne zanima znaju da je Kristofer Kolumbo otkrio Ameriku. Opšte poznavanje te činjenice ukazuje na to kako to jedno dostignuće, otkriće Novog sveta, čitava Evropa i Amerika sma­traju najvažnijim događajem u sekularnoj istoriji.

- F. A. Kirkpatnk, Španski konkvistador

„Vi ste izgubljena civilizacija!”, po vikao je antropolog poglavici indijanskog ple­mena. „Ne smeta nam što smo izgubljeni”, odgovorio je poglavica. „Plaši nas to što smo pronađeni.”

Pre samo desetak godina svet se sprem ao da proslavio petstotu godišnjicu K olum bovog otkrića Amerike. Svi su se trudili da odaju počast tom čoveku i njegovom dostignuću. U Sjedinjenim Državama (ponekad nazivanim i Kolumbija), gde nekih sedamdeset gradova i veli­ki broj institucija i organizacija nosi ime slavnog m oreplovca, a sta­novništvo italijanskog porekla se nadmeće sa hispanoameričkom manji­nom u davanju počasti svom zemljaku (rođen u Italiji, živeo u Spaniji), m ogla se očekivati proslava veličanstvena poput one iz 1892. godine: svetski sajam (K olum bova izložba), raznovrsni spom eni; i, naredne godine, bogato ukrašena serija poštanskih markica.

Tada su ljudi veličali Kolumba, i s pravom se očekivalo da će prosla­va 1992. godine biti veća i bolja (500 godina više je od 400), ali onda je nešto, sve, krenulo naopako. Kolumbo, simbol istorijskog dostignuća, pionir Novog sveta, postao je politička sramota. Ispalo je (premda se o

79

tome već godinama govorilo) da mnogi nisu videli Adm irala okeana kao heroja , dolazak Evrope u N ovi svet kao otkriće, niti godišn jicu tog događaja kao povod za slav lje .1

Slika je bila potpuno drugačija. Kolumbo je predstavljen kao negati- vac, Evropljani kao osvajači, domoroci kao nevin, srećan narod koji su gramzivi belci, nosioci raznoraznih boleština, uništili do granice istreblje- n ja .2 U Berkliju (Kalifornija), koji je dugo bio enklava s drugačijim sta­vovima i posebnom spoljnom politikom, gradsko veće je Kolumbov dan preim enovalo u Dan urođenika i podržalo izvođenje opere Gubi se, Kolumbo, delà Indijanca po imenu Urlik vuka s belog oblaka.3 Dve godine kasnije, u nameri da afirmiše slobodu mišljenja, M eksiko je odlučio da izda komem orativne novčiće u čast Acteka i „civilizacije neverovatne prefinjenosti u umetnosti, nauci i kulturi".4 N ijedna lepa reč za konkvis- tadore.

Naravno, istoriju nije moguće promeniti ni izbrisati. Niko nije plani­rao da se evakuiše i vrati u Evropu - za Kolumba nije bilo povratka. Ali antikolumbovski stavovi bili su toliko jaki, posebno u politički korekt­nim krugovima, da bi se plesalo u njegovu čast. Zato nije bilo svečane povorke, ni suvenira, ni m ajica s prigodnim natpisim a, ni zarade na proizvodim a nazvanim po moreplovcu; nikakvih velikih govora, poš­tanskih m arkica, novčića, plaketa. A N acionalna galerija um etnosti u Vašingtonu je u izložbu čija je tem a bila petsto godina od otkrića Amerike uvrstila sve sem K olum ba.5 Izložba je obuhvatala ostatak sveta, i druge događaje iz 1492. godine i bliskih godina. N ajvažniji događaj nam erno

je izostavljen. Istorija zanemarena.

Kao i većina ikonoklastičkih napada na tradiciju, napad na K olum ­ba (tačnije, na ono što je usledilo nakon njegovog otkrića) podrazumevao je mnogo istine, mnogo gluposti i nešto nebitnih stvari.

Istina je bila nezavidna situacija u kojoj su se našli starosedeoci nakon dolaska Evropljana u Novi svet. Uz retke i beznačajne izuzetke, s n jim a se postupalo s prezirom , nasiljem i sadističkom brutalnošću. M ikrobi i virusi koje su Evropljani, ne znajući, doneli sa sobom, skoro su ih uništili. Oduzeti su im zemlja, kultura i dostojanstvo. To nije razlog za slavlje.

Besmislenost je u izjavi o otkriću: kako je Kolumbo mogao da otkri­je Novi svet? On je uvek bio tu gde je . Starosedeoci su znali za svoju

80

zemlju. Otkrili su je m nogo pre toga.* M ožda nemamo novu markicu posvećenu Kolumbu, ali američka pošta, politički korektna, izdala je 1992. godine komemorativne markice u čast A zijata koji su pre neko­liko desetina hiljada godina prešli Atlantski okean i došli u Ameriku - bili su to preci američkih Indijanaca. Osim toga, Kolumbo nije ni znao gde je došao. Domoroci su 1492. godine otkrili Kolumba.

Naravno da jesu , kao što je i on otkrio njih. Susret je bio obostran. To znači da ne možemo isticati samo jednu stranu.6

Interesantno je da takva vrsta primedbi predstavlja jedno od najhit­nijih pitanja u matematici. Matematičar istraživač pronalazi i objavlju­je nove teoreme i dokaze. Naziva ih „istinama". Da li ih je on otkrio? Ili napravio? Jesu li oduvek bile tu, čekajući da ih neko nade - prepiše iz večnosti u veliku „Knjigu", kako je to rekao Pol Erdes (Paul Erdôs)? Ili postoje tek pošto ih neko otkrije? N ije važno. M atematičar ih je otkrio­/stvorio, i matematička misao i imaginacija time su izm enjeni.7 Tako je i s Kolumbovim otkrićem: kada je vest o novom svetu doprla da Evrope, ljudska svest bila je zauvek izmenjena.

Nebitnome insistiranje na tome d a je Kolumbovo otkriće globalno evropeizovalo načine komuniciranja i razmene između ljudi, da ovakav evropocentrizam direktno izaziva trijumfalizam, navodeći istoričare da naglašavaju lažne pozitivne (doba veličanstvenih istraživanja) i zane­m aruju lažne negativne (katastrofalne posledice invazije) strane.

Neke od ovih primedbi su prihvatljive, ali dobar istoričar m ora da odr­žava ravnotežu. Susret s Novim svetom (novim za Evropu) bio je obostran, ali asimetričan. Bitno je bilo evropsko delovanje. Evropa je inicijalizovala proces, reagovala na otkriće i isplanirana dalji razvoj događaja. U smislu delovanja - ko je kome nešto uradio - bio je to jednostrani posao.

A što se tiče samopovlađujućeg viđenja ovog događaja, ljudi, veliki i mali, u svemu traže potvrdu svoje snage, a jednom stvoreni mitovi teško umiru. Ipak, m itovi o herojskom otkriću već dugo nem aju podršku intelektualaca - bar ne u profesionalnoj literaturi. Još otkad su Karl Sauer

* Jean Ziegler, La victoire des vaincus, str. 101, citira primedbu sibirskog junaka ruskog romana Ajvanho Jurija Rihtena, iz šezdesetih godina prošlog veka (poljski prevod je iz 1966. godine): „Nikada nisam mogao da shvatim kako neko može otkriti zemlju koja je već naseljena... To bi bilo kao kada bih otišao u Jakutsk i objavio da sam otkrio novi grad. To se ne bi svidelo stanovnicima Jakutska. (Iako je ovo prevod poljskog prevoda ruskog originala, izvorno značenje verovatno nije izmenjeno.)

81

(Cari Sauer) i Vudro Bora (W oodrow Borah) s Kalifornijske škole za ekonom sku geografiju objavili, na osnovu arheoloških ostataka, d a je dolazak belog čoveka i njegovih patogenih pratilaca (velike boginje, grip i slično) doneo smrt za devet desetina m eksičke indijanske populacije od nekih 25 m iliona ljudi, niko nije m ogao s ponosom i uživanjem da tumači taj istorijski događaj.*

O vakva odstupanja od dugogodišnjih tum ačenja predstavljaju neku vrstu pokajanja i političke mobilizacije. Cilj im je pre da ospore, nego da objasne. M eta je evropski (zapadnjački) dominion i njegove posledice. Svrha: nametnuti osećaj krivice, probuditi savest, opravdati odštetu. Bo­lje je zapitati se šta se desilo i zašto.

Otkriće N ovog sveta nije bilo slučajnost. Evropa je im ala daleko najveću ubistvenu silu. M ogla je da dopremi oružje dokle god su brodovi stizali, a zahvaljujući novim tehnikam a navigacije, evropski brodovi mogli su ići svuda.

Zastanim o na trenutak da razm otrim o značajnije im plikacije ove nejednakosti. Istakao bih pravilo o socijalnim i političkim odnosima koje kaže da tri faktora ne m ogu postojati istovremeno: (1) velika razlika u moći; (2) privatni pristup instrumentima moći; i (3) jednakost grupa ili naroda. Ako je jed n a grupa dovoljna m oćna da ugnjetava drugu i izvuče koristi iz toga, to će i uraditi. Čak i ako se država suzdržava od agresije, kom panije i pojedinci neće čekati. U m esto toga, slediće sopstvene interese, povlačeći druge za sobom, uključujući i državu.

Zato je imperijalizam (dominacija jedne grupe nad drugom) oduvek s nam a.AOn je izraz dubokog ljudskog poriva. Ima i drugih, uzvišenijih osećaj a: altrusitičkih impulsa, ideala solidarnosti, zlatnih pravila. Ali takvi plemeniti ideali, čak i kada ih oblikuje i propagira organizovana

* Jedino odstupanje u tom razočaranju bilo je postojano zadovoljstvo širenjem hrišćan- stva u svetu paganske religije, žrtvovanja ljudi i kanibalizma. Naravno da ne odobravam te stare običaje. Ali istoričari ne smeju, prilikom proučavanja susreta dva sveta, zane­marivati daje za ta nametnuta „spasenja" plaćena visoka cena.л Neki teoretičari se ne bi složili. Na svetu ima mnogo država različite veličine i moći, ali jaki ne gospodare uvek slabima. Slažem se. Ipak, takvo uzdržavanje je velikim delom uslovljeno ravnotežom sila. Države će udružiti moći da bi sprečili hegemoniju - otuda suzdržavanje kao logičan izbor. Ali to je krhko rešenje, osetljivo na pogrešne procene. Bili su potrebni vekovi da bi Evropa dospela u takvu ravnotežu koja je ipak dvaput naruše­na u dvadesetom veku, s tragičnim posledicama. Nedavni Zalivski rat takođe je rezultat

82

religija, nikada nisu poštovani u osvajačkim pohodima. Čak i najuz- višeniji principi, uključujući i religiju, često su samo zloupotrebljavani u osvajačke svrhe. Jedino prom išljena odluka političkih vlasti, ne samo0 uzdržavanju od agresije već i o sprečavanju članova grupe da se tako ponašaju, može obuzdati osvajačke impulse.

U srednjovekovnoj Evropi nije posto jala centralna vlast koja bi m ogla da donese takve odluke. Upravo suprotno, netrpeljivost između suverena otvarala je brojne mogućnosti za privatne inicijative u ratu, a feudalne dužnosti obavezivale su vitezove da prate svoje gospodare u pljačku. Tako je Evropa, vekovim a žrtva pljačkaša, u jedanaestom veku1 sama je krenula putem razbojništva. Manifestacija tih agresivnih tež­nji bili su krstaški pohodi (prvi se odigrao 1096. godine). Delom su bili način da se unutrašnje nasilje zauzda i preusmeri van zemlje. Bilo je to ratoborno društvo.

Kako pametno odabran protivnik! Krstaški pohodi ponovo su pro- movisali vekovni sukob između hrišćanstva i islama, između dve vere. Teorijski, nijedan razlog za rat nije bio uzvišeniji, ali i ovoga puta ideali su bili m aska za razbojništvo i pohlepu. Tri dana neprestane pljačke u grčkom Konstantinopolju, uz ubijanje Jevreja i hrišćana (ali jesu li pra­voslavni hrišćani pravi hrišćani?) vredela su kao sav jerusalim ski plen i neizvesne pogodnosti beznačajnih kraljevstava u Anadoliji i m uslim an­skoj Palestini.*

Krstaška osvajanja nisu bila uspešna. Muslimani su oterali napadače, tumačeći uspeh kao znak božanske pravde. Ali protiv muslimana rato­valo se i na drugim mestima. M ožda najistaknutije poprište tih sukoba bila je Španija, u kojoj su se u narednim vekovima (do konačne pobe- de, 1492. godine u Granadi) hrišćanska kraljevstva sve uspešnije nosi­la sa razjedinjenim šeicima. Od muslimanske Andaluzije ostale su krho­tine: „Svaki qa'id i čovek od uticaja koji je bio u mogućnosti da koman- duje šačicom sledbenika ili je posedovao zamak u koji je mogao da se

pogrešne procene (zasnovane na pogrešnim informacijama), a razlozi za tako snažnu reakciju bili su priroda uloga (nafta) i ubeđenje daje važno potvrditi princip koji se nekad zvao kolektivna bezbednost.O modelu imperijalizma zasnovanom na ravnoteži sila videti: Landes, „Some Thougts on the Nature of Economie Imperialism" i „An Equilibrium Model of Imperialism".* Kada su krstaši zauzeli Jerusalim 1099. godine, pljačkali su, silovali i ubijali. Saladin gaje poštedeo kad je grad 1187. godine ponovo pao u muslimanske ruke.

83

u nuždi povuče, sm atrao je sebe sultanom i dosto jn im kraljevskog p o lo ža ja ."8

U toj povremeno prekidanoj borbi, muslimanska slabost bila je n ji­hova zavisnost od berberskih ratnika iz severne Afrike - bili su to plaćeni­ci ne previše lojalni svojim gazdama. N jihovi protivnici bili su baroni i siledžije, koje je kastiljski monarh, da bi ih odvratio od ugnjetavanja se­ljaka i duhovnika, po savetu Crkve poslao u rat protiv nevernika. Isti razlozi stajali su iza prvog krstaškog pohoda u Svetu zemlju: bolje njih nego nas. Sa siledžijama na obe strane, nije ni čudo što je španska borba tako dugo trajala. Ali logistika i demografija bile su na strani hrišćana. „Hrišćanska vladavina polako se širila južno, poput tihe kiše pre nego o lu je ."9

N a kraju, civilizacija se predala, a divljaštvo trijumfovalo. Kordo- ba, nekad najveći naučni centar u Evropi, pala je 1236. godine, a Sevi- lja , velika ekonom ska m etropola A ndaluzije , 1248. godine. Obe su zauzete zbog trenutka nepažnje: Ferdinand III od Kastilje nije ni pom is­lio da će moći da pobedi M aore u dolini reke Gvadalkivir. Emir se nago­dio da se povuče kao Ferdinandov vazal u m alo planinsko uporište, Granadu, koja se dugo održavala zahvaljujući podaničkom odnosu p re­m a hrišćanim a i ravnodušnosti prem a sudbini drugih muslimana. Kada je došlo vreme da hrišćani zauzmu Granadu (1490-92), niko nije odgo­vorio njenim pozivim a u pomoć. Tako je poslednji maorski vladar Gra- nade bogato platio dozvolu da napusti Spaniju, praćen prezirom svoje majke.

Veliki pobednici u tom ratu za vraćanje teritorija (reconquista) bili su Portugalija, koja je do sredine četrnaestog veka oslobodila svoje te­ritorije, i Kastilja, ekspanzivna granična država kabaljerosa (španskih kauboja), siledžija i plaćenika, koje su veličanstveni maorski gradovi na jugu , sa svojim m erm ernim palatama i osvežavajućim fontanama, zele­nim vrtovim a i univerzitetskim centrima, neodoljivo p riv lač ili.10

I šta sad, pošto smo povratili ono što nam je oduvek pripadalo? Va­ljalo je pregledati svaki kutak zemlje i naseliti ga hrišćanima, prigrabiti imanja, uposliti seljake (posebno muslimanske ratare) pod novim gospo­darim a. K raljevstvo se m oralo pokrstiti, je r je k ra ljica Izabela b ila strastvena vernica. Kakve god da su poštede bile obećane muslimanima prilikom pregovora o predaji Granade, nijedno obećanje nije moglo da nadvlada zahteve prave vere. Crkva, posebno Sveta služba inkvizicije (da ne pom injem o špijune i doušnike), im ala je pune ruke posla. Preo­

84

braćenicima iz judaizm a, od kojih je većina bila primorana da promeni veru, nije se moglo verovati, pa su morali pažljivo da se nadziru; isto je važilo za bivše muslimane. Kastiljansko društvo zahvatila je groznica pobožnosti, zaraza duhovnosti.

Ali ostalo je snage za nove avanture. Teško je demobilisati ljude koji znaju samo za mač i konja, za bratstvo po oružju, uzbuđenje ubijanja i užit­ke pljačke. Čak i pre konačnog proterivanja Maora sa Iberijskog poluos- trva, Portugalija i Spanija su preduzimali prekomorske napade. Prve mete bile su Mediteran i obale severne Afrike. Kralj Džejms I od Aragonije zau­zeo je Baleare (1229-35) i hvalisao se time kao „najboljom stvari koja je urađena u poslednjih stotinu godina". Portugalci su, s druge strane, zauzeli Seutu 1415. godine, Kazablanku 1463. godine i Tanger 1471. godine.

Rat ima načina da legitim izuje svoj cilj i veliča osvajanja. Tako je bilo i sa ovim novim krstašima: pesnici su im pevali ode, a njihovo nasil- ništvo pretočeno u viteški kôd i držanje. Pomorski pohodi bili su poseb­no veličani i hvaljeni: „Više je bilo časti", rekao je Džejms I, u osvaja­nju jednog kraljevstva „usred mora, gde je Bogu bilo milo da ga postavi" nego tri na kopnu. Do kraja veka, njegov letopisac je isticao da nijedna riba ne sme da pliva bez kraljeve d o zv o le .11

Borba zahteva novac. Ova „plemenita" osvajanja dobijala su formu svojevrsnih „poslovnih" pohoda. Neki baron - „aristokratski huligan", kako je rekao jedan istoričar - predvodio bi osvajački pohod opremljen blagoslovom i, ponekad, novcem kralja. Često s brodovima, u društvu raznoraznih trgovaca, žurio bi da opljačka sve što može. Prigrabio bi sve sto je mogao da ponese sa sobom, odvajajući deo plena za svoje ljude, plaćenike i vladara.

Mete nisu bile slučajne. Ti razbojnici prvo bi se okomili na najbliža, najdostupnija mesta. Ekonomskim rečnikom, ono što je tražilo m ala ula­ganja. Uz to, bili su to domovi nevernika, pa su pljačke dobijale dimen­zije svetih pohoda. M uslimani nemuslimanski svet zovu D ar el-Hard, Kuća mača, smatrajući ga legitimnom metom svojih osvajanja. Hrišćani nisu imali takav izraz, ali ponašali su se kao da jesu.

Te obližnje žrtve čuvale su neodoljive dragocenosti: zlato koje je ko zna odakle na kam ilam a preneto preko afričke pustinje, začine uvezene sa Indijskog okeana preko Crvenog mora i Persijskog zaliva, zatim kop­nom do luka u Levantu (prolazeći kroz mnoštvo ruku dok im je cena rasla pri svakoj transakciji) i izvanrednu svilu koju su karavani doneli

85

čak iz Kine. Sve te dragocenosti dospevale su u ruke muslimanskih trgo­vaca. Kada bi se ti nevernici nekako uklonili, čovek bi mogao lepo da se obogati u službi Boga.

Bila su to samo ona blaga Istoka za koje se znalo. Ispredale su se le­gende i o većim čudima, o stvarima iz hrišćanskih snova: na drugoj strani Afrike, kraljevstvo kralja Džona Prezbiterijanca, hrišćanska enklava u islam skom svetu i obližnji izgubljeni Nebeski raj, zatim, jo š istočnije, zemlja Zanadu. A zapadno... tu je moglo biti svega i svačega. Većina lju ­di prihvatala je daje Zem lja okrugla i da se, teorijski, na istok moglo stići ako se ide ka zapadu. Ali Atlantik je bio zastrašujući okean za one koji su se navikli na pitom a dom aća mora. Čak je za i stanovnike obala okeana bio samo užasna pustoš. Nazivi poput Kraj zemlje i Finisterre bili su više od pukog opisa topografske činjenice.

Neznanjem vladaju izmišljotine. Zapadno su bila Blagoslovena ostr- va, m isteriozna Atlantida sada prekrivena talasim a - m agična carstva koje su čuvala čudovišta, virovi i morske struje, sve nevolje koje su rea­lizam i m ašta mogli da spoje. Bila je potrebna izuzetna hrabrost da bi se zaplovilo okeanom, daleko iza svih navigacijskih oznaka koje su davale sigurnost tadašnjim moreplovcima. Vikinške plovidbe, na zapad i sever, zatim opet zapadno, svedoče o n jihovoj hrabrosti i m oreplovačkoj umešnosti, kao i o detaljnom poznavanju tih voda (boje, ponašanja i dubi­na, čak i dna) i životinja m ora (riba i ptica), što im je omogućavalo da saznaju daj e kopno blizu mnogo pre nego što bi ga spazili i da se usude da plove oko ostrva severnog Atlantika. Kasnije su došli Italijani, učeći prvo na plovidbam a oko Iberijskog poluostrva i do Engleske. Do četr­naestog veka, pod patronatom Portugaise i Baskije, otkrili su obližnja atlantska ostrva: Azore, M ad eru ,12 Kanarska ostrva (sva sem poslednjeg, nenaseljenog, blizu afričkog kopna*). (Ostrva oko rta Verde, koja leže

južno od Božadora na 15 stepeni severne geografske širine, Evropljani

* Spanci su na Kanarskim ostrvima našli domoroce koji su još uvek živeli u kamenom dobu. Ti Guanči, kako su se zvali, nakon kratkog, nesrećnog pokušaja suživota sa Evro­pljanima, više od jednog veka su pružali žestok otpor, uprkos daleko slabijoj oružanoj moću (toljage, naspram mačeva i pušaka). Kanarska ostrva su potpuno osvojena tek nakon Kolumbove smrti.Guanči su izazivali teološke i duhovne nedoumice. Jesu li ljudska bića? Imaju li dušu? Da li žive u skladu sa zakonima? Mogu li postati hrišćani? Glavni razlog tih moralističkih preispitivanja bilo je opravdavanje osvajanja i podjarmljivanja. Špancima je trebao blagoslov za poduhvate, koji su uvek i dobijali.

86

su otkrili sredinom četrnaestog veka, dok je Sao Tome, u Gvinejskom zalivu, počeo je da se naseljava tek počev od 1490. godine.)

Ta m ajušna ostrva danas su beznačajna. To su tek prolazne turističke stanice ili povrem ena boravišta starosedelaca koji se vraćaju sa studija ili dolaze na odmor nakon posla na afričkom kopnu. Ali decenijama posle njihovog otkrića, predstavljali su veliko proširenje Evrope. Stari Rim­ljani su iz priča mauritanskog kralja saznali za Kanarska ostrva. Nisu ih pridodali svom carstvu. Da bi saznanje preraslo u priliku, potrebna je da se udruže znanje, sredstava i potrebe.

Takvi uslovi stvorili su se u petnaestom veku. Pokazalo se da su ju ž ­na ostrva (Madera i Kanarska ostrva) bila pogodna za gajenje šećerne tr­ske, buduće najisplativije evropske industrijske biljke. Evropljani su se sa ovom biljkom upoznali na Srednjem istoku, gde je stigla iz Indije. Arapi su je odatle doneli na Mediteran, na Kipar, Krit i u severnu Afriku. Krstaši su je u povratku doneli u Evropu - Grčku, Siciliju, Portugalsku Algarvu.

Šećer je zadovoljstvo za telo i uteha za psihu, i kada se proba teško se zaboravlja. Isprva je bio vrlo skup i koristio se isključivo u farma­ceutske svrhe. Kupovao se u apotekama, i većina Evropljana je svoje potrebe za slatkišima morala da zadovolji voćem i medom. Ali i pre se dešavalo da medicinski preparati postanu predmet želje i zdravih ljudi. Zahvaljujući sve razvijenijoj proizvodnji, cena šećera je pala toliko da je mogao da se nabavlja i u prodavnicama mešovite robe. Postao je uni­verzalan začin: kao što kaže nemačka izreka, ne postoji je lo koje šećer može da pokvari (Nemci se jo š uvek drže tog pravila u svojoj kuhinji.) Pokazao se i kao dobar konzervans i čuvar dobrog ukusa namirnica koje su se lako kvarile. U petnaestom i šesnaestom veku, šećer je bio luksuz (gospodarice su ga krile od posluge), ali polako je postajao osnova potre­ba koja se širila od gornjih društvenih slojeva do onih najsiromašnijih.

Iako vrlo produktivni, mediteranski centri proizvodnje šećera nisu se mogli meriti sa atlantskim ostrvima, zbog klimatskih i socijalnih razlo­ga. Šećernoj trsci najviše p rija tropska i suptropska klima. Zahteva redovno i obilno zalivanje, i voli neprestanu toplotu - takvi uslovi vlada­ju u zemljama blizu ekvatora kojima duvaju kišonosni pasati. Osim toga, slobodni ljudi su izbegavali previše naporan rad na poljim a šećerne trske, tako da su uzgajivači za to koristili robove. Kada su zauzeli mediteran­ska ostrva (na primer, Kipar), krstaši su otkrili da arapska šećerna indus­trija leži na leđima robova, od kojih je većina dovedena iz istočne Afrike.

87

Ali robovlasničko društvo nije se moglo uspostaviti u hrišćanskoj Evropi, koja nije želela da se vraća u prevaziđena, sada neprihvatljiva uređenja. R opstvo je odavno zam enjeno km etstvom , delom zato što hrišćani nisu mogli biti robovi (između ostalog, status roba se kosio sa svetom bračnom zajednicom), ali i zato sto je priliv zarobljenih pagana i nevernika bio skroman i neredovan. Broj potencijalnih robova um a­njivala su i pokrštavanja zarobljenika. Crnci su m ožda mogli biti izuze­tak. Jesu li imali dušu, da li su uopšte mogli da postanu hrišćani? Znam o da Portugalce nije pekla savest što su koristili crnce za kućne potrebe ili za rad na poljim a trske duž obale - izgleda d a je 10 posto stanovništva L isabona sredinom šesnaestog veka bilo c r n a č k o .13 M nogi od n jih (koliko tačno?) su, na kraju, oslobođeni i stopili su se sa ostatkom po­pulacije. Institucija crnačkog ropstva, bez obzita na nekoliko izuzetaka, nikada nije zaživela u Evropi, samo na uljanim slikama elegantnih ente- rijera. Kad su već morali da koriste crne robove za poljske radove, Evro­pljani su to činili daleko od svojih očiju.

Ostrva u Atlantiku bila su dovoljno daleka. Bila su tabula rasa, la­boratorija novih društvenih odnosa. Nesmetano ste mogli slediti puteve napretka. Azorska i M aderska ostrva isprva su naselili evropski entuzi­jasti i osobe lišene slobode koje se nisu mnogo pitale - osuđenici, pros­titutke, žrtve religijskih progona.* S druge strane, ostrva oko rta Verde, kraj obale Gambije, bila su idealna za centar trgovine robovim a koja je uzim ala maha. Ubrzo su brodovi počeli odatle da razvoze robove do L i­sabona i nekih ostrva.

Afrički trgovci robljem spremno su dočekali bele ljude, zaintereso- vane ne samo za zlato i biber, već i za ljudsku robu. Četvrt veka pre Kolumba, ostrva oko rta Verde, donekle i Madersko ostrvlje, postala su probno tlo za robovlasničke plantaže šećera. Njihov primer sledio je Sao Tome u šesnaestom veku. Ti plantažeri, dovoljno žilavi da prisiljavaju druge ljude da rade za njih, uprkos svim problem im a i teškoj klimi, za­rađivali su pravo bogatstvo, zajedno sa italijanskim pomorskim trgovci­

* Savremena pojava u Argentini da tamničari ili čak ubice „nestalih" političkih nepri­jatelja usvajaju njihovu decu, čak i bebe rođene u zatvoru, da bih podizali kao svoje, ima korene u davnoj prošlosti. Deca Jevreja proteranih iz Portugaise 1497. godine odvojena su od roditelja, pokrštena i poslata na ostrva oko rta Verde, jer nije bilo dovoljno dobro­voljnih doseljenika - Fernardez-Armesto, Before Columbus, str. 201. Belci su odlazili na ta tropska ostrva, ali malo njih je opstajalo.

88

ma. Trećina ili jo š veći deo prihoda (u vidu nadoknada za dozvole, ugo­vora o proizvodnji šećera i nameta) išla je portugalskom dvoru. Ove plan­taže poslužile su kao model za kasnije, čak i profitabilnije projekte u N ovom svetu.

O strva u A tlantiku silno su proširila dom et Evrope. U nekoliko smelih koraka od po sto m ilja na sever i jug , pomorci su došli do novih ostrva, budućih polazišta u nove, neistražene predele. Bile su to oaze u okeanskoj pustinji: rešavala su probleme i omogućavala nemoguće. Da lij e sreća ili promišljenost vodila Kolumba do najudaljenijeg Kanarskog ostrva, baš na putanju istočnih vetrova, pre nego što se otisnuo u daleke atlantske prostore? U svakom slučaju, našao se na bulevaru ekvatorijal­nih pasata, i ti topli, pouzdani vetrovi brzo su ga vodili preko Atlantika.

Ludost. Ali 1492. godine Spanci su mislili da m ogu sve. Kolumbo je bio dovoljno hrabar. Hteo je da stigne do Azije ploveći na zapad, ali nije uspeo da dobije podršku Portugaise. Spanija, koja se dogovorila s Portugalijom da m edu sobom podele svet (još jed n a potvrda oholosti ovih kraljevina) i prethodno prepustila svom rivalu istočni (afrički) put, nije imala kud. Na zapad, ili nikud! Kolumbo je potcenio svoj zadatak: mislio je d a je svet manji. Ali i d a je okean širi.

K olum bo je našao novi svet. Čak i na sam trničkoj postelji nije verovao u to, misleći d a je stigao na prag Kine i Japana. N ije znao ni da iza ostrva leže dve velike kopnene mase, buduća Severna i Južna Ameri­ka. Naišao je na nage ili polugole ljude koji su jo š uvek živeli u kamenom dobu i vođeni radoznalošću povređivali se hvatajući španske m ačeve golim ru k a m a .14 Neke ostrvljane je poveo sa sobom u Spaniju - poput životinja za zoološki vrt.

Kolumbo nije našao veliko blago, ni svilu i začine, niti druge drago- cenosti koje su Evropljani vezivali za Orijent. Iznad svega želeo je zla­to, ne toliko za sebe (više je žudeo za činom i slavom) koliko za svoje vladare, je r je znao da ništa ne m ože tako lako da obezbedi njihovo interesovanje i podršku.

Nedostatak zlata bio je razočaranje, ali Kolumbo se nije predavao i pokušao je da uveri španski dvor da su nova ostrva bogat izvor robova, da su mnogo pogodnija za proizvodnju šećera od Kanarskih i Maderskih ostrva koje je i sam posetio. Takođe, mogla su se iskoristiti za odgajanje stoke, i mnoge druge stvari. Nakon dolaska belog čoveka, na Karipskim

89

ostrvim a starosedeoce je dobrim delom zam enila stoka i crni robovi potrebni na plantažama šećerne trske.

Opadanje starosedelačke populacije podsticali su masakri, varvar- ska svirepost, velika beda. D om oroci su izvršavali sam oubistva, uz­državali se od seksualnih odnosa, žene su prekidale trudnoću ili ubij ale svoje bebe. M noge su savladale patogene klice Starog sveta (velike boginje, grip). Španci su vodili rasprave im aju li ti divljaci dušu, i je su li uopšte ljudi, ali hronike pokazuju ko su bili pravi divljaci. Kada je Kolum bo sreo prve Indijance, nije ga zadovoljilo njihovo poverenje i ljubaznost. Španci su došli po zlato, a kada ga nisu našli, na dom oro­dačke osmehe odgovorili su neviđenim zverstvima:

Došli su predvođeni Konjanikom, dobro naoružani Mačem i Štitom, i počeli da pustoše i uništavaju... Ubijali su po Gradovima i Selima, ne obazirući se na pol i uzrast; njihova Svirepost nije se sažalila na Trud­nice, iz čijih bi stomaka noževima vadili nerođenu decu koju su onda sekli na komade. Kladili su se koje umešniji da raspori čoveka... Decu su hvatali za stopala i razbijala im nevine glave o stene, a kada bi ih bacili u reku, s čudnim i neljudskim prezirom vikali su im da plivaju... Podigli su Vešala... na koja su besili trinaestoro, bogohulnički tvrdeći da to čine u čast našeg Spasitelja i njegovih Apostola, a zatim bi ispod obešenih palili vatru, da ih žive spale. One na koje bi se sažalili, puštali bi tek po­što bi im šake posekli tako da su visile na trakama kože. л

N em a potrebe za drugim svedočenjim a o prolivanju krvi i svirepim delima. Sve je ovde navedeno: spontano izražavanje luđačke brutalno­sti, nasum ična i besm islena ubistva, nadm etanje u iživljavanju, p ro ­dužavanje m uka, nadm udrivanje u nanošenju bola, ničim izazvana eksplozija kolektivnog talasa ubijanja, m ržnja prem a životu.

Otkud ovakav nedostatak razuma, bez obaziranja na mogući poten­cijal u ljudskoj radnoj snazi? N edugo nakon otkrića Novog sveta, grupa dominikanskih kaluđera zapisalaje da se kralj Španije žalio kako je toliko rudara um rlo od gladi na prisilnim m arševim a od jednog nalazišta do drugog, da potonjim grupam a nije bio potreban vodič. (Ivica i M arica m rvicama su obeležavali put, a Španci su ostavljali leševe.) U istom p i­smu navodi se d a je osam sto Indijanaca brodom prevezeno do m esta zvanog Puerto de Plata (Srebrna luka) i dva dana čekalo na iskrcavanje. Pod kakvim uslovima? Detalji su izostavljeni, kaže se samo d a je šest

90

stotina njih umrlo i bačeno u more, da plutaju kao daske. Afrički robovi imali bi veću stopu p rež iv ljav an ja .16

N išta slično nije viđeno do nacističkih progona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Za nekoliko decenija, starosedeoci, Aravaci (narod Tai- nos) i Karibljani, skoro su potpuno istrebljeni.*

Osvajanje Kariba bilo je tek početak. Spanska žeđ za zlatom i blagom bila je neutoljiva, a ambiciozni avanturisti nezaustavljivi. Vođe misija, u službi španske krune, zaključile su d a je neposlušne i pobunjenike najbolje ostavljati na nepoznatim obalama. N eka tragaju za Fontanom mladosti - uz malo sreće, umreće u toj potrazi. Očajnička volja i hrabrost tih avanturista bila je neverovatna. Istorija španskih osvajanja je , delom, priča o loše isplaniranim plovidbama i besmislenim putovanjim a u le­gende i zaborav. Ali i o srećnim slučajnostima, kakvi su bili Meksiko i Peru. Jedno otkriće, ili samo glasina, mogli su da podstaknu i opravda­ju desetine ekspedicija. Imperije su bile mešavine moći pohlepe i m isi­ja , začinjenih lakovernošću, besom i ludilom.

17Crno zlato

Evropski trgovci bili su robovi zlata koje je našlo svoj put negde iz Afrike do obala M editerana. Putovali su čak do Tunisa da bi m enjali žitarice i suvu stočnu hranu, ulja, masti, griz i med za srebro i oružje, tek­stil i kožu, pirinač i smokve, orahe i vino (verovatno za dalju preproda­

ju). Zatim bi kupovali zlato. Zlatni prah, zlatne poluge, zlatni novčići (maorski dukati). Ne samo d a je sjaj ovog žutog m etala bio skoro hip- notički, već je potražnja za njim bila tolika da je omogućavao ogromnu zaradu.

* Još uvek se raspravlja o obimu tog holokausta. Po nekim procenama, u vreme Kolum­bovog dolaska, na Karipskim ostrvima živeli su milioni domorodaca, preko milion samo na Haitiju. One se zasnivaju na podacima iz 1496. godine, koji se pripisuju Bartolomeu Kolumbu (admiralovom bratu) i navode kao merodavni u kasnijim izveštajima - Sauer, The Early Spanish Main, str. 65-67. Kako je Kolumbo izbrojao te milione, teško je reći. S druge strane, Sauer, str. 204, navodi da su zaraze uočene tek 1518. godine, kada je domorodačka populacija opala na jedanaest hiljada. Kako su u međuvremenu nestali svi ti ljudi? Uništila su ih mučenja, ubistva, prisilni rad u rudnicima zlata, nagli pad natalite­ta. Ali teško je shvatiti kako je kolonija čak i toliko predanih sadista, ubica i nadzornika mogla tako brzo ubiti milione.

91

U prvoj polovini četrnaestog veka, u Tunisu se za jednu meru zlata dobijalo deset m era srebra, a na tržnicama u Valensiji 13 mera. Takva neusklađenost bila je neodrživa - aktivna razm ena održava tržište, a tržište teži jedinstvenim cenama. Do kraja četrnaestog veka, odnos je bio 10,5:1 u Napulju, odnosno 11:1 u Firenci. Priliv iz Afrike bio je toliki da

je zapadni M editeran usvojio zlatni novac kao platežni standard: pier- rale d'oro na Siciliji, reial d'oro na Majorci, alfonsino na Sardiniji (1339. godine) i zlatni florin u Aragoniji (1346. godine).

Literarni i kartografski izvori iz trinaestog veka potvrđuju fascinaciju latinskih naroda zlatom i njegovim nepoznatim izvorištima. Snabdevači su s mukom sakrivali svoja nalazišta - što je , nesum njivo, bilo mudro,

je r su s pravom mislili da će hrišćanski nevernici ubiti i umreti za zlato. Sada znamo daje zlato dolazilo iz duboke unutrašnjosti zapadne Afrike, negde kraj gornjeg toka reke N iger i blizu spoja reka Gambije i Sene­gal. Legenda kaže da su crnci koji su iskopavali zlato m enjali dragoceni metal za beznačajne sitnice: kupci su ostavili svoju robu na određenom mestu, zatim se povukli, da bi rudari dobro pregledali ponudu i ostavili odgovarajuću količinu zlata. Ta priča podstakla je mnoge fantazije. Neki su pričali da zlato tamo raste kao šargarepa, drugi su tvrdili da ga iz dubi­na zemlje donose vredni i istrenirani mravi, dok su treći govorili da ga iskopavaju nagi rudari koji žive pod zemljom.

U svakom slučaju, dragoceni metal na svom putu do Evrope nije mogao da zaobiđe legendardno afričko carstvo Mali, koje je kontrolisa-lo pristup gradu Timbuktu i karavanske puteve kroz Saharu, i bilo naju­daljenija afrička stanica mediteranskih trgovaca. Trgovci zlatom morali su da daju pravo malo bogatstvo lokalnim posrednicim a i vladaru, tako­zvanom Mansi. Priča kaže da su Afrikanci uzimali grude zlata, a trgovci­m a ostavljalii zlatni prah. (Eh, da se neko samo setio da napravi mašinu za m levenje i tucanje zlata...) S vrem ena na vreme, M ansa bi pokušao da uveća svoje bogatstvo terajući kopače na veće napore. No njegove pokušaje rudari bi osujećivali odbijajući da rade.

U međuvremenu, M ansa je obezbeđivao sve više zlata za svoje laiss- er-passer. Jedan Mansa, im enom M usa (arapska varijanta im ena Moj si­je ) otišao je na hodočašće u M eku 1324. godine. P u tje trajao preko go­dinu dana, i M usa je odlučio da ne škrtari. Ostao je tri m eseca u Egiptu, a njegova poseta pam tila se vekovima. Dao je 50.000 dinara sultanu, nedovoljno ponosnom da ih odbije, i hiljade zlatnih poluga svetilištima

92

i zvaničnicima koji su ga zabavljali i gostili. Do kraja njegove posete, vrednost zlata u Egiptu navodno je opala za 10 do 25 procenata.

Iako je M ansa došao s pravim bogatstvom - osamdeset do sto kam i­la od kojih je svaka nosila 300 funti zlata (oko 110 do 135 m iliona da­našnjih dolara!) - na kraju hodočašća ostao je bez prebijene pare i morao je da pozajm i novac da bi se vratio. N jegovi zajmodavci potrudili su se da dobro zarade, 700 dinara na svakih 300 koje je uzajmio.

Im presivno bogatstvo. Arapski autori poput Ibn-amir H ajiba i Ibn Batuta ostavili su nam detaljni opis kraljevstva Mali i njegovog kralja. M ansa je , rekli su, zahtevao od svojih podaniku neviđenu odanost. Bio je otelotvorenje veličanstvenosti, što je dokazivao ne samo način n je­govog hoda i držanje, već i beskrajna poniznost njegovih podanika, koji su pozdravljali svaku njegovu reč uzvicima čuđenja i odobravanja. Niko nije smeo da se pred njim pojavi u običnoj odeći, čak ni da kine. Takvo nepoštovanje bilo je kažnjavano smrću.

Legenda o M ansinoj veličanstvenosti doprla je do Evrope iz druge ruke. Mape, posebno Catalan A tlas iz 1375. godine, prikazivali su tog vladara kao evropskog m onarha, s krunom na glavi, s kraljevskim žezlom i kuglom u ruci. „Njegova zemlja toliko je bogata zlatom", kaže Catalan Atlas, „da je taj gospodar najbogatiji i najotm eniji kralj na sve­tu." To divljenje nije dugo potrajalo. Trgovina zlatom je utihnula, a moć kraljevine Mali nestala. Kasnije u četrnaestom veku, kada su Portugal­ci stigli do afričke „zlatne obale" i bili u mogućnosti da dođu do Gam- bije, naslednici M ansa Muse smatrani su umišljenim neotesancima. Sic transit.

Važno je biti obučen

N agost nije beznačajan pojam: na početku se smatrala potvrdom rajske nevinosti. Kolumbo je , na primer, u prvim danima bio potpuno očaran nagim d o m o ro c im a .18 „Setaju se goli kao od m ajke rođeni", napisao je , „žene kao i muškarci." I: „Mi hrišćani zaključili smo da su izrazito lepi, muškarci kao i žene." Dalje: „Ta lepota je i duhovna i fi­zička... To je najprijatniji i najm iroljubiviji narod na svetu."

Lepotu je pratila nevinost. „Admiral je rekao da nije mogao da veru- je da postoje ljudi tako dobrog srca, toliko velikodušni i skromni, je r su

93

nam a hrišćanim a dali sve što su imali, trčeći da nam to pruže čim bi nas videli." I: „Ako bism o im poklonili nešto, m akar i beznačajnu sitnicu, odmah bi nam davali sve što imaju." Takođe se kaže: „Ne zavide drugi­m a na im ovini... Sta god da im zatražite, daće vam. Sta više, nude da se sami poslužite i pokazuju toliko ljubavi da im morate pokloniti svoje srce." Dalje: „Blage su naravi i ne znaju za zlo. Ne poznaju u b is tv a ." 19

Ali takva idilična slika nije mogla da preživi test iskustva. Postojala je jed n a stvar koje ti darežljivi ljudi nisu bili spremni da se odreknu - njihove žene. A upravo njih su ti požudni Španci, nakon meseca na moru, najviše želeli, više i od zlata. Takođe, isti ti nevini domoroci koji su bez pitanja davali sve što su posedovali pretpostavljali su da će Španci ura­diti isto. Zato su sami uzimali, što su Španci progasili krađom. Isti taj Kolumbo koji je bio oduševljen domorodačkom otvorenošću ubrzo se pokajao zbog svoje lakovernosti i dao svojim ljudim a praktičan savet: „Ako vam tokom našeg boravka na Sibaou neki Indijanac nešto ukrade, morate ga kazniti odsecanjem nosa i šaka, je r to su delovi tela koje izgle­da ne mogu da obuzdaju."

Plemeniti divljak postao divljak, kratko i jasno. Šta bi drugo i mogao biti? Niko nije mogao da živi u rajskim mitovima u prisustvu najsurovijih siledžija ikada puštenih na žrtve koje ništa nisu slutile. Paskal Brukner (Pascal Bruckner) trvdi da su Indijanci bili „od samog početka osuđeni na stradanje je r su se predstavili kao savršeni." N ova, nerij a teljska osećanja prema dom orocim a podstakli su i drugi aspekti njihove kulture- naročito navodni kanibalizam. Neki stručnjaci negiraju postojanje tog običaja, bar među karipskim domorocima. (Za razliku od Meksika i cen­tralne A m erike.) Ne m ože se reći koliko su osnovana ta poricanja, a suprotno je teško dokazati, ali ja sn o je da antropologe u ovoj stvari ponekad motiviše potreba da evropsko-američki susret vide crno-belo, pripisujući sve slabosti jednost, a vrline drugoj s tra n i.20

O dbrana ponašan ja E vrop ljana po dolasku na K aripska ostrva ponekad je i indirektna. Socijalni antropolog Dejvid Mejburi-Luis (David M aybury-Lewis) kao uticajan prim er navodi rad Hansa Štadena (Hans Staden), Prava istorija i opis zemlje divljih, nagih i ružnih kanibala N o­vog sveta Amerike (1557. godina), neko vreme zarobljenika indijanskog plem ena Tupinam ba, koji su ,,u redovnim ritualim a je li svoje za ­robljenike." „To se smatralo", nastavlja Štaden, „herojskom smrću. Z a­robljenog ratnika, koji bi u nekim slučajevim a živeo sa svojim tam-

94

ničarima više godina, čak i osnovao porodicu, izveli bi napolje i ubijali m aljem u cerem onijalnom duelu, nakon čega bi ga čitava zajednica pojela da bi preuzela deo njegove herojske p riro d e ."21

Mejburi-Luis navodi da su te iste Tupinambe bile užasnute surovošću Evropljana, koju su ispoljavali u m učenjim a prilikom ispitivanja, kaz­nama i odnosu prem a robovima, zatim nastavlja da razmatra jednostra­nost evropskih stavova. Naravno, vrlo je teško „videti sebe onako kako nas drugi vide." Subjektivnost - moć suosećanja - postaje deo nas i po­sebna je odlika etnoloških istraživanja. Ali ne smemo je svuda očekivati. U Evropi šesnaestog veka, saosećanje je pokazivali samo nekoliko duhovnika, za čije se argumente imalo najviše sluha tek kada se sve već dogodilo.

Istorija i legenda

Priča o španskim zločinim a prilikom osvajanja Amerike toliko je užasavajuća d a je često izazivala kajanja i stid. Kakvi to ljudi mogu da učine takve grozote? Odgovor je , kao što naslov ovog odeljka upućuje, u socijalnoj selekciji i istoriji. S jedne strane, avanture koje je obećavao Novi svet privlačile su najsm elije, najgladnije, najpodm uklije pripad­nike španskog društva, od kojih su mnogi malo cenili svoj život, a jo š m anje živote drugih. Osim toga, istorijska iskustva, dugotrajne borbe s raznim neprijateljim a, spoljašnjim (reconquista) i unutrašnjim (progo­ni verskih neistomišljenika), naučila su Spance prednosti oružja nad kom­promisima i otuđila od njih uljudnost i humanost. Tome bi Cvetan Todo- rov dodao faktor udaljenosti: Španci su bili daleko od kuće i isprobavali svoje moći na strancima, na poluljudim a koji su zato bili van ikakvih pravila i obzira, čak i onih koje su pokazivali prem a neprijatelju. Pod takvim okonostima, sve je dozvoljeno. Zato su se nadmetali u osm išlja­vanju i izvršavanju nedela, što je preraslo u kolektivno bezumlje. Todo- rov dodaje: „Divljaštvo Spanaca nije imalo ništa atavističko ili životinj- sko; bilo je potpuno ljudsko i najavilo je dolazak modernog doba. "22

Nesrećan je bio dan kada su se udružili ova nesaglediva nemoralnost i mogućnost osvaj anj a i gurnuli mnogo slabiji narod u nemilosrdne ruke pohlepe i besa nepredvidljivo okrutnih ljudi.

95

U pokušaju da um anje, ako ne i da opravdaju, ovakve surove pos­tupke, apologeti (mnogi od njih potomci konkvistadora) koristili su dva pristupa. Neki su pokušavali da opovrgnu optužbe proglašavajući ih m itovim a ili preterivanjem . Otud poreklo izraza leyenda negra (crna legenda): crna, što ukazuje na preterivanje (zar postoji nešto potpuno crno?) i legenda, um esto istorija. Cilj je om alovažiti um esto dokazati suprotno, je r je ovo drugo nemoguće. (Ista taktika i term inologija ko- rišćeni su da se ism eje argument da su netolerancija i religijski fanati­zam u Španiji, kulm inirajući u opsesiji rasnom čistoćom [limpeiza de sangre] i progonom je resi čak i po snovima ljudi, osakatili sposobnost učenja i naučnog istraživanja nacije. I ovde je lakše bilo odbaciti lošu vest nego je opovrgnuti.)

Drugi pristup podrazum evao je ukazivanje na nedela drugih kolo­nizatora, posebno anglosaksonaca, severnoameričkih protestanata, čija je strategija osvajanja bila drugačija, žrtve m alobrojnije, ali kapacitet za surovost i licem erstvo navodno sličan.* Kao da zločini jedn ih oprav­davaju zverstva drugih. Ovakav stav nije nezavisan od pitanja moći i politike imperijalizma. M nogi latinoamerički istoričari i ideolozi sm a­traju daj e obest gringosa koji su došli da zavladaju Amerikom odgovor na sva pitanja. Bolje je za sve nevolje ameroindijanske populacije optuži­ti njih, makar i p o sred n o .23

* Da li je zaista tako? Britanski kolonisti u Severnoj Americi umeli su hladnokrvno da ubijaju, ali da li su bili sposobni za surova mučenja? A ako se neko pita mogu li se meriti takve stvari, rekao bih da postoji značajna razlika u načinu rada. Preciznije, da sam ja bio Indijanac, pre bih izabrao da me ubije britanska nego španska ruka. Smrt je smrt, ali više bih voleo da joj se predam u komadu, bez mnogo muka.

96

Na Istok!6 .

Po svim slavnim događajima koji su se zbili u Svetu novog doba, bar na polju Puto­vanja i Otkrića Evropljana u petnaestom i šesnaestom Veku, treba pravično odre­diti Najvećeg... Bez Dvoumljenja, prvi i najveći deo Zasluga i Slave u tim Do­stignućima pripada Portugalcima... moramo priznati da su oni uspostavili Na­vigaciju na Okeanu i naučili toj tehnici druge Narode, kako bi otkrivali udaljene Oblasti.Drugi Narodi su toliko zaostajali za njima u Pokušajima te Vrste, da su Portugal­ci skoro osamdeset Godina preduzimali Pohode pre nego što je neki od suseda i pomislio na Otkrivanja drugih svetova... nekoliko Događaja je pokazalo da su Planovi bili Rezultat temeljnog Promišljanja i da su zasnovani na Racionalnim Razlozima.

— Tomas Estli, Plovidbe i putovanja

I Portugalci su, kao Španci, prvo skakutali od ostrva do ostrva. Niz zapadnu obalu Afrike, u pokušaju da zaobiđu muslimane i dokopaju se Indijskog okeana. Isprva je sve išlo po planu. Moćni pasati brzo su ih nosili ka jugu. Ali takođe su ih ometali pri povratku u Lisabon. Ipak, neki pomorski genije se setio da ne idu protiv vetra, već da skrenu ka zapadu i severu i vrate se preko Azora.

Problemi su ih snašli i pri pokušaju da obiđu Kanarska ostrva. Plovidba prema jugu odvijala se nasuprot vetrovima i strujama. Nevolje su počele kod rta Božador (27° severne širine), simbolične granice između reda i haosa, gde je more vrilo od sukobljenih struja. Čitavu deceniju (od 1424. do 1434. godine) pokušavali su da pređu tu nevidljivu prepreku.1

Ali Portugalci nisu odustajali, osvajajući m ilju po milju mora u ne­prekidanom nizu plovidbi. Isprva su mislili da niko ne živi na tim ja lo ­vim obalama, ali onda su sreli nekoliko dom orodaca, neke zarobili i poveli sa sobom, otkrili blagodeti robovlasništva, uvideli nove moguć-

97

nosti zarade. Jer suština je bila u zaradi: kao što je Zurara, biograf i hagi- ograf princa Henrika, rekao: „...očigledno, [nijedan m ornar ni trgovac] ne bi želeo da ide negde bez izgleda da zaradi."2

Južni A tlantik ne nalikuje nijednom drugom okeanu. N a afričkoj strani nema pogodnih podvodnih sprudova da ga zauzdaju, struje i vetro- vi suprotstavljaju se brodovim a koji plove na ju g , a obala je suva i pu­sta. Kada se pređe rt Verde, nem a luke i odmora sve do Gvineje. Drago- cena veština plovidbe uz obalu, toliko efikasna u severnom Atlantiku, M editeranu, Indijskom okeanu i pri kineskoj obali, bila je bezvredna. Obale su sada bile daleko.3 (Videti mape 1,2 i 3.)

Portugalcima su i ovde pomogli pasati koji su ih jednom vratili kući: sada su ih nosili napred. Nakon decenija upornih pokušaja plovidbe ka

ju g u , pustili su vetrove u jed ra i skrenuli na zapad, preko nesagledive površine okeana ka Brazilu, pre nego što su skrenuli nazad na jugoistok. To je produžilo plovidbu za stotine nautičkih m ilja i za nedelje, čak m esece tokom kojih se kopno nije naziralo, ali, u suštinLžaobilazeći Afriku, našli su kraći, otvoren put po pitomijim vodam a.\J(

N ije samo sreća bila u pitanju. Portugalci su uspeli je r su znali kako da odrede geografsku širinu. M oreplovci po severnom Atlantiku su svoj položaj od ju g a do severa određivali po visini zvezde Severnjače. Ali blizu ekvatora Severnjača je previše nisko na nebu, pa su se vodili po položaju sunca. Problem je kom plikovala izm enjena pozicija sunca: tokom evropskog leta, sunce je bilo dalje na severu, znači na višoj tač- ki, dok je zimi bilo daleko na jugu . Ta varijacija položaja, takozvana dek- linacija, m orala se uzim ati u obzir prilikom određivanja po ložaja na osnovu visine sunca. Sada se pokazao pravi značaj Iberijskog poluostr- va kao granice i mosta između civilizacija. U četrnaestom i petnaestom veku arapski i jevrejsk i astronomi (najvažniji m eđu njim a bio je A bra­ham Zakut (Abraham Zacut)) sa tog poluostrva napravili su tabele sunče­vih deklinacija korisne za navigatore.4

M ogućnost određivanja geografske širine, na moru i kopnu, bila je ključ svih okeana - trebalo je doći do odgovarajuće paralele, i slediti je do odredišta (premda ponekad nije bilo jasno da lije pratiti ka istoku ili ka zapadu). N ajvrednija stvar koju je Bartolom eo D ijaz (Bartolom eo Dias) doneo sa svog putovanja (1488. godine) bila je koordinata južnog vrha Afrike. Nakon toga, gde god da su se našli u južnom Atlantiku, Por­tugalci su znali kako da dodu do te tačke.

104

Ova portugalska istraživanja trajala su veći deo veka. Neka od njih finansirala je portugalska kruna i pobožan, prostodušan (kažu daj e umro nevin) princ, poznat kao Henrik M oreplovac, koji je u Sagresu sagra­dio centar za pom orska istraživan ja na rtu sa širokim pogledom na okean, decenij ama podstičući nauku o plovidbi po okeanima. Neke plo­vidbe preduzimali su nezavisni vlasnici brodova i moreplovci, koji su se nadali blagu iz mornarskih snova. Ipak, svi su zavisili od unapređe­n ja u brodogradnji: napravljeni su duži i uži brodovi (karavele), pogod­niji za duge plovidbe od glomaznih teretnih brodova s ravnim dnom, zatim korm ilo, a i udružena su četvrtasta i latinska je d ra (bilo je to venčanje atlantske i mediteranske tehnike). Dijaz je s puta oko Rta dobre nade doneo i nekoliko ideja o izm enam a koja su se deceniju kasnije m ogla videti na brodovim a (tada se već nisu više zvali karavele) Vas- ka de Game (Vasco de Gama). Za tih deset godina bilo je i drugih una­pređenja. Svako putovanje bilo je dragoceno iskustvo, podsticaj za dalji napredak.

Plovidba po okeanu zavisila je i od navigacionih instrumenata: kom­pasom se određivao smer, astrolabom su nalazili visinu nebeskih tela, koristili su posebne uređaje da okrenuti leđima suncu pregledaju nebo i peščane satove za m erenje protoka vremena i procenu brzine. A uz sve to, plovidba je zavisila od izdržljivosti jedara. Mornari, ti čudni avantu­risti, imali su m nogo prilika da zažale što su se prijavljivali. N a tim beskrajnim putovanjim a su se razboljevali, često i umirali od skorbuta, molili se bogu i svecima, pokušavali da umire okean raznim sujevernim postupcima, a onda, kada bi najzad stupili na kopno, spiskah bi platu na piće i žene, i praznih džepova opet bi podlegli iskušenju pučine.

Takva je bila m ornarska sudbina - more je značilo i život i smrt.Portugalci su sledili dobru strategiju: oslanjah su se na znanje, ne na

sreću. U nove pohode kretali su proverenim putevima, ali svaku put bi otišli malo dalje, zapisali svoje koordinate, izmenili m apu i ostavljali neki znak za sobom. Neke prepreke bile su više psihološke: Rt Božador (u prevodu, Naduveni rt), ili Rt bure, kasnije primenovan u Rt dobre nade (simbolizam im enaje bio bitan). Strah se postepno povlačio pred razu­mom i znanjem. Odluka Portugalaca da putuju na zapad, skoro do obala Južne Amerike, pre nego na istok, bila je najsm elija do tada i otkrivala je ogromno poverenje koju su imali u svoju sposobnost snalaženja na okeanu. (U poređenju s njim a, Kolumbova plovidba bila je lagana šet­

105

nja.) Bolje je ići napred nego glancati palubu u luci. Sve što su tražili bili su povoljan vetar i puna jedra.

Portugalski pohod ka Indijskom okeanu ne može se posmatrati odvo­jen o od ljudi kakav je bio Vasko de Gama, pomorac od detinjstva, čovek jake volje i tvrde glave. O njem u se ne zna mnogo, ali jed n a priča iz vre­m ena pre otkrivanja Indijskog okeana dobro odslikava njegovu ličnost. Godine 1492. portugalsku karavelu koja je prenosila zlato iz El M ina (zapadna obala Afrike) zarobio je francuski privatni bojni brod, iako te dve evropske zemlje nisu bile u ratu. Šta da se radi? Savetnici portugal­skog kralja preporučili su diplomatski pristup - poslati izaslanika da traži brod i zlato. Kralj Džon nije bio zadovoljan time: „Ne želim da mog glas­nika prime bez uvažavanja ili da ga izbace iz predvorja. To bi me više pogodilo nego gubitak zlata."

Kralj je poslao po Gamu, tada tridesetogodišnjaka, „čoveka od po- verenja koji je imao iskustva u službi u floti i na moru". M ore je bilo velika portugalska škola, ne samo u oblasti navigacije. N arednog ju tra, Gam a i n jegova na brzinu okupljena posada već su bili u pristaništu Setubal, gde su se ukotvili deset francuskih brodova sa dragocenom robom. Portugalci su preuzeli sve brodove, njihov tovar zaplenjen i za­pečaćen, a posade ostavljene na obali. To je bilo dovoljno. V lasnici fran­cuskih brodova poslali su peticiju francuskom kralju, koji je vratio Por­tugalcima karavelu i svo zlato. Francuzi su dobili natrag svoje brodove s nedirnutim tovarim a.5

Kolum bovo otkriće novog sveta prenerazilo je Portugalce. Kao Sputnik Amerikance. Imali su priliku da ga prvi zaposle, i nisu je isko­ristili. Decenije bolnih, skupih ekspedicija i obilaženja Afrike, a Špan- ci iz prve nađoše novi svet (ili m ožda Aziju). Ima li pravde na ovom svetu? N ije bilo vrem ena za gubljenje: ju la 1497. godine m ala flota od četiri broda pod kom andom Vaska de Game krenula je iz Lisabona da završi ono što je započeo Bartolom eo Dijaz: da oplovi Afriku i nađe In­diju. Putovanje je bilo dugo 27.000 m ilja i trajalo je dve godine, a samo njih pedeset četvorica iz posade koja je brojala sto sedam deset vratili su se živi.

Ovaj skup pokušaj verovatno se nije kom ercijalno isplatio. N a de Gamino iznenađenje, u Indiji je sreo muslimanske trgovce koji nisu želeli da poslu ju s hrišćanskim nevernicim a. Osim toga, staklene perlice,

106

dinđuve i pam učne m ajice s kojim a je hteo da trguje, m ožda su bile privlačne karipskim domorocima, ali u Indiji su bile bezvredne, je r tamo su umeli da naprave razliku između jeftine drangulije i dragocenosti, i proizvodili su mnogo finije tkanine od evropskih. Tako se de G am a vra­tio skoro praznih šaka. Ono malo što je doneo bio je ratni plen: u svojoj žudnji i očaju, napao je i zarobio mali muslimanski brod s tovarom zači­na. To nije bio dobar korak - Portugalci su sada morah da se u Indijskom okeanu oslanjaju pre svega na svoju silu, ne na trgovačku moć.

M nogo važnije bile su dve vrste informacija koje je doneo Gama. Prvo, Evropljani su bih jač i od starosedelaca - imali su bolje brodove i topove. Drugo, iako nije mogao da trguje, začini su svuda imali cenu koja je obećavala ogromnu zaradu. Za tri dukata u Kalkuti se moglo kupi­ti sto mera bibera. Nakon prolaska kroz šest posrednika i plaćanja značaj­nih taksi i m ita nizu kraljevim a, šeicima i zvaničnicima, u Veneciji se ista količina prodavala za 80 dukata. Zar to nije vredelo troškova puto­vanja i života mornara?

Bila je to portugalska osveta. Kralj Manuel je u pismu svojim kra­ljevskim partnerima, Ferdinandu i Izabeli („Najuzvišenijem i veličan­stvenom Princu i Princezi, najm oćnijem Gospodaru i Dami!") opisao „ogrom ne gradove, velike zgrade i reke i brojno stanovništvo" - bez golih urođenika - hvaleći se začinima, draguljima i „rudnicima zlata". N išta o skorbutu i smrti, o muslimanskim trgovcima i kom ercijalnom neuspehu. Bilo je to mesto za kojim je Kolumbo uzalud tragao. Hajde sad likujte!

Početkom 1500. godine, šest meseci nakon de Gaminog trijumfal­nog povratka, Portugalci su poslali drugu flotu u Indijski okean - trina­est brodova sa hiljadu i dvesta ljudi, uključujući vojnike - pod vodstvom Pedra Alvareza Kabrala (Pedro Alvares Cabrai). Poslali su ga da zara­di novac, uputivši ga da se kloni nevolje, ali ako neprijateljski brod pokuša da im naudi, neka ga ne pušta blizu, već nek ga odbije i raznese topovima.

Ništa ne pokazuje bolje svest o nadmoći. Jer dobro je poznato da oni koji im aju moćnije oružje mogu ubijati druge sa bezbedne udaljenosti, dok slabiji m oraju da se približe i uzdaju u svoju hrabrost i ličnu snagu. Uputstva data Kabralu označavala su novu raspodelu moći u svetu. Azi- jati, toliko brojniji od Portugalaca, takođe bogatiji i civilizovaniji u m no­gim aspektima, nisu bili u stanju da shvate tu sasvim jednostavnu novu

107

istinu: Evropa je sada mornaričkim topovima mogla da se nametne gde god je htela. *

Princ Henrik bio bi ponosan d a je mogao videti kako su sada Portu­galci preduzimali pohode. Razum i logika kontrolisali su radoznalost i ambiciju, što pokazuju uputstva (Regimento) Dijegu Lopezu de Sekveiri (Diego Lopes de Sequeira) za istraživanje M adagaskara 1508. godine:

1. Flota treba da prati obalu ostrva, posebnu pažnju pridajući zapad­nom delu (koji gleda na Afriku), da zastane u blizini svake luke i p ro ­nađe načina da se uđe u nju i izađe odatle, kao i da da istraži mogućnost pristajanja u odnosu na vetrove, struje i prirodu morskog dna; sve to tre­ba pažljivo zapisati [kurziv sam ja dodao.]

2. Pri prvom kontaktu sa starosedeocima pokazati im sve uzorke robe i m etala (začine, vosak, bakar) da bi se utvrdilo je su li im poznati. Uko­liko jesu , saznati kako se može doći do njih i šta treba dati zauzvrat.

3. Saznati dolaze li drugi brodovi u te luke? Odakle dolaze? Šta nose? Trguju li i na drugim ostrvima? Čiji su trgovci i posada tih brodova? Jesuli m uslim ani ili pagani? Belci ili crnci? Kako su obučeni? Jesu li naoružani?

4. Jesu li ti drugi brodovi veliki ili mali? Koje su vrste? Kada obično dolaze i odlaze? Rade li to jednom godišnje ili češće? Kako se orijentišu na okeanu?

5. Imaju li starosedeoci sopstvene brodove, i, ako je tako, kuda plove, šta prevoze, za čim tragaju?

6. Šta se proizvodi na ostrvu i šta starosedeoci traže za te proizvode? Je li to dragocena ili bezvredna roba?

7. Kakva je politička struktura, ima li kraljeva ili drugačijih vladara, muslimanskih ili paganskih? Kako sprovode pravdu? Šta poseduju? Ima­ju li blaga? Kakvo je državno uređenje i kako se održava? Kolika je voj-

* Ta izražena nadomoć evropskog naoružanja 1500. godine, i druge pomenute tehnološke prednosti, smetaju naučnicima koji žele da veraju daje evropska globalna prevlast plod srećnih slučajnosti. Jedan od tih kontraša je rekao: „Moja knjiga o periodu od 1400. do 1800. godine 'dokazuje' daje Azija sve do 1800. godine bila naprednija od Evrope, koja

ju je najzad pretekla pomoću američkih para. Ekspanzija Evrope i njena prednost u odno­su na Aziju od 1500. godine samojeeurocentrični mit." André Gunder Frank, Univerzitet u Torontu, na Internetu, H-World@msu.edu, 7. jun 1996.

110

na sila: imaju li slonove ili konje, poseduju li oružje, posebno vatreno? Da li su vojnici plašljivi ili ratoborni?

8. Ima li posebnih, nezavisnih muslimanskih vladara i kako se odnose prem a paganskim vodama?

9. Da lije stanovništvo muslimansko ili pagansko? U drugom sluča­ju , kako muslimani žive s njima? Ima li hrišćana kao u Indiji?* Znaju h za sv. Tomu?

10. Kakvi su im običaji? Jesu U bar delom poput onih na Malabarskoj obali?

11. Ima li posebno važnih gradova, varoši ili sela? Jesu li opasani zidinama? Kako je naseljeno kopno?

12. Novac? Postoji li standardna platežna jed in ica ili se, prosto, koristi „novac", kao u Manikongu [Afrika]? Koriste h bakar ili predmete od bakra? Posebno, da li prave vatreno oružje od bakra i, ako je tako, kakvo oružje? Kako prave barut?

Sličan spisak pitanja za M alajsko poluostrvo dopunjen je stavkamao Kinezima koji su trgovali u toj oblasti - o njihovim brodovima i teh­nikam a navigacije, oružju i načinima ratovanja, trgovini, trgovačkim ba­zama, robi, cenama, tkaninam a i ponašanju, veličini i obliku K ine.6

Ovakva sistematska istraživanja Portugalaca datiraju jo š iz 1425. godine, počev od plovidbe do Kanarskih ostrva. Pedro Nunjes (Pedro Nućes), kosmograf kralja Žoaoa HI (Jošo HI), razmišljao je 1537. godine: „Sigurno je da obale, ostrva i kontinenti nisu slučajno otkriveni - naši mornari su isplovljavali vrlo dobro informisani, sa instrumentima i zna­njem o astronimiji i geom etriji."7 Razlike u odnosu na Španiju su oči­gledne. Španci nisu usvojih ovakav metodičan pristup do poslednje četvr­tine šesnaestog veka. Ili nisu imali potrebe za tim (nije bilo konkurenci­

je , a i njihova veština navigacije bila je skromnija), ili to nije bilo u skladu s njihovom tradicijom i stilom plovidbe. Portugalci su unosili koordi­nate na svoje mape, dok su Španci zabadali krstove u novi svet, pokrš­tavali domoroce, pravih hrišćanske hramove, sudove i zatvore. Španci- m a je cilj bilo blago, a Portugalcima - profit od trgovine. Dve kraljevine s različitim ambicijama.

* Prvi Portugalci u Indiji, zbunjeni idolopoklonstvom, mislili su daje hinduizam nekak­va egzotična varijanta hrišćanstva.

111

Istorija evropske kom ercijalne i političke ekspanzije u Indijskom okeanu navodi nas da se zapitamo šta bi bilo da su neke stvari bile dru­gačije. Šta bi bilo da u šesnaestom veku nije bilo nemira u azijskoj politi­ci, da Indijci nisu ratovali sa Turkmenima, da nije bilo kineskog izola­cionizm a, zbog koga je A zija prepuštena m ilosti evropskih am bicija? Prisustvo Kine verovatno bi izmenilo istoriju.

Od 1405. do 1431. godine, Kinezi su preduzeli najm an je sedam m oreplovačkih ekspedicija , istražujući vode Indonezije i Indijskog okeana. Cilj putovanja bio je pokazati kinesku zastavu, obznaniti svoje posto jan je i m oć varvarim a, prim iti dokaze podaničkog poštovanja i prikupiti za cara nekoliko retkosti koje se nisu mogle naći u okviru grani­ca njegovog carstva. Između ostalog, brodovi su dovozili egzotične ži­votinjske vrste - žirafe, zebre, nojeve - dragulje i supstance životinjskog, biljnog i m ineralnog porekla za kinesku farmakopeju.

Veza ovih putovanja i trgovine nije potpuno jasna. Brodovi su nosili dragocenu robu (svilu, porcelan), ali, po svemu sudeći, ne za trgovanje, već kao darove varvarima koji bi im iskazali poštovanje. S druge strane, putovanja su imala za cilj da podstaknu norm alnu trgovinu, tako da su brodovi prevozili i trgovce željne da prošire svoje poslove. Trgovci su nakon toga samostalno preduzimali trgovačke pohode, profitirajući na slavi kineskog carstva. Ali ako je trgovina i b ila jedan od ciljeva, ovo je bio vrlo skup način da se ostvari. Troškovi plovidbi s dragocenim su bili toliko veliki da U suštini, kineski narod je plaćao da bi zvaničnici orga- nizovali plovidbe s dragocenim tovarom i prom ovisali privatnu trgo­vinu, toliko da su troškovi bili mnogo više od standardnih nam eta dr- žav e .8

Ove flote bile su m nogo veličanstvenije od malih portugalskih koje su došle kasnije. Kineski brodovi verovatno su bili najveća plovila koj a

je svet dotad video: visoke džunke (nemojte da vas ovaj izraz zavara) na više nivoa koje su predstavljale prave ploveće kampove, svaka sa stoti­nam a m ornara i vojnika - dokazi naprednih tehnika kineske brodograd­nje, m oreplovstva i pom orske organizacije.9 N ajvećaje bila oko 1200 m duga i 48 m široka (Kolum bova Santa M aria b ila je široka 25 m), imala je devet j arbola u šahovskom poretku i dvanaest četvrtastih jedara od crvene svile. To su bili luksuzni brodovi, sa veličanstvenim kabina­m a i zastakljenim salama - smeštaj dostojan Sina neba i stranih dosto­janstvenika koji bi uzvraćali posetu Kini. Ostali brodovi imali su druge

112

namene: takozvani ..konjski brodovi" sa osam jarbola prevozili su ko­nje u Južnu Aziju (čiji su klimatski uslovi otežavali uzgoj konja), sa odgo­varajućim građevinskim materijalom; brodovi sa sedam jarbo la nosili su namirnice; plovila sa šest jarbola prevozila su vojnike; ratni brodovi sa pet ja rb o la bili su nam enjeni pomorskim borbama; i najm anji, brzi čamci za obračun s piratima. U floti su se nalazili vodeni tankovi, s re­zervama dovoljnim za mesec dana i više.

Prva od tih flota, na čelu sa evnuhom, admiralom Zeng Hoom, iz 1405. godine, sastojala se od 317 brodova i 28.000 l ju d i.10 Između 1404.

i 1407. godine, Kina je ubrzano gradila i popravljala brodove. Angažo- vane su čitave provincije kraj mora, čitave šume su sekli zbog građe. Po carskom naređenju stotine domaćinstava stolara, kovača, proizvođača jedara i užadi, šupera, prevoznika, čak i merilaca vremena, preseljene su, podeljene u grupe i nastanjene blizu m esta rada. Kako je većina zanatlija i njihovih šegrta bila nepismena, učili su na osnovu ručno ra- đenih modela čiji su se delovi savršeno uklapah bez eksera. Nije se zane­m arivao ni najm anji detalj: preklapanje dasaka, nadogradnja slojeva, popunjavanje praznina između susednih dasaka mešavinom ju te , kreč- njačkog praha i ulja mlečika, prem azivanje gvozdenih eksera voskom protiv rđe, pažljivo odabiranje drveta za različite potrebe, čak i slikanje velikih „zm ajevih očiju" da bi lađa znala kuda ide. Te oči, kvalitetno, dobro izbalansirano kormilo, dragoceni teret, moreplovačko iskustvo i narodna mudrost, vodili su brod od luke do luke. Brodovi su se gradili na suvim dokovima (nekoliko stotina godina pre Evropljana) kraj Jang- cekjanga. Na taj način, Kinezi su za tri godine sagradili ili unapredili oko 1681 brod. Srednjovekovna Evropa nije m ogla ni da zamisli takvu a rm ad u .11

Ipak, kinesko otvaranje prem a moru i ostatku sveta bilo je bezus- pešno, i nam erno je upropašćeno.* Nakon smrti cara Zu Dija, tridesetih godina petnaestog veka carska moć u Pekingu bila je slaba. Nova, kon- fučijanska elita pokušavala je da nametne svoj uticaj, mandarini koji su prezirali trgovinu (za njih je jed in i pouzdani izvor zarade bila zem ljo­radnja) i evnuhe što su planirali i predvodili velike plovidbe. Nekoliko decenija dve grupe borile su s e z a v l h s t đ A t i više moralne vred-

* Istraživali su i istočnu obalu AzijnAve do KjAftđdsjl na severu. (Kada vidiš jednu san­tu leda, video si ih sve.)

113

nosti bile su na strani konfučijanaca. Pom orske kam panje iscrple su carske finansije i oslabile njegov autoritet u narodu opterećenom taksa­m a i nametima.

Proglašavanje Pekinga glavnim gradom (na početku petnaestog veka) pogoršalo je situaciju: nove zidine, palata sa preko devet hiljada soba, seljaci pod obavezom jednom esečnog služenja koji su zadržavani godinama. Zbog velikih troškova preseljenja dvora iz Nankinga uda­ljenog oko hiljadu trista kilom etara podignuti su n a m e ti .12 N ekoliko savesnih zvaničnika se pobunilo, ali carski dvorani ućutkali su ih surovim i ponižavajućim kaznama. Prefekt koji je protestvovao protiv dodatnih taksi zatvoren je u kavez i na otvorenim kolicima dovezen caru na ispi­tivanje. Toliko o dužnosti. U m eđuvremenu, na severozapadnoj granici, nomadski napadači nisu mirovali, izazivajući cara na skupe obračune.

Tako, nakon decenija nadvlačenja užeta, stalnog sm enjivanja veliča­n ja i osuda, doneta je odluka ne samo da se prekinu pom orska istraži­vanja, već i da se izbriše svako sećanje o njima, kako buduće generaci­je ne bi pale u iskušenje da ih ponove. Od 1436. godine, brodogradilišta nisu zapošljavala nove radnike, niti su prilikom zvaničnih plovidbi van Kine nošeni vredni pokloni vladarima stranih zemalja, verovatno iz eko­nom skih razloga. Državne i privatne flote su propadale. Gusarenje je cvetalo u nezaštićenim vodama (posebno napadni bili su japanski gusari) i Kina se ponovo okrenula kopnenim trgovačkim putevima. Do 1500. godine svako ko bi napravio brod s više od dva ja rb o la m ogao je biti kažnjen i smrću, a 1525. obalske vlasti udružile su se da unište sve bro­dove za plovidbu po okeanu i uhapse njihove vlasnike. Konačno, 1551. godine, plovidba po moru brodovim a s većim brojem jarbola, čak i zbog lokalnog trgovanja, proglašena je z lo č in o m .13

N apuštanje planova o velikim pom orskim putovanjim a bio je deo globalne strategije zatvaranja, izbegavanja rizika i iskušenja mora. Ta nam erna izolacija, preokret od velikog značaja u kineskoj istoriji, nije m ogao doći u gorem trenutku, je r ne samo da su sami sebe razoružali pred sve m oćnijom evropskom pom orskom silom već su se u svojoj samodovoljnosti i tvrdoglavosti odrekli znanja i otkrića do kojih su, usko­ro, dolazili Evropljani.

Zašto? Zašto Kina nije učinila taj mali dodatni korak, oplovila južn i rog Afrike i došla do Atlantika? Zašto decenijama, čak vekovima nakon dolaska Evropljana u kineske vode, u evropskim lukama nije bilo kine-

114

skih brodova? (Tek 1851. godine kineski diplomatski brod doplovio je u London na Veliku izložbu.)

Kao i uvek, im a više razloga. Rezultat je , sociološkim rečnikom , determinisan.

K inezim a je nedostajao cilj, razlog i, iznad svega, radoznalost. Odlazili su da bi se prikazali, ne da bi videli i učili; da obznane svoje pri­sustvo, ne da ostanu; da prime izraze divljenja i poštovanja, ne da kupu­

ju . Bili su to što su bili i nisu morali da se menjaju. Imali su što su imali i nisu hteli da uzim aju ili prave nešto drugo. Za razliku od Evropljana, nisu ih pokretali pohlepa i strast. Evropljani su imali tačno određenu metu: bogatstvo Istočnoindijskog ostrvlja. Morali su da obiđu Afriku: to im je bila vežba. Kinezi nisu morali to da urade. Mogli su da nađu šta su hteli u Indijskom okeanu, a to što su hteli bilo je trivijalno, dezert, ne ape­ritiv .14

Istovremeno, razmetanje je donosilo gubitke. Ta putovanja odisala su ekstravagancijom. Dok je zapadnjačkim avanturistima miris zarade otvarao apetit za novim poduhvatima, Kineze su gubici mogli samo da obeshrabre. Kinezima su se okeanske plovidbe činile kao Amerikanci­m a danas izgradnja svemirske stanice ili superprovodni superkolajder.

Jedna od slabosti kineske taktike bez dugoročnog plana bio je i zvanični karakter putovanja. U Evropi, mogućnost privatne inicijative u okviru svakog, čak i kraljevskog projekta poput plovidbe do Indijskog ostrvlja, značilaje udruživanje sredstava i znanja. Toga nije bilo u Kini, koja se gnušala trgovačkih uspeha. Izlazak na more podrazumevao je i ogromne troškove odbrane protiv gusarenja: što su brodovi bili aktivni­

j i , već je bila opasnost od gusara.* Za kinesku vladu trgovci su bili ne­poželjni, je r su se bogatili na račun dvora.

Otuda odluka da se kineski brodovi povuku sa okeana. Moćni evnuh Vang Zi, šef tajne policije, 1477. godine zatražio je dnevnike velikih plovidbi, pokazujući dotad zabranjen interes za m oreplovačkim eks­pedicijama. Zam enik ministra odbrane je zaplenio tražena dokumenta i sakrio ih ili spalio. Objasnio je da su u pitanju „obmanljiva preuveliča­vanja bizarnih stvari davno sklonjenih od očiju i ušiju ljudi" - dakle, laži. A što se tiče stvari koje su luksuzni brodovi doneli s tih putovanja, to su

* Žuta reka i južna Kina oduvek su bili ozloglašeni zbog piraterije. Setite se užasne sud­bine mnogih takozvanih ’ljudi iz čamaca’ koji su ne tako davno bežali iz Vijetnama.

115

„betelovi orasi, nameštaj od bambusa, nar, nojeva j aj a i slične čudne sit­nice", koje očigledno nisu bile od koristi Kini. Ta putovanja koštala su „neviđeno m nogo novca i žita", da ne pom injem o ljudske žrtve. To je bio kraj priče.

Ostaje pitanje: štabi bilo da Kinezi nisu odustali od trgovine i istraži­vanja, da su Portugalci na Indijskom okeanu naišli na ogromne kineske brodove, gospodare m ora? Ili, čak, da se K inezi nisu zaustavili kod M ozambijskog kanala, već da su nastavili u Atlantik i otvorili put između Zapadne Afrike i Evrope? M ogući ishodi nastav ljaju da opčinjavaju istoričare i ekonomiste, pre svega zbog heurističke vrednost tih istorij- skih šema. Gledajući unazad, čini nam se da znamo šta se desilo. Ali da bism o pogledali unapred, moramo razmotriti različite varijante. Takva preispitavanja nam osvetljavaju uzrok i posledicu, pomažu da razliku­jem o važno od nebitnog, da utvrdimo neposredne ili posredne uticaje i uočim o m ogućnosti koje bismo inače prevideli.

Kada razmatramo mogućnosti dalje kineske ekspanzije na okeanu u tom trenutku, ne možemo zaobići pitanje nasilja, odnosno potvrđivanja preim ućstva u borbi. Kinezi su, na prvi pogled, bili nem erljivo snažniji i bogatiji. Ko im se mogao suprotstaviti? Istina je , ipak, bila drugačija. Kinezi su otkrili barut mnogo pre Evroplj ana, ali ovi su imali bolje topove i veću vatrenu moć, posebno s većih udaljenosti. Kinezi su imali veće brodove, ali Evropljani su bili bolji moreplovci. Ako uporedimo snage ova dva bloka 1400. godine, Kinezi bi bili u prednosti, bar u Indijskom okeanu ih Južnom Kineskom moru. (Čak i snažnija grabljivica neće lako pobediti slabiji plen u blizini njegovog doma.) Ali pedeset godina kas­nije, evropski brodovi kružili bi oko kineskog plena, čak i u azijskim vodama. Naravno, iskustvo bi m ožda vodli Kineze u napredak; m ožda bi i uspeli da naprave oružje i brodove ravne evropskim. To je jedan od problem a hipotetičkih situacija: im aju više rešenja koja postaju sve nesi- gurnija što se o njim a više razmišlja.

Kina je odabrala izolacionizam. Celovito, naizgled mirno i skladno, N ebesko carstvo uživalo je u sebi narednih nekoliko stotina godina, nedodirljivo i nepokolebljivo. A svetje prolazio kraj njega.

116

Od otkrića do carstva

Vesti o K olum bovom otkriću širile su se brzo zahvaljujući moći štampe.* N išta tako jasno ne govori o suštini ovog otkrića kao uzbuđe­nje i divljenje koje je izazvalo. Svet se otvorio, promenivši svest Evropeo samoj sebi. Ko smo mi? Ko su oni? Teolozi i moralisti postavljali su pitanja o prirodi „divljaka" u tim dalekim zemljama i o tome šta raditi s njima. Novi svet bio je riznica slika i tema za umetnike, ne samo sam po sebi već i u svedu hrišćanske ekspanzije. Kartografi su neprekidno unosili nove detalje u mape. Morska čudovišta i kitnjaste šare na m apama ustupili su mesto novim, sve preciznije ucrtavanim delovima kopnene mase.

Nove zemlje pozivale su na akciju. Vladari Spanije videli su šansu za stvaranje velikog carstva. Osvajanje novih zemalja nije imalo nikakve očigledne veze sa svetim hrišanskim ratom protiv islama, ali ipak je pred­stavljano kao deo od neba i pape blagoslovenih krstaških ciljeva. I razočaranj a su inspirisala, j er su značila da blago tek treba naći. N aprav- ljen je samo prvi korak, a ko pre devojci, n jegovaje . Kolumbo samo nije znao gde da traži. O dvažniji trgovci kupovali su i popravljali stare brodove, gradili nove, unajm ljivali brojnu posadu. Imate problem e? Nova šansa čeka vas preko mora. Plaćenici, slobodni caballerosi, gru- bijani, okoreli vojnici, razbojnici, hrlili su u Novi svet da nađu ili obnove svoje bogatsvo. Sledili su legende o Am azonu, bezglavim i psolikim čudovištima, ili, jo š bolje, o El Doradu (čovek od zlata). Amazonske le­gende bile su omiljene, je r su govorile i o ženama ratnicima. Te ratnice navodno su se pojavljivale svuda, uvek odmah iza sledeće planine ili na ostrvu udaljenom samo nekoliko dana plovidbe. Po jednoj priči, došle su iz Španije, njih deset hiljada, kako bi zatrudnele sa „našim muškarci­

* Kolumbo se potrudio da se njegov uspeh pročuje. Kada se marta 1493. godine vratio u Španiju, njegovo pismo o otkriću štampano je trinaest puta - jednom na španskom, devet puta na latinskom, triput na italijanskom. Gomez, L 'invention, str. 95.

117

ma, čuvenim po svojoj odvažnosti".* Koliko je samo bilo preterivanja u tim pričama i obećanjima u koje su svi verovali. Sve je bilo moguće u tim dalekim zemljama.

Za četvrt veka, Španci su pročešljali Karibe uzduž i popreko, od se- vera do juga, svaki put iznova razočarani što nisu našli to blago na novom ostrvu. Uteha su im bili robovi, nove biljne vrste, egzotične životinje, grum eni zlata koji su nagoveštavali bogate zlatne žice. G lasnici su donosili u Španiju dragulje i zlato, da bi naveli krunu da pošalje pojača­nje, životinje, oružje. U međuvremenu, grupe konkvistadora su osvajale nove zemlje, zabadajući u njih svoju zastavu i krst, osnivali „gradove" u duhu evropskih komuna, dajući im imena božanstava i svetaca, podiza­li verske objekte, m enjali staklene perlice za zlatno grumenje, potpiri­vali međuplemenske sukobe. Borili su se protiv urođenika, terorisali ih, mučili i ubijali, silovali njihove žene, ćerke i udovice koje su to postale krivicom Španaca, spasili mnoge paganske duše, često tako što bi ih ubili.I stalno su tražili zlato. N jihova upornost svedoči o njihovoj želji... i ludosti: Adam Smit opisuje ovu „svetu žeđ" kao „možda najnepravični- ju lutriju na svetu ."1

Traži, i naći ćeš. Ploveći duž obale Jukatana u drugoj deceniji šes­naestog veka, Španci su sreli Indijance kakve pre nisu viđali. Ovi su nosili pam učnu odeću i živeli u gradovim a od kamena. N isu znali za bronzu ni gvožđe, ali imali su oružje - praćke, otrovne strelice, toljage sa oštrim zupcima od vulkanskog stakla - i nije ih bilo tako lako ubiti kao domoroce na ostrvima. Zato su im se Španci obratili sa uvažava­njem , laskali su im i trgovali s njima, i saznah da negde na zapadu, iza planina, postoji zemlja kojom vlada veliki kralj, bogata dragocenostima i blagom. Dalji kontakti potvrdili su priču, delom zato što je kralj, bez znanja stranaca, naredio da im se daju pokloni u nadi da će što pre otići. Nepotrebno je reći d a je to bila greška.

Španci su se podelili u dve grupe - jedna je krenula na sever duž mek­sičke obale, a druga na zapad. Bila je čista slučajnost što se voda ove

* To je možda trebalo da bude uteha za one koji nisu mogli da odu u Novi svet i sami sret­nu Amazonke. Iz pisma Martina de Salinasa, službenika u Valjadolidu, sekretaru Čarlsa V, 1533. godine - Gomez, L 'Invention, str. 120-121. Legenda kaže da su Amazonke stu­pale u seksualne odnose dva ili tri puta godišnje da bi zatrudnele i da su odbacivale muške bebe.

119

odlučne istraživačke flotile zvao Fernando Kortes (Hernando Cortés), nekada nesavesni student u Salamanki, odvažan i drzak zavodnik sklon najopasnijim - tuđim - ženama. Kortes je imao dobar razlog da napusti Španiju. Bio je zgodan i muževan, šarmer, spletkaroš i diplomata, rođeni vođa koji bi dao život za svoje ljude, one što bi ga pratili i u pakao. Jedi­no takav čovek mogao je da okupi i kontroliše nekoliko stotina ljudi i s nj im a (uz kasnij a poj ačanj a) pokori najm oćniju silu u Severnoj A m erici.

Ali Kortes je tek početak priče. Istorija nije tek jednostavan mit o od- važnima. Naravno, bilo je važnih ličnosti, ali uzroci kolapsa actečkog car­stva mnogo su dublji. Najvažniji razlog leži u samoj prirodi tiranskih impe­rija, koje se razlikuju od kraljevstava i država po etničkoj raznovrsnosti i neracionalnoj podeli na staleže. Podela „mi i oni" odvajala je vladare od podanika i pripadnike različitih grupa, ne od tuđina. Takva uređenja obavezno su izraz gole moći. Ne počivaju na dubljoj lojalnosti, niti pravoj legitimnosti, a bogatstvo se u njim a stiče otimanjem. Zato je njihova moć samo iluzija, a smena j edne tiranske grupe drugom često nailazi na odobra­vanje običnog naroda koji se uzalud nada da će im to olakšati život. Raskoš tih carstava je , zapravo, m ulj, a prividna snaga samo krhka ljuštura.

Tako je bilo i sa Actecima, odnosno Meksikancima. Bio je to m alo­brojan, žestok nom adski narod koji se smirio n a ju g u gde je dosaç iz primitivnih pustinjskih severnih oblasti (današnji jugozapad Sjedinjenih Država). N isu naišli na dobrodošlicu , čak su neko vrem e robovali naprednijem narodu sa obala velikog jezera m eksičke doline (koje je isušeno da bi se na tom nepouzdanom tlu što se sleže napravio danas najm nogoljudniji grad na svetu). U ropstvu su naučili lekciju o ratu i moći. Kada su se oslobodili, sakrili su se u predele zaštićene trskom i čekali dok nisu postali brojniji i snažniji. Žeđ ih je naterala da odatle iza­đu, a onda su krenuli da pokoravaju jedan po jedan narod, mešavinom veštine, neustrašivosti i pre svega, zastrašivanja koje je razoružavalo n ji­hove protivnike i teralo ih na predaju i pre poraza u b ic i.2

Acteci su izazivali strah je r su od krvnih žrtvi napravili pravu indus­triju. To je osetljiva tema, koju su antropolozi i ideolozi urođenika radije izbegavali. Ipak, moć i slabost actečkog carstva, njegov uspon i pad, ne može se razumeti bez razm atranja ovog gnusnog običaja. Žrtvovanje lju ­di iz verskih razloga bilo je rasprostranjeno u tim predelima (uključujući zem lju M aja na jugu) i odražavalo verovanje daj e bog sunca naročito voleo ljudsku krv. Ako se ne nahrani, m ožda neće ponovo ustati. I drugi

120

bogovi tražili su žrtve: bebe i decu, na primer, da bi žito bogato rodilo ili da bi se prizvale obilne kiše - suze žrtava obećavale su vodu s neba.3

Takvi simbolički postupci (sjedinjavanje s bogovima preko njihove hrane) zahtevali su nekoliko različitih žrtava. Odrasle žrtve bili su ug­lavnom ratni zarobljenici kojim a je govoreno da treba da budu poča- stvovani zbog takve plemenite smrti: za to su rođeni. Neki istoričari tvr­dih su da su se ovi donatori srca i krvi zaista i osećali kao heroji, ali onda ne smemo prećutati da su žrtve dobijale sredstvo za smirenje pre nego što bi ih ubedili da se poslušno popnu stepenicama do oltara.

Za actečki prilog „unapređenju" žrtvovanja ljudi zaslužan je pripad­nik kraljevske porodice, Tlakatela, savetnik niza vladara koje je sam po­stavljao i uništavao. Ovaj princ tame želeo je da umesto m anjih, blažih bogova nametne actečkog plem enskog boga Huicilopotlija, bukača s juga, krvožedno božanstvo svo u krilima i kandžama. Kult ljudskih žrtvi je pod tim šibajućim krilima postao sredstvo zastrašivanja. Umesto spo­radičnih žrtvovanja, Tlakatel je uveo višednevne krvave orgije tokom kojih je isprva stotinama, zatim i hiljadam a žrtava nad ritualnim kam e­nom vađeno srce dok je jo š uvek kucalo - njhovom krvlju prskani su idoli, a tela bacana niz stepenice da bi nakon kasapljenja poslužili kao kulinarski delikates za actečku aristokratiju.

Politički korektni etnolozi zgražavaju se nad tim opisom kanibaliz­ma, i u njemu slute opravdanje stranih intervencija i pritisaka.4 (Konkvis- tadori bi se sigurno složili s tim, nakon što su meksički domaćini, da bi pokazali gostoprimstvo, prelili hranu svojih gostiju krvlju žrtava ubi­jen ih pre očim a Spanaca.) Neki su tvrdili d a je kanibalizam samo mit, španska izmišljotina. Drugi, skloni da opravdaju kanibalizam, isticali su povremene slične ispade Spanaca5 (kao da se postupci u trenucima oča­ja mogu meriti sa institucionalizovanim kanibalizmom) ili objašnjavali d a je to bio jed in i način da Acteci (ili bar njihova aristokratija, koja je imala neku vrstu monopola na ljudsko meso) unesu dovoljno proteina. N ajbolje što se može reći na takvu glupost, posebno ako se odnosi samo na privilegovane pripadnike actečkog društva, jeste d aje maštovita.*

* Međutim, izgleda daje meksička ishrana bila zapanjujuće raznovrsna i da su unosili ži­votinjske proteine putem psećeg i svinjskog mesa, crva i drugih životinja. Izgleda da su crvi bili skoro kultno predjelo prekolumbijske američke trpeze, ako je verovati članku na tu temu objavljenom u časopisu American Airlinesa 1990. godine. Biću dovoljno plemenit da ne navedem ime autora, koji tvrdi daje probao te crviće, i tu drskost platio ugrizom za jezik.

121

(Ironično, ali Evropljane će kasnije za kanibalizam optužiti Kinezi, koji su strance smatrali varvarima u svakom pogledu .6 U Kini su takve glasine služile kao zid između naroda i stranaca. U Africi, kojoj kaniba­lizam nije bio nepoznat, Portugalci su upozoravali stanovništvo na navod­ni apetit Engleza za ljudskim mesom, u nadi da će Afrikanci oterati n jiho­vu konkurenciju, ili jo j učiniti nešto jo š gore. Isto to su Kinezi, bez dis­krim inacije u svom preziru prem a strancima, govorili o Portugalcima. Varvari su varvari.)

Ta m asovna žrtvovanja im ala su efekat kakav je i želeo meksički D art V ejder - uništila su volju actečkih neprijatelja za otporom. Ali i nahranila njihovu m ržnju. Actečke cerem onije stvorile su novi prob­lem: gde naći dovoljno žrtava? U borbama? Ali to je značilo stalno rato­vanje. U zatvorima ili m edu robovim a? To je podrazum evalo veći ste- pen tiranije i potencijalnu nestabilnost. U dogovoru sa vladarim a sa­vezničkih ili pokorenih naroda? U takozvanim cvetnim ratovima, aris­tokrate drugih naroda gledale su, skrivene iza cveća, s prećutnim odo­bravanjem lažne ratne igre u kojim a su Acteci zarobljavali svoje buduće žrtve.

Pored sve moći i slave, actečko carstvo bilo je kula od karata. Om raženo zbog tiranije i oslabljeno unutrašnjim razm iricam a, već je propalo kada su Španci došli. M ržnja prem a njim a bila je tolika daj e Kortes lako našao saveznike koji su im dali dragocene inform acije i pom ogli u transportu. Bez toga, nikada ne bi m ogao preneti svoju malu silu, oružje i ostalo, sa obale, preko planina, u dolinu Meksika.

Kada su stigli do cilja, osvajači su bili u ogromnoj prednosti. Imali su m oćnije oružje - ne toliko pištolje i topove (iako su dokazano izazi­vali strah, za šta je bilo dovoljno tek nekoliko plotuna u pravom trenutku) koliko gvozdene mačeve i bodeže. Actečke praćke i toljage sa zupcima od vulkanskog stakla više su ranjavali nego ubijali - za to su i pravljene. Svrha rata bila je razoružati i zarobiti, da bi se mogle prinositi žrtve. Po actečkim standardima, Španci se nisu borili pošteno: ciljali su u trup, um esto u ruke i noge, je r je stom ačna rana sigurno zaustavljala p ro ­tivnika, ako ga nije odm ah i ubila. A ctečka taktika kruženja oko p ro ­tivnika i laganog stezanja obruča okrenula se protiv njih: španski meci lako su nalazili žrtve. N a kraju bitke, španski kopljanici i mačevaoci na hitrim konjim a u rušilačkim obrušavanjim a bili su prava noćna mora.

122

Acteci su konja i španskog ratnika isprva videli kao jedinstvenu, dvo­glavu životinju.*

Spanska nadm oć svedoči o prednostim a gvožđarske metalurgije. Španci su u potpunosti zavisili od gvozdenih predmeta poput lopata, piju­ka, sekira, čekića, nakovanja i drugih alatki. Morali su da prave potkovice za konje, da popravljaju oružje i zam enjuju slomljene delove. Svaki ek- ser, svaki delić gvožda bio je dragocen, je r je morao da se pošalje čak iz Španije. Potkovica je koštala 30 pezosa, a sto eksera 80 pezosa. Mnogim konjanicim a jeftinija je bila zlatna oprema za k o n je .7

Snagu A cteka znatno je oslabilo i kolebljivo ponašanje njihovog vode. Car M ontezuma nije bio siguran da li su ti stranci, sa svojim viso­kim brodovim a, belom kožom, ponekad i svetlom kosom , bradati, sa svetlucavim ukrasima na odeći, bogovi ili ljudi. Po jednoj meksičkoj le­gendi, veliki bog Kueclokatl, vrhovni u panteonu, koga je davno oterao božanski suparnik zbog njegove previše ljudske zavisnosti od pića, jednog će se dana vratiti preko mora sa istoka. Da l ije došao dan n je­govog povratka?

Montezumini izviđači prijavili su da su se stranci ponašali više kao ljudi nego kao bogovi. Kao prvo, uživali su u hrani. To se moglo tumači­ti dvojako, je r nisu konzum irali ljudsko meso ni krv, što se slagalo sa Kueclokatlovim ljudskim karakteristikam a i njegovim protivljenjem ljudskim žrtvama. Pored toga, stranci su bili zaluđeni ženama, posebno onim lepim. Da li su bogovi marili za seks? Teško je reći. Evropljani ne bi imali takve nedoumice. Da su Acteci poznavali grčku mitologiju, oni bi takvu požudu smatrah znakom božanskog porekla. Ne mogavši da odabere izm eđu borbe i m irnog odb ijan ja kontakta, M ontezum a je pokušao darovim a da otera Kortesa, pozivajući ga istovremeno da se pokori njegovoj moći.

Španci su se našli u neprilici. Došli su da ostanu: Kortes je spalio brodove da bi sprečio svoje ljude da pobegnu. M orah su da se bore ili da umru. Ili jo š gore: Acteci su se pobrinuli da Španci saznaju za sud­binu meksičkih zatvorenika, čija su odrana tela okačili na zidove. Još

* Jednako zastrašujući bili su borbeni psi - koljači i ubice kojima actečko oružje nije mog­lo skoro ništa. Ipak, obuzdavale su ih granice fizičke izdržljivosti. Španci su ih, pre sve­ga, koristili za izviđanje, za čuvanje zatvorenika i zastrašivanje prolaznika, ali i kao sred­stvo zabave. Pogledati: Todorov, La conqueéte de l ’Amérique, str. 146.

123

jed n a taktička greška. N išta nije moglo lakše probuditi špansku hrabrost i odlučnost.

I pored mnogih prednosti, pojačanja (grupe poslate da uhapsi Kor- tesa, koja mu se, umesto toga, pridružila) i nekoliko uspeha u borbi prsa u prsa, daleko m alobro jn iji Španci pretrpeli su neočekivano velike gubitke. M ontezum a se m ožda dvoum io, ali drugi A cteci, rođeni i obučeni ratnici, umeli su da prepoznaju ljude čim su ih videli i nisu imali nam eru da se p red aju šačici nadm enih uljeza. Španci su oterani iz glavnog grada. Bilo je to povlačanje kao u noćnoj mori, kroz vodu duž nasipa (Acteci su presekli sve mostove), u obruču neprijatelja. Mnogi Španci su se udavili pod teretom zlata kojeg nisu hteli da se odreknu. Stradalo je izm eđu pola i tri četvrtine ljudi.

Noche triste (mračna noć), rekli bi Španci. A ipak, bilo je to čudesno bekstvo. Pored toga, M eksikanci nisu mogli da iskoriste svoju prednost i potpuno unište neprijatelja najviše zbog toga što su bili oslabljeni najis­tančanijim i najskrivenijim španskim oružjem, koje ti stranci nisu ni znali da poseduju. Bile su to klice Starog sveta, nevidljivi nosioci smrti za na­rod koji nikada nije bio izožen tim bolestima. Pokazale su svoju smr­tonosnu moć u Karibima. Sada su oborile stotine actečkih ratnika baš kada je pobeda bila na njihovoj strani.

Kortes je mogao da predahne. Prošli su meseci. Novi brodovi doveli su sveže snage. Indijanski saveznici pomogli su Špancima da prenesu delove brodova preko planina u meksičku dolinu, gde su sastavljeni da bi se punom snagom napao glavni actečki grad. Ovog puta, rat je završen- Acteci su poraženi, njihovi hramovi uništeni, a idoli svrgnuti. To su i mogli očekivati: actečki simbol za osvojen grad bio je zapaljeni hram. Bog pobednika dobija sve.

I zem lja Inka bila je osvojena na sličan način - bilo je to agresivno, tiransko i centralizovano carstvo s razgranatom administrativnom struk­turom. Ali unutrašnje podele i sukobi pozivale su podređena plem ena na otpor i okretali Inke jedne protiv drugih. Evropske bolesti bile su i ovog puta tihi saveznik Španaca. Francisko Pisaro (Francisco Pizarro) je sti­gao sa svojom malom vojskom pred kraj sedm ogodišnjeg građanskog rata koji je znatno oslabio Inke (car, Inka, navodno je um ro od malih boginja).

124

I u ovom slučaju, prvi kontakt je otvorio španske apetite: m ala obal­ska sela obilovala su zlatom. Poput Acteka, Inke su pogrešno procenile Spance - nisu ih pomešali s bogovima, ali su potcenile moć tako male sile i drevnu m ržnju koju je prema njim a gajio narod sa obale. Kako su mogli da se mere sa žestokim planinskim ratnicima? Španci su ponovo iskoristili unutrašnje podele da dobiju pomoć od lokalnog stanovništva. Otišli su u planinski grad Kajamarku da bi se sreli sa Inkom, kome je Pisaro, uz najuzvišenija uveravanja, obećao da želi da budu prijatelji i braća. Većina Španaca se sakrila. Inke su to shvatile kao znak straha, a mnogi Španci su se doslovno upiškili od straha.

Nekoliko hiljada Inka je umarširalo, u svečanoj odeći, ali bez oružja. Trg je ispunila najviša aristokratija, na čelu sa Inkom Atahualpom koga su najviše aristokrate nosile u kraljevskoj nosiljci. Španski sveštenik je istu­pio i pružio Inki Bibliju. Atahualpa ju je otvorio, pogledao i bacio na zem­lju. Sveštenik je viknuo Pisaru: „Izađite! Izađite, hrišćani! Krenite na ove neprijateljske pse koji odbacuju Boga! " Usledio je masakr u kome je po­bijeno oko sedam hiljada Indijanaca, uz mnoštvo ranjenih. Španski konja­nici pojurili su ostale, ciljajući bogato odevene, najverovatnije vođe. „Da nije pala noć, preživelo bi tek nekoliko od 40.000 indijanskih ratnika."

Atahualpa je zarobljen, go, ali nepovređen. Španci su tražili i dobili otkup koji nijedan evropski monarh ne bi mogao da plati - zlata dovoljno da se jed n a veća prostorija popuni do vrha. Indijanci su platili, i Španci su morali da puste svog taoca - dogovor je dogovor. Ali odmah su ga ponovo zarobili zbog izdaje španske krune i, nakon hrišćanskog obreda (za spas duše), figurativno i doslovno ostavili kraljevstvo bez glave.*

To je krvava priča, puna surovosti i izdaje, ljubaznosti i licem etja - ali ne m ožem o suditi o tim događajim a u smislu dobrog, lošeg i zlog. Obe strane zaslužile su jedna drugu. Pre dolaska Pisara, H uajna Kapak, car i Atahualpin otac, dopustio je neprijateljskom plemenu da se preda, onda se predomislio, odsekao im glave, a tela bacio u jezero: „Sada ste samo gomila malih dečaka."8 Ubio je oko dvadeset hiljada ljudi, i to je verovatno bio „najkrvaviji sukob u istoriji N ovog sveta pre dolaska Španaca."9 Mesto krvoprolića i danas se zove Jezero k r v i .10

* Ubedili su Inku Atahualpu da prihvati hrišćanstvo uverivši ga da, ako umre kao hrišćanin, njegovo telo neće biti spaljeno. To je, po verovanju Inka, značilo da bi mogao da se vrati da vlada svojim narodom.

125

U smeloj analizi, biolog-istoričar Džared Dajm ond (Jared Diamond) pita se zašto su se Inke ponašale tako naivno - po našim standardima, čak i glupo. Po njem u, odgovor je u razlici u dom išljatosti i iskustvu izm eđu pism enih i nepism enih. Španci su im ali u nasleđu „ogrom no znanje o ljudskom ponašanju i istoriji", dok Inke „nisu im ale ličnog iskustva o osvajačim a preko mora... niti su ikada čuli (ili čitali) o slič­nim pretnjam a drugim narodima, na drugom mestu, u drugo v re m e ." 11

Ali trebalo je da Inke poznaju sebe.

N arod Perua pružao je jač i i dugotrajniji otpor od M eksikanaca - neko bi rekao da se njihov bunt jo š nije okončao. Pisaro je ubio Ata- hualpu 1532. godine, ali Španci su preuzeli ozbiljniju kontrolu tek 1539. kada se arm ija Inka iz Karkasa predala, a M anko Inka pobegao u Vilk- abambu. Čak i tada, vlada Inka u izgnanstvu u planinam a organizovala

je otpor koji je potkralj Francisko de Toledo (Francisko de Toledo) uspeo da uguši tek 1572. godine. Ž ilavost Inka ogledala se delom i u većoj otpornosti na evropske bolesti. N e zna se otkud razlika, ali m eksička populacija opalaje za 90 procenata u veku nakon dolaska Španaca, sa 25 m iliona na 1 do 2 miliona, dok se broj peruanskih domorodaca sma­njio za jednu p e tin u .12

Uprkos povremenim uspesima, napori da se oteraju uljezi nisu urodili plodom. Tehnologija, disciplina i organizacija bili su na strani Španaca, kao i iskustvo ratovanja naspram kog su domoroci delovali kao amateri. Španci su imali pom agače i m eđu lokalnim stanovnicima, od kojih su m nogi b ili pokršteni, ne i otuđeni od okrutnih dom aćih običaja , ali beskom prom isno odani španskoj v la s t i .13 Iza konkvistadora stajala je daleka, ali m oćna im perija i naizgled beskrajna reka plaćenika. K ra­ljevska loza Inka polako se, preko bračnih veza, stapala sa španskim do­stojanstvenicima. Njihovi potomci, od kojih su neki poznati biznismeni i političari, čine današnje visoko društvo Lime i Kuita. Dobili su pose­ban status i oslobođeni su radnih obaveza i poreza. Bivšim plemenskim vođam a (caciques) ostavljena je lokalna vlast, a počev od 1619. godine, njihova deca su se obrazovala u posebnim jezuitskim školama. Neka od te dece izrasla su u nostalgične analitičare starog poretka koji su pos- matrali sa žaljenjem i simpatijom. (Takva podsećanja na izgubljeni svet imali su više odjeka medu Evropljanima nego u dominantno nepismenoj starosedelačkoj populaciji.) Ozbiljniji protesti svodili su se na peticije,

126

propisno usklađene s pravilima i hijerarhijom španske vladavine. Car­stvo Inka bilo je p ro š lo s t.14

„Svevideći" : Inke pre Pisara

Inke nisu ostavile pisana svedočanstva - nisu znali da pišu. Moramo da se oslonim o na arheološke ostatke, znatno uništene usled španske groznice za zlatom i srebrom, i na sentimentalna prisećanja pokorenih,ili zapise njihovih potom aka i ranih posetilaca iz Š p an ije .15 Izgleda da se svi slažu oko najhitnijih stvari.

Carstvo Inka bilo je najveća stara imperija u Novom svetu. Proteza­lo se na severu od današnje Kolumbije (2°) do oblasti na ju g u (35°) gde

je sada Santjago - preko 4.000 kilometara; takođe, od obale do istočnih rečnih oblasti podno Anda i današnje Bolivije. Granice carstvu, kao i meksičkim Actecima, delom je nametnula priroda - Inke se nikada nisu osećale dobro u gustim šumama - ali i nepokorna plemena kao što su Aruakanci (koji su dugo ponižavali Špance svojim otporom i predali se tek u devetnaestom veku kada su Španci počeli da koriste repetirajuće vatreno o ru ž je ) .16

Carstvo Inka svojom veličinom opiralo se kopnenom transportu i komunikacijama. Južnoameričke doline i brda pružaju se od planina do okeana, presecajući puteve od severa do juga. Te prirodne prepreke bilo

je jo š teže savladati bez korišćenja točkova (nosači su bili lame ili ljudi) i nerazvijene obalske plovidbe.* Komunikacija je počivala na kuririma i nosačima. Na svakih 1,5 španskih liga (oko 7 kilometara) postavljanje par malih staničnih koliba, skloništa za glasnike, po jedno na svakoj strani puta. G lasnik bi gledao samo na jed n u stranu, očekujući u svakom trenutku novu poruku ili paket. Kuriri su se obučavali od malih nogu, i uspevali su da u jednom danu prevale i do 50 liga (oko 240 kilometara!).

* Stanovništvo je znalo da pravi brodove, zapravo splavove, od balsamovog drveta, i male barke i čamce podupirane naduvanim jastucima od kože (ili drugog pogodnog materi­jala), koje su pokretali plivači. Ali ma koliko nepotopljivi bili veći splavovi, ipak su bili mali i nestabilni, lako plavljeni, nepogodni za otvoreno more. Pogledati: Rou, „Kultura Inka", str. 240: „Prava prepreka za peruansko moreplovstvo nije bila nedostatak veštine, već potrebnih zaliha pogodnog materijala." Što nameće pitanje - zašto nisu donosili drvo sa planina? Odgovor verovatno ima veze s nedostatkom gvozdenih ili čeličnih alatki za sečenje i nemogućnošću transporta takvog kabastog materijala.

127

Hroničar Bernabe Kobo (Bernabe Cobo) navodi da su rastojanje od Lime do Kuska (oko 140 liga lošeg puta) kuriri mogli preći za tri d a n a .17 Vek kasnije, španskom poštanskom prevozu na konjim a za to je bilo potreb­no dvanaest do trinaest dana.AU osamnaestom veku, poštanske kočije prelazile su rasto jan je od N ju jo rka do B ostona (oko 320 kilom etara ravnog puta) za nedelju dana. (Naravno, kočije su prenosile mnogo teži teret nego životinje ili kuriri.)

N a taj način, car Inka m ogao je brzo da kontaktira najudaljen ije delove carstva i da održi apsolutističku vlast nad raznolikim društvom. Smatrali su ga božanstvom. U suštini, cela zem lja bila je njegova, a on

ju je velikodušno posuđivao seljačkim kom unam a koje su m u uzvraćale poštovanjem i, pre svega, radom (takozvani mita). U te radne obaveze spadali su radovi naputevim a i vodenim tokovima, vojna i kurirska služ­ba, prenošenje tereta, izgradnja zvaničnih struktura (od palata do skladi­šta) i odricanje od ličnih dobara. Sva odeća pripadala je vladaru. Običan Indijanac bi na dan svog venčan ja dobio po odelo za svaki dan, za praznike i radni ogrtač za loše vreme. Iznošenu odeću mogao je promeni- ti za novu. Pored tog kulučenja, ljudi su imali svoje poslove. Društvo Inka bilo je poput mravinjaka: svi su radili, čak i petogodišnja deca. Žene su prele dok su hodale, a putevi su, navodno, morali biti čisti da se ne bi spotakle je r nisu pratile kuda idu. Trgovina je bila rezervisana za vlasti (uz izuzetak lokalnog trgovca).

Neki naučnici su ovaj sistem nazivali socijalističkim , zato sto je društveni p roizvod p rosleđ ivan centralnoj vlasti radi konačne pre- raspodele. M ožda u takvom zaključivanju ima logike, ali sistem se u suš­tini nije razlikovao od drugih aristokratsko-tiranskih društava sa os­novnom podelom na m alobrojnu elitu i veliku, relativno nediferenciranu masu. Postojala je jed n a stvar zajednička svim Inkama, onim gordim i poniznim u duši i ponašanju. Vladari su se odevali, živeli i hranili se dru­gačije - između ostalog, m ogli su da uživaju u žvakanju kakaoa. Ali i običan narod je uspevao da dođe do te posebne hrane: bez nje nisu mogli da obavljaju mučne poslove. Ipak, čisto zadovoljstvo nije bilo za svakog- sve je vrvelo od doušnika i špijuna koji se nisu libili da u po dana ili

t Ovi trkači su zasigurno koristili stimulans u vidu listova koke koja je povećavala nji­hovu izdržljivost. Težina kurirskog zadatka često se merila količinom potrebne koke (cocadas) - Kinezima je merna jedinica za to bila činija pirinča.

128

noći zavire u svaki lonac kako bi osigurali ekskluzivnost ove poslastice. S ta je privilegija ako svako može da uživa u njoj?

Oči Inke bile su sveprisutne. V ladara su zvali tukrikuk, svevideći.Tokom kratkog života od jednog veka, carstvo Inka prilično je uspe­

lo u nastojanjim a da ujedini sve svoje podanike i ustanovi zajednički jezik , quechua, koji jo š govore stanovnici Anda (što je Ce Gevara shva­tio kada je pokušao da ih na španskom zavrbuje za ciljeve revolucije). M eđutim , „mir" u zemlji Inka nije uvek značio red i harmoniju. Indi­janci su se činili strpljivim i poslušnim, ali preterano konzumiranje alko­hola i droga nije bio dobar znak. Možda se briga ovog carstva prema nje­govim podređenim a može uporediti sa odgajanjem nevoljenog deteta, kome je uskraćena toplina zagrljaja, čak i prilikom dojenja. U svakom slučaju, kultura Inka lišavala je obične ljude inicijative, samostalnosti i ispoljavanja ličnosti.

129

Gorko-slatka ostrva8.

Kada su španski konkvistadori otkrili kopnena carstva s njihovim bla­gom i ljudima, izgubili su interesovanja za Karibe. Zadržali su se na tim ostrvima dovoljno dugo da pokupe svo zlato koj e su mogli naći, bilo u vidu predm eta, ili kao neobrađeno grum enje, usput uništivši veći deo do­morodačke populacije. Trebala im je hrana, a lokalnu hlebnu biljku, ma- nioku, smatrali su štetnom i nejestivom.* Nisu razmišljali o uzgajanju žita­rica, j er su im Indij anci bili potrebni za kopanj e zlata, a Spanci nisu došli da bi se bavili zemlj oradnj om . Zato su uvozili hranu iz Evrope (što je bilo vrlo skupo) i dovezli stoku da pase tamo gde su domoroci nekad lovili. Konkvistadori su u tim prvim godinama bili gladni: „na granici gladi", kaže Pjer Šani. Uskoro su postali najveći mesožderi u ljudskoj i storiji.A

Španci su oformili male garnizone i morske stanice kako bi zaštitili zlato koje su slali sa ostrva u Evropu. Ali uz izuzetak nekoliko adminis­tratora na Kubi, Santo Domingu (Hispanjola), Jamajci i Portoriku (Veli­ki Antili), španski osvajači su se nastanjivali na kontinentu, da bi živeli kao kastiljanski plem ići. N akon toga, ekonom ske m ogućnosti ovih suncem okupanih rajskih ostrva nisu ih interesovale. Ponovo ću citirati Šanija: „Karibi su bili tek nagoveštaj španskih kolonizacija." Nakon istre- b ljen ja Aravaka i desetkovanja Karibljana, que d'îles inutiles! Kakva beskorisna ostrva!1

* Šani kaže d a je „m anioka osredn je ukusna, ali opasna zam ena za hleb. Prelaz sa trad icio ­n alnog h leb a na brašno od m anioke pokazao se kobn im ." - L'Amérique, str. 86. M ani­oka, ili kasava, sadrži šećer odgovaran za sintezu c ijan id a ko ji su u rođenici uspevali da elim inišu u složenom procesu struganja, ceden ja i zagrevanja. V erovatno nisu tom e naučili Spance.t Ibid. M noge od tih ž iv o tin ja slobodno su lu tale, p red stav lja ju ć i lak plen za k rijum čare i bukanerose , pirate. B ukanerosi su dobili ime po posebnom načinu d im ljen ja m esa [ba­can) ko je su je l i i p rodavali b ro d o v im a u p rolazu . A li kada su usled povećane po tražn je za k o žam a k riju m ča ri p očeli da ih naveliko p rep ro d a ju , stada n isu dugo opsta la na toj zem lji.

131

Španska strast za zlatom bila je , u suštini, velika greška. Ostrva su se m ogla iskoristiti na mnogo načina, i španski neuspeh da nadu zlato b ila je prilika za Evropu. Kolumbo je to shvatao. Kada nije našao očeki­vano zlato, napisao je španskim vladarima da su ostrva pogodna za pro­izvodnju šećera. Hteo je da održi podršku dvora, da opravda putovanje.I bio je u pravu. Video je šećernu trsku na Maderskim i Kanarskim ostrvi- ma. Predlagao je uzgajanje industrijskih biljaka i podsticanje zem ljo­radnje, kao vekovim a unazad u Južnoj Aziji, zbog osirom ašenja zem lji­šta i potreba tržišta.

Za proširenje proizvodnje šećera sa afričko-azijskih ostrva u Novi svet nisu zaslužni Španci, već Portugalci, koji su rano zasadili šećernu trsku u Brazilu, i Holandani, trgovci, prerađivači2 i finansijeri brazilskih useva. Holandani su držali severnoistočnu obalu (Pernam buko) neko­liko godina (1630-43) tokom portugalsko-španske unije, i naučili šta tre­ba o zemljištu i trsci. Čak i pre nego što su oterani tragali su za novim zemljištim a pogodnim za uzgoj šećerne trske. To ih je odvelo na sever do najbliže slabe tačke u neprijateljskoj odbrani, do Malih Antila. Zauzeli su nekoliko ostrva (Arubu, Sent Martin, Kurakao, Santa Luciju), „mrvice zemlje". Osvojili su pozicije i najužnoam eričkom tlu (Surinam), gde su oformili nekoliko plantaža na netaknutom zemljištu. Prinosi su izneverili očekivanja. Holandani su se bolje pokazali kao trgovci šećerom i robovi­m a nego kao planatažeri i goniči robova.

U međuvremenu, Englezi su se trudili da ne zaostaju, i 1624. osvo­jili Sent Kristofer (St. Kits), 1628. godine Nevis i nekoliko majušnih ostr­va. N ajv redn iji engleski plen u tim ranim godinam a bio je B arbados (1627. godine), je r je bio nenastanjen - mogli su s njim raditi šta su hteli. Da bi se stiglo do Barbadosa, trebalo je ploviti protiv vetrova, daleko na istok od ostalih Antilskih ostrva - zato su ga retko posećivali i karipski starosedeoci i Španci. Jam ajka, daleko najveća, osvojena je kasnije (1655. godine). Osam plemićkih porodica koje su dobile ovo ostrvo na dar od španske krune nisu htele da ga dele, a nisu uspele da ga unaprede, tako da, kada su Englezi preuzeli Jam ajku, belaca i crnaca zajedno nije bilo više od 3.000.3 Jam ajk a je , zapravo, b ila leglo peščanih m ušica, bubašvaba i malaričnih kom araca - ali buba je bilo na svim Karipskim ostrvim a, ili prevelikih da bi se u n jih verovalo ili prem alih da bi se videle. I najm anji insekti bili su ili neizdrživo bučni ili opasni, čak smr­

132

tonosni. Oprezniji stanovnici stavljali su noge stolova i kreveta u činije s vodom da bi onemogućili bube da se uspenju.4

Englezi su odmah odlučili da kolonizuju Karibe, kao i istočnu obalu Severne Amerike. Engleski domaćini su došli u velikom broju, privučeni

jeftinom i plodnom zemljom, i počeli da uzgajaju duvan, indigo i pamuk. (Duvan je bio toliko nekvalitetan d a je bio najjeftin iji na londonskom tržištu.) S njim a su došle sluge po ugovoru, spremne da rade nekoliko godina za nekog drugog dok ne budu u mogućnosti da osnuju svoju far­mu. Do 1640. godine, tek nešto više od decenije nakon otkrića Barba- dosa, broj stanovnika popeo se na 30.000 (125 po kvadratnom k ilo ­metru), koliko je u to vreme živelo ljudi u Masačusetsu i Virdžiniji zajed­no.5

Nakon prvog talasa doseljenika, došli su uzgajivači šećera, sledeći primer Holanđana (koji su ih delom i finansirali) - i potisnuli sve osta­lo. N ijedna industrijska b iljka nije bila profitabilnija. N iti je tražila veća novčana ulaganja - za drobilice, parne kotlove, rezervoare i destilatore za rum, koje je valjalo smestiti na velikom imanju. Najveći izdatak pred­stavljala je stoka, koja se mogla razmnožavati, i robovi, na čije se raz­množavanje nije moglo računati. Broj robova na Karibima održavao se samo neprestanim uvozom.

Uspeh plantaža šećera značio je uništenje malih i srednjih farm i duvana i pamuka. Bilo je sve m anje slobodnih radnika pod ugovorom: zašto bi se mučili godinama kada nisu mogli da se nadaju svojoj farmi? Osim toga, rad na plantažam a šećera bio je posebno zahtevan i nepri­

jatan , i neki vlasnici su se prem a slugama ponašali kao prem a psima, često ih batinajući do krvi. Mnogi radnici bežali su na druga ostrva da okušaju sreću ili su se pridruživali gusarima. Veliki broj je „umirao od gladi i iscrpljenosti u toj prezrenoj tuđini."6

Francuzi su išli korak iza Engleza. Prvo su osvojili Gvadalupe i Mar- tinik (1635. godine), koji nisu privukli Engleze zbog opasnih dom oro­daca koji su postavljali zasede i koristili otrovne strele. Za razliku od Acteka, Karibljani su pokušali da ubiju uljeze. Francuzi su platili veliku cenu za svoju smelost, ali na kraju su osvojili dva najveća ostrva u M a­lim Antilima, sa plodnim zemljištem i dobrim lukama, koja im jo š uvek pripadaju, dépatements d'outre-mer. (Ponekad su ova m ala ostrva bivala podeljena, kao St. M artin danas. Valjalo je napraviti mesta i za druge.

133

Čak su i tradicionalni neprijatelji Englezi i Francuzi živeli jedni do drugih, udružujući sile u odbrani protiv zajedničkog neprijatelja, Španije.)

Ali najveća francuska prem ija, poput Jam ajke za Engleze, bio je zapadni deo H ispanjole (Sent Dom inik za Francuze, današnji Haiti). Istočni deo ostao je španski. Ostrvo je i p rirodno podeljeno visokim planinskim lancem. Sent Dominik je jo š pre dolaska Francuza bio om i­ljeno stecište gusara (flibustiers) i odbeglih robova. Španci su organizo- vali nekoliko kažnjeničkih ekspedicija protiv ovih razbojnika (Šani ih zove „m eđunarodno udruženje kriminalaca pod francuskom zaštitom"), ali bez uspeha.7 Francuzi su napravili savez s pljačkašim a i uz njihovu pomoć preuzeli taj deo ostrva. Španci su ostali iza planina.

Sant Dominik je bilo poslednje od velikih šećernih ostrva, najplod­nije i najprofitabilnije. Šećerje donosio neverovatnu dobit, u Francuskoji na ostrvim a - om ogućavao je luksuzan život, predivna im anja, lepe kočije, i crne sluge u kitnjastim odelima (iako uglavnom bose). Plantaže su bile tako isplative da ih je Adam Smit, koji je engleska atlantska ostr­va poznavao bolje od francuskih, smatrao potvrdom francuske nadmoći: „...iz genija njihove vlasti", napisao je , „sasvim prirodno proističe bolje upravljanje crnim robovim a".8 N ije mogao više pogrešiti. Robovi Sant D om inika su se 1790. godine, ohrabreni francuskom revolucijom , pobunili i ustanovili drugu novu naciju u N ovom svetu. Francuzi su bezuspešno pokušali da preuzm u vlast, savladani više bolestim a nego oružjem. Kada je oružje najzad utihnulo, svi belci na Haitiju bili su mrtvi- od staraca na samrti do odojčeta. Pošteđena je samo šačica doktora.

U zgajanje šećerne trske bio je zahtevan i opasan posao pod vrelim suncem: valjalo je iseći je , izlomiti i obraditi njene sokove. Bez odm o­ra, u stalnoj žurbi, robovi su mleli, kuvali i skidali penu pre nego što se isečena trska pokvari. Muškarci i žene u polju su radili kao životinje. Bez plugova, rukama, uz pom oć nekoliko prostih alatki. N isu smeli da zas­tanu, inače bi prizivali nevolju. U mlinu, radnici su vrteli ručke valjaka: bila je dovoljna najm anja greška da nazubljeni valjak uhvati ruku, ili prst,i nije bilo spasa. Kotlovi su bili bili kao vrata u pakao - kapi vrelog siru­pa na koži izazivale su nepodnošljivu bol. „K ljučali šećer iz bojlera hvatao je kožu poput lepka, i lako sakatio, čak i ubijao. "9

Plantažeri su želeli da zaposle belce, ali belci, tačnije slobodni ljudi, nisu hteli takav posao, bar ne za tako mali nadnicu. Španci bi primorali

134

Indijance, ali njih na Karibima više nije bilo. U M eksiku i Peruu, Indi­janci su bili podređeni zemljoposednicim a, enkomederosima i nisu se mogli iznajmiti na otvorenim tržnicama. Uglavnom su prisiljivani na rad u rudnicima. I pored toga, neki Indijanci su prisilno radili na plantaža­ma šećera u Vera Kruzu. Njihovi gospodari terali su ih na rad do smrti - ako ih pre toga ne bi savladala bolest.

Rešenje za nedostatak radne snage bili su robovi iz Afrike, desetine hiljada njih. Čak je i Bartolomeo de Las Kasas (Bartolomé de Las Casas), oličenje duhovničkog hum anizm a, pravio razliku između Indijanaca i A frikanaca po tom pitanju. Hteo je da podstakne doseljavanje belaca uz očuvanje dom orodaca koji su već umirali u velikom broju. Prem a n ji­m a je osećao posebnu odgovornost: valjalo je spasiti njihovu dušu, po­što su je oni imali. Očigledno nije bio siguran da je i crnci imaju. Pred­lagao je da se svakom doseljeniku odobri tuce crnih robova da bi se Indi­jan c i poštedeli.10 N epotrebno je reći d a je takav razuman predlog bio daleko od humanog. I Afrikanci su umirali od bolesti i zloupotrebe.

Koliko je A frikanaca dovedeno u Novi svet? Procene rastu, zajedno s namerama da se preuveliča taj istorijski zločin, ali cifra od 10 miliona za tri veka nije pretererana. U nju ne spadaju oni koji nisu preživeli nehu­m ani transport iz A frike. Put od m esta zarobljavanja ili p rodaje u unutrašnjosti do luke bio je posut kostima i lancima onih koju su umrli na tom putu (polovina uhvaćenih, po proceni vodećeg istraživača u toj ob lasti).11 Bio je to tek početak. N a obali, zarobljenici su držani pod uslovima koji su slamali i najjače m eđu njima. Pošto je trgovcima tre­balo izvesno vreme da odaberu najzdravije, veliki broj robova umirao je na brodu i pre isplovlj avanj a. Takozvani „srednji prolaz", prekookean- sko putovanj e od A frike do Amerike u prlj avštini, bljuvotinama i izm e­tu gusto pakovanog ljudskog tovara bilo je smrtonosno. I pored toga, trgovac je dozvoljavao robovima da izađu iz svojih smrdljivih kabina na palubu, plašeći se da će skočiti u more. Izgubiti jednog od sedam bilo je očekivano, dok je jedan od tri ili četiri bio preteran, ali podnošljiv gubitak.

Robovi su svakodnevno umirali - svi brodovi s robljem imali su prat­nju ajkula. Zato su trgovci više voleli da pristanu i istovare roblje na istočnim ostrvima (što pre to bolj e), a da novac uzmu kasnij e, na V elikim Antilima. Brodovi s roblj em naj avlj ivali su se milj ama unapred niz vetar svojim smradom, kog se nisu mogli osloboditi, čak i kada su bili bez ljud­skog tereta, i pošto bi počeli da se koriste u druge svrhe. Preživeli su pris­

135

tizali tako bolesni, slabi, prestrašeni i očajni (bili su uvereni da belci žele da ih pojedu) da su mnogi vrlo brzo umirali tokom perioda prilagođa- vanja.

Robove su štitili jedino kom ercijalni razlozi - trgovci nisu želeli da izgube dragocenu robu. Posada, čiji je moral bio sličan robovskom, imala

je dobre razloge (pre svega da bi se oslobodili smrada) da održava i čiste brod. Dešavalo se da svi robovi prežive putovanje - znači, to je bilo m o­guće. Takođe, neke zemlje su bile uspešnije u transportu robija od drugih. Holandani su slovili za najbolje. Imali su posebno napravljene brodove sa većim prostorij ama ispod palube, sa prozorčićim a za protok vazduha. Neki trgovci zbijali su veliki broj robova, znajući da će više um reti, ah da će prilično njih i preživeti. Drugi su robovim a davali više prostora, smatrajući d a je isplativiji kupiti m anje robova od kojih će veći proce- nat preživeti. Ali ni na jed n o m brodu s robljem nije bilo radosti, samo strah i mržnj a.

N akon iskrcavanja, robovi su prodavani i posle perioda „prilagođa- vanja", gonjeni na rad. Period prilagođavanja podrazum evao je selekci­ju , izdvajanje slabih i kroćenje buntovnih. Uporne bundžije bi bezobzirno šibali, je r nije bila šteta i ubiti ih da bi se dao prim er drugima. One koje bi pobegli često su jurili i vraćali drugi robovi koji bi u suprotnom morali da rade i njihov posao. Ovako su se mogli nadati i nekoj nagradi. Kao i drugi ugnjetavački sistemi, i robovlasničko uređenje oslanjalo se delom na saradnju žrtava.

Od robova se tražila efikasnost (u okviru koordinisanih grupnih poslova), koju je , s druge strane, gušila jedno ličnost poslova. Cilj nije bio stimulisati um i ruku, već koristiti neznanje i pokornost. Kada je tre­balo raditi što brže, na primer, tokom žetve, robovi su podsticani šiba- njem. Gospodari i nadzornici smatrali su crnce životinjama, bezobzirno ih tukli i bičevali, ne libeći se da ih osakate ili ubiju. Zbog materijalnih razloga, trudnice su bile pošteđene fizičkih kazni do porođaja. Nakon toga, m ajke su morale da rade na polju s bebam a na leđima. Postojale su zakonske kazne za ubistvo roba, teže ako je u pitanju tuđe roblje, ali kaz­na je uvek m ogla biti zamenjena ukorom, pa surovi gospodari nisu m no­go brinuli.

Tako, krug m učenja i ponižavanja vrteo se bez prestanaka. Hum ani­ji gospodari bili su daleko m alobrojniji od ostalih koji su u njim a videli pre tn ju za društvo i svoje bogatstvo. A ni dobri gospodari nisu trajali

136

večno: smrt, preseljenje, prom ena nadzornika, i podnošljivo je postaja­lo nepodnošljivo. Robovlasnička društva nisu mogla priuštiti dobrotu i uviđavnost. N a Barbadosu kvekeri su plaćali velike kazne zbog toga što su dovodili crnce u crkve, pokazujući hum anost prema njim a i nepošto­vanje prem a svetom neradnom danu. Odmor? Odmor je za ljude koji nisu morali da rade.

Demografski podaci najbolje pripovedaju ovu priču. Karipski robovi umirali su brže nego što su se razmnožavali.

O značaju uzgoja šećera za razvoj atlantske (međukontinentalne) ekonom ije i industrijalizacije Evrope već dugo se vode rasprave. Jed­nostavnom analizom neki stručnjaci (najistaknutiji medu njim a je Erik Vilijam s (Eric Williams)) došli su do zaključka da su profit od trgovine robljem i eksploatacija robova zalivali baštu tek rođenog kapitalizma, ili, da upotrebim drugu metaforu: „plodili čitav produktivni sistem zem- lje " .12 N a složenijem nivou, Adam Smitijan (Adam Smithian) zaključu­je : „A tlantski sistem zasnovan na robovim a otvorio je Engleskoj m ogućnost podele rada i transform acije ekonomske i socijalne struk-tu re ..."13

Vilijamsovu tezu su i hvalili i osuđivali, opravdano i neopravdano. Početne reakcije bile su najvećim delom negativne, kao što se i moglo očekivati, ali ta „skoro kamena opozicija uzdrmana je poslednjih godi­na novim istraživanjima, analizama i tumačenjima." Neke od tih reak­cija odslikavaju „intelektualna i m oralna previranja usled revolta protiv kolonijalizm a i uspostavljanja novih nacija i borbe za građanska prava, zajedno sa gorkim sećanjima na trgovinu robovim a i njihovu eksploa- tac iju " .14 Cilj, bar za Vilijamsa, jeste podsetiti samozadovoljne Britance ponosne na svoju imperiju, na njihov dug Africi. Ako je Britanija bila „prva industrijska zemlja", na to mesto je stigla preko išibanih leđa svo­

jih crnih robova.15

Kritičari Erika V ilijam sa ukazuju na njegove materijalističke (mark­sističke) prem ise: po njim a, on sve svodi na ekonom ske m otive i in terese.16 Tačno, ali plantažeri su tamo otišli da bi se obogatili. Mnogo uverljivija su osporavanja koja se baziraju na em pirijskim dokazima: istoričari su pokušali da izračunaju koliko je ropstvo bilo profitabilno i zaključili su d a je bilo daleko od lake zarade. Neka putovanja donela su izuzetno mnogo novca, dok su druga donela strašne gubitke, čak i zap-

137

lene brodova. Jedna procena utvrđuje stepen isplativosti u poređenju sa trgovanjem drugom robom - u prošeku manje od 10 procenata. Rizik je bio veći, ali m ožem o da pretpostavim o d a je ovaj prošek bio i podsticaji obeshrabren je .17 N eki se ne bi složili. Jedan kritičar sm atra d a je 10 procenata nedovoljno, je r obuhvata premalo transportovanih robova koji­ma pripisuje za više od četvrtine m anju cenu.18 U svakom slučaju, do­bitak jednostavno nije bio dovoljno visok, da ne pom injem o deo zarade koji ulagao u trgovinu i industriju da bi se, navodno, nahranio britanski razvoj. Kao što isti kritičar zaključuje.

Ali trgovina robovim a bila je tek deo složenije m ašinerije - onoga što se nekada zvalo trostranom trgovinom, a sada atlantskim sistemom. Robovski rad omogućio je intenziviranje proizvodnje i prerade šećera. Šećer (i njegovi derivati poput rum a i m elase) hranio je p lantažere i trgovce koji su ga prodavali i finansirao plantaže, istovrem eno dajući ovisnicima o čaju, kafi i drugim nam irnicim a s kofeinom iluziju hran- ljivosti.19 Plantažeri su od zarade kupovali hranu za sebe i svoje robove (jer nisu hteli da žrtvuju površine pod šećernom trskom zbog drugih prehram benih biljaka). Nešto te hrane dolazilo je iz Evrope, a sve veći deo iz severnoam eričkih kolonija. Plantažeri su kupovali i raznorazne proizvode: jeftine pamučne tkanine i luksuznu svilu, bakarne kotlove za kuvanje i destilovanje, pegle, eksere, pištolje, mašine i drugu proizvo­đačku opremu. U m eđuvrem enu, Britanci su počeli da m enjaju svoje proizvode za robove. U celoj toj šemi, ropstvo je bilo ključno. Ovakav sistem stimulisao je poljoprivredu i industriju, povećao prihod Britani­

je , podstakao podelu rada i pronalazak sprava za efikasniji rad .20

Iz ove celovitije perspektive argument (o važnosti ropstva za indus­trijalizaciju) ne treba da počiva na profitu (ni približno velikom koliko se verovalo) i troškovim a onih koji su kupovali, prodavali i koristili robove. Naravno, veliko parče zarade odlazio je Britaniji, delom nalazeći put ka industriji. Ipak, bio je to samo mali doprinos industrijskom kapi­talu. Plantažeri koji su bili daleko trudili su se da ulažu u svoja imanja, položaj i život. (N jihove zarade bile bi i veće da su učestvovali u pro­izvodnji i distribuciji.) Trgovci su bili druga priča - neki su i investirali u industriju, ali takvih je u trgovačkoj branši bilo malo, jo š m anje među industrijalcima.

S druge strane, širenje tržišta je ostavilo posledice. (Ne mislim o na povećanje profita, već obim a proizvodnje.) A frikanci i Am erikanci su

138

želeli proizvode dobijene ponovljenim postupcima, stoj e uslovilo potre­bu za mehanizacijom. Uzmim o pam uk kao primer. N a početku osam ­naestog veka ta industrija u povoju bila je nehotično podstaknuta zabra­nom uvoza indijskog platna (takozvanih „kaliko" tkanina), i iako jo š uvek bila daleko od proizvodnje i obrade vune sredinom veka, kada su pronalazači prvi put pokušali da m ehanizuju predenje, prilično se proši­rila i ubrzano razvijala, delom i zbog prodaja pam učnih tkanina p lan­tažama. Tako su se pronalazači, kada se vuna pokazala kao zahtevna, uspešno posvetili pamuku.

Pitanje je da l ije atlantski sistem igrao presudnu ulogu u podstica- nju tih revolucionarnih prom ena, ili, rečnikom svođenja na negacije, trenutno popularnim među ekonomskim istoričarima, da li bi bez njega industrijska revolucija bila nemoguća. Po meni, odgovor je , jasno , da. K ljučne prom ene u dobijanju energije (ugalj i parna m ašina) i u m e­talurgiji (livenje gvožda pomoću koksa) nisu zavisile od atlantskog sis­tema, kao ni prvi pokušaji da se mehanizuje predenje vune.

Ali bez ropstva, industrija bi se sporije razvijala. To baš i nije izriči­ta tvrdnja. Mogli smo reći i: bolje više nego manje. Ključno pitanje je - koliko sporije? M oramo da razm otrimo izvoz industrijskih proizvoda kao posledicu potreba tržišta, i da u tu sliku uklopimo izvozne tokove na A tlantskom okeanu. Statički gledano (zam islite da posm atrate niz fotografija), potrebe stranog tržišta (izvoz u Ameriku i tradicionalna trži­šta u kontinentalnoj Evropi) bile su daleko m anje od dom aćih. Ali dinamična slika (poput film a) otkriva da su potrebe stranog tržišta rasle brže od domaćih, i da se izvoz u Ameriku i ostrva u Atlantiku povećavao mnogo brže od prodaje evropskim kupcima. Robovi su ipak imali uti- caja. Recima Barbare Solou (Barbara Solow) i Stenlija Engermana: „Bilo bi previše smelo tvrditi daj e [širenje tržišta zahvaljujući profitu od plan­taža bilo] neohodno ili dovoljno za industrijsku revoluciju, kao i pori­cati d aj e uticalo na nj en obim i poj avu... Da su sve migracij e u zapadnu hem isferu bile dobrovoljne, britanska ekonom ija i njene severnoame- ričke kolonije razvijale bi se sporije."21

Ali ostaje pitanje, koliko sporije? Tu ćemo se zaustaviti.(Naravno, ovo nije kraj priče, je r se više ideoloških pozicija oslanja

na ovakvu istorijsku debatu. Zem lje Trećeg sveta i njihovi simpatizeri žele da povećaju iznos na računu spremljenom za bogate, im perijalis­tičke zemlje - optužbe nisu dovoljne, treba zahtevati obeštećenje. Čast

139

i samopoštovanje bogatih, im perijalističkih zem alja zahteva poricanje optužbi. Rasprava o efektim a ropstva nema kraja, je r se ne može resiti suočavanjem činjenica, a podstiče druga pitanja.)

Plantaže šećera kao hacijende22

Španci nikada nisu bih važni igrači u trgovini šećerom. Našli su brže načine za bogaćenje, a šećer je ušao u njihove živote samo kao statusni simbol i obeležje načina života. Za razliku od engleskih plantažera, nika­da nisu shvatali prednosti specijalizacije i podele rada u globalnom povećanju produktivnosti celokupnog ekonomskog sistema.

Šećerna trska rano je došla u N ovu Španiju. Fernando Kortez je uzga­jao šećernu trsku i sagradio pogon za obradu (ingenio) kraj Vera Kruza. (Na tom slanom ravnom zemljištu u ravni m ora pšenica i kukuruz nisu dobro uspevali, i Španci su brzo uvideli mogućnosti uzgoja suptropskih industrijskih biljaka). I drugi su sledili njegov primer, i uskoro su Indi­janci uzgajali šećernu trsku da b ije prodavali radionicam a za obradu. Španska kruna je 1550. godine preispitala potencijale N ove Španije i naredila potkralju da podeli zem ljište proizvođačim a i obrađivačim a šećera. Do 1600. godine sagrađeno je preko četrdeset pogona koji su predstavljali značajnu industrijsku i poljoprivrednu investiciju. Bilo je tu i m anjih pogona (traphicos) koji su koristili životinjsku, čak i ljudsku radnu snagu (trapichillos a mano), ali i većih (ingenios) pokretanih snagom vode, čiji je udeo u proizvodnji bio daleko veći. Jedan od dva najveća pogona, Sanizma Trinidad u Halapi, imao je sedam kotlarnica i dve rafinerije. Upošljavao je više od dvesta afričkih robova, procenjen

je na 700.000 pezosa i donosio je zaradu od 40.000 pezosa godišnje.

U početku, proizvođači šećera hteli su da koriste indijansku radnu snagu, i činjenica da su neki Indijanci već na svojim im anjim a uzgajali trsku govorila je da im ta biljka nije bila m rska (bilo je sasvim suprot­no). Ali nisu sve tehnike uzgajanja šećerne trske iste, a sistem proizvod­nje na plantažam a podrazum evao je celodnevni rad i pakleni ritam , odnosno krajnje iscrpljivanje radnika, da bi se ostvarili maksimalni rezul­tati. Neko vreme isti broj Indijanaca i crnaca radio je na poljim a i u m li­novima, ali Afrikanci su se pokazali kao mnogo produktivniji, je r su bili otporniji. Važilo je pravilo d a jed an crnac vredi koliko četiri Indijanca.

140

Nadzornici i goniči nisu dozvoljavali odmor - odrasli muškarci su radili dvadeset časova dnevno. Hranu je obično obezbeđivao gospodar, ali neki nisu osećali obavezu da nahrane svoje „ruke". N eki su dozvoljavali robovim a da nedeljom obrađuju svoje parcele s kojih su ubirali hranu za narednu nedelju, dok su drugi jednostavno očekivali da se robovi snađu sami. Većina gospodara više je marila za svoje životinje nego za robove, odmarajući ih po potrebi - ne zato što su ih voleli, već što bi iscrpljene životinje jednostavno prestale da rade, dok bi robovi, koji su znali da ih čeka jo š gora kazna, nastavljali.

Podrazumeva se d a je takvo m altretiranje izazivalo otpor, pasivan (sam oubistva, abortusi i ubistva novorođenčadi) i aktivan (sabotaže, ubistva, prik ljučivanje razbojnicim a). Bilo je različitih načina za sa- moubistvo, ali jedan od najčešćih bio je konzumiranje prljavštine umesto hrane. Belci su za većinu sabotaža mislili da su slučajnosti, je r su sma­trali da su robovi previše glupi da smisle tako nešto. To nije sprečavalo gospodare da fizički kažnjavaju crnce zbog grešaka. Kako inače nauči­ti divlj ake da budu pažlj ivi? U međuvremenu, begunci (cimarrones) bili su jednako okrutni kao i njihovi gospodari i opravdan strah od kazne terao ih je da zastrašuju belce. To nije bilo dobro za industriju.

N ajveće španske plantaže šećera bile su samodovoljna imanja, po­put srednjovekovnih vlastelinstava. Tu se proizvodila hrana, uzgajala stoka, gradile kapele za vaspitanje duha i spasenje duše, nekad čak i pra­vila odeća za sluge i robove. Gospodar je s porodicom živeo raskošnim životom, skrivajući se iza svilenih kitnjastih zavesa od bola i patnje koji su ih okruživali. Kakva suprotnost engleskim ostrvima šećera, posveće­nim pravljenju šećera toliko da nije bilo mesta za proizvodnju hrane koja je morala da se uvozi iz Severne Amerike ili čak iz Evrope. N a tekstil­nu industriju nije se ni pomišljalo. A do osamnaestog veka, britanski plan- tažeri su shvatili da ne žele da provode vreme na svojim plantažama. Neka se advokati i upravitelji znoje pod vrelim suncem. Vlasnici su živeli i uživali u Engleskoj. To jeste nekakva podela rada, i to neefikasna.

U međuvremenu, advokati i upravitelji su se bogatili, ali su i živeli kraće.

141

Carstva Istoka9.

Portugalija je m ala zemlja osrednjih mogućnosti. U petnaestom veku imala je oko milion stanovnika, a glavni izvozni proizvod bilo je vino (porto i, u sve većoj meri, madera - jak a pića od kojih se vrtelo u glavi) i šećer od trske, čija se proizvodnja zahuktavala. Da su Portugalci tada imali pred sobom sada već klasičnu analizu kom parativne prednosti Dejvida Rikarda (David Ricardo), nastavili bi tim razumnim putem, gle­dali svoja posla i menjali pomenute proizvode za robu drugih zemalja. Umesto toga, preskočili su ivicu razboritosti i pretvorili svoju zemlju u gradilište velike imperije. Duga ruka portugalskog dominiona pružala se duž tri četvrtine obima Zemlje, od Brazila na zapadu do Malukanskih ostrva i Japana na Dalekom istoku.

Takav skok van razum a i osećajnosti nije nepoznat u istoriji. Kasni­je ću navesti nekoliko prim era koji pokazuju da upravo takva vrsta ne­razum nih inicijativa ugrožava predvidljivost istorije. Ali portugalska ekspanzijaje, u suštini, iznenađujuća, je r Portugalija nije imala ni ljudi ni sredstava. Bilo ih je premalo da bi emigrirali u većem broju (glavni razlog zastoje Portugalija tako žurila da uveze robove iz Afrike bio je nedostatak ljudske radne snage). Materijalni resursi, posebno oni potrebni za izgrad­nju i naoružavanje prekookeanskih brodova, bili su ograničeni. Plovila su bila poput patuljaka koja se hvataju u koštac sa džinovima.

Portugalski uspeh govori o njihovom preduzetništvu i čvrstini, o reli­gioznosti i entuzijazm u, o njihovoj m ogućnosti da iskoriste najnovija otkrića i tehnike. Šovinizam se povlačio pred pragmatizmom. Trpeli su strance zbog njihovih para, znanja i rada, koristili robove kao radnu snagu i povremeno kao vojnike, venčavali se sa ženama svih rasa, i to sa više njih u isto vreme. Na tim dugim putovanjim a nije bilo mesta za Portu­galke, iako bi ponekad poveli nekoliko ženskih siročadi koje nisu mogle reći ,,ne". Kao i portugalski muškarci, ove žene teško su podnosile okean- sku klimu: na primer, porođaj je obično bio smrtna presuda i za m ajku i

143

za dete. Međurasne veze bile su uspešnije: muškarci bi kupovali na dese­tine tam noputih robinja - kao da su hteli da začnu novu novu naciju iz svojih bedara.

Jedino kroz religiju davali su oduška svojim emocijama. N a svako putovanje vodili su sveštenike i kaluđere, zbog bezbednosti i spasenja (koje su im obezbedivale m olitve i duhovni zaveti), širenja vere m eđu nevernicim a i paganitna, i zbog sopstvene savesti. Ti božiji ljudi blagosi- Ijali su pohlepu.

Religiozni aspekt otežavao je komercijalne uspehe: nametao je nepri- j atelj sku atmosferu pri susretim a koj i su mogli biti prij atnij i i profitabil- niji. M uslimani su za Portugalce bili nevernici i neprijatelji prave vere. Nisu zasluživali sažaljenje. M uslimanski brodovi bili su mete, je r su sva m uslim anska kraljevstva bila neprijateljska. N a svom drugom putova­nju 1502. godine Vasko de Gama je pobedio muslimansku flotilu pred Kalkutom, odsekao uši, noseve i ruke osamsto M aora i poslao ih na kop­no lokalnom vladaru uz podrugljiv predlog da od njih napravi kari. A jed an od njegovih kapetana, rođeni u jak (čije ime valja zapam titi ad opprobrium), tukao je glavnog m uslim anskog trgovca kod Kananore (M alabarska obala) dok se ovaj nije onesvestio, zatim je ispunio njego­va usta izmetom koji m u je gurnuo niz grlo parčetom svinjetine.1

Takvi ispadi doveli su do ratova sa m nogim regionim a u Indijskom okeanu: istočnom Afrikom , Arabijom i Persijom, većim delom Indije i In­donezijskog arhipelaga. Kao što stoji u eseju iz šesnaestog veka Izuzetnost i časnost vojničkog života u Indiji: „Ne treba se tome čuditi, jer, pošto smo zakleti neprijatelji svih nevernika, možemo očekivati da nam vraćaju istom merom... Ne možemo živeti u ovim zemljama bez oružja u ruci niti trgo­vati sa starosedeocima na drugi način sem kao i oni, uvek na oprezu."2

Jesu li ikada neki došljaci tražili više nevolje?I bez toga, portugalska politička strategija m orala se znatno razliko­

vati od oportunističkih španskih osvajanja. Prvo, starosedeoci su bili daleko bro jn iji, a i iskustvo u obradi m etala i u ratovanju činilo ih je ozbiljnim protivnicima. Osim toga, bili su otporni na boleštine koje su im doneli Portugalci. M orali su da ograniče svoje ambicije da bi um a­njili gubitke. Birali su strateški važna m esta odakle su mogli kontrolisati najvažnije prolaze - M alindi i M om basu na afričkoj obali (odskočne tačke za putovanje do Indije), Ormuz na ulazu u Persijski zaliv, M alaku (između Sumatre i M alezije, na m oreuzu koji spaja Indijski okean i Cej-

144

lonski zaliv sa Južnim kineskim m orem i M olučkim ostrvima), Mako blizu ušća Biserne reke (ulaz u jugoistočnu Kinu). Hteli su i Aden (pris­tup Crvenom moru), ali nikada nisu uspeli da ga zauzmu. N ajvažnija baza bila je Goa, biser Malabarske obale - skladište bibera, tačka ulas­ka arapskih konja u južnu Indiju (klima nije dozvoljavala uzgoj konja na tim prostorima), zaštićena morem, a s kopna kanalom punim krokodila.

N a kraju, lokalni vladari u tim oblastima naučili su da žive i poslu­ju s portugalskim enklavama, kao i sa svim prethodnim došljacima. Kada bi zaratili sa Evropljanim a, nisu ulazili u preterane sukobe s lokalnim hrišćanskim neprijateljima. Portugalci su se trudili da održe ravnotežu u odnosima sa svim stranama, i to ih je više puta spasilo.

Ali m nogo opasniji neprijatelj tek je trebalo da se pojavi. Sve se prom enilo kada su na scenu stupili Holanđani i Englezi. Holanđani su 1605. godine zauzeli Amboinu i oterali Portugalce iz drugih baza na Ma- lukanskim ostrvima. Persijanci, otvoreno potpomognuti engleskim bro­dovima i topovima, uzeli su Ormuz od Portugalaca 1622. godine. Holan- đani su 1638. godine zauzeli Elimuni, prvu portugalsku luku na obali Gvi­neje, simbol njihovih pionirskih plovidbi i tržište afričkog zlata i robova. M alakaje pala u ruke Holanđana 1641. godine, a M akasarje uzalud bra­njen od 1665. do 1667. godine. Holanđani su prosto oduvali Portugalce sa Molučkih ostrva, na kojim a su oni nekada uvežbavali svoje pomorske moći. Dani portugalske moći su prošli, ali ponos se hrani sećanjima, i Por­tugalci su čuvali što su mogli. Gou su držali sve do 1961. godine (dugo nakon što je izgubila komercijalni značaj), kada je daleko snažnija indij­ska struja umarširala i preuzela vlast, bez primene sile ili izgovora. N ijed­na nezavisna zemlja koja drži do sebe ne bi mogla živeti s takvim koloni­jaln im ostacima.

Osnovni komercijalni cilj Portugalije na Istoku bio je nabavka bib- era i drugih začina koje bi brodovim a prevozili direktno u Evropu, zao­bilazeći posrednike koji su tradicionalno opterećivali trgovinski protok preko Azije do Mediterana.* Portugalci su otkupljivali i otimali, silom

* M o g u ćn o st zarade b ila je znača jn a . Jedin i b rod ko ji je preživeo M agelanovo oplov lja- v an je Z em ljin e kugle vratio se sa 26 to n a karanfilića , prodatog po 10.000 p u ta većoj ceni, tam an da se p okriju troškovi ek sp ed ic ije - H am bl, Istraživač, str. 162. (K aranfilić je bio verov a tn o n a jsk u p lji od svih začina , u odnosu na svoju težinu: m ala k esa b ila je v redna n ag rada za m ornara, daleko v eća od n jeg o v e plate .) N aravno , konk u ren c ija je vrem enom drastično sm an jila tu p ro d a jn u cenu.

145

T R G O V A Č K I P U T E V I N A IS T O Č N IM M O R IM A

savlađujući prepreke koje su im postavljali muslimanski trgovci. Tako su se na samom početku izborili za veliki deo uvoza. N a vrhuncu, oko 40 procenata bibera uvezenog u Evropu prevozilo se oko Rta dobre nade, na štetu Venecije. Ali vremenom, stari trgovački kanali su oživeli. Direk­tan udeo Portugalaca pao je na 20 procenata - jo š uvek m nogo, ali ne dominantno. Godine 1570. portugalska kruna odrekla se m onopola na trgovinu između Lisabona i Istoka (Goe). Kralj se odrekao uloge trgov­ca i um esto toga počeo da prodaje dozvole i koncesije, često stranim trgovcima. Nem ačka trgovinska kuća Velser (Welser) je 1586. godine iznajm ila ekskluzivno pravo za kupovinu bibera na Indijskim ostrvima. Portugalci su prodavali sećanja na staru slavu.3

(Navedene brojke su samo približne. Nemamo obimnije podatke.4 Ali znamo daje Venecija, sa kopnenim transportom robe na Levant, kra­jem šesnaestog veka ponovo postala vodeći snabdevač Evrope biberom. Kada se proširila vest o prvom uspešnom putovanju Holanđana do Is­točnih indijskih ostrva [na čelu s Kornelisom Houtmanom (Cornelis Hot- man) 1595. godine], Veneciji, kao i Portugalu, bilo je ja sn o d a je „pot­puni slom" stare raspodele trgovinske moći neizbežan.5 Do 1625. godine, m letačka carina svrstavalaje začine u „zapadnjačku robu", je r su ug­lavnom dolazili sa A tlantika, umesto sa Bliskog istoka.)

Da bi nadoknadili gubitke usled zam iranja trgovine začinom, Por­tugalci su prešli na m eđuazijsku robnu razmenu, koja je cvetala m no­go pre dolaska Evropljana. Trgovci iz Gujratija, Kine i s Jave menjali su začine za indijske i kineske tkanine i kineski porcelan, arapski trgov­ci su prevozili robove iz A frike u m uslim anske zem lje, brodovi iz svih krajeva nosili su tikovinu, sandalovinu i druga kvalitetna drva, slono­vaču i rogove nosoroga (navodne afrodizijake), retke i druge životinje (uključujući m ajm une, tigrove i, pre svega, konje i slonove za ratove i cerem onije), i dragocene m etale koji su donosili sigurnu zaradu (sre­bro iz N ovog sveta u Indiju i Kinu, zlato iz istočne A frike i Japana). Azijski trgovački tokovi bili su uglavnom im provizovani - poput Bra- unovog kretanja. Išlo se tam o gde je roba, od luke do luke - plovilo se nasumice poput takozvanih lutajućih parobroda koji su se pojavili m no­go kasnije.6

Portugalci su od trgovaca postali „reketaši". Koristili su svoju moć da profitiraju na trudu drugih trgovaca. Postali su m orski razbojnici u svilenim rukavicama. Svi trgovački brodovi morali su da traže od Por­

148

tugalaca dozvolu za trgovinu. Oni koji su to odbijali mogli su da očeku­ju otim anje robe. P reusm eravanje na reketiran je i lokalnu trgovinu odrazilo se na ekonomske tokove, je r je mnogo m anje brodova odlazi­lo iz Evrope u Aziju. U svojim pohodim a Portugalci su koristili b ro ­dove koje su gradili Indijanci. Tvrdo drvo već je bilo dostupno, a indi­

janske drvodelje brzo su naučile da rade po evropskim specifikacija­m a (i mnogo jeftin ije). I posada je bila pretežno indijanska. Ponekad su svi članovi posade bili Indijanci, uz izuzetak petnaest ili dvadeset evropskih (ili evroazijskih) vojnika, topdžija i oficira. Veličina Indij­skog okeana lako vas m ože navesti da pom islite kako su Portugalci m orali da angažuju brojnu flotu da bi osigurali poslušnost trgovaca. Ali topografija je bila na n jihovoj strani: bilo je lako nadzirati uske trgovačke puteve i prolaze. Osim toga, i nisu morali da budu svuda prisutni - zaplena tovara nekoliko trgovačkih brodova bila je dovolj­na opom ena drugima.

Problem je što su i drugi želeli isto što i Portugalci. Evropske more- plovačke novajlije borile su se žešće i plovile bolje. Prve plovidbe Holanđana i Engleza po tim prostorim a (rani sedamnesti vek) bile su praćene čekanjim a i kukavičlukom , zam kam a i izdajama, napadim a i zaplenama. Hulja na jednoj strani bio je heroj u protivničkom taboru. D žejm s Lankaster (James Lancaster), smeo i vešt engleski kapetan, 1601. godine nije uspeo da zaradi dovoljno na svom drugom putova­

n ju do Ind ijsk ih ostrva. N ikakav problem . K ada se L ankaster dve godine kasnije vratio u Englesku s brodovim a punim otete robe, kralj Džejm s m u je zbog njegovih zalaganja dodelio titulu viteza. Površina Indijskog okeana odražavala je poredak u njegovim dubinama, punim grabljivica koje su se hranile jed n e drugima. Sve to je doprinelo lega­lizaciji piraterije, koju su Holanđani i Englezi ozakonili zbog ratnog stanja sa Spanijom, ujedno i sa Portugalijom, nakon što su dva iberij­ska kraljevstva 1580. godine stala pod istu krunu. P iraterija je bila to­liko isplativa da kada su se Portugalija i Spanija razdvojili 1640. godi­ne, Holanđani i Englezi su krajn je nevoljno prihvatili mir. To najbolje objašnjavaju sledeći stihovi:

Staro zlatno pravilo, jednostavan plan,N ek uzme ko ima moć,N ek čuva onaj ko može?1

149

Kopnene sile kraj Indijskog okeana držale su se dalje od ovog nad­m etanja evropskih zemalja. Zadovoljavali su se udelom u monopolis- tičkoj trgovini, čak su i koristili te strance u sopstvenim ratovima. N ije ih zanim alo da budu pom orske sile - „Ratovi na m oru", rekao je šah Bahadur, vladar Gujarata i sused Portugalaca, „problem su trgovaca, ne kraljeva". Sličan je bio i kineski stav. Još jed n a velika greška.

U međuvremenu, portugalska moć se osipala: jedan istoričar pisao je o „suštinski krhkoj nadstrukturi njihove moći na m oru".8 M ogao je da pom ene i trošnu infrastrukturu. Uskoro su ostala samo veličanstvena sećanja, oživljena u poeziji de Kamoenša (Luis de Camoëns) (Luisija- da), koji je pisao o nevidljivim tragovima u „okeanu što pre nije viđen".9 Ponos i ništa više. Kao stoje engleski guverner u Bombaju zapazio 1737. godine: „Portugalska kruna dugo je držala svoje teritorije u Indiji i po cenu određenih godišnjih gubitaka, ne zanemarljivih; čini se samo zbog časti i v e re ."10

rw V • V« jZačin života

Čitaoci se m ogu zapitati zašto su biber i drugi začini toliko značili Evropljanim a pre m nogo vremena. O dgovor leži u očuvanju hrane u svetu neizvesnog življenja. Ž itaricajedva d a je bilo dovoljno, a za ži­votinje se tokom dugih zima nije m ogla odvojiti veća količina (izuzev za rasplodne primerke, tegleću marvu i konje). Otud tradicionalno je s e ­nje klanje. Da bi se očuvalo tokom cele godine, na toploti i hladnoći, u svetu bez frižidera, m eso je dimljeno, usoljavano, začinjeno i obrađivano na druge načine. Tokom kuvanja, m eso bi se obilno začinilo, da bi se prikrio ukus i miris kvareži. Otud paradoks daj e hrana toplijih zemalja obično „ljuća" o d je la hladnijih oblasti, zato što se lakše kvari.

Začini su donosili i neplaniranu korist. Ljudi tada i nisu znali da jak i začini mogu ubiti ili oslabiti bakterije ili viruse koji se razvijaju na truleži. Tabasko i drugi ljuti sosovi, na primer, učiniće konzum iranje inficiranih ostriga bezbednijim (tako bar pokazuju ispitivanja). Začini se, znači, u srednjovekovnoj Evropi nisu koristili samo zbog uživanja, već i usled potrebe, sto je potvrđivala njihova tržišna vrednost.

150

„Os Cafres da Europa” - „evropske crnčuge" 11

Usponi i padovi imperija ne mogu se razumeti ako se pored resursa i okolnosti u m atičnim zem ljam a ne uzm u u obzir i uslovi na terenu. Kada su Portugalci osvojili ju žn i Atlantik, jo š uvek nisu bili dovoljno vešti moreplovci. Bez predrasuda učili su od stranih stručnjaka, od kojih su mnogi bili Jevreji i počeli praktično da prim enjuju nova znanja. Kada

je 1492. godine Španija naterala svoje Jevreje da biraju između pokrš­tavanja i proterivanja, mnogi od njih odbegli su u Portugaliju, čija anti- semtiska osećanja nisu bila tako jaka. Ali pritisak katoličke crkve i Špani-

je naterao je Portugalce da odustanu od te tolerancije. Oko sedamdeset hiljada Jevreja primorano je na formalno, ali ipak crkveno važeće kršte­nje. Godine 1506. u Lisabonu se desio prvi pogrom tokom koga je ubi­

jen o dve hiljade „preobraćenih" Jevreja. (Španijaje to radila već dve sto­tine godine.) Nakon toga, intelektualni i naučni život Portugalije tonuo je u ambis zatucanosti, fanatizma i puritanstva.*

Propadanje je bilo postepeno. Portugalska inkvizicija uspostavljena je tokom četrdesetih godina šesnaestog veka, spalivši prvog je re tik a 1543. godine. Ali proći će trideset godina pre nego što će, nakon u je ­dinjena španske i portugalske krune na glavi Filipa II, postati bezobzir­na dželatska ruka katoličke crkve. U m eđuvrem enu, jev re jsk i m ate­matičari, uključujući Abrahama Zakuta i druge astronome, zaključili su daj e život u Portugaliji previše opasan i masovno otišli. Odneli su novac, trgovačke veštine, veze, znanje, i ono najvažnije, neprocenjivu snagu istraživačkog duha i preispitivanja koji pokreću ljudski duh.

Bila je to velika nesreća za progonjene, ali najveće gubitke je p ro­gonitelj naneo sam sebi. Progoni i duhovno osirom ašenje međusobno su se podsticali, ne u tom trenutku, niti tokom jedne vladavine, već ve­kovima. Do 1513. godine, Portugaliji su već nedostajali astronomi, a po­sle 1520. godine, nije bilo ni naprednih naučnika. Portugalija je pokušala da uspostavi novu hrišćansku astronomsku i matematičku tradiciju, ali nije uspela, sigurno i zato što su kvalitetni astronomi optuživani za j u ­daizam. 12 (Uporedite takva proganjanja sa optužbama španske inkvizici­je na račun doktora.)

* Portugalsk i „stari h rišćan i" v rem enom su počeli sebe da nazivaju „puritanosi".

151

Portugalci su se, poput Španaca, trudili da se odbrane od stranih od jere tičk ih uticaja. Obrazovanje je kontrolisala crkva, koja je održavala srednjovekovni nastavni program s fokusom na gramatici, retorici i sko- lastičkim raspravama. Išlo se iz krajnosti u krajnost - od uopštavanja, do nepo trebnog d e ta ljisan ja (učenici su m orali napam et da uče 247 rim ovanih sintaksnih pravila o latinskim imenicama). Ozbiljnija nauka izučavala se jed ino na medicinskom fakultetu u Koimbri. A i tamo se tek nekolicina predavača usuđivala da odbaci Galenova učenja zarad Harve- jev ih ili da predaje jo š opasnije ideje Kopernika (Copernicus), Galileja (Galilei) i N jutona (Newton), zbog čega su ih proterali jezu iti (ipak kas­nije nego što bi se očekivalo, 1746. godine).13

U m eđuvrem enu, portugalski studenti su prestali da idu na usavrša­vanja van zemlje, a uvoz knjiga revnosno su kontrolisali inspektori koje je Inkvizicija slala da proverava pristigle brodove, knjižare i biblioteke. Indeks zabranjenih delà prvi put je sastavljen 1457. godine, da bi se narednim proširenjim a došlo do obimne liste od 1624 stavke - spas por­tugalskih duša nije imao cenu.

U kraljevstvu i preko mora, trostruka cenzura sprečavala je protok štam panih stvari i gušila originalnost. Š tam parske m ašine (u Goi, u Brazilu ih nije bilo) bile su u rukama sveštenika, isprva isključivo je zu i­ta, koji su se ograničavali na štampanje rečnika i religioznih tekstova.* Čak i ovaj dozvoljen m aterijal iz Brazila i Angole m orao je proći cen­zuru pre slanja u Portugaliju.

Jasno je zašto su nauka i konstruktivna m isao polako odum irali. Zabrane nisu važile za nekolicinu privilegovanih - manji broj aristokrata i sveštenika, članova Kraljevske istorijske akadem ije osnovane 1720. godine, sve samih diletanata, smeli su da uvoze knjige, ali njim a je bilo lakše da pišu ulagivačke hvalospeve o kraljevskoj porodici.

Naravno, nemoguće je bilo izlolovati tako ambicioznu zemlju koja je bila važan činilac evropske istorije. Portugalske diplomate i agenti upozoravali su dvor da ostatak sveta ide napred, dok Portugalija miruje. Ti estrangeiradosi (pogrdan nadimak) budili su duboku sumnju, je r bili su okaljani evropeizovanim shvatanjima. Portugalski dvor bio je previše

* P rv a štam parska m ašina do šla je u Brazil 1807. godine, sa izbeg lom portugalskom k ra­ljevskom porodicom . K ako je m od ern a b iro k ra tija m orala da vodi evidenciju i izd a je reše- n ja i uredbe, m aš in a je b ila od n ep rocen jive vrednosti - L ang, P ortugalski Brazil, str. 195.

152

ponosan da bi trpeo takve intelektualce. Kakva šteta, je r oni su videli ono sto je bilo jasno malom broju Portugalaca: d a je insistiranje na hrišćan- skoj uniformnosti besmislica, daje inkvizicija nacionalna sramota, daje crkva gutala bogatstvo zemlje, d a je zbog zanim arivanja poljoprivrede i industrij e Portugalij a postala „najbolj a i naj isplativij a engleska koloni- j a " .14 (Klasični britanski ekonomisti to bi form ulisali na drugi način. Rikardu je Portugalija bio dobar prim er za isplativost trgovine i delo- vanje u skladu s komparativnom prednošću.)

Zamiranje sloja intelektualaca u Portugaliji izazvalo je mnoge osude: D ijego do Souto (Diogo do Couto) je 1603. godine pom injao „preteći nedostatak radoznalosti Portugalaca", Frensis Peri (Francis Parry), engleski diplomata u Lisabonu 1670. godine zapazio je „da su ljudi toliko nezainteresovani da niko ne zna više od neophodnog", a Engleskinja M eri Brirli (Mary Brearly), nakon posete Portugaliji napisala je „d a je kritičko m išljenje bilo strano većini Portugalaca čija je odbojnost prema intelektualnim aktivnostima bila tolika da uopšte nisu dovodili u pitanje ono što bi naučili."15

Zbog te dobrovoljne izolacije Portugalija je počela da gubi trku i u onim oblastim a u kojim a je nekad dominirala. „Od lidera u m oreplo- vačkoj teoriji i praksi, postali su m arginalci".16 Do kraja sedamnaestog veka, već nekoliko kapetana portugalskih trgovačkih brodova na Indi- j skom okeanu bili su stranci. Prošli su dani kada su portugalske naviga- cione mape bile vrhunska tajna: Holanđani su imah detaljnije karte. A kada je glavni inženjer ubedio kralja Žoaoa (Još) V (vladao od 1706­1750) da obnovi kurseve matematike, vojnog inženjerstva i astronomi­

je , neophodna oprema došla je iz inostranstva.Do 1600. godine (a kasnije, do 1700. godine, u mnogo većoj meri)

Portugalijaje postao zaostala, slaba zemlja. Prošlo je vreme naprednih fizičara i matematičara (među njim a i Jevreja), a nikoga nije bilo da ih nasledi. Godine 1736. don Luiz da Sunja (Luis da Cunha) žalio je zbog nedostatka re fo rm ista (kalvinista) u Portugaliji. Zaključio je da je hugenotski izazov održavao vitalnost francuskih katoličkih sveštenika, za razliku od njihove portugalske braće po veri koji su osirom ašili duhom .17 Vrlo smela, ali tačna izjava: dobitak od razmene materijalne robe je važan, ali ne kao korist od razmene ideja.

153

Zarad zarade10.

...Mi Amsterdamci putujemo...Gde nas profit vodi, na svako more i obalu, za ljubav zarade istražujemo daleke luke.

— Just von den Vondel '

H olandija nije velika zem lja (skoro kao Portugalija) - prem ala za krupne imperijalističke težnje. Holanđana je 1500. godine bilo oko mili- on; 150 godina kasnije taj broj je udvostručen. Mala, ali s mnogo poten­cijala - u sedamnaestom veku polovina stanovništva živela je u gradovi­ma, sto je veći procenat nego u drugim evropskim zemaljama. I aktivna - je d a n savremenik zapazio je 1627. godine d a je na holandskim kop­nenim i vodenim putevima večita gužva, da ,,u Rimu nema toliko koči­ja (a nebo zna da ih je tamo mnoštvo) koliko je ovde kola, punih putni­ka, dok su kanali koji presecaju zem lju u svim pravcim a, prekriveni nebrojenim čam cim a."2 Još veće divljenje izazivale su luke, velike i male, u kojim a je sve vrvelo od brodova i čamaca. Do 1560. godine H olandija je posedovala nekih hiljadu i osamsto brodova za plovidbu m orem - šest puta više od mletačke flotile na njenom vrhuncu vek pre toga. Amsterdam je bio matična luka za nekih petsto brodova, ali plovi­lo se odasvud u raznim pravcima: čak preko petsto brodova prevozilo je samo haringe, polazeći iz malih, sada davno zaboravljenih luka - Hor- na, Enkuzena, M edem blika.3

Još jed n a m ala evropska zem lja prevazišla je sebe, i takav uspeh odrazio se na prilike u samoj zemlji, kao i na nadmetanje sa ostalim evrop­skim zemljama. Holanđani su u velikoj meri promenili odnos prema radu i trgovini (što se najbolje može ilustrovati pričom o kornjači i zecu). Pljač-

155

ka i lak novac bili su poželjni, ali mnogo važniji bili su dugoročni planovi, zarada uz mali rizik koja se postepeno, ali sigurno povećava.4

Ono što mi zovemo Holandijom Holandani su nazivali Ujedinjenim Holandskim Provincijam a. B ila je to konfederacija, severna polovina oblasti s gradovima, okruzima i vojvodstvim a nekada evropske najvital­nije imperije koja je prerano dostigla svoj vrhunac i postala zalog u feu­dalnim pogodbam a i bračnim ugovorima. U ranom sedamnaestom veku Caris V, vladar Svetog rim skog carstva, postao je kralj Španije nakon venčanja njegovog oca Filipa Huanom, ćerkom Ferdinanda i Izabele. Čarlsu V pripadalaje i titula vojvode od Burgundije (plod jo š jednog srećnog spajanja). Burgundija je zato proširila vlast na zemlje današnjeg Beneluksa. U tom kruženju vlasti, jed n a od najbogatijih i najotvorenih evropskih oblasti - centar industrije, trgovine i ideja, bez stega feudalnog robovanja, dom ekonomske, intelektualne i duhovne raznovrsnosti - pala je pod gvozdenu ruku španskih Habzburga. Konflikt je bio neizbežan: vladar Španije, vezan za prošlost svoje zemlje, nikako nije mogao tole- risati neskriveni protestantizam u svom dom inionu.5

Istorijska je ironija što su Holandija i N em ačka m orale da ratuju. Zemlje Beneluksa imale su pametnija posla. Ti neustrašivi građani, m ore­plovci, ribari i seljaci postali su trgovinski posrednici severne Evrope. Uvozili su i dalje izvozili sirovine sa Severnog mora, iz Skandinavije i istočne Evrope: žitarice, drvo, ribu, loj, katran, kožu. Proizvodili su vunu i pravili tkanine i znali sve o kom ercijalnim kreditim a i međunarodnim finansijama. Antverpen, velika luka na reci Šeld, bila je centar pomorske ekonomije. Povezivala je unutrašnjost Evrope sa Atlantikom i udaljeni­

jim oblastima, bacila je u zaborav stare pomorske centre poput Veneci­je i Đenove, postajući glavno odredište robe iz novih zem alja preko okeana. Prekookeanski teretni brodovi su m ožda prvo pristajali u Li- sabonu i Sevilji, ali putovanje su završavali u Holandiji, u kojoj se roba preuzimala, prepakivala i slala nadalje svuda po svetu.

S druge strane, Španija je briljirala na svetskoj sceni. N eprestani priliv kolonijalnog blaga dao je Spancima neviđeni zamah. Španija je sada bila najveća evropska sila i ništa nije smelo ugroziti njene am bici­

je . Zato, kada su se ti nesnosni vunari iz Holandije i okolnih zem alja usudili da protivreče španskim predstavnicim a u svilenim odorama, stavljeno im je do znanja da nisu bolji od običnih skitnica (tas de gueux). Španija nije štedela para ni ljudi da im pokaže koj e gazda.

156

Bio je to svet bogatstva i pištolja. Ali na verskom planu, dve stvari su zaoštrile konflikt i odredile sudbinu ove oblasti. Prvo su fanatizam i netolerancija trijumfovali u Spaniji, dovodeći do progona Jevreja (kas­nije i muslimana). Mnogi Jevreji potražili su m ir i dostojanstvo u zem­ljam a Beneluksa koje su bile mnogo tolerantnije.

Drugi veliki religijski događaj bio je uspon protestantizma kao orga- nizovanog verskog sistema. Otpadnici i jeretici bili su već stvar prošlosti, ali kada je Martin Luter (Martin Luther) 1517. zakucao svojih „devedeset pet teza" na vrata crkve u Vitenbergu, napravio je prvu pukotinu u dotad jedinstvenom katolicizmu. Hrišćanstvu je pretila podela. U narednim decenij ama protestanti u nekoliko zem alja (prethodili su im engleski lolardi) preveli su Bibliju na narodni jezik. Ljudi su počeli da čitaju i da m isle svojom glavom, i obična svetina i sveštenstvo stali su jed n i uz druge u pobuni. M eđu zem ljam a koje su sa odobravanjem gledale na deobu našle su se i zemlje Belenuksa, posebne severne provincije, u koji­ma su otpadnici od crkve imali punu slobodu.

I tako, kada su predstavnici španske vlade i crkve otišli na sever, naišli su na duhovnu raznovrsnost i anarhiju davno iskorenjenu u Spani­ji. Nedopustivo. N jihova reakcija bila je kazniti i sprečiti, svom silom i bez razuma. Pravedni su pravedni, a Bog se ne može žrtvovati demonu zlata (sem, naravno, u kolonijalnim oblastima). Zato su Spanci doveli špijune, obučili policiju i vojsku, uspostavili inkviziciju u zemlji koja nije pre znala za nju (1522-1523) i za primer izvršili brojne egzekucije, što je razbesnelo javnost i izazvalo otpor.

Pobuna kalvinista u severnim pokrajinam a (takozvanih „sirotana mora") bila je neizbežna, dok su pretežno katoličke južne provincije bile poslušnije. Ali i tam o su policijski režim i sveprisutna kontrola ugro­žavali otvoreno i slobodno tržište. Godine 1576. južne provincije ustale su zajedno sa svojom protestantskom braćom protiv uljeza. Ali Španci su zauzeli i opljačkali nekoliko važnih gradova, između ostalih Antver- pen i Gent, za neverovatno kratko vreme kada se uzmu obzir načini rato­vanja u šesnaestom veku. Za samo nekoliko godina, Španci su istopili bogatstvo i potencijale A ntverpena i izazvali novi egzodus. Trgovci, tkači (koji su sa sobom odneli dragocene tajne novih tkačkih veština u Englesku), Jevreji, kalvinisti - svi su otišli. Ali i katolici, koji su uvideli da ni pravoverni nem aju života u svetu arogantnih kabaljerosa i svešteni- ka špijuna.

157

Južne provincije su se pokorile, ali severne se nisu predavale i 1609. godine su izborile nezavisnost. Još uvek nisu bile pretežno kalvinističke, ali protestanti su predvodili pobunu. Spanci su na početku te drznike smirivali jedn im zam ahom m ača i uz nekoliko kanonada. Ali tadašnji Holanđani bili su od mnogo čvršće građe. Savijali su se, ali ne i lomili, i naučili se ratovanju. I poput flam anskih građana srednjovekovnog Kotreja, švajcarskih seljaka u bitkam a kraj Morgartena, Sempaha, M ura- ta, Dornaha i na drugim poprištima, engleskih strelaca u Aženkurska bit­ka ili japanskih seljaka u borbam a protiv sam uraja Sacume, uvideli su ono što se u ratu o tkriva sam o ponosnim a - da i m ali ljudi m ogu da pobeđuju.

Am sterdam, pun španskih saradnika, držao se po strani. Izjasnio se za nezavisnost tek kada je rat dobijen. Uprkos svom oprezu, ili baš zbog njega, p roglašenje glavnim gradom konfederacije i poslovnim centrom. Nedostatak vrline nadoknadio je pameću. Ponekad se isplati odstupiti od svojih principa.

Slično se desilo u kolonij alnim avanturama. Holanđani bi bez pogo­vora prepustili Portugalcima i Spancima bitke i slavu i zadovoljili se ulo­gom posrednika, agenata, prerađivača, distributera i slično. Ali kada je Španija pripojila sebi Portugaliju i 1585. godine zabranila holandskim brodovim a pristup u luke Sevilje i Lisabona, prim orala je ove staložene stanovnike obale Severnog mora na borbu u stranim morima.

Holanđani su učili pom oću špijuna. K ljučne ličnosti bile su Kor- nelijus de Houtman (Cornélius de Houtman), pomorac i kapetan, i Jan Hujgen van Linšoten (Jan Huygen van Linschoten), trgovac, putnik i geograf. Obojica su proveli neko vreme službeno u Portugaliji, kojoj je trebala sva raspoloživa pom oć, a nije smatrala Holanđane potencijalnom pretnjom. Kada su se dvojica Holanđana vratila kući, donela su drago- cene inform acije o istočnim zem ljam a i morima: o obalama, stenama i grebenima, o ostrvima i lukama, putevima, vetrovima i strujama, sezon­skim olujam a i bezvetrinam a, o geografskim širinam a i očitavanjim a kompasa, o pticam a koje nagoveštavaju kopno, o prijateljim a i nepri­jateljim a, o snazi i slabostima Portugalaca.

Holanđani su tada podigli jedra. Pola tuceta brodova je isplovilo i vratilo se - neki prazni, drugi krcati. G lavno je bilo da su shvatili šta mogu da rade. Formirano je šest kom panija (ubrzo jo š četiri) s nam erom da donose začine i blaga Indijskog ostrvlja. Tako podeljeni nisu mogli

158

mnogo i morali su da se ujedine. Poput konfederacije: zajedno, udruže­nim snagama. Tako je 1602. godine rođena Vereenigde Oost-indische Compagnie (VOC), ili Jan Compagnie.

Holanđani su nam eravali da zarađuju trgujući. Naišli su na svet u kom e je trgovina bila vezana za silu. Nijedan začin nije se mogao kupi­ti bez saglasnosti lokalnog vladara ili njegovog predstavnika, koji je morao da misli na svoju dobrobit. N ijedna kupovina nije bila sigurna, je r su lokalni gospodari bili u stanju da dvaput prodaju isti začin. Poli­tička rivalstva u regionu bila su složena i bez kraja - muslimani protiv nevernika, veziri koji bi da budu kalifi, lojalisti protiv pobunjenika (često m enjajući uloge). Sve to usložnjavale su i otežavale akcije ostalih Evrop­ljana. Portugalci, koji su se tu već odomaćili, bili su spremni da pod­m ićuju, lažu, kradu, čak i ubiju da bi osujetili Holanđane. Isto je važilo i za Špance, koji su ulazili na mala vrata preko Filipina. I za nestrpljive Engleze, jo š uvek malobrojnim da bi se borili za tržište ili teritoriju, ali zato veštim moreplovcim a naoružanim brojnim topovima.

Svako je u tim istočnim vodama bio bar delom bandit, uključujući lokalne morske razbojnike koji su presretali male brodove i pljačkali bespom oćne žrtve. Ali Englezi su bili veliki grabljivci, pirati nad pirati­ma. N ijedno plovilo nije bilo preveliko da bi ga zauzeli. To nije bila loša strategija: ako nisi u stanju da zaradiš pare kroz poslove, možeš ih oteti od onih koji to mogu. Dodajte tome i lokalne trgovce: Gujratije iz Indi­

je , Arape s Crvenog m ora i iz Zaliva, M alezijce i Indonežane i, iznad svih, K ineze. Ovim poslednj im a ruke su bile vezane intervencij ama vlade i korupcijom kod kuće, ali kada bi uspeli da isplove, pokazivali su veli­ki preduzetnički duh koji ih je gonio daleko ispred ostalih.

Tako su Holanđani naučili da se bore. M ožda su isplovljali iz Tek- sela kao neznalice, ali tokom nekoliko meseci koliko je bilo potrebno do Indijskog okeana, svaki dan su naporno radili, čistili palubu, postavljali topove, raspoređivali m uniciju, proveravali streljačke veštine, razrađi­vali taktiku napada, spremali se za borbu na moru. Te veštine bile su im neophodne, ukoliko bi bili dovoljno srećni da prežive uobičajne rizike duge plovidbe po moru.

U Amsterdamu su direktori kompanije brinuli zbog troškova i rizika, koji su zahtevali skoro svu razliku između planirane kupovne i prodaj­ne cene. Začini su, na primer, vredeli deset i dvanaest puta više u Evropi nego na Indijskom okeanu, ali nakon svih troškova, zarada bi bila nešto

159

®zr

N A ^ A № O N ^ _ g g M>С/3°^ г “ O a>wv&» h z^ 's с ^ scg5 ^ îô '05

II г— * 0 V и б ^ / U î u p c o i ^ ï Ô O î 7 i a |* > 5 « g j .

m anja od 100procenata - jo š uvek značajna, ali daleko od čudesnih očekivanja

Velika razlika u izvornoj i odredišnoj ceni sigurno je bila posledica ograničenja ovog tržišta. Slobodno, efikasno tržište smanjilo bi tu raz­liku po jedinici robe, premda bi i obezbedilo stabilniji povraćaj kapita­la. Ali kompaniji VOC to se nije sviđalo. Jan Compagnie je htela da eli- m iniše konkurenciju, nametne cene na Indijskom okeanu i da održava veliku razliku između nabavne i prodajne cene. Na taj način ostvarili bi najveću zaradu. To nije bio biznis, već korišenje sile.

Ljudi iz VOC-a bili su pragmatični. Obradovali su se potencijalnom m iru sa Španijom 1609. godine, nakon nekih osam godina hladnog i vrućeg rata. M irovni sporazum podrazumevao je deobu tržišta koju bi trebalo da poštuju sve strane, i kom panija je htela da osigura što bolji položaj u tim budućim okolnostim a. Zato su direktori poslali brze brodove u Indijski okean sa uputstvim a za svoje agente da preteknu Špance na Filipinima: osnivajte fabrike i agencije gde god je to moguće, otkupljujući što više deonica i zemlje. Takvo agresivno obeležavanje te ­ritorije pozivalo je na sukobe, ali to nije bilo vreme za oprez. VOC je iznad svega želela da se nametne na M olučkim ostrvima, jedinom izvoru muškatnih oraščića i mirodije. Proizvedeni u Indiji, ovi začini donosili bi deset ili petnaest puta veću zaradu od kupovne cene. „Naše glavne mete su ostrva Banda i Moluka. Vrlo je važno da osigurate dominaciju kom panije na tim ostrvima, ako ne sporazumima, onda silom!"6

Bile su to rane godine, doba prljavih pelena. Kada je kom panija osi­gurala svoje pozicije, nasilno preduzetništvo postalo jo j je mrsko. Ali agenti na terenu podsećali su na realnost prilika u Aziji, barem onako kako su ih oni videli. Ovako je izveštavao Jan Piterson Koen (Jan Pieter- szoon Coen), mladi i ambiciozni prokonzul kompanije u Bataviji, sadaš­njoj Džakarti, sedištu kom panije u Indijskom okeanu i mestu s kog su Holanđani kontrolisali uzan prolaz ka M olučkim ostrvima poznat kao m oreuz Sunda:

Vaše Blagorode treba da zna da iskustvo pokazuje da trgovinu u Aziji pokreće i održava zaštita i prednost sopstvenog oružja Vašeg Blagorođa, i da se to oružje mora kupiti od trgovačke zarade - ne možem o trgovati bez rata ni ratovati bez zarade.7

161

G eneraciju kasnije, ništa se nije prom enilo. Središte kom panije u D elftu žalilo je zbog novčanih i ljudskih žrtvi poslova u M elaki i na Cejlonu. „Za trgovce je " , zapazili su, „časnije da unaprede svoju veštinu i šalju bogate tovare iz Azije u Holandiju, um esto da se bavi skupim te­ritorijalnim osvajanjim a, koja više odgovaraju moćnim kraljevim a nego prodavcim a gladnim zarade." N a to je Antonio van Dimen (Antonio van Diem en) poslao odgovor sa Indijskog okeana. „Velika je razlika između opšteg i specifičnog, i između jedne vrste trgovine i druge. Iskustvo nas svaki dan uči da Kom panija ne može trgovati u Aziji bez podrške u te­ritorij alnim osvaj anj ima. "8

Tokom godina, ljudi na terenu počeli su da preuzim aju odgovornost dostojnu kraljeva, a građani u Holandiji su im čestitali. Kako su direk­tori K om panije smeli da donose takve odluke? Trebalo je dve ili tri godine da uputstva iz A m sterdam a dođu do Indijskog okeana i da se dobije odgovor. Za to vreme, sve bi već bilo gotovo. Istorija prekooken- skih imperija, ne samo Holandije, dobrim delom priča je o brzim pote­zima i sporim uputstvima.

M nogo vremena bi nam oduzelo da sada razmatramo sve akcije koje su evropski trgovci preko okeana preduzimali na svoju ruku - holandske napade na Portugalce (često u savezništvu s lokalnim m uslim anskim vladarima), ili upade na špansku teritoriju, borbe sa Englezima, o pro­gonu pirata i gusarenju (pirati za jednu zemlju, službenici su u drugoj), kaznene ekspedicije i preventivne napade na lokalne vladare, obećanja i k ršen ja zaveta, izdaje i dvostruke izdaje. N epotrebno je reći da su Holanđani praktično „posedovali" M alukanska ostrva i Javu, utvrdivši efikasnu sferu uticaja nad ostatkom Indonezijskog arhipelaga. Zauzeli su i Cejlon i Form ozu (Tajvan) i podigli fabrike duž istočne obale Indi­

je (duboko na severu, čak do Bengala). N a zapadnoj strani nisu bili tako uspešni (Malabar) - Portugalci, koji su jo š uvek mogli da odbrane svo­ju teritoriju, bili su suviše blizu. Holanđani su neuspešno pokušali da osvoje M akao, ali su dobili dozvolu da trguju na Kantonu, a u Japanu su bili jed in i Evropljani kojim a je omogućeno poslovanje (pod ponižava­ju ć im uslovim a na m alenom ostrvu kraj luke Nagasaki). P rofit je bio važniji od ponosa.

Iz iskustva u bitkam a i trgovini, Holanđani su naučili nekoliko stvari- ne može se verovati nikome, čak ni braći hrišćanim a (za taj zaključak imali su dobre razloge), a Azijci, posebno muslimani, bili su lažljivi, pre­

162

vrtljivi lopovi. Ostali Evropljani videli su Holanđane kao tvrdice i verske licemere, dok su muslimani i ostali starosedeoci na osnovu iskustva, stra­ha i kontakata smatrali da nijedna lukavština nije bila strana tim never- nicima. N ijedan od ovih stereotipa nije bio potpuno istinit ni lažan. Ž i­vot i rad na Indijskom okeanu nije budio plemenitost u ljudima. Osim toga, A zijci (iako to nisu m ogli znati) retko su sretali najbolje među Holanđanima. N a najnižim nivoima, za VOC je radio šljam Holandije i Nemačke, dok je kriterijum na višim nivoim a bio pohlepa. Batavija je bila ozloglašena zbog nasilnih smrti, i niko sa i najm anjom željom za preživljavanjem nije mario da se zadržava u tim opasnim krajevim a iz kojih se mnogi nikada nisu vratili. Ti ljudi su morali brzo da se obogate.

Kako ukrotiti ovu razumljivu pohlepu? Kompanija je mislila da će štedljivošću nametnuti skromnost svojim ljudima. Zato su im davali male plate. Izlišno je reći d a je to bila loša taktika. Pohlepa budi pohlepu, a bezobzirnost direktora kompanije budila je ono najgore u službenicima. N a kraju, mnogo više ih je zanimalo lično bogaćenje od služenja svojim gospodarima u dalekom Amsterdamu. Dobar advokat rekao bi da nisu imali izbor. Morali su nekako da zarade novac, ako treba, i da kradu.

To su i radili. Veći deo holandskih poslova u Indijskom okeanu nije podrazumevao razmenu robe s Holandijom, već prevoz tovara po Azi­ji: pamuka iz Koromandela u Indoneziju i Kinu, svile iz Kine, Tonkina i Persije u Manilu, odatle u Novu Spaniju (Meksiko), zlatnih i srebrnih poluga i kovanog novca iz Japana i Filipina (iz Meksika), čaja i zlata iz Kine, kafe iz Moke i, kasnije, s Jave, robova sa Arakana, Butona i Ba- lija. I tako u krug. Mnoštvo manjih brodova i džunki (Kinezi su bili vrlo vredni) plovilo je istočnim morima, od luke do luke, u skladu s potraž­njom. Sa uobičajenom robom prenosile su se i dragocenosti, kupljene ili ukradene, koje su mornari krili u svojim škrinjama ili iza ograda brodo­va. Te bitange živele su kao psi, a tako su ih i tretirali (prema robovima se imalo više obzira, je r oni su vredeli novca).9 Zato su trgovali na svo­

ju ruku. Svi na brodovim a bili su preprodavci, a kapetani su morali da štite svoj tržišni prostor od tih privatnih mahinacija svojih mornara. Imali su odgovornost prem a sopstvenoj zaradi.

Istorija je pokazala da pravila koja se iznova m oraju potvrđivati i nametati i nisu pravila. Zato je VOC stalno redefinisala kvalitet i kvan- titet robe koja se m ogla slati u H olandiju bez carina i pokušavala da zadrži za sebe ono najvrednije. Treba ućariti gde se može. Kao što je bri­

163

tanski istoričar napisao o sličnim pravilim a engleske Istočnoindijske kompanije: „Ono stoje ispalo od tih grandioznih planova mogao je pred- videti bilo ko sa intelektom zeca srednje veličine."10 Uprkos povremenim zaplenam a i kažnjavanjim , svi su se bez većih problem a bavili nelegal­nom trgovinom, bar zato što su to radili i oni na vrhu.

Krupne zverke imale su jo š veće podsticaje od sitnih prevaranata - njihove morske škrinje bile su veće. Takozvani inspektori bolje su zarađi­vali kada bi m alo zažmureli. Zam enik direktora, sa osnovnom platom od 700 zlatnika, m ogao je da se vrati kući sa bogatstvom od 10 miliona zlatnika; mlađi trgovac bio je spreman da plati 3.500 zlatnika Odboru za im enovanja za službu koja je zvanično donosila 40 zlatnika mesečno, a nezvanično 40.000 godišnje. N a kraju, kom panijaje počela da naplaću­ju svojim službenicima taksu na pretpostavljenu zaradu, što ih je samo ohrabrivalo da nastave sa sopstvenim poslovima. Zanim ljivo je da su se, nakon što je VOC prestala da radi, njeni inicijali čitali kao Vergaan onder Corruptie (uništeno korupcijom ).11

I pored toga, kom panija je zarađivala. Od samog osnivanja isplaći­vala je dividende u prošeku od 18 procenata godišnje. Najveći deo zarade poticao je od m onopola nad poljoprivrednim proizvodim a: na prvom mestu od začina sa M alukanskih ostrva, zatim od pirinča s Jave (nije se smelo dozvoliti da se i najm anja površina tih dragocenih ostrva troši za prehram bene biljke nauštrb začina), i kafe i šećera, koji se pre dolaska kom panije i nisu proizvodili na Javi. (Kafa je poticala iz oblasti M oka na A rabijskom poluostrvu, ali Holanđani su je odlično prilagodili javan- skoj klimi i izmenili ukus popularnog napitka.) Ostatak zarade poticao

je od robe kupljene na otvorenom tržištu: od porcelana, svile i čaja iz Ki­ne, svile i pam uka iz Indije, i tako dalje. Ali tu je kom panija im ala konkurenciju, uključujući sopstvene predstavnike. N ije čudo što su direk­tori više voleli monopole.

Ali m onopoli su na duže vrem e bili rizični. Da bi ih odbranili od am bicija lokalnih i drugih evropskih trgovaca, Holanđani su morali da angažuju skupu silu za koju je račun m ogao da plati samo dvor.12 VOC

je morao da zameni podršku svoje vlade uslugam a lokalnih vladara. To je podrazum evalo troškove nevezane za posao koji su bili neodređeni i nepredvidljvi - nisu se evidentirali, je r su prebrzo rasli, dok nisu postali nerazumno veliki. (Mogli bi se uporediti s budžetskim deficitom današ­njih država.)

164

Takva strategija nije se mogla sprovoditi bez nasilnog prilagođavanja lokalnih ekonomskih tokova. Kako je to rekao J. S. Furnival (J. S. Fur- nivall): „Arhipelag je postao jedno veliko imanje, takoreći plantaža."13 To je povećalo direktne prihode kom panije, ali na račun dom aćih poljoprivrednika i uz povećanje taksi za lokalno stanovništvo - na kra­ju je VOC zaradila m anje nego što bi na otvorenom tržištu .14

N a duže staze, bez pretnje silom (a sila košta) ljudi nisu hteli da se muče bez zarade. Postoji granica preko koje neće raditi ili će se okrenu­ti „kriminalu".

Uzmimo za prim er karanfilić. Drvo karanfilića, koje u punoj zrelosti može dostići visinu od metar i po, raslo je samo na Amboni i na neko­liko m anjih ostrva. Holanđani su, pokušavajući da nametnu monopol, preselili na Ambonu ljude sa tih drugih ostrva na kojima su uništili sva stabla karanfilića , da slučajno ne bi dospela u ruke drugih kupaca. Jezikom kompanije, samo Ambonjani imali su „privilegiju" da odgaja­

ju karanfilić.Privilegija je podrazumevala obavezu da se, po potrebi kompanije,

sečom sm anjuje broj stabala. Takođe, uzgajivači su morali svu hranu da nabavljaju od kompanije po njenim (višim) cenama. VOC je određivala otkupnu cenu karanfilića. Cilj je , verovatno, platiti uzgajivače što m a­nje, ali ipak dovoljno da nastave da rade. Treba li reći d a je kompanija, u svojoj zaslepljujućoj pohlepi, plaćala premalo, pa su „privilegovani" A m bonjani izgubili interesovanje za svoju privilegiju. Kada proizvod­n ja karanfilića 1656. godine nije mogla da zadovolji potrebe tržišta, Ho­lanđani su naterali A m bonjane da zasade jo š drveća. Ali nakon što je 1667. godine zabranjena sadnja novog drveća, uzgajivači su 1692. i 1697.

godine prim orani da poseku određeni broj stabala. Sredinom osam ­naestog veka potražnja je ponovo porasla, pa je kom panija naredila da se zasadi jo š drveća, da bi sledeće godine zahtevala novu seču. Broj osirom ašenih i nezadovoljnih uzgajivača opao je za trećinu. U m eđu­vremenu, Britanci i Francuzi počeli su da uzgajaju karanfilić na svojim teritorijama. Holandski monopol je propao, a začini više nisu bili tako dragocenaroba.15

K afa je jo š bolji prim er za ono što Adam Smit zove „savršeno destruktivan sistem ".16 K afaje prvi put stigla u Holandiju 1661. godine, a od 1696. godine H olanđani su pokušavali d a je uzgaja ju na Javi. Lokalnim uzgajivačim a se plaćalo 10 stujvera po funti, što im je bio veli­

165

ki podsticaj da nastave s poslom. Zato je kompanija, uvek na oprezu pri­likom plaćanja, sm anjila tu cenu na 2,5 stu jvera, nakon čega su starosedeoci počeli da seku stabla kafe, bez obzira na kazne. Kom pani­

ja je nam etnula obaveznu proizvodnju, i podigla cenu, ali kada je kasni­je porasla v rednost bibera, naložila je uzgajivačim a da kafu delom zamene biberom. Godine 1738. odlučeno je da se površina pod kafom smanji za pola, a naredne godine kom panija je zacrtala kvotu od 2,7 m i­liona funti. Ali kada je utvrđeno da Holandiji treba 6 miliona, kom pani­

ja je podigla traženu količinu na 4 m iliona - uvek igrajući na sigurno. Ali javanskim uzgajivačim a plaćala je tako malo d a je m ogla da kupi samo milion funti. Stablu kafe treba 4 godine da sazri, i stalne varijaci­

je u broju stabala sigurno nisu mogle dovesti do zadovoljenja potreba tržišta.

Tokom osamnaestog veka trgovina začinima (i njhova cena) je opala, ali VOC je nastavila velikodušno da isplaćuje dividende, čak se i uza-

jm lju jući zbog toga. Loš znak. Da lije zarađivala? Nemamo sve potreb­ne podatke, a i tadašnje računovodstvene tehnike otežavaju procenu. Zarada i troškovi uprave, na primer, nisu zavedeni u okviru kom erci­jalnog bilansa, niti su dostupni iz drugih izvora. Čak je i Fernan Brodel (Fernand Breudel) sa svojim brojnim asistentima morao da odustane: ,,...sâm računovodstveni sistem onemogućava svođenje računa i precizno utvrđivanje realne zarade."17 Da li su i direktori, Heren XVII (Heeren XVII), znali pravo stanje? Pretpostavljam o da preduzeća koja se bave krupnim biznisom vodi razum, i da to podrazum eva obaveštenost o sve­mu što se u njim a događa. Ali hronika poslovanja jasno pokazuju da su mnoge odluke bile posledica nagađanja i improvizacije. Kako je , inače, tako krupna kom panija m ogla sebi da iskopa toliko duboku ru p u ?18

Krajem veka situaciju su otežale političke prilike. Holandija je ušla u rat sa Engleskom (od 1781. do 1784. godine) i VOC je imala probleme da prevozi robu od Indijskog okeana do zem alja Beneluksa i obrnuto. M orala je da zatraži zamrzavanje starih dugova, ulazeći u nove. Jedini kreditor kom panije sada je bila država (bankari nisu hteli da rizikuju), i VOC je bila vezana za sudbinu U jedinjenih Provincija. Onda je došla Francuska revolucija, ko ja je osnažila radikalne političke struje u Ho- landiji. Nova, marionetska Batavska republika (1795. godine) im ala je malo razum evanja za velike poslovne interese starog režima. Kada je usled rata s B ritanijom p rodaja opala za skoro dve trećine, desilo se

166

neizbežno. Holandska država preuzela je kompaniju - imovinu, dugove, prekookeansu imperiju.

Im perija je opstala: vlada obnovljene Holandije (1814. godine) vred- no je radila tokom devetnaestog veka daj e dovede u red. Troškovi uprave nadoknađivali su se nametnutim uvoznim kvotama odabranih proizvo­da (kafe, čaja, šećera) i unosnim monopolom na so i opijum. Počev od 1870. godine, Holanđani više nisu primenjivali stari sistem kontrolisa-

nj a proizvodnj e industrij skih bilj aka, delom zbog uverenj a d aj e slobodno tržište isplativije, a i zbog griže savesti usled iskorišćavanja odgajivača. Dve nove sirovine kojih je bilo u izobilju olakšale su prelaz ka libera­lizmu: brazilski kaučuk se eksploatisao od 1883. godine, a nafta na Bor- neu i Sumatri je počela da se eksploatiše osamdesetih godina devetna­estog veka (godine 1890. osnovana je kompanija Royal Dutch). Ali malo je vrem ena ostalo da se isprave greške prošlosti pre nego što je Drugi svetski ra t omogućio Japancima da preuzmu te holandske teritorije. Ja­panska okupacija trajala je samo nekoliko godina, ali to je bilo više nego dovoljno. Prom ena režim a probudila je težnje za slobodom. Naučila je Indonežane da Azijci mogu da pobede Evropljane, odnosno da Evrop­ljani nisu nepobedivi.

Japanskom predajom arhipelag se vratio u ruke Holanđana, ali samo nakratko. Holandija je 1949. godine dala ostrvima nezavisnost, uz sagla- snost javnosti u kojoj je već nekoliko generacija preispitivalo grehe svo­

jih predaka. V last je preuzela nova republika Indonezija. I ona se po­našala im perijalistički, tražeći, pored nadležnosti za zemlje nasleđene od Holanđana, i dodatne teritorije, poput Istočnog Timora, ne obazirući se na lokalni identitet i aspiracije. Nezadovoljni protivnici indonežan­skog režim a mogli su da potraže azil u Holandiji - Holanđali su se bo­lje ponašali prem a njim a. Ironično, ali VOC i evropski im perijalizam om ogućili su novim sultanima „narodne dem okratije" da ostvare san starih sultana Sumatre i Jave.

167

11.

Golkonda*

Britanci su kao snažna, brza vodena struja, žilavi su, energični i neodoljivo hrabri. Ako nešto zaista žele primeniće silu da bi to i dobili. Holanđani su vrlo prijatni, pametni, strpljivi i smireni. Ukoliko mogu, pokušaće da ostvare svoj cilj ubeđi- vanjem pre nego silom oružja. M nogo je verovatnije da će Javu osvojiti Britanci.

- Javanski princ, 1780. godineA

Rimljani su imali izreku: Pecunia non o le t- novac nema miris. L ju­dim a m ože biti m rzak način na koji je zarađen ili osoba koja im je omogućila da ga zarade, ali neće odbiti novac.

U prenesenom značenju, novac im a miris, vrlo jak , koji privlači ljude iz daleka i iz okoline.

Engleska je 1592. godine bila u ratu sa Spanijom i Portugalijom, koje su se i sjedinile kraljevskim venčanjem. Četiri godine pre toga Englezi su presekli špansku pomorsku invaziju (takozvanu „nepobedivu arma- du"). Sada je engleska flo ta čekala kraj A zora da presretne i zarobi španske brodove koji su dolazili iz Novog sveta i možda nosili blago M eksika i Perua, kada je naišla portugalska galija. Bila je to M adré de Deus koja se vraćala u Lisabon nakon pohoda po Indijskom okeanu.** Taj brod je bio veći od bilo kog plovila koje su Englezi pre toga videli:

* Golkonda: (1) Razrušen indijski grad u zapadn om A ndra Pradešu, prestonica ( 1 5 1 2 ­1687) ranijeg m u s l im a n s k o g carstva. (2) Izvor o g r o m n o g bogatstva , rudnik dijamanata

- Am erički rečnik engleskog jezika, 1978. godina.t Princ se vratio sa C ej lona nakon v iš eg o d išn je g izgnanstva. Citirao V lek e , Nusantara, str. 2 2 5 -2 2 6 .** Z b o g zapadnih ve trova (nazvan ih po svom izvoru) i is točne za l iv ske struje, A zori su bili usko grlo za brodove koji su se vraćali sa Z apadnoindijskog i I stočnoindij skog ostrv­lja. O ulozi A zora u američkoj trgovini, videti: Landes, „Finding the Point at Sea"; takođe, Broad „Watery Grave o f the A zores" .

169

50 m etara duga, 14 široka, nosivosti 1.600 tona. Najveći engleski brod bio je tri puta m anji od M adré de Deus ulepšane zlatnim ukrasim , sa sedam paluba, trideset dva topa i dodatnim oružjem. I bila je puna blaga.

Bile su to dragocenosti iz mašte: kovčezi puni dragulja i bisera, zlat­ni i srebrni novčići, ćilibar stariji od Engleske, trube najfinijih tkanina, ćilim i dostojni carskih palata, 425 tona bibera, 45 tona karanfilića, 35 tona cimeta, 3 tone muškatnog oraščića, 2,5 tone aromatične smole ben- zo jevca (koja se koristila kao osnova za parfem e i farm aceutske preparate), 25 tona kohinela (boje koja se dobija od osušenih tela ženki štitaste uši iz suptropskih predela) i 15 tona slonovače. I pre nego sto je zapovednik engleske eskadre uspeo da preuzm e kontrolu nad plenom, njegovi podivljali mornari napunili su džepove koliko su mogli.

Kada je zaplenjena galija stigla u luku Darmot, zasenila je sve ostale brodove i kuće u pristaništu. Trgovci, preprodavci, džeparoši i lopovi došli su sa svih strana, iz Londona i udaljenijih krajeva, kao pčele na med- da posete brod (lokalni ribari su lepo zarađivali prevozeći bez prestanka radoznalce do broda) i potraže pijane m ornare u krčm am a i mornarskim jazb inam a, kako bi pokušali da otkupe ili ukradu deo plena, ili da ga dobiju na kocki ili u dvoboju. Po engleskom zakonu, veliki deo pripadao

je kraljici, i kada je Elizabeta saznala šta se dešava, poslala je ser Voltera R ejlija (W alter Raleigh) da jo j donese n jen novac i kazni rasipnike. „Uzeću im sve, do gole kože", zakleo se hrabri ser Volter,, j e r od njenog Veličanstva ukradene su najređe dragocenosti."

Kada je ser Volter uzeo stvar u svoje ruke, v rednost tovara je od izvornih milion funti (skoro polovina državnih rezervi novca) spala na140.000 funti. Čak i za tako okrnjen plen bilo je potrebno deset teret-

n jaka da duž obale i preko Temze prenese blago do Londona. Uz otkup­ninu Atahualpe, bio je to m ožda najvredniji tovar u istoriji. I, kao otkup­nina A tahualpe, probudio je ogrom ne apetite. M iris bogatstva, nago- veštaj blaga Istoka, zapalio je engleske ambicije za tim dalekim zem lja­m a i preusm erio tokove engleske (i svetske) istorije.

Englezi su naučili jo š je d n u lekciju od ,M a jk e božije". Kada je neko liko godina kasn ije u Tem zu stigao osvojeni b rod s bogatim tovarom, ljudi koji su iskrcavali blago morali su da nose „platnena odela bez džepova".1

Englezi su u Indijski okean stigli kad i Holanđani, krajem šesnaestog veka. Nepozvani pljačkaši, bolji u borbi nego u trgovanju. Tek kasnije

170

su se, uz veliki oprez, preusmerili na trgovinu. Holanđani su formirali VOC sjedinjavanjem nekoliko nezavisnih kompanija, i stupili na scenu s brojnim brodovima i znatnom oružanom silom, u nameti da istisnu Por­tugalce i druge pretendente na Indonezijski arhipelag. Nasuprot tome, Englezi nisu imali dugoročne planove, svako putovanje bilo je zasebna avantura za koju je uvek iznova trebalo skupljati trgovački kapital. Kada su se Englezi i H olanđani sukobili u tim ranim danim a, Englezi bi ponekad pobeđivali, ali nisu imali snage za ozbiljnije izazove - zato su skrenuli severno, ka Indiji, tražeći druge mogućnosti za trgovanje. Imali su sreće.

Englezi su se, poput Holanđana, trudili da izbegnu Portugalce. Prvo su se uputili ka istočnoj obali (oblast Koromandel), daleko od Malabara. N a zapadnoj strani zaobišli su Gou, da bi dobili trgovačke povlastice u Suratu, glavnoj luki carstva Mogula, kapiji do blaga u unutrašnjosti Indi­

je i do trgovačkih poslova sa Persijom i Arabijom. Kasnije (1661. godine) dobili su dozvolu da se utvrde u Bom baju, tada skoro nenastanjenom ostrvu. Tu su bili prilično zaštićeni od invazije sa kopna (uporedite po­ložaj Goe), i napravili su od Bom baja fabričku oblast i najveći kom er­cijalni centar zapadne obale.

S druge strane poluostrva, nakon što su zauzeli pozicije u Madrasu, Englezi su nastavili severno do Bengalskog zaliva i doline reke Hugli. Tu su, od 1690. godine, gradili svoj trgovački grad na teritoriji malenog sela zvanog Kalkuta. Cilj im je bio da od 1698. godine prodaju neku vrstu „feudalnih" privilegija (zamindari prava skupljanja poreza). Ta prava su isprva ignorisana od strane lokalnih vlasti, kivnih na evropske uljeze, ali postajala su sve značajnija kako je jačala zavisnost indijskih trgovaca od engleske trgovine, pomoći i naklonosti.2

Englezi su se trudili da kupe korisna prijateljstva i saradnju. Počev od krupnih trgovaca i dvorana velikog M ogula, do lokalnih agenata i vazala koji su od Engleza očekivali darove (mito) i stipendije, prenosili im robu za izvoz u svojim čamcima, ponekad čak i investirali sa Engle­zima. Tomas Roe (Thomas Roe), ambasador na dvoru velikog Mogula u Agri, ovako je definisao zadatak: „Neka vam bude pravilo da zarađu­je te na moru i tihim trgovanjem, je r greška je bez preke potrebe poči- njati ratove u Indiji."3

Holanđani su pokušali da igraju istu igru u Indiji, ali s mnogo manje uspeha. Nj im a j e prioritet bila Indonezij a, a Indij a j e dobijala tek ostatke

171

pažnje i resursa. Holanđani su silom oterali svoje protivnike sa osrtva i uvideli vrednost nasilja. Agresivni temperament prokonzula Koena služio je za ugled. Holanđane je slepo vodio materijalni interes. Cilj im je bio monopol u Indoneziji, i interesi starosedelaca nisu im predstavljali pret- nju. To nije bilo m oguće u Indiji, gde je lokalna vlast bila mnogo m oćni­ja , a ostali igrači, već utvrđeni, prigrabili su svoje parče tržišta.

Ali svi biznism eni više vole monopol od konkurencije. Kada su Englezi ojačali, takode su se okrenuli sili: pretili su blokadom na moru koja bi ugrozila trgovinu Indij aca sa drugim zemlj ama i sprečila hodočašće u Meku, sagradili su vojna utvrđenja, presretali i pljačkali indijske brodove i čamce. Džerald Onžje (Gerald Aungier) predsednik Istočnoindijske kom ­panije u Suratu i guverner Bombaja, 1667. godine napisao je direktorima u Londonu da proglase nova poslovna pravila. Preporučio je „oštriju i odlučniju" politiku: „Pravda i neotuđivost vaše imovine zahtevaju da trgo­vačke poslove obavljate s mačem u ruci." Taj predlog naišao je na odobre­nja u Londonu, u kome je na čelu kompanije bio Džousaja Čajld (Josiah Child), rešen da savlada hirovitosti indijske politike. Uputstva su 1687. godine poslata u utvrđenje Sent Džordž (u okolini Madrasa): upotrebiti silu da obezbedite velik i stalan dobitak, takav da om ogući „stvaranje snažnog, utemeljenog, sigurnog engleskog dominiona u Indiji za sva vre- mena".4 Bio je to blagoslov za mešanje u indijsku politiku i upravu. Ras­pad mogulskog carstva već se nazirao, navodeći indijske pretendente na vlast da potraže saveznike među stranim kompanijama.

Vlast koja se nasleđuje po krvnoj vezi daje i velike državnike i budale- u međuvremenu, M oguli su pogrešno verovali da se trgovci poput Bri­tanaca mogu pokoriti samo ratničkoj deci Tamerlana i Babara. Navab Bengala iscedio je Britance poput sunđera.

Britanci su se privrem eno pokorili i primirili. Ali oni nisu bili obični trgovci. Proizvoljno oporezivanje ovih uljeza probudilo je u njim a svesto primeni sile. Jedan ljutiti Englez jasno je rekao 1752. godine: „Klajv, bilo bi dobro isprašiti starog psa [navaba]... kom panija m ora ozbiljno da razmisli o tome, inače neće imati koristi od trgovanja u Bengalu."51 Klajv je ozbiljno razmislio.

Englezi su u Indiji naučili da A zija ima bolju robu od začina. Indija je proizvodila na jfin ije pam učne tkanine i konce, i Englezi su odmah prepoznali m ogućnost zarade. N a tom polju ostavili su konkurenciju

172

daleko iza sebe. Portugalce ti proizvodi nisu mnogo zanimali, a čak su se i H olanđani kasno uključili. Ali Istočnoindijska kom panija (EIC) odlučila j e da napravi tržište pamučnih tkanina: „indij sko platno jo š uvek

je nepoznato, i mora se prikazati u svakoj luci".6Tkanine su nuđene već tradicionalnim kupcima u Indoneziji i jugois­

točnoj Aziji, koji su u zamenu davali začine i drugu lokalnu robu. Englezi su, poput Holanđana, sledili takvu šemu trgovanja, je r nisu imali mnogo šta svoje da prodaju, tako da je pamuk postao bitan izvor zarade. (Engle­ska vuna nij e bila tražena u kraj evima gde j e problem bila vrućina, ne hlad­noća.) Ali EIC je uneo značajnu novinu uvozom tih tkanina u Evropu. U periodi od 1619. do 1621. godine VOC je izvezla oko 12.000 bala indij­skog platna u Holandiju, a EIC čak 221.500 do 1625. godine. Nakon peri­oda prilagođavanja i usklađivanja troškova, prodaja je rasla u drugoj polovini veka: 200.000 godišnje krajem kasnih šezdesetih godina, 578.000 u sedamdesetim godinama, 707.000 u naredoj deceniji. I Holanđanima je krenulo, ali su ostvarivali upola manji prom et od Engleza.7

Indijski pamuk izmenio je odeću Evropljana i njihovih prekookean- skih kolonija. Laganije i je ftin ije od vune, ukrašenije (naslikane ili štam­pane šare), jednostavne za održavanje, pamučne tkanine bile su stvorene za novi svet. Čak i u hladnijim oblastima, pogodnost pamučnih tkanina za donji veš izm enilaje standarde čistoće, udobnosti i zdravlja. Bio je savršen za stanovnike američkih plantaža. Kao što su trgovci s Jamajke zapazili (1704. godine): „...klima na ostrvu je vrela, i većina stanovnika nosi odeću od obojenog indijskog platna, koje, lagano, je ftin o i pogod­no za česta pranja, veom a prija njihovoj higijeni i zdravlju."8 Bila je to tako široko prim enljiva i lako dostupna roba d a je m ogla da pokrene industrijsku revoluciju.

I tako su Englezi kupovali ogromne količine pamučnih tkanina, m a­nje svile (iz Bengala), indigo, salitru* i biber, prepuštajući Holanđani-

* Sal itra (ka l ijum nitrat, K N O 3 ) bi la j e ključni sastojak baruta, zato i s iro v in a od n e ­o b ič n o g poli tičke i e k o n o m sk e važnosti . Nitrat (č il ska šalitra) se dobijao od urina iz z e m ­lje, koji sadrži ureu (C O (N H 2> 2) , a Indija je , os im što je z b o g broja s tanovnika je d n a k o g ev ro p sk o m p r o izvod ila m n o g o urina, im ala jed in s tv en o pogod no tlo. S ložena jed in jena nitrata o snovn i su sastojci svih vrsta e k sp lo z iv a (na primer, n itroce lu loza i nitrogl icerin). Još u petnaestom veku, H enrik V je naredio da se barut ne uvozi bez dozvole . N ek e z e m ­lje, poput Francuske i N e m a č k e , pok uša le su da pom ognu prirodi pom oću farmi salitre ili nitrata. Pristup ve l ik im indijskim za l ih am a o b e zb e d io j e značajnu stratešku prednost.

173

m a skuplje, rede začine. Ali biber, nekad m agnet za evropske istraživače, gubio je na vrednosti. G ajio se u sve više krajeva, zalihe su premašivale potražnju. Cena bibera toliko je opala da se ovaj začin, nekada dostupan samo izabranima, uglavnom prevozio kao balast.*

Indijaje vodila do Kine. Kada su Evropljani dospeli u Indijski okean, naišli su razgranatu trgovačku mrežu koja je povezivala istok sa zapadom Azije, Kinu, Japan i Filipine sa karavanskim stanicama i lukama Levanta i istočne Afrike. U ljezi su morali da nadu način da se priključe. U osam ­naestom veku evropski apetit za kinesku robu naglo je porastao: tražio se porcelan, koji su Evropljani naučili da prave tek posle 1720. godine, zatim sirova svila i čaj, koji je , zajedno s šećerom sa Zapadnih indijskih ostrva, lako stvarao zavisnost kod korisnika.

Ali problem je bio način plaćanja. Evropljani su želeli da plate svo­jim proizvodim a, m eđutim , K ineze je m alo šta od ponuđene robe privlačilo (izuzetak su bili satovi). Tako su Evropljani plaćali u zlatnim i srebrnim polugam a i začinima, ali to je samo zakomplikovalo prob­lem: šta menjati za špansko srebro i japansko ili brazilsko zlato? Teško pitanje.

Rešenje je , naravno, bilo naći nešto što Kinezi žele. Ispostavilo se d a je to opijum, koji se odgajao u Bengalu, značajno uticao na tržište i stvarao veliku zavisnost kod korisnika. Englezi su bili u velikoj pred­nosti u odnosu na Holanđane. Naravno, ove trgovačke sile mogle su da se nadmeću za prevlast u trgovini ovom robom , ali Britanci su iskoris­tili svoju narastajuću političku moć da istisnu Holanđane i počiste i n a j­m anji njihov trag.

Kada su se otarasili Holanđana, Englezi su poželeli više i dalje. Našli su se na položaju s kog su mogli da dosegnu i poharaju mnogo bogatije oblasti od Indonezije. Indija je , uz Kinu, bila najnaseljenija zemlja u Azi­ji. M išljenja su podeljena, ali, po jednoj proceni, krajem šesnaestog veka u n jo jje živelo oko 100 m iliona ljudi, a vrlo moguće i mnogo više.9 Indi­ja je obuhvatala ogromne plodne oblasti, od kojih su najupadljivije slabo naseljene doline velikih reka na severu (Inda, Ganga i Bramaputre). Jedan

* Snažan miris bibera č in io j e da neki brodovi sa Is to čn o in d ij sk o g ostrvlja mir išu bolje od m n ogih prekooekansk ih brodova , ali j e m enjao ukus ostalih namirnica, p osebno kafe. E nglez i su zato morali da sn ize cenu kafe p r e v o že n e brod ov im a sa b iberom kao balas- tom, ali nisu m o g l i bez njega. B io j e presudan za s tabilnost broda u o lujn im v o d a m a - Chaudhuri, Trading W orld ofAsia, str. 313.

174

obrazovan Indijac opisuje da Indija obiluje zemljom i pretpostavlja daj e u sedamnestom veku zem ljoradnja m ogla da se razvije u najplodnijim oblastima, kao i da su velike oblasti mogle da posluže za ispašu brojne stoke.10 (S druge strane, Indija je na stoci zarađivala mnogo manje nego stoje mogla, čak je bila u gubitku, zbog religioznih zabrana.) Indijaje imala i veliku (mnogo veću) silu veštih radnika, čiji su proizvodi bili traženi u okolnim zemljama. Indijska ekonomija je zato m ogla da proizvodi znača­

jan višak koji je izdržavao vladare i dvorane legendarne dinastije:

Godišnji prihodi m ogulskog cara Aurangzeba (1658-1701) su 450.000.000 dolara, deset puta veći nego [njegovog savremenika] Luja XIV. Po jednoj proceni iz 1638. godine, mogulski dvor u Indiji pose- dovao je blago vrednosti jedne i po milijarde dolara.11

N adaleko čuveno bogatstvo palata i hram ova stalno je privlačilo osvajače, posebno tatarske nomade, ratnike na konjima, koji su dolazili iz nizija centralne Azije da opljačkaju utvrđena društva na obroncima kontinenta. Poslednji od tih tatarskih vladara Indije bili su Moguli, dinas­tija Babara (1483-1530), potomci strašnog Tamerlana, gonitelja robova, skupljača lobanja. Upravo su Babarovog unuka Akbara (vladao od 1556. do 1605. godine) i praunuka Jahangira (od 1605. do 1627. godine) Englezi zatekli na prestolu kada su stigli u Indiju.

Moguli su bili suni muslimani, za razliku od svojih suseda šiita u Per- siji. Tolerisali su hinduističku većinu, čak su i zavisili od nje, ali su na severu Indije čvrsto nametnuli islamsku veru, odvojivši ga tako od juga. M oguli su, naravno, vladali totalitaristički i zahtevali bespogovornu odanost. N jihovu vlast su stalno podrivali starosedeoci u hinduističkim regionima, podstičući sukobe i zavere u palati. Braća su ubijala braću, deca očeve, a očevi decu. U svetu stalne borbe za vlast, strancima se malo verovalo, ali ipak više nego rođacim a.12

Tiraniju tih muslimanskih vladara (ni bolju ni goru od despotizma hinduističkih gospodara) pogoršavale su mere protiv otpora. To je prob­lem svih autokrata: kako sprečiti svoje namesnike da stvore protivničke centre moći. U srednjovekovnoj Evropi, feudi se isprva nisu dobijali nasleđem, već posebnim odobrenjem, ali vremenom su lokalni gospo­dari težili da svoje imanje prenesu na naslednike, povezujući se sa elitom u okruženju i dovodeći do podele vlasti, odnosno do feudalizma. U carstvu

175

M ogula, kao i u bilo kojoj drugoj tatarskoj državi, vladarevi namesnici su se stalno selili. Time se sprečavalo jačanje lokalne vlasti, ali i vezivanje nam esnika za njegovu teritoriju. Namesnici su pokušavali da prigrabe što više za što kraće vreme, ulažući samo mali deo u društveni kapital.13 U tim oblastima zavisnim od navodnjavanja nedostatak kvalitetne opreme m ože biti koban (postoje zapisi o periodima velike gladi).

Iz sličnih razloga, seljake (kao i sve stanovnike) nije interesovao napredak zem lje koja je , na zadovoljstvo vladara, stagnirala. U ovoj zemlji, pisao je Fransoa Bernije (François Bernier), francuski lekar koji

je proveo desetak godina u Indiji u sedamnaestom veku, nem a mien et tien (tvoje i m oje), odnosno, nema svesti o imovini ni imovinskih pra­va. N iko se, primetio je , ne usuđuje da pokaže svoj imetak, u strahu od otim anja ili zapjene. Niko se ne trudi da poboljša alatke za proizvodnju. Otud napadan kontrast izm eđu nekolicine prebogatih i m noštva siro­m ašnih, oronule kuće, ponižavanje stanovništva, nedostatak želje za učenjem i usavršavanjem.

Tu leži i objašnjenje za tako strogo ograničavanje mogućnosti k re­ditiranja i kom ercijalnih inicijativa koje su zavisile od kredita. Od dolas­ka Evropljana trgovina na Indijskom okeanu znatno je napredovala;14 uvećalo se i bogatstvo sarafa koji su davali pozajmice seljacima i trgovci­ma. Ali visoke rate znače veliki rizik. Kakvu garanciju mogu dati uzaj- mljivači? Koliko zajmodavac može ponuditi kada klijenti m oraju dala i- ju podatke o svojoj im ovin i?15 Indijska kom ercijalna aktivnost bila je daleko ispod potencijala.

Kako su, onda, neki indijski trgovci, bankari i zajm odavci uspevali da se obogate? Odgovor je : izlegali su zlatna ja ja . Plaćali su i podm ići­vali, škrtarili i delili, a kada bi umrli, porodica je pokušavala da sakrije što više blaga. Evo opažanja jednog Engleza 1689. godine:

B lago trgovaca sastoji se samo od para i dragulja, ne zna se za razliku izm eđu lične i nepokretne imovine, a bogatstvo kriju kako ga rizničari M ogula ne bi zaplenili. Tako drže svoje troškove pod kontrolom, pri­morani da posluju u tajnosti...16

Vladari su bili razapeti između zaplene i davanja, narod između skri­vanja i trošenja. Ali završnu reč ipak je imala vlast. Evropski tuđini ovde su bili u ogrom noj prednosti. V last nije m ogla da ih m altretira na taj

176

način, a koristilo im je da uzmu lokalne biznismene i radnike pod svoju zaštitu. Vremenom, Englezi su uspeli donekle da otuđe vlast od vladara. Neki bi to nazvali otimačinom, ali u totalitarizmu su se svi transferi moći svodili na otimanje.

A šta je sa seljacima, i nedodirljivima, najnižim a od najnižih? Uzdali su se u strpljenje, tvrdoglavost, odbijanje - jed ina oružja ugnjetavanih. Takođe, bežali su od svojih mučitelja mnogo češće nego što bi se očeki­valo u društvu u kome su sela bila pod strogom kontrolom, a šanse nova­jlije za napredovanje male. U srednjovekovnoj Evropi, i samo planira­nje bežanja bilo je kažnjavano, posebno u urbanizovanim i graničnim oblastima. Izlaz je koštao. U Indiji se moglo samo pobeći iz jedne bede u drugu, ah ugnjetavani su se ipak teško odlučivali na taj korak, je r nijed­na grabljivica ne voli da ostane bez plena.

Indija je , ipak, im ala bogatstva. Jedan hroničar procenio je d a je polovina zem ljoradničke proizvodnje višak. Taj suficit podstakao je Istočnoevropsku kom paniju da se angažuje ne samo komercijalno, već i politički, je r se više m oglo zaraditi o tim anjem nego radom. Uz to, lokalni sukobi i nasilje naterali su kompaniju da mobilise vojnu silu kako bi se zaštitila, a silaje prosto nametala m ešanje u lokalne sukobe.

Razboriti saveti iz Londona nisu mogli naterati službenike kompanije u Indiji da se uzdrže od takvih drastičnih koraka. Prokonzul je naveo holandsko angažovanje u Indoneziji da bi opravdao potrebu za odlučni­jim delovanje, i uspeo da ubedi nadređene. London se složio. Godine

1689. kada su aktivnosti kompanije u Indiji organizovani u tri pokrajine, direktori u Londonu usvojili su rezoluciju k o ja je redefinisala m isiju kompanije po ugledu na Holanđane:

Uvećanje naših prihoda stvar je naše politike, kao i trgovine, jer moramo držati našu silu pripravnom da brojne nezgode ne bi ugrozile trgovinu i moramo se uzdići kao nacija u Indiji; bez toga, samo smo uljezi sa odobrenjem Njenog Veličanstva, koji smeju da trguju samo tamo gde se neće plašiti od strane sile...

Cilj ovakvih širih ovlašćenja nije bio monopol kao u Indoneziji. EIC je bila spremna da pusti druge na indijsko tržište, osim možda Francuze, koji su bili i politički protivnici. Ipak, moć i privilegije Engleza stvarale su im velike prednosti u tom naizgled ravnopravnom nadmetanju. Rad-

177

nici kom panije nisu oklevali da iskoriste mogućnosti, ne samo trgujući za sebe već i pozajm ljujući ime i moć lokalnim službenicima i biznis­m enim a koji su bili spremni da plate za tu uslugu.

U svetu muslim anskog ponosa i ksenofobije, britanska borba za uti- caj ponizila je mnoge, od carinika na drumu do princa u palati. Ove ambi­cije nevernika ugrožavale su dostojanstvo i autoritet carskih namesnika i dovele do rata navaba Bengala i kompanije, a rat uvek rada bedu i m rž­nju. Evo kako je to bilo: mladi princ S irajudaula (Suraj-ud-D ow lah) odlučio je da dovede Britance u red i 1756. zauzeo Kalkutu uz skoro nikakav otpor. Pri tome je počinio „velik zločin, zapamćen po okrutnosti i čuven po surovosti kazne koja je usledila nakon osvajan ja".17 Bio je to masakr „crne rupe", odaje veličine 5,5 sa 4,5 metara, sa dva m ala zaman­daljena prozora. Navabovi ljudi zatvorili su u tu kutiju sto četrdeset i šest zarobljenika u sparnoj junskoj noći - vojnike i civile, uključujući neko­liko žena. Žrtve su molile i protestovale, ali navab je otišao na spavanje i niko nije smeo da ga uznemiri. Povici su zamrli. Ujutru su samo dvade­set tri zatvorenika bila živa.

Zločin je zahtevao reakciju, što su lokalni predstavnici kom panije jed v a dočekali.18 Čim se flota naoružala, isplovilaje iz M adrasa s m a­njom silom britanskih vojnika i sepoja pod kom andom Roberta K lajva (Robert Clive), m ladog civilnog službenika kom panije, kancelarijskog čoveka koji je bio genije za ratovanje. Brodovim a je trebalo dva m esecà da nasuprot vetrova doplove do Bengalskog zaliva i udu u reku Hugli. Britanci su lako povratili Kalkutu, prigrabili veliku odštetu od Sirajudaula i obnovili privilegije kompanije. Navaba je noćni san skupo koštao.

Ali to nije bio kraj priče. Rat u Evropi između Britanije i Francuske osetio se i u Bengalu, gde je navab ugostio Francuze iz najsnažnijih razlo­ga - zbog osvete i mogućnosti oslobađanja od obaveza prema Englezima. Još jed n a greška Mogula. Samo su izazvali Britance da pod Klajvovim vodstvom napadnu i osvoje francusku trgovačku stanicu u Kandarnagaru, rak-ranu komercijalnog rivalstva. Navab se naljutio: kako ti britanski trgov­ci smeju da ulaze u rat s drugim trgovcima u njegovom dominionu. Osim toga, poput faraona, žalio je zbog svog popuštanja i osećao da može bolje naredni put - zar nij e nj egova voj ska bila daleko broj n ija od britanske sile ?

Ovog puta Britanci su odlučili da se zauvek oslobode Sirajudaula. Tražeći saveznike među m anje om iljenim članovima indijskog dvora - „Kako veličanstveno bi bilo da kom panija osvoji Nabobovu naklonost!"

178

- našli su M iru Džafara, ujaka navabove žene i kom andatna njegovih oružanih sila.19 Uz to, Englezi su znali da se lokalni službenici i trgovci mogu kupiti, prodati i izdati. Pomoću lukavog hindiustičkog trgovca Omičunda (Umičunda ili Amin Čanda) kao posrednika, Britanci su pri­dobili M ir Džafara obećanjem da će ga postaviti za navaba. M ir Džafar

je obećao da će im za to dati silno bogatstvo.Konačno, 23. ju n a 1757. godine, došlo je do bitke, kod Plasija, sela

trideset kilometara udaljenog od Kalkute - na jednoj strani bili su Bri­tanci i saveznici, na drugoj navab i njegove sluge. Britanci su pobedili i tako izm enili indijsku istoriju. Pesnici oduševljeni im perijalističkom snagom pevali su o Robertu Klajvu, računovođi koji je postao kom an­dant. Pričali su o vodstvu, izdaji i oprezu koji se ogledao čak u tako m a­lim postupcim a kakvo je prekrivanje topova na monsunskoj kiši. P ro­tivnici imperijalizm a zanemaruju romansirane opise, potcenjuju hero- izam (svako je hrabar) i prekorevaju sprem nost lokalnih službenika i magnata da budu kupljeni i servilni.20

To je A hilova peta aristokratskih im perija kakvo je bilo carstvo Mogula: čemu lojalnost? Navab je počeo bitku sa pedeset hiljada vojni­ka, Britanci sa tri hiljade. Od pedeset hiljada, samo dvanaest hiljada se, zapravo, borilo s njim , a oni su se povukli tako brzo da su imali samo petsto žrtava. Britanci su izgubili četvoricu Evropljana i četrnaest sepo- ja . I to m ije neka bitka.21

Nakon bitke, počelo je brojanje para. Kompanija je kao nadoknadu štete dobila 10 m iliona rupija (1,4 miliona funti, ako se uzme da funta vredi 7,14285 rupija), zatim za mito za lokalne trgovce u Kalkuti (5 m i­liona rupija za Britance, 2 miliona za Jermene, 1 za Indijce), 5 miliona rupija za angažovanje britanske mornaričke eskadre i kopnene vojske, i velike lične nadoknade za članove uprave kompanije (oko četvrt miliona rupija za svakog).

Ukupno 2.340.000 funti, pet puta više od vrednosti blaga na M adre de Deus - suma koja bi danas vredela više od jedne milijarde funti.* Mir Džafara nije bilo briga. Novac nije išao iz njegovog džepa. Ali bengal- ska riznica nije m ogla da zadovolji takve vanredne zahteve. N a kraju je

* Izračunato na osn o v u kon verz ije plate godišnje k v a l i f ik o v a n o g radnika (50 funti) tog v r e m en a u današnji ek v iva len t ( 2 5 .0 0 0 dolara). Najbolj i standard za poređenje ve l ik ih sum a na duge periode j e s t e cena rada.

179

isplaćena polovina sume, u novcu i draguljima. Isplata ostatka je stalno odlagana, i svakom prilikom kom panija je dobijala kompenzaciju u vidu privilegija, teritorija i robe. Člantovi saveta ElC-a dobili su svoj novac na vreme - stvar prioriteta. * 'W

U z ove krupne iznude odvijalo se tiho otplaćivanje - kom panija je dobila zamindari prava na veliki deo zem ljišta oko Kalkute. N avab je imao troškove na tom zemljištu od nekih 23.000 funti, ali je na ime zaku­pa dobijao 53.000, tako da mu je ostajalo 30.000 funti. Zajedno s Kalku- tom ,rasla je i vrednost zem ljišta oko nje, tako d a je na kraju decenije zakup nosio 146.000 funti. U međuvremenu, navab je pravo na davanje zakupa prepustio Klajvu koji je sada bio na čelu bengalskog sedišta kom ­panije: službenik je sada bio gazda drugih službenika. Klajv je dobio i

jagir, feudalno pravo kom andovanja nad nekih šest hiljada vojnika i pet hiljada konja u carskoj armiji. Preplitanje političke i komercijalne uloge kom panije komplikovale su i višestruke uloge njenih predstavnika.

I u Indiji je , znači, kao u Indoneziji, moć značila novac, i obrnuto. Pri­hodi Indije, nekada namenjeni M ogulima i feudalnim vezirima, sada su odlazili Istočnoindijskoj kompaniji, njenim oficirima i predstavnicima. Trgovci i civilni službenici nisu brinuli zbog malih plata, nadajući se mogućnosti privatnog preduzetništva i javnog podmićivanja. Mladi, ambi­ciozni ljudi plaćali su da bi se zaposlili u kompaniji. Poslanici i uticajni ljudi tražili su posao za prij atelje i rođake i plaćali tu uslugu na svoj način. Indija je bila „lutrija koja je pozivala sve da pokušaju i čuvala nagrade... za nekoliko srećnika".22 Očigledno, sreća je bila samo deo priče.

Indija je bez sumnje bila leglo boleština. Mnogi novi bogataši nika­da nisu uspeli da se vrate u Englesku. Ni oni otporniji nisu lako uspevali da podignu svoj novac, dok je bogatstvo mrtvih prelazilo u ruke posred­nika koje često niko nije kontrolisao. Mrvice koje su padale sa indijskog stola hranile su čitavu malu armiju posrednika, pravnika, beležnika, dra­guljara, zelenaša, krijumčara, ljudi od poverenja i profitera.

* K la jv o v a nagrada e kv iva lentna j e sumi od 140 m il io n a današnjih dolara. N ek i tvrde da j e to bi lo č isto iznuđivanje , ali M a k o l i kaže d a j e Kla jv m o g a o lako da zatraži i dob ije dv a p u t v iše: „Prihvatio j e 2 m i l io n a rupija. Jed n a reč bila bi d o v o l j n a da d va p os tan e čet ir i." - M acau la j , „C l ive" , str. 24 3 . N ik a d a n e ć e m o znati istinu. V idet i i K eay, H o -

nourable Company, od str. 320. M eđ u t im , M ak o l i postavlja pitanje da l i j e bilo u redu da pod anik britanske krune prihvati vred an p ok lon od stranog vladara. Tačno j e da to nije bi lo suprotno zakonu, ali Makaulaj se pita šta bi ljudi rekli d a j e V e lington (W ell in gton) prihvatio takav poklon od fran cu sk og kralja Luja X V II I ?

180

Problem lorda Klajva (dobio je irsko, a nadao se engleskom plem ­stvu) bio je teži od nevolja ostalih - njegovo bogatstvo bilo je veće, pa gaj e bilo teže i preneti u Englesku. Poslao je 180.000 funti u menicama kompanij i VOC u Amsterdamu, koj e su pretvorene u sterlinge (po nižoj ceni). Preko 40.000 funti poslato je preko Istočnoindijske kompanije, a prilična, m ada nepoznata suma otišla je pom oću privatnih trgovaca. Takođe, kupio je veliku količinu dragulja (samo dijamante iz M adrasa p latio je 25.000 funti) i preneo ih u Englesku da bi ih tam o prodao. „M ožem o s punim pravom reći", pisao je M akoli (M acaulay), „da nijedan drugi Englez koji je počeo s praznim džepovima, nije uspeo da dođe do tolikog bogatstva u svoje trideset i četiri godine."23

Kada se Klajv vratio u Englesku, razumno je iskoristio svoje bogat­stvo. Veliku sumu dao je sestrama, drugim rođacima i siromašnim pri­

ja te ljim a, sredio prihod od 800 funti godišnje za svoje roditelje (oko400.000 današnjih funti), insistirajući da koriste kočije, i 500 funti godiš­nje za svog starog komandanta, „čija je imovina bila vrlo skromna". Po­što je dao 50.000 funti za te poklone, kupio je imanje sa izgledom da osigu­ra mesto u Donjem domu za sebe i mali krug poslovnih saradnika. Kupio je i priličan paket deonica (vredan 100.000 funti) Istočnoindijske kom­panije, koji m u je osiguravao veća prava odlučivanja u kompaniji. Tada su sastanci deoničara bili „masovni, žestoki, čak i pobunjenički... glasovi su se nameštali naveliko". Robert Klajv bio je čovek od uticaja.

Ovaj munjeviti prenos bogatstva i političke moći sa misterioznog Isto­ka u engleske okruge i hodnike parlamenta bio je neugodan za englesko društvo - prebrz, nedokučiv. Ko su bili ti nabobi (engleska interpretacija „navaba") da kupuju velika imanja, kradu društveni ugled, kaljaju englesku politiku? Ti izrazi nezadovoljstva morali su, na kraju, dovesti do zvaničnih provera i parlamentarnih ispitivanja. Rezultat su bila skandalozna suđe­nja (Voren Hejstings (Warren Hastings)) i značajne promene u uređenju Istočnoindijske kompanije. Nova politika, koja je podrazumevala strožu kontrolu nad predstavništvom u Bengalu, onemogućavala je službenike da se bezobrazno neizmerno bogate. Ipak, za nekoliko godina službova­nja u Indiji moglo se zaraditi koliko za ceo život u Britaniji.

Britanska prava na indijsku imperiju na kraju su izazvala velike prob­lema u političkoj strategiji i etici. EIC je videla svoju stečenu imovinu kao trajnu - „trajnu, koliko ljudska m udrost može d a je učini" (1776. godine). Zato je m orala da „zaštiti i sačuva ljudstvo... čiji su interes i

181

dobrobiti postali naša osnovna briga" - za dobro kompanije. Indija je upoređena sa iznajm ljenim im anjem čiji su stanari, a i gazde, imali iste

24interese.V rlo m udro, i vrlo britanski, ali ne i jednostavno . Čak i nakon

reform e moralo se raditi na razvoju koji je otežavao razum ljiva odboj­nost in tegrisan ja u indijske društvene i kulturne institucije. Indijska ekonom ija se m enjala i razvijala s novim tehnologijam a (posebno važ­na bila je železnica) koje su dolazile iz inostranstva. Ali teško je hvata­la korak sa industrijskom revolucijom , izuzev kao proizvođač sirovog pamuka, dok je obrada pamuka, u kojoj je Indija nekad bila vodeća, sko­ro izumrla. Indijski istoričari za to krive svoje kolonijalne tlačitelje, koji ne samo da su zabranili fiksne cene (živelo slobodno tržište!) već i opo­rezivali indijske proizvode da bi britanski konac i tkanine bili konku­rentni. N ije u tome ležao problem. I indijski i britanski preduzetnici imali su slobodu da uvedu m oderne proizvođačke tehnike u Indiju, što su počeli da rade 1850. godine. Ako su pre toga oklevali, verovatno su imali dobre razloge.

Kako dolazimo do saznanja? Priroda dokaza

N eke od najvažnijih radova u indijskoj istoriji napisali su indijski istraživači, ali su se pri tom (ironično) skoro isključivo rukovodili evrop­skim podacim a i hronikam a. Indijci nam nisu ostavili skoro nikakve pisane dokaze. N a primer, sve što znamo o trgovini na Indijskom okeanu od šesnaestog do osam naestog veka, a posebno o proizvodnji tekstila, skoro isključivo potiče iz arhiva evropskih trgovačkih kom panija i vla­da njihovih matičnih zemalja, kao i iz zapisa o putovanjim a i prepiske trgovačkih m isija sa E vropom .25 Ti podaci, znači, odslikavaju samo

jed n u stranu priče. Ipak, opširni su i indikativni (neki čak obuhvataju i starosedelački m aterijal) i prihvatljiva su svedočanstva o dobrom delu istorije.

Zašto takva asimetrija? To je zaista interesantno pitanje u kulturnoj istoriji. Indijci su bili pism eni (iako nisu poznavali štampu), a carstva kao sto je bilo mogulsko nisu se m ogla održavati bez zapisnika i prepis­

182

ki. Niti su indijski trgovci, aktivni u međunarodnoj trgovini, mogli radi­ti bez pisanih podsetnika i komunikacije. Da lij e problem bilo očuvanje pisanih podataka? Ako je tako, kako su opstali zapisi Istočnoindijske kom panije u Madrasu, Bom baju i Kalkuti? Da lije postojala suštinska razlika u načinima komercijalne organizacije? Ovlašćene trgovačke kom ­panije zavisile od razrađenog birokratskog aparata, a b irokratija pod- razumeva papirologiju. M oždaje problem bila nedoslednost u pravljenju arhiva. Indijske političke jedinice bile su kratkotrajne, s njim a i njihovi papiri. M ožda je trebalo da pišu na glinenim tablicama ili da urezuju u kamen.

Jedno je sigurno: tadašnji Evropljani su pridavali veliku pažnju zapisima. Morate napraviti razliku između društava s pismom i pismenih društava. Evropljani su, i pored broja nepismenih, spadali u drugu ka­tegoriju. Od srednjih do viših slojeva, čitali su, pisah i štampah - ne samo zvaničnici već i obični ljudi. N jim a najsličniji u tom smislu bili su Japan­ci i Jevreji. Evropljane su, takođe, strasno zanimali drugi narodi i dru­štva: ogromna većina zapisa s putovanja bili su putopisi.

Velika radoznalost bila je važan i karakterističan aspekt evropske ekspanzije i dominacije. Nam erna ili usputna (a b ilaje i jedno i drugo), utrla je put istraživanjim a i eksploataciji. Antikolonijalistički kritičari su poslednjih godina m nogo isticali navodnu zlu prirodu evropske rado­znalosti, izjednačavajući naučnike, špijune i diplomatske predstavnike. Te optužbe najdetaljnije je razradio Edvard Said (Edward Said) u svom kontroverznom delu Orijentalizam iz 1978. godine. (Više detalja o ovoj uticajnoj knjizi naći ćete u 24. poglavlju, strane 415-418). Ako, kako kri­tičari kažu, pravu istinu o društvu mogu znati samo pripadnici tog dru­štva, te optužbe su neopravdane. U koliko neko koristi takvu tezu da diskredituje rad protivnika, može se reći d a je ona polemička i da šteti nauci. Ali ako ukazuje na instrumentalnu vrednost i moć inform acija, u dobre ili loše svrhe, ne sme se ignorisati.

Hrana, prihodi i životni standard

Kako je živeo narod u Indiji pre dolaska Britanaca? Evropski put­nici i posetioci izveštavali su o opštem siromaštvu, čak i krajnjoj bedi, što su im u razgovoru potvrđivali i sami Indijci. Čemu toliki hramovi u

183

Indiji? „...zemljište je nem erljivo plodno, a hrane tako m alo." Engleski putnik posetio je lokalnog kralja koji je svoje seljake nazivao „golim, izgladnelim bitangama". N jihove potrebe? „Novac nije za njih: dajte im malo hleba i gaće, to je dovoljno."26

Neki istoričari bi se usprotivili i tvrdili da ti stranci nisu dobro pro­tumačili ono što su videli, ili da su naružili Indijce kako bi istakli vred- nost Evropljana. Neki su čak tvrdili (na osnovu procene pojedinačnog unosa hrane) da su indijski seljaci živeli bolje od radnika na engleskim farm am a.27

Takva kalorim etrijska kliom etrija čini mi se neprim erenom u svedu ogrom nih razlika između evropskih i azijskih tehnika. N iti m islim da su ubedljiv i pokušaji da se m etode poređen ja prihoda koje se koriste u dvadesetom veku primene na osamnaesti vek.28 Brojke se m ogu zloupo­trebljavati na razne načine, a čak i najm anj a greška koj a se proteže kroz dvesta godina je kobna.

U tim spekulacijam a, brojke zaslužuju pažnju samo ako su uskla­đene sa istorijskim kontekstom. Taj kontekst, za Indiju, podrazum evao

je ograničena svojinska prava i tehnološku zaostalost. U zapadnoj Ev­ropi, koja je već daleko odmakla na putu ka industrijskoj revoluciji, stal­no su se izmišljale i unapređivale mašine za proizvodnju, pokretane ljud­skim rukam a i raznim vidovima energije. U tome je bila daleko ispred Azije. Istina je k ra jn je jednostavna: produktivnije tehnike znače veće prihode.

Sta bi sa Omičundom?

Posrednici u pregovorim a izm eđu Britanaca i M ir D žafara bila su dva ugledna Indijca. Jedan je bio Omičund (Omichund), trgovac iz Ben­gala koji se nastanio u Kalkuti da bi uživao pogodnosti zaštite kompanije, shodno tom e, im ao je velike gubitke kada je navab zauzeo Kalkutu. M akoli, istoričar, pripoveda s prostodušnošću doba koje nije znalo za političku korektnost, d aje zbog bogatog poslovnog iskustva taj Omičund bio savršen za posrednika između Engleza i navabovog dvora. „Imao je veliki uticaj među Indijcim a i veštine karakteristične za hinduse - moć brzog zapažnja, taktičnost, dovitljivost, is tra jn o st-a li i njihove poroke: servilnost, pohlepnost i licem erje."

184

Omičundov zadatak bio je da maže oči navabu. To je i radio. Zah­valju jući njegovoj kreativnosti, sve se odvijalo po planu; ali kako se napredovalo, ishod je sve više zavisio od Omičundove diskrecije. Jed­na njegova reč m ogla je da uništi zaveru. Tada je Klajv čuo uznemiru­juće vesti, da se Omičund sprema da izda Engleze, ako ne dobije vredan podsticaj. Vredan? Tražio je 300.000 funti sterlinga (današnjih 150 mi- lion dolara) i to napismeno, kao deo sporazuma o stupanju M ir Džafara na bengalski presto.

K lajv je pobesneo. To je bilo prostački nepošteno. I pohlepno. Odlučio je da na prevaru odgovori dvostrukom prevarom i napravio dva sporazuma - pravi, na belom papiru, u kome se Omičunda ne pom inje, i lažni, na crvenom papiru, s klauzulom o isplaćivanje Omičunda. Nisu svi Englezi hteli da stanu iza te prevare: admiral Votson (W atson) odbio

je da stavi potpis na crveni papir, što bi sigurno izazvalo Omičundovu podozrivost. Zato je Klajv falsifikovao admiralov potpis.

Sada je bilo vreme za akciju. Samouvereni navab podigao je vojsku. Klajv i njegove engleske trupe (za koje je rekao da nikada ne bi okrenuli leda) sukobili su se s njim kod Plaseja (1757. godine). Navab je pobe- gao s bojnog polja i s prestola. Pobednici su se okupili da podele plen. Omičund je došao na sastanak pun očekivanja, je r ga je Klajv zavaravao do poslednjeg trenutka. Onda je pročitan sporazum s belog papira. O Omičundu ni reči. Kada se trgovac okrenuo ka Klajvu, dobio je odgo­vor: „Nećeš dobiti ništa. Crveni sporazum je lažan." Jadnik se izgubio, zatim malo povratio, ali nikada više nije bio isti. Postepeno je tonuo u letargiju i pometenost. Nekad čovek britkog um a u jednostavnoj odeći, sada je besciljno lutao u napadnoj odori nakićenoj draguljima. Umro je posle nekoliko meseci.

Makoli, obično naklonjen Klajvu, ovako rezim ira tu prevaru: „...taj čovek, u drugim aspektima života častan engleski džentlmen i vojnik, nije dao indijskom spletkarošu da ga prevari, i sam postajući indijski pre­varant i prepuštajući se bez ikakvih obzira licem erju, dozvolivši sebi podm etanje dokumenata i falsifikovanje tuđeg potpisa."29 Makoli nas­tavlja jo š oštrijom kritikom i kaže d a je u pitanju „lukavština kakvoj bi i sam Makijaveli pribegao".

Klajv se nije poneo samo „zločinački, već i nepromišljeno." Makoli ističe da se pojedinac može obogatiti prevarom , ali ne i država. Isti­noljubivost ima mnogo jač i odjek u javnosti od hrabrosti i inteligencije,

185

posebno u svetu stalnih izdaja i dvoličnosti. Sam o je vera Indijaca u bezuslovno poštenje B ritanaca m ogla da im om ogući da održe svoju im periju u toj zemlji uz m ale troškove - ništa drugo nije moglo naterati starosedeoce da iznesu svoje skriveno blago. M akoli zapaža da ni naj­moćniji prinčevi Istoka ne m ogu ubediti svoje podanike da se odvoje od svog blaga ni pod zelenaškim uslovima, dok su Britanci mogli izm am i­ti desetine m iliona rupija, uz kamatu od 4 posto.

Tako je sudio M akoli. Logično razm išljanje. Ali da li su K lajvovi naslednici bili obzirniji od njega? Ili su im perijalisti i diplomate samo naučili bolje da lažu? Ili da u nekim stvarima varaju, a u drugim a ne? Budi pošten kada je reč o novcu, a na ostalo se ne obaziri? To bi bila ironi­ja . Istina je d a je čak i u M akolijevo vreme pravdoljubivosti, poštenje je bilo raison d'état. Čak i kada je u pitanju bio novac - tada posebno. Isti­na je da su investitori cenili britansku reč i kupovali fundirane državne obveznice uz kamatu od 4 posto, i Britanija ih nikada nije izneverila... do dvadesetog veka, kada su rat i nestašice oslabili vrednost funte i uništile zlatni standard. Da li je inflacija vrsta laži izvan nas ljudi?

186

Pobednici i gubitnici:I V • v V • • •održavanje ravnoteže imperije

12.

Otkriće Amerike, oplovljavanje Rta dobre nade, postavili su osnovu za nov građan­ski sloj. Istočnoindijsko i kinesko tržište, kolonizacija Amerike, trgovina s koloni­jama, novi načini razmene dobara, kao ništa do tada podstakli su komercijalne tokove, moreplovstvo, industriju i nagli razvoj revolucionarnih snaga u klimavom feudalnom poretku.

- Marks i Engels, Manifest komunističke partije

Poslednje godine osamnaestog veka bile su i kraj i početak. Došlo je do gašenja holandske Istočnoindijske kompanije, zabranjenaje britan­ska trgovina robovim a na Atlantiku (ali to nije bio kraj robovlasništva)*, trgovina šećerom doživela je vrhunac i nagli pad (u sklopu toga odigrala se revolucija, uništavanje plantaža i ubijanje plantažera na San Dominiku, sadašnjem Haitiju), kraj starog režim a u Francuskoj i nekadašnjih impe­rija. U novom dobu Evropljani će izgubiti form alnu kontrolu nad pre- kookenskim teritorijam a (najveći gubitnik biće Spanija), ali proširiti ekonomsku dominaciju. Takođe, Evropa će silom stići u oblasti koje je pre smatrala nedostupnim i nedodirljivim (Kina, Japan), dok će u drugim (Indija, Indonezija) napraviti nova društva po ugledu na svoja.

Pokretač tih prom ena bila je industrijska revolucija, začeta u Bri­taniji u osamnaestom veku, nakon čega se raširila po ćelom svetu. Indus­trijska revolucija učinila je neke zemlje bogatijim, a druge (relativno) sirom ašnijim . P reciznije - neke zemlje su pokrenule industrijsku re-

* Na m est im a poput Kariba, gde se potreban broj robova nije m o g a o održavati pr irod­nom reprodukcijom, potpuna zabrana korišćenja robova uništ ila bi stari s istem rada plan- taž a.

187

voluciju i obogatile se, dok su druge ostale siromašne. Takva selekcija počela je , u suštini, mnogo ranije, tokom perioda otkrića.

Z a neke zemlje (Španijaje dobar primer) otkrivanje N ovog sveta bilo je pozivnica za bogaćenje, razm etanje i teritorijalne pretenzije - starovremensko ponašanje, samo s krupnijim ulozima. Drugi, Holandi-

ja i Engleska, videli su u N ovom svetu šansu da rade nove stvari na nov način, da uhvate talas tehnološkog napretka. A za otkrivene, poput Indi­janaca ili Tasmanijaca, doba otkrića značilo je apokalipsu, strašnu sud­binu nametnutu niotkuda.

Dva sveta prvo su razm enila biljne i životinjske vrste (takozvana kolum bovska razmena). Evropljani su naišli na nove ljude i životinje, ali, iznad svega, na nove biljke - neke hranljive (kukuruz, kakao, krom- pir), neke industrijski korisne (duvan, koka). Te biljke je Stari svet počeo da koristi na razne načine, pojedine ranije, druge kasnije (guma je posta­la važna tek u devetnaestom veku).

Nove prehrambene biljke izmenile su ishranu ljudi širom sveta. N a primer, kukuruz je postao neizbežan u italijanskoj i balkanskoj kuhinji, dok je krom pir u Evropi severno od Alpa i Pirineja prihvaćen kao glavni izvor škroba, u nekim krajevim a čak potiskujući hleb (Irska, Flandrija). K rom pir je postao tako važan da ga neki istoričari sm atraju tajnom „eksplozije" evropske populacije u devetnaestom veku.1 Ali nije samo u Evropi bilo tako. Krompir, koji je uspevao i na siromašnim, brdskim zemljištima, zajedno sa kikirikijem i slatkim krom pirom bio je vredan dodatak u ishrani K ineza čije potrebe u devetnaestom veku pirinač nije m ogao da zadovolji.

Zauzvrat, Evropa je u Novi svet donela nove biljke (žitarice i biljke za proizvodnju šećera), kao i životinje (konje, rogatu marvu, ovce i nove vrste pasa). Neke su bile korisne u osvajačkim bitkam a; druge, poput tegleće marve i ovaca, preuzele su mnogo zemlje od domorodaca. Još gori bili su nevidljivi patogeni pratioci E vropljana i crnih robova iz Afrike: virusi malih boginja, rubeola i žute groznice, parazitne malarij- ske protozoe, bacil difterije, rikecija tifusa, spiroheta frambezije, bakteri­

ja tuberkoloze. Starosedeoci N ovog sveta različito su reagovali na ove patogene. Vekovi izloženosti stanovništva Evroazije učinili su neke grupe otpornijim. Nasuprot tome, američki Indijanci stradali su u velikom bro­

ju (u nekim oblastima čak čitava plemena), tako da su samo razuđenost stanovništva i odgovarajući genotip omogućili nekolicini da prežive.

188

Teško je reći zašto je evroazijska biosfera bila mnogo virulentnija od američke. Veća gustina naseljenosti i učestalije zaraze? Verovatnoća širenja zaraze? Gde su bile američke bolesti? Samo je jed n a došla do Evropljana - sifilis, koga su Francuzi zvali italij anska bolest, Nemci fran­cuska bolest, i tako redom, kako se prenosio od luke do luke.*

Ali i osvajači su imali slabosti. Američki posetioci u M eksiku put­ničku dijareju zovu „M ontezum ina osveta". Oni koji putuju po Indiji zovu je „deli beli" (delhijski stomačić). Takvi nazivi su šaljivi, ali u prvim vekovima pre nekoliko vekova evropski kolonizatori tih krajeva lako su postajali žrtve lokalnih patogena i infekcija i umirali „kao muve".2 Prob­lem nije bio svuda isti. Klima i higijena - načini odlaganja i uništavanja otpada, snabdevanje vodom i odvođenje prljave vode, lične navike, dru­štveni običaji - bili su možda i presudni. Tako, teritorije u Indijskom oke­anu bile su tri do četiri puta virulentnije od um erenih zona, zapadno- indijsko ostrvlje i američki tropi do deset puta, a zapadna Afrika bila je jednosm erni put u smrt. Stopa smrtnosti tamo je bila pedeset puta veća.3 U tim ogromnim prostranstvima, gušće naseljene oblasti bile su prava trpeza za bakterije i viruse: Bombaj u Indiji, Batavija u Indoneziji. Jed­na ilustracija triologije Fernana Brodela (M aterijalistička civilizacija, itd.) prikazuje dobrostojeću portugalsku porodicu u Goi koja večera u sobi s podom prekrivenim vodom - njihova stopala i noge stola su u vodi. To ih štiti od insekata što se kreću po zemlji, ali šta je sa onim koji p li­vaju ili lete?

Prekookeanske migracije, voljne ili iznuđene (robovi), donele su pat­nju i smrt m nogima u N ovom svetu. Ali i bogatstvo i nove mogućnosti za Evropljane, one koji su odlazili i druge koji su ostajali u Evropi. To je zakon migracije u tržišnim društvima: ljudi odlaze da bi poboljšali svoj život ostavljajući više prostora za svoje zemljake. Kada bi u novom domu zaradili ili prigrabili bogatstvo (hranu, drvenu građu, minerale ili indus­trijske proizvode), slali su ga ili donosili sa sobom u svoju staru zemlju.

Evropa je sporo prepoznavala ove dobrobiti od prekookeanskih migracija.Tek je u devetnaestom veku napredak u načinima transporta

* Neki m edic in sk i e tno loz i sumnjaju u am eričko poreklo sifi li sa, ukazujući na dok aze o sličnoj, prekolum bijskoj polnoj bolesti u Evropi. A li s lično nije isto, i nem a sumnje d a je si f i l is postao e p id e m ijsk i fe n o m en tek u šesnaestom veku. U pored ite ga sa s idom , koja j e m o žd a starija nego što m is l im o , ali j e kao epidem ija buknula tek osam dese t ih godina d vad ese tog veka.

189

podstakao kom ercijalnu poljoprivredu na američkom srednjem zapadu. E fikasniji prevoz učinio je i m igracije je ftin ijim i jednostavnijim , tam an na vrem e da se kanališe neviđena evropska dem ografska eksplozija. Ali čak i m anja unapređenja u ranijim godinam a om ogućila su značajno učešće severne Amerike u snabdevanju kolonijalnih plantaža i matičnih zem alja hranom i otvorila mogućnosti za druge ekonomske tokove. Ev­ropski ekonomski i demografski razvoj u osamnaestom i devetnaestom veku donosio je i koristi i problem e, ali nijedan kontinent se nije lakše modernizovao. Taj proces u velikoj meri omogućio je Novi svet - Evropu su u novo doba na svojim leđim a preneli am erički Indijanci, afrički robovi i sluge.

Ako Španija nema novca, ni zlata ni srebra, to je zato što ih ima, a ako je siromašna, takva je jer je bogata... Pomislili biste daje neko hteo od nje da napravi republiku začaranih ljudi koji žive van prirodnog poretka.

-M artin Gonzales de Seljorigo, 1600. godineA

M nogo pre poljoprivrede i industrije postojale su pljačke. Kolumbov- ska razm ena podrazum evala je i preraspodelu bogatstva, ne samo bilja­ka i ž ivotin ja - jednosm ern i transfer iz starog sveta u novi. Osnovni ekonomski značaj priliva bogatstva sa okeana leži u neusklađenosti n je­govog korišćenja. Neki su se obogatili samo da bi trošili, drugi dà bi čuvali i ulagali. Isto je bilo i sa državama: jed n e su na kraju bile samo m alo bogatije, dok su druge svoje novo bogatstvo iskoristile da bi jo š više zaradile.

Ironično, države koje su se prve dokopale prekookeanskog blaga, Španija i Portugalija, na kraju su ispale veliki gubitnici. Tu leži jedna od velikih tem a ekonomske istorije i teorije. Svi modeli razvoja naglašava­

ju neophodnost i moć kapitala - on je zam ena za rad, jednostavniji od kredita, m elem za bolne projekte, spasilac u slučaju greške, druga šansa u pream bicioznim preduzetničkim projektim a, glavna hrana ekonom ­skog razvoja. Kada se ima kapital, sve ostalo samo dolazi. A zahvalju­

ju ć i prekooeanskom otkrićima, Španija i Portugalija imale su kapital.Posebno Španija. Dobila je novo bogatstvo na dlanu - da ga troši ili

ulaže. Španija je odabrala da troši, na raskoš i rat. R atje najbesmisleni- j i povod za trošenje novca - uništava um esto da gradi, ne zna za raz- ložnost i granice, a neizbežne nestašice resursa vode do bezobzirne nera-

190

zumnosti, što samo povećava gubitke. Španija je trošila bez m ere tim pre što nij e bila sprema za neočekivano bogatstvo. Uvekje lakše razbaci­vati se blagom koje je palo s neba.

Kod koga je novac završio? Bez kašice, novac će se nekako potroši­ti, kružiti naokolo, u dobre ili loše svrhe. Španija je veliki deo svog bogat­stva ostavila na poljim a Italije i Flandrije. N jim e je platila vojnike, ko­nje, brodove i oružje, uključujući gvozdeni top od povremenih protivnika Engleza, Holandana i Flamanaca.

U međuvremenu, blago okeanskih ostrva sve manje se slivalo u špan- sku industriju, je r zašto bi Španija proizvodila nešto, kada je m ogla da ga k u p i.5 Španski proizvođači su 1545. godine imali porudžbine iz Novog sveta za sledećih šest godina. U to vreme, prekookenske impe­rije uglavnom su bile obavezne da kupuju isključivo od španskih proizvođača. Ali profit i kupci su čekali, i španski trgovci su se obraćali stranim snabdevačima poslujući u svoje ime. Toliko o pravilima. A m e­ričko blago nije upotrebljeno ni za razvoj španske poljoprivrede, je r Španija je m ogla da kupi hranu. Jedan srećni Španac je 1675. godine zaključio da čitav svet radi za Špance:

Neka London proizvodi svoje vunene tkanine do mile volje, Holandija svoja gruba platna, Firenca njene štofove, Indijska ostrva dabrovo krzno i vunu od vikunje, Milano njegov brokat, Italija i Flandrija lanena plat­na, sve dok naš kapital može da nam ih priušti. Istina je da sve zemlje obučavaju zanatlje zbog Madrida i daje Madrid kraljica Evrope, jer svi služe njemu, a on nikom .6

Takve gluposti se čuju i danas, pod maskom komparativnih prednosti i neoklasične ekonomske teorije. Čuo sam mnoge učene ljude kako govo­re da Sjedinjene Države ne treba da brinu o ogromnom deficitu u trgovi­ni s Japanom. Japanci nam daju sve te korisne stvari u zamenu za papir s likom Džordža Vašingtona (George Washington). Zvuči dobro, ah je loše. Rad je bolji od blaga, i zarada od bogatstva. M arokanski ambasador u Madridu (od 1690. do 1691. godine) jasno je video problem:

...Spanci danas imaju najveće bogatstvo i najviše prihode od svih hrišćana. Ali sklonost ka raskoši i udobnostima civilizacije ih je nad­vladala, i retko ćete naći nekog Spanca koji ozbiljnije trguje i putuje radi trgovine kao drugi hrišćanski narodi poput Holandana, Engleza, Fran­

191

cuza, Đenovljana i ostalih. Potcenjuju zanate kojim se bave niže klase, jer smatraju sebe uzvišenijim od ostalih hrišćana. V ećina zanatlija u Španiji su Francuzi koji su došli u Španiju u potrazi za poslom... i za kratko vreme zaradili mnogo para.7

Zavisnost od stranaca svedoči o nem ogućnosti da se iskoriste sop- stvene m ogućnosti ili pokrene preduzetnički duh.

Drugim recim a, Španijaje postala (ili ostala) sirom ašna zato što je imala previše para. N arodi koji su radili su učili i stvarali korisne navike, tražeći nove načine da rade bolje i brže. N asuprot tome, Spance je je d i­no interesovao status i uživanje - ono što Karlo Ćipola (Carlo Cipolla) naziva „preovlađujući hidalgo mentalitet". Ne samo njih. Svuda u Evropi gospodski život se cenio, a rad potcenjivao. U Španiji to je bilo najizra­ženije, delom zbog toga što borbeno, graničarsko društvo ne ceni str­pljivost i težak rad, a i zato što su zanat, industrijska proizvodnja i po­ljoprivreda dugo povezivani sa prezrenim m anjinam a poput Jevreja i muslimana. H roničar Bernaldez (Bernaldez) je , pišući o Jevrejim a na kraju petnaestog veka, lepo rekao:

...svi su bili trgovci, preprodavci, zelenaši; bili su glavne sluge plemića i vesti strizači ovaca (o f ic ia le s tondadores), krojači, obućari, kožari, remenari, tkači, bakalini, torbari, svilari, kovači, zlatari i slično. Nijedan nije obrađivao zemlju, niti odgajao stoku, bio stolar ili zidar. Svi su tražili način da zarade uz malo rada.

Prezrene poslove radile su parije. Ili - ono što su radile parije bilo je p rezreno .8 Bolje je bilo biti sirom ašan i nezaposlen. Siromašni su u Španiji imali najvažniju ulogu: pom agali su bogatim a da kupe spase-

9nje-Kada je sredinom sedam naestog veka novac prestao da pristiže,

španska kruna bila je u velikim dugovima. Bankrotirala je 1557,1575. i 1597. godine. Z em lja je ušla u dug period propadanja. Naravoučenije: lak novac je loš novac. Predstavlja kratkotrajan dobitak koji ćete platiti trenutnim porem ećaj im a i dugotrajnim kaj anj em . *

* Ironično, ali današnji ek o n o m is t i taj s indrom nazivaju „ho lan dska bolest" z b o g utica- ja otkrića i eksploatac ije prirodnog gasa u S e v e rn o m moru na holandsku ekonom iju . Kao da H olan đani nisu znali kako da m a k sim a ln o iskoris te te n o v e resurse.

192

/

Države severne Evrope bi se složile. Razvijale su se na granici starog sveta. Ribarili su, vadili i prerađivali kitovo ulje, uzgajali, kupovali i p re­prodavali žitarice, tkali, pravili, kovali i topili gvožđe, sekli stabla i iskopavali ugalj.10 Svojim rukama su napravili svoje imperije. N a sreću, njim a zlato i srebrno nije padalo s neba. Grabili su i pljačkali kad je bilo prilike, ali su ih pokretali pre svega poljoprivreda i industrija (uključu­ju ć i industriju robova, što, naravno, nije bilo dobro), umesto ograničene zalihe minerala. Vodio ih je rad.

Pomeranje težišta ekonomskih procesa ka severu ističe se naspram neslavnog španskog fijaska. Stari trgovački i industrijski gradovi-države -V enecija, Firenca, Đenova - takođe su počeli da posustaju. Italijaje bila na čelu srednjovekovne trgovačke revolucije i bez ikakvih podstreka sa strane prva krenula stazom međunarodne trgovine i podele rada. Krajem šesnaestog veka bila je glavni igrač, sa izvrsnim zanatlijama, vodeći komer­cijalni i bankovni servis Spanije i severne Evrope. Ipak, Italija nikada nije iskoristila mogućnosti velikog otvaranja prem a Novom svetu: italijanskih brodova nije bilo na Indijskom okeanu niti na Atlantiku. Bila je zatočena u centru velikog kopnenog mora. Okovana prevaziđenim strukturama: esnafska kontrola sputavalaje industriju i otežavala prilagođavanje izme- njenim potrebama i ukusima mušterija. Cena rada ostala je visoka je r je manufaktura bila uglavnom fokusirana na gradske, zajedničke radionice u kojim a su radili odrasle zanatlije nakon godina šegrtovanja.11

Napredak Severa u odnosu na Jug privlačio je pažnju. Već u osam ­naestom veku posm atrači su kom entarisali tu razliku u psihološkom svetlu. Za severnjake se govorilo da su marljivi, tvrdoglavi i spori. Radili su vredno i dobro i nisu imali vrem ena da uživaju u životu. N asuprot tome, za južnjake se pričalo da su ležerni i srećni, strastveni toliko d a je to izmicalo kontroli i da su više lenčarili nego radili. Takva suprotnost povezivana je sa geografijom i klimom: oblačno naspram vedrog neba, hladno naspram toplog. Neki su uočavali analogne razlike u okviru jedne zemlje: Lom bardijci i Napolitanci, Katalonci i Kastiljanci, F lam and i gens du midi, Skotlanđani i Kenti.

Ovi stereotipi sadržavali su gram istine i kilogram neopravdanosti. Lako je pokazati da su pogrešni. Ali ostaje pitanje zašto neki gube veli­ka bogatstva, a drugi se polako obogaćuju? Uspon i pad Spanije upore- divi su sa sudbinom starog Rima i pozivaju na proučavanje veze između uspeha i propasti, od čega se naučnici nikada neće zamoriti.

193

M ožda najprovokativnije objašnjenje dao je nemački sociolog M aks Veber (M ax Weber). Veber, koji je počeo kao istoričar starog sveta, ali se vrem enom preusm erio na razne sociološke oblasti, krajem 1904. go­dine objavio je jedan od najuticajnijih i najprovokativnijih eseja: „Protes­tantska etika i kapitalistički duh". U njem u je izneo tezu d a je pro tes­tantizam (konkretnije, kalvinizam) podstakao uspon modernog kapitaliz­ma, tačnije, industrijskog kapitalizm a koji je upoznao u rodnoj Nemač- koj. Protestantizam je uticao ne kroz prilagodavanje ili zabranjivanje onih aspekata rim okatoličke vere koji su ugrožavali ili sprečavali slo­bodne ekonomske aktivnosti (na primer, zelenašenje), niti kroz ohrabri­vanje obogaćivanja, već defm isanjem i ozakonjivanjem etike svakod­nevnog ponašanja koje je vodilo poslovnim uspesima.

Veber kaže d a je kalvinistički protestantizam to izvorno podstakao p rihvatan jem doktrine o predestinaciji, po kojoj pojedinac ne m ože obezbediti spasenje verom ili delim a, svačija sudbina je određena na početku vrem ena i n ik o je ne može izmeniti.

Takva verovanja lako su m ogla pobuditi fatalističke stavove. Ako ponašanje i vera ne m ogu ništa izmeniti, zašto ne dati sebi oduška? Z a­što biti dobar? Zato što, po kalvinizmu, dobrota predstavlja važan znak da ste jedan od spasenih. Svakoje mogao biti odabran, ali logično je bilo pretpostaviti da se po ponašanju i ličnosti pojedinca može naslutiti kak­va mu je sudbina. Takav sistem tum ačenja posrednih indikacija o neči­jo j sudbini bio je m oćan podsticaj za pristojne misli i čestito ponašanje. Kao što je Engleskinja Elizabet Voker (Elisabeth Walker) 1689. godine napisala svom unuku, objašnjavajući jedan zanemarivan, ali zapravo vrlo važan znak plem enitosti: „Nisu svi čisti ljudi dobri, ali im a nekoliko dobrih ljudi koji su čis ti."12 Čvrsto verovanje u predestinaciju živelo je samo generaciju ili dve (to nije tako privlačna dogma da bi dugo trajala), i na kraju je zamenjeno svetovnim pravilim a o ponašanju: vredno radi­ti, biti pošten, ozbiljan, štedeti novac i vrem e (koje nam je pozajm io Bog).* „Vremena je malo", podsećao je puritanski propovednik Ričard Bakster (Richard Baxter) (1615-1691), „aposla mnogo."13

* N ajbolja analiza veberi janskog m o d e la i dalje je Struktura socijalne akcije Talkota Par- sona. Ukazuju ći na paradigmu, Parson deli akcije u tri kategorije: racionalne (k oje o d g o ­varaju cil ju), irac ionalne (ne odgovara ju c il ju ) i neracionalne (akcija je sam a sebi cilj). D o b a r prim er p o s le d n j e vrste: „ O če , ne m o g u da s la ž e m - j a sam p o s e k a o trešnju ." V eb e ro v a ka lv inis t ička etika spada u oblast neracionalnog .

194

Takve vrednosti podsticale su poslove i akum ulaciju kapitala, ali Veber ističe da dobar kalvinista nije imao za cilj da se obogati. (Među­tim, m ožda je verovao daje pošten bogataš dobar kandidat zajednog od odabranih.) Evropa nije morala da čeka na protestantsku reform aciju da bi našla ljude koji žele da se obogate. Veber ističe d a je protestantizam oblikovao novu vrstu poslovnih ljudi, drugačijih pojedinaca, kojima je cilj bio da žive i rade na određeni način. Bitan je bio način, a bogatstvo

je bilo samo usputni proizvod.Dobar kalvinista bi rekao d a je problem Spanije bilo lako bogaće­

nje, nezasluženo blago. Uporedite stav protestanata i katolika prema pre­m a kockanju na početku m odernog doba. Obe grupe su ga osuđivale: katolici zato što bi pojedinac mogao izgubiti (a nijedna razumna osoba ne želi da ugrozi svoju dobrobit i blagostanje drugih), a protestanti zato što bi m ogao zaraditi, što bi bilo loše za ličnost. Tek m nogo kasnije protestantska etika se izopačila u skup načela za ostvarivanje m aterijal­nih uspeha i našminkane, um iljavajuće propovedi o vrlinama bogatstva.

Veberova teza je pozivala na raznorazna osporavanja. Rimokatoli­ci nisu znah da li daje shvate kao pohvalu ili kao kritiku. Istoričari mate- rijalisti odbijali su da prihvate da apstraktni pojmovi kao što vrednosti i stavovi, da ne pominjemo one vezane za religiju, mogu podstaći i obliko­vati načine proizvodnje. Tako snažno neslaganje bilo je dobrim delom pobuđeno Veberovom neskrivenom i svetogrdnom namerom da pobija M arksova učenj a o istoj temi. Neki su izmenili uzrok i posledicu, tvrdeći d a je uspon kapitalizm a doveo do protestantizma, ili d a je protestanti­zam odgovarao ljudim a (trgovcima, zanatlijama) koje su njihovi lični stavovi već vodili do teškog rada i poslovnog uspeha.14

U uticajnoj studiji Religija i uspon kapitalizma, engleski istoričar R. H („Hari") Tauni (R. H. Tawney) odbacuje vezu između protestantizma i ekonomskog razvoja. On kaže daj e engleska ekonomij a počela da napre­duje u šesnaestom veku, tek posto je uticaj religije ustupio mesto seku­larnim stavovima. Ipak, priznavao je puritanskoj etici d aje štitila trgovce i proizvođače od podsmeha gospodskih slojeva. Davala im je osećaj do­stojanstva i ispravnosti, zaštitu u svetu antikomercijalnih predrasuda. Tako su se dobri kalvinisti (nimalo ne misleći na uživanje) iz generacije u ge­neraciju držali svojih principa, usput nakupljajući bogatstvo i iskustvo.15

Skoro podjednako kontroverzna je i izvedena teza sociologa Rober- ta K. M ertona (Robert K. Merton), koji je pobijao direktnu vezu između

195

protestantizm a i razvo ja m oderne nauke. I pre n jega su se čuli takvo stavovi. U devetnaestom veku Alfons de Kandol (Alphonse de Candolle), hugenot iz Ženeve, primetio je da su od devedeset dva strana člana Fran­cuske akademije nauka i umetnosti izabranih u periodu od 1666. do 1866. godine, nekih dvadeset i jedan bili protestanti, šesnaest katolici, a ostatak (pet) Jevreji ili pojedinci neutvrđenog verskog opredeljenja (oni su birani između 107 miliona katolika i 68 m iliona protestanata van Francuske). Slična analiza strukture stranih članova Kraljevskog društva u Londonu 1829. i 1869. godine potvrđu je jednak broj katolika i protestanata iz pop­

ulacije u kojoj je katolika preko tri puta više od protestanata.16Bez sumnje, ovo je dobrim delom uslovljeno većom m ogućnošću

pristupa katolika u katoličkim zemljama starijim liberalnim profesijam a i vladajućoj birokratiji, zbog čega su oni bili skloniji drugačijoj vrsti akademskih struktura. Ali takva slika bila je prilično određena i strahom od kontrole klerikalnog aparata, njihovim gnušanjem otkrićima i para­digm am a nauke koja je poricala religijsku doktrinu. Engleski hem ičar i unitaristički sveštenik D žozef Prišli (Joseph Pristley) lepo je rekao d a je papa, odobravajući nauku, pokazao „daje neprijatelj pod maskom", je r „ima razloga da zadrhti čak i kad se pokrene obična vazdušna pum pa ili električna m ašina".17

N asuprot svemu tome, jed an istraživač je izričito tvrdio da ne po­stoji em pirijska osnova za tu navodnu vezu ,18 da su Veberovi podaći o različitim obrazovnim aparatima katolika i protestanata u Nemačkoj na kraju veka (protestanti su bili angažovaniji u kom ercijalnim i naučnim programima) pogrešno izvedeni, da su katolički i drugi nekalvinistički biznism eni bili jednako uspešni kao Veberov idealni kalvinista, da se, ako se prihvati takvo zak ljuč ivan je , razlika izm eđu severne i ju žn e Evrope m ože pravdati geografijom ili rasom, i d a je M aks Veber kao krojači koji su pravili odelo za kineskog cara i d a je njegova „protes­tantska veza" besmislica.

M oram priznati da bi većina današnjih istoričara Veberovu tezu sma­trala neprihvatljivom: nekad je bila uticajna, ali više ne.

Ne bih se složio s njima. Ne na empirijskom nivou, je r pisani dokazi potvrđuju da su protestantski trgovci i proizvođači imali vodeću ulogu u trgovini, bankarstvu i in d u striji.19 U m anufakturnim centrim a (fab­riques) Francuske i zapadne N em ačke obično su protestanti bili poslo­davci, a katolici radnici. U Švajcarskoj, u protestantskim kantonim a

196

nalazili su se centri m anufakturne industrije (satova, mašina, tekstila), dok su katolici bili uglavnom poljoprivrednici. U Engleskoj, koja je do kraja šesnaestog veka postala pretežno protestantska, kalvinisti su (nepro­porcionalno njihovom broju) bih aktivni i uticajni u fabrikam a i kovačni- cama nadolazeće industrijske revolucije.

Ne slažem se protivnicima Veberove teze ni u teoriji. Suština je zaista u oblikovanju nove vrste čoveka - racionalnog, sređenog, m arljivog, produktivnog. Te vrline, iako nisu nove, nisu ni podrazumevane. Prote­stantizam ih je nametao svojim pristalicama koji su procenjivali jedan drugog na osnovu tih standarda. Suština je u ulozi pritiska grupe i u međusobnoj kontroli da bi se obezbedilo prihvatljivo ponašanje - svako nadgleda onog drugog i drži se svog posla. Neverovatno je kako Veber nije uspeo bolje da plasira te svoje zaključke.

Dve posebne karakteristike protestantizma odslikavaju i potvrđuju ovu vezu. Prva je insistiranje na podučavanju i pismenosti, kako devoj- čica tako dečaka. To je bilo neophodno, je r se od dobrog protestanta očekivalo da sâm čita Bibliju i svete spise. (Nasuprot tome, veronauka jeste bila obavezna za katolike, ali oni nisu morali da čitaju, a posebno su bili odvraćani od čitanja Biblije). Rezultat je bila veća pism enost i brojniji kandidati za dalje školovanje, kao i lakše proširivanje pismenosti iz generacije u generaciju. Bilo je važno da i žene budu pismene.

Druga bitna karakteristika bila je pridavanje važnosti praćenju pro­toka vremena. Dokaz za to izvire iz činjenice da su protestanti bili i veli­ki kupci i proizvođači satova. Čak i u katoličkim oblastima poput Fran­cuske i Bavarije većina sajdžija bili su protestanti, a korišćenje ovih instrumenata za merenje vremena i njihova rasprostranjenost u ruralnim predelim a bili su mnogo obimniji u Britaniji i Holandiji nego u kato­ličkim zem ljam a.20 Ništa ne svedoči bolje o „urbanizaciji" ruralnih pre- dela od pridavanja važnosti protoku vremena, u čemu se može prepo­znati želja za što bržim širenjem protestantskih vrednosti.

Ne kažem da se Veberov „tip idealnog" kapitaliste može naći samo među kalvinistima i potonjim sektama inspirisanim njima. Racionalni, marljivi, sređeni, produktivni, čisti i ozbiljni ljudi mogu se naći među pri­padnicima svih religija, kao i među ateistima. Oni ne m oraju biti biznis­meni. Ti kvaliteti m ogu om ogućiti pojedincu da se dokaže i uspe na različitim poljima. M islim da Veber hoće da kaže d a je na tom mestu u to vreme (severna Evropa, od šesnaestog do osamnaestog veka), religi-

197

ja na sličan način inspirisala mnoge pojedince koji su pre smatrani neti­pičnim a i neorganizovanima, i d a je taj novi tip ljudi stvoro novu eko­nom iju (nov pristup proizvodnji) koju zovemo (industrijski) kapitalizam.

Dodajte tome rastuću potrebu za nepokretnim kapitalom (oprema i fabrike) u industrijskom sektoru. Istra jnost je b ila od neprocenjivog značaja - zbog kontinuiteta u održavanju i unapređenju, i zbog akumu­lacije znanja i iskustva. Ta proizvođačka preduzeća prilično su se razli­kovala od trgovačkih, često form iranih angažovanjem kapitala i radne snage samo za neku posebnu priliku, na prim er zbog prekookeanskog putovanja, posle čega bi se raspustila. (Setite se d a je i Engleska istoč- noindijska kom panija bila takva u prvim godinama, ali je brzo postalo jasn o d a je kontinurana m obilizacija kapitala i ljudstva neophodna.)

Tip preduzetnika iz Veberove teze je , po temperamentu i navikama, bio posebno spreman da odgovori na zahteve nove vrste ekonomije. Ovo je dobar trenutak da se podsetim o Taunijevog isticanja veze između sa- m opoštovanja i istrajnosti. Francuska kruna, uvek spremna i voljna da društveno ambicioznu buržoaziju (obično ljude od zakona) počastvuje plem stvom (naravno, uz izvesnu nadoknadu), nije slučajno počela od sedamnaestog veka da dozvoljava aristokratiji da se bavi trgovinom na veliko (nikako na malo), a u osamnaestom veku da traži od potencijal­nih industrijalaca da zadovolje uslove kontinuiteta. Novoproklamovani plemić, négociant ili fabricant, m orao je ostati u poslu, koji bi se ranije sm atrao ponižavajućim , nedostojn im takvog uzvišenog društvenog položaj a.21 Dobar kalvinista bi odmah istakao d a je problem u tome što su nekad omalovažavani i sputavani proizvođači dobili udobne kance­larije i postali uzvišeni vlasnici fabrique. Bolje su radili tamnoj vunenoj odeći, bez svile, čipke i perike.

Iako vrlo važno, brzo širenje novog biznisa samo je jed an aspekt pom eranja ekonom ske moći i bogatstva s ju g a na sever. N ije se selio samo novac, već i znanje, a ono je (posebno na polju nauke) određivalo ekonom ske mogućnosti. U vekovim a pre R eform acije južnoevropske zemlje bile su centar učenja i intelektualnog istraživanja - Spanija i Por- tugalija zato što su bile na granici hrišćanske i islamske civilizacije, uži­vajući prednosti jevrejsk ih posrednika, i Italija, k o ja je imala jedinstvene kontakte po svetu. Španija i Portugalija su brzo zaostale, je r su religioz­na ostrašćenost i lokalni krstaški pohodi oterali uljeze (Jevreje, zatim i

198

conversosé) i obeshrabrili istraživače stranih (potencijalno jeretičkih) učenja. Ali Italijani su nastavili da daju neke od vodećih evropskih m a­tematičara i naučnika. N ije slučajno prvo akademsko društvo (Accadé- m ia dei Lincei) osnovano u Rimu 1603. godine.*

Ali protestantska reform acija je izm enila pravila. Insistirala je na opism enjavanju, organizovala odbačene i jeretike, isticala važnost skep­ticizm a i odbacivanja autoriteta, što je u samoj osnovi naučnog angažo- vanja. Umesto da prihvate izazov, katoličke zem lje su na reform aciju odgovorile zatvaranjem i cenzurom. Katolici u oblastim a pod vlašću Habzburga (uključujući zemlje Beneluksa) žestoko su se obrušili na lu­terane. Prisustvo Jevreja izbeglih iz Spanije i Portugala, zastrašujućih i omrznutih neprijatelja prave vere koji su optuženi za širenje novih dok­trina, izazvalo je pravu histeriju.

Zavladale su zabrane (počev od 1521. godine), ne samo štampanja već i čitanja jeretičkih spisa na bilo kom jeziku. Spanske vlasti, svetovnei crkvene, smatrale su luterane (za njih su svi protestanti bili luterani) ne otpadnicima od prave vere, već nevernicima, poput Jevreja i muslimana, neprijatelja vere.22 N a ukidanje inkvizicije više se nije ni pomišljalo, crk­va i svetovne vlasti su se udružile da kontrolišu misli, znanja i uverenja. Godine 1558. za uvoz knjiga bez dozvole i neovlašćeno štampanje od­ređena je smrtna kazna. Univerziteti su se sveli na centre indoktrinaci­je , a nepravoverne i neobične knjige odložene su u Index Librorum Pro- hibitorum (1557. godine u Rimu, 1559. u Španiji), dok su se prihvatljive knjige objavljivale sa zavaničnim imprimatur („odobreno štampanje"). N a španskoj crnoj listi bili su, izm eđu ostalog, naučni radovi koji su zabranjeni je r su n jihov i autori protestanti. U prkos krijum čarenju zabranjenih spisa, opasnom po život, širenj e novih idej a u ovim društvi­m a bilo je skoro potpuno sputano. (Setite se samo kritike knjige Don Kihot. To nisu bili bezopasni kaprici, nego budalaštine što su ugrozile društvo gladno nauke kojim su vladale fantazije.)

Špancima nije bilo dozvoljeno da studiraju u drugim zemljama, da ne bi usvojili subverzivne doktrine. Iste godine (1559. godine), krunaje zabranila prisustvo svojih predavača na stranim fakultetima, uz izuzetak bezbednih centara poput Rima, Bolonje i Napulja. Samoizolacija je bila drastična. Španski studenti medicine koji su se dugo usavršavali na Uni­

* L incei = ris. Ova ž ivot in ja je odabrana z b o g sv o g oštrog vida.

199

verzitetu u M onpeljeu jednostavno su prestali tamo da odlaze - od 1510. do 1559. godine tam o su se školovala 248 španska studenta, a od 1560. do 1599. godine samo 12.23 Subverzivni naučnici su ućutkani i prisiljeni da se odreknu sami sebe. Režim koji kontroliše m isli i silom nameće pravovernost ne zadržava se samo na zabranama i kaznama. Krivci mora­ju da priznaju krivicu i da se pokaju - zbog sebe i spasenja ostalih.

P roganjanja su dovela do neprestanog „lova na veštice", sa plaće­nim cinkarošima, radoznalnim susedima i rasističkom opsednutošću čis­tom krv lju (lim pieza de sangre). P ritajene ju d is te odavali su detalji: uzdržavanje od svinjetine, čist veš petkom, neoprezno izgovorena m olit­va, neredovni odlasci u crkvu, pogrešna reč. Čistoća je naročito izazi­vala sum nju, a kupanje je ukazivalo na otpadništvo, na potencijalne Jevreje. „Fraza 'optuženi je imao običaj da se kupa...' česta je u zapis­nicim a inkvizicije."24 Čisti u veri ne m oraju da se kupaju. Španci i Por­tugalci su takvim postupcim a unižavali i uništavali sebe same. Netole­rancija može više povrediti progonitelja nego žrtvu.

Tako su Iberija i m editeranska Evropa potpuno p ropustile da se priključe takozvanoj naučnoj revoluciji. Godine 1680. Huan de Kabri- ada (Juan de Cabriada), doktor iz Valensije, sukobio se s m adridskim doktorima, uzalud pokušavajući da ih ubedi da prihvate Harvijev model krvotoka namesto antičke galenističke tradicije. Šta nije u redu sa Špani- jom , pitao se? Kao „da smo Indijanci, uvek poslednji" usvajam o nova znanja.25

Britanski istoričar H ju Trevor-Roper (Hugh Trevor-Roper) isticao je da je ovo reakcionarno, antiprotestantsko unazađivanje više od samog protestantizm a uticalo na sudbinu južne Evrope u narednih tri stotine godina.26 Takvo unazađivanje nije bio neizbežno niti nametnuto doktri­nom. Ali kada je već krenula u tom pravcu, Crkvi, čuvaru istine, bilo je teško da prizna grešku i odabere drugi put. Koliko teško? R im u je tre­balo skoro četiri stotine godina da rehabilituje Galileja. Eto koliko teško.

Galilejeva osuda

Galileo Galilej (Galileo Galilei) nije bio svetac, ah je bio genije i bla­go Firence, Italije, Evrope i celog sveta. Bio je pionir eksperimentalne nauke sa izuzetnom moći zapažanja (dostojan A kadem ije risova), oš­

200

trouman i vest polemičar. Ipak, 1633. godine rimokatolička crkva optuži­la ga je za neposlušnost i jeres: „Stav d a je Sunce centar sveta i da se ne kreće, apsurdan je , filozofski pogrešan i fo rm alno je re tičk i, je r je u suprotnosti sa Svetim pismom."

(Galilej nije bio prvi ni poslednji. Jednako bitno, m ada rede pomi- njano, bilo je spaljivanje Đ ordana Bruna (Giordano Bruno) februara 1600. godine u Rimu, bivšeg dominikanca, filozofa čiji je vizionarski

koncept univerzum a bio mnogo bliži današnjem od Kopernikovih ili Galilejevih ideja: beskrajan svemir, m ilijarde gorućih zvezda, rotiranje zemlje koja se okreće oko sunca, m aterija sastavljena od atoma, i tako dalje. Sve same jeretičke ideje, povezane s misterijom i magijom. Spalju­

jući Bruna, crkva je , zapravo obznanila namere da preuzme kontrolu nad naukom i kreativnošću i da ih veže za R im .27 Ali sve dok je Galileo radio i objavljivao, nauka je jo š uvek mogla da diše.)

Takva je bila presuda. Galilejevo priznanje i pokajanje bilo je nekih četrnaest puta duže. Isticanje dogme nije bilo važno koliko ukazivanje na jeres i javno objavljivanje priznanja grešnika, njegovog pokajanja i pri- hvatanja autoriteta Svete crkve, kao i njegovog iskrenog žaljenja. Nikad više. To je suština kontrole m išljenja u svevidećim sistemima: cilj nije toliko osuditi koliko uveriti okrivljenog i sve ostale pripadnike sistema.

Nejasno je zašto je Crkva toliko insisitrala na geocentrizmu. Biblija ne zahteva takvo verovanje. U njoj se pom inje sunce koje se kreće po nebu, ili zaustavlja u svom kretanju, ali teško da se takvi opisi (često m etaforički) mogu smatrati obavezujućim . D a je rim okato liča crkva ignorisala to pitanje, ne bi ugrozila veru i poslušnost svojih sledbenika. Ali svaka crkva je sklona da oslanja svoj autoritet na doktrinu i dogmu, je r to su potvrde i instrumenti vlasti, posebno u problem atičnim vre­menima.

Galileo je , zbog svog tem peram enta i plem enitog cilja odbrane intelektualnog integriteta, uživao vodeći bitku. Nesavladiv u debatama, ismevao je ljudsku glupost koja je bila česta u svešteničkim krugovima. Bila je to opasna igra u rimskom svetu neograničenog autoriteta, intriga i ambicije, kleveta i izdaja. V izantija na Tibru: političke protivnike u Rimu ništa nije toliko obradovalo kao imenovanje novog pape, je r sva­ka smena vladara rimokatoliče crkve znači preraspodelu moći i uloga. Danas na vrhu, sutra na dnu; prijatelj danas, neprijatelj sutra. Galileo nije smeo da se osloni na na koga.

201

Još gore je što je Galilejev odgovor na protivničke komentare bio da se obrati što široj javnosti - umesto na latinskom, radove je objavljivao na italijanskom. On je , zapravo, podsticao vulgarnost i jeres, a to se nije moglo trpeti.*

Tako je Galileo priznao, i iako je na samrti tvrdoglavo ponovio svo­je uverenje ( ,£ p p u re si muove" [Recite šta hoćete, ipak se okreće]), m orao je da ode u ludnicu u kojoj je završio svoju karijeru efikasnog naučnika vizionara. B io je to neizm eran gubitak za italijansku nauku, k o ja je , sve dokje taj veliki čovek radio, uspevala da se nosi sa rastućim ograničenjim a kontrareform acij e .

S ta je bilo s naukom u drugim zemljama? U protestantskim zem lja­m a osuda katoličke crkve bila je nevažna. Verovatno je i osnažila njihov prezir prem a besm islicam a crkvenih vlasti. Otac Gasendi (Gassendi), profesor na Aix-en-Provence i izvrstan poznavalac astronomskih feno­mena, otišao je 1632. godine u Holandiju i u pismu francuskom kolegi izneo zapažanje o stavu stanovništva prem a Kopernikovoj paradigmi: „Ovde se svi slažu s n jim ."28 M ožda je to preterivanje, ali u svakom slučaju potvrđuje daj e atm osfera u Holandiji b ila potpuno drugačija u odnosu na Francusku. U Holandiji, Engleskoj i drugim protestantskim zem ljam a sasvim se drugačije mislilo.

U Francuskoj, naučnici su bili razapeti izm eđu razum a i osećaja, integriteta i poslušnosti. Isti taj Gasendi je u pismu molio Galileja da se pomiri s Rimom i svojom savešću, i to istovremeno: „Veoma se brinem zbog tvoje sudbine, O, ti, velika slavo veka! Ako se Sveta crkva ne slaže s stvojim mišljenjem, postupi kao razuman čovek. N eka ti bude dovoljno da živiš u uverenju da si tražio samo istinu ."29

Samo istinu. Ali šta je istina? S obzirom na znanja koja su bila dos­tupna u to vreme. Kopernik je sam ostavio ogroman materijal koji je tre­balo istraživati. Kopernikansko-keplerovska paradigm a bolje je odgo­varala astronomskim zapažanjim a, ali da lije to dokazivalo da se zem ­lja okreće oko sunca? Sigurnije je bilo držati se eksperimenata i ne pitati

* Upored ite to sa d u gogod išnj im ital ijanskim pravilom o štampanju pornografskih sadrža­ja: dok god je knjiga bila skupa i š tam pana u o g r a n ič e n o m broju, bila je prihvatljiva, ali je f t in a izdanja nisu bila doz v o ljen a , z b o g bojazni da će pokvarit i proste ljude koji nisu imali d o v o ljn o kulturnih resursa da se odupru iskušenju i grehu. O strahu crkve od na­rod n og jez ik a , videti i opis n ev o lja Đ anbat is te de là Porte o sa m d ese t ih godina šesnaestog veka. Eam on, „From the Secrets o f Nature", str. 3 6 1 , n a p o m e n a 41.

202

zašto. Bio je to put kontiuniranih zapažanja bez zaključivanja. Takvo izvrdavanje naišlo je na odobravanje među nekim od tadašnjih vodećih francuskih naučnika.* Tako je Mersen (Mersenne), najglasniji od evrop­skih naučnika, napisao 1643. godine da sve što je rečeno o kretanju zem­lje nije dovoljno da se to i dokaže, zbog čega je odustao od pisanja knjige0 heliocentrizmu. Gasendi je zauzeo isti stav, kao i Dekart (Descartes). Veliki Dekart se potrudio da opovrgne tezu o kretanju zemlje: nebeska tela ne pokreće nekakva uzica, nevidljivo magično privlačenje, već vrt- lozi sila koji ih vuku za sobom. Privlačenje je , znači, glupost, dok su vrt- lozi egzaktni. Dekart kaže da zemlju pri tom nosi njeno polje sile kao brod putnika. Brod se kreće, ali ne i putnik. Znači, zemlja se ne kreće. Q.E.D.

Čak i s takvim lukavstvom, Dekartu nije bilo lako među prevejanim francuskim jezuitim a. Prešao je u Holandiju, poslavši novu adresu samo M ersenu. U m eđuvrem enu, Francuzi su polako i nevoljno usvajali njegovu kosmologiju, i, odbacivši N jutnove (Newton) teorije o kretanju1 gravitaciji, prihvatili kartezijanski sistem. Bolje gurati nego vući. Jer N jutn je bio Englez, a Francuzima je tada, kao i sad, bilo teško da uče od drugih (nous n'avons pas de leçons à recevoir...), posebno od svojih tradicionalnih neprij atelj a iz bitke kod Aženkura i Kresij a. Osamdesetih godina prošlog veka došlo je do neviđenog ispoljavanja intelektualnog šovinizma, kada francuske zdravstvene vlasti nisu htele da odstupe od distribucije kontam inirane krvi, odbijajući da uzmu američke testove i opremu za dekontam inaciju. (Sjedinjene Države su preuzele od B ri­tanaca ulogu galskog bête noire, bez obzira na savezništvo u dva svetska rata). Francuske vlasti su na taj način osudile stotine, m ožda i hiljade na sidu i smrt.

Kada su Francuzi, na kraju, prihvatili njutnovsku matematilu i fiziku, dobro su je primenili. Imali su talenta i genija u izobilju. Ali izgubili su nekoliko generacija naučnika zbog ponosa.

* Sli čno je bi lo i u Italiji. Setim o se sam o kratkog veka A c ca d é m ia del C im ento , koju je organ izovao , fm ansirao i saz ivao v o jv o d a L eop o ld od T osk an e . A kadem ija j e raspuštena n ak on što j e v o j v o d a n a p u st io R im v o d e n v i š im c i l j e v im a . N i je bi lo in te l ek tu a ln e autonomije: č lanovi su podnosi l i izveštaje o svojim eksperim entim a, ali to j e bilo sve - kratko rečeno, nauka bez scientia.

203

Žilavost netolerancije i predrasuda™V

Sicilija je u petnaestom veku imala tu nesreću da se pokorava kasti- ljanskoj kruni. K ada su Ferdinand i Izabela 1492. godine naredili pro- terivanje ili pokrštavanje Jevreja, Sicilija je m orala da posluša. Brojni pre thodni pogrom i pokazu ju d a je na tom ostrvu bilo antisem itskih osećanja. Ali Jevreji su tu vekovima živeli i, s obzirom na njihov broj, imali vrlo važnu ulogu u sicilijanskoj trgovini (da ne pom injem o da su bili i lekari i apotekari). Siciljanski potkralj je oklevao da izda kobnu naredbu, ali je put utro niz odluka, poput zabrane Jevrejim a da prodaju svoju im ovinu uz istovrem eno naređenje da plate sve svoje dugove, i (nâj zastrašujuće) zabrane nošenja oružja.

Ne m oram o navoditi detalje. Jevreji na ostrvu uspeli su da izmole kratko odlaganje progona, kao i velikodušnu dozvolu da sa sobom pone­su odeću, dušek, ćebe od vune ili serža, nekoliko čaršava i neku sitninu, kao i malo hrane za put. Izgleda da je mnogim Sicilijancima bilo žao što odlaze. S razlogom . Trgovina je skoro zam rla, m noge kuće i čitave oblasti ostale su puste, i slobodno m ožem o pretpostaviti da su se neki ostrvljani stideli zbog toga.

M nogo kasnije, pred kraj sedam naestog veka, neki Sicilijanci su m olili kralja da uradi nešto da pokrene trgovinu. Caris II je proglasio M esinu slobodnom lukom , i dozvolio Jevrejim a da tu trgu ju - pod uslovom da spavaju van grada i nose znak raspoznavanja na odeći. Tak­va licem erna gostoljubivost nije ohrabrila Jevreje na dolazak, pa im je 1728. dozvoljeno da trguju na čitavom ostrvu, obitavaju u M esini, da im aju sinagogu i groblje, da poseduju imovinu i slobodno njom e raspo­lažu. M noge porodice su se vratile, dočekane p redrasudam a m eđu stanovništvom . Pogodilo se da kraljica nije uspela da donese na svet muškog naslednika prestala i sveštenici su uspeli da uvere kraljevski par da neće imati sina sve dok dozvoljavaju Jevrejim a da ostanu. Tako je nakon sedam godina usledilo novo proterivanje.

Netoleranciju, praznovejje i neznanje lakše je prihvatiti i hraniti nego iskoreniti. N epravde i greške koje su davno počinili strani (španski) vladari doprinele su ekonomskoj zaostalosti Sicilije koja traje i danas.

204

Priroda industrijske revolucije13.

U osam naestom veku niz pronalazaka izm enio je proces obrade pamuka u Britaniji i doveo do novog oblika proizvodnje - fabričkog sis­tema.* Istovremeno, druge industrijske grane su napredovale, često pod- stičući se međusobno. Zajedno su vodile do pobolj šanja i u drugim aspek­tima ekonomije. Teško je sistematizovati sve te raznovrsne inovacije, ali je moguće uočiti da ih spajaju tri principa: (1) zamena ljudi mašinama - brzim, pouzdanim, preciznim, neumornim; (2) zamena primitivnih izvo­ra snage automatizovanim, posebno m otorima za pretvaranje toplote u rad, što omogućilo skoro neograničeno dopremanje energije; i (3) koriš- ćenje novih m aterijala kojih je bilo na pretek (naročito zamena za mine­rale i često veštačkih zamena za ishranu životinja i biljaka).

Te smene om ogućile su industrijsku revoluciju . D ovele su do drastičnog rasta produktivnosti, samim tim i prihoda po stanovniku. Još bolje, taj napredak je podsticao sam sebe. U prošlim vremenima, bolji životni standard uvek je uzrokovao porast broja stanovnika koji su na kraju apsorbovali sav višak. Sada su se, prvi put u istoriji, i ekonom ija i znanje razv ijali dovoljno brzo da bi se obezbedio kontinuirani napredak. M altusove (Malthus) pozitivne provere i predviđanja sled- benika „pesimističke ekonomske nauke" o stagniranju pale su u zabo­rav. Industrijska revolucija je izm enila i raspodelu političke moći (u okviru nacija, između nacija i civilizacija), društveni poredak i načine mišlj enj a i ponašanj a.

Reč „revolucija" im a mnoga lica. Priziva slike brzih, čak brutalnih ili nasilnih promena. Može podrazumevati i suštinsku, korenitu trans­

* P od fabrikom p o d ra z u m e v a m c e lo v i tu j e d in ic u pr o izvod n je (skup radnik a pod nad­zorom ) koja koristi centralni, obično veštački izvor energije. Bez centralnog izvora energi­je imal i b is m o manufakturu.

205

form aciju. Za neke im a pozitivne konotacije (u političkom smislu): re­volucija je dobra, a kontrarevolucija koja vraća sat unazad je samim svo­jim nazivom kon trad ik to rna i sum njiva. D rugi vide revo lucije kao unutrašnju silu koja uništava vrednosti, znači kao nešto loše.

Ta i sva ostala značenja pripisuju se reci ko ja je nekad podrazumevala ništa više nego okretanje, i to u bukvalnom smislu. Zato želim da objas­nim u kom značenju je ovde koristim . P rid ružu jem jo j na jstariji m etaforički smisao: to je „velika prom ena ili pom eranje u aktivnosti ili određenoj stvari" (što je defin ic ija s početka petnaestog veka koja najavlju je korišćenje reci „revolucija" vek i po kasnije za označavanje drastične političke prom ene).1 U tom smislu je oduvek koriste i istraži­vači industrijske revolucije, kao što drugi govore o „srednjovekovnoj revoluciji" , „naučnoj revoluciji" u sedam naestom veku i „seksualnoj revoluciji" u dvadesetom veku.

A kcenatje na dubini, ne na brzini promene. Jasno je da do izuzetnih tehnoloških unapređenja Industrijske R evolucije (s velikim I i R) nije došlo preko noći. Retka su otkrića koja su dovršena na samom početku. Potrebno je mnogo malih i velikih dorađivanja da bi se ideja pretvorila u praktičnu tehniku.

Uzm im o za prim er parnu mašinu. Prvi uređaj koji je koristio paru da bi proizveo vakuum i radio kao pum pa patentirao je Tomas Sejveri (Thomas Savery) u Engleskoj 1698. godine, a prvu pravu parnu mašinu (s pokretnim klipom) Tomas N jukom en (Thom as N ew com en) 1705. godine. N jukom enova atmosferska m ašina (tako nazvana zato što koristi atm osferski pritisak) zahtevala je m nogo energije je r se cilindar hladio i m orao je da se zagreva pri svakom ciklusu. Zato je bilo najbolje koris­titi je za pum panje vode iz ug ljenokopa, u ko jim a je goriva bilo na pretek.

Prošlo je mnogo vrem ena - šezdeset godina - pre nego što je Dže- jm s V at (James Watt) pronašao m ašinu sa odvojenim kondenzatorom pare (1768. godine) čiji je stepen iskorišćenja bio dovoljno dobar da bi se koristila van rudnika, u novim, industrijskim gradovima. Trebalo je jo š petnaest godina da se mašina prilagodi obrtnom kretanju, kako bi mogla da pokreće točkove industrije. U m eđuvrem enu, inženjeri i mehaničari morali su da reše mnoštvo malih i velikih problem a proizvodnje i održa­vanja. N a primer, pravljenje cilindara s odgovarajućim kružnim presekom kroz koji klip ne zapinje, a vazduh ne curi prem a vakuumu, zahtevalo je

206

pažnju, strpljivost, domišljatost.* Čak i najm anje rasipanje materijala ko­šta, a približno dobro nije bilo ni približno prihvatljivo.

To nije bio kraj. Trebalo je istražiti m ogućnost unapređenja parne mašine pom oću visokog pritiska (većeg od atmosferskog). Teorijski, to bi bila kompaktnija mašina koja bi se mogla koristiti za pokretanje brodo­va i kopnenih vozila. Za to je trebalo jo š dvadeset i pet godina. Problem je bila potrošnja goriva: prostor na brodu bio je ograničen, a tovar je bio važniji od uglja. R ešenje je ležalo u usložn javan ju , odnosno u una- pređenoj mašini s visokim pritiskom koj a je mogla da pokreće više klipo­va jedan za drugim. Para bi prvo pokrenula cilindar pod najvećim pri­tiskom, zatim bi se prenela na veći cilindar pod manjim pritiskom, i tako redom. Isti princip korišćen je u srednjem veku za iskorišćavanje energi­je vode koja se sliva na niz točkova. Usložnjavanjem osnovnog pokre­tačkog principa bavili su pre toga J. C. Hornblouer (J. C. Hornblower) 1781. godine i Artur V ulf (Arthur Woolf) 1804. godine, ali idejaje dobi­la odgovarajući oblik i primenu tek sredinom devetnaestog veka, kada

je iskorišćena za brodske mašine i dala ogroman doprinos prekookean- skoj trgovini.

N i to nije bio kraj. Veličina i moć parnih mašina bile su ograničene inercijom klipa koji se kretao napred i nazad. Promena smera kretanja klipa iziskivala je veliku energiju. Rešenje, koje je 1884. godine našao Čarls A. Parsons (Charles A. Parsons), bilo je u zameni pravolinijskog k re tan ja obrtnim , odnosno klipa parnom turbinom. Prim enjeno je u glavnim elektranama na samom kraju devetnaestog veka, nešto kasnije i u brodovima. Sve u svemu, parna mašina se pravila dvesta godina."A

* Tehnika pravljenja bojlera (uvije se ploča, zalem e spojevi i stave poklopac i zaklopac) nije se mogla primeniti za motorni cilindar, jer bi previše cureo. Novu metodu, dubljenje čvrstog metala, izum eo je D žon V ilkinson 1776. godine, inspirisan sličnom tehnikom pravljenja topa (iz 1774. godine). Godinu dana kasnije Vilkinson je pomoću parne m ašine podizao tučak od 30 kilograma da bi oblikovao komade čvrstog metala. Kasnije, 1783. godine, koris­tio je m oćniji tučak od 7,5 tona. Na taj način, uskoro je pravio m ašine za uvijanje metalnih ploča, prese za metalni novac, stalke za istezanje metala (za industriju žica), i slično. A šer piše: „Zbog nedostatka ćudljive naklonosti javnosti, taj mračan i odbojan lik nikada nije dostigao slavu koju je zaslužio kao jedan od pionira razvoja industrije teškog m etala.” His- tory ofMechanical Inventions, str. 372. Ni Vulkan nije bio lepotan.t Pred kraj osam naestog veka d ošlo je do značajnog unapređenja parne m ašine zah­valjujući naučnim otkrićima u oblasti termodinamike. D ok je tehnologija pre vodila nauku na ovom polju, sada je nauka išla ispred i udahnula parnoj mašini novu životnu snagu.O log ističk oj (len jo-S ) krivi m ogućnosti u okviru datog sleda tehnoloških događaja -

207

Istovremeno, tehnike korišćenja hidroenergije, ključnog pokretača m anufakturne proizvodnje jo š od srednjeg veka, znatno su unapredene (prednji točak Džon Smitona [John Smeaton] iz sredine osamnaestog veka i turbina - pronalazak Benua Furneron [Benoît Fourneyron] iz 1827. godine).2

Prvo uspešno livenje gvožđa pom oću koksa izveo je Abraham Dar- bi (Abraham Darby) u Kolbrukdejku, jo š 1709. godine. (Imao sam pri­liku da stojim u napuštenoj visokoj peći u Kolbrukdejlu, osećajući se m edu tim ciglama nagriženim vrelinom istopljenog m etala kao u materi­ci industrijske revolucije. Peć je sada deo m uzeja industrije, i radoznali posetioci mogu videti samo njenu spoljašnjost.) Ali to dostignuće, iako pažljivo pripremano, u suštini je bilo plod slučajnosti, je r je Darbi upotre- bio ugalj čiji je sastav savršeno odgovarao eksperim entu.3 Ostali nisu bili tako uspešni i, kao i Darbi, morali su da odustanu od livenja sirovog gvožda pom oću koksa. Teškoće su premošćavane četrdeset godina, tako d a je livenje pom oću koksa rašireno tek sredinom veka.

Uz to, ova tehnologija imala je ozbiljnih ograničenja. Liveno gvožde moglo se, teorijski, koristiti za proizvodnju lonaca i šerpi, zidnih štitni­ka i sličnih robusnih predm eta, ali m ašine se nisu m ogle prilagoditi tadašnjoj tehnologiji livenja. Takvi predm eti zahtevali su elastičnost kovanog gvožđa (ili čelika) i p recizn ije ob likovanje (kovanjem ili pom oću mašina) od onog koje je omogućavalo livenje.* Prošlo je pola veka pre nego što su, zahvaljujući m noštvu eksperim enata, gvožđari najzad m ogli da pom oću koksa liju sirovo gvožde pogodno za dalju

sporo napredovanje u toku priprem ne, eksperim entalne faze, koju sledi nagli napredak koji se prim iruje kako se m ogućnosti iscrpljuju - videti k lasičn i esej Sim on K uznets, „Retardation od Industrial G rowth”.* L iveno gvožde im a velik i procenat ugljenika (preko 4 procenta). V eom a je tvrdo, ali puca pod naglim udarom. Ne m ože se m ašinski obrađivati, zbog čega se lije u kalupe že­ljenog oblika. K ovano gvožde m ože se oblikovati ček ićem , bušiti i obrađivati na druge načine. Ne puca pod jak im udarom i vrlo je otporno na rđu, zb o g čega je id ea ln o za balkone i druge prim ene na otvorenom (setite se A jfe lo v o g tornja). D a bi se od livenog d obilo kovano gvožde, neophodno je da se pod v isok om tem peraturom n ivo ugljenika dovede ispod 1 procenta. K ovano gvožd e je odavno zam enjeno čelik om (sadrži 1 do 3 p osto u g ljen ik a) koji im a pred n osti i l iv en o g i k ov a n o g g v o žd a (otp orn ost i pri­lagodljivost). Z bog toga kovanog gvožđa danas i nem a, sem u vidu strugotina. Problem sa gvožđem dobijenim prvim tehnikam a pom oću koksa bio je što je , nakon oplem enji­vanja, b ilo krto na velik im temperaturama. D ok se to n ije resilo , kovano gvožde dobija- lo se pom oću drvenog uglja.

208

obradu, a prerađivači naučili da ga efikasno koriste (patenti Hernij a Kor- ta (Henry Cort) iz 1783. i 1784. godine). N a je ftin čelik (zasluga Herni­ja Besem ara (Henry Bessemer) 1856. godine) čekalo se jo š tri četvrtine veka. On je transformisao industriju i načine prevoza. Nekad skupa legu­ra koja se ograničeno koristila za manje predmete (oružje, žilete, opruge, spiralne žice), sada se m ogla upotrebiti za izgradnju pruga i brodova. Čelične pruge bile su dugotrajnije i podnosile su veći teret, dok su čelični brodovi imali tanje zidove i mogli da nose teži tovar.

Početke nizova ovih tehničkih unapređenja možemo tražiti jo š u še­snaestom veku, u zavisnosti engleske industrije od uglja kao goriva i drugih sirovina, zatim u proizvodnji stakla, cigli i crepa, varilačkim, bojadžijskim i kovačkim poslovima i metalurgij i . Jedan istraživač je ovaj pomak ka fosilnom gorivu, mnogo raniji nego u drugim evropskim zem­ljama, nazvao „prva industrijska revolucija".4

I prva rešenja mehanizacije radne snage jav ila su se jo š ranije. Maši- n a je jasno definisan sistem za upravljanje odgovarajućim alatkama koje m enjaju rad ruku. Neke povećavaju silu i brzinu radnika (na primer, štam­parska m ašina, bušilica ili kolovrat), druge proizvode uniform ne, po­navljajuće pokrete (sat). Pojedine mašine su složeni sistemi alatki koji um nožavaju rad dobijen pojedinačnim pokretom. Dok god m ašinam a upravljaju ljudi, lako je izboriti se sa očekivanim kočenjim a i trzajim a - dovoljno je da radnik zaustavi rad prestajući da obrće kotur ili povlačeći polugu. M ehanizacija radpe snage bila je preduslov napretka.*

Videli smo da su se u srednjom veku već koristile mnoge sprave - za m levenje žitarica i dobijanje slada, obradu metala, predenje, tkanje, četkanje tkanina, potpirivanje vatre u pećima. Mnoge od njih pokretala je sirova energija, obično vodena (propitomljena točkovima). U nared­nim vekovim a (od početka šesnaestog), broj mašina je rastao, je r su se osnovni principi mehanike mogli primeniti na mnogo načina. U proiz­vodnji tekstila među najvažnijim novinama bili su mašina za pletenje, „holandski" ili „motorni" razboj, razboj za tkanje traka, kao i mašine za upredanje svile pokretane m ehaničkom energijom . Ali naju tica jn ija unapređenja su, kao i mnogo puta pre i posle, najjednostavnija:

* M ašine pokretane m ehaničkom snagom bile su novi izvor nesreća na radu u industriji. O problem im a s m ašinam a za obradu šećera i većoj bezbednosti sprava pokretanih ljud­skom ili životinjskom snagom , videti Švarc, Plantaže šećera, str. 143-144. Konji su bili opasniji od m azgi ili volova: „...krici unesrećnih robova terali su konje da trče još brže.”

209

- korišćenje nožne pedale za okretanje kolovrata, s to je oslobodilo ruke za m otanje niti, (ili, u slučaju razboja, za pokretanje čunka);

- pronalazak saksonskog točka, koji je omogućio istovremeno okre­tanje kolovrta i vretena, ali različitim brzinama;

- ostvarivanje jednosm ernog, neprekidnog predenja i okretanja.

Te izmene su povećale produktivnost mašine za predenje preko četiriputa.5

Naredno unapređenje bila je mehanička zamena za pokrete prelaca. R ešenje je bilo u podeli aktivnosti na jednostavnije korake. Zvuči lo­gično, ali nije lako izvodljivo. Tek kada je ideja prim enjena na žilava biljna vlakna, pamuk, uspeh je bio izvestan. Za to je trebalo nekih trideset godina (od tridesetih do šezdesetih godina sedamnaestog veka) pokuša­

ja i grešaka. Kada su se spojili m ašina za predenje pokretana m ehanič­kom snagom i pamuk, okrenuli su industriju naglavačke.

M etalurgija je najviše koristi imala od zamene dvosm ernog kreta­n ja obrtnim: m etalne ploče su se dobijale uvijanjem um esto tucanjem , žice izvlačenjem kroz sve m anje rupe, rupe bušenjem um esto udaran­jem , a metal se oblikovao tokarskim strojem umesto dletom i čekićem. Presudno je bilo je sve veće prihvatanje sistema baždarenja i standar­dizacija. Pomerile su se granice proizvodnje satova i preciznih instru­menata. M inijaturizacija mehaničkih delova odgovarala je visokim stan­dardima za preciznost alatki posebne namene, poput bušilice. Ta rešenja, uz dalja unapređenja krupnih mašina, mogla su se primeniti i na veći for­mat, pa nije čudno što su vlasnici predionica koji su tražili iskusne zanatli­je za izradu i održavanje potrebnih mašina, oglašavali potrebu za sajdži- jam a, ili da su se sistemi povezanih zupčanika u takvim m ašinam a zvali „satni mehanizam". Ponavljajući pokreti ovih m ašina inspirisali su prve pokušaje m asovne proizvodnje sprava sa lako zam enljivim delovim a (satova, pištolja, lafeta, dizalica, brava, gvožđarije, nameštaja).

Sva ova unapređenja, kao i otkrića mašina za pravljenje m ašina, j a ­vila su se u poslednjoj trećini osamnaestog veka. Bio je to plodan peri­od neprekidnog napretka. Za neke inovacije možda je bila zaslužna sreća. Ipak, ne. Unapređenj a su se prosto sama nametala j er su principi koj i su iza njih stajali mogli da uzm u bezbroj oblika u praksi, da se prim ene na raznovrsne načine. Ako je jed an m ogao da izrodi top, mogao je da pro­izvede i cilindre za parne m ašine. U koliko se tkanine m ogu štampati

210

pom oću cilindara (umesto u blokovima, što je mnogo sporije), po istom principu mogu se štampati i tapete, ili tekst, mnogo brže nego vertikalnim pokretim a štamparske mašine (što je omogućilo masovno štampanje je f ­tinih novina i romana). Slično tome, uz m anje izmene, m ašina za pre­denje pam uka mogla se koristiti za predenje vune i lana. Još tada su se čula m išljenja d a je m ehanizacija pamučne industrije prim orala ostale grane tekstilne industrije da se modernizuju:

...da geniji Hargrivsa (Hargreaves) i Okrajta (Arkwright) nisu iz osnove promenili načine češljanja i predenja pamuka, vunarska industrija danas bi verovatno bila ista kao na samom početku... Spremni smo da priz­namo da bi to bilo bolje za društvo u celini, ali nakon unapređenja u obradi pamuka, stagnacija je bila nemoguća.6

Tako se išlo sve dalje putem povećanja prihoda i pojeftinjenja robe, mašina i materijala iz mašte i nezasitih apetita. Novo, novo, novo. Novac, novac, novac. Kao što je dr Semjuel Džonson (Samuel Johnson), daleko- vidiji od svojih savremenika, rekao: „kao da se sve na svetu mora radi­ti na nov način."7 Svet je podigao sidro.

Može li se utvrditi kada je tačno rođena ova revolucij a? Ne tako lako, je r svakoj inovaciji prethodile su decenije eksperimenata, a sledile su je godine unapređenja. Gde su početak i kraj? N a višem nivou, suština op- štijeg procesa - mehanizacije industrije i prelaska na fabrički sistem - leži u izmeni tekstilne manufakture.* Drastične promene počele su jo š s m ašinom za fino predenje Džejm sa Hargrivsa (1776. godine), m aši­nom za predenje s vodenim točkom, takozvanom vodenom predilicom Ričarda Okrajta (1779. godine) i „mazgom" Semjuela Kromptona (Sa­muel Crompton) iz 1779. godine, tako nazvanom je r je nastala spaja­

* Suština procesa: John Hicks, A Theory o f Economie history, str. 147 i Carlo Cipolla, Before the Industrial Révolution, str. 291, ne bi se složili s tim. Hiks vidi rane m ašine za obradu pamuka kao „korak u evoluciji stare industrije”, ne kao početak nove. M isli da se nešto slično m oglio desiti u Firenci petnaestog veka, da im je bila na raspolaganju vodena energi­ja (ali Italija nema vodenu energiju). „Industrijske revolucije bilo bi i bez Kromptona i Ok­rajta.” Ćipola kaže: „G vožđe i ugalj daleko su kritičniji faktori u podsticanju industrijske revolucije od pamuka.” M ožda, premda uticaj i značaj teško da m ogu sami od sebe nare­diti unapređenja. A li i dalje ističem mehanizaciju kao opšti fenom en pogodan za različite primene i za organizaciju rada sa nadzorom i disciplinom (fabrički sistem).

211

njem prethodne dve m ašine. M azga je om ogućavala kvalitetnije p re­denje finih i grubih niti, uz m anje troškove u odnosu na ručno pokretane predilice. Onda je 1787. godine Edmund K artrajt (Edmund Cartwright) napravio prvi efikasan m ehanizovan razboj koji je postepeno izmenio proces tkanja, isprva grubljih niti koje su bolje podnosile pokrete čun­ka, zatim i onih finij ih. A 18 3 0. godine Ričard Roberts (Richard Roberts), iskusan graditelj m ašina, na zahtev poslodavca napravio je „sam ostal­nu" mašinu za predenje koja nije zavisila od snage i veštine neposlušne radničke aristokratije. (Sam ostalna m ašina je radila, ali aristokratija je ostala.)

Za ovaj niz izum a trebalo je nekih šezdeset godina, ali kada je do­vršen, odmah je eliminisao stariju tehnologiju, za razliku od parne m a­šine, koja se dugo koristila uporedo sa spravam a pokretanim snagom vode.* N ova tehnika je dovela do velikog pada troškova i cena, i do drastičnog povećanja količine i potrošnje pam učnih pro izvoda.8 Bri­tanska industrijska revolucija je tako funkcionisala skoro jed an vek, re ­cimo od 1770. do 1870. godine, „čitav period između starog poretka i uspostavljanja sistema prilično stabilnih veza različitih aspekata indus­trije u novom poretku ."9

Drugi naučnici usvojili su nešto drugačiju periodizaciju.10 U svakom slučaju, reč je o procesu koji je trajao jedan vek, uz grešku od jedne ge­neracije. M ožda se to čini predugo za nešto što zovemo revolucija, ali ekonom sko vrem e teče sporije od političkog. Velike ekonom ske re ­volucije u prošlosti trajale su m nogo duže.

Čak i kvantitativni podaci do kojih su došli predstavnici takozvane Nove istorije ekonomije pokazuju da postoji zastoj u trendu porasta otpri­like u periodu od 1760. do 1770. godine, zatim nečuvene stope porasta,i, pre svega, počeci duboke prom ene načina poizvodnje. Tehnologija

* Treba razdvojiti predioničku i tkačku industriju. M ašine su prosto oduvale stare tehnike za ručno predenje. Čak su i indijski prelci, koji su radili za m ali deo engleskih nadnica, m orali da se povuku pred m ašinski ispredenim koncem . A li u tkačkoj industriji, m eha- nizovanom razboju trebalo je dugo da doraste finom , kvalitetnom koncu. Tako su tkači za ručnim razbojima u sum ornim kolibam a stalno sm anjivali svoja očekivanja i životni standard, dok ih ne bi sustigla smrt ili starost. V eć sredinom devetnaestog veka, čak i oni proizvođači koji su iz nekih posebnih razloga hteli da zaposle tkače za ručnim razboji­ma, nisu m ogli da ih nađu. M ladi nisu hteli da rade u industriji koja je umirala.

212

zaista m enja sliku. To se zaključuje na osnovu brojki, a i zdrave logike. Ako se čak i najniže procene porasta prihoda u kasnijim decenij ama osamnaestog veka pojektuju unazad, brzo se stiže do zarade nedovoljne za život. Znači, nešto je moralo da se menja.

Ostaje pitanje zašto ukupan ekonomski rast nije bio brži. To je već stara tem a koja odslikava očekivanja novijih vrem ena, doba bržih, m oćnijih inovacija i trenutnih prilagođavanja na njih. Ali i takvo, pita­nje vredi postaviti. Odgovor je da nisu svi aspekti industrijske revoluci­je isto napredovali, niti se prihvatili u jednakoj meri, d a je ona u nekim granama počela ranije da se razvija, d a je ostavila iza sebe, čak i uništi­la stare načine trgovine, uspostavljajući nove, da nije zam enila (nije mogla da zameni) stare tehnologije preko noći. (Čak ni svemogući raču- nar nije istisnuo pisaću mašinu, da ne pom injemo papir i olovku.)11 Zato su procene ekonomskog razvitka tih godina tako osetljive na izbor re­ferentnih aspekata industrijske industrije: ako se pamuku i gvožđu pri­da više važnosti, rast je brži; u suprotnom, razvitak je sporiji. Sve to je , naravno, bilo jasno ranijim istraživačima tehnološke promene poput A. P. Ašera (A. P. Usher) i J. H. Klepama (J. H. Claphama). „Novi ekonom­ski istoričari", koji su isticali pitanje kontinuiteta, vratili se se, u suštini, svojim prethodnim rezultatima, ne pominjući ove stručnjake, možda čak i ne znajući za njih.*

Mnogi antirevolucionisti takođe su počinili greh isključivosti. Pri­lično dobro su objasnili tezu o kontinuitetu industrijske revolucije. Istori­ja se gnuša promena, i velike promene i ekonomske revolucije ne dešava­ju se preko noći. Bez izuzetka pripremaju se temeljno i dugo.12 Ali kon­tinuitet ne isključuje promene, čak ni one drastične. Jedan iskreni vernik ekonomske teorije i kliometrije primećuje da se britanski prihod po glavi stanovnika udvostručio u periodu od 1780. do 1860 godine, da bi se uvećao šest puta između 1860. i 1990. godine i zaključuje da je u pita­nju nešto više od prostog nastavljanja prethodnih trendova:,Prvih osam godina ekonom skog rasta bile su neverovatno plodne, a to je bio tek uvod."13 N a šta bih dodao da su mnoge zemlje u ovom dugom periodu imale čak i veći porast dohotka od Britanije.

* Ekonomija je disciplina koja stremi da bude nauka, a svako zna da nauka uvek treba da ide napred. D osta sa m onografijam a i člancim a o precima. Zato i opstaje paradoks disci­pline koja treba da bude aktuelna, a ipak iznova otkriva stara otkrića - često i nesvesna toga.

213

Posledica ovih unapređenja bio je rastući ja z između modernih indus­trijskih zem alja i onih neindustrijskih, između bogatih i siromašnih. U samoj Evropi razlika između Zapada (ne uključujući Britaniju) i Istoka u prihodu po stanovniku 1750. godine b ila je m ožda 15 procenata, a nakon 50 godina, nešto više od 20 procenata. Do 1860. godine razlika je porasla na 64 procenta, a u devedesetim godinam a prošlog veka bila je skoro 80 procenata.14 Ista polarizacija, samo mnogo oštrija, uspostav­ljena je izm eđu Evrope i zem alja koje združeno zovem o Treći svet - delom zato što je m oderna fabrička industrija svuda progutala svoje starovrem enske rivale.

Paradoks je u tome što je industrijska revolucija zbližila sve krajeve sveta, smanjila ga i homogenizovala, ali g a je i podelila na pobednike i gubitnike. Izrodila je više svetova.

Kada revolucija nije revolucija?

O slanjan je prvih proučavalaca industrijske revolucije na obim proizvodnje i podatke o cenama u određenim granama industrije određi­valo je tadašnje statističke analize: ti podaci su im bili na raspolaganju i s njim a su znali da rade. Podaci ih nisu izneverili. Davali su direktne i je d ­nostavne odgovore, i tamo gde su istoričari morali da koriste približne m ere (obim uvoza sirovog pam uka, na primer, kao ulazna veličina za količinu proizvodenog pam učnog konca u zem ljam a koje nisu gajile pam uk), ti podaci bili su dobri i prilično stabilni pokazatelji usko defi- nisane, nedvosmislene realnosti.15

Međutim, počev od pedesetih godina prošlog veka, ekonomski istori- čari orijentisani na numeričke analize počeli su da utvrđuju mere opšteg ekonomskog pomaka tokom osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Bilo je to prirodno nadovezivanje na istorijski rad o nacionalnom prihodu u modernij im periodima, za koj i su korišćeni mnogo potpunij i i pouzdanij i podaci.* Ali ako ste nam erili da se vraćate u vrem e pre sistem atskog

* M odel je delo Sajmona Kuzneca i njegovih kolega iz N acionalnog biroa za ekonomska istraživanja. Nakon obrađivanja podataka za Sjedinjenje Am eričke Države, Kuznec je logis­tički i finansijski pomagao slične projekte o drugim zem ljam a od 1960. godine. Prvi radovio britanskom industrijskom proizvodu oslonjeni na numeričke podatke pojavljuju su se još ranije, počev od proračuna Voltera Hofmana, ali novi i plodniji početak predstavljaju istraži­vanja Filisa Dina, koga su pratili Čarls Fajnstajn, N ik Krafts, N ik Harli i drugi.

214

birokratskog zapisivanja brojčanih podataka, rekonstrukcija tadašnjeg eko­nomskog stanja graniči se sa herojskom demonstracijom mašte i dovitlji­vosti: treba iskoristiti i objediniti neuporedive brojke utvrđene ili procenje- ne u različitim dobima, za različite potrebe, na različite načine, zatim pri­hvatiti procene često zasnovane na proizvoljnim i ne uvek jasnim pretpo­stavkama o prirodi ekonomije, preuzeti koeficijente iz drugih konteksta i perioda, ne zaboraviti nijednu otežavajuću okolnost, osloniti se na uvozne ili nominalne cene, umesto na tržišne, interpolirati i ekstrapolirati bez kra­

ja da bi se uobličile krive. Ne iznenađuje, onda, što su takve analize za­visile od samog istraživača i menjale se tokom vremena, što najnovija ana­liza nije obavezno bolja od prethodne (istraživači se ne bi složili s time), kao i da privid preciznosti nije garancija neoborivosti niti dugostrajnosti.*

Privid preciznosti ne podrazum eva i smisao. M ožete poverovati u podatke, ali problem je njihova interpretacija. Teoretičari ekonom ije dugo su isticali tu teškoću. Jedan „Nobéliste" opisuje problem sa razoru- žavajućom iskrenošću: „Rani ekonomisti nisu se gušili u podacima. Bili su pošteđeni tereta statističkog dokaza. Oslanjali su se na istoriju i lična zapažanja. Mi sada koristimo sirove podatke uz veru da su potkrepljeni teo rijo m ."16 U svetlu tog principa, najm an je što treba očekivati od ekonomskih istoričara jeste da se oslonjaju na „sirove (odnosno num e­ričke) podatke" pod uslovom da su potkrepljeni istorijskim podacima. Umesto toga, njihovi džinovski koraci u rasuđivanju često mole za sle- po poverenje.

Srž neslaganja po ovom pitanju je ono što neki označaju kao nere­volucionarnu („evolucionu") revoluciju. Bez obzira na rast određenih grana proizvodnje, sveukupni ekonomski napredak u Britaniji (ili u bri­tanskoj industriji) u periodu od 1760. do 1860. godine na koji ukazuju određene numeričke analize čini se skroman: nekoliko procenata godiš­nje u industriji, jo š m anje na opštem planu. Ako se uračuna stopa rasta broja stanovnika (znači, ako se barata prihodom po stanovniku), brojke su m anje za 1 ili 2 posto godišnje.17 Uzme li se u obzir margina greške za ovakve statističke manipulacije, to može biti nešto. Ali i ništa.

* O slabostim a i zam kam a tih sum njivih kvantitativnih analiza, videti, Hoppit, „Coun- ting the Industrial R évolution”, koji citira (str. 189) Tomasa Karlajla: „Nažalost, ima neke alhem ije u radu onih koji pretvaraju najsumnjiviji materijal u nešto čisto i dragoceno; zato je cena oslanjanja na istorijsku statistiku večiti oprez.” Iluzija je raspršena jo š sredinom devetnaestog veka.

215

Ali zašto verovati ovim procenam a? Jer su skorašnje? Zato što nas autori uveravaju u njihovu pouzdanost? Metode kojim a se došlo do njih teško da se m ogu smatrati uverljivima. Počinje se opštom (izmišljenom) konstrukcijom , kojoj se zatim prilagođavaju podaci o određenim indus­trijskim granama. Prilikom jednog skorašnjeg istraživanja, nakon uvršći- vanja porasta produktivnosti u nekoliko najvažnijih oblasti britanske industrije (pamuk, gvožde, transport, zemljoradnja) nije ostalo m esta za proizvodni rast u ostalim granama (drugi tekstilni proizvodi, lončarstvo, gvožđarija, p ro izvodnja mašina, satovi). Šta da se radi? Jednostavno. Autor je rešio daj e britanska industrija najvećim delom „bila na niskom nivou radne produktivnosti i doživljavala spor rast proizvodnje, što znači d a je m oguće da u periodu od 1780. do 1860. godine nije bilo nikakvog n ap re tk a" .18 To je skakanje ispred istorije, zak ljučivanje pre obrade podataka, m ašta ispred iskustva. Takođe, to je pogrešno.

Uz to, ove procene grubo ignorišu po b o ljšan je kvaliteta i vrsta proizvoda (pamuk je pamuk, a gvožde je gvožde). Kako se može izme- riti značaj nove vrste čelika (proizvoden u zatvorenim sudovima za top­ljenje) koja je om ogućila pravljenje neuporedivo kvalitetnijih satova i boljih lim ova za finiširanje i prilagodavanje m ašinskih delova, ako se broje samo tone čelika? Kako uračunati važnost štam panja novina koje,' zahvalju jući štam parskoj m ašini s ro tirajućom presom , koštaju peni umesto šiling? M ože li se znati prava vrednost gvozdenih brodova koji traju duže od drvenih i nose mnogo više tovara? Kako izmeriti proizvod- nj u svetla ako se broj e lampe, a ne nj ihova moć osvetlj avanj a? Skorašnj i pokušaj da se kvantifikuje osnova za opštu statističku procenu na osnovu cene lum ena svetla dovodi do rezultata d a je odnos stvarnog i procenje- nog porasta proizvodnje svetla u periodu oddvesta godina reda veličine 1000 prem a 1.19

U m eđuvrem enu, novi, num eričkim analizam a skloni ekonomski istoričari („kliometristi") pobedonosno su najavili raskrinkravanje prih­vaćenih doktrina. Jedan od njih je apelovao da se odbaci term in „indus­trijska revolucija", dok su ostali počeli da pišu istorije ne koristeći to grozno ime (što je prilično neugodno i za autore i za studente).20 Neki od njih su, pokušavajući da razdvoje ekonomsku od drugih vrsta istori-

je , ili daje uzdignu od dodirnih oblasti, zaključili da su svi ostali pogrešno shvatali britansku priču. Britanija, po njima, nikada nije bila industrij­ska zem lja (šta god to značilo); najznačajni ekonomski razvitak u osam ­

216

naestom veku odigrao se u zemljoradnji i finansijama, dok je precenje- na uloga industrije bila, u stvari, sporedna.21 Neki su bili skloni da tvrde da se Britanija vrlo malo izmenila tokom tih navodno revolucionarnih godina (vek istoriografije je izbrisan u jednom potezu), dok su drugi, pri- hvatajući d a je rast ipak bio prim etan, isticali kontinuitet naspram promene. Pisali su o „trendu rasta" ili „trendu ubrzanja", i tvrdili da nema strm ih delova u krivulji porasta nacionalnog prihoda. A kada su neki istraživači odbili da prihvate takve analize, jedan istoričar ih je nazvao „lipsalim konjem koji ne želi da um re".22

Ko kaže d a je naučnička kula od slonovače mirno mesto?

Prednosti vrtenja u krug

Velika prednost obrtnog kretanja nad dvosmernim je veća energet­ska efikasnost: deo koji se okreće ne m ora da m enja sm er u svakom koraku, već se stalno obrće. (Naravno, i to ima svojih nedostataka, pre svega prateću centrifugalnu silu koja se povinuje istim zakonima kre­tanja.) Sve je funkcija mase i brzine: ako radite dovoljno sporo sa lakom opremom, rotaciono kretanje će obaviti posao (naravno, uz neophodne troškove). Ali u uslovima velike brzine i teške oprema obrtno kretanje

je neprihvatljivo.Ovu priču najbolje po tkreplju je unapređenje parnih m ašina ost­

vareno prelaskom s klipnih na rotacione motore. I trgovci i m ornarica su od prozvođača tražili sve veće i brže brodove. Britanija, vodeća svet- ska pom orska sila, definitivno je odlučila da prihvati novu tehnologiju nakon što je izgrađen Dreadnought, prvi u nizu bojnih brodova velike vatrene moći. Bilo je to 1905. godine. Kraljevska m ornarica tražila je veliki brod koji je m ogao da dostigne brzinu od 21 čvor, što je bilo nemoguće s klipnim motorima. Iako su prethodni modeli ostvarivali br­zinu od 18 ili 19 čvorova, nisu je mogli dugo održavati - nakon osam sati pri brzini od samo 14 čvorova nosači motora bi se pregrejali i poči­njali da se raspadaju. D ugotrajnija brza plovidba podrazum evalaje deset dana remonta u pristaništu, a bitke nisu mogle da čekaju.

Neki m ornarički oficiri plašili su se da rizikuju s novom tehnologi­jom . U redu je staviti turbine u već propale brodove, ali zar u najveći, najm oćniji vojni brod!? Šta ako tehnika nije potpuno proverena? Filip

217

Vats (Philip Watts), direktor kom panije Naval Constructions, smirio je strasti ukazujući na veće troškove stare tehnologije. Sa klipnim m otori­m a Dreadnought će za pet godina moći da se proda u staro gvožde.

Rezultat je više nego opravdao njegove nade. Kapetan broda Redži- nald Bejkon (Reginald Bacon), koji je prethodno kom andovao brodom Irrésistible (Kraljevska m ornarica voli m etafore), bio je oduševljen raz­likom:

Turbine su nečujne. Cesto sam odlazio u mašinsko odeljenje Dread- noughta pri brzini od 17 čvorova, i nisam mogao uočiti nijedan znak obrtanja motora. Pri punoj brzini, razlika mašinske sobe Dreadnough- ta i broda Irrésistible bila je izuzetna. U prvoj nije bilo buke, ni tragova pare, prskanj a vode i ulja, oficiri i posada bili su čisti - baš kao da su tur­bine mirovale, a brod stajao u luci. Irrésistible je pravio zaglušujuću buku u svojoj utrobi. Reči se nisu čule, a telefoni su bili beskorisni. Pôd mašinske sobe bio je klizav zbog prskanja ulja i vode, tako daje bilo lako okliznuti se. Neki ventili ispuštali su paru što je smanjivalo vidljivost. Pojedine cevi nosača motora tako su se tresle daje to izazi­valo brigu. Ljudi koji su se starali o motorima neprestano su opipavali nosače da bi proverili da li se hlade ili pregrevaju, a oficiri su često zakopčavali kapute, ponekad i kabanice, do grla, crni u licu, odeće mokre od ulja i vode.23

N aredni korak bilo je tečno gorivo: toplotno efikasnije, stvaralo je veći pritisak i brže pokretalo osovine i propelere. Ugalj je zauzimao m no­go više mesta, a ložači su je li ogromne količine hrane (i ljudskim motori­m a treba gorivo). Kako su rezerve uglja bliže m otorim a opadale, više ljudi se angažovalo da doprema ugalj iz drugih delova broda, s to je bilo prilično komplikovano. S druge strane, tečno gorivo se lako dopunjava­lo - postave se creva i pum pa se nekoliko sati, često na m oru, dok se ugalj danima utovarivao u luci.

M noga od ovakvih unapređen ja ne m ogu se uočiti uobičajen im načinim a m erenja proizvodnje i produktivnosti. M ožda bi te m etode uzele u obzir cenu nove opreme, ali ne i prom enu u kvalitetu rada.

218

Zašto Evropa? Zašto tada?14.

Kada bismo predvideli pedeset miliona stanovnika u 1930. godini, bolju ishranu, kvalitetnije odevanje i uslove stanovanja nego u današnjoj Engleskoj, zatim da će Saseks i Hantingdonšir biti imućniji od danas najbogatijih delova Vest Rajdinga i Jorkšira... da će mašine napravljene po još neotkrivenim principima biti u svakoj kući... mnogi bi pomislili da smo ludi.

- Makoli, „Sotijevi razgovori o društvu" (1830. godine)1

Zašto se industrijska revolucija odigrala tada i tamo? Zaista, pitanje je dvostruko. Prvo, zašto i kako je tako mnogo zemalja odustalo od navi­ka i usvojenih znanja zbog novih načina proizvodnje? I pre je u istoriji bilo mehanizacije i automatizacije korišćenja energije, pa ipak nije dolazi­lo do industrijske revolucije. Setimo se Kine u vreme dinastije Sung (pre­denje konoplje, obrada gvožda), srednjovekovne Evrope (vetrenjače i vodenice), rane moderne Italije (predenje svile, brodogradnja), ili „zlat­nog doba" Holandije. Zašto se čekalo do osamnaestog veka?

Drugo, zašto u Britaniji, a ne u nekoj drugoj zemlji?Ta dva pitanja su jedno. Bez odgovora na jedno, ne može se odgo­

voriti na drugo pitanje. Takvi su putevi istorije.

Tragajući za odgovorom na prvo pitanje, istakao bio nadogradnju - akumulaciju znanja i veština, i proboj - prevazilaženje postojećih grani­ca. Već smo pominjali prekid u intelektualnom i tehnološkom napretku islamskog sveta i IGne - ne samo zastoj već i njegovu institucionalizaci­ju . U Evropi je bilo suprotno - neprekidna akumulacija. Naravno, i evrop­ska nauka i tehnologija imale su uspone i padove, jak e i slabe tačke, pomeranje centara zbog političkih i drugih uticaja. Ali ako moram da izd­vojim kritične, isključivo evropske uzroke uspeha, naveo bih tri okolnosti:

219

(1) rastuća autonomija intelektualnog istraživanja;(2) razvoj jed instva naspram razilaženja, u smislu stvaranja zajed­

ničke, agresivnije metode, odnosno opšte prihvaćenog jez ik a dokazi­vanja nesputanog državnim i kulturnim razlikama; i

(3) pronalazak pronalaska, odnosno rutinizacija istraživačkog rada i njegovo širenje.

Autonomija-, borba za intelektualnu autonom iju im a korene u sred- n jovekovnim sukobim a po pitanju validnosti i autoriteta tradicije. U Evropi je dom iniralo v iđenje rim okatoličke crkve - koncept prirode defm isan svetim spisima, usklađen sa antičkim m udrostim a (pre nego njim a izmenjen). Taj pristup stvarnosti definisan je kroz sholasticizam, sistem filozofije (uključujući prirodnu filozofiju) koji se nam etao kao svekompetentan i presuđujući.

N ove ideje u tom zatvorenom svetu nem inovno su predstavljale drskost i po tencijalnu opasnost - kao i u islam skim zem ljam a. Ali u Evropi su lakše prihvatane zbog praktičnih primena i uživale su podršku vladara koji su n jim a hteli da steknu prednost nad svojim protivnicima. Evropa, znači, nije slučajno gajila istraživački duh - osećaj koji je , za razliku od nostalgije za nekadašnjim m estim milosti (Izgubljeni raj), za Zlatnim dobom (utopija), vodio napred. N iti je slučajnost što su ljudi postajali bolji, pametniji, sposobniji nego pre. Kako je fra Đordano (Gior- dano) rekao prilikom propovedi u Pizi 1306. godine (trebalo bi da se potrudim o da i nas pam te toliko dugo): „N isu sve um etnosti i um eća otkriveni; nikada im nećem o videti k raj... svakog dana neko može otkri­ti novu veštinu."2

Naravno, stara uverenja su žilava. (Zakon istorijskog kretanja pod- razum eva da svaka novina u znanju i praksi izaziva suprotnu, ako ne i uvek jednaku silu.) Međutim, domet crkve u Evropi bio je ograničen pre­tenzijam a svetovnih vladara na vrhovnu vlast (car protiv boga) i tihim, udruženim vatrama verskih otpadnika. Ti jeretici možda nisu bili intelek­tualno i naučno prosvetljeni, ali potcenjivali su jedinstvenost dogme i time, posredno, podsticali novotarije.

Autoritete su najviše ugrožavala proširenja ličnih iskustava. Neka­da se, na primer, verovalo da niko ne može živeti u pretoplim tropima. Portugalski moreplovci pokazali su daj e takvo uverenje pogrešno. Zab­oravite stare stavove, razmetali su se, „dokazali smo suprotno". Garsija d 'O rta (Garcia d 'O rta), sin converso roditelja, i sam lojalan Spanac, ali

220

prikriven Jevrejin, studirao je medicinu i prirodnu filozofiju u Salamanki i Lisabonu, zatim otplovio za Gou 1534. godine, gde je služio kao dok­tor portugalskog vicekralja. U Evropi, zastrašen stavovima svojih pre­davača, nikada se nije usudio da dovodi u pitanje autoritet starih Grka i Rimljana. Sada se, u neakademskom okruženje portugalske Indije, ose- tio slobodnim da otvori oči. „Za mene", pisao je , „svedočanstvo očiju vredi više od svih dokaza doktora i očeva medicine koji su koristili lažne inform acije"; i „više ćete saznati od Portugalca za jedan dan nego što su Rimljani uviđali tokom sto godina."3

Metoda: N ije dovoljno samo videti. M orate shvatiti i dati nemagij- sko objašnjenje prirodnog fenomena. Ne treba verovati u stvari u koje se niste uverili rođenim očima. N em a m esta za jednoroge, baziliske, zmajeve. Dok je Aristotel objašnjavao fenomene „suštinskom" prirodom stvari (nebeska tela prave krugove, dok se zemaljska kreću gore-dole), nova filozofija govorila je drugačije: priroda nisu stvari, stvari su (i kreću se) u prirodi. Tako je Rodžer Bejkon (Roger Bacon) zapažao u Oksfor- du u trinaestom veku: „Sve kategorije zavise od znanja o kvantitetu, us­klađujući se s matematikom, zato sva moć logike zavisi od matematike."4 Ovaj spoj zapažanja i preciznog opisivanja omogućio je ponovljivost i proveru validnosti. Ništa nije tako efikasno podrivalo autoritet. N ije bilo važno k o je rekao, već šta je rečeno. Tražila se realnost, ne percepcija. Da li ja vidim to što kažeš da si video?

Takav pristup otvorio je put eksperim entim a sa svrhom. Um esto da čekaš da se nešto dogodi, izazovi ga. To je zahtevalo intelektualni skok, a neki su u tom e videli obnavljanje i širenje vere u m agiju (čak

je i Isak N jutn prihvatao m ogućnost efikasnosti alhemije i izmene m a­terije) ko jaje podsticala naučnu zajednicu da prirodu vidi kao nešto na šta se može uticati, a ne samo kao predm et proučavanja.5 „Za razliku od prirodnih filozofa", piše jedan istoričar, „čarobnjaci su manipulisali prirodom ."6

Pa, bar se potrudio da objasni. Doduše, ja sam skeptičan prema ovom pokušaju poistovećivanja ličnih zabuna s višim razlozima. Skok od za­pažanja do eksperimenta, od pasivnog ka aktivnom, bio je dovoljno te­žak, a iskušenja magije, tog „sveta koristi i zanosa, moći, slave, svemoći", skretala bi pažnju i otežavala napredak. Svet magije predstavljao je pa­rodiju realnosti, usisavajući vir neznanja, vrstu intelektualne antimate- rije. Povremeni uspesi m agije bili su samo slučajnosti. Čarobnjake su

221

često smatrali ludima, čak i službenicima đavola, delom zbog njihovog ekscentričnog, povrem eno i kriminalnog ponašanja.* Takvi obredi im a­ju korene u počecim a vremena, jo š uvek su sa nama, i dalje će opstajati, je r želimo da verujem o, poput ljudi koji igraju loto. To što su živnuli i osnažili u naletu novog znanja, u otkrivanju tajni i raskrinkavanju m i­sterija, ne treba da nas iznenadi. M agija je bila pre reakcija nego izvor, i n jena uloga bila je m anje stimulativna, a više alergijska.7

N eki su zbog toga žalili, osećajući se uskraćeni za dragocena zna­nja: „...novi kvantitativni i mehanistički pristup uspostavio je m etafiziku koja nije ostavljala m esta za esencije, animizam, nadu ili svrhu prirode, proglašavajući magiju 'neprirodnom' ili natprirodnom u modernom smi- slu."8 Ne treba tugovati, je r tako je pravljen put istine i napretka. Dejvid Gans (David Gans), populizator nauke iz ranog sedamnaestog veka, lepo

je rekao da m agija i božanski načini nisu nauka je r njihovi sledbenici ne raspravljaju međusobno. N ijedna prava potraga za znanjem i istinom ne odvaja se bez borbe m išljenja .9

M oćna kombinacija opservacije i m eren ja, po tvrde validnosti i m atematičke dedukcije, ta nova metoda, bila je ključ otkrivanja novih znanja. N jeni praktični uspesi bili su garancija da će se štititi i podsticati po svaku cenu. Nigde se više ništa slično nije razv ilo .10

Drugi problem je bio kako izvoditi eksperimente. Prvo je trebalo ut­vrditi strategije istraživanja i instrumente opservacije i m erenja. Prošlo je skoro četiri veka pre nego što je m etoda donela plodove u vidu spek­takularnog napretka u sedamnaestom veku. Naravno, znanje nije u među­vrem enu stagniralo. Novi pristupi našli su ranu, praktičnu prim enu u astronom iji i navigaciji, mehanici i veštini ratovanja, optici i m erenju zemlje. Ali tek u kasnom šesnaestom veku, s Galileom Galilejem, ekspe­rim ent je postao sistem. To je omogućilo ne samo ponovljiva ispitivanja već i dovelo do pojednostavljivanja koje se činilo kao direktan prolaz kroz lavirint. Želite da utvrdite veze između vrem ena putovanja, brzine i pređene razdaljine padajućih objekata? Usporite ih - pustite ih niz kosu ravan.

* Otuda trovački skandal ( l 'a f f a i r e des poison) šezdesetih godina sedam naestog veka u Francuskoj, tokom kog su stotine vračara, astrologa i njihovih klijenata uhapšeni i temeljno ispitivani - trideset četvoro njih osuđeno je zbog saučesništva u ubistvu. Grenet, L a pas­sion des astres, str. 136-159 kaže da ništa nije v iše d iskreditovalo astrologiju i m agiju u široj javnosti i m eđu političkim vlastim a. N aučnici su se već odrekli tih besm islica.

222

N aučnicim a je bila neophodna veća vizuelna moć, što su i dobili nakon pronalaska teleskopa i mikroskopa (1600. godine), koji su otkrili nove čudesne i moćne svetove uporedive s prethodnim geografskim ot­krićima. Trebala im je i mogućnost preciznij eg merenj a, je r važno je bilo i najm anje pom eranje pokazivača. Tako je Pedro Nunjez (Pedro Nufiez), profesor astronomije i matematike na Univerzitetu u Koimbri (Portuga- lija), početkom sedamnestog veka izmislio nonijus (reč latinskog porek­la), i uveo u navigacijska i astronomska m erenja deo stepena. Nonijus je kasnije unapreden vernijeovom skalom (Pjer Vernije koji je živeo od 1580. do 1637. godine), što je podstaklo otkriće m ikrom etra (zaslužni Gaskonj (Gaskoigne) 1639. godine i Adrijan Ozu (Adrain Auzout) 1666. godine), koji je imao fine žice za očitavanje i zavrtanj (umesto klizača) za bolju kontrolu. Sada su mogli da se računaju deseti i manji delovi m i­limetra, sto je značajno poboljšalo preciznost astronomskih m erenja.11 (Skrećem vam pažnju na to d a je i sama tehnika pravljenja preciznih zavrtanj a bila ogromno dostignuće, kao i d aj e upotreblj ivost ovih instru­m enata delom zavisila od naočara i uveličavajućih sočiva.)

Poboljšanja preciznosti obeležila su i razvoj tehnika m erenja veme- na. Astronom im a i fizičarim a trebali su minuti i sekunde za određivanje vrem enskih intervala, i Kristijan Hajgens (Christian Hygens) im ih je poklonio kada je izmislio časovnik s klatnom 1657. godine i oprugu za uravnotežavanje (1675. godina). Naučnici su morali i da računaju brže i bolje - zato je pojava (prvog) logaritamskog sistema Džona N ejpira (John Napier) bila važna kao drevno otkriće abakusa, ili digitrona i raču- nara u m odernom d o b u .12 M oćnije instrumente matem atičke analize našli su u analitičkoj geom etriji Renea D ekarta i, jo š više, u novim tehnikama Isaka N jutna i Gotfrida Vilhelma fon Lajbnica (Gottfried Wil- helm von Leibniz). Doprinos nove matematike eksperimentu i analizi bio je neizmeran.

Rutinizacija: Treći kamen temeljac zapadnjačke nauke bila je ruti- nizacija otkrića, pronalazak pronalaska. Svi ti intelektualci u raznim zem­ljam a koji su govorili različitim jezicim a, ipak su činili zajednicu. Ono što se desilo n a jed n o m mesto, brzo bi odjeknulo u ostalim centrima, delom zahvaljujući zajedničkom jeziku nauke, latinskom, zatim zbog ranog uvođenja kurira i poštanskih servisa, ali najviše zbog toga što su ljudi putovali svuda. U sedamnestom veku te veze su institucionalizo- vane, isprva preko svojevrsne ljudske telefonske centrala oličene u Mari-

223

nu M ersenu (Marin Mersenne) (1588-1648), zatim u vidu naučnih dru­štava sa svojim sekretarima za prepiske, čestim sastancima i periodičnim žurnalima. N ajranija društva pojavila su se u Italiji - Accadémia dei Lin- cei u Rimu 1603. godine, kratkotrajna Accadémia del Clemento u Firen­ci 1653. godine. Ali m nogo važnije, kada se posm atra duži vremenski period, bile su akademije na severu: Kraljevsko društvo osnovano u Lon­donu 1660. godine, Academ iaParisiensis (1635. godine) i Académie des Sciences (1666. godine). I pre toga su se odigravali neform alni, ali re­dovni sastanci intelektualaca u kafeim a i salonima, na kojima su raspravl­

ja li o svojim istraživanjima. Kako je Mersen 1634. godine rekao: „naučni­ci su se jedn i drugima zakleli na neraskidivo prijateljstvo ."13

Znači, postojala je saradnja, značajno zakomplikovana ljutim rival­stvom u trci za prestiž i slavu. U preakadem skoj atmosferi šesnaestog veka to se često ogledalo u prikrivanju, ili delimičnom otkrivanju ili odbi­jan ju štam panja radova, ili čuvanju najboljih delova za pobede u raspra­vam a i pobijanje osporavanja.14 Toga je bilo i u kasnom sedamnaestom veku - setimo se ekscentričnog Roberta H uka (Robert Hook), aktivnog člana Kraljevskog društva, čiji je moto m ogao b iti:, Ja sam se toga prvi setio." Kao d a je čuvao u fiokam a sva moguća otkrića, koja bi iznosio na svetio dana tek kada bi neko drugi prijavio slično dostignuće. Između ostalog, osporavao je Hajgensu otkriće opruge za uravnotežavanje u sat­nom mehanizmu (1657. godine), unapređenja od velikog značaja za pre­ciznost prenosivih m erača vremena. Istorija je poverovala Hajgensu, ne samo zato što je njegova spiralna opruga uspešno testirana u satovima već i zato što je on objavio svoje dostignuće kada g a je dovršio. Ovakve neproverive tvrdnje ne mogu se prihvatati ex post, čak ni ako dolaze od m ehaničkog genija kakav je bio H uk .15

Slavaje bila veliki podsticaj, i nauka je čak u tim ranim danima bila poprište borbe za prestiž. Zato je bilo toliko važno razmetati se pred laici­ma, često u elegantnim salonima - te dame i gospoda bili su svedoci n ji­hovih uspeha. Zato su naučnici, amateri i profesionalci, tako rado pokre­tali časopise u kojima su objavljivali aktuelne radove. Zato je bilo bitno što više eksperim entisati, dokazivati validnost rezultata, ispravljati, poboljšavati, ići sve dalje. I ovde se potvrdio značaj štamparske mašine i štamparskih slova. Važan je bio i pom ak s latinskog, dragocenog m eđu­narodnog sredstva kom unikacije izm eđu naučnika u različitim zem lja­ma, na narodne jezike. I u ovom slučaju, takva sredstva podsticanja nisu

224

se mogla naći van Evrope. Naučne metode i znanj a isplaćivale su se svo­jim primenama - najviše u energetici. Tokom tih vekova, starije sprave za korišćenje spoljašne energije (vetrenjače i vodenički točak) nisu zane­marivane, uz m anja poboljšanja efikasnosti, ali glavno otkriće bila je kon­verzija toplotne energije u rad, pomoću pare. Nijedna tehnika nije se toliko oslanjala na niz eksperimenata - počev od istraživanja na polju vakuuma i pritiska vazduha početkom šesnaestog veka koj a su kulminirala u radovi­m a Otoa fon Gerika (Otto von Guerick) (1602-1686), Evanđeliste Tori- čelija (Evangelista Torricelli) (1608-1647), Roberta Bojla (Robert Boyle) (1627-1691) i Denija Papena (Denys Papin) (71647-1712), Nemca, Itali-

jana, Engleza, Francuza. Sigurno je da naučnici osamnaestog veka nisu mogli da objasne zašto i kako radi parna mašina. Objašnjenje je moralo da sačeka Sadija Karnoa (Sadi Carnot) (1796-1832) i zakone termodina­mike. Ali kada kažem o daj e mašina prethodila teorijskoj osnovi, to ne znači da se njeni graditelji nisu rukovodili dotadašnjim naučnim istraživa­njim a, konkretnim i metodološkim. Džejms Vat se uspešno nadovezao na niz prethodnih dostignuća i uobličio mašinu. Njegov mentor Džozef Blek (Joseph Black) (1728-1799) nije m u dao ideju za odvojene kon­denzatore pare, ali je njihov zajednički rad uputio Vata na praktične m e­tode koje su ga dovele do rešenja.16 Herojski pronalazač je imao pomoć i s druge strane. V atje bio prijatelj profesora u Edinburgu i Glazgovu, priznatih prirodnih filozofa u Engleskoj, stranih naučnika. Poznavao je njihovu matematiku, obavljao sistematične eksperimente, računao ter­malnu efikasnost parnih mašina - ukratko, oslanjao se na akumulirano znanje i ideje da bi unapredio tehniku.17

Sve to zahtevalo je vreme, i zato je , na nivou vekova, industrijska revolucija morala da čeka. N ije se mogla odigrati u renesansnoj Firen­ci. Još m anje u drevnoj Grčkoj. N ije bilo tehnološke osnove - tokovi napretka morali su da se sjedine.

U nešto užem vremenskom okviru važne su bile veze između ponude i potražnje, cene i prilagodljivosti. Tehnologija nije bila dovoljna. Bila je potrebna vrlo uticajna tehnološka promena koja bi se odrazila na tržište i distribuciju resursa.

Probaću to da ilustrujem. U Italiji četrnaestog veka nadareni m e­haničari (ne znamo im imena) našli su način da predu svilu, odnosno da mašinski nam otavaju svilene niti. Još više zadivljuje to što su te mašine

225

koristile hidroenergiju. Ta tehnika om ogućila je procvat i viševekovnu nadm oć italijanske industrije svile, izazivajući zavist drugih zemalja. Francuzi su uspeli da otkriju tajnu 1670. godine, otprilike kad i Holanđani, aTomas Lomb (Thomas Lombe) je 1716. godine, nakon više­godišnje špijunaže, doneo tehniku u Englesku i napravio veliku pre- dionicu pokretanu hidroenergijom sa stotinama radnika .18

Bila je to prava fabrika, koja se u skoro svim aspektima m ogla upo- rediti s kasnijim predionicam a pamuka. Skoro... s tom razlikom što je Lom bova predionica u Derbiju, zajedno s m alim m anufakturnim pre- dionicam a koje su jo j prethodile, i m anjim m ašinam a na hidroenergi- ju , zadovoljavala engleske potrebe za svilom. Svila je bila skup, sirov m aterijal koji je potraživala ograničena i im ućna klijentela. Zato Lom- bova predionica, pedeset godina starija od prvih pam učnih predionica iz sedam desetih godina osam naestog veka, n ije b ila m odel za novi način p ro izvodn je . Industrijsku revo luc iju n isu m ogle vući svilene niti. 19

V una i pam uk bile su nešto drugo. K ada bi vuna „kinula", cela Evropa bi se prehladila; problemi s pamukom, i ceo svet bi se razboleo. Vuna je bila daleko najvažnija u Evropi, a uloga pam uka u industrijskoj revoluciji bila je , na neki način, plod slučajnosti. Svrha britanskih zakonao zabrani uvoza, čak i nošenja oslikanog i štampanog platna („kaliko") iz istočne Indije (1700. i 1721. godine) b ilaje zaštita domaće vunene i lanene industrije, ali je , nenamerno, podstakla pam učnu industriju, tada

jo š u povojima. Iako gladno novorođenče, pam učna industrija je sredi­nom veka jo š uvek bila skrom nija od svojih starijih srodnika. Prve m a­šine za predenje pravljene su zbog vune, je r tu je ležala zarada. Ali kada se pokazalo da su pam učna vlakna pogodnija od vunenih, pronalazači su se fokusirali na pamuk.

Industrija vune vapila je za promenama. Pam uk je bio sve važniji, upošljavao je nove radnike i nam etao nove tehnike. To je konstanta u procesu p rihvatan ja svake tehnološke novine: lakše je novoj tehnici naučiti neiskusne nego uvežbane radnike.*

* O otporu vunarskih radnika m ehanizaciji, naročito videti: Randall, Before the Luddi- ties, koji ističe daje takva reakcija takođe bila uslovljena i organizacijom i podelom dobit­ka. Tam o gde su radnici u suštini im ali veća prava, kao u Jorkširu, lako su usvojili nove načine proizvode koji su im donosili veću zaradu. A li tam o gde su radili za nadnice (na zapadu zem lje), smatrali su da m ašine ugrožavaju njihova radna mesta.

226

Otkud potreba za mehanizacijom? Pre svega zato što je razvoj tek­stilne industrije prevazišao raspoloživu radnu snagu.* Englesku je vuk­la snaga ruralnih manufakturnih radionica, ali je ta disperzija aktivnosti po brdim a i dolinama podizala cenu preuzim anja i distribucije proizvo­da. U međuvremenu, da bi odgovorili na zahteve tržišta, poslodavci su povećavali nadnice, odnosno cenu rada, kako bi pridobili nove radnike. Ali veće nadnice podstakle su radnike na skraćivanje radnog vremena, pa je potreba za radnom snagom, zapravo, porasla. Trgovci-proizvođači nikako nisu uspevali da nađu uspešan kompromis. M ožda bi povećanje troškova života nateralo prelce i tkače da vrednije rade.A

M eđutim , radnici su reagovali na podsticaje tržišta. Bili su i pre- duzetnici i nadničari, i ta dvostruka uloga omogućavala im je da se obo­gate, umesto da gube vreme. Prelci i tkači su uzimali materijale od jednog trgovca, obrađivali ih i prodavali završne proizvode drugim trgovcima, zakidajući malo tamo, malo ovde. Takođe, odvajali su nešto sirovina na stranu: kada bi radili za sebe, krivulja produktivnosti je mogla samo da raste. Da bi prekrili pronevere, tkači su pravili tanje, nekvalitetnije tka­nine i dodavali im veštačke umetke. Poslodavac je pokušavao da spreči takav lopovluk pažljivim pregledim a tkanina i, po potrebi, određujući niže otkupne cene. Ovaj konflikt interesa doveo je do skupog rata između poslodavca i radnika.

Proizvođači su tražili pomoć vlasti. Zahtevali su da im se dopusti da fizički kažnjavaju lenštine i kradljivce (novčane kazne nisu imale efek­ta), kao i da pretresaju tkačke kolibe bez naloga, da bi otkrili krađe. Vlasti se nisu složile. Dom svakog Engleza bio je svetinja.

* Prvu u nizu m ašina za predenje na kojim a se razvio fabrički sistem izum eli su Luis Poli D žon Vajat (patentovana pod Polovim im enom ) 1738. godine. Ključni pom ak bila je primena valjaka koji su se okretali različitim brzinama za motanje vlakna - tehnika koja je kasnije usvojena u svim m ašinama za predenje sa kolovratom ili sličnom alatkom. U to vrem e, izgleda da nedostatak predilačke radne snage nije bio ni približan onom u nared­noj generaciji; recim a Vodsvorta i Mana, jedva ozbiljna - The Cotton Trade, str. 414. A li zbog neujednačenosti vlakana dobijenih ručnim predenjem (različitih prelaca, premda je bilo razlika i izm eđu konca jed nog prelca), tkači su morali da kupuju m nogo v iše konca nego što im je trebalo, da bi ostvarili traženi kvalitet. M ašine su m ogle da reše taj prob­lem -Ibid., str. 416.t Ti problem i bili su jo š neugodniji u kontekstu sve većih zahteva tržišta. Rastući apetit kupaca trebalo je da dovede do povećanja radne snage, što se i desilo, u dužem vrem en­skom periodu. A li u tom trenutku, potreba je prerasla ponudu, i proizvođači su postali nestrpljivi. O vezi izm eđu potrošnje i industrije, videti: de Vries, „Industrial révolution”.

227

Ne čudi, onda, što su frustrirani proizvođači počeli da razm išljaju o velikim radionicama u koje su prelci i tkači morali da dolaze na vreme i da rade čitav dan pod nadzorom. To nije bila jednostavna odluka. Tkačke kolibe su imale svojih prednosti: malo ulaganje i niski troškovi. Radnici su obezbeđivali opremu i prostor, a ako bi potražnja opala, naručilac bi

jednostavno smanjio porudžbine. N asuprot tome, velike radionice ili fab­rike su zahtevale ogromna ulaganja: za početak, zemljište, zgrade i mašine.

Osim toga, sistem koliba je svima odgovarao. R adnicim a se više sviđala sloboda od discipline, privilegija proizvoljnog radnog vremena. Tu nezavisnost odslikavao je ritam rada. TkaČi su obično zabušavali u prvoj polovini nedelje, da bi nekoliko sledećih dana radili svim snaga­m a kako bi završili do subote, dana isporuke i isplate. Cesto bi radili i celu noć između petka i subote. Subota veče b ilaje rezervisana za opi­ja n je , a nedelja je značila jo š piva. Ponedeljak je bio jed n ak o svet, a utorak... utorkom se valjalo odmarati od toliko svetosti.

Takav konflik t unutar industrije (što bi M arks m ožda nazvao unutrašnjim kontradiktornostima) vodio je , logično, do skupljanja rad­nika pod jed an krov, kako bi radili pod nadzorom . Ispostavilo se da proizvođači m oraju da plate radnicima da bi ih izvukli iz koliba i nate- rali u velike radionice. D ok god je oprema u radionicama bila ista kao i u kolibama, radionice su uzimale više novca. To pravilo nije važilo je d i­no u granama koje su podrazumevale korišćenje toplote (valjanje tkani­na, proizvodnja piva i stakla, obrada gvožđa, i slično). Tu je koncentracija radne snage najednom mestu brzo počela da otplaćuje uloženi kapital.* Slični pokušaji u engleskoj tekstilnoj industriji, koji se m ogu pratiti jo š od šesnaestog veka, bili su neuspešni. U ostatku Evrope situacija je bila povoljnija - tu su vlade pokušale da podstaknu industriju raspodelom radne snage i novčanim subvencijama velikim radionicama, takozvanim „manufakturama" ili „protofabrikama". Ali to je bio iznuđen napredak, i uskraćivanje podrške vlasti dovodilo je do bankrotstva.

Fabrike su postale konkurentne tek nakon uvođenja m ašina pokre- tanih mehanizovanom snagom. Takva snaga omogućavala je korišćenje većih i efikasnijih mašina, stavljajući zanatske kolibe u nezavidan položaj. Ručno predenje vrlo brzo je zamrlo, dok su tkači bili nešto žilaviji, ali osuđeni na propast. Uprkos većim zaradama, fabrike su se jo š uvek činile

* K ineska kom unistička vlast je to shvatila kasnije, kada je pokušala da iskoristi zaostale visoke peći.

228

kao zatvori radnicima starog kova. Gde su, onda, prvi fabrikanti nalazili radnike? Medu onima koji nisu mogli reći ne. U Engleskoj, to su bila deca, često kupljena u sirotištu, i žene, posebno mlađe i neudate. Na kontinen­tu, vlasnici fabrika su uspevali da se domognu osuđenika i vojnika.

Tako je rođeno ono stoje Karl Marks nazvao „moderna industrija", plod braka mašina i snage, ali i spoja dve sile - prirodne (energije) i poli­tičke.

Nadmoć opservacije: veruj samo svojim očima

Veliki danski astronom Tiho Brahe (Tycho Brahe) (1546-1601) živeo je i radio pre otkrića teleskopa, ali bio je pažljiv osm atrač i znao sve zvezde koje je mogao videti na nebu. A one su bile baš tamo gde je i tre­balo. M eđutim , jedne novem barske noći 1572. godine, video je nešto novo na nebu, svetlu tačku u sazvežđu Kasiopeje koju nije očekivao. To g aje zbunilo, pa je upitao sluge vide li isto, što su oni i potvrdili. Za trenu­tak je odahnuo, bar zbog saznanja da mu je vid u redu, ali onda je pomis­lio da su sluge samo nisu htele da protivreče svom gospodaru, znajući i sam kako je tvrdoglav i impulsivan. (Kao mlad izgubio je nos u jednom dvoboju i nosio bakarnu - neki kažu srebrnu - protezu). Zato je izašao na ulicu, zaustavio neke seljake i upitao ih. Oni nisu imali ništa da izgube niti dobiju govoreći istinu, a niko nije mogao biti tako direktan kao se­ljak. I oni su videli svetio. A Tiho je shvatio da na nebu ima više stvari nego što ih je sanjao u svojoj filozofiji. Svoja zapažanja naveo je u pam ­fletu De nova stella (objavljenom u Kopenhagenu 1573. godine), spo­meniku istorije nauke.

N eka bude pomenuto d a je Tiho, i pored insistiranja na empirizmu, tražio sredinu između Ptolomejevih i Kopernikovih stavova, smatrajući da se sunce, oko koga kruže planete, okreće oko zemlje. Nauka ne može bez opservacije, ali ni indukcije.

Gospodari preciznosti

Proučavanja promene ili stepena promene podrazumevaju merenje proteklog vremena. Za to je potrebna standardna jedinica mere i instru­m ent koji meri te jedinice - časovnik. Bez časovnika, m oraju se koristi­

229

ti približne metode. Kada su m oreplovci petnaestom i šesnaestom veku hteli da izmere vreme potrebno čamcu da pređe put do bove da bi proce- nili njegovu brzinu, upotrebili bi peščani sat. Ako ga nisu imali, izgo­varali bi Očenaš, ili pevali omiljenu pesmu, za koju su znali koliko tra­je . A danas svaki profesionalni fo tograf zna da sekunda traje koliko i izgovaranje četvorosložnog izraza - pozdrav svima.

N aravno, nauka ne trpi takve im provizacije. Ona traži dobar ča- sovnik, koji se pravio vekovima. Ipak, naučnici su domišljata sorta, pa su se i pre otkrića opruge za uravnotežavanje setili kako da poboljšaju preciznost m erenja vremena. Jedan način bio je da koriste časovnike sa vrlo velikim zupčanicima koji su imali po hiljadu i više zubaca. Tako je radio Tiho Brahe - um esto da očitava sat po sat (te mašine nisu mogle da pokazuju minute), brojao je prolaske zubaca zupčanika i tako dobi-

jao mnogo precizniju inform aciju o vremenu. To je radio da bi mogao da prati kretanje zvezda i da ih upisuje u nebesku m apu (jedna koordi­nata bilo je vreme). Galileju je u njegovim proučavanjim a ubrzanja bila potrebna jo š veća preciznost. Domišljat, kao i uvek, umesto mehaničkog koristio je mali, vodeni časovnik, otvarajući na početku intervala rupicu za otok vode, i zatvarajući je na kraju. Potom bi m erio m asu protekle vode koja je predstavlj ala funkcij u proteklog vremena, j er su u to vreme terazije bile najprecizniji m erni instrument.

Časovnik s klatnom je sve izmenio. Bio je to prvi uređaj za m erenje vrem ena kontrolisan oscilatorom sa sopstvenom, nezavisnom frekven­cijom . Prethodni satovi im ali su kon tro ler (jezičak ili krug) čija je frekvencija zavisila od prim enjene sile. N akon nekoliko unapređenja (koja su potrebna svim otkrićima), dobar časovnik s klatnom pokazivao

je vrem e s dnevnom greškom od nekoliko sekundi. M anji časovnici bili su m anje precizni, je r nisu mogli da koriste klatno. Ali otkriće opruge za uravnotežavanje omogućilo je veću preciznost uz m anju grešku. Dobar džepni sat, s draguljim a i pristojnim sistem om za uravnotežavanje, u ranom osam naestom veku, pokazivao bi vreme uz dnevnu grešku od minut ili dva. M inut je najzad dobio svojih pet minuta.

Ova dostignuća značajno su uvećala prednosti evropske tehnologi­je pravljenja satova. D ugotrajan monopol znanja pretvorio se, u suštini, u monopol perform anse. Niko drugi nije mogao praviti te instrumente niti izvršavati zadatke koji su zavisili od preciznog m erenja vremena. N ajvažniji među njim a, politički i ekonom ski, bio je utvrđivanje geo­grafske širine na moru.

230

Britanija i ostali14.

Zašto baš Britanija, od cele Evrope? Zašto ne neka druga zemlja?S jedne strane, lako je odgovoriti na to pitanje. B ritanijaje, do ranog

osamnaestog veka, već stekla veliku prednost - imala je razvijenu m a­nufakturu u kolibama, kolevkama razvoja, zatim velike zalihe fosilnih goriva i naprednu tehnologiju proizvodnje u glavnim oblastima indus­trijske revolucije (tekstil, gvožde, energija i mašine). Tome jo š treba dodati efikasnost britanske kom ercijalne zemljoradnje i razvijen trans­port.

Prednosti povećane efikasnosti poljoprivrednih aktivnosti su očigledne. Veća produktivnost u proizvodnji hrane om ogućila je pre- raspodelu radne snage na druge aktivnosti - industrijsku proizvodnju, uslužne delatnosti i ostalo. Osim toga, ta narastajuća radna sila tražila je sve više hrane. Ako domaća proizvodnja ne može da zadovolji potrebe, hrana se mora uvoziti. (Naravno, potreba za uvozom nam irnica može dovesti do razvoja proizvodnje izvoznih dobara koja bi se m enjala za hranu, što je dobar podsticaj za industriju - ali nužda ne dovodi obavezno do poboljšanja perform ansi. Neke od najsirom ašnijih zem alja nekada su se same prehranjivale. Danas u velikoj meri zavise od uvoza hrane koji povećava njihova dugovanja, dok i kratkotrajan izostanak kiše ili zastoj u trgovini m ogu biti kobni. U najgorem slučaju, žive od jednog do drugog perioda gladi, s rastućim teretom iscrpljenosti, bolesti i za­visnosti od drugih.)

Zato isticanje uloge unapređivanja zemljoradnje u britanskoj indus­trijalizaciji nije preterivanje.1 Koreni tog procesa mogu se tražiti u sred­njem veku, u ranoj em ancipaciji km etova i kom ercijalizaciji obrade i distribucije. Razvoj tržišnog povrtarstva oko Londona (voće i povrće) u šesnaestom veku i stvaranje mešovitih farm i (stoka i žitarice za ljudsku i životinjsku ishranu) svedoči o brzim reakcijam a zem ljoposednika i zakupaca na potrebe tržišta. T akva unapređenj a omogućila su bogatiju i

231

raznovrsniju ishranu sa mnogo većim procentom proteina životinjskog porek la .2 Dalji podsticaj bile su nove tehnike zalivanja, đubrenja i sis­tem a parcelisanja, koje su dobrim delom sa sobom doneli doseljenici iz zem alja Beneluksa. H olandija je tada im ala vodeću ulogu u razvoju evropske poljoprivrede - bila je to zem lja koju je čovek uz m nogo tru­da i dovitljivosti oduzeo moru, i zbog toga ju je pažljivo negovao. Evrop­ljani su (sve do slovenskih granica) učili poljoprivredu od Holanđana. Englezi su u šesnaestom i sedamnaestom veku pokazali da su bili najbolji učenici. Bili su puni ideja i inicijativa. U Engleskoj osam naestog veka najvažnije unapređenje bilo je prelazak sa zajedničkih ograničenja ot­vorenih polja na slobodu ograđenih im anja. Prilično se raspravljalo o prednostim a zatvorenih polja, ali ja sn o je da su se (s obzirom na tro ­škove) isplatila.

Z a razliku od ostalih zem alja, zem ljoradnja u Britaniji n ije bila u rukam a konzervativnih sila. P redstav ljala je instrum ent ekonom ske prom ene - kao i bilo koja druga oblast. Zem ljoradnja je bila isplativa i zato je prerasla u neku vrstu strasti ne samo za zem ljoradnike već i za imućne, aristokratske zemljoposednike koji se nisu libili da zaprljaju svo­je čizme i sarađuju s nižim slojevima. U ovom okruženju okrenutom ka zaradi i tržištu, zemljoradnička društva bila su vrlo aktivna, često orga- nizujući sastanke na kojim a su napredni farm eri m ogli da razm enjuju ideje i iskustva, a literatura posvećena toj oblasti bila je sve obim nija, kako bi zainteresovani mogli da se upoznaju s najnovijim poboljšanji­ma. Takav kom ercijalizam podstakao je integrisan pristup upravljanju im anjim a: pažnja se pridavala svim resursima, na zemlji i u njoj, je r su u Britaniji, za razliku od drugih zemalja, mineralne zalihe pripadale vlas­niku zem lje, ne kruni. Dodatna m ogućnost za zaradu.

Istovrem eno, Britanci su ostvarili veliki napredak u kopnenom i vodenom transportu. Novi putevi i kanali s naplatnim rampam a naprav­ljeni, pre svega, zbog potreba industrije i rudarstva, učinili su dostupnim vredne resurse, povezali proizvodnju i tržište, potpomogli podelu rada.I druge evropske zem lje pokušale su isto, ali ta unapređen ja su bila najrasprostranjenij a i naj efikasna u Britaniji. Obj ašnj enje je jednostavno- nigde drugde putevi i kanali nisu u tolikoj meri bili rezultat privatnog preduzetništva: zato su tako odgovarali potrebam a korisnika (umesto prestižu i zahtevima vojske). Zbog toga se Artur Jang (Arthur Young),

232

agronom i putnik, divio uređenosti francuskih puteva, ali je očajavao je r nije uspevao da nađe smeŠtaj i hranu. Francuska kruna sagradila je neko­liko raskošnih glavnih puteva, zbog kontrole i podrške trgovini, ali koji su, po Jangovom svedočenju, bili pusti. Britanski preduzetnici sagradili su mnogo više puteva, ali uz njih i gostionice za okrepljenje putnika (sve u cilju boljeg poslovanja).

Ti putevi i kanali su ubrzali razvoj i specijalizaciju. M ožda je upra­vo to najviše zadivilo Danijela D efoa (Daniel Defo) prilikom njegovog putovanja koje je ovekovečio u izvrsnom putopisu Putovanje p o čitavom ostrvu Velike Britanije (1724-1726): lokalne industrijske biljke i život­inje (hmelj za pivo, ovce zbog vune, stoka za rasplod) i regionalne speci­jalnosti (metalni proizvodi u Šefildu, Birmingemu i Blek Kantriju, kam- gran u okolini B radforda, vunena odeća u okolini Lidsa, pam učna u mančesterskom okrugu, grnčarija u Češiru, i tako dalje). Ne čudi što je Adam Smit isticao važnost veličine tržišta i podele rada: njegova zem­lja bila m u je najbolji primer.

Ali rekli smo samo šta i kako, ne i zašto - opisali smo, ali ne i objas­nili.3 Taj napredak i promena, ta revolucija, nisu bili slučajni, tek „stvari koje su se združile same od sebe". Postoje razlozi, i iza njih drugi razlozi. (Istorija se kloni velikih slučajnosti.)4 Rana tehnološka nadmoć Britanije u ključnim industrijskim granama bila je sama po sebi dostignuće - ne poklon s neba, ni slučajnost, već rezultat rada, dovitljivosti, mašte i pre- duzetništva.

Britanija je imala građu, a onda je izgradila sebe. Da biste to shvatili, morate uzeti u obzir ne samo materijalne prednosti (i druga društva imala su bogatih potencijala za razvoj industrije, ali su u inicijativi mnogo kas­nila za Britanijom), već i nematerijalne vrednosti (kultura) i institucije.*

Te vrednosti i institucije usvojili smo u tolikoj meri (zato ih i zove­mo moderne) da ih više i ne primećujemo. Međutim, one predstavljaju veliki pom ak u odnosu na starije norm e i vremenom su prihvaćene u različitim delovim a sveta, uz veliki otpor. Stari poredak ni danas nije potpuno nestao.

* Termini poput „vrednosti” i „kultura” nisu om iljeni m eđu ekonom istim a koji v iše vole kvantifikatibilne (preciznije) faktore. Ipak, ž ivo t nalaže da se govori i o tim stvarima, pa tako Volt Rostov pom inje „sklonosti”, a M ouzis Abram ovic „socijalnu sposobnost”. Ruža isto m iriše, kako god je zvali.

233

Q> kanali

Glazgov

u BredfordV

LivcrpulJŠefild

Birm ingem j

Aids.»»

Tancestei*"**

otingeigi/

if

ALondon

fS A J

BRITAN IJA NA PU T U INDUSTRIJALIZACIJEOve saobraćajne veze odgovarale su potrebama za jeftin im prevozom od rudnika do urbanih centara i luka. U pitanju je bio ugalj - gorivo i izvor ugljenika.

Prvo ću opisati idealan slučaj, teorijski najpogodnije društvo za m a­terijalni napredak i opšte bogaćenje. To nije obavezno „bolje" ili „uzvi- šenije" društvo (takve reči treba izbegavati), već samo prikladnije za pro­izvodnju dobara i usluga. Idealno društvo za bogaćenje i razvoj:

1. Zna da upravlja instrumentima proizvodnje, da ih gradi i održa­va, kao i da pravi, usvaja i koristi najnovije tehnološke tehnike.

2. Može da prenese ta znanja i veštine mladima, kroz formalno obra­zovanje ili pripravničku obuku.

3. Raspoređuje radnike na osnovu stručnosti i uspeha, unapređuje ili degradira na osnovu rezultata.

4. Omogućava pojedinačno ili kolektivno preduzetništvo, podstiče inicijativu, konkurenciju i podražavanje uspešnih m odela.5

5. O m ogućava ljud im a da uživaju u plodovim a svog rada i pre- duzetništva.

Ovi standardi impliciraju jednakost polova (što udvostručava poten­cijale u ljudstvu), rasa i grupa različitih opredeljenja (verskih, seksual­nih i si.), kao i o rijen tisanost ka nauci um esto m agiji i praznoverju (odnosno iracionalnom).*

Idealno društvo bi takođe moralo da poseduje političke i socijalne institucije koje pomažu ostvarivanje ovih krupnih ciljeva, odnosno:

1. Štite pravo na privatnu svojinu, da bi podstakli štednju i ulaganja.2. Štite pravo na ličnu slobodu, od tiranije i privatnih porem ećaja

(kriminal i korupcija).3. Neposredno ili posredno obezbeđuju prava na sklapanje ugovora.4. Obezbeđuju stabilnu vlast, ne obavezno demokratsku, ali vodenu

pravilima poznatim j avnosti (vlast zakona pre nego ljudi). Ako je u pita­nju dem okratsko društvo (s periodično biranom upravom), pobeđuje

* Žilavost praznoveija u eri nauke i racionalizm a m ožda je na prvi pogled iznenađujuća, ali pošto m u je svrha kontrolisanje verskih osećanja, snažnije je od fatalizma. Poslednje je utočište nesrećnih i beznadežnih i sredstvo za borbu protiv zla, kao i psihološka podr­ška nesigurnim a. Otuda uporno obraćanje astrolozim a i vračarama, koje se održalo i do danas. Ipak, teško je poverovati da se m agija koristila kao pom oć u industriji - na primer, eksploatacija zaliha uglja duž severne francuske granice (Eno) i u centralnoj Francuskoj (R iv-d-Žjer) u osam naestom veku odložena je zbog oslanjanja na rašljare (tourners de baguettes) - G illet, Les charbonnages, str. 29.

235

većina, ali ne narušava prava poraženih. Poražena m anjina prihvata poraz i priprema se za naredne izbore.

5. Omogućavaju prijem čivu vlast, sa sluhom za prigovore na koje je spremna da odgovori.

6. O bezbeđuju poštenu vlast koja ne daje priv ileg ije krupnijim ekonomskim akterima unutar i van tržišta. N em a popusta zbog usluga i pozicija.

7. Obezbeđuju um erenu, efikasnu vlast koja se ne rukovodi pohle­pom. To podrazum eva niske takse, poreze i elim inisanje privilegija.

Takvo idealno društvo je pošteno. Poštenje je nam etnuto zakonom, ali, u idealnom slučaju, zakon nije potreban. L judi bi verovali d a je poštenje dobar put (i da se uvek isplati) i živeli bi u skladu s tim uvere- njem.

Ovi kriterijum i im pliciraju i geografsku i društvenu pokretljivost. Ljudi bi se kretali u potrazi za mogućnostima, uspinjali bi se i padali na društvenoj lestvici u zavisnosti od uspešnosti. Društvo bi davalo pred­nosti novim stvarima spram starih, mladosti naspram iskustva, prom eni i riziku nasuprot sigurnosti. To ne bi bilo društvo koje bi sve isto nagrađi­valo, je r ne bi svi bili jednako uspešni, ali bi težilo pravednijoj raspodeli ukupnog prihoda nego u društvu vođenom privilegijam a i protekcijom. N jegova srednja klasa b ila bi prilično velika. Veći stepen jednakosti ublažio bi i razlike u odevanju i manirima između klasa.

N ijedno realno društvo nije ispunilo ove uslove. Ako zanemarimo neke proizvoljnosti (kako utvrditi ko je bolji ili zaslužniji?), ovakvo dru­štvo je 100 posto efikasna mašina, otporna na ćudljivost istorije i sud­bine, i na ljudske strasti. N ajefikasnija današnja društva, okrenuta razvo­ju , na prim er istočna A zija ili industrijske države Zapada, zagađena su korupcijom, greškam a vlade, protekcijom. U svakom slučaju, ova pa­radigm a ukazuje na pravac istorije. Pom enute vrednosti dovode do ekonomskog i m aterijalnog napretka. Predstavljaju značajan pom ak od ranijih političkih i društvenih uređenja, i nije puka slučajnost što se prva industrijska zemlja najviše približila ovom novom socijalnom poretku.

Za početak, prednost Britanije je što je rano postala država. Pod tim ne mislim samo na oblast pod vlašću jednog vladara, na form alno državni ili politički entitet, već na samosvesnu jed in icu određenu zajedničkim

236

identitetom i lojalnošću, kao ijednakošću statusa građanina.6 Države mogu pomiriti društveni cilj sa ambicijama i inicijativama pojedinaca i podržati njihovo ispunjavanje kolektivnim potencijalima. Celina je više od skupa njenih delova. Građani države bolje će reagovati na podsticaje i inicijative države, i obrnuto - država će bolje znati šta i kada da uradi, u skladu sa aktivnim društvenim silama.7 Države se mogu nadmetati.

Povrh toga, Britanija nije bila tek neka država. Rano je postala m o­derna i indus trijalizovana zemlja. Setite se d a je upadljiva karakteristi­ka takvog društva m ogućnost transform acije i prilagođavanja novim stvarima i načinima, tako da se konkretna definicija epiteta „moderna" i „industrijska" stalno menja. Jedno od najvažnijih ispoljavanja te pro- mene je rastuća sloboda i sigurnost građana. Ironično zvuči, ali Britan­ci i dan danas sebe definišu kao podanike krune, iako su već dugo (duže od drugih) građani. N išta nije više od toga doprinelo preduzetništvu. Evo šta o tome kaže Adam Smit:

Prirodna težnja svak og p ojed in ca da p ob o ljša svoje ž iv o tn e u slo v e , kada m ora da se bori za v eću slob od u i sigu rn o st, tako je m o ća n princip da p otp u n o sa m o sta ln o m o ž e ne sam o v o d iti dru štvo ka b lagostan ju već u sp u t sav la d a ti sto tin e sp o red n ih p rep rek a k o jim a n esa v r šen i lju d sk i zak on i če s to sam i sebe sputavaju; sm isa o tih tešk o ća je u vek , u m anjoj ili v e ć o j m eri, u g ro ža v a n je slo b o d e ili sigu rn o sti p ojed in ca . U V elik o j B ritan iji in d ustr ija je sav ršen o sigurna, i prem da je d a lek o od potpune slo b o d e , s lo b o d n a je k ao i u b ilo k o m d elu E vrop e , ili jo š s lo b o d n ija .8

Ne možemo precizno reći gde u prošlosti leže koreni Engleske kao definisanog društva. Jedan naučnik se vraća u srednji vek (pre 1500. go­dine) u vreme procesa koji naziva uspon individualizma. Bilo je to društ­vo koje je odbacilo teret kmetstva, razvilo sloj poljoprivrednika pre nego seljaka, proširilo industriju i trgovinu na seoske oblasti, žrtvovalo običa­

je profitu i tradiciju komparativnoj prednosti. Ne uvek i uspešno. Neki su osiromašili, ali, s druge strane, prihodi su porasli. Mnogi su ostali bez zemlje, ali društvo je generalno postalo mobilnije i svesnije.9

Engleska je svojim stanovnicima dala prostora. Politička i građan­ska prava, koja su prvo pobudili plemići (Magna Carta, 1215. godine), ratom, vremenom i zakonom našla su put i do običnih ljudi. Naravno, i pored takvog napretka, Engleska je bila daleko od savršenstva. Imala je svoje siromašne (neizbežni svuda i uvek), mnogo više od bogatih. Trpela

237

je iskorišćavanje privilegija i sloboda, klasno i statusno razdvajanje, neza­služeno prisvajanje bogatstva i moći, neopravdanu protekciju. Ali sve je relativno, i u poredenju s narodim a preko kanala, Englezi su bili slo­bodni i srećni.

Znali su ko su. N jihovo prvo masovno suočavanje sa životom u dru­gim zemljam a odigralo se u stogodišnjem ratu (četrnaesti i petnaesti vek) u Francuskoj, tokom kog su se engleski slobodni seljaci ravnopravno nosili sa najboljim francuskim vitezovima. U česnik rata bio je i Džon Forteskju (John Fortescue), kasnije ser Džon i vrhovni sudija Kraljevskog suda. Ser Džon je tokom sedamdesetih godina petnaestog veka napisao knjigu Upravljanje Engleskom, u kojoj je opisao greške francuske vlasti. Napisao je da francuski kralj radi šta hoće i d a je toliko osiromašio svoj narod da Francuzi jed v a da m ogu da žive. Piju vodu (umesto piva), jed u jabuke s crnim hlebom (umesto s belim), ne dobijaju meso, već mast ili iznutrice - ostatke životin ja zaklanih za plem iće i trgovce. N e nose vunenu odeću, već haljine od grubog platna. Gaće su im od istog platna i dopiru do kolena, pa idu polugolih nogu. Žene i deca su bosi. Paze i okopavaju zemlju. Idu „pognuti i ponizni, nesposobni da brane svoju zemlju". N em aju oružja, niti novca da ga kupe. „Zaista žive u najvećoj bedi i nesreći, iako u najplodnijoj zemlji na svetu ."10

Naravno, ne smemo zaboraviti da su to reči jednog Engleza (još tada je rivalitet dve nacije bio izražen), pa mu se može oprostiti što s toliko odušev ljen ja govori o prednostim a svoje zem lje. Takva je priroda nacionalizma, osećaja identiteta i nadmoći, koji je Engleska medu prvim zem ljam a počela da usađuje u svest svojih građana (čitajte Sekspira (Shakespeare)). To osećanje znatno se razlikovalo od lokalne identi­fikacije srednjovekovnih km etova u njihovim uskim životnim okvirimaili fatalističkog predavanja azijskih seljaka.11

Ali nisu samo Englezi veličali Englesku. Strani posetioci iskazivali su poštovanje i divljenje. Nekim Azijcim a svi zapadnjaci su isti, ali Evro­pljani su uviđali razlike. Posetioci su se divili visokom životnom stan­dardu u unutrašnjosti Engleske: seoske kuće od cigle, krovovi od crepa, vunena odeća, kožne cipele, beli hleb (rast prihoda usled industrijalizacije Evrope mogao se meriti dostupnošću belog hleba). Viđali su žene u štam­panim pamučnim haljinama i sa šeširima, i služavke koje su se tako malo razlikovale od gospodarica da posetioci nisu znali kako da im se obrate kad bi im otvorile vrata. Viđali su siromahe, ali ne misérables - nije bilo

238

izgladnelih, upalih lica, prosjaci su „nosili košulje, cipele i čarape". (Izgleda da su Englezi bili ponosni na svoje prosjake, koje su smatrali nekom vrstom poslovnih ljudi.)12

Platežnoj sposobnosti nižih slojeva, njihovoj mogućnosti da kupuje preko potrebnog, moramo dodati bogatstvo (izuzetno za to vreme) velike engleske srednje klase: trgovaca i sitnijih prodavača, fabrikanata i bankara, advokata i drugih profesija. Danijel Defo, poznat po svojim maštovitim rom anim a, pisao je izvrsne putopise i zadivljujuće razložne rasprave o ekonomiji. Video je šta se dešava oko njega, i kada je pisaoo engleskom potrošaču, više i bolje nam je rekao od bilo kog nadležnog službenika:

Na tim dvema klasama ljudi, proizvođačima [ne poslodavcima, već oni­ma koji rade u industriji] i vlasnicima radnji, zasnivam hipotezu koju nameravam izneti javnosti, o dobitku koji stvaraju radom, i trgovinom, i o tim nepojmljivim brojkama, što predstavljaju našu kućnu potrošnju, i o proizvodima stranih država koje uvozimo toliko mnogo, daje naša trgovina porasla do granice čuda, kao što ću pokazati......Tim ljudima pripada najveći deo vaše prodaje; zbog njih vaše tržnice rade subotom i noću, jer obično kasnije dobijaju svoju nedeljnu zaradu... Njihovi troškovi nisu stotine ili hiljade, niti stotine hiljada, već milioni; njihovo mnoštvo, tvrdim, vrti točkove trgovine i proizvodnje, i omogu­ćava proizvode zemlje i mora, dovršene, upakovane i sređene za strana tržišta; veličinom svojih prihoda se izdržavaju, a njihovo mnoštvom iz­država celu zemlju; njihova zarada omogućava im izdašan život, a nji­hov skup, velikodušan, neobuzdan način života, do neba podiže kućnu potrošnju, kako naših, tako i stranih proizvoda...13

Doprinos velike potrošnje tehnološkom razvoju uviđali su i savre- menici, sve više njih kako je Britanija napredovala. I bez poznavanja kejn- sijanske ekonomije, francuski trgovci su shvatali da mehanizacija znači veće plate, da veće plate podrazumevaju povećane potrebe tržišta, a da obimnije potrebe tržišta dovode do blagostanja. „Tako se, zbog sistema koji se čini paradoksalan, Engleska obogatila tro šen jem ."14 Zaista paradoksalno: takve rasipničke navike bile su nespojive sa narodnom mudrošću ko ja je pozivala na štedljivost i uzdržanost, svojstvenu i fran­cuskim seljacim a prim oranim na škrtost. Jedna od posledica bila je proizvodnja za veliko domaće i strano tržište, fokusirana na standardizo- vane proizvode umerenih cena. Takva vrsta proizvoda prosto se nameta-

239

la mašinskoj proizvodnji. Markiz Šari de Bj ankur (Charles de Biencourt) „Englezi m oraju dobro da se potrude ne da bi napravili stvari za bogataše, već za obične ljude", koji čine veliko i pouzdano potrošačko te lo .15

Ti potrošači počeli su da privlače prilično pažnje, ne samo zbog pi­tanja njihove zaštite već kao param etar tehnološke prom ene i većih iz- m ena u društvu, posebno sve veće važnosti žena kao potrošača.16 Istra­živanja su ukazala na vrlo aktivno tržište svih vrsta tkanina, odeće, sato­va, metalnih predmeta, šnala i igala, i, iznad svega - mnoštva svakakvih nepotrebnih ličnih predm eta (češljeva, kopči, dugmadi, ukrasa) name- n jenih u lepšavanju i povlađivanju taštine. M nogi od njih su se bacali posle samo nekoliko korišćenja ili su se poklanjali drugima. Veliki obim takvih proizvoda odslikavao je ne samo visoke prihode već i bržu dis­tribuciju proizvoda i nove tehnike proizvodnje (podelu rada, mašine za m asovnu proizvodnju, efikasne analize potreba tržišta) koji su snizili troškove i cene.

Jasno je d a je pro izvodn ja takvih predm eta, iako velikim delom usm erena na domaće tržište, odgovarala i na potrebe plantaža i koloni­ja u udaljenim kraljevstvima. (Mali vredni predm eti, na prim er satovi, mnogo su zahvalniji za krijum čarenje od velikih i teških objekata.) Male gradove, relativno izolovana evropska tržišta na evropskom kontinen­tu, ko ja su nekada m orala da se zadovolje zanatskom proizvodnjom , sada su posećivali neum orni torbari, donoseći u svojim torbam a ostatak sve­ta. Konzervativci su prezirali te uljeze ne samo zbog njihove konkurent­nosti i porekla (mnogi torbari bili su Jevreji) već zato što su u njim a videli p retnju za red i postojeće vrednosti. N em ački m oralista Justus M ozer (Justus M ôser), pišući krajem osam naestog veka o oblasti Osnabrik u severnoj Vestfaliji, isticao je drskost tih putujućih trgovaca. Dolazili bi do vrata kolibe kad muž nije bio tu (bili su to dani patrijarhalnog autorite­ta), m ameći ženu maramama, češljevim a i ogledalima, alatkama taštine i štete. B ila je to priča o Snežani: ulogu zle m aćehe igrao je torbar, a princeza je m alo ostarila, ali ipak zadržala naivnost deteta.17

Ponekad se isplati biti dobar

Britanij a (u velikoj meri) nij e bila sputana nerazumnim stegama koj e su gušile preduzetnički duh u većini ostalih evropskih zemalja. Najglup-

240

lje prepreke bile su religijske:* maltretiranja i progoni protestanata u Fran­cuskoj (poništavanje U kaza o toleranciji A nrija IV 1685. godine) i, u mnogim zemljama, isključivanje Jevreja iz svih vidova trgovine, delom iz straha i m ržnje (psihološki razlozi), ali i zbog zatvorenosti pretežno hrišćanskih zanatskih esnafa (institucionalni razlozi) i dugotrajnih posledi- ca prethodnih progona. Povrh toga, religija nije bila jedini kriterijum za prijem u zanatski ili trgovački esnaf. N a prim er, u nekim delovim a N em ačke, prihvatljivi su bili samo ljudi „časnih roditelja, rođeni pod propisnim okolnostima" (na nemačkom je to jasnije - von ehrliche Eltern aus reinem Bett erzeuget).18 (Neki naučnici pokušali su da um anje eko­nomske posledice takve diskriminacije, kao da je na mesto svakog odbi­jenog dolazio neko isto tako dobar ili pametan ili iskusan, ili kao da te žrtve predsrasuda i m ržnje nisu bili vredni nosioci znanja i veština uvek potrebnim preduzetnicima u borbi s konkurencijom .19 Takva m udrova­n ja ne treba ozbiljno shvatiti, je r ih brzo obaraju i logika i činjenice.)

Britaniji su išle na ruku greške drugih zemalja. U šesnaestom veku, tkači iz ju žn e Holandije izbegli su u Englesku i sa sobom doneli tajne nove tehnike nabiranja tkanina, dok su holandski seljaci otkrili načine isušivanja zemljišta i efikasnije obrade zemljišta. U sedamnaestom veku Jevreji, vešti s brojkam a, uglavnom žrtve trećeg i četvrtog talasa p ro ­gona iz Spanije i drugih, zemalja, doneli su u Englesku i svoja znanja o

javn im i privatnim finansijama,20 dok su hugenoti, trgovci i zanatlije, odavno uticajni u trgovini i finansijama, preselili i svoju mrežu religij­skih i porodičnih veza.21

Vrednost vremena

Britanija je tokom industrijske revolucije sačuvala staro vremenske strukture i institucije - monarhiju, esnafe, ceremonije, običaje - koje su vrem enom postale beznačajne i svele se na ukrasne suvenire tradicije. Zadržale su uticaj i prestiž, a izgubile smisao. Pružaju nam nostalgičnu

* Britanija je sputavala u češće religioznih neistom išljenika u političkom životu i na uni­verzitetima; paradoksalno je da su ih ta ograničenja preusmerila na ekonom ske aktivno­sti i spasla od gordosti.

241

sliku sveta D žejn Ostin (Jane Austen): sveta seoskog plem stva i mira, naslednika, pravih i izneverenih, i spletkaroša, lažnih bogataša. Bio je to hedonistički svet um ornih, nesposobnih i privlačnih uživalaca soci­jaln ih renti u nirvani trivijalnosti.

Ali akcija je bila na drugom mestu: s novim ljudim a, naprednim zemljoposednicim a, aristokratama koji su postajali preduzetnici, dose­ljenicim a iz svih krajeva sveta i unutrašnjosti. Energija i poslovanje tog društva može se meriti materijalnim uspesima, ali i usvojenim vredno- stima. Ovde bih posebno naglasio važnost koju su pridavali vrem enu i uštedi vremena, je r to na najbolji način ukazuje na prioritete društva. Op- sednutost vrem enom snažno potvrđuju: (1) strastven interes za tačno vreme, i (2) insistiranje na brzom transportu.

Britanci su u osam naestom veku bila vodeći svetski proizvođači i kupci satova, u gradovima i u unutrašnjosti (za razliku od ostalih evrop­skih društava). Pravili su kvalitetne i skupe satove, ali i one m anje pouz­dane i je fitn ije , i prodavali ih i na rate. Krali su ih i preprodavali: ako nem ate para za novi sat, kupite polovni. Sirom ašniji poštenjaci željni sata kupili b ijedan udruženim sredstvima i zatim puštali sreću da odabere vlasnika.

Transport kočijam a uklapao se u tu vezanost za vrem e: dobro reklamiran, satnica određena minutima, tačnost, pouzdani vozači, brzi­na pre udobnosti, fo rsiran je kon ja po cenu uginuća. Kakva razlika u odnosu na Francusku. Preko kanala, vlada je određivala ograničenja brzine i, da bi sačuvala puteve, zahtevala dobro zaštićena vozila koja su se kretala teško i sporo. Putnicim a to, očigledno, nije smetalo. Više su cenili ekonom ičnost od vrem ena i s pravom zaključili da brzina i udob­nost ne idu zajedno. Ali i Francuska se menjala. Kako je jed n a firm a za transport kočijam a navela 1834. godine (u zoru doba železnice): „veća brzina nije u skladu sa određenim potrebam a koje, u smislu pogodnosti, a ponekad i zdravlja, nisu zanemarljive. Putnik više ne može da zastane da se nahrani, čak iako prelazi dalek put; ne m ože da se na trenutak odmori, ni na stanici za izmenu konja, i tako dalje." Ukratko, bez svrati- šta. Gde je nestalo strpljenje? „Žene, deca, starija gospoda ne m ogu pod- neti takav režim ."22

242

Zašto ne Indija?

Zašto se industrijska revolucija nije desila u Indiji? Indijaje imala najveću industriju pamuka u sedamnaestom i osamnaestom veku, kao i kvalitetne, raznovrsne i je ftin e proizvode. Ta industrijaje zadovoljavala veliko domaće tržište, a povrh toga, polovina proizvoda se izvozila po Indijskom okeanu i, indirektno, u južnu Aziju i Kinu. U sedamnaestom veku tom velikom tržištu pridružila se Evropa - bio je to veliki potres za indijsku industriju pamuka koji je uvećao probleme u proizvodnji. Za­što nije bilo inicijative da se te teškoće olakšaju zamenom ljudske radne snage kapitalom (mašinama)?

Indijski istoričari su skloni da ignorišu to pitanje. Neki od njih, ug­lavnom nacionalistički orijentisani, krivili su Evropljane, posebno Bri­tance. Indija je bila napredna i bogata resursima do dolaska uljeza koji su se umešali u indijsku politiku i podstakli sukobe. Takve pretpostavke dobrim delom su fantazije koje malo ko shvata ozbiljno. Jedan istoričar, na primer, hvali indijske kraljevske radionice (karchana) u sedamnaes­tom veku i s puno sete sanja o tehnološkoj revoluciji: „Lako je pomisli­ti da bi [one] ušle u proces mehanizacije i postale model fabrika za m o­dernu industrijalizaciju Indije, da ih u tome nije omelo britansko osva- ja n je ."23 Zar u instituciji koja je mogla novcem ili silom u trenu naba­viti radnu snagu!

Koristan pristup ovom problemu počinje pitanjem cui borio, u čiju korist? Ko bi imao koristi od mehanizacije i transform acije? Postojale su tri interesne grupe: radnici (prelci i tkači), posrednici, koji su obično davali tkačima sirovine očekujući gotove proizvode, i evropski trgovci (trgovali su i u okviru Azije, opslužujući i evropsku klijentelu).

N erazum no bi bilo očekivati tehnološke inovacije u vidu m ehani­zacije od prve grupe. Radnike je očigledno interesovalo da nabave mate­rijal (pamuk za prelce, konac za tkače), i to su dobijali od trgovačkih posrednika. N isu imali ni sredstava ni moći. Vodeći indijski istoričar ekonom ije opisuje kao neuobičajenu „pobunu" tkača iz 1630. godine zbog konkurencije u vidu engleskog pamučnog konca, i nastavlja: „Takvi vidovi otpora bili su retki i m oraju se ocenjivati zajedno s činjenicom da je većina kvalifikovanih radnika prihvatala udarce bičeva trgovčevih slugu kao sasvim norm alnu stvar."24

243

Očigledno, tehnološke prom ene m orale su poteći od indijskih trgo­vaca posrednika, koji su imali i interes i sredstva (bar neki od njih), ili od evropskih ovlašćenih kom panija. Ali nijedna grupa nije pokrenula odgovarajuće inicijative.

Zašto? N eka objašnjenja zasnivaju se na posrednom zakonu o oču­vanju energije. Rezerve radne snage bile su velike, tako d a je m nogo lakše i ekonomičnije bilo zaposliti nove radnike - „nedodirljive" i siro­mašne žene za predenje i radnike na poljim a za tkanje - nego razmišljatio tehnološkim promenama. To bi moglo biti pravo objašnjenje.25 Takođe, na bilo koju nepredviđenu prom enu u potražnji (zahtevi nisu bili jed in ­stveni i različita tržišta tražila su drugačije tkanine) moglo se odgovoriti preraspodelom robe u okviru tržišta, s domaćeg na strano, i od jednog stranog na drugo.

Čak je bilo moguće, iako veom a teško, okupiti veliki broj radnika najednom mestu kako bi radili pod nadzorom. To su pokušale da urade strane trgovačke kom panije kako bi obezbedile poštovanje rokova. Tak­va koncentracija radne snage u nekim granama industrije tražila je šted­nju u potrošnom materijalu - na primer, tamo gde se koristilo gorivo ili u kolektivnim poslovim a kakav je brodogradnja. To znači d a je bilo tehnoloških prom ena, u obliku organizacionih inovacija. Ali to su bili izuzeci, dok su „m anje, porodične proizvodne jed in ice ipak ostajale nosioci p roizvodnje".26

Drugi problem bila je oprem a (instrum enti, mašine). Bile su n e­ophodne za industrijsku revoluciju, a Indija, u tom pogledu, jo š uvek nije bila spremna. „Pokušaji da se za posao koji može obaviti ljudska radna snaga upotrebe mašine retki su u Ind iji."27 Jedan od razloga za tu ,,op- štu ravnodušnost" leži u činjenici da niko nije osećao strastveni interes za pojednostavljivanjem i olakšavanjem zadataka. I radnici i poslodavac smatrali su d a je težak rad radnička sudbina i da tako i treba da bude. Nezainteresovanost je podsticala i podela poslova: trgovac tkaninam a nije nalazio, prikupljao i isporučivao sirovine radnicima. On bi unapred platio za gotov proizvod, a sve ostalo su imali da urade prelci i tkači. Bila je to velika razlika u odnosu na Evropu u kojoj su trgovci učestvovali u procesu proizvodnje.

Kupac proizvoda (trgovac) u Indiji, znači, nije uticao na proizvod­nju. Trgovci i radnici nisu se mešali jedn i drugima u poslove. Holanđani su zapisali da su trgovci držali tkače „na kratkom lancu", plaćajući ih

244

dnevno, da ne bi pobegli s robom 28. Neki trgovci unajm ljivali su nad­zornike koji su pazili na radnike i pratili kako se odvija rad. Cilj je bio sprečiti radnika da, nakon što bi završio posao, proda gotov proizvod drugom kupcu. Postoje priče da su nadzornici ponekad upadali u tkačke kuće i skidali nedovršeno platno s razboja. Da su došli sutradan, platna možda ne bi ni bilo, a devet desetina je bolje od ničeg.

Evropske kom panije su uspevale da se prilagode takvim neizves- nostima. Ponekad nisu uspevale da .zadovolje potrebe tržišta, ali izgleda da su i Indijci i Evropljani shvatili da su takve situacije neizbežne. Kao i glad - na kraju mora da prođe. Izgleda daj e industrija išla svojim laga­nim tokom koji nije bio bez smisla. (Kraj presuđuje šta je smisleno.) U Koromandelu (jugoistočna obala), na primer, sirov pamuk se iz unutraš­njosti dopremao do tkačkih i predioničarskih sela na obali hiljadam a, desetinama hiljada zaprežnih kola koje su vukli volovi. Bila je to ogrom­na teturajuća bezoblična masa ko jaje prelazila nekoliko m ilja dnevno, često zastajući da bi se nahranila. Kako je valjalo preći petsto i više kilo­metara, pamuk je do odredišta putovao oko pola godine.29

U međuvremenu, ritam nabavki i isporuka evropskih kompanija uslov- ljavali su neredovni polasci prevoznih sredstava i promenljiva dostupnost kapitala. N abavka sirovina bila je posebno nepredvidljiva. N a primer, podaci Istočnoindijske kom panije o isporukam a tekstila iz B om baja pokazuju velike nepravilnosti (količina se kretala od nekoliko hiljada do čak milion mernih jedinica).30 Kompanija je zato držala velike zalihe robe i prilagođavala prodaj u promenlj ivim potrebama evropskog tržišta. (Nj eni službenici i snabdevači su se trudili da odlože isporuke na azijsko tržište dok se ne proceni evropska potražnja.) Naravno, to je odnosilo dosta nov­ca, ali je bilo jeftin ije od pokušaja transform isanja tehnologije.

Sem toga, Istočnoindijska kom panija nije imala jasne indikacije da je direktno pom aganje indijske industrije pam uka politički mudro. Tak­va podrška bila bi u sukobu sa industrij skim interesima Britanij e. N aj ed- nom pam fletu s kraja sedamnestog veka pisalo je da trgovci namerava- ju da šalju u Indiju „tkače i bojadžije, prelce pamuka i svile". Ako tako urade, „biće mnogo pamučne odeće, lupeža da je nametnu kao m odu i budala koje će je nositi". Kom panija se žestoko branila od takvih op­tužbi.31 Istočnoindijsku kompaniju su stalno napadali kao izvoznika nov­ca i zlatnih i srebrnih poluga - dodatni problemi zbog izvoznih poslova nisu jo j bili potrebni.

245

N a kraju, odakle su u Indiji mogle da poteknu ideje m ehanizacije? Indijsko društvo je znalo za tehnološke promene: najvažnije unapređe­nje u tekstilnoj industriji bilo je zamena preslice kolovratom (izuzev za proizvodnju najfinijeg muslinskog konca). Ali ta inovacija nije prevazi- lazila okvire ručnih poslova, a razlike između mašine i ručne alatke su krupne, koncepcijske i socijalne. Takođe, treba razdvojiti alatke opšte nam ene i one specijalizovane kojim a se indijski radnik s m ukom pri- lagođavao, bez obzira na prethodno iskustvo. M ajor Renel (Rennel), prvi građevinski inspektor u Bom baju, zapisao je nakon posete bombaj skom brodogradilištu 1761. godine: „...indijski radnici koji izvode radove koriste samo dve vrste naoštrenih alatki, prem da su rezultati postojani i čisti. "32 Veština je bila u ruci, i ne toliko u oku, kao u osećaju - ništa čud­no za društvo bez korektivnih sočiva.

Povrh toga, Ind ijci nisu koristili gvožde, bez koga se (zajedno s čelikom) ne mogu zamisliti precizni radovi. Indija nije bila gvožđarsko društvo. Jedan indij ski istoričar poredi persij sku tehniku navodnj avanj a, u kojoj su se koristili gvozdeni točkovi i zupčanici, sa indijskim siste­m om , zasnovanom na drvetu, konopcu i zem ljanim posudam a. I kao dosledan vernik u m ogućnost zamene „žaba babama", objašnjava raz­liku ekonomskim rečnikom: „... i m anje efikasna alatka može se koris­titi za proizvodnju iste robe u rukam ajeftine obučene radne snage."33 M ogao je da doda da Indija nije imala šrafove, da metalski radnici nisu m ogli precizno da seku metal, kao i da su gvozdeni ekseri bili retki. Gvozdeni ekseri bili su vrlo važni u brodogradnji. Evropski brodovi bili su ojačani ekserima i klinovima, dok su daske indijskih brodova spajane konopcem, uglavljivane i lepljene jed n a uz drugu.34

Ručno izvođenje radova sasvim je dobro objašnjenje zašto zanatli­je van Evrope nisu mogli da naprave tako dobre satove kakvi su bili ev­ropski. Imali su vešte ruke, „neverovatnu domišljatost", ali ne i alatke. Pravili su, na primer, izvanredne muskete. Jedan francuski preobraćenik u islam, Hadži Mustafa, napisao je: „Čak i danas, 1786. godine, pukovnik M artin , Francuz, ko ji se istakao dvadesetdvogodišn jom službom u engleskoj vojsci, drži u Laknou radionicu pištolja i pušaka kvalitetnijih,i po burencetu i po okidaču, od najboljeg oružja u E vropi."35 Ali te da­rovite zanatlije nisu uspevali da naprave dva potpuno ista proizvoda, je r nisu hteli ili mogli da koriste instrumente. Kada je pomenuti pukovnik Klod M artin (Claude M artin), jed an od najpreduzim ljivijih predstavni­

246

ka Istočnoindijske kompanije, hteo sebi da kupi sat, poslao je nekog da mu od Luja Bertua (Louis Berthoud) u Parizu kupi najbolji chronométri- er u Francuskoj. A i satove koje je često prodavao na dvoru A uda i drugim indijskim kupcim a nabavljao je u Evropi. Gde drugde? Indijce, poput Kineza, industrija satova nije zanim ala.36

Pod tim uslovim a, Indija bi teško prihvatala mašine. Takav skok podrazumevao bi odricanje od manuelnih veština koje su se razvijale od detinjstva, definisanih pripadništvom kasti, polu i starosnoj grupi (što je uslovljavalo podelu rada). Zahtevao bi i moć zam išljanja van kulturnogi intelektualnog iskustva Indijaca. Kako je Čauduri (Chaudhuri) rekao: ,,U osamnaestom veku Indiji je očigledno nedostajala empirijska osno­va za industrijsku revoluciju. Vekovima nije bilo značajnog napretka u nauci, a intelektualni aparat za širenje i sistematsko čuvanje nasleđenih veština bio je pun m anjkavosti."37

Ipak, britanski inženjeri koji su u devetnaestom veku gradili železnice po Indiji shvatali su daj e indijska radna snaga, tako jeftina, mogla ruka­ma da pomeri planine, ali su mislili i da će Indijci koristiti kolica. M eđu­tim, Indijci koji su teži teret prenosili u korpama na svojim glavama nisu hteli da se promene. Zapisano je da su indijski radnici kolica stavljali na glavu, umesto da ih guraju. Uzrok takvog otpora verovatno je bila želja da se poveća stopa zaposlenosti i rad proširi na žene i decu.38 Evropski radnici, potpuno drugačiji, bili bi srećni da dobiju veću platu zbog bolje produktivnosti (da ne govorimo o olakšavanju rada).*

* Objašnjenje delom leži u činjenici da su se u A ziji takvi poslovi dodeljivali ženama i deci, odnosno onim a koji ne m ogu odbiti. Na primer, slična situacija m ogla se naći u ju go is­točnoj Aziji, gde su žene žnjele nožićem , um esto srpom. Smatralo se da tako odaju počast duhu pirinča (žrtvovanje ženskog truda božanskim m itovima nije neuobičajeno ni u drugim civilizacijam a). Da su m uškarci žnjeli, duh pirinča bio bi počastvovan brzim srpom i sim ­boličnim požnjevenim strukom. O žetvi nožićem videti: Reid, SoutheastAsia, I, str 5.

247

Kaskanje za Engleskom16.

Kao student, učio sam d a je homo sapiens životinjska vrsta jed in ­stvenog porekla: svi današnji ljudi, bez obzira na boju kože i visinu, potiču od istog pretka koji se pre nekoliko m iliona godina izdvojio u okviru većeg hom inidnog roda. Isto važi za vrste industrijskog društva. Svi primeri, m a koliko različiti, razvili su se od istog, britanskog pretka.

Industrijska revolucij a u Engleskoj izmenila je svet i odnose između država i naroda. Zbog moći, ako ne i bogatstva, izm enjeni su ciljevi i zadaci političke ekonomije. Svet se sada delio na jednog trkača daleko na čelu i raznoliku skupinu zaostalih. „Najbržim" evropskim zemljama trebalo je više od jednog veka da se približe vodećem (videti zabelu 16.1).

TABELA 16.1 PROCENA REALNOG BRUTO NACIONALNOG PROIZVODA PO

STANOVNIKU POJEDINIH ZEMALJA (U AMERIČKIM DOLARIMA IZ 1960 . GODINE)

1830. 1860. 1913.1929. 1950. 1960. 1970.

Belgija 240 400 815 1020 1245 1520 2385Kanada 280 405 1110 1220 1785 2205 3005Cehoslovačka 500 650* 810 1340 1980Danska 225 320 885 955 1320 1710 2555Francuska 275 380 670 890 1055 1500 2535Zapadna Nemačka 240 345 775 900 995 1790 2705Italija 240 280 455 525 600 985 1670Japan 180 175 310 425 405 855 2130Holandija 270 410 740 980 1115 1490 2385Norveška 225 325 615 845 1225 1640 2405Portugalija 250 290 335 380 440 550 985Rusija/Sovjetski savez 180 200 345 350 600 925 1640Španija 325 400 520 430 640 1400

249

235 300 705 875 1640 2155 2965240 415 895 1150 1590 2135 2785370 600 1070 1160 1400 1780 2225240 550 1350 1775 2415 2800 3605

Švedska ŠvajcarskaU jedinjeno Kraljevstvo Sjedinjene Države

* K origovao profesor BerošIzvor: Bairoch, „Main Trends in National Econom ie Disparities”, u Bairoch i Lévi-Lebo- yer, eds, Disparities in Economie Development, str. 10.

Neki sledbenici „nove ekonomske istorije", opčinjeni num eričkim analizama i zadivljeni brojkam a koje opisuju francuski trgovinski i indus­trijski razvoj u osamnaestom veku, tvrdili su d a je prvenstvo Britanije u industrijskoj revoluciji bilo slučajnost i da se industrijska revolucija lako mogla prvo desiti i preko Lamanša. Francuska je bila prostranija, nase­ljenija, s većim ukupnim ekonom skim proizvodom , a po naučnom i tehnološkom znanju i mogućnostima nije zaostajala za Engleskom. Ostali su, sledeći a priori rasuđivanje klasične ekonom ske teorije, tvrdili da drugim zem ljam a nije bila važna nadm oć B ritanije u industrijskoj tehnologiji i produktivnosti. N a kraju krajeva, svaka država bi sledila svo­ju komparativnu prednost, i kupovala šta j oj je potrebno pod najpovoljni­jim uslovima.* Pa šta ako je Britanija pravila bolje i jeftin ije gvožđe i čelik? Francuzi su mogli za te metale menjati lionsku svilu i vino iz Bordoa, i bolje proći u toj trgovini.1

To je teorija. Državnicima koji su upravljali sudbinama evropskih naci­ja ta logika nije bila poznata, a i da jeste, verovatno jo j ne bi pridavali veli­ki značaj. Oni su industrijsku prednost povezivali s moći.

M aterijalna i socijalna prednost Engleske nije mogla promaći pažnji njenih trgovinskih i političkih rivala: pre svega Španije koja je žarko želela da osvoji to drsko ostrvo; zatim Holandije koja je gledala kako je ta am bi­ciozna sila pretiče u trgovini i deli j oj ćuške na okeanu; i, konačno i uporno, Francuska, večiti neprijatelj, veći i mnogoljudniji, nameren da vlada ćelom Evropom, a ipak, uvek je u zaostatku za Engleskom u m ornaričkoj sili,

* B ilo bi dobro objasniti izraz komparativna prednost koji ćem o neprestano pominjati. Ne znači m ogućnosti proizvodnje nečega po nižoj ceni u odnosu na konkurenciju, kako bi se m ožda pom islilo u prvom trenutku. Podrazum eva m ogućnost zarada obavljanjem jed ne aktivnosti um esto druge. D akle, zem lja koja sledi svoju kom parativnu prednost radiće ono što donosi najveći dobitak, a n e b ilo šta što m ože prodati po n ižoj cen i od konkurentske.

250

finansijskoj snazi i trgovini. Neki Francuzi divili su se Engleskoj ističući je svojoj vladi kao primer. „Engleska je četiri puta slabija od Francuske", primetio je Pjer L Pezan, (Pierre Le Pesant), vlastelin de Buagilber (de Boisguillebert) (1656-1714), francuski zvaničnik i ekonomista, krajem sedamnaestog veka, „po naseljenosti i plodnosti zemlje... Ipak, Engleska

je uspela za poslednje tri ili četiri godine da zaradi princu od Oranža 80 miliona li vri [oko 3 miliona sterlinga], ne smanjujući broj stanovnika niti proterujući ih s njihove zem lje."2

Drugi su pisali u strahu, smatrajući Englesku ne samo neprijateljem već i trgovačkom silom beskrajnih potencijala. Tako je ministar spoljnih poslova, pripremajući se za pregovore koji su doveli do Sporazuma u Ut- rehtu (1713. godine), upozorio svoj e nadređene na opasnost dozvolj avanj a engleskog prisustva na Pacifiku. Ako bi im se prepustilo jedno u grupi ostr­va Huan Fernandez kraj obale Čilea (mesto čija je samotnost inspirisala Defoa da napiše Robinzona Krusoa) ministar se boj ao da:

m ožem o biti sigurni da, ma kako napušteno bilo danas... kada bi dospelo u engleske ruke, za nekoliko godina mogli bism o očekivati veliki broj stanovnika, dovršene luke i najveće tranzitno spremište evropske i azijske industrije, odakle bi Englezi snabdevali kraljevstva Perua i M eksika... Šezdeset miliona u zlatu i srebru iz rudnika ovih zem alja bili bi cilj i zara­da nj iho ve industrije. Šta bi sprečilo tu zemlj u tako veštu u trgovini i bogatu brodovim a da prigrabi tu neizm ernu zaradu od Amerike?... i kakva bi šte­ta bila da Francuska izgubi mogućnost plasiranja svojih pozlaćenih pred­m eta [doures], svile i lana na tom tržištu, je r bi ih Englezi, koji ne prave takve stvari, kupovali po Kini i Istoku. I dok bi se ti ostrvljani bogatili i postajali najjača evropska nacija, Francuska bi bila sve slabija.A

Perfidna Engleska kao supersila. Sve do danas, uprkos savezništvu u dva svetska rata, prosečan Francuz smatra Englesku glavnim evrop­skim suparnikom svoje zemlje. Aženkur i Jovanka Orleanka ne zaborav­ljaju se tako lako.

Naravno, takve negativne emocije odslikavaju podsvesno divljenje uspehu Engleske. Videli smo d aje naročito Francuzima teško padalo da gledaju u leđa Englezima. Ekonomski razvoj i akumulaciju bogatstva smatrali su osnovam a političke moći i s pravom su povezivali nepreki­dan niz britanskih pobeda u evropskim i prekomorskim bitkama s n je­nim resursima: brojnim brodovima (oni imaju preko sto hiljada, mi samo dvadeset hiljada) i bezbrojnim pomorcima. Neki Francuzi su čak En-

251

glesku zamišljali kao ostrvo bez unutrašnjosti, svu u obalama i lukama, kao zem lju bez poljoprivrednika u kojoj su živeli samo pom orci i gra­đani. Drugi, kao Boagilber, osećali su strahopoštovanje prem a britan­skom bogatsvu, prihodim a krune, m ogućnostima kreditiranja na dom a­ćem i stranom tlu.

Veza ovakve uspešnosti i trgovine je očigledna. Volter ju je istakao s karakterističnom strašću:

Englesku su m oćnom učinili jedinstvo i doslednost: jo š od vrem ena E li­zabete, sve stranke slagale u tom e da se trgovina m ora pom agati. Isti parlam ent koji je obezglavio kralja predano je radio na prekom orskoj trgovini, kao da se ništa nije desilo. Krv Č arlsa I jo š uvek je oticala iz parlam enta, sastavljenom uglavnom od fanatika, koji su 1650. godine usvojili zakone o prekookaenskoj trgovin i.4

Suprotno francuskoj poslovici, razum eti ne znači uvek i oprostiti. Engleski trgovinski protekcionizam i uspeh su izazvali više brige nego divljenja. Luj XIV (Louis XIV) je 1698. godine savetovao svog amba­sadora u Londonu: „Pravila Ravnopravnosti, tako ispravna i neophodna za trgovinu, nigde nisu tako ismejana kao u Engleskoj."5 I drugi Fran­cuzi su isto mislili. Jedan se čak žalio da su Britanci svoj prkos prem a pravilim a trgovačke ravnopravnosti pokazivali i sprečavajući strance da krijum čare zabranjenu robu .6

Kritički nastrojen stranac je , uglavnom, Englezima zamerao pohlepui materijalizam. Jedan nemački putnik pisao je 1800. godine: „Ozloglaše­na gramzivost Holanđana ništavna je naspram britanske, tek je senka spram svetla."7 A francuski posetilac, grof de Mirabo (de Mirabeau): „Naviknu­ti da sve mere novcem, tako ocenjuju i ljudske vrednosti i prij atelj stvo... "

(I dan danas, Francuzi vole da se pred drugima prikazuju kao da ne m are za novac. N isu jed in i: oni ko ji m isle da im aju m anje nego što zaslužuju u prisustvu drugih što imaju više ističu svoj navodni idealizam. Ostatak Evrope je u osamnaestom veku Engleze smatrao velikim materi-

jalistim a. Sto godina kasnije, takve osude preusm erene su na Ameriku, dok su se Britanci pridružili svojim nekadašnjim kritičarima u prezira­nju tih nouveaux riches.)

Ukratko, Britancima se nije moglo verovati.8 Neki Francuzi su se pozi­vali na primere iz antičkih vremena: Britanija je bila „moderna Kartagi- na", a Francuska naslednik Rima. Niz takvih tvrđenja završavao se zak-

252

ljučkom da to ostrvo sitnih trgovaca bez korena ne može da se izbori sa terra firm a (kontinentalnim) kraljevstvom. Još jedna velika greška.

U evropskom svetu borbe za moć i bogatstvo Britanija je , počev od osamnaestog veka, postala osnovni model za podražavanje. Druge zem­lje su slale svoje izaslanike i špijune da saznaju šta mogu o britanskim tehnikama. Trgovci i industrijalci posećivali su to ostrvo da što više nauče. V lade su se trudile da podstaknu preduzetništvo uobičajenim inicija­tivama: subvencijama, monopolističkim privilegij ama, izuzećem od tak­si, podelom rada, mitom. Takvi napori bili su promenljivog uspeha, delom zbog pristrasnosti u deljenju privilegija (što je sprečilo ili otežalo širenje novih tehnika), ali više zato što ostale zemlje jo š uvek nisu bile spremne da nauče i usvajaju nove načine proizvodnje. Povrh toga, baš kada su ostale evropske zemlje uspele da sagledaju koliko su daleko od Britani­

je i počele da ubiraju prve plodove u industriji pamuka, francuska revo­lucija je unela pom etnju, prekinula komunikaciju i nametnula stagnira­nje. Ali ne u potpunosti: povremeni mir, delimičan ili opšti, dozvoljavalo je britanskim rivalim a da nastave s planom - na primer, mašinsko pre­denje uvedeno je u južnoj Holandiji (Gent i Vervirs) i severnoj Francuskoj. Međutim, unapređenja su bila daleko od savršenih, a tehnologije zastarele od samog početka. Tek je poraz N apoleona (Napoléon) kod Vaterloa 1815. godine doneo m ir i Evropa je mogla da požuri da sustigne Englesku. (Kad smo kod toga, n ijedna pariška ulica ne nosi ime Vaterlo, niti Napoléon.) Karl M arks vidi iskustvo Britanije kao izraz istorijske logike. Kapitalistička proizvodnja imala je zakonitosti: „Odgovor je u samim tim zakonitostima, tim tokovima koji s čeličnom neminovnošću vode do ne- izbežnih rezultata. Industrijski razvijenija zemlja predstavlja za manje razvijene zemlje sliku njihove budućnosti."9

Da i ne. N a višem, metaforičkom nivou („prirodnom progresu izobi­lja" Adama Smita) Marks je imao pravo. Ali grešio je u detaljima - vre­menu, sastavu i smeru promene. Svaka zemlja ima svoje resurse i m o­gućnosti, i ako oni dozvoljavaju logici i tržištu da vladaju, ekonomski razvoj slediće puteve koji podrazumevaju optimalno iskorišćavanje tih sredstava. To znači da će zemlja bogata ugljem staviti akcenat na indus­trijske grane s velikom potrošnjom uglja i usvojiti tehnike koje bi zemlja bez uglj a izbegavala. Zemlj a siromašna uglj em, ali bogata vodenim tokovi­m a oslanjala bi se, ako može, na snagu vode, umesto na parne mašine.

253

(Naravno, dom et tih m aterijalnih ograničenja zavisi od tehnike: na primer, nedostatak uglja biće mnogo veći problem ako uvoz uglja nije praktičan zbog skupog transporta. U osamnaestom i ranom devetnaestom veku francusku industriju gvožđa teško su pogodile visoke cene fosilnih goriva, i tek nakon izgradnje kanala i železnica, te teškoće su delimično ublažene. D vesta godina kasnije, južnokore jsk im gvožđarim a je bilo isplativo da uvoze koks iz Pensilvanije, preko Velikih jezera, zatim re- kom Sent Lorenc do Adantika, odatle Panam skim kanalom do Pacifikai dalje. Drugo vreme, različita sredstva, drugačije mogućnosti. U m eđu­vremenu, proizvodnja čelika u nekoliko m ilja udaljenom Pitsburgu je umirala. Za uspešnu industriju treba više od je ftin ih sirovina.)

Znači, uspeh nije siguran, put nije jedinstven, niti je razvoj podređen zakonitostima. Ipak, britansko iskustvo m nogo je uticalo na svaku od zemalja koje su želele da se industrijalizuju. Delom inspirisane, ali i zas­trašene Engleskom, ugledale su se na nju da bi razvile sopstveni put m o­dernizacije. A ako je to bilo tačno za rane industrijalce, jo š tačnije je danas. Sve zavisi od trenutka. M oderna tehnologija danas se neprestano menja, s njom i njeni zadaci i sredstva podražavanja. Današnje zemlje u razvoju izvesno će preskočiti neke faze i procese koje su Britaniji oduzele decenije - zašto bi ponavljale ono što ne m o ra ju ?10

Sve to ne um anjuje važnost britanskog iskustva. M ora se napraviti raz­lika između cilja i procesa. Državnici devetnaestog veka koji su pokušavali da industrijalizuju svoje zem lje vodili su se Britanijom , kao dobrim ili lošim primerom. Da biste razumeli njih i proces industrijalizacije, morate da znate početne uslove i cilj. Ai istoričari žele posebne alatke: najbolja ima heuristička svojstva, pa makar to bio štap za premeravanje ili suprotan primer (pod uslovom da znate šta merite ili poredite).11

N a m api Evrope iz 1815. godine koja bi opisivala raspodelu stepe- na m ehanizacije najistaknutiji bi bili regioni sa učešćem u proizvodnji na svetskom ekonom skom niovu. Kažem „regioni", je r su neke od tih industrijskih oblasti, neodređene i prom enljive, prevazilazile granice država, a i zato što su te zemlje bile socijalno i kulturno različite (kao da su se nalazile u različitim vremenskim trenucima).* Te razlike su, nesum-

* Značaj regiona kao proizvodne jed in ice odavno je prepoznat. V ideti, na primer, m ono­grafije N. J. G. Paundsa iz pedesetih godina prošlog veka; Founds i Parker, Coal and Steel, W rigley, Industrial Growth (o oblasti koja se u vrem e Karla V elikog zvala Neustrija); i

254

njivo, predstav lja le kritičan aspekt ekonom ske sprem nosti. N ajne- upadljivije na mapi bile bi zemlje već dugo zatvorene za tokove razme- na (robe ili ideja), mesta na kojima su se očuvale zastarele agrarne struk­ture statusa i moći.

Društva s najvećom silom mašina leže u severozapadnom delu konti­nenta: Francuska, zemlje Beneluksa, Rineland (Nemačka), protestant­ski kantoni Švajcarske i granični delovi severnog ugla Španije (Kata- lonija) i Češke. Stepen mehanizacije je opadao, često naglo, prema istoku- preko Labe do istočne Nemačke, Austrije, Poljske i Rusije, i ka ju g o ­istoku, do zemalja pod otomanskom vlašću, kao i prema jugu, do M edi­terana (veći deo Iberijskog poluostva i Sicilija). Jedan istoričar ekonomi­je govori o „stepenu razvijenosti", opadajućoj krivulji, i citira drugog koji ne bira reči: „Ići ka istoku znači putovati u prošlost, ili niz lestvicu ekonomske razvijenosti - u istočnoj Evropi i Rusiji industrijski centri bili su oaze u moru seljačke tromosti i birokratske inercije ."12

Ovaj kritičar aludira na nešto što ću ja nazvati „zaostavština srednjeg veka" - što bi evropski istoričari (za razliku od britanskih ili američkih) nazvali „feudalizam" koji se, po njima, održao do francuske revolucije, a u drugim zemljama i posle nje. Drugim recima, stari režim.* Bio je to veliki kompleks običaja, zakona, postupaka, stavova i vrednosti - delo vekova - ali za ovu analizu posebno su značajna tri njegova aspekta.

Status seljaštvaU srednjem veku većina seljaka bila je osuđena (ili nagrađena, u

slučaju bivših robova) na podređenost ili kmetstvo. Tipičan seljak bio je vezan za zemljište, koje nije smeo da napusti bez dozvole svog gospo­dara. Kmetski položaj podrazum evao je ličnu, „telesnu" podređenost

obiman niz francuskih studija humane geografije počev od prvih godina dvadesetog veka. A li nikako ne m ožem o na osnovu toga negirati važnost država kao korisnih, tačnije neza- m enljivih jedinica u istraživanju. Jedno ne isključuje drugo. D ok god ekonomsku aktivnost oblikuju nacionalne potrebe i politika, a država je osnovni izvor i okvir naših podataka (kako i jeste, a biće i dalje), studije i poređenja na državnom nivou su presudni. V ideti i zapažanja D žona D ejvisa o Pollardovom Peacefull Conquest: D avis, „Industrialization in Britain and Europe”, str. 55.* U angloam eričkom istoriografskom kontekst, epitet „feudalno” (od rečifeudeum , ili feud) isk ljučivo se odnosi na odnose izm eđu gospodara ili izm eđu gospodara i vazala - pravila ponašanja. Pravila ponašanja izm eđu gospodara i seljaka nazivaju se „vlastelin­skim ”. Evropljani rečju „feudalno” opisuju one aspekte društva i ekonom ije koji su do­minantni u srednjem veku (stari vladajući sistem).

255

gospodaru koji je m ogao proizvoljno seliti km eta, dok je seljak, čak i kada bi dobio dozvolu da ode, morao i dalje da m u daje svoj deo.

U zapadnoj Evropi te stege su popustile sredinom i krajem srednjeg veka, delom zato što su monetizacija ekonomije i rastući apetiti za egzo­tičnom robom naveli zemljoposednike da obavezu rada zamene novčanim nametima, tim pre što je uspon gradova omogućavao oslobađanje od feu­dalnog sistema. Do 1500. godine u Engleskoj, Francuskoj, zem ljam a Beneluksa i zapadnoj Nemačkoj j edva daj e bilo km etova u starom smislu te reći. U procesu oslobađanja od kmetstva najdalje je odmakla Engleska, gde su zemlju obrađivali ili slobodni seljaci ili zakupci. Po potrebi su zapoš­ljavani dodatni radnici, često vlasnici malih parcela nedovoljnih za njihove potrebe. Francuska i ostale zemlje nisu mnogo zaostajale, izuzev nekih lokalnih izuzetaka i globalno zadržanih feudalnih nameta uz nove novčane obaveze. Francuska revolucija je jednostavno ukinula takve zaostale tragove feudalizma u Francuskoj i pripojenim oblastima. To ne znači da su seljaci prestali da plaćaju: samo su dobili novog gospodara, državu, a nameti su postali porezi. Zemljoposednici nisu dobili nikakvu nadoknadu na ime svog gubitka, ali to je smatrano zakasnelom pravdom.

U Nemačkoj, punoj različitosti, priroda kmetstva nije svuda bila ista. Zapadno od Labe b ila je slična francuskom modelu: opšte novčane obaveze sa feudalnim nam etim a, malo ili nim alo plaćen rad i sloboda kretanja. Istočno, km etovi su bili vezani za im anje (G utsuntertànigkeit), uz ličnu (telesnu) podređenost (L eibeigenscha ft) - n ije bilo m rdan ja izuzev po naređenju gospodara.

Politički događaji povećavali su razlike. Oblasti zapadno od Rajne bile su nakratko (do 1815. godine) pripojene revolucionarnoj Francuskoj, nakon čega nisu odstupile od prethodno prihvaćene emancipacije km e­tova. Ali istočno od Rajne Francuzi su samo došli i otišli. Za sobom su ostavili sećanje o tuđinskom ugnjetavanju, što je poslužilo kao oprav­danje za ponovno nam etanje kmetskih obaveza. Ali rat i borba za moć imali su svoju iznenađujuću logiku. N ajvažnija nem ačka politička jed in i­ca istočno od Rajne bila je Pruska, m oderna Sparta, m ilitarizovano k ra­ljevstvo bez romantičnih ideala. Međutim, Pruska je emancipovala km e­tove 1809. godine - ne zbog naprednih stavova, već zato što je pretrpela velike poraze od francuske armije i smatrala da se kmetovi neće boriti tako hrabro kao slobodni ljudi.

U drugim nemačkim državama, ukus slobode trenutno je stvorio za­visnost kod km etova - reakcionari nisu imali veliku podršku. R ešenje

256

koje je trebalo da zadovolji sve bilo je da se kmetovima dopusti da otkupe svoju slobodu od gospodara - ništa ne rešava nedoumice i ne leci žalost kao pare. Ali gde naći novac? Zemljoposednike je na kraju isplatila drža­va, koja je to naplatila seljacima kroz višegodišnje namete. (Jedino je Jevrejim a, uz podršku stanovništva, vraćen nepovoljniji status. Prošle su decenije pre nego što je i ta manjina, uz mnoge teškoće, emancipo- vana. I tada je j avna dobrobit morala da trpi zbog lične mržnje.)

Druga velika prepreka modernizaciji nemačkih zemalja bila je podela društva na statusne grupe (Stânde) s diferenciranim ulogama i privilegij a­ma. Zem ljoposednici su imali svoju zem lju, vladali su km etovim a i zakupcima zemlje, delili pravdu u manjim, pa i većim sporovima, vodili vojnike u bitke. Trgovci su držali monopol na trgovinu, ali nisu mogli da poseduju obradivu zemlju. Industrijski zanati bili su namenjeni propisno obučenim šegrtima i m ajstorima u gradovima. Seoski predeli bili su re- zervisani za selj ake i feudalne plemiće. Ovakva društvena podela očigled­no predstavlja srednjovekovni koncept tri klase (zemljoposednici, seljaci, sveštenstvo) proširen slojevima urbanih trgovaca i zanatlija.*

Ovakva struktura je već bila narušena u osamnaestom veku. Ipak, tragovi feudalnog uređenja mogli su se naći i u dvadesetom veku, poseb­no u oblastima u kojim a su nemački plemići vladali slovenskim seljaci­ma. Istočno od Labe zemljoposednici su delili pravdu i prikupljali namete po svojoj volji - moć države zaustavljala se na kapiji privatnih im anja (nemačka izreka). Naravno, dozvoljene su određene povlastice, radi pri­v ida parlam entarne dem okratije. N a prim er, u Pruskoj, najvažnijo j nem ačkoj državi, održavali su se tripartitni izbori u kojim a su glasovi bogataša bili nesrazmerno značajniji.

Istočnije, u Poljskoj i Rusiji, stari odnosi su se dugo održali, ojačani logikom kom ercijalne zemljoradnje i komparativne prednosti. Počev od šesnaestog veka, na širokim evropskim ravnicama istočno od Labe gajili su se žito i stoka za urbane zapadne centre. Izvoz dobijenih sirovina (žitarice, koža, mast) podsticao je naseljavanje tih predela, ali radne snage nikada nije bilo dovoljno. Bilo je mnogo više zemlje nego ljudi.

* Slične vladajuće šem e m ogu se naći u Indiji (bramani, ratnici, trgovci, seljaci) i u Japanu pod klanom Tokugava (samuraji, seljaci, trgovci). Predstavljaju pokušaje da se uspostavi funkcionalni red i stabilnost u društvu, s ciljem zaštite elite od promena. Iako nisu nametali barijere u sm islu profesija, Francuzi su se njima rukovodili u određivanju političke zastu­pljenosti u skupštini sve do revolucije 1789. godine. Društvene podele na političkom nivou u Engleskoj je jo š jezgro vitije odslikavala podela parlamenta na Gornji i Donji dom.

257

Pre sto godina, ruski proučavaoci agrarnih prilika isticali su da se takav disparitet i postojanje velikih im anja nisu mogli uskladiti. Ili, kako je jedan ekonomski teoretičar rekao, nadovezujući se na takva tvrđenja, tri stvari ne m ogu istovremeno postojati: slobodna zemlja, raspoloživa radna sna­ga i velika imanja. Zašto bi seljaci ostajali na im anju kao nadničari kad su mogli da se presele u granične oblasti i da obraduju svoju zem lju?13

To je značilo da su ruski zemljoposednici koji su hteli da se bave krup­nom zemljoradnjom morali nekako da vežu svoje radnike za zemlju. Otud fenomen poznat kao drugo kmetstvo - sve obimnije opterećivanje seljaka obavezama koje su ih stavljale u skoro ropski položaj. To je ostvareno nizom odredbi, od kojih je svaka imala veću težinu od prethodne, od šesnaestog do osamnaestog veka. Takvi postupci produbili su socijalni i politički jaz između Istoka i Zapada - jedni su lagano napredovali ka većim slobodama, drugi su nazadovali u robovlasništvo. Rusija je postala ogroman zatvor, i to i ostala, uz prekid od par meseci 1917. godine i nekoliko godina posle 1990. (Tek treba da se vidi hoće li tekući eksperiment iz demokratije uspeti.)

Takav sistem se ne bi mogao održati daj e davao mogućnost izlaza. N e­dostatak urbanih zajednica koje su imale pravo da definišu status svojih pri­padnika bio je presudan. Takvi gradovi bili su mnogo redi nego na Zapadu i nisu uživali slobode i imunitet. Samo Jevreji i druge manjine su mogli da se iseljavaju. Država i aristokratija su udruženim snagama lovili i vraćali đdbeg- le kmetove. (Uz jedan značajan izuzetak: u osamnaestom veku rudarska i metalurška industrija u području Urala hvatala je i zadržavala svakog slo­bodnog muškarca koji se našao u blizini. Za čovekoljublje nije bilo mesta.)

U suštini, ako bi se industrijsko postrojenje napravilo u nenaseljenoj oblasti, obično da bi se smanjili troškovi transporta (ali u sklopu projeka­ta izgradnje kanala i puteva), jed ino rešenje bilo je prisilno preseljenje radne snage. Bila je to ruska škola traćenja sredstava, najava gulaga. Čak i u gušće naseljenim oblastima, gde su lokalni besposličari i uličari bili spremni da za hranu i piće utovaruju, istovaruju, prenose i vuku, razvijen posao zahtevao je robovsku radnu snagu primoranu da tu živi. Čitava sela, koja su često pripadala državi, seljakala su se na taj način.

Naravno, takav sistem je vremenom morao da propadne. Prisilna rad­na snaga nije mogla da radi pošteno. U jednom izveštaju o oružarnici u Tuli 1861. godine stoji: ,Jzgleda da niko ne može pobiti činjenicu da samo slobod­

ni ljudi mogu raditi pošteno. Onaj ko je od detinjstva prisiljavan na rad ne može prihvatiti odgovornost dok god se njegovi socijalni uslovi ne

ц 14izmene.

258

To (bolje nego zahtev velike produktivnosti) objašnjava veličinu ovih ranih preduzeća: pošto je produktivnost bila mala, stalno su proširivana dodatnom radnom snagom. Kasnije je nađeno bolje rešenje u vidu obro­ka, novčanog nam eta km etovim a koji su pušteni sa im anja da nađu zaradu na drugom mestu.* Sve preko tog nameta, kmetovi su mogli da zadrže, s to je podsticalo inicijativu i volju za radom. Neki su čak posta­

ja li preduzetnici, a najbolji među njim a mogli su prilično da se obogate- takvo je poreklo i Elisefovih (Elisseeff), vlasnika najluksuznije pro- davnice delikatesne hrane u Sankt Petersburgu, koju su Sovjeti, nakon konfiskacije, preim enovali u „Gastronom N o .l" . Jedan od potom aka prebegao je u Sjedinjene Države i postao profesor japanskog jez ik a i književnosti na Harvardu. Mnogi uspešni kmetovi plaćali su pravo bogat­stvo za slobodu svoje porodice, m ada su lukavi vlasnici im anja često zadržavali jedno ili dva deteta, u slučaju da km et postane jo š bogatiji.

Ovakav eksploatatorski sistem ipak je uspevao da namami radnu snagu, što pokazuje razvoj privatnih fabrika. Godine 1860. oko 4 m i­liona ljudi radilo je za platu, uz nepoznat broj seljačkih domaćinstava koji su tražili sezonski ili skraćeni posao u industriji.15 U suštini, posao je nalazio radnike, gonio ih na rad, ponekad i uz fizičku prisilu. Kvali- fikovanost radnika za dati posao nije bila naročito važna.

Zato nij e j asno da lij e opšta emancipacij a kmetova u Rusij i od 1861. do 1866. godine, često opisivana kao velika ekonomska raskrsnica, imala veliki uticaj na snabdevanje radnom snagom. Ali sigurno je d a je , pri­moravajući preduzeća da zaposle i plaćaju slobodne radnike (ili da zadrže postojeću radnu snagu), iznudila bolje uslove rada i pažljiviji odabir rad­nika, i utrla put novim tehnologij ama i višim standardim a.16 Utrla put... p u tje bio vijugav i trnovit, posebno u onim granam a kojim a je dugo upravljala država i njeni predstavnici. Emancipacija u tim oblastima je od samog početka bila delim ična i spora. Neki radnici su oslobođeni, drugi su ostali vezani. Upravnici im anja su se tešili iluzijama: ukoliko odu najbolji radnici, ionako su stari i nezainteresovani za zaradu i na­predak, a ako im anje napuste najgori, onda i nem a gubitka. Zem lja je patila od masovnog institucionalnog mamurluka, u procepu između sta­rog i novog, najavljujući svojim dualizmom šizofreni razvoj većeg delà trećeg sveta u dvadesetom veku.

* Reč predstavlja novčanu isplatu. Koristila se i da iznači naplatu poreza i zakup.

259

Organizacija industrijeDrugi deo zaostavštine srednjeg veka bila je organizacija industrije

po esnafim a ili udruženjima. To su bila društva gospodara i radnika, m ož­da osnovana zbog socijalne i profesionalne bliskosti, ali brzo trans- form isana u poslovna udruženja i tela kolektivnog monopola.

E snafa je bilo po ćelom svetu - u Evropi, ali i u islamskim zem lja­ma, Indiji, Kini i Japanu. Ekonomski ciljevi bili su kontrola pristupanja struci, obično putem obaveznog pripravništva i uslova za dobijanje m aj­storstva, zatim održavanje standarda kvaliteta (nije bilo m esta za amatere i kom prom itovane) i kontro lisan je konkurencije u okviru zajednice (ograničavanje veličine radionice i broja radnika) i van nje (zabrana van- esnafske proizvodnje uz pravo pregledanja i odbacivanja sve uvezene robe.)

U osnovi ovog skupa pravila leže moralni principi, izvedeni iz vred- nosti ruralne zajednice i prevedeni u urbani kontekst. D va aspekta su dominantna: svest o ograničenim resursima, na domaćem i stranom tlu (potrebe tržišta), što je uslovilo pravilo o ravnoteži (nečiji dobitak je gubitak nekog drugog), i prioritet m oralnih kriterijum a u odnosu na kom ercija lne . Sve dok je zanatilija radio savesno i u skladu sa stan­dardim a, imao je pravo na zaradu.

Ali etici zanatske solidarnosti protivile su se sile pohlepe i ambicije- m oral tržišta i para. Videli smo da su engleski trgovci uspeli da pre- vaziđu esnafska ograničenja tako što su zapošljavali radnike van grada, ili, kada se kvalifikovana radna snaga nije m ogla naći u seoskim koliba­m a (proizvodnja satova je , na primer, zahtevala posebne veštine), uposlili bi zanatlije koji jo š nisu postali m ajstori da rade u svojim kućam a ili u predgrađim a van nadležnosti esnafa. To je bila velika slabost esnafskih monopolista: strogo vezani za gradove, nisu imali uticaja na predgrađa, niti mogućnosti da se prilagode i nametnu promenama.

N aravno, pokušavali su da se prilagode. Industrijski centri u Italiji obično su pripajali sebi okolne ruralne oblasti, tako d a je esnafska kon­trola prevazilazila gradske zidine. U zem ljam a Beneluksa (drugi veliki zanatski centar Evrope), gradski majstori i njihovi plaćenici uništavali su razboje u seoskim kolibam a i zastrašivali svoju ruralnu konkurenci­

ju . To im je uspevalo dok seoski tkači nisu naučili da se brane, vraćajući udarac za udarac: počev od sedam naestog veka, seoske radionice su radile slobodno, ako ne i zvanično. U Nemačkoj su situaciju usložnjavale političke granice, tako d a je svaki zvaničan zanatski centar imao u blizi-

260

ni potencijalne rivale, nepriznate radionice koje su rado upošljavale neželjene Jevreje i drage radnike na crno.

U Francuskoj su, s druge strane, esnafi bili u dobroj poziciji da štite svoje interese je r su uživali podršku krune, kao instrumenti socijalne kontrole i uvećavanja budžeta. Moć krune dosezala je svuda.* I pored toga, dovidjivi m ajstori nalazili su način da zaobidu ograničenja. Na primer, reputacij a nekih zanatskih maj stora dovela je do potražnj e za nji­hovim proizvodim a koja je prevazilazila mogućnosti radionice. Zato su zapošljavali druge da rade njihov posao, a potom takve proizvode proglašavali svojima. Takvi dodatni poslovi bili su strogo zabranjeni i esnafski predstavnici bi povremeno, zajedno sa sudskim službenicima, pretresali radionice, oduzimali nezakonitu robu i novčano kažnjavali prestupnike. N a svakog uhvaćenog majstora, bilo je deset neotkrivenih.

Pred kraj starog režima, 1762. godine, francuska vlada i formalno je prihvatila vanesnafske aktivnosti i ozvaničila seosku manufakturu. Kasni­je vlasti su uzalud pokušavale da ukinu esnafske privilegije, čak i same es­nafe. Ali ono što nije mogla nesposobna monarhija, uspela je revolucija. Godine 1791. „laissez-faire" vlada zabranila je trgovačka i zanatska dru­štva - ne samo udruženja radnika već i poslodavaca. Odredbe su bile progre­sivne i nepristrasne, ali tokom narednih sedamdeset godina, zakon se mno­go strože primenjivao na radničke zajednice nego na udruženja poslodavaca. To se i moglo očekivati: prioritet je bio red, što je značilo da one iznad tre­ba držati gore, kao što su oni ispod morali ostati dole, gde im je i mestoJ

U N em ačkoj, gde su poslodavci i krijum čari dugo zaobilazili esnafske zakone, esnafi su održali moć u gradovima, m anjim kneže­vinam a i kraljevstvima, i tek nakon uspostavljanja carstva 1870. godine priznali su poraz. Pitanje njihove legitimnosti razmatrano je u okviru opšte debate o „industrijskoj slobodi". N a jednoj strani bili su liberali i

* B ilo je i izuzetaka: A lzas, većim delom pripojen 1648. godine (Strazbur nešto kasnije, 1681. godine); Franš-Konte u Burgundiji, oteta od Španije 1678. godine; Lorena, anek- sirana 1766. godine, i ne tako davno osvajanje Flandrije. Sve te oblasti držale su se svo­jih zakona i običaja. Evropske države su se jo š uvek razvijale.t Izuzetak su predstavljala bratstva zanatlija koji jo š uvek nisu postali majstori. M noge takve zanatlije putovale su po zem lji radi profesionalnog usavršavanja, nailazeći svuda na gostoprim stvo. Ti compagnonnages, kako su se zvali, izgradili su m režu i prenosili in form acije o dostupnim poslovim a i nameštenjim a, ali nisu m nogo učestvovali u suko­bim a zbog podele poslova. N jihov i tajni znaci prepoznavanja i zajedništvo budilo je rom antične slike. Ipak, nisu stvarali nevo lje niti ih je neko dirao.

261

krupan biznis, koji su smatrali da N em ačka ne m ože da se nosi s m o­dernom konkurencijom ako ljudi ne mogu slobodno da rade, da se kreću i žive gde žele. K akva je svrha nemačke carinske unije ko ja je p ropu­štala robu, a ne i ljude? Čemu pravo na osnivanje fabrika bez m ogućno­sti zapošljavanja radnika? N a drugoj strani bili su konzervativci, sitni trgovci i zanatlije, uplašeni novim oblicima preduzetništva kakve su bile fabrike i robne kuće. M oderni ljudi (među n jim a i Jevreji), slobodno tržište, slobodna konkurencija, novi načini bogaćenja... to su bili nepri­ja telji.

Pokušaji da se zaustavi budućnost nisu imali uspeha u N em ačkoj ko ja je želela svoje parče moći. M oć su predstavljali m otori, m ašine, moderne tehnologije i prateća pravila igre. Zagovornici prom ena polako su se nametali. Revolucionarni nemiri 1848. i naredne godine omogućili su esnafim a da nakratko povrate lokalnu moć. Pokušali su da nametnu odavno odbačena ili zanem arena ogran ičenja k o rišćen ja sirovina i prom eta robe, ali bezuspešno, je r su ti reakcionarni postupci ocenjeni kao kršenje reda. Osim toga, sve ja č a trgovinska i industrijska buržoazi­ja nije htela da se vraća u srednji vek.

Stege prošlosti popucale su najpre u relativno zaostaloj Austriji. M i­nistar trgovine odlučno je izjavio: „...za austrijsku industriju, koja se jo š od pada prohibitivnog sistema bori protiv strane konkurencije, odobra­vanje potpune slobode kretanja nije više pitanje jednog koraka napred i p rostog povećan ja opšteg b lagostan ja, već neophodan preduslov konkurentnosti."17 Poslednje vladine nedoumice otklonio je vojni poraz u severnoj Italiji. Rat, posebno neuspešan, podstiče na ozbiljno razm iš­ljanje. V ladinim dekretom, 20. decembra 1859. godine, u zemljam a pod vladavinom Habzburga proglašena je sloboda preduzetništva. Sistem esnafske kontrole industrije počeo je da se ruši u svim nem ačkim zem ­ljam a i potpuno nestao do 1870. godine i u jed in jen ja .18

Granice i preprekeTreće veliko nasleđe srednjeg veka koje je gušilo trgovinu bio je

izuzetno veliki broj prepreka transportu i putovanjima: takse za pristup rekam a, lukam a i gradovim a (za volove i Jevreje po 4 feninga), putari- na, carinske službe (često nanizane jedna uz drugu zbog mreže političkih granica), m noštvo olakšica i povlastica korisnih u prevaram a kao i u legalnim postocima.

262

Većina rečnih i kopnenih putarina datira iz vrem ena političkih sla­bosti i opšte nesigurnosti, kada viši politički autoriteti nisu mogli da spreče gramzive barone i lokalne gospodare da uzimaju takse od putni­ka. Kad se izborite za pravo da sprovodite svoju volju, teško će vam ga oduzeti - stečena prava poštovali su svi, je r ih je svako imao ili želeo da ima. I tamo g d eje vladala viša vlast, a za naplaćivanje putarine bila po­trebna dozvola, pravo na naplatu nije predstavljano kao nadoknada za uslugu ili sredstva, već kao dodatni izvor prihoda - povlastica koja se m orala izmoliti ili kupiti. Evo žalopojke jednog osirom ašenog i nava- lentnog grofa koji je 1579. godine obijao pragove da bi izmolio pravo na ubiranje putarine: „Neka mi se Bog smiluje i pomogne šestoro moje neobrazovane dece i mojoj ženi s detetom u stom aku."19

Putarina, znači, nije služila unapređenju i održavanju puta, već je predstavljala čistu iznudu. Prevoznici su često morali da plaćaju velike sume da bi m ogli da se kreću sporim i lošim putevim a (kopnenim i vodenim), često krajnje neprikladnim za njihov veliki teret. Jednako sku­pa bila su zadržavanja zbog inspekcije i neočekivanog zaobilaženja - nepotrebne procedure koje su omogućavale dalje iznuđivanje novca.

Standardi naplaćivanja nisu postojali, tako da su ovi razbojnici pod m askam a službenika proizvoljno određivali putarinu, čak i tamo gdeje putarina bila unapred utvrđena.20 (Lukaviji i slatkorečiviji putari p ro­lazili su mnogo bolje od poštenih.) Čitav sistem bio je osmišljen da pod- stakne potplaćivanje, čak hranom ili pićem za dežurne putare (što nije pom agalo narednom brodu da besplatno prođe).

N epotrebno je reći da lokalni gospodari kod kojih je završavao taj novac nisu želeli da se odreknu svojih prava da bi pomogli trgovinu i po­slovanje. Šta više, razvoj trgovine bio je podsticaj za povećanje tarifa. Takva povećanja izazivala su protivljenja, ali niko nije bio spreman da se suprotstavi i onim sitnijim iznuđivačima - bilo je previše staklenih kuća da bi se neko usudio da hitne kamen.

Počev od sedamnaestog veka, centralizovanje moći evropskih m o­narhija nije išlo na ruku tim reketašima. Jedan od osnovnih ciljeva nove birokratije bio je sprečavanje sam ovoljnih putara koji ne samo da su opterećivali trgovinu nam etanjem putarina već su bili i „lovokradice", lése-majesté. Britanci nisu morali mnogo da se trude da bi resili taj prob­lem: lokalna naplata putarina je do petnaestog veka najvećim delom zamr­la. Posledica je bilo najveće nacionalno tržište u Evropi. Francuzi su imali

263

mnogo više poteškoća, a ukaz slavnog m inistra Kolbera (Colbert) kojim se zabranjivalo ugrožavanje reda imao je malo efekta. I taj problem reši- la je revolucija, sto godina kasnije, brišući tragove propalog režima.

N em ačka, u kojoj su se putarine tako često naplaćivale da se to graničilo s bezum ljem -juriosa Teutonicorum insania - m nogo sporije je raščišćavala svoje puteve, delom zbog obimnosti zadatka, ali i zbog složene teritorij alne podele : 1815. godine postoj ala su trideset tri tarifna sistema, uz hiljade lokalnih autonomija, sve do malih gradova i imanja. Jedino su moćna globalna politika, poput pruske, i šovinistička ideologija mogli da obave posao, uz m nogo muke. Trebalo je pokazati tim tvrdo­glavim razbojn icim a d a je nepopustljivost skuplja od pokoravanja. Rasprave i pregovori nakon Napoleonovih ratova oslobodili su puteve duž Rajne, a stvaranje nekoliko velikih carinskih unija krunisano osni­vanjem Zollvereina 1834. godine om ogućilo je relativno neom etanu trgovinu u većem delu zemlje. Kažem „relativno", je r trebalo je uraditi jo š dosta toga. Neke države su taj problem rešavale do 1870. godine. Frankfurt i Hamburg, stari hanzeovski gradovi, bogati istorijom i pono­som, očajavali su zbog ukidanja putarina, ali snaga je sudija (ili, kako je La Fonten (La Fontain) rekao: „La raison du plus fo r t est toujours la meilleure'”).

Lako je zamisliti kolika je bila upornost ovih neprijatelja trgovine. Uzmimo za primer reku Seld. Izvire u severnoj Francuskoj i teče kroz jedan od najrazvijenijih industrijskih regiona na svetu, prolazeći kroz Turnaj, Gent i Antverpen, sve do mora. Igrom istorije, ušće reke prelazi u Holandiju m alo ispod A ntverpena, koja je Sporazumom u M insteru 1648. godine dobila pravo da naplaćuje brodarinu. H olandijaje dva veka

koristila to pravo, kako bi oduzela Antverpenu ulogu najvažnije morske luke u toj oblasti i nam etnula Roterdam. M eđutim, i Antverpen i Roter- dam su od 1815. do 1830. godine pripadali Holandiji, tako d a je , teorij­ski, to pravo trebalo da se odbaci. Ali 1830. godine, kada se Belgija odvo­

jila , Holandija je ponovo iskoristila pravo na kontrolisanje Selda i ube- dila ostale zainteresovane zem lje da prihvate to reketiranje m eđunarod­ne trgovine. B elgijaje tek 1863. godine, nakon dugih pregovora, otkupi­la to nečuveno pravo, uz novčanu pom oć zem alja kojim a je stalo do trgovine tim putem.

Jedini izuzetak u procesu racionalizacije i unifikacije bilo je oču­vanje naplatnih ram pi na u lazim a u gradove, koje su Francuzi zvali

264

octroi. Rampe su se održale i u dvadesetom veku, i čak ni železnica nije uspela da ih uništi (uvek je postojala mogućnost da vam pregledaju prt- ljag po dolasku). Ali konačan udarac zadali su automobili: kako je n ji­hov broj rastao, postalo je nemoguće zadržavati ih na ulazu da bi se pre­gledao prtljag, ili primorati, na primer, pariške vozače dvadesetih godi­na prošlog veka da istrpe merenj a (štapom) nivoa benizna u rezervoaru na dolasku i odlasku. I pored toga, ispred Firence su sve do šezdesetih godina dvadesetog veka znaci kraj puta upozoravali vozače da na ulazu u grad moraju da prijave robu kao što su vino i cigare. Koliko znam, niko zbog toga nije stao niti bio zaustavljen. A lija sam bio u kratkoj poseti.

Rusija je bila druga priča. Za početak, transport je bio problematičan ne zbog putarina, već zbog prirode. N a kopnu, ro b u je bilo lakše p re­voziti zimi nego leti. Sneg i led bili su glatki, a putevi puni rupa. Za rasu­ti teret (žitarice, drvena građa) vodeni putevi su bili pogodniji. Ali ruske reke teku pravcem sever-jug, dok se saobraćaj uglavnom obavljao između istoka i zapada. N a rekam a je neprijatelj bila hladnoća: na jugu reke su tokom godine bile prohodne devet meseci, a na severu samo šest nedelja. Ako promašite tih nekoliko nedelja, roba se kvari, mašine rđa- ju , nerad prelazi u zaborav. Značaj institucionalnih i kulturnih prepreka razvoju dobro se uočava kada se porede različita iskustva oblasti na evropskoj periferiji (graničnih zemalja, van jezg ra industrijalizacije u zapadnoj i centralnoj Evropi): na jednoj strani su regioni koji su uspele da uhvate korak modernizacije, a na drugoj zaostale zemlje.

Počećem o od severa. Skandinavija, očajno sirom ašna u osam na­estom veku, ali intelektualno i politički bogata, kasno je krenula da uči tehnike m oderne industrije , ali kada je počela, brzo je napredovala. Tabela 16.2 prikazuje statističku procenu prihoda.

Za takav zadivljujući učinak zaslužnaje kulturna moć. Skandinavske zemlje, napredni članovi evropske intelektualne i naučne zajednice, imale su veliki broj pismenih i kvalitetno više obrazovanje.21 Takođe, razvi­

ja le su se u atm osferi političke stabilnosti i javnog reda. N ekad među najratobornijim narodim a Evrope (setite se Vikinga u srednjem veku ili imperijalističkih ambicija Švedske u sedamnaestom veku), sada su bili najm iroljubljiviji, čak i flegm atični u poređenju s južnjacim a. Svojinska prava bila su zaštićena, seljaci uglavnom slobodni, a život duga staza upornog teškog rada povremeno prekidanog pijankama i sunčanim peri­odima.

265

TABELA 16.2: PROCENA REALNOG BRUTO NACIONALNOG PROIZVODA PO STANOV­

NIKU GRUPA EVROPSKIH ZEMALJA, U PERIODU OD 1830 . DO 1913 . GODINE (VRED-

NOST U AMERIČKIM DOLARIMA IZ 1960. GODINE; PROŠECI SVAKE ZEMLJE U GRUPL)

1830 1860 1913

Industrij sko jezg ro 268 402 765Skandinavija 219 297 682Skandinavija bez Finske 228 315 735Ostatak evropske periferije 215 244 343

INDUSTRIJSKO JEZGRO: A U S T R I J A (S E M 1 8 3 0 . G O D IN E ) , F R A N C U S K A , N E M A Č K A , ITA LIJA,

H O L A N D IJA , Š VAJCARSKA, UJED IN JE N O KR A L JEV S TV O )

SKANDINAVIJA: D A N S K A , F INSKA, N O R V E Š K A , Š V E D S K A

OSTATAK EVROPSKE PERIFERIJE: BU G A R S K A , GR Č K A , M A Đ A R S K A (SEM 1 8 6 0 . GODINE), PORTU-

GA LIJA, R U M U N IJ A , ŠPANIJA, R U SIJA , SRBIJA. PO DATAK ZA 1 8 6 0 . GO DINU ODNOSI SE SA MO NA

PO R TU G A L IJU I RU S IJU

I Z V O R : PO LLARD, „ T H E PERIP HERAL E U ROP EAN C O U N T R I E S ” , PREUZETO IZ: BAIROC H, „ M A I N

T R E N D S IN N A T IO N A L E C O N O M IC DIS P A R IT IES ” .

Skandinavijaje bila spremna. Već u osam naestom veku m ogao se predvideti kasniji uspon: Polhemove (Polhem) kvalitetne i korisne mašine i oprema u Švedskoj; norveški rudnici kobalta i rafinerije, koji su omogućili proizvodnju izuzetnih plavih boja za obradu stakla i porcelana u Evropi (koristio ih je i Vedžvud (Wedgwood), kao i majsenske zanatlije). Zanatli­

je su bile nespretne i zaostale u poređenju s južnjacim a, ali Skandinavija je brzo prihvatala m oderne alatke, instrum ente i tehnike. To najbolje pokazuje napredak u proizvodnji satova: do kraja osam naestog veka, najbolje danske i švedske sajdžije pravile su satove kvalitetne poput lon­donskih i ženevskih (a u pitanju su bile lokalne zanatlije, ne majstori iz Konstantinopolja, Moskve i Pekinga koji su izbegli u zapadnu Evropu.)

Skandinaviju je izgradilo slobodno preduzetništvo i brza reakcija, izvoz sirovina u industrijski naprednije zemlje i ulaganje tako zarađenih sredstava u raznovrsniju proizvodnju. Osnovne izvozne sirovine bile su drvo, bakar, kasnije gvozdena ruda. D anska je najviše izvozila po ljo ­privredne proizvode. Razvoj je , po pravilu, podrazumevao napredovanje od sirove do obrađene robe - od klada, preko ploča, do kaše za papir; od gvozdene rude, preko sirovog gvožđa, do kovanog gvozda; od sirove ribe do konzerv irane; od m leka do pavlake, m aslaca i sira. O vakav

266

napredak prilično su potpomogla unapređenj a u transportu i finansij skim institucijama (za koje je vezan domaći i strani kapital). Ali Skandinavi­

ja je pre svega toga izvozila znanje, preko svojih iseljenika: na primer, u carsku Rusiju, u koj oj je A lfred Nobel bio jedan od pionira novorođene naftne industrije. Rusija je stotinama godina naizmenično podsticala i zanemarivala industriju, privlačeći i odbijajući stručnjake - Skandinav- ci su u istom ritmu dolazili i odlazili.

Uporedimo industrijski razvoj Skandinavije sa tokovima u medite­ranskoj Evropi, posebno u Italiji, Španiji i Portugaliji. Sve te zemlje unazadila je religiozna i intelektualna netolerancija, kao i politička nesta­bilnost. Španija, iako form alno jedinstvena, b ilaje kao i pre podeljena na autonomne oblasti, i slabost centralne vlasti budila je ambicije stranih sila i domaćih pretendenata na presto (uz periode revolucije i građanskog rata). Politička situacija u nešto celovitijoj Portugaliji bila je slična, s tim što je monarhija mogla da prebegne u Brazil i da tamo čeka bolja vremena. Ita­lija je ostala podeljena, s Lombardijom (do 1860. godine) i Venecijom (do 1866. godine) pod habzburškom (austrijskom) kraljevstvom dve Sicilije (Napulj i jug) pod Burbonima do 1861. godine, dok su papskim zemlja­m a i Rimom do 1870. godine vladali crkveni predstavnici.

Sve te zem lje bile su siromašne, unesrećene i oskudnim, neurav­noteženim kišnim padavinama, zbog čega je poljoprivredni proizvod bio daleko ispod prinosa u severnoevropskim zemljama, dobro snabdevenim vodom. Spanija je bila u najnepovoljnijoj situaciji. Zam išljena linija između vlažne severne Evrope i sušnog ju g a (granica je godišnja količi­na padavina od 750 mm) deli Portigaliju i Italiju otprilike po pola, dok 90 posto Spanije leži na sušnoj strani, a veći deo njenog vlažnijeg delà

je planinski i neobradiv. Ako se tome doda prilično velika prosečna nad­m orska visina Španije, što podrazumeva i velike temperaturne razlike, jasno je da žitarice u toj zemlji teško uspevaju.22

Tako siromašne zemlje čine se pogodnim za industriju organizovanu po kolibama, à la suisse, ali Iberij skom poluostrvu nedostaj ala su potreb­na znanja, uključujući veću pismenost. Intelektualna oskudica rasla je vekovima - rođena u religijskom fanatizmu i hranjena kontrareforma- cijom - dovodeći do poljoprivredne zaostalosti i siromaštva.23 Ne može­mo uporediti nivo pism enosti u evropskim zem ljam a u tom periodu, dobrim delom zato što definicije i ocene pismenosti nisu svuda bile iste. Ali sigurno je d a je razlika između mediteranskih i severnoevropskih

267

zem alja bila velika. N a primer, oko 1900. godine, kadaje samo 3 posto Engleza bilo nepismeno, procenat nepismenih Italijana bio je 48, u Špani­

ji ih je bilo 56 posto, u Portugaliji 78 .24 Religiozni progoni u prošlosti - masakri, potere, proterivanja, prisilna pokrštavanja - kao i dobrovoljna intelektualna izolacija zemlje, bili su poput prvobitnog greha. N jihove posledice osećale su se i u dvadesetom veku .25

(Nepotrebno je reći da takve optužbe nisu po volji španske političke i intelektualne elite. N iko ne voli da mu se govori d a je sam kriv za svoj neuspeh, kao i da iza njegovog osećaja ponosa stoje mane, ne vrline. Otud i stalni napori španskih i h ispanofilsk ih teore tičara da taj greh prošlosti predstave kao „crnu legendu" - klevete o ljudim a loše sreće. Ali takvo propadanje ne može se objasniti igrom sudbine: za više od tri veka zaostalosti plaćena je visoka cena, m aterijalna i intelektualna, i to zahteva mnogo ozbiljniji pristup.)

Nekoliko prilagodljivijih oblasti izbeglo je opštoj sudbini. U Spani- ji se Katalonija izdvojila od ostalih i u osamnaestom veku započela meha­nizaciju tekstilne industrije. Nešto kasnije, eksploatacija mineralnih resur­sa, posebno rude gvozda krajem devetnaestog veka, privukla je novac i podstakla trgovinu u državi Baskijaca. Veći deo te sirovine je izvezen u strane centre industrije gvožda, je r Španci nisu umeli da obraduju rudu gvožda).

Italija je brže napredovala, posebno u dolini reke Po (Lombardija, pod habzburškom vlašću), u Đenovi i njenoj okolini. Venecija i Firenca, nekad važni industrijski i trgovački centri, polako su se svodili na turističku atrak­ciju i žive muzeje, sa nizovima nizovi radnji i hotela (i ničeg više). Nijedan putnik nije smeo da ih zaobiđe. (Taj proces jo š uvek traje, i Venecija je već morala da ograniči priliv posetilaca.) U jedinjenje Italije 1870. godine nije donelo veliku prom enu u podeli rada i bogatstvu. N a severu, posebno u Lombardiji i Pijemontu, bavili su se pomalo i poljoprivredom i industri­jom , plovili po rekam a i radili na zemlji. Jug (il mezzogiorno, zemlja pod­neva) bio je oblast s neplodnim divljim visoravnima na kojima su života­rili besposličari i ogromnih imanj a (latifundia) koj a su pripadala moćnim porodicama. Nepismeni seljaci, uglavnom nadničari i radnici bez zemlje, bili su podređeni lokalnim moćnicima - starim i novim bogatašima koji su se stilom života ugledali na ugledne članove starog režima.* Zemlja pod­

* Najbolji, sigurno najdostupniji izvor je roman Lam peduse 11 Gattopardo-Leopard.

268

neva najviše je izvozila ljude: emigrante u Novi svet, posebno u Sjedinjene Države i Argentinu, a nakon Drugog svetskog rata u severne delove Itali­je . Čak su i severnjaci slali decu u inostranstvo, najviše u bogatije industrij­ske oblasti severno od Alpa. U Francuskoj, na primer, veliki broj rudara u novootvorenom rudnicima gvožđa (osamdesete godine devetnaestog veka), kao i radnika u fabrikama Lorene, bili su Italijani.

Jug je ostao zaostao, uprkos velikim vladinim subvencijama za razvoj i, u naše vreme, od Evropske zajednice. Južni deo Italije je pun mrtvih fab­rika, nedovršenih kuća i puteva koji nigde ne vode. Pečat neuspeha i bez­nađa ukazuje na ozbiljne propuste: neznanje, predrasude, običajno pravo, organizovani kriminal. Zemlja podneva još uvek plaća grehove prošlosti. Mnogi severnjaci su toliko zgroženi stanjem na jugu da razmišljaju o oteep- ljenju. Odnosno, proterivanju. To se neće desiti. Tek kada su Česi hladne glave sagledali svoju situaciju, Slovaci su mogli da se odvoje.

Istočna Evropa bila je kao drugi svet. U zemljama Slovena (posebno u Rusiji) kmetstvo se održavalo u svom najgorem obliku. Koncentracija bogatstva u rukama rasipnog plemstva uslovila je smanjenu potrebu trži­šta za osnovnim proizvodnim delatnostima koje su mogle da prerastu u modernu industriju. Rusija je i u ovom slučaju (kao i u mnogim drugim situacijama) mogla bez velike žurbe da prati šta radi Zapad: ljudi su bili naviknuti na siromaštvo i nisu znali šta se dešava u drugim zemljama. Ali Rusija je bila sila, s velikim teritorijalnim ambicijama. Vrlo rano (šesnaesti vek) pokušala je da nauči nešto od Zapada, bar da bi se osamostalila u strateški važnim granama kakva j e bila proizvodnj a oružj a. Kao sili, indus­trija jo j je bila neophodna, pa je carska uprava plaćala strancima da orga- nizuju osnivanje fabrika ili da se nastane i rade u Rusiji. Pojedini zem- ljoposednici dozvoljavali su (uz uslov redovnih novčanih nadoknada) pre- duzimljivim kmetovima da se angažuju u trgovini i industriji. Sve to vodi­lo je ka nepotpunoj, zakržljaloj industrijalizaciji.

Osim toga, ruska preduzeća nisu radila u istom okruženju kao zapad­noevropska. Prodavala su samo na domaćem tržištu, a uvozila malo ili ništa. Jednostavno, nisu bila kom petitivna - ni tada, ni kasnije - naroči­to tokom sovjetskih godina. SSSR je izvozio samo u druge komunističke zemlje i treći svet. U međuvremenu, proizvodnja je , po zvaničnim po­dacima, rasla, i mnogi su verovali u to. Čemu verovati - brojkam a ili sopstvenim očima? Statističari bi bili mnogo bliže istini da su proizvod­nju povezivali s realnim tržišnim cenama i pravim kvalitetom.

269

Još sirom ašnije i zaostalije od Rusije bile su balkanske zemlje, od kojih su m noge bile unazadene pod vlašću Otomanskog carstva, tiran­skog društva prim itivnijeg od njihovog. N akon viševekovnog m irova­nja, na nacionalističkom talasu osamnaestog i devetnaestog veka krenule su u borbu za slobodu, prvo protiv Turaka, zatim i između sebe. Bio je to plem enit cilj, ali kako je identitet nacija počivao na beskompromisnoj religiji, lako je izazivao m ržnju i bezumlje. To nije bilo dobro za poslo­vanje i razvoj.

Bila su to društva bez privrednih inicijativa. Trgovina i novac bili su rezervisani za Grke, Jevreje, Jermene, Nemce. Ti tuđini nisu bili om ilje­ni, ne sam o zato što su se bogatili kupujući i p rodajući (a ne teškim radom) već i zbog razlike u ponašanju, odeći, izgledu, veri. (Stranci su umeli da ispostave račun za takav prezir.) Kada su se balkanske zemlje izborile za nezavisnost i okrenule modernoj politici, stanovništvo se svoj­ski trudilo da otera strance, odnosno da se oslobodi najaktivnijih elem e­nata ekonom ije. U tome su i uspeli, uprkos velikom pro tiv ljenju p ro ­gonjenih. (Te negostoljubive i opasne oblasti bile su pune m ogućnosti za zaradu.)

Balkan je ostao siromašan do danas. U nedostatku ozbiljnijih zadata­ka ratuju međusobno i za svoju bedu optužuju bogate ekonomije zapadne Evrope koje ih eksploatišu.

Levičarski politički ekonom isti i istoričari ekonom ije vole takva ob jašn jen ja. R azm išlja ju na nivou je z g ra i periferije : bogati centri naspram okolnih podređenih oblasti. Ali takva slika nije prihvatljiva: ste- pen razvijenosti Evrope opada od zapada ka istoku, i od severa ka jugu , od obrazovanih do nepism enih naroda, od demokratskih do autokratsih institucija, od ravnopravnosti do hijerarhije, itd. Nisu krivi nedostatak resursa i novca, ni zli stranci. Problem je u tkivu samog društva - u ku l­turi, vrednostima, inicijativi. Ti ljudi dobili su svu slobodu koja im je tre­bala, ali nisu znali šta da rade s njom.

,fiajonet je pravi drug”

Tokom prve polovine devetnaestog veka, standardno oružje ruske pešadije bila je k rem enjača glatke cevi s prednjim nabijanjem , slična

270

oružju iz prethodnog veka. (Puška s dugom cevi Danijel Buna (Daniel Boone) kojom je osvajao Kentaki b ila je bolja.) Ruski model iz 1828. godine je , kao i prethodne puške, koristio okrugle metke i bio je precizan samo do 200 jard i. Puške ostraguše koju su koristile vojske zapadno­evropskih zem alja bile su neprihvatljive - previše komplikovane i slabe za poljsku borbu. Takođe, Rusi nisu vladali tehnikom proizvodnje tako složenog oružja.

Ruska vojska se nije bunila zbog zastarelog oružja. Kao prvo, pukovi su bili odgovorni za opremanje ljudstva, a vojnici i oficiri su više voleli svoj novac da troše na hranu i piće. (Muškarci su radije procenjivani po istrajnošću u opij anju nego po ponašanju u borbi.) „Pukovi su pokušavali što više da uštede na oružju, a dobavljači su povremene odlaske u prlja­va državna skladišta oružja i udaljene m ale fabrike oružja smatrali kaznom ."26 Proizvođači oružja su davali kupcim a traženi broj pušaka, prom enljivog kvaliteta. V lada je pokušavala da spreči takvo podvalji- vanje upošljavanjem inspektora oružja, ali bez uspeha: i inspektori su bili deo sistema i nisu hteli da grizu ruku koja ih je hranila. (Sličan stav prema proizvodnji provlačio se u vreme Sovjeta kroz razne petogodišnje planove. Bilo je važno otaljati posao, snabdeti jedinice, platiti inspekto­ra, a kvalitet nek ide dođavola.)

Posledica ovakvog sistema bili su loši zakivci i šrafovi, krive cevi, lomljivi držači, pogrešni zatvarači. Godine 1853, neposredno pre počet­ka borbi na Krimu, carska vojska imala je samo pola potrebnih pušaka. Ionako loše puške u rukama ruskih vojnika postajale su jo š gore. Poput km etova na im anjim a vojnici obavezni na dvadesetpetogodišnju službu (neka vrsta doživotne kazne) nisu se mnogo brinuli o svojim alatkama. Oružje (dobro samo za paradu) je valjalo podmazati pre smotre, ali to se nije radilo, je r su vojnici morali ulje da plaćaju iz svog džepa. Pošto su meci bili skupi, za vežbanje su korišćeni glineni meci koji su ošteći­vali cevi. Oficirsko oružje je bilo jednako zanemarivano, do te mere da je m inistarstvo odbrane odredilo da oficiri koriste p išto lje um esto revolvera. Vojnim oružarima nedostajala je odgovarajuća obuka i opre­ma. Istim dletom, čekićem i klještim a potkivali su konje, popravljali točkove i oružje.

Pravila su pratila realnu situaciju. Suočeni s nestašicama, ruski vojni stratezi sistematski su potcenjivali vrednost vatrene moći. Tela su bila

271

značajnija od pušaka - tela i „moralna snaga" - a bajonet se cenio više od pušaka. „Metak je budala", smatrao je maršal Suvarov (Suvarov), „ali bajonet je pravi drug."* Bajonet je bio pouzdaniji, a oslanjanje na puške samo je slabilo borbenost. Prelazak s puške nabijače na pušku ostragušu bio bi pogrešan. Vojnici bi samo potrošili previše municije, zaboravlja­ju ć i kako da napune oružje. Dok se vojna snaga drugih zem alja m o- dernizovala, ruski vojnici su zaostajali. V ojna politika po pitanju naoruža- vanja odslikavala je stanje u ćelom društvu - vojska, gušena neefikas- nošću i u strahu od prom ena, gubila je vrem e i snagu na pom oćne aktivnosti (poljoprivredu, skupljanje drva i sena, izgradnju, transport), plačeći se prom ene j

Krimski rat (1854-1856) bio je katastrofa. R usijaje izgubila ono čega je najviše i imala - ljude, njih šesto hiljada. Generale i cara više je zaboleo gubitak zanem arljivog delà zemlje. Neki Rusi jo š uvek su koristili kre- m enjače s prednjim nabijanjem i bili su laka m eta za britanske i fran ­cuske puške sa udarnim m ehanizm om koje su imale tri do četiri puta veći domet. Čak su i ruski generali bili poput glinenih golubova. N a­ravno, njihovi protivnici nisu bili savršene mašine za ubijanje. Imali su problem a sa zalihama i higijenom (najveći neprijatelj bile su im bolesti), kao i sa glupim greškama u kom andovanju (britanska vojska je tada jo š uvek prodavala vojne titule), s m nogo topline ovekovečene u čuvenoj Tenisonovoj (Tennyson) posvećenoj besm islenoj pogibiji brigade en­gleskih vojnika u bici za Balaklavu („Charge o f the light brigade")

Ali Rusi su bili gori.

* Setite se instrukcija portugalske krune drugoj ekspediciji u Indijski okean (videti poglav­lje V I) - ne približavati se i uništiti ih s daljine. Isticanje sečiva ispred pušaka ukazuje na tehnološku zaostalost.t Cf. Bradley, Gundfor the Tsar. S ličnost sa japanskim stavovim a je zapanjujuća. Japan­ska industrija ob ično se sm atra izu zetn o e fik asn om , ali je do D rugog svetsk o g rata, proizvodnja oružja u Japanu bila skrom na, a pušaka, p ištolja i m unicije za vojsku nije bilo dovoljno. Vojnici su se tešili bajonetom , koga su najčešće ostavljali zabodenog u telo savladanog neprijatelja. B ajonet je bio skoro m istično sredstvo za potvrdu hrabrosti u borbi: „B ajonet je m nogo m oćn iji od če lik a puške, jer prilikom napada u liva če lik u vojnikovu dušu." Slično tom e, oficiri su se m nogo više uzdali u m ač nego u revolver, k o ­risteći, kad god su m ogli, samurajska sečiva. O m iljeni test kvaliteta m ača b ilo je odse- canje glave ili polovljenje zatvorenika jednim zam ahom mača. Cf. M. i S. Harries, Sol- diers ofthe Sun, poglavlje 35, , , ’M y Sword is M y Soûl’”.

272

Novac pravi novac17.

Svi znamo kako je to radila „prva industrijska zem lja". Polako i pažljivo. B ritanijaje obučavala fabričke radnike, lagano akumulirajući kapital. U tim prvim danim a mašine su uglavnom bile male i skupe. I mere su bile male. Stare zgrade prilagodavane su potrebam a industrije. Ukratko, išlo se korak po korak. Britanska ekonom ija razvijala se na zarađenom novcu, ličnim resursim a, pozajm icam a od rođaka, kirija. Finansijski posrednici, izuzev zajm odavaca u vidu pravnika, igrali su malu ulogu. Banke su se ograničile na davanje kratkoročnih kredita ili zajm ova. Ponekad se dešavalo da klijent, nakon otplaćivanja jednog, uzme novi kredit, i tako bez prestanka. U plodnijim godinam a takvi nizovi kredita bili su jednaki srednjoročnim ili dugoročnim kreditima. U boljim godinama. Ali u teškim vremenima banka je lako mogla odbiti vaš zahtev za kreditiranjem ili tražiti bržu otplatu kredita.

Vremenom se sve promenilo: mašine su postale veće i teže i zahte- vale zgrade koje odgovaraju njihovim merama. Ekonomske lestvice su porasle, a i prom et (zahvaljujući unapređenjima u transportu). Britanska preduzeća ipak su bila dovoljno bogata da pokriju ta povećanja: kada bi preduzetniku ponestalo novca, uključio bi u posao novog partnera.* Ali čak i Britanija je m orala da nađe poseban način da plati form alno javne projekte kao što su izgradnja pristaništa, kanala i pruga. Kako je Zakono ekonomskim „balonima" iz 1720. godine, usvojen zbog čuvenih špeku­lacija i sloma najužnom orskom tržištu, zabranjivao deoničarska društva s pravom slobodne preraspodele učešća, velike projekte obično su dobi­

* N eke industrijske firm e osnovale su sopstvene banke, delom da posreduju u njihovim transakcijama, ali i da privuku kapital lokalnih ulagača. Kako su takve firme koristile fon­dove iz kojih se isp laćivali u lagači po zahtevu, b ile su vrlo ranjive u periodima ekonom ­skih kriza. U svakom slučaju, sm er in icijative, od industrije ka bankarstvu, svedoči o bogatstvu britanskih industrijskih interesa.

273

ja la krupna partnerska preduzeća čiji se kapital krio iza jednog zastup­nika. To nije bilo najbolje rešenje u kom ercijalnom svetu neograničene odgovornosti „do posledn jeg novčića u džepu". Ipak, nedostatak ozbiljnog pravnog rešenja tokom čitavog veka govori o otpornosti tih projekata i opštoj vitalnosti britanske ekonomije. (Pretpostavljam da bi društvo tako prijem čivo za poslovne interese izmenilo pravila d a je po­stojala potreba za finansiranjem od strane banaka.)

K ada su se u devetnaestom veku poslovni izdaci i rizik povećali, n a je fik asn iji instrum ent za p rikup ljan je kap itala bile su ovlašćene deoničarske kom panije ograničene odgovornosti - ovlašćene, je r je ograničenu odgovornost m orala odobriti kruna ili parlament. Ta velika, po lu javna preduzeća nisu m ogla da očekuju dugoročniju finansijsku podršku banaka, je r n ijedna banka nije bila dovoljno velika. Engleska banka propisivala je da nijedna banka ne može imati više od šest part­nera. Tek 1826. godine dozvoljeno je osnivanje deoničarskih banaka, i to van kruga od šezdeset pet m ilja oko Londona (London i njegova okoli­na m orali su da sačekaju 1833. godinu). Ali te nove banke nisu bile ni veće, niti korisnije od privatnih, tako da čak ni graditelji železnica nisu mogli očekivati njihovu pomoć.

Tako je bilo u Britaniji. Kada je nekoliko ostalih evropskih zem alja tek počinjalo ozbiljnije da se industrijalizuje, u Britaniji su se već sme- nile dve generacije industrijalaca. Zaostajanje za Britanijom delom je bilo posledica spleta okolnosti političke istorije koja ponekad ume da na najbolniji način poremeti najbolje razrađene planove. Dvadeset pet go­dina revolucija i ratova od 1789. do 1815. godine preusmerilo je ostale evropske zemlje od izgradnje ka rušenju, poigralo se s privredom i trgovi­nom, rod ilo nekoliko pronalazaka, ali odložilo njihovu prim enu, in- spirisalo projekte, zatim ih zabranilo - kada se to sabere, kašnjenje za B ritanijom bilo je jed n a generacija.

Okolnosti ipak nisu bile toliko unazađujuće. Nemiri su takođe pod- stakli socijalne i industrijske promene koje su išle na ruku industrijskom razvoju. N aročito, ukidanje „feudalnih" nam eta u Francuskoj nateralo je druge zemlje da isto urade, om ogućavajući ljudim a da prelaze pros­torne i statusne granice. Ekonom ska isplativost tih prom ena pokazala se tek nakon mira. Zaostatak za Britanijom tada je bio jo š veći, ali i poten­cijalni dobitak.

274

Iz tih razloga neki teoretičari tvrde da se isplati kasniti: možete izbeći greške i odmah početi da koristite najnovije tehnike i opremu.* S druge strane, izgubljeno vreme ima svoju cenu. Isplativije je početi što pre.

Tako, ostale evropske zemlje su smatrale da nem aju ni sredstava ni vrem ena da kopiraju britanski put razvoja. Borile se su se u istoj areni. Zašto čekati pedeset godina da stignete u 1815. godinu? Trebao im je kapital veći od onog koji je bio potreban Britaniji, i to odmah. Htele su savremene fabrike, mašine, motore. U tridesetim godinama devetnaestog veka poželele su i železnicu, kanale, puteve i mostove. Gde naći novac?

Dostupna su im bila četiri izvora: (1) lična ulaganja; (2) finansijski posrednici i privatno kreditiranje; (3) pomoć vlade; (4) m eđunarodni tokovi kapitala.

Prvo, kontinentalna Evropa bila je puna bogataša. Nažalost, većina su bili zemljoposednici koji su prezirali prostačke trgovinske i industrij­ske poslove. Mnogi od njih gnušali su se i poljoprivrede (više su voleli da zemlju gaze konjskim potkovicama nego sopstvenim čizmama) i una­jm ljiv a li upravitelje da se staraju o njihovim im anjim a. Ziveli su od zakupnina i poljoprivrednih prinosa, ponekad i od kamata. Upravitelji su se bogatili.

Industrija je privlačila neke pripadnike viših slojeva i aristokratije, delom zbog zarade, ali i zato što je postala neodvojiva od upravljanja imanjem i od društvenih povlastica. N jihova imanja obuhvatala su izvore minerala i šume koj e su mogle da daju građu za brodove, zgrade, ili tunele u rudnicima. U centralnoj i istočnoj Evropi imali su kontrolu nad km et­stvom koje se moglo uposliti kao besplatna fabrička radna snaga. Neki od tih plemića postali su industrijalci i trgovci. Dobri primeri su porodice Dezandruen (Desandrouin) i Aranber (Arenberg) u Enou (kasnije u Bel­giji), Firstenbergovi (Furstenberg) i Švarcenberg (Schwarzenberg) u Aus­triji, Vendelovi (W endel) u Loreni (postaje francuska 1776. godine), Stroganofovi (Stroganoff) i Demidofovi (Demidoff) u Rusiji. M eđu nji­m a bilo je i vladara, poput princa Vilhelm a H ajnriha od Nasau-Zaar-

* A li to m ože biti vezano za dodatne troškove. Izbor tehnike nije jednostavan. U zm im o kao primer opremu: m oguće je da se proizvodi sam o poslednja verzija m odernih m aši­na. Ali i polovna oprema m ože biti korisna - onima koji znaju daje koriste. S druge strane, stare m ašine je teže održavati, a i pitanje je gde naći d elove za zam enu (m ožda od rashodovanih uređaja istog tipa?)

275

Liverpul

Birmmgem }

^E n g lesk a j _London ^Amsterdam-

Birmingem]

Nemačka

BerlinVaršava

Poljska

Francuska Bavarska

Habsburškezemlje

Budimpešti*Mađarska

Venecija

Madrid

Rajnska

FrancuskaLorena

R D A L IZ A C IJA E V R O PE, 1850. G O D IN Aželezn ičke m reže najbolji je fizički pokazatelj stepena industrij

brikena (Wilhelm Heinreich von Nassau-SaarbrUcken), koji je vladao od 1740. do 1768. godine.*

Aristokratski preduzetnici obično su nalazili partnere među buržoaz­ijom koja je svojim društvenim položajem i sistemom vrednosti bila pri-

jem čiv ija za prljave poslove, odnosno za pravljenje para. (Aristokrate su bile bolje u trošenju novca.) Buržoazija je ponekad koristila veze s ple­m ićima da skine mrlje sa svog ugleda. Pođimo od pravila aristokratskog sveta da plemići ulaze u brak samo jedn i s drugim. Ali, šta ako je neki običan građanin vrlo bogat? Brak aristokrate i građanina je onda prihvat­ljiv, a što je plemstvo više, ta veza je bezbolnija. (Sitno plem stvo je m o­ralo da bude pažljivo u tim stvarima.) Nekim aristokratama je pomagala i sreća, kao princu Švarcenbergu (Schwarzenberg), koji se u trideset i prvoj oženio bogatom naslednicom iz trgovačke porodice. Dama je usko­ro umrla, ali za njom i mladi princ zanim ljivog prezimena. Kako nisu imali dece, im anje je pripalo glavnoj grani klana Svarcenberg, koji je nastavio da dokazu je svoj preduzetnički duh, ne samo izborom bračnih partnera već i industrijskim projektim a, obrađivanjem zem ljišta i osni­vanjem investicione banke.1

Takvih primera, iako značajnih, nije bilo dovoljno. Industrijskoj re ­voluciji trebali su izdašniji izvori prihoda, uključujući banke i druge finansij ske posrednike.

Ovde se iskustvo u trgovanju pokazalo kao vrlo korisno. N akon vekova m anje ili vise profitabilnih aktivnosti, napravljena je m reža pri­vatnih banaka (u ličnom ili udruženom vlasništvu), koje su zajedno pred­stavljale bogat novčani kapital i m oćno sredstvo finansijskog po sre­dovanja i dugoročnog investiranja u industriju, birajući klijente ne toliko po mogućnosti zarade, koliko po poštenju, sposobnosti i, iznad svega, poslovnim vezam a. U tom e su se često poštovale verske i ku lturne sklonosti: hugenotsko-kalvinističke, sefardsko-jevrejske, nemačko-jevre-

* Neke od tih porodica počele su kao prosti ljudi (D em idofovi su bili km etovi), obogatili se preko industrije, došli do p lem ićkih titula, ostali u industriji, i unapredili svoj status pažljivo biranim bračnim vezam a. Tako je „gvozdena” dinastija Vendel postala de W en­del i, premda nije u lazila u bračne veze s v isok im plem stvom , već sa vrlo starim osiro­m ašenim porodicama bogatim ponosom i talentom. Kako je jedna gradne dame iz porodice s korenim a iz srednjeg veka, udata V endel, volela da istakne (naravno, uz osm eh), njeni prijatelji zovu njenog m uža le gros quicailler -preprodavač krupne gvožđarije.

278

jsk e , grčko-pravoslavne poslovne porodice obraćale su se „svojima" - njim a su verovali, od njih tražili i s njim a poslovali.2

Te male banke imale su mnogo veće područje delovanja nego što se na prvi pogled činilo. U kontinentalnoj Evropi, kao u Engleskoj, banke su investirale putem kredita često nadovezanih da bi se podržale realne poslovne transakcije i pokrivanih finansijskim papirima po sniženoj ceni. Ali bilo je i primera direktnog dugoročnog investiranja i učestvovanja u osn ivanju kom panije: tako su pariški Rotšildi finansirali francusku železnicu i francuske i belgij ske rudnike uglj a i kovačnice, nekoliko beč­kih banaka pomoglo je francusku železnicu i investiralo u železare i rud­nike uglja na habzburškoj teritoriji, dok se Banque Seillière u Parizu pridružila moćnoj porodici Buagu (Boigues) u pokretanju železara u L Krezou 1836. godine.3

Sposobnost tih starih trgovačkih porodica nikako nije za potcenji- vanje. Umeli su da namirišu zaradu i svoje bogatstvo izgradili na opor­tunizm u i snalažljivosti. Tome treba dodati i sklonost ka profitabilnim bračnim vezivanjam a koja su obezbeđivali finansijsku podršku i poslovne veze.4 Industrijska revolucija u Evropi pre javnih deoničarskih kompanija i berze ne može se razumeti ako se ne uzmu u obzir porodične i lične veze.

U plodnim godinama kratkoročni krediti i zajmovi mogli su da pre­rastu u dugoročne kredite. Ali u teškim vremenima odbijanje zahteva za novim kreditim a moglo je dovesti kompaniju s problemima do bankro­ta. Stabilnost i lojalnost davaoca kredita bih su vrlo važni za ugled banke, ali i najpouzdaniji i najodlučniji kreditor lako je mogao da promeni pona­šanje ako bi drugi poverioci počeli da traže raniju otplatu kredita. To je problem mreže finansijskih posrednika: kada je jaka, snažnija je od pros­tog zbira svojih delova, ali kad je nestabilna, slabost se lako prenosi od jednog do drugog čvora.

Taj opšti rizik i potreba za dugoročnijim investiranjem doveli su do novog oblika finansijskog posredništva, deoničarskih investicionih bana­ka, ili, kako su ih Francuzi zvali, crédit mobilier. Podsticaj za takve insti­tucije bili su birokratski i poslovni interesi: čak i pre 1820. godine, bavarski političari i trgovci isticali su potrebu za bankama koje bi poseb­no pomagale industriju. Isprva su to bile polujavne institucije - Société Générale u Briselu i Seehandlung u Berlinu. Nova vrsta banaka postala

je naročito važna prilikom stvaranja železnice, koja je proždirala kapi-

279

tal, za sebe i krupne prateće industrijske poduhvate. Tako je u tridesetim godinama devetnaestog veka Société Générale, dotad skromnija poslov­na banka, prerasla u investicionu banku, dok je u Francuskoj izniklo mnoštvo caisses, deoničarskih društava sa ograničenom odgovornošću (icom m anditiespar actions), čiji je cilj bio srednjoročno i dugoročno finansiranje.* Zašto caisses? Francuska banka nije dozvoljavala da se takve institucije nazivaju bankam a {banque), je r su se bavile rizičnim poslovim a. Zato su braća Perje (Pereier) izmenili Société Générale u Crédit Mobilier, što je postao opšti naziv sličnih institucija. Ako banku ne možeš nazvati bankom, smisli ime koje miriše na bogatstvo.

Neki su mislili da su ove nove fm ansijske institucije bile u sukobu sa starijim privatn im bankam a koje su im ale sopstvene industrijske interese. M eđutim , privatne banke imale su dobre razloge da aktivno podržavaju crédit mobiliers. Dugoročno investiranje bilo je previše rizič­no za njih, a gubici i bankroti tokom ekonomske krize od 1837. do 1839. godine, kao i 1848. godine, uverili su ih daj e diskretnije poslovanje ispla- tivije. Zato su rizik prepustile deoničarskim društvim a i trudile se da dobiju dozvolu za ograničeno učešće.

N akon panike 1848. i 1849. godine, Crédit M obilier Emila i Isaka Perjea (Emile i Isaac Pereire) obećavali su novi početak i ubrzo su m no­gi krenuli n jihovim prim erom .5 D ozvola režim a za njihov rad p red ­stavljala je direktnu podršku industrijskom razvoju, kao i dolazak novih ljudi. Predsednik Luj N apoléon (Loius N apolén, budući N apoleon III (Napolén) (zvani Je Petit", mali) želeo je da ostavi trag u istoriji, kao i da oslabi moć moćnih starih privatnih banaka, takozvanih haute banque - k o je su bile bliske orleanistima. V lada s n jim na čelu ukinula je og­

* Francuski zakoni o kom panijam a pravili su razliku izm eđu: (1) ob ičnog partnerstva (sociétés en nom collectif), u kom e su svi partneri im ali neograničenu odgovornost za dugove; (2) ograničenog partnerstva ( so c ié té s en commandite), gde su glavni partneri sn osili neograničenu, a ograničeni partneri ograničenu odgovornost; (3) deoničarskog ogran ičenog partnerstva (com m an dites per action), u kom e su svi ograničeni partneri p osedovali prenosive deonice; i (4) prava deoničarska društva (so c ié té s anonymes), gde je svako im ao ograničenu od govorn ost, a v la sn ištvo je b ilo isk lju čivo u vidu deonica. D ok nije uvedena opšta ograničena odgovornost 1867. godine, sve kom panije su m orale da imaju ovlašćenje odgovarajućeg zakonodavnog tela. Zbog toga je osnivanje kompanije bio skup i kom plikovan proces (premda su političke veze bile od pom oći), ali smatralo se d a je ograničena odgovornost narušavala trgovinsku etiku i poslove (kreditori su im ali pravo na veću sigurnost), i da se m ogla odobriti sam o pod izuzetn im okolnostim a.

280

raničenja koja su favorizovala staro bogatstvo. U okasnelom pokušaju da odgovori na opšta komercijalna udruživanja u Velikoj Britaniji 1856. godine, Francuska je 1867. godine registrovala m noštvo javn ih kom ­panija.6

Francuski investitori mogli su da prave i plate investicione banke zato što je privatni kapital u zemlji bio ogroman. U tom smislu, suprot­no istorijskom mitu, Crédit M obilier i njegovi imitatori zapravo i nisu bili potrebni. N ajbolje železničke linije već su bile poverene udruženji­ma starijih finansijskih snaga, a Crédit M obilier dobio je ostatke. Niti su se francuske industrijske firme obratile novim investicionim bankama, dajući prednost diskretnom poslovanju starih poslovnih banaka. Kom ­panija zavisna od dugoročne finansijske pomoći banke, dozvoljavajući jo j da se stalno m eša u njeno poslovanje, verovatno je bila u velikoj nevolji.* To nikako nij e išlo na ruku toj novoj vrsti banaka - slavni Crédit M obilier je propao 1867. godine.

U N em ačkoj, i dalje na istoku, investicione banke su našle smisao u finansiranju industrije, reviziji, podsticanju inovacija. Te nove instituci­je kombinovale su investiciono, poslovno i štedno bankarstvo (zato su nazivane „univerzalne banke"). N ajbolje među njim a okupljale su teh­ničku inteligenciju i služile kao konsultativni zavodi. Britanski bankari smatrali su da takve pomešane uloge narušavaju sveta pravila bankar­stva. Kako neko može uspešno da kombinuje kratkoročnu odgovornost sa dugoročnim angažovanjem finansijskih sredstava? To je siguran recept za propast.

O dgovor leži u naglom razvoju nem ačke ekonom ije počev od tridesetih godina devetnaestog veka (opšti uspeh čini svakog privlačni-

jim ) i u orijentisanosti ovih banaka ka bogatoj klijenteli. (Dva preduslo- va uspešnog bankarstva su novac drugih ljudi i pozajm ljivanje bogati- m a.)7 Sposobnostih univerzalnih banaka da nadu imućne klijente i neri­zične rizike ušla je u legendu. Najbolje i najveće bile su D-Banken (igrom slučaja, imena su im počinjala istim slovom): Darm stadter Bank, Dis- contogesellschaft, Deutsche Bank, Dresdner Bank. Dve (Darmstadter i Dresdner) preselile su se u Berlin (sličnih prem eštanja bilo je i u Bri­

* Čak i sada se često u literaturi koja se bavi tem om starom skoro čitav vek ističe pre­sudna u loga Crédit M obilier. Crédit M obilier je služila kao primer, ali ne u Francuskoj (izuzev kao putokaz kako ne treba raditi).

281

taniji i u Francuskoj). One su bile simbol snage lokalnog preduzetništva i kapitala. Izm eđu 1870. i 1913. godine knjigovodstvena vrednost ovih banaka porasla je sa 600 miliona do 17,5 m ilijardi m araka - sa 6 na 20 procenata udela u industrijskom kapitalu. N ajv iše se ulagalo u tešku industriju.8 Manj a preduzeća nalazila su pomoć na drugom mestu - krup­ne banke tražile su krupne poslove.

Šta ako je ekonom ija bila previše sirom ašna da finansira banke koje bi ulagale u industriju? Onda bi država pom ogla podrškom finansijskim posrednicim a ili direktnim učešćem. Državno učešće je raslo od zapada ka istoku. N ajednom kraju, u Britaniji, država uopšte nije direktno pom a­gala preduzeća: privatni kapital je finansirao i kanale i pruge. Preko kanala, u Francuskoj, industrijska preduzeća nisu dobijala direktnu pom oć nakon 1830. godine, a štedljivi buržoaski režim (oličen u ele­gantno popunjenom Luju-Filipu (Louis-Philippe) sa njegovim crnim kišobranom) nije hteo da pomogne preduzećim a i bankama u izgradnji železnice. Dani državnih inicijativa i pokroviteljstva su prošli. Francus­ka država tražila je da železnicu grade privatna preduzeća i odbijala da učestvuje u tome. S druge strane, složila se da plati zem lju i podlogu (uključujući tunele i mostove), pravdajući tu značajnu pomoć (oko 18 posto ukupnih troškova do početka 1848. godine) time da će pruge iona­ko na kraju pripasti državi. Kada se tome doda i nekoliko državnih zaj­mova, francuska vlada je do tog datuma platila 25 posto troškova izgrad­nje železnice.

U nem ačkim zem ljam a politika državnog ulaganja nije bila jed in ­stvena zbog političke podeljenosti. Neki režim i su novčano pom agali industriju, delom zbog svojih tehnoloških ili strateških interesa, ali i zbog socijalnog reda. Izgradnja železnice pom agana je na razne načine: od privatnog do državnog finansiranja, jav n e izgradnje, vlasništva i p ro ­jekata . I u Sjedinjenim D ržavam a politika državnog finansiranja raz­likovala se od države do države. Obično je ta pomoć bila u vidu dodele zemlje uz prugu. U Rusiji, država je im ala udeo u bankam a i industriji, gradila je , posedovala i kontrolisala pruge. Pri izgradnji pruga malo paž­nje se pridavalo topografiji i potrebam a industrije i trgovine. N a primer, pre izgradnje prve važne železničke linije, od M oskve do Sankt Peters- burga, od cara je zatraženo d a je osmisli. Car je uzeo lenjir i povukao pravu liniju, ali kako je vrh njegovog prsta štrcao, pruga je izgrađena s jednom krivinom.

282

Direktna pomoć samo je deo priče. Država je svuda prisutna, čak i kada to nije očigledno. Čak i u B ritaniji, vlada je podržavala i štitila prekookeansku trgovinu: plaćala je troškove osiguranja privatnih preko­morskih pohoda. Takva posredna pomoć, koju je lako prevideti, bila je presudna.

Takođe, Britanija je , kao i druge zemlje, podsticala trgovinu braneći se od strane konkurencije. Kasnijoj britanskoj posvećenosti slobodnoj trgovini (od sredine devetnaestog veka do 1930. godine) prethodio je dug period ekonomskog nacionalizma, oličen u povećanim carinskim dažbinama i diskriminatorskim pravilima prevoza robe m orem (zakonio trgovini i moreplovstvu). Mnogi teoretičari ekonomije tvrdoglavo ističu da takvo uplitanje u tržište šteti svima. Najagilniji branioci slobodnog tržišta u istoriji - viktorijanska Britanija i Sjedinjene Države nakon D ru­gog svetskog rata - žestoko su štitili domaću trgovinu u periodu svog razvoja. Savet drugima da ne rade onako kako ste vi radili, već kao što vam a sada odgovara, nije uvek na mestu.

Stara monarhij a u Francuskoj j e pomagala nove industrij e i tehnologi­je - novčanim donacijama i stipendijama, finansijskim povlasticam a i izuzimanjem od dažbina, i zajmovima koji su nisu vraćali. Takve povlas­tice podsticale su ambiciozne biznismene da potplaćuju uticajne ljude. Jedino pravo ograničenje bilo je osiromašenje državne blagajne koja se u osamdesetim godinama osamnaestog veka potpuno ispraznila. U među­vremenu, preduzetništvo je , kao u Engleskoj, našlo tihog pomoćnika u carinskim dažbinama koje su bile oružje protiv ostatka sveta i drugih de- lova kraljevine. (Trgovinske barijere su odslikavale neusklađenost ekonomske razvijenosti pojedinih oblasti.) Takav protekcionizam popus­tio je 1786. godine, kada je olakšan ulaz francuskih vina i svile u Bri­taniju, i britanskog pamuka, vune i gvožda na francusko tržište.* Takvo otvaranje snažno bi uticalo na francusku industriju, nepripremljenu na nove mašinske tehnologije. Ali revolucija 1789. godine i rat u Britaniji 1792. godine prekinuli su taj ekonomski eksperiment.

* Istorija evropskih carinskih dažbina predstavlja priču o popularnoj, skoro instinktivnoj zaštiti, isprekidanu epizodam a administrativnih, elitističkih pokušaja uspostavljanja slo­bodnije trgovine, kao što su bili Edenski sporazum (1786. godine), anglo-francuski spo­razum K obden-Sevalje (Cobden-Chevalier) iz 1860. godine, zajedničko tržište posle Dru­gog svetskog rata i GATT. Problem je bio sukob prostih stečenih prava, sjedne, i složeni­jih ekonom skih razloga, s druge strane.

283

Francuska revolucija ojačala je poljuljanu ulogu države. V last je bila stroža, odlučnija, više centralizovana. Industrijska proizvodnja postala

je prioritet zbog rata. Ali režimu su nedostajala sredstva (rat jede novac), a potrebe vojske samo su ojačale stare tehnologije. Industrija se pom a­gala najv iše preraspodelom bogatstva - na prim er, m ilitantni antik- lerikalni režim konfiskovao je crkvenu imovinu i iskoristio je za indus­trijske projekte, ili prodao pod povlašćenim uslovima.

N akon revolucije (od 1798. godine), bonapartistički (kasnije napo- leonovski) režim pokrenuo je skroman program ekonomskog razvoja. Bogatstvo odvojenih zem alja (uključujući um etnička delà) prom enilo vlasnike (uglavnom je završilo u francuskim rukama). Ipak, najveći do­prinos (ili štetu) industriji donelo je indirektno zatvaranje tržišta za uvoz iz Britanije. Poražena Francuska se nakratko, posle 1815. godine, okrenu­la slobodnom tržištu, barem putem povlastica britanskim pobednicim a i protivljenja carskom autoritarizmu. Zid protekcionizm a je srušen. Ali „hladan tuš" stranih proizvođača (posebno tekstilnih) vrlo brzo je probu­dio nacionalni instinkt. Francuski proizvođači su se pobunili, i narodna skupština je po h itnom postupku izglasala povećanje niza carinskih dažbina. Zabranjen je uvoz najvažnije robe, poput pam učnog konca ili platna. Pitanje je da lije ovaj protekcionizam bio koristan za francusku industriju. Uticao je na porast cena za francuske kupce, smanjio potraž­nju i zaštitio zastarelu tehnologiju. Ali povećao je profit efikasnijih fir­mi koje su m ogle da se održe u okvirim a takvih cena.* P reduzeća se hrane na razne načine.

U m eđuvrem enu, francuski ekonomisti, inspirisani engleskim pri- merom, isticali su prednosti liberalizacije. Revolucija 1848. godine gur­nula je političko klatno na drugu stranu, daleko od protekcionizma i n je­govih orleanističkih uživalaca. Čim je Luj N apoléon došao na vlast,

* Teorijski, konkurencija na dom aćem tržitu trebalo bi da sm anji cene (i profit), čak i pored tarifnih barijera. A li efikasniji proizvođači su upravljali cenam a skriveni iza svo ­jih zaostalijih suparnika i uživali u blagodetim a m onopola. Videti: Gi Tijie, Aspekti, str. 255: „Opstanak m alih starom odnih pogona za proizvodnju gvožđa pom oću drvenog ug- lja, inertnost ekonom skog m iljea i zaštita stečenih prava, obezbeđuju dodatnu korist novim kovačnicam a; ne samo da ih carinske dažbine štite od konkurencije u vidu stranog gvožđa već i male, arhaične kovačnice proizvode po vrlo v isok im cenam a.” Takođe, str. 249-150, o prolongiranoj dom inaciji revolvera nad pištoljem : proizvodnja pištolja daleko je j e f ­tinija, ali proizvođači su hteli da ga prodaju po istoj ceni kao revolvere. Cilj nije b ilo osva­janje tržišta, već veći profit. Sto da ne, kad već država kupuje.

284

porastao je pritisak javnosti za ukidanjem zabrana i sm anjenjem carin­skih dažbina. Bar se ekonomisti nisu bojali velike zle Britanije. Uprkos otporu dom aćih proizvođača, koji su „lili suze" zbog svojih radnika, carski režim značajno je snizio carinske dažbine, prvo oportunističkim odredbama, zatim i kroz englesko-francuski trgovinski sporazum između Kobdena i Sevaljea (Cobden-Chevalier) 1860. godine, koji je izložen javnoj raspravi tek nakon zaključivanja. (Naravno, to i jes te najbolji trenutak.) Svedočanstva učesnika objavljena su u sedam velikih tomo­va i daju izuzetan uvid u raslojenost francuske politike. Tako se okonča­lo vreme zabrana usmerenih na ključne industrijske proizvode (pamučne tkanine) i transport brodovima. Ako se Francuska m ogla nositi s Bri­tancim a, sigurno je m ogla da izdrži konkurenciju m anje razvijenih zemalja. U narednim godinama politiku sm anjenja dažbina prihvatile su i druge zemlje (otuda form iranje nemačkog Zollvereina 1865. godine) usvajajući princip „najprivilegovanije nacije" .9

Rusija, sirota Rusija, najočitije pokazuje šta se dešava kada država kontroliše ekonomski razvoj. Počev od šesnaestog veka, ruska taktika sustizanja Zapada svodila se na usvajanje njegovih tehnika. Rusija u tome nije bila dosledna, delom zato što su inicijative morale da poteknu s vrha, a carevi su imali i druge stvari na umu, a i zato što su takvi pokuša­

ji zahtevali velika sredstva. Ko je plaćao račun? Kmetovi - ko drugi? M odernizacija inicirana odozgo počivala je na prisilnoj radnoj snazi. Ali, kada se posle svih tih vekova svedu računi, cenu je platila cela zemlja. Kmetovski status pobuđivao je besmislenu aroganiciju viših slojeva, a pohlepu, zavist i m ržnju među nižim. Čak i nakon emancipacije km eto­va, takvi stavovi održali su se kao najveća prepreka ruskom napretku.

Baš kao što su velike banke u Nemačkoj više volele da ulažu novac u tešku industriju koja je obrtala krupan kapital, tako je Rusija najviše podržavala rudarstvo i metalurgiju, ohrabrujući osnivanje ogromnih pre­duzeća - otelotvorenja megalomanskih apetita. Ruske velike peći su bile veće od nemačkih. Potvrđivale su ono stoj e po nekima pravilo zaostalosti- veće, brže i prevaziđeno. A kada je industrijalizacija pod patronatom države dovoljno uznapredovala, akumuliranim kapitalom finansirane su investicione banke sasvim slične svojim nemačkim prethodnicim a po ulozi i strategiji.

Rezultat je bio značajan, ali nestabilan. Ruski industrijski proizvod porastao je 5 do 6 procenata u periodu od 1885. godine do 1900. godine,

285

ponovo između 1909. i 1912. godine. Dužina pruga udvostručila se u peri­odu od 1890. do 1904. godine, a proizvodnja gvožđa i čelika povećala se deset puta između 1880. i 1900. godine. Od 1860. do 1914. godine Rusi­ja je od sedme svetske industrijske sile postala peta. Bio je to veliki pomak, ali dugo zaboravljen, j e r su komunisti, nakon revolucije 1917. godine, izmenili istoriju da bi oklevetali carski režim, brišući njegove uspehe.

N isu m orali m nogo da se trude da bi ocrnili carsko doba. Carska Rusija im ala je mnogo mana. Obilovala je šizofrenim suprotnostim a i protivurečnostima: slabo obrazovana, nepism ena populacija s briljant­nim intelektualnim i naučnim izuzecima, privilegovana, samopovlađu- ju ća aristokratija koja se s gnušanjem opirala m odernizaciji, fanatično radikalan revolucionaran pokret - svila i prnje, plemenito vino i je ftin a votka, kristal u oficirskoj menzi, zem ljani lonci u izbama. Pokretanje ekonom skog razvoja probudilo je zaspalog diva, povezalo ga s napred­nijim zemljam a, donelo m u čudne i uznemirujuće tehnologije, otrovalo ga tuđinskim snovima.

Snovi su prihvaćeni brže od tehnologije , gurajući zem lju preko granice stvarnosti. Tri rata uništila su režim i iskristalisala ja z između istoka i zapada, prevaziđenog i naprednog, fantazije i realnosti. Prvi je bio Krimski rat (1854-1856), koji je potcrtao razliku između profesio­nalnih i prinudnih vojnika - ubrzo je došlo do emancipacije kmetstva. U drugom ratu Rusija je pretrpela ponižavajući poraz od Japana (1904­1905). Prvi put je zaustavljena u svom osvajanju istoka (Drang nach Osteri). Uskoro je osnovan parlam ent (Duma) i uvedeni narodni izbori- dobra ideja, ali ne i za aristokratiju. Treći udar režim u bio je Prvi svet- ski rat, Veliki rat, kada je m ilionim a ruskih seljaka naređeno da stanu pod kišu metaka. Time su nesposobna vlast i vojska izgubili legitimitet, i režim je ubrzo svrgnut. Rusiji se desilo što i Spaniji: nekadašnja veli­ka sila n ije m ogla da se nosi sa zahtevim a i am bicijam a industrijsk i naprednijih država. I, kao Španija, Rusija je znala šta se dešava, ali je n jena reakcija bila slaba i zakasnela.

Poslednji od četiri načina finansiranja bio je m eđunarodni protok kapitala. I ovde se može pratiti nivo zastupljenosti od istoka ka zapadu. Engleska je ulagala u francusku železnicu, Francuska i Belgija u prusku industriju gvožđa i u austrijske banke, N em ačka u italijanske banke i balkansku železnicu, i svi zajedno u rusko rudarstvo i industriju. General-

286

no gledano, veliki novac pratio je velike mogućnosti, uz mnoštvo posred­nika i plaćenika.

N eki istraživači ekonom skog razvoja, posebno zainteresovani za zaostalost Trećeg sveta, trude se da unazađenost objasne odbijanjem bogatih da ulažu u siromašne. Takva optužba ne može da izdrži sud istori­je i logike. Biznismene je oduvek vodila samo želja da zarade, gde god mogu. Naravno, nisu svima isto naklonjeni. Trude se da što više smanje rizik i olakšaju sebi. Takođe, više vole blaže klime od ekstremnih, bliža m esta od dalekih predela, kulture sličnije njihovoj.

Ponekad prave velike greške. I pored pažljivog planiranja, dešava se da se investicije ne isplate. Ali to ne sprečava biznismene i investitore da ponovo pokušaju . Ž elja za novcem sigurno ne zadržava razvoj. Najveće prepreke su socijalna, kulturna i tehnološka nespremnost - izo­stanak želje za znanjem i novim tehnikama. Drugima recima, nedostatak želje za sposobnošću pravljenja novca.

L Krezo: " Telenovela" iz ekonomske istorije

U decenijam a nakon uspostavljanja m ira 1815. godine francuska industrija gvožda polako je otkrivala svet m odernih tehnologija. P re­sudna su bila tri faktora: (1) niz tehnika kojim je trebalo ovladati (naroči­to topljenje pomoću koksa i pudlovanj e i valj anj e uz korišćenj e uglja kao goriva, u čemu je Francuska kasnila pedeset godina); (2) unapređenja u transportu koj a su smanjila troškove prenosa uglj a do rude gvožda i obr­nuto; i (3) ogrom na potražn ja za kovanim gvoždem usled izgradnje železnice.

Te okolnosti odredile su sudbinu L Krezoa, industrijskog grada koji je , najviše zahvaljujući naklonjenosti prirode (obilje uglja i gvozdene rude u blizini) i kraljevskoj podršci, uveo tehniku topljenja pomoću kok­sa u francusku industriju osamdesetih godina osamnaestog veka. Ali L K rezo su gušila m noga ograničenja, od kojih je najozbiljn ije bilo loš pristup odgovarajućem tržištu.* Kada se tome doda loše upravljanje i h irovitost revolucije i rata, ja sn o je zašto je 1835. grad potresao niz bankrotstava. Činilo se d a je sva ta oprema osuđena na rđanje.

* L Krezo se nalazi u oblasti N ivernije, 370 kilometara jugoistočno od Pariza.

287

Ali grupa iskusnih tehničara i trgovaca je spojila znanje, novac i veze, otkupila ostatke propalih firmi i ponovo pokrenula industriju. Sastav tog tim a m nogo govori o potrebam a biznisa i karakteru francuske buržoazij e .

K ljučni ljudi u tom poduhvatu bila su braća A dolf i Ežen Šnajder (A dolphe i Eugène Schneider), trgovci, bankari, tehničari i dovitljivi preduzetnici. N jihov otac Antoan Šnajder (Antoine Schneider) bio je ugledni pravnik u Loreni. N ećak, koji je diplom irao na Ecole Po ly ­technique, napredovao je u vojsci do čina generala i kratko vrem e bio ministar odbrane - karijera korisna za njegove rođake, prodavce gvožđa i čelika.

A dolf je oženio Valeri Anjan (Valerie Aignan), pastorku Luja Buagua (Louis Boigues), bogatog pariškog trgovca m etalurškim proizvodim a (vrlo plodna bračna zajednica za industriju). Buagu je već investirao u livnice i kovačnice, od kojih je na jis tak n u tija bila velika fab rika u Foršambou, stoje među prvim a usvojila tehniku livenja gvožđa pomoću koksa (ponovo uvedenu u Francusku dvadesetih godina devetnaestog veka).* Porodica Buagu, katalonskog porekla, došla je u centralnu Fran­cusku u sedamnaestom veku i stekla moć preko društvenih veza i kupo­vine zemlje. Sinovi i ćerke venčavali su se za pripadnike bogataške aristo- kratije (nove, ali uticajnije), barone i grofove, ili bar za one koji su u im e­nu imali član de. Tako se M ari, sestra L uja Buagua, udala za grofa Ipo- lita Žobera (Huppolyte Jaubert), nećaka i usvojenog sina i naslednika bogatog i m oćnog grofa Fransoa Žobera (François Jaubert), upravnika Francuske banke.

Železara u Foršam bou je bila plod sjedinjavanja Buaguovih para i poslovnih veza (Luj Buagu nije bio pasivni investitor) i tehničkog zna­nja Žorža Dufoa (Georges Dufaud), sina vlasnika železare pod starim režimom. D ufo je bio jedan od prvih diplomaca na Ecole Polytechnique i pionir uvođenja novih tehnologija u obradi gvožđa koje su se bazirale na koksu. Prošao je kroz pakao bankro tiran ja i vratio se iz n jega (što nije škodilo njegovom ugledu, je r je bankrotstvo bilo uobičajena stvar u Francuskoj). Sada m u je povereno upravljanje preduzećem teškim više m iliona franaka. U speh u tom poslu (da ne pom injem o privatne veze) doneo m u je ponudu da uzm e učešće u višem upravnom telu i da preuzm e upravljanje preduzećim a druge vrste, što je on odbio. N jego­

* Fabrika se nalazila severno od N evera na Loari, oko 230 kilometara južno od Pariza.

288

vo srce pripadalo je tim livnicama i kovačnicama, i radionicam a m aši­na u Niverneu.

Njegov sin Ašil (Achille) preuzeo je njegov posao, dok se starija ćer- ka udala za Džordža Krošoa (George Crawshay), pripadnika jedne od najstarijih i najvažnijih dinastija britanskih vlasnika železara, a m lada za Em ila M artina (Emile Martine), metalurškog preduzetnika, koji se pro­slavio doprinosom Simens-Martinovoj (Siemens-Martin) tehnici dobi­

j anj a čelika. Te veze dovele su do dragocenog udruživanj a znanj a i tehni­ka. Prilikom jedne obećavajuće poslovne posete Londonu 1826. godine (trebalo m u je skoro dve nedelje da doputuje iz Foršamboa, prem da se m ožda zadržao u Parizu) Zorž Dufo je naručio parnu mašinu i automati- zovane mehova za Martina, pridobio jednog od najboljih britanskih in­ženjera, opet za Martina, i posetio brojne britanske fabrike i javna gradil­išta (verovatno mu je pomogla Krošoova preporuka). Takođe, doneo je u Francusku raznovrsne primerke proizvoda koje su Englezi, za razliku od Francuza, pravili od metala. Nakupovao je toliko engleskih proizvo­da d a je morao da unajmi brod koji je preneo svu tu robu preko kanala u Francusku.10

Ali vratimo se L Krezou. Sa samo devetnaest godina, 1821. godine, A dolf Šnajder je počeo da radi u banci Seillière. Sejierovi (Seillière) su počeli kao trgovci i proizvođači vunenog konca i tkanina, ali poput slič­nih preduzetnika vremenom su se posvetili posvetili posredničkim po- slovim vezanim za tu industriju. To ih je odvelo u bankarstvo, a ujedno iz Lorene u Pariz.11 Bili su među nekoliko vodećih katoličkih porodica na polju kojim su vladale protestantske firm e snažno povezane sa svo­jo m švajcarskom braćom po veri. Posebno ih je interesovala proizvod­nja gvožda i metalurgija. Seijerovi su snažno podržavali svog zemljaka iz Lorene Injasa Fransou de Vendela (Ignace-François de Wendel), artil­jerijskog oficira koji je , u skladu sa tradicijom svoje porodice, postao vlasnik željezare. Bio je to najagilniji i najuticajniji zagovornik tehnologi­je livenja gvozda pomoću uglja u okviru starog režima. Revolucija mu je oduzela livnicu i kovačnicu u Ejanžu, ali m u je Floranten Seijer (Flo­rentin Seillière) 1804. godine pomogao da ih otkupi, kao i da kupi obliž- nj u kovačnicu u Muaj evru 1811. godine.12

Banka Seillière je 1830. godine dobila ugovor za snabdevanje opre­mom francuske ekspedicije u Alžir (početak francuskog imperijalizma u severnoj Africi). A dolf Šnajder je poslat kao predstavnik na lice me-

289

sta i dobio je značajnu proviziju od 2 posto ukupne vrednosti robe. To malo bogatstvo omogućilo m u je da započne sopstveni posao kao trgo­vac tkaninam a u Parizu. U tom svojstvu napravio je poslovne kontakte sa tadašnjim vlasnicim a L Krezoa, dvojicom Engleza, i postao njihov investitor. To m u je kasnije omogućilo povlašćen položaj kada je kasni­je kupovao propala preduzeća.

U m eđuvrem enu, mladi brat, Ežen, išao je svojim putem. Počeo je kao službenik u Renu, centru industrije vune, da bi se kasnije pridružio bratu u banci Seillière. M eđutim , 1827. godine, sa samo dvadeset dve godine, prihvatio je ponudu barona de N efliz, potom ka stare sedanske protestantske dinastije de Popiar, poznate po proizvodnji i obradi vune, da upravlja obližnjom kovačnicom. (Gvožđe je bilo magnet, posebno za mlade ljude.)

Ežen je upravljao baronovom kovačnicom skoro deceniju. U m eđu­vremenu, A dolfje razm išljao o L Krezou koji se gasio u bankrotu. Pre- duzeće je prodato na aukciji 1835. godine za 1,85 miliona franaka m e­talurškom magnatu Kostu (Coste) iz Salona na Soni. Ali Adolf, odlučan da poseduje te fabrike, potegao je svoje veze (Luj Buagu i Fransoa Seji- er) i otkupio preduzeće za milion franaka veću cenu. IM . Kost i A dolf su bili zadovoljni.

A dolfje doveo svog b ra ta da m u pom ogne. Ežen je kontro lisao direktnu eksploataciju rude i proizvodnju, a A dolf trgovinu i finansije. Nedugo potom, Ežen je oženio Konstansu L M oen de M ar (Constance Le M oine des M aies), unuku barona de N efliz (de N euflize) i ćerku a receveur des finances. (Bili su to skupljači poreza koji su se time bavili dugo vrem ena pre nego što su bili primorani da taj posao prepuste m i­nistarstvu finansija. Nakon toga postali su važni privatni bankari.) Da bi unapredio svoje tehničko znanje, Ežen je pohađao kurseve na Conser­vatoire des Arts et M étiers u Parizu i u skladu s francuskim običajim a toga vrem ena posetio Englesku da bi proučio konkurenciju . Tako su katoličko preduzeće i novac venčali protestantsko preduzeće i novac, izrodili političke veze koje su od L Krezoa napravili najvećeg snabde- vača šinama i kovanim proizvodim a, proizvođača parnih mašina, loko­motiva, parnih kodova, parobroda i štamparskih presa i, vremenom, naj­važnijeg francuskog proizvođača oružja.

Kada je 1848. godine, u svežderačkoj krizi, fabrika u Foršam bou zapala u velike probleme, spasli su je Vendel (Ejanž) i Šnajder (L Kre-

290

zo), odobravajući veliki bankovni zajam (sm atrajući da se železarski magnati m oraju pomagati). A vek kasnije jed n a od četiri ćerke M orisa de Vendela (Maurice de Wendel) udala se za Seijera.

N išta od ovoga nije bilo plod slučajnosti ni romanse.

Prednost zaostatka

Pre samo nekih pola veka, 1951. godine, A leksandar Geršenkron (A lexandar G erschenkron) napisao je u ticajni esej „Ekonom ska za­ostalost u istorijskoj perspektivi". U njem u se zapitao šta je potrebno za­ostalim zemljam a da započnu industrijalizaciju i da podražavaju svoje prethodnike. Drugim recima, ima li razlike ako se počne kasnije?

S ta je potrebno? Geršenkron je odgovorio metaforički: mogućnost da se preskoči jaz u znanju i praksi između zaostale i napredne ekonomi­je . Geršenkron se nije trudio da objasni zašto bi neko želeo da prevaziđe tu provaliju. Koristje bila očigledna. Jaz je sam po sebi podsticaj, poziv na plodonosni napor - poput razlike potencijala koja, ako je dovoljno velika, izaziva svetlucavo električno pražnjenje. (To je m oja metafora, ali nije slučajna. Geršenkron direktno pom inje „napon" između „poten­cijalnog" i trenutnog stanja.)

Po Geršenkronovom modelu, isplati se kasniti. Ne pre skoka, već posle. (On se ne trudi da proceni gubitak zbog siromaštva pre industri­jalizacije, ali to i ne m ora da uradi. C enaje velika.) S toje veći jaz , vred­nija je nagrada za one koji ga prevaziđu. Zašto? Zato što se toliko više ima naučiti, uključujući i greške koje valja izbeći. R ezultatje brži razvi­tak zaostalih zemalja. Njihov napredak karakteriše nešto što Geršenkron zove „odskok" (ili odskoči), period (periodi) izuzetno brzog razvoja.

Po Geršenkronu, okasneli razvoj teži da se bazira na „namodernijim i najefikasnijim tehnikam a", je r su najisplativije i jedine prihvatljive u nadm etanju sa naprednijim zemljama. Te tehnike obično podrazumeva- ju intenzivno korišćenje kapitala, što je , izgleda, neprihvatljivo za zem­lje s velikom jeftinom radnom snagom.* Geršenkron je svestan tog pa­

* To se delom m ože opravdati sm erom tehnološkog napretka - zam enom rada kapitalom- ali i činjenicom daje G eršenkron smatrao da put brzog razvoja vodi preko teške indus­trije. To je video u N em ačkoj i u Rusiji, i pretvorio u paradigmu. Ironično je što je mark- sistčka m isao išla sličnim tokom , a Geršenkron je bio sve, sam o ne marksista.

291

radoksa i objašnjava ga razlikom u kvalitetu radne sile. Dobri, discip- linovani radnici zapravo su retki, redi nego u bogatijim , naprednijim zemljama. Zato se isplati osloniti se na kapital um esto na radnu snagu.

Po Geršenkronu, to je tek deo problema. Ostaje pitanje načina: kako su zaostale zem lje, bez kapitala i kvalitetne radne snage, uspele da naprave m odernu industriju s ogrom nim obrtom kapitala? I (prem da G eršenkron ne posvećuje veliku pažnju ovoj temi) kako su uspele da dođu do znanja i tehnika? N a kraju, kako su prevazišle socijalne, kul­turne i institucionalne barijere industrijskom preduzetništvu? Kako su napravile odgovarajuće aranžmane i instutucije? Kako su uspele da se izbore sa teškoćam a prom ene?

U svom istraživanju uslova i ograničenja zaostalosti Geršenkron se naročito zadržava na m obilizaciji kapitala. Uočava tri nivoa: (1) zemlja s m nogo privatnog bogatstva i imućnih porodičnih poslovnih banaka, sposobnih da samostalno finansiraju preduzeća, da daju m anje zajmove i dalje ulažu odatle stečen profit; (2) siromašnija zem lja sa skrom nijim privatnim bogatstvom , ali dovoljnim za finansiranje industrije ukoliko postoje (investicione) banke za mobilizaciju tih raštrkanih fondova; i (3) jo š sirom ašnija zem lja bez dovoljno privatnog bogatstva u kojoj samo država ima sredstava da pokrene industriju, fm ansiranjem investicionih banaka ili direktnim subvencijama. Britanija je očigledno spadala u prvu kategoriju, Nemačka, Austrij a i Italij a u drugu, dok su Sj edinj ene Države, Belgija, Švajcarska i Francuska bile negde između. R usija je spadala u treću grupu.

Geršenkronov rad u ovoj oblasti prilično je kritikovan je r se znatno oslanja na učenja ranijih generacija, i odbacuje složene istorijske m e­hanizme da bi došao do prihvatljivih obrazaca. Svaki novi niz num erič­kih procena zahteva prilagođavanje ukupne perspektive. I pored toga, Geršenkronov rad utiče na istraživače razvoja, uglavnom zbog glavnih zaključaka: zaostali m oraju da naprave posebne aranžmane kako bi kom- penzovali svoj zaostatak i razlike, za šta, uz inteligenciju i volju, m ogu naći nač in .13

292

Bogatstvo znanja16.

Prvo su uspostavljane institucije i razvijala se kultura, zatim se zarađi­vao voljeni novac, ali od samog početka glavni dobitak bilo je znanje.

Prvi korak ka otkrivanju „tajni" novih britanskih tehnologija bio je slanje istraživača - obučenih agenata - koji bi posmatrali, izveštavali i vrbovali veste zanatlije kvalifikovane radnike. Tako je Francuska, na podsticaj škotskog doseljenika Džona Loua (John Low), između 1718. i 1720. godine, sistem atski zapošljavala britanske stručnjake: p ro ­izvođače satova, vunarske radnike, metalurge, staklare, brodograditelje- oko dvesta ili trista ljudi. Taj poduhvat je toliko uznemirio Britance da su doneli zakon o zabrani iseljavanja određenih grupa zanatlija, prvu u nizu sličnih mera tokom narednog veka vezanih za unapređenje indus- tr ije1.

Zakonska zabrana ipak nije bila neprem ostiva prepreka. U svetu jak o g protekcionizma nisu svi brinuli zbog mogućnosti međunarodne konkurencije. Uzmimo za primer obradu metala - posebno važnu veš- tinu zbog svoje vezanosti za proizvodnju oružja i mašina. (Ljudi bi pro­sto ubili da nauče da ubijaju bolje.) Francuska monarhija je 1764. godine poslala Gabrijel-Žan Žara (Gabriel-Jean Jars) da u naredne dve godine posećuje rudarska i metalurška postrojenja u Engleskoj. Britanci se nisu m nogo bojali tog „otim anja" znanja i vrlo lepo su ugostili francuskog izaslanika u livnicama i kovačnicama u Sefildu i na severoistoku. N je­gove objavljene beleške jo š uvek su dragocen izvor in fo rm acija o tehnikama toka doba. * Isto važi i za britanska dostignuća u hronometri-

* Žar je posetio i metalurška postrojenja u istočnoj Austriji, Češkoj, oblasti Lijež (danas u B elgiji) i Švedskoj. Iako je umro ubrzo po poslednjem putovanju, tokom kog je obišao gvožđare u istočnoj i centralnoj Francuskoj (1768. i naredne godine), uspeo je da prenese svoja zapažanja brojnim vlasnicim a železara i metalurzim a, izm eđu ostalog, i Injasu de Vendelu. Deo Zarovih izveštaja objavio je njegov brat, takođe Gabrijel, pod im enom Voy­ages métallurgiques (1774-1781) - W oronoff, L'industrie sidérurgique, str. 16. Takođe Harris, Essays in Industry, str. 87-88.

293

j i , k ljučnoj za navigacionu prem oć: 1769. godine, m inistarstvo ratne mornarice je dozvolilo francuskim posetiocim a da otvore i pregledaju revolucionarne m ornaričke časovnike Džona Harisona (John Harrison) smatrajući da pripadaju čitavom čovečanstvu. (H arisonje pobesneo kada

je to čuo.)2Neka m esta i poslovi nisu bili tako otvoreni za javnost. U Birminge-

mu, centru metalske industrije, svaki radnik je krio svoje trikove. Tamoš­nje zanatlije bile su racionalni paranoici uvereni da su svi stranci nepri­jatelji. Ne samo stranci već i Englezi. Artur Jang, putnik i izuzetan pos- matrač, opisao je negostoprim ljivost tog zaposlenog grada.

N igde se n isam tako razočarao kao u B irm ing em u , u kome zbog prekom erne nepoverljivosti pro izvođača nisam mogao dobiti čak ni najbanalnije informacije. Izgleda da su Francuzi preuzeli nekoliko n ji­hovih proizvoda, prilično oštetivši grad: zato su tako oprezni, da stranci­ma jed va da šta pokažu.. .3

Sve to nije sprečilo birm ingem ske proizvođače da se i sami odaju špijunaži. Britanij a nije bila jed in a zem lja čije je tehnike vredelo učiti ili krasti (premda je , po tom pitanju, bila daleko najprivlačnija), i britanski proizvođači nisu imali više obzira od svojih kontinentalnih suparnika. Osim toga, za tango je potrebno dvoje, i kvalifikovani radnici, stručnjaci i zanatlije, smatrali su čitavu Evropu svojim dom om .4 N a primer, jedna od najdragocenijih tajni francuskih metalaca bila je tehnika pozlaćiva- nja, obično bakra ili bronze, zvana ormolu (or moulu), kojom su se dobi-

ja li sveducavi, lažni zlatni, nem erljivo isplativi predmeti. M etju Bolton (Matthew Boulton) pročuo se kao saradnik Džemsa Vata (James Watt) na osm išljavanju parne m ašine, ali počeo je kao m ajstor za pravljenje dugmadi, kopči, lanaca za satove, svećnjaka i svakakvih metalnih pred­meta. Bolton je dao m nogo novca i angažovao pom agače gde god je mogao da bi otkrio tu francusku tehniku i pridobio francuske zanatlije i umetnike, po mogućstvu sa njihovim alatkama. Uspeo je u tome, sma­trajući sebe patriotom kao i veštim biznism enom .5 U m eđuvrem enu, mnogi su i njega pokušavali da ubede da promeni stranu. Šveđani su bili posebno uporni i malo je falilo da prihvati njihovu ponudu.6

Granice između radoznalosti, istraživanja i špijuniranja ponekad su nerazlučive. Vodeći stručnjak u toj oblasti piše da „su mnogi stranci...

294

često uspevali da direktno dobiju korisne in fo rm ac ije " .7 Ali takode prim ećuje i da su mnogi „posetioci" zapravo bili iskusni m etalurzi, proizvođači, hemičari, industrijski inspektori ili drugi inform isani pos- matrači. N isu došli u Engleski da bi obišli spom enike i lepe predele. Jedan od n jih bio je i Injas de Vendel, artiljerijsk i oficir, jo š važnije izdanak dinastije vlasnika železara i agent francuske vlade. Smatrao je da ima dobar nos, oštar vid, vešt jez ik i lukav um, sve neophodne stvari:

... nije bilo nikakvih poteškoća da dobro proučimo britanske fabrike; treba samo dobro znati jezik, ne pokazivati interesovanje, sačekati vreme punča da bi se pridobilo poverenje radnika i njihovih šefova, i ne pozi­vati se na ministre i vladu, je r to nije od koristi... mladi ljudi nisu pogod­ni za ovakve misije... da bi se saznale korisne informacije, neophodno je bar osnovno znanje o mašinama, bez njih se ništa ne može, j e r one skraćuju proces proizvodnje...A

Još važniji bio je odliv stručnjaka iz Britanije u kontinentalnu Evro­pu: zašto špijunirati kada m ožete zaposliti nekog s višegodišnjim is­kustvom? Samo ljudi sa znanjem u rukama m ogu podučiti ostale. Čak i kasnije, u vremenu otvorenijih naučnih razmena, sa probnim proizvodi­m a i opremom, sa planovima i direktnim uputstvima, neke stvari se uče samo iskustvom.* Usred Prvog svetskog rata, 1916. godine, Francuzi su izgubili neke od svojih glavnih centara proizvodnje oružja i očajnički su trebali dodatne količine poljskih topova od 75 mm. Bilo je to njihovo glavno artiljerijsko oružje, mašina tako izuzetno dizajnirana da se čaša vode na cevi ne bi prolila kada bi opalilo. Kršeći sva svoja pravila o ta j­nosti, poslali su planove u Sjedinjene Države - ali uzalud. Amerikanci nisu uspevali da naprave top takve vatrene moći i stabilnosti, sve dok tim stručnjaka nije otišao da pokaže Am erikancima šta da rade.

Ali u devetnaestom veku strani agent je nailazio na diskretnu karak­teristiku britanske industrije: podelu rada. Svaki radnik je znao tek mali deo procesa proizvodnje. Jedan francuski agent, Le Tur (Le Turc), lažnog im ena Džonson u Engleskoj, žalio se:

* M ajki Polani je to nazivao prikrivenim znanjem. K enet Erou pominje učenje kroz rad. V ideti Polanyi, The Tacit Dimension; Arrow, „The Econom ie Im plications o f Learning by D oing”; J. H ow ells, „Tacit K now ledge”.

295

Nijedan radnik ne može da objasni lanac operacija, j e r je stalno zaposlen tek na j e d n o m n je g o v o m delu; ne treba se uzdati u ono što priča o aktivnostima van njegovog delokruga. Ipak, upravo takva ograničava­ju ća podela rada omogućavala je jef tinu radnu snagu, savršenu proizvod­nju i veću sigurnost svojine vlasnika fabrike.A

Iako je specijalizacija zakom plikovala proizvodnju i povećavala njene troškove, m ogla se dobro naplatiti. Strane vlade su plaćale stručn­jake iz drugi zem alja da dođu i pomognu im da započnu posao. Ali neki nisu dolazili zbog novca - poput Džona Holkera (John Holker), Engleza odanog Stjuartima, koga je u Francusku pozvao m inistar trgovine Dani­je l Triden (Daniel Trudaine). Holker je tamo postao proizvođač mašina za vunarsku i tekstilnu industriju i generalni inspektor za inostranu indus­triju. Drugi su imali jak e lične razloge, kao M ajki A lkok (Michael Al- cock), koji je 1755. godine hteo da pobegne sa svojom ljubavnicom i ušteđevinom, prepuštajući ženu i poslovnog partnera bedi bankrota. Žena mu se na kraju pridružila, m ožda u skladu s prvobitnim planom. Izgle­da da su Alkok i njegove dve žene živeli zajedno ménagé a trois u La Sa- rite, kraj gorn jeg toka reke Loare, gde je A lkok otvorio kovačnicu i pokušao da nauči Francuze nešto o finoj obradi če lika .10

Većina stručnjaka je dolazila samo zbog novca. N ajbolji m eđu n ji­m a postajali su svetski poznati preduzetnici. Takvi su bili Kokerilovi (Cockerill). Otac V ilijam , mašinski inženjer, došao je 1800. godine u Vervjer (tada u Francuskoj, sada u Belgiji), centar vunarske industrije, na poziv firm e koja je htela da pređe na fabrički sistem proizvodnje. Ko- keril je trebalo da im obezbedi kom binaciju m ašina (assortiments) za prelazak s grubog na finiji konac (za to su bili potrebni uređaji koji bi proces proizvodnje podelili u niz koraka.) Ambiciozni Vilijam bio je vo­ljan da snabdeva čitavu industriju (setite se d a je u pitanju carska Fran­cuska), ali sputavao g a je ugovor s njegovim novim poslodavcem. N i­kakav problem. Njegov zetje započeo isti posao, tako daj e 1807. godine V ilijem , pošto m u je istekao ugovor, otvorio sopstvenu radionicu u Li- ježu , m etalurškom centru s dugom tradicijom.

V ilijam Kokeril je 1813. godine prepustio posao najm lađem sinu Džonu, čija je specijalnost bila teška mašinerija: hidraulične prese, parne mašine, pumpe. Belgija je već bila pripojena Holandiji, čiji je kralj sma­trao Kokerilovu firm u draguljem u svojoj kruni: „Nastavite svoj veli­

296

čanstveni posao bez straha i imajte na umu da kralj Holandije uvek ima novca za industriju." Ovo i druga, opipljivija ohrabrenja odvela su Džona Kokerila jo š dalje - do livenja gvožđa, konstrukcije parobroda i loko­motiva, rudnika cinka blizu Ahena (obližnji nemački grad), vunarskih radionica u Pruskoj, postrojenja za obradu pam uka u Barseloni, rafine­rije šećera u Surinamu, visokih peći u južnoj Francuskoj, prodavnica, fabrika i železničkih projekata u dalekoj Rusiji. Problem ovog globalnog preduzetnika (koga su Francuzi zvali „Liježanin engleskog porekla poz­natiji kao izuzetan um bez zemlje") bio je to što je bio ambiciozniji preko materijalnih mogućnosti. I pored značajne bankarske podrške, upao je u krizu u periodu odT839. do 1840. godine, i ubrzo umro. F irm aje onda reorganizovana - spomenik trajniji od bronze i svojih graditelja.11

Većina britanskih doseljih stručnjaka nisu bili tako poznati, ali su kao i Kokerilovi došli privučeni dvaput ili triput većom zaradom. (Bri­tanske plate bile su obično znatno više od onih preko kanala, ali iskusne zanatlije i inženjeri bili su retki u ostalim zemljam a.) Neke od njih su slali i sami proizvođači i izvoznici, radi održavanja isporučenih mašina, nakon čega su ti serviseri često uviđali da im je bolje u drugoj zemlji nego u Britaniji. Mnogi stručnjaci su odlazili na poziv svojih kolega koji su se već snašli u inostranstvu.

Setite se d a je većina ovih emigranata kršila britanski zakon. Da bi sputala stranu konkurenciju, Britanija je zabranila izvoz skoro svih maši­na (iako ne i parne mašine) i emigraciju kvalifikovanih zanatlija. To nije novo u evropskoj istoriji. I srednjovekovnoj Italiji, na primer, staklari­m a iz M urana i brodograditeljim a iz Venecije pretila je smrtna kazna ako bi se odlučili na iseljavanje. Takve zabrane sputavale su širenje zna­nja, ali u svetu krnje kontrole nisu ga mogli u potpunosti sprečiti. Tako je bilo i sa Britanijom: stotine, čak hiljade tehničkih stručnjaka emigri­ralo je tokom tih ranih decenija devetnaestog veka. Većina je dobrovoljno otišla, dok je nekolicina zarobljena u ratu.

Britanski doseljenici nisu bili jedini. Francuzi su uvozili Nemce, vešte metalurge; Rusi su kupovali Holanđane, Nemce i Sveđane. Francuzi su se žalili na Nemce - bahati su i nezahvalni. (To je , donekle, moglo da se kaže za sve te ljude koji su napustili domove i promenili posao.) Jedan proizvođač kôsa se ljutio na svoje Nemce: uprkos svim privilegijama, posebnom tretm anu, nedostatku vojničke discipline kakva im je kući visila nad glavom, rade kad i koliko žele, i „samo traže način da im se

297

da otkaz". N isu svi tako kritikovali strance. Jedan inženjer je istakao da je prisustvo stranih radnika oplemenilo francuske zanatlije, potpuno ih izlečivši od „lažnih principa nezavisnosti što su ih predugo podsticali da misle kako su gospodari onih koji im zapravo om ogućavaju da ž ive" .12 (To je priča koja se ponavlja. Poslodavcima se ne sviđa što zavise od svo­

jih radnika, p a je zamena radne snage kapitalom - poput prvobitne m e­hanizacije predenja pam uka i razvoj fabrika - često m otivisana željom za učvršćivanjem moći, kao i za zaradom.)*

Znanje se izvozilo i sa samim mašinama. Zbog podele rada iseljeni stručnjaci su bili ograničeni u prodaji svog znanja, ali je podela kapitala podstakla neke poslodavce da prodaju svoje proizvode u inostranstvu, i da obučavaju strance kako da ih koriste. N ova industrija specijalizovanih m ašina tražila je tržište na sve strane. Britanskim korisnicima tih uređa­ja je , razumljivo, više odgovaralo da ih drugi ne upotrebljavaju - otuda i opšta zabrana izvoza mašina. (Ali ne i parnih m ašina, je r izvorno nisu odgovarale m anufakturnoj proizvodnji. A kada su u osamdesetim godi­nam a osam naestog veka našli primenu u fabrikam a, Boltom i Vat nisu dozvoljavali da se zabrani njihov izvoz.) Dok su se lokalni industrijalci premišljali da li da kupe mašine, strani konkurenti su bili spremni da ih plate. Znači, proizvođači mašina su bili prikriveni „subverzivni" elementi, koji su pom agali stranoj konkurenciji, zanem arujući svoje zem ljake i svrstavajući ih u tržišta trećeg reda: „tehnološka samostalnost korisnika mašina u kombinaciji sa tajnovitošću može biti neizrecivo ubistvena..."13

Toliko o širenju znanja. Mnogo važnije za zemlje koje su sledile Bri­taniju bile su škole nauke i tehnologije. Bile su nam enjene školovanju viših tehničkih stručnjaka i nadzornih lica, i predstavljale su osnovu za intelektualnu autonomiju. Tu su prednjačili Francuzi sa Ecole Polytech­nique (isprva Ecole Central des Travaux Publics) osnovanom 1794. godine. To je izvorno trebalo da bude vojna škola za oficirski inženjer­ski i artiljerijski kadar - grane u kojim a su tehnološka znanja dolazila do

* K lasičan prim er je zahtev koji je R ičardu R obertsu , partneru u firm i „R oberts” za proizvodnju m ašina iz Sarpa, uputila grupa lankaširskih proizvođača da sagradi auto- m atizovanu „m azgu”, odnosno m ašinu koja bi sam a vraćala vreteno na početak ciklusa uvijanja i nam otavanja. Cilj je bio obuzdati prelce, radničku aristokratiju industrije - ponosne, razm ažene i nepopustljive u pregovorim a. Kada je trebalo da se potpiše ugovor o kupovini m ašine kojom bi se pripretilo radnicima, proizvođači su odustali od kupovine- to je bilo jeftin ije rešenje. Robertsu je trebalo deset godina da zaradi na svom pronalasku. V ideti M acLeod, „Stratégies for Innovation”, str. 291.

298

izražaja. (Svaka hrabra budala može da maše sabljom naokolo.) Ali re­volucionarna vlada je odmah odredila da se tu obrazuju vrhunski naučni­ci i matematičari, s to je vremenom pretvorilo Ecole od ustanove s voj­ničkom disciplinom i lekcijama, u fakultet na kome se izučavala matema­tika, osnovi nauke i tehnička znanja. Kompetitivni karakter te instituci­je - prijemni ispit, javno rangiranje pri upisu, nakon pojedinih etapa i po diplomiranju - privukao je najbolje i najpam etnije francuske studente, tako da, iako je škola nastavila da obučava oficire, oni nisu obavezno bili među najboljima. Najjači ,,X"-ovi (tako su ih zvali Francuzi, po prvoj nepoznatoj u matematici) odlazili su u poslovne vode, privatne i državne, form irajući krem francuskog inženjerstva i tehnokratije. Vodili su pro­jek te izgradnje francuske železnice i drugih institucija, proučavali i usva­ja li najsvežije britanske metalurške tehnike, kontrolisali državne radove u inostranstvu i, do dvadesetog veka, uspeli da dođu na čelo nekih najvećih visokotehnoloških korporacija u Francuskoj.

Polytechnique je možda bila previše prefinjena i teoretska u obuča­vanju. Diplomci koji su hteli da rade u industriji obično su upisivali post­diplomske studije u Ecole des Mines ili Ponts-et-Chaussées - obe osno­vane pre revolucije. Tamo su učili prim enjenu nauku i tehnologiju i obučavali se za konkretne poslove. U međuvremenu, osetila se potreba za dodatnim fakultetom , poput Polytechnique, samo praktičnijeg usmerenja. Tako se 1829. godine rodila Ecole Centrale des Arts et Manu­factures, privatni fakultet, privatna škola, 1856. godine pridružena dr­žavnom obrazovnom sistemu, koja je obučavala inženjere i poslovne m enadžere. N ije b ila prestižna kao Polytechnique (bila je mlađa, sa lakšim uslovima upisa), ali je zbog svoje otvorenosti davala stručnjake koji su se u novim proizvodnim oblastima, poput automobilske ili avio- industrije, bolje pokazivali od ,,X"-ova.

Pored tih vodećih, opštih institucija, nicale su lokalne, srednje stručne écoles d'arts et métiers i specijalizovane industrijske škole, koje su često osnivali poslodavci zbog obučavanja kadrova u određenim proizvod­nim granama: hem ijska u Lionu, sajdžijska u Bezansonu, tekstilna u Muluzu. Neke od njih trebalo je da popune praznine nastale nakon uki­danja starog sistema zanatskog pripravništva. N a kraju, stare tehničke institucije, poput Conservatoire des Arts et M étiers (muzej), organizo- vale su kurseve, često nam enjena onim a onima koji su prešli starosne granice za upis u novije stručne škole, a želeli su da budu u toku.

299

Francuski prim er inspirisao je istočnije evropske zemlje. U Pragu, Beču, Cirihu, čak u dalekoj Moskvi, nicale su škole nalik Polytechnique. Pored toga, svaka zem lja im ala je poseban sistem stručnih škola. N a primer, N em ačka je im ala m režu trgovačkih škola (G ew erbeschulen) koje su odgajale srednji direktorski industrijski sloj; i sve više tehničkih viših škola (technische Hochschulen) (prva je osnovana 1825. godine u Karlsrueu) koje su obrazovale generacije hem ičara i inženjera univer­zitetskog nivoa. Povrh toga, N em ačka je podsticala naučni razvoj i is­traživanja na univerzitetima. Bili su to najm oderniji eksperimenti i studi­je , a otvaranje predavačke laboratorije (Justusa Libiga (Justus Liebig), tridesetih godina devetnaestog veka) unapredilo je nemački obrazovni sistem koji je do kraja veka uspeo da se nametne kao model drugim zem­ljama.

Sirenje tehničkog i naučnog znanja putem form alnog obrazovanja imalo je vrlo važne posledice. Prvo, skoro uvek je podrazumevalo uče­nje apstraktnog i teo rijskog m aterija la koji se m ogao preslikavati u raznovrsne primene, stare i nove. Ja bih stavio akcenat na nove. Drugo, utrlo je put novim granam a znanja ogromnog ekonomskog potencijala.

Uporedite takvo školovanje s britanskom strategijom učenja kroz praksu koja je pokretala industrijsku revoluciju. Ta taktika je bila uspeš- na sve dok je tehnologija bila vezana za unapređivanje i kom binovanje poznatih tehnika. (Čak i tad, možemo se samo diviti neprekinutoj sposob­nosti B ritanaca da proizvode potrebne talente i genijalne stručnjake, uglavnom samouke.) Ali od kraja osamnaestog veka, kako su se granice tehnoloških mogućnosti i potreba pomerale napred, istraživanja su pre- vazilazila praktična iskustva.

Ta nova usm erenja najviše su podstakla dve oblasti, hemijsku i elek- tro-industriju - zahvaljujući napretku u nauci. Starije hem ijske grane ostale su neka vrsta industrijske kuhinje: pom ešaj, ugrej, prom ućkaj, zadrži korisno, odbaci ostalo. Nisu tapkale u mestu, već su napredovale, posebno pom oću m ehanizacije - veće i brže sušionice, m ešalice, sec- kalice i slično - kako je rasla inventivnost proizvođača. Drugi izvor napretka bilo je nalaženje prim ena sporednih proizvoda (na prim er, rasvetnog plina), ponekad kao odgovor na zakone protiv zagađenja. Ali revolucionarni napredak ostvaren je novom oblašću, organskom herni­jom , rođenom u istraživanjim a molekula ugljenikovih jedinjenja. To je otvorilo vrata m noštvu prim ena, prvo u industriji bo ja (od ključnog

300

značaja za proizvodnju tkanina), zatim u farmaceutici i fotografiji, i, pred kraj veka, u industriji veštačkih materijala (plastika).

Za struju su znala i drevna društva, ali je nisu razumela. Počev od osamnaestog veka, bila je igračka za radoznale učenjake. Njihovi ekspe­rimenti ponekad su imali praktične posledice - setimo se otkrića gro­m obrana Bendžamina Frenklina (Benjam in Franklin). Ali sistematsko korišćenje struje kao oblika energije i njena primena u industriji morali su da sačekaju devetnaesti vek koji je nasledio radove Volte (Volta), A m pera (Ampère) i Faradeja (Faraday), čija su imena ovekovečena u naučnoj terminologiji. Prve industrijske primene bile su male, ali im pre­sivne: baterije koje su pokretale telegraf i satove; i elektrolitske tehnike, s posebnom primenom u pozlaćivanju metalnih predmeta. Oba otkrića zbila su se pre 1850. godine. Ali „zlatno doba" struje počelo je prona­laskom generatora, moćnijeg izvora struje i izgradnjom elektrodistribu- tivnog sistema. Najveći stimulans bili su otkriće električne sijalice (1879. godine) i električnog motora koji su opravdali preterana ulaganja kapi­tala.

I u hem ijskoj i u elektroindustriji, učenje i stručnost zavisili su od teo rijsk ih znanja. U pitan ju su fizički fenom eni koji nisu podložni iskustvenom saznanju: mogu se objasniti samo pomoću šema i dijagra­ma, a principi na kojima počivaju najbolje se mogu naučiti u učionici i laboratoriji. Tu se oslanjanje kontinentalne Evrope na form alno obra­zovanje isplatilo, dovodeći do novih tehnologija. Kaskanje za Britani­

jo m se pretvorilo u veliki skok napred, i ona je , kao žrtva sopstvenih navika, zaostala.

Povrh toga, lokalna autonomija je pogoršavala probleme britanskog elektrodistributivnog sistema. Ponegde je gradski gasovod otežavao elek­trifikaciju; napon i prateća oprema nisu standardizovani. U napređenja su bila unazađenja. Britanski korisnici električnih aparata i danas m ora­

ju da se bore sa raznoraznim priključcim a i utičnicama, i dodatno plaća­ju prodavcima da im podese nove uređaje prilikom kupovine. Britanska ekonomija se u tim novim granama razvijala kao i u starim - zbrda-zdola.

Spoj nauke i tehnike označio je početak doba koje je Sajmon Kuznec (Simon Kuznets) nazvao „moderni ekonomski razvoj".14 Drugu indus­trijsku revoluciju nije važnom učinila samo nepregledna m reža inovacija- korišćenje tečnih i gasovitih goriva u motorima sa unutrašnjim sagore- vanjem , distribucija energije putem električne struje, sistematska trans­

301

form acija materije, unapređenje kom unikacija (telefon i radio), mašine pokretane novim izvorim a energije (m otorna vozila i kućni aparati). Iznad svega, bilo je form alno prenošeno znanje.

Braku nauke i tehnike prethodili su mnogi ljubavni sastanci. U d­varanja su počela jo š u srednjem veku, kada je astronom ija unapredila navigaciju (izračunavanje geografske širine), m atem atika našla mesto u balistici, a klatno omogućilo proizvodnju mnogo preciznijih m erača vre­mena. D alje, setim o se samo parne m ašine, tog klasičnog trijum fa naučnog empirizm a. Ali nauka je pretekla tehniku tek kra jem devet­naestog veka. Sada su raznorazni izumitelji shvatali d a je m nogo bolje da p relistaju literaturu pre nego što pokušaju da reše problem (ili da shvate u čemu je uopšte problem).

Tako su em pirijska istraživanja preteknuta. A starim prednostim a - resursim a, bogatstvu, moći - opala je cena, i u m je nadvladao materiju. Zato budućnost pripada bogatim a duhom, m arljivošću i znanjem.

Tajne industrijske kuhinje

V ideli smo d a je čelik uvek bio om iljeni m etal za „belo oružje" (mačevi i bodeži), noževe i britve, oštre alatke i žice (od ključne važno­sti za pro izvodn ju preciznih uređaja). Čelik je isprva bio sporedni proizvod livenja gvožda u pećim a u kojim a je temperatura bila preniska da bi se dobila hom ogena m asa (rezultat je bila m ešavina čelika, mekog i tvrdog gvožđa). Kasnije, kada su počele da se koriste visoke peći koje su om ogućavale veće tem perature, čelik se dobijao iz rude gvožđa ponovljenim procesima. Jedan način bio je da se metal ponovo zagreje i izloži dovoljno visokoj temperaturi da bi se procenat ugljenika smanjio na 1,2-1,5. Kako je bilo teško zaustaviti proces u pravom trenutku, rezul­tati nisu bili ujednačeni - dobijeni su varijeteti čelika koji se onda koris­tio u različite svrhe. N ajbolji se odvajao za oružje i finiji pribor za jelo , dok su se od nekvalitetnijeg čelika pravili raonici i srpovi.

Drugi način bio je da se ugljenik prvo ukloni da bi se dobilo kovano gvožđe, a potom da se doda, kako bi se proizveo čelik. Ugljenik se obično dodavao tako što su se poluge kovanog gvožđa uvijale u ugljenik, za- grevale, potom potapale u vodu, i obrađivale čekićem. Cilj je bio da se kom pozitn i metal obradi tako da se ugljenik ravnom erno rasporedi i

302

dobije homogeni materijal - kao kad se mesi testo. I kao što se testo više puta uvija i pritiska da bi postalo homogenije, i najčvršći čelik se dobi- ja tako što se u nekoliko navrata preklopi i prekuje. Rezultat je slojevi­ta čelična poluga: što je više slojeva (odnosno, preklapanja i prekivanja), metal je otporniji i jači. N ajbolja potvrda kvaliteta ovakvog čelika su čuveni japanski samurajski mačevi koji ni nakon šest vekova nisu izgu­bili oštrinu i sjaj. Tehniku pravljenja slojevitog čelika, otkrivenu u Evropi, u Nurem bergu na početku sedamnaestog veka (Nuremberg je bio stari centar proizvodnje alatki i instrumenata), Englezi su vrlo brzo usvojili. Francuzi su je naučili tek oko 1770. godine.

Ali čak se ni hom ogenost sam urajskih m ačeva ne može porediti sa kvalitetom livenog čelika, odnosno čelika koji se topi na visokoj tem ­peraturi tako da se ugljenik ravnom erno raspoređuje. Liveno gvožđe je 1740. godine otkrio engleski proizvođač satova Bendžamin Hanst- m an (Benjam in Huntsman), tragajući za što kvalitetnijim metalom za opruge i žice. Britanci su sedamdeset pet godina držali monopol na tu tehniku.

Francuzi, naročito, nisu štedeli sredstava da otkriju tajnu dobijanja livenog čelika. Francuska je prilično zaostajala u industriji čelika i to (sasvim opravdano) smatrala političkim hendikepom. Početkom osam­naestog veka svestrani Rene Antoan de Reomir (Rene Antoine de Réau- mur) (1683-1757), najpoznatiji po svom term om etru, tvrdio je d a je otkrio tajnu onog što je poredio sa,.kam enom mudrosti", otvorio „kra­ljevsku radionicu" zarad pretvaranja gvožđa u čelik, i za svoj trud dobio velikodušnu novčanu pom oć od vlade. N ije uspeo, je r je mislio d a je rešenje u dodavanju sumpora i odgovarajućih soli. Ni pomislio nije na važnost ugljenika. Takođe, mislio je d a je francusko gvožđe dovoljno dobro za proizvodnju čelika, za razliku od Britanaca koji su uvozili kvalitetnije švedsko gvožđe.15 Trebalo je da se malo osvrne oko sebe.

„Takva pogrešna analiza i 'patriotski izbor' dugo su bili pravilo u Francuskoj i vodili su industriju u zaostalost."16 Bilo je drugih Francuza koji su se hvalili da su uspeli da naprave čelik kvalitetan poput engleskog i nemačkog. Trabunjanje. Jedan od vrednijih pokušaja usledio je nakon posete Gabriela Žara Engleskoj 1765. godine. Žar je odlučno krenuo u proizvodnju livenog čelika, ali sa osrednjim rezultatima, dobrim delom zato što je koristio francusko gvožđe à laR éaum ur-1769 . godine, smrt gaj e omela u daljim pokušajima. Drugog inženjera, Diamela (Duhamel),

303

Žarovovog pratioca na putovanju i štićenika ministra (Turgota), zaposlio je grof de Brolj (de Broglie), vlasnik kovačnice i korisnik vladine pomoći od nekih 15.000 livra, da preduzm e slične eksperimente. Petnaest go­dina kasnije, vlada je m orala da prizna da D iam elovi napori ne vode nikud. Sitniji metalurzi su pokušavali na svoju ruku. Bez sumnje, Fran­cuska je očajnički želela čelik i tajnu njegove proizvodnje.

Sećate li se M ajkla Alkoka, Engleza iz Birmingema? M ajki je rekao Francuzim a d a je lako napraviti čelik, ali ne i dobar čelik. Tako je uz pom oć m inistra trgovine (Trudaine de M ontigny) (sin čoveka koji je poslao Žara i Diamela u Englesku) osnovao svoju fabriku i proizveo neke primerke kovanog i livenog čelika. I ništa više od njih.

U međuvremenu, dva A lkokova partnera su se osamostalila i kupi­la malo postrojenje za proizvodnju žica u Amboise na Loari (poznati­jem po svom kraljevskom šatou). Ta kovačnica je pobudila interesovanje vojvode de Suazela (de Choiseul) i francuske vlade (ponovo uz pomoć Tridena de M ontinjija), ko ja je tu „kraljevsku radionicu" finog čelika pom agala sa 20.000 livra godišnje. Ali pomoć je nosila i prokletsvo - obavezu da se koristi francusko kovano gvožđe. Preduzeće je uložilo mnogo u opremu - šest visokih peći, četrdeset mehanizovanih čekića, osamdeset talionica - i preduzelo niz eksperimenata. Bez uspeha. N isu uspeli da naprave liveni čelik, a kovani nije ulivao poverenje.

Druga preduzeća, takođe s prilično jakom podrškom , odlučno su krenula u trku za čelikom, pre svega zbog proizvodnje dobrih žica koje su dobijale na važnosti kako je m ehanizacija napredovala, a m etal sve više m enjao drvo. Jedno od njih, u Dauphiné, uživalo je pomoć inten­danta i finansijske grupe oko vojvode od Orleana. Postavilo je sebi skrom­nije ciljeve: proizvodnju sečiva za kose i razne uređaje. Ali, upalo je u nevolje zbog pronevera. Bilo je lakše praviti novac nego kovati ga.

Denis V oronof (Denis W oronoff), istoričar francuske gvožđarske industrije, rezimira: šezdeset godina nakon Reomira, francuska indus­trija čelika jo š uvek se „koprcala" u mestu. Sve te neprestane najave uspeha bile su neopravdane. Inspektori francuske vlade nisu bili lako- verni niti popustljivi, ali su m nogo više pažnje pridavali teorijskoj čis­toći metala nego njegovim praktičnim svojstvima (čvrstina, krtost, i si.). Takođe, bili su opčinjeni važnošću veličine (gigantisme) onda kada su okolnosti nalagale skrom nost. R ezultat je bilo uzaludno rasipan je i kom ercijalni neuspeh.17

304

Onda su došli revolucija i Napoleon. Još „koprcanja" u mestu. Fran­cuzi su tek dvadesetih godina devetnaestog veka naučili da proizvode li­veni čelik, zahvaljujući britanskom iseljeniku Džejmsu Džeksonu (James Jackon). Deceniju kasnije i Nemci su uspeli, bez pomoći sa strane. Svaj- carac Johan Konrad Fišer (Johann Conrad Fischer), izvrstan posmatrač i neumorni posetilac stranih preduzeća - njegove oči su sve videle, a uši sve čule - naučio je to 1805. godine.18

Da bi se savladale industrijske kulinarske veštine, treba više od recepata, planova i špijunaže.

Genijalnost nije dovoljna

Sredinom devetnaestog veka alkaloid kinin bio je od životnog znača­ja za opstanak Britanaca u Indiji, u kojoj je m alarija iscrpljivala i ubijala civile i vojsku. Kinin nije lečio bolest, ali je ublažavao njene simptome. U to vreme, dobijao se od kore kininovca, koji je rastao u Peruu. Bri­tanska vlada je preko svetski poznate bašte u Kjuu činila izuzetne napore da dobije seme peruanskog kininovca, uzgoji ih u sadnice, a potom ih zasadi u Indiji - ali bez uspeha. Indija je i dalje zavisila od skupog uvoza sa Jave, u kojoj su Holanđani imali više sreće s presađenim sadnicama. Britanci su želeli da se snabdevaju iz sopstvenih izvora.

V ilijam Henri Perkin (William Henry Perkin), rođen 1838. godine u Londonu, bio je sin građevinara i nije imao nikakve veze sa Indijom. N jegov otac hteo je da m u sin bude arhitekta (jedan stepenik više u društvu), ali Perkin je rano zavoleo herniju. Sa samo petnaest godina upisao je novootvoreni Kraljevski hem ijski fakultet, pod patronatom nem ačkog naučnika A ugusta V ilhelm a H ofm ana (August W ilhelm Hofm ann). Hofm anu se dečak dopao i uzeo g a je za asistenta. Ukazao m u je na važnost o tkrivanja načina za sintezu kinina, i Perkin je taj problem poneo u malu laboratoriju u svojoj porodičnoj kući. N ije otkrio kako se dobija kinin, ali je malo po m alo uspeo da izdvoji précipitât ligroina (sastojak katrana kam enog uglja), anilin crni, od koga je onda dobio anilin plavi, odnosno ljubičasti. (Hernijaje čuvena po slučajnim otkrićima.)

Perkin je bio dovoljno praktičan da shvati vrednost svog otkrića. Pla­va materija bila je odlična za bojenje, i pošto ju je patentirao, Perkin, tek

305

devetnaestogodišnjak, otvorio je fabriku uz očevu i bratovljevu finansij- sku pomoć. Bio je to kraj njegovog školovanja na Kraljevskom fakulte­tu. Perkin je uspeo da postane milioner. Onda se vratio prvoj ljubavi, eksperimentalnoj i teorijskoj herniji. A razlog više je bila činjenica d a je britanska hem ijska industrija sve više zaostajala za nemačkom.

Prva veštačka boja bila je materijal iz snova - seme nemerljivo važne industrije boje dobijene iz katrana kamenog uglja. Nakon sto je Perkin učinio prvi korak sledili su ga hemičari u Engleskoj, Francuskoj, Nemač- koj i Svajcarskoj i počeli da popunjavaju paletu veštačkih boja - fuksin, magenta (po boji krvi u istoimenoj bici), skala ljubičastih, čitava alizarin- ska porodica crvenih, roze, narandžastih i žutih, i zelena koja je izazivala divljenje je r nije prelazila u plavu u plinskoj svetlosti.* Te boje stimulisale su potražnju za m odern im tkaninam a i podsticale evropske žene da odbace tradicionalnu ekonomičnu i sumornu crnu boju. M nogo važnija bila je dalja prim ena novih tehnika za dobijanje raznovrsnih hem ijskih proizvoda: novih izvora svetlosti, lekova (aspirin, salvarsan, razni barbi- turati, novokain i mnogi drugi), fotografskih materijala, veštačkih đubri- va i, na kraju, plastike. Mnogi ovi proizvodi otkriveni su slučajno.

Zahvaljujući Perkinu, Britanija je bila lider u novoj industriji. Imala je sve što jo j je trebalo. Za početak, dugu tradiciju proizvodnje teških hem ikalija (alkalija, kiselina i soli). Takođe, i sve sastojke potrebne za dobijanje ugljenikovih jed in jen ja : nijedna zemlja nije proizvodila više katrana kamenog uglja niti je igde bio jeftin iji. Konačno, im alaje najveće tržište za tekstilne boje. Ipak, za samo dve decenije, ta industrija je napustila obale Britanije i preselila se u Nemačku, delom i u Francusku iSvajcarsku. N em ačka je 1881. godine je proizvodila polovinu svetskih zaliha veštačkih boja. Do 1900. godine, nem ačko učešće u svetskoj proizvodnji poraslo je na preko 80 posto. Glavni nemački proizvođači mogli su da plaćaju dividende od preko 20 posto, godinu za godinom, u dobrim i lošim vrem enim a, istovrem eno značajno ulažući u fabrike, istraživanja i opremu. Bio je to j edan od najvećih i najbržih industrij skih

. . . 1 9uspona u istoriji.

*Alizarin se dobija iz antracena, takođe sastojka katrana drvenog uglja. Proces sin teze je otkrio Perkin u Engleskoj, kao i Karo, Grebe i Liberman u Nemačkoj 1869. godine. Tržišni efekti bili su zapanjujući: 1870. godine, kilogram prirodnog alizarina dobijenog iz broća k oštao je 90 m araka, a s in tetičk i 8 m araka. B roć, koji je dugo dom inirao p redelim a Provanse, pao je u zaborav - M ilw ard i Saul, Economie Development, str. 229.

306

Zašto? Otkud to očigledno kršenje „zakona" komparativne prednosti i predoređenosti industrijskog razvoja? Zato što pored Perkina i još neko­liko svetlih primera Britanija nije imala školovane i talentovane hemičare koji bi bili pokretači unapređenja. Hi bar ne toliko (i tako dobro obučenih) stručnjaka kao na kontinentu. Tako, kada su A. V. Hofm ana, Hajnriha Karoa (Heinrich Caro) i ostale nemačke hem ičare u Britaniji u domo­vinu vratile privlačne ponude, britanska industrija organske hernije je utihnula. Nasuprot tome, u Nemačkoj su nicale uspešne krupne korpo­racije (Hoechst, BASF (Badische Anilin u. Soda-Fabrik), Bayer, Agfa) koje su okupljale vodeće hemičare i hem ijske inženjere, i omogućavale im da rade u odlično oprem ljenim laboratorij ama u sprezi sa un i­verzitetima.

Značaj ovog obilja talenata kom binovanog sa pragm atičnim pre- duzećim a i kultura okrenuta ka istraživanj im a najbolj e pokazuj e primer indiga. Bio je to savršen kandidat za veštačku sintezu: moćan kolorant, na bazi ugljenika, izdvajan iz egzotičnih biljaka (sinj i druge) skupim procesom. Profesor A. Bajer (A. Baeyer) ga je sintetizovao 1880. godine i prodao tajnu kompanijama BASF i Hoechst, koje su smatrale su potreb­ne jed n a drugoj i odlučile da dele resurse. Nakon sedamnaest godina, 152 patenta i miliona potrošenih maraka, te dve firm e jo š uvek nisu došli do kom ercijalno isplative tehnike. Jedna neprihvatljiva metoda se bazi­rala na drugačijem postupku sinteze (takođe Bajerovo otkriće), ali je zahtevala toliko toluena da industrija katrana kamenog uglja nije mogla da ga proizvede, a da ne preplavi tržište takozvanim sporednim pro­duktim a poput benzena i naftalina. Hem ijski otpad je prokletstvo te industrije i ljudi koji žive u njenom okruženju. Takođe je i snažan pod- sticaj novim istraživanjim a.20

BASF i Hoechst su se okrenuli metodi otkrivenoj u ETH (Eidgenos- sische Tehnische Hochschule, poznata i kao Polytechnic) u Cirihu, koja se bazirala na naftalinu, tada skoro bezvrednom sporednom proizvodu destilacije katrana kamenog uglja. Ali i tu su postojali praktični i komer­cijalni problemi koji su se rešavali godinama. BASF je krenuo jednim putem, dok je Hoechst odabrao drugu tehniku, opet zasnovanu na istraži­vanjim a na Polytechnic. BASF je prvi započeo proizvodnju (1897. go­dine, sedam godina pre konkurenta), ali se Hoechstova tehnika pokaza­la kao bolja. U herniji, kao i u poslovnom svetu, mačka se može odrati na više načina.

307

I ovoga puta je nova tehnika značila propast starih metoda i ljudi koji su od njih živeli. Za tri godine BASF je proizvodio onoliko indiga koliko se moglo dobiti na 250.000 ari. N ajveći gubitnici u tome bili su Indijci koji su uzgajali i izvozili prirodne materijale za bojenje: sa 187.000 tona između 1895. i 1896. godine, spali su na 11.000 u periodu od 1913. do 1914. godine. Cena boje se prepolovila.21

Do Prvog svetskog ra ta nem ačka m oderna hernija je bila daleko ispred ostalih zem alja - toliko da čak i zaplena nemačkih industrijskih patenata tokom rata nije odmah uspela da pokrene njenog prekookean- skog konkurenta. N ajveće američke firme, s najboljim američkim hemij- skim inženjerima, nisu znale šta da rade s njima. Zato su u trećoj deceni­

ji dvadesetog veka ponovo zaposlili nemačke hemičare. Industrijska špi­junaža je ponovo ušla u modu.

308

19.

Granice

Prihod po stanovniku u M eksiku je 1700. godine bio je ekvivalen­tan sumi od 450 američkih dolara iz 1985. godine. U kolonijama koje će postati Sjedinjene Države, bio je nešto veći, oko 490 dolara, a u napred­noj „šećernoj" koloniji Barbados bio je značajno veći (736 dolara). Sto godina kasnije brojkaje u Meksiku bila ista dok je u Sjedinjenim Država­m a porasla na 807 dolara. Do 1989. godine, Sjedinjene Države su odmak­le daleko - 18.300 dolara, naspram 3.500 u Meksiku, 5.350 na Barba- dosu.1

Industrijska revolucija je rođena u polupraznom svetu - barem u svetlu današnje prenaseljenosti. I tada je stanovništvo bilo neravnomer- no raspodeljeno: najgušće naseljene oblasti bile su Kina, Indija i delovi severozapadne Evrope, dok je najm anje ljudi živelo u centralnoj Aziji, Australiji i Južnoj i Severnoj Americi. Razlozi za ovakvu neujednačenost bili su najvećim delom geografski i tehnološki: ljudi su najradije odlazilii najbrže se razm nožavali u pitomim klimama, na plodnom zemljištu, obrađujući zem lju u skladu s prirodnim potencijalima. Bitne su bile i političke okolnosti. Na primer, u Evropi, potencijalno plodna dunavska nizija bila je prilično nenaseljena na početku osamnaestog veka. Posle nekoliko vekova silništva, otomanski Turci su se iznenada povukli nakon druge neuspešne opsade Beča (1685. godine). Pola veka kasnije, Rusi su prodrli u široke ukrajinske prostore, oteravši nomadska plemena koja su tuda divljala jo š od vremena „zlatnih hordi" M ongola i Tatara (sredi­na trinaestog veka).

Ipak, najveće granične divljine bile su na okeanu: pre svega Sever- na i Južna Amerika, ali i nešto m anja Australija i južna Afrika. N ijedna od tih oblasti nije bila prazna kada su stigli Evropljani. Divljaci su svu­da obrađivali zemlju, odgajali stoku ili samo lovili. Ali i tu je populaci-

309

jab ilan erav n o m ern o raspoređena, što je određivalo m ogućnosti i okol­nosti belačkog osvajanja. U Južnoj i Severnoj Am erici bilo je malo gu­sto naseljenih oblasti - meksička nizija, brdoviti Peru, neka karipska ostr- va. Obično je takva koncentracija starosedelaca sprečavala osvajanje, kao u A ziji, ali tehnološke i političke slabosti am eričkih dom orodaca učinile su ih ranjivim a. Uvezeni patogeni su dovršili posao. U drugim, severnijim delovim a Amerike (Sjedinjene Države i Kanada) slaba sta- rosedelačka naseljenost obezbedila je belcima oružanu nadmoć i m oguć­nost organizovanja. Indijanci su mislili da belci kradu njihovu zemlju, dok su Evropljani smatrali da ta bezgranična, profitabilna divljina po­stoji da b ije oni osvojili.

Ekonomisti izdvajaju tri faktora proizvodnje: zemlju, radnu snagu i kapital. Zem lja podrazum eva ne samo površinu zem ljišta već i resurse u njoj. Sa ekonom ske tačke gledišta, najvažn ije karakteristike nove oblasti su veličina, zemljište i bogatstvo m aterijala. One određuju m o­gućnosti i ograničenja: mogu davati ogrom nu količinu primarnih siro­vina po stanovniku, ali samo uz neophodnu radnu snagu. Novi predeli traže ljude ko jim a je potreban podsticaj za doseljavanje: najbo lji je besplatna ili je ftin a zemlja, ali i veće plate, bolji društveni položaj i poli­tička prava. (To je bio ključni aspekt unapređenja društvenog i m ateri­

ja lnog položaja u srednjovekovnoj Evropi.) A ako radna snaga ne dolazi dobrovoljno, ljudi se na silu uvoze, odnosno kupuju od trgovaca robljem.

Kada bi se sklopili svi faktori proizvodnje, granične zemlje obično bi proizvodile prehram bene biljke i druge prim arne proizvode daleko preko potreba stanovništva. V išak proizvoda m ogao je da se prodaje. Te ekonomije m ogu mnogo više zaraditi uzgajajući isplative izvozne indus­trijske b iljke nego proizvodeći prehram bene sirovine neophodne za opstanak stanovništva. (Setimo se „šećernih" karipskih ostrva na koji­m a se šećerna trska uzgajala na svakom slobodnom parčetu zemljišta, dok se hrana uvozila čak iz Evrope.)

Činjenica da su tu strategiju sledile mnoge mlade ekonomije dovela je do teorije o dominantnom proizvodu ili do argumenta „težnje za viš­kom".* Suština m odela je da se počinje od zarade od izvoza prim arnih

* To ne treba m ešati s k lasičn im doktrinama kom parativne analize koje su u suštini sta­tičke i na daju razloge za ekonom ski napredak. Sasvim suprotno, od sam og početka su korišćene da opravdaju prevlađujuću m eđunarodnu podelu rada.

310

proizvoda, što dovodi do povećanja prihoda. Veći prihodi proširuju tržište, istovremeno finansirajući razvoj industrijskog sektora i uravnoteženiju ekonomiju. (Mnogo zavisi i od raspodele prihoda. Ako je neravnomernija, tržište će biti manje. Zato ekonomija koja se zasniva na plantažama ne može dovesti do većih industrijskih zahteva: zemljoposednici će kupo­vati luksuznu robu, trošeći što manje na potrebe svojih robova.)

Model dominantnog proizvoda prvi je iskoristio Harold Ines (Harold Innes) da objasni razvoj kanadske ekonom ije preko smena ključnih izvoznih proizvoda: prvo je to bilo krzno (sedamnaesti i osamnaesti vek), zatim drvo (kasni osamnaesti i devetnaesti vek) i, na kraju, žitarice. Slične šeme m ogu se uočiti u Švedskoj (drvo, bakar, gvožđe), S jedinjenim Državama (duvan i pamuk, zatim pšenica), Australiji (vuna, meso, pšeni­ca), Argentini (koža, loj, meso, žito), Japanu pod dinastijom M ejđi (svi­la), čak i u srednjovekovnoj Engleskoj (vuna)2. A mogu se primetiti i paralelni tokovi razvoja u državama proizvođačima nafte.

Ali kao i većina dobrih ekonom skih teorija, model dom inantnog proizvoda u osnovi je tautološki: najbolje je ono što je najbolje. To što neka ekonom ija zarađuje na izvozu prim arnih proizvoda ne m ora da znači da će taj prihod uložiti u razvoj. Investirati ili potrošiti - pitanje je sad? Čak i kada se donese odluka o ulaganju, ko može garantovati da će se investirati u prave aktivnosti? Osim toga, šta je dobro? Držati se do­m inantnog proizvoda i maksimalno iskorišćavati komparativnu pred­nost? Ili odabrati uravnotežen razvoj, odnosno potrošiti manje, da bi se kasnije zaradilo više?

Istorije ekonom ija obe Amerike i uspešnost njihove industrijalizacije školski su primeri moći i slabosti teorije dominantnog proizvoda. N ajed- noj strani su Sjedinjene Države i Kanada - razvijene ekonomije s visokim prihodima; na drugoj, delovi stare španske imperije sa bivšom portugal­skom kolonijom Brazilom. N a početku, južne zemlje su bile bogatije i naseljenije; danas su zaostale, i premda su konačno počele da se moder- nizuju, ne možemo očekivati da će brzo sustići severnoameričke repub­like, čak i uz pomoć takvih zajedničkih tržišta kakvo obuhvata NAFTA.

Divergentni putevi razvoja Severne Amerike (bivše britanske koloni­je ) i Latinske Amerike (nekadašnje španske i portugalske zemlje) im a­ju složenije objašnjenje. Ekonomisti su se nekada zadovoljavali jed n o ­stavnim razlozima. Bio im je dovoljan jedan kratak odgovor, a to su, u slučaju dve Amerike, resursi. Te granice sveta obilovale su prirodnim

311

bogatstvima, ali ti resursi nisu bili podjednako korisni u kontekstu indus­trijskih tehnologija. S jedinjenje Države su imale najviše sreće: velike plodne, netaknute površine, klim a pogodna za proizvodnju ključnih industrijskih sirovina (pamuk), bogate zalihe m aterijala neophodnih za gvožđarsku metalurgiju, obilje šuma i uglja (goriva), ogroman potenci­

ja l vodene energije duž istočne obale, značajni izvori petroleja (sredi­nom devetnaestog veka, važna sirovina za osvetljavanje i, iznad svega, kao gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem), velike rezerve rude bakra, spremne da pred kraj devetnaestog veka zadovolje potrebe elek- trodistribucije i industrije motora. Uz to, prednost su bile i relativno pogodne linije kom unikacije i pristupa: vrlo pristupačna obala sa izu­zetnim lukama, velike reke (pre svih Misisipi sa pritokama) i široke rav­nice. Jedina ozbiljna planinska barijera izm eđu A tlantika i Stenovitih planina bili su Apalači, a i njih je presecalo m noštvo prolaza pogodnih za trgovinu i putovanja (posebno koristan bio je usek reke Hadson i ravan pristup V elikim jezerim a). Ovde je priroda om ogućavala čoveku da napreduje, posebno nakon što su kanal Eri i pruge povezale Srednji zapad sa srednjeatlantskim lukama.

U tom smislu, Sjedinjene Američke Države su imale mnogo više sreće od ostatka Novog sveta. N ij edna druga zemlj a, na primer, nij e imala ni pri­bližno toliko gvožđa i uglja, niti tako pogodne od prirode date saobraćaj­ne i komunikacijske puteve. Poredenja radi, Meksiko je pravi kaleidoskop planina, ravnica i pustinja - ne bez korisnih oblasti, ali nesrećno raspo­ređenih (što su mogli potvrditi i graditelji železnice.) Brazil je većim delom tropska i suptropska oblast, tako d a je kretanje kroz užasne amazonske šume i danas vrlo teško. Argentina je najbliža Sjedinjenim Državama po prirodnim resursima i prohodnosti, ali su argentinske imigracije dugo bile ometane (da ne pom injemo nedostatak ključnih industrijskih sirovina).

Logično je tvrditi, poput m nogih ekonom ista, d a je p riroda dala Americi prioritet u razvoju - bila je to čista sreća. M eđutim, naučnici su nedavno došli do složenijeg geografskog objašnjenja, koje povezuje okolnosti sa kulturom i institucijam a.3 Po njem u, geografija određuje način obrade zemljišta i industrijske biljne kulture, samim tim i prirodu zem ljoposedničkih odnosa i raspodelu bogatstva - koji su od kritične važnosti za brzinu i karakter razvoj a. Tamo gde j e društvo podelj eno na grupicu privilegovanih zem ljoposednika i veliku masu siromašnih, za­visnih, radnika bez slobode - u suštini, na oazu dem belisanja i kaljugu

312

očaja - šta može podstaći želju za prom enom i unapređenjem? Na vrhu društva je ohola ravnodušnost; ispod je pomirenost sa sudbinom. Povre­m eno dođe do pobuna koje su dobra prilika da elita i n jena vojska primene zakon sile, dok religija nudi utehu i veru u bolji svet nakon smr­ti.

Toga nije bilo na severu Sjedinjenih Država, niti u susednoj Kana­di. Oni su im ali paradoksalnu p rednost klim e koja je ograničavala zem ljoradnju na žitarice i na početku dozvoljavala tek mali višak pro­izvoda za izvoz. P ro izvodnja sekundardnih proizvoda b ila je zane- m arljiva, bar pre pojave m ehaničkih tehnologija, tako d a je im ovina stanovnika bila skromna i manje više jednako raspoređena.* Aristokrate nisu odobravale takvu ravnopravnost. Lord Adam Gordon (Adam Gor­don), Britanac u poseti Americi 1756. godine, negodovao je: „...princip ravnopravnosti ovde je , svuda, jak i presudan. Svako ima svojinu, i sves- tan je toga."4

Pored toga, skoro besplatna zem lja i retka radna snaga značili su visoke plate i probleme sa upošljavanjem dovoljnog broja radnika u obe zemlje, kao što je primetio Adam Smit:

. . . n e s r a z m e r n o s t i z m e đ u o g r o m n i h s l o b o d n i h p o v r š i n a i m a l o g b r o j a s t a n o v n i k a , š to j e č e s t o u n o v i m k o l o n i j a m a , o t e ž a v a p o s l o d a v c u da p r o n a đ e r a d n u s n a g u . Z a t o i ne š t ed i n a n a d n i c a m a , i s p r e m a n j e da z a p os l i r a d n i k a po s v a k u cenu. V i s o k e pl a t e p o g o d u j u u v e ć a n j u p o p u ­laci je . O b i l j e j e f t i n e z e m l j e p o d s t i če u n a p r e đ e n j a , i o m o g u ć a v a p o s l o ­d a v c u da i sp l ać u je te v i so k e n a d n i c e . 5

Naravno, radničke nadnice na farm am a i cene zemlje određivale su m inim alnu platu u urbanim sredinam a - kako inače zadržati radnu snagu? - dok su plate sveukupno rasle sa ekonomskim razvojem. tPono- vo citiram Smita:

* To je naročito b ilo tačno u Novoj Engleskoj. U srednjeatlantskim kolonijam a - poseb­no u Njujorku i Pensilvaniji - bilo je većih farmi koje su proizvodile i za inostrana trži­šta. V ideti Fisher, Albion s Seed, str. 174, 377-378 , 567, koji ističe da su razlike u priro­di imanja manje bile uslovljene geografskim uslovim a, a više nasledem prošlosti iz Starog sveta i njim e određenim stavovim a i namerama naseljenika.t U pokušaju da zaštite Inidijance britanske vlasti su probale da ograniče ekspanziju na zapad, prema Apalačim a. Uzalud: n i svi crveni mundiri iz Engleske nisu m ogli da saču­vaju tu granicu, ništa v iše nego što Sjedinjene A m eričke države uspevaju da drže m ek­sičku granicu zatvorenom .

313

U skladu s tim , plate radnika nisu najv iše u najbogatijim zem ljam a, već u najnaprednijim , ili u onim a koji se najbrže bogate. E ngleska je danas, bez sum nje, mnogo bogatija od bilo kog delà Severne A m erike. M eđu­tim , radničke plate su m nogo veće u Severnoj A m erici nego bilo gde u E ng lesko j.6

Američko društvo sitnih zemljoposednika i relativno dobro plaćenih radnika bilo je dobra osnova za razvoj dem okratije i privrede. R avno­pravnost je rađala sam opouzdanje, am biciju, sprem nost da se uđe na tržište i da se bori sa konkurencijom , duh individualizma i borbenost. Osim toga, m ala im anja podsticala su tehničko osamostaljivanje i razvi­

ja la kod vlasnika ili zakupaca mentalitet „majstora za sve".* Pronicljivost nije samo rešavala problem e i povećavala prihode, već je i donosila društveni prestiž. Dobri radnici bili su heroji zajednice i budili su zavist svojih suseda. Istovrem eno, visoke plate podsticale su zamenu radne snage kapitalom, ljudi mašinama.

Zbog toga, nove tehnologije industrijske revolucije našle su plodno tle u američkim kolonijama, kasnije u Sjedinjenim Državama. I ranije, u vreme sporih i isprekidanih kom unikacija, potreba za samostalnošću u pocesu rada stim ulisala je razvoj lokalne privrede. Zapis iz 1681. godine govori o sprem nosti kvekerskih naseljenika da se angažuju u industrijskoj proizvodnji: „.. .imaju i kačare, kovače, ciglare, kolare, plu- gare, graditelje mlina, brodograditelje i druge zanatlije, koji obrađuju ono što zem lja proizvodi... Postoje gvožđare, a u Ist Džersiju, u kome prave gvođže, već im aju topionicu i kovačnicu." Drugi izveštaj iz 1698. godine opisuje tekstilnu industriju: u kvekerskoj zajednici u Burlingtonui Salemu, „tekstilni radnici su pravili kvalitetan serž, droget, krep, kam- brik, pliš i druge vunene tkanine. Čitave porodice učestvovale su u toj proizvodnji koristeći svoju vunu i lan ."7

N ova Engleska i centralne kolonije, Pensilvanija i N ju Džersi, postale su „srce industrije" nove nacije. Gvožđe je počelo da se proizvodi četrde­

* Najsličniji primer kulture takvih majstora za sve poslove nalazimo u švajcarskoj planin­skoj oblasti Žira, u kojoj su k o lib sk i radnici postav ili osnovu za najuspešniju svetsku industriju satova - Landes, Révolution in Time, poglavlje XVI: „Notwithstanding the Bar- rennes o f the Soil”.

314

setih godina sedamnaestog veka (u Saugusu, tada Linu, u Masačusetsu) samo dve decenije nakon dolaska hodočasnika u Plim ut.8 Do revoluci­

je (sedam desete godine osam naestog veka), u britanskim američkim kolonijam a radilo je nekih dvesta kovačnica gvožda koje su godišnje davale 30.000 tona gvožda. Samo su Britanija, Francuska, Švedska i Rusija proizvodile više. Gvožđe se topilo, oplemenjivalo, prekivalo, sek- lo, uvijalo, prosecalo i obrađivalo na mnoštvo drugih načina kako bi se napravile raznovrsne alatke i predmeti. Potrebe za britanskim m eta­lurškim proizvodim a su drastično opale, zbog čega su britanski p ro ­izvođači zahtevali od parlamenta da se donesu zakoni koji bi zabranji­vali proizvodnju u kolonijama. Tako je i bilo. Ali ti zakoni samo su ojačali svest kolonista o njihovom podređenom položaju i o potrebi za samostal­nom vladom ; takođe, i o važnosti ekonom ske autonomije. Kao što je Bendžamin Raš (Benjamin Rush), doktor i lider građana u Pensilvaniji, rekao 1775. godine: „Oni koje stranci hrane i oblače n jim a su i podređeni."9

Jedan od ciljeva kolonijalne industrije bilo je i suprotstavljanje Bri­tancima. Kolonisti su proizvodili oružje - isprva muskete, potom sve više i puške, što im je , zajedno sa upražnjavanjem lova od malih nogu, pomoglo da izgrade veštinu streljaštva (koju nisu zaboravili ni u dvade­setom veku). V atreno oružje je u graničnim oblastim a bilo posebno važno, do te mere d a je u nekim kolonijama bilo obavezno nositi oruž­je , čak i u crkvu. (Opet je u pitanju jak a i postojana kulturna karakteris­tika koja se i danas prepoznaje u otporu prem a kontroli nošenja oružja.)

Ali potražnja i ponuda ne odgovaraju uvek jedno drugom. Ponekad se između njih um eša kultura. Južnjaci i populacija udaljenih apalačkih šuma bili su mnogo više naoružani, ali vatreno oružje proizvodilo se na severu, iz jednostavnog razloga: tamo su bile alatke i znanje. Kada je Jug zaratio sa Unijom 1861. godine, sever je proizvodio 32 puta više oružja od K onfederacij e .10

Ove rane radionice oružja nagoveštavale su plodnu budućnost za industriju oružja: potražnja za oružjem bila je tako velika da je jo š m no­go pre mehanizacije podela rada unapredila produktivnost.

Tako su kolonisti uvozili i kopirali modele evropskih uređaja i maši­na, mameći iskusne mašinske radnike i zanatlije visokim platama. Ovde je severnoam eričkim kolonijam a pom agala anglofonska kultura: Bri­tanci su bili najinventivnije evropsko društvo, a britanski doseljenici su

315

se osećali kao kod kuće m edu Amerikancim a koji su pričali istim je z i­kom. I nemački doseljenici su bili korisni. Uspešna pensilvanijska kve- kerska zajednica pozivala je strance iste vere da im se pridruže u Novom svetu, a oni su (takozvani pensilvanijski Holanđani) donosili sa sobom zanatske veštine. Poredenja radi, snobovska Virdžinija, nostalgični „stari dom inion", sa svojim velikim plantažam a i radnom snagom pod ugo­vorom , teško je uspevala da privuče takve ljude, a uspon robovlasništ­va samo je pogoršao situaciju.

(Jug je ostao tehnološki zavisan dugo posle građanskog rata i prenosa industrije iz starih centara severoistoka. Ta preduzeća, čiji vlasnici veći­nom nisu bili južn jaci, im ala su nisku produktivnost i bavila se nerazvi­jen im proizvodnim granam a poput industrije pam uka ili stolarstva. Za takvu zaostalost traženi su različiti razlozi, uglavnom vezani za prirodne resurse, nisku cenu rada i nedostatak privrednih udruženja. Neki naučni­ci smatrali su je izrazom ekonomskog kolonijalizm a ili zavisnosti, dok su je mnogi pravdali vezanošću za antiindustrijske vrednosti i kulturnim nasleđem robovlasničkog društva. Tome bih dodao nedostatak tehnolo­ških istraživanja i veštih preduzetnika.)11

A m erička republika je rođena u teškim m ukam a kada je 1790. godine Semjuel Slejter (Samuel Slater) doneo prve mašine za predenje u Providens (Roud Ajlend). N jegov prim er su sledili drugi proizvođači, i N ova Engleska, sa svojim snažnim vodenim tokovima, postala je glavni centar pamučne i vunarske industrije. I ovde su, kao u Evropi, engleski doseljenici bili najvredniji prenosioci tehnoloških znanja .12 Ali važniji je bio karakter društva u koje su došli. Doseljeni stručnjaci lako su našli učenike koji su kopirali, podražavali i, s to je najvažnije, unapređivali. Kada je Fransis Louel (Fransis Lowell) iz Bostona 1814. godine nabavio mehanizovani razboj, čekala g aje spremna radna snaga, potomci „mno­gih generacija radnika u radionicam a na farm am a Nove E ngleske."13

Iz Engleske je došlo iz samo nekoliko mašina i Amerikanci su ih brzo prilagodili potrebam a i ukusim a dom aćeg tržišta. (Usput su izm išljali nove uređaje i izvozili ih u Britaniju - najbolji znak tehnološke neza- v isnosti.)14 Tako su britanski prelci koristili „mazgu", što je zahtevala veste, snažne radnike i davala finije niti; dok su Am erikanci napravili „drozd" (nastao od Okrajtove vodene predilice), pomoću kog su i polu- obučene žene mogle da proizvode otporniji i deblji konac, a zatim su značajno povećali produktivnost uvođenjem kapice, potom i koturova

316

za sm anjivanje zategnutosti niti. Slično tome, američka unapređenja u tkačkoj industriji (do dvadesetih godina devetnaestog veka) učinila su fabrike za obradu pam uka organizovane po ugledu na one u Valtamu, „najm anje 10 procenata efikasnijim " od britanskih konkurenata.15

Brojke su svedoci. N a filadelfijskoj paradi za četvrti ju li 1788. godine prikazana je ručno pokretana mašina za češljanje pam uka i m ašina za fino predenje sa osamdeset vretena - simboli predindustrijske ekonom ­ske nezavisnosti. Dvadeset godina kasnije u mladim Sjedinjenim Američ­kim Državama obrtalo se skoro 100.000 pamučnih vretena; taj broj se utrostručio između 1810. i 1820. godine, što se desilo i u narednoj deceni­ji. Tako je , do 1831. godine, broj industrijskih vretena porastao na 1,2 m iliona, a tkačkih razboja na 33.500, uglavnom pokretanih snagom raznovrsnih vodenih tokova iz N ju Hempšira na severu do Merilenda na ju gu .16

Skorašnje poređenje produktivnosti proizvodnje pokazuje d a je do dvadesetih godina devetnaestog veka Am erika odmakla daleko ispred B ritan ije .17 Bio je to izuzetan uspeh, koji je spajao napredna i često izraženo patriotska preduzeća, znanje, iskustvo i inteligentnu radnu sna­gu. Neki radnici bili su ludisti koji su se u svojoj nekadašnjoj domovini borili protiv mašina, ali su ih spremno prihvatili u Novom svetu (poje­dini su bili tkači što su nekad odbijali da udu u fabrike). Otkud takva promena? N ova Engleska se, kao i stara, opirala strogo određenom fab­ričkom radnom vrem enu i nadzoru. Ali dok je stara Engleska isprva mogla da računa na primoranu radnu snagu (siročiće, ćerke i žene, one koji nisu mogli odbiti), N ova Engleska je morala da nađe način da uči­ni te nove poslove prihvatljivim , ako ne i privlačnim. Američke fabrike davale su veće plate i obezbeđivale devojkama neku vrstu domaćeg i si­gurnog okruženja koje je roditeljim a ulivalo poverenje.* Brižnost pro­izvođača pam uka u Louelu ušla je u legendu - čisti pansioni sa b ib­liotekam a i klavirim a, ženski časopis (Lowell Offering), prim er na (pobožna) pravila ponašanja.18

Neki istoričari ukazivali su na prikrivene uznemiravajuće okolnosti. Moralo ih je biti, zašto bi inače kapitalizam trošio na dobrobit radnika?

* Radno vrem e bilo je dugo, ali kraće, na primer, nego u tadašnjim japanskim fabrikama. M enjalo se donekle u zavisnosti od sezone, ali uvek je b ilo izm eđu devet i trinaest sati dnevno - M ontgomery, Practical D étail ofthe Cotton Manufacture, str. 173-177.

317

N em a sum nje d a je tako. Sistem je sledio sopstvenu logiku, posao je imao uspone i padove, a rizična vrem ena oblikuju opasne gospodare. Uprkos onome što nam ekonomisti pričaju o hom ogenizujućim efekti­m a kom peticije, sigurno je da su neki radnici žalili što su se doselili.19 Ipak, neosporno je da su uslovi bili bolji nego u staroj Engleskoj. Reci­m a Čarlsa Dikensa (Charles Dickens), bio je to kontrast „između Dobra i Zla, živog svetla i najdublje senke."20

Evo jo š jed n o g prim era tehnološke autonom ije. Sveže nezavisni Amerikanci uvozili su i parne mašine, isprva sa atmosferskim pritiskom. Ali onda su rešili da se preorijentišu na one s visokim pritiskom, i lokalna otkrića su ponovo stupila na scenu. N ajvažnija osoba u tome bio je Oli­ver Evans (Oliver Evans) ( 1755-1819), izuzetan svaštar koji je dao ogro­man doprinos unapređenju češljanja pamuka, m linova i parnih mašina. Evansova m ašina osm išljena je jo š osamdesetih godina osam naestog veka, ali je n jena prim ena intenzivirana na prelazu u sledeći vek.* Te mašine s naizm eničnim kretanjem i visokim pritiskom, obično m anje i jeftin ije , bile su u odnosu na svoju veličinu efikasnije od starih modela s atm osferskim pritiskom i vakuumom. Zato su bile pogodne ne samo za industriju već i za transport za koji je veličina bila vrlo važna. S druge strane, uvek je postojala opasnost da mašine s visokim pritiskom eks­plodiraju - bio je to jed an od razloga što Džems Vat i mnogi drugi bri­tanski pronalazači nisu odustajali od modela s atm osferskim pritiskom. Izgleda da su Am erikanci bili spremni da žrtvuju zdravlje i živote rad­nika jeftin ijo j mehaničkoj snazi i lakšem transportu.

Ipak, najizraženija i najosobenija američka inovacija nije bio neki uređaj (prem da su i oni bili važni), već način proizvodnje - takozvani američki sistem proizvodnje. Bio je to kreativni odgovor na (1) tržište nesputano lokalnim i regionalnim sklonostima i klasnim i društvenim razlikam a što su dominirale Evropom, zato i spremno da prihvati stan- dardizovane proizvode; i (2) nedostak radne snage u odnosu na materi­

jale . Ta dva faktora bila su u sprezi. U ekonom iji sirom ašnoj radnom snagom standardizacija je omogućila podelu poslova koji su tako posta­

* Evans je poslao kopiju svojih planova u Englesku 1787. godine, koje je , navodno, video Ricard Trevitik, inženjer na tom projektu, na prelazu izm eđu 1794. i 1795. godine - Encik­lopedija Britanika, 11. izdanje, odrednice Evans, O liver. Z nači, b io je to rani prim er neprestane bitke za prioritet izm eđu matične zem lje i njene čerke. Naravno, sama činjenica d a je b ilo takvog sukoba govori o zrelosti am eričkog tehnološkog napretka.

318

ja li ponovljivi, time i jednostavniji. To je značajno povećavalo produk­tivnost. Ali brz rad podrazumevao je i razbacivanje materijala - nije bilo vrem ena za doterivanje i ekonomičnost kao u Starom svetu. U Evropi su čak i bogati bankari imali običaj da, kada prilikom pisanja pisma dođu do k ra ja strane, okrenu list i nastave na drugoj strani kako bi uštedeli papir.

Već u kolonijalno doba, na primer, izgradnja američkih kuća dobrim delom je preorijentisana sa stolarstva na fabričku proizvodnju. Vrata i prozori su pravljeni po utvrđenom standardu (što je podrazum evalo i standardizaciju dim enzija stakla). (Francuski brod koji je 1815. godine doneo stakla raznih veličina u mladu republiku uspeo je da proda tek mali deo tovara.) I strugotina je mogla da se iskoristi.21 Onda je , tridesetih godina devetnaestog veka, tehnika izgradnje montažnih kuća postala je standard u građevinarstvu i eliminisala potrebu za zanatskom radnom snagom. Prošlo je vreme ružnih ambara, starih stambenih kuća, ukucava­nja klinova, zidanja i gipsanih zidova, enterijera i eksterijera, zgrada iz Starog sveta.* Umesto toga, uzimali su se gotovi zidovi veličine 2x4 m, spajali ekserim a, oblagali zaštitnim slojem i praktičnom i prijatnom fasadom. Tehnika montažne izgradnje brzo je prihvaćena, sem u obla­stima koje su oskudevale u drvenoj građi.22

Ta zavisnost od drveta dovela je do čitave porodice mašina: motorne testere, struga, i libela, „sprava za bušenje, sečenje, spajanje, poravna­vanje, dubljenje, itd". Bili su to brzi uređaji - brži od sličnih mašina za obradu m etala - i iz istog razloga, obilato su rasipali materijal. Ali to je bilo prihvatljivo: Am erika je im ala m nogo više drveta od vrem ena i ljudske radne snage.23

Kuće i druge zgrade bile su tek početak. Cilj je bio da se svi složeni objekti prave pom oću sličnih, ako ne i identičnih delova.24 Stepen sličnosti zavisio je od materijala i tolerancije: deo je možda bio dovoljno prihvatljiv u nekim, ali ne i u svim slučajevima; takođe, drvo je bilo pri- lagodljivij e od metala. Stolar j e , na primer, mogao da obradi gotova vra­ta i prozore, a staklar da izmeni prozorska stakla tako da lepo legnu u dati okvir, ali mehanizam za okidanje u musketi zahtevao je veću pre­ciznost od neke klade, a kao i ručni časovnik od zidnih satova. Konačni

* Fischer, Albion's Seed, str. 65, kombinacija drvenih okvira i oplata bila je uobičajena u jugo­istočnoj Engleskoj. Imala je čak i više sm isla u šumovitim delovima Sjedinjenih Država.

319

sklop je zavisio od prilagođavanja i uklapanja u hodu sem ako je kupac zahtevao da se delovi slažu i ponašaju u skladu sa očekivanjima od samog početka, što je podrazum evalo jo š veću preciznost.

Takva tehnika je zahtevala precizne alatke koje su om ogućavale savršeno kopiranje i odgovarajuću organizaciju posla i radno okruženje za efikasno skupljanje, premeštanje, obradu (mašinsku) i spajanje m ate­rijala i kom ponenti - računarskom term inologijom , hardver i softver. Često se najveća pažnja pridavala uređajim a i m aterijalu (hardver), je r su alatke nam enjene ovakvim poslovima bile prava m ehanička remek- dela. Ali organizacija i usaglašavanje koraka bili su mnogo važniji u po­slovima poput sečenja mesa, koji su podrazumevali razlaganje umesto spajanje, ili tamo gde je kra jn ji proizvod bio glom azniji ili rastresitiji (m levenja brašna i rafiniranje pretroleja).

Sjedinjene Države su ili prve pokrenule te oblasti proizvodnje, ili bile lideri u njim a.* Od samog početka usvajanje m ašina, na prim er u tekstilnoj industriji, praćeno je otvaranjem radionica koje su održavale i pravile opremu. Ti mali svetovi složenih i m eđusobno prožim ajućih veština često su proizvodili i druge sprave: parne m ašine, peći i bojlere, lokom otive, ali iznad svega m ašinske alatke. Te poslednje su često izvorno bile namenjene određenim poslovima, ali su kasnije nalazile pri­

* Kada se pom ene organizacija, neizbežno je setiti se m ornaričkog arsenal srednjevekovne V enecije, dok su po pitanju tehnika proizvodnje najsvetliji primeri brave D žozefa Brame izrađene u radionici Hernija M odsleja izm eđu 1790. i 1791. godine, i čuveni koloturnici Marka Izembarda Brunela (napravljeni pom oću M odslejevih m ašina) u portsm autskom m ornaričkom brodogradilištu 1803. godine. A li brave i koloturnici nisu ni približno neto­lerantni prema prom enam a u proizvodnji kao pištolji ili satovi. Pom enim o francuske pio­nire u proizvodnji oružja: G ribovala koji je proizvodio la fete neposredno pred revoluci­ju i p lanove O norea Blana za m asovnu proizvodnju m usketa osam desetih i devedesetih godina osam naestog veka. Ti p lanovi su bili razum ni i racionalni, ali nikada nisu ost­vareni. Nekada su razlike izm eđu namere i izvršenja, logike i kulture neprem ostive. V ide­ti: Landes, Révolution in Time, str. 309, 459, napomena 2; Cohen, „Inventivité”, str. 54 i napom ena 5. O B lankovom neuspehu videti i rad K en Aider, „Inovation and A m nesia”, i Engineering th e Révolution. Aider, čija analiza dobija, ali i gubi ponešto njegovim foku­som na proizvodnji oružja, v id i c iljeve inženjerstva kao stim ulišuće za dostizanje uni­fo rm n osti p ro izvod n je u Francuskoj - kao m eša v in u zah teva za vatrenom m oći i estetikom , želju „iznad svega... da se odvoji nacionalna bezbednost od aktivnosti sam o­voljn ih i gram zivih proizvođača i trgovaca” („Inovation and A m n esia” , str. 310). Taj redosled koraka (od teoretisanja i planiranja ka praksi) bio je svojstven Francuzima. N a­suprot tom e, u A m erici su tržište i finansijsk i tokovi gonili na om asovljen je, i tam o se takav napredak odigravao u svim industrijskim granama.

320

menu i u drugim industrijskim granama. Deca i unuci zanatlija otkrivala su nove prim ene nasledenih znanja, ali i same mašine su tražile nove proizvodne prostore za sebe.25

Za razliku od Evrope, A m erika se m alo opirala rutinizaciji pro iz­vodnog procesa i odbacivanju starih veština. Zem lja u kojoj su se nizale razne revolucije nije imala milosti za prevaziđene tehnike. Evo štaje jedan zvanični posetilac 1841. godine rekao o springfildskoj fabrici oružja:

...od radnika se ne traži naročita veština; zvanje „kovača oružja" više ne postoji. D ečak je dobar koliko i iskusniji muškarac. Čak je i bolji, je r je fizički aktivniji.Poslodavci sada lako nalaze dobre radnike; im a ih u svakoj mašinskoj radionici širom zem lje. O štar vid i preciznost koja se razvija samo kroz praksu više nisu neophodni, i bilo koji radnik springfildske fabrike može u roku od nedelju dana biti zam enjen drugim , isto tako kom petentnimparom ru k u .26

Pravo je malo čudo to što su Britanci, kada su sa svim industrijskim dostignućima, uz izvesno kašnjenje (sredina devetnaestog veka) poželeli da prave dobre i je ftin e muskete za vojsku, poslali svoje ljude u Sjedi­njene Države da prouče američke tehnike proizvodnje oružja.27

To ne znači da su Britanci tek tako odbacili stare metode. Znati nije isto što i uraditi, i Evropljani su mnogo teže od Amerikanaca prihvatali surovu logiku produktivnosti. Uzmimo za primer doktrinu troškova amor­tizacije, koja kaže daj e potrošen novac potrošen, a zastarevanje je zastare- vanje, kao i da to što mašine mogu da rade nije razlog da se i koriste. Ovak­vo rasuđivanje nije prirodno, ali je bilo prihvatljivo za mentalitet stanovni­ka surovih granica. Standardni primer dali su Endiju Karnegi (Andrew Carnegie) i Henri KLej Frik (Henry Clay Frick): kada su odlučili da se preorijentišu sa Besemerovog na Simens-Martinov postupak proizvod­nje čelika, jednostavno su rashodovali staru fabriku. Ali poslušajmo šta na tu temu ima da kaže nadzornik u predionici na prelazu dva veka:

„Mazge" su gadne mašine za predenje. Pre nekoliko godina pravili su nam velike probleme u predionici, tako da smo j edno subotnj e popodne, nakon što su radnici otišli kući, čekićima uništili sve „mazge". Kada su se ljudi vratili u ponedeljak ujutru, prenerazilo ih je saznanje da su ostali bez posla.Soba je bila puna m ehanizovanih sprava za kojim a su radile žene .28

321

„A m erički sistem " postavio je standarde produktivnosti ostatku industrijskog sveta. Svaka nova tehnologija predstavljala je stepenicu ka sledećoj. Satovi i pištolji su utrli put šivaćim mašinama. Kosilice i žetelice vodile su do m ašina za sadenje, vezačica, mlatila i na kraju, kom bajna; bicik li do autom obila; kase do pisaćih m ašina i digitrona. A m ašine napravljene u jed n u svrhu lako su nalazile druge primene: šivaća maši­na m ogla se koristiti za pam učne tkanine, kožu i šatorska platna, odnos­no za proizvodnju čizama, cipela, jedara, šatora i odeće.

Bila je to mehaničarska zemlja čuda, u poljoprivredi i industriji. Juna 1900. godine jed an novinar je u časopisu Scientific American klicao: „Skoro i da nem a aktivnosti na današnjim farm am a u kome mašine ne obavljaju veći deo posla."29 Tako je i poljoprivreda postala industrija, s mehanizacijom proizvodnje, podelom rada, s obzirom na produktivnosti rada. Ali i s obzirom na produktivnost zemlje, premda u m anjem obimu: blagonaklonost geografije, osobenosti nove zemlje na zapadu - netaknute prerije, dubina površinskih slojeva zemljišta, dostupnost vodenih zaliha i otvoreni prostori za ispašu - osiguravali su bogate prinose i značajno povećanje nacionalnog dohotka sa svakim novim osvojenim parčetom zemlje. Imanja su bila mala, porodična, i sistem raspodele i prodaje zem­lje bio je osm išljen tako da podstiče porodičnu poljoprivredu . Ali porodice su mogle biti veom a velike i rasle su uporedo sa širenjem m e­hanizacije, kao i sa pojavom sezonskih radnika kvalifikovanih za rad na mašinama.

Sve ovo podrazumevalo je povlačenje domorodačke populacije pred došljacim a gladnim zemlje. Indijanci su pokušali da se bore, kada su shvatili da beli ljudi u svojoj ekspanziji stalno krše svete dogovore, koje su se Indijanci zarekli da će poštovati dok sunce sija i voda teče. Belci su lagali i varali, i prezirali Indijance. I u ovom slučaju tehnologija je bila presudna. Repetirajuće oružje, m asovno proizvođeno, sa zam enljivim delovima, drastično je uvećavalo ubistvenu moć čak i malog bro ja bela- ca i slamalo indijanski otpor.

N aravno, mnogi A m erikanci se danas stide toga, dok E vropljani pozivaju indijanske poglavice u Pariz i Cirih da prisustvuju osudam a zlodela belih ljudi. Holivudski filmovi, nekada klišei o dobrim kauboji- ma i lošim Indijancima, sada podsećaju na nepravde osvajača. U m eđu­vrem enu, am erička v lada povrem eno pokušava da nadoknadi štetu potom cim a onih od kojih je otimano, unajm ljujući ekonomske istoričare

322

da izračunaju vrednost zemlje u vreme kada je ona „osvojena". Dobro- nam erni ljudi pokušavaju da pomognu trudeći se da očuvaju ili ponovo otkriju kulturu američkih starosedelaca. Neke takve odštete su se pokaza­le neočekivano isplativim: Indijanci su, na primer, dobili privilegiju u otvaranju kockarnica, u čemu se često udružuju s belcima.

Indijanska tragedija odslikava opširn iju dilem u m odernizacije: izmeniti ili izgubiti, odnosno izmeniti i izgubiti. Kako je to čovek zara­dio ako je osvojio svet, a izgubio dušu? M oderni načini današnjice uni­štavaju starosedeoce i drevne kulture svuda na svetu. U međuvremenu, novi Amerikanci ne nam eravaju da vrate zemlju i vrate se davnašnjim domovinama. Istorija, poput vremena, može samo da ide napred, ali, za razliku od njega, nikako ujednačenim korakom, već posrćući.

Tako su u tim divljim danim a osam naestog i devetnaestog veka tehnološke m ogućnosti bile skoro beskrajne, a američka industrija je nizala uspehe. Druge zemlje mogle su samo daje podražavaju - nekima

je bila prim er za otimačinu. Ali ta starija društva nisu imala tabula rasa i optimističku, otvorenu kulturu koja je olakšavala rad američkim farm e­rim a i proizvođačim a. M orali su da trpe sputavajuće sisteme zakupa zemlje, seljake (njih nije bilo u Sjedinjenim Državama) koji su morali da škrtare na opremi, krupne zemljoposednike za koje je zem lja bila više potvrda statusa i stila nego kapital;* i zanatlije što su mehanizaciju sma­trali pretnjom i ličnom uvredom. U starijim zem ljam a dešavalo se da radnici uništavaju mašine - toga u Americi nije bilo.

Evropske zemlje imale su i problem s potrošačima. Klasna struktu­ra i podeljeni ukusi otežavali su prihvatanje standardizovanih proizvo­da. I pored toga, sklon sam da problem pre nalazim u ponudi nego u potražnji, više u stavu proizvođača nego potrošača. Kada su Evropljani uz m nogo m uka usvojili m asovnu proizvodnju, p roda ja jeftin ije robe išla je sasvim dobro.

Da biste dobili sadržajniju predstavu, osvrnim o se na intenzivnu industrijsku delatnost Evrope nakon Drugog svetskog rata. U tom pro­cesu mogu se prepoznati ranije američke prednosti i posredno potvrdi­ti prethodni neuspeh uslovljen klasnom podelom. Evropljani su suz­

* Ne treba preterivati u toj osudi. K orišćenje zem lje za parkove i lov ipak nije potpuno gušilo njenu produktovnost. U vinarskim oblastima, na primer, u Bordleu, čak su i najbo­gatiji zem ljoposednici imali vinograde, posebno prem iers crus, odmah kraj kuće.

323

državali potrebu za trošenjem , koju su podsticali filmovi i američko pri­sustvo. Retko ko bi u tadašnjoj Evropi m ogao predvideti da će svako želeti, čak i morati da poseduje auto ili telefon.* M nogi Francuzi su čak i sedamdesetih godina odlazili u kafe ili u poštu da telefoniraju (i to u radno vreme) zato što nisu mogli sebi da priušte telefon u kući ili su čekali (dve ili tri godine) na uvođenje telefonske linije. Znak za biranje bi se često začuo tek posle pola sata. N arod je zakazivao međunarodne pozive. Posao je trpeo i žalbe su dolazile sa svih strana, ali vlasti su bile nepokole­bljivo ravnodušne. Telefoni su bili deo poštanskog sistema i pošta ih je smatrala ekstravagantnom zabavom za bogate. Šta fali pismima?A

Sjedinjene Države su 1870. godine imale najveću ekonomiju na sve­tu, čije su najbo lje godine tek dolazile. Do 1913. godine, am erički proizvod je bio dva i po puta veći od nem ačkog ili onog u U jedinjenom K raljevstvu, odnosno četiri puta veći od francuskog. A m erički bruto nacionalni dohodak po stanovniku bio je 20 posto veći nego u U jed i­njenom Kraljevstvu, 77 posto veći od francuskog, od nemačkog 86 po- sto.30 Na tom američkom sistemu proizvodnje izgradio se novi svet neza- sitih potrošača koga mnogi kritikuju strahujući za sudbinu duša običnih ljudi. Čovečanstvo je dugo trpelo rasipništvo i dekadenciju bogatih i otmenih, ali sada, prvi put u istoriji, i običan čovek je m ogao da pose­duje te prestižne stvari - satove, bicikle, telefone, radio-aparate, uređa­

je za domaćinstvo i, pre svega, autom obile - koje su u tradicionalnim društvim a smatrane privilegijom nekolicine. Takva situacija podstakla

je niz marketinških inovacija: plaćanje na rate, potrošačke kredite, ka- talošku prodaju krupnih i sitnih stvari, pravo vraćanja ili zamene robe. To nije bilo strano Evropi koja je i izmislila neke od tih trikova. Ali ono zbog čegaje Amerika tako produktivna jeste međusobno podsticanje po­nude i potražnje: m asovna potrošnja omogućila je profitabilnu masovnu proizvodnju, i obrnuto.

* Izuzetak je bila nem ačka v izija „narodskog autom obila” (V olksw agen ) tridesetih go­dina dvadesetog veka. M eđutim , ostvarila se tek posle rata.f Francuska pošta bila je čuvena po svojim neprijatnostima. Sve do devedesetih godina prošlog veka za avionska pism a preko 5 grama (uključujući m arke) plaćala se dodatna poštarina. To je nametalo potrebu za posebno tankim i skupim papirom - eto zarade za industriju papira. Čak i tad, pošta nije uvek lep ila sam o jednu neophodnu marku, već bi kom binovala dve ili tri kako bi se dostigla tražena težina. Trebalo je doživeti takvo m al­tretiranje da bi se shvatili sputavajući efekti birokratske konstipacije. Srećom po Fran­cuze, Evropska unija je nam etnula nove standarde.

324

Nedostaci ekonomske logike

Adam Smit se osvrnuo i na potpunu zabranu Britanije njenim se- vernoameričkim kolonij ama da grade peći za proizvodnju čelika i pilane, kao i da prozvode sekundarne gvozdene i čelične predmete, čak i za svo­je potrebe. Britanija se protivila i trgovini krznenim kapama i vunenom odećom između samih kolonija:

...odredbe potpuno sprečavaju razvoj p roizvodnje robe koja se može izvoziti i ograničavaju industriju kolonista na skromnu i porodičnu delat- nost, na ono što svaka porodica pravi za svoje potrebe ili za susede u okviru iste p ro v inc ije .31

Svestan nepravde, Smit je osuđuje kao „izraz kršenja najsvetih pra­va čovečanstva". Ali u kontekstu ekonomskih okolnosti kolonija, sma­tra da te mere i nisu „previše „štetne". „Zem ljaje jo š uvek jeftina, zato se i oskudeva u radnoj snazi, pa je kolonistima isplativije da uvoze sve fin ijih ili naprednije proizvode iz m atične zem lje nego da ih sami proizvode." Zabrane, znači, i nisu bile toliko važne. Smit zaključuje da bi kolonisti i bez nje:

...sledeći svoje interese verovatno i sami slično postupili. U sadašnjem stupnju razvoja, m ožda su te zabrane, što inače ne sputavaju sadašnju n jihovu industriju , samo ružni pečati ropstva koje im je bez ikakvog razloga nam etnula neosnovana ljubom ora trgovaca i proizvođača ma­tice. Da su kolonije industrijski naprednije, ove mere bile bi vrlo agre­sivne i sputavajuće.

„Verovatno", „možda", „pečati ropstva". Od Smita bi se bar očeki­valo racionalnije objašnjenje. Da su Britanci mogli da proizvode i pro­daju tu robu po nižoj ceni, ne bi im bile potrebne zabrane, a kolonisti bi proizvodili druge stvari. Smit kaže da su Amerikanci tako i uradili i, ne pom injući kom parativnu prednost, ističe princip da se resursi m oraju iskoristiti na najprofitabilniji način:

Osnovni uzrok naglog razvoja i obogaćivanja naših američkih kolonija jes te to što su skoro čitav svoj kapital iskoristili za poljoprivredu. N em a­ju fabrika, samo skrom nije radionice i porodičnu delatnost koje i prirod­no prate poljoprivredu, i angažuju žene i decu u okviru po rod ice .32

325

N a sreću, Sjedinjenje Američke Države ipak su imale ozbiljnija p ro ­izvođačka postrojenja, a Aleksandar Hamilton (Alexander Hamilton) i ostali su shvatali da današnja kom parativna prednost ne m ora to biti i sutra.

Ako je već želeo da podrži britanske zabrane, Smit je mogao da se pozove na neefikasnost tih odredbi. Čitav sistem bio je kao loša šala. London je pokušavao da ograniči kolonijalnu trgovinu pom oću šačice agenata. Većina je uživala u Engleskoj, (skromno) plaćajući saradnike preko okeana koji su otkrili d a je mnogo korisnije da prihvate mito od kolonijalnih trgovaca nego da obavljaju svoju dužnost. Ili daj e izvršava­ju polovično: B ritanija je tim dangubama plaćala 8.000 funti godišnje, za 2.000, koliko su jo j oni prikupljali.33

Tačno je , onda, da te zabrane nisu m nogo uticale na prihode proizvođača i trgovaca u Am erici.34 Ali nikako nisu bile bezopasne. Kada su šezdesetih godina osamnaestog veka novi i ambiciozniji britanski m i­nistri rešili da svedu račune i zatražili od Am erikanaca da plaćaju cenu zaštite i uprave, koloniste su ti, sasvim razumni zahtevi razbesneli. M ož­da bi drugačije reagovali da su poštovali prethodne obaveze. (Zapanju­

ju će je kako se ljudi lako priviknu na nem ar i izbegavanje pravila, ma kakva ona bila. I koliko brzo izgledi za budućnost nadjačaju oslanjanje na prošlost: šta li ćeš mi sledeće uraditi?) Boston Gazette j e otkrivao bes kolonista: „Ljudi od rata, koljači, vojnici sa sprem ljenim bajonetim a, vojne sudije, iznudivači, nadzornici, plaćenici, otimači i čitava plejada kavgadžija došli su ne da štite našu trgovinu, već d a je om etaju."35

Smitova velika rasprava objavljenaje 1776. godine, iste one u kojoj su kolonisti proglasili svoju nezavisnost. Čak i d a je njegovo ekonom ­sko rezonovanje bilo pravilno, nepravda nikad nije bezopasna. Ljude ne pokreće samo potreba za hlebom.

326

Južnoamerički put20 .

Poredeći špansko stanovništvo sa stanovnicim a britanske A m erike, uočićem o izuzetne razlike u poreklu, napretku i stanju. O svajači iz Spanije su se, um esto za um erenost, m arljivost i m oralnost engleskih doseljenika, opredelili za surovost i sujeveije m račnije prošlosti. Ratnici koji su istrebili moham edance iz Granade lako su se latili mača da njim e šire svoju veru...

- Quarterly Review (London), 17,34 (Jul 1817. godine): 537

Mi [Santo D om ingo] postali smo ekonom ija Zapada, ne po modelu najrazvijeni­jih zem alja Evrope, već ugledajući se na Spaniju. Spanija nam je dala sve što je imala: jez ik , arhitekturu, religiju , odeću i hranu, vojnu tradiciju, pravne i civilne institucije, žito, stoku, šećernu trsku, čak i pse i živinu. Ali ne i načine proizvod­nje i distribucije, tehnike, kapital i ideje evropskog društva, je r ih nije ni imala. Prosvetlili su nas jevanđe ljim a, ali ne i delim a Erazma.

- Juan Bosch, Composicion Social Dominicana

...provincije na Rio de la Plata... sadrže nem erljiva plodna zem ljišta, blagoslove- na zdravom klim om , i pogodna za uzgoj raznovrsn ih b iljaka. Pod liberalnom upravom m ogle bi uskoro kipteti od ljudi i izobilja. M ogle bi da proizvode sve više sirovina, koje bi onda m orale da m enjaju za industrijske tehnike i mašine...

- Rodney i Graham , Reports o f the Present State (1818)

Latinska A m erika išla je potpuno drugim putem. N a početku (sedamnaesti vek) nije bila siromašnija - sasvim suprotno. Španci i Por­tugalci smatrali su svoje engleske konkurente siročićima sudbine, je r kako su se šume i polj a Severne Amerike ili isceđena ili beskorisna ostr­va Malih Antila mogli porediti sa srebrom i zlatom Nove Spanije i Perua ili brazilskim drvetom i dijamantima? Englezi su jedino mogli da poput psa podvijenog repa njuškaju zlatne španske poluge dok su se njihovi

327

kolonisti borili da prežive u neprijateljskom okruženju. Latinska Am eri­ka je bila b lagoslovena i po ljoprivrednim potencijalim a, posebno u delovima sa um erenom klimom.

Ali sve se m enja, i jučerašn ja poredenja danas su prošlost. Rudnici zlata i srebra bili su kovčeg s blagom koje se lako potrošilo, a dvesta go­dina kasnije, kada su se američki kolonisti izborili za slobodu, Severna A m erika je značajno nadm ašila južne zem lje - i u zaradi po glavi sta­novnika, i po ravnom ernijoj raspodeli bogatstva. Jedini izuzeci bili su prinosi po stanovniku isplativih industrijskih biljaka, posebno šećerne trske na pojedinim karipskim ostrvima (i to tek kada se iz statistike izuz­mu robovi).

Prom ena u relativnom bogatstvu im alaje duboke korene. Dok su Englezi osvojili slabo naseljene zemlje iz kojih su istisnuli starosedeoce da bi napravili m esta za svoje doseljenike (vremenom stvarajući pravi aparthejd), Španci su naišli na najgušće naseljene oblasti N ovog sveta i odabrali da se pom ešaju sa domorocima. Za neke ta razlika predstavlja dokaz engleskog (ili protestantskog) rasizm a i španske (ili katoličke) otvorenosti. M oguće, prem da promene u strukturi populacija slede sop- stvenu logiku.* Englezi su se u severne i centralne kolonije doseljavali porodično, tako d a je raspodela stanovništva po starosnim dobim a bila slična kao u Engleskoj (izuzev za starosnu grupu preko šezdeset godi­na), dok Španci nisu podsticali em igraciju čitavih porodica, pa čak ni žena, u Novi svet.

Kako su dom oroci umirali zbog nasilja, iscrpljenosti, očaja i, iznad svega, bolesti, Španci su morali da uvoze robove iz Afrike. Crnci su radili na plantažam a šećera, kopali zlato i radili slične poslove, ali nikada u Latinskoj Americi nisu imali tako važnu ulogu kao na Karipskim ostrvi­ma i na ju g u Sjedinjenih Država. N ije bilo doseljenika iz drugih evrop­skih zemalja. U Španiji domaće stanovništvo se bunilo zbog konkuren­cije i p re ten zija nešpanskih i nekatoličkih preduzetn ika, trgovaca i zanatlija. U Španskoj A m erici toga nije bilo: kruna se trudila da zaštiti svoje parče Novog sveta od tuđina. Takva isključivost dovela je do izo­stanka neophodnih veština i znanja, kulturnih prednosti društva popu- lacione raznovrsnosti i koristi od onih prgavih jeretika, protestanata, koji

* Potvrde rasnih predrasuda u kolonija ln im i postkolonijaln im španskim (ili portugal­skim) društvima rođenim u evropskim osvajanjim a suprotstavljaju se takvoj pretpostavci.

328

/su negovali intelektualni izazov i apetit za obrazovanjem .1 Povrh toga, inkvizicija se u svim španskim kolonijam a borila protiv jeresi, loveći obrazovane Jevreje koji su mislili da će ih okean zaštiti od svevidećeg fanatizma. Španci su i u svojim kolonijama želeli nezaprljano i zatvoreno društvo. Stvarali su čisto tle, ali neplodno za trgovinu, znanje i praktične veštine. (Špance to nije brinulo. Sve do početka devetnaestog veka m is­lili su daj e njihova zem ljajoš uvek centar evropske civilizacije i primer društva prave vere i vrline, izjednačavajući nepoznavanje španskog je z i­ka s potpunom neobrazovanošću.)

U Novoj Španiji (Meksiku) odnos muških i ženskih doseljenika bio je deset p rem ajedan .2 Međurasni brakovi bili su neminovni i pre nego što su nam etnute hrišćanske stege m onogam ije neki konkvistadori su držali prave male hareme indijanskih žena. Takvim m ešanjem stvoreni su malobrojni mestizosi, latinoamerička etnička grupa čiji su se pripad­nici više cenili što su bili belji. Bili su na nižem društvenom položaju od jo š redih kreolaca, ali cenjeniji od čistih domorodaca. Melezi su bili nad­zornici, predradnici, prodavci, sitni službenici. Indijanci su radili na polji­m a i u rudnicima, u kućama i na putevim a.3

Toj kopiji iberijskog društva nedostajale su veštine, istraživački duh, inicijativa i građanska prava Severne Amerike. I sama Spanijaje oskude- vala u tim kvalitetima, zahvaljujući duhovnoj isključivosti i nasilnosti, bogatstvu i taštini: izvezla je i svoje slabosti preko okeana. Drugačije i nije moglo. Španci koji su otišli u Novi svet nisu se tu našli da bi rušili usvojene obrasce, već da bi se obogatili. Potkupljivah su druge za odgo­varajuću službu, tražili samo nekoliko godina na pravom mestu. Stizali su do bogatstva, ne radom, već podm ićivanjem i prevarama.

Suprotnosti u ekonomskom razvoju odgovarale su razlikama u poli­tičkoj sposobnosti. Severnoam erički doseljenici poticali su iz društva otvorenijeg za raznovrsnost m išljenja, za strance i nove ideje. Ne govo­rim da su Engleska i njena politička kultura bili ideal liberalnosti. Ni ona nije bila imuna na predrasude i klasne privilegije, niti se otarasila nasleđa starih ograničenja, uključujući srednjovekovne isključivosti i antipuri- tanski snobizam.4

Ali sve je relativno, i kada se uzavrelost i raznovrsnost engleskog društva uporedi sa kontareform skom isključivošću i narcisoidnim entu­zijazmom Španije i Portugalije (drugim recima, moć ideja i inicijativa u Severnoj Americi sa frustracijam a u španskim i portugalskim dom ini­

329

onima), politički ishod je jasan . Britanski kolonisti su napravili svoju revoluciju. Odabrali su i definisali bitna pitanja, suprotstavili se svojim vladarima, izazvali sukob, a kada su pobedili (delom zahvaljujući nekim evropskim protivnicim a Britanije), već su imali form iranu svest o iden­titetu, ekonom skim težnjam a i nacionalnim ciljevima.*

U Latinskoj Americi težnja za nezavisnošću nije potekla iz koloni­ja lne ideologije i političke inicijative, već od slabosti i problem a Špani- je (i Portugalije) u kontekstu evropskih nadm etanja i ratova. Kada je Spanija pokazala da ne može da vlada preko mora, domaći m oćnici u Novom svetu iskoristili su taj vakuum i prigrabili vlast, naišavši tek na slab otpor. Nezavisnost kao daje pala s neba - iznenađenje za neosmišlje- ne, nerazvijene entitete koje nisu imale drugu svrhu do prom ene gospo- dara.5 Takva vrsta anarhičnog negativizma bila je savršeno tle za vojnu diktaturu (caudilismo). Ne čudi što je istorija Latinske Amerike u devet­naestom veku prepuna zavera, intriga, korupcije i ekonomske zaostalosti.

Može li neko društvo duže da živi u takvoj atmosferi? Ili da ispuni neke ozbiljnije, dugoročne planove? Odgovor leži u činjenici da to nisu bile „moderne" političke jedinice. Nisu imale usm erenje, identitet, sim­bole ni nacionalnosti, otuda ni kriterijum e produktivnosti ili pritisak očekivanja. To nije bilo građansko društvo. N a vrhu je bila šačica lopo­va, odličnih učenika prethodnih kolonijalnih gospodara koja se bogati­la bez ikakvih obzira. Ispod n jih gušile su se mase. N ove „države" Latinske A m erike m alo su se razlikovale od azijskih zem alja pod autokratskim despotizmom (premda su ponekad oblačile republikansko odelo.)

U takvoj nestabilnosti i nesigurnosti zakoni su se retko poštovali. Na velikim, slabo naseljenim prostranstvim a uvažene ličnosti kraljevale su svojim rančevima i hacijendam a, upravljale i zapošljavale, pom oću pri­vatne pravde i policijske sile. N ajsličniji su m ožda bili pruskim baroni- ma, pred čijim im anjim a je i država uzm icala. U gradovim a - obično lukama u kojima se mešala strana i domaća roba, a carinske dažbine pro­bijale granice bezobrazluka - moćnici i njihovi plaćenici delili su plen.

* To ne važi za sve am eričke koloniste. V ideti, Fischer, Albion s Seed, od strane 252 , o sam oprekornoj nostalgiji. M nogi od tih „torijevaca” su napustili Am eriku, izjasn ivši se protiv nezavisnosti i za lojalnost matici. B io je to izbor političke smrti - odbacivanje duha koji je preplavio zem lju i ujedinio sasvim različite oblasti u jed instvenu republiku.

330

Jedinoj koherentnoj instituciji koja je m ogla nešto da prom eni, katoličkoj crkvi, takva situacije je odgovarala. Posedovala je veliki deo zemlje, čije je bogatstvo blistalo poputjabuke zavisti i nesloge. Kada je država poželela ta imanja, crkva je potražila pomoć nekoliko prijatelja. Sveštenstvo, oaza pismenosti u moru neobrazovanosti, čvrsto se držalo svojih pravnih i civilnih privilegija nastalih jo š u feudalno doba. Svešteni- ci su znali najm račnije tajne iz ispovedaonica, držali ključeve spasenja. To nije bilo recept za omiljenost. Ali pored alkohola, seksa i nasilja, crk­va je nudila jedini ozbiljan protivotrov za očaj. Problem je bio u tome što je videla opasnost u svim intelektualnim i političkim inovacijama. N ekoliko liberala je verovalo u dobre ciljeve i pokušavalo da otrezni ljude, ali mnogo političke energije gubili su u sukobima sa sveštenstvom.

Zbog toga su mlade nezavisne države Latinske Amerike dozvolile tek neke prom ene u ekonomiji. Kao i pre, ključne ekonomske oblasti bile su rudarstvo (zlato, srebro, bakar), poljoprivreda, stočarstvo, šu­marstvo. Cilj je bio proizvesti višak koji bi se mogao menjati za strane proizvode. U industriju se malo ulagalo, a ona je isto toliko i vraćala. Ovi politički entiteti radili su baš onako kako bi svaki dobar britanski klasični ekonomista savetovao - držali su se svoje komparativne prednosti. Osim toga, industrija je bila potencijalno opasna za društvo. Industrijalci bi se otimali o oskudnu radnu snagu i ramazili proleterijat. Zem lje Latinske A m erike nisu imale program , ni viziju ekonom skog razvoja. Dok je Aleksandar Hamilton (Alexander Hamilton) ohrabrivao mladu Ameriku da razvije industriju i nadmeće se sa Evropom, vikont od Keira (Caiu- ra) u Brazilu „sujeverno je verovao u 'nevidljivu ruku' i ponavljao: 'lais­sezfaire, laissez passer, laissez vendre "',6

Tako su nezavisne države Južne Amerike ostale zavisne od napred­nih industrijsk ih zem alja: na početku od B ritanije, pred kraj devet­naestog veka od N em ačke i njenih naučnih i tehnoloških dostignuća, a počev od dvadesetog veka, od Sjedinjenih Država. Stranci su gradili pruge i opremali pristaništa, najviše da bi opipali bogatstvo i mogućnost zarade u drugim oblastim a (baš kao u Indiji).7 Pozajm ljivali su novac sirom ašnom režim u i njegovim protivnicim a s velikom kam atom (a neodgovorni dužnici su na kraju plaćali više). Proizvodili su oružje, osnivali fabrike i upravljali njima. Logično je da se stranci okrive za sve nedostatke takve ekonom ije. To ga jen je ozlo jeđenosti, delom opravdane ali dogm atski preuveličane, samo je pogoršalo situaciju.

331

Ograničilo je ekonom sku politiku ideologijom , pretvorilo praktične problem e u pitanja principa.

(Ironična je veza sa vrem enom kolonizacije , kada su Spanija i katolička crkva činili sve da oteraju strance iz novih zemalja. Evo kom en­tara jednog brodskog oficira prilikom posete Manili 1788. godine: „Kako Španci zabranjuju ulaz strancim a, nem a gostionica, hotela, svih onih neophodnih potvrda gostoprimljivosti, tako da posetilac m ora biti spre­m an da provede noć na ulici, čak iako ima novac, ali ne zna n ikog .")8

Ipak, mehanizovana tekstilna industrija je uspela da se razvije, ali tek kasnije u devetnaestom veku. Brazil i Meksiko su bili najnapredniji. Sirov pam uk često se morao uvoziti. Od njega su se proizvodile grube tkanine za široku potrošnju. U M eksiku je bila razvijena i industrija vune. Zače­ta jo š u kolonijalno vreme, prvo je tinjala u manuelnim radionicama (obra-

jes), zatim je zamrla pred naletom uvoznih tkanina, da bi se obnovila u malim fabrikama u kojim a su se vunom potcenjivanih merino ovaca pra­vile proste tkanine ispod granica cena, za široke narodne mase.

Industrijski počeci Južne A m erike nisu prerasli u industrijsku re ­voluciju. N ije pom ogla ni izgradnja železnice. Neke stvari m oraju se raditi u samoj zem lji: na prim er, popravka m ašina. A li re tko ko je i proizvodio mašine. I ovde su prirodne i društvene okolnosti bile sputava- juće. Gorivo i m aterijal koštali su više nego u Evropi ili Sjedinjenim Državama, a i nije bilo potrebnih znanja za proizvodnju. Bilo je to sasvim logično: komparativna prednostje nalagala d a je lakše i je ftin ije kupo­vati mašine u inostranstvu.

Problem s takvim rasuđivanjem je to što današnja razum na odluka m ože biti sutrašnja greška. Razvoj je dug, a logika, u ovom slučaju, kratko vida. Ekonomska teorija je statička, zasnovana na tekućim uslovi- ma, dok je ekonomski proces dinamički, izgrađen na tem eljim a današ­nje nestašice i sutrašnjeg obilja.* Neke stvari neće se desiti ako sami ne pokušam o da ih ostvarimo. Da su Nemci slušali Džona Bauringa (John Bowring)... Taj izuzetni britanski ekonom ista i putnik jad ikovao je što ludi Nemci žele da proizvode gvožđe i čelik umesto da se drže žita i raži i kupuju britanske proizvode. Da su ga poslušali, udovoljili bi ekono­

* Naravno, niko vam ne brani da pravite kulu od karata. To se desilo M uham edu A liju u Egiptu i paragvajskom diktatoru Lopezu - videti u daljem tekstu.

332

m istim a i bili slični Portugaliji koja je sa svojim vinom, plutom i m asli­novim uljem bila savršen model racionalne ekonomije. Takođe bi p ri­lično osiromašili.

N ajperspektivnija južnoam erička zem lja bila je Argentina, iako u slavnim danim a španskog carstva to niko ne bi pretpostavio. Buenos A jres je 1600. godine bio kraj sveta. O grom na travnata prostranstva, slabo naseljena, bila su korisna samo kao odmorišta duž trgovačkog puta između srebra Potosija, visoko u bolivijskim Andima, i uvezene hrane u

jugoistočnom Brazilu. Trgovina je bila u portugalskim rakama. Posto­jao je i proleterijat, sastavljen od odbeglih brazilskih robova, besposlenih m eleza i drugih polugolih marginalaca (gente perdida), koji se gušio u udžericama na obodima grada, živeći od ostataka života, uzimajući stoku i konje iz divljih krda (zašto da ne, te životinje ionako nisu nikome pri­padale). Nedostajali su zanatlije, alatke i industrija - resursi koji su mogli da izgrade ekonomiju na preostalim zalihama u rudnicima. U kolonijal­nom Buenos Ajresu, potkovica je koštala koliko nekoliko konja - raz­umljivo, je r konja je bilo više od potkovica. Ekseri su bili retki u ćelom španskom svetu, a daske su povezivane kožnim trakama. Oni koji su mogli da priušte sebi evropsku odeću, oblačili su je samo u posebnim prilikama, verovatno je skrivajući u m eđuvrem enu.9 (Tako je bilo i tri veka kasnije, tokom Drugog svetskog rata. Gotovi proizvodi jo š uvek su se morali uvoziti, kao i proizvođači, a lokalnu industriju nisu pokretali povećani zahtevi lokalnog tržišta, već potrebe rata.)

U kolonijalnim danima Spanija je pokušavala da sputa argentinsku trgovinu. Zbog kontrole i oporezivanja, Španija je zabranila uvoz srebra iz Buenos Ajresa i pokušala da preusmeri svu robu iz Potosija na planin- sku-pacifičku rutu (preko Anda do Pacifika, zapadnom obalom do Pa­namskog kanala, potom preko Kariba do Evrope). Ali s polovičnim uspe- hom. Severne argentinske provincije snabdevale su hranom, stokom, sirovim pamukom i domaćim tkaninam a grad koji će neko vreme biti najveći u Americi (160.000 ljudi na početku sedamnaestog veka) na nad­morskoj visini od 520 metara, dok se tako zarađenim srebrom u atlant­skim lukama kupovalo gvožđe, oružje, odeća i drugi evropski proizvodi. N epotrebno je reći d a je preuveličana vrednost te krijum čarene robe pozivala na korupciju i ohrabrivala španske funkcionere i bogataše da iscede poslednju kap indijanskog znoja. Toliko o dobrim namerama da se zaštite domoroci.

333

Odvajanje od Španije (1816. godine) i raspad stare španske im peri­je okončali su takvu trgovinu. A li prirodni potencijali A rgentine su opstali: klim atska raznovrsnost (uključujući um erenu klimu), travnata prostranstva (pam pasi) savršena za gajenje krupne stoke i ovaca, plod­na zem lja za uzgoj žitarica, zem ljišta pogodna za subtropske industrij­ske biljke poput pam uka i šećerne trske. Ipak, industrij ski resursi su bili skromni - zemlja je oskudevala u gvožđu, uglju, drvetu, nafti i m inera­lima. Velika vodena energija duž istočne strane Kordiljera daleko je od trgovačkih puteva i trgovaca. M anufakturna proizvodnja je bila skrom ­na, svodila se uglavnom na domaću radinost. Bili su to uglavnom žen­ski poslovi - predenje i tkanje, grnčarija, proizvodnja sapuna, jestivog ulja i sveća.10 U maco atmosferi nasledenoj od Španije, kraj detinjstva m uškog deteta značio je početak „potpune nezavisnosti i slobode od rada."11

Im provizacijski karak ter ko lon ija lne uprave u kom binaciji sa neočekivanim kolapsom španskog suvereniteta odredio je problematičnu sudbinu tih dalekih zemalj a. Politika nezavisne Argentine uglavnom se svodila na bitku između centralista u Buenos Ajresu i nepokornih provin­cija. Argentinska republika je proglašena tek 1862. godine, i to pre vre­mena. Još jed n a generacija je m orala da se žrtvuje u prevratim a i poli­tičkim ubistvima da bi se iskorenio secesionizam. Neki naučnici odbacu­

ju tu sliku političke nestabilnosti, pozivajući se na mladu američku repub­liku: jedinstvenost nacije je obezbeđena tek nakon poraza K onfederaci­je 1865. godine. Ne slažem se s tim poređenjem . Sjedinjene Države (,Jï pluribus unurn'") su bile efikasna, produktivna celina, dok se negodova­nje zbog ropstva više nije moglo sputavati. Argentina je postala delotvo- ran jedinstven entitet tek pola veka nakon sticanja nezavisnosti.

Argentina je oduvek više zavisila od stoke, nego od industrijskih b i­ljaka i ljudi. Prevaga stočarstva i relativno zanemarivanje zem ljoradnje bili su blisko povezani sa zemljom i imigracionom politikom. Strani pos- matrači videli su Argentinu kao potencijalni magnet za doseljenike. Tako su mislili i neki dalekovidi starosedeoci, tražeći da se među dozvoljenim imigacionim grupama nađu i doseljenici iz protestantske Evrope koje su smatrali obrazovanijim , vrednijim i politički zrelijim . N aravno, to bi podrazumevalo slabljenje autoriteta katoličke crkve ili promenu politike države, kao i stavova duboko ukorenjenih m edu stanovništvom:

334

Poštujte svačije versko uverenje. Španska A m erika, svedena na katoli­cizam do isk ljučen ja svake druge religije, liči na osam ljeni tihi m ana­stir... Izuzeti druge re lig ije iz Južne A m erike znači odbaciti E ngleze, N em ce, Svajcarce, Severnoam erikance, baš one ljude koje ovaj konti­nent najv iše treba. Prihvatiti ih bez njihove religije znači primiti ih bez unutrašnjeg blaga koje ih čini onim što j e s u .12

D obar savet koji je teško poslušati. S tanovništvo već form irane svesti, zadojeno kontrareform skim predrasudama, uplašeno naprednim strancima, nije želelo jeretike, niti bi ih crkva mirno prihvatila.13

Imigranti su mogli da idu negde drugde, Argentina ih je držala dalje od sebe. Veći deo zemlje dobili su državni službenici i moćnici, često kao poklon (emphyteusis) ili po smešnoj ceni. Ponekad su prilikom pro­daj e ili poklanj anj a zemlj e postavlj ani uslovi naselj avanj a i obrađivanj a, ali ništa nije moglo da natera vlasnike da ih kasnije ispoštuju. Bez ka­pitala i radne snage, vlasnicima je bilo najlakše da zapuste zemljište ili da ga prilagode uzgoju stoke i ovaca. U međuvremenu, argentinska drža­va se proširivala na račun proteranih ameroindijanaca, čiju su zemlju prodavali unapred. Takve akcije donosile su novac, ali uglavnom su pod- razum evale p rodaju m alih delova zem lje špekulantim a koji bi onda samoinicijativno proširivali te svoje rančeve.

S ta je starije, kokoška ili ja je ? U zrok i posledica ne m ogu se raz­dvojiti. V lada je povrem eno tražila ljude preko okeana. Posebno su je interesovali dobrovoljci iz Italije, rasadnika emigranata u potrazi ne za zemljom, već za novcem (koji bi im omogućio da kupe parče svoje do­movine). U jednom ugovoru sa italijanskom firmom iz osamdesetih godi­na devetnaestog veka precizno su opisani emigranti potrebni Argentini: „po mogućstvu fizički radnici ili zanatlije, samci, najmlađi, najjači, najot- porniji i najvredniji muškarci sa sela."14 Takva potražnja b ilaje u sukobu sa socijalnom i društvenom realnošću: preovladavanje fizički nezah- tevnih poslova poput čuvanja stoke, društvena nestabilnost, religiozna ograničenja, lokalne predrasude. Nekoliko proizvodnih oblasti koje su zahtevale jaču fizičku radnu snagu (na primer, proizvodnja šećerne trske) podrazumevale su ugovore i obavezivanje radnika, što ih je činilo ne­privlačnim za slobodne imigrante.

Uporedite to s politikom korišćenja zemlje u severnoameričkim ko­lonijam a i Sjedinjenim Državama. U južnim kolonijama velikim ima-

335

njim a bili su potrebni robovi. Starosedeoci (Indijanci) bili su m alobroj­ni i nevoljni da rade, a slobodni belci nisu hteli da rade za malu nadnicu kada su lako m ogli dobiti parče zemlje koje je bilo u izobilju i biti svoji gospodari. Zato su dovođeni robovi iz A frike sve do zabrane 1807. godine. Nakon toga, populacija robova mogla se obnavljati samo prirod­nom reprodukcijom , stoje nametalo više standarde ishrane i bolji odnos prem a robiju nego u Karibima ili u Južnoj Americi. U m eđuvremenu, u Severnoj Americi je jačao otpor prem a robovlasništvu, i širenje države na zapad zaoštrilo je rasprave o nužnosti ropske radne snage i o suštini Unije. Kao što svi znaju, došlo je do građanskog rata, robovi su oslobo­đeni, a velika im anja raspala su se na porodične jedinice.

U bivšim nezavisnim državama i na novim teritorijam a razvoj zem­ljoradnje počivao je na farm erim a koji su se sa isceđene zem lje istoka selili na zapad u potrazi za plodnim nedirnutim zem ljištem , kao i na evropskim imigrantima vođenim snovima o boljem životu i sopstvenom imanju. U m eđuvrem enu, indsutrija je m orala da nađe svoje radnike.* Neke firm e slale su u Evropu predstavnike da vrbuju radnu snagu pod ugovorom. To nije bio težak zadatak: glad, ekonom ska kriza, promene granica i progoni bili su krupni razlozi za odlazak iz Evrope.

Moglo je biti i obrnuto. Nikakve materijalne okolnosti nisu obavezi­vale severnoam eričke koloniste da daju p rednost m anjim posedim a umesto velikim rančevima. Presudni su bile kulturni i socijalni uslovi. Tako su kolonije u Novoj Engleskoj od samog početka bile organizovane u m ala domaćinstva, je r su se tu doseljavale čitave porodice. I okviru sred- njeatlantskih kolonija (Njujork, Pensilvanija) imućniji su kupovali veće posede, da bi ih kasnije prodavali parče po parče - pogodno za manja, porodična im anja. Dok je jo š bilo rezervi zem lje, neki su kupovali ogromne teritorije - naravno, da bi zaradili kasnijom preprodajom . Na primer, devedesetih godina osamnaestog veka država Masačusets proda­la je 3 miliona ari u M ejnu Henriju Noksu (Henry Knox), ministru odbra­ne, i V ilijemu Djueru (Wiliam Duer), pom oćniku m inistra finansija, po ceni od 21 cent po aru. To je bilo skupo. M asačusets je prodao i 6 miliona ari u zapadnom N jujorku N atanijelu Goram u (Nathaniel Gorham) za

* To je tem a H. J. Habakukovog klasika American and British Technology, visoka cena nekvalifikovane radne snage naterala je A m erikance na uvođenje tehnoloških inovacija. A li, kako onda objasniti tako brz rast? O dgovor je imigracija.

336

100.000 dolara - manje od 2 centa po aru, ali to su bile udaljenje oblasti.15 I u ovom slučaju vlasnici su zarađivali preprodajući delove zem ljišta farm erim a ili m anjim preprodavcima sa istim planovima. Priču potkre­pljuje i hvalisanje Djuerovog predstavnika u Evropi o izuzetnim m oguć­nostima tog zemljišta: 60 do 80 bušela žita po aru, vode bogate ogrom ­nim ribama. Strani investitori bili su uvereni da će se broj stanovnika udvostručavati svakih dvadeset pet godina (skoro da i jeste, u početku) i da pedeset hiljada mladih ljudi godišnje odlazi na zapad.

Kada više nije m ogla da prodaje tako velike posede, država je gra­nične teritorije nam enila za m anja porodična imanja. N ajbolji dokaz za to je divlje osvajanje zemljišta. Kako javna prodaja nije ulivala sigurnost, ljudi su odlučili da prvo zauzmu, a posle da kupe. Vlasti su pokušali da ih spreče. Ne samo da su nestrpljivi bezem ljaši kršili zakone o svojin- skim odnosima i prkosili državi, već su obarali cenu zemljišta i ugroža­vali planove bogatih, ambicioznih građana. Ali ništa nije moglo da zaus­tavi farm ere koji su na javnu prodaju došli sa sačmarama u ruci. Kon­gres je 1830. zakonski oslobodio kazne „osvajače" zemljišta, što je samo podstaklo i druge da to urade. Nasilno zauzimanje zemlje ozakonjeno je 1841. godine, a stanovnici tako dobijenog zemljišta mogli su da ga ot­

kupe po minimalnoj cen i.16Veliki izuzetak je napravljen da bi se podstakla izgradnja železnice.

D ržava je je bez ok levan ja prepušta la železnici zem ljište uz nove železničke linije, koje je onda prodavano nezavisnim farm erim a. Oni su imali prednost je r su pravili veći prom et od stočara. Priroda je i ovde imala poslednju reč: kiše su prema zapadu bile sve oskudnije, pa je više zemlje korišćeno za uzgoj stoke. Vremenom su varoši izrasle u gradove koji su se sazreli u trgovinske, saobraćajne i industrijske cente. Dobar prim er je Sinsinati, najveći zapadni grad pre građanskog rata, centar mesne industrije („Svinjograd"), m agnet za nemačke doseljenike, pun malih fabrika koje su, između ostalog, proizvodile nakit, peći i muzičke instrum ente.17

Statistička analiza imigracionih procesa odslikava razlike u politici i kulturi. U Argentini im igracija je postala izražena tek u poslednjoj četvr­tini veka, kada je uznapredovao uzgoj pšenice - sedamdesetih godina devetnaestog veka pod pšenicom je bilo pola miliona hektara, početkom naredne decenije obrađene površine porasle su na 1,3 miliona hektara, da bi se, najednom , pred Prvi svetski rat, pšenica obrađivala na 24 mi-

337

liona hek tara .18 Jedan od vodećih argentinskih istoričara piše kako se „slivaju reke im igranata" - između 1871. i 1914. došlo je oko 5,9 m i­liona doseljenika, od kojih je ostalo 3.1 milion, u zemlji sa 1,7 m iliona stanovnika 1871. godine (bez Indijanaca) i 7,8 m iliona 1914. godine.19 Priliv nije bio ravnomeran, zavisio je od političkih dešavanja, m ogućno­sti zaposlenja i situacije u matičnim zemljama imigranata. Sedamdesetih godina devetnaestog veka neto priliv doseljenika bio je 28,6 h iljada godišnje naredne decenije se utrostručio na 86,5 hiljada. N akon toga, stopa imigracije je opala na 40,6 hiljada u devedesetim godinama, da bi se u sledećem veku, posebno od 1904. do 1913. godine ponovo u tro­stručila na 125,9 godišnje.

Bez sumnje, neto brojke um anjuju učešće imigranata u radnoj sili. Mnogi imigranti bili su sezonski poljoprivredni radnici, takozvani golon- drinas (laste), uglavnom iz južne Italije, kojim a je plaćan put od Buenos A jresa do m esta rada i nazad. Skoro polovina od 290 hiljada im igrana­ta koliko je godišnje dolazilo u periodu od 1904. do 1913. godine, vrati­la se u m atične zem lje (u prošeku 135,7 hiljada). Bio je to ekonomski aranžman u argentinskom stilu: dovedi žeteoce i vrati ih kući. To je odgo­varalo i im igrantim a, koji su mogli da nakon žetve ju žn o od ekvatora učestvu ju i u žetvi na severu. Ali takav pristup im ao je ozbiljan nedostatak: upošljavam su neobrazovani i slabo obučeni seljaci koji nisu mogli mnogo unaprediti ekonom iju, čak ni nakon trajnog naseljavanja.

Ali brojke otkrivaju samo deo priče. Tek mali broj evropskih dose­ljenika koji su se trajno naselili postali su građani - između 1850. i 1930. godine m anje od 5 procenata im igranata uzelo je argentinsko držav­ljanstvo je r je ono, izm eđu ostalog, podrazum evalo obavezu služenja vojnog roka.* Argentina je bila zemlja kojoj su nedostajali građani, ali, za razliku od S jedinjenih Država, teško ih je pridobijala i zadržavala. Nesum njivo, deo razloga leži u skromnim ekonom skim mogućnostima. Ali odanost građana se m ora stalno podsticati, a ravnodušnost prem a podređenim a odlika je slučajnih vladara. Argentinci nisu znali za šta bi se borili, niti ko bi stao iza n jih .20

N asuprot tome, im igracija je u Sjedinjenim D ržavam a od samog početka bila intenzivna. Priliv doseljenika (broj u hiljadam a po godini)

* U prethodnom periodu, naturalizacija je bila zanemarljiva: 1815. godine sam o 0 ,16 po­sto, a 1914. godine 1,4 posto - Cornblit, „European Im m igrants”, str. 232, tabela 11.

338

porastao je od 14,3 u dvadesetim godinama devetnaestog veka do 259,8 trideset godina kasnije. Nakon pojave parobroda i razvoja zapadnih oblasti, stopa im igracije bila je 281 u sedamdesetim godinam a devet­naestog veka, deceniju kasnije porasla je na 524,7, dostigla vrhunac od 879,5 u prvoj deceniji dvadesetog veka, nakon čega je nekoliko godina prem ašivala milion doseljenika godišnje.* Od 1821. do 1914. godine, kada je američka populacija porasla sa 10 na 94 miliona, u Sjedinjene Države doselilo se oko 32 miliona ljudi - porast manji nego u Argenti­ni, ali mnogo važniji u smislu integracija u društvu.21

Struktura im igranata takođe se razlikovala. Većina doseljenika u Sjedinjene Države poticala je iz Velike Britanije, Irske i severozapadne Evrope, dok je ju žn a Evropa počela da se priključuje pred kraj devet­naestog veka. Većina je bila pismena, mnogi su bili obučene zanatlije (zvanično zavedeni kao „kvalifikovani") i do četrdesetih godina više njih postali su farm eri, a m anje radnici.22 Doseljenike su privlačila je ftin a im anja i visoka zarada, i malo njih je otišlo na robovlasnički jug. U po- ređenju s Latinskom Amerikom, severnoamerički imigranti doneli su sa sobom veća znanja i veštine. Doseljenici u Argentinu tek su morali da uče."''(Što se nije desilo.)

Istoričari američkih imigracija ne mogu se složiti o relativnoj važno­sti priliva i odliva stanovništva. Naravno, oba procesa bila su značajna, ali u različitim vremenima. Neki u velikom prilivu vide masovnu otmicu. (Evropljani, posebno, teško prihvataju da se veliko iseljavanje početkom dvadesetog veka može tumačiti kao ogledalo nekih neuspeha njihovog kontinenta.) Besmislice. Za većinu doseljenika, Sjedinjene Države bile su zem lja nade i neograničenih mogućnosti. Lični razlozi su takođe bili važni. Dolazili su je r su njihovi prethodnici pisali vesela (možda ne uvek i tačna) pism a o životu u Novom svetu. Putovali su, je r su pre njih otišli njihovi rođaci, prijatelji i susedi koji su ih prihvatali po dolasku. Dolazili su u zemlju koja u devetnaestom veku nije postavljala nikakve uslove

* V elik i uticaj na im igraciju im ale su prilike u A m erici i Evropi - ne sam o poslovn e m ogućnosti već i rat i revolucija. Tako je neuspeh revolucija 1830. i 1848. godine pod- stakao iseljenike, dok ih je američki građanski rat odvraćao.t N eki čitaoci će ovakvo poređenje smatrati neprikladnim (politički nekorektnim). Ipak, to n ije ništa v iše od činjenice, i konceptom nikako drugačije od napora ekonom ista da ocene doprinos radne snage produktivnosti trajanjem školovanja i drugim parametrima ljudskog kapitala.

339

JUŽNA AMERIKA NAKON DOBIJANJA NEZAVISNOSTI Paragvaju, ođsečcnom od mora, iznad svega je bio potreban mir sa susedima. Umesto toga...

imigrantima. M nogi su se vratili - možda trećina. Ali većina je ostala (ili ponovo došla), našla posao uz svoje rođake, uživala u slobodi koju nije poznavala u Starom svetu.

N atrag u A rgentinu. N jen ekonom ski razvoj m orao je da sačeka drugu polovinu ili čak poslednju trećinu devetnaestog veka. Kada se

javio , bio je vrlo blizak rikardoovskom modelu. Najveći napredak ost­varen je u stočarstvu koje je davalo kožu i vunu (često u paru, izvožene u centre vunarske industrije poput Mazame u Francuskoj), loj i usoljenu govedinu. Kada je osamdesetih godina devetnaestog veka usvojena tehni­ka zamrzavanja, izvoz mesa (posebno u Britaniju) naglo je porastao. Ispr­va je najveća pažnja pridavana zamrznutoj jagnjetin i i ovčetini, ali kako se tehnika zamrzavanj a usavršavala i održavanj e niskih temeratura posta­lo pouzdanije i preciznije, Argentina je počela da izvozi i zamrznutu govedinu i druge ukusnije vrste mesa.

Poljoprivreda je počela da se razvija nešto kasnije, najviše zato što se oskudevalo u radnoj snazi. Velike prepreke bile su i negodovanje stočara i napadi žilavih Araukanij aca, indij anskog plemena koj e se i posle tri veka borilo protiv Evroplj ana. (Kao i na američkom zapadu, ili u Africi, otpor dom orodaca slomljen je tek repetirajućim oružjem.) Nepri­jateljstvo Indijanaca bilo je razumljivo: borili su se za svoju zemlju. Ali i stočari su imali razloge za negodovanje: farm e su značile ograde i zat­varanje otvorenog prostora. (Nije se moglo dopustiti da stoka gazi brazde i jed e useve.) U svakom slučaju, bodljikava žica, na jjeftin ija ograda neobuzdanom stočarstvu, sa američkog zapada proširila se na A rgen­tinu.*

N estašica radne snage traja la je sve do kraja devetnaestog veka. Stočarske aktivnosti u polunomadskim kampovima u pampasima nisu zahtevale mnogo muškaraca, niti žena. (Vlasti u Buenos A jresu povre­meno bi proterivali prostitutke u provincije sa pretežno muškom popu­lacijom kako bi jednim udarcem ubili dve muve.) Ali uvek je nedosta­ja lo ljudstva za zahtevne poslove prenošenja robe. Indijanci, kao u Sjedi­njenim Državama, nisu hteli da rade za nadnicu, a prisiljavanje tih sta- rosedelaca na rad bilo je zabranjeno 1813. godine (bar na papiru). Trgovi­

* U voz bod ljik ave ž ice početkom posled n je decen ije d evetnaestog veka b io je reda veličine 2 0 .000 tona - R ock, Argentina 1516-1987, str. 136.

341

na robljem je takode bila nezakonita, i prem da su oni koji su u trenutku donošenja oslobađajućeg zakona bili robovi to i ostali, njihova deca su rođena kao slobodna (zabranjen je i uvoz robova); uz to, svi uvezeni robovi su dobijali slobodu po ulasku u zem lju.23

Jedino rešenje bila je imigracija, ali i ovde je prošlost ograničavala sadašnjost. Španska isključivost otežavala je im igraciju, koju je , čak i nakon nezavisnosti, sputavala politička nestabilnost, selekcija potenci­jaln ih doselj enika i nedostatak slobodne zemlje. Poslednj a poteškoća bila je jedna od najgorih zaostavština kolonijalnog režima: ogromne površine poklanjane su olako, crkvi ili uglednim i moćnim ljudima, dok su ostaci razgrabljeni tokom nem irnih godina posle revolucije. Zato je 1879. go­dine jo š 8,5 m iliona hektara zemlje oteto od Indijanaca (Argentinci to ponosno nazivaju la conquista del desierto, osvajanje divljine) i proda- to 381 osobi. Kupci su želeli svu raspoloživu zemlju, je r je prem a ju g u bilo sve m anje kiše i plodnog zemljišta. Patagonijaje mogla da hrani de­set puta manje ovaca po jedinici površine u odnosu na provinciju Buenos Ajresa.

Doseljenici su počeli da dolaze u značajnijem broju tek u poslednjoj trećini devetnaestog veka - četvrtina iz Spanije, tradicionalnog izvora, ali polovina iz Italije, u kojoj je broj stanovnika prevazišao potrebe za radnom snagom, posebno u seoskim oblastima severa i juga. M ali broj je došao iz severne ili istočne Evrope, a veliki deo takvih em igranata ubrzo je nastavio u Sjedinjene Države. Argentina je bila m editeranska teritorija.

Tokom mnogih decenija imigranti su se teško snalazili u tom društvu ponosnom na svoju zaostalost, punom iluzija i predrasuda, jedinstveno negostoljubivom . V ećina doseljenika skućila bi se u polukosm opolit- skom Buenos Ajresu. O sećajniji savremenici su očajavali: „Ovoj zemlji najhitnije treba ne prom ena papirnog novca u zlato niti zlata u papir, već stanovnika, rođenih u Evropi, u ljudska bića s pravim a koja su prirodna članovim a civ ilizovanog društva: prom ena stranih subjekata u gra- đane."24 Kada se A rgentina pokrenula, delom zahvaljujući novim, uve­zenim tehnologijam a (parobrodi, železnica, poljoprivredne mašine, za­m rzavanje mesa), ali i zbog rastućih evropskih zahteva (porast b ro ja stanovnika, veća platežna moć), proizvodnja i prihodi značajno su porasli do nivoa evropskih zem alja u procesu industrijalizacije. M eđutim , jo š uvek su bili niži od drugih graničnih društava (tabela 20.1). Čak ni pored

342

svih tih prednosti, Argentina nij e mogla samo polj oprivrednom proizvod­njom da ostvari produktivnost, prihod i zarade kao zemlje sa uravno­teženom ekonom ijom .25 Radnici na farm am a, posebno imigranti, obično su zarađivali samo deo plate u industriji.

U međuvremenu, moćni rančerosi i političari su se bogatili i snab- devali se u prodavnicam a ekskluzivne robe. Kao i svuda drugde, satovi su predstavljali simbol i instrument modernog društva svesnog vrednosti vremena. Švajcarski i američki proizvođači otimali su se o to novo tržište i pravili satove po latinoameričkom ukusu.26 Pred kraj devetnaestog veka argentinski trgovinski uspeh mnogo je obećavao, i optimisti su jo j pred­viđali budućnost sličnu Sjedinjenim Državama. Čak i danas, neoklasični ekonomisti oduševljavaju su tim prim erom napredovanja zbog korišće- n ja komparativne prednosti.

TABELA 20 .1 . PROIZVOD PO STANOVNIKU ODABRANIH ZEMALJA NOVOG

SVETA U PERIODU OD 1820. DO 1989. GODINE(EKVIVALENTI U DOLARIMA IZ 1985. GODINE PO KUPOVNOJ MOĆI)

USA Argentina Australija Kanada

1820. 1.219 1.250

1870. 2 .2 4 4 1.039 3 .143 1.330

1890. 3 .101 1.515 3 .949 1.846

1913. 4 .8 4 6 2 .3 7 0 4 .553 3 .515

1950. 8 .605 3 .112 5 .970 6 .112

1973. 14.093 4 .9 7 2 10.369 11.835

1989. 18.282 4 .0 8 0 13.538 17.236

IZVOR: Maddison, „Explaining the Econom ie Performance o f Nations 1820-1989", Table 2-1.

Ali da lije to bio optimalan model? U Argentini su živeli neki veo­ma bogati ljudi, ali je , „iz nedokučivih razloga... oduvek bila zavisna od kapitala, zato i vezana za države zajm odavce, na načine koji ozbiljno kom prom ituju sposobnost zemlje da vodi nezavisnu politiku".27 Argen­tinske pruge gradili su Britanci (manje od 1.000 kilometara 1871. godine, preko 12.000 dve decenije kasnije), ali za potrebe svoje zemlje: zbog

343

prevoza m esa i pšenice do luka, odakle su se izvozili u Britaniju. Ne da bi razvili tržište u unutrašnjosti Argentine, kažu domaći istraživači. Ali kako se može praviti takva saobraćajna mreža, a da se ne podstaknu unu­trašnja tržišta? Ako se to ne desi, k o je krivac? Šta to govori o predu- zetničkom duhu Argentinaca? Oni se nisu mnogo preispitivali. Uvek je lakše kriviti druge. Takav stav izrodio je ksenofobičan antiimperijalizam i samopovlađujući osećaj dobrog i lošeg.

Granice je , kao i uvek, postavila priroda. Ekonomski napredak nas­tavio se u dvadesetom veku, ne samo u poljoprivredi već i u okviru mlade industrije. Industrija se razvijala zahvaljujući direktnim ulaganjim a multi­nacionalnih preduzeća (naročito u obradu hrane)* i uvozu koji je poči­vao na malim preduzećima (u rukama stranih vlasnika, posebno izbeglih Jevreja u tridesetim godinam a) i posebno bio podstican povrem enim nestašicam a (kao tokom Prvog svetskog rata), odredenim carinskim dažbinama, bilaterarnim sporazumima i kontrolom razmene robe .28

Ne treba preterivati u hvalospevim a ovom zakasnelom i senza- cionalističkom industrijskom razvoju. Statistički podaci iz 1914. godine (25 godina nakon velikog imigracionog talasa zemljoradničke i industrij­ske radne snage) pokazuju d a je više od pola „industrijskog kapitala" pri­padalo rudarskom sektoru, četvrtina javn im servisima, a za samo 13,6 procenata može se reći d a je kapital u proizvodnji.29 U tu neizbezno de- rivativnu proizvodnju uvođeno je malo inovacija i adaptacija. Zato se i nij e proširivala. Opstajala je u primitivnim radnim uslovima koj i su pod- sećali na radionice u ranoj britanskoj industrijskoj revoluciji. Situaciju je otežavao i nem ar države, ali i poslodavaca koji su smatrali da se gubici u ljudstvu lako m ogu nadoknaditi doseljeničkom radnom snagom. Pošto nisu bili upućeni u tehnologiju sopstvenog posla, nisu ni znali kako da unaprede ljudski kapital. Nekoliko prosvećenih ljudi pokušalo je da ube- di te primitivce da će im kvalifikovaniji radnici i bolji radni uslovi doneti korist, ali su okarakterisani kao nepraktični utopisti koji nem aju pojm a o fabrikam a i industriji. To je bacilo industriji u crnu rupu zaostalosti:30

* To je dobrim delom bilo povezano sa zahtevim a i sklonostim a nove im igracije, kao i sa urbanizacijom : uličnim šetačim a trebala je gotova hrana. Izm eđu 1895. i 1913. godine, broj pogona za obradu hrane rastao je preko 20 procenata godišnje, radna sila u njim a preko 221 posto, a kapital 8 posto. Na kraju tog perioda, ova proizvodna oblast obuh- vatala je 40 posto svih industrijskih pogona, trećinu industrijske radne snage, 43 posto svih industrijskih ulaganja - L ew is, Crisis o f Argentina Capitalism, str. 32.

344

Svaka industrija nosila je određene zdravstvene rizike. U fabrikam a tek­stila, m etalnih proizvoda, šibica i stakla, vazduh je bio pun fine prašine koja sm eta plućima. U kožarskim fabrikam a, prilikom isušivanja kože radilo se sa sum pornom , azotnom i h lorovodoničnom kiselinom , kao i sa arsenikom i am onijakom , koji odaju štetna isparenja. U klanicam a, podovi su bili klizavi zbog životinjske krvi, iznutrica i izmeta. Smrad je bio neizdrživ. M uškarci koji su nosili meso u h ladnjače m orali su da um otaju ruke i lica u tkaninu ili stare novine, kako se ne bi isprljali krvlju koja bi se zam rzla na njihovoj koži. R eum a je bila uobičajena, i radni vek bio je najduže pet godina.

Argentinska privreda nije bila vozač napretka, već putnik, koji je si­šao s voza kada je nakon Drugog svetskog rata ponovo došlo do krize. Radna snaga, u industriji i u poljoprivredi, nije bila zadovoljna i našla je utehu u ideološkim nadrilekovima - anarhizmu pre Prvog, peronizmu nakon Drugog svetskog rata. Bila je to osveta siromašnih. Ekonomista Pol Semjuelson (Paul Samuelson) pripisuje to otuđenje neusklađenosti izm eđu ekonom ske zaostalosti i društvene nebrige, s jedne, i prerane političke zrelosti s druge strane.31 Ljudi su tražili ono što im ni ekonomi­

ja ni država nisu mogli dati.Argentina danas uz mnogo m uka pokušava da skrene s puta politič­

ke tiranije i brutalnosti, militarističkog avanturizma i ekonomske depre­sije. „Nestanci" navodnih radikalnih subjekata i ličnih neprijatelja, koji su često kao pritvorenici ispadali iz aviona, tamničari i dželati što „usva­

ja ju " decu žrtava (posebno stravična praksa jo š iz vremena inkvizicije)- sve to predstavlja zastrašujuću zaostavštinu prošlosti. Paradoksalno zvuči, ali istovremeno je populizam na krilima slogana hranio nacional­ni identitet, ponesen likom Evite i film ovim a o njoj.

Lokalni naučnici i strani simpatizeri su neuspeh ekonomskog razvoja Latinske Amerike, upadljiviji pri poređenju sa svetlim primerom Severne Amerike, pripisivali zlodelima jačih , bogatijih država. Ta ranjivost nosi pečat „zavisnosti", što implicira stanje podređenosti u kome je nečija sudbi­na u rukama drugih. Naravno, ti „drugi" koriste svoju nadmoć da otmu proizvod zavisnih ekonomija, kao što su nekada radili kolonijalni gospo­dari. Kapitalistički imperijalizam preuzeo je ulogu nekadašnjih velikih imperija.

345

Ali bogate nac ije ne mogu „iscediti" nezavisne države prostom pljačkom : m oraju da im daju pozajm ice i da investiraju u njih. Tako je bilo i sa Argentinom , koja nije uspevala da uštedi m nogo novca, pa se sve više oslanjala na strani kapital.* Neki ekonomisti smatraju da strani kapital ugrožava ekonomski razvitak, drugi misle da pomaže, ali ne kao domaće investicije. Najviše zavisi od toga kako se koristi. Ali ko jo š odbi­ja strani novac iz straha da neće znati dobro da ga iskoristi? Političari ga žele i ne brinu m nogo o teorijam a zavisnosti.

Jedan ekonom ista pripisuje malu stopu štednje u Argentini naglom porastu broja stanovnika i visokom stepenu imigracije, čemu bih ja dodao loše potrošačke navike. U svakom slučaju, protok stranog kapitala za­visio je u istoj meri od stanja u zemljama investitorim a i u samoj A rgen­tini. Za vrem e P rvog svetskog rata B ritaniji je bio potreban novac i m orala je da obustavi ulaganja u druge zemlje. Iako je ostala najveći kreditor A rgentine, više nije bila pokretač razvoja kao u prethodnim decenijama. Sjedinjene Države i jo š neke zemlje nekada su drešile kesu, ali i u n jim a su politika i poslovni planovi upravljali novcem, tako d a je Argentina zapala u niz poteškoća zbog obim a i uslova stranog krediti­ran ja i investiranja. To je dovelo do sukoba s kreditorim a, koji je rezul­tirao reaktivnim izolacionizmom - restriktivnim m eram a koje su samo podstakle nestašice i zavisnost. Kada su argentinski ekonomisti i poli­tičari objavili te okolnosti i nedela, stvarna ili izm išljena, stranih eko­nom ija, samo su otežali problem. Ekonomsko učaurivanje nesumnjivo je pom oglo Argentini i drugim latinoam eričkim zem ljam a da izbegnu najgore udare velike svetske ekonomske krize tridesetih godina dvade­setog veka. Čaure su otporne. Ali A rgentina se na taj način odrekla i konkurencije, stimulacije i mogućnosti za napredak.

Latinska A m erika se pokazala kao plodno tle za objašnjenja zago­vornika teorije zavisnosti (takozvanih dependentista). Takvi stavovi dobro su prihvaćeni i na drugim kontinentima, udruženi sa ekonomskim obeća­njim a i političkom svesnošću novooslobođenih kolonij a posle Prvog svet- skog rata. Cinici bi možda rekli da su doktrine zavisnosti najbolji izvozni proizvod Latinske Amerike. Ali su sigurno loše za podizanje m orala i buđenje preduzetničkog duha. Podsticanjem m orbidne sklonosti ka na­

* Stopa štednje bila je 5 posto ili m anje naspram tri puta v eće u Kanadi ili A ustraliji - Taylor, „Tri faze”, str. 28, tabela 4.

346

laženju krivice u svemu sem u svojim greškama takve teorije promovišu ekonomsku impotenciju. Čak i da su tačne, bolje je zaboraviti ih.

Portugalsko-brazilski put

Žilberto Frejre (Gilberto Freyre), u svojoj klasičnoj studiji brazilske civilizacije, Gospodari i robovi, pravi razliku između španske i portugalske politike kolonizacije. Dok su Spanci nametali nacionalna i verska ogra­ničenja, Portugalce je zanimalo samo versko opredeljenje doseljenika. M ogli su poticati iz bilo koje zemlje, ali morali su biti rimokatolici. Vlasti su neko vreme čak slali sveštenika pred svaki brod koji je uplovljavao u bilo koju brazilsku luku da proveri savesnost i veru pridošlica.

N išta drugo nije bilo važno, je r to je bio pečat zajedničkog identite­ta. „Dok Anglosaksonac smatra d a je pojedinac pripada njegovoj rasi ukoliko je istog fizičkog tipa, Portugalac ne razm išlja o rasi i identifiku- je se s pripadnikom iste vere." (Takvi su mitovi o nacionalnom ponosu, što potvrđuje i sam naslov Frejreove knjige.) Frejre daje prednost ovim „dobronam ernim " kontrolam a u poređen ju s današnjim surovim proverama zdravstvenog stanja i kriminalne prošlosti i zaključuje:

Postojale su samo zebnje da lije katolički em igrant potencijalni politič­ki neprijatelj koji bi mogao uništiti ili oslabiti tu solidarnost što je u Por­tugaliji napredovala u saglasje sa katoličkom crkvom . Ta solidarnost srećno je opstajala tokom čitavog kolonijalnog perioda, i sjedinjavala nas u borbi protiv francuskih kalvinista, holandskih reformista, engleskih protestanata, u tolikoj meri, da bi teško bilo odvojiti Brazilca od katoli­ka: katolicizam je bio pravi temelj našeg u jed in jen ja .32

„Muero con Mi Patria!" - Umirem sa svojom zemljom!*

U hronikama ekonom ija čiji je razvoj nametnut „odozgo", odnosno među primerima industrijalizacije po naređenju, ističe se bolno donkiho-

* Poslednje reci Fransiska Solane Lopeza, maršala-predsednika republike Paragvaj, ubi­jen og u poslednjoj bici rata Trostrukog saveza (1864-1870).

347

tovsko iskustvo Paragvaja, prkosne republike uhvaćene u džungle i šume Južne Amerike, stotinama kilometara daleko od mora. Neki naučnici, opči­njeni ovim eksperimentom (jedan čak govori o ekonomskom „skoku"33), vide u njem u jo š jednu priču o tome kako su evropski imperijalisti i n jiho­vi lokalni plaćenici ugušili domorodačku ekonomiju i težnje.34 To je po­grešno tumačenje čestog obrasca preranog razvoja iz političkih razloga.

Paragvaj je bio sasvim drugačiji, s mnogo više Indijanaca (Guarani) nego druge latinoameričke zemlje, je r su starosedeoci, zahvaljujući zala­ganjim a jezuita, izbegli stravične progone. Jezuitim aje bilo dozvoljeno da form iraju autonomne oblasti koje su mogle m irno da se razvijaju uko­liko nisu bile suviše blizu m esta s blagom ili saobraćaja. Osim toga, Spancima su Guarani bili potrebni, je r bez njih nisu m ogli da brane tu teritoriju od portugalsko-brazilskih upada.

Nakon dobijanja nezavisnosti, Paragvaj je , poput svih zem alja ro ­đenih iz ostataka velike španske imperije, skoro odmah pao u diktatorske ruke. Zvanično republika, ali praktično posed jednog čoveka, Paragvaj je živeo u spoju dobrotvornog despotizma i populističke tiranije.* Prvi diktator, dr Gaspar Rodrigez de Fransija (Gaspar Rodriguez de Francia), kako je zvao sebe, bio je sasvim osoben. Jakobinske ideologije i, poput mnogih Paragvajaca s nešto francuske krvi, priučeni pravnik, Fransija je bio posvećen ideji jednakosti građana u republici u kojoj bi on bio jed- nakiji od drugih. Bio je „organski vođa", elitističko otelotvorenje narod­ne vo lje .35 Razvijao je takvu sliku o sebi. Kada bi m u došao indijanski seljak, primio bi ga uz potpuno uvažavanje, seo kraj njega, potapšao ga po leđima, ispoljavalo zainteresovanost i saosećanje. Ali kada bi zem- ljoposednik ili građanin hteo da ga vidi, puštao bi ga da se preznojava čekajući, a prilikom sastanka ponašao se oholo i nestrpljivo.

Bila je to klasna, ali i rasna diskriminacija: u paragvajskom društvu linija podele bila je ista u oba slučaja. Dictador Supremo hteo je da izgra­di poseban guaranski karakter društva i da uništi špansku i kreolsku eli­tu. Zabranio je belcim a da se m eđusobno venčavaju, tražeći da bračne partnere potraže medu Indijancima, m ulatim a i crncim a.36 Koliko stro­go je poštovana ta obaveza, teško je reći; u svakom slučaju, b ila je znak

* Tri dikatorska vladara i periodi n jihove vladavine: Gaspar R odrigez Fransija (1 8 1 4 ­1840), Karlos A ntonio Lopez (1840-1862) i njegov sin Fransisko Solano Lopez (1862­1870).

348

svesti o rasnoj realnosti i smišljenih napora da se izbegne raslojavanje po boji kože koje je obeležavalo ostatak latinoameričkog društva.

Dr Fransij a i njegovi naslednici, otac i sin Lopez, hteli su da od Parag­vaja naprave prosvetljenu Spartu, zemlju ravnopravnih, pismenih, discip- linovanih i hrabrih. Osnovno obrazovanje bi bilo besplatno i obavezno od sedme godine - herojska ambicija. Iako je to bilo lakše reći nego ura­diti, sistem je počeo sa 5.000 učenika, da bi se taj broj povećao na 17.000 pod Karlosom Antonijom Lopezom (Carlos Antonio Lopez) 1857. go­dine, odnosno na 25.000 pet godina kasnije - skoro polovina dece tog uzrasta. „Verovatno rekord za Treći svet u devetnaestom veku!" - usklik­nuo je jed an poštovalac.37 Učenici su učili da pišu i čitaju, a posebna pažnja pridavala se katehizmu, kako bi deca znala ko su i zašto su takva. Predavači su, poput vojnika, nosili službena odela: dve košulje, dva para pantalona, pončo, šešir, pojas. Učila su se teško nabavljala, je r su nepri­jateljski nastrojeni Argentinci blokirali rečni saobraćaj, ali država je u tim ranim danima uspela da nabavi pet hilj ada flauta (frula? ) - j ednu za svako dete. Neizbežno je podsećanje na važnost koju je Platon pridavao m uzi­ci u svom idealu obrazovanja, kao i ulozi muzike u školama egipatskim školama M uhameda Alija u istom periodu (videti poglavlje XXIV). Ali M uhamed Ali nikada nije razmišljao o univerzalnom školovanju.

Problem sa idealizovanim , refo rm ističk im državam a je što ih napredak osnaži, a zatim podlegnu iskušenjima. Ugrožavaju svoje su- sede, remete ravnotežu moći i status quo. Takvi potezi traže odgovor. Ta­ko su diktatori m alog Paragvaja budili ambicije i strah većih susednih zemalja: ukratko, racionalnu, latentno iracionalnu paranoju. (Ko kaže da paranoici nem aju neprijatelje?) Najveću pretnju predstavljala je Argenti­na, što je Paragvaj smatrala pobunjenom provincijom koju je trebalo anektirati.38 Ali i ostale susedne zemlje nisu odobravale revolucionarne eksperimente u svojoj blizini.

Paragvajske vode su, zato, bile odlučne da izgrade ekonom iju i nabave oružje neophodno za odbranu na svim nivoima. Za to im nisu trebale samo puške, već i industrijski instrumenti i mašine. To se m og­lo nabaviti samo iz Evrope. Iako je Paragvaj, sa svojim značajnim indi­jansk im nasleđem, imao averziju prema evropskim stvarima, pomoć su pre mogli da dobiju od Evropljana nego od pohlepnih suseda.

Počev od Karlosa Lopeza, paragvajska vlada je sklapala ugovore sa Evropljanim a o nabavci parobroda, parnih mašina i opreme za fabrike

349

(posebno za livnice gvožda i kovačnice). Plaćalo se siromašnim prirod­nim sirovinama (uglavnom zelenikom, biljkom sličnom čaju, koja izazi­va blagu zavisnost) i skrom nim zajm ovim a od londonskih brodogra­ditelja i liferanata. Započeta je zgradnja železničke i telegrafske mreže, ali pruge su napredovale vrlo sporo, tek nekoliko kilom etara godišnje, dok izvesnost rata nije potpuno prekinula radove. Zaposleno je oko dve- sta evropskih tehničkih stručnjaka, ali oni su bili daleko od najboljih. Nepotrebno je reći da te zakržljale instalacije nisu omogućavale vrhun­sku proizvodnju; uglavnom su nam irivale potrebe vojske i indijanske populacije koja nikada i nije imala kontakte sa uvezenom robom .39

Istovrem eno, Paragvajci su kupovali evropsko oružje, obično za- starelo, malo i rashodovano, i gradili utvrđenja, svesni ratne opasnosti. Iz jednog utvrđenja blizu Humaite, gde reka Parana pravi krivinu u obliku slova U, zab ran jivan je prolaz stranim brodovim a, uključujući argen­tinske. Susedne zem lje su ozbiljno shvatile upozorenja i incidente, i počele i same da se naoružavaju. Brazilci su počeli da kupuju oklopnj ače, s nam erom da silom izbore pravo plovidbe Paranom.

Teško je reći ko je počeo. Tako je u ratu .40 Ali sigurno je da se Parag­vaj nije uzdržavao od borbe. I on je imao svoja opravdanja za rat, casus belli, posebno zato što granice u tim oblastima nisu bile jasne. Beznača­

jn e formalnosti, poput traženja dozvole da bi prošlo kroz neutralnu teri­toriju (do Brazila i Urugvaja moralo se ići preko Argentine) jednostavno su zanemarene. B ilaje to poslednja kap: m aja 1864. godine Brazil, Argenti­na i Urugvaj su se udružili da bi uništili štetočinu. Paragvaj j e , zbog oba­veznog služenja vojnog roka i brojnih rezervista, imao mnogo više ljudi pod oružjem od sva tri protivnika zajedno. Ali neprijateljske zemlje ipak su imale mnogo više potencijalnih vojnika od neprijatelja, da ne pom inje- mo nadmoćnija borbena tehnička sredstva. Vreme je bilo na njihovoj strani.

Međutim, njihove napore je tri godine osujećivalo utvrđenje Humai- ta, sa nekoliko hiljada vojnika, puno topova i sa sopstvenom livnicom i kovačnicim - „to vojno čudo, taj plodni bastion, 'taj Sevastopolj juga '" . *

* Ne sm em o preterivati: jedan svedok kaže da ni trećina topova nije bila upotrebljiva, a da su m edu njima bili jedan ili dva iz sedam naestog veka - M eyer, The River and the Peo-

ple, str. 65-67. M ejer se oslanja na objavljene tek stove savrem enika, izm eđ u ostalih , Richarda F. Burtona (onaj iz Arabijskih noći), Lettersfrom the B attlefelds o f Paraguay (London, 1870. godina) i na roman Humaita, drugu knjigu „romansirane istorijske trilogi­j e ” M anuela G alveza, pod nazivom Escenas de la Guerra del Paraguay.

350

Brazilci su morali da angažuju svoje oklopnjače, neprobojne za paragvaj­sku dulad. Brazilski topovi probili su lanac koji je sputavao reku. Parag­vajci su odgovorili tako što su poslali čamce sa vojnicima koji su se hrabro popeli na neprijateljske brodove pod neprekidnom vatrom svojih arti­ljerijskih jedinica. Na palubi nije bilo nikoga, sve je bilo zatvoreno, a posa­da skrivena. Tada su Brazilci otvorili uzdužnu vatru i masakrirali uljeze.

Počela je opsada. Brazilski komandant pisao je paragvajskom gene­ralu Alenu (Alen) nudeći mu mnogo novca (2,5 miliona zlatnih pezosa), čin i službu u savezničkoj vojsci ako preda utvrđenje. Alenov odgovor zaslužuje da se pom ene: „G enerale, ja nem am toliki novac da vam ponudim, ali ako se predate, daću vam carsku krunu Brazila." Savezni­ci su nastavili da granatiraju i pucaju, obrušavajući zidove utvrđenja. A len je obavestio m aršala-predsednika o svojim gubicima i izvesnom porazu, ali Lopez m u je naredio da nastavi da pruža otpor. A len je pokušao, neuspešno, izgubio nadu i ubio se pucnjem u glavu. Bilo je to najlakše rešenje. Lopez je , na kraju, dozvolio garnizonu da se povuče: 2.500 živih kostura koji su nekoliko dana kasnije morali da se predaju opkoljeni četvorostruko brojnijim neprijateljima. Pobesneli Lopez nare­dio je da se žena Alenovog naslednika uhapsi i baci u okove. Ko zna? M ožda je ona naterala svog muža da se preda. Lopez ju je mučio nedelju dana i, kada je bio siguran da ništa više ne oseća, upucao je.

N a kraju, srčanost i hrabrost (paragvajske žene borile su se žestoko kao i m uškarci) nisu m ogli da pobede brojčanu i tehničku nadmoć: trom bloni i Gatlingovi (Gatling) topovi savladali su sečiva i muskete. Lopez je poveo malu, skromno naoružanu grupu preostalih pristalica u m očvarnu zabit Paragvaja. M unicija je bila toliko retka da su se za smrtne kazne, i dalje olako dodeljivane, koristila sečiva. Kada su Paragvajci ostali bez m etaka, ispaljivali su kam enje i stakliće. Lopez se borio do smrti - svoje, svog najstarijeg sina i ogromne većine muške populacije. Ukupni gubici (muškarci i žene) bili su oko 70 procenata.41„M uero con mi patria!" - skoro svaki Paragvajac nosio je taj poklič u srcu. Ključna reč je predlog coir. um irem sa svojom zemljom.

Da bi proslavili pobedu, Brazilci su u Riju organizovali najekstrava- gantniji koncert u istoriji: osamnaest klavira, orkestar od šesto pedeset muzičara, pešadijski bataljon pod oružjem i dva poljska topa.42

Paragvaj je bio m ala zemlja, a ludilo njenih vođa plaćeno je stotina­m a hiljada života i decenijama bede. Naredni vek videće jo š veće luđake i zločince i daleko brojnije žrtve.

351

Nebesko carstvo: stagniranje i opadanje

21 .

Sada E n g lesk a isk a zu je p o štovan je .Z a s lu g a i vr lin a m o jih predaka m ora d a je d o se g la u d a ljen e obale.Iak o je n jih o v a p o ča st form aln a , m o je srce je isk re n o odobrava.N e c e n im n eo b ičn u i n ad m en u g en ija ln o st n jih o v ih sprava.Iako su n jih o v i d arovi sk rom n i, ipak,

U m ojoj m ilo sti p rem a lju d im a iz d a lek e zem lje , u zvra ća m v e lik o d u šn o , Ž e ljo m za o ču v a n je m m o g d o b ro g zd ravlja i m o je m oći.

- P esm a cara K ien lo n g a p rilik om M akartn ijeve d ip lom atsk e p o se te (1 7 9 3 . go d in e)

Evropljane koji su u šesnaestom veku, ploveći po Indijskom okeanu, stigli do Kine iznenadilaje neobična usrdnost njenih stanovnika. N ebe­sko carstvo (ime sve govori) smatralo je sebe najvažnijim svetskim poli­tičkim entitetom: prvim po veličini i broju stanovnika, po starosti i is­kustvu, nedostižnim u kulturnim dostignućima i moralno, duhovno i in­telektualno nadmoćno.

Kinezi su mislili da žive u centru svemira. Oni manje vredni hranili su se njihovim sjajem i održavali svoj duh odajući počast Kini. Kineski car bio je „sin neba", jedinstveno, božansko otelotvorenje nebeske moći. M alobrojni srećnici kojim a je dozvoljeno da mu priđu morali su da iskazuju strahopoštovanje klečeći i dodirujući čelom pôd devet puta. Ostali su se klanjali svemu što je poticalo od njega - pismu ili samo je d ­nom ideogramu napisanom njegovom rukom. Papir na kome je pisao, njegova odeća, sve što bi dodirnuo sadržavalo je njegovo božansko biće.*

* Ako vam se to čini čudnim, uporedite tu praksu sa običajem u ranoj modernoj Spaniji da svi kleče pred naforom i vinom prilikom grupnog pričešća.

353

Oni koji su predstavljali cara i vladali u njegovo ime birani su na osnovu konfučijanskih spisa i pravila. Ti mandarinski zvaničnici bili su o telo tvoren je više kineske kulture - njene uzvišenosti, savršenosti i otmenosti. Bez ustezanja pokazivali su svoju nadm enost u odnosu p re­ma podredenim a, obuzdavam jed in o „zapan ju jućom poniznošću" i sam ouniženjem pred nadređenim a.1 N jihovo nadm etanje u poniznosti najbolje se videlo prilikom ju tarn jeg prijema, kada bi se stotineJ9

dvorana okupilo na otvorenom, po kiši, mrazu ili suncu, da sačeka cara i pokaže svoju podređenost. Nisu gubili vrem e: njihovo vreme pri­padalo je caru. N ijedan mandarin nije smeo da zakasni, a raniji dolazak bio je znak podaničkog oduševljenja.2

Takav kulturni trijumfalizam, združen sa sitničarskom tiranijom, pot­puno je uništio istraživački duh Kine i želju za učenjem. Usavršavanja bi ugrozila prihvaćene dogme i poremetila hjerarhiju podređenosti. Isto je važilo za strana znanja i ideje.3 Staje, uopšte, Kina im alajoš da uči? Otpor prem a stranim znanjim a najviše je uznemiravao upravo arogan­ciju koja je pozivala na njega. To je paradoks kom pleksa superiornosti: u njegovom jezgru su nesigurnost i slabost. Oni koji mu se predaju ne mogu bez njega i najviše se plaše izazova suprotnosti. (Francuzi danas toliko veličaju svoj jez ik da strahuju od pozajm ljenica, posebno onih iz engleskog jezika.)* Tako je Kinu dinastije Ming, uverenu u svoju nad­moć, potresao izazov zapadnjačke tehnologije koju nije poznavala.

Za kineske zvaničnike iz šesnaestog veka mehanički sat bio je čudesna m ašina koja ne samo d a je pokazivala vreme već je zabavljala i zasme- javala. Neki satovi su svirali, drugi, automatski, prikazivali su figure koje su se ritmično pomerale u predviđeno vreme. Satovi su, znači, bili stvarčice koje bi se svidele caru. Svaki revnosni dvoranin znao je da treba prvi da ih pokaže caru ne bi li osvojio njegovu naklonost. To nije bilo lako. Tu magičnu spravu morao je da donose neki stranac, a kineski instinkt i prak­sa nalagali su da se tuđini drže podalje, recimo, na periferiji kakva je bila oblast Makao. Strancima je retko dozvoljavano da se približe centru. Ali u šesnaestom veku satje morao da ima pratioca - svog sajdžiju.

Izvesno je da su Kinezi voleli satove. Ali ne i evropske pratioce. M eđutim, Kinezi nisu mogli da iznevere svoj osećaj celovitosti kulture,

* Najsvežije usavršavanje jezika: skraćenica CD-ROM koja se na francuskom izgovara „sej-dej-rom" zamenjenaje rečju cédérom, sa istim izgovorom.

354

povezanost stvari, ljudi i božanskog. A katolički sveštenici koji su doneli te mašine nisu bili obični prodavci. Hteli su da privole Kineze da prih­vate jedinog pravog boga rimske crkve i Sveto trojstvo. Satovi su imali dvostruku svrhu: bili su povod za kontakt i dokaz hrišćanske nadmoći. Zar oni koji su mogli napraviti takve stvari, sa nesagledivim astronom­skim i geografskim znanjima, nisu bili nadmoćni i u moralnom smislu? Zar njihova vera nije bila istinitija, mudrija?

Jezuiti su došli s takvim argumentom, prilagođavajući crkvena pra­vila i običaje kineskim uslovima. (Na primer, kineski ideogram za po­štovanje predaka koristili su kao oznaku za misu.) Logika kojom su misionari pridobijali Kineze u Evropi je imala podršku i van crkvenih krugova. Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic, veliki matematičar i filozof, isti­cao je :

Sta će reći ti narodi [Persijanci, Kinezi], kada vide veličanstvene mašine koje smo napravili, što pokazuju pravo stanje nebesa u svakom trenutku? Verujem da će prepoznati da ljudski um ima nečeg božanskog, i da se to božanstvo naročito obraća hrišćanima. M islim na tajne nebesa, veličanstvenost zemlje i merenje vrem ena.4

Taj argument je povremeno bio plodonosan. Katolički misionari ost­varivali su m anje uspehe, prem da su imali poteškoća da ubede svoje „preobraćenike" da se posvete isključivo pravoj veri. Ali većina Kineza

je jezuitsku misiju smatrala napadom na kinesko pravo na moralnu nad­moć, uvredom za kinesko samopoštovanje.

Jedina reakcija bila je odbacivanje ili omalovažavanje zapadnjačke nauke i tehnologije.5 Evo reči cara Kang Hsija, najotvorenijeg i najrado- znalijeg od svih ljudi, najrevnosnijeg proučavaoca i propagatora zapadnjač­ke nauke: „...iako se neke zapadnjačke tehnike razlikuju od naših, i možda su čak bolje, ne predstavljaju ništa novo. Svi matematički principi izvode se iz Knjige promena, a zapadnjačke metode su poreklom kineske..."6

Mit koji je grejao kineska srca nije smeo da se naruši. Zato su Kinezi tako željene satove kojih nisu hteli da se odreknu proglasili igračkama (što za mnoge od njih i jesu bili) ili nefunkcionalnim statusnim simboli­ma, nedostupnim za hoipoloi. Stara carska Kina nije mislila daje mere­nje vremena dobro. Vrem e je pripadalo vlastima, koje su zvonom og­lašavale sate, a lični merač vremena bio je retka privilegija. Zato, iako

355

KINA U KASNOM MINGI RANOM CING PERIODU, ŠESNAESTI I SEDAMNAESTI VEK.„Vrbina ograda” je okruživala kinesku teritoriju u Lijao-tungu, štiteći je od ostatka Mandžurije.

;;(̂ jWapan

Filipini

je carski dvor otvorio radionice za proizvodnju satova i dogovorio se s jezuitim a da obuče nekoliko talentovanih zanatlija, kineske sajdžije su bile daleko iza svojih zapadnih kolega: nedostajali su kvalitetni učitelji, kom ercijalna konkurencija i mogućnosti ugledanja na najbolje. Carska Kina nikada nije razvila tržište satova kao Evropa.

Isti greh gordosti (ili ravnodušnosti) odredio je kineski odgovor na evropsku proizvodnju oružja. Ovog puta nije se radilo o igračkama. Topovi i puške bili su instrumenti smrti, samim tim i moći. Kinezi su sasvim oprav­dano želeli te predmete, je r je dinastija Ming u sedamnaestom veku sve teže odolevala napadima Tatara koji su napadali sa severa. U tim ratnim decenijama, evropski izumi možda su mogli da izmene odnos moći.

Međutim, Kinezi nikada nisu naučili da proizvode moderno oružje. Još gore, sami su, jo š u trinaestom veku, pravili i koristili topove, ali su u međuvremenu zapostavili i zaboravili ta znanja i veštine. U zidovima njihovih gradova postojale su rupe za topove, ali topova nije bilo. A Kina je imala neprijatelje, unutrašnje i spoljne.* N ijedna evropska država ne bi zanemarila naoružavanje, uljuljkana slabošću neprijatelja: kada je smrt bila u pitanju, Evropa je čak i preterivala u opremanju. Pored toga, evrop­ska tehnologija bila je kum ulativna: svaki uspeh vodio je do novog dostignuća. Kinezi su usvojili potpuno drugačiji proces - krenuli bi napred, a onda bi napravili korak unazad.A

Kada su 1621. godine Portugalci iz M akaa ponudili caru četiri topa da bi pridobili njegovu naklonost, morali su uz njih da pošalju i četiri topdžije. Kinezi su 1630. godine unajmili odred portugalskih musketara i artiljeraca da se bore za njih, ali su odustali od te ideje i pre nego što je počela da se ostvaruje. To je verovatno bila mudra odluka, je r plaćenici su okončavali ili ugrožavali mnoge režime.** Ali dinastija Ming je doz­

* Jurhenski Tatari (Mančusi) koji su zbacili dinastiju Ming i zamenili je svojom (King) lu­kovima i strelama suprotstavili su se kineskim puškama. Ali te puške su bile tako neefikasne, verovatno je r su se dugo punile i bile preglomazne za brže rukovanje, da su više odmagale nego pomagale Kinezima. Videti Wakeman, The GreatEneterprise, 1,68. t Proučavaoci kineske tehnologije i nauke, medu njima najistaknutiji Džosef Nidam i njegov tim, ukazivali su na prednost Kine u otkrićima i pronalascima, tvrdeći da važne tehnike i uređaji imaju korene u dalekoj prošlosti, mnogo pre njihove pojave u Evropi. U tome, sasvim opravdano, vide potvrdu izuzetne kreativnosti i zrelosti, ali bi možda bilo bolje da se zapitaju čemu nazadovanje i gubici koji su usledili.** Verovatno su kantonski trgovci potplatili dvorske ministre da odbace projekat bojeći se da će im Portugalci preuzeti monopol na trgovinu sa strancima - Wakeman, The Great Eneterprise, 1,77, i napomena 148.

357

volila nekim Portugalcima da podučavaju Kineze streljaštvu, a kasnije je i uposlila jezuitske m ehaničare da sagrade livnicu i prave topove.

Izgleda da su ti jezu itsk i topovi bili medu najboljim a koje je Kina imala. Neki su se koristili i u devetnaestom veku, dvesta pedeset godina kasnije. Veći deo kineskog oružja bio je vrlo nepouzdan i kratkog veka, opasniji za one koji su pucali iz njega nego za neprijatelja. (Pominju se i kineska dulad od osušenog blata, ali ona su bar bila bezbednija po top- džije.) Kineske vlasti su se mrštile na korišćenje vatrenog oružja, je r je ono podrivalo lojalnost podanika. Čega li su se samo bojali kada je to oružje bilo krajnje neefikasno? Verovatno napretka koji bi bio neizbežan nakon dugotrajnog korišćenja oružja.7

Sa evropske tačke gledište, takvo ponašanje bilo je nerazumno. Ali smisao rata nije bio isti za te dve civilizacije. Evropljani su težili da ubi­

ju neprijatelja i pobede. U mnogoljudnoj i ogromnoj Kini mislilo se dru­gačije. Evo kako Mu Fu-šeng (pseudonim) tumači carski stav po tom pitanju:

...vojni poraz bio je tehnički razlog zašto treba usvojiti zapadnjačka zna­nja, ali takođe i psihološki argument protiv toga. Kinezi bi, instinktivno, pre izabrali da priznaju vojni poraz, koji se kasnije m ogao pretvoriti u pobedu, nego da udu u psihološku krizu: m ogu da prihvate poniženje gubitnika, ali ne i negiranje sopstvenih vrednosti. Mandarini su osetili pretnju po kinesku civilizaciju, nevezanu za ekonomska i politička pita­nja, i pokušali da joj se odupru ne ulazeći u ekonomske i političke opas­nosti. Kinezi nikada pre nisu morali da se odreknu svog kulturnog ponosa: uvek su strani vladari bili ti koji su usvajali kinesku kulturu.Zato ništa iz njihove istorije nije m oglo da im ukaže kako da savladaju izazov modernizacije.A

Uz tehnologiju, Kinezi su osuđivali i evropsku nauku. Hrišćanski sveštenici doneli su ne samo satove već i znanja (ponekad i prevaziđe- na) i ideje. Nešto od toga jeste pobudilo interesovanje dvora: za vladara koji je proglasio monopol na kalendar, koristeći privilegiju kontrole v re­mena da upravlja društvom u celini, posebno dragocene bile su astrono­mija i tehnike nebeske opservacije. Jezuiti su prenosili svoja znanja talen- tovanim učenicima, m atematičarima koji su naučili da koriste logaritme i ovladali trigonom etrijom, i astronom im a, što su kasnije uredili nove tabele zvezda.

358

Ali ta znanja uglavnom nisu prešla zidine Pekinga i ubrzo su probudi­la negodovanje nacionalista koji su se okrenuli davno zaboravljenim kineskim naučnim učenjima. Jedan od njih, Ven Ting (1635-1721), pre­gledao je matematičke tekstove dinastije Song (vladala je od desetog do trinaestog veka) i objavio dajezuiti nisu doneli skoro ništa novo. Tingov unuk je kasnije objavio zbirku njegovih tekstova, pod imenom Biseri vraćeni iz Crvene reke9 N ije bio svestan dubljeg značenja tog naslova: u tom trenutku, naučno-istraživački rad u Kini svodio se na prebiranje po talogu reke prošlosti.

U m eđuvrem enu, evropska nauka grabila je napred, i hrišćanski sveštenici doneli su u Kinu unapredena znanja (iako ne najaktuelnija). Ali naišli su na teškoće. Toliko su insistirali na vezi između naučnog znanja i verskih tum ačenja da je revizija prvog podrazumevala odbaci­vanje drugog. Kako se nositi sa nezaustavljivom evropskom naukom? Jedan jezuitski astronom je 1710. godine zatražio dozvolu da koristi nove planetarne tabele zasnovane na kopernikanskom sistemu. N jegov nadređeni g aje odbio, plašeći se „da će se to shvatiti kao odbacivanje onog što su naši prethodnici s toliko muke izgradili i da će dovesti do novih optužbi protiv hrišćanske re lig ije" .10

Nisu svi Kinezi patili od intelektualne ksenofobije. Nekolicinaje bila dalekovidija od dvorskih službenika i bar jedan car je shvatao da će car­stvo imati velike koristi od novih znanja i tehnika. Ipak, opšta odbojnost prema evropskim idejama nije popuštala. U pismu iz novembra 1640. godine jezu it fon Bei (von Bell) je napisao: „Ree hsi [zapadnjački] vrlo

je omražena, a car u svojim obraćanjim um esto nje koristi izraz hsin [novo]; prvu reč, zapravo, izgovaraju samo kada žele da naglase da nas po tcenju ju ."11

Zagovornike m odernizacije sputavala je ne samo sopstvena nesi­gurnost već i spletke dvorana koji su inovacije ocenjivali na osnovu toga koliko njim a lično koriste ili štete. Nije bilo predloga koji nije naišao na otpor, niti novine što nije ugrozila stečena prava dvorana. Povrh toga, strah od javnog prekora (ili nečeg goreg) na svim nivoima dvorske hijerarhije bio je jač i od želje za dokazivanjem i nagradom. Dobra ideja je donosila priznanje nadređenom inicijatoru, dok je loša podrazumevala kaznu za podređene. Lakše je bilo reći onima iznad tebe šta su hteli da ču ju .12

To mudro uzdržavanje od promena zapažale su generacije posetila- ca. Ovo su reči jezuitskog misionara Luja de Kontea (Louis de Comte),

359

koji je živeo od 1655. do 1728. godine: „Oni [Kinezi] više vole najzaosta- liji antikvitet od najsavršenije moderne stvari, za razliku od nas [Evrop­ljana] koji najviše cenimo ono što je novo ."13 Džordž Stonton (George Staunton), sekretar lorda M akartnija (Macartney), ožalošćen zbog rav­nodušnosti Kineza prem a predlozima za unapređenje njihovih kanala, jadikovao je: „U ovoj zemlji misle daje sve savršeno i da su predloži za unapređenja suvišni, ako ne i uvredljivi." A pola veka kasnije, kaluđer Evarista Huk (Evariste Huc), koji se prihvatio sizifovskog misionarskog poziva, sav očajan zapaža: „Svakog naprednijeg čoveka parališe misao da će mu njegovi napori doneti kaznu umesto nagrade."14

(Carska K ina nije bila usam ljena u ovakvim stavovima. Gušenje napretka i obm anjivanje karakteristična su m ana krupnih birokratskih sistema, javnih ili privatnih [poslovne korporacije]. Službenici koji bi trebalo zajedno da streme napred, zapravo su suparnici. Takmiče se unu­tar organizacije, ne na slobodnom tržištu ideja, već u zatvorenom svetu prevara i manevrisanja. Prednost imaju oni na višim položajima.)

Odbijanje strane tehnologije bilo je ozbiljnije samim tim što je Kina već dugo bila u tehnološkoj i naučnoj obam rlosti, održavajući se na zastarelim uspesim a i žrtvujući talenat oholosti. Ali Kina je bila samo­dovoljan svet. Zašto onda nije sprovela sopstvenu naučnu i industrijsku revoluciju? Pre hiljadu godina Kinezi su bili daleko ispred svih, uključu­ju ć i i Evropu. Neki bi rekli d a je ta prednost trajala i nekoliko narednih vekova. S taje, onda, zadržalo Kinu?

Neki kineski naučnici pokušavali su da ublaže muku eufemizmima: „Kinesko društvo, premda stabilno, bilo je daleko od statičnog i neprome- nljivog... korak je bio sporiji... stepen promene n iži."15 (Tačno, ali prob­lem je ostao.) Drugi odbacuju pitanje smatrajući daj e neopravdano ili da se na njega ne može odgovoriti. Nema odgovora, je r je nemoguće objas­niti nešto negativno. (To sigurno nije prihvatljiva logika: objašnjenje veli­kih neuspeha ili uspeha neizbežno je složeno, ali takva je cela istorija.) Neopravdano, jer, u čemu je neuspeh? Sama ta reč podrazumeva da su u analizi Kine primenjeni nekineski standardi i očekivanja. (Zašto bi neko očekivao da Kina bude radoznala i da želi da shvati prirodu? Da gomila znanja i da napreduje od jednog do drugog otkrića? Da ide za ekonom ­skim napretkom? Da želi da uradi više uz manji trud? Salu na stranu, rani­

ji uspesi Kine na tim poljima dodatno opravdavaju ova pitanja.)16

360

Staje sa vezom nauke i tehnologije? Da li je jedno uticalo na drugo? Nauka isprva nije bila veliki motor evropske industrijske revolucije koja se pre svega hranila empirijskim dostignućima pronalazača. Zašto bi u Kini u sedamnaestom veku i tehnologija životarila poput nauke?

Moj odgovor je da su i u Kini i u Evropi nauka i tehnologija bile (i još uvek su) dve strane istog novčića. Reakcija na napredak najednom polju vezana je za odnos prema dostignućima na drugom i društvo koje zatvara oči pred naukom neće moći da vidi ni tehnološke promene.

Uz sve to, Kini su nedostajale institucije za istraživanje i učenje - škole, akademije, naučna društva, izazovi i nadmetanja. N ije bilo svestio potrebi za ulaganjem da bi se napredovalo, nikakve institucionalne po­drške progresu. Tu se otkriva jo š jedan paradoks. Sjedne strane, Kinezi su form alno poštovali svoje intelektualne pretke: 1734. godine car je od­redio da dvor mora da ima fizičare koji će prinositi ritualne žrtve svojim umrlim prethodnicima.17 Ali Kina je , takođe, prepuštala zaboravu otkrića svake nove generacije, da bi ih kasnije, možda, ponovo pronašli antik- vari i arheolozi.*

Istorija kineskih otkrićaje tek skup svetlih tačaka, razdvojenih u vre­menu i prostoru, nepovezanih smislenim nizovima eksperimenata i testi­ranjem, prigušenih m etaforam a i lažnom dubokoumnošću, sputanim u isijavanju (kineska otkrića nisu se mogla porediti sa rasprostranjenošću evropske tehnike štampanja) - drugim recima, zamasi krila efemerida. Veći deo rečnika izm išljan je za posebne prilike i lako je padao u zabo­rav, a danas stavlja na muke naučnike koji se trude da ih odgonetnu. M noge misli ostaju nejasne pod senkom m etafizičkog skepticizm a i spekulacija. Najveći krivci za to bili su konfučisti, sa svojim olakim oma­lovažavanjem naučnog istraživanja koje su pogrdno nazivali „interven­cionističkim " i površnim : „Kroz m ikroskop možete videti površinu stvari... ali nemojte misliti da vidite i njihovu suštinu."A"

* I to uprkos značajnim naporima da se urade enciklopedije celokupnog znanja. Jedan takav projekat (zapravo antologija) možda je najveći pokušaj te vrste: 800.000 stranica- Spence, SearchforModern China, str. 86. Ali preobimnost enciklopedija je loš znak: poput fotografija, pokušavaju da prikažu znanje u jednoj vremenskoj tački. Korisne su kao referentni materijal, posebno za istoričare, ali mogu ometati nezavisno istraživanje, t Iz pesme premijerovog sina (devetnaesti vek), inače visokog državnog predstavnika, citirane u Taton, ed., GeneralHistory, II, 593. Naravno, u konfučijanizmu se, po potre­bi, mogla naći podrška i suprotnom mišljenju. Svete spise možete citirati u svakoj prili­ci. Sto ne sprečava ljude da to rade s lošim namerama.

361

Taj nedostatak razmene znanja i intelektualnog izazova, ta subjek­tivnost, objašnjavaju neodrživost dostignuća i sputavanje kreativnih zama­ha. Kineski učenjaci nisu imali načina da provere jesu li u pravu. Samo nadovezana istraživanja, uglavnom zapadnjačka, nagrađivala su uspesi- ma one koji su bili dovoljno inspirisani. Ne treba se mnogo čuditi otporu Kine prema uvezenim mislima. Evropsko znanje ne samo daje bilo stra­no, samim tim i potcenjeno. Svojom uzavrelošću i uzbudljivošću, hitri­nom i takmičarskim duhom, surovom posvećenošću istini i delotvorno- sti (jezuite nisu iz te priče), suprotstavljala se kineskom geniju.

Prolazile su godine, decenije, vekovi. Evropaje ostavila Kinu daleko iza sebe. Kinesku sumnjičavost i prezir zamenili su zabrinutost i fru s­tracija. Nakon godina uljudnih pitanja i m oljakanja, Evropljani su postali odlučni i nestrpljivi. Engleski izaslanici dvaput su vraćani uz prezrivu osudu kineskih vlasti. Treći put, 1839. godine, došli su sa topovnjačama i razneli vrata koja su im zatvarali ispred nosa. Sličan stav zauzeli su i ostali E vropljani, da bi i Japanci, sa svojim pretenzijam a na kineski dominion nakon M ejđi restauracije (1868. godine), stali uz Veliku Bri­taniju, Francusku, Nemačku i Rusiju.

I pored toga, uljezi jedva da su zagrebali površinu porcelanskog kra­ljevstva: pridobili su nekoliko trgovačkih prim orskih gradova i nesi­gurnih sfera u ticaja u unutrašnjosti, izborili se za pravo da uvoze opi­

jum , kerozin i industrijske proizvode. Bio je to tek delić tržišta, ali kolikog tržišta! Zbog mora potencijalnih kupaca, Kinaje u devetnaestom i dvadesetom veku preuzela ulogu legendardnog El Dorada.

Ispod krhke čaure, carstvo je bilo bez spokoja, ljudi nesrećni, man- darinati nesložni, vladari nesigurni. D inastija Čing (1644-1912) vodila

je poreklo iz naroda Manču. M ali nom adski narod s nekih milion pri­padnika dvesta pedeset godinaje tiranisao stotine hiljada Kineza. Nema sumnje daje dinastija usvojila kinesku kulturu i utopila se u nju, ali ostale su razlike u manirima, prenos vlasti po srodstvu i izuzetne privilegije. Posebne oznake (kineski muškarci morali su da nose pletenicu) razdva­jale su vladare od podanika - bio je to rez u tkivu kineskog naroda. I pre­mda je dinastija opraštala nedostatak lojalnosti i predanosti Kinezima koji su činili najveći deo administrativnog tela zemlje, oni su se osećali poniženim i osram oćenim zbog nasledne inferiornosti i saradnje sa dvorom.

362

Prve godine vladavine nove dinastije donele su poboljšanja. Mir i red su obnovljeni, a hrane je bilo dovoljno. Bio je to najveći evropski dar na­rodu koji je mislio da ima sve: nove prehrambene biljke (krompir, kikiri­ki) što su se mogle uzgajati na pustoj, brdskoj zemlji. M eđutim, broj Kineza je naglo rastao (klasična maltuzijanska situacija), i kada su potrebe premašile mogućnosti snabdevanja hranom, vratile su se nestašice, glad i nemiri. Car Kang Hsi (1622-1722) nije se ni ohladio u grobu kada su počeli problemi, isprva lako otklonjeni, ali vremenom sve brojniji i veći.

Kinezi su se brzo okrenuli ksenofobiji. Stranci su bili magnet za strah i mržnju, navodni krivci za teškoće, pritiske i poniženje. Takve osude delom su razumljive: lako je zamrzeti nadmoćniju silu. Ali kako su prebacivale odgovornost za domaće nevolje na strance, zapravo su predstavljale samoodbrambeni eskapizam. Najopasnija i najskuplja od tih unutrašnjih eksplozija kineskog društva bila je takozvana taipingovska pobuna ( 1850­1864), inspirisana religijom, kojaje, i pored svog čisto kineskog obelež-

ja, delimično podsticana hrišćanskom verom u novo, zlatno doba. Bilo je potrebno više od decenije i dvadeset miliona žrtava da bi se ugušila.

Sav taj bes sprečio je modernizaciju ekonomije. Na primer, neophod­nost stranog vlasništva i uprave neizm erno je komplikovala izgradnju železnice. Parobrodi su izjednačavani sa topovnjačama, simbolima nasil- ništva i prinude. M ehanizaciju je sputavalo obilje jeftine radne snage i odbijanje žena da rade van kuće.18 Zbog svega toga fabrike su počele da se pojavljuju tek krajem devetnaestog veka, u lukama u kojima je stranci­ma bilo dozvoljeno da posluju i u udaljenim delićima kineskog carstva. Kako su je nepravedni trgovinski sporazumi koje su joj nametnule strane sile sprečili da slobodno formira cene i zaštiti svoje proizvode od uvozne robe, Kina je ostala pretežno poljoprivredna zemlja sa retkim radioni­cama.

A jadni Evarista Huk, koji je kao misionar putovao Kinom od 1839. do 1851. godine, bio je svedok bede:

...izvesno je da se ni u jednoj zemlji nema tako dubokog siromaštva kao u N ebeskom carstvu. Tu svake godine od gladi umre ogroman broj Kineza, a mnoštvo onih koji životare od danas do sutra nemerljivo je.Ako suša, poplava ili neka takva nepogoda unište žetvu u jednoj provin­ciji, dve trećine populacije osuđeno je na gladovanje. Skupljaju se u bro­jne grupe - savršene vojske prosjaka - i tumaraju po gradovima i seli­ma zajedno, muškarci, žene i deca, u potrazi za malo hrane... Mnogi

363

padaju bez svesti i umiru na putu pre nego što stignu do mesta na kome su se nadali da će naći pomoć. Tela im leže po poljima i kraj puteva. Nji­hova smrt ne privlači pažnju - tako je čest taj užasni p r i z o r . 1*3

,Moderna univerzalna nauka, da; zapadnjačka nauka, ne!”

N išta ne muči duh istoričara više od rana prošlosti. To se posebno potvrđuj e prilikom proučavanj a zemalj a i naroda prema koj ima je vreme bilo nepravedno. N ekad bogati, postali su siromašni. M oćni jednom , sada su slabi. Takvi gubitnici i žrtve nose sa sobom sećanje na bolje dane i ozlojeđenost koja se hrani gorkim iskustvom. A istoričar koji pokuša­va da ih shvati i predstavi njihovu nesreću drugima, da ih upozna i voli, upada u zamku potrebe da opravda njihovu prošlost, da im obnovi do­stojanstvo i izviđa im rane.

To je pohvalan zadatak. Ali može da naudi nauci. N igde to nije tako očigledno kao u istoriografiji Kine, pupka svemira, najbogatijeg i naj- mnogoljudnijeg zemaljskog carstva pre hiljadu godina, pre tri veka pred­m eta divljenja, a nakon toga razloga za ismevanje i sažaljenje. Zelja si­nologa da odbrane Kinu od razbesnelih stranaca stvorila je čitavu malu industriju zaštitnički nastrojenih naučnika, obično erudita i ipso facto za­strašujućih, namerenih da uzdignu kinesku ulogu u istoriji i da se suprot­stave zapadnjačkom kriticizmu.

N ajistrajniji su, čak i nametljivi, u raspravama o navodnoj propasti kineske nauke i tehnologije u kontekstu kontakta Kine i Evrope. Mnogi kineski naučnici ne vole podsećanja na taj neuspeh, iz dva osnovna razlo­ga. Prvo, zapadnjaci su to isticali kao potvrdu kineske slabosti i svoje nadmoći. Čak i oni posetioci koji su se u sedamnaestom i osamnaestom veku divili Kini u celini, njenoj upravi, filozofiji, gradovima iza zidina, pravougaonim planovima ulica, zanatlijama i m nogim drugim aspekti­ma njene kulture, obično su osuđivali i potcenjivali kinesku nauku. Pri­lično neugodno.

Povrh toga, ništa ne uznemirava narod i vladu nove Kine kao saža­ljenje zapadnjaka zbog tog neuspeha. Kinezi su u prošlosti svoju zemlju sm atrali,jed in im pravim centrom civ ilizacije".20 Zar sada treba d a je vide kao poslednji vagon na kraju evropskog voza? Kako pomiriti prih-

364

vatanje zapadnjačke nauke i nasleđe uzvišenog samopoštovanja? Odgo­vor: insistirati na univerzalnom karakteru naučnog istraživanja i tehno­loškog napretka (predstaviti ga kao jedinstveni svetski tok) i istaći kine­ski doprinos. „Dostignuća drevne kineske nauke i tehnologije pokazuju da Kinezi treba da se nađu među vodećim narodima sveta."21

Zapadnjački sinolozi su se zauzeli za tu ideju. Jedna taktika bilaje um anjiti važnost razlika izm eđu dve civilizacije. Čemu tolika buka? Otkud tolika fascinacija suprotnostima i kontaktima između Zapada i Istoka? Kina (prigovaraju ti naučnici) ima svoju istoriju, a posmatrati je samo kroz prizmu konfrontacija, kao marionetu evropskih izazova i reak­cija, znači omalovažavati je i zanemariti njenu suštinu. Pogledajte unutra, ne samo spolja.

Stari carevi bi se složili. Ali takav argument nam nije od pomoći, je r je nebitan za pitanje kineskog unazađivanja. Veliki istorijski problem ne možete resiti praveći se da ne postoji i govoreći ljudima da gledaju na drugu stranu.

Donekle slično objašnjenje sinologa glasi da ne znamo dovoljno o kineskoj nauci da bismo je ovako preispitivali. Postaviti to pitanje bilo bi „potpuno gubljenje vremena, i odvlačenje pažnje... dok se kineska tradicija ne sagleda valjano iznutra".22 (Kada će se to desiti? Dobro je što više naučiti o predm etu proučavanja, ali ne po cenu izbegavanja važnih i pravovremenih pitanja. Nejtan Sajvin (Nathan Sivin), autor ovog upozorenja, i n jegov saradnik D žozef Nidam u proučavanju istorije kineske nauke i sami su odstupili od sopstvenog saveta i pitanje kineskog neuspeha stavili u drugačiji kontekst.)

Još napadniji bio je pokušaj da se nam etne vesela slika kineskih dostignuća u kontekstu ekumenske nauke. To bismo mogli nazvati mul- tikulturalnim pristupom: znanje je kuća s mnogo soba i svaka civilizacija išla je drugim putem ka svojoj istini. A onda su se, barem u nauci, sve istine slile u jednu. Da čujemo ponovo Sajvina:

Najnovija istorijska otkrića potpuno su diskreditovala stare mitove da moderna nauka ima isključivo evropske korene i da pre modernih vre­mena nijedna civilizacija nije mogla da se bavi naukom bez evropskih uticaja. Vreme je pomoglo da uvidimo da su naučne tradicije suštinski različite od evropske (počev od tehnika, preko institucija, do shvatanja prirode i ljudskog odnosa sa njom) postojale u islamskom svetu, Indiji i Kini i manjim civilizacijama. Postalo je jasno da su te tradicije i zapad­

365

njačka tradicija neodvojiv i tokovi što su od sam og početka, bez prestanka, u manjoj ili većoj meri, uticali jedni na druge, dok nisu zame- njene lokalnim verzijama moderne nauke koju su zajedno stvorile.2-’

Eto novog mita. Kao i drugim mitovima, svrha mu je da preobuče istinu i preoblikuje m išljenja. Ovaj mit je istinit u delu u kome se ističe daje moderna nauka, razvijajući se, preuzimala znanja drugih civilizacija i da ih je kom binovala sa evropskim praktičnim otkrićima. M eđutim, ideja o neprekidnoj simetričnoj interakciji različitih civilizacija je ne­održiva.

U početku, kada su Kina i ostali bili u prednosti, protok znanja bio je skoro isključivo jednosm eran - ka Evropi. B ilaje to velika vrlina Evro- pljanja: za razliku od Kine, Evropa se nije libila da uči od drugih, i zaista je mnogo dugovala ranim kineskim pronalascim a i otkrićima. Situacija se kasnije potpuno izmenila: kada je Evropa izrodila m odernu nauku, znanje je počelo da se odliva na suprotnu stranu, ne bez otpora. I ovde mit prelazi u zabludu, im plicirajući jednake , nepodeljene doprinose zajedničkom uspehu. Ogroman deo moderne nauke bilo je delo Evrope, posebno ogroman pomak u sedamnaestom i osamnaestom veku, koji je krunisan imenom „naučna revolucija". Ne samo d a je nezapadnjačka nauka dala neznatan doprinos (prem da veći nego što su Evropljani ot­krili) već i nije uspevala da prati isti smer kao evropska nauka, zaosta- ju ć i ili birajući pogrešna skretanja. Zajednički tok nije postojao.

Sve ovo nije obeshrabrilo propovednike novog jevanđelja, je r su u takvim stvarima naučnici često sluge sopstvenih ideala. Inostrana ide­ološka i politička m otivacija da se naslutiti iz narednog teksta:

Obrazovani ljudi iz svih krajeva sveta sada su spremni da reaguju na otkrića o kineskoj naučnoj tradiciji... Razbuktalo interesovanje podrazumeva malo, ali poštovanja vredno poboljšanje svetske predstaveo Kini. Povrh toga, ukazuje i na to da se naučnici iz raznih zemalja sve više okreću naučnoj razmeni koja pomaže njihovim kineskim kolega­ma da se potpuno uključe u međunarodnu naučnu zajednicu.24

Znači, stidljivi Kinezi su sve ove vekove čekali ohrabrenje...25

366

Japan: a pcslednji ce biti prvi22.

Ne m islim o da će Japan ikada biti bogat: to zabranjuje nenaklonost prirode, uz izuzetak klime, i sklonost ka lenčarenju i uživanju. Japanci su srećni ljudi, i pošto ih zadovoljava malo, teško će ostvariti više.

-Japan Herald, 9. april 1881. godine1

Kad su već stigli u Kinu, Evropljani nikako nisu mogli da zaobidu legendarni Nipon (Japan). (Prve Evropljane je najapansku obalu nakon brodolom a donela oluja 1543. godine.) Čuli su čudesne stvari o tim os- trvima: „neiscrpne" zalihe zlata, palate s krovovima i tavanicama od zla­ta, zlatne poluge „prilične debljine"... zlato, zlato, zlato.* Da ne govo­rimo o dušama koje je valjalo spasavati.

Dočekao ih je sasvim drugačiji Japan. Bilo je zlata, ali nedovoljno da probudi strasti. Kao u Kini, zemljom je vladao car, ali više formalno, je r Japan je bio izdeljen na m anja kraljevstva ili vlastelinstva (han, na japanskom ) čiji su gospodari, po svemu sudeći, uživali neograničenu moć nad stanovništvom. Ta kraljevstva su tako često međusobno rato­vala, d a je Japan u drugoj polovini šesnaestog veka nalikovao klanici.

To je zadivilo evropske posetioce, osvedočene poštovaoce sile i nasi­lja. Kako je jedan portugalski jezuita rekao, oni koji su poznavali Japan „davali su mu prednost nad svim ostalim zemljama Istoka, i poredili ga sa zapadnim državama, po veličini, broju gradova i civilizovanom na­rodu sklonom ra to v an ju ".2 Takva slika o Japanu se održala i kad su Japanci prestali da ratuju:

Mentalitet naroda je sasvim osoben i potpuno različit od onog koji pre­vladava u Aziji. Japanci su izrazito drugačiji od Kineza, svojih najbližih

* Takvu predstavu nalazim o u putopisim a Marka Pola Putovanja, knjiga III, poglavlje 2. On sâm nikad nije posetio Japan.

367

suseda... Umesto krotke, mirne, podaničke, servilne naravi koja Kineze čini pogodnim podanicim a despotske vlast, Japance karakterišu energičnost, nezavisnost i uzvišeni osećaj časti.3

Evropljani su navikli na strance, za razliku od Japanaca:

Japanci su isprva bili iznenađeni kada su videli riđobrade, plavooke muškarce, da bi ih zatim zadivila snaga njihovih pušaka i baruta. Zeleli su da shvate koliko je veliki bio svet... da čuju priče o čudnim pticama, neobičnim zverima, dragocenoj svili i divnom damasku donetom sa trop­skih ostrva i iz Kine. Interesovale su ih nove ideje i učenje... sve u sve­mu, Japanci su verovali da negde preko mora postoje novi raj i nova zemlja, i bili su željni da upoznaju tu civilizaciju. Jer ona nije bila ni nalik tihoj spoznaji konfučijanizma, već konkretna predstava pred njiho­vim očima. Na iznenađenje Japanaca, došljaci iz te nove zemlje podigli su cene robe, kojaje na njih delovala kao droga, želeći je u neograniče­nim količinama, tako da su čak i vlat trave ili drvo imalo neku vrednost na tržištu... Japanci nisu shvatali zašto zarađuju u toj trgovini sa stranci­ma. U tom trenutku, težili su da se zbliže s Portugalcima, tako bogatimi jakim, i da saznaju sve što mogu o njihovoj c iv ilizaciji...4

Pod takvim okolnostima evropski posetioci naišli su na mnogo topli­ju dobrodošlicu nego u Kini. Kinezi su hteli da ih strpaju u karantin, sma­trajući ih svojevrsnom infekcijom . Kada su Japancu uvideli moći tih stranaca - na primer, njihovu sposobnost da upucaju pticu u letu - top­lo su ih primili i utrkivali se ko će više saznati od njih. Takođe, prihvatali su da trguju s njima, je r su mogli dobro da zarade. A Evropljani su oce- nili da mogu da se utvrde u tom gostoprimljivom društvu i da se obogate i zato su želeli da se prikažu korisnim. Ti divni egzotični Japanci imali su privlačnu robu. Za evropske stvarčice plaćali su neobično visoku cenu, dok su svoje proizvode prodavali budzašto. Dva sveta prigrlila su jedan drugi, i svaki je sebe smatrao srećnim, a drugi velikodušnim.

Japanci su bili dobri učenici, je r su imali neograničene ambicije. Po legendi, njihov vladar bio je potomak boga sunca, a Japan je bio centar sveta. Smatrali su sebe odabranim narodom, predodređenim da kao rat­nici s punim pravom vladaju istočnom Azijom.* Dugo su bili kultural­

* T ojotom i H idejoši, „kancelar” (dajo daijin) i pravi vladar Japana od 1586. do 1598. godine, m islio je d a je razumno planirati osvajanje ne sam o K oreje i K ine, već i Indije. Japanci očigledno nisu bili svesni veličine i naseljenosti tih oblasti. Ili m ožda jesu? Vekovi-

368

no podređeni Kini - učenici pre nego učitelji, uzimali su više nego što su davali. Ideografsko pismo i gramatička pravila preuzeli su od Kineza, kao i veći deo jezika.* Sve što su znali o svili, keramici i štampanju, na- meštaju i stilu u slikarstvu, sva budistička verovanja, konfučijanizam - sve to naučili su od Kineza. Ipak, nikada se zbog toga nisu osetili pod­ređenim: sasvim suprotno, smatrali su sebe daleko nadmoćnijim od Ki-neza.5

Zato su, nakon susreta sa Evropljanima, počeli da uče nove ideje i tehnike. Kopirali su njihovo oružje i časovnike, a mnogi su se i pokrstili.I dalje su se osećali nadmoćno.

Pokrštavanje je postalo nekakva moda. U hrišćanstvo su rado prelazili lokalni vladari, a još lakše siromašni, marginalni društveni slo­jevi. B ilaje to klasična strategija pokrštavanja: preobrati vođe, a oni će već na to primorati svoje podanike; takođe, pruži ljubav i hranu onima kojima treba moralna i materijalna podrška. Neki daimyô (lokalni gospo­dari) i samuraji (pripadnici ratničke aristokratije) postali su hrišćani iz uverenja. Hrišćanstvo je nudilo utehu i duhovnost koje nije bilo u tradi­cionalnim verskim ritualima. Drugi su se pokrštavali iz praktičnih razlo­ga: hrišćanstvo je otvaralo vrata evropske trgovine i tehnološke pomoći u surovom borilištu zvanom politika. Čak su i najmoćniji vladari tog vre­mena, Oda Nobunaga (vladao od 1568. do 1582. godine), potom i Tojo- tomi Hidejoši (od 1586. do 1598. godine), postali hrišćani.

To nije moglo da potraje. Drevniji religijski interesi ugušili su tu to­leranciju i probudili sum nju u ciljeve uljeza. M ržnju su posebno pot­pirivali nekatolički rivali Spanije i Portugalije (pogodili ste, Holanđani!) koji su rimokatoličku misionarsku aktivnost predstavljali kao pripremu za iberijske političke i trgovačke ambicije. A iskreno govoreći, portu­galski kapetani i trgovci (španski jo š i više) učvršćivali su takve sumnje

m a kasnije neki Japanci su te zem lje smatrali legitim nom osvajačkim ciljevim a. Pišući o Filipinim a šesnaestog veka, Josoburo Takekoši, autor delà Economie Aspects ofthe His- tory ofthe Civilization (1930. godine), izražava razočaranje (1,482): „Japanci su, zapra­vo, okupirali ostrvo pre Španije, i zbog tog prvenstva, vlast je trebalo da pripadne njima, um esto Spancim a.” N ije čudno što su Japanci bili sim patični Evropljanima - m islili su na isti način.* M nogi japanski ideogram i čitaju se na dva načina, izvorni japanski i izvedeni kineski- otuda hara-kiri i seppuku. Ostali im aju samo „kinesko” čitanje. Usvajanje ovih znako­va i značenja izuzetno je obogatilo japanski rečnik, posebno na apstraktnom nivou.

369

JAPAN I KOREJA, 1850. G O D IN E - KRAJ V L A D A V IN E K L A N A TO K U G A V A I POČETAK M EJĐI RESTAURACIJE Japanska ostrva činila su m ali svet trgovačkih i urbanih centara, poluautonom nih provincija (han) i ostrvaca blizu kontinenta koja nisu izbeg la japansku sam oizolaciju.

svojim oholim i pretećim ponašanjem. Razvili su loše navike i oštar jezik u Americi, na Filipinama i u Indonezijskom arhipelagu.

Evo primera: jedna bogata španska galija je 1597. godine pristala uz japansku obalu. Japanci su hteli da zadrže njen tovar. Kapetan se obratio za pomoć taiko Hidejošiju, najvećem od svih gospodara rata, i pripretio svojim m oćnim gospodarom , kraljem Filipom. Izvukao je globus i pokazao ogromnu špansku imperiju koja se širila od Amerike do Filipina. Kako tako mala nacija ima tolike dominione?, upitao je taiko. N jegovo Katoličko Visočanstvo prvo bi poslalo sveštenike da pokrste stanovništvo, koje je onda pomagalo Špancima u njihovom osvajanju, nepromišljeno je odgovorio Spanac. Nakon takvog ubedivanja, Hidejoši je odbio da vrati tovar i naredio da se razapne dvadeset i šest hrišćana, među kojima se­damnaest Japanaca (ostali su bili jezuiti i franjevci iz Evrope.)*

Pored toga, u tom leglu sukoba i spletki, hrišćani nikako nisu mogli da prođu test zemaljske odanosti. Za vladare Japana najvažnija obaveza bila je vernost po jed inca prem a njegovom gospodaru, koji je imao neograničenu vlast nad svojim podanicima (do te mere da su se mogli ubiti za njega). Čak i nagoveštaj gospodara da smatra samoubistvo svog podanika poželjnim značio je smrtnu presudu. Kako dokazati svoju odanost ako ne ispunjavanjem vladareve neizrečene želje? (Japanske vođe su zapanju juće lako umeli da nateraju podređenog na hara-kiri i rado su dokazivali tu svoju moć. Kada su gospodari Tokugava Iejasu i Oda Nobunaga bili saveznici, Nobunagaje otkrio da Iejasuva žena i sin, oženjen Nobunaginom ćerkom (znači njegov zet), kuju zaveru protiv njega. Zahtevao je od Iejasua da ubije oboje. Iejasu je pogubio ženu i naredio sinu da se ubije. S in je poslušao oca. Teško je reći šta je bilo surovije: Nobunagin zahtev ili Iejasuovo pokoravanje. Samuraji ne bi shvatili o čemu pričam.)

Ali japanski hrišćani su bili verni i posvećeni samo Bogu. Nisu više razmišljali kao dobri Japanci. Kada su sumnjičave vođe stavile hrišćane na probu, oni se nisu pokazali kako treba. Budisti, konfučisti i ksenofo­bi su bili u pravu. Hrišćanstvo je bilo pretnja za japanske vrednost i poli­

* Tako je izvestio otac M artinez, tadašnji biskup Japana. U pism u iz 1602. godine Mar- tinez je žalio zbog španske ratobornosti: njihovo „religiozno propovedanje je samo sred­stvo osvajanja... Sve n ev o lje kojim a je crkva sada iz ložen a p očele su od dolaska tih duhovnika iz Luzona.” - E lisseeff, Hideyoshi, str. 229.

371

ličku stabilnost. Nakon vaganja i premišljanja, Tokugava Ieajasu je 1612. godine zabranio hrišćansku veru. Teško je reći koliko je Japanaca dotad pokršteno. M ožda 300.000. Po nekim procenam a, čak i 700.000 od 18 miliona Japanaca.

Japanci su se dali na iskorenjivanje hrišćanstva sa karakterističnom žestinom. N eron bi se postideo svoje m ilosrdnosti d a je video Japance na delu. Hrišćani su prim orani da se javno odreknu svoje vere. Oni koji su odbili ili se pokorili naredbi, pa se pokajali, mučeni su i spaljeni, ili bi im se odsecala glava. Isto se dešavalo i sa onim a koji su pom agali misionarima. Treći šogun (vojskovođa) dinastije Tokugava, Iemicu, nas­tavio je politiku dede i oca, i često je i sam prisustvovao mučenjima. Oni koji su se opirali ubijani su bez milosti, do poslednje bebe u m ajčinom naručju. Sto hiljada ratnika držalo je pod opsadom nekih 37.000 hrišćan- skih m uškaraca, žena i dece u Simabari izm eđu 1637. i 1638. godine. Trinaest h iljada tih sam uraja dalo je , bez ikakvog pitanja, život u žestokim okršajima. Kasnije, 1671. godine, Bakufu (Tokugavina vlada) pobrinula se da se ne rodi više nijedan katolik. Sva novorođenčad je m o­rala da se prijavi, od K jušija na jugu, do Hokaida na dalekom severu, uz dokaze o pripadništvu šintoističkoj ili budističkoj relig iji.6 Ta obaveza trajala je nekih sto godina. Japanom je vladala španska inkvizicija, samo drugog lika, usm erena protiv hrišćana.

Verski progoni su isprva bili razdvojeni od trgovinskih tokova, što se pokazalo izuzetno isplativim, ali vremenom su se ta dva procesa spo­

jila , vodeći Japan u kom ercijalnu i kulturnu izolaciju. Kako se drugači­je osloboditi hrišćanskih misionara i njihove propagande? Sve japanske luke, izuzev N agasakija i Hirada, zatvorene su 1616. godine za strane trgovačke brodove (izuzev za kineske). Strancima su mogli da borave samo u Edu (kasnije Tokiju), K jotu i Sakaiju. Špancima je zabranjen dolazak 1624. godine, a šest godina kasnije i Portugalcima. Englezi su i sami prestali da dolaze. Ostali su samo Holanđani.

Počev od 1633. godine, japanskim brodovim a trebalo je posebno odobrenje da bi napustili zemlju. Tri godine kasnije smeli su da plove samo po domaćim vodama. Od 1637. godine Japanci više nisu mogli da napuštaju zemlju. Ako bi i uspeli da izađu, nisu smeli da se vraćaju, je r ih je čekala smrtna kazna. Nekoliko desetina hiljada Japanca koji su se na svojim trgovačkim putovanjim a zatekli na Filipinima i u jugoistočnoj Aziji sada su bili izgnanici. Nakon istrebljivanja hrišćana u Simabari (što

372

Japanci zovu šimabarskom pobunom), stranicima je 1639. godine za­branjeno da dolaze i trguju, izuzev Koreancima na malom ostrvu kraj Honšua, i Japancima i Kinezima na veštačkom ostrvu Dešima u zalivu Nagasakija. Imali su dve ulice sa magacinima i kancelarijama u kojima su obavljali sve poslove. Hranu, piće, sluge i seks dobijali su s glavnog ostrva. Pili su, pušili, kartali se i propadali, dosađujući se i zatupljujući. N ije to bio dobar posao. Ali Japanci su to i hteli.

Sve to je bilo deo opštijeg procesa dobrovoljnog stagniranja. Japanu je bilo dosta otkrića i inovacija, vatre i krvi. Cilj je bio zamrznuti društveni poredak, odnose u okviru socijalne i političke hijerarhije, sprečiti neslaga- nj a i sukobe. Utvrđene su granice između klasa koj e se nisu smele naruša­vati. Kao u srednjovekovnoj evropskoj klasnoj šemi, svaka grupa imala je svoju društvenu ulogu. Samuraji više nisu posedovali zemlju i vladali nje­nim stanovnicima. Nekad vlastelini, sada su bih najamnici, uslužna aris- tokratija dužna da služi svog gospodara - ali ne i da se bori, je r ratova više neće biti. To je obesmislilo njihovo postojanje i potpuno ih dezorijentisa- lo. Paradirali su naokolo, naoružani dugim i kratkim mačem (niko drugi nije smeo da ih nosi), dokazujući nadmoć nad običnim ljudima. Mnogi su živeli od svoje plate ne radeći ništa, držeći se svog aristokratskog i voj­ničkog kodeksa (bušido) zasnovanog na nepopustljivoj samodisciplini, koji bi bio korisniji u drugačijim okolnostima. Nekolicina se posvetila lokalnoj upravi, gradeći etiku administrativnih funkcija koje će jednog dana unaprediti vernost prema gospodaru u dužnost prema državi. Siro­mašniji su čak obrađivah zemlju - i samuraj je morao da jede i, kao nje­govi evropski pandani (francuski hobereau), stideo se motike u ruci.

Ostali su radili što i pre: seljaci su proizvodili hranu, trgovci su trgo­vali i zarađivali, zanatlije su pravile korisne i vredne predmete. Među- klasne veze nisu bile dozvoljene - bilo je zabranjeno čak i mešanje viših i nižih samurajskih slojeva. Red i pristojnost su bili iznad svega i ništa se nije moglo izmeniti: „U svim stvarima m oraju se poštovati drevni zakoni. Novi običaji su nedozvoljeni." Opravdanje za tu dobrovoljnu inertnost lako je nalaženo u konfučijanizmu: „Čini se da, ako se u pitan­

jim a države dosledno slede i ne m enjaju zakoni i običaji onih koji su je osnovali, država će trajati zauvek. Ako se potomci okrenu protiv zakona svojih predaka i usvoje nove, država će nestati u haosu."7

Principi se m ogu nam etati, ali to ne znači i da će biti prihvaćeni. Nakon decenija građanskog rata, nova japanska dinastija bila je odluč­

373

na da saseče i najm anji pokušaj pobune. Ieajasu je poslušao Nobunagi- no naređenje da ubije svoju ženu i sina, a kada je pobedio u bici kod Segi- hare (1600. godina) i postao šogun (1603. godine), usmrtio je svoje nepri­ja te lje sa istom surovišću. Porodica Tojotomi je ubijena do najdaljeg rođaka, a pošteđeno je samo dvoje dece. Hiljade njihovih saveznika je uhvaćeno i usmrćeno, a glave su im nabijene na kolac kao opomena.

Bilo je to doba osvete. N eprijateljski klanovi gubili su zemlju i pri­hode. Oni srećniji proterivani su u udaljene krajeve, gde su dobijali bed- nu pomoć nedovoljnu da plaćaju poslugu. Zem lja je bila puna samura­

ja bez gospodara (ronin), ljutih ratnika žednog mača, koji su znali samo za borbu. M nogi su izazivali Tokugavu, osuđujući tako sebe na smrt.* Pojedini samuraji postajali su ronini i kada bi neki daimyô um ro bez naslednika. Neko vreme je šogunat, pokušavajući da utvrdi svoju moć, prisvajao takva im anja bez vlasnika i dodeljivao ih saveznicim a i m i­ljenicim a. Ali problem ronina se toliko pogoršao da je 1651. godine Bakufu odlučila da prizna usvajanja na samrtničkim posteljam a i ostavi ta im anja porodicam a.A

Da bi obezbedio red u carstvu, Tokugava je doneo izuzetno nerazbo­ritu odluku. Sistem naizmeničnog službovanja (sankai kotai), ustanov­ljen izm eđu 1634. i 1635. godine, nalagao je da svi daimyô im aju rezi­denciju u Edu, uporedo s prebivalištem u m atičnom hanu, i da zbog službe ostavljaju ženu i decu zaštiti šogunata. Gospodari su menjali mesto službovanja i prebivanja na svakih godinu dana. Sa sobom su vodili broj­nu poslugu: bolje da ih imaju na oku, nego da prave pobleme u n jego­vom odsustvu. Tokom službovanja u Edu, gospodar je u slučaju preke potrebe m ogao da zamoli da se nakratko vrati u svoj han. Bakufu je postavila vojsku na ključnim tačkama svakog puta i prolaza, da kontro- lisala im aju li svi putnici dozvolu za kretanje. Dupla prebivališta i puto­

* Oni sm otreniji postali su učitelji m ačevanja i borilačkih veština ili konfučijanizm a, Dru­gi su postali ratnici-farm eri (gasiti). M nogi su se pridružili svojim gospodarim a u smrti - to liko njih da su takva sam oubistva zabranjena 1663. godine.t Oishi, „The Bakuhan System ”, str. 23. Ti ronini, vazda spremni da se osvete za neprav­du učinjenu njihovim gospodarima, bili su kao vrem enske bombe, preteći osvetom jačom od smrti. N ajpoznatiji takav primer je slučaj „četrdeset sedam ronina” čija se lukava i krvava osveta (1702. godine) jo š uvek pamti. V lada im je naredila da izvrše kolektivni hara-kiri zato što su ugrozili mir i prekršili zakon, ali oni su zapam ćeni kao heroji. N ji­hov grob u Tokiju je često posećivano svetilište i Japanci su snim ili stotine film ova o nji­hovim delima.

374

vanja koštala su pravo malo bogatstvo. Sankin kotaije imao za cilj ne samo kontrolu tih potencijalnih bundžija već i preuzim anje njihovog bogatstva.*

Takvu ličnu kontrolu pratilo je smisleno odbacivanje stranih stvari i znanja. Naravno, evropske knjige su zabranjene, a kineske, tradicional­ni izvor moralnih učenja i nauke, sada su pomno pregledane. M ožda se između kineskih korica krije hrišćanska doktrina.

Čak su i potencijalno korisne stvari stavljene van zakona. Od svih evropskih predmeta koji su tako zadivili Japance, najm oćnija i najpriv- lačnija bila je puška - i ona je zabranjena. Puške su ubrzale kraj građan­skih ratova. Pokazale su se tako korisne da su Japanci naučili da ih prave i unapredili evropske modele. Krajem šesnaestog veka Japan je čak proizvodio više musketa od bilo koje evropske države.8 Kada su ratovi prestali, a zemlja dobila jedinstvenu vlast, puške više nisu bile od koristi. Mogle su samo da donesu nevolju. Još gore, davale su jednaku moć svakoj ruci koja ih je držala. I najveći bednik mogao je ubiti najveštijeg mače- vaoca među samurajima. To se nije moglo dozvoliti. Nema više pušakaA" (Ali veštine koje su razvijene u proizvodnji pušaka kasnije su se prime- njivale za obradu m etala i pravljenje raznovrsnih mašina: mehaničkih satova i šrafcigera, rikši i bicikli. Jedan japanski naučnik je tvrdio da su te puške postavile temelje „tehnologije tokom Mejđi restauracije".)9

Druga dva važna evropska proizvoda bila su naočare i časovnik. O ovom prvom znamo malo, sem da su Japanci umeli da ih prave. Sudbi­na satova je jasn ija , je r su mnogi od njih sačuvani. I ovde su Japanci pokazali da od tuđih predm eta mogu napraviti svoje. Za razliku od Kineza, proizvodili su satove u velikim količinama, ne samo za prinčeve već i za širu populaciju, prilagođavajući ih svojoj kulturi. Sličnih nigde nije bilo, a nijedna evropska zemlja nije uspela tako da udahne lokalni duh nekom evropskom otkriću.10 Povrh toga, Japanci su praćenje vre-

* U nekim slučajevim a ti troškovi prem ašivali su polovinu prihoda hana. Dodatni trošak bila je ponovna izgradnja rezidencije nakon požara, koji su bili česti u gradovim a od drvenih i papirnih kuća. Jedno vlastelinstvo m oralo da gradi svoje zgrade šesnaest puta. U skraćeno za osiguranje, trebalo je da izm eni sistem izgradnje. Cf. Nakamura i Shimbo, „W hy W as E conom ic A chievem ent...?”. str. 8.t N ekoliko je sačuvano u javnim institucijam a, pod pečatom, kao što je nekoliko topo­va sm ešteno u luke kao sredstvo odbrane od nepoželjnih posetilaca. V ideti Perrin, Giv- ing Up the Gun.

375

m ena prihvatili i na ličnom planu, za razliku od Kineza. Nakon nekog vremena, više nisu kupovali evropske satove, niti su ih nabavljali u paru, kao Kinezi koji su to radili da bi bili sigurni da će bar jed an od njih radi­ti. N isu nosili dva u isto vrem e, nadajući se da će jed an sat sigurno pokazivati tačno vreme (ali koji od njih?). M inijaturizovali su časovnike da bi mogli lakše da ih nose. Japanski satovi bili su odgovarajući.

Kažem „odgovarajući", je r se nisu mogli nazvati tačnima. Zato što se japanski sistem m erenja vrem ena nikako nije slagao s mehaničkim časovnicima, a Japanci svakako nisu nameravali da ga m enjaju. Japan­ski časovi bili su nejednaki - tokom dana i noći, kao i u različitim sezona­ma. Noć i dan uvek su trajali isti broj časova, pa su dnevni i noćni sati bili jednaki samo u vrem e ravnodnevnice. To znači da su dnevni časovi bili duži leti, kraći zimi (za noćne je važilo obrnuto.)

Mehanički časovnik je imao ujednačen ritam i uvek odbrojavao sate koji su isto trajali. Japanci su pokušali da ga prilagode tako da kuca različitom brzinom danju i noću, čak su m enjali brojčani prikaz, ali to nisu bila trajna rešenja. N ijedno podešavanje nije moglo biti precizno. Teorijski, satove je trebalo nameštati dnevno, ali to je bila velika muka, pa su se podešavali svake dve nedelje ili kad bi se vlasnik setio. N ije važno, očitavanje vrem ena je i onako bilo samo približno.

Japancima je odgovaralo i tako neprecizno m erenje vremena. (I sami živimo na granici vrem enske tolerancije, je r uz sve te kvarcne satove precizne na nivou sekunde, moramo da trpim o tuđa i svoja kašnjenja.) Ali nedostatak potrebe za preciznijim praćenjem vrem ena odvratio ih je od istraživanja naučnih i tehničkih potencijala časovnika. Kada su Japan­ci krajem devetnaestog veka odlučili da se m odernizuju, jednostavno su odustali od svog vrem ena i prihvatili sistem jednakih časova. (Evrop­ljani su to odm ah uradili - zam enili crkvene časove građanskim vre­menom.)

Odluka Japana da se izoluje od spoljašnjeg sveta, da se učauri u tradi­ciji, vrlo je bliska kineskom odbacivanju Zapada. Japanci su, zapravo, bili jo š odlučniji i stroži u tome. Ali takvi stavovi odveli su dve zemlje na suprotne strane. Kinezi su, u suštini, ostali isti, iako su se m enjali u detaljima i išli od jednog do drugog političkog izazova, dok su se Japan­ci, koji su se čvrsto držali tradicije, i bez izazova sa Zapada, toliko izme- nili, da su u zoru M ejdi restauracije bili potpuno spremni za industrijali­zaciju.

376

M ogu se izdvojiti dva aspekta tog paradoksa: (1) sile koje su u samom Japanu težile promeni; i (2) posledice kontakata sa spoljašnjim svetom.

Da bism o shvatili prvi, moramo Japan pod Tokugavama posmatrati kao približnu, um anjenu srednjovekovnu Evropu. Imao je jedinstvenu vlast, Bakufu ili šogunat -nešto poput carske uprave rimske crkve, samo mnogo snažniju - i mnoštvo provincija (han). One su bile poput poseb­nih država - naravno, nikako nezavisne, ali prilično autonomne i sposob­ne za samostalno pravno, društveno i ekonomsko delovanje. Društvo je bilo uređeno hijerarhijski: na vrhu je bilo plemstvo bez zemlje, ratnici- sluge kojim a se plaćalo pirinčem, dok su se pri dnu nalazio nov, trgo­vački sloj u usponu. Između su bili seljaci, poštovani kao proizvođači hrane, i zanatije, cenjeni zbog korisnih predm eta koji su pravili. N a samom dnu bili su marginaler, „nedodirljivi", koji su bedu svog porekla prenosili na potomstvo, a među njim a najprezreniji bili su eta ili buraku- min, osuđeni na poslove s lešinama i leševima. (Ironično zvuči, ali samu­raje, svojevrsne koljače, zbog toga su poštovali.)

U srednjovekovnoj Evropi feudalni gospodari su posedovali zemlju i ubirali zaradu u vidu robe ili rada (koji im je obezbeđivao prihod u obliku poljoprivrednih i drugih proizvoda). M eđutim, kako su se vre­menom razvijali gradovi, i strani ljudi i predmeti postali dostupnim, me- nj ale su se i potrebe i želje vlastelina i njihovih žena. Da bi ih zadovoljili, feudalni gospodari su svoje tradicionalne prihode sve više pretvarali u novac koji su mogli trošiti kad god su hteli - otuda i viševekovna zapad­noevropska tendencija da se feudalni nameti zamene najam ninam a (ključ em ancipacije seljaka).

Isto se dešavalo i u Japanu. Fiskalni sistem zasnivao se na pirinču, osnovnoj nam irnici, i takvo uređenje (kokudaka-sei) osm išljeno je u korist vladajuće elite. Gospodar (daimyô) uzimao je oko 30 posto žetve, veliki deo zadržavao za sebe i svoje domaćinstvo, a ostalo raspodeljivao svojim samurajskim vazalima. Za razliku od evropskih vazala, ti samu­raji nisu posedovali zemlju.

Sistem je nagrađivao ljude u skladu s njihovim društvenim položa­jem . Svakoje dobijao koliko je trebalo. Ali kako je život više od prehra- njivanja, a apetiti za nejestivom robom rastu s društvenim položajem , gospodar i njegovi vazali morali su sve više da pretvoraju pirinač u novac kako bi uživali u finim stvarima. Zato su se obraćali prezrenim trgovci­

377

ma, sve aktivnijim u tihoj ekonom iji, ko ja je ispod ustajale površine ključala od potrošačkih želja i poslovnih ambicija. Ovde se ljudska priro­da venčala sa političkim uređenjem , je r su sistem naizmeničnog borav­ka i društveno okruženje Eda podsticali raskalašnost.11

To je nagonilo nosioce m ačeva da uzim aju više od seljaka. Kako je jedan finansijski inspektor rekao „Seljaci su kao sezamove semenke: što ih jače cedite, više daju." Vrlo duhovito. Ali ako pritisnete prejako, se­ljaci će se pobuniti ili pobeći u grad ili u drugi han. (I u Evropi je najbo­lja zaštita od ugnjetavanja bila m ogućnost odlaska.) Istoričari su izbro-

ja li skoro tri hiljade seljačkih pobuna između 1590. i 1867. godine, koje su bile češće i nasilnije u drugoj polovini tog perioda i u bogatijim oblas­tima. Omiljene mete u tim neredim a bile su kuće i skladišta bogatih po­ljoprivrednika, trgovaca i zelenaša. Očigledno je daje ekonomska prom e­na drm ala socijalni poredak i kršila društveni ugovor.

Bilo je lakše pozajm iti nego iznuditi. Daimyô i samuraji su odabrali svoje trgovce, od kojih su mnogi već aktivno trgovali žitom i učestvo­vali u politici. S druge strane, i trgovci su lično poznavali svoje m ušte­rije i nisu mogli da odbijaju njihove molbe za zajmovima. N esum njivo, zajm odavac je mnogo rizikovao: njegovi dužnici bili su jač i i lako su mogli da odbiju da vrate novac.* Osim toga, prečesto su dobij ali podršku viših vlasti koje su imale svoje razloge da podrivaju moć novca i često proglašavale opšte sm anjivanje ili poništavanje novčanih dugova.A

Ali takva bahatost je m ač sa dve oštrice: onim a koji su se često zaduživali i retko vraćali dugove uvek je trebalo jo š novca. (Zato današ­nje zemlje dužnici uvek kukaju za novim pregovorim a - da bi tražili jo š para.) M ogućnost da odbiju da vrate dug ne znači da to mogu sebi i pri­uštiti. Loš glas se brzo širi i uskoro niko više ne želi da pozajm ljuje neod­govornom dužniku. Zato su daimyô i samuraji prezirali trgovce u n ji­hovom odsustvu, ali su im se obraćali s najvećim poštovanjem. U Japanu,

* Takvi zajm ovi često su se nadovezivali na pozajm ice u pirinču, a vrem enom su prerasli u dugoročne kredite s godišnjom kam atom od 10 do 20 procenata - M iyam oto, „Emer­gence o f National Market”, str. 300-301 .t U drugoj četvrtini osam naestog veka, šogun Jošim u n e izdao je brojne odredbe o oslobađanju samuraja od njihovih dugova kojim a su garancija bile pirinčane plate, uko­liko bi cena pirinča pala, a zajm odavci podigli tužbu. Trgovci su počeli lično da dosađuju svojim dužnicima, opsedajući im kuće i presrećući njihove nosiljke i konje na ulici. Neki su postavljali protesna pisma na kuću ili kapiju - postupak koji je dekretom iz 1729. godine proglašen „nečuvenim ” i nedopustivim -T a k ek o sh i, Ecom onicAspects, II, 362-366.

378

gde je svaki detalj u ponašanju i jeziku ukazivao na nadređenost ili pod­ređenost, rasipni ratnici su naučili da saginju glave, da govore tiho, da daju povrem ene poklone, dozvoljavaju trgovcima da nose mač (ali sa­mo jedan) ili da odobravaju trgovinske privilegije (što je bolje nego da se klanjaju, smeškaju i poklanjaju).

Tako su trgovci pozajmljivali. Mnogi od njih su se i obogatili, ali os­tali, stotine njih, nisu bili te sreće. Samuraji su bili spremni da umru za svoje gospodare, ali njihova obećanja su često bila bezvredna, i to ne samo ona data trgovcima. Često je trgovac bio u situaciji koja ga je u svakom slučaju vodila u gubitak. Čuven je slučaj Jodoja Tacugoroa (Yodoya Tat- sugoro). N jegova porodica neizmerno se obogatila novčanim transakci-

j ama, između ostalog i finansirajući j avne posle u Osaki - nijedan druga kuća nije bila zaslužnija što je taj grad postao trgovinski centar Japana. Ali Tacugoro, glava porodice u petoj generaciji, bio je prebogat za javno dobro. Toliko mnogo vlastelina mu je dugovalo novac da su državni in­teres i konfučijanska etika nalagali da m u se „potkrešu krila". Bakufu je 1705. godine zaplenila njegovu imovinu i odbila njegove žalbe sa objaš­

njenjem d a je živeo iznad svog statusa.121 to m u je hvala.

(To nije ništa naspram onog što se desilo Nikolasu Fukeu (Nicolas Fouquet), od 1653. godine ministru finansija u vladi Luja XTV od Francus­ke. Pošto se previše i prebrzo obogatio, Fuke je osudio sebe na propast ka­da je pozvao Luja da ga poseti u njegovom novom zamku i priredio mu veličanstven, kraljevski doček koji je probudio Lujevu zavist. N ijedan funkcioner nije mogao sebi da priušti takvu raskoš, sem ako nije potkradao svog gospodara. Tako je 1661. godine, nakon nameštenog suđenja sa uo­bičajenim neprijatnim ispitivanjima, Fuke osuđen na doživotnu robiju.)

U prkos svim tim ograničenjim a i nepravdam a, japansk i trgovci polako su se bogatili, počastvovani ulagivanjem moćnika i nagrađivani sve većim slobodama. Ti biznismeni razvili su sopstvenu ideologiju i osećaj funkcionalnosti i važnosti, kao i pravila opreznosti i ponašanja koja su ih štitila od ljudi s dva mača. Presudni su bili posvećenost cilju, duboko ukorenjeno nepoverenje prema strancima, fanatična štedljivost i hrabrost. Iznad svega, štedljivost i njena nagrada, akumulacija. „Samu­raj traži slavu i žrtvuje profit, dok građanin ne mari za slavu i ju ri zaradu. On skuplja zlato i srebro. To zove svojim Putem ."13

To je bio Put, i ništa se na njem u nije smelo isprečiti. Evo šta kaže Micui Takafusa (Mitsui Takafusa) (1684-1748), treća generacija čuvene

379

porodice tog imena koja je i nakon trista godina bila jed n a od najvećih trgovačkih sila u Japanu:

Nikad ne gubite vrem e na stvari koje nemaju veze s vašim poslom. Trgovci koji oponašaju samuraje ili m isle da će šintoizam , konfuči- janizam ili budizam sačuvati njihovu dušu, shvatiće da će, ako se pre­više prepuste tim verovanjima, tako samo uništiti svoje kuće. Koliko li je to samo tačno i za umetnost i druge razbibirige! Ne zaboravljajte da se porodični posao ne sme nijednog trenutka zanem ariti.14

O pet je sličnost sa Evropom zapanju juća. Japan n ije znao za kalvinizam , ali njegovi biznism eni su usvojili sličnu radnu etiku. Tajna je u posvećenosti poslu, pre nego bogatstvu. Zen monah Suzuki Sosan (Suziku Shosan) (1579-1655) smatrao je pohlepu duhovnim otrovom, ali rad je bio nešto drugo: „Sve profesije su u službi budizma; kroz posao m ožem o dostići spas."15 Ne morate biti Veberov protestant da biste se tako ponašali.

(Japanski naučnici ističu da takva radna etika nije važila svuda i uvek u Japanu, ali da su u drugoj polovini Edo perioda poslovi uzeli m aha i da su se razvile radne navike koje su dobro priprem ile ekonom iju za m odernu industriju. N jihovim a recim a, „radna revolucija" utrla je put „industrijskoj revoluciji".)*

U m eđuvrem enu, vladari u Japanu, baš kao u zapadnoj Evropi, uviđali su d a je prosperitet trgovaca značio novac, a d a je novac mogao da se konvertuje u uživanje i moć. Ovde je bio važan m ultinacionalan model: Japan je , zapravo, bio poput kom petitivnog ekonomskog sveta sa preko dvesta pedeset nacija koje su očajnički želele više.

N išta ne anagažuje um tako kao nedostatak novca. U pokušaju da zarade više od pirinčanih novčića daimyô su počeli da uvode unapređe­n ja (puteve, kanale, oplem enjivanje tla, navodnjavanje, nove b iljke i kvalitetnije seme), ili da podstiču sekundardnu obradu robe, uključujući i poljoprivredne pro izvode.16 Podrška viših nivoa vlasti u kombinaciji s privatnom inicijativom omogućila je povećanje obradivih površina i pri­nosa. Obrađene površine udvostručile su se u periodu od 1598. do 1716­

* A utor tog term ina, opšteprihvaćenog u japanskim akadem skim krugovim a, jeste pro­fesor Akira Hajami.

380

1736. godine, dok su od 1598. do 1834. godine prinosi porasli nekih 65 p ro cen ata .17 Po drugoj proceni, produktivnost zem lje i rada u poljo­privredi poraslaje 30 do 50 procenata u periodu od 1600. do 1867. go­dine.18 Ove procene obuhvataju samo proizvodnju pirinča, ali poljoprive- da se razvijala i u smeru uvođenja dodatnih proizvoda: svile, drugih žita­rica, šećera. U rbanizacija je zahtevala obogaćivanje po ljoprivredne proizvodnje. Sela kraj gradova preorijentisala su se na razmenu proizvo­da i povrtarstvo, poput okoline Londona u šesnaestom i sedamnaestom veku .19 Neki gospodari su iskopavali minerale na koje Bakufu nije pola­gala pravo - bakar, kasnije i ugalj.*

Ahilova peta ovakvog sistema bilo je iskušenje lokalne vlasti da uspostavi monopole i utvrđuju cene kako njim a odgovara. Ali, obično bi konkurencija iz drugog hana norm alizovala tržište. Za razliku od Evrope, gde su tržište delili politika, običaji i problem i s transportom robe, u Japanu je jedinstvenost trgovinskog prostora sprečavala lokalni kom ercijalni protekcionizam . M eđutim , ponekad su klim atske pred­nosti štitile han od spoljašnje konkurencije, kao u slučaju proizvodnje šećera u vlastelinstvu Sacum a.20 Pred kraj Edo perioda (vladavina dina­stije Tokugava), postojala su neka dvadeset i tri lokalnih m onopola. Bez sumnje, išli su na ruku onima koji su ih uspostavili: hanu, trgovci­ma, p roizvođačim a (farm erim a ili prerađivačim a). Cenu su plaćali potrošači.

Važno unapređenje bilo je razvoj kolibske proizvodnje pamuka. Kao i u Evropi, pamuk se pojavio kasno. P rihvaćenje u većoj meri tek kra­

jem šesnaestog i početkom sedamnaestog veka, ali onda je vrlo brzo zam enio konoplju i osvojio tržište niskim cenam a, korisnošću i pri- lagodljivošću. Proizvodnja pam uka u Japanu organizovana je na više načina: zanatski esnafi u gradovima; seoske radionice u vlasništvu neza­visnih industrijskih preduzetnika (nekadašnjih seljaka) što su zapošljavali prelce i tkače iz unutrašnjosti i sa strane; kolibe kojima su trgovci dopre­mali sirovine, čak i alatke, a zatim preuzim ali gotove i polugotove proizvode. Vremenom su urbani vidovi proizvodnje nadvladali ruralne. N adnice su bile niže u seoskim oblastim a, dok su esnafska pravila sputavala proizvodnju u gradovima. Brojna poljoprivredna sela postala su kolektivne fabrike pamuka. Seljaci su zemlju obrađivali samo u slo­

* Tokugava je zaplenio rudnike zlata i srebra koje su pre toga kontrolisala vlastelinstva.

381

bodno vrem e ili su je potpuno zapostavljali, što je ponekad zadavalo muke lokalnim gospodarim a i uglednicim a.21

Rano razvijena predfabrička industrija (neki ekonomski istoričari je nazivaju proto-industrijom ) dobro je pripremila Japan za otvaranje trži­šta za stranu, m ašinski proizvedenu robu, do koga je došlo sredinom devetnaestog veka. Inostrana konkurencija je s te uništila proizvodnju pam učnog konca, ali tkačka industrija (radilo se sa uvezenim koncem) uspela je da se nosi sa stranim tkaninama. A onda je , kao u Britaniji, p re­denje pam uka postalo vodeća oblast japanske industrijske revolucije. To su omogućili m ehanizacija postojeće mreže predionica i kvalifikovanaradna snaga.22

Lokalna proizvodnj a bila je (opet kao u Engleskoj) podređena ujedi­njenom nacionalnom tržištu koje nije znalo za prostorne granice, niti za podelu na grad i selo. Predstavnici trgovaca obilazili su sela u potrazi za radnom snagom i robom , uspešni seoski preduzetnici pre lazili su u gradove, biznism eni su se preselili u sela. Sistem sankin kotai (naiz- menično prebivalište) prilično je doprineo razvoju trgovine i industrije. Im igracije nekoliko stotina daimyô, sa poslugom i porodicam a, susre­tanje sa novim m estima i stranom robom, podstakli su razvoj turističkih usluga, uslužnih delatnosti, mehanizovanih radionica i drastično povećali potrebu za novcem.

Edo, krajem šesnaestog veka tek ribarsko selo, dvesta godina kasni­je je bio najveći grad na svetu, sa preko milion stanovnika (od ukupno 26 miliona). Kao London u Engleskoj, Edo je postao srce i pluća zem ­lje, pum pajući i obnavljajući krv ekonomskog organizma, upravljajući kretanjim a ljudi, podstičući podelu rada i širenje znanja, tehnika i potre­b a .23 Edo je bio velika tržn ica u kojoj su samuraji, u snažnom po­trošačkom grču, bogatili svu tu silu proizvođača i trgovaca. Bio je to raj za prodavce, kolevka prvih svetskih robnih kuća. Ali ne treba zanemari­ti ni starija poslovna središta: isprva m nogo veći centar, dvojac Osaka- K joto, dom cara i carskog dvora, industrijsko, bankarsko i trgovačkov • v 24čvorište.

Ta dva prvobitna centra i njihova m reža veza s provincijam a pod- sticala su razvoj novih tehnika kupovine (uključujući i naručivanje), dis­tribucije, (uglavnom transport duž obale u specijalizovanim brodovima) i plaćanja (menice, priznanice, kliring) - kao u evropskoj kom ercijalnoj

382

revoluciji u srednjem veku i ranom m odernom periodu, samo u većem ob im u.251 brže. Ekonom ija japanskih ostrva naglo se m enjala duž Smi- tovih linija specijalizacije, podele rada i povećanja potražnje. Im alaje i neke značajne prednosti nad Evropom : (1) dvesta pedeset godina bez rata i revolucije; (2) jeftin iji i dostupniji brodski prevoz; (3) jedinstveni jez ik i kulturu; (4) odbacivanje starih trgovinskih barijera i zabrana novih; i (5) razvoj zajedničke trgovačke etike.26

Podela rada i specij alizacij a zbližile su selo i grad, i podstakle „urba­nizaciju" unutrašnjosti, što se u Evropi odigravalo samo u Engleskoj i, u m anjoj meru, u Holandiji. Trgovački putnici su obilazili i najudaljeni­je ruralne oblasti, spremni da prodaju za gotovinu ili „na poček". Pro- davci lekova iz Tojame ostavljali bi farm erim a zalihe svoje robe i u po­vratku naplaćivali samo ono što je iskorišćeno. To govori o japanskoj obzirnosti (vrlo važna osobina) i poštenju (još b itnija vrlina).27 N ase­ljenije oblasti obećavale su sigurnije tržište. Imamo podatke o inventaru seoske prodavnice mešovite robe. Raznovrsnost robe je zapanjujuća i ukazuje na ekonomiju na naprednom predindustrijskom stupnju: otuda svi ti raznoliki proizvodi, uključujući alatke i odeću koje su nekada seoska domaćinstva m orala sama da prave, i pribor za pisanje (zajedno s papirom) u zemlji u kojoj se pismenost teško razvijala.28 U to vreme, takva prodavnica se nije m ogla naći u ruralnim oblastima kontinentalne Evrope, izuzev u delovima Svajcarske u kojima su se proizvodili satovi.

Tako poslovno, aktivno društvo u stalnim prom enam a nije moglo intelektualno stagnirati. Uprkos revnosnim kontrolama i ograničenjima, evropsko znanje je nalazilo put do Japana, uglavnom preko ličnih kon- takata s Holanđanim a u Dešimi. Do sredine osamnaestog veka Japanci su to strano znanje zvali rangaku; ran je holandsko lan (japanski oran- da\ Japanci nisu imali slovo „1"). To ukazuje na novi stav: pre su ga zvali bangaku, „varvarsko učenje".29

Ovo prosvetljen je začelo je i diskrim inaciju izm eđu korisnog i štetnog, prihvatljivog i neprihvatljivog. Hrišćanstvo i njegovi spisi jo š uvek su bili mrski tabu. Ali neki Japanci su shvatali da Japan može imati veliku korist od zapadnjačkog svetovnog znanja.

Prvi korak je učinjen 1720. godine: Bakufujt odobrila uvoz hrišćan- skih knjiga i premda je ta mogućnost povremeno sputavana, neki Japan­cu su ipak uspevali da izučavaju nova znanja i da objavljuju svoje stavove

383

o njima. To je nem inovno vodilo u sukob između novih učenja i dom i­nantnog konfučijanizm a - stari stavovi nisu mogli ignorisati takav iza­zov. Rangakusha (stručnjaci u holandskim učenjim a) isprva su se trudili da ne provociraju i plašljivo su branili svoja uverenja: tako je Ocuki Gen- taku (Otsuki Gentaku), autor spisa P ut ka holandskim učenjima (1783. godine), napisao: „Holandska učenja nisu savršena, ali ako odaberemo i sledimo ono dobro i njim a ne može biti štete. Smešno je odbaciti njihove prednosti i držati se onog što najbolje znamo bez izgleda za prom enu."30

Takve blage reči ipak su prizvale bes konfučista. N ova učenja izazi­vala su same premise japanske kulture koja je uvek učila od Kine. (Kinezi su bili jed in i stanci koje Japanci nisu zvali varvarima.)* M nogo toga za­visilo je i od političkih okolnosti. Pred kraj osamnaestog veka, na primer, vlada je proglasila da se sme učiti samo konfučijanska filozofij a, i to nj e- na određena varijanta. U narednim decenijam a zapadno učenje je sve strože sputavano, a njegovi sledbenici su otvoreno proganjani. Postav­ljanje Kineza za guvernera Eda tridesetih godina devetnaestog veka bilo je znak za opsežno proganjanje vodećih stručnjaka u holandskoj nauci, od kojih su mnogi zatvarani i naterani na samoubistvo. Japan je , neko vreme, uništavao svoju najbolju i najpam etniju decu.31

Povrh toga, mnogi rangaku su sramotili starije vernike, suprotstav­ljajući se tradicionalnim znanjima, a u japanskoj kulturi, sram otaje nedo­pustiva. N a primer, evropska medicina, koja se oslanjala na telesno seci­ranje (videti znači verovati), ism evala je kinesku doktrinu.32 U svetu istočnoazijske izolacije i samozadovoljstva naučna istina je , samom svo­

jo m prirodom, bila subverzivna. Evo jo š jednom Ocukinih reči: „Zadr­ti konfučisti i osrednji doktori nem aju predstavu o neizm em osti sveta. D ozvoljavaju da ih zavaraju kineske ideje, ili govore o putu Srednje Cvetne Zemlje. To je pogrešno viđenje; svetje velika kugla..."33 Kinezi su se, na njihovu nesreću, zadržali na tom verovanju. Japanci su se, s druge strane, suočili s novom istinom: „Sunce i mesec sijaju slično na svakom mestu."

Ipak, to što su Japanci počeli da usvajaju neka evropska naučna i tehnološka znanja ne znači da su bili blizu evropske intelektualne situaci­

* O čigledno su i njih nekada tako zvali, i neki pristalice rangaku učenja su jedva dočekale da se toga sete i tako diskredituju konfučijanizam . Trebalo je istaći da K inezi ne sam o da nisu bili bolji već su i gori od drugih. Takva su pravila rasprava.

384

je . Upoznali su mnoge detalje evropske nauke, ali to su bila nepovezana učenja, nikako opštija predstava. Pod tim okolnostima, iako je izuzetan trgovinski i industrijski napredak u periodu vladavine klana Tokugava priprem io Japance, kao n ijedan zapadni narod, za lekcije i tehnike evropske naučne i industrijske revolucije, oni su jo š uvek bili daleko od toga da ih prihvate.

Ne m ožem o oceniti koliko daleko, je r su Evropljani probili jap an ­sku čauru izolacije i preduhitrili istoriju. N ovija istoriografija teži da odbaci evrocentrično tum ačenje svetske istorije. Ističe autonomiju i ini­cijativu nezapadnih naroda i osuđuje preuveličavanje pokretačke snage im perijalističkog izazova. Kada je u pitanju Japan, odobravam takvo viđenje stvari, je r verujem (premda nemam načina da to i dokažem) da bi i bez evropske industrijske revolucije Japanci pre ili kasnije sproveli svoju.

Han,AD

U vreme šogunata Japan je bio skup oblasti koje su, ipak, uživale izvesnu autonomiju. To potvrđuje primer jednog preduzim ljivog hana zvanog Sacuma, provincije na krajnjem jugozapadu, daleko od kontrole Eda i Bakufa. Uprava Sacume je bankrotirala 1825. godine. Vazali i sluge nisu isplaćivani preko godinu dana, trava i korov su prekrili im anja tog hana u Edu, a krupni bankari u Osaki odbijali su da im daju nove zaj­move. Vođe vlastelinstva su 1831. godine po kratkom postupku poništile sve dugove lokalnim biznism enim a i, u suštini, sve obaveze prem a trgovcima u Osaki i Edu, odlažući isplate za dvesta pedeset godina.34 Ipak, dvadeset godina kasnije riznice hana bile su pune, a trgovci su se utrkivali da daju zajmove.

Sta se desilo u međuvremenu? Šećer. Sacuma, blagosloven toplom, morskom klimom, bio je savršen za uzgoj šećerne trske. Kada je vlast u Sacumu uvidela kolika je vrednost šećera, naredila je intenzivno sađe- nje šećerne trske i zabranila uzgoj svih ostalih industrijskih biljaka na obližnjim ostrvima. Uzgoj je bio strogo kontrolisan i seljaci čiji usevi nisu zadovoljavali p ropisani kvalite t surovo su kažnjavani. Han je određivao otkupne cene, a zatim u Osaki prodavao šećer po dva ili tri puta većoj ceni. Niko nije smeo privatno da ga prodaje, je r mu je preti-

385

la smrtna kazna. Sacuma više nije morao da zajmi pare - uskoro je davao polovinu japanske proizvodnje šećera.35

Takođe, Sacuma je im ao privilegovan položaj u m eđunarodnoj tr­govini. U to vreme, jed ina japanska luka otvorena za kineske i holandske gradove bio je Nagasaki. Ali kako je Sacuma je vladao kineskim ostrvi- m a R jukju, mogao je da profitira od krijum čarenja, bez straha od kon­trole šogunata. Trgovci su umeli da nagrade Sacumu je r ih je snabdevao uvoznom robom po nižim cenama.

Nažalost, ti isti uvozni proizvodi štetili su domaćoj industriji, uključu­juć i proizvodnju pamučne robe u samom Sacumu. „Koje se zapadnjačke stvari najviše grozite?", pitao je Sacumin daimyô Simacu Nariakira (Shi- mazu Nariakira) svoje pom oćnike. Evropskih topova i brodova, odgo­vorili su. „Ne", rekao je daimyô. „To je pam učna odeća. Ako se ne pri­prem im o sada, bez zapadnjačke pom oći ići ćemo go li."36 Han se p ri­premao tako što je počeo da koristi kvalitetnije seme pamuka, nabavio bolja vretena i razboje (još uvek ručne), sagradio predionicu kraj Kago- šime i naredio nezaposlenim samurajima da u njoj rade. C ena pam učnih proizvoda uskoro se prepolovila.

Istovremeno, Sacuma je počeo da ulaže u rat i m odernizaciju. Bio je to han s neproporcionalno velikim brojem samuraja-, jedan na tri sta­novnika (japanski prošek bio je jed an prem a sedam). Ratnici bez posla bili su potencijalno sredstvo moći, kontrole, ali i izvor nevolja. Nariaki- ra je našao način da ih pam etno uposli. Okupio je vojsku, kupio strano oružje i brodove, i pokrenuo program ekonomskog razvoja: istraživač­ki centar [Shuseikan), livnica gvožđa s reflekcionom peći (prvom u Ja­panu), fabrika oružja, brodogradilište. Sacuma je 1855. godine porinuo prvi parobrod u japanske vode. Dvanaest godina kasnije otvorena je me- hanizovana predionica. Bio je to ogrom an uspeh.

Priča o Sacumi krije jednu groznu ironiju. Preduzimljivi han Sacuma je uspeo ne samo da razvije sebe već i celu zemlju. Onda se okrenuo pro­tiv novog Japana. Upravo su tehnički stručnjaci iz Sacume, često porek- lom iz najnižih samurajskih slojeva (što znači da se nisu stideli marljivog rada), bili na ključnim položajim a u državnoj vladi tokom M ejđi restau­racije. Ali nakon 1870. godine Sacum aje postao uporište reakcije i pred­vodnik pobune starog poretka. Samuraji nisu mogli da podnesu uspon običnih ljudi, odbacivanje starih običaja i odeće, ugrožavanje njihovog monopola na ratovanje od strane nove vojske (formirane 1872. godine).

386

Tako su 1878. godine ratnici iz Sacuma, u veličanstvenim odorama i zas­trašujućim oklopima, viđajući čeličnim m ačevima koji su mogli u je d ­nom zamahu prepoloviti čoveka ili lelujavu tanušnu svilenu maramicu, na konjim a što su se hvalisavo propinjali pred ravnodušnom, tromom, disciplinovanom vojskom seljaka u jednoličnim uniform am a i sa mus- ketama, krenuli da odbrane svoju čast. A kada se dim raščistio, najbolji japanski vitezovi bili su mrtvi.

387

Mejđi restauracija23 .

U Japanu se između 1867. i 1867. godine odigrala revolucija. Šogu- nat je pao i vlast je vraćena caru u Kjotu. Tako je završena dva i po veka duga vladavina klana Tokugava. Ali Japanci taj prevrat ne zovu revolu­cijom, već restauracijom , je r žele da ga posm atraju kao povratak u nor- malu. Osim toga, revolucije su za Kineze. Kinezi im aju dinastije. Od samog svog početka Japan im a jednu carsku porodicu.

Osamdesetih godina dvanaestog veka carskoj dinastiji je vlast oduzeo jed an šogun, „ratni vođa". S povrem enim om etanjim a i periodim a bezvlašća, šogunska vlast se uspostavila kao prirodno uređenje. M ožda je to bilo neminovno, je r nasledne carevine im aju slabu stranu: i pored božanskog porekla, carska krv nije istog kvaliteta u svim generacijama. Loši geni, neprirodni brakovi i druge mutacije omogući će jednog dana nekom snažnom m uškarcu, vladarevoj desnoj ruci, da prisvoji moć, a potom i da postane legitimni monarh.

Tako je bilo u srednjovekovnoj Francuskoj, gde su Karolinzi zame- nili Merovinge, a zatim ustupili mesto uzurpatorima Kapetima. Ali Japan nije ni svrgnuo ni potpuno uklonio vladajući dinastiju, samo ju je sklo­nio u stranu. Pod šogunatom Tokugava, car, njegova porodica i dvorani, bili su ograničeni na svoje palate i hram ove u Kjotu. Tu je M ikado (Mikado) pisao poeziju, izvodio simbolične religiozne predstave (poput sadenja prvog zrna žita), zabavljao se i radio kako mu drugi kažu. Bila

je to japanska verzija virtuelnog božanstva - svet ceremonijalne izolacije i svete žalosti.

Ali samo prisustvo cara, koji je bio legitmni vladar, ulivalo je nepri­jateljim a šogunata klana Tokugava nadu u časan prevrat. U društvu koje je više od svega cenilo ličnu odanost odbačena elita m ogla je da vrati vlast nadređenu svim gospodarima i šogunu - cara (Termo) i carevinu - a da ne ukalja svoju čast zbog nelojalnosti. Mogli su da izvedu revolu­ciju, a da ne budu revolucionari.

389

Simboli nacionalnog jedinstva već su bili izgrađeni, a ideali i strasti nacionalnog ponosa definisani. To je pom oglo da se izbegne veći haos, je r revolucije, poput građanskih ratova, mogu uništiti red i nacionalni mir. I M ejđi restauracija je znala za gloženja i sukobe, često nasilne. Po- slednje godine starog, a prve novog poretka, obeležili su atentati, seljački ustanci, reakcione pobune. I pored toga, tranzicija u Japanu bila je daleko bezbolnija od francuske i ruske verzije političkog prevrata iz dva razlo­ga. Pre svega, novi režim je stajao na čvrstim m oralnim osnovama. Uz to, čak su se i odbačeni i osramoćeni plašili da daju oružje i priliku spo- lj ašnj im neprij atelj ima. Strani imperij alisti su vrebali poput grablj ivica, a unutrašnje podele otvarale su vrata intervencijam a sa strane. Lako je m ogla da se ponovi indijska im perijalistička bajka, u kojoj su lokalna gloženja i spletke bili jasn a pozivnica za evropske sile.

Slom šogunata klana Tokugava počeo je jo š sredinom devetnaestog veka. Stara klasna pravila otvoreno su se kršila. Osiromašeni samuraji venčavali su trgovačke naslednice. Bogati seljaci postajali su lokalna gospoda, nešto poput engleskog nižeg seoskog plemstva. Bogatiji hanovi (zapadni Honšu i južni Kjušu) vodili su nezavisnu m eđunarodnu poli­tiku, smatrajući da će se sami bolje nositi sa tim odvratnim, drskim var- varima. Zaposlili su strane tehničke stručnjake i savetnike, uvezli oruž­je , sagradili skladišta oružja i brodogradilišta. N eki su čak regrutovali seljake i Bakufu je sledila njihov primer. U zemlji koja je seljacima zas­trašenim samurajskim mačevima zabranjivala da nose oružje bilo je to strašno k ršen je jav n o g reda i društvene pristo jnosti, s nesagledivim posledicama. Ali kako se drugačije spremiti za rat? Samuraji su prezi­rali vatreno oružje, smatrajući ga ponižavajućim i nečasnim.

Nesposobni šoguni smenjivali su jed an drugog u kratkotrajnim vla­davinama, podstičući spletke i zavere, skrećući poglede urotnika ka Kjo- tou. A neprekidni spoljni pritisci diskreditovali su režim. U društvu koje nikada nije prihvatalo strance i samo prisustvo zapadnjaka prizivalo je nevolju. Japanske kavgadžije su često izazivale i vređale drske strance kako bi im pokazali koj e glavni. Koj e glavni? Šogunat sigurno ne. Pri­tisnute zapadnjačkim zahtevima za obeštećenjem , japanske vlasti mogle su samo da odugovlače i, plaćajući u m rvicam a, sramotile su se pred strancima, ali i pred patriotama.

Ali s ta je moglo da se uradi? Strane sile su znale da su m oćnije i ne bi bežale od nasilja. Septembra 1862. godine grupa ratnika iz Sacume

390

smišljeno je napala neke engleske trgovce i evropske žene, i pošto Baku- fu nije uspela da ubedi han Sacuma da plati odštetu, Britanci su avgusta

1863. godine poslali flotu da bom barduje grad, zapravo zamak Kagoši- ma. Japanci su izvukli pouku. Han Sacuma, suočen s realnošću, ponudio je uspostavljanje direktne trgovine i diplomatskih odnosa sa Velikom Britanijom , otvoreno kršeći tradicionalni monopol šogunata na m eđu­narodnu politiku. Isto se desilo sa Košuom. Dvadeset petog ju n a 1863. godine, na dan koji je carski dvor u Kjotu odredio za isterivanje varvara, nestrpljive patriote iz Košua zapucale su na američki brod koji je pro­lazio kroz moreuz Šimonoseki. Jednogodišnje pregovaranje nije urodi­lo plodom i, septembra 1864. godine, flota od 17 britanskih, američkih, francuskih vojnih brodova sa 305 topova uplovilaje u luku Šimonose­ki i uništila tvrđavu. Košu je kapitulirao i, poput Sacume, predložio direk­tne i prijateljske odnose sa zapadnjacima. Sacuma i Košu, tradicionalni rivali, sada su se udružili da bi svrgli Bakufu.1

Bakufu se sve više sramotila zbog svojih slabosti i nesposobnosti. Nakon potpisivanja sporazuma 1854. godine sa Taunzendom Harisom (Townsend Harris), predstavnikom Sjedinjenih Država, i četiri godine kasnije sa evropskim silama, potpuno je izgubila čast i legitimitet. Japan­ska čast nij e b ila b ila nalik evropskoj. Dve civilizacij e vodile su različite etike. Obećanje jed n o g bilo je izvrdavanje za drugog. Bakufu je izbe- gavala i oklevala. Poslala bi na pregovore niže funkcionere, koji bi odla­gali rešenje zbog konsultacija sa nadređenim a. Potpisala bi sporazum, potom ga odbacila pod izgovorom da n ije dobio carsko odobrenje. Ukratko, istovremeno je davala i povlačila svoju reč: govorila „da", mis­leći „ne". Ništa nije moglo više od toga da raspiri konflikte. Šogunat je trebalo da se pokori fo rce tnajeure i zapadnjačkim topovima, i da pred­vidi da će ih i Japan imati jednog dana.

(Uporedite takvo pogrešno rasuđivanje s japanskim napadom na Perl Harbur: za Amerikance to je bio dan „velike sramote", a za Japance greš­ka u redosledu događaja. Po svemu sudeći, trebalo je da Am erikanci dobiju upozorenje o tome da Japanci „krše pregovore" pola sata pre na­pada. Ali inform acija je stigla nakon bom bardovanja. Japanci i danas sm atraju d a je u tome suština: pravovrem eno upozorenje, m a koliko kratko i indirektno [ali diplomate znaju da čitaju između redova], oprav­dalo bi dugo priprem an iznenadni napad. Sa američke tačke gledišta, takvo upozorenje nikako ne bi um anjilo sramotu.)

391

Pritisci stranaca bili su poslednja kap u čaši. Sonnôjôi - poštuj cara, oteraj varvare, vikali su Japanci. Vođe snaga prom ene bila su dva veli­ka hana na dalekom ju g u u zapadu, Sacuma i Košu, nekadašnji nepri­ja te lji, sada združeni protiv šogunata. Pobedili su - i izgubili. Bio je to jo š jed an paradoks ove revolucije-restauracije. Vode su m islile da će se vratiti dani stare slave. Um esto toga, uprkos talasu m odernizacije, ostali su u prošlosti, je r to je bio jed in i način da se suprotstave var- varima.

Sada su na scenu stupili pravi revolucionari: rangakusha, tehnič­ki stručnjaci, birokrate s vizijom. Godina 1868. počela je otvaranjem većeg bro ja glavnih luka za m eđunarodnu trgovinu. Šestog aprila novi car se zakleo naciji da će uspostaviti predstavničke institucije i izgra­diti novo građansko društvo. (Pokazalo se d a je lakše obavezati se nego učiniti, a m oguće je da i je obećanje dato zbog stranih posm atrača.) N a jh itn ija je b ila transfo rm acija centralne vlasti: zabrana feudalnih institucija, pretvaranje feudalnih dobara (han) u prefekture (ken) k o ji­m a su upravljali predstavnici vlade, prisvajanje imovine stare ratničke elite. Opet su Sacum a i Košu učinili prvi korak: m arta 1869. godine njihovi daimyô ponudili su svoju zem lju caru, odnosno državi. I dru­gi daimyô sledili su njihov primer, je r to je bilo pitanje časti i vernos- ti. (Taj gest priziva u sećanje kobnu noć 4. avgusta 1789. godine, kada se francusko plemstvo dobrovoljno odreklo feudalnih nameta.) Umesto nam eta svojim daimyô, japansk i seljaci su sada plaćali porez carskoj vladi.

Japanci su se upustili u modernizaciju s karakterističnom predanošću i sistematičnošću. Bili su dobro pripremljeni - imali su tradiciju efikasne vlasti, visoki nivo pismenosti, čvrstu porodičnu strukturu, izuzetnu rad­nu etiku i samodisciplinu, osećaj nacionalnog identiteta i urođene nad­moći.

U tome je bila tajna: Japanci su znali da su nadmoćni, i zato su umeli da prepoznaju nadmoć i u drugima. Gradeći zemlju pod Tokugavama, una­jm ili su strane stručnjake i slali japanske predstavnike u Evropu i Ameriku da prouče njihove tehnike. To intelektualno telo postavilo je osnove za kvalitetniji odabir ljudskog, m aterijalnog i logističkog kapitala. Tako su Japanci prvo usvojili francuski model vojne organizacije, ali kada je Prus­ka pobedila Francusku (1870-1871 ), preorijentisali su se na nemački m o­

392

del. Slično se dogodilo i sa pravnim sistemom, isprva izgrađenim po uzoru na francuski, a kasnije zamenjenim nemačkim modelom.

N ije se propuštala nijedna prilika da se nauči nešto novo. Oktobra 1871. godine delegacija na čelu s princom Ivakurom Tom om ijem (Iwakura Tomomi) u kojoj su bili i takvi vizionari poput Okuba Toši- mičija (Okubo Toshimichi) i princa Ita Hirobum ija (Ito Hirobumi) poseti- la je Sjedinjene Države i Evropu da bi zatražila poništavanje nepraved­nih sporazuma nametnutih Japanu pedesetih godina devetnaestog veka. Japanci su žarko želeli da ponovo kontrolišu cene na svom tržištu, kako bi zaštitili svoju „mladu" industriju. Naišli su na gvozdeni zid: zapadne države nisu imale nameru da se odreknu teško stečenog prava na jap an ­sko tržište. Sta da se radi... Delegacij a je progutala ponos i krenula u obi­lazak fabrika i kovačnica, brodogradilišta i skladišta oružja, pruga i kanala, vrativši se tek septemba 1873. godine, džepova punih ukradenog znanja, čvrsto odlučni da sprovedu reforme.

To neposredno iskustvo visokih japanskih predstavnika bilo je od velike važnosti. Opčinjen engleskim prim erom , maštajući o industrij­skom pejzažu, Okubo se jadao kako je pre putovanja mislio da je posao u Japanu završen: obnovljenaje carska vlast, feudalizam je ustupio mesto centralizovanoj upravi. Sada je shvatio da ih čekaju teški zadaci. Nekad i sama skrom na ostrvska zemlja, Engleska sebe je sistematski jača la i razvijala. Zakoni o prekookeanskoj trgovini bili su od ključne važnosti za dominaciju Engleske u međunarodnim pomorskim komercijalnim to­kovima. Tek kada je postala industrijski lider, odrekla se protekcioniz­m a u korist slobodne trgovine. (Mislim da bi se i Adam Smit složio sa ovom analizom.)

Za razliku od Engleske u sedamnaestom veku, Japan sigurno nije mogao dobiti trgovinsku autonomiju i pravo da samostalno formira cene. Evropljani su odbijali da uopšte pregovaraju o nepravednim sporazu­mima. Ipak, Japanci su se hrabrili nemačkim primerom. I N em ačkaje nedavno prošla kroz mučan proces ujedinjenja. Bila je ekonomski zaosta­la, ali je ostvarila izuzetan napredak. Okubo je bio zadivljen Nemcima s kojim a se susreo. Zaključio je da su efikasni, vredni, neposredni - po­put običnih Japanaca. N jihove vođe smatrao je realnim i pragmatičnim: rekli su mu da se usredsredi na jačan je moći države. To su bili trgovci devetnaestog veka. Kada se Okubo vratio, naložio je japanskoj birokrati- ji da radi u skladu s nemačkim savetima.2

393

Prvo su preduzeti koraci za norm alizaciju javnog života: uvedene su poštanske usluge, novi standard vrem ena,* osnovno obrazovanje (za dečake i devojčice),A obaveza služenje vojnog roka.** Za defini- sanje novog društva posebno su bile važne poslednje dve mere. Opšte obrazovanje je om ogućavalo širenje znanja, ali je i razvijalo u učenici­m a i osećaj discipline, poslušnosti, tačnosti i poštovanja (divljenja) p re­m a caru .3 Bilo je to ključ izgradnje nacionalnog identiteta koji je nad­jačao lokalnu pripadnost i klasne granice. Kult cara (Termo) davao je sm isao životim a Japanaca. Sve škole im ale su sliku cara i za svaki praznik ispred te ikone je širom Japana izvođen identičan ritual u isto vreme.

A rm ija (i m ornarica) zaokruživala je društveni mehanizam. Ispod jedno lik ih un ifo rm a i discipline, opšta obaveza služenja vojnog roka brisala je klasne i prostorne granice. H ranila je nacionalni ponos i dem okratizovala nasilničke muške nagone. To je značilo generalizaciju prava na borbu - kraj samurajskog m onopola na oružje. (Neki obični građani nisu se tome radovali. Rat je oduvek bio posao za elitu, koja je za to dobijala platu, kao sto je bio red. Mnogi od onih koji su bili suviše stari da u novim javnim školama m enjaju svoje stavove, pitali su se čemu ta budalaština. Ali od njih se i nije očekivalo da se bore - za to su pripre­m ane mlađe snage.)

Više vlasti smatrale su vojne rezerviste preduslovom moći, a moć je bila osnovni cilj - moć da se bude slobodan, da se ravnopravno razgo­vara sa Evropljanim a, da se oni koji smetaju uklanjaju s puta, kao što radile evropske sile. Septembra 1871. godine novi Japan je pregovaraoo sporazumu s Kinom. N ije dobio ekstrateritorijalne i trgovinske privi­legije kakve su mu već odobrile zapadne sile, ali je sporazum potpisao kao ravnopravan Kini. Privrem eno ravnopravan - vreme premoći bilo je pred njim. Nakon toga usledio je pohod na Formozu (Tajvan) 1874. godine, kojim je Japan potvrdio suverenitet nad ostrvima R jukju i otvo­rio put za traženje prava nad Form ozom . Dve godine kasnije japanska

* U veden i su jednaki časovi i gregorijanski kalendar. Ipak, čitav naredni vek nezvanično je poštovano vrem e određeno početkom careve vladavine.t Isprva četvorogodišnja, a od 1907. godine šestogodišnja. S obzirom na težinu japan­skog pism a, potrebno je tri ili četiri godine za delim ično opism enjavanje.**Izuzeti su bili oženjeni m uškarci i sinovi jed inci. Na taj način, podsticano je rano zas­n ivanje bračne zajednice.

394

mornarica u Koreji nateralaje Kinu da prizna korejsku nezavisnost. Kore­ja je zbog tog „otrovnog" poklona povukla zaštitu od eventualne japanske agresije i obezbedila Japanu ekstrateritorijalne i trgovinske privilegije koje su samo podstakle njegove apetite i omogućila mu dalji napredak. Novi Nipon, koji je pucao od energije i snage, umeo je da prepozna žrtvu. Velika Kina bila je ranjiva i zaslužila je da bude napadnuta zbog svojih pretenzija iz prošlosti.

Pre toga, u novembru 1873. godine, carski kabinet se podelio na one sklone miru, koji su želeli da se usredsrede na m odernizaciju i rekon­strukciju Japana, i na grupu Jastrebova" željnih rata protiv Koreje. Pet pripadnika nove oligarhije dalo je ostavku, najvažniji m eđu njim a Sai- go Takamori (SaigoTakamori) iz Sacuma, jedan od voda pokreta za svr­gavanje šogunata. To nije bio kraj. Sada su ti bivši ratnici, projektujući lično nezadovoljstvo u državnu politiku, digli glas protiv sporazuma između Japana, Kine i Koreje 1876. godine, ne razmišljajući o njegovim prednostima. Želeli su da Japanaci ostanu u Koreji i ispune drevni san o ekspanziji na kontinent.

N jihovo nezadovoljstvo uvećala su dve mere usmerene protiv klase samuraja. Prvo je odlučeno da se, umesto tradicionalnih plata (u m eđu­vrem enu zam enjenih penzijam a), isplati jedna, objed in ju juća suma. Namesto godišnjeg prihoda, samuraji su dobili državne obveznice i tako postali taoci monetarne politike i vrednosti jena. Uskoro je inflacija na- terala samuraje da rade za život. Neki su se pokazali kao dobri radnici. Drugi su zapali u siromaštvo i nalazili smisao u svom tugovanju. Ipak, mnogi su pokušali da zamene ponos, ponekad i status, dobrim poslom i brakom. To je jedino što deklasirana aristokratija, svuda na svetu, može da pokuša: da proda plavu krv i plemićke manire.

Druga m era je jo š više ponižavala: bivšim samurajima je zabranjeno da hodaju sa dva svoja mača. Nekada su obični građani drhtali u strahu od tog oružja. Neki su jo š uvek strahovali, iz navike, ali sada su i seljaci mogli da poseduju oružje. U međuvremenu, državnici i političari su se nadmetali u ulagivanju zapadnjacima. Šetali su u evropskoj odeći koja je više priličila pariškom venčanju nego svakodnevnim poslovima u To- kiju; kratko podšišani, stavljali su na glave groteskne cilindre na kratko podšišanu kosu; m ahali kišobranim a po kiši i na suncu; vozikali se u kočijam a; sedeli na stolicama kraj niskih stolova; sastajali se u novim

395

zgradam a od cigle koje su se rugale tradicionalnim japanskim kućam a od papira i drveta.*

Samurajsko nezadovoljstvo kulm iniralo je političkim ubistvim a. N ajupečatljiviji je bio atentat na Okubu Tošim ičija (Okubo Toshimichi) m aja 1878. godine, m inistra unutrašnjih poslova i glavnog graditelja novog Japana, koji je u zapadnjačkoj odeći, u kočijam a strane proizvod­nje, krenuo na sastanak državnog saveta u palati Akasaka u TokijuAŠest atentatora (petorica bivših samuraja) objasnili su da su bili prinuđeni na taj korak zbog najavljenog sm anjenja budžeta koje bi ratnike gurnulo u jo š veću bedu, dok su ratnici već živeli u bedi. Ali i simbolika tog krvavog čina je bila bitna. M nogo godina kasnije, žena belgijskog ministra, sta­nara nekadašnje Okubove kuće, zapisalaje u svom dnevniku: „Rečeno m ije da je jedan od razloga Okubove omraženosti i njegovog političkog ubistva bila... upravo izgradnja ove kuće."4

Politička ubistva nisu mnogo izmenila situaciju. Kao ni ustanci. Staro je srelo novo - i izgubilo.

U međuvremenu, država i društvo su učili posao: kako raditi pomoću m ašina i bez n jih; kako prenositi robu; kako konkurisati stranim proizvođačima. Evropskim industrijskim zemljam a bio je potreban jedan vek. Japanci nisu imali toliko vremena.

N a početku su se usredsredili na industrijske grane razvijane i pre Mejđi restauracije - posebno na proizvodnju svile i pamuka, ali i na obradu robe koju stranci nisu mogli da kopiraju: sake, miso, sos od soje. U prvoj generaciji industrijalizacije (od 1877. do 1900. godine) hrana je činila 40 posto proizvoda, a tekstil 35 procenata m anje.5 Ukratko, Japanci su pratili svoju kom parativnu prednost, um esto da se upuštaju u avanturu teške industrije. Industrijska postrojenja jo š uvek su bila skromna: predionice sa ukupno dve hiljade vretena (nasuprot više od deset hiljada u zapadnoj Evropi), fabrike koje su daleko zaostajale za evropskom tehnologijom,* *

* H simboli su bili od neprocenjive važnosti za društvo koje je svoje osobenosti izjednačava­lo s vrlinama. Cf. molbu Simacu Hizam icua, člana m oćnog klana 1875. godine, caru da se, izm eđu ostalog, zabrani nošenje zapadnjačke odeće. Predlog je odbijen, a Hizamicu je napus­tio Tokio da kuje zavere protiv cara. Cf. Brown, „Okubo Toshimishi”, str. 189, napomena 21. t Ministarstvo unutrašnjih poslova se brinulo ne samo o javnom redu i miru, već i o ekonom­skom razvoju, putem Biroa za unapređenje industrije.** A ipak su genijalno urađeni. Japanci su m orali da se izbore s posebnim ograničenjima, naročito sa neprikosnovenim pravom priobalskih zem ljoradnika na navodnjavanje. Reše- nje su bili brodići usidreni po sredini toka, sa točkovim a koji su pokretali vretena u pre- dionicam a na palubi - prave m ale plutajuće fabrike - M inami, Power Révolution.

396

rudnici uglja zbog čijih su lavirinata tunela i ručnog prenosa korpi stare ozloglašene britanske j ame ličile na gradsko šetalište.6

Tu inverziju (staro je korisno) u modelu zakasnelog sledbenika indus­trijalizacije ekonom isti najčešće objašnjavaju nedostatkom kapitala: oskudnim privatnim resursima, nepostojanjem investicionih banaka. Ne bih se složio: neki japanski trgovci bili su neizm erno bogati, a država je bila spremna da gradi i novčano pomaže fabrike. Tako je i uradila. Ali od novca su mnogo više nedostajali ljudi - kreativni i preduzimljivi, oni koji su se razumeli u metode proizvodnje i u mašine, ali i u organizaci­ju , odnosno industrijsku logistiku. Kapital bi lako sledio puteve koje bi oni zacrtali.

Japan se u tim prvim decenij ama eksperimenta u industrijalizaciji suočio sa m nogim neuspesima. Početkom osamdesetih godina devet­naestog veka vlada je prodala svoje fabrike privatnim preduzetnicima. Bio je to hrabar potez: birokratija retko priznaje greške ili se odriče moći. Fabrike su prodate pod povoljnim uslovima, uglavnom prijateljim a i saradnicima - država je možda mogla i bolje da prođe, ali je najhitnije da

je tako pom ogla privatno preduzetništvo i dala novu šansu industriji. Istovremeno, proizvođači pam uka su prešli s ručnog na mašinsko pre­denje.* Između 1886. i 1894. godine otvorene su trideset tri nove pre- dionice, od kojih više od pola u oblasti Osaka. Od 1886. do 1887. godine ukupna količina pam učnog konca uvećala se četrnaest puta (od 12 mi- lionana 176milionajena). Do 1899. godine proizvodnja pamučnog kon­ca porasla je na 150 miliona kilograma, dok je četnaest godina kasnije bila duplo veća. Konac je prestao da se uvozi i počeo da se izvozi. Japan­ci su 1886. godine koristili oko 62 procenta uvoznog konca, da bi se do 1902. godine potpuno preusmerili na domaći konac. Japan je 1913. godine

* Ipak, ručno predenje se u Japanu zadržalo m nogo duže nego bilo gde. Jedan od razlo­ga bila je m arljivost i pažljivost japanskih žena. Drugi je bio pronalazak tehnike prede­nja pamučnih valjaka (gara) 1876. godine, šintoističkog sveštenika Tacučija Gauna. Sirov pamuk se spiralno um otavao u valjke prečnika 2,5 cm, i dužine 9 cm, koji su se onda roti­rali da bi se pamučne niti lakše izvlačile i namota vale. Bila je to potvrda genijalne japanske snalažljivosti u nedostatku radne snage i kapitala. Tehnika gara povećala je produktivnost prelaca sa 40-50 na 60 monme - skoro petnaest puta. I pored toga, sprave za ručno pre­denje nisu se m ogle porediti s m ašinam a koje su koristile snagu vode, odnosno s pre- dionicam a na brodovima. Produktivnost te prim itivne proizvodne grane povećavala se se do tridesetih godina dvadesetog veka, delom zbog niskih ulaznih troškova i m alih pla- ta, ali i zbog toga što je grublji konac bio potreban za ćilim e, prekrivače, flanel, za tabi (japanske čarape za geta sandale), i slično.

397

bio zaslužan za četvrtinu svetskog izvoza konca i, uz Indiju (ali mnogo više od nje), postao najveća pretnja Britancima na trećim tržištima.7

Jedno je presti i tkati, a praviti mašine koje to rade umesto vas sasvim je druga stvar. Predenje pam uka je bila relativno dostupna prečica do moderne industrije, što su pre Japana dokazali Katalonija, Egipat i Brazil. Dovoljno je bilo kupiti mašine, obično od britanskog proizvođača, koji bi uz njih poslao i tehničare da ih montiraju i održavaju. Tako proizve­den konac se onda prosleđivao domaćim tkacima (za ručnim razbojima) i... eto prave m ale industrijske revolucije!

Japanci su rano shvatili da njihove ambicije prevazilaze proizvodnju potrošne robe. Hteli su m odernu ekonomiju i zato su morali da ovladaju proizvodnjom m ašina i motora, brodova i lokomotiva, da grade pruge, luke i brodogradilišta. V lada je odlučno sledila svoju viziju: fmansirala

je obučavanje u inostranstvu, dovela strane stručnjake, gradila instalacije, kupovala m aterijal i opremu. Ali jo š važniji su bili talenat i odlučnost japanskih patriota, spremnih da žrtvuju svoju karijeru za dobrobit države, i kvalitet japanskih radnika, posebno zanatlija, Čije su veštine i stavove iskristalisali timski rad i disciplina u zanatskim radionicama.

S takvim ljudskim kapitalom Japan je brzo učio. H idroenergija je počela da se koristi tek u poslednjim godinam a vladavine klana Toku­gava, posebno kada su je Japanci prilagodili potrebam a tekstilne indus­trije. Ali snaga vode nikada nije imala tako važnu ulogu kao u evropskoj ili američkoj industriji, je r je Japan imao alternativu - električnu energi­

ju . Taj vid energije bio je posebno pogodan za laku industriju i skrom ­nije predionice - jed ino struja je omogućavala doprem anje kontrolisano m alih količina energije. Naravno, električna energija je zahtevala velike generatore i sistem distribucije. To nije bio problem u urbanim područji­ma, dok su se u udaljenim seoskim područjim a, van naponske mreže, koristili motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

Japan je , znači, uskočio u drugu industrijsku revoluciji brzinom koja je prkosila n jegovom neiskustvu. N ije stigao da se navikne na parnu m ašinu, a već je proizvodio je i koristio struju.* Lučna svetiljkaje prvi put zasvetlela 1878. godine. Jedan od pokretača tog eksperim enta bio

* Izuzetak je bila hem ijska industrija koja jo š nije bila tako značajna za m oć zem lje. ЛН japanska ekonom ska politika i nije m ogla biti potpuno zaokružena i konzistentna. O karak­terističnim previše optim ističkim procenama japanske politike, videti: O kim oto, Between М ГГ1 and the Market.

398

je Ičisuke Fudžioka (Ichisuke Fujioka), predavač na Univerzitetu Kobu, inženjerskoj školi osnovanoj 1877. godine, koja je kasnije prerasla u Tokijski univerzitet. Svestrano obrazovan i iskusan, inženjer Fudžioka

je shvatio da su Japanu potrebni centri za proizvodnju električne energi­je i zatražio pomoć od privatnika. Kada ga je prvi biznism en kome se obratio odbio, izložio je plan visokom vladinom predstavniku iz n je­gove rodne provincije. On g a je spojio sa kapitalistom koji se nije bojao rizika, i njih dvojica su okupili neka šezdeset četiri investitora - bivše aristokrate, biznismene s jak im političkim vezam a i bogate provincijske trgovce. Tako je rođena Tokijska kom panija za proizvodnju električnog osvetljenja. Isprvaje pravila m ale sisteme za proizvodnju struje i svet- la u privatnim fabrikam a, poslovnim firm am a i brodogradilištim a. Počev od 1887. godine, počela je da snabdeva stru jom i širu javnost. Iste godine slična preduzeća su se pojavila u Kobu, Kjotu i Osaki, dve godine kasnije i u Nagoji i Jokohami - sve u svemu, trideset tri takve kom panije do 1896. godine. Do 1920. godine električni motori su zado­voljavali 52,3 procenta potreba za energijom u japanskim fabrikama. Poređenja radi, ta bro jka je u Am erici 1919. godine bila 31,6 posto, a tek deset godina kasnije je porasla na 53 posto. Velika Britanija je bila jo š sporija - 28,3 posto 1924. go d in e .8 U pogledu energije Japan potvrđuje teoriju da se isplati kasniti.

U spešna i brza industrija lizacija Japana izaziva div ljenje uprkos aspektu intenzivnog nacionalizma - bezobzirnog goniča koji je indus­trijskom razvoju dao smisao i krila. Japan je bio prva zemlja van Zapa­da koja se industrijalizovala i ostala je primer za sve zaostale države koje kreću putem razvoja. Druge države su slale svoje mlade da savladaju nove tehnike i oni su tamo i ostajali - japanski studenti su se vraćali kući. Ostale zemlje su kupovale strane stručnjake da podučavaju njihov na­rod - Japanci su se uglavnom sami učili. Dragi su uvozili opremu iz inos- transtva i trudili se d a je što bolje koriste, dok su je Japanci m enjali, usavršavali, davali jo j novi smisao. M ožda druge zemlje im aju neke is- torijske razloge da mrze Japance (koliko Latinoamerikanaca voli grin- gosel), ali im zavide i dive im se.

To je lepa, čak i poučna priča. Ali svi ti istoričari koji veličaju jap an ­ski uspeh zanem aruju jed n u njegovu dimenziju: muku i rad koji su ga omogućili. Hronike prvih godina industralizacije po pravilu govore o

399

teškom radu za male pare, da ne pom injem o eksploataciju. Tu posled- nju reč koristim ne u m arksističkom smislu plaćanja radne snage ispod njene produktivnosti (kako bi inače kapital dobijao svoju nagradu?), već da označim prisiljavanje na rad ljudi koji to ne mogu odbiti - žena, dece, robova i polurobova (prinudna radna snaga pod ugovorom).* Literatu­ra inspirisana britanskom industrijskom revolucijom , na primer, obilu­je pričam a o zlostavljanju siročića u predionicama čiji su ih vlasnici uzi­mali zbog poreskih olakšica za dobročinitelje. Ali ne samo u predioni- cama: i rudnici uglja nalikovali su zatvorima, kao i mnoge male metalske radionice čak i predioničke i tkačke kolibe. „Kada sam imao pet godi­na, m am a me je odvela u tekstilnu školu (ko zna šta se sve tada naziva­lo školom) i dala učiteljici šiling. Ona me je podučavala pola sata, uda­rila me šest puta i zabola iglu u moj nos." Poslodavci i roditelj i su prećut- no odobravali surovo gonjenje dece na rad: „Najbolje je da počnu sa šest godina, je r ih onda dobra batina može dovesti u red. Starijoj deci koja su već počela da se sm ucaju po gradu, ulica neće izbijati iz glave." Sto su se više plašili, to je bilo bolje, kao što kaže jed n a čipkarska pesmica:

Danas sam napravila boda tri,Šta li će mi majka reći?K ad sazna da nisam uradila više,Doći će i odvesti me,I nikada se više neću vratiti,9

N ajčešća bolest te bedne nesrećne dece b ilaje m učnina na nervnoj bazi. M noga su seksualno zlostavljana i lako su se odavala prostituciji koja se pod tim okolnostima činila kao unapređenje.

Takve žrtve koje je britansko društvo podnosilo zbog industrija­lizacije odražavaju šok nesprem nosti i čudno uverenje da plate i uslove rada određuju dobrovoljni sporazumi izm eđu slobodnih ljudi. Tek kada

* Ovaj m arksistički izraz jedan je od n ajčešće pogrešno korišćenih ili zloupotrebljavanih u socio loškom rečniku. Odnosi se na univerzalan i neizbežan uslov p laćenog rada u ka­pitalističkim ili socijalističkim ekonom ijam a, pa nem a značenje konkretnog fenom ena. C esto se pom inje u neprihvatljiv im pokušajim a (nam eram a) da se kvantifikuye stopa eksploatacije deljenjem plate s proizvodnjom (plaćenih sati sa ukupnim radnim satima), koji napredne kapitaliste (one što radnu produktivnost povećavaju ulaganjem u opremu i fabriku) predstavljaju kao eksploatatore.

400

su Britanci prevazišli te iluzije, pre svega po pitanju dece, zatim i žena, poboljšali su radna okruženja i uveli mere zaštite radnika. Sve to su i zapisali, kao svedoČanstvo i m aterijal za socijalne istoričare. Da l ije Engleska zaista bila tako loše mesto kao što govore ti zapisi? Ili su nam podmetnuti lažni podaci?

Ni ostale evropske zemlje koje su sledile Englesku na putu ka m o­dernoj industriji nisu m ogle da izbegnu problem e s radnom snagom i skandale, ali u m anjem obimu, je r su se, poučene engleskim primerom, pripremile za takve nevolje. A Japan je prosto uleteo u sirovi, nesputani kapitalizam . U proizvođačkim kolibam a već se odigravala sramotna eksploatacija, kao u Engleskoj, samo drastičnija. Zašto kažem „drastični­ja"? Zato što su japanski radnici pristajali na duge časove mukotrpnog, monotonog rada koji bi većinu poslušnijih engleskih prelaca ili tkača naveo na pobunu. Japanci, na primer, nisu imali obavezan dan odmora, svoju „nedelju". A i zašto bi? Životinje se nisu odmarale. A nije mirovala ni padajuća kriva dostupnosti radne snage - potvrda odbojnosti Japanaca prem a radu pod takvim uslovima. Bio je to ozbiljan problem za Japan.

Zašto su Japanci pristajali na takvu eksploataciju? Deo odgovora leži u snažnijem osećaju grupne odgovornosti: lenj radnik je štetio ne samo sebi već i svojoj porodici. Ne zaboravimo ni dužnost prema zemlji. Veći­na japanskih seljaka i radnika pod Tokugavama nije im ala izgrađenu svest o pripadnosti naciji. Ali nova carevina je to smatrala osnovnim zadatkom - da usadi osećaj više dužnosti prema caru i zemlji, povezu­

jući patriotizam s radnom etikom. U školama se ozbiljno podučavala eti­ka; u zemlji bez form alnog religijskog obrazovanja i zvaničnih verskih obreda škola je bila hram vrlina i morala. U jednom udžbeniku iz 1930. godine je pisalo: „Patriotizam se najlakše iskazuje kroz svakodnevnu sam odisciplinu, održavanje reda u porodici i potpunu posvećenost poslu ."10 A i kroz štedljivost.

Bila je to japanska verzija Veberove protestantske etike, samo jo š efikasnija j er se odlično slagala nosila sa atavističkim seljačkim moralom. Tipičan seljak je cicija koji ništa ne baca, i u skladu s tom štedljivošću plani­ra svoj život i radi. Radi za posao i putem posla uvećava svoju imovinu: to je smisao njegovog postojanja. (Prerano odvajanje britanskih kolibskih radnika od zemlje i poljoprivrede bilo je korisno za industriju, ali donek­le štetno za njihov odnos prem a životu. Industrijski radnik bez zemlje radi da bi živeo. Kada zaradi dovoljno, spiskaće novac na lična zadovoljstva.)

401

Japanci su takav seljački m entalitet doveli do kra jn jih granica. Ja­pan je nekada bio krajnje siromašno društvo koje nije imalo šta da rasi­pa. Ž ivelo se od pirinča, a u h ladn ijim oblastim a od p rosa i heljde. Kejanski ukaz iz 1649. godine zabranjivao je seljacim a da jed u pirinač koji su uzgajali, nalažući im da ga zam ene „prosom , povrćem i dru­gom prostom hranom". Životinjskih proteina bilo je nedovoljno - samo plodovi m ora, ponekad piletina. R iba je takođe bila retka (jela se cela, čak i glava, krljušt, kosti i rep), a više su se konzumirali morski „otpaci"- alge, planktoni, m ale priobalske živuljke. N i današnji Japanci nisu izbirljivi u ishrani, što svedoči o nem aštini i kulinarskoj im provizaciji prošlosti.

Ništa se nije smelo traćiti. Morate da ispraznite creva? Učinite to nad svojom zemljom gladnom đubriva. Podela poslova? M ajkaje imala pre­više posla da bi gubila vreme na bebu i lenčarenje - m orala je da nastavi da radi odm ah po porođaju. Starija deca m ogla su se starati o m lađoj. Najm lađi su rano počinjali da rade lakše industrijske poslove. I najkraće parče konca bilo je dragoceno, je r se m oglo prodati krparu za nekoliko sena (100 sena vredelo je 1 jen). Starci, nesposobni za rad, bili su samo gladna usta ko ja je trebalo hraniti - bo lje je bilo da se pridruže p re ­m inulim precima. Takva dom aćinstva bila su m inijaturne fabrike tek­stila, m ali rudnici p ro fita za preduzim ljive trgovce koji su im davali sirovine, a otkupljivali gotovu robu.

Poznata nam je istinita priča o jednoj radnici u takvoj kućnoj radion­ici, siročetu udatom za lukavog seljaka kom e je žena trebala da bi izbe- gao služenje vojske.* Jedini njen m iraz bilo je ta pošteda od vojske za m uža, snaga da uzim a vodu iz bunara dubokog dvadeset šest m etara, strpljivost i poniznost pred svekrvom iz pakla. Svekar je živeo samo za rad: „Nem am posebnih želja. Niti hobija. Jedini zadovoljstvo u m om životu jes te poboljšanje prinosa zemlje."A

* Priča je bila inspiracija za pesmu u prozi Fuku no tô (Izdanci rabarbare) Jamaširo Tomoe, pripadnice m ilitantnog levičarskog pokreta za agrarnu reform u, udate za m arksističkog aktivistu, koja je od 1940. do 1945. godine b ila u zatvoru zbog „širenja opasnih učenja”. Izgleda d aje u zatvoru čula priču o nesrećnoj žen i, koju sam preuzeo u H aneovoj verzi­ji, iz knjige Peasants, Rebels and Outcasts, od 85. strane. U pitanju je veom a važna knji­ga koju bih preporučio svim istraživačim a japanske ekonom ske istorije. t Kejanski ukaz kaže: „Seljaci moraju ustajati rano i pre rada na polju čupati korov. U veče treba da prave strašila ili slam arice... M už im a obavezu da radi u polju, a žena za razbo­jem . Oboje m oraju da rade i n oću .”

402

Svekrva jo j je odmah rekla da će morati da zaradi za svoj smeštaj. „Ne nam eravam da se ubijam od posla dok ti, mlâda, lenčariš. Sada si deo naše porodice i moraćeš vredno da radiš i štediš zajedno sa mnom." Stavili su je za tkački razboj, da pravi tkanine za trgovca. Zajedno sa svo­

je tri zaove, počinjala bi pre zore i tkala sve do ponoći, danima, po hlad­nom ili toplom vrem enu. N ije im ala dana odm ora, niti je stizala da pospremi kuću: „Nije ti ovo hram ili doktorska kuća", vikala je nadžak- baba. „Ako imaš vrem ena da čistiš po kući, bolje se vuci na posao." I one su radile. Tri bale prostog platna dnevno. Nijedan engleski tkač nije mogao ni približno toliko da istka. Ponekad, kada bi tkali za neku drugu seljačku porodicu, uspele bi da uštede neko parčence za sebe - kao i svi tkači na svetu. Ali pred svekrvom se ništa nije moglo sakriti. Susedi su zvali m lade žene „vrećama novca" i hvalili svekrvu.

Snaja je bila najbolji tkač u kući, i u selu. Čak je i n jena svekrva m orala to da prizna, premda je uvek nalazila razlog da se žali. Kada se snaja porodila, n ikojoj nije pomagao. N ije odležala ni tri dana, a već je m orala da nastavi da radi. I niko je nije hvalio - to rade majke. M lada m ajka je im ala jedan obrok dnevno, a kada je dojila bebu, svekrva je prigovarala: „Ne volim da vidim kako mlada žena gubi vreme hraneći bebu umesto da tka i zarađuje."

S toje bolje i vrednije radila, više su je pritiskali. Imala je sve manje vrem ena za sebe, je r je bila dragocena za porodicu. Stalno su jo j prigo­varali: „Naša m lada m ajka se dugo zadržava u toaletu"; ili: „M ogla bi malo brže da doji tu bebu"; i: „Glupača, opet se pere". Imala je pamet- nij a posla nego da se kupa ili da pere svoju odeću. Japanci su čuveni po svojoj opsednutosti čistoćom, ali gramzivost uzdiže novac iznad higi­

jene.* Pa šta ako jo j je veš prljav? N jen muž je bio daleko, služio je kao graničar u severnoj Koreji da bi zaradio jednu od onih bednih penzija o kojim a su maštale siromašne seljačke porodice. Za koga da se ulepša- va? (M už jo j nije ni rekao koliko će se zadržati. V ratio se tek nakon dvadest i pet godina.)

Tako je porodica štedela sene, trgovac je zarađivao jene, ajapanska tekstilna industrija je cvetala. Došao je dan kada je porodica sakupila

* O japanskoj opsednutosti č istoćom i potrebi evropskih posetilaca da nauče njihove navike po tom pitanju („higijenski propusti se ne opraštaju”), videti savete jezu ite A le- sandra Valinjana svojoj m isionarskoj braći 1583. godine - V alignano, Les Jésuites au Japon, str. 200.

403

dovoljno novca da sagradi novu kuću, ovog puta sa krovom od crepa. Uostalom, staj e važnije od kuće? „Na ovom svetu, kuća je na prvom me- stu. Ona određuje položaj porodice u društvu i njenu čast." Kada pozovete doktora, on će osmotriti unutrašnjost kuće prilikom pregleda. Sveštenik će na osnovu kuće odrediti mesto preminulog na onom svetu. Porodica je pričala samo o novoj kući. Oduvek su ih potcenjivali, te nepristojne komšije. Sada će im pokazati. A snaja je tkala - sama, je r su se njene zaove udale i otišle. B ilaje sve mršavija, je r je morala da radi za četvoro i nije im ala vrem ena da jede. S in je rastao, njena slatka uteha, je r ju je m už u Koreji, u svojoj crnoj policijskoj uniform i sa zlatnim trakama, zaboravio.

Ali dečak je krenuo u školu i m ajka nije prisustvovala nijednom n je­govoj utakmici ili priredbi, je r b ije to odvojilo od razboja. A kada su ih posećivali učitelji, svekrva bi jo j naredila da ostane u svojoj sobi, je r ne zna ništa sem da tka i samo bi osram otila dečaka kada bi progovorila. Dečak je završio školu i na priredbi zapevao: „Ništa se ne može porediti sa srećom koju osećamo!" Bio je to prvi i poslednji m ajčin odlazak u školu, u proleće, kad je školsko dvorište bilo puno procvetalih breskvi. Kasnije je uvek plakala kada bi videla breskvu u cvatu, je r bi je to pod- setilo na pesm u koju je njen sin pevao kada je završio školu.

I m ajka je tkala, trgovac je kupovao, svekrva je štedela, tekstilna industrija se razvijala, a s in je otišao u višu školu, je r je tako želeo n je ­gov otac, policijski kapetan u Koreji. M ajka g a je gledala kako odlazi, potom je preskočila ogradu i priljub ila obraz uz prugu da bi čula sve slabiju tutnjavu voza koji je nestajao.

A m už se nije vraćao. Čak ni da sagradi novi kuću. Zato su je napra­vili bez njega, i rođaci su došli s poklonima, a svekrva se smešila i u la­givala onim a s najvernijim darovima. Ostalima, čak i svojoj deci koja su došla da jo j ukažu poštovanje, jed v a d a je uputila koju reč. Zet sirote radnice, bogati stočar, doneo je m nogo poklona i iskoristio priliku da se podsm ehne prababi njenog sina: „Stara, zarjo š nisi umrla?" Rekao je da nikada nije bila od koristi, d a je n jena snaja zaradila sav novac, hranila ih i sagradila kuću. Starica se nasm ejala i klim nula glavom, a stočarje uzviknuo: „Dobro je što je gluva! " Baka se požalila ženi svog unuka (nije im ala kom e drugom): „Da li si čula s ta je rekao? To me je ražalostilo." A m lada žena ju je tešila: „Smirite se. N iko nije radio toliko kao vi. Uspe- vala sam da tkam ne ustajući od razboja samo zato što ste vi namotavali konac umesto mene. Novac od tkanja utrošen je kako i priliči, na izgrad-

404

nju kuće. Nem ojte brinuti zbog toga." Uzela je bakinu ruku i zajecala. A starica je rekla: „Tvoje reći su me utešile." N ije prošlo mnogo i starica

je umrla. Izgledala je kao osušeno stablo.I m už Uiči se vratio, s kicoškim brkovim a, u uniform i sa zlatnim

trakama, s naočarim a sa zlatnim okvirima. Sagradio je zaseban deo uz kuću i počeo sve duže da ostaje u gradu - s nekom ženom, pričalo se. Glasine su bile tačne. U ičijeva žena se plašila da ga pita, bio je preke na­ravi, ali takve stvari nisu se mogle sakriti od celog sela.

Uiči nije ni hteo nešto da taji. Tokom službovanja upoznao je jednu ženu. Bila je to Japanka poslata u Koreju kao „domaćica". Tamo je posta­la ljubavnica uticajnog vladinog zvaničnika, obogatila sebe i svoju poro­dicu na njegov račun. A sada je bila U ičijeva intimna prijateljica, me- njala je svilene kimone i posteljinu svaki dan, ni nalik ženama iz Uičije- vog sela. A Uiči je tukao svoju ženu koja gaj e nervirala i njegovi roditelji ga nisu sprečavali u tome. Svekar je čak uživao u sinovljevoj surovosti: „Samo takva snaga volje može od čoveka napraviti vođu." Svekrva se složila: „Tako je rasterivao Koreance. N ije čudo što su ga se plašili. Baš ume da bude žestok. "

Jednog dana Uiči je doveo ljubavnicu kući, sa njenim otmenim kofe­rima punim skupocene svile. M ajka je znala za njegove planove i rekla snaj i da pospremi novi deo kuće. Ali kada j e žena počela da briše podove od tatami drveta, Uiči ju je išutirao: „Životinjo! Kako se usuđuješ da stu­paš na tatami svojim stopalima unakaženim od mraza! " Zapanjena žena se zateturala, pozivajući sina, koga je vojnička služba odvela u Kinu: „Mii! Mii! N a kom si bojnom polju...?" A svekrva ju je oterala recima: „Odlazi, ludačo. N ikakva korist od tebe." N ikakva korist: prihod od razboja im više nije trebao.

Druge seljanke su pametovale: „Počinio je razne svireposti u Kore­ji da bi dobio zlatne trake. Obogatio se na sumnjiv način." To ne može doneti dobro, govorile su. Ali kada su videle U ičijevu ženu, koja je jaukala i jecala, nisu pokazale sažaljenje ni volju dajo j pomognu. U iči­jev a ljubavnica je sa služavkom predveče stigla iz grada u rikši. Nosila je čisto bele svilene čarape, jo š jedan proizvod japanskih razboja. U iči­jev a žena je nakon toga zapamtila samo zatvorena vrata novog delà kuće i smeh koji je odatle dopirao.

Zato je zapalila kuću - a japanske kuće gore brzo i sjajno. Uništeni su otmeni koferi i svilena kimona. Koliko li je tek tek papirnog novca

405

izgorelo? U ičijeva žena je skočila u bunar, u nam eri da se ubije, ali su je izvukli i povratili. Optužena je za namerno podm etanje požara, a položaj

jo j je otežavala č in jen ica d a je vatra oštetila seosko sklonište (spas u slučaju kineskog bom bardovanja). Osuđena je na deset godina zatvora koji su smanjeni na osam zbog olakšavajućih okolnosti.

N iko je nije posetio u zatvoru. Oskudno obučena na zimi i vetru, smirivala se pesm am a o rabarbari u snegu - istoj onoj rabarbaru koju je , kao dete, donosila bolesnoj m ajci da je razveseli. Sin Mii jo j je poslao samo jedno pismo: porodica koja maltretira svoje žene ne odgaja časne i zahvalne sinove. N jenu ispovest čula je i zapamtila zatvorska cimerka, Jamaširo. N ekadašnje siroče, jednom m ajka i žena, tada je im ala pedeset godina.

Seoska p ro izvodn ja je ustupila m esto pred ionicam a i fabrikam a. Vodeća oblast industrijske revolucije u Japanu bila je proizvodnja tek­stila (svila i pam uk) ko ja je sada zahtevala novu radnu snagu. Kao i u Britaniji, u radionicam a su isprva radile žene. Ali dok je u Britaniji radi­lo i m nogo dece, najviše siročića, u Japanu, koji je odmah po uspostav­ljanju carske vlasti uveo obavezno obrazovanje, toga je bilo u mnogo manjoj meri. U principu, deca nisu bila raspoloživa industrijska radna snaga. Kažem ,,u principu", je r je realnost često bila drugačija. Imamo dokaze da se i u Japanu, kao u Britaniji, nam erno lagalo o starosti, kao i da mnoga deca nisu pohađala škole.11 Roditeljima je novac bio neopho­dan, a školovanje nije bilo besplatno.

Pošteno govoreći, život na selu je bio tako bedan, a rad m učan, da su u poređenju s tim radionice bile privlačne. Voda na seoskim im anji­ma, sa dna bunara, b ila je ledena, dok je u radionicam a b ilo i tople i h ladne vode dostupne iz slavine. H rana na fa rm am a je b ila prosta, neukusna i oskudna, pre za svinje nego za ljude, dok ste u radionicama imali obezbeđena tri pirinčana obroka - od uvoznog pirinča, ne od onog tradicionalno lep ljivog ko ji Japanci, navodno, više vole. A li sirote

japanske fabričke radnice su vrlo brzo naučile da uživaju u toj hranljivoj stranoj vrsti - kao što bi, bez sumnje, i današnji Japanci kada bi otvorili tržište za uvozni pirinač.

Plate u rad ionicam a su bile bedne: uz odbitke za hranu i smeštaj devojka je m orala da štedi godinu dana samo da otplati avans koji je njen otac uzeo kada ju je doveo. (Smeštaj se često svodio na prostirku između

406

m ašina ili u prepunoj spavaonici u kojoj je svako mogao da uživa u pri­vatnosti ograđenoj pločama od tatami drveta veličine 1x2 metra.) Jedna analiza pokazuje d a je 1898. godine prosečna m esečna ženska plata u šezdeset dve predionice bila 4,05 jena, dok su muškarci plaćani 6,87 jena- zajednički prošek je bio 4,67 jena. I indijski prelci su više zarađivali: n jihova (ekvivalentna) plata bila je skoro duplo veća - izm eđu 8,07 i 9,18 jen a mesečno u sedam najvećih tekstilnih fabrika.12

N ajvažnija strana ove priče nisu niske zarade, već kvalitet japanske radne snage. Cesto je isticano kako su niske zarade u tek industrijalizo- vanim ili predindustrijskim zem ljam a odraz m ale produktivnosti, ali izgleda da to ne važi za Japan. Dok god je radna snaga bežala od seoskih poslova, fabrike su imale jeftine , a ipak vredne radnike, posvećene radu, grupi, porodici. Jedna žena se prisećala:

Od ranog jutra, još pre zore, počinjali smo s radom i fabrici lampi i preki­dali tek u deset uveče. Nakon posla, jedva da smo imali snage da stoji­mo na nogama. Ponekad bi nam uveče davali jam da se okrepimo. Nakon posla morali smo da se operemo, namestimo kosu i postaramo se o sebi. Tada bi već bilo 11 sati. Pošto ni zimi nije bilo grejanja, morali smo da spavamo šćućurene jedne uz druge. Nekoliko devojaka pobeg- lo je u Hidu. Čula sam daje devoj kama koj e su radile pre mene bilo još teže. Prve godine nismo plaćane. Naredne sam dobila 35 jena, a sledeće 50... Ženski životje stvarno užasan.13

O va ispovest otkriva celu sliku: niske plate, loši životni uslovi, posvećenost ličnoj higijeni, postepeno napredovanje. Tome treba dodati i nezdrave uslove rada: veštačko povećanje vlažnosti (da bi se sprečilo stvaranje statičkog elektriciteta), vazduh pun pamučne prašine (otuda i visok procenat obolelih od tuberkoloze), zaglušujuća buka. Balzak (Bal­zac) je , pišući o m oralu poslovnog sveta i prirodi preduzetništva, lepo rekao: nijedno dete ne dolazi na svet bez prljavih pelena. To važi i za nove industrijske nacije. Neke devojke su hvatali u pokušaju bekstva, potom ih kažnjavali, ponižavali i vraćali na posao. Druge su uspevale da pobegnu, ali bi se same vratile - zbog pritiska porodice ili zato što su im nedostajale bedne udobnosti fabrike.

Seoski život i rad ipak je bio teži, bar u fizičkom smislu. A važna je i bila odanost porodici: sirote mlade žene koje su radile u predionicama svile i pam uka kraj je ze ra Suva (danas jed an od centara elektronske

407

industrije) očajnički su štedele za svoje roditelje i pešačile kući kroz dubok sneg nesigurn im planinskim stazam a, m eđusobno povezane kanapom da bi se nekako sačuvale od pada u provaliju. Godinama kas­nije, kada su pričale o tom užasnom periodu svog života, m noge su se sećale samo dobrih stvari. To je prirodni m ehanizam preživljavanja - potiskujem o bolna iskustva, i ističemo samo pozitivne događaje. ,JHaec olim memenisse invabit”, rekao je Enej svojim očajnim , obeshrabrenim saputnicima: jednog dana bićete srećni prisećajući se ovih stvari.

M uškarcim a je bilo lakše. Imali su veće plate i mogli su da se izbore za nešto bolje uslove. Ipak, ni njihov položaj nije bio bolji nego u evrop­skom industrijskom okruženju - verovatno je bio i gori, bar na početku. Industrijski radnici su smatrani nižom vrstom, poput otpadničkog sloja burakumin (kome su mnogi i pripadali).* Bili su obeleženi kao „niža klasa", „manje vredni", „dno", „gubitnici", „vucibatine". Majke su plašile decu fabričkim radnicima, m odernim babarogam a, i pretili im da će i sami to postati, ako budu zanemarivali školu.

Radnici su se borili za bolji položaj, ali, pre svega, za dostojanstvo. „Ne prezirite rudare", molio je jedan slogan, „ugalj ne raste na drvetu."14 (A kada nije bilo dovoljno japanskih rudara, posebno u ratno vreme, na rad su p risiljavan i K oreanci i Kinezi. K ada je Japan poražen 1945. godine, ti robovi su napustili rudnike, a p ro izvodnja uglja, osnovjiog

japanskog izvora energije, pala je sa 3-4 m iliona tona na 1 milion. Sada je bilo teško naterati Japance da rade. N avikli su na bolje i bili su slo­bodni. Problem je rešen kada se Japan, poput drugih industrijskih zem a­lja, preorijentisao na naftu.)''*

Uz inicijativu vlasti i kolektivnu posvećenosti modernizaciji, takva radna etika i lične m oralne vrednosti omogućile su takozvano japansko ekonom sko čudo. Kao da se čitav narod pretplatio na nekakvu banali- zovanu verziju bushido kodeksa, drevnog samurajskog sistem a vred-

* K ako se sloj burakumin f iz ičk i ne izdvaja od drugih Japanaca, n jegovi pripadnici su vrem enom težili da se utope u otvorenije društvo, prem da neki i dalje ž iv e u sirotinjskim krim inalizovanim oblastima. Japanci i danas unajmljuju detektivske agencije i genealoge da provere potiče li budući supružnik iz ovog prezrenog sloja. Da bi to sprečile, vlasti su neke javne podatke učinile nedostupnim . Videti: N. D. K ristof, „Japan’s Invisible M ino- rity”, N.Y.Times, 30. novem bar 1995, str. A -18.t Readin.o. Japan, str. 51. Japan nem a naftu, ali ima para d a je kupi. R usija im a naftu, ali ne i novac za izgradnju naftnih platform i (niti da plati rudare - decem bra 1996 godine, plate su im kasnile sedam m eseci.)

408

nosti. Naravno, bilo bi pogrešno smatrati da su svi Japanci radili u skladu s takvim uverenjim a, ali činjenica je da bilo kakva ozbiljnija analiza

japanskog ekonomskog života m ora uzeti u obzir taj fenomen kulturno određenog ljudskog kapitala. Upravo je jak a nacionalna svest omogući­la sve te dovitljive adaptacije zapadnjačkih tehnologija, od malo napra­vila mnogo, nagonila ljude na izuzetne napore koji bi radnike u drugim društvim a naterali da odustanu ili da se pobune. Oni ko ji se čude izuzetnom otporu japanskih oružanih sila u poslednjim mesecima D ru­gog svetskog rata i pripisuju ga fanatizm u ili porivu za samoubistvom, ne razum eju Japance. U pitanju je društvo koje se posebnim osećajem dužnosti i kolektivne obaveze na svim nivoima potpuno razlikuje od indi­vidualizma tako pažljivo negovanog na Zapadu. Individualizam je bio izuzetno koristan za ostvarivanje ekonomske dobrobiti pre industrijske revolucije, ne samo u Evropi, već, kao što smo videli, i u Japanu pod Tokugavama. Ali kada su Japanci utvrdili put kojim žele da idu, kolek­tivne vrednosti su se pokazale kao neizm erno važne (i neukrotive).

Oni neozbiljniji istoričari nauke često greše pretpostavljajući da će vrline današnjice prihvatiti i sutrašnjica, i da će trenutno pozitivan fak­tor uvek biti podsticajan. Istorija se ne ponaša tako. Zahtevi koji se nameću ekonom ijam a koje tek započinju razvoj i onima što su bliže cilju ne mogu biti isti. Japanski napredak posledica je uspešne borbe protiv stagniranja i nostalgije pod Tokugavam a, ali i predanog izvršavanja nacionalnih zadataka pod carem M ejđijem i njegovim naslednicima. Drugačije strategije u drugačijim okolnostima.

409

Da lije ISTORIJA p o g r e s il a

24 .

A rapski ponos je vrlo snažan i osetljiv.

- Jan Gudm an, Cena časti

Ekonom ska istorija muslimana ne može se proučavati nezavisno od islam a kao vere i kulture. Islam (što znači „pokoravanje Bogu") jedna je od velikih svetskih religija. Rođen u pustin ji, kao i n jegova dva m onoteistička prethodnika, judaizam i hrišćanstvo, islam se pokazao neobično inspirativnim , za kratko vrem e osvojivši ogromne prostore pom oću male grupe nomadskih ratnika.

U veku nakon bega proroka M uhameda (hidžre) iz M eke u M edinu (622. godine, a 1. godine muslimanske ere), pretežno arapski ratnici nove vere uzdrmali su narode i srušili carstva Srednjeg istoka i protutnjali u svom pohodu na zapad Gibraltarom, preko Atlantika i kroz Španiju u centralnu Francusku. Nakon kratkog predaha, vojska se okrenula istočno da bi osvojila Indiju i jo š udaljenije oblasti. Kada su Evropljani uplovili u Indijski okean (1498. godina), Islam se već raširio u delovima Kine i po Filipinim a, na istočnoj obali A frike, u jugoistočnoj Evropi tokom Dunava i duž trgovačkih puteva centralne Azije. Jedino su Španija i Por­tugalija uspeli da povrate svoje zemlje od M uslimana i da obrnu, činilo se, sudbinski određen tok osvajanja.

T a eksplozija strasti i posvećenja bila je najhitniji proces u sred- njovekovnoj evroazijskoj istoriji - hiljadugodišnjem periodu od pada Zapadnog rimskog carstva (476. godina) do prekookeanske ekspanzije hrišćanske Evrope. U tom smislu, najav ljivala je snagu kasnijih, jo š opširnijih osvajanja evropskih im perija koje će nametnuti svoj kalendar i pretvoriti „anno Domini" u „novu eru".

411

Kritična razlika između dva izliva moći je tehnološke prirode. M us­limani su se oslanjali na stare tehnike i nove ljude, na borbeni žar hitrih ratnika na konjim a koji su bili uvereni da su Bog i istina na njihovoj strani. Ti ljudi lako su nadjačali plaćenike i ravnodušne podanike despot­skih carstava, zastajući samo da podele plen. Evropljani su se u osva­

jan jim a oslanjali na oružanu nadmoć i inspirisali profitom : ratni plen je dobrodošao, ali m ogućnost zarade je najvažnija. (Kada sam bio student, učili smo o tri pokretača: Bogu, Zlatu i Slavi. Sva tri su bila važna, ali najznačajniji je bilo Zlato, je r je ono plaćalo račune, naoružavalo flote, budilo i smirivalo strasti.)

E vropski osvajački naleti bili su m oćniji, zbog svoje m aterijalne osnove. Evropljani su, na svom vrhuncu, mogli da pobede svakoga. N ji­hovi jed in i ozbiljni protivnici bili su drugi Evropljani. Ali muslimani su u osvajačkom pohodu bili beskom prom isniji i nezasitiji. Kom binacija srčanosti i vere im ala je apokaliptične primese, u trijum fim a i neuspe- sima.

Evropska ekspanzija (imperijalizam) nije bila apokaliptična. U suš­tini, b ila je izražavanje moći. Podstaknuta računicom u kojoj su se sabi­rali nadm oć i povoljne prilike, bila je protkana svešću o troškovim a i zaradi, oportunistička u svojoj prirodi. Naravno, i Evropljani su brinulio spasu duša, neki više od drugih - katolici u većoj meri od protestana­ta. (Videli smo to na prim eru Holandana u Aziji.) Ali retko je ta briga m ogla da blokira puteve zarade i gubitaka. I prestiž je bio važan, ali i on je , kao sve ostalo, imao svoju cenu. Zato su se evropske imperije istopile. K ada su evropske sile naišle na kolonijalni otpor, a troškovi ostanka porasli, spakovale su se i otišle (Indija je odličan prim er), ostavljajući novim nezavisnim narodim a veliki račun.*

Sa islamom nije bilo tako. M uslimanski ratnici sprovodili su božiju volju i njihov poraz bio je neuspeh čitavog čovečanstva. Zato, kada su počev od jedanaestog veka u Španiji i na Levantu, hrišćanski vitezovi krenuli da potiskuju pravoverne i da zauzimaju zemlje koje su pripadale islamu, m uslim ani su u tom e videli trijum f zla. A kada su u istočnom M editeranu m uslim anske arm ije saterale krstaše u m ore, to nije bila

* Izuzetak je nevoljnost Francuza da napuste V ijetnam , kasnije i Alžir. A li u pitanju je narod ponosniji od ostalih Evropljana. Osim toga, kada je situacija postala izvesna, Fran­cuzi i ostali evropski kolonizatori napustili su A lž ir bez oklevanja.

412

običan uspeh, već B ožija pobeda, obnova reda i ispravljanje istorije. Isterivanje krstaša sa Levanta postalo je nekakva paradigma, m etafora za sva vremena. Kada je , skoro čitav m ilenijum kasnije, Sadam Husein okupirao K uvajt i suprotstavio se savezu zapadnih sila i njihovih m usli­manskih ulizica, učinio je to u ime Saladina, kurdskog vođe koji je povra­tio Jerusalim iz neverničkih ruku.*

N akon vrhunca (1187. godine), moć islam a uglavnom je samo opadala. Kao vera, islam nije slabio. N aprotiv, nastavio je da se širi, posebno m eđu stanovništvom animističke vere. Poruka islam a je je d ­nostavna, kao i čin pristupanja toj veri. Od svih monoteističkih religija najm an je obavezuje nove vernike, bar na početkuA" Ali kako islam povezuje veru sa silom i dom inacijom , gubitak moći u odnosu na ne- vernička društva izazivao je duboko očajanje i strepnju. Dugo vremena problem opadanja moći islama m irovao je zbog održavanja autonomi­je muslimanskih država, preusm eravanja evropskih sila u druge delove sveta, lokalnih uspeha (posebno teritorijalna proširenja otomanskih Tura­ka), prividne nesalom ivosti islama. Ali počev od sedamnaestog veka, izm enjena ravnoteža svetskih sila nije se m ogla ignorisati. Islam je ekonomski i intelektualno zaostao. Istorija je išla pogrešnim putem.

Ovaj sukob vera i carstava je na dva m esta bio kritičan za opšti istorijski tok: u mogulskoj Indiji, u kojoj su se Britanci polakomili na te­ritorije, novac i vlast, i u Otomanskom carstvu, gde su hiršćanski susedi prkosili sultanovoj moći, a hrišćanski podanici se prepuštali nacionaliz­mu. Oba carstva bila su tipično autokratska (despotska): društvo je bilo podeljeno na malu elitu i veliku masu iskorišćavanih podanika. Iznad granice koja je odvajala nekolicinu od mnogih moć plemića i zvaničnika bila je neizmerna. Imali su monopol na nasilje koje je povremeno obuz­davala ćudljiva milost vladara. Ta društva nisu bila bez osećaja pravde:

jed an istoričar čak pom inje „vitalnost nesalomivog moralnog kodeksa koje je društvo iskristalisalo u svojoj samilosti".1 (Nakon čitanja žalopo- jk i savremenika, uključujući posetioce iz Evrope, takav stav mi se čini neobično optimistički.)

* Cf. Charnay, Traumatismes musulmans, str. 314. Hrišćanska kampanja u Zalivu protu­m ačena je kao ponavljanje krstaškog napada na islam sko duhovno nasleđe. t Iz ovog poređenja izuzim am fenom en nasilnog preobraćenja koje ne postavlja nikakve verske preduslove.

413

Ispod granice plemenitosti ljudim a su oduzeta sva prava i sigurnost, a nametnute dužnosti i pokoravanje. Otpor je bio nemoguć. Jedini izlaz bio je bežanje i skrivanje - nevidljivost anonimnosti. Jedan bagdadski ka­lif navodno je rekao: „Najbolje živi onaj s velikom kućom, lepom ženom i dovoljno sredstava koji ne zna nas, niti mi njega znam o."2 D obro je rekao. U takvom društvu znati za silnike i biti im poznat značilo je prizivati nevolje. Sufistički svetac lepo je rekao, kada su ga upitali da primi vladara: „M oja kuća ima dvoja vrata; ako sultan uđe najedna, ja ću otići kroz dru­ga." Naravno, samo svetac je smeo tako da odgovori, ali nekog drugog ne bi ni pitali. Kako su se, onda, mase mogle poistovetiti sa kraljem ili kraljevstvom ? U vojsku se odlazilo samo zbog obaveze. Ratnici su bili ili robovi ili plaćenici, s nedostatkom odanosti i borbenog žara.

U Indiji carstvo M ogula već se rušilo kada su došli Evropljani. N i­šta nije moglo da obnovi im periju osuđenu na smrt. Taj potkontinent, predodređen na jedinstvo oblikom i religijom, u suštini nikada nije uspeo da dostigne celovitost. Sa severoistoka su neprestano dolazili osvajači koji su nametali svoja pravila u slivovima Inda i Ganga, dok se ju g uvek izdvajao svojom lingvističkom i kulturnom tvrdoglavošću, poput sabi­jen e opruge. Jedinstvo je bilo n ed o stižn o :,žem lja kao da bi se raspala od samo jednog dodira."3

Ali zašto onda nije zaživeo sistem nezavisnih država po nacionalnoj osnovi kao u Evropi? Zašto „se nije uspostavio sistem država kada je postojao sličan skup rivalskih zajednica"?4 Po mom m išljenju, zato što te aristokratske tiranije, velike i m ale, nisu m ogle da izgrade narodni identitet neophodan da bi se ljudi povezali i osetili drugačijim od suse- da, čak i od onih moćnijih. R eligija je im ala takav potencijal (muslimani naspram Indusa), ali ona će tek u dvadesetom veku definisati (razdva­ja ti) narode. Da nisu došli Evropljani, Indija bi se jednostavno vratila u istrebljivačke podele i nevolje u kojim a je bila hiljadam a godina.

Britanci su sve to izmenili. Doneli su iskustvo upravljanja i nadmoćnu tehnologiju kojaje omogućavala maloj grupi ljudi da vlada hiljadam a puta brojnijom masom poslušnika. Uz izuzetak sepojskog ustanka (1857-1585), surovo ugušenog, i povremenih verskih pobuna, ni muslimani niti Indusi nisu se opirali. Britanci su bili daleko sposobniji i agresivniji trgovci od starosedelaca. Poput Portugalaca i Holanđana koji su im prethodili, bili su aktivan partner u ovom spoju Zapada i Istoka. Njihovi brodovi su odlazili i vraćali se, njihovi trgovci su plovili po azijskim vodama. (Kakva razlika

414

u odnosu na simetrične obrasce razmene robe i konkurencije u severnom Atlantiku.) Stara azij ska m reža trgovine, i pored svog bogatstva i iskustva, morala je da prepusti najplodnije poslove stranim kompanijama, tako da je počev od kasnog osam naestog veka indijski ekonomski razvoj više oblikovala britanska imperijalistička politika nego domaća inicijativa.

B ritanska vladavina izazivala je prezir stanovništva. Beli sahibi i m em sahibi sm atrali su sebe neuporedivo civ ilizovanijim - čistijim , pam etnijim , lepšim, obrazovanijim. Indijci su im vraćali podsmehom i porugama. Bengalska narodna priča kaže da su Englezi nastali ukršta- njem demona i majmunice. Kulturniji Indijci klonili su se takve bizarne genealogije, ali su isticali da su njihovi preci pisali poeziju i znali za nulu dok su Britanci čučali po šumama. Ser Henri M ejn (Henry Maine), bri­tanski antropolog iz kasnog devetnaestog veka, osuđivao je tu samopo- vlađujuću nostalgiju koju su negovale obe strane: „Starosedeoci Indije ukrali su od nas Evropljana m oderne trikove konstruisanja izm išljene prošlosti na osnovu sadašnjosti..." I dalje: „Obrazovanog Indijca prošlost pritiska tako snažno i grozno d a je za njega opasno da se igra s njom ili da jo j podvaljuje."*

Naravno, danas svi to radimo. Smatramo daj e to dobro i zovemo to m ultikulturalizm om .

Carstvo otom anskih Turaka pokazalo se izdržljivijim . To je prava m isterija, je r je nakon dvesta pedeset godina uspona (1300-1550) n je­govo opadanje moralo da se okonča raspadom i nestajanjem u roku od nekoliko decenija. U devetnaestom veku Turci su dobili epitet „evrop­skog bolesnika", ali bolest je počela tri veka ranije. Kako je živi leš, sav u truležu, opstajao toliko dugo?

O tom ansko carstvo začelo se u kasnom trinaestom veku kada su O sm anlije, turski klan ili plem e, uspeli da prodru u severozapadnu Anadoliju, daleko od ravnica i pašnjaka doma svojih predaka koji je bio vrlo blizu centra vizantijske (grčke) moći. Taj ratnički narod bio je hitar i lakom, zato i vrlo opasan. Grci su grdno pogrešili što su ih potcenili

* Citirano u N. Chaudhuri, Thy Hand, str. 674-676, koji zapaža da su takva osećanja gajili romantični orijentalisti. Imali su pravo, jer su se starije civilizacije prema kojim a je istori­ja b ila nepravedna, često tako ponašale nakon dodira sa evropskom arogancijom . Cf. napom enu egipatskog paše Ism aila svom e sinu, princu Tefiku, d a je čitava zapadnjačka nauka i tehnologija (parne m ašine, železn ica , itd.) izvorno poteklo iz islam a i od Arapa - Landis, Bankers andPashas, str. 325.

415

kao neprijatelje. U m esto toga, ti pseudo-Heleni su olako zaključili da mogu pridobiti i iskoristiti Osmanlije.

Kada je sredinom četrnaestog veka v izantijsko carstvo potresao građanski rat, obe strane pozvale su u pomoć Turke i Srbe (takođe osva­

jače). To je vekovim a stara strategija: pridobiti varvare da se se bore za tebe umesto protiv tebe. Ali s neprijateljim a u svoju kuću puštate i rizik. M ožda im se previše svidi. Kada su Srbi postali ambiciozniji i odlučili da preuzm u vlast grčke dinastije, Grci su ponovo pozvali Turke koji su se i odazvali. Ali zašto bi se tu zaustavili? Pošto su potukli Srbe, Turci su 1354. godine zauzeli Galipolje, pregazili Trakiju i 1365. godine zauzeli Adri- j anopolj (grad rimskog cara Adrij ana) i proglasili ga svojim novim glav­nim gradom, udaljenim dan hoda od Konstantinopolja. Sada su Otomani jednom nogom čvrsto stajali u Evropi, a drugom u Maloj Aziji. Vizantij- sko carstvo rasulo se na grudve, hrišćanska ostrvca u m uslim anskom moru, a Otomani, kao svi drugi azijski osvajači pre njih, počeli su da imi­tiraju pom peznost i cerem onije grčkog dvora, doduše, na svoj način.

Kada su 1453. godine Otomani zauzeli Konstantinopolj i konačno uništili rimsko carstvo, na dvorovim a i u crkvam a hiljadu m ilja daleko zvonila su zvona u znak žalosti. U tom trenutku pod turskom vlašću u Evropi je bilo onoliko teritorije koliko i u Aziji. Turci su izazivali strah kao nosioci islam skog m ača koji se nadvio nad hrišćanstvom . Bili su novi bauk, a ime im je postalo sinonim za „neljude" i „surove divljake". Evropski karnevali nisu mogli da prođu bez nakazne tête de Turc* Đaci su rešavali matematičke problem e u kojim a se tražio najefikasniji način da se iz broda koji tone eliminišu turski putnici.

M ržnja (i strah) i povrem ene agresije odredili su nemirnu, ćudljivu granicu sukoba. Pad velikog grada (Istambul znači „grad") predstavljao

je sudbonosni događaj za sva vremena, koji je izmenio istoriju i pokre­nuo tokove kojim a se ni danas, petsto godina kasnije, ne vidi kraj. Seti- mo se samo borbi i nečuvenih etničkih čišćenja u današnjoj Bosni.

Otomansko carstvo bilo je tipično despotsko, samo više okrenuto rato­vanju. Vladari su uzimali sav prihod, premda su, po svemu sudeći, isprva m anje (ili manje efikasno) pritiskali podanike nego mogulska Indija."AMož-

* Izraz tête de Turc se vrem enom sveo na šaljivu metaforu.t Ne bi se svi slož ili s takvim poređenjem. Na primer, Eric Jones, European Miracle, m i­sli d a je m ogulska Indija bila popustljivija, pozivajući se na podatke o natalitetu i m or­talitetu. A li ti podaci su nepotpuni, pa je m oguće d aje otom anskim podanicim a bilo lakše.

416

da zato što su Otomani bili prezauzeti ratovanjem. Svake godine neke nove borbe, napadi na susedne oblasti. Sve dok su se ti upadi isplaćivali, raja, ljudska stoka, bila je na labavoj uzici. Osim toga, Turci su ohrabrivali trgo­vinu i industrijsko preduzetništvo među manjinama - hrišćanima (Grci i Jerm eni, ali i rastući broj Levantinaca) i Jevrejim a. Oni su, zapravo, izgradili svoje društvo na etničkoj podeli rada, što je pokazivalo njihov prezir prema prostačkim trgovačkim i zanatskim aktivnostima. Ipak, trgo­vina i industrija su održavane na skromnom nivou. U despotizmu je opas­no biti bogat, a nemati moć. Tako je bilo i u Turskoj: akumulacija kapita­la donosila je nevolje. Budila je pohlepu i pozivala na otimačinu.

Vremenom, Otomansko carstvo se proširilo na čitav muslimanski Srednji istok (uključujući Egipat, Tunis i Alžir) i veliki deo jugoistočne Evrope, uključujući oblasti oko Crnog mora. Ta gom ila teritorijalnih dodataka nije se mogla staviti pod istu upravu. Neke čvrsto vezane oblasti m orale su plaćati porez, dok su druge bile primorane na feudalnu lojal­nost i danak. Neke teritorije su neprestano padale pod otomansku vlast i oslobađale se, u zavisnosti od ratne i diplomatske sreće. Nezavisnost

je ponekad podrazumevala vazalstvo, a moć je bila prividna koliko i real­na. Drugim recima, otomanski dvor vladao je koliko i kako je mogao.

U početku, takve veze mogle su da budu jake: Otomansko carstvo imalo je mnogo sposobnih vođa. Međutim, vremenom se pokazalo da autokratske države, kao i sve druge nasledne monarhije, samo u jo š većoj meri, imaju dve unutrašnje (međusobno povezane) slabosti: ćudljivost hereditarnosti (nasleđivanja vlasti) i problem nasleđivanja imovine. Prva neprijatnost je neizbežna: čak i izvanredne porodice imaju izrode, dok su te razlike m anje prim etne u prosečnim porodicam a. N asleđivanje imovine određeno je društvenim i političkim konvencijama. U m usli­manskim zemljama nasledstvo je često odlazilo najstarijem članu poro­dice, verovatno stricu, rođaku ili prvom sinu. U turskom tumačenju, na- slednikje isprva bio najsposobniji, kasnije najstariji sin.

U oba sistema patrijarhalna poligamija (veći broj žena i ljubavnica) i veliki broj potom aka (na koji drugi način je dokoni vladar mogao da dokazuje svoju snagu?) nametala je pitanje legitimnosti naslednih pra­va. Otomanski Turci su takve nedoumice rešavali ubijajući sve potenci-

U svakom slučaju, teško je porediti tlačiteljske sisteme. M islim da su M oguli bili gori, ali lako se m ože desiti da su Otomani bili spretniji ugnjetavači.

417

jalne suparnike, na vrlo prefinjen način - svilenim koncem. Veliki ulozi navodili su na ubistva iz predostrožnosti, ne samo protivnika već i n ji­hovih m ajki (strpali bi ih u vreću i bacali u B osfor), kao i na m udro povlačenje u osamu harema, daleko od opasnosti. Takva besmislena izo­lacija vodila je u intelektualnu i političku im potenciju. Počev od sedamnaestog veka, za sultana su obično odabirani neobrazovani bez­načajni poslušnici, igračke u rukama drugih.

Oko te centralne praznine dvorani su spletkarili boreći se za uticaj. Kako se razvijala birokratija, a papiri i pravila su se gomilali, Turci su za službenike, čak i na visokim položajim a, počeli da uzim aju strance. Mnogi od nj ih predstavlj ali su danak po glavi u bukvalnom smislu (dev- rishme)-. hrišćanski podanici su morali da daju sinove turskom carstvu koji su odgajani kao muslimani i angažovani u miru i ratu, neki na važ­nim pozicijama, drugi u nebitnim poslovima.5 Taj sistem budio je zavist među starom elitom - „kako to da su na ključnim funkcijam a koje nose moć sve sami Albanci i Bosanci?" - ali je i pokazivao da su Otomani cenili talentovane ljude, čak i među otpadnicima.* To više nije bilo tursko carstvo (sama reč „tursko" nam etala je negativne konotacije neobrazo­vanosti i prostote), već pluralistički skup. Ali nije bilo ni poput američkog „lonca za topljenje": Turci n ikada nisu uspeli da izgrade otom anski indentitet koji bi budio lojalnost svih tih raznolikih podanika."''

U međuvremenu, stari žar turskih ratnika se ugasio, a patriota dobro­voljaca n ije bilo. Carstvo je sve više zavisilo od pokorenih vojnika, posebno janičara.** Janičari su počeli kao sultanove sluge, njegova desna ruka, elitne jed in ice ; ali m oć da se ub ija teško se kroti. U K onstan- tinopolju (Istambulu, za Turke)$janičari su postali država unutar države, p re torijanska garda ko ja je postav ljala i svrgavala vladare do 1826.

* Taj izraz je upotrebljen u Eric Jones, European Miracle, str. 180. Uklapao se u hrišćan- sku perspektivu, dok je za m uslim ane preobraćenje u islam značilo prosvetljenje. t Po tom e su se razlikovali od Prusa koji su u vladajući sloj birali najsposobnije iz različi­tih nem ačkih država. O snov nem ačkog nacionalnog identiteta b ila je zajednička kultura i ponos koji ju je pratio. Političke granice bile su slučajne. O tom ansko carstvo obuhva- talo je raznolike kulture, čije razlike nisu bile n i površne ni slučajne.** U janičare su isprva birana pokupljena i poturčena hrišćanska deca ili mladi zarobljeni­ci. Tek kasnije su i Turci m ogli da se pridružuju tim jedinicim a. Između ratovanja, janičari- ma je b ilo dozvoljeno da se bave trgovinom ili da rade kao policajci,Ф Turska verzija im ena Stambol. R eči u turskom jezik u obično ne počinju sa dva spoje­na suglasnika: zato je Stam bol postao Istambul, a Sm irna - Izmir.

418

godine kada je sultan dobio pristanak verskih voda da se oslobodi tih smutljivaca. Prvo je postavio novu gardu i rekao janičarim a da slobod­no m ogu da im se pridruže (elim inacija stapanjem ). Oni su odbili i zabarikadirali se. Sultanove trupe su topovskom paljbom probile zidove

janičarskih baraka i pustile razularenu rulju da dovrši posao. Tom pri­likom stradalo je skoro deset hiljada ljudi, ajaničari su otišli u prošlost.

U Egiptu su pripadnici sličnog vojnog reda, Mameluci, čak preuzeli kraljevstvo i vladali nekih 260 godina (1254-1517), kao aristokratija koja je uspela da izmeni značenje svog imena {mamelukje „rob" na arap­skom). V ladali su Egiptom čak i nakon otomanskog osvajanja, sve do upada Francuza pod Bonapartom (1798. godine) i protivnapada britan­skih snaga. Sa Evropljanim a je došao albanski avanturista koji se pro­glasio sultanovim zamenikom i novim egipatskim pašom. Taj plaćenik, M uhamed Ali, zaključio je da mu je dosta tih mamelučkih parazita i da mora da dokaže svoju vlast. Zato je 1811. godine pozvao njihove vođe na gozbu. Došli su u palatu raspoloženi, srdačni, u najboljim odorama,i seli da se počaste. Većina više nikada nije ustala. Kapije su zatvorene, a strelci su ih odozgore pobili kao zečeve. Kraj, nakon 550 godina.*

Ali malo smo skrenuli od naše priče. Nakon prve neuspešne opsade Beča (1529), carstvo su počeli da ugrožavaju pomaci u organizovanju i jačan ju evropskih hrišćanskih država. Između ostalog, značajno je bilo neprestano unapređenje evropske vojne tehnologije. Otomani su pokušali da drže korak, ali bili su više imitatori nego pronalazači. Shvatali su vred- nost topova i drugog artiljerijskog opsadnog oružja, ali hrišćanski tehničari su ih pravili za Turke. Muslimani su vremenom toliko zaostali po pitanju naoružanja da Turci više nisu znali čak ni kako da koriste zaplenjene hrišćanske topove.6

Slično je bilo i na moru: Otomani su samo proširivali svoju flotu istim vojnim brodovim a, dok su hrišćani unapređivali m ornaričko naoružanje. Čujmo šta otomanski istoričar Selaniki M ustafa Efendi ima da kaže povodom posete brodu kojim je 1593. godine doplovio drugi engleski ambasador pri Osmanskoj porti:„N ikada tako čudan brod nije uplovio u istambulsku luku. Prešao je 3700 m ilja preko mora, noseći 83

* A lžirsk i beg i Sadam H usein su napravili sličnu zam ku za svoje neprijatelje, koja je uspešna upravo zbog obaveze gostiju u m uslim anskim sredinama prema gostoprimstvu domaćina.

419

topa, pored ostalog oružja. Topovi su oblikom podsećali na svinju."7 Tim opisom nesvesno je otkrio svoje neznanje: te svinje (važan simbol: hrišćanima gozba, muslimanima tabu) bile su evropski mornarički topovi koji su se u daleko najvećem broju proizvodili u Engleskoj. Taj brod i nekoliko sličnih n jem u mogli su da oduvaju otomanski flotu (i veneci­jansku , usput) s m ora pre nego što se približi dovoljno za nasilno ukr­cavanje. Otomanski Turci su pokušavali da drže korak uvozeći ogromne količine ratnog materijala: pušaka, baruta, šalitre, gvožđa, sečiva. Uprkos papskoj zabrani prodaje oružja muslimanima, pod pretnjom anatemisa- nja i izopštenja, većina te opreme dolazila je iz Engleske, ko jaje istooro- davala i Španiji. Ali šta drugo očekivati od nesavesnih jeretika?

Nije se uvozilo samo oružje. Vrem enom su trgovačke veze između Evrope i Levanta postale dvosmerne. Istočnjački majstori snabdevali su E vropijane fin im tkaninam a, ćilim im a, tap iserijam a, porculanom i sličnom robom , u zam enu za m etal (gvožđe i kalaj), robove i novac. Počev od šesnaestog veka, Evropa je m enjala razne industrijske proiz­vode za sušeno voće, začine, pamuk, žitarice. Slično je bilo sa svilom: u srednjem veku Evropa je kupovala vizantijske svilene tkanine; sadaje uvozila sirovu svilu i lokalni proizvođači u Turskoj nisu uspevali da konkurišu evropskim kupcima u nabavci te sirovine. Srednji istok je rado usvojio tehniku proizvodnje papira od Kineza (osmi vek), je r su koža i pergament bili prava retkost. N ova tehnologijaje nešto sporije prihvatana u Evropi, gde je pergam enta jo š uvek bilo u izobilju. Ali kada su Evro­pljani naučili da prozivode papir, daleko su nadmašili svoje levantinske prethodnike i uskoro su prodavali po Istoku velike količine tog m ateri­ja la za p isan je.8 Čak i takve sirovine poput kafe i šećera koje je Evropa nekada uvozila sa Istoka, sada su putovale suprotnim smerom (šećer se prvo prečišćavao i obrađivao).9

Ipak, najveća greška islama bila je odbacivanje štamparske mašine k o jaje smatrana potencijalnim instrumentom bogohulništva i jeresi. Bilo je to najveće odstupanje muslim ana od glavnog svetskog toka znanja.

Zbog intelektualne izolacije, tehnološkog zaostajanja i industrijske zavisnosti, ravnoteža ekonomskih sila neprestano je pritiskala Otomane, dok je niz poraza u borbam a oslabio njihova uverenja u sopstvenu nad­moć i gušio sposobnost vojničkog odgovora. Nekoliko dalekovidih pos- m atrača pokušalo je da upozori vladajuću elitu i zatražilo reform e, ali bez uspeha. Zlo se nalazilo u samim tem eljim a društva, ugrađeno u reli-

420

gioznu dogmu i ojačano društvenim navikama. Vizantijska birokratija je otežavala situaciju opterećujućim nerazumljivim pravilima. Korupci­ja - je d in i način da se nešto uradi - podsticala je samu sebe.

Samoizgnanstvo u arhaizam ugušilo je snagu carstva. „Otomanska država bila je pljačkaška mašina koja se hranila plenom ili zemljom kako bi nastavila da radi, da otplaćuje sebe i nagrađuje svoje v lasn ik e ."10 Otomani su na počeku popunili vakuum moći, zauzeli nekad jake zem­lje, pljačkajući na tom pohodu sve što su mogli. Više nisu mogli da oti­m aju od drugih. Trebalo je da nauče da sami prave bogatstvo, da počnu da ulažu u proizvodnju. Umesto toga, prepustili su se navici i pokušali da opljačkaju sebe same, da iscede blago iz svojih podanika. Jedina stvar koja je spasila carstvo od raspada bila je njegova neefikasnost, korum ­piranost službenika i zaštitnički interesi većih sila.

Pod takvim okolnostima neprestani napredak evropske tehnologije, posebno industrijska revolucija, ukucao je poslednje eksere u mrtvački kovčeg otomanske industrije. Uz izuzetak nekoliko interesantnih lokalnih proizvoda, ništa nije moglo da konkuriše jeftinom fabričkom pamuku i svili. U devetnaestom veku Britanci su štitili Otomansko carstvo od te­ritorijalnih ambicija turskih neprijatelja, istovremeno potiskujući polet­no njihove proizvode. Ali s britanske tačke gledišta to je bilo sasvim pravedno: britanska roba bila je jeftin ija , a Otomani nisu mogli da jo j konkurišu. Nisu znali dovoljno, nisu imali kapital niti su mogli da se oslone na političku stabilnost.

Međutim, preko Sredozemnog mora, deo Otomanskog carstva je imao drugačije ambicije. Bio je to Egipat, koji je dugo spavao mamelučkim snom, zaboravivši pritom i kako se koristi točak - ta zemlja faraona u kojoj su nekada strelci u kočijama isterali crne Nubijce i Jevreje.* Turska vlast malo j e izmenila zemlju, ali je upad francuskih snaga na čelu s generalom Bonapartom 1798. godine uzdrm ao same tem elje egipatske države. M amelučka vojska jednostavno je oduvana, a Bonaparta je obznanio fran­cuske revolucionarne slogane ljudima koji nisu imali pojma o čemu go­vori. Nakon Francuza došli su Britanci (još tehnološkog ponižavanja), a s njim a i turske snage s namerom da podsete Egipćane na odanost Istam-

* U prethodnim pominjanjima Kine izrazio sam iznenađenje i nevericu prema tvrđenju da su Kinezi uspeli da zaborave nekada nadmoćne tehnologije. A li takva regresija očigled­no je m oguća. Pitanje je kako i zašto.

421

bulu. N a čelu jednog takvog pridruženog odreda bio je Mehmed Ali - već smo ga upoznali - koji je iskoristio M am eluke da potisne otom anskogguvernera i proglasi se vladarom Kaira. Svestan realnosti, istambulski sul­tan postavio je A lija za potkralj a u Egiptu. M ehmed Ali m u se odužio tako sto je zaratio s Turskom, u duhu najbolje turske tradicije.

M ehm ed Ali (turska verzija imena koju je zamenio arapskom, M u­ham ed Ali) bez sumnje je bio ambiciozni silnik. Ali snažnija vizija i im a­ginacija k o ja ju je pratila odvajale su ga od ostalih gospodara rata. N ije imao nam eru da se osami u palati. Znao je , na osnovu sopstvenog isku­stva, koliko je Otomansko carstvo zaostalo i da treba toliko toga nauči­ti. Zato su svi važniji posetioci Egipta morali da se sretnu s njim. Takođe, Egipat nije video kao priliku da zaradi platu, već ličnim posedom koji je im ao m ogućnosti da se razvija. Otomani su obično stalno selili svoje službenike da bi ih sprečili da osnaže svoje pozicije najednom mestu. A lije u Egiptu nametnuo feudalna prava nasleđivanja vlasti.

A lije imao viziju opšteg razvoja koji je podrazum evao i unapređe­n ja u poljoprivredi i industriji, nove tehnologije, inovacije u školstvu (ka­ko bi ekonomisti rekli, unapređenj a u ljudskom kapitalu) i, nažalost, plan naoružavanja i učenja borbenih veština. Zato je doveo strane stručnjake, od kojih su neki odbacili hrišćanstvo i prihvatili islam. Iako je Britanija bila lider u industrijskoj proizvodnji, većina tih stručnjaka bili su Fran­cuzi, m ožda zato što je nakon propasti Napoleonovog carstva m nogo ta- lentovanih ljudi ostalo bez posla ili zato što su zbog francuskog poraza izgledali m anje strašni, a m ožda zato što je M uham ed Ali smatrao Bri­taniju suparnikom egipatske industrije.

N ajvažnija pridošlica verovatno je bio Francuz Luj-A leksi Zim el (Louis-Alexis Jumel) koji se od mašinske prozivodnje pamuka okrenuo poljoprivredi. Žimel je 1822. godine uspeo u Egiptu da od žbuna sa ostr­va Burbon (kasnije preim enovano u Reinion) dobije pamuk, nazvan po n jem u.11 Ta vrsta imala je vrlo dugo, tanko, ali otporno vlakno, zahvalno za mehaničko češlj anj e i pogodno za naj finij i konac i tkanine. * U novom

* U to vrem e fin iji pamuk proizvod io se sam o na ostrvim a kraj obale D žordžije i Karo- line (takozvani ,,sea island cotton” - ostrvski pamuk). A li b ilo ga je m alo (1835. godine Egipćani su već proizvodili triput v iše pamuka); vrem enom , njegova proizvodnja je pot­puno zam rla kako su hoteli, letn jikovci i turizam osvajali peščane sprudove. D anas je egipatsk i pam uk najbolji na svetu. O ranim danim a Ž im elovog pamuka, videti: Lévi- Leboyer, Les banques européennes, str. 199.

422

svetu mehanizovane proizvodnje pam uka Žimelov pamuk je bio predo­dređen za pobede. Uzgajao se na im anjim a M uhameda Ali, na najboljem egipatskom tlu. Alijevi službenici su ubrzo sledili njegov primer. Do 1824. godine izvozilo se preko 11 miliona kilograma pamuka; dvadeset godina kasnije brojkaje porasla na 15,5 miliona kilogram a.12 Upravo su zaradom od Žimelovog pamuka, kupljenog po prividno niskim cenama i plasira­nog na tržišta kroz državne monopole (skoro polovina ukupnog egipatskog izvoza 1835. godine), plaćene Alijeve ekonomske i vojne ambicije i veli­ki deo troškova izgradnje Sueckog kanala. Ostatak je dolazio od izvoza drugih sirovina koje su takođe prodavale državne agencije. Bio je to neu­padljiv način da se dođe do dobitka bez ubiranja neprikupljivog poreza. Taj sistem je izluđivao evropske trgovce.

Počev od dvadesetih godina devetnaestog veka, dobar deo te zarade trošio se za obim na unapređenja obrazovnog sistema i industrije - za tehničke i vojne škole, i mnoštvo raznovrsnih radionica tekstila, metalai metalnih proizvoda, hemijskih preparata, užadi, omžja, brodova i sličnih stvari neophodnih da se eliminiše potreba za uvozom i zadovolji rastuća ratna m ašinerija. Potkralj je čak pokušavao da se oslobodi tehnološke zavisnosti tako stoje kupljene evropske mašine kopirao u Egiptu. Usred britanske zabrane izvoza, Egipćani su 1826. godine dobili dozvolu da uvezu petsto mehanizovanih Galovejevih razboja iz Mančestera. Engles­ka neće biti oštećena, podrugljivo je tvrdio Vilijam Haskison (William Huskisson), m inistar finansija, je r će za šest m eseci „sve m ašine biti razlupane".13

Neki tvrde d a je M uhamed Ali pokušavao da sagradi ratnu m ašine­riju; drugi da mu je cilj bila industrijska revolucija u zemlji daleko iza evropskih država koje su pratile Britaniju.* Bila je to donkihotovski smela vizija ko ja je kom ešala evropske industrijske i trgovinske interese- prvi pokušaj zaostalog, nezapadnjačkog društva da sagradi m odernu industrijsku ekonomiju, nam etnut s v rha .14

O obim u uspeha M uham eda A lija i razlozim a za njegov potpuni neuspeh dugo se već raspravlja. S jedne strane, egipatska industrija pamuka nesum njivo se ozbiljno razvila. Sa oko 400.000 mašina za pre­denje 1834. godine bila je deveta na svetu, ispred Belgije, a po količi-

* Isawi, „Econom ic D evelopm ent”, počev od 362. strane, slaže se sa oba tvrđenja, prem­da nije siguran da li su ekonom ski ciljevi isprva bili planirani.

423

ni ispredenog pam uka po stanovniku dostigla je peto ili šesto m esto .15 K rajem tridesetih godina devetnaestog veka Egipat je proizvodio 1,2 m iliona kom ada pamučnih tkanina godišnje. S druge strane, strani pose- tioci bili su iznenađeni zapuštenošću m ašina koje niko nije održavao i slabim kvalite tom krajn jih proizvoda. Z im elov pam uk obećavao je kvalitet, ali egipatski konac bio je poznat kao grub, a ipak slab. M eđu­tim, neki strani posmatrači imali su lepše m išljenje, čak su obaveštavalio isporukam a tog proizvoda u Indiju, ko levku pro izvodnje i obrade pamuka.*

Kome verovati? Optimističko viđenje blisko je konspirativnoj teori­j i o egipatskom neuspehu. Plan M uhameda A lija ugrožavao je evropsku industrijsku nadmoć. Egipat je trebalo da se drži branja pamuka i da pusti velike dečake da prave konac i tkanine (u skladu s komparativnom pred­nošću). Tako su Evropljani, predvođeni Britanijom , iskoristili prvu pri­liku (1838. godine) da oslobode Egipat tih carinskih barijera i tržišnih obaveza neophodnih mladim industrijama. N a taj način, kapitalizam je hladnokrvno i lukavo ugušio potencijalno opasnog konkurenta.

Pesimisti tvrde da Egipat nikada nije bio ozbiljan konkurent. Čitav pro jekat je bio osuđen na propast i opstajao je samo dok g a je država h ran ila novcem . N išta se nije m oglo uraditi bez stranih tehničara i prozvođača m ašina, a ni sa njima. Takođe, cene m aterijala i proizvoda određivala je vlada, ne tržište. Slabe potvrde prodaje u drugim zem lja­m a ne dokazuju ništa.

Skeptici (realisti) kažu d a je osnova p rob lem a b ila u egipatskoj društvenoj i kulturnoj nesposobnosti. Domaći preduzetnici bili su retki. Većina n jih bili su Kopti, Jevreji ili Grci - stranci koji su imali dobar razlog da ne dižu veliku prašinu. Proizvodilo se u radionicam a i koliba­m a čijim vlasnicam a su nedostajali znanje, novac i želja da pređu na m ašinsku tehnologiju. Strani ulagači su znali za bolje i brže načine da zarade - na primer, pozajm ljivanjem novca. Potkralj je jed in i m ogao da zamisli fabrike u Egiptu i naredio je da se naprave. Ali gde naći energi­

ju za m otore? Egipat nije imao šume ni ugalj, a vodu je trebalo nekako dovesti na viši nivo da bi snaga njenog pada m ogla da pokreće točkove.

* A li Lévi-L eboyer, Les banques européennes, str. 189 i 31. napom ena, na osnovu izve- štaja britanskog m inistarstva spoljnih poslova, zaključuje da se egipatski pamuk m ogao prodavati sam o u Egiptu, i u Siriji, nakon pada pod egipatsku vlast.

424

Zato se na početku koristila snaga životinja - 1.000 volova pokretalo je 250.000 vretena. Englezi su tako radili na početku svoje industrijske re­volucije, ali to je skupa i neefikasna tehnika, posebno u predelim a s toplom klim om . K orišćenje životin ja za povrem ene poljoprivredne aktivnosti i transport je jedno, ali pokretati pomoću njih nezasite mašine

je sasvim druga stvar.A gde je M uhamed Ali nalazio poslovođe? Zaposlio je brojne Evro-

pljane i dao im velike plate, ali za konkretne savete, ne za izdavanje naređenja. Naređivanje je prepustio muslimanima, Turcima i Egipćan- ima, m ožda zato što su oni bolje poznavali psihologiju domaćih radni­ka i raspodelu interesa u novoj industriji. I pored društvenog ugleda, nagrada i velikodušnih plata, nadzornici nisu zazirali od korupcije.,,Po- što im je poverena briga oko troškova i plaćanja radnika, prim aju mito od osrednjih m ajstora i čine brojne druge prevare koje je teško otkriti."16 Zbog svega toga angažovani su inspektori koji su pregledali račune i gom ilali propise da bi sprečili štetu i lopovluk. N a taj način, vreme, kvalitet i posao žrtvovani su formalnostim a i redu.

A gde je M uhamed Ali nalazio radnike? U duhu najbolje egipatske tradicije isprva je koristio robove (setite se da se u Engleskoj počelo sa ženama i decom, onima koji nisu mogli reći „ne"). Ali kako su robovi umi­rali u velikom broju (što dosta govori o radnim uslovima),* preorijentisao se na prisilnu radnu snagu, radnike silom odvajane od njihovih porodica, plaćane slabom hranom i lošim smeštajem i bezobzirnim zlostavljanjem od strane tiranskih nadzornika (velikodušnih samo na udarima korbača). Neki radnici su se sakatili kako bi izbegli rad. Mnogi su to smatrali odvrat­nim, bolnim i opasnim - zato su, umesto sebe, oštećivali mašine. A Požari su često bili namerno izazvani,** a mašine su sistematski zapuštane, tim pre što je zbog komplikovanih birokratskih procedura u okviru radionica (mere protiv sitnih krađa) čak i podmazivanje bilo pravi podvig. U peskovi-

* „Isprva su u fabrikam a radili isk lju čivo crni robovi iz Darfura i K ordofana koji su pokazivali veliku inteligenciju i brzo učili tehnike rada. A li stres zbog gubitka slobode i nezdravo radno okruženje su ih uništavali tako daje paša uskoro m orao da uposli seljake (felahe).” - Saint-John, Egypt ofM oham m edAli, str. 410-411.t Ostali su uspeli da pobegnu iz zem lje, uprkos zatvaranju granica. Issaw i, „Econom ic D evelopm ent”, str. 362, objašnjava d a je stanovništvo napuštalo Egipat zbog teškog ž i­vota i vojne obaveze. A li rane obaveze su m ožda bile jo š nepodnošljivije.** „Nijedna od dvadeset tri ili dvadeset četiri egipatske predionice nije izbegla nameran ili slučajan požar.” - Saint-John, Egypt, str. 143.

425

toj, prašnjavoj atmosferi zapostavljene mašine su radile sve sporije i gore.* Popravke su se svodile na rastavljanje i uzimanje delova jedne mašine da bi se nekako pokrenula druga. „Iako malobrojne, mašine u radionicama zauzimaju mnogo više prostora nego što im treba ."17 Tako je proizvodnja opala, kako je i trebalo da bude.

D rugim recim a, Britanci nisu imali nijedan razlog da se boje egi­patske konkurencije. I pored (ili zbog) apsurdno malih plata, egipatske cene bile su veće, a uprkos najfin ijim sirovinam a, kvalitet konačnog proizvoda bio je slabiji. Ali Britanci su bili neizm erno iznervirani zbog A lijevog m onopola na izvoz pam uka i p reprekam a za uvoz stranih pam učnih proizvoda u Egipat. Zato su, potpom ognuti lošim rasuđiva­njem samog potkralja i njegovim ekstravagantnim političkim am bicija­ma, nametnuli Egiptu slobodnu trgovinu.

Zagovornici teorije o progresivnosti Alijevih projekata sm atraju to ubistvom egipatske industrijske revolucije ili bar m erom koja je odloži­la industrijalizaciju Egipta za čitav vek. Polaze od pretpostavke da indus­trijalizacija ne može uspeti bez „zaštite cena, oslobađanja poreza, popus­ta na troškove prevoza, je ftin e energije, posebnih mogućnosti krediti­ran ja za određene industrijske oblasti, politikom obrazovanja itd, što m ože omogućiti samo vlada koja uživa veliku političku i finansijsku sam ostalnost".18

Smatram da takva objašn jen ja nisu opravdana. Egipat M uham eda A lija nije bio spreman za industrijsku revoluciju. N jegov veličanstven projekat već je bio na samrti kada je novi trgovinski ugovor stupio na snagu. Stari paša je nastavio da ulaže u fabrike sve do svoje smrti 1848. godine, ali vojni stimulans je nestao - Ali je samo bacao pare. Ni drža­nje cena nije bilo rešenje. Japanci su se nevoljno odrekli zaštitnih cena od sredine devetnaestog do dvadesetog veka. Ali uspeli su da napredu­

ju. (Antiimperijalistički istoričari stalno m enjaju stav: u jednom trenutku se žale da Egipat nije m ogao da zaštiti svoju mladu industriju, a u dru­gom d a je napredovala tako dobro d a je Egipat m ogao da izvozi svoje proizvode, pa su evropski konkurenti zbog toga drhtali.)

Sve to je samo istorija na krilim a mašte. N eka od ovih objašnjenja odražavaju zanesenost prošlih vremena: M uhamed Ali je mnogim svo-

* Saint-John, ibid, str. 415, govori o „posebnoj vrsti prašine, finom krem enastom prahu, koji se ta ložio i pored najbolje izo lacije”.

426

jim savremenicima izgledao kao prosvetljeni vladar (despot), mudrac, spasilac poslat da probudi Egipat iz dugogodišnjeg sna. Druga izražava­

ju antikapitalističku, antiimperijalističku, antievropsku ideologiju. Ipak,i pored svih nedela kapitalizma i imperijalizma, svog licemeqa evropskih eksploatatora, egipatski problemi imali su mnogo dublje korene. Previše duboke da bi ih čak i insipirisani tuđinac iz Albanije, Ali, mogao rešiti.

Egipatska industrija je i danas na nesigurnim nogama zbog razloga kojih n ije bilo za vrem e Alija. Tehnologije su se prom enile i m odeli zaostalih ekonom ija po tvrđuju da se zem ljam a u razvoju m ora dati m ogućnost i podsticaj da uče i pridruže se razvijenima. Ali egipatska kul­tura i društvo nisu se mnogo promenili u smislu stručnosti i efikasnosti. Egipat onda nije bio spreman. Da li je to danas?

Ni druga društva Srednjeg istoka nisu se bolje pokazala. N ajveće prihode u m uslim anskom arapskom svetu, naravno, imaju proizvođačii izvoznici nafte. Ostali „ne idu nikud". Čak i u zem ljam a članicam a OPEC-a obilje bogatstva nije dovelo do ekonom skog preobražaja. U studiji Svetske banke o tim ekonom ijam a, sa optimističkim nazivom „Pravo na budućnost", napom inje se daje ne tako davno, 1960. godine, sedam vodećih arapskih ekonom ija imalo prosečan prihod od 1.521 dolara, više od prošeka od 1.456 dolara sedam istočnoazijskih zahuk­talih ekonom ija-T ajvana, Južne Koreje, Hong Konga, Singapura, Taj­landa, M alezije i Indonezije. Do 1991. godine arapske zem lje su zaostale: 3.342 dolara naspram 8.000 dolara. Danas, arapski Srednji istok privlači 3 posto svetskih direktnih stranih investicija, a istočna A zija 58 procenata.19

Ali da li tim srednjoistočnim državama trebaju strane investicije? N ajbolje je uporediti ih sa Spanijom u šesnaestom i sedamnaestom veku, prokletu lako stečenim bogatstvom koje ju je odvelo na put samopovlađi- vanja i lenjosti. Tako je i sa zem ljam a bogatim naftom. Kupili su deo- nice malih i velikih preduzeća naprednih industrijskih zemalja. Sagradili su prelepe kuće, hotele i palate, nabavili velike automobile koji proždiru gorivo (ali gorivo je tamo jeftin o poput uglja u rudniku), kupili imanja u inostranstvu u kojim a mogu čuvati svoja blaga, oblačiti se i ponašati kako kući ne smeju. Saudijska A rabija je , pored svih svojih pustinja, velikodušno platila pesak sa australijskih plaža. Najneisplativije i najštet- nije bilo je ogromno ulaganje u oružje, uključujući ono zabranjeno među-

427

narodnim zakonima i ugovorima. Ali time su kupili prijateljstvo proiz­vođača tih opasnih igračaka.

Drugim recim a, te zem lje nisu razvile naprednu ekonomiju. Poput stare Spanije, kupuju veštine i usluge drugih, umesto da nauče da sami proizvode stvari za sebe. „Šta znači bogat?", pita se bankar iz Persijskog zaliva:

Bogatstvo p o d r a z u m e v a o b r a z o v a n j e . .. s t ručnos t . . . t e h n o l o g i j u . Bogat­StVO z n a č i z n a n j e . T a č n o j e d a mi i m a m o n o v ca . Al i n i s m o bogati. Mi s m o p o p u t d e t e t a s t o j e n a s l e d i l o n o v a c od o c a k o g a n i k a d a n i j e u p o z ­nalo. N i j e v a s p i t a n o t a k o d a z n a k a k o d a g a t roš i . I m a g a u ruci , ali ne z n a d a ga iskor ist i . A k o ne zna t e k a k o t r e b a t roš i t i n o va c , n i s t e bogati.Mi n i s m o bogat i .

A k o to ne u v i đ a m o , o n d a n i s m o ništa. Mi sve u v o z i m o . U v o z i m o c ig l e da b i s m o nap r av i l i kuću . I l jude d a j e i zgrade . K a d a ode t e u p r o d a v n i c u , š ta su od r o b e u n j o j n a p r a v i l i A r a p i ? Niš ta . Sve j e k i n es k o , f r a nc u s ko , amer i čko . . . n i š t a a r apsko . D a l i j e z e m l j a b o g a t a ako ne m o ž e da n a p r a v i c iglu, au to ili k n j i g u ? M i s l i m da n i j e . " 0

Tačno, ali zašto? Podaci o prihodu po stanovniku ukazuju na visok životni standard pojedinih arapskih zem alja - u nekim godinam a čak i viši od naprednih industrijsk ih država. Ali taj novac lepljiv od nafte zavarava i jednom će nestati. N a fta je potrošna im ovina (neće trajati večno). Osim toga, bogatstvo i slabost privlače oportuniste i grabljivce, privatne i javne. Cenu nafte može da poljulja kršenje nekog sporažuma naftnih kartela,21 rasipništvo pohlepnih rođaka vladajuće porodice,* ili otimačina puste zemlje, što je radio Irak u Kuvajtu.A (Naravno, K uvajt

* Bogati studenti sa Srednjeg istoka rado studiraju u evropskim i am eričkim univerzitet­skim gradovima. A li um esto da uče, uglavnom izdržavaju lokalne klubove, kafiće, kazi- na. Videti: M ichael M cPhee, „The Euro-Brats o f B oston”, Boston Globe, 20. septem bar 1995, str. 77. N aslov ne odgovara sadržaju, ali je „politički korektan”, t N eki ne m isle d a je Irak bio agresor prilikom invazije na Kuvajt. N eki naučnici, arap­ski i zapadnjački apologeti Iraka, ističu daje Sadam H usein bio namamljen (Sam ir A m in), ili „skoro pozvan” (Edvard Said), ili d a je napad opravdavao v iši cilj, težnja ka arapskom jed instvu , m obilizacija protiv cion izm a (Sadam kao Bizm ark ili Saladin); ili, indirektno, da je in vazija bila prilično razuman način da se pokrene pitanje m eđunarodnih razmi- m oilaženja (N oam Č om ski). Takvi argum enti m nogo govore o tom e k olik o je nasilje duboko ukorenjeno u arapskom svetu (da nem a Izraela, verovatno bi m eđusobno rato­vali) - v iše o tom e, kao i o krivljenju istine i ponižavanju intelektualnog argumenta zbog nacionalizm a i antizapadnjaštva (anti-am erikanizm a), u nastavku knjige. N ajbolji izvor je M akiya, Cruelty and Silence, 8. poglavlje: „N ew Nationalist M yths”.

428

je bio tek stepenik do zalivskih šeikata i, iza njih, do ogromnih naftnih rezervi Saudijske Arabije.)

Osim toga, nem aju svi naftu. Muslimanske zemlje Srednjeg istoka su ili bogate ili sirom ašne, u zavisnosti od toga koliko im aju nafte ili stanovnika. N ajbogatije im aju mnogo nafte i malo ljudi (Saudijska A ra­bija, Kuvajt), dok najsirom ašnije obiluju ljudima, a oskudevaju u nafti (Egipat). Siromašni se pozivaju na solidarnost, ali bogati im aju preče brige. Osećaju se nesigurni, je r bogatstvo loše spava u krevetu siro­maštva. Pokušavaju da kupe bezbednost potplaćujući potencijalne pobun­jen ike ili neprijatelje, ili naručuju skupu vojsku naprednih industrijskih zem alja u nadi da će ih zaštititi.22 (Morate se brinuti o mušterijama.) U međuvremenu, siromašni (Pakistan) prave decu, i izvoze je , ako mogu; ili je prodaju bogatoj braći po veri koji će je iskoristiti kao sluge za fi­zički rad ili svoje uživanje.

Za takvu situaciju nem a rešenja, samo prva pom oć i kratkoročni krizni planovi. Bile bogate ili siromašne, bez izuzetka su pritisnute despo- tizmom neodgovornih vođa. Život u njim a je nepredvidljiv, lojalnost je laž ili fatamorgana propagande, i sve, uključujući ekonomiju, podređeno je politici i može se preokrenuti u sekundi. Umesto da zakonski uređu­ju svoj materijalni napredak, arapske vođe se busaju u grudi zbog pobe- da nad kolonijalizmom ili cionizmom i m ašu krvavom zastavom džiha- da, obećavajući da će ispraviti istoriju.23 Sećam se razgovora u Amanu iz 1968. godine. Vodeći američki naučnik (Jevrejin) pokušavao je da ubedi grupu lokalnih uglednih građana o prednostim a mira: znanje i saradnja, istakao je , m ogu naterati pustinju da procveta. (To je dugo bila tema rasprava m edu liberalnijim cionistima.) Uzalud, arapski sagovor- nici su m u rekli da im aju preča posla - pre svega, da pobede Izrael. Blagostanje može da sačeka.

Još uvek čeka. I čekaće jo š dugo, sem na lokalnom nivou, čak i ako „mirovni proces" uspe. Jer zlo je opširnije od izraelsko-arapskog sukoba.

Leži u kulturi koja: (1) ne proizvodi obaveštenu i sposobnu radnu snagu; (2) uporno odbija da prihvati nove tehnologije i ideje nepri­

jateljskog Zapada (hrišćanstva);* i (3) ne poštuje nova znanja do kojih

* Zato islam već dugo sputava intelektualne i naučne aktivnosti arapskog sveta. Jeres vre­ba iza svakog n o vog znanja i ideje. O ni predstavljaju neprihvatljivu uvredu za večnu istinu. Cf. Tibi, Islam, str. 145.

429

dolaze njeni pripadnici, studirajući u inostranstvu ili istraživanjim a u domovini. N a prim arnom nivou procenat nepismenih sramotno je veli­ki, m nogo veći za žene nego za m uškarce. Taj podatak govori d a je u pitanju društvo koje žene stavlja u podređeni položaj, što je jasno uslov- ljeno islamskom tradicijom , posebno u arapskim zemljama.

Ovaj problem zahteva pažnju i oprez. Mnogi naučnici, stručnjaci za Srednji istok, skloni da brane islam od optužbi i osuda (Zapada), insis­tiraju da m uslim anski odnosi izm eđu polova, iako oblikovani re li­gioznom doktrinom, u velikoj meri ne zavise od nje. Kažu da ta su pra­vila i običaji stariji od islama ili da su preuzeti od nearapskih naroda, da su povezani sa prihodom i društvenim položajem (bogataševa žena nije morala da radi ili da ide u kupovinu) ili da su odgovor na pretnje urbanog života, zaštita žena od uvreda za ličnu ili porodičnu čast. Dobro kažu: kada bi islam sutra nestao, arapski muškarci bi gledali na žene kao i danas. Drugi naučnici, ponekad isti, ističu navodno zlonamerne motive zapadnih kolega: prezir i m ržnju „orijentalista", neznanje i glupost „esen- cijalista". Ovakve uvrede im aju za cilj da om alovaže, pre nego da opovrgnu. Vrlo pogodno.

Dobro, ti običaji su stari, a kada su uvršćeni u svete tekstove, postali su neum oljiva pravila. Ali ni svete knjige nisu neizm enljive: „M nogi saveti iz Kurana su kršeni ili ublažavani u m uslim anskoj is to riji."24 Položaj žena u arapskom svetu zaista neprestano oscilira između veće slobode i potpune sputanosti. Postoje izuzeci: kraljice ili princeze koje su vladale, čak upravljale (takođe, politički lideri poput Benazir Buto (Benazir Bhutto) u Pakistanu, Kaleda Zia (Khaleda Zhia) i u Bangladešu,i Tansu Ciler (Tansu Çiller) u Turskoj), ili „oslobođene" žene koje su živele na Zapadu i donele sa sobom nove stavove, često sablažnjavajući mnoge svoje konzervativnije zemljake. Pominju se i ism evanja gospo­dara u privatnosti harem a (čemu bi inače služila privatnost?), a čak se ponekad u prodaji nađe nova intimna autobiografija s podsećanjem na zlostavljanje pod m uškom dom inacijom (skandalozno!).25

Istoričar Bernard Luis (Bernard Lewis), između ostalih, ističe da ,,po- stojano napredovanje m uslim anskih žena na pozornicu javnosti, kao važnih učesnika u ekonomiji i, u sve većoj meri, u politici... nezaustavljivo je i od ogromnog značaja. "26 Žene sada imaju pravo glasa u Turskoj, Egip­tu i Iranu, a ni aj atolah Homeini, sa svojim fundamentalističkim stavovi­ma, nikada nije ukazao da bi to trebalo da im se oduzm e.27

430

Ja sam skeptik. Ne znam šta su tačno „važni učesnici". Niti mogu da predvidim skoriju transformaciju struktura koje počivaju na muško-žen- skim podelama. Halim Barakat (Halim Barakat), arapski sociolog i pisac, priznajući podređeni položaj žena, saopštava da „proces emancipacije žena mora početi transform acijom vladajućih socioekonomskih struk­tura da bi se uklonili svi oblici eksploatacije i dom inacije".28 (Ako je tako, žene će čekati slobodu nekih hiljadu godina.) A ne bih se mnogo ohrabrivao ni pravom glasa: za arapske političare, posebno za one kon­zervativnije, ženski glasovi su samo koristan glasački element. M ogu da glasaju, ali ne i da odlučuju.

Čini mi se da te m ale novine i mrvice otpora ne dotiču arapske m us­limane. Spremnost mnogih (većine?) žena da prihvate i brane stare običa­je um anjuje značaj tih lekcija iz emancipacije.* Osim toga, žene ne mogu osvojiti svoja prava, ona im se m oraju odobriti. Prihvata se samo m iš­ljenje muškaraca, a povremeni feministički izazovi malo utiču na njihov navodno spontani osećaj superiornosti. Mini suknje u Bejrutu neće ih zastrašiti niti naterati da prom ene m išljenje , samo će ih sablaznuti i učvrstiti stav d a je žensko telo užasna, demonska materija.A

Ekonomske implikacije polne diskriminacije su vrlo ozbiljne. Pori­cati žene znači uskratiti zemlji radnu snagu i talenat,** ali (što je jo š gore)- gušiti inicijativu dečaka i muškaraca za napretkom.AN e možete učiti

* Cf. m ini prikaz (TL S, 1. oktobar 1993, str. 28) knjige A rlene E. M acleod , Working Women, the N ew Veiling, and Change in Cairo (N ew York: Columbia, 1993), u kom e se tvrdi da nošenjem feredže žena na sim bolički način i protestuje zbog gubitka identiteta i statusa, ali i da se slaže sa joj je m esto u kući, jer je sam im svojim telom grešna”. Takvo preplitanje otpora i pristajanja je svojevrstan „prilagođeni protest”. Žene Kaira, ako zaista istovrem eno flertujete i sa pobunom i sa pokoravanjem, uzalud se nadate slobodi! t Fem inističke političke aktivnosti neće uplašiti ni m uškarce u liberalnijim m uslim an­skim zem ljam a. O pokušajim a redefinisanja islam a po ovom pitanju, videti: Barbara Kroset, „Pokret m uslim anskih žena je sve jači”, N. Y. Times, 12. maj 1996. str. A-3. O kon­tradiktornostima u sam om islam u, videti A sh Devare, „For Indonesian Fam ilies, Small- er Is Now M etter”, Boston Globe, 23. jun 1996. str. 69.**Neki se ne bi složili. U pism u objavljenom u The N ew York Times od 26. jula 1995, Vil- ijam J. Parente, potpisan kao profesor političkih nauka na Skrantonskom univerzitetu, diže glas protiv „oslobađanja žena” u arapskim zemljama, jer bi one onda „preplavile ara­psko tržište radne snage, što bi još v iše smanjilo plate”.t I dem ografske p osled ice su ozbiljne. Sposobnost žena da zarađuju novac radeći van kuće utiče na njihov položaj u dom aćinstvu i na planiranje porodice. Na primer, ima ne­gativan uticaj na reprodukciju. Cf. Dasgupta, „Population problem”. Zato ne treba da nas čudi što se odluka m uslim anske žene (često nem uslim anskog porekla) da radi van kuće

431

polovinu stanovnika da su superiorni zbog svoje fiz ionom ije, a da istovrem eno ne uspavate n jihove am bicije i obezvredite napore za usavršavanjem. Kako možete zvati mušku decu „paša" ili, kao u Iranu, da im govorite da im aju zlatan penis, a da ne uspavate njihovu želju da uče i rade .29 N aravno, i u takvom društvu biće radnih i naprednih, bar zbog podele poslova i dobiti. Ali ono se ne m ože pored iti s drugim društvima koja traže napore svih da bi se izdvojili talenti.

Uopšte uzev, najbolji pokazatelj mogućnosti zemlje za napredak i razvoj jeste položaj i uloga žene. To je najveći nedostatak današnjih m us­limanskih društava Srednjeg istoka, najjača prepreka modernizaciji. N a­ravno, i druga društva omalovažavaju žene i daju prednost muškarcima. N iko nije savršen. Setite se mačizma Latinske A m erike ili japanskih domova bez očeva koji odbacuju porodicu zbog karijere.30 Čak i u tako­zvanim naprednim društvim a Zapada položaj žena može biti bolji. Ali ako pokušam o da opišem o odnose između polova skalom koja ide od nikakve do pune ženske em ancipacije, m uslim anske zemlje, posebno arapske, našle bi se na njenom dnu. Žene ponižavaju od samog rođenj a. Samo njihovo postojanje je nesreća, telo im je greh .31 Dečake uče da mogu nekažnjeno da udaraju svoje sestre, m lađe i starije - i sâm sam bio svedok takvog ponašanja dečaka na javnom mestu. M ajka je oćutala, a sestra se čak nije ni branila. Loše za devojčice, ali i za dečake.

Da li su takva ograničenja svojstvena islamu? Ne. Islam podrazume- va raznolikost. Ta globalna religija obuhvata raznovrsna društva (i delove društava) i kulture. Takođe, n jegovi sveti spisi sadrže bro jne upute (mnoge kontradiktorne) za skoro svaku situaciju. Politički teoretičar Fead Ajam i (Fouad A jam i) podseća nas da, kada je Muslimansko brat­stvo osudilo mirovni sporazum između Egipta i Izraela, egipatska vla­da je vrlo brzo naterala Univerzitet A lA zhar u Kairu da objavi daj e spo­razum u skladu sa islamskim zakonom .32 Tum ačenja načela iz Kurana m enjaju se s mestom, vrem enom i okolnostima.

Ipak, ne smemo zanemarivati opštu sliku zanoseći se detaljima. To je omiljeni argument muslimanskih apologeta u odbrani islama, uznemirenih zakonim a i institucijam a koje ne sm atraju „progresivnim a", i hitrih u

(ili čak da napusti dom bez pristanka m uža) smatra pretnjom po bračni sklad i po m užev- ljeno dostojanstvo i čast, i biva kažnjena u skladu s tim . Cf. G oodw in, Priče ofHonour, passimr, Barakat, Arab World, str. 101.

432

ukazivanju na izuzetke i različite verzije. Ali muslimanska društva ima­ju zajedničke karakteristike koje počivaju na jednoj veri. U državama Srednjeg istoka i vlasti i opozicija opravdavaju svoje delovanje islamom, što govori o presudnosti religioznog aspekta društva. Islam je argument koji vas m ože poneti napred, ali isto tako lako i unazaditi.

Neki odbacuju regresivni uticaj islama pozivajući se na m uslim an­sku ekonomsku, duhovnu i intelektualnu otvorenost u ranijem zlatnom dobu. Ako su mogli tada, mogu i sada. * Dva argumenta govore protiv toga. Prvo, konkurencija i zahtevani nivo produktivnosti daleko su veći danas, nego ranije. Značenje reči „m oderno" drastično je izm enjeno, posebno u kontekstu islamskih društava. (Takav stav bi podrazumevao da, pošto su Britanci nekada dali teniske šampione, to m ogu i danas.)f

Drugo, neuspeh da se drži korak s naprednim a dovodi do posebne im unološke reakcije. U tom smislu bogate naftne kiše velika su n e­sreća.33 Zatrovale su vladare, sluge i snabdevače, koji spavaju na novcu, razbacuju ga na krupne bezvredne projekte, uspevajući da prekorače svoje (naizgled) neograničene resurse. Ni Saudijska Arabija ne uspeva da uskladi troškove i prihode. Pri tom su ti grabljivci razbesneli m usli­mansku sirotinju koja svoje nezadovoljstvo i bes iskaljuje kroz funda- mentalističku doktrinu.

To je najtužniji deo priče. Islam, kao sve druge religije, im a svoje čisto i tvrdo jezg ro koje lako eksplodira u društvu izraženog mačizma. Otuda masakr religioznih protivnika u Siriji, revolucij a i progoni u Iranu, autokratski despotizam u Iraku i Sudanu, napadi na Kurde otrovnim ga­som u Iraku, genocid nad crncima na ju g u Sudana, spontana i planirana ubistva u Pakistanu, Egiptu i Alžiru.** N asilje u A lžiru sve govori: u

* Uradiće to sada, k aže M uham ed Talbi, istoričar i nekadašnji dekan T uniskog u n i­verziteta. Talbi podseća da, i pored m nogih potvrda m uslim anske netolerantnosti, m us­lim anski svet se ne m ože kriviti za „sistem atsko nasilno preobraćivanje u islam , niti za getoizaciju , opšte i m asovno proterivanje, genocid, ili, mora se reći, za holokaust”. L e Figaro, 27. mart 1997, str. B -27. M ožda je m alo blagonaklon prema m uslim anim a, ali s pravom ističe da su hrišćani u progonu manjina (posebno Jevreje) bili m nogo suroviji i drastičniji od muslimana.t Poslednji od njih, Fred Peri, višestruki šam pion tridesetih godina dvadesetog veka, ovekovečen je statuom na ulazu u V im bldon, izrazom počasti sretnijem dobu.** U tekstu „Enquête sur le m assacre d ’unjjeuple: Algérie: au delà de l’horreur”, Le nou­vel observateur, 23-29. m alt 1995. str. 58, Zan-Pol Mari zapaža: „Alžir je oduvek verovao da se sam o nasiljem m ože nešto postići.” Za podrobnija objašnjenja, videti Miller, God Has Ninety-Nine Names, od 168. strane. V ideti i Fisk, „Sept journées.”

433

f

pitanju je ne građanski rat, već rat protiv građana. Om iljeni način ubi- ja n ja je rezan jem grkljana. Tako se štede m eci, a ubica se približava B ogu .34 M lade žene koje su odbijale da se „venčaju" sa herojim a re ­volucije su streljane. Te ubice smatraju se odgovornim ,prvo kao muškar­ci, zatim kao borci za pravedni cilj.

N ajupadljiviji aspekt alžirske fundam entalističke kam panje je n je­na brzina - ko liko je m alo vrem ena bilo potrebno da se satovi vrate vekovim a unazad.

Ime mije Ozimandijas, kralj nad kraljevima:Pogledaj moja delà, o Moćni, i očajavaj!N ičeg više nema... tek beskrajan i gôUsamljen i jednoličan pesak osvaja daljinu.

Orijentalisti i esencijalisti

Pitanja Srednjeg istoka bude jake emocije u naučnicima. Čitaoci i pub­lika unapred znaju odgovore autora ili učesnika u raspravama. Diskusije, često obojene gnevom i zlovoljom, daleko su od diskusija. Niko se ne usuđuje da preda oružje na ulazu - možda će m u zatrebati. Koplja se lome oko arapsko-izraelskog sukoba, evropskog ekonom skog imperijalizma (formalnog i neformalnog) i zapadnjačkog kriticizma (odnosno kleveta- nj a) arapske ih islamske kulture, posebno po pitanju položaj a žena.

Pod takvim okolnostima diskusije se često svode na vređanja, čija je svrha om alovažavanje ili ismevanje protivnika. On j e ... (popunite praz­ninu). S veje jasno .

N ajistaknutiji povod za takve napade je „orijentalizam". Podrazume­va greh pisanja o Aziji, posebno o Srednjem istoku, ali perom stranaca, odnosno iz perspektive snishodljivog, neprijateljskog, eksploatatorskog Zapada. N apadi na nekad poštovanu zapadnjačku fascinaciju Istokom počinju u šezdesetim godinam a ovog veka (ako ne i pre), ali im je tek objavljivanje knjige Edvarda Saida Orijentalizam, 1978. godine, dalo zamah i usm erenje, I navelo na preispitivanje većine zapadnjačkih tek­stova o Srednjem istoku.35 Evo spiska optužbi:

1. Studije stranaca deformišu predmet istraživanja pretvarajući osobe u objekte. Ti objekti su po definiciji pogodni za m anipulaciju i dom i­

434

naciju. Za Saida, takvi orijentalni sistemi su „divljanje moći, ideološka izmišljotina - kovačnica mentalnih okova".

2. Ti lažni naučnici teže da stvore stereotipe u vremenu i prostoru. „Orijentalisti" (sama reč je izvorno evrocentrična) uvek su bili takvi i ta njihova postojanost posledica je neuništivosti islama koji se „nikad ne menja". Otuda i prateća bolest „esencijalizma". Orijentalisti ne žele da vide detalje, nijanse ili tkanje.

3. Stereotipi vode do rasizma i predrasuda. Razdvajaju jednu grupu od druge, podstiču nadmenost jednih i otpor drugih. Kada bismo smak- li masku „orijentalizma", otkrili bi se „naučnici, kritičari, intelektualci, ljudska bića za koja su rasne, etničke i nacionalne odlike manje važne od zajedničkog zadatka pom aganja ljudskom zajedništvu".36

Teško je raspravljati sa gordošću koja ne mora da ima veze sa isti­nom. Napori da se izleče te izmišljene bolesti postali su napadi na nauku. N a prvom m estu m etode supro tstav ljan ja orijentalizm u isk ljučuju neophodne istraživačke alatke. Svaki dobar komparativista zna da se raz­like uočavaju razum evanjem. Protivnici orijentalizma nisu dosledni - proglašavaju utvrđivanje osobenosti „esencijalističkim", istovremeno tražeći od drugih da shvate međugrupne razlike. Upravo razum evanje uzdiže različitost do osećaja zajedništva ljudskog roda.

Ironično, ali ti isti, toliko kuđeni „orijentalisti" - ti filolozi, arheolozi i putnici, uhvaćeni u peščanu oluju Srednjeg istoka - bili su očajnički zaljubljeni u arapski muslimanski svet. Neki su u njemu tražili izgubljeni ra j. U epigrafu jedne nedavno objavljene knjige stoji: .privlačnost, čaroli­ja Arabije, kako se često zove, bolestje m ašte."37 Danas te orijentaliste nazivaju pretencioznim, rasističkim imperijalistima. Toliko o njihovoj romansi: nijedno blagonaklono osećanje ne prolazi nekažnjeno. Bili su iskreni? Pa šta? Iskrenostje najjeftinija vrlina.

Osim toga, detalji ne m ogu zaseniti svetlost obuhvatnijih zaključa­ka. Naravno, sve je mnogo složenije nego što se čini. Ali, i pored toga, stvari se m oraju donekle pojednostaviti da bi se uočile pravilnosti i obrasci. U suprotnom , im aćem o sam o džepove pune nepovezanih podataka.

Takođe, loša vest nije obavezno netačna. Opsežna istraživanja mogu dovesti do neprijatnih zaključaka koji se, i pored toga, moraju objektivno ocenjivati, a ne proglašavati a priori netačnim. Samocenzura i zane­m arivanje naučnih dužnosti su neprihvatljivi. M noge kritike na račun

435

orijentalista svode se na advokatsko ulagivanje poroti. Advokate plaća­ju za takve stvari, a naučnici im aju plemenitije obaveze.

U tom smislu, naučni rad ne može se odbacivati samo zato što iza n je­ga stoje stranci - tvrdnje da samo muslimani m ogu da razumeju islam, da

jed ino crnci shvataju crnačku istoriju ili da su ženske studije potpuno razumljive isključivo ženama nisu prihvatljive. Takav stav onemogućava korisne dijaloge, isključuje dragocena zapažanja stranih istraživača i rado se stavlja u službu rasizma. Poznavao sam pripadnika čuvene bostonske grupe intelektualaca zvane „ bramani" koji nije mogao da shvati zašto je

jedan student italij anskog porekla insistirao da piše rad o Kristoferu Kolum­bu („Mislio sam d a je Kolumbo bio Italijan", objasnio je student), i dru­gog, iznenađenog što se jedan afroamerikanac interesuje za istoriju starog Rima - kao d a je začuđeni intelektualac bio Rimljanin više od ostalih.*

Povrh toga, diskrim inacija koja prelazi u isključivost podrazum eva preispitivanje lojalnosti: da lije dati naučnik na pravoj strani? Takvo pro- cenjivanje obuhvata i strane istraživače, koji će biti prihvaćeni ako im a­ju pravilne stavove, i dom aće naučnike (čak i bez obaziranja na takve odlike kakvaje boja kože). Tako, afroam erički istoričar ili političar koji ne zadovoljava standarde političke korektnosti postaje „čokoladna krof- na" (belo testo preliveno čokoladom).

U srednjoistočnom logoru antiorijentalista lozinka za prolaz je „anti- cionizam ". Svaka obzirnost p rem a Izraelu dokaz je pogrešnog ili nebitnog zaključivanja, ako ne i nečeg goreg. Tako su Edvard Said i n je ­govi sledbenici pokušavali da potcene B ernarda Luisa, vodećeg struč­njaka u toj oblasti, nazivajući ga „orijentalistom" i „esencijalistom", ali i ukazujući na to d a je „previše blizak izraelskom cilju da bi se m ogao smatrati sposobnim za nezavisno zaključivanje". Sigurno je d a je „Luis radio na jkorek tn ije što je m ogao. I pored toga, zapadni naučnici su podržali Saidovu kritiku, dok je m eđu islamistima i na Srednjem istoku prihvaćena sa uživanjem ."38

* Insistiranje na kvalitativnoj razlici izm eđu „naših” i „tuđih”, smatram najštetnijim, anti- intelektualnim aspektom teze o „orijentalistim a”. Interesantno je da Said u eseju o sam o- definisanju, napisanom nakon drugog izdanja n jegove čuvene knjige, ne kaže ništa na ovu temu. U m esto toga, fokusira se na kritike navodnog antizapadnjaštva knjige koje se, po njemu, svode dva pogrešna zaključka: da se orijentalizam sim bolički m ože pridružiti čitavom Zapadu, i da, izvrćući predstavu islam a i Arapa, vređa „savršen” sistem . Ž esto­ka odbrana od napada strašila. Said, „East isn ’t East”.

436

S druge strane, neki strani naučnici su prihvatljivi je r se politički slažu sa „čuvarim a kapije". Tako, Edvard Said navodi u Orijentalizmu izuzetke, šačicu zapadnih naučnika - propalestinski, proarapski, pro- m uslim anski orijentisanih - koji je su ili nisu u pravu, ali su u svakom slučaju na (po njem u) pravoj strani. Motiv pobeduje istinu i činjenice.39

Tamo gde cenzura vlada pom oću isključivosti i nehaja, nauka i istraživački rad su na gubitku.

Japanske žene govore muškim glasom40

Japan je , izgleda, izuzetak koji potvrđuje pravilo (svi znaju koliko su Japanci maco), i branitelji odnosa prem a ženama u m uslim anskim zem ljam a (tačnije, u arapskim m uslimanskim kulturama) ne propušta­

ju da ga pomenu u svoju korist. Ako su Japanci uspeli tako da se razvi­ju sputavajući svoje žene, zašto bi to bio nedostatak muslimanskih dru­štava? Zaista, japanske žene tradicionalno prihvataju podređeni položaj, sa svim njegovim direktnim ekonomskim posledicama. Napuštaju posao nakon venčanja i retko stižu do odgovornih pozicija rezervisanih za muškarce. N jihova tradicionalna odeća sputavala je slobodan korak kako bi im zaštitila skromnost i istakla ženstvenost. Žene su drugačije izgova­rale reči, opterećene višeslogovnim teretom pokornosti, uvežbavale su glasove do nivoa isprekidanog sopranskog cičanja, a pokretima su pod- sećale na karikaturu stidljive, plašljive poniznosti. (Jasno je zašto su

japanski muškarci tražili utehu u javnim kupatilima i sličnim kućama u kojim a su mogli da nađu „prirodnije" partnerke.)

Ipak, taj bogato razrađen sistem ženske podređenosti, opisan u jap an ­skim slikam a, pozorištu i film ovim a o samurajima, bio je m nogo izraženiji na klasnom nego na opštem nivou. Tako se ponašalo više i niže (zemljoposedničko) plemstvo, oni koji su mogli da priušte sebi lenčare- nje i sluge da rade umesto njih. U ostalim slojevima društva, uključujući bogate trgovačke porodice, žene su bile dužne da pomažu u održavanju domaćinstva (ie). To nije podrazumevalo samo staranje o kući i deci, već i brigu o troškovima i zaradi, i učestvovanje u poljoprivrednim i indus­trijskim aktivnostima. N jihova osnovna dužnost obuhvatala je staranjeo svim članovima porodice, počev od muža (i možda njegove majke) do najmlađeg deteta. Naravno, konkretne obaveze zavisile su od društvenog

437

položaja i im ovinskog stanja porodice, ali ta zajednička priroda uloge žene, kasn ije stopljena sa zadatkom nacionalnog napretka i jačan ja , om ogućila im je m nogo veći uticaj od pojednostavljene predstave po­štovanja pravila pristojnosti.

D akle, konvencionalna ograničenja ženskog ponašanja i pravila m uške dom inacije prevazišli su krupniji interesi. Kakva god d a je bila tradicionalna diskriminacija, prosvetne vlasti pod carem M ejdijem (od sedamdesetih godina devetnaestog veka) propisale su obavezno osnovno obrazovanje za sve. Četvorogodišnje (kasnije šestogodišnje) školovanje bilo je dovoljno da se devojčice opismene i savladaju jo š neka znanja. Zašto i devojčice? Jer je cilj bila modernizacija i usklađenost sa Zapadom. Celokupno stanovništvo je moralo da zna da piše, čita i da računa, i da pom aže deci sa domaćim zadacima. Industrijski razvoj, državna i vojna služba odvajali su zaposlene očeve od kuće i imanja. Žene su morale da preuzmu njihove obaveze. Mnoge siromašne porodice isprva su se bunile zbog dodatnih troškova - škola i školska oprema nisu bili besplatni. Neke škole su čak spaljene. Ali uzdizanje doma u privređivačku zajednicu, u gradivnu jed in icu državnog bogatstva i napretka, preobratilo je i one najzaostalije. Godine 1890. samo 30 posto doraslih devojčica pohađalo je školu, dok ih je dvadeset godina kasnije bilo 97,4 posto.41

Istovremeno, ženske aktivnosti su se m enjale u skladu s potrebam a nove ekonomije. Sve više njih nalazilo je poslove van kuće, pre svega u lakoj industriji (tekstil, itd.), u kojoj su činile 60 do 90 posto radne snage. N a kraju devetnaestog veka, te industrijske grane učestvovale su sa 40 posto u ukupnom nacionalnom proizvodu i sa 60 posto u izvozu.42 Kako su industrijske radnice mogle da podižu i uče decu? Tako što su nakon venčanj a napuštale posao i posvećivale se domaćinstvu i porodici - osim ako n jih o v a zarada n ije b ila neophodna (važno „osim "). Z em lja i dom aćinstvo bili su na prvom m estu, a pol na drugom. Zbog takvog redosleda prioriteta uloga žene ni u jednom trenutku nije bila samo repro­duktivna. B ila je više od nosioca poroda - radnik, potrošač, štediša, upravnik. I uvek je , po pravu i potrebi, im ala pristup javnosti. (To je izražena i ključna razlika u odnosu na arapska m uslim anska društva.)

Ali j apanske žene nisu imale politička prava. N isu glasale ni vladale i m uškarci su to smatrali pravednim. Politika, jo š više vojska, pripadali su m uškarcim a po pravu i prirodi. (S druge strane, japanska vojska rado

je prihvatile negovateljice, j e r su m uškarci bili zauzeti destruktivnim

438

aktivnostima.) Japanke su dobile pravo glasa tek nakon Drugog svetskog rata - baš kao Francuskinje, a brže od švajcarskih žena. Ali, i pored toga, za njih je bilo malo m esta u izvršnoj vlasti. Ni po tome se Japan ne raz­likuje mnogo od drugih zemalja.

Kako je ova pragmatična, delimična diskriminacija uticala na m uš­karce? Odgovor nije jednostavan: japanski muškarci uživaju pravo na osećaj seksualne privilegovanosti i superiornosti, što se ponekad oseti u prepunim vozovima podzemne železnice u kojima je anonimnost odlična zaštita.43 S druge strane, Japanci pomažu u oblastima koje su tradicional­no povezivane sa ženama. Na samom početku vladavine klana Tokugava (1610. godine) trgovac je ovako savetovao sina o njegovim dužnostima:

Sam potpali vatru u peći, za doručak i večeru, i izbaci pepeo kad treba... Obidi oko kuće i pokupi nepotrebne sitnice: p rekratke kanape treba iseckati za cem ent... parčiće drveta ili slom ljenog bam busa, čak i one male, od jednog centim etra, treba sačuvati, očistiti i upotrebiti za pot- paljivanje... kada se neke stvari prvi put nabavljaju... otiđi i sam ih kupi.Ali plati što m anje možeš, i pažljivo zabeleži sve cene. Tako ćeš kasni­je znati da li sluga kupuje preskupo ili ne... Kažu d a je održavanje kuće briga o drvetu za vatru, drvenom uglju, i ulju... Kako god ga zvali, ako m uškarac ne preuzm e te obaveze na sebe, nikada neće moći da vodi dom aćinstvo kako tre b a .44

„Kako god ga zvali..." Bile su to reči trgovca o drevnim, iskonskim vrlinama. Drugim recima, japanski dečaci i jesu i nisu bili razmaženi.

Ekonom ski razvoj i političke prom ene izmenili su detalje, ali os­novne vrednosti su opstale. Današnje školovanje je vrlo kompetitivno - ispiti su prave scene borbe. Gradovi su narasli i putovanje do posla veli­ki je problem. Očevi sve m anje viđaju dom i porodicu, ali to je samo uzdiglo ulogu i dužnosti žena. Ali i udaljilo ih od pretpostavljenih radosti bračnog života. Žene danas završavaju fakultete, usavršavaju se, traže put do direktorskih pozicija. Još uvek udaraju u stakleni zid i ostaju stid­ljive, čak i ćutljive, u prisustvu muškaraca. Ali muškarci su spremni da se odreknu porodice u korist karijere. U društvu u kome očevi imaju m a­lo vremena za ženu i decu neudate žene ne oskudevaju u muškoj pažnji. Nismo m i tako ludi, rekli bi muslimani.

Kada sam posetio Japan 1991. godine i išao na večere, domaćica (ako je starija) odbila bi da obeduje s muškarcima, ali bi iznosila poslu-

439

ženje. Ukoliko je u pitanju bila m lada žena, sela bi s nam a, kao i deca. N ekoliko godina pre toga, video sam da u arapskoj kući žene spremaju obrok, ali se ne po javlju ju čak ni da iznesu posluženje - goste prim a i služi domaćin. Dva sveta.

Zajednička crta je testosteronsko razm etanje hrabrošću i sklonost ka nasilju. Japanska istorija puna je osvajačkih i odbrambenih ratova, prav- danih nacionalnom neophodnošću. N išta nije tako guralo Japan napred. N iti ga vraćalo nazad.

440

Imperije i doba posle njih24 .

Evropske prekookeanske im perije rodile su se u petnaestom veku na atlantskim ostrvima (Kanarska ostrva, M adera) i u delovima severne Afrike, a zamrle u drugoj polovini dvadesetog veka. Petsto dugih godi­na dominiona. Ali, i pored upečatljivog učinka, kolonijalizam je bio tek prolazni fenomen u većem istorijskom zamahu. Raskoš i ponos, sjedne, ponižavanje s druge strane - sve to je prošlo. Naravno, nije zaboravljeno. Ipak, gubici se mogu nadoknaditi, dobici sačuvati, a onda se može krenu­ti napred, ka novim prilikama i zadacima.

Imperija, imperijalizam, kolonija, kolonijalizam - izrazi koji traže definiciju.* Imperijalizam je sistem („princip ili stav") i težnja za carevi­n o m - dominion jedne zemlje nad drugom. Imperije su se uspostavljale i jača le zajedno s državama. Zbog plemenite etimologije i veze sa voj­nim i diplomatskim osvajanjim a, sa statusom, moći i bogatstvom, „im- perijei" i „im perija lizam " su (bili) izrazi koji bude ponos. Poslednje reči kralja Džordža V januara 1936. godine bile su: „Kako je imperija?"

Tvrđenje da imperije postoje od kad je istorije čini se kao opštepoz- nata istina koju, ipak, ne treba tako olako prihvatati. Neki, na primer, sm atraju d a je im perijalizam , koji je dostigao vrhunac krajem devet­naestog veka, donekle posledica, sporedni proizvod m odernog kapi­talizm a - Lenjinovim recima, „najviši stepen kapitalizma". N a osnovu toga izvode zaključak da su im perije bile neophodne za napredak i opstanak m odernog kapitalizma. Istrajnost takvog stava može se meri- ti količinom literature koja govori da su ciljevi imperijalizma bili p le­m enitiji od materijalne dobiti, bez obzira na sve otim ačine.1

* Za izvrsnu raspravu o ovim term inim a i razlikovanju u kontekstu vrem ena, prostora i ideologija, videti K lor de A lva, „Postcolonization”. On je isključiviji od m ene, posebno u pogledu korišćenja termina imperijalizam i kolonijalizam, odnosno postkolonijalizam i postkolonijalnost. N jegov pristup im a određenih prednosti, ali ja ću žrtvovati nijanse jezgrov i tosti.

441

Istorija poriče vezu im perijalizm a s kapitalizmom. Setite se drevnih carstava Egipta, Kine, Asirije, Persije, Rima; ili, u m oderno doba, pre­minule, neprežaljene kom unističko-socijalističke im perije Sovjetskog Saveza. Ipak, ko zna koliko puta u istoriji su se čuli zahtevi da se otporom i revolucijam a oduzme moć im perijalistim a i kapitalistima. Interesuje ih samo novac - im a li nešto gore od toga? Loše definicije i objašnjenja vodili su do pogrešnih zaključaka.

Kolonijalizam je jo š obesniji brat blizanac imperijalizma: „M nogi ga povezuju sa socijalnim nejednakostima, zlostavljanjem ljudi i m oral­nim imperativima koji pozivaju na otpor i borbu za oslobođenje i zahte- vaju pravdu."2 Reč „ko lo n ija " je isprva imala sasvim bezazlenu kono­taciju - u antičkom svetu označavalaje naseobinu etničke grupe daleko od m esta njenog porekla. Tako je u Kartagini postojala feničanska koloni­

ja , a u Italiji grčka. Ali poznato je da naseljavanje podrazum eva zauzi­m anje tuđeg (kvalitetna slobodna zem ljaje retka), zato i ne može biti dobro i čestito, bar ne za žrtve - zato je naseljavanje kao sistem (koloni­

jalizam ) očigledno škodljivo. U poslednje vreme ,Jcolonijalizmam” se sve više koristi da označi „svako stanje ekonom ske ili političke zavis­nosti", bez obzira na to da li podrazum eva proterivanje starosedelačke populacije.3 Zbog takve pežorativne kvalifikacije m oderni kritičari strane (zapadne) dom inacije radije koriste reč kolonijalizam od imperijalizma. Kolonijalizam zvuči gore.

Početke evropskog im perijalizam a (kolonijalizama) - ravnopravno ću koristiti oba term ina - m ožem o tražiti jo š u srednjem veku, u osva­jačkom tevtonskom naletu na istočne, slovenske zem lje (Drang nach Osten), u invaziji N orm ana na Englesku i N orm andiju, engleskih poho­da na Britaniju i španskog zauzim anja sopstvene zemlje (reconquista)4 Ove ekspanzije su često podrazum evale asim iliaciju. O svajači su se stapali sa starosedeocima i gubili svoj identitet ili bi apsorbovali osvo­

jen e narode. (Na te procese ukazuju mešoviti brakovi, prom ena jezika i ličnih imena.)* Tako su Norm ani porazili Anglosaksonce (1066. godine) koji su pre toga oterali R im ljane i pokorili starosedeoce Brite (keltski narod što je i sam potčinio prvobitne stanovnike), potisnuvši mnoge od

* Cf. Irminonov Polyptique, o popisu stanovnika imanja opatije Sen Žermen (u neposred­noj b lizini Pariza) početkom devetog veka. Ko im a franačka im ena, a ko galsko-rom an-ska?

442

njih u Vels i preko Lam anša u današnju Bretanju. Stanovnici Bretanje i danas m ogu u velikoj meri da razumeju radio-emisije na velškom. *

Drugim recima, ostrvo Britanija je bilo poprište neprestanih osva­ja n ja i napada koji su vremenom oblikovali jedinstveno društvo. (Prem­da neki Velšani i Škotlandani jo š sanjaju o nezavisnosti. Slične težnje postoje u baskijskim oblastima Španije, pa i Francuske, odnosno u Kata- loniji i Korzici, kao i u ostacima starih carstava Habzburga i Romanovih. A nedavna tragedija u Bosni opominje da sećanja na poraze i osvajanja ne zamiru, da se m ogu razbuktati i zloupotrebiti, i d a je život kratak, a osveta dugotrajna. Turci su pobedili Srbe na Kosovu 1389. godine i to odavno zaboravili, ali Srbi su na tom porazu izgradili svoje agresivne nacionalne težnj e . )

Slični primeri mogu se naći svuda. Kinezi su se vekovim a širili na ju g , potiskujući starosedeoce. Japanci su oteli svoja „rodna" ostrva od naroda Ainu, koji se sveo na etničku grupicu na severu. Burm anci su došli iz M ongolije i dali svoje ime zemlji na dalekom jugu , asimilujući većinu starosedelaca (još se sukobljavaju sa onim otpornijim). Arapi su iz pustinje krenuli u osvajački pohod na plodniju zemlju i pregazili Sever- nu A friku, konvertujući većinu svojih podanika u islam. Oblikovali su muslimanske države i nametnuli svoj jez ik toj raznolikoj populaciji. (Od 1998. godine arapski je jedini zvaničan jezik u nekad francuskom Alžiru.)

Zato Srednji istok (pravi evrocentrični izraz) obuhvata oblasti sve do Atlantskog okeana.

N em a sumnje daj e uobičajeno shvatanje imperijalizma kao tekovine zapadnog društva i ugrožavan ja isključivo neevropskih naroda po ­grešno. tlpak , većina ljudi misli tako. Tačno je da su evropski pohodi po okeanima i prateće pokoravanje stranih plemena i zemalja pomoću nad­m oćnog oružj a i znanj a izazivali posebne istorij ske poremećaj e. Ta dale­ka m esta i narodi bili su kulturno, geografski i fizički drugačiji. Dok su

* K asniji upadi i invazija D anaca dovela je u devetom veku do odvajanja značajnog delà istočne Engleske, poznatog kao Danelej. Danski osvajači su se stopili sa starosedeocim a, i pola veka kasnije, ta oblast je vraćena engleskom kraljevstvu.t Moderan Japan se ponekad pominje kao izuzetak; ali šta je sa prekolonijalnom Afrikom? Isti ti „progresivni” m islioci koji besne zbog evropskog kolonijalizm a ponose se ekspan­zijom plem ena Zulu ili Ašante. O m anihejskom viđenju evropske istorije, koji postavlja dem onskog belog čoveka naspram žrtava druge boje kože, videti Bruckner Teras o f White Man.

443

pređašnja o s ta jan ja bila lokalna i završavala se na asimilaciji, te nove zemlje bile su plen, polja mogućnosti - nikako ravnopravne komponente, već dodaci. D om oroci su smatrani nižom vrstom - upotrebljivi, bistri, ali ne potencijalni E vropljani. Evropska dom ovina nije dozvoljavala m ešanje starog i novog, prem da se to dešavalo, kao u Španskoj A m eri­ci i u portugalskim kolonijam a i u Starom i N ovom svetu.* Britanski guverner u Zapadnoj A frici je 1898. godine naložio je da se sagrade dva terena za kriket, jed an za Evropljane, drugi za A frikance. U takm ice izm eđu dva tim a su im ale izrazitu dim enziju rasnih sukoba (toliko o sportskom duhu), a kada bi Afrikanci počeli da pobeduju, meč je preki­dan.5 Otada je ostvaren veliki napredak: m anje kolonijalnog ponosa, a više kolonijalnih poraza.

P risvajan je i eksploatacija tih udaljenih zem alja odvijali su se na različite načine. Spancima je jed in i cilj bilo blago. N jihovo carstvo hrani­lo se mineralima, raznošenim lokalnim i regionalnim kanalim a protoka radne snage, nam irnica i robe, zatim morskim putevim a koji su vodili do Evrope. Za razliku od njih, Portugalci u Aziji su m orah da se nose sa mnogo brojnijom i nepokornom populacijom. M orali su da grade mala, odbrambena utvrđenja, poput Goe, odakle su preduzimali svoje poslovne pohode (kupovina, p rodaja i „reketiranje" lokalnih trgovaca)."''

H olanđane i Engleze interesovala je trgovina zbog koje su često m orali da se m ešaju u lokalne sukobe i zauzim aju teritorije. D a bi učvrstili vlast i zaštitili se, morali su da plaćaju ljude pod oružjem. Ali osvojene teritorije om ogućavaju privilegije i monopole, dok se troškovi upravljanja m ogu preneti na evropsku domovinu i starosedelačku po ­pulaciju. Prokonzuli nisu mogli, pored svih problem a, jo š i da računaju koliko košta njihov sm eštaj.

Kada su utvrdili pozicije, Holađani i Britanci su počeli da razvijaju poljoprivredu, sa am bicijam a mnogo većim od mogućnosti novih teri­

* Španska vlada je u p očetku nalagala Spancim a da se ne m ešaju sa Indijancim a, ali neizbežno spajanje osvajača i starosedelaca (castas) dovelo je do stvaranja velike m eleske populacije, koja je , zbog b oleština kobnih za dom oroce, skoro dostigla brojnost čistih Indijanaca. D ve grupe, mestizos i criollo namerno su se odvojili od castas, podigli ustanak protiv Spanaca i preuzeli vlast nad novim nacijam a - K lor de A lva, „Postcolonization”. t Uporedite portugalsku im periju u A ziji sa južnoam eričkim (Brazil) i afričkim (A ngo­la i M ozam bik) kolonijam a. U neazijsk im zem ljam a, naišli su na raštrkanu populaciju bez političke organizacije neophodne za ozbiljniji otpor. Zato su Portugalci lako zauzeli te teritorije, čije su granice dugo bile nedefinisane.

444

torija. Istorija im perija puna je priča o botaničarskim poduhvatim a, prenošenju industrijskih biljaka na obećavajuća zemljišta u zahvalnim klimatske oblasti: šećerna trska se sa Indijskog okeana proširila sve do Karipskih ostrva; kineski čaj je gajio i u Indiji i na Cejlonu (indijski i kineski čaj su bili ljuti rivali); kaučukovo drvo je preneto iz Brazila u M aleziju; južnoamerički kininovac (izvor kinina) presađivanje od Svete Jelene do Jave; uljaste biljke iz Novog sveta stigle su do Zapadne Afrike; više se i nije znalo gde se sve uzgajaju kafa i kakao. K ljučnu ulogu u tome imala je Kraljevska botanička bašta u Kjuu, na obali Temze (gde se princeza posvećivala svom hobiju), koja je uspešno spajala nauku i trgovinu. To je bio mnogo stabilniji i postojaniji način bogaćenja od oti­mačine ili eksploatacije (premda se Englezi nisu ustezali da prisvoje dija­mante Indije i Južne Afrike, australijsko zlato, burmansko ulje).

Privatni i posebni interesi bili su j ači od razumnih, umerenih plano­va. Trgovce su nove teritorije interesovale samo zbog trgovanja. Poslo­vali bi i sa đavolom da im je to donosilo zaradu. Ali nisu želeli da ih pljač­kaju ili maltretiraju lokalni trgovci ili službenici koji su ih smatrali poten­cijalnim plenom. Zato su, na prvi nagoveštaj nevolja, zatražili zaštitu matičnih vlada.

V lade su jed v a čekale da priskoče u pomoć. N jihovi „ukočeni", uglavnom nesposobni predstavnici, birani više zbog porodičnih i poli­tičkih veza nego po zasluzi, obožavali su form alnosti i protokol.* (Biografije tih „uštirkanih kragni" navode nas da se zapitamo kako su uopšte Britanci izgradili i održavali imperiju. Ali nekoliko izuzetnih poje­dinaca može da nadoknadi propuste mnoštva nesposobnih nadređenih službenika koji su jed v a čekali da im prepuste svoj posao.) Ti funkcioneri plemenitog porekla često su prezirali trgovce i smatrali ih prostim, pohlep­nim i nametljivim. Bila je to greška, je r trgovci su uspevali da nadu način da ih ocrne u Londonu i Parizu, koje je interesovao jedino novac.

* O vo su laskave reči sera D žordža Robinsona, glavnog rukovodioca britanskih trgova­ca u Kantonu, upućene lordu Palmerstonu u Londonu: „Verujem da ne moram da potvrđu­jem duboku posvećenost i poštovanje s kojim ću u potpunosti prihvatiti i izvršiti instruk­cije što im am čast da primim, u pogledu ove ili b ilo koje druge stvari.”Dosledno i nepokolebljivo pokoravanje naređenjima i uputstvima koja m i se daju... temelj je na kom e gradim ...” G odinu-dve nakon ovih reči, taj laskavac je otpušten po kratkom postupku. Ser D žordžu ostaje kao uteha činjenica da se ponašao u skladu s engleskom džentlm enskom tradicijom. Cf. preterano ulagivanje V ilijam a Pita kralju Džordžu III - Cook, The Long Fuse, str. 111.

445

Pored toga, vladini predstavnici nisu im ali vrem ena da brinu o trgovinskim problem im a, j er su imali sopstvene planove za napedova- nje i bogaćenje. Im perije privlače takve ljude, nevoljne da provedu ži­vot u podrum im a m agistrata neke sum orne evropske dom ovine, nadm ene muškarce željne moći, koje su (ako je verovati nekim izvešta- jim a) često privlačile seksualna nesputanost i slobode višerasnog, ani­malnog sveta. To nisu bile zdrave klime, i mnogi Evropljani tamo su rano umirali; pili su kao ribe, a alkohol je otrov. (Ali energični i odvažni m i­sle da su besmrtni.) Istovremeno, govorili su o „dužnosti", „napretku", posvećenosti „višim ciljevim a".6

Viši ciljevi podrazumevali su osvajanje, „vlast nad palmama i anana­som" . Razumniji funkcioneri u kolonijalnom uredu pokušavali su da obuz­daju predstavnike u tropima, ah njihova uputstva putovala bi mesecima, što je bilo i više nego dovoljno da gram zivi službenici ostvare svoje planove. eccavi [pogrešio sam]", pisao je ser Čarls Nejpije (Charles Napier) svojim nadređenim a u Londonu - kratak izraz pokajanja kojim je molio da m u se oprosti sto je 1842. godine zauzeo Sind uprkos izriči­toj zabrani. Tako su, vekovim a, korak po korak, B ritanci (na prim er) polako zauzimah sve više teritorija: celu Indiju, veći deo Burme, Kanadu sve do Pacifika, Australiju i Novi Zeland, kao i vodene čvorove, stanice za dopunu goriva, strateške tačke, utočišta duž glavnih trgovačkih pute- va i najvažnije periferne centre velikih tržišta (Gibraltar, Malta, Santa Jele­na, Kejptaun, Bombaj, Singapur, Hong Kong, Aden). Takva mesta bila su izvori raznih blaga - neka su zadovoljavala imperijalne interese, druga su bila trgovački rajevi. Ali, u suštini, sva su bila nagrada za premoć.*

N ekada su studenti svetske (ili evropske) istorije učili da postoje „stare" i,,nove" imperije. Stare su obuhvatale oblasti osvojene između 1500. i 1800. godine: španske teritorije u Americi, engleski i francuski dominioni u Severnoj Americi, parčići Indijskog okeana koje su prigra-

* G ranice su bile lin ije susreta jakih i slabih, sam im tim i njihovih sukoba i odmeravanja snaga. Erl od Karnarvona pom inje 1878. godine „problem atičnost granica” : „Iste pro­vokacije, realne ili pretpostavljene... ista iskušenja onih na m estu koje nudi m ogućnost osvajanja nove teritorije” bili su univerzalna crta im perija - Hyam , Britain's Impérial Century, str. 283. O im perijalizm u kao izrazu dispariteta m oći, videti Landes, „Som e Thoughts on the Nature o f E conom ic Im perialism ” i „An Equilibrium M odel o f Im peri­alism ”.

446

bili Portugalci, Holanđani i Britanci. Onda su se, na prelazu u devetnaesti vek, skoro svi američki delovi „starih im perija" odvojili od matica. Za m noge u Evropi to je bila potvrda ludosti čitavog poduhvata građenja im perija - uloženo je toliko truda za nešto što se nije m oglo održati. Apetiti prem a kolonijama su splasnuli. Godine 1763. (kadaje potpisan Pariški sporazum između Francuske i Britanije) činilo se d a je im peri­jalizam zapao u stogodišnju letargiju.

Britanska unutrašnja politikaje podržavala takvo stanje. Uvek prak­tični liberali govorili su d a je sve to bila greška, novac bačen na necivi- lizovane, nezahvalne, nelojalne podanike (Džordž Vašington i njegovi drugari) - na „zle, licemerne lukavce".7 Neki su se zalagali za odricanje od kolonija koje jo š nisu zatražile nezavisnost.

Ali da lije imperijalizam zaista mirovao? Tako izražajan oblik ispo- ljavanja moći teško se mogao zaustaviti u trenutku kada je industrijska revolucij a j ačala Evroplj ane i povećavala nj ihovu sposobnost preživlj a- vanja u nekada kobnim okruženjima. Upravo suprotno - u tim deceni- jam a imperijalizam je bio u punom zamahu, što, između ostalog, pokazu­ju i francusko osvajanje Alžira (1830. godine), britanska okupacija Indi­je i napredovanje u Burmi, rusko osvajanje Sibira i Kavkaza, i američ­ka ekspanzija na zapad kontinenta. Uspavala se samo pažnja istoričara i logika zagovornika doktrine da su imperije morale da čekaju poziv zre­log (zamirućeg?) kapitalizma.

Takav istorijski tok doveo je do takozvanog „novog imperijalizma". Krajem šezdesetih godina devetnaestog veka sve izrazitija neposlušnost domaćeg proleterijata skrenula je poglede gramzivih kapitalista ka stra­noj radnoj snazi pogodnoj za eksploataciju. Afrika, ali i delovi Azije i pacifička ostrva bili su posebno privlačni najvećim evropskim država­ma. M eđu njim a, najam bicioznija bila je N em ačka koja je sa zakaš­njenjem uviđala da ne može biti svetska sila bez prekookeanskih pose- da. Kada se slegla prašina, čitava A frika je bila u rukama evropskih sila. Jedini izuzeci su bili Liberija (američki eksperiment vraćanja crnih robo­va njihovom m atičnom kontinentu) i E tiopija koju Italijani nisu uspeli da okupiraju.

„Novi im perijalizam" se razlikovao od starog. Navodno, vodili su ga racionalni, m aterijalistički interesi, ali kasna osvajanja nisu mnogo obećavala u tom pogledu. Naravno, neke teritorije su raspolagale poten­cijalno dragocenim resursima, ali u trenutku osvajanja Evropljani nisu

447

znali za većinu tih prirodnih blaga. Teritorije su se grabile zbog strateškog značaja ili da bi se preduhitrili protivnici. Naknadno otkriveni potenci­

ja li tih oblasti bili su neplanirani dobitak, ponekad tako značajan d a je izazivao nove borbe privrem eno prim irenih osvajača. N a primer, bez­obzirni tragači za zlatom su se zbog južnoafričkih rudnika zlata u oblasti Transval sukobili sa afrikanerskim vlastima i pozvali Britance da inter- venišu, što je dovelo do Burskog rata.

Radikalni i skeptični posm atrači istakli su d a je do tog okasnelog grabeža za zem ljom došlo prvo iz kapitalističke pohlepe, a onda iz potrebe - bio je to preduslov daljeg napretka Evrope. Prvi razlog se može prihvatiti. Pohlepa je bila puštena s lanca - ne obavezno kapitalistička, već obična, ljudska gramzivost. Z ahvalju jući repetirajućem oružju i mitraljezima, ubijanje i otimačina bih su lagan posao - toliko da su evrop­ski divljaci uživali ubijajući domoroce koje su nazivali „divljacima". (Za takozvane džentlemene, lov je bio test hrabrosti i kukavičluka. I dalje je tako.) Ovo su reči mladog Vinstona Čerčila (Winston Curchill), nepored- no pred O m durm ansku bitku, osvetu B ritanaca za G ordonovu smrt u K artum u: „Naravno da treba da pobedimo. Naravno da treba da ih po ­kosim o." I: „Nikada više neće se odigrati nešto slično Omdurmanskoj bici. To je poslednja karika u dugom lancu spektakularnih sukoba čija je ja sn a i uzvišena veličanstvenost oplem enila rat glamurom." Starose- deoci su brzo naučili kako da razočaraju osvajače - predavali su se suviše brzo. Pošto nije bilo vrem ena za ub ijan je , izostale su m edalje i una- p ređen ja .8

Pretpostavka da su ta osvajanja bila neophodna za prosperitet E vro­pljana obična je glupost. Neki poslovni ljudi je su lepo zarađivali u tim čudnim i dalekim krajevima, ali takvih srećnika je bilo malo. Evropske ekonom ije nisu imale skoro nikakvu korist od tih egzotičnih dominiona. Iskusni preduzetnici su se klonili te diviljine. Kada je belgijski kralj Leopold, otelotvorena korupcija s krunom na glavi, pozvao nemačkog bankara Gersona Blajhredera (Gerson Bleichroder) da zajedno ulože u K ongo, N em ac se zahvalio i odbio. N aravno da m u je , kao i svakom dobrom bankaru, takvo partnerstvo bilo interesantno, ali je bio dovoljno dalekovid da predvidi teškoće i gubitke koji bi m u ono donelo. N eko­liko godina kasnije (rane osamdesete godine devetnaestog veka), Biz- m ark je resio da iscedi neke komadiće A frike i nekoliko Pacifičkih ostr­va. D a li bi m ožda B lajhreder hteo da pom ogne? Ovoga puta, bankar je

448

morao da bude predusretljiviji, je r mu je Bizmark bio važan privatni kli­jent. Ipak je tražio garanciju minimalnog povraćaja uloženog kapitala.

Javnost je bila druga priča. Neke preduzetnike možete obmanjivati neko vreme, političare veliki deo vremena, a glasače skoro sve vreme. Pol Lero-Boli (Paul Leroy-Beaulie) ovako je objašnjavao francuskim biračima zašto je imperijalizam dobar: „Najkorisnija funkcija kolonija je... da obezbeduje matičnu zemlju spremnim tržištem kako bi se njena industrija održavala, a stanovnici - industrijalci, radnici ili potrošači - više zarađivali i mogli da nabavljaju raznovrsniju robu." Tako je koloni­ja ln a ekspanzija postala /e/im ofi/pred izborn ih govorancija. M alo se razmišljalo o političkoj korektnosti i o opravdanosti tih izjava. Današnji istoričari i politički ekonom isti trebalo bi da znaju da ne uzim aju za ozbiljno ta predizborna obećanja.

Ali, da li je neophodno osvojiti državu da biste preuzeli njeno tržište? Istorija se ne slaže s tim. Nekada su istoričari pisali o (formalnim) impe- rijama, a danas pažnju posvećuju nezvaničnim dominionima.9 Uzmimo za primer istoriju evropskog prisustva i uticaja na Srednjem istoku. Go­vorimo o oblasti koja je obuhvatala Otomansko carstvo, formalno neza­visno, ali sve pokornijeg slugu evropskih zahteva, i Egipat, pod otoman- skom vlašću, ali zapravo u evropskoj sferi uticaja. Istorija egipatskog ekonomskog i političkog razvoja u devetnaestom veku je nepotpuna, ako se uzmu u obzir i nezvanične, nevidljive niti kontro le .10 Isto važi i za Persiju, koj a nikada nije bila kolonij a, ali je , poput Otomanskog carstva, samo prividno bila nezavisna.

Tako je bilo i sa evropskim dominionima u Latinskoj Americi. Dva­desetih godina osamnaestog veka čitav južnoam erički kontinent, nekad podeljen između Spanije i Portugaise, stekao je nezavisnost (izuzev ne­kih beznačajnih oblasti i nekoliko Karipskih ostrva). Povrh toga, Mon- roova (Monroe) doktrina isključivala je i samu m ogućnost novih teri­torijalnih osvajanja na zapadu.* Ne možemo reći je unilaterarna dekla-

* Formalnu deklaraciju dao je Džejm s M onro 1823. godine, premda ju je, zapravo, napisao D žon K vinsi A dam s, a dalo se naslutiti po prethodnim izjavam a D žordža V ašingtona i Tomasa Džefersona. Direktan podsticaj bili su uspešan otpor bivših španskih kolonija i pret- nji od intervencija Evrope, nam erene da obnovi status quo ant, takođe, od nagoveštaja m oguće ruske ekspanzije duž pacifičke obale Severne Amerike. Deklaracija nikada nije for­m alno usvojena u Kongresu, ali je prihvaćena kao suštinski izraz američke politike.

449

Jracija američkog predsednika potpuno paralisala evropske sile. Neki su pokušavali da poture svoje marionete, na primer, Francuzi M aksimili- j ana u Meksiku. * Ali neprij atna mogućnost da i Amerikanci požele nove teritorije bila je pre tn ja po am bicije imperijalista. N ije važno. M nogo više se može zaraditi trgovinom, koncesijama na javne projekte, zajm o­vima, tržišnim povlasticama. Nisu slučajno najveći deo literature o za­visnosti pisali latinoamerički ekonomisti i politički teoretičari. Imali su dobre razloge da sm atraju d a je njihov kutak planete, zvanično neza­visan, bio igračka mnogo jač ih „partnera".

Danas su form alne imperije prava retkost. Naravno, vrlo je važno kako definišem o zavisnost u okviru takvog entiteta (da l i je Portoriko kolonija Sjedinjenih Država?), ali izvesno je da jo š uvek postoje neke čudne oblasti (Guam, Samoa, Bermuda, francuske départements i teri­torije d'outre-mer) koje su pod stranom vlašću. N ekim zavisnim teri­torij ama (na primer, Bermuda, N ova Kaledonija ili Portoriko) odgovara takav položaj, j e r j e isplativiji od nezavisnosti. A I nakon dugogodišnje podređenosti Am erim a, Panama jo š nije sigurna treba li da ih istera iz Panam skog kanala. Ali većina zem alja koje su nekada bile kolonije, dominioni, prekom orske oblasti, sada su nezavisne. O sećanja prezira i gađenja zbog višedecenijskog ponižavanja i potčinjavanja nekadašnjih im perijalističkih podanika bila su ja č a od m aterijalnih prednosti pod­ređenog položaja.

Talas oslobađanja nakon Drugog svetskog rata utrostručio je broj država na svetu. Sve nove zemlje, m a koliko male i neozbiljne, bile su nezavisni entiteti s pravom glasa u U jedinjenim nacijama. Sloboda je obećavala razvoj i blagostanje zem ljam a koje su nekada drugi eksploa- tisali, i plašila kapitalističke zemlje što su se nekada bogatile ugnjetava­ju ć i druge, a sada su prepuštene same sebi (druga strana novčića). Pra­vda se m ora zadovoljiti.

* Do toga je došlo sam o zato što je Am erika bila zauzeta građanskim ratom. A li kada je uspela da nađe vrem ena da se pozabavi tim uljezom i pom ogne M eksikancim a da m u se odupru, M aksim ilijan je bio osuđen na propast. N jegovi evropski nalogodavci su suosećali s njim , ali su m u okrenuli leda kada je stao pred streljački vod - reison d'état. t Francuska ne želi lako da se odrekne dom inacije nad tuđim teritorijama, uglavnom zbog p restiža i sam op oštovan ja . Takva taština im a cenu, i Francuzi, pritisnuti zah tev im a Evropske zajednice da sm anje budžetski deficit, navodno razm išljaju o svojim koloni- jalističkim sklonostim a - Wall Street Journal, 25. januar 1996. str. 1. Ne bih m nogo očeki­vao od njihovog premišljanja.

450

Ali, nije bilo tako. Nekadašnje imperijalističke države su se razvi­j ale kao nikad pre, a većina nekadašnjih kolonija nije uspevala da krene putem napretka. Imperijalistički gospodari, uplašeni nacionalizmom koji je jačao u svesti kolonista, a delom i zato što su potcenjivali njihove spo­sobnosti, nisu ih naučili mnogo - možda samo da obavljaju sporedne ad­ministrativne poslove. Beli vladari su se grozili obrazovanih dom oroda­ca: otuđeni od plemenskog života, sa „nepriličnim" težnjama, bih su, re- cim ajednog britanskog zvaničnika (1886. godine), „prokletstvo [afričke] zapadne obale".11 Britanci su, i pored značajnog oslanjanja na lokalnu elitu, sistematski odbijali da angažuju te déracinés (obeskorenjene) za odgovorne pozicije u vladi i ekonomskim institucijama.

Iako su kolonizatori često za sobom ostavljali infrastukturu puteva, luka, pruga i zgrada, sa sobom su odnosili logistiku za njeno održava­nje. Turisti mogu da posvedoče kolika je bila sposobnost bivših koloni­ja da zapuste svoje materijalno nasleđe. (Isto se desilo zemljama centralne i istočne Evrope kada su uronile u besmisleni birokratski svet socijaliz­m a .)12 Stanovništvo je u školama koje su iza sebe ostavili kolonijalni gospodari učilo uglavnom političke i društvene propovedi umesto pri- menjene nauke i praktičnih znanja - tehnike revolucije umesto tehnike proizvodnje. M ožda je to bio redosled prioriteta: prvo sloboda, potom ekonomija, je r je sloboda potreban, ako ne i dovoljan uslov razvoja.

Prvi podaci o proizvodu po stanovniku bili su ohrabrujući, ali vero- vatno obmanjujući. Opisivali su samo privid realnosti. Kako se, na pri­mer, vrem enom kom ercijalizacija intenzivirala, a sve više proizvoda završavalo na tržištu, i u potrošačkim domovima, podaci su otkrivali re ­zultate kojih pre tu nije bilo. Učeni domaći ekonomisti su predviđali svetlu budućnost bivšim kolonijama poput Nigerije (nafta), Obale Slono­vače (kakao), Alžira (ulje i gas).

Onda je nastupilo razočaranje. Samo nekoliko bivših kolonija uspe­lo je da održi pozitivnu stopu ekonomskog rasta po stanovniku,* a n ji­hova zavisnost od prom enljiv ih trgovinskih faktora (poljoprivredni

* Tako je ekonom ski rast Obale S lonovače, nakon napretka tokom šezdesetih i sedam de­setih godina dvadesetog veka, spao na negativnu vrednost, -4,7 posto godišnje po glavi stanovnika od 1980. do 1992. godine - Svetska banka, World development Report 1994, tabela 1. Slično se m ože reći i za A lžir i Nigeriju, premda je opadanje u njihovom sluča­ju nešto blaže, -0,5 i -0 ,4 posto u istom periodu. Njihovu ekonomiju je drastično je unaza­dio građanski rat - u N igeriji od 1967. do 1970. godine, u Alžeriji poslednjih godina.

451

proizvodi umesto industrijskih) izazivala je nestabilnost u zaradi. Pred- sednik Tanzanije, Džulijus N jerere (Julius Nyerere), sa žaljenjem se zap­itao 1976. godine, zašto se u njegovoj zemlji za traktor m ora dati dvaput više agavinog vlakna nego prošle godine. Naravno, ranije se nije žalio, kada se cena agavinog vlakna za četiri godine učetvorostručila (od 1970. do 1974. godine).13 (To podseća na burnu prošlost cena proizvoda na bazi gume. Između 1925. i 1928. godine cena gume na svetskom tržištu pala je sa 73 na 22 centa po funti, a 1932. godine, usred velike depresi­je , na 3 centa po fu n ti.14 Plantaže u jugoistočnoj A ziji [M alajski arhi­pelag, Indonezija] bile su u velikoj krizi. Ali cene su dalje mogle samo da rastu, što se i desilo, i nastavilo u toku rata. Rat je pakao na gumama i veliki prijatelj gumarske industrije.)

Kada je sloboda izneverila očekivanja, stare optužbe su se povam ­pirile. Oni koji su navikli da m aterijalne neuspehe pripisuju stranim ug­njetačim a, govorili su d a je eksploatacija i dalje prisutna, samo u dru­gom obliku. Stare kolonije su bile samo form alno slobodne, rekli su, ali eksploatatori su im jo š uvek vezivali ruke nevidljivim stegama nerav­nopravne trgovine i zavisnosti, kao i subvencijama i m itom u zamenu za političku podređenost i odanost. To je uzrok neuspeha.

Neki kritičari novog kolonijalizm a (neokolonijalizma) čak ističu da su sve razmene između naprednih industrijskih nacija i zaostalog „trećeg sveta" suštinski nepravedne. Logično bi bilo da siromašni prekinu sve poslove sa bogatim a.15 Ali to se za sada pokazalo kao najbolji recept za održavanja siromaštva. N a sreću, većina vlada trećeg sveta zna da bi odvajanje od svetskih tokova razmene dobara i znanja (samim tim i od zajm ova, poklona i novčane pom oći) donelo samo štetu. To dokazuje primer Burme, čije je stanovnike dobrovoljni embargo doveo do toga da rastavljaju jedno vozilo da bi popravili drugo i da koriste sum njivo gori­vo koje je za sobom ostavljalo crne oblake otrovnih gasova. Srećom po pluća pešaka, protok saobraćaja je neznatan.

Nakon dobijanja nezavisnosti, raznolike nacije koje jedn im imenom zovemo Jug, ili „treći svet" (ponekad „treći i četvrti svet", kako bi se napravila razlika između siromašnih i mnogo siromašnih), ostvarile su različite rezultate. Oni se kreću od spektakularnog uspeha Istočne A zi­je , preko neujednačenih rezultata latinoameričkih zemalja, do potpunog nazadovanja Burm e i većeg delà Afrike.

452

Ovakva raznolikost rezultata pokazuje da kolonizacija, sama po sebi, ne dovodi obavezno i do privrednog neuspeha.* Stara dobra istorija pokazuje da, ako si na dnu, nisi izbačen. Neke zemlje su uspele da isko­riste kolonijalno naslede: obrazovanje, ideje, čak i sopstveni bes, otpor i p o n o s i Drugi su uništili čitavu baštinu kolonijalnog doba, ne uspevši d a je zamene svojim dostignućima. Ali moramo priznati da kolonijalne sile nisu ostavile mnogo za sobom, je r nisu mislile da se isplati ulagati u kolonije. Neke zemlje su bile toliko siromašne da su ih industrijske sile osvojile i okrenule im leda.

M anjem broju bivših kolonija kolonijalizam je doneo izvestan na­predak. Iskustvo kolonijalizm a jeste bilo ponižavajuće, a razočaranja nezavisnosti samo su uvećala njihov bes i mržnju. Ne možemo ih kri­viti. Ali ako ih zabrinjava to što su im uzurpatori donekle pomogli, neka se potpuno odreknu zaostavštine kolonijalizma. Takva je bila situacija i niko ne krivi kolonizovane što su pokušavali da izvuku najviše iz nje.

U zm im o za prim er Francuze. Oni su m islili da su nosioci un i­verzalnih znanja i vrlina, da ne pom injemo dragocenu književnu tradi­ciju. Nisu mnogo uradili da obrazuju sebi podređene narode, ah i to malo

je bilo inspirisano osećajem uzvišene m isije i beskrajnog perfekcioniz- m a - težnjom da se čak i od tih divljaka načine veličanstveni Francuzi. P redavanja su se obično držala na francuskom , udaljujući učenike od roditelja i urođeničke kulture - jedan predavač je takav sistem školo­vanja nazvao „mašina za otuđivanje". Nametani su francuski istorijski klišei - ,JVos ancêtres les Gaulois [naši preci Gali]..." i takvi književni klasici poput Rasinove (Račine) Andromahe i Kornejevog (Corneille) Sida ,16 N ajbolji učenici koji bi uspeli da dobiju stipendiju za francuske univerzitete naučili bi sve o prednostim a francuskog republikanskog društva, što bi ih neizbežno navelo da zamrze sopstveni podanički položaj

* D va primera iz dalje prošlosti doba: drevni Izraelci nakon progona iz Egipta i A cteci koji su pobegli iz ropstva u m očvaram a i uspeli da osvoje sve okolne narode, t Značaj otpora i ponosa osnovna je tema većine novih radova o istoriji imperijalizma - ono što Majki Adam s opisuje kao „kraj belih heroja u tropima” - ,,’H igh’ Imperialism and ’N ew ’ History”, str. 318. D ok su se ranija istraživanja fokusirala na evropske konkvista- dore, guvernere i trgovce, na evropskoj m odernosti naspram urođeničke zaostalosti, na napretku naspram stagniranja, novije analize pažnju pridaju oblicima i posledicam a otpo­ra, ne sam o aktivnog (nemiri, ustanci, pobune) već i sabotaže i odbijanje saradnje. O ovom poslednjem, cf. Scott, Weapons ofthe Weak. Svrha je pokazati da su pasivne žrtve bili aktivni učesnici istorijskih tokova i da su urođeničke kulture bile izvor energije i inspiracije.

453

i da postanu vode pobune. Setite se Ho Ši M ina (Ho Chi Minh) u V ijet­nam u ili Pola Pota (Pol Pot) u Kambodži.

Šta je istina? Da li je im perijalizam bio dobar ili loš za svoje podanike? Navešću nekoliko korisnih razmatranja:

(1) Osnovni cilj imperijalizma je ubiranje više bogatstva i rada nego što je to om ogućavalo slobodno tržište. Rezultati nisu uvek odgovarali očekivanjim a. S druge strane, u (skoro) svim aspektima, neki su imali koristi: žilavim trgovcima, koncesionarima, posrednicim a, lokalnoj eli­ti išlo je dobro, bez obzira da li su se nalazili među vladarima ili podanici­ma, snažnima ili slabima.

(2) Im perijalizam je pokorenim a neizbežno nanosio m aterijalnu i psihološku štetu, ali i materijalne dobitke, neposredne ili posredne, plani­rane ili slučajne. Neki su bili posledica ekonomskog otvaranja i trgovine. Citiraću Džona Stjuarta M ila (John Stuart Mili) koji je sredinom devet­naestog veka, iz britansko/sm itovske perspektive smatrao d a je „...cilj svakog proširenja tržišta poboljšanje procesa proizvodnje".17

Uticaj kolonijalizm a na trgovinu zavisio je od prirode kolonijalne vlasti. N eki gospodari su bili bogatiji i am biciozniji. K olonizatori su obično gradili korisne stvari - puteve, pruge, luke, zgrade, vodovodni sistem, deponije otpada, i slično. Naterali su starosedeoce da ta unapre­đenja plate radom i porezim a (premda je i novac bio dovoljan). D obro­bit koju su ti projekti doneli domaćem stanovništvu bio je slučajan, je r su poboljšanja služila vladajućoj sili i n jenim trgovinskim interesim a - bilo je neophodno uspostaviti uslove za život i ostvarivanje profita, brani­ti granice, održavati red i mir. Ali bez obzira na razloge, bio je to na­predak. Isto važi i za zdravstvene ustanove, izvorno nam enjene gospo­darim a (ali putevi i h igijena su uticali na sm anjenje bolesti i m eđu lo­kalnim stanovništvom). Motivi su m anje značajni od posledica. N iko ne m ože da ignoriše dobrobit tih projekata. A i priroda posla graditelja i doktora podrazum evala je odgovornost prem a široj javnosti.

Da su te zemlje bile slobodne da li bi izgradile veću i bolju in fra­strukturu? Pod pretkolonijalnim režim om , verovatno ne. I danas, kada

je razvoj postao univerzalna religija, a privredno preduzetništvo je sprem­no za raznovrsna ulaganja, jav n i građevinski poslovi u bivšim kolonija­m a često su razočaravajući. Povrh toga, novi režim i u tim zem ljam a zapustili su i korisno nasleđe kolonijalizma. Izuzetak su postkolonijal-

454

na društva istočne i jugoistočne Azije: Južna Koreja, Tajvan, Singapur. S druge strane, nekadašnje kolonije su ostvarile i neke značajne pomake- izgrađeni su aerodromi i sistem vazdušnog saobraćaja.

M eđutim, takvi projekti su često posledica težnje trenutnih vladara da potroše (tuđ) novac na novo umesto da iskoriste staro. Živimo na slo­

jev im a ostataka nekadašnjih civilizacija. Arheološke obrasce civilizaci­ja koje su smenj ivale jedna drugu sada ponavlj aj u nova društva ne sprem­na da izdrže teret slobode - budući arheolozi će im nesumnjivo biti zah­valni. N a propadanje su osuđeni karavanseraji i svratišta kao iz avan­turističkih rom ana i film ova - već su ih zamenili velelepni hoteli. Da­našnji poslovni putnici i birokrate očekuju prvoklasnu, modernu uslugu, CNN i Sky-News širom planete.

(3) M apu kolonijalnog sveta iscrtavali su Evropljani. Granice nisu odražavale realnost podela naroda i predela. To je naročito tačno za A friku (ali i za Indiju i Burmu), u kojoj su plemena proizvoljno deljena i spajana (uključujući mlado pleme belih naseljenika), sto je podsticalo iredentizam i sukobe. Kada je došla sloboda, narodi nisu bili spremni na zajednički život. Ipak, nove nacije nisu se usuđivale da diraju te veštačke granice, plašeći se onog što bi m oglo da ih zameni. S pravom: sve- dočanstva o sukobima zbog teritorija u bivšim kolonijama pokazuju da su i pobednici i poraženi od toga imali malo koristi, a mnogo štete.18

(4) Energija, resursi i potencijalna dobra volja novih država iscrpljeni su u procesu samodefinisanja. Tek nekolicina (najbolji primer je K ore­

ja ) u trenutku potpadanja pod kolonijanu vlast imala je nekakav nacional­ni ili etnički identitet, na kome su mogle da grade otpor, ili napredak nakon odlaska uzurpatora.* Ostali su morali da prolaze kroz neizvesnost i nasilje, neizbežne pratioce nedefinisanog identiteta i svrhe, tražeći put, lu tajući od jed n e do druge eksp loz ije .19 U m eđuvrem enu, napredne industrijske nacije su govorile o velikodušnosti i ljubavi, pomagale žrtve, podržavale nove tirane, nalazile nove žrtve, kršile ruke od brige, inter- venisale gde god su mogle - istovremeno radile i dobre i loše stvari, prav­dajući se plemenitim namerama i višim ciljevima. Novine i televizijske vesti bile su pune slika izgladnele dece prekrivene muvama. Ali p le­

* U nekim slučajevim a, potlačeni narodi su izgradili sopstvene imperije pre dolaska be- log čoveka: A cteci i Inke, zatim Anam iti u Indokini, Burmanci u Burm i, Zulu u A frici, i tako dalje. Sloboda nije obavezno donosila jednakost. Ravnopravnosti nikada i nije bilo, i strukture novih država počivale su na starim hijerarhijama.

455

m enitih ciljeva bilo je više nego para nam enjenih sirom ašnim a. Prva pomoć često je bila i jedina.

(5) Hajde da razm otrimo suprotnu tezu: ekonomski zaostale nacije brže bi napredovale (u pogledu tehnologije i proizvodnje) da nije bilo kolonijalizm a. A rgum ent pro je hipoteza da podređeni narodi u tom slučaju ne bi trpeli domaći ni stranu eksploataciju, i da bi mogli na miru da uče i da se m enjaju. Argum ent conje činjenica da im perijalizam nije sprečio nekoliko kolonija da se razviju kao autonomni centri i da nauče i sami razviju tehnike industrijske ekonom ije.20 Tako je bilo sa britan­skim kolonijam a u Severnoj Am erici, Finskoj pod ruskim carstvom , N orveškom pod Švedskom , H ong K ongom pod B ritancim a. N a jis ­taknutiji prim er nezapadne nacije koja je uspela da se izgradi ekonom ­ski i industrijski je Japan: tačno je d a je bio nezavisan (važna okolnost), ali se razvijao pod trgovinskim ograničenjim a neform alnog im perijaliz­ma. M eđutim , već smo rekli d a je Japan posebna priča.

Istorija pokazuje da se pod tutorstvom može mnogo naučiti. N arav­no, mnogo zavisi od mentora. Neke imperijalističke nacije bile su bolji vladari od drugih i njihove kolonije su procvetale nakon dobijanja nezar visnosti. Po tom kriterijumu, Spanci i Portugalci su bili najgori, Holanđani i Francuzi nešto bolji, a Britanci najm anje loši zbog svoje spremnosti da ulažu u kolonije (na primer, u indijsku železnicu) i zbog dopuštanja lo­kalnoj eliti da vlada u njihovo ime. U kupna dužina indijskih pruga je 1900. godine bila trideset pet puta veća od železničkih puteva form alno

nezavisne Kine - m oram o odati priznanje britanskom osećaju im peri­ja lne odgovornosti.21 (Cinici bi m ožda istakli da su te pruge bile izgra­đene zbog prevoza sirovog pam uka i drugih prim arnih proizvoda do luka, kao i vojnika do pobunjeničkih mesta. Ali železnički putevi su om o­gućili i povezivanj e indij skog tržišta i olakšali distribuciju hrane u zemlj i čiji su stanovnici često gladovali. Ponegde samo glad m ože da natera vlast da gradi pruge.)*

Po tom kriterijum u, najbolji kolonijalni gospodar svih vrem ena je Japan, je r se nijedna bivša kolonija nije razvila kao (Južna) K oreja i Taj­

* Tehnički kvalitet indijskih pruga je bio loš; takođe, indijski poreski ob vezn ici su bili prinuđeni da plaćaju veći deo garantovanih povraćaja ulaganja britanskih investitora. (Bogati Indijci nisu bili zainteresovani da ulažu u ovakve projekte). Videti Headrick, Ten- tacles ofProgress, poglavlje 3.

456

van, u kojima je godišnja stopa rasta po stanovniku između 1950.i 1973. godine bila veća nego u naprednim industrijskim državama (doduše, ne i u Japanu). Po mom m išljenju, uspeh je prilično pom ogla kultura tih društava: struktura porodice, radna etika, osećaj svrsishodnosti. (M no­gi ekonom isti zanem aruju važnost kulture, koja nije podložna kvan- tifikaciji, zbog čega misle da samo smeta dobrim idejama.) Te vredno- sti su već postojale pod japanskom vladavinom, delom su bile i odgovor na nju, i ukazivale su na spremnost lokalnog stanovništva da odgovori na m ogućnost zarade kada bi m u strani gospodar ostavio prostor za samostalno privredno delovanje.22 Ali postkolonijalni uspeh odslikava i kolonijalno nasleđe: ekonomsku racionalnost japanske uprave koja je uložila „zadivljujuće uspešne napore da unapredi kolonije na isti način na koji se Japan m odernizovao".23

Nem a sumnje da se Koreanci i Tajvanci ne bi složili s tim. Oni pamte tiraniju, m učenja i zloupotrebe koji im jo š teže padaju zbog odbijanja Japana da se pokaje.24 Zbog čega da se pokaje? Sistem je bio uspešan.25 Osim toga:

Japanska politika prema kolonijalnom stanovništvu bila je odgovorna poput... belgijske u Kongu, francuske u Indokini, holandske u Malaj- skom arhipelagu i Indoneziji, ili nemačke, italijanske, španske ili por­tugalske u Africi. Japanske kolonijalne napore treba procenjivati u odno­su na te druge kolonijalne situacije, a ne porediti sa nekakvom teori­jskom utopijom.26

Svet pripada onima čiste savesti, a većina će reći da su Japanci toga imah na pretek.

Koreja i Tajvan će kazati da su uspeli uprkos Japanu koji ih je ogra­ničavao na poljoprivredu i odvlačio od industrije. Japan ih je stalno pod- sećao na njihovu političku i društvenu podređenost, terao stanovnike (u slučaju Koreje) da prom ene im ena i postanu drugorazredna im itacija Japanaca, da rade poslove koje su Japanci smatrali previše opasnim ili teškim (na primer, rad u japanskim rudnicima). Kada je došla sloboda, Koreanci su se setili svega. Ali nisu dopustili da bes stane na put na­pretku. „Ne ljuti se, već ih prestigni."

Koreja i Tajvan su izuzeci. Većina novih posleratnih nacija bila je pre­više opterećena sećanjima i krenula je pogrešnim putem. Ekonomski sis­tem njihovih pređašnjih vladara bio je neprihvatljiv: kapitalizam je sma-

457

tran oličenjem neefikasnosti, korupcije i nepravde. U svetlu sovjetske pobede u Drugom svetskom ratu brak socij alizma i diktature bio je garan­cija ekonomskog napretka. Da li su mogli da naprave veću grešku?

Jasno je , dakle, da se teorija i praksa stalno sukobljavaju po pitanju im perijalističkog iskustva. Većim delom proteklog veka antikolonija- listički principi nisu odredili samo prihvaćena pravila upravljanja, već su se i ugradili u opštije vizije (objašnjenja) ekonomske istorije: koloni­

je su označene kao stubovi um irućeg kapitalizm a. Po tom m odelu, kolonije su hranile rast imperijalnih ekonom ija ili davale bogatstva siro­mašnih bogatima. Imperije su, dakle, bile globalni vampiri. Bez koloni­ja buržoaska dom inacija bi zamrla. Drugim recima, Evropa nije m ogla sebi da priušti odricanje od kolonija. U skladu s tim, potlačeni narod bi nakon oslobađanja lako došao do blagostanja.

N ije m ogla da priušti... Besmislica. Otpor prem a imperijalnim gospo­darima je rastao u dvadesetom veku. Evropski ideali slobode i ljudskih prava bili su poput zaraze - sami gospodari su naučili svoje podanike kako da im se odupru. Istovremeno, javno m njenje evropskih država, koje je nekad oduševljeno podržavalo imperije, sada ih je osuđivalo. Veliki skan­dali - otkrića m učenja i sakaćenja u Kongu kralja Leopolda, i zverstva (uključujući koncentracione logore) u ratu protiv Afrikanera (1899-1902)- dali su argumente antiimperijalističkim liberalima i radikalnim autori­ma i političarima. Imperije, ponos moćnih i uteha malih ljudi, sistem koji je male zemlje činio velikim, a velike ogromnim, izgubio je legitimitet.*

Drugi svetski rat je bio coup de grâce. Ne samo da su zapadne države izgubile reputaciju nepobedivih već su svojim ratnim ciljevima izazivali svoje kolonije. Teret vlasti postao je nepodnošljivo težak. Neke zemlje, ponosnije od ostalih (Francuska u Indokini, jo š više u Alžiru), nisu se povlačile. Druge (Britanija u Indiji i Palestini, H olandija u Indoneziji)

* N ovela D žozefa Konrada Srce tame ( 1902. godina) predstavlja jednu od m oćnijih anti- im perijalističkih izjava. To izražajno svedočenje o z lod elim a im perijalizm a i licem eiju zapada zasnovano je na ličnom iskustvu autora u srcu Afrike: „Putovanje uz tu reku bilo je poput vraćanja na sam e početke sveta ...” N ovela je op isivana kao rasistički, „orijen­ta lističk i” dokum ent, koji je zato trebalo staviti van literarnih kanona. R ečeno je d a je Konrad predstavio starosedeoce A frike kao prim itivne i bespom oćne (A frika kao srce tame), što je nedopustivo. Takvi su anahroni im perativi političke ispravnosti. Tako je ovo delo koje je oduvek smatrano rem ek-delom saosećajnosti i hum anosti izazvalo ozbiljne sukobe. V ideti fascinantan članak D ejvida Denbija, „Jungle Fever”.

458

su jedva čekale da odu. Bile su u pravu. N a razočaranje pobornika anti- kolonijalističkih doktrina, gubitak tih teritorija nimalo nije oštetio bivše kolonizatore.

Druga teza se takođe pokazala pogrešnom. Surendra Patel (Suren- dra Patel), indijski ekonomista, 1961. godine je objavio esej u kome je neoborivom logikom došao do zaključka da će Indija, oslobođena bri­tanskih stega, za nekih trideset godina preteći Francusku u prihodu po stanovniku, a nekoliko godina posle toga i Sjedinjene Države.27 Bilo je i drugih rom antičnih predviđanja, što su odražavala nadu i kratkovidu tvrdoglavost, kao i nacionalni ponos i nekakvu osvetu koja to i nije bila.

Lako je pamtiti, teško je zaboraviti

Jedno od najštetnijih zaostavština kolonijalizm a b ila je eksplozija m ržnje prema nekadašnjim gospodarima i njihovim predstavnicima - ne toliko na nivou vlasti koje su morale da brinu o materijalnom oporavku, već u odnosima medu ljudima. Mnoge kolonije, među njim a i nekoliko najvažnijih, privlačile su brojne zapadnjake koji su tražili šansu za novi početak. Neki doseljenici su iskreno zavoleli svoj novi dom, zemlju, reke, pejzaže, gradove, tržnice i obale... naravno, i ljude koje su im se svideli zbog svoje potčinjenost, misterioznosti, različitosti ili nevinosti. Mnogi doseljenici su mislili da su našli novi raj i prepustili su se stvaranju nove rase - ne mešanjem, već zajedničkim životom. Pročitajte sećanja Albera Kamija (Albert Camus) na njegovo detinjstvo u Alžiru.* N ije bio jedini Evropljanin koji je tako osećao, samo je pisao bolje.

Bilo im je teško da prihvate da mnogi starosedeoci nisu uzvraćali tu ljubav i da su prezirali strance koji su prisvojili najbolja zemljišta, uživah političke i socijalne privilegije i ponašali se neizdrživo snishodljivo.

Nisu svi starosedeoci tako mislili. Ali pokreti za nezavisnost su bili sve snažniji i nezadrživiji kako se budila svest stanovništva, i svakoje morao da se opredeli za jednu stranu. Tako su se kolonizatori povukli pred nezavisnošću. V ećina nije m ogla da se pomiri s gubitkom privi­legija i vlasti, a one što su ostali, odnosno želeli da ostanu, oterale su uvrede, pretnje, otimanje imovine koju su nekad i sami oteli.

* The First Man (N ew York: A lfred Knopf, 1995), autobiografski roman.

459

Alžir je bio paradigm a: preko milion Evropljana živelo je m edu deset puta više starosedelaca. Ti kolonizatori nisu želeli nezavisnost. Hteli su da Francuska ostane u Alžiru, i mnogi su bili spremni da se bore za to. A kada je francuska vlada zaključila daj e isplativije da se odrekne A lži­ra i priznala njegovu nezavisnost, prepustila ih je samima sebi. Neki tvr­doglaviji su hteli da se bore, ali ko bi im pomogao u svetu koji se oba­vezao da uništi kolonijalizam? U roku od nekoliko godina svi piedsnoirs su se povukli. * N isu svi alžirski Evroplj ani bili bogati; došli su kao siro­m ašni i takvi i ostali. A li oni uspešni su posedovali najbo lju zem lju, proizvodili vino i uzgajali pšenicu, ključne izvozne proizvode, uprav­ljali prekookeanskim transportom, bankama, držali ekonomiju u svojim rukama.

A lžir n ije žalio kada su otišli. V raćena m u je n jegova zem lja, a hrišćana (jevreja) više nije bilo. (Takođe, vraćeni su m u izvori nafte u Sahari.) Ipak, gubitak ljudskih resursa je bio poražavajući. A lžirska ekonom ija je godinam a posustajala. Nisu je mogli pokrenuti čak ni naf­ta i gas. Alžir je počeo da izvozi ljude u Francusku kojoj je ekonomski razvoj nam etao potrebu za radnom snagom. Toliko o navodnoj nuždi kapitalizm a za imperij ama.

* Pied-noirs: „crna stopala”u bukvalnom prevodu. Tako su nazivali evropske doseljenike u A lžiru, po analogiji sa bosonogim starosedeocim a.

460

Pcôu&tajanje26.

Tržište bi trebalo da bude poprište poštene borbe. Ne po želji sukob­ljenih strana: da se oni pitaju, prigrabili bi sve što mogu za sebe i čuvali to od onih koji dolaze. M anji ekonom ski entiteti, industrije i državne ekonom ije - svi žele da dobiju i sačuvaju što više. N a sreću, prisustvo konkurencije kontroliše nadm etanje, a vreme svakog nagrađuje samo po njegovim zaslugama.

Tako je sa m eđunarodnim ekonom skim nadm etanjem . Gradovi i države preuzim aju vodstvo, onda ga prepuštaju novim snagama, koji­m a se kasnije dešava isto. Proces nije prijatan za gubitnike, iako muku prilično ublažava nemogućnost potpunog sagledavanja realnosti, kao i činjenica da prom ena redosleda u trci obično ne podrazumeva potpun gubitak.* Sasvim suprotno, izgubljeno vodstvo jo š ranije je pretvoreno u utešnu rezervu blaga, kao i u ljudski i materijalni kapital koji nastav­lja da obezbeduje zaradu i boljitak. Ali problem je u tome što vodstvo lako stvara naviku i hrani ponos.

L jubom ora je neraskidivo vezana za ambiciju. Kada su engleske „političke račundžije" s kraja sedamnaestog veka ukazale na Holandiju kao primer i protivnika, kada su francuski pisci osamnaestog veka uočili engleske trgovinske i finansijske uspehe i žalili zbog njih - ispoljavali su svoju zavist, nezadovoljstvo, ah i strem ljenja u eri izgradnje država i intenzivnog m eđunarodnog rivalstva. Takva je bila priroda Evrope, sasvim drugačija od ekumenske Kine i anarhične Indije i islama. Evropa se sastojala od velikih i malih država, vođenih ponosom i interesima vla­dara, ali u sve većoj meri i od samoosvešćujućeg nacionalizma. Svi su znali koliko je novac važan za međunarodni položaj i moć.

* U literaturi koja se bavi ovom tem om izraz gubitak često se podrazumevano koristi da označi relativno, ne apsolutno gubljenje vodstva. Bolje bi bilo da m u se pridružuje ekspli- citno značenje.

461

Prioritet novca u uspostavljanju moći konkretizovan je ekonom ­skom mišlju. M erkantilizam nije bio doktrina, niti skup pravila. Bio je opšti recept za političko-ekonom sko upravljanje: p rihvatljivo je sve ono što unapređuje državu. Čak je i Adam Smit poklanjao pažnju mer- kantilizm u - zakoni o prekookeanskoj trgovini, prim etio je , m ožda su koštah britanske kupce, ali su odlično sputali holandsku moć na oke- anu.

Ali u Sm itovo vrem e holandska moć već je nestala. Bila je sto­godišnje čudo: ta m ala država je vladala okeanom, prevozila robu, kabas­tu i retku, hiljadam a brodova, uspešno se suprotstavljajući brojnijim na­rodim a, dajući prim er racionalnosti i svrsishodnosti. To najbolje odsli- kava osvajanje Engleske od strane V ilijem a od Oranža, vladara U jedi­njenih provincija, 1088. godine. Naravno, Englezi taj trenutak istorije vide drugačije. Bila je to poslednja uspešna invazija na Englesku i prva nakon osvajačkog pohoda Vilijema, ali od Norm andije (William ofN or- mandy), 1066. godine. Vigovo (Whig) tumačenje uklanjanja Džem sa II (James II) s prestola kao „veličanstvene revolucije" pom utilo je pravu sliku događaja. Ipak, u pitanju je bila invazija, s ciljem da se preuzm e engleska kruna kako bi se sprečila da se udruži s Francuskom protiv Holandije. Holanđani su tog septembra okupili flotu četiri puta veću od španske armade i poveli najbolje vojne trupe i strane dobrovoljce, živo­tinje, opremu i ogromnu artiljerijsku silu. „Kada se u obzir uzmu dimen­zije - vojne, m ornaričke, finansijske, logističke, diplomatske, ljudske sile... moguće je da je to jedan od najim presivnijih organizacionih uspe- ha koji je neki od m odernih režim a ikada ostvario."1

Adam Smit je i tako kasno kao 1776. godine sm atrao H olandiju bogatijom od Engleske. Zašto? Poredio je kamatne stope u dve zemlje i zaključio d a je holandska vlada omogućavala kamatu od 2 posto, a pri­vatnici od 3 posto. Engleske kamatne stope bile su više (škotske možda i dva puta). Po njemu, to je govorilo daj e u Holandiji bilo više kapitala, a da su zarade bile manje. Bez sumnje, holandski preduzetnici su se žalili da posao slabo ide, ali, po Smitu, niži profit bio je „prirodna posledica blagostanja"; u suštini, holandski trgovci patili su od onog što su m ark­sisti kasnije nazvali lažna spoznaja.2

Smit prim ećuje i da su „plate radnika bile veće u Holandiji nego u Engleskoj", što je bio jo š jed an dokaz daj e Holandij a bogatija. To ima smisla, ali bi se isto tako moglo zaključiti i da se Holandija razvijala brže

462

od Engleske, što, jednostavno, nije bilo tačno.* Setite se d a je Smit već pronalazio sličnu vezu između visokih plata i ekonomskog napretka pri­likom poređenja američkih kolonija i matične zemlje. Napisao je: „Iako Severna Amerika jo š nije bogata kao Engleska, ali se razvija i napredu­

je mnogo brže ka sticanju novih bogatstava."3Smit je trebalo da primeni standarde za poređenje Britanije i Severne

Amerike i na Britaniju i Holandiju, odnosno da napravi razliku između bogatstva i razvoja, između bogatih i onih koji se bogate. To bi mu otvo­rilo oči za znake holandskog zaostajanja.AUmesto toga, fokusirao se na preobilje kapitala u Holandiji i n jenu sprem nost da ulaže u inostrana tržišta, što je bilo neosporno. Već početkom osamnaestog veka Holan- đani su polagali ogromne sume novca u britanske i francuske fondove i kupovali deonice Engleske banke, Istočnoindijske i Južnomorske kom ­panije. Naravno, to su radili je r su britanske i francuske kompanije bo­lje zarađivale. Ali, suština je da su takva ulaganja bila isplativija je r je potražnja tržišta u tim zemljam a bila veća od ponude, a sve zbog toga (bar u slučaju Engleske) što je ekonomski rast bio mnogo brži.**

U međuvremenu, holandska industrija je bila u problemima. (Smit je mogao u to da se uveri svojim očima d a je posetio Holandiju.) Pro­izvodnja lajdenskih finih tkanina opala je sa 25.000 truba 1700. godine na 8.000 krajem tridesetih godina osamnaestog veka. Lajdenski kamelot se 1700. godine proizvodio u količini od 37.000 truba, pedeset godina kasnije 12.600, a 1770. godine 3.600 truba. Industrija beljenja platna u Lajdenu zamirala je u tridesetim i četrdesetim godinama osamnaestog veka. Čuveni proizvođački kompleks s vetrenjačama u Zaanu (drvo, plat­no za jedra, užad, brodogradnja) do sredine istog veka skoro d a je pot­puno zamro. Štampanje pam učnih tkanina i obrada duvana u Am ster­dam u jo š ranije su bili u opadanju. Indeks industrijske proizvodnje postavljen na 100 za godinu 1584. pokazuje vrhunac 1664. godine od

* N jegov lakonski iznet stav po ovom pitanju m ogao bi da ukazuje na to d aje m islio na nominalne, ne na realne plate - drugim recima, da se poređenje ne odnosi na kupovnu moć. t „Neki ističu da trgovinske aktivnosti u Holandiji zamiru, a m ožda se to m ože reći i za pojedine industrijske grane.”** M ožda su bila isplativija iz drugog razloga: zato što je Englezim a išlo loše, rizici su bili veći, pa su tražili naivne budale iz drugih zem alja da bi sastavili kraj s krajem - kao M eksiko 1994. godine. (To, naravno, n ije tačno.) Cene određuje i potražnja, ne sam o ponuda. U ovom slučaju, Smit uzima u obzir samo holandsku stranu - ponudu - ignorišući potražnju.

463

545, a zatim opada na 108 do 1795. godine.4 N ajljuća konkurencija bila je industrija po kolibam a Flandrije, rajnske Nem ačke, Saksonije i Šle- zije, koja je bila u ogromnom zamahu.5 Ni trgovina nije bila pošteđena: plodonosni pohodi do Levatna i Spanske Am erike su zamrli, zajedno sa prodajom haringi, soli i vina po evropskim vodama. Nekoliko oblasti trgovine se održalo, posebno uvoz, obrada i dalji izvoz nekih kolonijal­nih nam irnica, poput šećera, čaja i kakaoa. Ali i tu je H olandija bila u zaostatku, posebno u odnosu na Britaniju i Francusku.6

Ekonom ski grč zahvatio je i društvo u celini. Stanovništvo velikih gradova se osipalo pošto su obučene zanatlije i mali preduzetnici tražili bolje prilike u drugim zemljama. N azadovanje, iako umereno, prilično se primećivalo u odnosu na postepen, ponegde i nagli razvoj urbanizo- vanih oblasti u drugim delovima Evrope.7 Odliv stanovništva u holand- skim gradovim a usporavale su samo niže cene kirije i hrane, skromno olakšanje, ustupak javnom redu i miru (možda čak i humanitarna mera). Sem toga, plate u Holandiji jo š uvek su bile veće nego u okolnim zem ­ljam a (dobrim delom zbog otpora esnafim a), što je privlačilo je ftin u stranu radnu snagu konkurentnu novom sloju nezaposlenih. Rastuće ten­zije i sukobi kulm inirale su štrajkovim a, sve dok više nije bilo ničega zbog čega bi se štrajkovalo.

Nešto od ovoga budi sećanja na situaciju u Sjedinjenim Državana u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka. Kako su m noge proizvođačke grane počele da se povlače pred stranom kokurencijom, preduzetnici su otpustili višak radne snage ili smanjili plate. Dobro je poznato da novi radnici koštaju m anje od starih. Siromašni doseljenici su samo pristiza­li (i dalje dolaze). Sindikati su štrajkovali, ponekad samo ubrzavajući zatvaranje fabrika ili preusm eravanje porudžbina jeftin ijim snabdevači- ma. (M utatis mutandis, sličan razvoj događaja m ože se naći i u današ­njoj zapadnoj Evropi.)

Tako je bilo u Holandiji pre dva veka. U jedinjene Provincije seckale su i smanjivale da bi odgovorile konkurenciji, ali u najboljem slučaju tap ­kale su u mestu. Mnogi preduzetnici odustali su od borbe i povukli se na selo i u pasivno investiranje. Prihodi su razdvojili nekolicinu bogatih od mnoštva siromašnih, dok je središnji sloj nestajao. Podaci o porezu u prvoj deceniji osamnaestog veka pokazuju da su većina bogatih Holanđana bili zemljoposednici, visoki državnici ih rentijeri. Nestala su bogata preduzeća „zlatnog doba": poslodavci su sada bili mnogo skromniji.

464

Pri tom, U jedinjene Provincije su se povukle s m esta svetskog lid­era u trgovini i proizvodnji i ušli u postindustrijsku fazu. Italija je jo š ranije krenula tim putem. U Veneciji, na primer, vunarska proizvodnja slomila se pod teretom poreza, ključne industrijske grane pomerile su se u jeftin ije oblasti, a biznismeni su svoje investicije ponovo preusmerili na poljoprivredu u kontinentalnom delu Italije.8 UĐenovi aktivni trgov­ci postali su bankari habzburške Španije. I Venecija i Firenca već su bili turističke atrakcije, živeći od novca nekadašnjih konkurenata. U celini, H olandija je jo š b ila bogata, ali procene prihoda ili p roizvoda po stanovniku za period 1750. do 1870. godine pokazuju da je stajala u m e­stu. Druge, aktivnije nacije prolazile su kraj n je .9 Dakle, nije postojalo apslolutno opadanje, već samo duga pauza i mutacija.

Z asto je ispalo tako, teško je i važno istodjsko pitanje. Neki naučni­ci navode greške u strategiji: Holanđani su se zadržali na Indoneziji i začinima, dok su Britanci, potom i Francuzi rizikovali sa Indijom i tek­stilom; ili, Holanđani nisu uspeli da održe trgovačke veze sa Kinom i zato im je plodnosna trgovina čajem iskliznula iz ruku; takođe, Holanđani su izgubili pozicije u m eđuazijskoj trgovini, iz ovih ili onih razloga. Ubedljivije objašnjenje oslanja se na uspeh konkurencije u približava­nju Holandiji: drugi centri, podstaknuti m anjim nadnicama, naučili su da proizvode tekstil i drugu robu od presudne važnosti za holandski izvoz i preprodaju, i, nakon toga, zatvorili vrata uvozu iz Holandije. U svetu trgovačkog rivalstva zakoni o trgovini morima i protekcionizam ubijali su stare oblike m aloprodajne i posredničke trgovine. Ne čudi onda što su Holanđani izvozili kapital: više su mogli da zarade na njem u u inos- transtvu nego kod kuće.

U devetnaestom veku primeri najuspešnije industrijalizacije, pre sve­ga u Britaniji, ali i u južnoj Holandiji (od 1815. godine deo Kraljevine Holandije, zatim nezavisne Belgije, nakon 1831. godine) nisu, isprva, podstakli Holanđane da redefinišu svoju situaciju. M ožda je neoborivo viša cena radne snage obeshrabrivala proizvodnju, barem u priobalskim p ro v in c ijam a,10 ili je H olanđanim a bilo teško da zaborave usvojene navike i da preispitaju nove m ogućnosti.11

Istraživači ukazuju na otpor Holanđana prem a modernim tokovima i riziku. Jedan istoričar je napisao:

465

U skoro svim industrijskim gradovima u našoj zemlji vlasnici fabrika i trafieken su radije odustajali od nepravedne borbe sa dinamičnijim susedima, umesto da se prilagode novoj mehanizovanoj snazi koja u sve većoj meri zamenjuje zastarele alatke za proizvodnju. Da, mnogi sma­traju paru iz parne mašne užasnim dimom pakla.12

Drugi kaže:

Činilo se kao da holandski trgovci dremaju u mekim krevetima ste­čenog bogatstva; nekadašnji industrijski lideri izgledali su kao grupa uglednih nagojenih sitnih trgovaca čiji su ih intelektualno zakržljali mozgovi sprečavali da učine rizičan pomak od tradicionalnih načina poslovanja.13

Oštar zaključak koji nije usamljen. Koliko su važni bili takvi stavovi? Ekonomisti i „novi ekonomski istoričari" skeptični su prem a objašnje­njim a koja uzroke nalaze u nedostatku preduzetničkog duha, je r ih je teško ukrotiti brojkam a i predviđanjima. M ožda su neki biznismeni lenji, ali zam eniće ih drugi. Ako seljaci tako brzo reagu ju na razlike u p ri­nosim a, ko liko li će tek brže trgovci i p ro izvođači prihvatiti nove tehnologije! (S druge strane, ulozi u industriji su obično veći, priliv p ro­fita sporiji, kazna za greške teža.)

To je suština inovacija i inicijativa: nisu tu dok zaista ne budu tu. U m eđuvrem enu, moramo se upitati zašto su toliko kasnile, više na nekim mestima nego na drugim. „Postindustrijskoj" Holandiji nije nedostajao kapital, j e ftina radna snaga ili industrij sko iskustvo. Šta nije imala, mogla je da uveze. Transport je m ogao biti bolji, ali i to se moglo srediti. Čak je bilo i nekoliko neočekivano korisnih ljudi, ne sa poslovnim veština- ma, već sa tehničkim znanjim a i vezam a s vladom. N a primer, bivši m or­narički oficir Žerar Moric Rentgen (Gerard M oritz Roentgen), povrat­nik iz neuspešnog pohoda u Indoneziju, koga je holandska m ornarica uposlila da predloži nove tehnike brodogradnje i proizvodnje gvožđa. N a taj način, pomogao je da se osnuje prvi holandski pogon za izgrad­nju parobroda, u Roterdam u 1825. god ine.14

Ali takvi svetli izuzeci nisu uspeli da razbiju opštu letargiju. Neki avanturisti potražili su izazove u Indoneziji. U m eđuvrem enu, čitava Holandija je zaustavila vreme i uživala u pauzi. Slušala je svoju kultu­ru, koja je definisala je obrasce upošljavanja, iscrtavala avenije m oguć­nosti i otkrivala izvore zadovoljavanja.

466

Naravno, kultura se menja. U kasnijim decenijam a devetnaestog veka H olandija se vratila modernoj industriji na m eđunarodno konku­rentnoj osnovi. Pomoglo je zaštićeno tržište Indonezije. Prvi uspeh bio je u tekstilnoj industriji, ne slučajno u unutrašnjosti, u oblasti Tvente, van nekadašnjiih, zamrlih trgovačkih ruta. Ali pravi skok morao je da sače­ka „drugu industrijsku revoluciju" koju su pokretali električna energija, unutrašnje sagorevanje (dizel motori), hem ijska i veštačka vlakna, nauč­na poljoprivreda i hortikultura. Ubrzo se holandski prihod, koji ni u je d ­nom trenutku nije previše zaostajao, približio onom u vodećim evrop­skim zem ljam a.15

Britanija je prestigla Holandiju. U sedamnaestom veku Engleska je dosađivala U jedinjenim Provincijam a i sukobljavala se s njim a kad god

je mogla: otuda porez na uvoz poluobrađenih vunenih tkanina i ne- uspešan projekat A lderm ana K okejna (Amderman Cockayne) (1614­1617) da se Holandiji oduzmu vredni poslovi bojenja i nabiranja teksti­la,* dva uspešna zakona o prekookeanskoj trgovini s ciljem da se ugrozi vodeći položaj Holandije u posredništvu i prevozu, kao i nekoliko rato­va na m oru u kojim a su Holanđani izgubili prim at najveštijih m orna­ričkih boraca, svoje pozicije na svernoam eričkom tržištu i ambicije o širenju uticaja van Indije. Onda su Holađani postavili Vilijema od Oranža na engleski presto (1688. godina), i te dve zemlje su postale partneri u ratu i m iru (s tim što je H olandija bila mlađi partner). N aročito je bilo važno to što je Holandija bila britanska prepreka francuskim teritorijal­nim pretenzijam a u kontinentalnoj Evropi. Tako su se lepo slagali, da su Britanci, kada su poništena osvajanja revolucionarno-napoleonske Fran­cuske, novoj Kraljevini Holandiji 1815. godine vratili njene izgubljene kolonije, uključujući Indoneziju (uz krupan izuzetak: Kejp Koloni, belač- ki deo Južne A frike), kao i sitniš u vidu sadašnje Belgije, pojedine deliće austrijske Holandije i tople biskupije i kneževine.

Suština je u tome da Britanija nije više morala da se boji holandske ekonomije. Šta god da su Holanđani uradili, Britanci bi to ponovili bo ­

* Jedna procena iz 1614. godine ukazala je na to da bi dodatna obrada tekstila (na primer, bojenje i nabiranje) povećala njegovu izvoznu vrednost od 50 do 100 posto - videti Sup- ple, Crisis and Change, str. 33-51. M eđutim , takvi p lanovi su propali, jer su izvozn ic i neobrađenih tkanina (kom panija udruženih trgovačkih avanturista) sledili svoje utvrđene šem e i im ali v iše para. Uz to, Holanđani su se suprotstavljali uvozu obrađenih tkanina.

467

lje i produktivnije. D žousaja Čajld (Josiah Child), londonski trgovac, poslanik, kasnije guverner Istočnoindijske kom panije, i politički teo­retičar, jasno je to opisao u svom Novom trgovačkom toku (1668. i 1690. godine):

Čudesan napredak Holandije u domaćoj i međunarodnoj trgovini, zara­di i brodskom prevozu služi na čast današnjim, a i budućim generacija­ma. Ipak, načine na koje su ostvarili takav pomak... uglavnom su preuzeli od drugih zemalja, a najviše od nas, kraljevine Engleske.16

Baš tako. U Cajldovo vreme Holandija je izvozila kapital u Britani­ju , dok je Britanija prednjačila u modernizaciji industrije i preuzela ulogu najvažnijeg svetskog trgovinskog i finansijskog centra.

Nakon 1815. godine, Britanci su, uvereni u svoju nadmoć, počeli da ukidaju ograničenja koja je nametnuo nekadašnji trgovački duh, poput zabrane izvoza mašina i migracije kvalifikovane radne snage, i nekoliko važnih carinskih prepreka i zakona o prekookeanskoj trgovini. Istovre­meno, koristeći neoborive argumente o podeli rada i trgovačkog dobit­ka, pokušavali su da ubede druge zem lje da ih prate u tim namerama. Imali su nekog uspeha, ali nasuprot komparativnoj prednosti i klasičnoj doktrini, drugi su te pokušaje videli kao način da se zakopaju u zem ljo­radnju. Slobodna trgovina postala je britanska dogm a i praksa, dok je većina ostalih zemalja flertovala s tom idejom i jež ila se od nje kao od hladne vode. Ilije to smatrala britanskom zamkom: ako je žele perfidni Britanci, ne može biti dobra.17

U međuvremenu, britanska industrijaje cvetala u svetu koji je hteo je ftin u robu. Ako evropski kupci nisu hteli takve proizvode, bilo je m uš­terija na drugim kontinentima, tim pre što je razvijeniji transport snizio troškove isporuke. Kada je 1851. godine Britanija organizovala prvi svet- ski sajam tehničkih i industrijskih dostignuća, cilj jo j je bio da pokaže svoju nadmoć. Naravno, i drugi su dobili priliku i nagrade, ali preovla- davala je slika Britanije kao fabrike za ceo svet. I za budućnost: sama arhitektura Kristalne palate, dvorane sa eksponatim a, odslikavala je oproštaj od kam ena i cigle, i dobrodošlicu novom dobu gvožđa i stakla, svetla i otvorenih prostora, m odularnih kom ponenti i m ehanizovanih naprava. Bio je to pom ak jednak prelazu od težine romanike do oštrih

468

lukova gotike. (Takva smelost morala j e da izazove nekoliko iznenađenj a. Palata je bila dovoljno velika da se u njoj zasade stabla, stabla su prih- vatala ptice, ptice su ostavljale suvenire gomili ispod sebe. Šta uraditi s njima? Upucati ih? Ali kako, pri tom, ne razbiti staklene zidove i krov? „Pustite sokolove na vrapce, gospodo", predložio je vojvoda od Veling- tona (Wellington) Njenom Veličanstvu Kraljici.)

M eđutim, već tu su se pojavili oblačići strepnje. Neki potencijalni konkurenti prikazali su proizvode neprevazidenog kvaliteta i stila: franusku svilu, saksonski porcelan i plemenito vino, na primer. Ali to je stara priča, sasvim razumljiva u sistemu nasleđivanih umeća, prirodnih sklonosti i komparativne prednosti. Neugodniji su bili znaci gubitka pred­nosti u industrijskoj grani u kojoj se Britanija smatrala nepobedivom - proizvodnji mašina i mašinski napravljenih predmeta. Prvi nagoveštaj nevolje doneli su američki satovi i vatreno oružje, masovno proizvođeni, sa zam enljivim delovim a.18 Britanska v ladaje 1854. poslala m isiju u Sjedinjene Države da se detaljnije informiše o tom „američkom sistemu". Posmatrači su se vratili s porukom da Britanija ponovo mora da uči.19

Britanija je krajem veka bila ozbiljno uznemirena. Političke promene ukazivale su na prom enu odnosa snaga. N em ačka je iznenada postala najveća sila na evropskom kontinentu - pobedila je Francusku 1870. godine i uspostavila Deutches Reich, ispoljila kolonijalne ambicije u Africi i na Pacifiku, pokrenula proj ekte izgradnj e železničke mreže i trgovine u Otomanskom carstvu, stoje Britanija videla kao pretnju Indiji, namesto preminulog, razboritog i mudrog Bizmarka postavila šovinističkog cara koji je maltretirao svoje političke savetnike i prezirao britanske rođake (toliko o rodbinskoj vezanosti), i odlučila da izgradi moćnu mornaricu, odnosno da prkosi britanskom, od Boga dobijenom pravu na vladavinu talasima. Povrh toga, sve ove ambicije počivah su na značajnom ekonom­skom uspehu: na drastičnom razvoju teške industrije (gvožđe, čelik, he- mikalije), posebnoj snazi novih tehnologija (električna energija, organske hemikalije, unutrašnje sagorevanje, motori na gas i naftu), na sistemu ba­naka sa izuzetnom podrškom proizvodnim i trgovačkim preduzećima, na školstvu koje je davalo veliki broj tehničara, inženjera i istraživača pri- menjenih nauka. Britanija je imala razloga za brigu.

Ta rastuća britanska strepnja nameće mi, kao proučavaocu ekonom­skih perform ansi, nekoliko pitanja. Da l ije Britanija negde grešila? Je

469

li n jena m oć opadala? Ako je tako, čijom krivicom ? Da li je bilo leka? Verovali ili ne, o tom e se raspravlja već više od jednog veka. Aprila 1993. godine, profesor Beri Sapi (Barry Supple) sa Univerziteta u Kejmbridžu, obratio se, kao predsedavajući, Britanskom društvu za ekonomsku istori-

ju , s p itanjim a o navodnom britanskom „neuspehu" i izneo stav d a je strah bio p re te ran .20 Septem bra 1995. godine o d ržan je m eđunarodni seminar u M onpeljeu (Francuska) sa istom temom i sličnim zaključkom. A m aja 1997. godine jo š jed n a grupa okupila se u vindzorskom zamku da raspravlja o pretnji nacionalnih „hegemonija" - reč koja je tom pri­likom izgovarana na onoliko različitih načina koliko je bilo prisutnih zemalja. Teme od posebne važnosti: B ritanija u devetnaestom veku i Sjedinjenje Države u dvadesetom. Koliko dugo ćemo morati da rasprav­ljam o o tom zastarelom pitanju?

Zauvek. Evo zašto:1. Početni uslovi rasprave nem inovno izazivaju pom etn ju ili

pogrešno razum evanje teme - materijal za beskrajna neslaganja. Govori se i piše o „opadanju".* A Britanija nije doživela „opadanje" u m ateri­

jalnom smislu. Bogatija je danas nego pre sto godina. N em a sumnje da je čitava industrija pala na skromniji nivo. Takođe, došlo je do relativnog opadanja: pretekle su je druge, nekad siromašnije zemlje i postale bogati­je . Ipak, izraz relativno opadanje je nedorečen, zahteva objašnjenje, oskudeva u direktnosti. I tako, ljudi govore o opadanju ili o nečem gorem. Vernici tim izrazom napadaju vladu ili poslovnu klasu ili oboje, ponekad zbog političkih poena. Kritičari su korišćenje tog izraza proglasili ,,dek-

ine=opasti) - ni to nije dobro. N a taj način, izopačuju

2. Ekonom ija se negde spaja s politikom. O padanje relativne eko­nomske snage (gubljenje delà tržišta, slabljenje pojedinih industrijskih grana) znači m anju političku moć, barem zato što naoružana sila košta. D anašnja Britanija daleko je odm akla od nekadašnje „Vladaj Britanijo" iz perioda Prvog, pa i Drugog svetskog rata. N jena moć proizlazi iz pose- dovanja nuklearnog naoružanja i, naročito, iz posebnih veza sa Sjedin­

* Ta reč se provlači svuda. Evo nekoliko primera: Itvel, Sta se to desilo... ekonomija opa­danja, G em bl, Britanija u opadanju; Polard, Vodstvo i opadanje Britanije-, Rubinštajn, Kapitalizam, kultura i opadanje•, Elbaum i Lazonik, ured., Opadanje britanske ekonomi­

je; K outs i Hilard, ured., Ekonomsko opadanje. Lorenc se u knjizi Ekonomsko opadanje u Britaniji bavi određenim industrijskih granama.

470

jen im Državama. Kakav god d a je bol zbog gubitka relativnog bogat­stva, bar je ne svrbi nem oć.22 Nacionalizam je izraz identiteta i, kroz n je­ga, dostojanstva i samopoštovanja. Kada se nečija zem lja smanji, i taj neko postane manji. Nakon proživljavanja veličanstvenosti Velike Bri­tanije, pad na niže grane je težak.

Presudna je perspektiva iz koje se posm atra ova tema. Neki naučni­ci kažu da je britanska spoznaja neuspeha zapravo iluzija - kao kad put­nici u vozu koji m iruje, prateći prolazak drugog voza, imaju utisak da se kreću u suprotnom sm eru.23 Osim toga, zar ovakav gubitak nije neizbež- na posledica napretka drugih sila? Svet ne miruje, i difuzija tehnologije i industrije morala je da uzdigne nove, često i moćnije protivnike.24 Bri­tanija je mogla jed ino gordo da posm atra kako gubi. Ali to nije olakša­lo bol zbog gubitka. Perspektiva je subjektivna stvar, a ravnodušnost naučnika je poput kafe na jeziku deteta: nem a dobar ukus.

Krivci se traže i m edu političarima. Oni su ti koji se igraju nacional­nim ponosom, „oni su nas odveli pogrešnim putem". Pobedničko pos­tolje prim a samo jednog. Ali, „ako je neuspeh ne biti prvi, onda je Bri­tanija u dobrom i brojnom društvu..." M eđutim, da lije to isto kao izgu­biti prvo m esto? Kažu da najviše boli one koji se sećaju boljih dana, posebno dugotrajne nadmoći. Jedno je videti Sjedinjene Države bogati­je i jače . Ali, Francuska, Italija! Pitajte engleske fudbalske navijače koji putuju iz M ersisajda i centralne Engleske u M ilano na utakmice i svo­jim očima vide kako Italijani žive bolje i m odernije od njih. Ipak, takve muke leči vreme. Uskoro neće biti nikoga da se seća. Sem toga, na sve­tu ima m nogo sirom ašnijih. U društvu naprednih industrijskih nacija, B ritanija m ožda nije na prvom mestu, ali je u mnogo boljem položaju od M eksika ili Indije.25

3. Tema im a i religiozne aspekte, a ništa ne izaziva toliko sporova kao verska pitanja. U ovom slučaju govorim o o ekonomskoj religiji, religiji slobodne trgovine. Kada se ponovo pokrenulo pitanje slobodne trgovine? Kada se Britanija uplašila konkurencije, domaći proizvođači zatražili su vraćanje zaštitnih mera. Slobodna trgovina je bila prihvatlji­va kada je B ritanija bila fabrika za ceo svet, ali sada su druge zemlje mogle da prave jefitin ije , ako ne i kvalitetnije proizvode. Povrh toga, te države nisu igrale pošteno. Držale su povećane dažbine i druge prepreke uvozu strane robe, dok su britanska vrata bila svima otvorena. Novčano su pomagale svoje industrije, prodavale svoju robu po nižoj ceni nego

471

na dom aćem tržištu, povlačile nepoštene poslovne poteze da bi dobile deo tržišta. Zbog toga je je d n a po je d n a grana britanske industrije saterivana u ugao, prim orana da saseče investicije, da zatvara fabrike.

Ali slobodna trgovina je postala pitanje pitanja vere - vere ne samo u dobitak od trgovine već i u moć materijalnog napretka i međunarodne raz- mene kao instrumenata za uspostavljanje m ira i ljubavi. Logika je bila u ekonomiji, u racionalnosti komparativne prednosti. Ali strast je bila u m o­ralu. Evo nadahnutog prisećanja Džona Bauringa, velikog putnika, bra­nioca britanskih trgovinskih interesa, zanetog mislima o trgovini, m iru i ljubavi prilikom posete Svetoj zemlji (ima li boljeg mesta?):

Kakvo li zadovoljstvo oseća putnik sa zapada na istok, kada vidi Druže u odori naših zemljaka industrijalaca. Kakva lije sreća na putu za Sveti grad naići na karavan iz Nazareta i među četiri stotine njih jedva naići na nekog koga naša zemlja nije nagradila odećom ili ukrasom! Mir i industrija su uradili to, i mnogo više; jer, buduite sigurni da dok ova zemlja deli blagoslove, ubira kamatu, stvara u glavama onih kojima služi naklonost prema njoj, i takva trgovina je komunikacija dobrote i dari­vanje dosad neviđenih blagoslova.26

Da lije doktrina prihvatljivija ako se m askira u naučno ruho? Evo kako V. S. Dževons (W. S. Jevons), jed n a od ikona britanske ekonom i­je , napada jere tike tokom ekonomske krize osamdesetih godina devet­naestog veka.

Sloboda trgovine može se smatrati osnovnim aksiomom političke ekonomije... Pozdravljamo bona fide analize stanja trgovine i uzroka današnje krize, ali one ne mnogi izmeniti naš stav o slobodnoj trgovini, kao što ni Matematički institut ne može očekivati da će rešavanje nekog složenog problema osporiti Euklidove aksiome.27

Zbog takvih stavova mnogi su odbijali da razm išljaju o britanskom ekonomskom posustajanju (uključujući brojne ekonomiste), je r bi time izazivali svete istine.

4. Ekonom ija izgrađena na izvozu gubila je strana tržišta. Pod pri­tiskom radničkih sindikata i političkih faktora britanska vlada je novčano i socijalno podsticala veterane industrije - gvožđe i čelik, pam učni tek­stil, ugalj. Ali tu nije bilo napretka. Samo minimalan nivo rada, zastarele tehnike i mučno propadanje.

472

Nove tehnologije i proizvodne oblasti otvarale su radna m esta u ne­što skrom nijem obimu. J. H. Klepam, ekonom ski istoričar sa Kejm- bridža, kaže d a je takav prelaz bio normalan: kako su se pojedine indus­trijske grane gasile, ljudi su morali da predu na „neko perspektivno zan­imanje, na primer, proizvodnju čokolade ili pevanje u horu". To je rekao 1942. godine - možda je imao proročki dar, pa je pričao o Bitlsima. Prob­

lem s takvim specijalnostim a je da su određene lokalnom kulturom i teško se prihvataju van nje (ili bar ne svuda). Nekim a se, na primer, ne sviđa britanska čokolada - previše mleka i šećera. Ali po ukusu je Bri­tanaca, i deca je vole, i prodaje se po američkim supermarketima. De gustibus...

Još je važnije što te nove grupe zanim anja nem aju uvek istu socijal­nu i ekonomsku vrednost kao raniji poslovi. To je bio osnov napada na Čembrlenov (Chamberlein) argument. Nejasno, kaže Beri Sapi. „Da li

je proizvodnja cigareta ili lonaca izrazito korisnija od priliva medicin­skih sestara ili violinista?", pita se pozivajući takvim pitanjem na odrican odgovor. Druga poređenj a - na primer, automobili ili računari naspram film ova ili saksofonista - možda bi izazvala potvrdni odgovor.28 M no­gi novi proizvodi neće dovesti do izgradnje posebnih veština i znanja niti omogućiti dobro plaćene poslove poput onih vezanih za najnovije tehnologije. Ključno pitanje je: jesu li neke aktivnosti korisnije od drugih? Ekonomisti su izrazito podeljeni po tom pitanju, ali neoklasičari bi insi­stirali d a je dolar zarađen na hamburgeru isti kao dolar od kom pjuter­skog čipa; ili, rikardoovskim rečnikom - plemenito vino koje košta sto funti jednako je količini mašinskog pam uka iste vrednosti. Protivnici, neshvatljivo uplašeni, uhvaćeni između logike i intuicije, protestuju sot- to vocce.

5. „Da lije viktorijanska Britanija omanula?" - teško pitanje. Bio je to naslov članka koji je neuspeh definisao kao raditi manje od onog što do­zvoljava racionalno ponašanje.29 Da li su britanski preduzetnici propuštali prilike da zarade zbog nedostatka znanja, racionalnosti ili duha? Odgovor istorijskih ekonomista („novih ekonomskih istoričara") bio bi odrican: ako je Britanija bila m anje uspešna od drugih zemalja u, na primer, proizvodnji uglja ili čelika, tako je bilo je r nije mogla bolje. Nije bilo dovoljno zaliha uglja, kvalitetnija ruda gvožđa morala je sačekati dok se ne potroši stara, siromašnija, brže mašine za predenje nisu bile pogodne za fini britanski konac. S datom konkurencijom bilo je to najbolje što se moglo.

473

Tačno je , strana konkurencija sada im a više mašina, i bržih i boljih. Ali novo nije uvek je ftin ije , bar ne za veterane u poslu. N ikada ne pot- cenjujte izdržljivost i korisnost starijih uređaja tam o gde do izražaja dolazi veština ruku zanemarena u automatizaciji. Čak i kada je britanska opre­m a zastarela, nije uvek bilo isplativije zameniti je . Te starije mašine već su otplaćene - neto dobit od njih mogla je biti veća nego od novih ure­đaja. Novo je možda produktivnije ali mora se prvo amortizovati.

Osim toga, na neke stvari preduzetnici nisu mogli uticati. Vezani (dodatni) troškovi, na primer, bili su veći u Britaniji, usporenoj uskim, krivudavim putevim a, m alim teretnim vagonim a, niskim m ostovima. Takva m reža bila je izgrađena kada je protok saobraćaja bio manji. Sada

je štetila masovnoj proizvodnji. Pored toga, B ritanija je razvila m režu distributera raznovrsnih proizvoda i finansijsk ih posrednika izm eđu p ro izvođača i po tencijaln ih p o tro šača .30 Takvi odnosi nekad su bili podrška podeli rada. Sada su se isprečili velikim poslovima. N eka bri­tanska preduzeća uspela su da nađu način da zaobiđu te prepreke, ali većina se nije snašla.

Ironično, ali m noge izmene koje su smatrane nepotrebnim i neis­plativim pre 1914. godine uvedene su nakon rata - sve u svoje vreme. Ali onda su došle prekasno.* A kada se uzm u u obzir okasnela unapre­đenja u decenijam a nakon Drugog svetskog rata, jasno je d a je dijagnoza za težak oblik britanskog zamora preduzetnička konstipacija.

Z a branioce britanskog ekonom skog života - nazovim o ih op ti­mistima, je r stvari posm atraju na najlepši način - dokazi „sm anjivanja tržišta, opadanja obim a proizvodnje, skrom nijeg protoka kapitala, za- starelosti oprem e i p rosečne produktivnosti radne snage" ne podra- zum evaju „preduzetničku zaostalost".31 Niti dokazi kašnjenja. Zašto, pitaju se, pridavati toliko važnosti starim industrijama: pamuku, gvožđu i čeliku, hemikalijam a? Te grane daju međuproizvode. Šta je sa indus­trijom robe široke potrošnje? Zar se to ne računa? Zadatak ekonomije je da usreći ljude, ne da „briljira" u statističkim analizam a.32

Zato optim isti odbacuju num eričke podatke o potrošnji pam uka, proizvodnji gvožđa ili sum porne kiseline. Sramota. Um esto toga, ističu

* Tako Klepam , govoreći o unapređenjim a u tehnologiji obrade gvožđa i čelika, ističe: „Ipak, teško je p overovati da proces, tako široko korišćen 1925. i 1913. god ine, n ije unapređen jo š od 1901. godine, a m ožda i ranije.” - Economic History, 1П, 148.

474

statističke konstrukcije ukupnog proizvoda i produktivnosti - „nesum­njivo daleko naprednije" od „ad hoc" podataka za „nekoliko odabranih industrijskih grana".33 Takve numeričke izmišljotine impresionirale su prvo ekonomske istoričare, zatim i opšte istoričare koje se osećaju oba­veznim da ih prihvate kao nominalne vrednosti. Te brojke se čine tako preciznim (s jednom ili dve decimale) i, po mišljenju nekih kliometrista, neospornim.

Ipak su stariji podaci o pojedinim granama, zasnovani na direktnim merenjim a, bili daleko precizniji i pouzdaniji od agregatnih statističkih konstrukcija što su i sami kliometristi istakli kada se njihova sopstvena bajka okrenula protih njih. To se desilo čim se fokus britanskog neuspe- ha proširio sa viktorij anskog i edvardij anskog doba na period posle Prvog svetskog rata. Za dvadeseti vek komparativne procene produktivnosti su, kao podaci o industrijskoj proizvodnji, ukazivale na dalje britansko zaosta­jan je . Odj ednom, optimisti upozoravaju čitaoce na nepouzdanost makro- procena - „varljivost proračuna", „greške i nepreciznost u m erenju" i „veoma veliku marginu greške" - i sum njaju da su agregatne statističke analize na nacionalnom nivou „nestabilna osnova" za teorije o britanskim perform ansam a.34 Jedan od vodećih entuzijasta, verniji teoriji, nije se ni pomučio: jednostavno je odbacio podatke o većoj produktivnosti u drugim zemljam a (da, i u Sjedinjenim Državama) kao beznačajne ili nepouzdane- zašto bi postojale i opstajale tako velike razlike?35

Ali one izvesno postoje. Samo što ne opstaju. Hronike industrijskog nadm etanja pokazuju rastezanje i smanjivanje svih oblasti proizvodnje na državnom nivou - nije u pitanju ova ili ona industrijska grana, već či­tava industrija.* Ponekad, pošto se opamete, poslednja preduzeća u datoj

* Nakon Drugog svetskog rata, britanska brodogradilišta davala su više od pola svetskog proizvoda izraženog u tonaži brodova - 1,3 m iliona tona 1950. godine. Naravno, u pita­nju su bile posebne okolnosti, jer su se skoro svi potencijalni konkurenti oporavljali od p osled ica rata. U narednih četvrt veka, tokom kojih su se pojavili potpuno novi tipovi brodova (na primer, ogrom ni tankeri), a industrija drastično napredovala, produktivnost britanske brodogradnje je m irovala, da bi u sledećih dvanaest godina (od 1975. do 1987. godine) porasla za 96 posto. Britanija je prosto zbrisala konkurenciju. E. Lorenz, E co­nomie Décliné in Britain, 4. poglavlje, zadržavajući se na protekcionizm u i subvencija­m a drugim zem ljam a, pom inje „neuspeh britanskih graditelja da iskoriste... naprednije tehnike proizvodnje” i bolje načine organizacije rada (zbog „nedostatka poverenja izm eđu radnika i uprave”) (str. 90-91). V ideti i: D. Thom as, „Shipbuilding”, u W iliam s, e t al., Why Are the British Bad?, str. 179-216.

475

oblasti učine korak u stranu, obično kajeftin ijo j radnoj snazi: to je pam et­no, ali više je dokaz racionalnosti nego preduzetništva. A ponekad, kao nekad u H olandiji i Britaniji, preduzetnici se povuku u život ubiranja kamata, dividendi, zakupa i mira. I to je dokaz racionalnosti, mnogo više nego preduzetništva. Takav izbor je sasvim razumljiv: kome trebaju pre­duzeća kad donose samo napor i rizike.

6. Da li je preduzetništvo uopšte važno? Neki bi rekli da jeste, ali da to zavisi od razvoja. Takvo rasuđivanje dovodi do zaključka da je britan­ski preduzetnički duh patio od nedostatka želje za prilikama i ekspanzi­

jom . „Kako j e Britanij a u mnogim industrij skim granama već imala velike fabrike koje su zadovoljavale potrebe tržišta tokom osam desetih i devedesetih godina, inicijative da se uvede nova oprema i probaju nove metode nisu naišle na plodno Üe. "36 Promene su vidljive, ali u usporenom snimku: zašto žuriti sa uvođenjem električnog osvetljenja kada već po­stoji odlična plinska rasveta? (Odgovor: električna energija je bolja, bezbednija i prilagodljivija, iako m anje rom antična.) Posebno ako su lokalne vlasti uložile ogromne sume novca u proizvodnju i distribuciju gasa.37 (Još vezanih troškova i zakonski obezbeđenih interesa.)

Ali Britanija nije bilajedino tržište britanske industrije. Videli smo da se veliki deo proizvoda izvozio, i povećane potrebe stranih tržišta bile su prilika za hitrije i dovitljivije, ah svi su mogli da se dokažu. Kao što je jedan istraživač britanskog povlačenja iz Azije zapazio: „Ničeg neizbežnog nije, na primer, bilo u činjenici daj e britanski udeo u uvozu u Hong Kong i Sin- gapur između 1960. i 1980. godine opao sa 11,3% na 4,9%, odnosno sa 8,9% na 3,0%, dok je japansko učešće poraslo sa 16,1 % na 23% i sa 7,3% na 18,8%. Za razliku od Britanije, Japan je proizvodio ono što je tim dve- ma ekonomijama u velikom zamahu bilo potrebno."38

Znači, „ničeg neizbežnog"... A ipak, zar ne m ožem o preduzeća uporediti s ljudskim organizmima i smatrati da mogu patiti od neke vrste zakrčenja krvnih sudova, ali i da se mogu oporaviti? To je prihvatljiva analogija, delom zato što ih osnivaju ljudi, ljudi koji stare. Održavanje kontrole težak je i nepravičan proces, nahuškavanje zaposlenih protiv unutrašnje i spoljašnje konkurencije, suprotstavljanje snage i talenta, nadarenih i veštih. Odluke o odabiranju proizvoda i metodama proizvod­n je vrlo su rizične. Britanci su imali prilike, ali su kasnili u istraživanju novih oblasti i tehnika, preispitujući um esto učeći kroz rad, u fabrici i prodavnici. Takvo oklevanje ima svoje vrline i trenutke uspeha, ali nem i­

476

novno vodi ka održavanju zastarelih načina i propuštanju mogućnosti unapređenja.

I istoričari i savremenici ukazivali su na to d a je takva tehnološka i naučna oskudica osnovni razlog što je Britanija izgubila vodstvo. „Klio- metrijski" optimisti odgovorili su braneći britanske performanse u starim industrijskim granama poput pamučne i čelične - stubovima proizvodnje koji su od Britanije napravili fabriku za ceo svet. Ali šta je sa novim obla­stima proizvodnje koje su se rodile u drugoj industrijskoj revoluciji? Jedan ekonomski istoričar sa Kejmbridža apelovao je 1965. godine na naučnike da gledaju „iznad sirovog gvožđa i pam uka" i da obrate više pažnje na sapun, medicinske proizvode, prehrambenu robu za široku potrošnju i laku industriju, na „proizvodnju odlučnih i dovitljivih preduzetnika, dinamičnih kao bilo koji od njihovih prethodnika".39

Uzalud - branioci britanskog preduzetništva nisu mogli mnogo da urade sa tim pričama o uspehu, je r je uspeh bio redak i skroman. Druga industrijska revolucijaje zatajila. Najveličanstveniji neuspeh bilo je odus­tajanje od kameleonske industrije organskih hem ikalija (boje, plastika, lekovi). Britanija je , zapravo, u ovoj oblasti bila pionir i lider, i od samog početka bila u velikoj prednosti zbog obilja ključnih sirovina (katran kamenog uglja) i velike tržišne potražnje (tekstilna industrija), ali je zbog nedostatka znanja, kreativnosti i preduzetničkog duha zaostala za Nemač- kom, Švajcarskom, čak i Francuskom.40 Upravni slojevi nisu smatrali sis­tematsko istraživanje obaveznim. R. J. Frisvel (R. J. Friswell), industrij­ski hemičar na prelazu između dva veka, žalio se 1905. godine, da su lju­di koj i odlučuj u u hemij skoj industrij i „posmatrali sva ta naučna dostignuća kao izolovana i nepovezana... kao slučajna otkrića". N ije čudo što su najveći entuzijasti bili imigranti - preduzeća doseljenika u potrazi za novim poslovnim prilikama. Tako je Ivan Levinstajn (Ivan Levinstein), doseljeni Jevrejin (znači, stranac), kritikovao 1886. godine zanemarivanje novih, m anjih industrija, „previđanje važnosti hemijske industrije... izostanak bliske povezanosti naših naučnika i proizvođača".41

Iz ovoga se naslućuje obim britanskog propadanja. U tim novim oblastima industrijske zemlje su krenule sa iste tačke, a znatan naučni aspekt tih novih proizvodnih grana podrazumevao je da će znanje i tehni­ka zajedno da napreduju velikom brzinom. Britanija je imala iste šanse (ako ne i bolje) kao i bilo koja druga zemlja. N ije ni zaostajala u nauci - ne više od Francuske u osamnaestom veku. Ali kao Francusku nekad,

477

Britaniju je u kasnom osamnaestom i u dvadesetom veku više zanimala čista nauka nego njena prim ena.42 Teškoće su delom ležale u britanskom školstvu: dok su kontinentalne zemlje planski uspostavljale tehničke i naučne institucije, Britanija je dopustila da se takvo obrazovanje razvi­ja poput korova, odnoseći se prem a njem u kao prem a bednom rođaku „propisnih" škola i univerziteta.*

Neki su optuživali egzogene faktore, uglavnom kulturu. Pokušali su da objasne britansko nazadovanje trijumfom antibiznisa, antimaterijalis- tičke perspektive i njenim negativnim posledicam a na poslovnu aktiv­nost.643 Učitelji, pesnici, žene i muškarci od pera, intelektualci - oni koji su određivali tonalitet i dirigovali vrednostima - gajili su prezir prema fab­rikam a i kancelarijama. Važno je bilo uzdići se iznad m aterijalnog ka ple­menitijim stvarima. Takvi stavovi bili su posebno jak i među starijom eli­tom koja se osećala kao d a je u senci prostijih novopečenih uglednika i, naravno, m eđu prostijom novopečenom elitom željnom da se oslobodi prostote.44 Snobovština je osveta oholih i obmana ambicioznih.

Drugi su se usprotivili ukazujući na slične stavove u drugim zem ­ljama. N em ačkaje, nesum njivo, gajila antiburžoaske predrasude. Kao i čitava Evropa. Britanija je bar m anje patila od tih otrcanih stavova. Ipak, neko bi m ožda zaključio d a je , sa zaostajanjem industrije, razočarana Britanija postajala ranjiv ija i podložnija takvim predrasudama.

B ritan ija je u dvadesetom veku m ogla da sustigne druge samo pom oću nove industrijske revolucije: razvoj i unapređivanje elektronske, farm aceutske, optičke, staklarske i motorne industrije. N ekolicina firmi je zaista krenula tim putem. Setimo se kompanije ICI, Pilkington, Glaxo, Courtauld, Dunlop, sve samih svedoka ekonomske moći inovacija. Ali malo k o je sledio njihov primer. U decenijam a nakon Drugog svetskog rata, B ritanija (uz Sjedinjene Države) uzalud je čekala ispred vrata klu­ba naprednih industrijskih zem alja (videti tabelu 26.1).

* O vakav poluspontani, pluralistički pristup je podstakao otvaranje „večernjih” škola, nam enjenih radnicima koji su hteli da unaprede svoja znanja i veštine. Ti kursevi su bili pokušaj ispravljanja n ed ostataka standardnog šk o lsk o g sis tem a i im a li su k oren e u aktivnostima putujućih predavača iz osam naestog veka. Postoje m išljenja da su bili značaj­na, čak i potpuna k o m p en zac ija propusta u školovanju . Ne slažem se - n eo b avezn a večernja predavanja za um orne radnike nisu zam ena za celovit, profesionalan , postupan nastavni plan obogaćen laboratorijskim vežbam a i verifikovan ispitim a.

478

Šta znače takve razlike u dužem vremenskom periodu? Stopa rasta od 2,8% znači šesnaestrostruko uvećanje tokom jednog veka, nasupot uvećanju od 2.200 puta u slučaju stope od 8%. Takvaje priroda složene kamate. Naravno, nijedna zem lja ne može čitav vek održavati stopu od 8%, izbegavajući vezana ograničenja, neplanirane i predvidljive gubitke, političke promene, konkurenciju i slične štetočine. Čak je i Japan imao trenutke zaostajanja na tržištu nekretnina i u bankarstvu, dok je porast vrednosti jen a zamrznuo japanskim proizvođačim a tržišnu potražnju. Ipak, počev od osam desetih godina prošlog veka, britanska industrija, ohrabrena naftom iz Severnog mora, predusretljivošću prem a stranim preduzećim a i konačnim obračunom M argaret Tačer (M argaret Tha­tcher) sa staromodnim radničkim vođama, lagano napreduje.*

TABELA 2 6 .1 GODIŠNJA STOPA RASTA U PROCENTIMA ZA POJEDINE

ZEMLJE U PERIODU OD 1 9 5 0 . DO 1 9 8 7 . GODINE

Bruto nacionalni proizvod

Radna produktivnost u proizvodnji

Japan 7 ,9 8,0Nem ačka 4,6 4,3U jedinjeno Kraljevstvo 2,5 2,8SAD 3,2 2,6

IZVOR: Porter, Comparative Advantage, str. 279-280.

Bilo bi dobro osvrnuti se na ovde na Sjedinjene Države. N a kraju Drugog svetskog rata, kada su skoro svi industrijski rivali bili u ruše­vinam a, A m erika je dom inirala u svetskom industrijskom proizvodu. N jena radna produktivnost pedesetih godina prošlog veka, nakon godi­na raščišćavanja i novog početka Nemačke i Japana, bila je dvaput veća nego u najnaprednijim svetskim ekonomijama. Taj odnos održao se i u narednoj deceniji.45

* Po nekim računicama, jo š od ranije. Procene godišnjeg stope rasta produktivnosti po satu u periodu od 1950. do 1960. godine daju sledeće vrednosti (u procentima): Japan - 7,4, Francuska - 4,9, Nem ačka - 4,5, Britanija - 4,1, SAD - 2,6; Eaton i Kortum, „Engines o f Growth”, str. 6. Čak i uz m ogućnost greške, očigledno nema opadanja, već konvergencije.

479

N ijedna zem lja ne može očekivati da takva izuzetna prednost traje večno. Ostale države su se približavale džinovskim koracima, osnažene najnovijim tehnologijama. (To je sva veština ekonom skog napredova­nja.) Počev od pedesetih godina, srednja radna produktivnost tih sled- benika neprestano je rasla u odnosu na stopu produktivnosti Sjedinjenih Država: 1,82 posto godišnje od 1950. do 1973. godine i 1,31 posto između 1973. i 1987. godine.46

Šta govore te brojke? M eđunarodna poređenj a su proizvoljna i često kontradiktorna, tako da nije jasno da li su oko 1990. godine Sjedinjene Države bile prve ili treće po prihodu po stanovniku, da li se održala niža stopa rasta produktivnosti, da li su jo j se te ostale ekonom ije koje su se brže razvijale, i jo š nekoliko novajlija, pribiližavale ili su bile na putu da je preteknu?* Ova pitanja usložnjava i situacija na početku devedestih godina prošlog veka: Japance su zadesile muke ekonom skog posusta- jan ja , dok je američka ekonom ija nastavila svoj uspon. M ožda je jap an ­sko „čudo" došlo do svog kraja, Î

Am erikanci jo š uvek ne m oraju da brinu. Podaci o A m erici bude sećanja na ranije povlačenje Holandije i Velike Britanije: gubitak tržišta, gašenje čitavih industrijsk ih grana, preusm eravanje radne snage na uslužne delatnosti, obično slabije plaćene, polarizacija zarada 47 S druge strane, mali procenat nezaposlenih u Sjedinjenim Državam a (manji od evropskog, ali ne i od japanskog) i neprestana am erička dom inacija u novim tehnologijama, između ostalog u visokotehnološkoj računarskoj industriji (softver i hardver), bude samopouzdanje (nadu?). Nove analize pokazuju da, iako Amerikanci manj e štede (15 posto od primanj a naspram 33 posto u Japanu), razum nije raspolažu ušteđevinom; produktivnost ka­pitala u Nemačkoj i Japanu predstavlja samo dve trećine od američke. Dakle, „možemo veći deo našeg trenutnog prihoda odvojiti za ulaganja, ne ugrožavajući budući životni standard".48 Slično tome, iako su proiz­

* Od 1960. do 1973. godine ukupna fabrička produktivnost Sjedinjenih D ržava (odnos­no, produktivnost nakon odbijanja povećanja u kapitalu i radnoj snazi) rasla je 1,5 posto godišnje naspram 6,3 posto u Japanu. Potres tržišta nafte 1973. godine lo še se odrazio na ukupnu fabričku produktivnost Japana, koja se sm anjila na 1,5 posto u periodu od 1973. do 1979. godine, odnosno na 2 posto izm eđu 1979. i 1988. g o d in e -H a rt, „Comparative A n alysis”, str. 207.t Vrlo je nezahvalno praviti predviđanja na osnovu učinka iz prethodne godine (ili posled- njeg trom esečja). Čini se da je Japan bio uspešniji 1996. godine; ali pogledajte i Wall St. J., od 20. juna 1996, str. A -13: „D espite a Spurt o f Growth, Japan Isn 't Fast Line Yet”.

480

vodne aktivnosti u Japanu izuzetne, ukupna produktivnost je znatno niža (55 posto od američke), je r poljoprivreda ima prioritet, a uslužne delat- nosti su previše sputavane, nedovoljno iskorišćene i nekonkurentne. Jen je precenjen, a odnos sa međunarodnim valutama na kursnoj listi grotes­kno preteže u korist japanske monete. Realnost je sasvim drugačija. Japanske kuće su toliko krhke, a prostora je tako malo d a je često lakše srušiti kuću i izgraditi novu umesto tražiti bolji smeštaj. Naravno, sem ako ste spremni da se skućite u beskrajnim predgrađima i da svakodnevno proživljavate golgotu putovanja na posao i nazad.

Slika je nesaglediva. K akofonija obrazloženja ekonomista, da ne pom injem o samoproklamovane stručnjake, novinare i političare. Ova raznolikost m išljenja vraća nas raspravi o britanskom neuspehu dugoj čitav vek. Da li takva ekonom ska oseka poziva na poricanje? Jesu li dokazi toliko brojni da svako može u njim a naći ono što mu odgovara? Ilije pitanje vodstva sada nevažno? Jesmo li ušli u novo doba globalnog preduzetništva, takvo da nacionalnost više nije bitna?

Teško.

Uspon i pad britanske automobilske industrije

Pronalazak automobila je trebalo da dâ podsticaj britanskoj indus­triji . Britanij a je imala naj dužu tradicij u inženjerstva i prozvodnj e maši­na, i najviše kvalifikovanih metalaca. Potencijalna tržišna potražnja bila je značajna. Britanski prihodi bili su najveći u Evropi, a prekookeanski dominioni obećavali su bezbedno tržište. Ali Britanija je sporo krenula i dopustila da Francuska i Sjedinjene Države izbiju na prvo mesto. Na listi deset vodećih proizvođača automobila u Americi i Britaniji 1913. godine bio je samo jedan britanski predstavnik - Maxwell, na šestom mestu sa 17.000 proizvedenih automobila, dok je prvi bio Ford (202.667 vozila).49

S obzirom na krivudave, uske puteve, moglo se očekivati da će se britanski proizvođači posvetiti malim vozilima. Neki su i uradili tako, ali industrija u celini vrlo rano se preorijentisala na velike, skupe modele nam enjene bogatim kupcim a (sa ličnim vozačima), koji su pojedinačno donosili veću zaradu. Posledica je bila raznovrsnost tipova (198 u 1913. godini), m ala kilometraža, skupe tehnike proizvodnje i mnogo preprav-

481

ki i podešavanja. Neki posmatrači smatrali su da proizvođači potcenju- ju potrebe tržišta. The Times piše 1912. godine: „ nijedna kompanija... nije bila dovoljno preduzim ljiva da osnuje veliku fabriku m alih auto­m obila koji bi se pravili u bro ju potrebnom da n jihova p ro izvodn ja postane je f t in a ." 50

Prvi svetski rat i uvođenje tehnologije serijske proizvodnje u Sje­dinjenim Državam a (prvo u Fordovim pogonima) naterali su britansku industriju na promene. Britanska preduzeća kupila su tešku mašineriju i počela da standardizuju proizvodnju, isprva nevoljno, stresajući se kao od hladne vode. Bio je to lakši deo posla. M nogo teže je bilo slediti ame­rički primer kupovine radničkog mira pomoću većih plata. Novac najbo­lje leči m uke bržeg rada i prilagođavanja tehnika koje podrazum evaju m anje fizičko angažovanje. Kada je H erbert O stin (H erbert A ustin) (Austin M otors) posetio Fordovu fabriku nakon Prvog svetskog rata, najviše su ga zadivile „energične" radne perform anse, kom ešanje i žur­ba, koje je pripisao „rasnoj raznolikosti radnika" (m eđurasno nad­metanje?) i neodoljivoj privlačnosti montažne trake. „Video sam čuvene Fordove pogone... ono što me je zainteresovalo i oduševilo bio je način na koji su se svi trudili da daju sve od sebe."51

Uprave britanskih preduzeća nisu htele da povećavaju zarade. Radi­je su birale i nagrađivale produktivnije radnike. Tako su poslodavci, prateći taj običaj, ponudili sistem plaćanja po komadu. Nekima je odgo­varao, ali je imao ozbiljan nedostatak: dopuštao je radnicima da odaberu ritam rada. Pretpostavka da će plaćanje po kom adu podstaći radnike na m aksim alnu produktivnost (što se potvrdilo na pojedincim a) b ila je sasvim osnovana i logična. A lije dozvoljavala ostalima da drže ritam rada koji je prijatan celoj grupi, a istovremeno isplativ. G rupaje bila brza koliko i njen najsporiji član.

Kakva ironija! U osamnaestom veku Britanci su razvili fabrički sis­tem s nadziranjem radne snage da bi se slomila nezavisnost radnika u kolibama. Sada su dozvolili da se u njihovim fabrikam a uspostavi upore- div sistem radničke nezavisnosti.

Tako su Britanci žrtvovali produktivnost običaju i individualnosti, m isleći da su vrlo dovitljivi. Jedan Britanac je zapazio da su američke metode „pastirske". Naravno, sistem obračunavanja plata, kao i tehnike proizvodnje, razlikovao se od jednog do drugog proizvođača, ali, uopšte uzev, Britanci su smatrali d a je sistem plaćanja sa bonusima ekonomični­

482

j i za upravu. (Ne potcenjujte sklonost radnika, ali ni šefova ka zabuša- vanju.) N a duže staze, efekat je bio obrnut. Kada su, nakon Drugog svet- skog rata, strani automobili preplavili britansko tržište, poslodavci su kri­vili radnike zbog nemarnosti i nepažnje, dok su radnici optuživali šefove zbog nekompetentnosti i, takođe, nepažnje. Obe strane bile su u pravu.52

N a skali radne efikasnosti, britanski sistem bio je na dnu, nemački i američki prilično bolji, dok je japanski bio najbolji. Plaćanje po komadu i bonusi u svetu stalnih unapređenja i oštre konkurencije pozivali su na sukobe. Svaka prom ena u poslu i ritmu rada bila je povod za razmirice, svaka likvidacija izvor razočaranja, dobitak sveto i zakonom zaštićeno pravo, svaki gubitak se morao nadoknaditi i ništa se nije zaboravljalo. Podaci o štrajkovima nisu zastrašujući, ali ne prikazuju sumornu svako- dnevicu, problem e s trgovcima na crno, eksplozije besa, m ržnju između nadzornika i predstavnika radnika.

Sve to je gurnulo britansku industriju automobila nizbrdo. Broj re- gistrovanih vozila povećao se sa 2,5 miliona 1951. godine na preko 9,5 m iliona 1966. godine, odnosno na preko 15 miliona 1980. godine. Ali veliki pobednici u borbi za britansko tržište bili su strani proizvođači koji su, nakon što su zalečili ratne rane, krenuli punom parom: 5 posto bri­tanskog tržišta 1965. godine, 1970. godine 14 posto, 58 posto 1982. godine.53 Kompanije s podružnicama u Britaniji - General Motors, Ford i Chrysler - nisu se trudile da istraže m ogućnost uvoza robe potrebne automobilskoj industriji iz Britanije, je r su imali bolje na raspolaganju.54 N asuprot tome, zahvaljujući zajedničkom tržištu, mogle su da uvoze delove u Britaniju. Od 1973. do 1983. god ine-deset god ina-ob im vozi­la General M otorsa proizvedenih u Britaniji pao je sa 98 na 22 posto, dok je pad u slučaju Forda 60 posto (sa 88 na 22 posto). To je jednako uvozu od 150.000 vozila. Kada se to doda ukupnom uvozu automobila, brojka je obuhvatala dve trećine britanskog tržišta 1984. godine.

Dom aće firm e, bez podružnica u inostranstvu, m nogo m anje su izvozile. (Ravnodušnost M orisa (Morris) kasnije lorda Nufilda (Nuffield) prem a mogućnosti da 1945. godine preuzme Volkswagen, potencijalno snažno uporište na kontinentu, ušla je u legendu.)55 Umesto toga, Bri­tanci su se okrenuli integracijam a na domaćem tlu kako bi podstakli racionalnu podelu rada, ali bezuspešno. Fabrike su zatvarane, a radnici otpušteni, posebno kada su britanske banke odustale od podrške projektu osuđenom na propast. Kako smišljati nove modele bez svežeg keša, i

483

kako prodavati automobile bez novih modela? Država je uskočila sa sub­vencijam a (2.400 milion funti od 1975. do 1984. godine), i to na vrhun­cu torijevskog laissez-faire, laissez-crever (pusti ih da se sami muče i propadaju).56 Bez uspeha.

Britanskom Leylandu (Rover pod drugim im enom ), ostatku kon­glom erata generacija integracija (1936-1968), koji je progutao čitavu domaću industriju, 1989. godine pripalo je samo 13.6 posto od ukupne prodaje automobila na britanskom tržištu/Da nije bilo podružnica stranih proizvođača, uključujući neke japanske fabrike koje su koristile Britaniju kao odskočnu dasku za evropsko zajedničko tržište, britanska industri­ja automobila uskoro bi potpuno zamrla. Sada je zavisila od „finansij- skih resursa, tehnologija dizajniranja i proizvodnje, upravljačkih meto­da, radnog iskustva i pristupa industrijskim vezam a" američkih, fran ­cuskih, i, naročito, japanskih multinacionalnih preduzeća.57

O bjašnjenja ove golgote su brojna, kao i uvek. Evo m išljenja Sidni- ja Polarda (Sidney Pollard): „Pored politike vlade, faktori koji su odgo­vorni za propadanje su loš m enadžm ent, sam ozadovoljstvo, skromne m eđuindustrijske veze, visok stepen fragm entacije industrijske struk­ture, izostanak pomoći finansijskih institucija i prilično tromo domaće tržište."58 N a prvom m estu je loš m enadžent - drugo ime za slabo pre- duzetništvo.

484

27.

Pobednici i..

Dva trenutka jasn o dele dvadeseti vek: 1914. i 1945. godina. Prvi datum označava početak takozvanog Velikog rata - jednog od najap- surdnijih sukoba u ljudskoj istoriji. Četiri godine ratovanja ostavilo je za sobom 10 miliona mrtvih i mnogo više osakaćenih i unesrećenih. Takođe, potpuno je iscrpeo nekad bogatu i naprednu Evropu. Uzrok tragedije leži u gluposti kraljeva, političara i generala koji su tražili i pogrešno vodili rat. Ali krivac je i taština naivnih ljudi koji su mislili da je rat zabava - kaleidoskop privlačnih uniformi, muževne hrabrosti, ženskog divljenja, parade cvetnih haljina i poleta besmrtne mladosti.*

Kolonijalni ratovi trebalo je da budu upozorenje, ah je uspeh repe- tirajućeg i automatskog oružja u sukobima sa „divljacima" ostavio belce u uverenju da su nepobedivi. Ipak, Burski rat u Južnoj A frici, sa mno štvom britanskih žrtava, trebalo je da probudi razuman strah. Ali nikak­va pouka nije izvučena: pustoš koju su deceniju kasnije na poljima Flan­drije sejali mitraljezi kao daj e sve iznenadila. Nepogrešiva logika vodi­la je ograničene generale do taktike po kojoj pobeduje vojska čiji vojni­ci poslednji ostanu na nogam a i s puškam a u ruci. Generali su dobili unapređenje, počasti i društveni ugled samo zbog paradiranja na konju oko bojnog polja. Vojnici su umrli u blatu.

Ratne rane produbljivale su greške u miru. Državnici i diplomate su morali da se bore sa nasleđem m ržnje i osvete koje je ostavljalo malo prostora razumu, pa ih možda i ne treba toliko osuđivati. Da li je Fran­cuska m ogla biti velikodušna prem a N em ačkoj? N em ačka je 1870. godine izvršila invaziju na Francusku i uz samo nekoliko žrtava i bez

* O arogantnoj gluposti generala, videti komentarepassim u Len Deighton, Blood, Tears, a n d Folly. Dejton je autor avanturističkih i špijunskih romana, ali um e da napiše i kvalitet­nu dokumentarnu literaturu.

485

štete po sopstvenu teritoriju, iskoristila pobedu da dobije nečuvenu odšte­tu. Sada je N em ačka ponovo napala Francusku, ubila preko milion Fran­cuza i uništila najbogatije industrijske regione, povukavši se tek kada se jav ila opasnost da ugroze njenu teritoriju. Da l i je Francuska m ogla da jo j oprosti? Kako da naplati svoje žrtve? Kolika je cena zlih namera? Šta bi bilo d a je Nem ačka pobedila?

A staje sa domaćim frontovima? Nemci se nisu predali 1918. godine- samo su pristali na primirje. Izgubili su, ali nisu priznali poraz. Nezado­voljni nemački (i austrijski) šovinisti bunili su se zbog izdaje - „zabili su nam nož u leđa". Ukazivali su na zločince - na prvom mestu Jevreje, potom socijaliste (još bolje, Jevreje socijaliste). U meduvemenu, carsku Rusiju slomio je građanski rat, potom boljševički režim koji je sve zem­lje zatrovao idejom revolucije. M ožda su se sovjetske vođe privremeno zadovoljile „revolucijom u jednoj zemlji", ali n jihovi agenti u inostran- stvu, za jedno s lokalnim socijalističkim partijam a, predstav lja li su sveprisutnu pretnju tekućim svojinskim odnosima, hijerarhiji i redu.

Odgovor, ekstreman, jav io se u vidu fašizm a - zajedničkog imenite­lja raznolikih sadržaja korporativnog društva s jakom svešću o statusnoj podeli pod diktatorskom rukom. Politička retorika fašizma isticala je raz­like između socijal-kom unizm a na levom kraju i fašizm a na desnom. Ti ekstremi su se, zapravo dodirivali i podsećali jed n i na druge: u pokuša­ju da glume demokratiju, u navodnoj težnji ka čistoti, u preziru prem a buržoaskim vrednostim a, isticanju države ispred tržišne orijentacije ekonomije. Obe strane su odbacivale i pom isao na međusobne sličnosti, ali mnogi „preletači" iz jednog u drugi tabor dokaz su njihove kom pa­tibilnosti.

Godina 1945. bila je trenutak trijum fa i poraza, otkrovenja i unište­nja, o lakšan ja i očaja , radosti i tuge. R atne godine bile su svedoci neviđenih strahota i zverstava: 55 m iliona mrtvih, 35 m iliona ranjenih, 3 m iliona izgubljenih. Stradalo je 35 m iliona civila, uključujući 6 m i­liona evropskih Jevreja. Neki preživeli tešili su se nadom d a je novi rat nemoguć. Drugi su lečili neizlečive rane i neutoljivu žalost. Ipak, ostali su nameravali da naprave bolji svet.

Takve reakcije, koje su često išle u paru, odslikavale su raznolikost ciljeva i sredstava. Viši ciljevi bili su isti: obnova i popravljanje, m ate­rijalna poboljšanja, m ir i sreća. Ali, pored tih jedinstvenih humanih tež­

486

nji, svetje nakon 1945. godine vodilo i suparništvo između buržoaskih, kapitalističkih zemalja, sjedne, i socijalističkih i komunističkih društa­va, s druge strane. Taj konfliktje spavao tokom rata, dozvoljavajući svi­ma da se udruže protiv Nemaca koji su divljali u pokušaju da uspostave rasnu čistotu i svetsku vlast.

Reakcija na nemačku pretnju bila je spora i nevoljna. Kako je zem­lja Getea (Goethe) i Betovena (Beethovena) m ogla da postane kaljuga divljaštva i globalna pretnja?* Osim toga, nakon besmisla Velikog rata, šta bi moglo da opravda nove sukobe? Um or i strah napravili su mesta bezuslovnoj toleranciji za zlo sve dok su žrtve bile neki daleki stranci. Tek kada je postalo jasno d a je apetit Nemačke rastao što je više proždirala i kada je nacističko-sovjetski pakt dao Nem cim a zeleno svetio za napad na Zapad, demokratske vlade su se suočile sa stvarnošću i objavile rat.

N isu bile uspešne; a kada je Nem ačka zauzela skoro čitavu konti­nentalnu zapadnu Evropu, okrenula se na istok i napala Sovjetski Savez, koji je „šurovao s đavolom " i sada m orao to da plati. Tako su se de­mokratske (kapitalističke) i socijalističke zemlje udružile protiv zajed­ničkog neprijatelja. Zapad je dostavljao namirnice, pevao ruske pesme, rom antizovao „ujka Džoa" S taljina i Crvenu armiju, borio se na dva fronta - atlantskom i pacifičkom. Kolonijalne trupe pomagale su svojim gospodarima. Sovjeti su pretrpeli najveće gubitke u ljudstvu: od 200 m i­liona, više od četvrtine je ubijeno ili ranjeno. (I Nemci su imali mnogo žrtava, ali to je cena pokušaja zauzim anja sveta.) U m eđuvrem enu, zapadni saveznici su, i ne znajući, pružali utočište sovjetskim špijunima, onim britanskim i inostranim.'Vojna saradnja nije uklonila osnovne raz­like, i kom unistički režim je bio odlučan da iskoristi savezništvo kao osnovu za postratovske uspehe. Čak i pre kraja Drugog svetskog rata počeo je (preciznije, nastavio se) hladni rat između dva sistema.

U narednim decenij ama zapadne tržišne ekonom ije prevazišle su veliku depresiju i ratne gubitke i ušle u period neviđenog napretka, dobrim delom zahvaljujući inovacijama „pod prigušenim svetlom". Fran­cuska je 1948. godine, na primer, nakon decenija ekonomskog m irova­n ja praćenih ratom i okupacijom , bila um orna verzija sebe iz 1900. godine. Parizu, koji je skoro potpuno ostao bez vozila, nisu bili potreb-

* Brojni rasistički i šovinistički ispadi u Nem ačkoj i pre nacističkog režima jasno ukazu­ju na to daje u pitanju bilo bolesno društvo. Videti W ess, Id e o lo g ofDeath.

487

ni ni semafori ni jednosm erne ulice; noću su svi automobili bili u garaža­ma, a na benzinskim stanicam a gorivo se sipalo na čašice. Struja je u mnogim malim stanovim a i kućama bila ograničena na 3 ampera, što je bilo dovoljno za sijalicu, radio, m ožda za električnu peglu - sve preko toga spržilo bi osigurač. (Pošto se osigurači nisu proizvodili, potrošači su ih sami pravili, uvijanjem žice odgovarajuće otpornosti oko električnih instalacija.) Neki pariški kvartovi uopšte nisu imali struju, a stanovi su često delili nužnike - srećniji (bogatiji) imali su ih u samoj zgradi, a siro­mašniji u dvorištu. (Probajte da se spuštate niz i pentrate uz pet ili šest spratova, svaki put kada vas „pritera". Sto bi rekli Francuzi, dobro je za noge - njafait lesjambres.) Neki bogataši su imali jedno kupatilo za sebe u kući, i drugo napolju, za poslugu. Ili su zagrevali vodu za sebe, ali nei za kuhinjske potrebe. Čitav jed an sirotinjski kvart, Lozer, imao je ukup­no tri kupatila - jedno verovatno u upravnoj zgradi, drugo u „Hotel M o­derne" i treće ko zna gde. U m nogim kupatilima čuvalo se drvo za pot­palu ili krš. Frižidera skoro da nije bilo - umesto njih, koristili su se san­duci s ledom ili dobro zatvoreni gardemanger (sanduci za hranu). Frižiderje bio nepotreban ako ne kupujete zalihe za nekoliko dana; tak­va kupovina je bila besm islena ako ne možete naći sve potrebne nam ir­nice n ajednom mestu, a za tu kupovinu potreban vam je auto da biste dovezli hranu, i lift da biste preneli kese i boce. Koleno je povezano s cevanicom, cevanica sa zglobom, zglob sa stopalom, a Francuska, zapra­vo, nije ušla u dvadeseti vek.

U naredne tri decenije - period poznat kao trente glurieuses (trideset divnih godina od 1945. do 1975. godine) - Francuskaje odlučno grabi­la napred. Nove zgrade, nove industrijske instalacije, nova m reža pute- va - novo, novo, novo - prilika da se primene najnovije tehnike, da se elektrizuje, m ehanizuje i motorizuje, bilo je na sve strane. N ajbolji primer su automobili i telefoni. N ekad luksuzna privilegija bogatih, postali su svakodnevna potreba. Dok je 1953. godine samo 8 posto francuskih rad­nika posedovalo automobil, četrnaest godina kasnije brojka se popela na pedeset posto. Od 1954. do 1970. godine broj domaćinstava sa auto­mobilom porastao je sa 22,5 na 56,8 posto. Ulice su danonoćno vrvele od automobila; čak su i farm e, koje su se i nakon rata jo š uvek oslanjale na konje, im ale m otorizovana prevozna sredstva. Saobraćajni „špic" postao je veliki problem, a jo š veća nevolja bilo je zagađenje koje su veli­ki gradovi merili, upozoravajući građane na neizbežne otrovne gasove.

488

Nikoga nije bilo briga - sloboda kretanja zasenila je sve ostalo. Osim toga, društvo koje je pušilo gauloises moglo je da udiše bilo šta.

U međuvremenu, isti oni ljudi koji su nekad satima čekali u kafeima na međugradski telefonski razgovor (ponekad uz piće i partiju karata, je r je i cafetier morao od nečega da živi) dobijali su telefone kod kuće. M ož­da su morali da sačekaju godinu, dve na priključak. Telefonske centrale izgubile su primat, posebno u Parizu, i pošta, koja je obavljala telefonske usluge, nije imala razumevanja za novi, konkurentski vid kom unikaci­je . Stranci su bili spremni da plate daleko veće kirije za stanove s tele­fonom. Ne samo stranci - telefoni su zarazni, a Francuzi nisu škrtarili na razgovoru. Na kraju, PTT (Pošta, telegraf, telefon) odrekla se telefon­skog sistema, a vlada je osnovala France Telecom koji je preuzeo briguo telefonskim uslugama - neophodan prvi korak ka autonomiji, inicija­tivi i usklađivanju s potrebama tržišta.

U svemu tome, francuska ekonom ija se razvijala i m enjala vodena potezima i planovima vlade (dirigisme, itatisme) - mnogo više od drugih evropskih zemalja. Takvo napredovanje bilo je u skladu s nacionalnom tradicijom, jo š od vremena kolbertizma pre revolucije, i u velikoj meri se oslanjalo na školovanje najboljih i najpam etnijih u grandes ecoles - Polytechnique, Mines, N orm ale - i u novootvorenim školama, poput Ecole Nationale d'Administration, ENA, iz koje su se izlegali birokrat­ski pilići i buduće vode (enarques, kako su ih ubrzo prozvali).

Državni inženjeri i funkcioneri, sa i bez podrške privatnog sektora, modernizovali su infrastrukturu: puteve, železnicu, javne institucije, opre­mu. Rezultati su prevazišli očekivanja, tako daje Francuska u nekim obla­stima, poput brzih pruga, postavila standarde za ostatak sveta. Nejasno je da li su takva unapređenja bila uvek isplativa: državne subvencije, direk­tne ili diskretne, iskrivljuju realnu sliku tržišta. Ali kakva je divota voziti se najtišim i najbržim vozovima na svetu, posebno ako imate povlasticu za prevoz (na primer, državni ste službenik)! Francuska nikada nije posta­la gigant u standardizovanoj industrijskoj proizvodnji. Francuzi su obično kupovali aparate za domaćinstvo u Italiji i Nemačkoj, u kojoj su, kako su prihodi rasli, bogatiji francuski građani sve više nabavljali i automobile. Ali Francuzi su ostali gospodari kvaliteta, proizvođači nestandardnih pred­m eta izuzetne lepote i stila. A i sama zemlja je jedna od najlepših turis­tičkih destinacija, pravo umetničko delo prirode i čoveka, raj za strane posetioce. Životni standard Francuske je u poslednjoj deceniji dvadesetog

489

veka bio m edu najvišim a u svetu, s prihodom za četvrtinu m anjim od zarade večitog protivnika Britanije. Tradicionalnim proizvodima pale su cene, a Francuska nikada nije ovladala m asovnom proizvodnjom visokotehnoloških uređaja. Ali vino, sir, tekstil i moda su ostali na vrhu.

Ali Francuzi im aju jedan kamen spoticanja koji ne uklanjaju, izvor slabosti i snage: ponos. Rade stvari na svoj način i, za razliku od Brita­naca, teško podnose gubitak moći. Zato se opiru usvajanju stranih tehni­ka. Im aju svoje načine. Danas francuski radnici uživaju veliko socijalno, m edicinsko i dečije osiguranje, i značajne, zakonski garantovane privi­legije (dugi, plaćeni godišnji odmori, rana penzija). Zbog toga, i dodat­nih kulturnih prednosti, Francuska je odlična zemlja da u njoj ostarite. Ali iz istih razloga francuski poslodavci teško zapošljavaju novu radnu snagu, je r prihvatanje radnika podrazum eva prilične obavezne troškove i potencijalnu odgovornost. Posledica je visoka stopa nezaposlenosti koja posebno pogađa mlade. Država, preokupirana socijalnim mirom (kako je moguće staloženo pregovarati s kam iondžijam a koji blokiraju glavne puteve?), želi da sačuva takve socijalne prednosti i boji se da ih se od­rekne, a ipak želi veću zaposlenost. Zem lje poput Sjedinjenih Država, ubedene u vrednost slobodnog tržišta i posvećene opstanku najsposob­nijih, bom barduju Francusku savetima. Francuzi odgovaraju: „Gubite se! N em a potrebe da nam delite lekcije. Ne vi, s vašim kriminalom, ras­nim antagonizmima, problem atičnom asimilacijom".

Još više zadivljuje oporavak Nemačke. R atjo j je naneo veliku štetu, a mnogo onog što je ostalo prigrabila je Rusija koja je imala dobre razloge da natera gubitnike da plate za ono što su uništili i oteli (premda nije uvek znala šta da radi šta zaplenjenim mašinama i materijalom). Gomile nemač- kih uređaja i predmeta ostavljane su da rđaju kraj puta. Bolje da propad­nu nego da ih koriste Švabe. Nemci su 1945. godine prestali da se kupaju zbog nedostatka tople vode i sapuna. Mlade žene prepuštale su se okupa­cionim snagama za paklicu cigareta. Mogli ste videti buržoaziju u bun­dama i s kravatama kako sakuplja konjski izmet za ogrev.

Nemačke nevolje i poniženja izazivale su malo sažaljenja. Neki sa­veznički stručnjaci predlagali su pastoralizaciju zemlje - potpuno elimi- nisanje industrije. Drugi su isticali da zem lja m ora imati nekakvu indus­triju (barem upola produktivnu kao 1938. godine) da bi m ogla da plati odštetu. Svi planovi za odmazdu propali su pred imperativom hladnog rata: zapadnim silama N em ačka je bila potrebna. Tako su, za razliku od

490

odlučnog, često bezuspešnog, prisiljavanje na plaćanje odštete nakon Pr­vog svetskog rata, pobednici sada velikodušno pomagali svog poraženog neprijatelja. M ogućnost sovjetske agresije definisala je m eđunarodnu politiku.

Ali, iznad svega, treba istaći energiju i radne navike poraženih Ne- maca. Godine 1945. njihova valuta bila je bezvredna. Plaćalo se dolarima ili cigaretama, a američki vojnici, čak i nepušači, imali su pravo na boks cigareta nedeljno.* (Sam sam, protiv svih pravila, za pet bokseva kupio motorcikl Harley bez motora.) Usledile su godine obeležene oštrim zima­ma, nestašicam a hrane i ogreva, beskrajnim raščišćavanjem ruševina i političkim korekcijam a, ako ne i kaznama. Onda je 1948. godine nova Nemačka usvojila novu valutu - Deutsche Mark, deset putajaču od jedne Reischmark. Ukinuta je kontrola cena, izvučene skrivene zalihe novca. Ekonom ija je poletela napred.1 Za dve decenije nemačka marka je posta­la najjača evropska valuta, zajedno sa švajcarskim frankom. Iznikle su nove fabrike i nem ačka roba se prodavala svuda, bez premca po pouz­danosti i dizajnu.

Od nemačkog „ekonomskog čuda" veličanstvenije je japansko. Ra­zaranja i ljudski gubici usled američkog bom bardovanja bili su užasni, delom zahvaljujući zapaljivim kućama i upornom odbijanju te ponosne zemlje, nikad pre poražene, da prihvati realnost. Pred kraj rata, Ameri­kanci su bili „gospodari" neba i mogli su da bom barduju kad su hteli. I pored toga, jed ino je atomska bom ba uspela da uveri cara i mnoge (ali ne sve) njegove savetnike i oficire da se predaju.2

Japanci su, poput Nemaca, oporavak zasnovali na radu, obrazova­nju, odlučnosti. I njim a su Amerikanci pomagali finansijski, sa istim ci­ljem kao u Evropi: suprotstaviti se ruskoj pretnji. Brzina razvoja Japana

jo š više zadivljuje kada se zna da su m u bile uskraćene sve prednosti carstva. Predratni Japan bio je ubeđen d a je kontrola sirovina sine qua non moći i bogatstva, i ušao je u rat da b ije osigurao. Japanci su sada izgubili sve i na svoje iznenađenje otkrili ono što su ekonomisti mogli davno da im kažu - da svako može nabaviti sirovine pod konkurentnim uslovima. Treba vam samo novac da ih kupite. Ako su zapadne sile bile problematične pre rata, to je zato što je japanska militaristička politika

* Druga platežna roba bili su kafa i svilene ili najlonske čarape koji su bili manje pogodne „valute”. Cf. Kindleberger, Financial History, str. 403.

491

pozivala na oprez i represalije. Sada su Japanci naučili da će više dobiti kupujući nego otimajući.

B rzina razvoja Japana zapanjila je njegovu konkurenciju . Strani stručnjaci su počeli da rade za Japance, je r su neke japanske firm e pro­izvodile predm ete (satove, automobilske delove) koje su pojedine kom ­panije iz naprednih zem alja prodavale pod svojim imenom. Mnoge pro­izvode sa zapada Japanci su rastavljali na delove - tako su učili kako da ih prave i unaprede. Takođe, slali su posmatrače u zapadne zemlje koji su učili sm erno se raspitujući, posm atrajući, fotografišući i snimajući. „Sm erno" je ključna reč: Japanci su m ožda najponosniji narod, ali se prepuštaju smernosti pred veštinom i talentom. Ovi klanjajući i šišteći izaslanici nisu prestajali da se dive otvorenosti svojih domaćina, poseb­no u Sjedinjenim Državama. Ali zašto da ne? Amerikanci su mislili da nem aju razloga da se plaši tih malih poraženih ljudi.3

Još impresivnija b ilaje sposobnost Japanaca da prevaziću kopiranje i da uvode novine. N a sajmu japanske robe sve će vam izgledati pozna­to, ali i novo. Najveći uspeh ostvarili su u automobilskoj industriji, toliko zahtevnoj i gladnoj raznovrsnih m aterijala i delova d a je m ogla da po­kreće m noge proizvodne oblasti. Pored toga, posvetili su se se najna­prednijim i najzahtevnijim visokotehnološkim proizvodima: optičkim uređajima, preciznim mašinama i instrumentima, kao i robotici i elektro­nici. Pre rata, Nemci su imali monopol na visokokvalitetne fotoaparate- im ena poput Leica i Zeiss su legendarna. Leicaje jo š uvek tu, ali njeni aparati koštaju tri puta više od japanskih pandana. Za većinu korisnika, čak i p rofesionalaca, ta razlika u ceni je odlučujuća. Japan dom inira tržištem, ostavljajući drugima samo mrvice.

Sav taj napredak oslanjao se na najefikasnije svetske kontrole kvalite­ta. Pre rata, japanska roba smatrala se đubretom - bezvredna, nepouz­d a n a - za prodavnice je ftin e robe. Bio je to, delom, racionalan odgovor na duboku ekonomsku krizu i vrlo ograničene potrebe. Ali sada, u ras­tućem izobilju posleratnog napretka, poslednji su dospeli na prvo mesto, a japansk i automobili, fotoaparati, televizori i računari postali su indus­trijski standard. Kako im je to pošlo za rukom? Inspirisao ih je prim er Amerike, posebno doktrina V. Edvardsa Deminga (W. Edwards Deming) koji je postao poštovani prorok daleko od svoje zemlje. Ali sama ideja nije dovoljna. Upravo je japanska etika kolektivne odgovornosti - poje­dinac ne sme da izneveri ostale - dovela do efikasnog timskog rada, raz-

492

mene ideja između radne snage i uprave, posvećenosti detaljima kako bi se izbegle greške i nedostaci.

Konkurencija u vidu starih industrijskih zemalja probudila se kasno, tražeći krivca u svima sem u sebi. Prvi izgovor bio je da Japanci ne igraju pošteno, da imaju otvoren pristup stranim tržištima, a da čuvaju svoje. Ta optužba je osnovana, premda su Japanci samo sledili nekadašnji evropske i američki primer: štiti dok ne ojačaš dovoljno da ne moraš brinuti o stra­noj konkurenciji. Krajem vladavine klana Tokugava i tokom Mej đi restau­racije (od sredine devetnaestog veka do 1900. godine), kada su međuna­rodni sporazumi sprečavali Japan da nametne carinske dažbine, otpor pre­m a stranoj robi dobrim delom je izvirao iz duboko usađenih, kulturom determinisanih sklonosti potrošača, ali i iz birokratskih uredbi koje su pro­ganjale uvoznike - period „otvorenih vrata" naučio je Japance trikovima netarifnih barijera. Kada je Japancima dozvoljeno da odrede carinske daž­bine, postavili su ih dovoljno visoko da zaštite domaće tržište.

Nakon Drugog svetskog rata, politika trgovine počela je da se me- n ja na svetskom nivou. Bolno iskustvo tridesetih, kada su industrijske nacije zatvorile vrata i prozore i osiromašile susede, navelo je većinu ekonomista i političara da priznaju prednosti slobodne trgovine ne samo zbog ekonomskog napretka već i zarad međunarodne harmonije. Ovakve ambicije postojale su i ranije, ali je činjenica da su Sjedinjene Države prednjačile u takvim stavovima, uz pomoć diplomatije i stručnosti, na- terala sve da se otvore. Amerika je sada sledila primer Britanije od pre jednog veka: najbogatija, najm oćnija ekonomija na svetu odrekla se stare navike protekcionizma prem da u zemlji s čestim izborima i političkim promenama nije uvek lako biti sasvim dosledan. (Nova pravila igre svela su neka stara rešenja na apsurd. Tokom rata Amerikanci su naučili da proizvode neku vrstu verm uta koja je zamenila francusku i italijansku varijantu istog pića. U miru ta industrija u začetku nije m ogla da kon- kuriše originalnim proizvodima. Zato je zatražila zaštitu zbog ugroža­vanja nacionalne bezbednosti, i skoro je dobila.)

Japan se priključio pokretu za slobodnije tržište, ali je efikasnije od bilo koje druge zemlje nametao netarifne barijere.* Dosetljivost Japanaca

* O takvim podvalama, koje američki ekonom isti često ne uzimaju preterano ozbiljno, a drugi ih zanemaruju nazivajući ih „japanskim čvrgama” (izraz kojim se izbegavaju nepri­jatna optuživanja), videti Lincoln, Japan 's Unequal Trade. Reč „čvrge” je om iljena medu intelektualnim huljama.

493

u postavljanju tih prepreka ušlaje u legendu. Uvezene bejzbol palice su bušene da bi se potvrdilo da su u celini drvene. N ajm oderniji m edicin­ski uređaji bila su dobrodošli, ali ispitivanja za koja su korišćena nisu pokrivana zdravstvenim osiguranjem (što je izm enjeno kada su Japanci napravili sopstvenu medicinsku opremu.) Automobili su pre prodaje m o­rali da se rastavljaju na delove. Jednom su, zatečeni rastom uvoza fran­cuskih skija, pokušali da ih se nekako otarase pravdajući se da je jap an ­ski sneg drugačiji. Francuzi su zapretili da će zabraniti japanske motore zato što su se francuski putevi razlikuju od japanskih. Japan je shvatio poruku i odustao od svojih planova.

Japanci su dosađivali lukavim smicalicama, beskrajnim odlaganji­ma, okolišanjem, uvek s ljubaznim izrazom lica. N a duže staze, mnogo veći problem bilo je stvaranje poslovnih i potrošačkih navika koja su isključivala je ftin iju uvoznu robe. Japanci ne vide tržište kao otvoren ekonomski prostor. Ono je izdeljeno, niko ne odstupa od svoje teritori­je i ne pravi ustupke i, ako neki strani proizvod nije dostupan, japanski proizvođači će to umeti dobro da naplate potrošačima.

Koja se to roba uvozila bez problema? N a prvom mestu prestižni mar­kirani proizvodi, obično osobenosti zem alja iz kojih potiču: škotski vi­ski, francuski konjak, belgijske i švajcarske čokolade, koferi Vuitton, satovi firm i Patex i Rolex, italijanska odeća - roba s podtekstom, bilo da

je poklon ili upadljiva potvrda materijalne uspešnosti. Sve velike japanske robne kuće imaju posebna odeljenja za takve predmete: zemlja spremna da potroši stotine dolara na veliku dinju sa ukrasnom trakom može doz­voliti sebi da se ponaša razmaženo. Ipak, nema mesta za Kodakove film o­ve - Japanci imaju svoj Fuji (a i japansko svetio je drugačije).

Merkantilistička politika naljutila je trgovinske „partnere" i zbunila ekonomiste. Zar Japan ne shvata da takvom politikom smisleno osiro­m ašuje svoje stanovništvo koje kupuje po višim cenama? Niko ne može nazvati Japance budalam a, čak iako povrem eno i naprave neku grešku. Zar ne vide komparativnu prednost? Da lij e moguće da ne znaju da slo­bodna trgovina vodi u napredak i blagostanje?

N a ta retorička pitanja Japanci odgovaraju da se ekonom ska politi­ka ne zaokružuje niskim cenam a i je ftin ijim proizvodima. Cilj je vladati tržištem, povećati kapacitete, industrijsku i vojnu snagu.* Proizvođači

* O tehnološkim vezam a japanskog industrijskog razvoja i vojne snage, posebno videti Sam uels, ,Jiich N a tio n ,S tro n g A r m y N jegovu analizu dopunio bih u logom proizvodnje

494

su važniji od potrošača. Svi mogu da kupuju, ali ne i da prave. Ako lju ­di sada troše manje, više će štedeti (otprilike, jednu trećinu plate). N ji­hova deca će imati više i Japan će biti jači.

Iza Japanaca, koji su po nekim standardima možda najbogatiji narod na svetu, dolaze mali „tigrovi" (ili „zmajevi"), ambiciozne nove azijske ekonomije koje su već pokazale da mogu mnogo. Dve od njih su neka­dašnje japanske kolonije, Tajvan i Koreja. Tu su i Singapur i Hong Kong, globalni gradovi-države koji podsećaju na trgovinsko-industrijske italijan- ske centre s kraja srednjeg veka.4 Nijedna grupa zemalja nije napredovala „brže i doslednije" u poslednjih trideset pet godina.* Najvredniji kapital sve četiri države su radna etika koja podrazumeva veliku produktivnost za niske plate i, kao u Japanu, izuzetno vest rad ruku (posledica konzumi­ranja hrane pomoću drvenih štapića), posebno koristan prilikom sklapanja mikro-uređaja. (Poslednje objašnjenje izaziva smeh mojih kolega, ali m is­lim da greše. Proizvodnja modernih tehničkih aparata često zahteva ko- rišćenje preciznih alatki poput pincete, a najbolja priprem a za takve poslove je dugogodišnje klopanje pomoću štapića.)...

Obilje veštih i jeftin ih radnika u tim zemljama, i u regionalnim sled- benicima poput Malezije, Tajlanda i Indonezije, privlači strane napredne ekonomije, posebno one sa precenjenom valutom.** Ništa nije tako lako

orijentisane na izvoz u okolnostim a povećanja industrijskih kapaciteta. Japanci nisu zab­oravili strateške posled ice slabosti industrije u Drugom svetskom ratu.* Svetska banka, East-Asian Miracle, str. 28. U pitanju su godišnje stope rasta od 6 ili v iše procenata u prošeku. M oram o istaći da je Tajvan, i pored svoje ekonom ske m oći, „n evid ljiv”. Godišnji izveštaj o razvoju Svetske banke ne sadrži podatke o Tajvanu i izostavlja ga iz liste država - naravno, da se ne bi uvredila Kina koja odbija i najmanji nagoveštaj priznavanja Tajvana kao nezavisnog entiteta. U East-Asian M iracle on se pojavljuje kao „Tajvan, Kina”. Zlatna m edalja Svetskoj banci za kukavičluk, t Svako ko piše o ekonom skom učinku tih istočnoazijskih zem alja komentariše kvalitet radne snage, ali je i, u izvesnoj meri, uzima zdravo za gotovo. Manuel Castells, „Four Asian Tigers”, str. 55 i passim, smatra daje najvažnija zajednička karakteristika tih entiteta uloga države, čak i u Hong Kongu. M oja zamerka ulozi država u ovom slučaju je neusklađenost intervencija, od kojih su neke svrsishodne, a druge besm islene. D ržave m ogu pomagati razvoj, ali moraju se dobro pomučiti i vući razumne poteze da bi zaslužile reči hvale.** Svetska banka ih s pravom zo v e „azijske ekonom ije s v isok im učinkom ”, a zatim obezvređuje svoju term inologiju nudeći sum njive podatke o ekonom skom rastu drugih zemalja. Kako prihvatiti listu zem alja poredanih po godišnjem rastu po stanovniku od 1965. do 1985. godine, na kojoj Egipat, Grčka, Sirija i Portugaliju ulaze u prvih dvadeset, a odmah iza njih je Bocvana (dijamanti)’? - East-Asian M iracle, str. 3, na osnovu Summers i Heston, „A N ew Set”.

495

ubedilo Japance da proizvode na drugom mestu kao preskup jen. Kapital nikada nije bio tako pokretan. Osamdesetih godina prošlog veka direktna strana ulaganja (FDI - foreign direct Investment) industrijskih zemalja rasla su deset puta brže od svetske trgovinske razmene i deset puta brže od svetskog proizvoda. Čak i kada se to napredovanje usporilo u devedese­tim, direktna strana ulaganja u zemljama u razvoju nastavila su da rastu 5

N a taj način, ulaganja i tehnika su se prenosile iz zemlje u zemlju, praćene odgovarajućim rastom plata. Koreanci su se preorijentisali na proizvodnju automobila, pod pritiskom i uz tehničku pomoć američkih firmi koje su žarko želele da pobede japansku konkurenciju. Švajcarci i Japanci preuzimali su satove i i delove napravljene u Hong Kongu, zatim i u Maleziji. Japanske (NEC, Sony), evropske (Philips, Rollei) i američke (G.E, Seagate Techologies) multinacionalne firm e napravile su od Singa- pura svetski centar elektronike i fotogafske aparature, dok Hong Kong, gde su nekada izbeglice radile za bedne plate i za san na dušecima medu mašinama, užurbano otvara fabrike i upošljava jeftinu radnu snagu u mati­ci, Kini. Singapur svoje telefone proizvodi u Maleziji i na Filipinima.

N ijedna ekonom ija nije previše napredna da se ne bi napala, nijedan zid nije previsok da se ne bi preskočio. Preko trideset korejskih kom ­panija je 1996. godine imalo proizvodne jedinice u Britaniji. Vels je česti­tao sam sebi na „revitalizaciji" pomoću stranih, pretežno azijskih investi­tora, a pet hiljada ljudi se prijavilo za trista radnih mesta u prvoj korej­skoj firm i na tom tlu. Druge evropske zemlje nisu bile tako gostoprim­ljive. U Francuskoj je korejski konglom erat Daewoo Electronics uspeo da isposluje preuzim anje dela francuske firm e Thomson M ultim edia zaduženog za proizvodnju elektronske opreme. N a taj način, korejska firm a je trebalo da pretekne Sony i postane najveći svetski proizvođač televizora, koje je Thom son prodavao pod m arkom RCA. Francuska strana je odustala od dogovora, a korejska je pobesnela.*

* O V elsu, videti The Times (London), 6. januar 1997, str. 40. O kom paniji D aew oo: Int. Herald-Tribune, 18. oktobar 1996, str. 20; 19-20. oktobar 1996, str. 15. D aew oo jeste dobio svoj deo Thom sona za sim boličan jedan franak, ali sa dugovim a. (Francuska vla­da je pokušavala da smanji deficit kako bi se usaglasila sa zajedničkom valutom .) M eđu­tim, decem bra 1996. godine, dogovor je poništen. Protivnici strane invazije u Francuskoj pobunili su se zbog sim boličkog franka, ne pom injući dugove. Prilikom povlačenja, Fran­cuska je bezuspešno pokušala da se sakrije iza Evropske zajednice, ali svim a je b ilo ja s­no o čem u je reč. Koreanci su pom injali francuski rasizam - daje u pitanju bio am erički kupac, ne bi b ilo problem a - a korejska vlada je poručila da Francuska pati od ksenofo-

496

Prilikom odabiranja m eta za ovakva ulaganja jasno je d a je presud­na visina plata radnika, ali su važni i tržišne barijere, kao i lični utisak. Tako su američki ulagači zaključili da su korejski partneri daleko je f t i­niji od japanskih , a i otvoreniji za saradnju. Ali s jačanjem japansko-ko- rejskih prijateljskih odnosa korejska radna snaga je bila sve skuplja za Am erikance koji su morali da potraže je ftin iju klimu. A m oždaje Kore- ancima bilo drago kada su otišli.

(Zašto M alezija? Radna snaga te zemlje sa samo 19 miliona stanovni­ka nije velika. Ali M alezija ima preduzetnike koji privlače radnike po­put magneta. Ilegalni imigranti, uglavnom iz Indonezije (190 miliona stanovnika) i Bangladeša (115 miliona), slivaju se u M aleziju, uprkos velikim naporim a da se zaustave. Kao i svuda, poslovi koji cvetaju rado prihvataju krijum čarenu je ftin u radnu snagu. Stranci ne izgledaju dru­gačije, ali se, zapravo, vrlo razlikuju - lokalno stanovništvo ne brine da će im ugroziti radna mesta, već da će doći do fizičkog m ešanja sa stranci­ma. Premi jer M alezije citira u govorima pritužbe seoskih voda: devojke beže sa stranim mladićima, tuđini napuštaju svoje nevenčane žene i van- bračnu decu, žene ostavljaju porodice zbog stranaca, u nadi da će se bo­lje ophoditi prem a njim a.6 To je nepodnošljivo.)

Važne su i etničke veze, posebno među kineskim (prekomorskim) doseljenicima. Kinezi, posrednička m anjina par excellence, podmazuju točkove trgovine jugoistočne Azije, podstičući tako i svetske trgovinske tokove. Poštuju radnu etiku na koju bi i kalvinisti bili ljubom orni, i prenose je s kolena na kolena, kako siromašni, tako i bogati.

(Sećam se prve posete Hong Kongu pre dvadeset godina. Bilo je veče i po izlasku iz hotela naišao sam na m alu prodavnicu fotoaparata ušuškanu ispod stepeništa. Samo sam bacio pogled, i to je bilo dovoljno. Prodavač me je odmah upitao šta tražim. Isprva mi ništa nije padalo na pam et, ah onda sam se setio bi mi koristila posebna sočiva - to sam i zatražio. Sneveselio se, nije ih trenutno imao. Onda se razvedrio. Ako dođem malo kasnije, spremiće ih. Rekao sam da izlazim na večeru i da neću moći da se vratim bar do ponoći. ,,Ne brinite", rekao je . „Dođete

bije. „France cannot be trusted.” Int. Herald-Tribune, 6. decembar 1996, str. 1; 9. decem ­bar 1996, str. 13; 15. januar 1997, str. 11. Treba istaći da su i sami K oreanci čuveni po odbojnosti prema stranom vlasništvu u svojoj zem lji. I pored lošeg iskustva, interes kom ­panije D aew oo za preuzim a stranih kompanija verovatno nije smanjen.

497

kasnije. Budem ovde sa sočivima." Vratio sam se nešto posle ponoći i krenuo ka svojoj sobi. Onda sam se setio, ali rekao sam pospanom sebi da ću samo izgubiti vreme. Osetio sam krivicu, vratio se i, naravno, našao prodavnicu otvorenu i mog prodavca, sa sočivima. Nađite mi Amerikan­ca ili Evropljanina koji bi uradio tako nešto.)

Kinezi su od samog početka igrali ključnu ulogu u evropskoj eks­panziji - u holandskoj Indoneziji i na španskim Filipinima, potom kra­jem devetnaestog veka u francuskoj Indokini. Uspešni su i u državama naslednicama.7 M eđunarodna partnerstva se osnivaju po etničkoj osnovi. Tako Hong Kong, Tajvan i Singapur otvaraju fabrike po Tajlandu, u kome su mnogi Kinezi uzeli lokalna imena da bi se uklopili. * Fabrička postro­

jen ja grade se i po M aleziji, u kojoj su Kinezi na čelu poslovnih tokova, prem da bi razum nije bilo da prihvate ravnopravne malezijske partnereA" Tajlanđani se ponose prevazilaženjem razlika, verovatno misleći na izra­zitu zabranu posebnog školovanja za Kineze. Kinezi se na to ljubazno smeše, daju javnu podršku, ali često se doškoluju van Tajlanda. N jiho­va zajednica se održava „na nevidljivoj klackalici izm eđu dva ili više identiteta".8 Na ekonom skom planu to znači da Kinezi znaju ko su i da mogu slobodno da rade jedn i s drugima.

Etničke razlike u M aleziji su dublje, ressentiment izraženji. I M ale­zija je trpela nasilje i rasne nem ire - ni približno m učne kao u Indonez­iji, ali dovoljno ozbiljne da otkriju pravo stanje. Svi se prave kao da prob­lem ne postoji. Istovremeno, na ostrvu Penang (severozapadna obala), glavnom svetskom proizvođaču diskova (preko 40 posto svetske pro­izvodnje), Kinezi drže većinu izvršnih i inženjerskih pozicija. „Liče na A m erikance", kaže jed an radnik, „žive za posao ."9 Kakva retka aris- tokratija... većina ljudi radi da bi živeo.

Nošena talasom ekonomskog napretka, svetska m reža kineskih trgo­vaca i preduzetnika svakim danom je sve jača. Uspeh ove dijaspore raz­jašn jav a zašto mnogi ekonom sko čudo ju žn e i jugoistočne Azije nazi­vaju etničkim, odnosno kulturnim trijumfom. Kinezi su u Indoneziji (gde danas čine 4 posto populacije) početkom dvadesetog veka kontrolisali sedamnaest od dvadeset pet najvećih poslovnih grupa. Za to što ne pose­

* Ipak, rečeno m ije da K inezi biraju tajlandska im ena koja ukazuju na njihovo poreklo, t Tajlanđani m isle da se m nogo bolje odnose prem a svojoj k ineskoj manjini nego M ale- zijci - Caplan, Ends ofthe Earth, str. 377.

498

duju skoro sve, m anje je odgovorna domaća konkurencija, a više ambi­cije nekih političkih snaga koje osnivaju sopstvena privilegovana pre- duzeća ili očekuju da dobiju procenat od svih unosnih poslova.

Procene ukupnog proizvoda u poslovim a koje kontrolišu Kinezi, uključujući samu Kinu, ali ne i Indoneziju, Tajland, M aleziju i Filipine, dostižu cifru od 2,5 biliona dolara (IO12) 1990. godine - više od Japana (2,1 m ilijarda dolara), upola m anje od Sjedinjenih Država i s mnogo većom stopom rasta nego u obe zem lje .10 Neki misle d a je Japan već izgubio prednost.11 N jegova snaga i slabost im aju isto izvorište - osećaj nacionalne posebnosti i nadmoći. Ta sam ouverenost podstiče Japance na odlične performanse, ali im otežava da rade s drugima kao s jednakim partnerima.* M islim da će Japanci i to naučiti - kao i sve drugo.

Dve opomene bacaju senku na azijski uspeh. Prva se odnosi na nagli prelazak sa plantažerske na visokotehnološku proizvodnju. M nogo je lakše koristiti m odernu tehnologiju nego razvijati je . Šačica zemalja je odgovorna za najveći deo industrijskih patenata. Te neobuzdane pri- došlice, sa svojim pohlepnim mladim industrijama, tek m oraju da stanu na svoje noge. N ajteži deo posla jo š nije završen.

Drugo, što je brži napredak, veći su negativni sporedni efekti, materi­jaln i i psihološki (večita žurba ima svoju cenu). Neophodne su socijalne i političke institucije koje mogu da se nose sa pratećim problem im a i da nalaze rešenja. M ožda će takve institucije biti beskorisne. Vreme teče, a rešenja ga teško prate. Cesto se sve svodi na jednostavno pitanje priorite­ta: bitan je novac, ljudi su potrošni, a vezani troškovi mogu da sačekaju.

Uzmimo za primer Tajland. M etropola zvana Bankok je i eksplodi­rala i implodirala. Industrija i trgovina su nagrnuli u njega, praćeni reka- m a lovaca na posao, a porodični prihodi porasli su deset puta za dvadeset godina.12 Srećni graditelji popunili su sve praznine. Čak su i vodeni kanali, nekada žile kucavice grada, zacementirani, da bi se napravila čvrsta osno­va za nove zgrade. Zbog rastućih prihoda namnožili su se automobili, za poslovne i lične potrebe, a saobraćajne gužve su neverovatne. Kada sam 1979. godine posetio Bankok, američka ambasada m ije dala na korišće-

nje auto sa vozačem. Auto je imao mobilni telefon (što nikada pre nisam

* S druge strane, zatvorenost k ineske m anjine čini ih, ponegde, pogodnom m etom za krim in alce, tim pre što su bogatiji od v eć in sk o g stanovništva. Strah od pljačke ih i obeshrabruje da ulažu u lokalnu privredu. Cf. Seth M ydans, „Kidnapping o f Etnic Chi- nese R ises in Philippines”, N.Y. Times, 17. mart 1996, str. 3.

499

video) da bih m ogao da obavestim ambasadu ako se zaglavimo u sao­braćaju. Takođe, rečeno m ije da planiram samo dva sastanka dnevno - prepodnevni i popodnevni. Danas Bankok ima preko 10 miliona stanovni­ka (dvadeset puta više nego 1900. godine), a mnogi od njih su skloniji velikim automobilima. Reke vozila slivaju se svakodnevno iz predgrađa i okoline grada. Vozačima je , pored mobilnog telefona, potreban i mobil­ni toalet. Moćnici koriste čitave povorke automobila, čak i za svoju ženu ili dete, a lako je zamisliti efekte stotina blokiranih i nagomilanih vozila. Te 1979. godine brzo sam odlučio da se odreknem dnevnih šetnji po uli­cama - od smoga se nije moglo disati. Danas polovina saobraćajaca pati od bolesti disajnih organa, a istraživanje iz 1990. godine pokazuje da zbog lošeg vazduha (triput zagađenijeg od evropskog ili američkog) koeficijent inteligencije dece do sedam godina prosečno opada za šest.13

Ukratko, urbani Tajlađani su bogatiji, ali i siromašniji. Ne oskude- vaju u novcu, već u kvalitetu života.* Samo dva procenta stanovnika Bankoka im a odgovarajuću kanalizaciju. Grad tone u ogoljenu rečnu deltu otvorenu za okeansku plimu. Loši uslovi života otežavaju dalji napredak. Tajland je otišao koliko god je m ogao daleko pom oću je ftin e radne snage - jo š je ftin ija se može naći odmah preko granice. Sada mu je potrebna visoka tehnologija i industrija koja se hrani naprednim zna­njima. Za to su neophodni strani investitori i stručnjaci, ali oni ne žele da dodu i udišu otrov. Istovremeno, numerički podaci na makroekonom- skom nivou pokazuju izvanredan napredak i rast od samih pokušaja da se uklone posledice zagađenja. M ere i uređaji za sm anjivanje zagađeno­sti, pravilno odlaganje otpada, medicinska nega i slična ulaganja pod- stiču rast prihoda i proizvodnje.

,Možete ih dobiti u bilo kojoj boji": američka i japanska automobilska industrija

Henri Ford (Henry Ford), poznat po svojoj ciničnoj duhovitosti, je d ­nom prilikom je rekao da kupci njegovih automobila mogu da ih dobi­

* G odišnji prihod po dom aćinstvu 1995. godine u bangkokškom okrugu procenjen je kao dvaput veći od prošeka čitave kraljevine. Achavanuntakul, „Effects o f G overnm ent Foli- cies", str. 9.

500

ju u bilo kojoj boji, dok god je to crna boja. Bilo je to vreme M odela T, koj i se i pravio u mnogim bojama, ali nikada u dve boje istovremeno. T o je bila suština Fordove filozofije o masovnoj proizvodnji: napravi što veći broj istovetnih automobila. Odredi nisku cenu i svi će ih kupovati. Stil i individualnost možete potražiti negde drugde. Kupite Model T i odvezite se u američki san.14

Fordovi principi postali su osnova američke automobilske industri­je , ali i drugih oblasti proizvodnj e . Američka industrij a automobila uspela je da se uzdigne do pozicije svetskog lidera - bila je najveći proizvođač i izvoznik koji je postavljao standarde stila i masovno pravio kopnene lade slobode i ljubavi.*

Broj registrovanih m otornih vozila u Japanu 1917. godine bio je 3.856. Četiri godine kasnije porastao je na samo 13.000, i to uvezenih vozila. N ajvažnija prevozna sredstva i dalje su bile rikše, konjske zaprege i kočije, kao i tramvaji i vozovi za duže relacijeA Ali i u ovom slučaju rat je izoštrio svest o potrebam a i mogućnostima. Vojska je uvidela vred- nost kam iona i pokrenula inicijativu za pokretanje domaće proizvodnje tih vozila. Obratili su se vodećim zaibatsu (konglomeratima) - Mitsui- ju , M itsubishiju, Sumitomou - koji nisu imali sluha za tu ideju. Vojska je angažovala manje kompanije i veliki deo japanske automobilske indus­trije prešao je u ruke „novih ljudi".

Stupajući na divlju, ali plodnu teritoriju, Ford i General Motors su sagradili fabrike za montažu automobila u Jokahami (1925. godine) i Osa- ki (1927. godine). Japanci nisu u tome videli korist za svoje potrošače, već prepreku razvoju njihove industrije ko jajoš nije poznavala tehnologi-

* Sistem proizvodnje s m ontažnom trakom (serijska proizvodnja) m ogao se prilagoditi m nogim proizvodnim m etodam a. A li Henri Ford je im ao običaj da se drži proverenih tehnologija, čak i pošto zastare. Kada je bio u pravu, bio je gospodar situacije i tržišta. A li kada je grešio, dragi su preuzim ali njegov deo tržišta. Flink, „Unplanned O bsoles­cence”, tvrdi d a je u nekim aspektim, M odel T bio zastareo od samog početka. A li bio je jeftin - standardni model koštao je od 825 dolara 1908. godine do 260 dolara 1927. godine. To je bio kraj: maja 1927. godine montažnu traku je napustio poslednji od preko 15 m i­liona M odela T.t N eugledne rikše su bile k ljučno vozilo za urbanizaciju Japana: 1888. godine sam o u Tokiju ih je bilo oko 38.000. Morris-Suzuki, Technological Transformation, str. 97, navo­di d a je „rikša bila jednako važna za m odernizaciju japanske ekonom ije kao i železn ica”. Izdvaja dva aspekta: bila je prvo japansko vozilo koje se izvozilo i otvorilo strano tržište za bicikle i motorna vozila; proizvodnja rikši je počivala na mreži malih dobavljača delo- va, čim e je anticipirala autom obilsku industriju i druge vidove serijske proizvodnje.

501

ju m asovne proizvodnje. M alobrojna kao i jen i u džepovim a radnika, jap an sk a vozila koštala su 50 posto više od am eričkih autom obila, uvezenih ili sklopljenih u Japanu. Između 1926. i 1935. godine devedeset pet procenata novih registrovanih automobila bili su američki.15

U m eđuvrem enu se država, u skladu sa svojim planovima o agresi­j i , fokusirala na vojnu industriju: 1918. godine donet je Zakon o pod­m irivanju vojnih potreba za automobilima, koji je podrazumevao velike subvencije za proizvodnju namenskih vozila određenog standarda.* Put­nička vozila m ogla su da sačekaju. Ili nisu? Deceniju kasnije, kada pri­vatna preduzeća jo š uvek nisu pokazivali interes, neki državni službeni­ci počeli su da brinu. Ministarstvo trgovine i industrije (prethodnik m i­nistarstva za m eđunarodnu trgovinu i industriju) 1929. godine objavilo je studiju „Politika razvoja industrije m otornih vozila" praćenu obnov­ljenim ponudam a najvećim poslovnim grupama.

Da bi dala prim er i podsticaj, vladaje 1931. godine dizajnirala i po­čela da proizvodi male automobile (45 konjskih snaga) maksimalne br­zine 40 kilom etara na čas. M eđutim, ti sporaći nisu dobro prihvaćeni, tako da su 1936. dva američka giganta bila zaslužna za tri četvrtine auto­m obila proizvedenih u Japanu. Japanska vojska je predložila da se te strane firme jednostavno izbace. N a kraju krajeva, rat je rat, a i trgovina

je rat. A Plašljivi političari smatrali su to pomalo netaktičnim, p aje umesto toga, usvojen zakon čiji je predlagač bila vojska, koji je podrazumevao veliku pom oć japanskim proizvođačim a i većinsko učešće Japanaca u vlasništvu i upravljanju automobilskim kompanijama. Istovremeno, vla­da je nam etnula velike carinske dažbine na uvoz gotovih automobila i

jo š veći porez na vozila stranih firmi sklopljena u Japanu. Te dažbine su bile efikasne: učešće Nissana, Toyote i Isuzua u proizvodnji dostiglo je 1938. godine 57 procenata. Amerikanci su pokušali da se održe, pred­

lažući spajanje sa japanskim proizvođačima. Bezuspešno: vlada nije hte-

* Pošto Japan u tom trenutku nije im ao neprijatelja, takve m ere m ožem o shvatiti kao najavu im perijalne ekspanzije. O zakonu iz 1918. godine, videti M orris-Suzuki, Techno- logical Transformation, str. 124.t To je stari refren japanske nacionalističke dem agogije. Harohiro Fukui, „The Japanese State”, str. 206, navodi elokventnu razradu u govoru jed n og okružnog načelnika iz 1904. godine: „...rat u vrem e mira nikad ne prestaje. U takvom ratu, tačnije, borbi za opstanak, oni koji koriste naučna dostignuća za razvoj industrije, proizvode robu po niskim cena- ma, apsorbujući na taj način finansijske resurse, ojačaće našu naciju, obogatiti njene resurse, i izaći kao pobedn ici...”

502

la da odobri nikakve planove za integraciju, niti za ublažavanje ili zao­bilaženje diskrim inatorskih pravila. Godine 1938. američke firm e su digle ruke i otišle. Japancima je to bila dobra vežba iz merkantilizma i priprema za buduće trgovinske ratove.

M ožem o pretpostaviti gde bi to odvelo. Ali ra t m enja sve, pa i savršene planove. Fabrike i oprema su 1945. godine bili uništeni i ame­ričke okupatorske vlasti nisu videle nikakav razlog za postojanje japanske automobilske industrije. S tim su se slagali i neki službenici Japanske banke i m inistarstva za saobraćaj. Ali m inistarstvo za m eđunarodnu trgovinu i industriju videlo je automobile kao tačku konvergencije čitave grupe srodnih industrijskih grana, i osmislilo paket za stimulisanje n ji­hove proizvodnje: povoljni zajmovi, poreske olakšice, zaštita od strane konkurencije. Prihod od izvoza izuzet je od oporezivanja, a uvoz alatki i opreme oslobođen carinskih dažbina.16 (Kasnije, u šezdesetim godi­nama, neki od tih diskriminatorskih propisa su zabranjeni opštim spo­razumom o ocarinjavanju i trgovini. Bez uspeha: Japanci su uspevali da doskoče svim pravilim a o poštenoj igri. Svaki ekonom ista zna da se međunarodne birokrate mogu prevariti na razne načine.)

Ovoga puta, domaća industrij a na čelu sa Toyotom i Nissanom, gra­bila je kauspehu. Japan je 1950. godine proizvodio 32.000 vozila - 1,5 puta više od Amerike. Korejski rat bio je gladan automobila i dao n ji­hovoj proizvodnji impuls koji nikada nije zamro, tim pre stoje, po okon­čanju američke okupacije 1952. godine, sudbina domaće industrije bila u japanskim rukama. Japan je odabrao da bude veliki izvoznik ne samo zato što je veća prodaja značila nižu cenu i veći profit već i zbog toga što su obimniji proizvodni kapaciteti povećavali moć države. Poraz - prvi u istoriji Japana - ostavio je gorak ukus u ustima. Japanci su znali da su izgubili ne zato što su američki vojnici bili bolji ili hrabriji, već zbog američkog industrijskog proizvoda.

Do 1960. godine proizvodnja automobila dostigla je cifru od 182.000 vozila, od kojih je 39.000 izvezeno (oko 8 posto). Deceniju kasnije Japan je proizveo zapanjujućih 5,3 miliona automobila, od kojih je 1,1 proda- to u inostranstvu. Do 1974. godine Japan je uspeo da zameni Zapadnu Nemačku na mestu najvećeg svetskog izvoznika automobila. Šest godi­na kasnije izvozio je 6 m iliona vozila, 54 posto ukupnog proizvoda, i pretekao dotad vodeće Sjedinjene Države u broju proizvedenih auto­m ob ila .17 Povrh toga, japansk i automobili nisu osvajali tržište nižim

503

cenama. Bili su skuplji, često i od poznatijih marki, za razliku od ame­ričkih automobila, obično prilično jeftin ijih . Zašto? Jer su japanska kola imala m alo nedostataka i bila izdržljivija, zbog čega su dostizala više cene na tržištu polovnih automobila.

Ove stope rasta od 30 i 40 procenata godišnje koje su bile rukavica u lice neizm erno bogatijoj i dobro utvrđenoj konkurenciji lekcija su za budućnost iz energičnosti, dovitljivosti i preduzetništva. Henri Ford se sigurno prevrtao u grobu.

Tražeći objašnjenje, Am erikanci su upirali prstom na japanske dr­žavne subvencije i protekcionizam. Ta dva fak torajesu bila od pomoći, ali nisu izgradila industriju. Pravi „krivci" bili su ljudi koji su pravili auto­mobile - radnici, inženjeri, preduzetnici - ali i nesposobnost američkih proizvođača automobila, naviknutih na uspehe, koji su poistovećivali svoja preduzeća sa domovinom, bili u uverenju da američki potrošači žive zbog njih i nagrađivali sebe platama i bonusima što nisu odgovarali ostvarenom p ro fitu .18 Za njih je taj japanski napredak bio lese-majeste na globalnom nivou.

Kako su to Japanci uspeli? Prvo, pretvorili su nedostatke u prednosti. Kako je domaće tržište bilo premalo za dugoročnije planove koji bi oprav­dali masovnu proizvodnju nalik američkoj, Japanci su proširili paletu m o­dela, da bi odgovorili na posebne zahteve i ukuse tržišta. Naučili su brže da dizajniraju i testiraju - novi modeli su proveravani 46 meseci naspram 60 u Sjedinjenim Državama (1,7 miliona sati test vožnje u Japanu, u odno­su na američki 3,1 milion). Nakon proizvodnje novog modela, Japanci su uspostavljali standardni kvalitet za 1,4 meseca, a Amerikanci za 11 m ese­c i.19 To poslednje poređenje je ključno. Žurba podrazum eva gubitke, kvalitet traži pažljiv rad, a hronike američke automobilske industrije pune su prim era mukotrpnog popravljanja posledica nepromišljenog srljanja.*

Prilagodljivost Japanaca omogućila im je prednost povlačenja prvih poteza,f brzo kopiranje uspešnih tehnika drugih proizvođača i isprav­

* Cf. Li Jakoča, tadašnjeg predsednika Chryslera, o jeftinoj zaštiti od rđe za sam o 7 dolara po automobilu m odela Aspen, i 100 m iliona dolara za saniranje posledica takve štedljivosti i jo š ozbiljnijem gubitku poverenja kupaca - Holusha, „D etroit’s Push”, poglavlje D -8. f Mart 1983. godine: „Japanski proizvođači autom obila izbacili su ovog proleća tri m od­ela naspram kojih najnoviji detroitski tipovi autom obila već izgledaju zastareli.” N ag i Sim ison, „Sa tri nova autom obila”, o predviđanju uticaja m odela Camry (Toyota), Pre­kide (Honda) i 626 (M azda).

504

ljanje grešaka u hodu. Bila je to fleksibilna proizvodnja koju su neki hvalili kao tehnologiju budućnosti.20 N ije se radilo o prelasku na manje pogone za pravlj enj e posebnih serij a automobila, kao što su neki pomis­lili - sasvim suprotno, velike firme su imale sredstava da same pokriju kvalitetnu proizvodnju raznolikih tipova i pokriju troškove raznovrsno­sti. Bila je to velika promena u odnosu na „možete ih dobiti u bilo kojoj boji, dok god je crna".21

Raznovrsnost je zahtevala odgovarajuću svestraniju tehnologiju. Japancima je nakon rata trebala nova oprema, što je bila prilika da osmis­le i kom binuju izuzetne alatke i m ašine - ironično, ali većinu njih za američko tržište. To je , takođe, otvorilo put najnovijim uređajim a - auto- matizovanim, robotizovanim, kompjuterizovanim. Ključna promena je bila prelazak sa jednonamenskih na višenamenske mašine koje su zahte- vale radnu snagu obučenu za čitav opseg poslova, sposobnu da brzo pre­lazi sjedne aktivnosti na drugu. Japanci su to uspeli prilagođavajući opre­mu i usavršavajući sebe, toliko da su se, na primer, do sedamdesetih godi­na prošlog veka, tako izveštili da su mogli da m enjaju kalupe presa za pet minuta (uporedite taj rekord sa dvadeset i četiri sata u američkim fab­rikam a).22 Takva strategija je suštinski povezana sa odnosima između radne snage i uprave. U Americi strategija korišćenja jednonam enskih m ašina i radnika obučenih za samo jednu vrstu posla gušila je usavrša­vanje radne snage. Takođe, usmerila je sindikate da insistiraju na segmen­taciji poslova i da pritiskaju uprave da to prihvati.

Raznovrsniji modeli zahtevali su raznovrsnija sredstva, što uspora­va protok kapitala, povećava cenu skladištenja, odlaže rezultate. Dok su se Amerikanci, koji su retko unosili promene u proizvodnju, užasavili prekida (na primer, štrajkova) i stvarali zalihe spremnih delova, Japan­ci su se trudili da što m anje komponenti čeka na upotrebu, pomoću sis­tem a „tačno na vreme".* Ideju su dobili prilikom posete Sjedinjenim Državama - ne u fabrikam a automobila, već u supermarketima punim

* U loga konflikta i prekida aktivnosti u procesu proizvodnje je od presudnog značaja. Pri kraju etape patrijarhalnog menadžmenta i plata od 5 dolara (druga decenija i početak treće decenije dvadesetog veka) Ford je uspeo da period nabavke svede na 17 dana 1922. godine (u odnosu sa 204 dana 1903. godine). Abernathy i Clark, „Notes on a Trip”, str. 36, pišu da su, uopšte uzevši, „Japanci nisu u procesu racionalizacije odm akli previše daleko od standarda za divljenje... koji je uspostavila Fordova fabrika na reci Ruž tokom treće decenije dvadesetog veka”.

505

svakojakih proizvoda. Pratili su kako američke domaćice uzimaju s poli­ca šta im treba, a trgovci odmah popunjavaju te praznine. Roba je doda- vana um esto nagom ilavana. Z ašto se i autom obili ne bi pravili na taj način? (I je su se tako proizvodili u američkim fabrikama, ali Japanci su proces proizvodnje izmenili tako daj e bilo mesta za dalja usavršavanja.) Sve te ideje potvrđuju vrednost radoznalosti, proučavanja i kreativnog preispitivanja - ukratko, važnost ljudskog faktora.23

Japanci su vredno radili i na otklanjanju grešaka, pokušavajući da proizvedu savršene automobile. Umesto daproveravaju sklopljene auto­mobile, jurili su greške u toku proizvodnog procesa, zaustavljajući, po potrebi, montažnu traku. To je možda bilo skuplje, ah „bolje sprečiti nego lečiti". „Gde su inspektori?", pitao je jedan američki posetilac. „Nemamo ih", glasio je odgovor. „Njihov posao rade radnici."

Te novine potpuno su izm enile reputaciju Japana kao proizvođača automobila - dok su pre ratajapanski automobili smatrani jeftin im k a n ­tama", sada su njihovi proizvodi bili sinonim za kvalitet. Američki p ro ­izvođači su teško prihvatali taj novi poredak, slepo se držeći svojih volje­nih stereotipa koji su ih vukli unazad. Podrugivali su se ideji malih auto­mobila, smejali se samom imenu „Toyota". Amerikanci vole velike auto­mobile u kojima mogu da vode ljubav, zar ne? Kada je neko u Chrysleru dizajnirao niži auto, direktor je zaurlao: „Chrysler pravi automobile da ljudi u njim a sede, ne da pišaju po n jim a ."24

U m eđuvremenu, Japanci su polako preuzimali američko tržište, i kada je Amerika ograničila uvoz njihovih vozila, samo su se preorijen- tisali na umereno kvalitetnije automobile, zatim na najbolje. Uspeli su da prevare prevarante. Bio je to i put do poverenja mušterija, onih bogati­

j ih i uglednijih.625 Kada su Japanci najavili da nameravaju da se takmiče s nem ačkim luksuznim automobilima, svi su mislili da se šale. Godinu ili dve kasnije, M ercedes i BM W prestali su da se smeju. Japanci su pro­sto oduvali te skuplje simbole uspeha.

Takve uspehe ne m ožem o posm atrati čisto tehnički, kao posledicu preuzim anja metoda i kopiranja. Ključni faktor bili su ljudi. Ko god je posetio Japan i našao se u neprijatnim saobraćajnim gužvama, u užasi­m a neprebrojiv ih urbanih i industrijsk ih rulja, im a dobre razloge da tačnost Japanaca smatra pravim čudom . Kako bilo ko tam o m ože da isporučuje delove po pozivu i na vreme? Tako što spava na poslu. Vozač

506

parkira kamion blizu kapija fabrike i provodi noć u njemu. Ujutru je spre­man za novi radni dan.

Ali da li su svi u proizvodnom lancu poštuju vreme? Fabrika pro­izvodi u najkraćem mogućem roku. Ali, na primer, snabdevači odugovla­če. Čitav japanski sistem prevazilaženja samih sebe počiva na pritisku, prvo na snabdevače, koji onda pritiskaju svoju radnu snagu. Japanski in­dustrijski raj, dakle, ima slabih tačaka. S druge strane, matične firme nisu nerazumne: pritiskaju radnike, ali i pomažu opremom, tehnikama i nov­cem. Japanci su jaki, ali i prilagodljivi ljudi koji iznad svega poštuju hijer­arhiju i imaju razvijen osećaj za obaveze prem a podređenima i nadređe­nima.

U proizvodnji automobila sve zavisi od timskog duha koji u jedinju­je upravu i radnu snagu u posvećenosti ne samo efikasnom radu već i neprestanom usavršavanju. Od radne snage se ne očekuje da sputava ino­vacije, čak iako je opterećuju,26 i u velikim firm am a svaki radnik među više hiljada njih oseća obavezu, čak i pritisak, da daje predloge kako uš- tedeti trud i novac, čak i nekoliko jena. (Kako li se samo uprava nosi sa takvom poplavom ideja?) Povrh toga, svi u fabrici su obučeni za čitave opsege zadataka, a neplanirani prekid nije prilika za odmor, već za neki drugi posao. (Nema segmentacije rada i izgovora „to nije moj posao" koji guše složenu industriju kakva je automobilska.)* U Japanu radnik ima i oseća dužnost da bude od koristi sve vreme.'''

Sve ovo m ožda dobro zvuči, ali nije lako, niti odgovara telu, psihi i egu. Kompanija ima hiljadu načina da nagradi prilagodljivog, takođe i da kazni neposlušnog. Nezadovoljavajućim grupama oduzima se posao i daje drugim radnim jedinicam a. Firme poput Toyote gutaju svoje rad­

* Stvari su se m ogle odvijati i drugačije. U posleratnim godinama, m nogi japanski rad­nici, pod vodstvom militantnih komunista, usvojili su ratoborne m etode koje su odbačene tek nakon nekoliko žestokih sukoba sa sindikatima kompanija. Važnu ulogu u tom e imala je američka okupacija, jer je legalizovala radničke sindikate, kako bi se sprečilo organi- zovanje radnika na osnovi sovjetskog iskustva.t Ekonom ista Harvi Lajbenstajn uopštava tu razliku na sledeći način: „...na zapadu, ide­al je bio kratkoročna kontraktualna perspektiva ili kontraktualni ideal čvrstih veza, pre nego dugoročni ideal pripadanja. Zapadnjački pristup se m ože sagledati kao niz ugovo­ra... i podrazum eva p osvećenost određenom zanim anju ili poslu (čak i ’pravo svojine’ posla”) um esto lojalnosti kom paniji.” - „Japanese M anagem ent System ”, poglavlje 9. V ideti poglavlje 11, za poređenje rezultata anketa radnika: 1976. godine 49 posto japan­skih radnika je izjavilo da treba da pomažu jedni druge pošto završe svoj zadatak, dok je njihovo m išljenje delilo sam o 16 posto američkih radnika.

507

nike: im aju sopstveni kalendar, koji ne zna za državne praznike i vikende (ali vera većine Japanaca i ne predviđa nedelju kao obavezan dan odmo­ra). S ta je sa prekom ernim radom i zamenama? Radnici su često odvo­jen i od porodica devet ili deset sati. To važi i za sitnije i krupnije šefove. Žene se brinu o deci i smeštaju ih na spavanje pre nego što se očevi vrate. Četrdeset posto radnika u proizvodnji radi sveukupno dan više tokom

jednog m eseca, a 30 posto čak i više od pet dodatnih dana. Većina uče­stvuje u zajedničkim aktivnostima barem jedan vikend mesečno, a treći­na i više od toga. Kompanija im a posebne rekreacione centre za radnike, organizuje aktivnosti i marljivo nadzire svaki korak zaposlenih. Ako upi­tate Japanca šta radi, reći će ime svoje kom panije.27

Istraživači s pravom ističu konstrast između ovakvog timskog rada, žrtvovanja individue grupi, hiperintenziviranja rada i suparništva koje podstiče i kontroliše osećaj samopoštovanja radnika na Zapadu. A m er­ičke firm e su, u suštini, pluralističke: šefovi im aju svoje ciljeve, radnici svoje, kao i deoničari. Iako su sve tri strane teorijski ujedinjene lojal- nošću prem a preduzeću, ta odanost nije nezavisna od suprotstavljanja interesa. Otuda i stalna, pritajena napetost koja ponekad kulminira u su­kobe, kada se spadaju maske.

Japanci to rade drugačije. Japanskom radničkom sindikatu se skoro uvek izlazi u susret kada traže povećanje plata, je r prvo pregovaraju sa upravom, a posle ističu zahteve.* Kada i dođe do štrajkova, oni su često simbolični, jednodnevni, samo da bi se pokazalo kako su radnici ozbiljni.t U poredite to sa Sjedinjenim Državama: tu su često pregovori profor­ma, a stvari se rešavaju demonstriranjem sile. Ponekad se učesnici suko­ba previše zanesu, pa se stvar okonča zatvaranjem kom panije ili fabrike- kome trebaju svi ti problemi? Okršaj često ostavlja gorak ukus u usti­m a koji opterećuje odnose i poziva na drugu rundu. Obe strane p ro ­glašavaju sebe pobednikom, ali, zapravo, čekaju sledeću priliku.28

* Isto je sa sudskim procesim a u Japanu: kada predmet dode do suda, optuženi je već priz­nao krivicu, tako d a je stopa osuda skoro 100 posto.t Priroda odnosa japanske radne snage i uprave prava je m isterija za stručnjake u toj oblasti. Da li je to odsustvo konflikta prelazno stanje koje će radničko telo prevazići? Ili odražava duboko ukorenjene socijalne vrednosti i tradiciju? M nogi Japanci su skloni dru­gom objašnjenju, ali G alenson i Odaka, „The Japanese Labor Market”, str. 627, ne m isle da se „otrcana uopštavanja na osnovu porodične strukture i hijerarske, tradicionalističke strukture japanskog društva” ne m ogu izbeći. Da l i j e objašnjenje m anje uverljivo zato što je „otrcano”?

508

Da li se taj japanski model „čiste proizvodnje", kontrole kvaliteta i saradnje između radnika i uprave može izvoziti? Mogu li mu se Ameri­kanci prilagoditi? Početak odgovora je u perform ansam a podružnica (u Sjedinjenim Državama, ali i u Britaniji) japanskih konkurenata: Honde, Toyote, M itsubishija, i ostalih. Te fabrike duguju svoje posto jan je trgovinskim barijeram a - sagrađene su da bi se zaobišli zidovi. Plaćaju radnike slično kao i američke firm e, ali nisu prihvatile segmentaciju rada i podelu nadležnosti. Takođe, prilično su se oslonile na uvezene kom ­ponente, do te mere da se postavlja pitanje „nacionalnosti" njihovih pro­izvoda. Ali takva je priroda globalne industrije: kupuje se ono stoje naj­

jeftinije. U međuvremenu, izgleda daj e radna snaga tih „presađenih" fa­brika produktivnija i kvalitetnija nego u američkim firm am a, iako su j a ­panske fabrike u Japanu nešto bolje.29

Takvi rezultati pokazuju koliko mogu američki radnici neopterećeni prošlošću. Te japanske fabrike na američkom tlu ne pate od sumnji i ne­gativnih posledica dugogodišnje borbe Ujedinjenih sindikata radnika auto­mobilske industrije (engl. United Auto Workers - UAW). S druge strane, neke razlike između američkih i japanskih radnika uslovljene su vaspi- tanjem. Sa ili bez sindikata, ljudi se razlikuju. Kada su Daglasa Frejzera (Daglas Fraser), predsednika UAW i razumnog čoveka, upitali trebaju U američki radnici da usvoje japanske vrednosti i stavove da bi se mogli nosi­ti s Japancima, rekao je da ne misli tako i ljutito istakao: „ ...američki rad­nik ima ličnost i spremnost da izgradi svoje mišljenje koje se protivi dik­tatorskim naredbama."30,ADiktatorskim?" Prilično drastičan izbor reči.

Krivica ne leži samo najednom mestu. Američka automobilska in­dustrija (njena radna snaga, ali i uprava) dobrim delom je sama kriva što nije uspela da se nosi sa tim silovitim protivnikom. Spisak grehova je dug: (1) samozadovoljstvo (najbolji smo, oduvek smo to i bili); (2) ne­dostatak saživljavanja s potrebam a drugih (zar su zaista očekivali da će Japanci, sa svojom vožnjom levim tokom često uskih puteva kupovati velike automobile s volanom na levoj strani?); (3) neprestano oslanjanje na vladinu podršku koje ima svoju cenu (mi jesm o za nezavisno predu- zetništvo, ali kako se bez zaštite vlade boriti sa povlasticama japanske vlade domaćoj autom obilskoj industriji?);* i (4) kratkovidost uprava

* Cf. kada je Chrysler zapao u krizu, pa je vlada preuzela deo njegovih deonica kao garan­ciju. N jihova vrednost je naglo skočila kada se Chrysler povratio i kom panija je tvrdila

509

američkih kom panija koje su privremena obuzdavanja japanske konku­rencije koristile da podignu cene i dividende umesto da ulažu i unapređu­ju tehnike.

Ali Amerikanci uče i poboljšavaju se. Proizvođači automobila usva­ja ju sve više japansk ih m etoda - uz velike napore i čestitanja samima sebi (kao da su otkrili Ameriku). Primer: Ford je dozvolio da se m on­tažna traka u fabrici za sklapanj e kamiona u Luisvilu pravovremeno zaus­tavlja kako bi radnici imali vremena da spuste telo vozila na šasiju. Sas­vim jednostavno rešenje koje je dovelo do preciznije proizvodnje i um a­njilo m ogućnost greške: „Postaviš dve šipke i spustiš." Ideja je potekla od radnika za trakom . U prava se pre na to ne bi obazirala. Sada jeslušala.31

Am erička industrija se klacka između starih i novih metoda. Veliki proizvođači automobila olakšavaju sebi najapanski način tako što u m no­go većoj meri preusmeravaju posao montaže na snabdevače delovima, u okviru i van fabrike, ne podižući im plate i naknade. Zahtevaju pravovre­mene isporuke, ponekad i na svakih dvadeset minuta. Neki pridruženi proizvođači delova sada rade i za matične fabrike i za druge proizvođače automobila, ju reć i m aksim alnu efikasnost. M atične kom panije se pre­ispituju da li radnici u njihovim fabrikama treba da nastave da proizvode za konkurenciju. To je teško pitanje. Veterani daju odličan odgovor i ne trudeći se da ga objasne; drugi ukazuju na bolnu realnost. Upozoravaju da će se proizvođači automobila okrenuti kooperativnijm snabdevačima (na primer, meksičkim) ako domaći budu pravili previše problema. (Viva la NAFTA!) Krupne „ribe" ne mogu dopustiti da snabdevači delovima sputavaju čitavu proizvodnju. Čini se da pragmatični pobeduju. (M oguć­nost takve reakcije ugrozila je radničku pregovaračku moć.) Radnički ideolozi nisu srećni zbog toga: „Preti nam poslovni unionizam." Radna snaga u krevetu sa upravom .32 Može li to biti ljubav?

U m eđuvrem enu, Japanci osećaju kako im se približavaju njihovi azijski suparnici, poput Koreje. U ovakvom ratu, nem a m ira ni kraja.

da vlada nem a pravo na dobitak usled razlike početne i nove deoničarske vrednosti. Da li bi to isto tvrdila da nije uspela da prevaziđe problem e?

510

28.

Gubitnici

Daleko iza lidera i uspešnih sledbenika nalazi se većina naroda.U poredenju sa Istočnom Azijom, ostatak sveta kao d a je usporen,

ili pravi korak napred, dva koraka nazad. Srednjem istoku, na primer, n afta donosi basnoslovnu zaradu (oko 2 biliona [IO12] u dvadeseto­godišnjem periodu nakon 1973. godine), ali njegove političke, društvene i kulturne institucije ne garantuju sigurnost privrede niti podstiču samo­stalni tehnološki razvoj.Takođe, kulturno okruženje i, iznad svega, ne­ravnopravnost polova sputavaju industrijske aktivnosti. Jedna od posle- dica takvog ponašanja je i velika stopa nezaposlenosti i upošljavanja stanovništva ispod njihovih m ogućnosti, što obezvređuje naprednije školovanje.1

Dobronamerne vlade u ovom regionu pokušale su da nadoknade ne­dostatak privatne inicijative. Tako je Egipat, ugledajući se na industrij­ske projekte M uhameda Alija od pre sto godina, odlučio da nakon Dru­gog svetskog rata investira u predionice. Ideja se činila savršenom. Od egipatskog pam uka su se pravila najfinija duga vlakna - uz malo truda, posao se mogao proširiti, a dobici uvećati. Međutim, ispostavilo se da te proste predionice nisu mogle da dostignu međunarodni kvalitet; istovre­meno, strani odgajivači su tražili načine da oplemene svoj sirov pamuk, a tkači da proizvode kvalitetnu odeću od pam uka niže klase. Kvalitet sirovine je važan, ali ne više od ljudske domišljatosti: Egipćani jedva da su uspeli da pokrenu vretena, a već su izgubili deo stranog tržišta za svoj sirovi pam uk i bili osuđeni na proizvodnju grubih tkanina za domaće tržište. Nažalost, to nije jed in i primer upropašćavanja industrije. Istori- ja industrije u Africi puna je razočaravajućih projekata.

Neuspeh budi surovost i guši razum. Gubitnici sa Srednjeg istoka su do sada pokušavali da ekonomski neuspeh kompenzuju religioznim fun­dam entalizm om i vojnim agresijama. Za široke narodne mase vera je uteha u okolnostima izneverenih obećanja. Otuda apokaliptički ton mus­

511

limanskih učenja i rasprava: Kraj će doneti nagradu. U međuvremenu, moćni koriste silu. Lakše im je da otmu i nateraju nego da sami naprave i urade. Tako je bilo i sa Irakom koji je , umesto da se okrene proizvod­nji kurentne robe, u želji da se lako obogati, pokušao da prigrabi kuvajt­sku naftu, opljačkavši m noge kuće običnih ljudi. Zašto kupovati oružje ako ne da bi se upotrebilo?

Hoće li ti regresivni procesi stati? Nemoguće je reći. Oni nisu usput­ni, već čvrsto ugrađeni u društveno telo. M eđunarodni eksperti se ne udubljuju mnogo u te problem e i nude polovična rešenja. Tako nas Svet- ska banka, ko ja stalno govori o „prilagođavanju", podseća na to da napredak omogućava dobra ekonom ska politika. Šta je dobra ekonom ­ska politika? Realni, kompetitivni devizni kurs, nizak budžetski deficit, slobodna trgovina, tržišta, tržišta, tržišta.

Takva „unapređenja na m akroekonom skom nivou" zaista pomažu. Ispravljaju velike porem ećaje i uklanjaju prepreke. Ali nije lako ostva­riti ih. Kako pokriti državni deficit kada država neproduktivno koristi polovinu zaposlenih, a neefikasnost ugrožava političku stabilnost? (Ta­kav problem pogađa i bogatije države. Setite se Evrope i mastrihtskih kriterijum a za evropsku valutu.)

A to je samo početak. Treba izgraditi strukture i institucije, i raz­motriti šta će se desiti kada nestane nafte.*

Latinska Amerika je imala na raspolaganju skoro dvesta godina da pored političke nezavisnosti ostvari i ekonomsku samostalnost. M eđu­tim, nedostaju jo j lokalna incijativa, preduzetnički duh i odgovarajuća tehnologija. Takav obrazac ograničavanja razvoja ukazuje na žilavost zastarelih tehnika i davno stečenih interesa. Naizgled racionalan fokus na zemlju i poljoprivredu (živela komparativna prednost!), podržan soci­jaln im i političkim privilegijama, doveo je do form iranja moćne, reakcio­narne elite koja se grozila industrije. Takvo razm imoilaženje, u sprezi

* Field, Inside Arab World, str. 21, ukazuje na to da će uz stopu crpljenja nafte iz ranih devedesetih godina prošlog veka rezerve nafte u Persij skom zalivu potrajati 130 godina. (Pod pretpostavkom da su sve za lih e otkrivene, prem da se jo š uvek vrše istraživanja.) Takva je situacija u zalivu, dok proizvođači nafte na Srednjem istoku i u Severnoj A frici jo š ranije m ogu da očekuju kraj. Istovrem eno, intenziviraju se istraživanja alternativnih tehnologija za snabdevanje energijom . U svakom slučaju, m oguće je da zem lja krije još značajnih zaliha nafte.

512

sa društvenim nezadovoljstvom (siromašnih je bilo i previše), prizivalo je antidemokratska, prem da populistička rešenja (caudillismo), destruk­tivna i zastrašujuća.

Zato je industrija došla kasno. To nije obavezno i nedostatak - kaš­njenje ponekad podrazumeva prednost. Ali odlučuju kvalitet preduzet- ništva i tehnološka sposobnost društva. U većem delu Latinske Amerike industrija je na od samog početka bila zaštićena od uvoza: utvrđene su visoke carinske dažbine na uvoznu robu, usvojeni diskriminatorskii za­konski propisi i odredbe, i uvedene razne druge, necarinske barijere. Američko iskustvo u devetnaestom veku i japansko u dvadesetom po­kazuju da takve mere mogu biti upešne u kontekstu energičnog podraža- vanja uspešnih ekonomija, zadovoljavanja visokih svetskih standarda svetskog tržišta i kompetitivnosti u okviru domaćeg tržišta. U Latinskoj Americi toga nije bilo. Naravno, postoje izuzeci. Neke industrijske grane dostigle su svetski nivo, ali većina proizvodnih oblasti je zabrinjavajuće zaostala, uspavana protekcionizmom.

Zaštitne mere su pravdane nacionalnim interesima ili antikolonija- lističkim ideologijam a čija je logika nalagala prekide svih razm ena sa naprednim industrijskim nacijama. (Latinska Am erika je oduvek bila oblast sa dihotomnom perspektivom: centar naspram periferije, neoko- lonijalisti nasuprot žrtava, loši momci spram dobrih.) N a sreću, do toga nije došlo. Takvo zaključuvanje slepo za realnost više odgovara naučnom teoretisanju nego vladinim kabinetima, što je doskorašnji brazilski pred- sednik Kardozo (Cardoso), nekadašnji zagriženi sledbenik antikolonija- lističkih teorija o zavisnosti, otkrio na kraju.

Ne smemo potcenjivati važnost takvog otkrića: ponekad je najteže uočiti očigledne stvari i žrtvovati uverenja realnosti. Pokušavajući da sede na dve stolice, da slede nove interese ne ugrožavajući stare, da dove­du strance držeći ih po strani, većina latinoameričkih zemalja se upušta u trgovinske i finansijske manipulacije (uvozne barijere i kvote, d ife­rencijalni devizni kurs, štit ograničenja koji neki nazivaju „introspek- tivni model") i, naravno, ulazi u dugove.2

Takve mere mogu doneti privremeno olakšanje, ali cena je velika: stalna prilagođavanja, crno tržište deviza, galopirajuća inflacija, skupe transakcije, izostanak stranih ulaganja. I pored toga, neke latinoameričke države uspele su da pozajme besmisleno velike sume od zvaničnih među­narodnih zajm odavaca (Svetska banka, MMF) i da podrže osnivanje pri­

513

vatnih trgovinskih banaka koje, bez sumnje, uživaju neku vrstu garan­cije sigurnosti uloženih sredstava. Veliki deo tog novca dospeo je do ta j­nih privatnih računa u Sjedinjenim Državama, Svajcarskoj i drugi pogod­nim skrovištima.

K om binacija adm inistrativnih grešaka, raspušenosti, korupcije i neform alnog raspolaganja državnim novcem na koju se oslanja razvoj tih zemalja ne može da potraje. Takve strukture su krhke iznutra, je r se svi procesi dovode do ekstrem a i sve je m eđusobno povezano. Pre ili kasnije, neko će se zabrinuti i povući, ravnoteža će se poremetiti, pove- rioci uspaničiti i zatražiti svoj novac natrag, a stari dugovi neće moći da se otplate novim. Tada na scenu stupaju haos i panika.

To se desilo prilikom meksičke krize pezosa između 1994. i 1995. godine. Trenutak nije mogao biti gori (neki bi rekli bolji), neposredno pošto je američka administracija krajnjim političkim naporima i obavezu­juć i se na brdo antiekonomskih ustupaka uspela da nagovori kongres da usvoji Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (North Americaft Free Trade A greem ent - NAFTA). A m erika je sada m orala da izdvoji desetine m ilijardi dolara da bi osigurala novo, zajedničko tržište i dala investitorima i finansijskima partnerima vrem ena da povuku svoja ula­ganja iz Meksika. Ali ovoga puta tvrdoglavi, ograničeni kongresmeni nisu bili voljni da novčano pom ognu Meksiko. Srećom, grupa eksperata na čelu sa ekonomistom Lorensom Somersom (Lawrence Summers) našla je 20 milijardi dolara na računu otvorenom pre pola veka, na ime nekih dugovanja u zlatu iz tridesetih godina dvadesetog veka. Taj zaboravljeni novac bio je svojevremeno odvojen na stranu da bi se, u slučaju nužde, njim e zaštitio dolar. M oglo bi se reći da su kolaps pezosa i povlačenje američkih sredstava iz M eksika mogli da nanesu veliku štetu NAFTA-i i američkom dolaru... Onih 20 m ilijardi, uz 30 m ilijardi skupljenih od međunarodnih zajmodavaca, bili su spas za Meksiko. Američka vlada je odmah dala novi zajam M eksiku i stari dug zamenjen je novim.

Suština problema je u latinoameričkoj potrebi da nastavlja da pozaj­m ljuje, barem da bi otplatila kamate na stare dugove. Jedan ekonomista iz Latinske Amerike žalio mi se zbog tereta starih dugova i dosadnog, malodušnog instistiranja poverenika na otplaćivanju. „Ne morate da ih vratite", rekao sam; „nezavisne države uveki m ogu da se odreknu duga." „Da", odgovorio je , „ali od koga ćemo onda pozajm ljivati?" Baš tako. M eđutim , današnje banke su oprezne, a m eđunarodne organizacije za

514

davanje zajm ova vezuju svoje odobravanje pozajm ica za fiskalne i trgovinske reform e u smeru otvaranja tržišta. Ključna reč je „prilagođa- vanje" - nesum njivo dobra stvar. O tvorenije tržište je podloga za racionalno i efikasno privredno delovanje, za usklađivanje ekonomskih aktivnosti sa komparativnom prednošću, prepreka korupciji i protekci­

ji. A m ogućnost međunarodne pomoći može biti stimulans saradnji u borbi protiv trgovine drogom - industrije čiji se napredak jedva može i naslutiti.3 Ipak, nema garancija. Ali bolje je krenuti u dobrom smeru nego vratiti se u status quo ante.

Među najveće gubitnike tog vremena zemalja koje su obarale rekor­de u ekonomskom rastu i tehnološkoj spremnosti, spadaju zemlje bivšeg komunističko-socijalističkog bloka: Sovjetski Savez koji je na samom dnu liste, Rumunija i Severna Koreja, skoro jednako neuspešne, i m no­štvo država-satelita koje su pokušavale da krenu napred. Izgleda da su se najbolje snašle Cehoslovačka i Mađarska, a potom i Istočna Nemač- ka (DDR) i Poljska. Izrazita karakteristika tih komandnih ekonomija bila je kontradikcija između sistema i želja, sjedne, i rezultata, s druge strane. Plan je bio savršen: eksperti bi napravili plan, verni sledbenici bi radili, tehnologija bi krotila prirodu i svi bi imali koristi. Svako bi radio u skladu sa svojim sposobnostima i bio nagrađen prem a zasluzi i potrebi.*

Takva u topija očarala je kritičare i žrtve kapitalizm a, očigledno sasvim nesavršenog sistema (ali, pokazalo se, mnogo boljeg od alterna­tiva). Zato su marksističke ekonomije dugo izazivale divljenje lakovernih radikala, liberala i „progresivnih" snaga naprednih industrijskih nacija, i uživale strastvenu podršku (praćenu skoro religioznim obožavanjem) militantnih antiimperijalističkih lidera siromašnih zemalja. Mnoge bivše kolonije, sada nezavisne države, okrenule su se socijalističkoj paradig­mi sa apetitom i strašću koje su bile jače od realnosti.4

* Sovjeti su prethodili N em cim a koji su ih m ožda svesno podražavali. Tokom izgradnje kanala izm eđu B elog i Baltičkog mora (rane tridesete godine dvadesetog veka) stradale su desetine hiljada radnika koji su tretirani kao robovi (jedina zaštita od snega, leda i gla­di bili su budaci, lopate i kolica). N jihova smrt pravdana je plem enitim ciljem - kanal će pom oći da se od neprijatelja naroda naprave dobri socijalisti. Slogan je bio: „Pokoriće- m o prirodu i naći slobodu.” U poredite to sa m otom na ulazu u nacističke logore smrti: Arbeit macht grei - Rad oslobađa. O sovjetskom snu (noćnoj mori) o bezosećajnom gigan- tizm u (bogovi ne plaču), videti Josephson, „ ’Projects o f the Century’”.

515

Snaga ideoloških sklonosti dugo je prikrivala slabosti tih kom and­nih ekonomija. Iako je ruska država mogla da mobiliše resurse za odre­đene projekte, korišćene su zastarele tehnike, a rezultati su bili traljavi. Im presivni brojčani podaci o proizvodnji bili su nam erno preuveliča­vani. Oduzmite propagandu, pokvarene i neprodate proizvode, i dobićete pravu sliku. (Nijedan ruski proizvod, izuzev kavijara, votke i predmeta sa šarmom folklora, nije se mogao takmičiti na svetskom tržištu.) Stam­bene zgrade su se okruživale žičanom ogradom, da bi se zaštitile od cigli ili kam enja koje su bacali nezadovoljni prolaznici. Štedljiviji potrošači su davali pravo m alo bogatstvo za mala, prim itivna m otorna vozila na čiju bi isporuku čekali godinama. Čak i kad bi dobili auto, nisu mogli da nabavljaju rezervne delove, a kada bi parkirali svoje vozilo, skidali bi brisače da ih neko ne bi ukrao. Električni aparati za domaćinstvo bili su prepušteni milosti nepouzdanog m režnog napona. Podaci o nacional­nom dohotku nisu obuhvatali komunalne i druge uslužne delatnosti, što je bilo u skladu sa ekonom skom doktrinom - računao se samo realni proizvod. Doduše, i bolje je što se o njim a ćutalo, je r su podrazumevale više problem a nego koristi. Svi su se utrkivali da se sprijatelje s dobrim vodoinstalaterom. Ili sa pripadnikom nomenklature, privilegovane elite, koja je držala luksuzne prodavnice i klubove, imala pristup stranoj robi i bila pošteđena bede i prljavštine što je gušila sve ostale.

Iza te endemske zbrke otkriva se prljava tajna sistema: vladari su pod- sticali bedu nagrađivanjem poslušnika, buđenjem želje u ambicioznima i zlovolje u ostalima koji su život provodili čekajući u beskrajnim redovi­ma. Kapitalističke ekonomije su stimulisale radnu snagu bonusima. Komu­nizam je nudio blistavu sutrašnjicu koja nikako nije dolazila. U međuvre­menu, trebalo je nekako preživeti. Kada su ti ljudi u redovima radili? Kako kaže jedna šala, oni su se pravili da rade, a država da ih plaća.

Ipak, najgori aspekt sistema bio je njegova ravnodušnost, čak i prezir prem a zadovoljavanju osnovnih životnih potreba i ljudskom dosto­janstvu. M nogo teže od poniženja bilo je shvatanje da se stanje nikada neće poboljšati. U svetu koji je nekada pravio predivne stvari od kojih su se su mnoge očuvale novi sistem je masovno proizvodio ružnoću: je d ­nolične zgrade, orušene eksterijere, sirove blokove cementa, neispravnu opremu, zarđale mašine, napuštene metalne leševe - brlog rđe i truleži.

Sistem je na isti način uništavao i ljude. Kako preživeti u pustoši čiju su m onotoniju narušavale samo gomile smeća? U svetu koji je sistemat-

516

ski mleo ljudsko dostojanstvo? „Beli ugalj" - tako su zvali ljude koje su u prepunim, smrdljivim vagonima vozili na besmisleno crnčenje u zabo­ravljenoj ledenoj pustoši. (SSSR kao daj e time najavljivao vozove i mar- ševe smrti u nacističkoj Nemačkoj.) Neki, pošteđeni ili previđeni, heroj­ski su održavali oaze ljudskosti i kulture u malenim stanovima i soba­ma. Mnogi su utapali razočaranje i očaj u votki.

Ali bogatstva prirode se nisu m ogla uništiti. N ajdragoceniji imovina revolucionarnog režim a bila su nedirnuta prirodna blaga koja je nasle- dio od kasno probuđene carske ekonomije. Trošio ih je sa bezobzirnošću samoproklamovane besprekornosti.

Jedno mesto ijedan događaj sve govore. U pitanju je Aralsko jeze ­ro, nekada četvrta po veličini masa pijace vode na svetu, danas umiruća rupa - s pola prvobitne površine i trećinom zapremine, puna smrdljivih hemikalija, beživotna, otrovna, prekrivena vrelim isparenjima. Deca u toj oblasti umiru kao sasvim mala (jedno od deset u prvih godinu dana). Bezobzirna izgradnja fabrika, rasipanje industrijskih sirovina, tone pe- sticida, herbicida i đubriva, stihijski građen sistem poludovršenih kanala za navodnjavanje, omogućili su Sovjetskom Savezu velike prinose pa­muka („belog zlata"), ali su smanjili predviđen životni vek i uništili priro­du.5

Sudbinu Arala, u nešto blažem obliku, doživela su i druga mesta. Sovjetski planovi za izgradnju irigacionog sistema i fabrika u nedirnu­toj prirodi nisu imali ekološku dimenziju. Prioritet su bila radna mesta i ekonomski rast, a što je projekat bio veći i skuplji, smatrao se plemeni­tijim. Sibir je bio posebno interesantan. Bio je tabula rasa, prazna tun­dra, beskrajni prostor s kojim ste mogli raditi šta ste hteli: skretati tokove reka i snegovima severa zalivati pustinje juga. Komunizam je sebe sma­trao antireligioznom doktrinom koja je priznavala samo nauku, ali to ga nije sprečavao da pokuša da ljude učini bogovima. Najveći od tih mega­lomanskih planova, koji je podrazumevao izmenu globalne klime, nije ostvaren. N a svu sreću, Prometej je ponovo vezan.

Aral je bilo mesto. Događaj j e havarija u nuklearnoj elektrani u Čer- nobilju (Ukrajina) 1986. godine. Pet dana je gorela vatra u kontrolnom delu, pri Čemu je više od 50 tona radioaktivnog gasa prešlo preko Belo- russe, baltičkih država i delova Skandinavije - daleko obimnija konta­m inacija nego u H irošim i i N agasakiju zajedno. Vetrovi su navodno duvali samo u smeru sever-severoistok, ali niko ne može ubediti sve te

517

Turke sa leukem ijom , niti hiljade žena od Finske do Jadranskog mora koje su imale spontane pobačaje d a je za njihovu nesreću kriv isti do­gađaj. U zvanične žrtve spadali su i hrabri ljudi koji su poslati da ugase vatru i raščiste ostatke. Obećana im je posebna nadoknada koju nisu svi dobili. Fondovi su nestali prilikom partijske čistke. L judi su radili u uslovima visoke, smrtonosne radijacije koja je zvanično bila daleko m a­nja. (Da li su uopšte mogli da odbiju?) Posao raščišćavanja i nije bio do­veden do kraja: jezg ro nije bilo potpuno izolovano, a „situacija" nije sta- bilizovana. *

Oblast oko elektrane ne prestaje da izaziva strahove. Da li su bojazni opravdane? Odgovor ćemo možda čekati decenijama: niski nivoi radijacije deluju polako. Neki naučnici pominju pedeset godina. Do tada će sve žrtve biti mrtve. Stanovnici te oblasti su oprezni i prestravljeni. Većina je zau- vek napustila domove, drugi su ostali, a neki su se čak doselili, privučeni slobodnom zemljom. Jedna od tvrdoglavijih, šezdesetpetogodišnja žena, kaže da se oseća dobro. Ne odstupa od nekoliko životnih pravila: sadi jabuke duboko u zemlju, ne jed i više od des'et kilograma pečuraka i, „ako osetiš d a je radijacija prevelika, popij votku". N jen sused veruje svojim očima: „Pogledaj ovo mesto. Gde vidiš radijaciju? N ije ovde tako loše, nem a gužve." Neki pokušavaju da se našale na račun svoje nesreće. Prepričavaju šalu o seljaku koji prodaje ogromne jabuke ispod natpisa JA B U K E IZ ČERNOBELJA". „Ti si lud", kaže mu neki prolaznik. „Ko će da ti kupi jabuke iz Cernobilja?"„Im am ja kupce", odgovara prodavač. „Neki ih kupuju za svoju taštu, drugi za ženu. "6 (Hi za muža.)

Bilo je ne sreća i prirodnih katastrofa koj e su odnele jo š više života (na primer, curenje otrovnog gasa u Bopalu, u Indiji, 1984. godine), ali nijed­na nije nanela više štete reputaciji i prestižu celog sistem aAObim protivu- rečnosti i odricanja od odgovornosti odgovarao je tehnološkoj aroganciji i gigantizmu sovjetskih program a i projekata.7 Socijalistička komandna

* Sovjetske vlasti nisu to ja v n o rekle, niti je M eđunarodna agencija za atomsku enerigi- ju bila spremna to da prizna. Cf. A lexander R. Rieh, „10 Years Later, C hernobyl’s True Story Is Hard To N ail D ow n”, Boston Globe, 26. april 1996, str. 21.t Tačan broj žrtava Č ernobiljske havarije m ožda nikada nećem o saznati. Z van ičn ici, uključujući m ed icinsko osob lje , b ili su pod velik im pritiskom da taj broj svedu na što manju meru. (Uporedite to sa tragedijom u Bopalu, čije su preživele žrtve ohrabrene da traže materijalnu odštetu.) Feshback i Friendly, Ecoide in the USSR, str. 152, m isle da su se doktori povukli iz Černobilja jer su se plašili negativne reakcije javnosti. M ožda ih je još v iše preplašila radijacija.

518

ekonomija bila je , između ostalih grehova, prožeta nesposobnošću, lako- vernošću i ravnodušnošću prem a dobrobiti stanovništva i nespretnim pokušajima da se prikriju greške. „Sada je jasno daj e odbacivanje odgo­vornosti nakon Černobilja ubrzalo propast sovjetske im perije."8

Desetak nuklearnih elektrani istog modela kao černobiljska i dalje radi.

Izgovori i obećanja osetljivi su na istinu i iskustvo. Kada je san ne­stao, kada su ljudi spoznali razlike između sistema, komunizam je izgu­bio legitimitet. Pali su zidovi i Sovjetski Savez se raspao, ne zbog revo­lucije, već zato što su ga njegovi podanici napustili.

...ekološko nasleđe [Afrike] oduvek je bilo problematično. Afriku su „pripitomljavale” mnoge istorijske nacije, tokom mnogih vekova, uprkos velikim preprekama kojih nije bilo u drugim zem ljam a, poput siro­mašnog zemljišta, skromnih i neredovnih padavina, mnoštva štetočina i boleština, i još mnogo toga što je otežavalo ljudski opstanak.9

Sve nevolje koje su pogađale Latinsku Ameriku i Srednji istok ekspo­nencijalno su se gomilale u subsaharskoj Africi: loša kolonijalna upra­va, neočekivana nezavisnost, zaostala tehnologija, neodgovarajuće obra­zovanje, nepovoljna klima, nestručni, ako ne i zlonamerni saveti, siro­maštvo, glad, bolesti, prenaseljenost - sve pošast do pošasti. Među tako­zvanim oblastima u razvoju A frika je najneuspešnija: bruto nacionalni dohodak po stanovniku raste m anje od 1 posto godišnje, statističke tabele pune su minusa; mnoge zemlje danas imaju manji prihod nego pre neza­visnosti. Neuspeh je jo š izražajniji kada se napravi poredenje s drugim oblastima: N igerija (izvoznik nafte) imala je 1965. godine veći bruto nacionalni dohodak po stanovniku od Indonezije (takođe izvoznik nafte), da bi dvadeset pet godina kasnije Indonezija dostigla triput veću brojku od N igerije .10

Realnost čini sumornijom sećanje na početni entuzijazam. Nezavis­nost je uklonila teret eksploatacije. Nagrada je bila izvesna, trebalo je samo sačekati. To su potvrđivali neki podaci o ekonom skom rastu u prvim godinama nezavisnosti: „Godišnja stopa rasta u nekim oblastima- poput Rodezije, Belgijskog Konga, M aroka, Gabona, Kenije - kreće se između 6 i 11 posto, i među najvećima je na svetu. "11 Nekoliko struč­njaka je donekle um anjilo ovako visoke procene, uzimajući u obzir i ste-

519

pen urbanizacije i sve veći broj novčanih, znači kvantifikatibilnih transak­cija. Ali niko se nije zapitao zašto su se kolonijalne sile tako brzo povuk­le. Ljudi sa Zapada su želeli da Africi dobro krene. Evo šta je jedan strani posmatrač napisao 1962. godine:

A fr ik a n c i su sv e sn iji rea ln osti n e g o sv i o sta li ljud i na zem lji... B ez h it­n ije g izu ze tk a , a fr ičk e lid ere ... spaja strastven a ž e lja da p o sed u ju sv e dob re stvari k o je je za p a d n a c iv iliz a c ija p r o iz v e la to k o m dva m ilen iju - m a s v o g p o sto ja n ja . N a r o č ito ih in te r e su ju te h n o lo š k a d o s t ig n u ć a A m erik a n a ca , k o ja ž e le da d ob iju što pre. N ed o sta ta k is to r ijsk e sv e sti n jen ih naroda v e lik a je p o m o ć na putu h itre m o d e r n iz a c ije .12

Ipak... Bazil Dejvidson (Basil Davidson), afrikanista s nesum njivim dobrim namerama, s tugom piše o trenutku raspršivanja iluzija - kada su Afrikanci shvatili da sloboda ne vodi automatski do sreće i blagostanja.13

Ekonomski stručnjaci prave razliku između obezbeđivanja hrane i samosnabdevanja hranom: A frika ne uspeva da ostvari nijedno od to dvo­

je . Gladnih i neuhranjenih (naročito žena i dece) je mnogo, bilo zbog nestašice hrane ili zbog loše distribucije. Svakim danom, sve ih je više. Analogija sa anarhijom kasnog rimskog carstva je neizbežna, grad i selo su u sukobu. Nove birokrate pokušavaju da iscede zemlju i plate hranu m anje od tržišne vrednosti. Neki poljoprivrednici ne popuštaju, drugi dižu ruke. Urbana elita se navikla na proizvode kojih nem a na domaćem tržištu. Tako, čak i pod najboljim okolnostima, zemlja proizvodi ili p re­malo hrane ili pogrešnu vrstu hrane, tako da mora daje uvozi, što se loše odražava na finansijsku situaciju. N ijedna oblast na planeti nije takav talac preživlj anj a .14

A frici ne nedostaju kupci u gradovim a, već proizvođači, odnosno manji poljoprivrednici koji bi obrađivali zemlju i uzgajali stoku.* Priro­da nije od pomoći - materijalne prepreke i klimatske varijacije ne samo da se igraju s prinosima i plodne godine smenjuju gladnima, već su od­

* Naravno, zem ljoradnici će im ati dovoljno da prehrane sebe ako vlada ne oduzim a nji­hov proizvod zbog distribucije po gradovim a ili izvoza. Tako je bilo u Evropi tokom Dru­gog svetskog rata. A li u Sovjetskom Savezu proprijacija poljoprivrednih useva u Ukra­jin i tridesetih godina dvadesetog veka dovela je do užasne gladi koja je ubila m ilione. Doduše, to je i bio cilj. Žrtve su bili nacionalisti i kulaci, neprijatelji Revolucije. Za kratak i slikovit opis tog strahovitog zločina videti M oynahan, The Russian Century, str. 1 M­I 22. Sagledati sve dim enzije tog događaja znači shvatiti neizbežan kolaps trulog režima.

520

govorne i za kumulativne negativne trendove tokom višegodišnjih peri­oda. U periodu od 1960. do 1984. godine proizvodnja hrane nije mogla da zadovolji domaće potrebe i samo je drastično povećanje uvoza om o­gućilo skromno prehranjivanje stanovništa i sprečilo katastrofu. Sile tr­žišta takođe su gušile domaću proizvodnju: na primer, žito iz Sjedinjenih Država je 1983. godine u Lagosu bilo četiri puta jeftin ije od dom aćeg.15 Zavisnost od uvoza (6 posto kalorijskog unosa od 1969. do 1971. godine, 13 posto između 1979. i 1981. godine) izmenila je ukuse stanovništva,

koje se zasitilo tradicionalnih namirnica i okrenulo novim vrstama hrane, dok su stanovnici urbanijih predela sve više tražili teško dostupno meso. N a taj način, sve više afričkih prinosa se, umesto u ljudskoj, koristilo za ishranu životinja. Uz to, najveća stopa rasta stanovništva na svetu (preko 3 posto godišnje) potiskivala je poljoprivrednike na udaljenija, siro­m ašnija zemljišta. Ili ih je privlačila sa polja u sirotinjske gradske kvar- to v e .16 U zem ljam a gde su političke organizacije ranjive i neefikasne ožiljci grešaka u upravljanju teško zarastaju, a ravnoteža između dobrog i lošeg teško se uspostavlja.

Za takvu situaciju ne treba kriviti nesposobnost malih poljoprivredni­ka, je r su u Africi, kao i svuda, metode obrade zemlj e i reproduktivno po­našanje mešavina starih vrednosti i rituala, i racionalne reakcije na mate­rijalne okolnosti. Afrički zemljoradnici nisu neznalice, i rano navikavaju decu na rad, u zemlji u kojoj su drvo za ogrev i voda retkost, i mnogo vre­mena se gubi na dopremanje tih sirovina. Logično je , onda, da prednost imaju velike porodice koje su ujedno potvrda muške potentnosti i izvor ponosa.17 Žene rade ono što im se kaže, posebno u kulturama u kojima je dominantna poligamija; a kada se muškarci, koji često rade daleko, vrate kući, rade šta žele, često uz veliki zdravstveni rizik. SIDA? Zaboravite na kondome, muškarci ih ne vole. A žene? „Imaju toliko drugih problema, zašto bi mislile o nečem što će ih ubiti tek za 10 godina?"18

U poznim danima imperija neke vlade i strani savetnici su pokušali da isprave takve negativne pojave, premda su njihove namere često izvr­tali sporedni m otivi i lični interesi. Uzmim o za primer poljoprivredu. Čak i pre nezavisnosti neki kolonijalni gospodari su pokušali da isprave greške prošlosti i ravnodušnosti, i da uvedu nove metode.

Preteča svih takvih planova bio je britanski projekat gajenja kikiri­kija, pokrenut u periodu od 1946. do 1954. godine, da bi se „pokazalo šta sve može država... uz pomoć m odernih zapadnih tehnologija i struč-

521

nog znanj a" .19 Idej a j e potekla od upravnog direktora Sveafričke kom pa­nije (United A frica Company), podružnice Unilevera, giganta u pro iz­vodnji hrane. Plan je odobrila britanska vlada. Cilj je bio namiriti posle- ratne potrebe Britanije za jestivim uljem i mastima, bez potrošene funte. Recim a m inistra poljoprivrede Džona S trejčija (John Strachey): „Od vašeg uspeha zavisi, mnogo više nego od ijednog drugog faktora, da li će zabrinute domaćice Britanije u skorijoj budućnosti dobiti jo š m arga­rina, ulja i sapuna."20

N a afričkom planu, krajnji cilj je bio „podići životni standard afrič­kih seljaka" pokazujući m ogućnosti m oderne tehnologije. N aravno, kikiriki sigurno ne bi završio na trpezam a izgladnelih Afrikanaca, ali bi im pom ogao kao dokaz nadmoćnosti mehanizovane poljoprivrede. M a­šine - buldožeri, traktori, sejačice, kom bajni - sve su same radile. Ruke su bile nepotrebne.

Istovremeno, kako bi se potvrdile prednosti socijalizma na britanski način (projekatje, između ostalog, trebalo da pokaže nadmoć alternati­va sovjetskoj ideologiji), britanska laburistička vlada je poslala pred­stavnike da nauče afričke radnike kako da se štrajkovim a bore za veće plate. Britanski altruizam je prevazišao očekivanja. Lokalno stanovni­štvo se naoružalo kopljim a, b lokiralo puteve traktorim a, zaustavilo železnički saobraćaj. Policija je intervenisala, vođe sindikata su završile u zatvoru. Štrajk nije uspeo, ali narod je izvukao neku pouku.21

Plan je imao mnogo rupa. Odabrane su centralne oblasti, je r su bile nenasaljene. Zato što nije bilo vode. Članovi m isije su zaključili d a je „prisutan potpun nedostatak bilo kakvog iskustva u m ehanizovanoj proizvodnji". Niko ranije nije pokušao nešto tako. N ije bilo podataka o šemi padavina i njenom uticaju na poljoprivredne prinose, ni o sastavu zemljišta. Procene troškova raščišćavanja tla od žbunja oslanjale su se na iskustva sa im provizovanjem aerodorom a tokom rata. Pom oćne zgrade pravljene su po modelu vojnih ustava na Filipinima, neke korisne, druge besm islene. U misiji nije bilo stručnih inženjera. Kako je jed an član m isije, računovođa, rekao: „Sve je bilo nagađanje, i naše pretpo­stavke su bile dobre kao i bilo čije."

Zabrinute britanske domaćice i zbunjeni afrički seljaci morali su da se načekaju. Afrički poljoprivrednici (obično seljanke) uzgajali su kikiri­ki u nekim oblastima, ali uz veliku muku i trud, ručno orući i sadeći pe­dalj po pedalj zemlje. A i tako su bile efikasnije od mašina, koje, sa svim

522

svojim čelikom i gumom i motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao da su se razbolele u afričkoj klimi. Cesto su se kvarile, dugo čekale na popravku, a delova za zamenu skoro da uopšte nije bilo. Čišćenje zemlji­šta od korova i žbunova s dubokim snažnim korenjem koštalo je deset puta više od procene. Takođe, raščišćeno zemljište je brzo postajalo tvr­do poput cigle.* Uskoro su nosioci projekta morali da smanje očekiva­nja i da kikiriki delom zamene suncokretom. Priroda je odbila da sarađu- je i prinosi su bili daleko ispod očekivanih.

Efekti na lokalnu ekonomiju i društvo bili su, kratko i jasno, jadn i i bedni. Britanski službenici imali su dovoljno novca da kupe za sebe svu raspoloživu hranu, ne ostavljajući ništa za lokalno stanovništvu, a sta- rosedeoci su dobili poslove u okviru projekta i zapostavili tradicionalne zemljoradničke metode. Proizvodnja hrane je opala, a uvoz se povećao kako bi se nahranili oni od kojih se očekivalo da proizvedu višak za izvoz. Pojavila su se alkoholna pića i prostitutke, koje su naplaćivale „bednih pet šilinga ili nešto više",22 kao i lopovi - prateće boleštine ne­očekivanog bogatstva. Istovremeno, Britanci su pokušavali da nauče lokalno stanovništvo vrlinama solidarnosti i jednakosti radničke klase. Starosedeoci su to shvatili kao pretnju po red i moral.

Do 1950. godine postalo je jasno d a je neuspeh neizbežan. Došlo je vreme kajanja i odustajanja. Kikiriki se ne može masovno proizvoditi. Potrebna j e mnogo intenzivnij a polj oprivredna obrada. Plan uzgaj anj a na ogromnim proizvodnim jedinicam a od 30.000 ara pokazao se potpuno nepraktičnim. Oprema i instalacije su se uklanjali čitave četiri godine. Bri­tanci su od toga prepustili sve što su mogli vladi mlade nezavisne države Tanganjika, kojoj su ti ostaci donosili više muke nego koristi. Svima je bilo jasno daje novac mogao da se upotrebi u bolje svrhe.

Nepotrebno je pominjati d a je fijasko naneo štete britanskom ugle­du i razvoju drugih „maštovitih šema ekonomskog razvoja". Da li su ti drugi projekti bili uspešniji? Izveštaji nisu ohrabrujući, a raduju im se samo novi entuzijasti i stručnjaci koji pokušavaju da nauče nešto iz svakog novog neuspeha. Ne bih potcenjivao težnje i dela tih eksperata. Oni nam daju nadu u opširniju, stabilniju melioraciju. Ipak, ništa ne opi­

ja i ne zavodi tako kao m ogućnost preoblikovanja sveta i prateći osećaj uzvišene moralnosti.

* O latentnom zem ljištu, videti poglavlje 1.

523

Britanski „kikiriki" plan nije bio izuzetak. Kolonijalne vlade su bile sklone takvim iskušenjima koja su nudila neodoljivo obećanje da se trud zbog plemenitog cilja obavezno isplati. Francuzi su pokušali da pokrenu proizvodnju pamuka duž reke Niger, u Timbuktu (današnji Mali), između prve i pete decenije prošlog veka. Opet da bi A frik a zadovoljavala evropske potrebe - konkretno, potražnju francuskih prelaca, koji nisu hteli da kupuju američki pamuk. Francuske vlasti su želele da zaštite svo­je afričke kolonije, čak i od sebe samih, a da istovremeno obezbede za­lihe pam uka kojim a bi izazvali konkurenciju na svetskom tržištu. Takođe, hteli su da očuvaju slobodu preduzetništva gde god je to bilo moguće. Sledeći savršenu galsku logiku, Francuzi su došli do kom prom isnog rešenja: seljaci će imati „strogu obavezu" da uzgajaju pam uk od zore do mraka, ali i potpunu slobodu da ga prodaju .23 Onda su odvojili afričke seljake od njihovih tradicionalnih poslova i naložili im da sade žbunove pamuka. Ako bi Afrikanci pravili problem e ili donosili pam uk nezado­voljavajućeg kvaliteta, išli bi u zatvor. Bilo je to, neki bi rekli, blaže, opu- štajuće zatvoreništvo - dovoljno da se zatvorenicima stavi do znanja ka­ko treba da se ponašaju.

M ožda bi neko pom islio d a je sloboda sve to izm enila, ali i nove vlade su imale svoje planove za ekonomski razvoj i socijalno uređiva­nje, inspirisane stručnjacima željnim putovanja, trošenja novca, dobrih dela i moći. Tim ekspertima nije nedostajalo inspiracije za projekte, pri čem u su se rukovodili pravilom - što veće, to bolje. A kada bi se pro- jek a t pokazao neuspešnim?

Kriv je Zapad. Zapad nam je rekao da gradimo elektrane, mostove, fab­rike, čeličane, rudnike fosfata. Sagradili sm o ih zato što ste nam tako rekli i onako kako ste rekli. Ali oni sada ne rade i kažete nam da moramo da ih platimo našim parama. To nije pošteno. Rekli ste nam da ih sagradi­mo, platite za njih. Mi ih nismo hteli.24

Za ja z između očekivanja i rezultata dobrim delom je odgovorna ne­pripremljenost. Postkolonijala A frika nije im ala iskustva u samostalnom upravljanju, a legitimitet nj enih dotašanj ih vođa je počivao na mreži srod- ničkih veza i lojalnosti poslušnika. Te nove nacije, uljuljkane kolonijal­nim očinstvom, iznenada su morale da usvoje tesne obrasce reprezenta­tivne vlasti, strane njihovoj tradiciji. U nekim slučajevima toj tranziciji

524

je prethodio oslobodilački rat koji je probudio plemenite strasti i osnažio osećaj identiteta. Ali naslede prošlosti je bilo previše jako i podrazumeva- lo je vlast jednog moćnika, autokrate po volji naroda, znači suparnika demokratije. Stabilnostje zavisila od snage jednog čoveka, a kada bi on oslabio ili umro (ponekad uz pomoć drugih), nakratko bi zaživela anarhi­ja vojnog udara.

Vlade koje nisu mogle da zaborave tradiciju vladavine jednog moćni­ka pokazale su se kao neefikasne na svim nivoima, sem na planu oti­mačina i pljačkanja. N ajbogatiji ljudi u Africi su šefovi država i m ini­stri.25 Birokratija se proširuje da bi se zaposlili svi vladini poslušnici, a ekonomski viškovi se slivaju u džepove državnika. Veći (najveći?) deo strane pomoći završava na brojnim računima u inostranstvu.26 Te klepto- krate bi lepo živele u Švajcarskoj, blizu svojih banaka. Ali, novac m ož­da nije dovoljan.

Bazil Dejvidson navodi dva različita primera. Prvi, Zair (bivši Belgij­ski Kongo), bio je kostur od države. Tiranin Mobutu Sese Seko (Mobutu Sese Seko) je vladao u glavnom gradu Kinšasi i nekoliko drugih gradova, kao i u oblastima u kojima su strane kompanije prisvajale mineralna bla­ga zemlje. Stranci su bogato nagrađivali Mobuta, a na njegovim švajcar- skim računima navodno su bile milijarde dolara. Tih nekoliko tačaka realne kontrole bile su povezane vazdušnim saobraćajem, je r kopneni putevi nisu bili ni prohodni ni bezbedni. Pod belgijskom vlašću Kongo je 1960. godine imao 128.000 kilometara upotrebljivih puteva; do 1985. godine dužina se smanjila na 19.000 kilometara, od kojih je samo 11 posto bilo asfaltirano. Ali zemljani putevi su ionako bolji od asfaltiranih koji su puni rupa i ne­ravnina. Asfalt je koristan onoliko koliko se dobro održava.

Društvo je bilo nekakva pseudonacija. Na istoku strani okupatori su vodili izbeglice u smrt, istovremeno podržavajući ustanak protiv Kinšase. U glavnom gradu parlamentarna opozicija je raskrinkala planove pobu­njenika i upozoravala na novi despotizam: „Ne želimo da se oslobodi­mo jednog silnika da bismo dobili drugog." Pobunjenici su odgovarali: „Ako vođa opozicije želi da 'upravlja brodom koji tone', neka nauči da p liva."27 U međuvremenu, predstavnici Zapada su nagovarali Mobuta da se povuče, pregovarajući o podeli moći s njegovim potencijalnim naslednicima. Osnovna briga zapadnjaka bila je da nastave sa eksploa­tacijom minerala. Francuzi su hteli da drže Zair u svoj oj sferi uticaj a tako uporno kao daj e od toga zavisila čast Francuske. (Belgijanci su odavno

525

digli ruke Zaira.) Am erikanci... nije sasvim jasno šta su oni hteli, sem m ožda da 'pomrse konce' Francuzima.

U sred te anarhije, m eđunarodne hum anitarne organizacije su pokušavale da spasu živote izbeglica, ah su morale da se povlače svaki put kada bi navalili pljačkaši. Određena količina hrane za prvu pomoć je dopremana, ali za koga? Neke rezerve minerala su otpremane, ali kome? A prila 1997. godine, kada su pobunjenici zauzeli glavni grad oblasti najbogatije dijamantima, prom ena režim a je postala izvesna. Bez svojih izvora prihoda, M obutu nije m ogao da plaća trupe koje su se dale na pljačku (i vojnici m oraju da žive od nečeg), a strane sile više nisu imale sluha za njegove m olbe za pom oć, čak ni kada im se obraćao na fran ­cuskom. Z airje do tada već nestao sa tabela Svetske banke. Bilo je to predskazanje - nakon što su ju n a 1997. godine proterale Mobuta, pobed- ničke pobunjeničke snage su vratile zemlji ime (Republika) Kongo.

Drugi p rim erje Benin, nekadašnji Dahom ej. Glavni proizvodi te zemlje od 1960. do 1989. godine bili su marksističko-lenjinistička propa­ganda i politički udari. Zvanične statistike su pokazivale da proizvodnja i trgovina u toj zemlji skoro uopšte ne postoje. Ipak, Benin je proizvo­dio palmino ulje i kikiriki, ali ti proizvodi nisu dospevali do vlasti ili na zvanična tržišta. Skoro sve se odigravalo na paralelnim ravnima. Poljo­privrednici su tako zarađivali više nego što bi dobili na stranim tržištima, i kupovali nadmenu birokratiju. Zvanično, Benin je rupa s negativnim trgovinskim balansom i ekonom skim rastom; u realnosti, to je krijum ­čarska mašina.

Ovi i slični primeri pokazuju da stanje u A frici nije tako loše kao što uzgleda - jo š je gore. Kada u novinam a ili na televizijskim ekranim a naiđete na slike m alaksale dece, žive kosture prekrivene m uvam a, sa naduvenim stomacima i izbuljenim očima, savlada vas žalost. Znate da su ta deca već mrtva dok ih gledate. Onda vidite drugačiju scenu, živo­pisne slike u National Geographie i osetite ushićenje pred tim igračima ili trgovcima u egzotičnim predelima. Afrički kontinent je svedok nade i beznađa, odvažnosti i očaja. Uslovi života su zastrašujući, ali ljudi nekako preživljavaju, bore se, um iru i ipak se umnožavaju.

U međuvremenu, m eđunarodni predstavnici i eksperti pevuše svoje pesmice o nevinosti i neiskustvu. Tekući refren je „prilagođavanje" : malo slobode ovde, tržišnog i valutnog realizma onde, i sve će biti bolje, m ož­da i dobro. Jedna od igara koju igraju ekonomisti m ogla bi se nazvati

526

„pogrešno tumačenje statistika". Uporedi m anje ili više uporedive brojke za razne zemlje i izvuci zaključak o prošlosti i budućnosti. Tako se radi i sa Afrikom: već smo videli daj e poredenje Nigerije i Indonezije pokaza­lo daj e Afrika bila neuspešnija od istočnoazijskih zemalja koje su isprva bile u zaostatku. (Slično poredenje može se napraviti i između Turske i Južne Koreje.) Ali zašto ne izvući drugačiji zaključak? Ako je Indonezija uspela, zašto ne bi i Nigerija? Isti izveštaj Svetske banke koji ukazuje na zaostalost Afrike u periodu od 1965. do 1990. godine pominje podatke za Aziju za 1965. godinu („uslovi slični onima u Africi 1990. godine"), pre­dočavajući ekonomski rast Afrike u narednih četvrt veka. Ah, da, proce- nat dece u školama je bio veći u Aziji, ali to se da lako srediti. Inače, sve se poklapa. Ništa o kulturnim ili institucionalnim razlikama.

U jedinjene nacije, u sprezi sa Svetskom bankom i M eđunarodnim monetarnim fondom, najavile su plan za prikupljanje 25 milijardi dolara u narednoj deceniji - više od mogućnosti ovih organizacija (dosta se očeku­je od privatnih fondova) - nam enjenih podsticanju afričke privrede.28 Danas, dvadeset dve od dvadeset pet najsiromašnijih zemalja su afričke, a 54 posto Afrikanaca živi ispod granice siromaštva po standardu Ujedi­njenih nacija; povrh toga, Afrika je jedini region za koji se u narednih deset godina predviđa povećanje stepena siromaštva. Šta može da se uradi sa25 milijardi dolara? Ukupan dug afričkih zemalja 1984. godine iznosio je 313 milijardi dolara (skoro dva i po puta više od prihoda od izvoza), tako da 25 milijardi može da podmiri jednogodišnju kamatu. A od 231 m ili­jarde dolara direktnih stranih investicija u trećem svetu 1995. godine, Afri- k aje dobila manje od 1 posto. Biznismenima su privlačnije druge oblasti.

N ije važno... treba istaći pozitivne strane. Što je gora situacija, više je prostora za unapređenje. B olja ekonomska politika (strukturna pri- lagođavanja) može vratiti A friku na put napretka. Ali tek onda je čeka veliki posao. Uzroci problema su mnogo dublji od loše politike koja nije došla sama od sebe. Niko vam ne može pokloniti dobru vladu. Evropi

je trebalo nekoliko vekova, zašto bi onda Afrika uspela za samo neko­liko decenija, posebno nakon štete koju jo j je naneo kolonijalizam ? A kome uopšte treba vlada? Som alijaje, na primer, politički vakuum: čak i ako neko poželi da pošalje pom oć, neće znati na koju adresu. „Ne znamo ni kako da im pošaljem o poruku."29

U krhkom svetu dobra politika je talac bogatstva. U Africi, kao i u većem delu sveta, samo mnogo brže, sat ide i napred i nazad.

527

Ometena zemlja: Alžir

Jedna od najboln ijih vežbi iz ekonom ske istorije je s te pregledati nekadašnja ekspertska predviđanja i utvrditi njihovu besmislenost.

Usred euforije sedamdesetih, kada je A lžir ostvarivao neverovatnu zaradu od nafte i, posle Južne A frike, imao najveću industrij sku bazu na kontinentu, srećni m inistrar industrije je predvideo da će A lžir postati „afrički prvi, a svetski drugi Japan". Iz njegovih usta u božije uši. Fab­rike i oprema ne znače automatski i proizvodnju, a proizvodnja ne pod- razum eva upotrebljivost i prođu. Kao druge zem lje u razvoju pre njega, uključujući one evropske u devetnaestom veku, A lžir je počeo da gradi m odernu industrijsku infrastrukturu. Poput nekih takvih država, dao je prioritet teškoj industriji, tim pre što je dobra socijalistička doktrina go­vorila d a je to jed in i put. Kom parativna prednost (buržoasko-kapitali- stička doktrina) može da ide dođavola.

Taj skupi industrijski aparat u državnom vlasništvu obuhvatao je preteranu stopu zaposlenosti, neefikasnost, netržišne cene i prazne priče. Industrijski proizvodi nisu bili dostojni izvoza, a većina nije bila koris­na ni za zaštićeno domaće tržište i lako se kvarila. Fabrička proizvodnja je ubrzo počela da zamire. M noge fabrike su zatvarane ili su korišćene ispod kapaciteta, zbog nedostatka rezervnih delova i lošeg održavanja. Fabrički proizvod opadao je 1,9 posto godišnje u periodu od 1980. do 1992. godine, odnosno od 15 na 10 posto bruto nacionalnog proizvoda između 1970. do 1992. godine.30

Broj stanovnika se utrostručio tokom prve tri decenije nezavisnosti (10 miliona 1960. godine, 27 m iliona 1993. godine) uprkos značajnoj emi­graciji u Evropu. Am biciozna revolucionarna vlada podržavala je proširi­vanje porodica je r se tako povećavala vojna snaga i međunarodni značaj, i reprodukcija je postala jed n a od najefikasn ijih oblasti proizvodnje. Nažalost, deca prvo m oraju da porastu da bi m ogla da proizvode, i taj drastičan porast nataliteta (skoro polovina današnje alžirske populacije ima m anje od 15 godina) nametnuo je veliki teret. Podsticanje nataliteta, između ostalog, trebalo bi da podrazumeva značajna ulaganja u školstvo, a ipak, 1990. godine je 43 posto stanovnika bilo nepism eno (55 posto ženske populacije).* Takođe, treba predvideti i obimniju snabdevanje hra-

* Alžirski nacionalisti krivicu zbog nepism enosti svog naroda pripisuju Francuzima. Kažu d a je polovina stanovništva bila pism ena kada su Francuzi došli 1830. godine, ali evrop-

528

nom, ali A lžir nije povećao obradive površine (još uvek je to 2,9 posto ukupne površine, kao i 1910. godine), niti je organizovao složeniju po­ljoprivrednu proizvodnju, tako da ne može da ishrani sam sebe. Uvozi sve veće količine osnovnih i drugih namirnica (žitarice, mleko, šećer, banane, jestivo ulje) i snabdeva potrošače po nižim cenama.

Kad već pom injemo uvoz, alžirska vlada takođe uvozi dugotrajniju potrošnu robu i prodaje je povlašćenim distributerim a pod povoljnim uslovima. Strani snabdevači se utrkuju ko će dobiti dragocene ugovore za izvoz takve robe u Alžir. Očekivalo bi se da takva kokurencija snizi cene robe - sasvim suprotno, samo je povećala mita. A ona su ništavna prem a novčanoj masi privatizovanih državnih fondova. Alžirci pominju26 milijardi (IO9) dolara na tajnim računima u inostranstvu.31

U prvim godinama poslednje decenije dvadesetog veka uvoz je bio veći od izvoza za 3 do 10 posto. Izvozili su se nafta i gas, i skoro ništa drugo. Dve trećine zarade od izvoza koristi se da bi se namirila kamata na dug. (Drugim rečima, nafta je pretvorena u hipoteku, a njene rezerve se smanjuju velikom brzinom .)32 Alžir je nezavisna zemlja i ima pravo da kaže poveriocima da j oj više ne dosaduju. Ali ona mora da nastavi da pozajm ljuje, barem da bi se prehranila. M eđunarodni m onetarni fond je ponudio finansiranje uz uslov „strukturnih prilagođavanja": platićemo ako prom enite politiku. Alžirska vlada je dala reč: promenićemo našu politiku. Osim toga, dugujem o tako mnogo, novi dug neće mnogo da naškodi.

Alžirci obrazovani u Francuskoj uporedili su svoju zemlju sa cvrč- kom iz Lafontenove (La Fontain) basne:

Que faisiez-vous au temps chaud?...Je chantais, ne vous deplaise.

Šta si radio kada je bilo toplo?...Pevao sam, nadam se da ti to ne smetah

N a sreću po Alžir, M eđunarodni monetarni fond nije takva cicija kao Lafontenov mrav: „Pevao si, znači? To mi se sviđa. Dobro, a ti sada igraj.”

ski uljezi su zatvorili sve dom aće škole i skoro potpuno zabranili muslimanima da pohađa­ju nova državna učilišta. Potrebna je prilična doza lakovernosti da bi se poverovalo u tih pedeset posto (verovatno svi m uškarci i nijedna žena).

529

A lžiru neće biti lako da se prom eni. Socijalizam nije samo način pro izvodnje, već i simbol i naslede revolucije, „neopoziva obaveza" (kako je stojalo u prvobitnom ustavu), ideal ravnopravnosti, zaštitni znak pod kojim je A lžir igrao jednu od najvažnijih uloga u političkim pokre­tim a trećeg sveta.

Poslednjih nekoliko godina, A lžir ima velike problem e. Skoro tri četvrtine mladih između sedamnaest i dvadeset tri godine je nezaposleno. To su „ljudi sa zidova", je r nem aju druga posla nego da, oslonjeni na zidove, posm atraju prolaznike. Puni su besa, m račnih misli i neisko- rišćene energije koja svaki čas može da eksplodira. U građanskom ratu stradalo je više od šezdeset hiljada ljudi. N eprirodna sm rtje uvek m uč­na, ali alžirski pobunjenici su pokazali posebnu surovost, uživajući da ubijajuju žrtve rezanjem grkljana. N a taj način su štedeli metke i, verovali su, približavali se B ogu.34

Veliki broj ubistava bila su nasumična, žrtve tek nevini prolaznici, mnoge od njih žene i deca. Ali islamski teroristi su se posebno okoijiili na „besram ne žene" i k ljučne kadrove sistema: pravnike i birokrate, strane stručnjake, intelektualne vođe. N a taj način, poništili su rezultate napora za ostvarivanje slobode misli i jednakosti polova. Posebno lako su se otarasili stranaca: nekoliko ubistava za prim er zaplašilo je ostale i ubedilo ih da odu. (Uporedite to sa efektim a napada na strane turiste u Egiptu.) Država odgovara na sopstveni, nasilan način: mučenjim a, silo­vanjim a, ubistvima. Kraj m ora doći - niko ne može reći s čije strane. U m eđuvremenu, građanski frankofoni elementi beže u Francusku. Fran­cuzi ih ne žele, delom zato što Alžirci sa sobom donose i borbu. Ta evrop­ska zem lja je već pretrpela opom injuću eksploziju alžirskog terora.

Od levičarskog intelektualca do predsednika Brazila: prednosti realizma

Godinam a je Fernando Enrike Kardozo (Fernando Henrique Car- doso) bio ključni zagovornik latinoam eričkih teorija o zavisnosti, nosi­lac ideološke zastave antikapitalističkog antikolonijalizm a. Doktrina zavisnosti, koju je prvi definisao Argentinac Raul Prebiš (Raoul Pre- bisch), inspirisan osnovnim i izvedenim teorijam a o evropskoj i am e­ričkoj eksploataciji slabijih prekookeanskih ekonom ija, sa oduševlje-

530

njem je prihvaćena u zem ljam a ugroženim rastućim jazom između bo­gatih i siromašnih. Šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka sociolog Kardozo je napisao ili uredio dvadesetak knjiga na tu temu. Neke od njih postale su standardi koji su oblikovali generacije studena­ta. M ožda najpoznatij a je Zavisnost i razvoj u Latinskoj Americi. U en­gleskom izdanju, završava se bombastičnom, ali ne previše uznemiruju­ćom obznanom:

Prava bitka... se vodi između tehnokratskog elitizma i vizije formativnog procesa masovnog industrijskog društva koje može oblikovati ono što je narodno u specifično nacionalno i koje uspeva da transformiše zahtev za razvijenijom ekonomijom i za demokratskim društvom u državu koja odražava vitalnost istinski populacionih sila, sposobnih da traže soci­jalističke oblike društvenih organizacija budućnosti.35

Onda je , 1993. godine, Kardozo postao brazilski ministrar finansi- ja . Zem lja se tada gušila u godišnjoj inflaciji od 7.000 posto. V lada je postala zavisnik od tog monetarnog narkotika, dovitljivi Brazilci su se snalazili na razne načine (taksisti su koristili taksimetre koji su mogli da se prilagođavaju stalnim promenama cena, a i mušterijama), a ozbiljni ekonomisti su prihvatili tu nestabilnost uz izgovor daj e izvesnost inflacij e oblik stabilnosti.

Priču o stabilnosti su možda mogli da progutaju oni Brazilci koji su uspevali da usklađuju život sa narednim korakom inflacije, ali, global­no, međunarodna zaduženja Brazila su se otrgla kontroli i ta zemlja je morala sve više da pozajm ljuje. Takođe, m orala je da trguje i posluje s drugim zemljama, posebno sa onim bogatim, kapitalističkim državama koje su bile označene kao neprijatelji. Tako je Kardozo počeo drugači­je da posm atra stvari, do te mere da su ga nazvali pragmatičarem „bez jakog ideološkog jezg ra" .36 Antikolonijalistička strast je nestala, kao i otpor prema stvaranju veza sa strancima koje sigurno impliciraju neku vrstu zavisnosti. Brazil nem a izbora, rekao je Kardozo. Ako nije spre­man da bude deo globalne ekonomije, ne može se „nametnuti... To nije diktat drugih, već potreba."37

Drugo vreme traži drugačije vrline. Dve godine kasnije Kardozo je izabran za predsednika, najviše zato što je , nakon mnogo godina, dao Brazilu njegovu prvu jak u valutu: real, nešto vredniji od dolara (kako li to samo podstiče ponos Brazilaca), koja je uspela da opstane.

531

Epilog: stabilna valuta nije lek za sve. Počev od sredine 19%. godine, državni budžet im a sve veći deficit, rast izvoza je usporen, realni p ro­izvod je opao u prva tri meseca, realne kamatne stope su niže, ali jo š uvek su prohibitivne, rast produktivnosti u industriji naglo je opao, čak ima negativnu stopu u ključnim oblastima poput m etalurgije, proizvodnje mašina i tekstilne industrije 1995. godine.38

532

Kako orno dcspeli ovde? Kuda idemo?

2 9 .

M ilenijum ska hronika čini se jednostavnom . Od sveta velikih i malih carstava i kraljevstava, m anje više jednakih po bogatstvu i moći, postali smo svet država od kojih su neke daleko bogatije i moćnije od drugih. Nekada nas je bilo nekoliko stotina miliona, sada preko 6 milijardi. Pre smo koristili skromne, ali domišljate alatke i tehnike, a sada smo gospo­dari veličanstvenih mašina i nevidljivih sila. Odbacivši magiju i prazno- veije, napredovali smo od nespretnog istraživanja do rastućeg tela nauč­nog znanja koje inspiriše besprekidni tok korisnih primena.*

Takvi pomaci uglavnom služe dobru, premda se intelektualna i m a­terijalna moć često zloupotrebljava u loše, destruktivne svrhe. Ili neplani­rano dovede do štetnih posledica.1 Uhvaćeni smo u asimetriju između našeg znanja o prirodi i o čoveku, između razum evanja spoljašnosti i shvatanja nas samih. Neki bi voleli da se vrate u prošlost. Oni koji beže od sveta materijalnog bogatstva u prirodu tražeći duhovnu obnovu, os­tavljaju svoje satove iza sebe. Ali nose knjige, naočare i modernu odeću, ponekad i CD uređaje, a ne beže ni od savremene medicinske pomoći, kada im zatreba.

M oja zapažanja neospornih prednosti i koristi naučnog znanja i teh­nologije često su m eta napada, čak i u intelektualnom svetu. Razlozi za takvu osudu onih koji više vole da se oslanjaju na osećaj umesto na saz­nanje kreću se od razočaranja usled nenalaženja Izgubljenog Raja, do straha i prezira laika sklonih neproverenim znanjim a.2 To su oni koji su uzalud čekali da sa prvim trenucima novog m ilenijum a dođe apokalip­

* Ipak, sujeverje i m agija nisu m rtvi - neki čak ističu da su n eodvojiv i od religioznih uverenja. N esum njivo, sam o sm o slabi smrtnici koji traže utehu tamo gde je m ogu naći. I naučnici su ranjivi, jer nauka i razum su surovi saputnici. Ipak, iluzije, opsene i vera su, u teoriji i praksi, izbačene iz procesa istraživanja i otkrivanja.

533

sa ko ja će ispraviti nepravdu i doneti sveopštu sreću. U n jih spadaju m arksistički socijalisti i komunisti, koji navodno poštuju nauku, ali se klanjaju ideologiji. Ostali su nostalgični zanesenjaci opsednuti mitskim blaženstvom primitivnih društava. Prva grupa jasno pokazuje koliko ljud­ska ograničenja m ogu sputati plemenite cilieye. Druga grupa samo „piša uz vetar". Svet ne ide njihovim putem.*

Sve do skora, pokretačka sila tog hiljadugodišnjeg procesa koji veći­na ljudi smatra progresom bili su zapadna civilizacija i njeni osnovni ele­menti - znanje, tehnike, političke i društvene ideologije - usvajani širom sveta, s dobrim ili lošim posledicama. N jene tekovine delom je nametao zapadnjački dominion, ponegde su dobrovoljno usvajane kroz učenja, a i kroz podražavanje njenog industrijskog modela. N ije svuda prihvatana na isti način - mnogi je odbacuju, smatrajući je agresivnom.

Danas neki prepoznaju agresiju i u diskusiji o uticajim a zapadne civi­lizacije. U svetu relativnih vrednosti i moralne ravnopravnosti sama ide­

ja o zapadnocentričnoj (eurocentričnoj) globalnoj istoriji smatra se aro­gantnom i napadnom. Cilj jo j je , kažu, da „opravda dom inaciju Zapada nad Istokom ističući evropsku nadm oć".3 Ono što nam treba je multi- kulturalna, globalistička, egalitaristička istorija koja će o svakom reći ponešto (po m ogućstvu nešto dobro). Evropski doprinos - ništa više ni m anje od pronalaska i definicije modernosti - treba prepoznati kao sluča­j an ili usputan.

Prim ere te evrofobije mogli smo uočiti u nedavnim diskusijam a o m oreplovačkim putovanjim a i otkrićima. A m eriku su m ogli da nadu Kinezi (tako je i trebalo da bude). Ili Japanci, ili Afrikanci. M ožda i jesu. Evropa je samo imala sreće. Ili, nije imala sreće, već je bila opaka i zlo- namerna. Ukrali su srebro Novog sveta, pomoću njega su izgradili impe­riju i preuzeli trgovinu u Aziji, porobili mnogo kulturnije narode i onda se divili sami sebi zbog svog bogatstva, tehničkih dostignuća, propagi- ranj a civilizovanosti i duhovnosti.

Iznad svega, tvrde globalisti, ne smemo opisivati evropsku p red­nost „esencijalizujući" je njenim institucijam a i civilizacijom , odnos­no ob jašn java juć i je evropskim „prisustvom " um esto neevropskim

* Takav pristup našao je p lodno tle u antropologiji, suočenoj sa d ilem om u vezi sa svo­jim tradicionalnim predm etim a proučavanja: izdvojiti i konzervisati, ili aktivno prouča­vati, tim e i izazvati prom enu i nestanak subjekta. O vrednostim a prim itivnog, videti D ia­m ond, In Search ofthe Primitive; takođe Jordan, „Flight from M odernity”.

534

„odsustvom ". N a taj način, apologeti a priori odbacuju m anifest asi­m etrije izm eđu evropskog sistematskog interesovanja za druge civili­zacije i kulture, i relativne ravnodušnosti „drugih", nesvesni da time samo potvrđuju taj kontrast.4 Globalisti kažu d a je suština u tome da nema šta da se objašnjava. Drugim rečim a, i evropska i neevropska istorija može se „problematizovati" obuhvatanjem onog što se nije de­silo: „neostvarene težnje, kao i one uspešno realizovane, deo su istori-

je ." 5 Bez sumnje, fokusiranje na neuspeh povlači za sobom pristrasni negativizam: ko kaže da su neevropski narodi morali da slede ciljeve slične evropskim ?

Ta linija antievrocentrične misli je , kratko i jasno, antiintelektualna i protivi se činjenicam a. Ali i vrlo popularna, posebno m eđu samim zapadnjacima. Novi globalisti žele da „ubiju glasnika, samo zato što im se ne sviđa poruka koju nosi" - kao da se istorija nije ni desila. Činjeni­ca je daj e Zapad tehnološki nadmoćniji.* Svi treba da se potrudimo da saznamo zašto je to tako, je r nam to može pom oći da shvatimo sadaš­njicu i predvidimo sutrašnjicu.6

Istoričari vole da gledaju unazad um esto napred. Pokušavaju da shvate i objasne svedočanstva prošlosti. I ekonomisti žele da upoznaju prošlost, ali onome što saznaju veruju samo ako je u skladu s teorijom i logikom; i, pošto su ubeđeni u ispravnost osnovnih principa, m anje se snebivaju da predviđaju budućnost pomognuti racionalnošću. Naravno, ekonomisti prihvataju mogućnost slučajnosti i nelogičnosti, ali u širem vremenskom okviru, takvi ispadi su samo odlaganje logične neizbežno- sti. Racionalnost će pobediti, je r je isplativa. Više je bolje, a najbolji kri- terijum prilikom određivanja ciljevajeste materijalni dobitak.

Tako, dok su istoričari agnostici u pogledu budućnosti, samim tim i pesim isti, ekonom isti i biznism eni teže da budu optim isti.7 Raduju se, pre svega, povećanju bogatstva, onome što je Adam Smit nazvao „prirodni napredak obilja". To važi čak i za siromašne: „Na koji god način procenjivali, život stanovnika zem alja u razvoju se poboljšava."8 I produžava. To zaokružuje optim ističku sliku budućnosti. Siromaš-

* N eki bi rekli (na primer, A. G. Frenk) da evropsko znanje i tehnologija nisu nadmaši- vali slične vrednosti drugih civilizacija do industrijske revolucije (recim o 1800. godine) - kao d a je evropska dom inacija b ila slučajna, a industrijska revolucija neočekivano prosvetljenje. I neki to zovu istorijom.

535

nim a je , u prošeku, bolje. Više ih je , ali im je bolje. Ekonom isti sada ističu da će svet biti sve bogatiji, da će sirom ašni polako dostizati bo ­gate, da će ostrva napretka postati kontinenti, da se znanjem mogu reši-

ti problemi i prevazići m aterijalne i društvene teškoće.* Tako je bilo, tako ce i biti.

Ekonomisti nisu oduvek tako mislili.ANaslednici Adama Smita pred­viđali su stagnaciju: M altus, koji je isticao neumoljiv pritisak stanovni­štva na zalihe hrane; Rikardo, sa vizijom „stacionarnog stanja" do kog dolazi nakon što zem lja i najam nina p rogu taju sav višak; D ževons (Jevons) i njegova zastrašujuća priča o iscrpljivanju zaliha goriva. N au­ka tadašnjih ekonom ista nosila je epitet „pesimistička". Napredak koji je usledio odagnao je strahove zbog njihovih predviđanja, prem da neki sm atraju d a je maltusijansko prokletstvo samo odloženo.**

U m eđuvrem enu, jah ač i apokalipse dobili su novog saputnika: ekološku katastrofu. Ne m oram o više da brinem o o iscrpljivanju ovog ili onog resursa - tehnologija će naći zam enu.9 Ali moramo da razm is­limo o ozbiljnoj, progresivnoj i, moguće, nepopravljivoj šteti koju na­nosimo životnoj sredini. Ta pretnja po opštu dobrobit direktno je vezana za ekonomski razvoj, je r otpad, zagađenje i drugi oblici oštećivanja oko­line rastu sa bogatstvom i povećanjem proizvodnje. Bogati su ti koji tru­

ju planetu.

* Ostrva napretka na koja nem aju svi pravo. Paul K ennedi se u P repearingfor th e Twen- ty-F irst Century pita: „D a li ostrvca b lagostanja u m oru sirom aštva opravdavaju naš spokoj?" R ifkin, E n dofW ork , jednako je zabrinut zb o g jaza izm eđu bogatih i siromašnih. A ko tako m ora biti, onda treba da evoluiram o u „posttržišno društvo", šta god to bilo. Cf. M ount, „N o End in Sight". „Post-ovo" i „post-ono" se razmnožavaju tolikom brzinom da ćem o uskoro im ati i „post-post" i „post-post-post".л Sm it ipak pom inje stagniranje i u pozitivn ijem kontekstu, govoreći o državi „koja je uspela da iskoristi sve prednosti svog zem ljišta i k lim e i položaja u odnosu na druge zem ­lje, što joj je om ogućilo da napreduje do tačke preko koje n e može". - B ogatstvo naro­da, Knjiga I, poglavlje 9: „O profitu od im ovine". Ipak, Sm it ističe da se takvo stanje neće skoro dostići, i zaključuje da se pom enute granice m ogu prevazići „boljim zakonim i insti­tucijama".** Zahvaljujući botaničkim istraživanjim a i pronalasku „čudesnog pirinča", svetski pri­nosi pirinča skoro da su se udvostručili od 1967. do 1992. godine. Indija je prošla skroz „zelenu revoluciju". Pritisak stanovništva n a snabdevanje hranom ponovo je porastao i M eđunarodni institut za istraživanje pirinča obećava „super pirinač" koji će om oguća­vati za 20 do 25 posto v eće prinose - Seth M ydans, „Scientists D evelop in g 'Super R ice' to Feed A sia", N. Y. Tim es, 6. april 1997, str. A -9 . H oće li to biti dovoljno? Šta ćem o sa A frikom ?

536

Bogati (barem neki od njih) su svesni te opasnosti, i njihovo bogat­stvo im dozvoljava da plate čišćenje i odlaganje otpada na drugom m e­stu.* Takođe, dele korisne ekološke savete mladim svetskim industri­

jam a. One, s druge strane, podsećaju bogate zemlje na zagađenje koje su uzrokovale u periodu svog razvoja. Zašto bi današnje zemlje u razvo­

ju m orale da paze? Osim toga, većina njih je spremna da plati cenu za­gađenja životne sredine - sada su važne veće plate i bogaćenje, a bolesti i sm rt jo š nisu na vidiku. N isam sproveo anketu, ali čini se d a je to opšteprihvaćeno m išljenje u zemljam a u razvoju. Mladi (a te zemlje su ih pune) misle da će živeti zauvek. Zašto da te sputavaju zagađenje i boleštine? Ako siromašni nisu uplašeni, bogati jesu , je r im aju mnogo više da izgube.

Ako nas istorija ekonomskog razvoja uči nečemu, to je d a je kultura izuzetno važna. (Maks Veber bi mi čestitao na ovom zaključku.) Setimo se preduzetništva m anjina - Kineza u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji, Indi­

ja c a u Istočnoj Africi, Libanaca u Zapadnoj A frici, Jevreja i kalvinista u većem delu Evrope. Ali kultura, sa svojim isticanjem unutrašnjih vred- nosti i stavova kojim a se upravljaju njeni pripadnici, plaši naučnike. Smr­di na korene i nasleđivanje, na nepromenljivost. U trenucima dubokog prom išljanja ekonomisti i sociolozi zaključuju da to nije tačno i poz­dravljaju primere pozitivnih kulturnih promena, osuđujući one negativ­ne. Ali aplaudiranje i zvižduci osude ukazuju na pasivnost gledalaca - na nesposobnost da se iskoristi znanje da bi se uticalo na ljude i stvari. Stručnjaci bi radije da m enjaju kamate i devizne kurseve, da oslobađa­

ju trgovinu, m enjaju političke institucije, upravljaju. Uz to, kritike kul­ture m ogu da uvrede ego, ugroze identitet i sam opoštovanje. A ako dolaze od stranaca, m a koliko taktične i uvijene bile, smrde na snishod- ljivost. Blagonakloni savetodavci su uvek sumnjivi.

Osim toga, ako kultura toliko mnogo utiče, zašto nij e dosledna u tome ? Ekonom isti nisu jed in i koji se pitaju zašto su neki narodi (na primer,

* A li ne uvek, jer niko ne želi takve stari u svojoj blizini. Sedmog maja 1996. godine nezado­voljni građani su protestovali zbog povratka francuskog otpada koji je bio vraćen iz Nemačke u Francusku na dodatnu obradu, a zatim poslat natrag N em cim a da bi se navodno čuvao bez opasnosti od kontaminacije. N em ačka je potrošila m ilione da bi smirila bundžije. Zato je jedan ekonom ista nedavno predložio da bogate države smeštaju neželjeni otpad u Afriku koja obiluje pustinjama, a oskudeva u novcu. Ideja je simbolički neprihvatljiva.

537

Kinezi) toliko neproduktivni u svojim zemljama, a tako preduzimljivi kao manjine. Ako je kultura važna, zašto nije izmenila Kinu na bolje? (Danas to i radi.) Jedan moj prijatelj, ekonomista, ekspert za političko-ekonomske terapije, rešava taj paradoks poričući bilo kakvu vezu. Kaže da mu kultura ne omogućava da predvidi produktivnost. Ne slažem se s time. Poslerat- ni ekonomski uspeh Japana i Nemačke bio je predvidljiv, ako se u obzir uzimala kultura. Kulturom se mogu objasniti i razlike između uspeha Južne Koreje i Turske, odnosno između Indonezije i Nigerije.

S druge strane, kultura nije jedin i bitan faktor. Ekonomski analitičari bi voleli da se prepuste iluziji da je jed an dobar razlog dovoljan, ali slo­ženi procesi uvek im aju više m eđusobno povezanih determinanti. M o- nokauzalna ob jašnjenja nisu prihvatljiva. V rednosti koje u dom ovini sputava „loša vlada" mogu da dođu do izražaja u drugom okruženju. Otuda preduzetnički uspeh emigrantskih grupa. Stari Grci su i za to imali odgovarajuću reč: meteci, strani doseljenici, pokretali su toČkove eko­nom skog napretka društava koja su se grozila trgovine i novca. Stranci su nalazili i prodavali robu i zarađivali novac.

Takođe, pošto su kulturni i ekonom ski život povezani, prom ene u jednom odražavaju se na drugi. N a Tajlandu svi dobri mladići su pro la­zili kroz višegodišnje religiozno školovanje u budističkim manastirima. T aj period sazrevanj a ne samo d aj e bio dobar za dušu već j e i odgovarao tradicionalno sporom toku ekonomskih aktivnosti i zapošljavanja. Tako je bilo nekad. Tajland danas živi m nogo brže, trgovina cveta, posao ne­prestano zove. Period produhovljavanja mladića se sveo na nekoliko ne­delja - dovoljno da nauče osnovne m olitve i rituale, a potom da se vra­te realnom , m aterijalnom svetu. Relativna vrednost vrem ena (za koje svi znaju d a je novac) jeste prom enjena. Takva prom ena nije došla sama od sebe. Tajlanđani su svojevoljno prom enili svoje prioritete.

Tajlandska priča ilustruje kako ekonomski rast m enja kulturu. M oguć je i obrnuti uticaj - kultura može sputati ekonomsku inicijativu. Prim er nalazimo u Rusiji u kojoj je sedamdeset pet godina antitržišnih, antipro- fitnih učenja i unutrašnj ih privilegij a učvrstilo antipreduzetničke stavove. Čak i nakon pada režima, ljudi se plaše nestabilnosti tržišta i žude za za­štitom države. Ili za jednakošću u bedi. Rusi pričaju šalu o seljaku Ivanu, ljubom ornom na kom šiju Borisa, j er Boris im a kravu. Dolazi vila i kaže Ivanu da će m u ispuniti jednu želju. I šta Ivan poželi? Da Borisu crkne krava.

538

N a sreću, ne misle svi Rusi tako. Kolaps marksističkih prohibicija i inhibicija izazvao je groznicu privrednih aktivnosti. Najbolje su počivale na unutrašnjim dogovorima, neke su bile nezakonite, a mnoge su spro- vodile neruske manjine (Jermeni, Gruzijci). Inicijativa je oslobođena, a ona je često dovoljna - ta težnja nekolicine preduzimljivih vizionara. Ali i stare navike opstaju, korupcija i kriminal se ne mogu zauzdati, kulturni rat besni, izbori zavise od tih problema, a ishod je neizvestan.*

U ovakvoj situaciji konvergencija je obećanje jednakosti, lozinka za svet napretka, zdravlja i sreće. Tako kaže ekonomska teorija, podrazu- m evajući mobilnost faktora proizvodnje.

Iskustvo govori drugačije. Brojčani podaci za malu grupu napred­nih industrijskih zem alja potvrđuju konvergenciju, ali zemlje, pojedinač­no, ne uklapaju se uvek u zajednički tok. Hoće li Japan nastaviti da napre­duje? D a li će U jedinjeno Kraljevstvo i dalje da zaostaje ili su dobri rezul­tati iz prethodne decenije obećanje bolje sutrašnjice? Hoće li ovaj vek pripasti Istočnoj A ziji? S ta je sa Sjedinjenim Državam a? Pre nego što dozvole da ih ponesu optimističke prognoze, Amerikanci bi trebalo da se sete odbijanja Britanaca da se suoče sa svojim nevoljama. To je sla­bost futurizma: proroci više nisu tu kada treba da preuzmu odgovornost za svoje greške. Čak i kada su u prilici da priznaju grešku, niko ih više ne prim ećuje, a oni sami se sećaju samo uspešnih predviđanja. (Ili se pravdaju time d a je vreme dobre pretpostavke učinilo pogrešnim.)

U m eđuvremenu, napredni i zaostali, bogati i siromašni nikako da se približe. Optim isti skloni num eričkim analizama ukazuju na jedva primetnu konvergenciju. Pri tom svrstavaju Aziju u siromašne, tako da izvanredan uspeh Istočne Azije stvara tu privlačnu optičku iluziju. A fri­ka i Srednji istok jo š uvek nikud ne idu. Zem lje Latinske Am erike se ponaša promenljivo, u vremenu i prostoru. Bivši socijalistički blok je u tranziciji: nekim zem ljam a ide dobro, dok se druge, posebno bivše čla­nice Sovjetskog Saveza, bore sa svakodnevnom neizvesnošću.

A šta je s nepredvid ljiv im događajim a? Toliko toga m ože poći naopako - rat, revolucija, prirodne katastrofe, loša vlast, kriminal, anti­

* R usija nije bezbedno okruženje za sklapanje poslova. Cf. R em nick, Lenin's Tomb i Ressurection. U Ukrajini je verovatno jo š gore. Cf. Bonner, „Ukraine Staggers on Path to the Free Market”, N. Y. Times, 9. april 1997, str. A-3.

539

produktivne ideologije. Mnogi modeli uspeha su ranjivi i zavise od poli­tičke situacije. Svakog ju tra novine objavljuju priče koje bude nadu: Indi­ja se m enja i počinje da ohrabruje strane investiticije; red i m ir se us­postavljaju u Sijera Leoneu; nakon godina krvavih sukoba, Argentina se vraća norm alnom životu; Rusija kipti od ekonomskih aktivnosti, očeku­jući nova ulaganja Pepsi-Cole. Možemo li te srećne ishode smatrati izves- nim? A kada okrenem o list istih tih novina, nailazim o na vesti o nevo­ljam a i obrtima.

M ožda najbolji dokaz neizvesnosti ekonomskog života je britanska kolonija Hong Kong. Prvog ju la 1997. godine Hong Kong je vraćen Kini. N jegova sudbina jo š uvek nije izvesna. Kina može dopustiti Honk Kongu da nastavi svojim ekonom skim putem ili ga prim orati da se prilagodi njenoj ekonomiji. Naravno, malo je verovatno da će Kina ubiti tu „zlat­nu koku". Ali koliko je Hong Kong bitan u okviru globalnih kineskih ekonomskih planova? Istorija zna za slične nerazumne izbore, a K inaje bila poznata po žrtvovanju trgovinskih interesa carskim principima. U m eđuvrem enu, hongkongške trgovačke porodice su se priprem ile i za odlazak i za ostanak. Dobile su državljanstvo bezbednijih ekonomskih rajeva (oko 600.000 stanovnika Hong Konga im aju i strane pasoše).10 Ali uče i m andardinski kineski, pored m aternjeg kantonskog, i zame- n ju ju strane direktore k ineskim .11 Slede racionalnu strategiju minimi- zovanja maksimalnih potencijalnih gubitaka.

Da li globalizacija i konvergencija im pliciraju kraj državnih inter­vencija? D a H je i sama ideja međudržavnog ekonomskog rivalstva posta­la besm islena? Ekonom ista Pol Krugman (Paul Krugman) daje potvr­dan odgovor: „stavovi onih koji daju prednost lokalnim, nacionalnim ekonomskim politikama zasnivaju se na neuspehu da se shvate čak i naj­jednostavnije ekonomske činjenice i koncepti."12

Dogmatski nastrojeni i isključivi, zagovornici državne intervencije se ne predaju. U pitanju su dva cilja - moć i bogatstvo - i dva ideala, dis­tributivna pravda i bezlična efikasnost. Sve to je povezano. A svaki od tih ciljeva im a sopstvenu pobudu, sledbenike i opravdanje.

Mišlj enj a ekonom ista po tom pitanju se razlikuju. Neoklasičari se ne slažu sa bezuslovnom podređenošću državi: oni veruju samo u signale tržišta. U gledaju se na velikog učitelja: „Privatna in icijativa ne šteti velikim nacijama, za razliku od državnog rasipanja i lošeg upravljanja.

540

(Skoro) čitav državni prihod, u većini zemalja, troši se na izdržavanje neproduktivnih ruku ."13 Adam Sm itje brinuo da će državni poslušnici potrošiti sav višak potreban da se održe produktivni članovi društva. (Takve zemlje postoje i danas.)

Ipak, Adam Smit je shvatao da država može neke stvari uraditi bo­lje od privatnih preduzetnika (na primer, da organizuje odbranu i polici­ju ). U otomanskoj Turskoj protivpožarna odbrana bila je poverena pri­vatnim kom panijam a koje bi slale svoje ekipe čim bi se oglasio alarm. Pregovori konkurentskih timova s vlasnikom kuće zahvaćene požarom oko najpovoljnije cene ponekad bi se odužili, tako da na kraju više i ne bi imalo šta da se spasava. Ili bi se vatra proširila na okolne zgrade, pa su u pregovore morali da se uključe i susedi. „Usled m alodušnosti i pohlepe, lokalni požari su često prerastali u globalne."

Ovo pitanje je posebno važno u zem ljam a koje oskudevaju u pre- duzetničkim poduhvatima. U svetu međunarodne konkurencije koji se naglo m enja i međunarodne konkurencije može li društvo da priušti sebi da čeka na privatnu inicijativu? Setimo se samo pozitivne uloge države u Koreji, Tajvanu, čak i u Japanu - država je bila pokretač, zaštitnik i vodič u nominalno slobodnu tržišnu privredu. (Neki učesnici slobodnog tržišta ne bi propustili priliku da podsete na Perl Harbur.)

Očigledno, ne može se uočiti pravilnost u ulozi države. Državna in­tervencija je poput devojčice koja je imala loknu nasred čela - kada bi lokna bila na pravom mestu, devojčica bi bila predivna, a kada bi lokna rem etila frizuru, dete bi bilo nepodnošljivo ružno.

Država može biti i vrlo koristan sluga privatnog biznisa. Državni službenici su oduvek i svuda bili skloni potkupljivosti - takva je ljudska priroda. Ali rast prihoda u privatnom sektoru i „bonusi" u ekonomij ama u razvoju podstakli su taj porok birokratije i administracije. Bogati mogu kupiti moćne. Predsednici i premijeri se ponašaju kao trgovački putnici i procenjuju svoj uspeh na osnovu ugovorenih poslova i potpisanih ugo­vora. Britanci razm išljaju o tome da sadašnju kraljevsku jah tu zamene većom. Novi brod bi koštao stotine miliona funti, a ko zna koliko bi se novca bacalo na njegove plovidbe (što se ne bi moglo izbeći, je r skupoce- na igračka zahteva da se koristi). (Kraljevstva porodica verovatno ne zna za neam ortizovane troškove.) N ije važno. Pobornici ideje o izgradnji novog broda uveravaju britanske poreske obveznike da će to pozitivno uticati na trgovinu. U međuvremenu, ideali se povlače pred interesima.

541

Kina se loše vlada? N ajbo lji način da se reši taj problem je s te ćutati i radititi svoj posao. M ožda je takvo ponašanje cinično, ali sasvim je moguće daj e dovoljno dobar lek za despotsku iracionalnost kao bilo koja druga strategija.

Proces selekcije se nastavlja. Potraga za je ftin o m radnom snagom preusmerila je slobodna radna m esta iz bogatih zem alja ka siromašnim (tačnije, ka nekim a od n jih ) .1 4 Sreća za neke, gubitak za druge. Eko­nomske promene neizbežno imaju dva lica - nasmejano i uplakano. Eko­nomisti i moralisti pozdravljaju takve transfere, smatrajući ih razumnim i poželjn im , zato što odražavaju kom parativnu prednostu . Z ašto bi zapošljavanje M alezijaca ili M eksikanaca bilo m anje prihvatljivo od ponude poslova za Am erikance ili Nemce? Krugman kaže: „Očekivalo bi se da svako pozdravi tu prom enu u globalnom ekonom skom pejzažu, da u tom drastičnom pobolj šanju životnog standarda stotina m iliona lju­di, od kojih su m nogi bili očajno sirom ašni, prepozna napredak - i neviđene privredne m ogućnosti." 15

Svako bi se tome radovao, izuzev onih koji gube posao. A u napred­nim industrijskim zem ljam a nesrećni i ljuti radnici koji ostaju bez posla im aju pravo glasa. Takođe, dem onstriraju i bune se. Isti oni posmatrači koji se brinu zbog grešaka „strateške" trgovinske politike mogli bi da se zamisle nad rizicim a i troškovim a konflikta. Hladnokrvniji ekonomisti bi rekli da se države ne nadm eću kao korporacije; ili da gubitak stranih tržišta i radnih m esta ne pogađa naročito tako bogatu zemlju kakve su Sjedinjene D ržave;16 ili da zabrane uvoza neće podstaći produktivnost niti povećati životni standard; ili da će se gubitak radnih m esta u grana­ma koje više nisu „probitačne" kompenzovati otvaranjem novih mesta u drugim proizvodnim oblastima. Takvo rasuđivanje i m udrijašenje neće pomoći radnicima koji ostanu bez posla i m oraju da se zadovolje slabi­je plaćenim zaposlenjem ispod njihovih mogućnosti ili su u onim pozni- j im godinam a u kojim a se i sam a ideja o novom početku čini neprak-

• v 17tičnom.Koliko li tek iritiraju drski pozivi građanima da se raduju nižim cena-

m a automobila i televizora, koje više ne m ogu sebi da priušte, i predloži da profesionalno uzgajaju soju. Setite se d a je istovetan savet dao Džon Bauring državama članicama nemačkog Zollverein 1840. godine: gajite pšenicu, ondaje prodajte da biste kupili britansku robu. Bio je to uzvišeni

542

primer ekonomskog zdravog razuma - ali da je N em ačka poslušala taj savet, bila bi siromašnija. Već smo videli da današnja komparativna pred­nost ne mora da se održi do sutra. Da li je protekcionizam opravdan samo u slučaju industrija u razvoju? Imaju li bogate zemlje moralnu obavezu da se suzdržavaju od m etoda koje zem lje u razvoju podrazum evano koriste? Zagovornici teorije o zavisnosti odavno ukazuju na nepraved­nost navodno neravnopravne trgovinske razmene između j akih i slabih, bogatih i siromašnih. Ali asimetrija pogađa obe strane.

Ova pitanja nem aju jednostavne, direktne odgovore. Jedno je kri- tikovati aktivnu državnu politiku, a sasvim drugo osmisliti i preduzeti odgovarajuće mere. Ipak, jed n a stvar je izvesna. Sadašnja tendencija ka globalnoj industrijskoj difuziji dovešće, u slučaju bogatih zemalja, do sm anjenja plata, ekstremnijih razlika u zaradama, i/ili povećanja (tranzi- cione?) nezaposlenosti. Još niko nije uspeo da pobedi zakon ponude i potražnje. Mnogi, ako ne i svi, ekonomisti se ne bi složili. Oni se uzda- ju u svetu izvesnost sveopšte koristi od trgovine. M eđunarodna konku­rencija je , kažu, trka u kojoj svi pobeđuju.

Na duže staze. Nemoguće je na nekoliko stranica navesti sva različi­tih m išljenja o ovom pitanju (bila bi nam potrebna jedna polica, ako ne i čitava soba).18 Ali istakao bih nekoliko zaključaka, oslanjajući se na istorijska iskustva:

- Trgovina ne nagrađuje sve podjednako. Istorijaje pokazala da neke zemlje zarađuju bolje od drugih. Osnovni razlog je to što komparativna prednost nije ista za sve, a neke aktivnosti su isplativije i produktivnije od drugih. (Nije svaki zarađeni dolar isti.) To su one koje zahtevaju, ali i podstiču veće znanja i naprednije tehnike.

- Izvoz i uvoz radnih mesta nije isto što i razmena robe. M ožda su identični u teoriji, ali njihov uticaj na ljude je sasvim različit.

- Komprativna prednost nije nepromenljiva, i njen uticaj ne mora biti pozitivan u svakom trenutku.

- Usklađivanje s potrebam a tržišta je korisno. Ali reakcija ljudi na signale tržišta nije uvek pravovremena i odgovarajuća. Neki trgovci su spretniji, a veliki uticaj na ponašanje u takvim situacijama ima kultura.

- Nekim ljudim a je lakše i prihvatljivije da uzmu nego da naprave. Nijedno društvo nije imuno na to iskušenje koje se može prevazići samo moralnom čvrstinom i obzirnošću.

543

Ne želim da zastupam politiku nijedne zemlje posebno, tim pre što aktivističko istupanje lako može da nanese više štete nego koristi. Svakog treba ocenjivati isključivo po zaslugama, a vlade su sposobne za isto to­liko grešaka, i to jo š krupnijih, kao i biznism eni koji pokušavaju da ob­likuju tržište i upravljaju njime. (I obrnuto. M nogo zavisi od toga na šta želite da stavite akcenat - na bogatstvo, ravnopravnost, bezbednost, spa­senje, ili nešto drugo.)19 Želim samo da istaknem da će tekući obrazac tehnološke difuzije i ju re n ja napretka naneti štetu bogatim zemljam a, posebno pojedinačnim žrtvama ekonomskog pregrupisavanja, donoseći istovrem eno nagradu i nadu nekim siromašnim državama, a očaj, raz­očaranje i bes m nogim drugim.

Sigurno je da se bogate, industrijske zemlje mogu odbraniti (olakšati, ali ne i otkloniti muke) tako što će ostati lideri u naučnom i tehnološkom istraživanju, zatim preusm eravajući se na nove, sve značajnije proizvod­ne oblasti (što bi otvorilo nova radna mesta), učeći od drugih, nalazeći svemu najpovoljniji položaj, razvijajući i koristeći sve svoje sposobnostii znanja. M ogu pomoći onima koji ostanu bez posla da se obuče za dru­ga zanim anja, da nađu novi posao, ili da se penzionišu. M nogo će za­visiti od preduzetničkog duha tih nacija, njihovog osećaja identiteta i po­svećenosti opštem dobru, samopoštovanju, sposobnosti da prenesu usvo­

jen e vrednosti generacijam a koje dolaze.A šta je sa siromašnima, zaostalima i oštećenima? N ije li naprednim

industrijskim zemljam a, koliko god da su pritisnute novom konkuren­cijom, mnogo bolje nego onim a koje m oraju da se trude za malo saža­ljenja? I pored svojih nevolja, bogate države im aju obavezu, pre svega moralnu, a potom i racionalnu, prem a siromašnijima. Treba li da ulože ako znaju da im se to neće vratiti? Da li da daju samo ako se isplati dati? Da radije daju, kao bankari, onim a kojim a pom oć i ne treba? Da li da se prepuste bezuslovnoj ljubavi? Postavljam ova pitanja ne zato što znam odgovore (samo pravi vernici tvrde da ih znaju), već da bih vam ukazao na zamršeno klupko protivurečnih m otiva i posledica. Plovidba po tim brzacim a zahteva neprestano prilagođavanje i ispravke, tim pre što se njihovi smerovi m enjaju od zavisnosti od trenutne lokacije.

Šta, onda, sa siromašnima? Istorija nam govori da najbolje lekove za siromaštvo nalaze upravo oni koji su njim e pogođeni. Strana pomoć može doneti korist, ali, poput lake zarade, i štetu. Može gušiti domaću inicijativu i nametnuti sputavajući osećaj nesposobnosti. A frička poslovi-

544

ca lepo kaže: „Ruka koja prima je uvek ispod one što daje ."20 Ono što zaista vredi je rad, štedljivost, poštenje, strpljivost, upornost. M ožda oni koje proganja beda i glad u ovom savetu prepoznaju sebičnu ravnoduš­nost. Ali izvesno je da se ništa ne može meriti sa snagom koju sami pro­budimo u sebi.

Neki od ovih saveta zazvučaće vam klišei - lekcije koje predaju nein- spirativni učitelji starog kova. Ravnodušni smo prema tim istinama, sme-

jem o se njihovoj otrcanosti. Ali zašto smatramo m udrost zastarelom? Znam da danas živimo u eri „slatkiša". Želimo sladak život; radimo da bismo živeli, a živimo da bismo bili srećni. U tome nem a ničeg lošeg, sem što ne podstiče veliku produktivnost. Ako hoćete visoku produk­tivnost, treba da živite da biste radili, a sreća... sreća je sporedni proizvod.

To nije lako. Ljudi koji žive da bi radili su retka i srećna elita. Ali eli­ta koja je otvorena za novajlije, za sposobne, pozitivne ljude što se osla­n jaju na sopstvene snage. Ovaj svet pripada optimistima, ne zato što su uvek u pravu, već zato što su pozitivni. Čak i kad pogreše, ostaju pozi­tivni, a to otvara vrata dostignuća, ispravljanja, poboljšanja i uspeha. Obrazovani, radoznali optimisti će profitirati, a pesimistima ostaje kao prazna uteha činjenica da su u pravu.

Treba se truditi. Čuda ne postoje. Ni savršenstva. Ni milenijumske apokalipse. M oramo gajiti skeptičnu veru, izbegavati dogme, pažljivo slušati i posmatrati, pokušati da objasnimo situaciju i predvidimo ishod, da bismo znali šta da radimo.

Uzimam danas za svedoke protiv vas nebo i zemlju da pred vas stavljam: život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Život, dakle, biraj.

-Deuteron 30:19

545

Epilog 1999.

Teorijski, sve što se do sada odigralo jeste istorija. Ali kao što svaki istoričar zna, što smo bliži sadašnjosti, istorijska pričaje sve neodređenija i proizvoljnija.

O dm ah pošto sam poslao uredniku konačnu verziju ovog teksta, zem lje Istočne Azije, zemlje najvećeg napretka i razvoja, zapale su u krizu i protivurečnosti. Tigriće - Tajland, Indoneziju, M aleziju - napali su ekonomski grčevi. Njihovi situiraniji regionalni konkurentni - Južna Koreja, Tajvan, Singapur i Hong Kong - neko vrem e su odolevali toj zarazi, onda su ih savladale sumnje i strahovi investitora. Kina - ogrom ­na i tajanstvena - čini se uspavana u svojoj izolovanosti od tržišnih toko­va; ali njeno vreme tek dolazi. Čak se i Japan - kolovođa i druga najveća svetska ekonomija, snažno vezan izvozom i ulaganjima za naprede zem­lje u regionu - suočava sa problemima u važnijim ekonomskim sekto­rima poput bankarstva i trgovine nekretninama. Prvi put nakon naftnog embarga u sedamdesetim godinama prošlog veka ovaj uzor u uspešno- sti doživeo je opadanje nacionalnog proizvoda.

Problem delom leži u prevelikom uspehu. Te ekonomije su se prebr­zo razvile, postale su žiža zlatne groznice koja je opij ala dobicima u novcu i kapitalu, izazivala uravnotežene ekonomije u Britaniji ili Americi i za­vodila investitore obećanjem isplativosti. Ali velika isplativost implicira veliki rizik i svaki dobar biznismen zna da treba da bude oprezan, je r se krupni dobici lako mogu pretvoriti u strašne gubitke.1 Kao fizika, i biz­nis se pokorava zakonu očuvanja mase i energije: ništa za ništa. I drugom zakonu: svaka akcija izaziva reakciju. Neuspeh vreba iz senke uspeha, prizvan mirisom neuništive, sveljudske sklonosti ka pohlepi.

Takva je trenutna parabola istočnoazijskog ekonom skog skoka. Izveštaj Svetske banke iz 1993. godine pod nazivom The EastAsianMi- racle2 prava je rapsodija:

547

Od šezdesetih godina dvadesetog veka, azijske ekonom ije koje se iz ­dvajaju svojim izuzetnim uspehom zabeležile su dvaput veći rast od os­tatka Istočne Azije, skoro triput veći od Latinske Amerike i pet puta od subsaharske Afrike. Takođe, znatno su nadmašile industrijske ekonomije srednjeistočnih i sevcrnoafričkih regiona bogatih naftom. Između 1960. i 1985. godine, realni prihod po stanovniku porastao je više od četiri puta u Japanu i u „četiri tigra" [Južna Koreja, Tajvan, Singapur, Hong Kong] odnosno više od dvaput u sveže industrijalizovanim zemljama Jugoistoč­ne Azije (Tajland i Malezija).A

Tim zemljam a treba dodati Kinu koja je konačno, osamdesetih godi­na prošlog veka, uspela da se odrekne slepe poslušnosti marksističkoj ide­ologiji i počela da podstiče preduzetništvo, u toj meri da nalazi sve više partnera u grabljivom kapitalizmu. M ožda biste pomislili da se ti kapitalisti ustežu zbog nepoverenja prem a kineskom režimu, ali m ogućnost osva­ja n ja tržišta od preko milijardu duša („ulje za kineske lampe") zasenila je oprez i oni su pristali na mnogo rizičnije uslove nego u ostalim zem­ljam a trećeg sveta. Kao rezultat toga, prosečna godišnja stopa rasta ki­neskog bruto nacionalnog proizvoda u periodu od 1981. do 1996. godi­ne bila je nešto veća od 10 posto - ako je verovati zvaničnim podacim a.4

M eđutim , 1996. godine pojavili su se prvi znaci nevolje. Antikine- ski nemiri u Indoneziji ukazivali su na raskol između kineske zajednice okrenute poslovanju i većinskog muslimanskog stanovništva. V lasti su prećutno odobravale pogrom e u nameri da pokažu kineskim trgovcima i kreditorima gde im je mesto. Lakše je pozajmiti nego vratiti dug, odnos­no lakše je pozajm iti nego naplatiti. Nakon nekoliko meseci, M eđuna­rodni monetarni fond naložio je Maleziji ne samo da obuzda svoju ambi­cioznu ekonom iju već i da smiri Tajland i Indonezuju. Opomene su plju- štale na sve strane.

Onda je 1997. godine, kada se činilo da se situacija smirila, došlo do novih potresa. Centralna banka Tajlanda proglasilaj e nekoliko finansij - skih kom panija nesolventnim, što je uspaničilo njihove klijente. Vred- nost bata (tajlandske valute) i deonica je za kratko vreme pala - naravno, kad su ulagači i zajmodavci pohrlili da se izvuku. Isto se desilo i sa cena- m a na berzi koje su pale za 17 posto u odnosu na početne vrednosti iz prethodne godine.

Slabost bata, koji je bio vezan za dolar, uticalaje na opadanje vred­nosti valuta n jena dva sledbenika, m alezijskog ringita i indonezijskog

548

rupija. Uprkos blistavim statistikama, te dve zemlje su bile u ozbiljnim problem im a, gušene korupcijom i mnoštvom neozbiljnih domaćih kre­dita. Kada je njihova ekonom ija počela da smrdi na rizike, a beskrajni novčani tokovi se stišali, strani finansijeri su se povukli; domaći privred­nici i investitori ne samo da su sklonili svoja sredstva na sigurnije mesto već su se odrekli svojih ugovornih obaveza, s to je uzrokovalo gubitke poslova, nezadovoljstvo stanovništva i političku nestabilnost.

Situaciju u Maleziji podgrevala je etnocentrična reakcija premijera M ahatira bin M ohameda (Mahathir bin Mohammad), militantnog isla­miste koji je žestoko optuživao strane preduzetnike zbog pada vredno- sti ringita. Posebno se okomio na navodne neprijatelje među Jevrejima, poput Džordža Sorosa (George Soros). M ahatira kao d a je čitao antise­mitske baljezgarije koje su bile jedan od najuspešnijih proizvoda arap­skog Srednjeg istoka; a m oždaje slušao previše katoličkih nedeljnih pro- povedi ili se bunio zbog odbij anj a stranaca da budu poslušnici poput Ma- lezijaca.5 U svakom slučaju, takve antisemitske gluposti, m a koliko uobi­čajene za islamsko društvo, mogle su samo da uplaše i oteraju bogate strance. Ali nisu mogle da pomognu ringitu. Povrh toga, malezijske vlasti su pokušale da se oslobode stega industrijskih ugovora naređujući indo­nezijskim gastarbajterima da odu. Idite kući! Tajlanđanima su potrebna radna mesta. Istu takvu taktiku primenjivale su evropske temelje tride­setih godina, ali su brzo odustale. M alezija nije osećala kajanje.

U Indoneziji veza između moći i protekcije bila je posebno vulgar­na. Država je pre uspevala da se izbori sa sličnim problemima, ali ovog puta dugovi su bih daleko veći od rezervi i u velikoj meri vezani za dolar. N ajbolje što se moglo uraditi bilo je da se uspori pad rupija, da se n je­gova vrednost održi doboljno visokom da bi se isplatili dolarski dugovi, zatim da bi se omogućilo m iljenicim a režim a da konvertuju svoje rupi-

je u jaču valutu, a stranim preduzetnicim a da se povuku bez gubitaka. Porast cena osnovnih namirnica i stepen korupcije okrenuli su narod pro­tiv režima, Ovog puta nasilne intervencije nisu mogle smiriti građane i Sukarto (Suharto) je morao da se povuče.

Stariji „tigrovi", ubeđeni u svoju snagu, isprva su sažaljevali skoro- jevićke ekonom ije u susedstvu, ali je i njim a uskoro počelo da gori pod nogama. Sindrom olakog kreditiranja poput bum erangaje pogodio Kore­ju . Veliki broj preduzeća u glavnim proizvodnim oblastima grcalo je u dugovima, i kupovalo vreme, ali stanje se pogoršalo kada su počele da

549

presušuju i novčane zalihe finansijskih kompanija. Panika se pretvorila u recesiju; najvažnije industrijske grane su zamrle, ostavljajući mnoge radnike bez posla., P riv redaje skoro paralizovana", rekao je glavni pred­stavnik Am eričke investicione banke decembra 1997. godine. „Oni više ne proizvode i ne trguju, samo pokušavaju da održe likvidnost."6 Čak i oličenja uspeha, Singapur i Hong Kong, suočili su se sa padom vrednosti nacionalnih valuta, berzanskim potresima, isparavanjem stranih novčanih ulaganja. \ /

M M F je pokušavao da preokrene negativne tokove zajedničkim pa­ketim a za hitnu pomoć: 17,2 m ilijarde dolara za Tajland (4 od M M F-a); 35 m ilijardi dolara za Indoneziju (10 od MMF, 4 od Svetske banke i 3,5 od Azijske banke za razvoj); 57 milijardi dolara za Južnu Koreju (21 od M M F-a, 10 od Svetske banke i 4 od Azijske banke za razvoj). (Pakete su uvećala sredstva zemalj a kreditora.) Sve je to bilo divno i krasno, ali M M F je nametao neprijatna ograničenja. Zem lje korisnici su morale da srede svoje finansije , obuzdaju kred itiran je , da prestanu da bogate domaće moćnike i da podnesu M M F-u knjigovodstvene knjige na uvid. N ijedan cent pomoći nije se smeo iskoristiti za pom aganje industrijskih preduzeća, crnih rupa protekcija. N išta se nije smelo upotrebiti za oživ­ljavanje nesolventnih finansijskih institucija, niti za isplaćivanje vlasni­ka deonica tih neuspešnih preduzeća. Znajući sum njičenja m alazijskog prem ijera M ahatira, ja sn o je zašto nijedan paket M M F-a nije ocenjen kao prihvatljiv. Svako dete vam može reći da lek nikad nem a prijatan ukus, a neka deca bi radije bolovala nego progutala gorku pilulu.

U m eđuvremenu, napredne industrijske nacije imale su problem a u Rusiji, gde su naivni ulagači i banke zanemarili činjenicu da se čak i drža­va može odreći svojih dugova. (Trebalo je da prouče istoriju, ona bi im ispričala priču o tom e kako su se ruski carski sertifikati koristili kao tapete.) A Latinska Am erika je , kao i uvek, patila od slabosti i nesigur­nosti. Pa šta, takva je oduvek i bila. Američki finansijski službenici česti­tali su sebi na spasavanju M eksika 1994. godine, potom i tri godine kas­nije i, pecušeći u mraku, pričali sami sebi kako je tržište stabilno - sve što m u treba su povrem ene transfuzije. Spasioci su bili spremni - M M F i blagajna Sjedinjenih Država. K oje bio spasen? N a prvom mestu, am e­rički i drugi strani zajm odavci i ulagači. Im a smisla - ako se ne spasu zajm odavci, ko će kasnije davati zajm ove kad zatreba? Osim toga, lo­gično je da se prvo spasava sopstveni narod. Januara 1999. godine na

550

red je došao Brazil. Ponovo su u pomoć priskočile Sjedinjene Države. A nakon Brazila? Zašto ne ponovo M eksiko? Ili Argentina?

M eđutim, Japan je bio u nevolji, a on je bio mnogo važnijih od svih tih latino-kukavica zajedno. Prvo, bio je upleten u jak e veze sa stranim snabdevačima i investitorima. Kada se Istočna Azija onesvestila, Japan

je osetio vrtoglavicu. Još ozbiljniji problem bilo je to stoj e počeo da za­pada u strukturalnu močvaru: loše trgovinske navike, neefikasno ban­karstvo, nagomilavanje domaćih kredita, neopravdan rast cena nepokret­ne imovine, neredovno podmirivanje dugovanja, korupcija i protekcija - nešto na šta se m ožda moglo zažmuriti u vreme drastičnog napredo­vanja i modernizacije, ali ne i sada kada je ekonomija bila zrelija i stabil­nija. N eka preduzeća su uspela na vreme da reaguju, ali mnoge firm e su se saplitale o obaveze konsenzusa koje je bilo lakše postići u boljim vre­menima. M orale su jo š i da se izbore sa pritiscim a odozgo, od m ini­starstva za međunarodnu trgovinu i industriju i ministarstva finansija ko­

ji kao da nisu bili svesni krize.

Neki japansku recesiju shvataju kao upozorenje na dugotrajnije eko­nom sko opadanje analogno britanskom zaostajanju pred kraj devetna­estog veka. Stari načini koji su jednom doneli napredak postali su teret. Drugi su odbacivali tu analogiju primećujući da britanska ekonomija, ni u najteže vreme, nije zabeležila negativan rast (ali ni tako veliki rast za kratko vreme). Takođe, Britanija nije usvojila nove tehnologije (automo­bili, električna energija i elektronika, digitalnu kontrolu) tako dobro kao Japanci. Japan je imao snažniju proizvodnju. Postojalaje jo š jed n a razli­ka, ali u korist Britanije: dok su Britanci bili otvoreniji za imigrante, Ja­panci su im zatvarali vrata, uz izuzetak Koreanaca, koje su prihvatali kao radnu snagu za prljave poslove, uzim ajući im otiske pri dolasku i zabra­njujući im političko'angažovanje. Bračne veze ili bilo kakvo „kaljanje" japanske krvi njihovom bilo su nedopustivi.

Poređenja nikada nisu savršena. Pomenuta analogija trebalo je da ut­vrdi veze između dve nacije koje su stigle visoko, a nisu mogle da se pri­lagode novim okolnostima. Britanci se nisu dobro snašli s novim tehno­logijama druge industrijske revolucije. Japancima preobilje kao daj e po­mutilo zdrav razum: malene kuće u Tokiju koštale su milione dolara, car­skom dvoru i palati pripisana je vrednost veća od cele Kalifornije, član­stva u golf-klubovima prodavala su se za milion dolara. S druge strane, diskontne stope u bankam a skoro su pale na nulu, a ljudi su ipak štedeli.

551

Čak i da su mogli sebi da priušte velike, m oderne televizore gde bi ih stavili?

Kada je 1997. godine buknula azijska kriza, pom islio sam: kakva li sam samo optimistička luda bio... M ožda se neki od vas već pitaju: ako

je kultura tako važna, kako to da te kulturno napredna društva, ta navod­no uspešna društva, zapala u tolike nevolje?

Moj odgovor bi bio da ekonom ska odvažnost nije zaštita od uspona i padova poslovnih ciklusa, daj e uspeh zaista svoj najveći neprijatelj i da krije iskušenje pohlepe i ludosti. Uzmim o za primer Tajland: decembra 1997. godine vlada je najzad pristala da zatvori šezdeset pet od šezdeset osam finansijskih kompanija, ali prodavanje njihove imovine nije priča za svačije uši. Druge zem lje pokušavaju da odgode bolne likvidacije, delom zato što su na gubitku neki vrlo uticajni ljudi. Ali i to mora da se desi i ja očekujem da će ekonomije Istočne i Jugoistočne Azije uskoro da se vrate na put razvoja, je r im aju potrebna znanja i veštine i sposobne su da uče. Ali uspeće samo ako prevaziđu pošast rasizma koji izaziva strah, skrivanje, čak i progone. Koliko će im trebati? Nemoguće je reći.

S druge strane, kada bolje razmislim , te azijske contretemps posred­no potvrđuju moj stav d a j e Z apad bio pokretačka sila ekonom skog razvoj a i modernosti. Od svih kritika ovog teksta naj upadlj ivij e i naj že šće bilo je osuđivanje navodnog zapadnjačkog trijumfalizm a, proglašenog politički nekorektnim i moralno odvratnim. Takve optužbe zasnivaju se na dva osnovna argumenta. Prvi je vezan za nepotvrđenu prošlost: E v­ropa se pojavila kasno i uspela da pretekne A ziju tek 1800. godine. (Da bism o to prihvatili, m oram o da omalovažimo ili da potpuno zanem ari­mo evropski napredak u nauci i tehnologiji počev od dvanaestog veka, kao i očiglednu evropsku premoć u mobilnosti i vojnoj moći koja poči­nje da se ističe od kraja petnaestog veka.)7 Ta evropska dom inacija je bila prolazna, što dokazuje drastičan ekonomski razvoj Istočne A zije u dvadesetom veku, najintenzivniji u njegovoj poslednjoj trećini (1960- 1995).8 Tada dolazi do azijskog debakla koji jo š traje. Azijski slom budi sumnje u bajkovitu rekonstrukciju prošlosti i trebalo bi da pomogne ljudi­m a da se odupru čarima ideologije.

Drugi argument se odnosi na sadašnje stanje: Azijci su razvili etiku ekonom skog preduzetništva ko ja se suštinski razlikuje od tržišne ori­jen tac ije i kriterijum a Zapada. Dok Zapad sledi samo „sebične" motive dobitka i gubitka, A zija teži „sponzorisanom kapitalizmu" koji podra-

552

zum eva da vlada pravi krupnije planove i organizuje finansiranje vredni­jih grana i preduzeća. Istok takođe voli da radi, pomaže i uzim a (daje) zajm ove putem mreže ličnih i političkih prijatelja i saveznika. Realna ograničenja u kreditiranju nisu bitna. Važne su veze.

Ako ćemo pošteno, ni zapadne ekonomije nisu imune na takve lične veze. Svi vole da posluju s ljudima koje znaju i vole. Hronike evropskog i azijskog bankarstva pune su svedočanstava o finansijskim mrežama et­ničkih (ili kulturnih) grupa: Jevreja, kalvinista, Grka, Libanaca, Pakista- naca, Kineza.9 Takozvani azijski način poslovanja ne razlikuje se toliko od zapadnjačkog, a tekući problemi ukazuju na to da sa svim svojim raz­likama nije savršen niti nadmoćan. Prevelika samouverenost je vrlo opa­sna.

Izgleda da su upravo azijski šovinisti najrevnosniji u tom umanjiva- nj u istorij ske uloge Zapada. Japanci, naročito, ne m ogu da zaborave vojni poraz, negujući osećaj duhovne superiornosti. Ali mnogo uvreda dolazi od kritičara sa Zapada. Više i od jed n e druge civilizacije, skloni smo skepticizmu i nezadovoljstvu. Takva reakcija može biti delom odraz lo­šeg vaspitanja, ali i ličnih razočaranja prenesenih na opštiji plan. M ož­da je taj negativizam posledica civilizacij skog uspeha i zadovolj enja koj e može da probudi bes.

Kako to određuje našu budućnost? Neki „eksperti" vide azijsku krizu kao deo opštije šeme destruktivne globalizacije, kao posledicu razlude- log kapitalizm a.10 U pozoravaju na depresiju, siromaštvo, rat, bolesti, ekološke katastrofe - jahače apokalipse. Ja nisam promenio mišljenje i nastavljam da očekujem najbolje, m a koliko bilo ometeno u svom do­lasku. Kao što sam rekao, radije ću biti optimista nego pesimista.

553

Napomene

UVOD

1. „Illogic ofNeo-Marxian Doctrine," str. 107.2. Wilson, Rothschild, str. 102.3. Oslanjam se, uz izvesne modifikacije, na smelu izjavu Pola Beroša, „Ecarts interna­tionaux des niveaux de vie avant la Revolution industrielle", A rm ales: économies, sociétés, civilisa tions,34 ,l (Jan-Feb. 1979), 145-171 .Realniekvivalentbrutonacionalnogproizvo- da naveden je u H um an D evelopm ent R ep o rt 1996 (razmera 80:1). Ram, „Tropics and Human Development", str. 1.

POGLAVLJE 1.

1. Pripadnici francuske škole su bili vrlo sigurni u sebe. Tako Edmon Demolin na prelazu između devetnaestog i dvadesetog veka kaže: „Kada bi istorija ljudskog roda morala da počne ispočetka, bez promena Zemljine površi, ponovila bi se najvećim svojim delom"- C om m ent la route cree le type soc ia l (Pariz, bez datuma), I, IX. O skeptičnom pogledu na to evropsko zanimanje za geografiju, pogrdno nazivano „priprema za kolonijalizam", videti Blaut, The C olonizer's M odel, str. 45, napomena 3..2. Videti Andrew Kamarck, T he Tropics andE conom ic D evelopm ent.3. Cf. Arnold Guyot, The E arth a n d M a n (1849; ponovljeno izdanje 1897), str. 251. Takode Livingstone, „The Moral Discourse of Climate", str. 414.4. Videti Smith, „Academic War," str. 155,162; takođe S. B. Cohen, „Reflections on the Elimination of Geography," str. 148.5. Lakše je, i bez sumnje praktičnije (premda mi to nije bio cilj), svesti raspravu o afričkoj poljoprivredi na ono što se može i ne može uraditi pod sadašnjim okolnostima. Cf. R. P. Moss, „Environmental Constraints". Za približno bezuslovno egalitaristički pristup geografiji (niko nije bolji od drugih, zato što tako treba da bude), videti Blaut, The Co- lonizer's M odel.6. David Smith, „Climate, Agriculture, History: An Introduction", str. 1-2. Smit zaključu­je da naučnik posvećen ovoj oblasti istraživanja mora da „bude spreman na podrugiva­nje ili čak odbacivanje od strane kolega".7. „Conditions for Economic Change in Underdeveloped Countries," Journal o f Farm Economics, 33 (novembar 1951), 693. Navedeno u izuzetnoj i nepravedno zanemarenoj knjizi Andrew Kamarack, The Tropics a n d E conom ic D evelopm ent, str. 4.8. ,,How Poor Are the Poor Countries?" u Seers i Јоу, eds, D evelopm ent in a D iv id ed World, str. 78. Cf. vezu koju Rati Ram uočava između smanjivanja prihoda, očekivanog životnog veka i udaljenosti od ekvatora, „veoma važnu i kvantitativno izraženu" - „Tro­pics and Economic Development", str. 10.

555

9. L. DonLambert, „TheRole of Climate," str. 339 inapomena l,poredijednostranipri- stup ekonomista i zalaganje doktora posvećenog dobrobiti ljudi koje leči i preporuči- vanjem „dobrog života". „...važno pitanje", piše, „nije samo: Staje uzrok napretka? već i: Šta dovodi do stagnacije?"10. „Тће Deadly Hitch-hikers", The Economist, 31. oktobar 1992, str. 87.11. Elvin, The P attern afthe Chinese Past, str. 186, zapaža da se u nekim tekstovima iz 1264. godine opisuju šistosomijaza i druge zaraze koje izazivaju crvi. Citirano u Jones, The E urope an M iracle, str. 6.12. The Economist, 27. jul 1991, str. 74-75. Cf. Giblin, ,,Trypanosomiasis Control".13. Podaci o smrtnosti u vojnoj bolnici u Bonu - Curtin, D eath byM igra tion , str. 65-66.14. To supodaci Svetske banke, W orldD eve lopm en tR eport 1994, tabelal, str. 162-163.15. Svetska banka, Izveita josvetskom razvoju 1991, tabela 28, str. 258-59, i 1994, tabela27, str. 214-15. Richard Esterlin naziva taj napredak „revolucijom mortalileta" koja još nije utihnula.16. Cena je jo š visoka, uprkos modernim laboratorijama i merama predostrožnosti. O borbi protiv smrtonosnih, skoro otkrivenih virusa, uglavnom tropskog porekla, videti Alt- man, „Researcher's Infection".17. Sattaur, ,,WHO to Speed Up Work on Drugs forTropical Diseases", str. 17. Opet, neki se ne bi složili. Blaut, The C olon izer'sM odel, str. 77-78, tvrdi da su sve do skoro „klime srednjih geografskih širina" (izbegava reč „umerene") bile jednako pogodne za zaraze kao i tropske klime, i da su stanovnici tropskih oblasti razvili otpornost prema patoge­nima i parazitima. Bez drugih razlika, „treba li onda pominjati trope kao 'prirodno ne­zdravo okruženje' ? Odgovor je verovatno ne."18. N.Y. Times, 16. februar 1997, str. 1.19. O sukobu zapadnjačke nauke i urođeničke medicine, videti Verma, „Western Medi­cine", koji smatra da su i Evropijani imali svoje male tajne. Zapadnjaci su došh sa m eto­dama i štampanim knjigama, dok domaći iscelitelji nisu imali knjige, samo iskustvo i znanje. Evropljanima je trebala pomoć, posebno u masovnim procedurama poput vakci- nacije. Ali urođenicima su preneli mnogo skromnija znanja nego svojim zemljacima, je r bi isti nivo obrazovanja ugrozio njihov autoritet (str. 134).20. Cf. Gwyn Prins, koji kaže: „Mnogi Afrikanci su evropske higijenske mere smatrali kolonističkom tiranijom" - „But What Was the Desease?", str. 164. To je mračan članak,o greškama i nepravdama kolonijalne medicine, prožet simpatijama prema tradicional­nim načinima lečenja. Autor se dvoumi nad naukom i drugačijim „znanjima": „zašto se podrazumeva da su opšte primenljiva objašnjenja univerzalno obavezujuća?" (str. 178)? Ali zar su Afrikanci biološki drugačiji?21. Videti Paul Harrison, „The Curse ofthe Tropics", str. 602. Te varijacije zaista imaju veliki uticaj. Cf. Sah, „Priorities" str. 339-40, o velikom britanskom fijasku s kikirikijem krajem četrdesetih godina dvadesetog veka, do kog je, između ostalog, dovelo zane­marivanje kolebanja količine kišnih padavina (detaljnije objašnjeno u poglavlju 28).22. Wade, „Sahelian Drought", str. 234-237.23. Kamarck, Tropics a n d E conom ic D evelopm ent, str. 16.24. Ovaj pasus se oslanja na Raaj Sah, „Priorities of Developing Countries", str. 337.25. Bandyopadhyaya, C lim ate a n d W o r ld Order, str. VI.

556

POGLAVLJE 2.

1. Tortella, „Patterns of Economic Retardation and Recovery in Southvvestern Europe".2. „Speech on Mr. Fox's East India Bill," 1. decembar 1783.3. Charlene L. Fu, „China Paper Details Risk of Hepatitis in Transfusions," Boston Globe, 30. june 1993, str. 2.4 . 0 uticaju bolesti i neuhranjenosti na ekonomske performanse videti Alan Berg, „Mal­nutrition andNational, Development" str. 126-29.5. Oshima, E conom ic Growth, str. 21.6. Lattimore, In n er A sia n Frontiers, str. 23.7. Leeming, C hanging G eography, str. 11-12. Nekih 65 posto Kine čine planine i viso­ravni.8. Citirano u Elvin, The Pattern ofthe C hinese Past, str. 37.9. Iz Kinove istorije, citirao Elvin, ibid, str. 39.10. Vejova istorija (u šetom veku uredio Wei Shou), citirao Elvin, op. cit, str. 45.11. Jones, E uropean M iracle .12. Chang, „Agricultural Potential" str. 338. S druge strane, Debeir, et al. In th e S e rv itu d e o f Power, str. 47, daje prednost neoljuštenom pirinču nad žitom i kukuruzom „zbog kvalite­ta njegovih proteina i velikog sadržaja neophodnih amino kiselina".13. Kari A. Wittfogel, O rien ta l Despotism : A C om parative S tudy o f'Tota l Pow er.14. Tako Chi Ch'ao-ting, К еу E conom ic A n a s in C hinese H istory, objašnjavajući vezu između hrane i politike kaže da je onaj koji je kontrolisao velike žitnice imao ključeve carstva u svojim rukama.15. March, The Id ea ofChina, str. 94-95.16. Cf. Stevens, „The High Risks of Denying Rivers Their Flood Plains".17. Debeir, et al, In the Servitude ofPower, str. 50.

POGLAVUE 3.

1. Cf, Kautsky, P olitics o f A ristocra ticE m pires-, Richard Landes, ,,While God Tarried".2. T ract on the Р о регу Laws.3. Michael Cook, „Islam: A Comment" u Baechler et al, eds, E urope a n d the R ise ofCa-

pitalism , str. 134.4. Cf. Crone, P re-Industria lSocieties, str. 161-62, koji ističe da je brojnost varvarskih sila koje su slomile Zapadno carstvo uslovila mnoštvo političkih i, dodao bih, kulturnih i je- zičkih jedinica. Jedini ujedinjujući entitet, crkva (i papa), sa svojim približno univerzal­nim jezikom nije imala interesa da pomaže sekularnog rivala.5. Kao što je citirano u Levi, L e y a n d empereur, str. 187. U pitanju je roman koji koristi istorijsku dokumentaciju.6. Balazs, L a bureaucratic celeste, str. 22-23, Cf. John Fairbank, koji govori o „orijen­talnim" društvima, „organizovanim pod centralizovanom monolitnom vlašću, u kojima je birokratija upravljala skoro svim krupnim aktivnostima - administrativnim, vojnim, religioznim i ekonomskim - onemogućavajući ozvaničavanje privatnog preduzetništva... "

557

The United States and China, str. 47. Primetićete izraz „orijentalno" koji je tada smatran bezopasnim.7. O značaju zakona i pravde za srednjovekovnu političku vlast videti Crone, Pre-lndus- trial Societies, str. 157-58, koji ističe značaj te dimenzije upravljanja za kraljevske pri­hode. Ali ko živi od zakona mora da živi u skladu sa zakonom.8. Citirano u Edmonds, Northern Frontiers, str. 55.9. Neki se ne bi složili s tim; tako Rowe, Hankow: Commerce and Society in a Chinese City, i Perdue, Exhausting the Earth, str. 263, napomena 6. Takvi argumenti zanemaruju neposrednu političku autonomiju i statusne privilegije evropskih komuna.10. Robert Lopez, citirao Pounds, Economie History, str. 104.11. O ruralnim privilegijama i njihovoj vezi sa učvršćivanjem vlasti i razvojem obrade zemlje, počev od jedanaestog veka, videti važan članak: Bruce Lyon, „Médiéval Real Es- tate Developments and Freedom," Amer. Hist. Rev, 63 (1957), 47-61.12. Cf. Bartlett, The Making of Europe: Conquest, Colonization and the Cultural Change.13. „Bez obzira na snagu i moguenosti carske vladavine, Evropu je nadmetanje njenih autonomnih delova neprestano teralo napred." Potom, ističući paradoks iskupljenja zbog gubitka carskog raja: „Evropa nije uspela: da jeste, ostala bi preindustrijsko društvo" - Crone, Pre-lndustrial Societies, str. 161, 172.14. Hippocrates, Air Waters Places, citirano u March, Idea of China, str. 29. Za Marca, sama ideja Azije s vodi se na mit - „oni drugi" koji definišu Evropu u smislu šta nije i šta ne želi da bude. Smatra da to odražava ideološke i klasne interese: „Našu modernu 'Azi­ju ' prepoznajem o ne iz naučne perspektive, već kroz mrenu težnji da se održi idéal zapadne civilizacije i svetih mitova individuaîizma, privatne svojine i agresivne odbrane slobode" (str. 35). Ništa od ovoga ne ublažava obavezno pomenute suprotnosti.15. O pokretu „Mir Božiji" u kasnom desetom i ranom jedanaestom veku koji je podrazumevao masovne javne susrete sveštenstva, plemstva i gradanstva i doveo do niza društvenih ugovora, cf. Head i Landes, eds, The Peace ofGod: Social Violence andReli- gious Response. Ti ugovori nisu uvek poštovani, ali važan je princip. Bitno je i to što su takve potvrde gradanske inicijative i izražavanja bile svojstveni samo Evropi.

POGLAVUE 4.

1. Podsticaj stvaranju takve slike bio je članak: Lynn White, Jr, „Technology and Inven­tion in the Middle Ages", Spéculum, 15 (1940): 141-59.2. Jean Gimpel, The Médiéval Machine, str. 14. Cf. White, Médiéval Religion and Tech­nology, str. 226-21. Vajt takode ističe da papir iz muslimanskih zemalja (nije proizvoden mehanički) nikada nije imao vodeni žig, na italijanskim papirima počinje da se pojavlju­je već osamdesetih godina trinaestog veka, kao oznaka trgovačkih kuća.3. O tim staklima koja su korišćena pre naočara, videti Zecchin, Vetro e vetrai di Mum- no (Venice, 1989), citirao Dardi, „Renaissance Florence", str. 510.4. Govornik je dominikanski fratar Đordano iz Pize, prilikom propovedi u Santa Maria Novella u Firenci 1306. godine. Citirano u White, „Cultural Climates", str. 174; takode, u ponovljenom izdanju, 1978, str. 221. Vajt citira govor na italijanskom. Ja sam u prevod uneo neke stilske izmene. Videti i Rosen, „Invention of Eyeglasses"; i Ilardi, Occhiali i „Renaissance Florence".

558

5. Mouzes Abramovic ističe da produžavanje životnog veka podstiče ulaganja u ljudski ka­pital i omogućava ljudima da lakše podnesu prelaz u nova mesta i na druge poslove. Ništa bolje od nekoliko dodatnih godina. - „Manpower, Capital, and Technology", str. 55.6. „Sat nije samo sredstvo za praćenje vremena, već i za sinhronizovanje ljudskih aktivno­sti. Ključna mašina modernog industrijskog doba nije parna mašina, već časovnik... ta precizna automatska mašina posmatrala je radanje svih modernih tehnika... Zbog svoje veze sa kvantifikovanjem energije, sa standardizacijom, automatizacijom, sat je bio prvo­bitna mašina moderne tehnike, i u svakoj etapi razvoja bila je lider, jer predstavlja savršen­stvo kome teže ostale mašine." - Mumford, Technics and Civilization, str. 14-15.7. Citirano u Lewis, The Muslim Discovery of Europe, str. 233.8. Sivin, „Science and Medicine", str. 165, kaže da je štampanje pomoću štamparskih slo­va u potpunosti zamenilo stariji metod tek početkom dvadesetog veka.9. Cf. Hall, Powers andLiberties, str. 49.10. Elvin, Pattern ofthe Chinese Past, str. 180.11. Needham, „The Guns of Khaifeng-fu", str. 40.12. Levathes, When China RuÎed the Seas, str. 102.13. Interesantan je bio običaj da pobednička vojska, počev od šesnaestog veka, zahteva da j oj se predaju sva zvona, ili najbolje od njih, u osvojenom mestu i njegovoj okolini: takozvano „pravo na zvona". Cipolla, Guns, Sails, and Empires, str. 30, napomena 1.14. Godine 885. svi profesionalni prepisivači u Bagdadu morali su da se zakunu da neće kopirati filozofske knjige. O konfliktu izmedu muslimanske nauke i islamske doktrine, videti Hoodbhoy, Islam and Science, posebno poglavlja 9 i 10.15. Ibn Khaldon, The Muqaddimia: A n Introduction to History (London: Routledge i Kegan Paul, 1978), str. 373, citirano u Hoodbhoy, Islam and Science, str. 103-04. Sličan primer besramnog cinizma i fanatizma nalazimo i u hrišćanstvu: kada je došao trenutak da francuski krstaši koji su upali u Bezije da bi uništili jeretičku hrišćansku sektu Katara ubiju otpadnike, vitezovi su upitali komandanta kako da ih razlikuju od dobrih hrišćana. Odgovorio je: „Bog će prepoznati svoje."16. White, Médiéval Religion and Technology, str. 227.17. Elvin, Pattern ofthe Chinese Past, str. 184.18. Ibid, str. 85. Elvin procenjuje „izmedu 35.000 do 40.000 tona i 125.000 tona", doda­

jući da je skloniji većim vrednostima. Oslanja se na Jošidu Micukinija, japanskog struč­njaka koji je pisao o tome 1967. godine. Posle njega, Robert Hartvel, „Markets, Techno­logy, and the Structure of Enterprise" str. 34, takode daje prednost višoj proceni. U Hall, Powers and Liberties, str. 46, to postaje „najmanje 125.000 tona". Istorijske brojke su kao deca - rastu.19. Elvin, Pattern ofthe Chinese Part, str. 297-98.20. Cf. Goldstone, „Gender, Work, and Culture".21. Balazs, La bureaucratie céleste, str. 22-23,22. Citirano u White, Médiéval Religion and Technology, str. 245-46.

POGLAVUE 5.

1. Schama, „They Ail Laughed," str. 30, kaže daje čak i 1892. bilo žestokih protivljenja proslavi.

559

2. Cf. „The Invasion of the Nina, the Pinta, and the Santa Maria", N. Y. Times, 2. jun 1991 ; i ogorčeno pobijanje Tereze de Balmaseda Milam stavova u tom članku, ibid, 4. jul 1991.3. James Barron, „He's the Explorer/Exploiter You Just Have to Love/Hate", New Turk Times, 12. oktobar 1992, str. B7. Videti i Sam Dillon, „Schools Grow Harsher in Scruti- ny of Columbus," ibid, str. A l. Iako je „američki urođenik" sada prihvaćen termin za potomke starosedelaca zapadne hemisfere, neki su zamerali to što je pridev „američki" evropski, samim tim i neodgovarajući. Umesto toga, treba govoriti samo o „urođenicima".4. Viđeti Joël Sable, „Mexico Hails Aztecs with Multiple Issues" Boston Globe, 3. april 1994, str. B34.5. Cf. Schama, „They Ail Laughed". Izuzetno ilustrovan katalog: Levenson, ed, Circa 1492: A rt in the Age of Exploration.6. Vitorino Magaljes Godinjo s pravom priča o apsurđnosti te teze o „neotkriću", koju opisuje kao „zamku za nezrele". „Rôle da Portugal", str. 58.7. O tim pitanjima, viđeti King, A rt of Mathematics, str. 41-46.8. Ibn Khaldun, The Muqaddimach, citirano u Fernandez-Armesto, Before Columbus, str. 50.9. Fernandez-Armesto, Before Columbus, str. 49.10. Viđeti điskusiju ibid, str. 84-85.U.fbid, str. 12.12. Portugalci smatraju da su Maderu otkrili 1419. godine. Huygue, Coureurs d'épices, str. 119, sm atrato slučajnošću.13. Bennassar i Bennassar, 1492, str. 252.14. Axtell, A/ter Columbus, str. 168.15. Bartolomé de Las Casas, Brief Relation ofthe Destruction ofthe Indies, citirano u Josephy, Indian Héritage, str. 287.16. Ti izveštaji su iz pisma grupe dominikanskih kaluđera sekretaru Čarlsa I (kasnije Čarl- sa V) u Španiji 1516. godine, citirani u Todorov, La conquête de l'Amérique, str. 146. Iz­među ostalih zverstava, u pismu se opisuje slučaj siromašne majke s bebom koja je imala tu nesreću da prode kraj grupe Španaca čiji su psi bili gladni. Mislite daje to preteriva- nje? Postoje svedočenja drugih očevidaca.17. Ono što sledi najvećim delom je preuzeto iz živopisnog opisa Fernandeza-Armesta,Before Columbus, str. 143-47.18. Bruckner, The Tears ofthe White M an, str. 10, tvrdi daje Kolumbovo verovanje inspirisalo delo Pierr d'Allva Imago mundi (napisano 1410, objavljeno 1480), u kome se navodi da se Rajski vrt nalazi u toplim oblastima s druge strane ekvatora. Ali ta nova zemlja, iako s toplom klimom, nije bila iza ekvatora. Medutim, Kolumba su zaveli nagost i nevinost tih prelepih ljudi. Kako je Ali mogao da zna s koje strane ekvatora je Rajski vrt?19. Citât je preuzet od Bruknera, ibid, koji ga navodi iz francuskog prevoda Kolumbovih dnevnika: Christophe Colomb, La découverte de ГAmérique, u dva toma. (Paris: Maspero, 1979).20. Videti članak Henley, „Spanish Stew," str. 5, o Bušerovim Cannibal Encounters: „Bušer razmatra tekuće argumente stručnjaka, zaključujući da su dokazi o kanbalizmu slabi. Ako ga je uopšte i bilo, verovatno se ispoljavao samo u ritualima koji su možda pođrazumevali konzumiranje masti ubijenih neprijatelja u retkim prilikama. Sigurno je

560

da urodenici nikada nisu nikog kuvali u ogromnih kazanima." Videti i Wright, „The Two Cultures", str. 3, koji kaže da treba biti sumnjičav prema evropskim stavovima po tom pitanju. „Dokazi proziv Meksikanaca su daleko od sigurnih, dok španski izvori potvrdu- ju da su i sami evropski osvajači pribegavali kanibalizmu u odredenim prilikama." Rajt pominje da je tokom opsade Meksika mnoštvo poginulih ležalo naokolo, a branioci su ipak umirali od gladi. Ali to može da znači da je kanibalizam imao ritualan aspekt koji je dozvoljavao da se konzumira meso ljudi ubijenih isključivo na odredeni način. Cf. zabranu jedenja mesa mrtvih životinja (tačnije, onih koje nisu ritualno zaklane) medu Jevrejima.21. Maybury-Lewis, „Societies on the Brink" str. 56.22. Todorov, La conguéte de l'Amérique, str. 150.23. O „crnoj legendi", videti Stern, Peru's Indian Peoples, str. XII-XIII. Stem, koji ima neodoljivu potrebu da bude politički korektan, prihvata da su Spanci činili zlodela, ali zauzima apologetsku poziciju ističući „pojednostavljanje" i „antišpanske predrasude". Takode ukazuje na, jednako brutalnu istoriju rasnog nasilja i eksploatacije drugih evrop­skih kolonizatora". Nastavlja kritikom: kaže da se odbacivanjem teze o legendama „istorij- sko otkriće svodi na priču o evropskim zločincima i domaćim herojima". Pita se šta je sa Indijancima i njihovom reakcijom. Etnolozi vise ne prihvataju da predstavljaju urodeničke populacije kao bespomoćne žrtve; kako Stern kaže, oni nisu bili „tek objekti koje je napa­lo zlo". U redu, ali šta sa Indijancima? Kao što ćemo videti kasnije, i oni su imali grehe, nametnuli su i sami nekakav imperijalizam. Evropljani ili Zapadnjaci nisu imali monopol na imperijalizam. Latinoamerički istoričari zatvaraju oči pred tim aspektom priče. Otkriće Amerike je minsko polje za moralna rasudivanja. Latinoamerički istoričari moraju da se suoče s dilemom gde prestaju žrtve, a počinju mučitelji.

POGLAVLJE 6.

1. O fizičkim i psihološkim uticajima Božadora videti Randles, „La signification".2. Citirano u Huyghe, Coureurs d'épices, str. 121.3. O posebnim navigacionim problemima u južnom Atlantiku, videti Landes, „Finding the Point at Sea" u Andrewes, ed, The Quest for Longitude; i Seed, Ceremonies of Pos­session, poglavlje 4: „ANew Sky and New Stars". Drugi izvor daje odličan prikaz naučne osnove portugalskih otrkića-i veštine navigacije.4. Zakut je bio autor delà Almanach Perpetuum (1478. godine), koje je omogućavalo odredivanje dnevne pozicije sunca na svim geografskim širinama. Na osnovu njegovog rada, namenjenog astronomima, Džon Vizinjo (takode Jevrejin) napravio je tabelu za moreplo vce - Jones, Sait the Indian Sea, str. 37-38.6. Preuzeto iz korisnog članka Godinha, „Rôle du Portugal", str. 81-83.7. Uvod njegovog delà Tratado im defensam da carta de mareari, citirano u Seed, Cere­monies of Possession, str. 126.8. Cf. izuzetnu diskusiju u Needham, „China, Europe, and the Seas Between", radu koji je predstavljen na Medunarodnom kongresu pomorske istorije u Bejrutu 1966. godine, a potom uvršćen u Needham, Clerks and Craftsmen, str. 40-70. Ali najobimniji i najde­taljniji prikaz tih putovanja, koji obuhvata raznovrsne njihove aspekte, predstavlja nedavno izdata knjiga Louisa Levathesa, When China Ruled the Seas.

561

9 .,,D o S ung o v o g v rem en a k in esk e d žunke su zn a tn o unapred en e . G rad ile su se s g v o z ­d en im e k se rim a , zaš tićen e od vo d e tu n g o v im d rv e to m . O p re m lje n e su n ep ro m o č iv imp reg ra d am a, k o m o ram a z a sm a n jiv an je spec ifičn e težine broda, bam busovim štitn icim a, s id rim a za p o v ećan je stab ilnosti b ro d a u o lu ji, o so v in sk im k o rm ilim a u m esto k o rm ila s ves lom , pom o ćn im čam cim a i p o ja sev im a z a sp a savan je , v es lim a za m irn e vode, k aš ik a­m a z a uzim an je uzoraka s dna, sondam a za o d ređ iv an je dub ine vode pom oću zvuka, kom ­p asim a i m alim barutnim raketam a za sam oodbranu" - E lvin, P attern ofthe Chinese Past, str. 137. T a trad ic ija se nastav ila i pod m ongolskom dinastijom : K ublaj K an (car iz pu top isa M a rk a P o la) im ao je b ro d o v e sa p rek o d ese t je d a ra , d o v o ljn o velike d a nose h iljad u lju ­di. N a jv e ć i su bili je z e rsk i b rodov i (dužine oko 150 m etara), „ izuzetno stabiln i na vodi, zbog čeg a su se n jegovi putnici osećali kao na čvrstom tlu" - L evathes, W hen C h inaR u le d the Seas, str. 81. N aravno , je z e ro n ije što i m ore.10. N id am d a je p rocenu od sedam d ese t tri p lovila.11. V ideti L evathes, W hen C hina R u le d the Seas, od strane 73.12. H uang , China, str. 155-57.13. L evathes, W hen C hina R u le d the Seas, str. 174-75.14. L ev â te s ističe vezu izm eđu rav n o d u šn o sti k o n fu č ija n sk e d ok trine p rem a trgov in i, s

je d n e , i savršenosti carskog poretka, s d ruge strane. P o treb a za trgov inom podrazu m ev ala bi p rizn an je da Kini treb a nešto od d rug ih , a ,,i sam izraz p o trebe n ije bio do sto jan zm a- je v o g tro n a" - W hen C hina R u le d the Seas, str. 180.

PO G LA V L JE 7.

1. B ogatstvo nat-oda, k n jig a IV, p o g lav lje 7, deo I: „ A p su rd n a je v e ra k o ju skoro svi l ju ­di im aju , d a će im sreća pom oći čak i tam o gde je v e ro v a tn o ća n eznatna da n a jv eć i deo d o b itk a p rip ad n e n jim a."2. Cf. F ern an d ez -A rm es to ,M illennium , str. 211 -20, o ponosu A cteka zbog n jihov ih vo jn ih uspeha.3. S tuart, T h e M ig h ty Aztecs, str. 73. B a rto lom eo de las K asas, taj velik i bran ilac in d ijan ­sk ih p rav a , v e liča ne n jih o v e o b red e , već p o sv e ć e n o s t p rilik o m o b a v lja n ja tih ritua la . „M ože se v rlo uverljiv o " , n ap isao je u svom delu A po log ia , „tv rd iti, na o snovu to g a što je B og n a red io A vram u d a ž r tv u je je d in o g sin a Isaka , d a B og ne o su đ u je u p o tp u n o sti ž r tv o v a n je lju d i" . I dalje : „ ...A c tec i su u re lig io z n o s ti n ad m ašili sve osta le n a ro d e , j e r n a jre lig io z n ije su one nacije ko je ž r tv u ju b o g o v im a sosp tvenu decu zarad dob ro b iti svih osta lih ." C itiran o u Todorov, L a conquête de l'Amérique, str. 194,196.

4. O in te lek tu a ln im m uk am a a n tro p o lo g ije (e tn o lo g ije ) kao d isc ip lin e rasp e te izm eđu „ u n iv erza ln ih v red n o sti" i „k u ltu rn o g re la tiv iz m a" - treb a li d a k ritik u jem o drugu ku l­tu ru b ran eć i neke o p štije o b ra sc e ? - v id e ti F lu e h r-L o b b a n , „C u ltu ra l R e la tiv ism and H um an R igh ts".5. T akva p rav d an ja tipa tu q u o q u e d a tir a ju jo š od L as K asasa - T odorov, L a conquéste de l'Amérique, str. 194.6. Sah lins, „C osm olog ies o f C a p ita lism ", str. 19, n ap o m en a 24, navodi c ita t iz dn ev n ik a D ž o rd ž a M a k a rtn ija ko ji je v o d io p rilik o m : svog b o ra v k a u K ini 1793. g od ine . Jad n i M akartn i: treb a lo je d a uveri K in eze kako su B ritanci c iv ilizo v an i. A li ih je u tru d u da

562

dokaže svoje dosto janstvo , to je s t da se nam etne kao ravnopravan dom aćinim a, sam o uve- rio da im a jo š m nogo da uči p re nego što bi m ogli da ga sm atraju civ ilizovan im .7. Iz h ro n ik a P edra A guada, kao što je citirano u G om ez, L'invention, str. 171. Cf. Smit, B ogatstvo naroda, k n jig a IV, pog lav lje 7, deo 2.8. K irkpatrick , L e s conquistadors espanols, str. 147.9. F e rn an d ez-A rm esto , M illennium , str. 224,10. B ernand , T heIncas, str. 28.11. D iam ond , Guns, Germs, a n d Steel, str. 80.12. D em o g rafsk a is to rija Ind ijan aca b ila je p red m et kon troverz i i izm išljo tina . B roj Indi­

ja n a c a p re K o lum ba varira od 13 m iliona p rem a A. R ozenb la tu (La poblacion de A m e­rica-, 1971) do 100 m iliona po istraž ivan jim a p ripadn ika berk lijevske škole. Cf. W oodrow B orah , S h e rb u rn e C ook, L. B. S im pson , E ssays in P opulation H istory (1971). M nogi s tručn jac i sm atra ju tu d rugu b ro jk u p re teranom , d o k v ećina sm atra d a je p ro cen a b ro ja s tanovn ika izm eđu 50 i 70 m iliona u žitn im o b lastim a M eksika i Perua m nogo p rihvat­ljiv ija . B ro jk e rastu i iz ideo lošk ih pobuda: d em o g rafsk a k a ta s tro fa se p reu v e ličav a da bi se u v ećala ev ropska k riv ica - kao da već n ije dovoljno velika. D a li je m oguće da su Indi­

ja n c i sa zapadne obale bili genetsk i d rugačiji, odnosno o tpo rn iji na patogene? V ideti D ic- k inson i M ahm -L o t, 1492-1992, str. 93-94.

13. Ispovednici su u v iše p rilika p rijav ljiva li v las tim a planove za pobunu - R ow e, „The Incas" (1957), str. 158. Cf. C hklovsk i, Voyage o fM a rco P o lo , str. 162, o sličnim p o tez i­m a astro lo g a (tum ača snova) u K ini pod K ublaj K anom , koji se, ipak, nisu obavezali na ču v an je ispovednih tajn i.14. F e rn an d ez -A rm es to , M illennium , str. 225, ističe da ne sm em o zaborav iti: „ . . .d a je

važno na pravi način rekonstru isa ti carsku p rošlo st tih am eričk ih i a fričk ih država... bez šire slike ekspanzivnih i konvergen tn ih k re tan ja u 'd o b a ekspanzije ', p riroda sveta obliko­vanog ev ro p sk im in ic ija tiv am a u drugoj po lov in i drugog m ilen iju m a ne m ože se u p o t­punosti shvatiti, niti se m ože u tvrd iti rea ln a skala dostignuća ."15. M edu n a jv a ž n ijim a su (1) p rikaz sv e šten ik a B e rn ab ea K oboa: H istory o fthe h ica

Em pire: A n A cco u n t ofthe Ind ians C ustom s a n d Their O rigin Together w ith a Treatise on In ca Legends, H istory, a n d S ocia l In stitu tions (dovršen 1653. godine). Row e, „Inca C u l­tu re ," str, 195, o cen ju je d a je K obova isto rija J o š uvek najbo lji i najpo tpun iji opis kulture Inka". I (2) G arcilaso de la V ega El Inca, R o ya l C om m entary ofthe incas a n d G eneral H is ­tory o fP e ru (dovršeno 1616. godine). D e la V ega, u srodstvu po m ajč ino j strani sa k ra­ljev sk o m p o rod icom Inka, b io je sin španskog konkvistadora. O de la V eginom donekle p ročišćenom prikazu o sv a jan ja Inka, videti B ernand, T he Incas, str. 28.

16. N a m e rn o k ažem „ p o n iž a v a li" . P rilik o m su k o b a sa S p an c im a A rau k an c i bi te ra li z a ro b ljen e i v idno trudne žene d a p red svo jim m užev im a hodaju sa su k n jam a pod ignu­tim do struka - Padden, „C ultu ral C hange and M ilita ry R ésistance".17. C o b o ,H istory, str. 228-30. K valitet puteva Inka često se pom inje, a i sami Španci su bili zad iv ljen i širinom i p ravilnošću po jed in ih delova tih saobraćajnica; ali Spanija i nije b ila za p rim er po tom pitan ju . D ve n a jv ažn ije rute spajale su sever i ju g : je d n a je išla duž obale, d ruga je bila planinska. N a n jih su se nadovezivale m noge lokalne putanje, a p resecale su ih transverzale ko je su povezivale istok i zapad. Sa ekonom ske tačke gledišta, v rednost tih p u tev a leži u n jihovoj praktičnosti: nisu bili bo lji od potrebnog nivoa. N a težim teren im a svodile su se na na uske staze pop ločane kam enom . Tam o gde je trebalo, bile su zaštićene

563

od navale p lan inskog kam en ja , ali putnici su m orali sam i da se ču vaju p lan insk ih p rovali­ja . U g rad o v im a i n akon po jed in ih deon ica pu ta posto ja la su sk lon išta i p rodavn ice za put­n ike. Skoro svi pu tn ic i su pu tovali zbog državn ih polova. V la s t n ije o d o b rav a la privatnu trgov inu i d rža la je m onopol n a veću trgovinu. Cf. R ow e, „Inca C u ltu re", str. 229-33.

PO G L A V L JE 8.

1. O ko 1600. g o d in e n a K arip sk im ostrv im a pod španskom v lašću b ilo je oko 7 5 .000 do80 .000 stanovnika , od k o jih su d ese tin a bili Španci, a osta li c rn c i ili m elez i. U ro đ en ik a sk o ro d a u o p šte n ije b ilo . D ru g im rec im a , ž iv a d u ša n a svak ih 5 k m 2, o d n o sn o je d a n Španac na 50 k m 2. - C haunu , L'Am érique, str. 112.2. Sam o u A m ste rd am u je 1622. godine bilo dvadeset pe t ra fin e r ija šećera - R ich, „C o lo ­nial S etlem en t" , str. 334.3. W ood, Span ishM ain , str. 125, p ro c e n ju je d a je u kupno bilo nešto m an je od 5.000.4. O karip sk im b ubam a videti Starkey, E conom ie Geography, str. 60; o ž iv o tin jsk im napa­stim a videti W atts, The Westlndies, str. 195. N ep o treb n o je reći d a je sp rega klim e, ž iv o ­t in ja i k lica d o v e la do v elike stope sm rtnosti, dom aćih ž iv o tin ja v iše nego lju d i (u skladu s tv rđ en jim a S ten lija E ng erm an a).5. Parry, A g e ofReconnaissance, str. 276. D unn, S u gar a n d Slaves, str. 55, kaže d a je ta b ro jk a „nem o g u ća" . N a o sn o v u pod a tak a o p rik u p lja n ju poreza , p ro c e n ju je d a je 1640. g od ine broj s tan o v n ik a b io 10.000, kao u M asačusetsu i V ird ž in iji.6. Parry, A g e o fReconnaissance, str. 276.7. C haunu , L'Am érique, str. 113.8. B ogatstvo naroda, k n jig a IV, p o g lav lje 7, deo 2.9. L ittle ton , G roans ofthe P lantations, str. 20, citirano u D unn, Sug a r andSlaves, str. 194.10. R ich , „C olon ia l S eu lem en t" , str. 322.11. D žo ze f M ile r u svojoj kn jiz i o trgovin i ro b lje m u A ngoli, W ay ofDeath.12. S heridan, „E ric W illiam s", str. 326, c itira W illiam sa, Capitalism a n d Slavery, str. vii, 5 2 ,1 0 5 . Šeridan p iše (str. 327) d a je V ilijam sova k n jig a „označ ila p o če tak m odernog peri­od a is to r io g ra fije Z ap ad n o in d ijsk o g ostrv lja".13. In ikori, „S lavery and the D ev e lo p m en t o f Industria l C ap ita lism ", str. 101.14. Sheridan , „E ric W illiam s," str. 327.15. T ako O ksal kaže: „ V ilija m s je napao m o ra ln o sa m o z a d o v o ljs tv o k o jim od iše b ri­ta n sk o ra z u m e v a n je n jih o v e ro b o v la sn ič k e p ro š lo s ti ." O p isu je V ilija m sa (z a je d n o sa D ž e jm so m ) kao „ n e b itn o g c rn o g in te le k tu a lc a k om e su lič n a isk u s tv a o tv o r ila oči za licem erje g o sp o d e p o n o sn e n a to kako su u p rav lja li k o lo n ija m a .” - B la c k Intellectuals, str. 75-76.16. U č lan k u u A m erican S ocio log ica l R eview , V ilson D ži o p tu ž u je V ilija m sa da p re ­u v e ličav a u logu ro b o v lasn iš tv a „tim e što tvrd i d a je b ilo je d a n od k am en a te m e ljaca m o ­d ern o g kap ita lizm a" . C itiran o u S heridan, „E ric W illiam s", str. 320.17. A nstey , „C ap ita lism and S lavery"; takođe n jeg o v o delo A tlan tic S lave T rade . Ensti

A n s te y p ro c e n ju je d a je p ro f i t od trg o v in e ro b lje m p re d s ta v lja o 0,11 posto b ritan sk o g k ap ita la - „n iš ta v n o " . S tenli E n g e rm an („T he S lave T rad e and B ritish C ap ita l F o rm a ­tion") ig ra se s b ro jk am a „praveći neke n ep rihvatljive p re tpo stav k e" i dolazi do h ipotetič-

564

k ih c ifri, zn ača jn o i n am erno uvećan ih , ko je se k reću od 2 ,4 do 10,8 posto u periodu od 1688. do 1770. godine; kaže da bi ti podaci treb a da „p o k o leb a ju one ko ji su sigurni u to d a j e trg o v in a ro b o v im a im a la velik i udeo u fo rm ira n ju in d u str ijsk o g k a p ita la tokom in dustrijske revo lucije" . Takođe, poredi i „bruto v red n o st zarade od trgov ine ro b lje m " sa b ritan sk im n acionaln im dohotkom i dolazi do p ro šek a od 1 posto , s tim da se v red n o st p e n je do 1.7 posto 1770. god ine, što je p rem alo da bi se došlo do nekog zak lju čk a . N as­ta v lja p red logom da se d op rinosu trgov ine ro b o v im a do d a učešće p lan tažn o st sistem a i kaže da se značaj ta dva e lem en ta m ože bo lje sagledati u d inam ičkom k on tekstu veza.18. In ikori, „M arke t S truc tu re", str. 761, nap o m en a 52. Inikori da je p rocenu od 50 posto

tokom više godina. In ikori koristi podatke o in vestic ijam a koji ne u k lju ču ju dugove usled kupo v in e trgov inske rob e : „O no što je neki trgovac ro b lje m početno (nov čan o ) u lagao u svoj posao bilo je često m an je od po lov ine k ra jn jih tro škova..." (str. 775)19. O p ro fitu p lan tažera , v ideti S heridan , „T he W ealth o f Jam aica", i W ard, „The Pro- f ita b ility o f Sugar P lan ting". Š eridanove tv rd n je o sp o rav a ju s m ak ro ek o n o m sk e tačke g led išta : R. P. T om as u „T he S ugar C o lon ies" u Sm itovom stilu u k azu je na ukupne tro ­škove p reko o k ean sk e im p erije i tro šk o v e k u p aca n a zaštićenom , m onopo lističkom trž i­štu B ritan ije za šećer s b ritansk ih p lan taža . To je stara p riča : p riva tizovati dobitak , a so- c ija lizo v a ti troškove. M a k ro efek ti se, znači, raz lik u ju od p arc ija ln ih rezu ltata .

20. Cf. Z ahed ieh , „L ondon and the C olonial C onsum er".21. Solow i E ngerm an , ed, B ritish Capitalism , str. 10-11.22. Izv o r m aterija la o m eksičkom šećera b io je K ardozov tekst N e gro S lavery in the S u ­g a r P lantations.

PO G LA V LJE 9.

1. W illiam H unter, H istory o f B ritish India, 1,109, citirano u M asselm an, C radle ofColo- nialism , str. 218. M aselm an p iše : „B ilo je jo š m nogo sličnih p rim era n am ernog zas traš i­v a n ja s c iljem d a se p reuzm e k o n tro la nad In d ijo m ." O sistem atskom odsecan ju noseva i ruku, pogledati i p o g lav lje 5 u kom e se o p isu ju slični postupci Španaca.2. C itirano u B oxer, The P ortuguese Seaborne E m pire, str. 297.3. L ang, P ortuguese B razil, str. 34.4. C f. Boxer, P ortuguese Seaborne Em pire, str. 59.5. C ita t je p reu ze t iz T he L e tte r-B ook o f „W illiam C larke, M erchan t in A leppo , citirano u D om en ico Sella, „C risis and T ran sfo rm atio n in V enetian T rade", i u Pullan , ed. C risis a n d Change in the V enetian Econom y, str. 97.6. V ideti K. N . C haudhuri, The Trading W orld ofAsia a n d the E nglish E a s t Ind ia C om ­p a n y 1660-1760; Trade a n d C ivilisation in the Ind ian O cean ; i A sia B efore Europe.7. S tihove sam preuzeo iz B okserovog d e là The D u tch Seaborne E m pire (str. 115). O sla­b osti P o rtu g a lije n asp ram snage H o lan d ije i E ng leske , v ideti M e ilin k -R o elo fsz , A sian Trade, s tr .1 16-35.8. B oxer, P ortuguese Seaborne Em pire, str. 57.9. Iz d e là L uj da K am o en ša Luisijada. V elika epsk a p o em a dugo p isa n a o b ja v lje n a je 1572. godine.10. C itirano u Boxer, P ortuguese Seaborne Em pire, str. 147.

565

11. A u to r iz ra z a je o tac A n to n io V ieira , S. J. ( 1608-1697), n avedeno u B oxer, P ortuguese Seaborne Em pire, str. 340.12. Seed, C erem onies o f Possession, str. 135-37 i n ap o m en a 133.13. Boxer, P ortuguese Seaborne Em pire, str. 350.14. R eči don L uiza da Sunje, c itirane u B oxer, P ortuguese Seaborne Em pire, str. 356. Si­g u rn o se m isli n a M e tju e n sk i spo razu m , po kom P o rtu g a lija u k id a ca rin u na b rita n sk u vunu i vunene p ro izv o d e , a B ritan ija zn a č a jn o sm a n ju je carin ske dažb ine na p o rtu g a lsk a v in a (porto i m aderu).15. Ibid, str. 340-342.16. Ibid, str. 350.17. Ibid, str. 344.

PO G LA V L JE 10.

1. Iz V ondelovog d e là W erken , III, 628 -629 , p revedenog u K eene, The Japanese D isco- very o fEurope, str. 3. K in o v a k n jig a , m alo p o zn a ta v an k ru g o v a p ro u č a v a la c a ja p a n sk e k u ltu re , p rav i je dragulj.2. K ako je nav ed en o u B raudel, C ivilisation matérielle, III; L e tem ps du monde, str. 149. Taj citati, iz izv e š ta ja nekog sv e šten ik a S kaljie , p rošao je neko liko p rev o d a d o k n ije sti­gao na stran ice ove kn jige.3. Israël, D utch Prim acy, str. 24,4. Cf. P ey refitte , D u „ m iracle”, str. 146-147.5. Cf. Israël, The D u tch Republic, 183-184,6. U p u ts tv a adm ira lu P ite ru V e rh o e fu , 29. m arta 1608. god ine , c itira n a u M a sse lm an , C radle ofColonialism , str. 257 -2 5 8 . R o k za o sv a ja n je o strva bio je 1. sep tem b ar 1609. O zarad i od re tk ih začin a , videti P rakash , „D u tch E ast India C om pany" , str. 189 i nap o m e­n a 6.7. J. P. K o en d ire k to r im a V O C -a , 2 7 . d e c e m b ra 1614. g o d in e , c it ira o B o x er, D u tch S eab o rn e E m pire, str. 107. O K oenovo j k a rije ri, v ideti M asselm an , Cradle o fC o lon ia - lism.8. J. P. K oen d irek to rim a V O C -a, n av ed en o u B oxer, D utch Seaborne Em pire, str. 107.9. Cf. C. P. T hunberg , T ravels in E urope, A fr ica andAsia, 1770-1779,1, 277 , c itirano u B oxer, D utch Seaborne Em pire, str. 238-39 .10. H annay, The G reat C hartered Companies, citirano u Boxer, D utch Seaborne Empire, str. 225-26.11. F u rn iva ll, N etherlands Indies, str. 49,12. V O C je , po svem u sudeći, rano (d v ad ese tih g o d in a sedam naestog veka) p rih v a tila da deli s E ng leskom svoj m on o p o l na O s trv a začina , pod uslovom da E nglezi d a ju svoj deo z a o b e z b e d iv a n je tog p o d ru č ja . E n g le z i su z a k lju č ili da im je j e f t in i je da se p o v u k u - P rakash , „D utch E ast Ind ia C o m p an y " , str. 1.88.13. F u rn iva ll, N etherlands India, str. 39.14. Po p itan ju eng leske (b ritanske) trgov ine sa severnoam eričk im ko lon ijam a, A dam Sm it

z a k lju č u je d a je m onopol o s tv a ren z a k o n im a o p rek o o ean sk o j trgov in i p o v ećao p ro fit iznad zarade ko ju bi ostvarili d a j e trž ište b ilo s lobodno - B ogatstvo naroda, k n jig a IV,

566

p o g lav lje 7, deo 3. A li zan em aru je efekat m onopo la na zaradu u k o lon ijam a i za n ju vezan p rihod od p o reza ko je su davale m atičnoj zem lji. D a je u računao i taj faktor, uvideo b ijo š je d a n raz log za osudu takvog m ešan ja u trž išne p rincipe.15. F urn iva ll, N etherlands Ind ia , str. 39; V lekke, N usantara, str. 203-04.16. B ogatstvo naroda, k n jig a III, pog lav lje 7, deo 3.17. B raudel, C ivilisation matérielle, III: L e tem ps du m onde, str. 191.18. B rodel zapaža (ibid) d a je Johanes H ude, p redsedn ik upravnog odbora d irek tora VOC-

a p red kraj sedam naestog veka, bio je svestan teškoća i pokušao je da izm eni računovod­stveni sistem . N ije uspeo. „Z bog h iljadu razloga i rea ln ih teškoća. A li, m ožda i za to što d irek to ri k o m p an ije n isu želeli d a o b jav lju ju svoje račune." P rik rivenost im a svoje p red ­nosti. To z n a i m o d ern i b izn is, p o se b n o kad a se su kobe in te re s i v lasn ik a , d ire k to ra i upravn ika.

PO G LA V L JE 11.

1. Sam sbury, ed, C alendar o f S ta te Papers, E astInd ies, pasus 321, citirano u M asselm an, Cradle o fC olonialism , str. 281.2. E ng lezi, ko je je ca rsko o d o b ren je o slobađalo od carine, uzeli su razno razn e trgovce pod svoju zaštitu i p rodavali im p ropusn ice , nap laću ju ć i u jedno i porez i adm in istrativne usluge nam esto navaba. Sukob sa bengalsk im dvorom bio je neizbežan - E dw ardes, B a c­ile ofPlassey, str. 23-24, c itira k apetana R enija , 1756. godine.3. C itirano u B h a ttacharya , E a st In d ia Company, od str. 19.4. Ibid, str. 22.5. E dw ardes, B attle ofPlassey, str. 24.6. C haudhuri, Trading W o rld ofAsia, str. 195.7. V ideti S teensgaard , „T rade o f E ngland", str. 123-26. N je g o v a tab e la 3.8 p rik azu je pro- cen u u v oza ind ijskog (delà k ineskog) tek s tila u E vropu , u periodu 1651-1760, u o rgani­zac iji k o m p an ija V O C i E IC . Ti podaci govore d a j e E IC bio u bo ljo j pozic iji, č ak i pre P la se jsk e bitke. Izm eđu osta log , S tensgard to p rip isu je većoj decen tra lizac iji eng leske k o m p an ije i slobodi ko ju su n jen i p redstavn ic i im ali da p reuzm u in icijativu .8. Jo u rn a l ofthe H ouse ofCom m ons, 14. feb ru a r 1704, XIV, 336, citirano u C haudhuri, Trading W orld ofAsia, str. 277.9. M oreland , In d ia a t the D eath ofAkbar, str. 9-22; c itirano u H abib , „Po ten tialities", str.54, n ap o m en a 6.10. H abib , „P opu la tion", s tr .'167, d a je p ro cen u od „nešto m an je od 150 m ilio n a 1600. g o d ine". H abib , „P o ten tialities", str. 34-35. Poredeći 1600. i 1900. godinu, H abib ističe da, k ad a se uzm u u o b z ir p reo b ilje zem lje (odnosno veća p ro sečn u zem ljišnu p lodnost) u ran ijem periodu, po ton ji povećan i ukupni društveni kapital (b ritanska u lag an ja u kanale za navodn javan je , pruge, i slično) i stagnaciju u razvo ju tehn ika obrade zem lje u tom peri­odu, m ože se zak lju č iti d a je p ro d u k tiv n o s t in d ijsk e zem ljo rad n je po stanovniku 1900. god ine n ije b ila v eća nego pre tr is ta god ina. H ab ib sm atra i da ukupna p ro d u k tiv n o s t u m ogu lsko j Ind iji „n ije b ila zao s ta la u odnosu sa drug im d ruštv im a u k ljuču jući zapadno­ev ro p sk a" . N e sm atram to vero v a tn im . O sličnim a rgum entim a , cf. Parthasarath i, ,,Re- th in k in g W ages".

567

11. K autsky, Politics, str. 188, c itira ju ć i Lybyer, The G overnm ent ofthe O ttom an Empire, str. 295. K aucki ističe da, pošto se te p rocene zasn iv a ju na dolaru pre P rvog svetskog rata, b ro jk e bi m orale da se pom n o že sa 10 da bi se kon v erto v a le u v red n o sti iz 1981. god ine. Z a ek v iv a len tn e v red n o sti iz 1994. god ine, početne b ro jk e p o m n o žio b ih k o efic ijen to m od 20 do 25.12. L ybyer, G o v e rn m en t, str. 293 , n avod i c ita t iz A lex an d e r D ow , T he H isto ry ofH in-

dustan, u 3 tom a, (L ondon , 1770-1773), da , j e rod iti se kao p rin c" m o g u lsk o g ca rs tv a „v e lik a nesreća . Sm e d a se uzd a sam o u n ak lo n o s t sudb ine , j e r lako m ože p osta ti ž rtv a ko ju n jeg o v a po rod ica prinosi m oći i carstvu ." C itirano u K autsky, Politics, str. 240; takode se navodi i c ita t iz H erb ert A. G ibbons, The F oundation ofthe O ttom an Em pire, str. 180, koji o p isu je teo loške osno v e za ta k rvava m ed u p o ro d ičn a o b računavan ja : „N ovi em ir op ­ravdava taj zločin stihov im a iz K orana: 'A ko odaberu pobunu , č ine grešku: a ako se poka-

ju i p o n u d e ti m ir i d ignu ruke od ra ta s tobom , ubij ih, gde god da su ' (po g lav lje IV, stih 9 4). Isk u še n je izd a je i p o bune u v ek je b ilo p red v lad a rev o m b raćom , za to je b ilo bo lje ubiti ih, nego čekati nevo lju ."

1 3 .0 og rom nom bogatstvu v lad a ju će k lase u carstvu M ogu la i n e isk o rišćav an ja tih v red ­nosti, v ideti R aychaudhuri, „The M ughal E m pire", str. 183. K ra jn ji korisnici bili su B ritan­ci k o ji su p reu ze li u p rav u od lo k a ln ih v la s to d rž a c a i d o v o ljn o n jih o v o g b o g a ts tv a da o d ržav a ju svoju v las t Indiji i se i sam i obogate.14. Cf. izm eđu osta lih C haudhury , „Trade, B u llion and C on q u est" . U p itan ju su o z b iljn i­

je nedo u m ice o u lozi E v ro p ljan a u već n ap rednom i bogatom svetu: zašto isticati n jihovu u lo g u ? K om e su oni treb a li?15. C f. R oot, „Le m arché des d ro its de p ro p rié té" , str. 299.16. J. O v in g to n , A „V oyage to S u ra t in th e T ear" 1689, ed. H. G. R aw lin so n (L ondon , 1929), c itirano u R aychaudhuri, „T he M ughal E m pire" , str. 185, koji kaže d a je taj op is „ s trah a i p o tč in jen o sti sličan sto tinam a drugih".17. M acaulay , „L o rd d ive", str. 222.1 8 .0 poslovn im in teresim a kom pan ije i n jen ih p redstavn ika, koji su bili um ešani u m noge p riv a tn e poduh v a te , i o b ritan sk o j že lji da p o m o g n e lo k a ln o j v lasti, v ideti C haudhury , „T rade , B u llion and C onquest" , str. 27-30.19. C ita t je iz p ism a od 9. ap rila 1757. god ine , L u k a S k ra fto n a K la jv o v o j d esn o j ruci, D žonu V olšu - C haudhury , „T rade, B u llion and C o n q u est" , str. 28.20. C f. A das, ,, 'H ig h Im p e ria lism ' and the 'N ew H is to ry '" , str. 9 -10; tak o đ e E dw ards, B attle ofPlassey.21. K eay, H onourable Company, str. 318-319 .22. M acau lay , „C live", str. 253,23. Ibid, str. 250.24. M arshall, P roblem s o f Em pire, str. 60.25. Cf. Pearson, „Ind ia and the Indian O cean", str. 72: „U zn em iru je č in jen ica da se počev od šesnaestog v ek a m ožem o o sla n ja ti sam o na ev ro p sk e izvo re ."26. H abib , A grarian System, str. 90, 350, 390. Izv o r p riče je John Fryer, A N ew A cco u n t ofE ast In d ia a n d P e rs ia being N in e Years' Travels, 1672-81. U p o tp u n o st je c itira n a u K autsky, P olitics o f A ristocra tie Em pires, str. 103, n ap o m en a 14.27. T ako A ndre V in k p o tv rđu je d a je ,,u zoru in dustrijske rev o lu c ije p rihod po stanovniku b io vero v a tn o veći u m nogim delo v im a A z ije nego u E vrop i" - W ink, „A I-H ind’ " str. 65.

568

Cf. B airoch, „E carts in ternationaux", i „The M ain T rends in N ational E conom ie D ispari- ties" , str. 7. T akode P arthasara th i, „R ethinking W ages".28. Cf. A lani, „H ow R ich W ere the A dvanced C ou n tries in 1760 A fte r A il?"29. M acaulay , „C live", str. 228.

PO G LAVLJE 12.

I. V ic AtfS a la m a n , H istory a n d S ocia l Influence; i L anger, „E u ro p e 's In itia l P opulation E xplosion".2 .1 u kasn ijim vekovim a. Cf. S. K. C oll, „A n ti-M alaria D rugs Post H ard C hoice fo r P a­ren ts" Int. H era ld -T ribune, 18. ok tobar 1996, str. 11.3. C urtin , „E p id em io lo g y and the Slave T rade", tab e la 1, str. 203, c itirano u S heridan, D octors a n d Slaves, str. 12. P rocene se za sn iv a ju na sm rtnosti britanskog v o jnog osob ­lja, be laca i crnaca , u razn im ob lastim a širom svetu, u periodu od 1817. do 1836. N ek a istraživan ja p re tpostav lja ju d a j e stopa sm rtnosti verovatno b ila n iža nego u sedam naestom i osam naestom veku.4. C itirano u E dw y P lénel, „Le conquéran t oub lié", Le M onde, 1-2. sep tem bar 1991, str.3. Z ap ažan je važi i z a d an ašn je zem lje bogate naftom .5. S panska in d u strija je b ila sk rom nija od italijanske ili od one u zem ljam a severozapadne E vrope, ali n ije b ila ni zan em arljiv a u šesnaestom veku. C f. P ey refitte , Société, str. 134.O naglom opad an ju u sedam naestom veku, videti Lynch, H ispanic World, od strane 210.6. A lfo n so N u n jez de K astro , citiran u C ipolla, B efore the Industria l Révolution, str. 251.7. C itirano u Lew is, M u slim D iscoveiy, str. 197. Ita lijansk i istoričar i d ržavn ik Frančesko G v ičard in i z au z im a sličan stav. G u icdard in i, R elazione di Spagna, str. 131, c itirano u C ipolla, B efore the Industria l R évolution, str. 250.8. B ernaldez , pog lav lje C X II, str. 257, citirano u B ern an d i G ruzinski, H isto r ié du nou­veau, 1 ,78-79 ,643 . U nekim ku ltu ram a su štavljenje i p rep roda ja kože tradicionalno prezi- rani; u Japanu su, na prim er, te poslove obav ljali pripadn ici klase n edod irljiv ih (eta), koji su bili i g robari. U o to m ansko j T urskoj, društvu ko je je popu t Spanaca cen ilo um etnost i ra tovan je , in dustrijsk i zanati su bili u rukam a versk ih m anjina , pre svega, Je rm ena.9. Cf. P ey refitte , Société, str. 141-42.10. O blagu i trgovini u severnom A tlantiku, videti A xtell, „A t the W ater's Edge: Trading in the S ixteenth C entury", deo A fte r Columbus, str. 144-81. Z a k itovo u lje kaže (str. 146) d a je bilo „profitab ilno kao tečno zlato" (ali m nogo m anje privlačno za gusare). „Jer od ki- tovog u lja su se pravili gorivo za lam pe, sapuni i supe, njim e se podm azivalo sve, počev od tigan ja do satova, i, pošto se k it sm atrao ribom , sližio se kao lard de carêm e tokom posta."I I . O o p ad an ju ita lija n sk e tek s tiln e in d u strije (da leko n a jv a ž n ije p ro izv o d n e ob lasti), v ideti C ipo lla , B efore the In dustria l Révolution, str. 253-63 . Još n ism o istražili razvoj s rodn ih ind u strijsk ih g ran a u m an jim g rad o v im a i u ru raln im ob lastim a. Cf. C iriacono , „The V enetian E co n o m y " i „V enise e t la V énétic" . A li izg leda da su stariji urbani centri koristili ekonom sku i p o litičk u m oć da spu ta ju novu konkurenciju . V ideti Sella, C risis a n d Continuity, i M oioli, ,,D e-Industria liza tion in L om bardy".12. [A nthony W alker], The H o ly L ife o fM rs E lizabeth W alker (1690), citirano u T hom as, „C leanliness and G odliness", str. 56. Z ahvalju jem K ejt Tom as što je om ogućila da to isko­ristim .

569

13. B axter, „ O f R e d eem in g T im e" , P ractica l Works, str. 228. P onovo zah v a lju je m K ejt T om as.14. Cf. H. M . R obertso n , A sp ec ts ofthe R ise o fE c o n o m ie Individualistu.15. O toj sta rijo j, odb ram b en o j etici o tm enosti, v ideti ko ristan č lanak A rtura L iv ingstona,

„G en tlem an , T h eo ry o f th e" , u Encycloped ia ofthe Socia l Sciences. T akode, K autsky, P olitics o f A ristocra tie Em pires, str. 177-197.16. C andolle , H isto ire des sc iences e t des savants. N eki o d b acu ju te b ro jke na osnovu toga što ih K andol p rati od šezdesetih god ina sedam naestog veka, k a d a je naučna revo lucija već b ila u toku. Cf. Sm ith, Science a n d Society, str. 48. naravno , tak v e prim edbe ne isk ljuču ju m ogućnost da bi analiza prethodnog perioda dala slične rezultate, ali se pretpostavlja suprot­no. S uština je u tom e d a j e K andol im ao na raspolaganju konkretne num eričke podatke sam o za period nakon o sn iv a n ja naučn ih akadem ija . N em a sm isla ne p rihvata ti ih za period na ko je se odnose, kada su p ro testan ti izvesno bili vodeća snaga u nauci. D a li b ro jke o b jasn i­ti p ro testan tsk im ili kato ličk im o tporom p rem a nauci, d rugo je pitanje .

17. C itiran o u M ason , „S c ien tif ic R évo lu tion".18. U p itan ju je švedski is to riča r K urt S em ju e lso n , ko ji z au z im a takav stav u skrom noj m o n o g ra fiji p rev ed en o j n a eng lesk i kao R elig ion a n d E conom ie Action.19. S em juelsonova statistička kritika V eberovih podataka o B adenu , na prim er, neuverljiva

je iako im a p rav o k a d a zap a ž a da su p ro te s tan ti p re težn o ž iv e li u u rb an im o b las tim a u k o jim a su b ile teh n ičk e škole . A li ni to n ije b ilo s lučajno .20. L andes, R évolution in Time, str. 92-93. C f. de V ries, D utch R u ra l Econom y, str. 219: na osnovu podataka o im ovini dom aćinstava, broj ku ća ko je su posedovale satove u oblasti L ev a rd e rad e l p o rastao je sa 2 posto u p erio d u od 1677. do 1686. god ine na 70,5 posto izm eđu 1711. i 1750. god ine. N arav n o , u p itan ju su d o m ać in s tv a k o ja su m og la sebi da p riu šte p o p is im ov ine n akon sm rti v lasnika .21 . C f. M ich au d , „O rléan s au X V IIe sièc le" , str. 11. A li i u tim o k o ln o stim a od ređ en i p lem ićk i redovi bili su za tvoren i za tu novu elitu, što se sukobilo s težn jam a da se poslovni uspesi d ruštv en o p rizn a ju . Č uli su se i zah tev i d a se fo rm ira novi p lem ićk i red kako bi se o p lem en io status tih p o tcen jen ih bogataša.22 . B ennassar, L 'Inquisition espagnole, pog lav lje V III: „ R e fu s de la R e fo rm e", p osebno str. 289 -90 . P onovo je Š pan iju , n a n jen u štetu, v o d ila re lig io z n a isk ljuč ivost. Cf. G o o d ­m an, „S c ien tific R év o lu tio n " , str. 163-64, ko ji kaže d a je n ed o s ta tak k a to ličk ih do k to ra u šesnaestom veku m ožda u kazivao na to da su Spanci p o v ez iv a li m edic inu s Jev re jim a . „M oguće je da su u d ruštvu k o je je p rez ira lo Je v re je k a to lic i izbegavali da se bave m e­d ic inom b o jeć i se d a će ih op tužiti d a im a ju je v re jsk e krvi."

23. G oo d m an , „S c ien tific R év o lu tio n in Spain and P ortuga l" , u Porte r i Teich, eds, Sci- entific R évolution, str. 172. N ek i španski isto ričari, u p o k u ša ju da o db rane neodb ran jiv o , tv rd e da su strani un iverz ite ti b ili p rev iše og ran ičen i, tako da španski studenti i nisu m no­go p ro p u šta li. M o ž d a je to i b ilo tačn o za neke v isoke škole , ali p ro testan tsk i univerzite ti u E nglesko j i H olandiji, na prim er, bili su znatno bolji. A li piti sa izvora je re s i je bilo nedo­pustivo . Cf. Sm it, B ogatstvo naroda, k n jig a V, p o g lav lje I, deo 3, č lan 3d, o o skud ic i ta- len to v an ih studenata na u n iv erz ite tim a ko je je k o n tro lisa la crk v a u kato ličk im zem ljam a.24. C row , Spain: The R o o t a n d the Flower, str. 149.25. U n jeg o v o m delu C ar ta filo so fica , m ed ico -ch y m ica (M adrid , 1687), citirano u G o o d ­m an, „S c ien tific R év o lu tio n " , str. 173.

570

26. T revor-R oper, „R elig ion , the R e fo rm a tio n and Social C hange", u zb irc i ese ja istog naslova. T ek stje p redstav ljen 1961. godine na Petoj konferen c iji irskih istoričara u Gal ve-

ju . M o ra d a je u znem irio m noge učesnike.27 . O B runu i naporim a crkve da zau zd a nauku , v ideti M ino is, L 'E glise e t la science., I, po g lav lje IX: „ C o n tre -R éfo rm e e t rep rise en m ain des sc iences" . O izv o rim a B runove „nauke" , videti Yates, G io rdano Bruno, i d isk u siju C openhaver, „N aturel M agic".28. GreAiiéi P assion des astres, str. 87.29. Ibid, str. 79.30. V ideti La L um ia, H isto ire de l'expulsion des Ju ifs de Sidle.

P O G L A V U E 13.

1. OED, o d red n ica Révolution, 1П, 6, b.2. O p red n jem točku: M okyr, L ever o f R iches, str. 90-92. O h idroenerg iji naspram parne m ašine: T unzelm ann , Steam Power, i G reenberg , „R eassessing the Pow er Patterns."3. To je trad ic io n a ln o o b ja šn je n je - v ideti A sh ton , Iro n a n d Steel. H yde, Technological Change, str. 40, sm atra da to n ije b io razlog , već d a je D arbi uspeo zato što je znao kako d a iz liv a gvozdene posude tank ih z idova koristeć i p esak um esto gline, č im e bi uštedeo p ed ese t posto m etala; to se m oglo lakše postić i pom oću sirovog g v ozda ko je se topilo pom oću koksa.4. John U . N ef, R ise ofthe B ritish C oa lIndustry . S tru čn jak ko ji je n a jrev n o sn ije isticao zn a č a j fo s iln o g g o riv a i p a rn e m ašine je E. A. V rig li. V ideti n jeg o v o delo Continuity, Chance a n d C hange i esej „The C lassical Econom ists, the Stationary State, and the Indus­tria l R é v o lu tio n " , str. 31. A dam Sm it, Bogatstvo naroda, k n jig a V, p o g lav lje 2, deo 4, u k azu je na ten d en c iju b ritanske in dustrije da se k o ncen triše kraj rezervi uglja . To ob jaš­n ja v a u tica jem je f t in o g g o riva na p late (m ogu se sn iz iti) i na tro škove industrija sa in ten­zivnom potrebnom za gorivom , poput staklarske ili gvožđarske. Z anem aru je parne m ašine, a m ašine skoro da i ne p om in je . S m it kao da ne vidi neke stvari.

5. V ideti A . P. U sher, H istory ofM echanical Inventions.6. A. R ees, The Cyclopaedia, tom 38 (L ondon, 1819), c itirano u R andall, B efore theLud- dites, str. 13.7. C itirano u K ind leberger, W orld E conom ie Prim acy, V III, 6.8. To je navelo A. P. A šera, p rvog p ro u čav ao ca veze izm eđu tehno log ije i industrije , da p rati n ap red ak i ritam in d u strijsk e rev o lu c ije sam o na osnovu tih p o d a tak a - Industria l H istory, str. 304-313.9. Ibid, str. 306.10. P oput T. S. Eštona, u čijoj se „kn již ic i" The In dustria l R évolution kao granične godine

n avode 1760. i 1830.11. U p o red ite sličnu analizu K ris to fe ra F rim an a čiji j e p red m et u sp o rav an je rasta p ro ­du k tiv n o sti u n ap red n im in d u str ijsk im z e m lja m a se d am d ese tih i o sa m d ese tih g o d in a p rošlog v ek a - The E conom ies ofHope, str. 86-89.12. Cf. L andes, „W hat R oom fo r A cc id en t in H isto ry?"13. M cC loskey, „S tatics, D ynam ics, and Persuasion".14. A ld cro ft, „ E u ro p e 's T h ird W orld?", str. 2. P ion irsk i rad o tim isto rijsk im poređ en ji-

m a je tekst P o la B eroša, „M ain T rends in N atio n a l E conom ie D isparities".

571

15. Č ak i u ov im d irek tn im stvarim a m ogu se napraviti n eo p ro stiv e greške. V ideti d iskusi­ju u J. C u e n c a E ste b a n , „ B ritish T ex tile P ric e s ," o k o m p a n iji N .F .R . C ra f ts i c en am a p am u čn ih tk an in a k o je je N ik H arlija koristio u num eričko j p ro cen i b ritan sk o g in d u str ij­skog rasta. Te p ro cen e p o k a z u ju p o v ećan je ili m iro v a n je cen a p am u k a tokom in d u str ij­ske rev o lu c ije . N aža lo s t, n isu n a jb o lji izbor za takvu analizu (izm eđ u osta log , indeksi se izvode iz u g o v o rn ih , ne trž išn ih cena), ali su vero v a tn o odab ran e zbog p ogodnosti i dos­tu pnosti. B ro jk e tre b a d a im aju sm isla, a tešk o je p o v e ro v a ti d a su cene pam učn ih tka­n in a ili kon ca rasle ili m irova le nakon p ron a lask a v re tena s v o d en ičk im točkom , „m azge" i a u to m atizo v an ih m a š in a z a p red en je . O o p a sn o stim a i g re šk a m a u k o rišćen ju nu m e­ričk ih p o d a tak a v ideti L andes, „W hat R oom fo r A cc id en t in H isto ry ?"16. T h eo d o re W . Schultz , „O n Investing in S p ecia lized H um an C ap ita l" , str. 343.17. J e ff re y W illiam son d a je p ro cen u od 0,3 posto - „N ew V iew s on the Im pact" , str. 1.18. C rafts , „B ritish In dustria liza tion in an In te rn a tio n a l C o n tex t" , str. 425 . za pou zd an i­

ju , em pirijsk u analizu ra s ta i dob itaka , videti Tem in, „T w o V iew s".19. V ideti č lan ak „T he P riče o f L igh t", T he E conom ist, 22. o k to b a r 1994, str. 84.

20 . Z a ran i p r im e r ta k v o g iz b e g a v a n ja , v id e ti Y o u n g so n , P ossib ilities o fE conom ie Progress, pog lav lje V П1: „The A ccélération o f E conom ie P rog ress in G reat B ritain , 1750­1800", p osebno stranu 117: „ ...n iš ta se ne m ože dokazati niti o sporiti o ekonom iji u celi- ni". Jangson ističe d a „p ro g re s n ik ad a n ije b io k o n stan tan " i da se različ ito isp o ljav ao u raz lič itim sek torim a. R ezulta t: m nogo stabala, n ijed n a šum a.21. W ard , „ In d u stria l R é v o lu tio n and Im p eria lism " str. 58, k o m en ta rišu ć i C a in i H op- k ins, „ G e n d e m a n ly C a p ita lism ," str. 510 -12 . m en i se ne č in i da su K ain i H o p k in s to m islili.22. Eric Jones u G row th Recurring, str. 19. V ideti L andes, „The F ab le o f the D ead H orse,"o opštijim p itan jim a .

23. C itirano u M assie , D readnought, str. 475.

POGLA V LJE 14.

1. C itirano u M cC loskey , „1780-1860: A S urvey", str. 243.2. C itirano u W hite , „C u ltu ra l C lim ates and T echn o lo g ica l A d v an ce" , u M éd iéva l R e li­g ion a n d Technology, str. 221, n ap o m en a 16. P ro p o v e d je o b av ljen a na narodnom je z ik u , a j a sam n eznatno izm en io V ajtov p revod .3. U n jegovom C oloquios dos sim ples e dro g a s he cotisas m edicinais da Ind ia [D ialogues on the Simples, D rugs, a n d M a teria m edica o f Ind ia] (G oa, 1563), c itirano u G oodm an, „S cien tific R é vo lu tion", str. 168-169.4. C itiran o u Sm ith , Science a n d Society, str. 51. C f. d a n a šn ju v e rz iju te zav isn o sti od m atem atike , ali u kosm olog iji: „ ...teo rija superg rav itac ije , te o r ija K aliza i K la jna , i stan­d ardn i m odel, ali bez o b ja š n je n ja zašto ... T eo rija p o lja posto ji, ali nas izaz iv a j e r n ism o d ovo ljno pam etn i d a je o b jasn im o . P ro b le m je u to m e što se f iz ik a 21. v ek a v ra tila u 20. vek, a m a tem atik a 21. v e k a jo š n ije p ronađ en a ." M ich io K aku, H yperspace (N ew York; O x fo rd , 1993), citirano u N.Y . T im es, 20. m art 1994, „B ook R e v ie w ", str. 21.5. O dnosi se n a radove F ransisa Jejtsa: G io rdano B runo i „T he H erm etic T rad ition". Je jts su g e riše d a se n a u č n a re v o lu c ija m o že p o sm a tra ti kao d v o ste p en i p ro ces: „ p rv a faza

572

p o d razu m ev a anim istički un iverzum koji pokreće m agijat, a d ruga m atem ički univerzum p o d ređ en m ehan ic i" - „The H erm etic T rad ition", str. 273.6. H ansen , „S cience and M ag ic", str. 495.7. C f. E d w ard R osen , ,,W as C opern icus a H erm etist?" u R oger H. S tuew er, ed. H istori- ca l a n d P h ilosoph ica lP ersp ec tives o fScience, str. 163-171: „...iz ren esa n sn e m ag ije i astro lo® js> jiije se iz rod ila m od ern a nauka, već m od ern a m ag ija i astro lo g ija" , citirano u H an sen „S c ien ce and M ag ic", str. 505 n ap o m en a 35. N arav n o , ako se n au k a posm a tra kao d e riv a tiv n a pre nego autonom na, m ože se govoriti o „tom e kako se nezah v a ln a nau­k a odužila: d o vela je m ag ijsku m eta fiz ik u do bankro ta" (ibid, str. 497).8. Ibid.9. O vu re fe re n c u d u g u jem gospodinu N oi E fronu , kand idatu za dok to ra t na Je v re jskom u n iv e rz ite tu , k o ji p r ip re m a tezu o o d g o v o ru je v r e js k ih n a u č n ik a n a novu nauku se­d am naestog veka.10. Cf. Sarton, „A rabie Science", str. 321 : „D ok su zapadnjaci otkrili ta jnu eksperim entalne nauke i sve češće i hrabrije koristili nove m etode, m uslim anski doktori su iznova iščitavali iste k n jige i vrteli se u krug. R azlika izm eđu istočn jačke i zapadnjačke m isli stalno se po­v ećava la - Z apadnjaci su sve više napredovali, a m uslim ani se nisu pom erali."11. D um as, Scientific Instrum ents, str. 49-55.12. S arton c itira navodi a lž irsk o -tu rsk e z ah tev e da im se p rizn a o tkriće a lgoritm a: Ibn H am za a l-M aghrib i - „A rab ie Science", str. 305, n ap o m en a 2. S ko jim c iljem ?13. C itiran o u R. L enoble , „The S even teen th -C en tu ry S cien tific R évo lu tio n ", u Taton, ed, A G eneral H isto ry ofthe Sciences, II: The B eg inn ings ofM odern Science, str. 183.14. D ooley , „P rocesso a G alileo", eng lesk i prevod , str. 8-9.15. L andes, R évolution in Time, str. 125-27. D eo p ro b le m a je u tom e što se H u k nadao da će m oći da zarad i na toj i drugim id e jam a vezan im za u n ap ređ iv an je sa tova i bo jao se da će izgub iti bogatstvo ako o tk rije svoju ta jnu . Tako je na k ra ju ostao p razn ih šaka.16. „ Iak o te o r i ja d o k to ra B lek a o la ten tn o j top lo ti n ije im p lic ira la m o ja u n a p re đ e n ja p a rn e m ašine , zn an je o različ itim tem am a, p ravilan način razm iš ljan ja i izv o đ en ja ekspe­rim e n a ta ko je m ije p redočio veom a su m i pom ogli u istraž iv an jim a ..." F lem ing, „L aten t H ea t" , c itira ju ć i Jo h n a R o b in so n a , A System o fM ech a n ica l P h ilosophy (E d in b u rg h , 1822), II, IX.

17. V ideti M usson i R obinson , Science a n d Technology, str. 80-81.18. O n ap o rim a in d u str ijsk ih šp ijuna da o tk riju ta jn u m ašine za up red an je sv ilen ih niti 1681. g od ine u U treh tu u H oland iji, v ideti D avids, „O penness o r S ecrecy?" str. 338.1 9 .0 L om bu i m ehanizovanom u predan ju svile videti: W adsw orth i M ann, C otton Trade, str. 106-108; U sher, H istory o fM echan ica l Inventions, str. 275-276.

P O G L A V U E 15.

1. U p o re d ite sa ana lizo m d o p rin o sa p o ljo p riv re d e ja p a n sk o m ekon o m sk o m razv o ju u O h k aw a i R osovsky , „A C e n tu ry o f Jap an ese E co n o m ie G row th", i H ayam i i R u ttan , „K o rean R ice , T aiw an R ice".2. O k o m erc ija ln o m p o v rta rs tv u v ideti F. J. F isher, „D eve lopm en t o f the L ondon Food M a rk e t" .

573

3. N eki istoričari bi istakli m aterija lna ograničenja. N a prim er, R igli pom in je ugalj kao ključn i fak to r - People, C ities andW ealth, str. 90-91: ,,...u ovom svetu [A dam a Sm ita] industrijsku p ro izv o d n ju ogran ičavaju teškoće usled snabdevan ja sirovina po nep rom en ljiv im ili opada- ju ć im cenam a, ako su u p itan ju o rganske sirovine. G ran ica će nestati k ad a se uklone takve teškoće." O transportu kao p resudnom faktoru, videti Szostak, R o le o fTransportation.4. O s lu ča jn o stim a i sreći u ekonom sko j istoriji, v ideti Landes, „W hat R oom fo r A cciden t in H isto ry? E xplain ing Big C hanges by Sm all Events". To je delom odgovor na čuveni i na- m erno provokativn i esej N ik a R ra f tsa o ex ante m ogućnostim a: „Industrial R évo lu tion in B rita in and France: Som e T h o u g h ts on the Q uestion 'W hy W as E ngland F irs t? '"5. T a stavka p o k reće m n o g a p itan ja . N e k i bi tv rd ili (v iše nekad nego sad) d a je n a jp ro ­d u k tiv n ija ek o n o m ija pod v išom vlašću . T ako k o m an d n a ek o n o m ija im p lic ira d a v lad a u z im a v iškove kako bi ih p lansk i re in v estira la . Ili bi isticali da v lada radi neke stvari b o ­lje od trž iš ta . A li to je d ru g a p riča , razm o tren a u n ek im d rug im k n jig am a . Cf. K uttner, E veryth ing f o r Sale.6. V ideti L ia h G re e n fe ld , „T h e W o rth o f N a tio n s" , str. 580 i passim . Setite se kak o je A d am S m it o p ra v d a v a o z a k o n e o p re k o o k e a n sk o j trg o v in i u sve tlu n a c io n a ln e m oći B ogatstvo naroda, k n jig a IV, p o g lav lje 2.7. Cf. B e ren d i R ânki, E u ro p ea n Periphery, str. 66, o o g ran ičen jim a u loge d ržave u siro ­m ašn im , n e razv ijen im d ru štv im a is to čn e i ju g o is to č n e E vrope. T akode, B atou i D avid , „N atio n a lism e éco n o m iq u e" , str. 6, o nedosta tk u d o v o ljn o širokog „d ruštvenog k o n se n ­zusa" u P o ljsko j d ev e tn aes to g veka.8. Bogatstvo naroda, k n jig a IV, p o g lav lje 5: „O trgov in i kukuruzom ".9. M a c fa r la n e , „O n In d iv id u a lis m " . In d u s tr i ja u se o sk im o b las tim a: v eć sm o is tak li v ažn o s t ko lib sk e p ro iz v o d n je u u p o š lja v a n ju n e isk o rišćen e ili slabo isk o rišć en e rad n e snage. Z a trg o v ca -p ro izv o d ača ta k v a rad n a sn a g a je b i la je f tin a i isplativa, d o k je z a ra d ­n ik a u ko lib i novi posao značio veliko povećan je p rihoda. Cf. F au jas de S ain t Pond, Jour- ney ThroughE ngland , tom I. G od ine 1778. je d a n fran c u sk i in d ustrijsk i in sp e k to r se p ro ­tiv io u v o đ en ju m ašin a za p red en je , j e r bi one spu ta le razvo j ko libske p ro izv o d n je ; p r i­hodi seoskog stanovn iš tva su m u bili p reči od ek onom skog razvo ja . W adsw orth i M ann, Cotton Trade, str. 504, n a p o m en a 2.

10. F o rtescue , Governance, str. 114-15. C f. slične stavove b isk u p a D žo n a E vim era, c iti­rano u Fisher, ed, E ssays in the E conom ie a n d Socia l H istory, str. 12-13.1 1 .0 zn ača ju takv ih o sećaja , cf. G reen fe ld , „T he W orth o f N atio n s" .12. Cf. C rouzet, „Les sources de la richesse de l'A ng le terre , vues par les F rançais du X V I- IIe siècle", u n jegovom De la supériorité, poglavlje 5, i navedene izvore, str. 488-493. Takode Lacoste, Voyage philosophique, 1,93; C hantreau , Voyage, 1,7; M oritz, Travels, str. 31. E t al.13. D efoe , A P la n ofthe E nglish Commerce, str. 76-77.14. C ro u ze t, D e la supériorité, str. 115, c itira ju ć i J. M eyer, L 'arm em m t nanta is dans la deuxièm e m oitié 4 u X V IIIe siècle (Paris, 1968), str. 252; i C rouzet, „Les F rançais", str. 28. Iz ja v a je d a ta 1792. god ine . O vezi izm eđu velike p o tro šn je i in d u str ija lizac ije (p o tra ž ­n ja i po n u d a) v ideti važan tek s t V ries, „T he In dustria l R évo lu tion".15. O B jenkoru videti C ro u ze t, D e la supériorité, str. 115.16. V id e ti M c K en d rick , B rew er, i P lum b , The B irth o f a C onsum er Society, H op k in s,

B irm ingham ; Sham m as, The P re-industria l Consumer, W eatherill, C onsum er B ehaviour; Berg, ed. M arkets a n d M anufacture; i Berg, A g e o f M anufactures (d rugo izdan je).

574

17. C f. M uller, „Justus M oser", str. 170-171.1 8 .0 kon troverzn im naporim a habzburškog cara da ispravi takve nepravde 1731. godine, ibid. str. 162-63.19. N a prim er, W arren Scoville, The P ersécution o fH uguenots.

20 . O tim tv rdo g lav im Je v re jim a koji su ip ak bili sp rem ni na as im ilac iju , v ideti Endel- m an, R adiçal Assim ilation, str. 9-33.21. Cf. C ro u ze t, „The H ugueno ts and the E nglish F inancial R évo lu tion", u H ig o n n e t e t al, eds, F avorites o f Fortune, str. 221-66.22. S tudeny, L 'invention de la vitesse, str. 184.23. Fukazaw a, „N ot|-A gricu ltu ral P roduc tion" , str. 314-315.24. R aychaudhuri, „N o t|-A gricu ltu ra l P roduc ton", str. 286.25. T ako R e jčauduri, ibid, str. 295, kaže: „A ko je nužd a m a jk a o tkrića, zab o rav ila je na svoje dete u slučaju Ind ijanaca ."26. Ibid, str. 286-87 .27. F. B uchanan , A Jo u rn ey fro m M a d ra s (1807. god ine), c itirano u ibid, str. 291. R ejča- uduri se slaže.28. B ren ing , „Textile P roducers" str. 86. C itirane reči su n jegove.29. O k arav an im a B a n d žara (nom adska kasta), v ideti H abib, A grarian System, str. 62 i B renn ig , „T extile P roducers", str. 68-69. K ako kaže B renig , „vrem e n ije b ilo važno".30. C haudhuri, Trading World, dodatak 5, tabela C. 20, str. 540-41.31. W adsw orth i M ann, The Cotton Trade, str. 117.32. Spear, The M abobs, str. 75. Indijanski brodograditelji bili su cenjeni ne sam o m edu do­m aćim stanovništvom već i u drugim delov im a A zije. E vropljani su im poklan jali povere- n je ne sam o zbog kvaliteta njihovih p roizvoda (tikovina je bila bo lja od hrastovine) i povolj­n ijih cena već i zato što bi se novi evropski brodovi nem inovno oštetili na putu do Indije.33. H abib , „P o ten tialities", str. 63.34. R aychaudhuri, „N ot|-A gricultural Production", str. 292, govori da su indijski brodogra­dite lji bili uspešniji „d ih tung-m ajsto ri" od E vrop ljana. O tehnici Ind ijaca videti B arendse, „Sh ipbu ild ing" i B hattacharya, „A N o te on Shipbuild ing". O psednutost E v ro p lja n a e k se - r im a je sta ra p riča . G im pel, M éd iéva l M achine, str. 65-66, navodi b ro j i razn o v rsn o st ek sera u p rodaji: po la m ilio n a u K aleu 1390. godine; p reko deset tipova ek sera u b ro ju od neko liko dese tina h iljad a (p redočene su i n jih o v e cene) u Jo rk K astlu 1327. godine. S p ec ija lizac ija eksera u k azu je n a razv ijen o st teh n o lo g ije n jihove p ro izvodn je .

35. K uppuram , „A Survey o f Som e Select Industries" , str. 46.36. H abib , „Potentialities", str. 62 i nap o m en a 4, citira jući J. O vington, A Voyage to Sura t in the Year 1689 (L ondon, 1929), str. 166-67. O ving ton kaže d a je ind ijsk im zan a tlijam a b ilo tešk o da p rave satove j e r je p ra š in a spu tav a la točkiće. N ep rih v a tljiv zak lju čak . To m o ž d a je s te p red stav lja lo p rob lem , ali ne i nereši v. A kineski satovi su bili j a d n a im itac i­j a ev rop sk ih . O K lodu M artinu ko ji je iza sebe ostav io v eliko im an je što j o š uvek finan- sira neko liko ško la im en a L a M a rtin iè re u L uknou , K alku ti i L io n u v ideti L andes, Ré­volution in T im e i L 'heure qu 'il est.37. C haudhuri, T rading W orld, str. 273-74 . Cf. B ern ier, Voyage dans les états, str. 168.38. K err, „C olonialism and Technological C hoice", str. 95-97. K er sm atra postupke Indi­

j a c a rac ionaln im , ali rac ionalnost d efm išu i cilj i sredstvo.

575

P O G L A V L J E 1 6 .

1. Cf. re fe re n c e na M ek lo sk ija u L andes, „F ab le" , str. 163, n ap o m en a 27. Po llard , Peace- f u l Conquest, ne sm a tra in d u str ija liz a c iju E v ro p e k ao u poran o dgovor n a b ritan sk i iza ­zov, već kao harm o n ičn u d ifu z iju teh n o lo šk ih tek o v a ko je je d e fm isa lo tržište. B ez sum ­n je, b ilo je i toga . C f. D avis, „ Ind u stria liza tio n in B rita in and E u rope", str. 54-55.2. C itiran o u C rouzet, D e la supériorité, str. 105.3. Ibid, str. 107.4. V o lta ire , E ssa i su r les m ouers e t l'esprit des nations (Paris: G arn ier, 1963), II, 6 9 5 ­697; c itira n o u C ro u ze t, „L es F ra n ça is" , str. 24. P rv i zakon o p rek o o k ean sk o j trgov in i u sv o jen je 1651. god ine, drugi d ev e t g o d in a k asn ije , baš nakon restau rac ije m o n arh ije .5. C ro u ze t, D e la supériorité, str. 110. K ruzo zap až a (str. 4 8 9 , nap o m en a 28) da se tak v a o su d a en g lesk ih p rav ila u trgovini m o že naći u trg o v ačk o m p riručn iku Jacques Savary, L e p a tfa i t négo tian t (prvo izdan je 1675. godine). S d ruge strane, u m em orandum u iz 1711. god ine se tvrd i d a je E ngleska p reduzela d rastične m ere zaštite tek sledeći francusk i p rim er i da su E nglezi bili m nogo p rav ičn iji trgovci [noblem ent] od d rugih naroda. Takvi stavovi n isu n išta v iše od puk ih zap ažan ja .6. C ruzo je to po tk rep io c ita tim a iz razn ih izvora, str. 49 0 , nap o m en a 31.7. R iem , IV, 17.8. M irab eau , str. 47.9. K arl M arks , p red g o v o r K apitala, str. 13. Je d n a od p o sle d ic a vere u te zakone b ila je d e f in ic ija soc ija lis tičkog p u ta u razvo j k o ji je d avao tako veliki znača j teško j in d ustriji, da se to m oglo opisati kao m etalurški fe tišizam . (N ije slučajno Jo s if D žugašvili uzeo nad i­m ak S ta ljin [čelik] kao n om de parti.)10. P re m d a e m p ir ijsk a is tra ž iv a n ja dugo u k a z u ju na sp e c ifičn o s ti n ac io n a ln ih p u te v a ra z v o ja (v ideti, na prim er, C lapham , E conom ie D evelopm ent [1923]), m it o J e d in s tv e n ­om i m ultilinearnom m odelu industrija lizac ije zasnovanom na engleskom iskustvu" opsta-

je , p rk o seć i n ep restan im re v iz ija m a o pštih istina . O tu d a i d ivno (u v iše aspekata) o tk riće O' B ra je n a i K e jd e ra (E co n o m ie G row th in B rita in a n d France) po kom e je F ra n cu sk a naš la sopstveni „put u dvadeseti vek". Z a kritike ovih ikonoklastičkih p rim era videti D avis, „ In d u stria liza tio n in B rita in and E uro p e", str. 4 8 -5 4 .11. To je m iš lje n je D ž o rd ija N ad a la u n jeg o v o j k n jiz i F racaso de la R évolution indus­tria l en Espagna, k o je o p isu je kao „an a lizu fa k to ra koji o g ran ičav a ju p okuša j p rim en e k las ičn o g (en g leskog) m odela ekon o m sk o g ra z v o ja u slučaju Špan ije".12. G ood, Econom ie Rise, str. 11-12; K em p, Industrialization, str. 2 6 -2 7 .0 onom e što bi se danas m oglo nazvati politički ko rek tn im napadom n a takve p rozapadnoevropske zak ljučke v ideti, Tim e a n d the Other. C f. L andes, „T im e o f O u r L ives", str. 719, napom ena 7.13. C f. D om ar, „C auses o f S lavery o r S e rfd o m ".14. C itiran o u B radley, G unsfor the Tsar, str. 132.15. C risp , „L ab o u r and In d u stria liza tio n in R u ssia" , u M a th ia s i Postan, eds, The C am ­bridge E conom ie H istory o f Europe, tom V II, p o g lav lje 2, str. 330. T a c if ra (4 m iliona) p re d s ta v lja la je oko 6,5 po sto ukupne p o p u lac ije . N je n a re la tiv n a v red n o st je m ala, ali ap so lu tn a je znača jn a .16. N eki naučn ic i bi istakli d a je e m a n c ip a c ija b ila n e e f ik a sn a je r n ije b ila sv eo b u h v a tn a (na p rim er, o čuvane su k o lek tivne seoske o b av eze ) - cf. G erschenkron , „D ie V orbed in-

576

gungen", str. 25. Ja bih veći akcena t stavio na o s lo b a đ an je radne snage u in d ustriji - već an g ažovane i one ko ju je trebalo uposliti.17. Izvešta j iz p ro leća 1859. godine, naveden u H am erow , S o c ia lFoundations, str. 120.

Iz ra z o m „ p ro h ib itiv n i s is tem " a lu d ira se n a z a b ra n e o d re đ e n ih p ro iz v o d a , n a ro č ito pam učnih , da bi se p odstak la i zaš titila m lada d o m aća industrija .18. D o s j t f i n e še zd ese tih g o d in a dev e tn aes to g v e k a še sn aest d ržav a n em ačk e k o n fe ­d erac ije sa 34 m ilio n a stanovn ika usv o jile su novu up ravu ; sedam d ržava sa 7 m iliona stan o v n ik a b ilo je u p ro cesu tranzic ije , d o k su se d v an aest n jih sa 4 ,5 m ilio n a ljud i d rža­lo starog p o re tk a - H am erow , S ocia l Foundations, str. 121.19. H eckscher, M ercantilism , 1,64.

20. H eckscher, ibid, 1,72, navodi da su najv iši zvan ičn ic i za tvara li oči p red takvim pos­tupcim a; tako je načeln iku za o d ržavan je p u teva u Istočno j P ruskoj 1644. godine uz novu ta r ifu p ro s leđ en o n a re đ e n je d a je n ikom e ne o tk riva . T eško je shvatiti takvu stra teg iju , sem ako su i na jv iši slo jev i vlasti uzim ali deo takve p rljav e zarade.21. P rim er sa ekonom skim im p lik ac ijam a naći ćete u K oerner, „L innaeus' F loral T ran s­plants", o pro jek tu o d g a jan ja strane flore u Švedskoj u osam naestom veku. L ine n ije uspeo u svojoj nam eri da o d g a ja čaj na severu, ali je svo jim nap o rim a na jav io velika u n ap ređ e­n ja u bo tan ic i do ko jih su dovela geografsk a o tkrića.22. A nalizu sam preuzeo iz Tortella, „P atterns o f E conom ie R eta rdation", str. 8-9.23. T o rte lja to kaže na drugi način: kom parativni nedosta tak S vajcarske u p o ljop riv red i je bio m nogo veći. C itira ju ć i Bergier, H isto ire économ ique, str. 106, 179, ističe da počev od sredn jeg veka Š v a jcarsk a u v o z ila skoro 50 posto hrane. A li kom p ara tiv n a p re d n o stje re la tiv n a kategorija : odnosno , šv a jcarsk a in d u strija je b ila isp la tiv ija , bez obzira n a sub­v en c ije ko je je v lad a o d v a ja la z a po ljop riv redu .24. T ortella, „P a tte rn s o f E conom ie R eta rdation", str. 11.25. V ideti, „L a p énurie d 'e n tre p re n e u rs" , str. 63-64.26. B radley, G uns fo r the Tsar, str. 45.

PO G LA V LJE 17.

1. F reudenberger, „T he Schw arzenberg B ank", str. 51 i passim .1. V ideti Landes, „V ie ille banque et banque nouvelle" , i H ankers and Pashas.3. O in teresim a R o tšilda u industriji i saobraćaju , videti istoriju banaka i bankarskih p o ro ­d ica N ila Fergusona.4. Cf. Barbier, F inance e t politique, pog lav lje 14: „Fould après Fould", u kom e se u tv rđu­ju veze izm eđu nem ačkih bankarsk ih porodica, G unzburgovih (poslovni naslednici Stigli- ca, v ezan i b rak o v im a za B ro n fm an o v e) u Sankt P etersburgu, L azaro v ih i F irtadoov ih u F rancusko j i a ristok ra tsk ih k rugova (feu d a ln ih i n apo leonovsk ih ) sa vinograd im a, k o n ji­m a i sitnim za jm o v im a.5. P ored S ocié té G én éra le u B rise lu , p o sto ja la je i A . S ch a ffh a u se n 'sc h e B a n k v ere in u K olon ji, p riv a tn a b an k a ko ju je kriza 1848. god ine p rim o ra la na udruženo v lasn ištvo . Z a opšte u v e ren je da su b raća P e rje izm islila novi ob lik finansijske instituc ije o dgovorn i su radov i p o p u t P lenge, G rùndung u n d G eschichte des C rédit M obilier, na šta je ukazao G eršenkron u svom delu E conom ie B ackw ardness in H isto rica l Perspective. (N aslovni esej n ap isan je 1951. god ine.)

577

6.1 N em ci, nakon prog lašavan ja zakona iz 11. ju n a 1870. S uština je b ila u p itan ju m ože li po je­d inac osnovati deoničarsko društvo ograinčene odgovornosti bez p re thodne v ladine dozvole. U carskoj Rusiji, dekretom iz 1836. godine, koji je bio na snazi sve do revolucije 1917. godine, v last je m orala d a am inuje osn ivan je takve kom panije - F. C rouzet, u M oss i Jobert, eds, N a is­sance e t mort, str. 201. U S jedin jenim D ržavam a pravila nisu b ila ista u svim državam a, ali je partnerstvo bilo dom inatan ob lik vlasništva sve do sedam desetih god ina devetnaestog veka. Jedan od raz loga bio je taj što su banke im ale više sluha za neograničenu odgovornost.7. V ideti R. T illy, „G erm an B ank ing , 1850-1914".8. Ibid, str. 113. Sav in d u str ijsk i k ap ita l? Ili sam o onaj ko ji su im ala j a v n a d eo n iča rsk a d ruštva?9 . 0 tr iju m fu lib era lizac ije trgov ine , v ideti Levasseur, H isto ire des classes ouvrières ...de 1789 à 1870, tom II, k n jig a V I, p o g lav lje 5. Taj uspeh je b io k ra tk o g veka . N a p očetku su rove f in a n s ijsk e i trg o v in sk e k rize (1873), vodeće in d u strijsk e n ac ije su se v ra tile p ro ­tekcion izm u (N em ačka, A ustrija , Ita lija , 1878-1879; F rancuska, M elin , 1892). S jed in jene D ržave su p reduzele m nogo strože m ere zaštite nego E v ropa (bez R usije). Jedino je V elika B r ita n ija o s ta la v e rn a s lobodnoj trgov in i, p rem da su i tam o z a g o v o rn ic i p ro tek c io n izm a bili sve b u čn iji. V ideti B a iroch , E conom ies a n d W orldH istory, str. 16-55, ko ji, z a razliku od v odećih ek onom ista , sm a tra d a je p ro tek c io n izam im ao d o b rih strana.10. V ideti A ndré T hu illie r, E conom ie e t society nivernaises, p o g la v lja IX i X.1 1 .0 tom re tk o m p re u sm erav an ju sa trgov ine na bankarstv o v ideti L andes, B ankers a n d

Pashas, p o g lav lje I.

12. O S e ije ro v im a i o s ta lim „u sp ešn im " lo ren sk im b iz n ism e n im a u P arizu to k o m re ­v o lu c ije i za v rem e carstva , v id e ti B ergeron , Banquiers, str. 54-55. O u lozi S e ije ro v ih u k arije ri In ja sa de V en d e la i v ra ć a n ju p o rod ičnom poslu sa že leza ram a, kao i p reu z im a­n ju k o v ačn ice u M u a jev ru , v ideti W oro n o ff, L'industrie sidérurgique, str. 485 .13. V ideti S y lla i T oniolo , eds, P atterns ofEuropean Industrialization.

PO G L A V L JE 18.

1. H arris, „T he F irs t B ritish M e asu res" i ,,Law, E sp ionage, and the T ra n s fe r o f T echno- logy "; C e lla rd , J o h n Law, str. 180-181.2. L andes, R évolution in Time, str. 161.3. Y oung, A S ix M o n th s Tour through the N orth o f E n g la n d (2. izd an je , 1771), c itirano M u sso n i R ob in so n , Science a n d Technology, str. 216, n ap o m en a 3.4. Im a i s lu č a jev a k a d a su p a tr io tsk a o se ćan ja n ad v lad a la m a te rija ln u korist. V ideti L an ­des, R évolution in Time, p o g lav lje 10: „T he F rench C o nnection" , o m eđ u n a ro d n o m n ad ­m e ta n ju u k o n stru isa n ju p o m o rsk o g h ronom etra .5. O B o lto n o v o j n eu m o rn o j po traz i za ta len tovan im z an a tlijam a („ fra n c u sk a u n ap ređ e ­n ja lu k su z n ih p ro izv o d a n isu p re s ta ja la da g a o p č in jav a ju " ) , v ideti M usson i R obinson , Science a n d Technology, str. 218-21 .6. Ibid, str. 225 -227 .7. H arris, „ Industrie l E sp io n ag e in the E igh teen th C entury ," u n jeg o v o j kn jiz i E ssays in Industry, str. 164-65. H aris je dao p riličn o d e ta ljan p rik az tih „ n ju šk a la " u ,,A F re n ch In dustria l Spy".

578

8. H arris, E ssays in Industry , str. 170.9. Ibid, str. 171. H aris s p ravom ističe d a je skoncen trisanost šp ijuna na B ritan iju ukaz i­v a la na „cen tralizovanost inđsu trijske revo lucije i n eosporno p o tv rđ iva la tehnološku nad ­m oć B rita n ije " . D a lje , d a j e „ b r ita n sk a te h n o lo šk a p re d n o s t b ila k u m u la tiv n a i d a je p riv lač ila p ažn ju pre k rupnih skokova u ekonom ski napredak" - ibid, str. 164.10. O A Jfe jk u , videti H arris, „A ttem p ts to T ran sfe r E nglish Steel" i „M ichael A lcock and

the T ransfer o f B irm ingham T echnology". U drugom članku se navodi d a je otac A lkokove „prija teljice" poricao d a je ona b ila A lkokova ljubavn ica k a d a je gospoda stigla u L a Sarite. Š ta god d a je istina, s igurno je da su A lkokov i fran c u sk i k onkuren ti koristile te g lasine da ga d isk red itu ju pred v lastim a. (Francuzi su prestali da se zg ražavaju nad takvim stvari­m a i sada se čude p u ritanskom žaru am eričk ih o ružan ih sila.)11. O K okerilovim a, videti M okyr, [ndustrialization in the L ow Countries, pog lav lje II;

takode D em oulin , G uillaum e 1er, i H enderson, B rita in a n d Industria l E urope. M ok ir c iti­ra reči iz N isa rd o v o g č lanka „S o u v en irs de voyage, le pays de L iège" R evue de Paris, b ro j 24. (1835), str. 130-146. D žon je im ao dva sta rija brata, V ilijam a (ju n io ra ) i D žejm - sa. O ba su se n ase lila u R usiji: V ilijam je o tvorio p red ion icu vune u G ubenu , a D žejm s

je p rav io m ašine u A kenu - H enderson , Sta te a n d the Industria l Révolution, str. 113.

12. E ron de V ilfos, 1803. god ine, citiran u W oronoff, L 'industrie sidérurgique, str. 318. M oguće je d a je kon tekst te iz jave A in ijensk i m ir koji je om ogućio F rancuskoj da dovede britanske p reduzetn ike i tehn ičare.13. M acL eod , „S tra tég ies fo r Innovation", str. 302.14. K uznec je video to do b a kao p o če tak sedam naestog veka. M alo je p ren ag lio sa tim

zak lju čk o m , ali je s p ravom m islio d a je k o m binacija nauke i teh n o lo g ije b ila p resudna.15. V ideti oštru kritiku R eom irove p rocene i p o n ašan ja u F rédéric Le Play, A nna les des

M ines, 9 (1846), c itirano u H arris , „A ttem pts to T ran s fe r E ng lish Steel T echn iques" , u E ssays in Industry, str. 109, napom ena. 18. O R eom iru , videti ibid, str. 84.16. W oro n o ff, L'industrie: sidérurgique, str. 351.17. Ibid, str. 352-53.18. O Fišeru, videti H enderson, J. C. F ischer. F iše rje vodio neprocen jivo važne dnevnike,

ko je je u red io i izdao K arl Šib.19. V ideti Haber, C hem ical industry, str. 128-136,169-198; iT rav is, The R ainbow M akers, str. 237-39, koji ističe napredne stavove m ladih nem ačkih hem ičara o ulozi tehnologije.20. H aber, C hem ical Industry, str. 84.21. M ilw ard i Saul, E conom ie D evelopm ent, str. 230.

PO G LA V LJE 19.

1. B ro jk e sam p reuzeo iz E n g erm an i S okoloff, „F actor E ndow m ents", tab e la 4; obratite se tam o naveden im izvorim a. T reb a reći da su takve p rocene, posebno za ran ije godine, rav n e izm išljo tin am a, p ro izv o d h e ro jsk ih m an ip u lac ija i n ag ađ an ja (da ne p o m in jem o g reške u izvornim podacim a) - cf. R andall, „Lies, D am n Lies, and A rgentine G D P". Stvar u složn java ran jivost m eđunarodnih p o ređ en ja k o ja se ne oslan ja ju na ekvivalente kupovne m oći. A ko bi se uzeo u obz ir k o lap s m eksičkog pezosa u periodu od d ecem bra 1994. do ja n u a ra 1995. godine, b ro jk e za M eksiko bi bile niže. A li brži ekonom ski rast A m erike je

579

nesporan . Z a d ru g ač iju p ro cen u , zasno v an u na pod ac im a o im ovin i k o n v e rto v an o j u p ri­hod, videti G arc ia , „E co n o m ie G ro w th ", str. 53-54.2. V ideti C aves, „ 'V e n t fo r S u rp lu s ' M odels o f T rade" i „E x port-L ed G ro w th "; B aldw in , „P atterns o f D ev e lo p m en t" ; W atk ins, „A Staple T h eory o f E co n o m ie G ro w th "; i G arcia , „E conom ie G ro w th and S tagn a tio n ".3. To je teza S ten lija E n g erm an a i K eneta S okolova p red stav ljen a u n jih o v o m ese ju „Fac- to r E n d o w m e n ts" . V ažn a i iz u z e tn a analiza . Z a p a ra le ln e a rg u m en te v ezan e za „ e n d o ­genu" ek sp lo a tac iju i p ro iz v o d n ju sirov ina (S je d in jen je A m eričk e D ržave su po tom p ita­n ju b ile v iše neg o srećne), v id e ti D av id i W righ t, „ Increasing R e tu rn s" .4. F ischer, A lb ion 's Seed, str. 174.5. Sm it, B ogatstvo naroda, k n jig a IV, p o g la v lje 7, deo 2; „ U zro c i p ro sp e r i te ta n ov ih ko lo n ija" .6. Sm it, B ogatstvo naroda, k n jig a I, p o g lav lje 8: „0 cenam a rada".7. O ba c ita ta su iz F ischer, A lb io n 's Seed, str. 560.8. V ideti H artley , Ironw orks on the Saugus.9. C itirano u H isto ry o f A m erican Technology, str. 89.10. F ischer, A lb ion 's Seed, str. 860.11. N o v a g en e rac ija ek o n o m sk ih isto ričara n ije zad o v o ljn a on im što n aziva „ in te lek tual­

no nep ro d u k tiv n im k u ltu ra ln im esencija lističk im o b ja šn je n jim a" , „nečuveno n eo d ređ e­nim i teško p rocen ljiv im " i zah tev a regresione analize koje ko riste , ja s n e , određene i široko p rim en ljiv e sistem e m e re n ja " - C a rlton i C oclan is, „T he U n in v en tiv e S ou th?" str. 304, 326. A ko i zan em arim o p itan je zašto kultu ru nazivati „ in te lek tualno nep ro d u k tiv n o m " ili „esen c ija lits tičk o m " (m o žd a je teško k v an tifikova ti je , ali da l i j e uopšte važno?), o sta je kao p rob lem to što re g re s io n a analiza, naravno, ne uz im a u obzir ono što izostav ite i što o stav lja „n eo b ja šn jen " rez idual. P ogodna je z a m eren je re la tivne važnosti zadatih fak to ­ra, u ovom slučaju m erljiv ih ekonom skih prom enljiv ih , ali je u drugim situacijam a nepouz­dana.12. Jerem y, Transatlantic In dustria l Révolution, str. 254.13. G ibb, Saco-L ow ell Shops, str. 10, citirano u O liver, H isto ry o f A m erican Technology, str. 158. V ideti i R o senberg , „A n g lo -A m erican W age D iffé re n c e s" , koji ističe da iako su p late n ek v a lifik o van ih rad n ik a b ile veće u A m eric i nego u B ritan iji, A m erikanci su m ogli da u p osle „n a jb o lje " p ro izv o đ ače m ašin a z a m an je novca.1 4 .0 tom sup ro tnom teh n o lo šk o m toku videti M usson i R ob inson , Science a n d Techno­logy, str. 62-64. O ni n av o d e reč i M e tju K urdsa , p ro izv o đ ača m aš in a iz M ančestera , u p u ­ćene p a rlam en ta rn o j k o m isiji 1841. godine: „ ...S m atram da n a jv eć i deo... po tpuno novih p ro nalazaka , od n o sn o svih n o v ih id e ja k o je p o v ezu ju od ređ en i p ro c e s i m ašinu , dolazi spolja, p osebno iz A m erik e ."

15. Jerem y, Transatlantic Industria l Révolution, str. 253.16. Ibid, str. 252.17. V ideti B roadberry , „C o m p a ra tiv e P ro d u c tiv ity in B ritish and A m erican M an u fac tu - ring".18. V ideti E isler, ed. T he L o w ell Offering.19. O n eg a tiv n o m asp ek tu ra d a u fab ric i, v ideti D ublin , W omen a t Work, i Z o n d e rm an ,

Aspirations andAnxieties.20. C itirano u Jerem y, Transatlantic Industria l Révolution, str. 253.

580

21. R osenberg , P erspectives on Technology, str. 39-40.22. O važnosti m ontažne izgradnje videti G iedion, Space, Time, andA rchitecture-, i R osen­berg, P erspectives on Technology, str. 38. Č uju se m iš lje n ja da su m nogi p ro izvodi (uk­lju č u ju ć i kuće) dostupn i b rita n sk im p o tro šač im a p re d sta v lja li p o g o d n o sti sk rivene za standardne p o d a tk e o p rihodu ili p ro izvodu , ali da su znatno povećava le životn i standard- ef. P rž$ T „E co n o m ie P e rfo rm an ce and E ducation", str. 155. A li m alo ljudi se oprede- ljiv a lo za b ritan sk e kuće od k am ena i cigli (h ladne čak i u avgustu), što u kazu je na to da su am eričke kuće, m a ko liko je d n o s ta v n e i jed n o ličn e , o m ogućavale veći k o m fo r za m a­n je para. S taviše, lako je instalirati vodovodne i elek trične insta lac ije u z idove m ontažnih kuća, što je om ogućilo rano u sv a jan je takv ih pogodnosti poput hladne i tople tekuće vodei cen tra lnog g re jan ja . S d ruge strane, evropske kuće sa c ig lam a i g ipsan im k o n stru k c ija ­m a o tp o rn ije su na vatru, što m ože biti velika p red n o st kada „gori pod nogam a".23. R osenberg , P erspectives on Technology, str. 42.24. O stan d ard im a sličnosti i den tičnosti videti Landes, R évolution in Time, str. 283-85,i pog lav lje X IX : „N ot O ne in F ifty T housand".25. N ath an R osenberg , P erspectives on Technology, str. 17, naziva taj fenom en teh n o lo š­kom k o n v erg en c ijo m , j e r u o čav a da z a jed n ičk e tehn ike p rib liža v a ju raz lič ite grane. Ja b ih se p re o p red e lio z a izraz teh n o lo šk a p ro life ra c ija ili m eđ u odnos ko ji b o lje o p isu ju š iren je teh n ik a p reko različ itih prim ene.26. G eorge T alcott, u S. V. B enet, ed, A Collection o fA nnualR eports ... R ela ting to the O rdnance D epartm ent, I, 395, citirano u G ordon , ,,W ho T u rn ed the M echanical Ideal", str. 746.27. Cf. R osenberg , A m erican System ofM anufactures.28. E rickson , A m erican Industry, str. 132.29. C itirano u O liver, H istory o f A m erican Technology, str. 375.30. A bram ovitz i D avid , „C onvergence and D eferred C atch-up", str. 21. Podaci su preuzeti iz A ngus M addison , „E xplain ing the E conom ie P erfo rm an ce o fN atio n s" , tabele 2-1 (str. 2 2) i 2 -4 (str. 28), izraženi u ekv ivalen tn im do larsk im v red n o stim a na osnovu kupovne m oći.31. Taj i naredn i c ita t su iz k n jige B ogatstvo naroda, k n jig a IV, pog lav lje 7, deo 2: „U zro­ci p ro sp erite ta n ov ih ko lon ija" .32. B ogatstvo naroda, k n jig a П, poglavlje 5: „0 različitim načinim a angažovan ja kapitala".33. C ook, The L on g Fuse, str. 58-59.34. M odern i kvan tita tivn i ekonom ski istoričari probali su da izm ere te re t koje su te m ere nam etnu le am eričk im k o lon istim a i zak ljuč ili d a je bio beznačajan . To je trebalo da im pli­c ira da su ekonom ski razlozi bili sam o povod, a da su am erički kolonisti im ali d ruge m o ­tive za rat, jo š gore, da su p rosto bili nezahvaln ici. A ko i zanem arim o greške u p roračuna- v an ju te re ta i m ašto v ita razm a tra n ja šta bi b ilo da n ije bilo zak o n a o p rekookeansko j tr­govin i, sâm po k u ša j da se k v a n tif ik u je n eč ija n ev o lja i da se na osnovu to g a zak ljuč i da li je ra t bio o p ravdan čini se naivnim . V ideti T hom as, „A Q uantita tive A pproach", i Sa- w ers, „T he N av ig a tio n A cts R ev isited", kao i tu navedene re fe rence .35. C itirano u C ook, The L ong fuse , str. 59.

581

PO G LA V L JE 2 0 .

1. C f. H u m bold t, Rela tion historique, ed. T u la rd , str. 252.2. F isc h e r,A lb io n 'sS eed , str. 26 i n ap o m en a 5. U V ird ž in iji, z em lji p lan taža, o d nos je bio 4 : 1 ; u B razilu , državi šećera i robova, 100 p re m a 1.3. U č lan k u u Q u arte rly R eview , 35, govori se (str. 537) o p o d e la m a la tin o am eričk o g d ru štv a po boji kože: „raz lič ite k lase ko je su v rem enom , v iše d ruštv en im p rav ilim a nego pod u tica jem zakona, ra sp o re d e n je na raz lič ite p o lo ža je u d ru štv u u zav isnosti od stepe- na sličnosti s be lom ra so m " . C itirano u R o d n ey i G raham , R eports ofthe P resen t State, str. 12.4. C f. F ischer, A lb ion 's Seedi, str. 240-246 , i h ije ra rh ijsk im v red n o stim a i in s titu c ijam a ju ž n e E ngleske .5. „B u en o s A jre s se n ije to liko za lag ao z a n e z a v isn o st ko liko m u je o n a p a la s neb a" - R o d n ey i G raham , R eports ofthe P resen t State, str. 28-29.6. D ru g ač ije m iš lje n je po traž ite u F urtado , E conom ie G row th o fBrazil, str. 109.7. Cf. F aith , The W orld the R ailw ays M ade, str. 156, c itira ju ć i F erns, B rita in andA rgen ti- na: „A rg en tin a n ije že le la da in v estira u tak v e poduh v a te niti da ih k o n tro liše , bez ob z i­ra na slobodu s k o jom su u n o v in am a i u k o n g resu k ritik o v an e tak v e ak tivnosti... m nogo u n o sn ije je b ilo p rep ro d av a ti zem lju , stoku i vun u i in stitu c io n a lizo v a ti zak u p zem lje sa udelom , čem u je že lezn ica d av a la velik i p o d stica j o tv ara ju ć i pu t prvo ka trž ištu B uenos A jre sa , a za tim i o sta tk a sveta..."8. M u lle t des E ssards, Voyage en Cochinchine, str. 95.9. O p isano u R ock, Argentina, str. 25 . O ekserim a, v id e ti E. A. J. C lem ens, The L a P la ta C ountries o fL a tin A m er ica (1886. god ine), citirano u R ock, „F eatu res o f Industrial D ev e­lo p m en t" , str. 8; takode, M u lle t des E ssa rds, Voyage en Cochinchine, str. 89.10. R ock, „F ea tu res o f Industria l D ev e lo p m en t" , str. 7.11. N ap isao S arm ijen to u peto j decen iji dev e tn aes to g veka , citirao R ok, ibid.12. Juan B au tis ta A lberd i, B ases e p u n to s d e p a rtid a p a ra la organization po litico d e la

R epûblica A rgen tina (1852. god ine), c itirano u Shum w ay, invention o f Argentina, str. 149.13. „Č ak i danas su a rgen tin ske crkvene vo d e n a jk o n zerv a tiv n ije , ako ne i n a jreak c io n ar- n ije u L atin sk o j A m eric i." - Shum w ay, Inven tion o f Argentina, str. 150.14. A de lm an , F ro n tie rD evelopm ent, str. 105.15. K ro u t i Fox, The C om pletion oflndependence, str. 53-57.16. F ish , R ise ofthe Com m on M an, str. 130. N isu se svi slagali s tim opštim o h rab riv a ­n jem n a se lja v a n ja zapada . S ta rije d ržave su tv rd ile d a će tako p o v o ljn i uslov i n a se lja ­v a n ja podstać i n jih o v e stanovnike da em ig rira ju , što se i desilo . A ro b o v lasn ičk e zem lje je uznem irav a lo što ro b o v lasn ic i n isu bili p riv ileg o v an i: sv im a se delilo isto . C ilj je bio d a se ohrabri s tvaran je d om aćins tava , ne p lan taža .17. F ish , R ise ofthe Com m on M an, str. 118.18. R. C ortés C onde, „T he G ro w th o f the A rg en tin e E co n o m y ", u B ethell, ed, A rgentina

Since Independence, str. 75.19. B ethell, ed, Argentina, str. 55. Jedan p o k aza te lj razlike izm eđu am eričkog i a rg en tin ­skog o se ća ja iden tite ta i svrhe b io je to što su n akon u sp o s ta v lja n ja rep u b lik e S jed in jen e D ržave o rgan izovale opšti pop is s ta n o v n iš tv a na svak ih deset godina, dok je A rg en tin a to prvi p u t u rad ila 1869. god ine, d rugi p u t šest g o d in a k asn ije - ibid, str. 54.

582

20. O snovni izv o r tih p odataka je R ock, A rgen tina 1516-1987, str. 141-45, 164-67.21. B ro jk e su p reu ze te iz H isto r ica l S ta tistics ofthe U nited States, red A i C.22. Ibid, red C 115-32.23. R ock, Argentina, 1516-1987, str. 89.24. J u a n A. Justo , In ternacionalism o y p a tria (B uenos A ires, 1933. god ine), c itiran o u C o rn b m , „E uro p ean Im m igran ts" , str. 233.25. Č ak su i n a je fik asn iji fa rm eri na n a jp lo d n ijem zem ljiš tu trpeli su (trpe) gub itke usled n iž ih cena. N a dobiti su (bili) n a jv iše po trošači. E rik R einert, „S ym ptom s and C auses o f P overty", u k azu je na kon trast izm eđu tog „klasičnog" obrasca p reraspodele dob itka usled tehno lošk ih prom ena, koji sm atra posebno tip ičnim za po ljopriv redu i „prita jenog" obras­ca in d u str ija (de lim ično) za tvo ren ih za nov a z n a n ja i tehn ike. K oristi reč p rita je n j e r se „sile z e m lje k o ja p ro izv o d i (kap ital, rad i v lada) p rak tičn o , p rem d a ne u zav eren iš tv u , ta jn o sp o razu m ev a ju o tim dob icim a", (str. 84).

26. L andes, R évolution in Time, str. 326.27. Shum w ay, Inven tion o f Argentina, str. 156, nap o m en a 3.28. R ock, Argentina, 1516-1987, str. 233.29. C ortés C onde, C orrientes imm igatorias; C ornb lit, „E uropean Im m igran ts" , str. 230. P rvi popisi p o k azu ju da su deseti deo industrijskog sek tora p redstav lja le u služne firm e: o b u ća rsk e , fo to g ra fsk e , šn a jd e rsk e i frize rsk e ra d n je - z a sve sitn ice bez k o jih se n ije m ogao zam isliti gradsk i život. Popis iz 1935. god ine ih n ije uvrstio u industrijsku delat- n o st - L ew is, C risis o fA rgen tine Capitalism , str. 35.30. L ew is, Crisis, p o g lav lje 6: „L abor". C ita tje iz p o g lav lja 103.31. V ideti ibid, str. 492.32. P ed ro de A zevedo , c itirano u F reyre, The M asters a n d the Slaves, str. 41.33. B atou, C ent ans, p o g lav lje 8: „L 'esso r économ ique du Paraguay".34. O toj takozvano j rev iz io n ističk o j školi, v ideti Pastore, „S tate-led Industria lisa tion", ko ji, izm eđu o sta log , c itira W higham , „T he Iron W orks o f Y bycui"; V era B linn R eber, „M o d ern iza tio n f ro m W ithin: Trade and D evelopm en t in Paraguay, 1810-1870" (Ship- pensburg U niv, C arlisle, PA. 1990); i Batou, C ent ans, koji to sm a tra jo š je d n im prim erom m nogo opširn ijeg o b rasca evropske odbojnosti p rem a (zastarelim ) in ic ija tivam a „trećeg sveta". O sličnom revizionističkom pristupu argentinskoj istoriji, Pastore citira Tulio Halperin D onghi, E l revisionism o historico argentino (B uenos A ires, 1970).

35. C f. B atou, C ent ans, str. 223, napom ena 13, koji navodi d a je autor tog op isa G ram sci.36. B atou, C ent ans, str. 232, c itira ju ć i A. G arc ia M ellid , P rocess a lo sfa ls ifica d o resde la h istoria d e lP araguay (B uenos A ires, 1963).37. B atou, C ent ans, str. 260. P o ređ en ja radi, B atu navodi sledeće podatke: 8 do 10 posto z a A rg e n tin u 1865. god ine, lO d o 15 posto za K o lum biju p re 1870. godine, 18do 20 p o ­sto za M eksiko 1873.38. U okviru te k am p an je vlastodršci i krupni trgovci iz B uenos A jre sa neprestano su za t­varali ušće Parane, o d seca ju ć i „guaransku repub liku" od m ora. V ideti tabelu tih b lokada u B atou , C ent ans, str. 241. M e đunardn i zakon d efin iše b lokade kao ratni čin, što znači d a je A rgen tin a b ila u ratu s P aragvajem od 1827. do 1852.3 9 .0 tim indu strijam a, od ko jih se veći deo po jav io pedesetih god ina devetnaestog veka tokom v ladav ine K arlo sa A n to n ia L opeza, videti B atou, C ent ans, pog lav lje 8; P astore, „S ta te-led In dustria lisa tion"; W higham , „Iron W orks o f Y bycui".

583

4 0 . Z a p ro p a ra g v a jsk o tu m a č e n je v ideti B atou , C ent ans, str. 263 -266 .4 1 . V ideti tabelu u B atou , C ent ans, str. 249, k o ja navodi d a je 1865. god ine broj stanovni­ka b io 7 5 0 .0 0 0 ,2 3 0 .0 0 0 1872. N ek i naučn ic i o spo rav a ju takav pad, ko ji je dugo b io sm a­tran sve tom istinom . R eber, „T he D em o g rap h ics o f P arag u ay ", sm atra da u V elikom ratu n ije stradalo p rek o p ed ese t posto s tan o v n ik a (m u šk araca m nogo v iše ), već m nogo m a­n je , izm eđu 8,7 i 18,5 posto. D rugi sm atra ju te rev iz ion ističke p rocene „zasnovane n a ne ­lin earn o j reg re s iji s p rem alo stepena slobode „ (Pasto re, „S tate-led industria lisa tion", str. 296 , n a p o m e n a 3) n ep rih v a tljiv im .42 . B a tou , C ent ans, str. 267.

PO G LA V L JE 2 1 .

1. Iz W elsh , A B o rro w e d Place, str. 16, ko ji c itira ne navodeći izvor.2. O ju ta r n jo j ce rem o n iji v ideti L andes, R évolution in Time, str. 51-52; tak o d e H uang , 1587, a Y ear o fN o S ign ificance .3. N e jta n S iv in govori o ,,o z n a č a jn o j soc ija lno j stab ilnosti i k u ltu rn o j h o m ogenosti ko ja skoro da n ije n au d ila trad ic io n a ln im v red n o stim a i fo rm a m a č iju je k rea tiv n o st z a u zd a la in te lek tu a ln a ru tina" - „S cience and M ed ic ine", u R opp, ed, H éritage o fC hina , str. 166.4. P ism o fran c u sk o m m in istru K olberu iz 1675. - L andes, R évolution in Time, str. 45.5. V ideti C ipo lla , C locks a n d C ulture ; i L andes, R évolution in Time, p o g lav lje 2.6. Spence, E m peror o fC hina, str. 74.7. V ideti C ipo lla , Guns, Sails, a n d Em pires, posebno str. 116-119. C ip o la n ije sino log i m ogao je d a koristi sam o ev ro p sk e izvore, u k lju ču ju ć i svedočen je h rišćansk ih m isio n arai pu tn ika , ali n jeg o v a „g lobalna perspek tiva" o m o g u ćav a m u k v alite tno in teg ra lno sag le­d av an je k o je n ed o sta je specija lis tim a.8. M u, The W ilting o fth e H u n d red F lo w ers (N ew York, 1963), str. 76-77, citirano u C ip o l­la, Guns, Sails, andE m pires, str. 120.9. Taton, ed, G eneral H istory, П, 592.10. Ibid, 590.11. Ibid, 589, n ap o m en a 1.12. To je je d a n od n a jv ažn ijih d o p rin o sa k n jig e A lan a P erfita , L'em pire immobile. Pošto

je im ao p ris tu p k inesk im arh iv am a, u k lju ču ju ć i ca rske spise, P e rfit je u m o g u ćn o sti da ra z o tk rije licem erje b iro k ra tsk o g aparata .13. C ipo lla , Guns, Sails, andE m pires, od str. 120.14. P ey re fitte , L 'em p ire im m o b ile , str. 286. S ton tonov c ita t je iz fran c u sk o g izd an ja n je ­g o vog putop isa: Voyagèen Chine e t en Tartarie (6 tom ova; Paris, 1804),VI, 6. H ukove reč i su iz n je g o v e k n jig e Souven irs d 'un voyage, IV, 81. E ric Jones, „T he R eal, Q u es­tio n ", str. 12-13, sm atra da su ta sećan ja tek „površne im p resije" . N e slažem se. N jih o v a sv e d o č e n ja se p o k la p a ju , o d s l ik a v a ju s ta n je u m a i o d g o v a ra ju o n o m e što z n a m o o teh n o lo šk im to k o v im a u K ini. D žo u n s u k azu je na „s ličan" k o n zervativ izam u E nglesko j nakon rata (radnici su odbijali da ko riste am eričku tehnolog iju ), a E n g le sk a je „brzo usvo­

j i l a m noge am eričke tehn ike". L oš prim er.15. F a irb an k i R eischauer, E a stA sia , str. 291, c itira ju ć i O sh im a, E conom ie Growth, str.34. F erb an k i R a jšau er sm atra ju d a je razlog k ineske „stab ilnosti" b io „ p e rfe k c ija ko ju su

584

k in esk a k u ltu ra i o rg an izac ija d ruštva dostig li do trinaestog veka". K ontrast u odnosu na E v ropu punu n esav ršenosti n ije m ogao biti oštriji. C f. C rone, P re-Industria l Societies, str. 172-73: „ K in a je b listav i p rim er uspešne c iv ilizac ije ... D o s tig la je v ruhunac ekonom ­skog razv o ja kakav je bio m oguć u pred industrijsk im uslovim a, potom stala: nem a dokaza ni o je d n o j sili ko ja ju je gura la u drugom sm eru ..."16. C f. Jones, „The Real Q uestion", str. 8-9, k o g a je d n a k o brinu te a priori p rim ed b e na is traž iv an ja o k ineskom nazadovanju : „N e v id im zašto ne kriviti sinologe; p itan ja se ne č in e tc r je i ic io /n im kada je u p itan ju društvo ko je je u p rošlosti ostvarilo tako m nogo, a za tim j « S tag n ira lo m n o g o v ek o v a .”17. Taton, ed, G enera l H istory, II, 590.18. Cf. G oldstone, „Gender, W ork, and C ulture", koji sm atra da j e carska v lada podržavala

tak v a og ran ičen ja , j e r j e sm atra la da „ jačav a ju pozic ione u loge" (str. 25). K ina se po tom p itan ju v eom a raz likovala od E vrope ili Japana.19. C itirano u L ippit, „D ev e lo p m en t o f U n d erd ev e lo p m en t" , str. 266-67 . U p rev o d sam uneo neznatne stilske izm ene.20. S ivin, „S cience and M edicine", str. 195.21. Iz p u b lik ac ije K ineske akadem ije n au k a n am en jen tin e jd žerim a - ibid. In teresan tno je d a je takvo zap až an je izostav ljeno iz p rev o d a n a eng lesk i, vero v a tn o zato što p rev o d i­oci su m islili da ideo loška d im en z ija n ije (ili ne bi trebalo da bude) važn a drugim a.22. N ejtan Sivin, c itirano u Spence, C hineseR oundabout, str. 148. Spens je skeptičan p re­m a defan z iv n im argum entim a N idam ov ih stavova. S drage strane, pozd rav lja m ogućnost da ljeg is traž iv an ja zasnovanog n a tim tv rd n ja m a23. Sivin, '„Science and M ed ic ine", str. 164. Cf. N eedham , „Poverties and T rium phs" , u C rom bie , ed, S cien tific C hange, str. 149: „M o d ern a u n iverzalna nauka, da; zap ad n jač k a nauka, ne!"24. Ibid, str. 196.25. T akva po litika „o h rab ren ja" b lisk a je nap o rim a nekih naučn ika (m alo b ro jn ih ) i tak o ­zv an ih „podučava laca" da prom ovišu ili brane a fro c en tričn o v iđen je u spona zapadne c i­v ilizac ije . Cf. B ernai, B la c kA th en a i b ro jn e reak c ije na taj tekst.

PO G LA V L JE 2 2 .

1. C itirano u W ilkinson, Ja pan versus the West, str. 121. Slično om alovažavan je jap an sk e p roduk tivnosti izrazio je je d a n austra lijsk i stručn jak 1915. godine: „ ...posm atra jući vaše ljude kako rade m ogu zak ljuč iti da ste ležeran narod koji ne m isli d a j e vrem e bitno. K ada sam pričao s nekim upravnicim a, rekli su mi 'd a je nem oguće izm eniti tradicionalne navike'"- Jagd ish B hagw ati, citirano u M eier i Seers, eds, P ioneers in D evelopm ent, str. 53.2. G aspar G onsalves 1585. god ine, citirano u Fisher, „The Britain o fth e E ast?", str. 345­346, iz Lach, A sia in the M aking o f Europe, I, 696.3. H ugh M urray, A n E ncyclopaed ia o f G eography (L ondon, 1834), str. 1102, citirano u Fisher, „T he B rita in o f the E ast?", str. 346.4. T akekoshi, E conom ie Aspects, I, 291.5. Cf. W ilk inson , Japan versus th e West, str. 108, c itira izveštaj iz 1812. sera S tan fo rd a R eflsa , tad ašn jeg g u v ern era Jave.

585

6. O ish i, „T h e B akuhan S ystem ," str. 28. Ti p o daci se jo š u v ek ču v a ju u a rh iv a m a ja p a n - sk ih p ro v in c ija i p re d s ta v lja ju je d in s tv e n i n e is tražen i izv o r m a te rija la z a d em o g ra fsk e analize , u k lju č u ju ć i re k o n stru k c ije p o ro d ič n ih stabala.7. H ane, P rem odern Japan, str. 142-143.8. S akaiya , W h a tlsJapan?, str. 128-129, navod i d a je Jap an 1600. god ine im ao 100.000 to p o v a (d ese t pu ta v iše nego f ra n c u sk a v o jsk a ) i d a je nacio n a ln i p ro izv o d bio veći nego u č itavo j E v ro p i. V ideti i Sam uels, „R ich N ation , S trong A rm y " str. 79-80.9. S av ad a Taira, c itirano u Sam uels, „R ich N ation , S trong A rm y ", str. 80, 358, n ap o m e­n a 6.10. O ja p a n s k im p ro iz v o đ a č im a sa to v a v id e ti R obertson , E volu tion ofClockwork, str. 190-287; M ody, Japanese Clocks; F e rn a n d e z , „ P ré c is io n T im e k e e p e rs o f T o k u g a w a

Japan".11. O sis tem u p la ć a n ja p irinčom i n ek im n jeg o v im n ep red v iđ en im p o sle d ic a m a v ideti K eisuke, „T h e V O C and Jap an ese R ice".12. S akudo , „M an ag em en t P rac tices" , str. 150-151,154.13. Iz d ram e (1718. god ine) M o n z em o n a Č ik am ac u a (1653-1724), c itirano u Y am am o- to, „C ap ita lis t L ogic o f the S am urai" , str. 2.14. H ane, P rem odern Japan, str. 150.15. C itiran o u Y am am oto, ,,A P ro te s tan t E th ic" , str. 2.1 6 .0 k an a lim a i p rip ito m ljav an ju d iv lje zem lje videti T akekoshi, E conom ie Aspects, III,

4 0 9 -4 1 6 .17. H ane, P rem odern Japan, str. 194. V ideti i M iyam oto , „E m ergence o f N atio n a l M ar- ke t" , str. 297, č iji se podaci ne slažu sa H an eo v im . B ro jk e u k azu ju na to d a su Japanci o p lem en jiv a li i obrađ ivali m an je p ris tu p ačn a zem ljiš ta , delom zbog p o v ećan ja rasta b ro ­j a stan o v n ik a , ali i za to što je p o resk o o p te re ć e n je n o v ih z e m ljiš ta b ilo m an je nego za sta re p arce le . O p o resk im o lak š ic am a i p o d s tic a n ju p o ljo p riv re d e - T akekosh i, E cono­m ie Aspects, П1, 413-14 .18. C itiran o u N ak am u ra and Sh im bo, „W hy W as E co n o m ie A ch iev em en t...?" , str. 9.19. C f. F isher, „D ev e lo p m en t o f the L o n d o n F oo d M arket" .

20. C f. N ak am u ra i Shim bo, „W hy W as E co n o m ie A ch ievem en t...?" , str. 18.21. V ideti Šatoru N ak am u ra , „T he D e v e lo p m e n t o f R ural Ind u stry ", u N ak an e i O ishi, eds, Tokugaw a Japan, str. 81-90.22. Ibid, str. 96. C ho, „T he E vo lu tio n o f E n trep ren eu rs" , str. 15, p o v ezu je uspeh novih, uv ezen ih ob lika in d ustrijske p ro iz v o d n je s p o sto jeć o m dom aćom indu strijsk o m m režom k o ja je b ila k o risna podrška. B ez n je, „strane k o m p an ije m orale bi da dovedu svo je snab- d ev ače d e lo v a pod ugov o ro m ".23. V ideti R ozm an, „E d o 's Im p ortance" . O an a lognom doprinosu L on d o n a u b ritanskom razv o ju v ideti E. A . W rigley, „A S im ple M o d e l" . S to m raz lik o m što je L ondon , skoro iste v e lič in e kao i T okio p red k ra j o sa m n aesto g veka, b io p re s to n ica zem lje s 9 m ilio n a s tan o v n ik a ( treć in a stanovn ištva Japana).24. N a k a m u ra i Shim bo, „W hy W as E co n o m ie A ch iev em en t...?" , str. 7.25. „Jap an sk e in stituc ije su m o žd a b ile na istom , ako ne i na v išem stepenu fu n k c io n a ln e složenosti" - ibid, str. 14. C f. H auser, E conom ie Institu tiona l Change.26. P odatke sam na jv eć im d elom p reu zeo iz N a k a m u ra i Shim bo, „W hy W as E conom ie A ch iev em en t...?" , str. 14-15.

586

27. Ibid, str. 19. U pored ite to sa sprem nošću britansk ih trgovačk ih pu tn ika u osam naestom veku , k asn ije i am eričk ih to rb ara da u seoskim ob las tim a p ro d a ju satove na rate.28. C e lov iti sp isak robe naći ćete u C raw cour, „T okugaw a H eritage", str. 41.29. K eene, Japanese D iscovery ofEurope, str. 25.30. C itiran o ibid, str. 25.31. O tim p ro g o n im a videti T akekoshi, E conom ie A spects , III, 233-235.32. V ideti K gene, Japanese D iscovery, str. 21-22.33. C itirano md, str. 26-27.34. T o tm an , E a rly M odem Japan, str. 519.35. C ra ig , C hoshu in the M eiji Restoration, str. 71.36. T suru Shigeto, „D eve lopm ent o f Capitalism and B usiness C ycles in Japan" (M S, H ar­v a rd U n iversity ), c itirano u B row n, „O kubo T osh im ich i", str. 186.

PO G LA V L JE 2 3 .

1. V ideti M iyosh i, A s We Saw Them, p o g lav lje 4: „L ives".2. B row n, „O kubo T o sh im ich i" , str. 190.3. V ideti S him ada, „Social T im e and M odern ity in Japan".4. B row n, „O kubo T osh im ich i", str. 191, napom ena 27. O kubovi n ep rija te lji su koristili n je g o v u ku ću da bi m u naud ili. Č ak su p osla li fo to g ra f ije nove zg rad e v o đ a m a k lan a Sacum a i rekli d a j e to p rok leto m esto. Te fo to g ra fije su, navodno, ubedile Saiga da uništi O kubu .5. M inam i, E conom ie D evelopm ent, str. 99.6. C f. S am u els , B usiness o fth e Japanese State, p o g la v lje 3, p o se b n o ilu s trac ije , str. 76 -79 .7. H irschm eier, O rigins o fE ntrepreneursh ip , str. 99; H ane, Peasan ts, R ebels, and O ut- casts, str. 173; O hkaw a i K oham a, L ec tu res on D evelop ing E conom ies, str. 35.8. M inam i, P o w er Révolution, pog lav lje V I.9. L andes, „W hat D o B osses R eally D o?", str. 593.10. F ukui, J a p a n e s e S tate", str. 205.11. Ibid, str. 204: p očetkom novog vek a skoro sva deca su b ila u p isan a u škole, ali sam o tri če tv rtine n jih je redovno pohađalo nastavu.12. H ane, P easants, Rebels, a n d Outcasts, str. 177-178.13. Ibid, str. 182.14. V id e ti T h o m a s Sm ith , „T he R ig h t to B enevolence: D ign ity and Jap an ese W orkers, 1890-1920", u Sm ith, N ative Sources, str. 236-70.

PO G L A V L JE 2 4 .

1. C haudhuri, A sia before Europe, str. 71.2. C ited ibid, str. 73.3. V ideti E ric Jones, E uropean M iracle, str. 194. P og lav lje 4, „ Islam and the O ttom an E m p ire" , v erovatno je n a jb o lja i n a jje z g ro v itija rasp rava o tim p itan jim a.

587

4. Ibid, str. 194.5. C f. L ew is, M uslim D iscovery o f Europe, str. 190-91.6. C f. Jones, E uropean M iracle, str. 185, c itira juć i B raudel, L a M éditerranée.7. L ew is, M uslim D iscovery , str. 161.8. Jones, European M iracle, str. 177; L ew is, M uslim D iscovery, str. 199.9. L ew is, M uslim D iscovery, str. 195-96.10. Jones, European M iracle, str. 185.11. O Ž im e lu v ideti B atou, C ent ans de résistance, str. 96. D ošao je u E g ip a t zb o g m o ­gućnosti za rade i o tk rio sm isao i ljubav ž iv o ta („une décep tio n sen tim en ta le").12. Issaw i, „E conom ie D evelopm en t" , str. 362, da je p rocenu od „p rek o 2 00 .000 kantara", o dnosno 3 4 5 .0 0 0 kan tara . A li kaže (str. 518) d a je v re d n o st k an ta ra izm en jen a , tako da sam prilikom k o n v e rz ije u k ilo g ra m e koristio drugi odnos.13. L év y -L eb o y er, L e s banques européennes, str. 189.14. N a jp o g o d n iju d isk u siju naći ćete u B atou, „ M u h a m m a d - 'A li's E g yp t" . B atu sm atra d a je p ro jek a t industrija lizac ije E g ip ta po tcen jen i neshvaćen, kao i da su za to krivi E vrop­ljan i, n a ro č ito B ritanci.15. B atou, „ M u h a m m a d - 'A li's E gyp t" , str. 185, tab e la 1.16. S a in t-John , Egypt, str. 412.17. Ibid, str. 417.18. Issaw i, „E conom ie D ev e lo p m en t" , str. 363.19. F riedm an , „E g y p t R u n s fo r th e T rain".

20. M oham m ed M annei, trgovački bankar u P ersijskom zalivu; citirano u Jonathan Raban, Arabia: A Journey Through the Labyrinth, str. 63.21 . O o g ra n ič e n o s ti iz v o ra n a f te i trž iš ta u ru k am a k a r te la v ideti D asg u p ta , „N atu ra l R eso u rces" , str. 112.22. O izn u đ en o m n o vcu za ek s trem is te videti G oodw in , P riče ofHonor, str. 15-17.23. Cf. F riedm an, „E g y p t R u n s fo r the T rain".24. K edi, u K eddie i B aron , eds. W om en i n M id d le E a s te rn H is to ry , str. 5.25. O toj novoj v rsti sk an d a lo zn e lite ra tu re dostupnoj u m u slim an sk im z e m lja m a sam o kao sam izd a t videti A m y D o ck se r M orris, „T hese Po tbo ilers S tir W id esp read In te res t in 'Is lam ic A f fa ir s '" , W all St. J, 22. d ecem b ar 1995, str. 1.

26. N av ed e n e su reči p ro fe s o ra F re n s isa H am iltona, iz p rik aza k n jig e L ew is, T he M id d le East, u T LS od 8. d e c e m b ra 1995, str. 4. R oy M o ttah ed eh , „T he M o v e m en t" , str. 123, takode je k o ristan . U k azu je na u logu žen a po litičk ih vo đ a u m nogim islam sk im (ali ne i a ra p sk im ) z e m lja m a i sm a tra d a „ e m a n c ip a c ija ž e n a p r e d s ta v lja o b a v e z u ju ć i dok az sposobnosti islam ske po litičke ku ltu re da se razvija". I je s te i n ije tako: šta znači „obavezu­

ju ć i" ? Po ložaj žena u tim zem ljam a, čak i u g rađanskoj T ursko j, i da lje je ogran ičen islam ­skom trad ic ijo m i o b iča jim a u toj m eri da m oram o da obuzd am o p re tp o stav k e o sve sil- n ijem oslobađan ju po litičk ih prava. Takode, ne sm em o zanem ariti p ro sto rn u segm entaciju d ru štav a u k o jim a su se g radov i razv ija li d ru g ač ije od seosk ih ob lasti. Turska, č iji Istam - bul i A n a d o lija ne p rip ad a ju istom svetu i vrem enu , a ipak o n a hrli n jem u , fasc in an tan je p rim er za p ro u čav an je te k u ltu rne i v rem enske šizofren ije . O tuda rezu ltati izbora održanih k ra jem 1995. god ine , n a k o jim a je po b ed ila is lam is tič k a partija .27. M ottahedeh , „C lash o f C iv iliza tio n s", str. 11.28. B arakat, A rab World, str. 105.

588

29. M osteshar, Unveiled, str. 353. O va knjiga, dragoceni izvor iskustava i zapažan ja, daje fascinantan uvid u Iran koji je m islio da se m odernizuje; p reduzeo je revo luciju u im e većih sloboda, z a to j gledao kako je otim aju religiozni fundam entalisti i vraćaju sat nekoliko veko- v a unazad. I lfls tra šu ju ć i prikaz prirode bezobzirne, ćud ljive tiranije: njeni oči i je z ik bili su svuda, kao i osveto ljubiv i doušnici, nedefin isana pravila, besm isleno nasilje.30. O L atinsko j A m erici, izm eđu ostalog, videti C a lv in Sim s, „Justice in Peru: R ape V ic- tim Is P ressed to M arry A ttack er" , N .Y . T im es, 3. d ecem bar 1997, str. A l.31. M akiya, C ruelty a n d Silence, str. 298, c itirajući palestinsku m edicinsku sestru iz A kre. C f. G oodw in, P riče ofHonor, str. 4.32. A jam i, A ra b Predicam ent, str. 233.33. O nafti kao p rok le tstvu videti A jam i, A ra b Predicam ent.34. F isk, „S ep t jo u rn é e s" , str. 7 - v eo m a važan članak.35. V ideti L andes, „P assionate P ilg rim s".36. Said, Orientalism , str. 327.37. U T idrick, H ea rt B eguiling A ra b y , koji ne p okazu je p re teranu n ežn o st p rem a britan­skim žrtv am a ro m an tičn ih iluz ija . V ideti p red g o v o r A lberta H auarda.38. C itati su iz F rancis R ob inson , „T hrough the M in e fie ld " , str. 3-4. R obinson, p ro feso r n a L o n donskom u n iverz ite tu , n ak lon jen je L u isu i p o štu je n jegov rad. N jeg o v a zap aža­n ja o in telek tualno j k lim i su jo š korisn ija .39. Istican je m otiva ponovo se o tk riva u S aidovoj kritici radova in te lek tualaca na zapaduo islam skim i arapsk im d ruštv im a. U m esto da se suoči sa podacim a i tezam a, on odbacu­

je sva z a p ad n jač k a is traž iv an ja , tv rdeći d a ih in sp irišu „an tagon izam i n ep rija te ljs tv o " , „ku ltu rn a an tipatija". V ideti n jegovo p redav an je u C ollège de France, „C om m ent l 'O c c i­den t vo it les A rabes" , Le M onde, 3. decem b ar 1996, str. 16.40 . V ideti N ic h o la s D. K r is to f , ,J a p a n 's F em in ine F alse tto F a lls R ig h t O u t o f Favor", N .Y . T im es, 13. decem b ar 1995, str. A - l.4 1 . N o lte i H astings, „M eiji S ta te 's Policy", str. 157.4 2 . Ibid.43 . V ideti Sheryl W uD unn, „O n T o k y o 's Packed T rains, M o lesters A re B razen", N .Y . T im es, 17. d ecem bar 1995, str. A -3.

44. Shim ai Soshitsu, c itirano u U no, „W om en and C hanges", str. 33.

PO G LA V LJE 2 5.

1. P osledn jih g od ina sve su češći pokuša ji da se num eričk i proveri va ljan o st onog što se nekad sm atralo neo sp o rn im ; izm eđu ostalih , D avis i H uttenback, M am m on a n d the P ur- su it o f Em pire; ili o k o n k re tn o m prim eru , K im ura, „The E conom ies o f Japanese Im peri­alism in K orea", po seb n o str. 568-570. M ichael A das, „H igh Im p eria lism ", str. 327-328, sm a tra te „am bic iozne p o k u ša je da se svedu račun i" v ežb am a iz „p re teranog p o je d n o ­stav ljivan ja i potpune beskorisnosti" . U prevodu, ne odgovaraju m aterija lističk im tum ače­n jim a im perija lizm a - nem a d o v o ljn o p ro fita .2. K lor de A lva, „P o stco lon iza tion" , str. 242.3. Ibid, str. 267. Cf. P rakaš u P rakash , ed. A fte r Colonialism , str. 3.4. O tom e posebno pog led a ti B artle tt, M aking of Europe.5. H opkins, E conom ie History, str. 256.

589

6. H yam , B rita in 'sIm p éria l Century, str. 290, ističe kao u tehu „bocu, m etak i B ib liju" (iz­v o r n ije n av ed en ) i d a je b ro jk e o po tro šn ji a lk o h o la ne sam o za z v an ičn ik e i o f ic ire već i z a v o jn ik e i pom oćno o so b lje . O seksu, c itira (str. 291) A lfre d a M iln era (1854-1925), p ro ­k o n zu la u Južno j A fric i: „S ek s se n ik ad a n ije m ogao odvojiti od velik ih d ržav n ih p itan ja . N e p o sto ji u d o sije im a , za to se is to rija n ikada neće u po tpunosti shva titi." Is to riča r m ože bez straha da p re tpostav i da su u takvim privatn im stvarim a retke veze ko je su nam pozna­te sam o n ag o v ešta ji. C f. H yam , E m pire a n d Sexuality.7. C o o k , The L o n g Fuse, str. 2 2 7 , c itira p ism o C a rlsa S tju a r ta (1 7 7 5 . g o d in e ) n je g o ­vom ocu e rlu od B ju ta , n a k o n su k o b a sa am eričk im p o b u n je n ic im a u B ici kod B u n k e r H ila.8. O vezi im p erije i k rv o žed n o sti v ideti L indqvist, „E x te rm in a te A li th e B ru tes" od str.52. N e m islim da p re te ru je .9. V ideti č lanak S a llag h er i R ob inson , „T he Im peria lism o f F ree T rade".10. C f. Landes, B ankers andPasha's, pog lav lje 3, o od likam a i p ro fitu nefo rm aln o g im pe­rijalizm a.11. H yam , B rita in 's Im péria l Century, str. 164.12. Cf. S. E danger, „R etired P eop le A re S trugg ling in the N ew R u ssia" . N .Y . T im es; 8. av g u st 1995, str. A -3: „O v a K u ća ve te ran a je o tv o ren a 1986. god ine, a već je gušiu sov­je ts k a tra d ic ija ... "

13. H arrison , In sid e th e T h ird World, str. 336.14. M urray , The D evelopm ent o fC ap ita lism in C olonial Indochina.15. O upo treb i iz raza n eo k o lo n ija lizam , v ideti S tavrianos, GlobalRift, str. 177-178.16. H arrison , Inside the Third. World, pog lav lje 17: „T he A lién a tio n M achine: T he U ne- ducated and the M iseducated". V ideti str. 325: „D ovoljno je loše što francuska deca m ora­ju da uče te pom ezn e i suvo p a rn e isp razne stvari, a učiti tom e i a fričk u decu, p ravi je k ri­m inal." (N isam siguran . M ene je A n d ro m ah a p rilično ganu la .)17. M ili, P rincip les o fP o litica lEconom y, citirano u M eier, „T heore tica l Issue", str. 42-13.18. O „skupim i besm is len im ra tov im a" L atinske A m erike , videti H arrison, In side World, od str. 384. D o d a jte tom spisku sukob izm eđu M eksika i S jed in jen ih D ržav a i upad A m e­r ik an aca u B ritansku K olum biju. T eksas i ju g o z a p a d S jed in jen ih D ržav a j o š p o tp ad a ju p od m ek sičk u te rito riju n a n ek im m ap am a i ček a ju o slo b o đ en je .

19. H arrison , Inside the T h ird World, str. 388, c itira S. E. F a jn e ra ko ji k aže da su od 104 cou p s d 'e ta t izm eđu 1962. i 1975. g od ine skoro sve našle m esto u trećem svetu. G odine 1975. če tv rtinom č lan ica U je d in je n ih n ac ija vladali su rež im i ko ji su v las t o svo jili d ržav ­nim udarom .20. A lam , „C o lo n ia lism , D éco lo n isa tio n and G row th K ates", str. 235 i n ap o m en a 2, ne slaže se s tim . Ističe da su z e m lje k o je su u deve tn aes to m veku razv ile m o d ern e ob las ti p ro izv o d n je bile „ili su verene z e m lje ili s nezav isnom v lašću" i z a k lju č u je d a je „dom aća k o n tro la ekonom ske po litik e b ila neoph o d an uslov za in d u str ija lizac iju " .21. In d ija 3 7 .800 k ilom etara ; K in a 1.064 k ilo m etara - K err, „C o lo n ia lism a n d T ech n o - log ical C h o ice" , str. 93-94. O zak asn e lo j p od ršc i B ritan aca ind ijsk o j ind u striji g v o žd a i če lik a videti B ahl, „E m erg en ce" , i n jen teks t M aking ofthe Ind ian W orking Class.22. V ideti re a k c iju na sm a n je n je u v o za in d u str ijsk ih p ro izv o d a iz Ja p an a tokom Prvog sve tskog ra ta videti I. Ho, „C o lo n ia lism and D ev e lo p m en t" , u M y ers i Peattie , eds, Japa- n ese C olonial Em pire, str. 365.

590

23. M a rk Piti u M yers i Peattie, eds, Japanese C olonia l Em pire, str. 23. O tim podacim ai posebn im raz lo z im a za razvoj u K oreji i T ajvanu , u k o jim a su ja p a n sk u po litiku d o d a t­no ob likovali vo jn i in teresi i p o treb a z a je f t in o m h ranom , videti „C olon ialism ", str. 2 5 0 ­53; i H ayam i i R uttan , „K orean R ice, T aiw an R ice".2 4 .0 sam ozadovo ljstvu Japanaca po p itan ju K oreje v ideti N . Y. T im es, 12. ok tobar 1995, str. A -5 ; 14. n o v em b ar 1995, str. A -1 4 . O se ć a n jim a i m ržn ji K orean aca , videti Yoichi Serikawa, „D eux peuples em pêtrés dans leur passé [dva naroda u m očvari prošlosti]", C our­rier in ternational, 211 (1 7 -2 5 novem bar 1994), str. 32, sa slikam a voštane kom pozicije koja p rik azu je kako ja p a n sk i vojn ici m uče koreanskog patrio tu , povodom o beležavan ja D ana k o rean sk e nezav isnosti. O važn ijim p itan jim a ag resije pre i posle D ragog svetskog rata videti B urum a, The W ages o f Guilt. Poslednji udarac b ila je iz java japan sk o g funkcionera da je , Ja p a n u radio neke dobre stvari. O tvorio je škole u svakom kore jskom gradu da bi podigao Ifândarde obrazovanosti i sagradio je pruge i luke."

25. P ro japansk i zap ad n jačk i naučnici g ovore o „m od ern o j i izuzetno efikasno j po liciji, podržanoj tem eljn o m eksp loatac ijom trad icionalnog sistem a d ruštvene kon tro le" . V idi u M yers i P eattie, eds, T he Japanese C olonial Em pire, str. 27.26. Ibid, str. 47.27. Patel, „R ates o f Industria l G row th".

PO G LA V LJE 2 6 .

1. Israël, The D utch Republic, str. 850. P oput Japanaca , koji su takode skloni da isto riju svoje zem lje g ledaju kroz prizm u božanskog u tica ja u v idu povoljn ih vetrova (kam ikaze), H o lan d an i i E n g le z i su o sv a ja č k i u sp e h p r ip is iv a li „p ro te s ta n tsk o m ve tru " - ja k o m istočnom vetru koji je nosio A rm ad u p reko S evernog m o ra i zarob io eng lesku flo tu na Tem zi, odak le je sam o m og la da posm a tra p ro lazak n ep rija te lja - ibid, str. 851.2. B ogatstvo naroda, k n jig a I, pog lav lje IX: „O p ro fitab iln o sti robe".3. Ibid, k n jig a I, pog lav lje V III: „O cen am a rada".4. C itirano u W allerstein , „D utch H egem ony", str. 98. P rec izn o st b ro jk i je d iskutabilna, ali opšti tren d je neosporan .5. V andenbroeke, „R égional E conom y", str. 170, ističe da su te in dustrijske grane s m a­lim p la ta m a b ile m učan izazov z a B ritan iju , k o ja je o d g o v o rila m ehan izac ijo m ; ali isti a rgum en t se m ože iskoristiti da se ob jasn i ho landsk i n euspeh - oni n isu pokrenu li m eh a­n izaciju .6. Israël, The D u tch Republic, str. 998-1003. V ideti i W allerstein , „D utch H egem ony".7. Israël, The D utch Republic, str. 1011.8. O o p ad an ju izvoza v en ec ijan sk ih vu n en ih p ro izv o d a v ideti R app, Industry a n d E co­nom ie D écline, str. 140-141, 148, i nap o m en a 24; i Sella, „R ise and Fali". Izg leda d a je trg o v in sk a po litik a b ila izrazito k o n trap ro d u k tiv n a . O m igraciji kap ita la na k o n tin en ta l­ni deo Ita lije v ideti W oolf, „V enice and the T erra fe rm a" . Takode, C iriacono , „V enetian E conom y" i „V enise et la V én e tié" .9. Cf. van Z anderi, „The D utch E conom y in the V ery L ong R un".10. Cf. M okyr, Industria liza tion in the L ow Countries, koji pravi po red en je s p la tam a u

B e lg iji. A li h o landske plate, iako veće od b e lg ijsk ih u priobalju , bile su je d n a k o n iske u

591

u n u tra šn jo s ti, a genera ln o m an je nego u E ng le sk o j, na prim er. G rifits , industria l R eta r­dation, str. 362 -365 , tv rd i d a u z ro k e h o landskog z a o s ta ja n ja tre b a traž iti d rugde; d a je B e lg ija im a la snažnu in d u str ijsk u bazu i m o g la je lakše d a se in d u s tr ija liz u je . Im a la je veće za lih e ug lja , rano m eh an izo v an u indu striju vune i pam uka, trad ic io n a ln o razv ijen u m e ta lu rg iju , a p o če la je i d a p ro izv o d i m ašin e u L iježu . H o la n d ija je n ekad im ala ja k u in d u striju , ali, nakon v ek a zaostatka, teško je b ilo pokren u ti je .11. M okyr, L ever o f R iches, str. 260, ističe ž ila v o s t o tp o ra lu d is ta p rem a m aš in a m a za

p re d e n je p a m u k a u H o land iji.12. H. J. K oenen , Voorlezingen over de gesch ieden is der n ijfverhe id in V eilerland (H aar- lem , 1956), str. 140, c itirano u G riff ith s , In dustria l Retardation, str. 41.13. P e te r W . K lein , Traditionele ondernem ers en econom ische yo e i in N ederland, 1850­1914 (H aarlem , 1966), str. 3, c itirano u G riffitn s, Industria l Retardation, str. 42.14. G riff ith s , In dustria l Retardation, str. 121.1 5 .0 k asn ijem periodu cf. P ollard , P eacefu lC onquest, str. 237-38 . H o lan d ija je tiho u šla u svet m oderne industrije d a je ekonom ske istorije tog perioda skoro potpuno zanem aru ju .16. C itirano iz iz d a n ja iz 1693. g od ine u C haudhuri, Trading W o rld ofAsia, str. 5.17. C f. R a tc liffe , „G rea t B rita in and T a rif fR e fo rm " , str. 102.18. O sa tov im a i am eričko j p ro izv o d n ji v ideti L andes, R évolution in Time, str. 310-313 . O v a tren o m o ružju , Sm ith , H arpers F erry A rm ory a n d the N ew Technology, U se ld in g , „T echnical P ro g ress a t the S p rin g fie ld A rm o ry " .19. V ideti R o sen b erg , A m erican System o f M anufactures.20. Supple, „F ear o f F ailing". O p is je b lizak K lapam ov im m islim a o isto j stvari i to n u u kom e ih p red o čav a u n jeg o v o m delu E conom ie H istory ofM odern Britain, III (1938), po ­g lav lje 3: „T he C ou rse o f Industria l C hange".21. Cf. T om linson, „Inven ting 'D é c lin é '" ; takode, Supple, „F ear o f Failing", str. 442-443 .22. Sapi, str. 444, govori o „u zn em irav a ju ć im psih o lo šk im i p o litičk im rep e rk u sijam a" .23. Sapi, str. 444 , n ap o m en a 9, c itira ju ć i W . A. P. M anser, B rita in in the B a lance (1971), str. 179.24 . Cf. C lapham , E conom ie History, II, 113, p išuć i sum orne 1932. godine o trgov insko j k rizi 1885: „M ehaničk i i in d u strijsk i tokovi posta li su m eđ u n aro d n i i m alo šta se m ože u n ap red p red v id e ti... M otori svu d a isto rade. M ehan ičk i ili n aučn i in dustrijsk i m o n o p o ­li k ra tk o tra ju ." K lepam n ije zn ao z a reč „k o n v erg en c ija " , ali je razu m eo fe n o m e n koji o p isu je . T ak o d e ibid, 111, 122: „P o la k o n tin e n ta će p re p rik u p iti v e lik u k o lič in u u g lja i nap rav iti v iše če lik a nego m alo o strv o ..." K ako su sam o m oćni posrnu li!

25. O lepoj sudbini b itisan ja u d ruštvu bogatih videti C lapham , ibid; IH, 554; M cC loskey, I f ïo u 'r e S o Smart, str. 48; Supple, „F ear o f F ailing", str. 443: „ ...raz lik e izm eđu B ritan i­je i d rug ih n ap red n ih d ru štav a je m nogo m a n ja (i m nogo m an je v ažna) nego ja z izm eđ i n ap red n ih i m an je n ap redn ih zem a lja ." M ek losk i je ogorčen što narod koji živ i u takvom b lag o s ta n ju ža le za to što za o s ta je u o d nosu n a d ruge razv ijen e zem lje : „to je u n a jm a n ju ruku neukusno u svetu p rav ih trag ed ija ...; o štrijim je z ik o m , to je n em oralno n ac io n a lis ­tičk o p o d ru g iv an je ..." To je p ro b lem s ljud im a: p rvo pom isle na prvo m esto , kao i da je ono bo lje od drugog ili če trnaestog .26 . C itirano u Bum , A y ofEquipoise, str. 64.27. W . S. levons, M ethods o fS o c ia lR e fo rm (London: M acm illan , 1883), str. 181-182, c i­tirano u Supple, „O ffic ia i E co n o m ie Inqu iry", str. 325.

592

28. M ek lo sk ijev a slaba u teh a za zem ljake: „A m erik an c im a će biti bo lje k ad a ih Japanaci pobede u p ro izv o d n ji au tom obila , j e r će se tad a više posve titi onom e u čem u su daleko bo lji - na p rim er, b an karstvu , ili u zg a jan ju so je - p rep u šta ju ć i p ra v lje n je au to m o b ila i e lek tro n sk ih u re đ a ja za dom aćin s tv a Japancim a." M cC loskey , „1066 and a W ave G ad ­gets", u M cC loskey i D orm ois, eds, „B ritish Industria l 'D é c lin é '" , str. 21.29. M cC loskey , Econ. H ist. Rev, 2. serija, 3 (1970).30. C f. W ilson , B ritish B usiness H istory, str. 90-93. O ček ivalo bi se da se ti am b iv a len t­ni distributeri posvete p ro fitab iln ijim pro izvodnim m arkam a. Ili da p roizvođači sami sre­de m režu p ro d a je i usluga, što se desilo u S jed in jen im D ržavam a, k asn ije i u Japanu.31. P e te r H. L in d e rt i K eith T race u M cC loskey, ed, E ssays on a M a tu re Econom y, str.242. л32. W ilso n f„ E c o n o m y and S ocie ty", str. 185,190, c itirano u D in ten fass , „C onverg ing A ccoun ts" , str. 19.33. C ita t je iz D in ten fass , „C onverg ing A ccoun ts" str. 22. O ptim isti su takode odbacivali d o kaze o lošim p e rfo rm a n sa m a . V ideti E dgerton , „S c ien ce and T echno logy in B ritish B u sin ess H isto ry" i Science, Technology, str. 1 1 .0 pesim ističkom pristupu zasnovanom na is to rijam a p o slo v a n ja videti C olem an i M acL eod, „A ttitudes to N ew T echniques".34. F loud, „B rita in", u F loud i M cC loskey, eds, „E conom ie H istory", prvo izdanje, П, 23.35. M cC loskey , „ In terna tional D iffé ren ces in P ro duc tiv ity?" u M cC loskey, ed, E ssays on a M ature Econom y, str. 286-287.36. H abakkuk , A m erican a n d B ritish Technology, str. 212.37. Cf. C lapham , E conom ie H istory, III, 131.38. D av en p o rt-H in es i Jones, eds, B ritish B usiness in Asia, str. 21. S lično se m ože reći i z a p ro iz v o d n ju če lik a u B irtan iji. B ritansk i p ro izvođači p am u k a su im ali sve p rednosti i pov lastice na in d ijskom tržištu , a ipak su sve v iše zaosta ja li: 8 .000 fun ti za belg ijsk i čelik izm eđu 1885. i 1886. godine, naspram 98 .000 fun ti za britanski čelik; deset g od ina k as­n ije, 2 8 0 .0 0 0 za b e lg ijsk i čelik , 2 7 4 .0 0 0 z a b ritan sk i - iako je b ritansk i če lik važio za najb o lji. Saul, Stud ies in B ritish O verseas Trade, str. 19939. C harles W ilson, „E conom y and Society" u Payne, „Industrial E n trep ren eu rsh ip " , str. 208.4 0 . Ja m e s F o re m a n -P e c k , „T h e B a la n ce o f T e c h n o lo g ic a l T ra n s fe rs 1870-1 9 1 4 ", u M cC loskey i D orm o is, eds, „B ritish Industria l 'D é c lin é '" , str. 11, od b acu je ideju o z ao s­tatku i ističe d a je u p itan ju „sam o d rugačiji obrazac m eđunarodne specija lizac ije" . Pol- lard , B rita in 'sP rim e, str. 3, sm atra razvo j industrije b o ja nebitnim .41. Frisvel i L evinstajn citirani u Haber, C hem ica lIndustry, str. 168. (Takvi svedoci su poseb­no neprija tn i za op tim iste; zato ih p rog lašavaju neprihvatljiv im je r su navodno zaslepljeni ličn im in teresim a.) N a jp o z n a tiji Jev re ji u britansko j h em ijsko j industriji bili su d irektori kom p an ije B ronner, M ond & C o, vodeće f irm e u p ro izvodnji alkalija. U veli su Solvejev proces bez e fek ta na istrošenu tehnolog iju ostatka industrije (ako ne računam o d a je to pod- staklo d ruge p ro izvođače da se zaštite sporazum im a o trgovinskim ograničenjim a.42 . R u b inste in , Capitalism , C ulture andD écliné, str. 94-96, ističe b ritansk i doprinos č is­toj nauci, po tvrđen n ep ro p o rc io n a ln im b ro jem o svo jen ih N obelov ih nagrada. O prim eni m alo govori, sem da pom ene d a se veći deo tih o tk rića često koristio u drugim zem ljam a. O e lek tro in d u striji, č iji su nosioci b ili inžen jeri videti B yatt, B ritish E lec trica lIndustry , str. 188-190: „B ritansk i b izn ism eni n isu um eli da iskoriste svoje inžen jere ." O odobrava-

593

ju ć im sta v o v im a o b ritan sk o j nauci i teh n ičk o m o b ra z o v a n ju videti E d g erto n , Science, Technology, poseb n o p o g lav lje 5.43 . V ideti L andes, The U nboundProm etheus, pog lav lje 5; i W iener, E nglish C ulture a n d the D écliné ofthe Industria l Špirit. T akode zap ažan je u H abakkuk , A m erican a n d British, str. 212: „N a p ro fe s io n a ln e izb o re E n g le za veliki u tica j je im ala trad ic ija , u s ta lje n a p ra ­v ila i tro m o st, ko ji su bez su m n je u sm eravali ta len te od p riv red e ka k o n k re tn im p ro fe s i­ja m a ." O d ru g ač ijim stav o v im a videti D in ten fass , D écliné , str. 61-64.44 . C f. L iv in g sto n , „G en tlem an , T h eory o f the". V eličan je m aterija lnog p rep o zn a je se u z a p is im a B ritan aca koji su pose tili S jed in jen e D ržav e . D o k je u o sam n aesto m v ek u B ri­ta n ija b ila p re d m e t kritike ili d iv lje n ja zbog so c ija ln e p o k re tljiv o s ti i m a te rija ln o g uspe- ha, te v red n o sti i p o ro c i su se u deve tn aes to m veku p rese lili u S jed in jen e D ržav e i izaz i­vali p rez ir i osude snobova i lo v aca na novac.45. A b ram o v itz i D av id , „C o n v erg en ce and D e fe rre d C atch -u p ", str. 26-27 . U šesnaest n a p red n ih z e m a lja g rup isan ih radi p o re đ e n ja spada d v an aest ev ro p sk ih lidera: A ustrija , B e lg ija , D anska, F inska, F rancuska, F inska, N em ačka , Italija, H oland ija , N orveška , Šved­ska, Š v a jca rsk a (p lus U je d in je n o K raljev stv o ). U z n jih su A ustra lija , K an ad a i Japan.46. Ibid, str. 27 , tab e la 1.47. V ideti S teven A. H olm es, „Incom e D isparity b e tw een Poorest and R ichest R ises" , X T T im es, 20. ju n 1996, str. A -1. T akode K eith B radsher, „M ore Evidence: R ich G et R icher", ibid, 22. ju n 1996, str. A -31 . Paul K rugm an, P opIn terna tiona lism , oštro o sp o rav a tv rđ e ­n ja d a je z a o s ta jan je S jed in jen ih D ržav a skopčano sa nap retkom m eđ u n aro d n ih k o n k u re ­nata. Ipak, u am eričkom slučaju p rep o zn a jem sličnosti sa ran ijim prim erim g u b itk a p red ­nost.48 . R o b ert Sam uelson , ,,Is T here a S av ings G ap?" N ew sw eek , 17. ju n 1996, str. 56, c iti­ra s tud iju G lobalnog in stitu ra M ekinsi.49 . L ew ch u k , A m erican Technology, str. 117.50. N a v e d e n o u ibid, str. 117. O d tri v o d eća p red ra tn a p ro izv o đ ača p o tra ž n ja dom aćeg trž iš ta je zn ača jn o opala sam o u B ritaniji. F rancuska je izvozila pola svog p ro izv o d a i b ila vo deći svetski izvozn ik .51. Ibid, str. 171-72.52. O pogo d n o m prim eru z a p ro u č a v a n je d isfu n k c io n a ln o g up rav ljan ja , jo š iz v rem en a izm eđu dva svetska rata, videti C hurch , „D econstructing N u ffie ld " . U vezi sa dokoločare- n jem , Č erč p o m in je (str. 572) N ju f i ld o v e g o d išn je v iše m e sečn e p lo v id b e do A u s tra lije sporim ja h ta m a .

53. Po llard , D evelopm ent ofthe B ritish Econom y, str. 242-43 .54. C f. C h a n n o n , Stra tegy a n d Structure, str. 109: „ ...n jih o v a s tra te g ija n ije se č in ila o b ećav a ju ć o m z a dugoro čn i razv o j b rita n sk e au tom ob ilske in dustrije ."55. C h u rch , „D eco n stru c tin g N u ffie ld " , str. 578, n ap o m en a 127.56. Po llard , D evelopm ent ofthe B ritish Econom y, str. 400.57. C hurch , R ise and D écliné , str. 77, 104, 115 i passim ; i „ E ffe c ts o f A m e ric a n M ulti- na tio n a ls" .58. P ollard , D evelopm ent ofthe B ritish Econom y, str. 401.

594

PO G LA V LJE 2 7.

1. K in d leb erg er, F inanc ia l H istory, str. 407 : „N em ačk u m o n e ta rn u re fo rm u iz 1948. godine sm atram je d n im od n a jv eć ih dostig n u ća soc ija lnog in žen je rin g a sv ih v rem en a ."2. O p o sle d n jim d an im a v ideti Toland, The R is in g Sun.3. V ideti cf. H alberstam , T heR eckoning , str. 310.4. Izraz „globaln i g rad -d ržava" p reuzeo sam iz M urray i Perera , Singapore.5. „A Survey o f M u ltina tionals" , T he E conom ist, 24. ju n 1995, str. 4.6. M. R ichardson , „M alaysia R ead ies a C rackdow n on Illégal W orkers", Int. H era ld T ri­bune, 7. ol^ji& ar 1996, str. 4.7. O Indokini, cf. M urray, D evelopm ent o f Capitalism , str. 619, napom ena 345. O n c itira R ene D ubreuil, D e la condition des C hinois et de leur rôle économ ique en Indochine.(B ar- su r Seine, 1910), str. 71: „K ad a su F rancuzi u spostav ili v las t u K ošinu, o tk rili su da su K inezi... bili od nep ro cen jiv e pom oći u procesu ko lon izacije ... D a b ism o naveli... V ijet- nam ce da izm ene svoje navike i nevoljnost, da se obrazuju po p itanju trgovine i da upotrebe novac što k riju pod slam aricam a koji nam je neophodan da održavam o vlast, neophodni su nam posredn ici koji bi živeli s njim a, govorili n jihov je z ik i ženili V ije tnam ke. Ti p osred ­nici bili su K inezi. K inezi su prilagodljiv i, vešti, bez p redrasuda i vole p ro fit."

8. Pan, So n s ofthe Yellow Em peror, str. 247; videti pog lav lje 13: „C ultural and N ational Iden tifies" .9. O hm ae, E n d ofthe N ation State, 179. O obn o v ljen im p ro b lem im a Indo n ez ije videti: H era ld T ribune, 11-12. ja n u a r 1997, str. 1.10. Te i p re th o d n e b ro jk e p reuzete su iz R o h w e r,A sia R is in g , str. 228-29.11. T ako N aisb itt, M egatrendsA sia , str. 17, kaže: „K inezi dolaze. A z ija i veći deo današ­

njeg sve ta se o k reću od ja p a n s k e d o m in ac ije ka k inesk im tok o v im a." A ko je N a z b it u p ravu , ja p a n sk o v o d stv o b iće n a jk raće u isto riji: šta će u sled iti? S ta je vo d stv o u svetu g lobalnog p redu ze tn ištv a?12. A chavanuntaku l, „E ffec ts o f G overnm en t Po licies", str. 9. Is traž ivan ja Svetske banke pok azu ju da se in f la c ija je izm eđu 1970. i 1980. god ine b ila 9 ,2 posto, 4 ,2 posto izm eđu 1980. i 1992. godine. V ideti T hom as L. F riedm an, „B angkok B ogs D ow n", N . Y. T im es,

20. m art 1996, str. A -19; i K aplan , E nd s o ftheE arth , str. 380-382. P roblem podstiče i sve in tenzivn ije k o rišćen je u g lja kao goriva, pretežno lign ita - n a jg o ra vrsta. O p o v orkam a autom obila: Int. H erald -T ribune, 9. ja n u a r 1997, str. 2.1 4 .0 raznovrsnosti M o d e la T v ideti P link, „U np lanned O bso lescence".15. C usum ano , Japanese A utom obile Industry, str. 7.16. P reuzeto iz C usum ano , Japanese A u tom obile Industry, str. 18-19. O n zap aža da su, up rkos pov rem en im p rem iš ljan jim a , Jap an sk a banka, Japanska banka za razvoj i Japan ­ska in d u strijsk a b an k a odobravale velike za jm o v e k o m p an ijam a N issan , T oyo ta i Isuzu da bi ih spasile b an k ro ts tv a u kasn im če trdese tim godinam a. D a su odb ijen i p lan o v a m i­n ista rs tv a za m eđ u n aro d n u trg o v in u i in dustriju , „poslera tna ja p a n s k a i (svetska) is to rija b ila bi sasvim d rugačija" (str. 19).17. B ro jk e su p reu ze te iz T hese fig u res fro m , C usum ano , Japanese A utom obile Indus- try, str. 4-5.18. N ajb o lji i na jp reg ledn iji izv o rje H alberstam , The Reckoning. Z aboravite ekonom iste i istoričare ekonom ije. H alberstem razum e industriju, jo š više ljude u njoj. V ideti i Lacey, Ford.

595

19. Iz W o m ack et al, The M achine T hat C hanged the World, str. 118.20. F riedm an , „B eyond the A ge o f F o rd" . C f. P io re i Sabel, The S eco n d Industria lD iv ide .21. O raz lic i izm eđu velič ine i f lek sib iln o sti v ideti L andes, „P icco lo e bello. M a e bello d av v éro ?"22. D erto u zo s et at, M ade in A m erica , str. 180. N arav n o , ja p a n s k e tehn ičke stra teg ije su se raz lik o v a le od k o m p an ije do k o m p an ije . R a z lik a izm eđ u N issan i Toyote, na prim er, b i la je v e lik a - p r v a f irm a je b ila b liža am eričk o m m odelu , dok je d ruga im ala f le k s ib il­n ije m eto d e . Cf. C usum ano , Japanese A utom obile Industry.23 . A b e rn a ti i K lark (str. 36) g o v o re o „ z a d iv lju ju ć im p ara le lam a, ali i ipak p reov lađ u - ju ć im iz raz itim sup ro tnostim a". Cf. C usum ano , Japanese A u tom obile Industry, p o g lav ­lje 5, o sis tem u p ro izv o d n je u Toyoti i izuzetno j karije ri T a ič ija O noa, koji je p re th o d n o rad io n a a u to m atsk im tk ačk im razb o jim a , a za tim se p reu sm erio na p ro iz v o d n ju au to ­m obila , sag ledao je n a nov način i izm enio k a rak te r m asovne p ro izvodn je .24. H alb erstam , The Reckoning, str. 43 , 50.25. C f. W o m ack e t al, The M achine T ha t C hanged the World, str. 109, o H on d in o m m o­delu A cco rd .26. V ideti Johnson , Japan, str. 31.27. V ideti T abb, The P o stw a r Japanese System, str. 160.28. C f. K e ith B radsher, „C ost-C u ttin g S tra tegy", N .Y . T im es, 17. m art 1996, str. A - l , o a rg u m en tim a za i pro tiv š tra jk a u fab ric i G enera l M o to rsa u D ejtonu .29. C f. S to p fo rd i S trange, R iv a l States, str. 84-85.30. N .Y . T im es, 13. m aj 1983, str. D -3.31. H olusha , „D e tro it 's N ew L ab o r S tra tegy".32. V ideti K eith B radsher, „N ew U nion T actics" , N .Y . T im es, 10. m art 1996, str. A -16.

PO G L A V L JE 2 8 .

1. C f. Ishac D iw an , „H ard T im e fo r M o re L ab o r E co n o m ie s" , F o rum (b ilten E k o n o m ­skog is traž ivačkog fo ru m a za a rapske zem lje ), 2, 2 (ju l-av g u s t 1995), 1-3; i N . Fergany, „U n em p lo y m en t in A rab C ountries: T h e M e n ace S w ep t U n d er the R ug", ibid, str. 4-5 .2. B u lm er-T h o m as, E conom ie H isto ry o f L a tin Am erica, str. 278.3. M eđ u n a ro d n i p rog ram za o b u z d a v a n je k o r išć e n ja d ro g e U je d in je n ih n acija , u svom p rv o m sve tsk o m izv eš ta ju o d rog i p ro c e n ju je d a je v re d n o s t ilegalne trg o v in e d rogom oko 4 0 0 m ilija rd i do lara - oko 8 posto v rednosti u k u p n e sve tske trgov ine . P ro c e n ju je se d a p ro d a ja nark o tik a čini izm eđu 28 i 53 posto uk u p n ih p rihoda B oliv ije , o dnosno nekih6 p o sto k o lu m b ijsk o g b ru to n a c io n a ln o g p ro iz v o d a - F in an c ia l T im es, 26. j u n 1997. god ine, str. 4. D alo se p re tpostav iti.4 . Z a iz v a n re d a n p rikaz b a jk o v itih e k o n o m ija so c ija lis tič k ih z e m a lja v id e ti M erkel i M ilh lberg , eds, W underwirtschaft.5. F esh b ach i F riendly, E coide in the USSR, p o g lav lje 4; K aplan , E n d s ofthe Earth, str. 277; D avid F ilipov, ,,A Se a D ies, M ile by M ile" , B oston G lobe, 23. m art 1997, str. A -1.6. F ilipov , „In C hernobyl Soil, F a ta lism T h riv e s " , B o sto n G lobe, 21. april 1996, str. 17,7. C f. Josep h so n , „P ro jec ts o f th e C e n tu ry " str. 546 i passim .8. S hcherbak , „Ten Years o f th e C h o rn o b y l E ra", str. 44 . V ideti i M arples, S ocia l Im pact;

596

M ed v ed ev , TruthA bout Chernobyl; M ichael S pecter, „10 Y ears L ater, T h ro u g h Fear, C h e rn o b y l Still R ills in B elarus", N. Y. T im es, 31. m art 1996, str. A -l.9. D av idson , B la c k M a n 's Burden, str. 216.10. W orld B ank, A djustm en t inAfrica, str. 17; W orld D eve lopm ent R ep o rt 1997: The State in a C hanging World. P rob lem je što je m arg ina g reške ov ih num eričk ih p rocena o g ro m ­na. S je d n e strane, a fričk e vlasti izm iš lja ju b ro jk e kako im odgovara . M eđutim , razno­razni para le ln i ekonom ski tokovi ne ulaze u zvan ične p rocene. D a li se to n ad o k n ađ u je „u lep šav an jem " podataka?11. K am arck . économ ies ofA frican D evelopm ent, str. 17.12. H. J. SfiÉtC P olitics inAfrica, citirano u K am arck , Econom ies, str. 48.13. D avidson , The S lackM an's Burden, str. 197.14. V ideti P latteau , „Food C risis in A frica".15. ibid, str. 45.16. N ek i p o z d ra v lja ju tu p re ra n u u rb a n iz a c iju sm a tra ju ć i je sem enom m o d ern izac ije ,

d e m o k ra tije i poslovnog p reduzetn ištva . Cf. A . F rachon , „ L 'A friq u e n 'e s t p lus ru ra le" , Le M onde , 10-11. nov em b ar 1996.17. Cf. D asgupta , „P opulation , Poverty, and the Local E nv ironm en t" .18. J. C. M cK inley , Jr, „A ngu ish o f R w an d a E choed in a B a b y 's C ry", N .Y . T im es, 21. fe b ru a r 1996, str. A -8 . V ideti i H o w ard W . French , „M igran t W orkers Take A ID S R isk H om e to N ig er" , N . Y. T im es, 8. feb ruar 1996, str. A -3.19. H av inden i M ered ith , eds, C olonialism a n d D evelopm ent, str. 276.

20 . Ibid, str. 278.21. E velyn W augh, Tourist in A frica, str. 98.22. Ibid, str. 99.2 3 . R oberts , „The C oerc io n o f F ree M arkets" , str. 224; videti i D avidson , B la c k M an 's B urden, str. 217.24. O brazo v an k apetan p o lic ije iz M a lija ko ji je upoznao svet, c itiran u B idd lecom be, F rench Lessons, str. 247.2 5 . G eo rg e B. N . A yittey, „T he U .N .'s S h am efu l R eco rd in A fric a " , W all St. J, 26. ju l1996, str. A -12.

26. A jiti kaže d a je sam o 1991. godine 200 m ilija rd i d o lara iz A frik e o tišlo u strane banke (ravno 90 posto b ruto nacionalnog p ro izv o d a saharske A frik e). Ibid.27 . H. W . French , „P ersonal R iv a is F igh t to F in ish in W ar in Z a ire" , N . Y. T im es, 6. april1997.

28. B a rbara C rossette , ,,U .N , W orld B ank and IM P Join $25 B illion D rive fo r A frica " N. Y. T im es, 17. m art 1996, str. A -6 . A frican O bserver o b jav io je d a je taj plan „šarena laža", sam o deo k am p an je B u tro sa B u tro sa G a lija z a po n o v n i izb o r z a genera ln o g se k re ta ra U N -a (ako je b ilo tako , n ije m u m nogo p om oglo ) - Ayittey, „U .N .'s S ham efu l R ecord".29. N.Y. T im es, 17. m art 1996, str. A -6.30. Podaci su iz Izvešta ja o svetskom razvoju 1994. Svetske banke.31. F ie ld , Inside the A rab World, str. 135, zap aža da se te 1993. god ine sum a pok lapala sa stranim d u g o v an jim a zem lje , tako da su ljudi m ogli da san jaju o tom e da n išta ne pose- du ju . D a su sam o m ogli d a d ob iju delić tog novca...32. V ideti A bdelaz iz , „U ne économ ie paralysée".33. F ield, Inside the A ra b World, str. 134.

597

34. F isk , „ S e p tjo u rn é e s o rd in a ire s ," str. 7.35. C a rd o so i P aletto , D ependency a n d D evelopm ent, str. 2 1 6 .1 p o red p až ljiv o g p revo- da, tek s t v ero v a tn o b o lje zvu č i na španskom .36. M a tt M o ffe tt, „F o re ig n In v esto rs H elp B raz il 's L ead er T am e Its R ag in g In fla tio n " , W all St. J, 15. d ecem b ar 1995, str. A - l .37. Ibid. Pod p re tp o s ta v k o m d a j e u p ita n ju p rev o d , b io sam s lo b o d a n da ga nezn a tn o izm en im ne u tičući na n jeg o v o zn ače n je .38. S ébastian E dw ards, „W hy Brazil Is N o t M exico-Y et", W all St. J, 26. ju l 1996 str. A -13.

PO G L A V L JE 2 9 .

1. O n eg a tiv n im s tra n a m a i „ isp a d im a " te h n o lo g ije , v id e ti S a lo m o n , L e destin tech­nologique.2. V ideti H olton , Einstein, H istory.3. Islam og lu -Inan , „ In tro d u c tio n " str. 222. U duhovitom i z a n em aren o m p rikazu situac i­

je K hoo K hay Jin sao p štav a da je je d a n od izvora te p re težn o z a p ad n jač k e crise de co n ­sc ience „ko laps so c ija lis tičk o g p ro je k ta u teo riji i p raksi". H -W o rld @ h -n e t.m su .ed u , 31. o k to b a r 1996.4. T avakoli-T argh i, „ O rien ta lism 's G en esis A m nesia".5. Is lam o g lu -In an , „ In tro d u c tio n " str. 229.6. Cf. H all, „A T h eo ry o f the R ise o f the W est", str. 231.7 . 0 sve većem b ro ju k n jig a o kon ačn o m k ra ju videti č lanak F e rd in an d M ount, „N o End in S igh t", T L S , 3. m aj 1996, str. 30. O n piše: „Jedna stv a rje z a je d n ič k a toj nesag led ivo j k a k o fo n iji p re d sk a z a n ja i sav e ta - bezu slo v n o o d b ija n je da se razm o tri b ilo ko ji a rg u ­m en t sup ro tne strane ili s lab o st sopstven ih agrum ent."8. B. B ig s p red sed n ik k o m p a n ije M organ S tanley A sse t M anagem en t, c itiran u K aplan, E nd s o fth e Earth, str. 297.9. Cf. D asgup ta , „N atura l R e so u rces" . Tu se govori o trećo j faz i, o „dobu zam ena": ,,U toj p o sledno j etap i, ek o n o m sk e ak tivnosti će se skoro isk lju č iv o zasn iv a ti n a resu rs im a koji su neiscrpn i, što skoro da neće u tica ti na životn i s tandard ." (str. 1128).10. C f. E d w ard A , G argan , „A Y ear f ro m C hinese R u le , D read G ro w s in H ong K ong",

N ew Y ork T im es, 1. ju l 1996, str. A - l; i P e te r S tein, „C h ina Is S low to H andle Issues on K ong", W all St. Jou rnal, str. B 7D .11. U p o red ite to s p re d o stro ž n o šć u ru sk ih firm i k o ja p re m e š ta ju sred iš ta u K ip a r da bi pobeg li od k rim in a la i p o ten c ija ln o g h aosa u R usiji. M a rk M. N elso n , „E co n o m ie F u g i­tives", W all St. J, 9. m aj 1996, str. 1.12. K rogm an , P o p Internationalism , str. 70.

413. B ogatstvo naroda, k n jig a II, p o g lav lje 3.14. N .Y . T im es, 19. ju n e 1996, str. D -5: „M oulinex [francuski p ro izvođač apara ta za dom a­ćinstvo] p rem ešta p ro izv o d n ju u M eksiko". N etačno : u p itan ju su četiri od je d a n a e s t fab ri­ka, 2 .600 radnih m esta od 11.300. K om pan ija je p re trpela gub itak od 702 m iliona fran ak a u fiskalno j godini zak ljčno sa 31. m artom d o k je u p re thodnoj godini izgub ila 213 m iliona.15. P o p Internationalism , str. 50.16. Cf. ibid, str. 112-113, gde se navodi d a n i u sp e šn a „stra tešk a p o litik a trg o v in e" ne bi

d o d a la v iše od 1/15 od 1 posto am eričkog nacionalnog prihoda. To sv rstava tak v u politku

598

na n ivo „politike izd av an ja državnog zem ljiš ta rančerim a i eksp loata to rim a rudnih bogat­stava". N e slažem se. D o k god v lad a m ože da podstiče kom p etic iju , treb a tako i d a po­stupa, j e r se tako u n ap ređ u ju z n a n ja i p e rfo rm an se . A ako o dobrava n ižu cenu zak u p a d r­žavne zem lje od tržišne, treba da prestane s tom praksom , zato što je izdavanje po povoljn i­j im cen am a lo ša nav ika k o ja se teško obuzdava. Jedini p rihvatljiv i a rgum en t pro tiv inter­v e n c ije v lade je s te to što često tra ljav o rea lizu je dobre p ro jek te . A i to je n av ika kojo j je lako prepustiti se.17. C f. U ch ite lle , „L ike O il and W ater" . U č lanku se p o red e ek o n o m ije (po sa d rža ju i

ton u ) L estera .Taroa i Pola K rugm ana.18. N o v ije NK stove na tu tem u naći ćete m edu e se jim a u K rugm an, P o p Internationalism ,

u k o jim a se o su đ u je p ro tekcion izam i težn je da se kon tro liše trgov ina . K rugm an poseb­no oštro k ritik u je svoje in te lek tualne pro tivn ike, d efin išući „pop in te rn ac io n a lizam " kao „ isp raznu re to riku ko jom se služe oni što že le d a zvu če p re fin je n o bez dub ljeg p ro m iš­ljan ja ." C itirano u p rikazu C h arlesa W olfa, Jr, W all St. J, 1. ju n 1996, str. A -12.

19. O skeptičnom pogledu na e fik asn o s t trž išta i odbran i p rednosti in te rv en ic ije države videti K uttner, E veryth ing for Sale.20. V ideti le M asson, F a u t-il encore aider?, str. 145.

EPILO G 19 9 9 .

1. Cf. Fay, The Collapse ofBarings, str. 123.2. T rebalo bi izbegavati reč „čudo" kada se govori o ekonom skim dostignućim a. In tere­santno je da kritičari češće o suđu ju prim enu tog izraza u kontekstu ev ropsk ih p erfo rm ansi nego u slučaju analiza az ijsk e ek onom ije . E v ro p sk a „čuda" defin itiv n o v iše n isu u m odi.3. C itirano u H enderson , A sia Tailing, str. 7.4. H en d erso n ,A sia F a ilin g , str. 7, tabela 1. N ije ja s n o da li ra s tje iskazan u realn im (defla- to rn im ) v rednostim a.5. „P itan je treb a li da se pok leknem o pred pritiscim a. Oni ne potiču od vlade već od pojedi­n aca ko je niko n ije izabrao , u ovoj suvereno j zem lji č iju v last b ira ju g rađan i." G ill, A sia under Siege, str. 160.6. G ough, A s ia M eltdow n, str. 68.7. V ideti Frank, ReOrient.8. O sam naesti vek p red stav lja poseban p rob lem zas tupn ic im a ovakvog v iđ en ja ekonom ­ske isto rije . E konom isti sa Z ap ad a su do skoro davali p red n o st E v rop i, ali danas velik i bro j s tručn jaka sm atra d a je g lavni pokretač nap re tka u to vrem e b ila K ina ko ju je og rom ­na p o p u lac ija stav ila u fok u s svetske trgovine. M eđu zas tu p n ic im a te teze su i K enet Po- m eranc , G inder F rank, V ilijem M eknil. N e sum njam u v e lič in u k ineskog trž išta , niti u ob im i v red n o st n jen o g in d u strijsk o g p ro izvoda. A li K ina n ije b ila dom in o v ac ija koje su izm en ile svet. O vde se m iš lje n ja o p rirod i i uzrocim a isto rijske p ro m en e žestoko sukob­ljav a ju .9. V ideti L andes, B ankers andP ashas, pog lav lje I.10. O nega tiv n im asp ek tim a n ag lo g i in ten z iv n o g p r iv re đ iv a n ja v ideti L u ttw ak , TurboCapitalism . E konom isti istuču da on n ije n ije ekonom ista . Ja m islim daim a n ek a o d lična zap ažan ja . kompetentan jer