Embed Size (px)
DESCRIPTION
Deljene stranice - wiki. Cvetana Krstev. Nedostaci oglasnih tabli. - PowerPoint PPT Presentation
Citation preview
Deljene stranice - wiki
Cvetana Krstev
1
2
Nedostaci oglasnih tabli Oglasne table dozvoljavaju mnogim korisnicima
da postavljaju članke kojim obrazlažu svoja mišljenja i stavove, s toga oglasne table na Internetu imaju slične nedostatke kao i fizičke oglasne table. Na fizičkoj oglasnoj tabli se gomilaju poruke jedna preko druge sve dok tabla ne postane neupotrebljiva. Osim toga, nije moguće odvojiti relevantne od nerelavntih poruka.
U čemu je glavni problem? Svako može da objavi ono što se njemu čini zanimljivo, ali to može da odstupa od glavne teme i da izazove lavinu novih poruka koje takođe odstupaju od glavne teme. Drugo, članci se uređuju prema datumu kada su objavljeni tako da su poruke koje odstupaju od glavne teme integrisane u tok poruka koje prate glavni tok diskusije.
3
Primer zatrpavanja nebitnim porukama
Na primer, neka je tok diskusije na nekoj oglasnoj tabli
A, B, C, D, E, F Stiže novi korisnik koji počinje da čita od
početka i odmah odgovara porukom G na poruku A, a tek onda čita poruke B, C,... i vidi da je o onome što on piše u poruci G već bilo reči pa šalje novu poruku H kojom se izvinjava. Dakle, poruke G i H su nerelevantne, ali one se ne brišu i na njih se nadovezuju nove, relevantne poruke.
A, B, C, D, E, F, G, H, I...
4
Deljene stranice Ovaj servis ne dozvoljava gomilanje poruka niti
se skladišti istorija priloga. Umesto toga kreira se jedna stranica koju mnogi korisnici dele. Svako ko se prijavio može da menja stranicu, a svi korisnici će tu promenu videti.
Sistemi za deljenje stranica se razlikuju ali mnoge deljene stranice su anonimne, to jest sistem ne skladišti informaciju ko je uneo neku stavku. Korisnik kada vidi deljenu stranicu ne zna ko je uneo koju stavku.
Deljene stranice se nazivaju Wiki. Osnivač tehnologije deljenja stranica je Wikimedia Foundation, deljena stranica se zove wiki, a softver za deljenje stranica wiki software. Naziv potiče od fraze «wiki wiki» koja na havajskom znači brzo. Ovo ime nije slučajno jer viki softver ne čeka da ugradi promene, one su vidljive praktično odmah.
5
Nedostaci viki tehnologije
Iako viki tehnologija u principu podržava lakše postizanje dogovora među ljudima koji zajedno rade na nekoj temi, ona može i da podrži razmimoilaženje. Na primer, ako jedan član grupe iznese stav s kojim se ostali članovi grupe ne slažu oni mogu da ga promene, onda on opet može da vrati svoj prvobitni stav, i tako dalje.
6
Wikipedia Wikimedia Foundation rukovodi velikim
eksperimentom u korišćenju tehnologije deljenih veb stranica koji se zove Wikipedia – to je enciklopedija u kojoj svako može da dodaje članke. Pristup enciklopediji je potpuno slobodan. Autori članaka u Vikipediji su anonimni. Naravno, ni u klasičnoj enciklopediji nije navedeno ko je autor svakog pojedinačnog članka, ali urednik klasične enciklopedije je uvek poznat i on zna i odgovoran je za to ko je pisao svaki pojedinačni članak. Autorstvo članka u Vikipediji ne može uopšte da se utvrdi.
7
Razvoj Vikipedije Prvo je nastala engleska Vikipedija
(15. januar 2001), a zatim Vikipedija na francuskom jeziku, već 11. maja 2001. Ubrzo se stvaraju verzije i na mnogim drugim jezicima, ali je engleska Vikipedija u početku bila mnogo razvijenija od ostalih. U januaru 2002. je 90% članaka svih Vikipedija bilo na engleskom, dok je u januaru 2004. njen udeo opao na 50%, da bi 2007. bio sveden na samo 25%. Vikipedija na srpskom jeziku je nastala 16. februara 2003. godine.
8
Sadržaj Vikipedije Prema podacima iz decembra 2008.
Vikipedija na engleskom jeziku ima oko 2,643,000 članaka, a na srpskom jeziku oko 69,000 članaka. U pitanju je opšta enciklopedija i njen sadržaj je raznovrstan. Članci su tematski podeljeni u kategorije koje se dalje dele obrazujući na taj način hijerarhijsku strukturu Vikipedije. Na srpskoj Vikipediji glavne kategorije sadržaja su: umetnost i kultura, geografija, istorija, matematika, filozofija i religija, društvene nauke, društvo i biografija, tehnologija.
9
Podaci sa sr.wikipedia.org
186.000
10
Bogatstvo Wikipedia – april 2014.
Engleski 4,497.759Srpski 245.126Bosanski 49.839Hrvatski 144.885Slovenački 140.447Makedonski 76.489Bugarski 160.522Rumunski 242.761Mađarski 258.392Kineski 765,151Španski 1 097 314
11
MediaWiki softver Početkom 2002. nastao je MediaWiki
softver posebno napisan za Vikipediju. MediaWiki je slobodan softver pod licencom GNU GPL (GNU General Public License), što znači da može slobodno da se distribuira i menja. Danas ga koriste Vikipedije na svim jezicima, i uopšte svi projekti koji se razvijaju u okviru WikiMedia fondacije.
Najznačajniji wiki projekti Wiktionary – slobodan rečnik i tezaurus
Викиречник – 16922 речи Wikibooks –udžbenici i priručnici u
slobodnom pristupu (LaTeX!) Викикњиге – 1000 страница, 30 уџбеника
Wikiquote – kolekcija citata Вики цитат – 389 страница
Wikisource – biblioteka sadržaja u slobodnom pristupu Викизворник - 7161
Najznačajniji wiki projekti Wikispecies – slobodan katalog
vrsta Wikinews – vesti u slobodnom
pristpu Викивести
Wikiversity – nastavni materijal i aktivnosti
Wikivoyage – vodiči za putovanja u slobodnom prisupu
Formatiranje članaka na Wikipediji - wikitext
Razlikuje se od pripremanja članaka uz pomoć procesora reči (npr. Word).
Ne koristi se takozvani WYSIWYG pristup ("What You See Is What You Get"), već Wikipedia koristi tekstualne kodove za kreiranje određenih elemenata stranice. Ovaj jezik za obeležavanje je poznat kao wikitext ili wiki-markup, i osmišljen je da olakša uređivanje.
14
Odeljci Naslovi
= Naslov članka = <h1> == Odeljak == <h2> === Pododeljak === <h3> ==== Pod-подodeljak ==== <h4>...<h6>
Sadržaj se pravi automatski ako članak ima 4 ili više delova. Magične reči: __FORCETOC__ sadržaj na uobičaјenom mestu
(vrh stranice) __TOC__ na mestu na kome se pojavljuje __NOTOC__ bez sadržaja
15
Linije, prekid reda, uvlake
Horizontalna linija: ---- <hr> ili <hr/>
Prekid reda: Dva uzastopna tastera Return (kao u
LaTex-u) <br> ili <br/> Uvlake:
Bez uvlake :Jedna uvlaka za tri karaktera ::Svaka dvotačka dodaje još tri karaktera
16
Poravnavanja Blok citata
<blockquote>...</blockquote> Centrirani tekst
<div class="center" style="width: auto; margin-left: auto; margin-right: auto;">Centered text</div>
Ili se može koristiti šablon {{center}}, npr. {{center|Ćao svima!}}
Tekst poravnat udesno <div style="text-align: right; direction:
ltr; margin-left: 1em;">Text on the right</div>
17
Liste Nenumerisana
lista: * stavka nivoa 1 ** stavka nivoa 2 *** stavka nivoa 3...
Uređena lista: # stavka nivoa 1 ## stavka nivoa 2 ### stavka nivoa 3
Lista definicija: ; termin : definicija
18
Zadržavanje karaktera za novi red i razmak: <poem>... </poem>
Formatiranje teksta ’’italik’’ ’’’bold’’’ ’’’’italik i bold’’’’ Da bi ovo radilo mora
ceo tekst da bude u jednom redu
Deo izvornog koda unutar teksta: function <code>int
m2()</code> is nice Unapred formatiran
tekst – novi red počinje razmakom
Za mali verzal se koristi šablon: Za tekst u
{{Smallcaps|malom verzalu}} koristi se...
Manja slova <small>...</small>
Subskrip i superskript <sub>...</sub> <sup>...</sup>
19
Specijalni karakteri Razmak bez
prekida reda
Ekstra razmak se dobija uz pomoć šablona: {{pad|4em}}
Dijakritički znaci: À Á
Â Ã Ä Å Æ
Interpunkcija, specijalni karakteri: ‹ ›
« » ‘ ’ “ ” ' " 20
21
Podrška matematičkim formulama MediaWiki
softvera Matematički tekstovi su podržani tako što
je u MediaWiki softveru integrisan jedan podskup TeX-а za formatiranje matematičkih formula. Ovo obezbeđuje da se uz pomoć dobro poznate i standardne sintakse pišu formule i matematički izrazi. Na primer, <math> P = \pi r^2 </math> predstavlja izraz za površinu kruga. Etiketa za matematičke formule je <math> i unutar nje je dozvoljena upotreba onog dela TeX-а koji se zapisuje unutar znaka $ i $.
Ako želimo da formula bude u zasebnom redu treba da počne dvotačkom:
: <math> P = \pi r^2 </math>
Dva načina za prikazivanje formula
Može se koristi LaTex obeležavanje ili šablon {{math}} – u ovom drugom slučaju formatiranje je pomoću HTML-a
Primer: <math>\sin 2\pi x + \ln e</math> {{math|sin 2π''x'' + ln ''e''}}
22
Veze Dve vrste veza:
Interne veze – ka drugim Wiki stranicama: [[veza]] ... Otišao je u [[Beograd]] Prilagođena veza: [[vez|tekst veze]] ... Došao je iz
[[Beograd|Beograda]] Veza ka nekom odeljku na stranici: [[veza#odeljak]] Redirekcija (jednog naslova članka ka drugom)
#REDIRECT [[naslov]] Spoljašnje veze
Imenovane [URL ime] [http://www.wikipedia.org Wikipedia] vidi se ime
Neimenovane [URL] [http://www.wikipedia.org] – vidi se samo broj
23
Kategorije Da bi se članka stavio u neku
kategoriju napraviti vezu kao što je [[Category:Example]] u članku (kategorija je „Example“). Ovakve veze treba stavljati na kraj članka.
Da bi se članak povezao sa stranicom neke kategorije (ali sam se ne smešta u tu kategoriju) koristi se prefiks dvotačka, npr. [[:Category:Character sets]]
24
Šabloni Šablon je stranica na Vikipediji koja
se pravi da bi se uključila u druge stranice. Šabloni obično sadrže materijal koji se ponavlja i koji je potreban na mnogim stranicama tj. člancima.
Obično se koriste za standardna upozorenja, takozvane info-kućice (info box), navigacione kućice, i sl.
Šabloni su uključuju u stranicu na mestu na kome se pojavljuju pomoću {{ime šablona}}
25
Jednostavan šablon Ako hoćete da uključite u tekst simbol
lambda (jedanaesto slovo grčkog alfabeta) možete da kucate λ
Ali postoji i šablon Tamplet:lambda koji je u stvari wiki stranica koja samo sadrži - λ
Umesto da se kuca: "The 11th letter of the Greek alphabet is the lambda (λ)", može da se kuca "The 11th letter of the Greek alphabet is the lambda ({{lambda}})”, a rezultat će biti "The 11th letter of the Greek alphabet is the lambda (λ)"
26
Šabloni s parametrima Šablon {{Pad}} se koristi da umetne
horizonatalno punjenje - HTML <span> unutar linije. Šablon ima jedan neimenovani parametar, širina specifikovana u px, em or ex. Pretpostavljena vrednost je 1 em. Rezultat je traženo „punjenje“ iza koga sledi jedan
U šablonu se parametar koji može da se zameni smešta u trostruke vitičaste zagrade. Broj 1 odgovara prvom parametru, 2 drugom, itd.
<span style="padding-left: {{{1|1em}}};"> </span>
Umetanje 50 piksela se postiže sa {{pad|50px}}
27
Uključivanje slika u članak na Vikipediji
Da bi se slika uključila mora da bude postavljena na Vikipedijinu stranu.
Da bi postavili sliku morate da budete registrovani korisnik Vikipedije.
Možete da koristite slike koje je neko drugi postavio tako što idete na stranicu na kojoj su sve postavljene slike neke verzije Vikipedije: http://en.wikipedia.org/wiki/Special:ListF
iles http://sr.wikipedia.org/wiki/
Посебно:СписакСлика
28
Kako je izgledao taj ekran juče?5. V 2014.
29
Jedna od najnovijih slika juče
(5. V 2014)
30
Ko je Timoti Džon Bajford?
Autor najboljih dečjih serija koja je proizvela RTS: Neven Poletarac Babino unuče
Mnogo više ćete saznati o njemu na engleskoj nego na srpskoj Vikipediji
Neko to treba da popravi. Ko?
31
Jednostavno uključivanje slika
Picture: [[File:wiki.png]] Slika: [[Датотека:wiki.png]]
With alternative text: [[File:wiki.png|alt=Puzzle globe logo]] Са текстом као алтернативом:
[[Датотека:wiki.png|alt=лого глобуса као слагалице]]
With link: [[File:wiki.png|link=Wikipedia]]
Floating to the right side of the page using the ''frame'' attribute and a caption:
[[File:wiki.png|frame|alt=Puzzle globe|Wikipedia logo]] 32
Uključivanje tabela u wiki stranice
Može se koristiti HTML sintaksa: etikete <table>, <caption>, <tr>, <td>, <th>
Može da se koristi i specijalna wiki sintaksa za tabele koja funkcioniše slično kao i HTML sintaksa: Umesto <table>tabela</table> Koristi se {| tabela |}
33
Elementi tabela Umesto <caption>opis
tabele</caption> Koristi se
{||+ opis tabeleOvde dolazi tabela|}
34
Elementi tabela Umesto <tr>vrsta tabele</tr> Koristi se
{||+ opis tabele|-Prvi red tabele|}
35
Elementi tabelaUmesto <td>sadržaj ćelije</td> Koristi se
{| border=1|-| I ćelija, I red| II ćelija, I red|-| I ćelija, II red| II ćelija, II red|}
alternativno Koristi se
{| border=1|-| I ćelija, I red ||II ćelija, I red|-| I ćelija, II red || II ćelija, II red|}
36
37
Jedna stranica na srpskoj Vikipediji
38
Pozadina stranice - uredi
39
Matematika na Vikipedijinim stranicama
Razlika između LaTeX i Wiki math formatiranja
40
41
Kratak kurs iz korišćenja Vikipedije
Dodavanje novog članka Prof. Nedeljko Parezanović
Prvo treba ustanoviti da članak već ne postoji Npr. link u nekom već postojećem članku je crven, što i
znači da ne postoji Praćenjem tog linka se otvara mogućnost pravljenja
nove stranice
42
Otvaranje stranice za unos
Na Vikipediji ima mnogo raznih biografija, zato je najjednostavnije da odaberete jednu, koja po stilu i obimu odgovara onoj koju Vi pripremate, da otvorite i iskopirate njen kod koji ćete uneti i zatim menjati u polju za unos.
Ovde se unosi tekst
43
Stranica koju ćemo kopirati
44
Nova stranica O čemu treba voditi
računa: Da se poštuje šablon –
u ovom slučaju šablon “Biografija”
Da se sve unosi jednim pismom
Da se obeleže kao veze sve ono što ima ili bi moglo imati stranicu na Vikipediji
Da se veze dobro označe imajući u vidu fleksiju srpskog, npr.
Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]]
45
Kategorije – kojim kategorijama pripada
članak
46
Šta sve postoji od kategorija?
47
Kategorije – kojim kategorijama pripada
članak[[Kategorija:Ivaničani]]
48
Šabloni{{Насељено место у Србији|место=Ивањица|слика=Ivanjica.jpg|опис_слике=Панорама Ивањице|грб=|округ=Моравички|општина=Ивањица|популација=12350|поштански код=32250 |позивни број=032|регистарска ознака=-{IC}-|гшир=43.574833|гдуж=20.225333}}
Dodavanje veza u postojeće stranice
Radivoje Lola Đukić
Ko je on bio? Možemo li o
njemu nešto saznati s Vikipedije?
Vrlo oskudni podaci
49
Multimedijalni dokument studenata
Bibliotekarstva i informatike
50
Kako sada izgleda wiki stranica o Loli Đukići
Pošto smo na kraju, u bloku spoljašnjih veza dodali:
[http://www.fil.bg.ac.rs/mmd_27/mmd_2013/main.php Мултимедијални документ о Радивоју Лоли Ђукићу и Новаку Новаку студената Филолошког факултета 2013/14.]
51
Korisne stranice Wikipedia: Tutorial Wikipedia: Manual of Style Help: Wiki Markup Help: Formatting
52
53
Lični dnevnici Alternativa anonimnim stranicama su
lični dnevnici. Ovaj servis dozvoljava da osobe objavljuju dnevnik sa svojim ličnim opservacijama, mišljenjima i komentarima. To se naziva web log, ili skraćeno blog. Osoba objavljuje veb stranicu koja sadrži seriju neformalnih eseja. Postoje mnogi blogovi – lični i širi. Osnovne razlike između bloga i vikija su:
1. Blog nastaje kao rezultat napora pojedinca;
2. Blogovi nisu anonimni – autor je zaslužan (ili odgovoran) za informacije na blogu
