Demokratija i njene graniceAleksis de Tokvil i problem tiranije veæineTokvilov odnos prema demokratijiDemokratska revolucija, to je vodeæa tema politièke filozofijeAleksisa de Tokvila.1Savremenik nastajanja i uspona demokratije uprošlom veku, Tokvil je uzeo da ispita uticaj modernog društva natradicionalni društveni poredak, kao i da otkrije izglede modernihdemokratskih društava. Pri tome je njegovo prouèavanje demokratskog društva bilo podstaknuto te`njom da se pronaðe odgovor najedno drugo pitanje – na pitanje da li je moguæna sloboda u demokratiji.2Pitanje moguænosti i karaktera slobode u demokratskom poretku najva`niji je problem Tokvilove politièke filozofije.Problem demokratije, odnosno moguænosti slobode u demokratiji u celokupnom Tokvilovom delu podseæa na one muzièke motivekoji se stalno i iznova javljaju, koji na trenutak išèeznu da bi ponovoizbili u prvi plan. Ipak, ovaj je problem najpotpunije i najbolje obra-91Ovaj rad ne predstavlja celovit prikaz Tokvilove politièke filozofije, veæ, kao što isâm naslov upuæuje, pretresanje jednog od pitanja pokrenutih u njoj. Kako je ovoistovremeno i deo jednog šireg razmatranja o Tokvilovoj politièkoj filozofiji, toovde nije bilo moguæno ulaziti u bli=e i podrobnije objašnjenje nekih drugih va-=nih tema u Tokvilovom delu. U ovom radu, takoðe, biæe samo reèi o pojavi tiranije veæine, a ne i o sredstvima kojima se, prema Tokvilovom mišljenju, mo=esuprotstaviti tiraniji veæine.2Veoma podsticajan i širok osvrt na ovaj problem u istoriji politièke filozofijemo=e se naæi u radu Koste Èavoškog „Problem slobode u demokratiji“, Filozofske studije 1973, str. 3-69.ðen u prvom i najveæem delu ovoga pisca – u Demokratiji u Americi.3U prouèavanju demokratskog poretka Tokvil je pošao od analize

amerièkog društva, koje je – lišeno ruševina zamaka i feudalne proš-losti – pru`alo uzor demokratije u najèistijem obliku. Prilikom boravka u Americi njega je iznad svega zanimalo dejstvovanjedemokratskog sistema. Tokvilovo glavno delo nije delo o amerièkojdemokratiji, veæ o demokratiji u Americi; u Americi je Tokvil videonešto više od Amerike – sliku same demokratije (une image de ladémocratie elle méme).4Zato i ka`e u jednom pismu D`onu StjuartuMilu : „Amerika je samo moj okvir: moj predmet je demokratija.“5Prema Tokvilu, pokretaèko naèelo demokratije jeste „jednakostuslova“ (egalité de condition). Ono što je za Marksa bila klasna borba, za Vebera racionalizacija društvenog `ivota, za Tokvila je jednakost. Svaki je od ovih mislilaca, kako piše Robert Nizbet, „daojednoj dinamiènoj strani društvenog poretka odluèujuæi razvojni uticaj“.6Ovu tvrdnju, naravno, ne treba shvatati kao da je jednakostosnovni i jedini uzrok iz koga se izvode sva istorijska zbivanja.Mnoštvo shvatanja, mnjenja i pobuda našeg doba, prema Tokvilu,duguje svoje poreklo okolnostima koje nemaju nièeg zajednièkog sajednakošæu, pa su joj èak i sasvim suprotne. Mada priznaje postojanje i delovanje svih ovih uzroka, Tokvil o njima manje govori. Ciljnjegovih razmatranja nije da istakne poreklo i prirodu svih ljudskih103Prvi veæi izbor iz Tokvilovog dela objavljen je 1864-1866. u redakciji Gistava deBomona. Daleko je veæe i pouzdanije izdanje Tokvilovih celokupnih dela u predvi-ðenih 13 tomova, odnosno 22 knjige, koje je poèelo da izlazi od 1951. godine uopštoj redakciji J. P. Majera – Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes, Paris,Gallimard. Od sistematskih dela Tokvil je inaèe napisao Demokratiju u Americi(prva knjiga pojavila se 1835, a druga 1840), Stari re`im i revoluciju (nedovršenodelo èiji je prvi deo izašao 1856), dok su posle Tokvilove smrti objavljena njegova

Seæanja (1893). Najveæi deo Tokvilovih dela su razlièiti politièki, ekonomski, knji-`evni i drugi spisi, beleške sa putovanja, kao i ogromna prepiska sa savremenicima.4Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: De la Démocratie en Amérique, Paris,Gallimard, 1967, tom I, knj. I, str. 12.5Navedeno prema Max Lerner, „Introduction: Tocqueville and America“, u Alexisde Tocqueville, Democracy in America, London, Fontana, 1966, str. LIII.6Robert Nisbet, „Tocqueville, Alexis de“, International Encyclopedia of the Social Sciences, David Sills ed., New York, Macmillan, 1968, knj. 16, str. 91.sklonosti i ideja, veæ samo da ustanovi u kojoj je meri jednakost ovepojave preinaèila.7Glavno naèelo evropske istorije poslednjih sedam vekova jeste,prema Tokvilu, izjednaèavanje društvenih redova. Dok se plemstvostalno spušta, graðanstvo se neprekidno uzdi`e na društvenoj lestvici. Veæi deo evropskog srednjeg veka istorija je njihovog pribli`avanja. Prebirajuæi po stranicama istorije toga perioda jedva da mo`emonaiæi na dogaðaj koji nije doprineo širenju jednakosti. Jaèanje politièke moæi sveštenstva koje je otvorilo svoje redove razlièitim druš-tvenim slojevima; uspon pravnika sa uslo`njavanjem društvenihodnosa; širenje trgovine praæeno bogaæenjem i uzdizanjem graðanstva; protestantizam sa svojim ukidanjem hijerarhijskih odnosa ukrilu crkve; pronalazak štampe i jaèanje sredstava opštenja; verovanje u ljudski duh kao èinilac društvenog napretka i uticanja na voðenje dr`avnih poslova u vreme prosveæenosti – sve su to primeriširenja jednakosti.Širenje jednakosti doprinelo je širenju demokratije. Pod demokratijom Tokvil je podrazumevao pre svega stanje koje obele`ava odsustvo aristokratskog naèela u ureðenju društva. Suština demokratskerevolucije jeste u prelasku aristokratskog (feudalnog) društva u demokratsko društvo. Posledice tog širenja jednakosti ne mogu se svestiu okvire politièkog delovanja, veæ utièu na najrazlièitije strane druš-tvenog kulturnog `ivota. U razvalinama, u ostacima starog društvenog poretka, Tokvil je nazirao obrise novog ureðenja društva. On je

isto tako smatrao da je u savremenom svetu demokratija koja se temelji na jednakosti neizbe`na. Kao sna`an vihor koji sve pred sobomobara i nosi, kao nabujala reka, ona se ne mo`e zaustaviti. U stvaranjudemokratskog poretka društva uèestvuju namerno ili nenamerno,voljno ili nevoljno svi. Delovanje i pristalica i protivnika demokratijeide u jednom smeru; svi oni, hteli to ili ne, rade na istoj stvari. Razvoju pravcu jednakosti zato je neminovan, odnosno èinjenica je proviðenja (fait providentiel); taj razvoj je opšti, postojan i izmièe ljudskojmoæi, a svi ljudi i zbivanja doprinose njegovom napretku.8117Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 7.8Isto, knj. I, str. 4.Mada bi pojedina mesta u uvodnom delu Demokratije u Americimogla da navedu na suprotan zakljuèak, Tokvil je bio nepomirljiviprotivnik istorijskog determinizma. Odbacivanje istorijskog determinizma naroèito je razvijeno u njegovoj prepisci sa Arturom de Gobinoom,9jednim od najistaknutijih predstavnika tumaèenja istorijepomoæu rasnog èinioca. U svojim Seæanjima Tokvil je takoðe zabele`io da ne podnosi „one apsolutne sisteme, koji èine sve istorijskedogaðaje zavisnim od velikih prvih uzroka meðusobno povezanihsudbinskim lancem, one misaone sisteme koji proteruju i same ljudeiz povesti ljudskog roda.“10To što savremeno društvo ide u pravcudemokratije ne znaèi, prema Tokvilu, da ljudi ne mogu da utièu natok i odlike demokratskog procesa i na svoj `ivot u demokratski ure-ðenim društvenim zajednicama. Naprotiv, oni mogu da utièu. Baš udemokratskom poretku društva, u kome je razlièitost porekla izgubila svoj nekadašnji znaèaj, regulisanje `ivota ljudi postaje sve višeproizvod njihove volje. Ta volja ljudi mo`e mnogo da uèini, ali nemo`e više da povrati stare odnose i društveni poredak.11Sdruge strane, to što savremeno društvo stremi u pravcu demokratije ne znaèi da je sloboda u njemu unapred osigurana. Demokratska revolucija povezuje slobodu sa jednakošæu, ali ostavlja moguæ-nost njihovog suprotstavljanja, pa i potpunog razila`enja. Cilj

demokratske revolucije je podudaranje slobode i jednakosti. Meðutim, dok sloboda u doba demokratije mo`e da postoji samo sjedinjenasa jednakošæu, jednakost je moguæna i u savezu sa despotizmom.12Demokratija se temelji na naèelu jednakosti, ali ovo mo`e u stvarnosti da se izvrgne u jednakost u ropstvu, umesto jednakosti u slobodi.Demokratiji prete dve vrste opasnosti. Prva je ukidanje same demokratije uvoðenjem nedemokratskih ustanova. Druga opasnost sadr`ana je u sasvim novom obliku despotizma koji se razvija u krilu samih129Vidi Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Correspondance d’Alexis deTocqueville et d’Arthur de Gobineau, Paris, Gallimard, 1959, tom IX.10Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Souvenirs, Paris, Gallimard, 1964,tom XII, str. 84.11Karl-Heinz Volkmann-Schluck, Politièka filozofija, Tukidid, Kant, Tocqueville,Zagreb, Naprijed, 1977, str. 91.12Isto, str. 96.demokratskih ustanova – u tiraniji veæine. Tiranija veæine, prema Tokvilu, najveæi je nedostatak demokratskog ureðenja društva. U njegovom delu ova pojava je donekle i zbirni naziv za skoro sve mane demokratije koje dovode u pitanje moguænost slobode.U drugoj knjizi Demokratije u Americi Tokvil je izbegavao daimenuje pojavu, koju je prvobitno oznaèio kao tiraniju veæine. Ta pojava je sasvim nova i nesvodljiva na pojave i odnose starog društvenog poretka. Stare reèi „despotizam“ i „tiranija“ neprikladne su da jeoznaèe.13Kloneæi se u drugoj knjizi Demokratije u Americi upotrebeizraza „tiranija veæine“, Tokvil je ispitivao oblike pojave o kojoj jereè. Preveden na reènik današnje društvene nauke Tokvilov pojamtiranije veæine obuhvata pojave masovnog društva, izdvojenost pojedinca i propadanje zajednice, preovlaðivanje konformizma i osrednjosti, sveopštu racionalizaciju i birokratizaciju društvenog `ivota isvemoæ dr`ave.

Tokvil je smatrao da je demokratija nezaustavljiva, ali ne i neukrotiva. Ljudi ne mogu da dr`e pod nadzorom napredovanje demokratije ali oni, ipak, mogu da kontrolišu i njene štetne i njene korisneposledice. Oni ne mogu da iskljuèe dejstvo prirodnih sila, ali mogu daga uèine korisnim. Štetne posledice demokratije, odnosno širenje jednakosti bez slobode, mogu se obuzdati pomoæu više društvenih i politièkih sredstava. Ta su sredstva pre svega lokalna samouprava,društveno i politièko udru`ivanje, sloboda štampe, nezavisno sudstvo, poštovanje pravno propisanih postupaka i formi. Tako izlazi da iopasnosti po slobodu u demokratski ureðenim društvima, kao i sredstva da se ove opasnosti preduprede i otklanjanju, izviru iz samogtoga društva. Iz njega izviru i pretnje njemu samom i njegov spas.14Savremena društva i pojedinci ne mogu se, dakle, odupreti te`njii kretanju u pravcu jednakosti uslova, odnosno demokratije. Jedinood njih zavisi, meðutim, da li æe se to putovanje završiti u ropstvu ilislobodi.15Time dodirujemo pitanje vrednosnih pretpostavki Tokvilove analize demokratije. Nasuprot konzervativcima i reakcionarima1313Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 324.14Volkmann-Schluck, Politièka filozofija, str. 124.15Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 339.svoga vremena, Tokvil je bio nepokolebljivo ubeðen u nezadr`ivostdemokratske revolucije. Za razliku od veæine liberala i privr`enikademokratije, Tokvil je upozoravao da je te`nja ka jednakosti u demokratiji spojiva sa neslobodom kao i sa slobodom. Razvoj jednakosti,po njegovom mišljenju, ne znaèi i neopozivo ukidanje moguænostitiranije. Naprotiv, razvoj jednakosti utire puteve novim, još nepoznatim vidovima tiranije.Protivnicima demokratije Tokvil je nastojao da uka`e ne samo daometanje društvenog razvoja u pravcu demokratije nije više u ljudskojmoæi veæ i to da je demokratija praviènija od starog društvenog poretka. Negirajuæi najuzvišenija svojstva ljudskog duha u manjem obimunego što je to bio sluèaj u starim tipovima društva, sama demokratija

se odlikuje osobenom uzvišenošæu, jer dovodi do širenja umerene kolièine sreæe meðu svim ljudima. Za razliku od slobode u starim druš-tvima, sloboda u demokratskim društvima oslanja se na jednakost. Zarazliku od slobode starih naroda, koja je bila sloboda u nejednakosti,sloboda modernih naroda mo`e biti samo sloboda u jednakosti. Pristalicama demokratije, s druge strane, Tokvil je skretao pa`nju na njenemane i pretnje po slobodu koje demokratija nosi u sebi.Tokvilova nepristrasnost u odnosu prema demokratiji naroèitoje lepo izra`ena u pismu prijatelju i prevodiocu Demokratije u Americi na engleski Henriju Rivu: „Pišem u zemlji i za zemlju u kojoj jerazlog jednakosti pobedio – bez moguænosti vraæanja u aristokratskiporedak. Pri ovakvom stanju stvari, du`nost mi je naroèito da istaknem rðave te`nje, koje jednakost mo`e izazvati, da bih spreèio svojesavremenike da pred njima klonu. Ovo je jedini èastan zadatak zasve koji pišu u zemlji u kojoj je borba okonèana. Usuðujem se da iznosim teške istine o sadašnjem francuskom društvu i o demokratskim društvima uopšte, ali sve ovo kazujem kao prijatelj a ne kaokritièar. Kao prijatelj o ovome smem da govorim. Vaš prevod trebada potpomogne moje gledište; ovo ne tra`im od prevodioca veæ odèoveka. Èini mi se da ste u prevodu poslednje knjige (misli na prvuknjigu Demokratije u Americi – V. K.) ne `eleæi to, a povodeæi se zasopstvenim pobudama, dosta ulepšali ono što je suprotno demokratiji, a ubla`ili ono što bi moglo da naškodi aristokratiji. Preklinjem vasiskreno da, makar se borili i protiv samoga sebe, saèuvate pravi14karakter moje knjige, koji èini stvarna nepristrasnost teorijske ocenedva društva, starog i novog, pa èak i iskrena `elja da se do`ivi uspostavljanje novog društva.“16Ipak, baš je ovakav Tokvilov nepristrasan odnos prema demokratiji doveo do nesporazuma u tumaèenju njegovog dela, do toga dase predstavnici razlièitih ideologija i politièkih pravaca pozivaju naTokvila. Nesuglasice oko Tokvilovog dela traju do danas. Pogrešnashvatanja i tumaèenja ispoljavaju se u naše vreme u pogledima onihkoji Tokvila smatraju konzervativcem, èistim liberalom, pa èak iumerenim ili konzervativnim socijalistom. Te nesuglasice su prisutne i u razjašnjavanju odnosa izmeðu Marksovih i Tokvilovih shvatanja – od onih pisaca koji te`e da što više suprotstave Tokvila Marksu,do onih drugih koji gledaju da Tokvila što više pribli`e Marksu. Tokvilova politièka filozofija, meðutim, izmièe veæini uobièajenih i nemaštovitih podela politièkih doktrina. Ona jeste sinteza razlièitih

pogleda i tumaèenja graðanskog društva i politike u prošlom veku,ali je samosvojna. Sa veæinom predstavnika liberalizma ona ne deliverovanje u neizbe`nost pomirenja i spajanja demokratije i slobode,niti prihvata èisto negativno shvatanje slobode, koje je opet karakteristièno za klasièni liberalizam.Ovaj pokušaj sa`etog odreðivanja Tokvilovih društvenih i politièkih ideala zahteva jednu dopunu. Svedok demokratske revolucije iborbe dva razlièita društvena poretka i suprotstavljenih sistemavrednosti, Tokvil je – po svome poreklu pripadnik „staroga re`ima“– izra`avao u svome delu i `ivotu napetost izmeðu tradicionalnih imodernih vrednosti. To što je Tokvil pisao više o manama demokratije nego o njenim preimuæstvima, nije bilo izazvano samo te`njomda se upravi pa`nja na neka po slobodu pogibeljna svojstva demokratije veæ i razoèaranošæu saznanjem da nastupanje savremene demokratije odnosi neke vrednosti koje je staro društvo razvilo. Ovounutrašnje razdiranje vidno je na više mesta u Tokvilovim radovima.U jednoj liènoj, za `ivota neobjavljenoj belešci, sâm je Tokvil, nanaèin po otvorenosti blizak Paskalovom, istakao svoju razumsku1516Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Correspondance anglaise: Correspondance d’Alexis de Tocqueville avec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris,Gallimard, 1954, tom VI, knj. I, str. 47.opredeljenost za demokratiju, istovremeno sa instinktivnom naklonošæu aristrokratskim vrednostima.17Upozoravajuæi na ovakve protivureènosti u Tokvilovom delu neporièemo da je Tokvil stalno stremio tome da što nepristrasnije iotvorenije razjasni suštinu demokratije i njene izglede. U sudaru politièkih ideologija i programa, usred pomame stranaèkih strasti, -Tokvil se trudio da pogledom što dalje dopre; on se nije tolikozanimao sadašnjošæu koliko je stalno motrio na buduænost.18Tokvilova politièka filozofija, pre svega njegova razmatranja u Demokratiji u Americi, nisu samo zadivljujuæi prodor u razumevanje itumaèenje demokratskog poretka graðanskog sveta u prvoj poloviniprošlog veka veæ i neobièan nagoveštaj buduænosti toga sveta. Zatoje shvatljivo i sve èešæe vraæanje i obraæanje Tokvilu u naše vreme.Politièka tiranija veæine

Otkrivajuæi zapreke koje demokratija nosi sama u sebi, opasnosti po slobodu koje su demokratiji svojstvene, Tokvil je, kao što jeveæ izneto, najviše bio obuzet problemom tiranije veæine. Sâm nazivove pojave, treba odmah to reæi, više zbunjuje nego što razjašnjava.On dovodi u nedoumicu spajajuæi u sebi oèigledno razlièite stvari.Pod samom tiranijom veæ je uobièajeno podrazumevati oblikpolitièkog ureðenja koji se odlikuje nepostojanjem ogranièenja vlasti i vlastodr`aca. I Platon i Aristotel svrstavali su tiraniju u iskvarene oblike vlasti. Tiranija je, po Aristotelu, monarhija koja ima samou vidu interese monarha; ona je despotska vlast jednog èoveka naddr`avnom zajednicom. Tiranija nema u vidu opšte interese, osim akoje u pitanju lièna korist tirana.19Prvobitno, tiranija je vezivana za odreðeni oblik sticanja i vršenja vlasti od strane jednog èoveka. Ali u iskvarene oblike vlasti,1617Vidi Antoine Redier, Comme disait Monsieur de Tocqueville, Paris, Librairie Perrin et Cie, 1925, str. 45-50.18Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 14.19Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1960, 1279b, 1311a.prema Aristotelu, nije spadala samo vladavina pojedinca (tiranija) imanjine (oligarhija) u sopstvenom interesu i nad veæinom veæ i vladavina siromašne veæine u sopstvenom interesu i nad manjinom(demokratija). U ovakvom obliku demokratije narod (demos) vladasâm ne potèinjavajuæi se zakonu, pa njegova vlast postaje despotska.Takva vrsta demokratije je ono što je tiranija meðu monarhijama;karakter tih dveju vlasti je isti.20Iz onoga što je Aristotel pisao proizašlo bi, dakle, da je isto onako kao što je moguæna tiranija jednogèoveka, moguæna i tiranija mnoštva, veæine. Pri tome, naravno, dovoljno je poznato da Aristotel za pojavu o kojoj je ovde reè nije upotrebljavao izraz „tiranija veæine“.Tek u doba prvih graðanskih revolucija za društveno stanje koje

je karakterisao veæi ili manji stepen tlaèenja manjine od strane veæine poèeo je da se koristi izraz „tiranija veæine“. Meðu prvima su naopasnost da veæi deo društva mo`e da tlaèi manji, kao što manji deomo`e da tlaèi veæi, ukazali Hamilton i Medison u Federalistièkimspisima. Samovolja i obest nisu samo svojstvo apsolutnih vladara,veæ se i u demokratskom poretku mo`e govoriti o vlastoljubivoj ve-æini. „Nagomilavanje celokupne vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske u istim rukama, bez obzira na to da li je u pitanju pojedinac,nekolicina ili mnoštvo, i bez obzira na to da li je u pitanju nasledna,samopostavljena ili izabrana vlast, mo`e se uzeti za samu definicijutiranije“, pisao je Medison.21Do sliènih zakljuèaka došao je i Berk usvojim Razmišljanjima o revoluciji u Francuskoj: „U demokratiji jeveæina graðana u stanju da najsurovije tlaèi manjinu kad god u tojvrsti politièke zajednice preovlaðuju oštre razlike do èega, opet,èesto dolazi; nasiljem nad manjinom obuhvaæen je daleko veæi brojpojedinaca i ono se vrši mnogo `ešæe, nego što se ikada moglo oèekivati od vlasti jednog èoveka.“22Nije neobièno što je tek Tokvil na tako potpun i sna`an naèinukazao na zabrinjavajuæe posledice tiranije veæine u demokratiji.1720Isto, 1292a.21Alexander Hamilton, James Madison, John Jay, The Federalist Papers, NewYork, New American Library, 1961, No. 47, str. 301.22Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France, London, Dent, 1971, str.121-122.U antièkoj politièkoj filozofiji (pre svega kod Aristotela) problem tiranije veæine ostavlja se i razrešava na osoben naèin, u skladu saosnovnim obele`jima politièkog iskustva i misli u Grèkoj. Zajedniè-ke vrednosti polisa tu stoje iznad tekuæih i promenljivih ciljeva veæine i manjine. Tek u vreme graðanskih revolucija i stvaranja novih,brojèano velikih demokratskih društava, „prostranih republika“(extensive republics), kako je Medison pisao, pogibelji tiranije veæine ukazale su se u punom svetlu. Pisci Federalistièkih spisa i Berkmogli su tek da nasluæuju obrise tiranije veæine. U Tokvilovo doba

bilo je veæ moguæno izuèavati njene stvarne posledice.Sledeæi naèin razmišljanja od Aristotela do Berka i Federalistiè-kih spisa, Tokvil je kao nijedan od njegovih prethodnika razvio pojam tiranije veæine. U njegovoj politièkoj filozofiji pojam tiranijeveæine postaje višeznaèan. Dok su Tokvilovi prethodnici pod tiranijom veæine uglavnom podrazumevali politièku nadmoæ i nasilje ve-æine nad manjinom, i tako se bavili tiranijom politièke veæine, Tokvilje u uslovima graðanskog društva upozorio i na društvenu stranutiranije veæine: na tiraniju javnog mnjenja i svemoæ dr`avne vlasti.U vreme kada je Tokvil objavio prvu knjigu Demokratije u Americi, uglavnom je prouèavano politièko znaèenje tiranije veæine. Ve-æina koja na izborima osvoji vlast mo`e, prema ovom znaèenjutiranije veæine, ne samo da nametne svoju volju pora`enoj manjiniveæ i da ote`a njeno istupanje i iznošenje sopstvenog mišljenja o politièkim stvarima. Uticaj veæine u ovom znaèenju najviše dolazi doizra`aja u zakonodavnom telu u kome je veæina predstavljena i kojenajdoslednije izra`ava njenu volju.Prema piscima Federalistièkih spisa, jedna od moguænosti kojaje sadr`ana u demokratiji jeste da veæina preko svojih predstavnikavlada tiranski, tlaèeæi manjinu. Uz tiraniju manjine, demokratija nosiu sebi opasnost tiranije veæine. Nije dovoljno èuvati veæinu od manjine, veæ treba braniti i manjinu od veæine. Potrebno je, prema Medisonu, „zaštititi jedan deo društva od nepravde drugog dela.“23Lakše je, naravno, u demokratskom poretku ogranièiti manjinu.Ovo æe uèiniti veæina uobièajenom metodom glasanja. Sâm predstavnièki karakter demokratije smanjuje moguænost otuðivanja predstav-1823Hamilton, Madison, Jay, The Federalist Papers, No. 51, str. 323.nika od naroda. Ali, kako ogranièiti veæinu? Kako spreèiti zloupotrebuvlasti od strane onih koji su je demokratskim putem stekli? Ovo je jedno od središnjih pitanja u Federalistièkim spisima, kao i u Tokvilovojpolitièkoj filozofiji. „Zaštititi opšte dobro i prava graðana od jedne takve skupine, i istovremeno oèuvati duh i oblik narodne vlade – jeste,dakle, veliki cilj ka kome su upravljena naša istra`ivanja“, pisao jeMedison.24Prema Federalistièkim spisima, tiraniju veæine mogu daspreèe dve stvari: isprepletanost i slo`enost samih društvenih interesa,

i naèelo podele vlasti. Tiranija veæine ogranièava se u dva podruèja: udruštvu i u oblasti politièkih ustanova.Pisci Federalistièkih spisa najviše se bave pitanjem kako spreèiti tiraniju veæine i iznose kako bi trebalo urediti odnose u jednoj konkretnoj politièkoj zajednici. Sve je ovo uslovljeno politièkimzadatkom koji su ovi spisi imali da obave u vreme donošenja ameriè-kog ustava. Tokvil, nasuprot ovome, više izuèava tiraniju veæine injene uzroke. Prema piscu Demokratije u Americi, neogranièenavlast veæine svojstvena je demokratiji, ona je prirodna, èini njenusuštinu. Van veæine u demokratskom poretku nema nièeg što bi bilou stanju da joj se odupre. Narod vlada politièkim svetom u demokratiji isto onako kao što Bog upravlja svetom. U demokratiji narod jeizvor i utoka svega.25Kao što je monarhiji bila svojstvena izreka dakralj ne mo`e da greši, u demokratiji va`i naèelo da je narod (veæina)uvek u pravu.26Moralni autoritet veæine zasniva se delom na ideji da ima višesposobnosti u više ljudi, odnosno da je broj onih koji upravljaju va-`niji od drugih njihovih svojstava.27Istovremeno, autoritet veæineima za svoj osnov i naèelo da interesi veæine ne treba da budu pretpostavljeni interesima manjine. Prema D`emsu Brajsu, koji je o demokratiji u Americi pisao pribli`no pola veka posle Tokvila, širokorazvijena sloboda mišljenja i raspravljanja takoðe potpoma`e svemoæ veæine. Niko ne mo`e poreæi da nije imao priliku da se njegova1924Isto, No. 10, str. 80.25Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 56, 257.26Alexis de Tocqueville, Oeuvres complètes: Voyages en Sicile et aux Etats-Unis,Paris, Gallimard, 1957, tom V, knj. I.27

Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. 1, str. 258.reè ili bar glas èuju. U nedemokratskim re`imima oseæanje nezadovoljstva i nepravde potpaljuje iskru otpora u grupi koja je izlo`enanapadima. Oni koje veæina u demokratiji nipodaštava ili osuðuje nemaju više kome da se `ale, jer su iscrpli sve moguænosti odbrane vlastitog gledišta. Oni više nemaju pravo priziva. Roma locuta causafinita.28U stvari, Brajs ovde samo ponavlja objašnjenje koje je Tokvil izneo sledeæim reèima: „Kad se nekom èoveku ili nekoj strankiuèini nepravda u Sjedinjenim Dr`avama, kome da se obrati za pomoæ? Javnom mnjenju? Ali ono obrazuje veæinu. Zakonodavnomtelu? Ali ono predstavlja veæinu i slepo joj se pokorava. Izvršnoj vlasti? Ali nju postavlja veæina kojoj ona slu`i kao pasivno oruðe. Snagama javnog reda? Ali one nisu ništa drugo nego veæina podoru`jem. Poroti? Ali porota je veæina kojoj je dato pravo da izrièepresude; u pojedinim dr`avama, veæina postavlja i same sudije. Makako da je nepravedna i besmislena mera koja se protiv vas upotrebljava, opet joj se, dakle, morate pokoriti.“29Ovako èvrst autoritet veæine u demokratskom poretku pratiumanjivanje va`nosti manjine i pojedinaca koji su drugaèijeg mišljenja. U demokratiji je polo`aj pojedinca koji se ne sla`e sa odlukamaveæine protivreèan. Kao demokrata, on tvrdi da su svi ljudi jednaki,da bi u isto vreme, kao onaj koji se ne sla`e, pokušao da doka`e dasâm bolje zna od veæine šta je ispravno ili da ubedi da je više u pravuod same veæine. Èineæi ovo, pojedinac koji se ne sla`e stavlja u pitanje naèelo jednakosti. Njegova nepopustljivost (i nedoslednost)samo izaziva veæinu, potpaljujuæi njen gnev. Ovakav moguæan ishodstvari tera u demokratiji svakog pojedinca koji misli drukèije da seprikloni stavu veæine. Naèelo jednakosti, na ovaj naèin posmatrano,dovodi do rezultata suprotnih onima za kojima se išlo. Pojedinci sujednaki, ali ipak, kako Dejvid Spic tumaèi Tokvilova razmatranja tiranije veæine, ti isti pojedinci padaju nièice pred jednim autoritetomiznad svih – pred mišljenjem veæine.302028James Bryce, The American Commonwealth, New York, Macmillan, 1920, knj.

II, str. 338-346. Ovo Brajsovo delo prvi put je objavljeno 1888. godine.29Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 263.30David Spitz, Democracy and the Challenge of Power, New York, Columbia University Press, 1958, str. 19-21.Vlast veæine, skreæe pa`nju Tokvil, legitimna je i postojana udruštvima koja nisu razdirana sukobima neizmirljivih interesa. Tamogde postoji društveni sloj koji veæina hoæe da liši prava koja on vekovima prite`ava, manjini je vrlo teško da se potèini (plemstvo posleFrancuske revolucije). Ima zajednica u kojima èlanovi manjine nemaju nikakvih izgleda da privuku sebi veæinu, jer bi time doveli u pitanje i sopstveni polo`aj i privilegije u društvu. Sa nastajanjem novogdruštvenog poretka aristokratija nije mogla da postane veæina dok jezadr`avala svoje privilegije, kao što nije ni mogla da se odrekne svojih privilegija a da ne prestane da bude aristokratija. Nasuprot ovome,u Americi meðu èijim graðanima na prelasku u prošli vek nije bilodubljih i stalnijih protivnosti u interesima, demokratija je bila èvršæa ipostojanija. Tamo je svaka manjina mogla da raèuna s tim da postaneveæina.31Kao i pisci Federalistièkih spisa i mnogi raniji politièki mislioci, Tokvil je smatrao da ne samo manjina veæ i veæina mo`e da vladatiranski. „Šta je dakle veæina posmatrana u celini – pisao je on – akone lice koje ima mišljenje a još èešæe interese protivne drugom licukoje se zove manjina? A ako dozvolite da jedan èovek koji ima svuvlast mo`e tu vlast da zloupotrebi nasuprot svojim protivnicima, zaš-to ne biste to isto dozvolili i veæini? Da li su ljudi promenili karaktertime što su se udru`ili? Postavši jaèi, da li su postali i strpljiviji?“32U oblasti politièkih ustanova tiranija veæine, prema Tokvilu, najviše dolazi do izra`aja u radu zakonodavnog tela. To je zbog toga štose zakonodavno telo bira neposredno i na srazmerno kratko vreme, tako da je podlo`no uticaju ne samo opštih ubeðenja veæ i svakodnevnihprohteva veæine. Osim toga, skoro sav autoritet vlasti poèiva u zakonodavnom telu. Jaèajuæi autoritet onih vlasti koje su veæ po sebi jake,demokratija istovremeno slabi autoritet onih vlasti koje su po svojojprirodi slabe. Ona lišava izvršnu vlast postojanosti i nezavisnosti i pot-èinjava je zakonodavèevim æudima. Svemoæ veæine poveæava nepostojanost zakonodavne vlasti. Èeste promene u zakonodavnom telu

dovode do brojnih promena zakona. Sve u svemu, dve najveæe2131Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 258-259.32Isto, knj. I, str. 262.opasnosti za demokratiju le`e u potèinjavanju zakonodavca volji izbornog tela i u usredsreðivanju sve vlasti u rukama zakonodavca.33Kao i Monteskje i pisci Federalistièkih spisa, i Tokvil je smatraoda se tiranija veæine u oblasti politièkih ustanova mo`e umeriti primenom naèela podele vlasti. Nema na zemlji vlasti koja bi bila dostojna tolikog poštovanja ili èije bi pravo bilo toliko sveto da bi jojtrebalo dopustiti da vlada nekontrolisano.34Prirodnu snagu veæinetreba, prema Tokvilu, veštaèki umanjiti, stvaranjem odgovarajuæihpolitièkih ustanova. To se mo`e postiæi tako što æe vlast u okviru dr-`ave biti razbijena u više grana koje se suprotstavljaju jedne drugimai meðusobno se ogranièavaju, tako da jedna vlast zaustavlja druguvlast. Prouèavajuæi u Demokratiji u Americi amerièke politièke ustanove, Tokvil je smatrao da vlast veæine, olièenu u zakonodavnomtelu, mogu najviše da ogranièe sna`na izvršna vlast i jako i samostalno sudstvo.Društvena tiranija veæineTokvilovo izuèavanje tiranije veæine u savremenom društvu nezavršava se prouèavanjem moguænosti da veæina u demokratskomporetku zloupotrebi vlast i ukazivanjem na sredstva koja tu zloupotrebu mogu spreèiti. Da se bavio samo ovom, politièkom stranom tiranije veæine, Tokvilov prilog socijalnoj i politièkoj filozofiji bio bineuporedivo skromniji. Tokvila daleko više, meðutim, uznemiravadruštvena strana tiranije veæine. Njegova razmatranja imaju znaèajpre svega tamo gde ima u vidu tiraniju veæine kao društvenu pojavu.Niko drugi do D`on Stjuart Mil, Tokvilov savremenik i prijatelj, priznao je da je Tokvilovo upravljanje pa`nje na tiraniju veæine u druš-tvenom znaèenju bio jedan od prelomnih trenutaka u njegovomduhovnom razvoju i da je veoma uticao na njegov ogled O slobodi.352233

Isto, knj. I, str. 158.34Isto, knj. I, str. 263.35Vidi John Stuart Mill, Autobiography, Oxford, Oxford University Press, 1969, str.115-116.Po tome što ispituje ne samo politièku veæ i društvenu stranu tiranije veæine, Tokvilovo delo se razlikuje od Federalistièkih spisa.Hamilton i Medison hteli su da utvrde kako spreèiti da veæina zloupotrebi prava i da prava manjine budu ogranièena. Kako u demokratskom poretku zaštititi prava manjine ne dovodeæi u pitanje vlastveæine? U ovom znaèenju problem tiranije veæine naroèito se postavlja u društvima koja su tokom svoje istorije tako podeljena da skoronemaju zajednièkih vrednosti i verovanja. Ovo je bio sluèaj s revolucionarnom i postrevolucionarnom Francuskom, u kojoj se podela najakobince i antijakobince u razlièitim oblicima stalno obnavljala.Kako spreèiti u ovakvim politièkim re`imima – u kojima je javnomnjenje u toj meri podvojeno da veæina stalno dovodi u pitanjeopravdanost delovanja manjine, a manjina osporava legitimnost vlasti veæine – da dolazak na vlast jedne od dveju suprotstavljenih silane dovede do gušenja prava manjine? Koja oruða dati u ruke manjinida zaštiti svoja prava, ne dovodeæi u pitanje volju veæine i efikasnostvlasti? Zato se u širem smislu mo`e prihvatiti tvrðenje da tamo gdeTokvil govori o tiraniji veæine kao politièkoj pojavi, on više misli naFrancusku nego na Ameriku.36U Americi u prvoj polovini 19. veka ovaj se problem za Tokvilapostavljao drugojaèije. U amerièkom društvu, koje je za razliku odfrancuskog bilo srazmerno homogeno, nije postojala bojazan od tiranije politièke (brojèane) veæine, veæ je „moguænog tiranina“ èinilocelo društvo. Drugim reèima, Tokvil nije imao na umu brojèanu ilipolitièku veæinu, veæ tiraniju demokratskog društva nad manjinama ipojedincem. Suštinu te pojave nije èinila tiranija veæine nad manjinom, koliko tiranija javnog mnjenja nad autonomijom pojedinca.Osnov ove nove pojave je, po Tokvilu, u jednoj od odlika savremenog, demokratskog društva, u njegovom individualizmu.37Glavna društvena promena koju donosi širenje jednakosti u novomdruštvenom poretku jeste individualizam. Individualizam je posledica23

36M. Horwitz, „Tocqueville and the Tyranny of the Majority“, The Review of Politics, 3, 1966, str. 293-307.37Uz dalje izlaganje o individualizmu demokratskog društva vidi Jack Lively, TheSocial and Political Thought of Alexis de Tocqueville, Oxford, Clarendon Press,1962, str. 71-85.jednakosti ili èak, mo`da, i drugo lice ove pojave. Prema Tokvilu,dve su osnovne strane individualizma: vera u moguænost i snagu pojedinaènog razuma, i naèini mišljenja i ponašanja usmereni ka samome sebi, ka liènim interesima. Sjedne strane, dakle, individualizamdolazi do izra`aja u slobodnom razmišljanju svakog pojedinca kojese suprotstavlja društvenim podelama, razlikama i autoritetu dogme,a s druge strane u te`nji pojedinca da svekolika svoja razmišljanja ipostupke upravi na samoga sebe. U prvom sluèaju, individualizamznaèi izla`enje pojedinca iz društvenih okvira koji su ogranièavalinjegovo kretanje i misao u feudalnom društvu (iz okvira stale`a,struka, teritorijalnih zajednica), rušenje hijerarhijskog ustrojstvasrednjovekovlja, a u drugom znaèi zatvaranje pojedinca u sopstvenisvet i vrednosti (pre svega materijalnog karaktera).Dok se u feudalnom društvu pojedinac iznad svega oseæao kaopripadnik odreðenog društvenog sloja, poziva ili porodice, sa raskidanjem veza koje odvajaju ove društvene grupe jedne od drugih i poduticajem naèela jednakosti pojedinac poèinje sve više da posmatra sveoko sebe kroz prizmu sopstvenih interesa. U feudalnom društvu ljudisu bili nejednaki i pripadnici grupa koje su ih razdvajale. Ovo društvostajalo je u znaku „kolektivnog individualizma“. U savremenom druš-tvu središte svega je u svakom pojedincu, uzev za sebe. „Kolektivni“individualizam zamenjen je „jediniènim“ individualizmom.Uzdi`uæi razum pojedinca, individualizam savremenog društva,prema Tokvilu, ruši verovanja (ne samo religijska). Ova verovanja,meðutim, neophodna su i društvu i pojedincu. Ona im daju odreðenupostojanost, sigurnost i oslonac usred promena koje se zbivaju unjima i oko njih. Bez zajednièkih verovanja nijedno društvo ne mo`eda opstane, jer bez njih nema ni zajednièkog delovanja. Zato i u savremenom društvu nezavisnost mišljenja pojedinca mo`e biti manjaili veæa, ali ne i neogranièena. Ni u modernom demokratskom poretku društva ne postavlja se pitanje postojanja duhovnog autoriteta,

veæ pitanje gde se on nalazi i koje su mu granice.38U feudalnom, hijerarhijski ureðenom društvu nosioci duhovnogi moralnog autoriteta su pojedine društvene grupe. U demokratskomporetku, pojedinci ne priznaju više stare autoritete. Pojedinca ispu-2438Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 16-17.njava gordost što je jednak sa ostalima, ali uporeðujuæi se sa drugimpripadnicima zajednice on u isto vreme do`ivljava oseæaj slabosti ibeznaèajnosti. Ista pojava (jednakost) koja ga èini nezavisnim oddrugih, èini ga i izdvojenim, nezaštiæenim i slabim pred mnoštvom.Pojedinac zato poèinje da poklanja sve veæu pa`nju zajednièkommišljenju. Broj sve više postaje glavni autoritet koji izaziva poštovanje. Javno mnjenje sve više zamenjuje stare dogme sveštenika i filozofa. Vera u javno mnjenje postaje vrsta religije, a veæina je njenprorok.39Zato se i uticaj mnoštva ili veæine na svest pojedinca nemo`e meriti ni sa èim sliènim u feudalnom društvu, „javno mnjenjeogromnom snagom vrši pritisak na svest svakog pojedinca; ono jeobuhvata, usmerava i tlaèi.“40Poredak demokratije je zbog svega ovoga izgraðen na jednojprotivreènosti. Stavljajuæi pojedinca u središte svega, demokratijana kraju ogranièava njegovu nezavisnost i snagu. Pojedinac je takoprogutan u mnoštvu jednakih pojedinaca, on se „gubi u gomili“41,postajuæi i doslovno „èovek gomile“.42Posle više od jednog veka otkako je Demokratija u Americi objavljena, amerièki sociolog DejvidRisman, nadahnut Tokvilovim delom, video je savremeno, razvijenodruštvo Zapada kao „usamljenu gomilu“.43Baš zato što je veæina u demokratskom društvu svemoæna, i polo`aj onih koji se sa njom ne sla`u je bezizgledan. Oni su prepušteniosudi društva, a te`ina te osude ni sa èim se sliènim ne mo`e porediti.Osuda je mnogo te`a od one kojoj su pojedinci i grupe ljudi izvrgnuti

u nedemokratskim re`imima. Još pre Tokvila ovakvo poreðenje jepravio Berk, pišuæi da su „pojedinci koji trpe stavljeni osudom druš-tva u mnogo gori polo`aj od bilo koga drugog. Pod surovim vlastodršcem blagotvorno saoseæanje èoveèanstva smiruje bol njihovihrana, a podrška naroda bodri ih u njihovoj plemenitoj postojanosti;2539John Stuart Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politicsand Society, Gerraint Williams ed., London, Fontana, 1976.40Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 267.41Isto, knj. II, str. 298.42Motiv „èoveka gomile“ sna`no je dat u istoimenoj pripovetki Edgara Alana Poa.Vidi Edgar Alan Po, Odabrana dela, Beograd, Nolit, 1973, str. 89-99.43Dejvid Risman, Usamljena gomila, Beograd, Nolit, 1964.oni koji su, meðutim, podvrgnuti nepravdi mnoštva, lišeni su svakespoljne utehe. Èoveèanstvo ih napušta, oni su nadvladani zaveromcele ljudske vrste.“44U aristokratskom (srednjovekovnom) društvu, prema Tokvilu,ima ljudi koji se odlikuju velièinom ili snagom. Ukoliko se takvi pojedinci sukobe sa mišljenjem veæine, oni se povlaèe u sebe i u sebi samima nalaze dovoljno unutrašnje potpore i utehe. U demokratiji jeobrnuto. Povoljan sud javnosti tu je neophodan kao vazduh koji udi-šemo, i `iveti u sukobu sa mnoštvom isto je što i ne `iveti.45Sve ovoutièe na postojanost javnog mnjenja. Oni koji su prvobitno odbacivaliovo mišljenje kao pogrešno polako mu se priklanjaju, a oni koji se idalje ne sla`u, skrivaju svoje nezadovoljstvo duboko u sebi, svesnibezizglednosti svakoga otpora. Tako savremeno društvo, u koje jednakost i potraga za materijalnim bogatstvom unose stalni nemir i promene, stièe svojevrsnu postojanost, pa i nepokretnost, zahvaljujuæidelovanju javnog mnjenja.46

Prema Tokvilu, u srednjovekovnomdruštvu ima više raznolikosti u ponašanjima, idejama i oseæanjimanego u savremenom. I zato je, po njegovom sudu, amerièko društvo,kao tada najrazvijenije demokratsko društvo, bilo u isto vreme i uzburkano i monotono.47Ništa se ne mo`e meriti sa snagom kojom sud javnog mnjenja pritiska pojedinca i manjinu u demokratskom poretku. Tiranija društveneveæine jaèa je od tiranije politièke veæine. Da Tokvil daje prednost prvom obliku tiranije veæine nad drugim vidi se iz primera sa kojim sesusreo u politièkom `ivotu jedne od amerièkih dr`ava. Tamo su crnci,i pored toga što su imali pravo glasa, odustajali od uèešæa na izborima,plašeæi se nasilja belaca. Zakon nije bio u stanju da odr`i svoj autoritetbez podrške veæine. Tokvil se, pri tome, išèuðava nad èinjenicom daveæina, koja ima iskljuèivo pravo da donese zakon, hoæe još da u`ivaslobodu da mu se ili pokorava ili da tu pokornost uskrati.482644Burke, Reflections on the Revolution in France, str. 122.45Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 267.46Isto, knj. II, str. 268.47Isto, knj. II, str. 236-237.48Isto, knj. I, str. 263-264.Tiranija društvene veæine nije samo jaèa od tiranije politièkeveæine, veæ je, u izvesnom smislu, obuhvatnija od tiranije manjine.Veæina mo`e da tlaèi manjinu, jer ima materijalnu i moralnu moæ;ona ne samo da utièe na ponašanje ljudi veæ èesto spreèava i samodelo i `elju za delovanjem pojedinca. Nije otuda neobièno što Tokvilpiše da ne poznaje nijednu zemlju u kojoj ima manje nezavisnostiduha i slobode raspravljanja nego u Americi, a ona je, u njegovo vreme, primer najrazvijenijeg demokratskog društva.49Postoji jedno mesto u Demokratiji u Americi u kome je naroèitoslikovito izneto pišèevo shvatanje društvene tiranije veæine, tako daga ovde valja navesti u celini:

„Veæina obele`ava mislima vrlo veliki krug. U tim granicamapisac je slobodan; ali teško njemu ako se drzne da ih prekoraèi. On netreba da se plaši inkvizicije, ali je izlo`en razlièitim neprijatnostima isvakodnevnom proganjanju. Politièka karijera mu je zatvorena, jerje uvredio jedinu silu koja mo`e da mu je otvori. Sve mu se odrièe, pai sama slava. Pre nego što je obznanio svoje misli, verovao je da imapristalica, a sada, pošto je svima pokazao šta misli, èini mu se da ihviše nema; jer oni koji ga osuðuju, èine to javno, a oni koji misle sliè-no njemu, a nisu smeli kao on, æute i udaljavaju se. On ustupa, podle-`e svakodnevnom pritisku, i prestaje da govori kao da ga grize savestšto je kazao istinu.Lanci i d`elati bili su gruba oruða kojima se nekada tiranija slu-`ila, ali u naše vreme civilizacija je usavršila i sâm despotizam zakoji je izgledalo da nema više šta da nauèi.Vladari su materijalizovali nasilje; demokratske republike našega doba uèinile su ga isto tako umnim kao i ljudsku volju koju onohoæe da uguši. Pod neogranièenom vladom jednoga, despotizam jegrubo zlostavljao telo da bi došao do duše; a duša do koje njegoviudari nisu stizali uzdizala se slavno nad njim. Ali u demokratskim republikama, tiranija ne postupa tako; ona ostavlja telo po strani i idepravo ka duši. Gospodar njima ne ka`e: Ili æete misliti kao ja ili æeteumreti, nego veli: Slobodni ste da ne mislite kao ja; vaš `ivot, vašadobra, sve vam ostaje, ali vi ste od danas stranci meðu nama. Vi æete2749Isto, knj. I, str. 266.zadr`ati svoja graðanska prava, ali æe vam ona postati uzaludna; jerako budete za`eleli da vas vaši sugraðani izaberu, oni to neæe uèiniti;a ako budete zahtevali samo da vas poštuju, oni æe vam i to odreæi. Viæete ostati meðu ljudima, ali æete izgubiti ljudska prava. Kada se budete pribli`ili ljudima, oni æe be`ati od vas kao od neèastivog; i samioni koji veruju u vašu nevinost, ostaviæe vas, jer bi inaèe drugi njihizbegavali. Budite spokojni, jer vam ostavljam `ivot, ali æe vam onbiti gori od smrti.“50Na poèetku 20. veka Mojsej Ostrogorski æe upotrebiti reèi i izraze sliène Tokvilovima da bi upozorio na jedan od najveæih demokratskih poroka. Ispitujuæi funkcionisanje britanskog i amerièkogpolitièkog sistema u svome radu Demokratija i politièke partije,

Ostrogorski je pisao: „Èovek koji ima hrabrosti da svoje mišljenje iska`e i brani, vrlo je redak u demokratiji; on treba da bude gotovo junak dana pa da izaðe pred gomilu: ona je tako mnogobrojna inametljiva; gde bi se on mogao ukloniti, od koga bi mogao tra`iti zaš-tite, kada svako njoj pripada? Dokle god je bila reè samo o spoljnojprinudi, koja je ugro`avala graðanina u njegovoj liènosti i imanju, svisu bili njegovi saveznici, nošeni k njemu apsolutnom jednakošæu svojih interesa. Ali èim je reè o prinudi javnog mnjenja, ova se jednakostgubi u oèima velike mase i pojedinac ostaje pred njom usamljen. Zatou javnom `ivotu niko ne ide uzdignute glave: svako se šunja i vuèepored zida. U demokratiji nema nikoga ko bi mogao da ka`e vladaruono što su aragonski kortesi govorili svome kralju, pozdravljajuæi ga:’Mi koji vredimo koliko i Ti.’ Svi izjavljuju, meðu sobom se utrkuju-æi, da su ponizne, vrlo ponizne sluge gomile.“51Javno mnjenje veæine postaje tako izvor duhovnog autoriteta.Osuda javnog mnjenja stavlja pojedinca u stanje potpune izdvojenosti ili nemoæi. On poèinje da sumnja ne samo u sopstvenu moæ veæ i upravo da misli dukèije od veæine. Prilagodljivost više nije samo druš-tvena nu`nost, veæ postaje duboka unutrašnja potreba pojedinca.Moralni oseæaj ustupa mesto prilagoðavanju zahtevima društva.522850Isto, knj. I, str. 266-267.51Mojsej Ostrogorski, Demokratija i politièke partije, Beograd, Štamparija Sv.Sava, 1921, str. 149-150.52Lively, The Social and Political Thought of Alexis de Tocqueville, str. 88.Ovu potrebu za stalnim podešavanjem i prilagoðavanjem svogaponašanja ponašanju veæine, koja u pojedincu sve više potiskuje iguši neka izvorna svojstva i menja njegovu prirodu, Tokvil je na jednom mestu oznaèio kao udvorièki duh. Kao što su glavne odlike liè-nosti koje su na dvoru okru`avale vladara bile osrednjost i preteranasavitljivost i snishodljivost, tako se i u demokratskom poretku istiovakav duh sve više rasprostire u društvu. Razlika je u tome što u demokratiji ovakav oblik svesti i ponašanja nije više vezan za jednu u-`u društvenu sredinu, veæ obuhvata celo društvo. U apsolutnim monarhijama udvorièki duh okru`ava vladara kao nosioca suvereniteta,

dok u politièkom poretku u kome je suveren prisutan svuda, u re`imuzasnovanom na naèelu narodnog suvereniteta, udvorièki duh pro`ima sve redove društva.53Pitanje društvene tiranije veæine je i pitanje autonomije pojedinca i širenja konformizma u demokratskom društvu. Tokvil je s pravom istakao, da je vladavina veæine (mase) znaèila istovremeno iviše individualizma i manje individualnosti. Više individualizma, jerje ukidanje srednjovekovnih privilegija pru`ilo moguænost napredovanja sna`nim pojedincima. Manje individualnosti, jer `udnja zajednakošæu vodi u konformizam, u stanja u kojima je uslov napredovanja prihvatanje merila proseènosti.54Pišuæi o pojavi konformizma, neki savremeni sociolozi (osobitopredstavnici kritièke teorije društva) izneli su da je autoritet u naševreme izmenio svoj lik, da on nije ni nalik autoritetu kojim su se rukovodili ljudi u prethodna dva veka. Prema Erihu Fromu, u 18. i 19.veku postoje dve vrste autoriteta: racionalni i iracionalni. Obe vrsteautoriteta ispoljavaju se javno. Taèno se zna ko zabranjuje odnosnonareðuje. Autoritet u naše doba sasvim je drugojaèiji: on nije više javan, veæ je nevidljiv, otuðen, bezlièan. U savremenim demokratskimre`imima autoritet crpe svoju snagu iz èinjenice da je anoniman. Nikonije autoritet, veæ je to „nešto“. Ali kako mo`emo da ustanemo protivneèega što izmièe veæ samoj moæi našeg opa`anja? Kako mo`emo da2953Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.54Harold Laski, „Alexis de Tocqueville and Democracy“, u F. J. C. Hearnshaw, ed.,The Social and Political Ideas of Some Representative Thinkers of the VictorianAge, London, Harrap, 1935, str. 104.se pobunimo protiv nikoga?55Kao i Tokvil, i savremeni sociolozimisle da takav autoritet u demokratiji mo`e da pritiskuje pojedinca ipotisne njegovu liènost, više nego prinuda u autoritarnim re`imima.Na jednom mestu u svome Zdravom društvu From opisuje anonimniautoritet na naèin koji neodoljivo podseæa na Tokvilovo zgra`anjenad neslobodom pojedinca u demokratskom društvu. „Konformizam

je“ – piše From – „mehanizam pomoæu koga deluje anonimni autoritet. Ja moram da èinim ono što svako èini, prema tome, moram da sesaglasim, ne smem da budem drukèiji, ne smem da ’strèim’; moramda budem spreman i voljan da se menjam prema promenama standarda; ne smem da pitam da li sam u pravu ili nisam, veæ da li sam se prilagodio, da nisam nešto ’izuzetno’, nešto razlièito. Jedino što je stalnou meni jeste baš ova spremnost za promenu. Niko nema moæi nadamnom izuzev gomile, èiji sam deo i kojoj se potèinjavam.“56Sliènost izmeðu Tokvilovih i savremenih nalaza o delovanjukonformizma u demokratskom društvu zahteva neka dalja objašnjenja. Kako je bilo moguæno da u sasvim razlièitim društveno-istorijskim situacijama Tokvil i više savremenih sociologa doðu dopodudarnih zakljuèaka? Ostanimo za sada na ukazivanju na to da seTokvilova i neka današnja prouèavanja bar u jednoj taèki ukrštaju.Prouèavanja masovnog društva i konformizma u naše vreme polazeod datog stanja stvari. Ona opisuju savremeno, razvijeno graðanskodruštvo onakvo kakvo ono jeste. I kada sadr`e u sebi kritiku toga druš-tva i kada se dvoume nad njegovim moguænostima, ona iznad sveganude sliku toga društva. Tokvilov postupak je drukèiji. U Demokratijiu Americi on nam pokazuje kako æe demokratsko društvo izgledati.U vreme kada je demokratija bila još u zaèetku, Tokvil nas daleko višeuvodi u svoja predviðanja, nego što nam daje stvarnu sliku demokratskog društva. Ta njegova predviðanja toliko su `iva i uverljiva da je isâm u pojedinim trenucima, kako izgleda, poèinjao da veruje u njihovu stvarnost – da zamenjuje ono što æe biti onim što jeste.Tokvil se ne zadr`ava samo na opštem opisu tiranije javnogmnjenja, veæ se bavi i njenim posledicama. Predmet njegovog prou-3055Erich Fromm, Zdravo društvo, Beograd, Rad, 1963, str. 157-158.56Isto, str. 158.èavanja nisu samo promene koje tiranija javnog mnjenja izaziva upojedincu veæ i društvene posledice ove pojave.Prva posledica tiranije javnog mnjenja jeste preovlaðivanjeosrednjosti u društvenom i politièkom `ivotu. Širenje konformizmadovodi do toga da u prvi plan izbijaju pojedinci koje odlikuje baš odsustvo sposobnosti praæeno veštinom prilagoðavanja i saglašavanja.

Demokratiji ne samo da nedostaje snaga rasuðivanja koja je neophodna da se izaberu ljudi koji zaslu`uju njeno poverenje veæ i `eljada se to uèini. Demokratske ustanove razvijaju oseæanje zavisti u ljudima. Razbuðujuæi strast jednakosti, demokratske ustanove je nikada potpuno ne zadovoljavaju. Zbog toga narodu (veæini) „sve što jema u èemu uzvišeno nad njim izgleda kao smetnja njegovim `eljama, i nikakva uzvišenost nije toliko legitimna da mu ne umara oèi.“57Dok su najgorljiviji branioci demokratije u Tokvilovo vremeproricali da æe ona na vrh izbaciti najsposobnije i najzaslu`nije, jer jeto u interesu naroda, Tokvil upozorava na nešto sasvim drugo. Neæedemokratija izbaciti na svoje èelo najvrednije, veæ najproseènije. Ve-æina u demokratiji ne diskriminiše sposobne i nije nemarna premanjima. Ona im zavidi. Zbog svega ovog i interes za vršenje javnih poslova nije izuzetan. On ne donosi ni materijalne pogodnosti ni uticajkoji bi se mogao po`eleti, pa èak ne jamèi ni trajnost. Duh proseènosti, koji je toliko tipièan za demokratiju, i posebno dolazi do izra`ajau svetu politike, nagoni izuzetne pojedince da se klone politike kaopoziva. Sposobnost, iskrenost i nezavisnost misli koji su obele`avaliperiod Amerièke revolucije, sve više usahnjuju sa širenjem demokratije. U vreme revolucije, prema Tokvilu, izuzetne liènosti pridru-`ile su se svojevoljno pokretu, rasprostiruæi svoj sjaj na narod i nepozajmljujuæi ga od njega. Javno mnjenje (veæina) rukovodilo setada voljom pojedinaca, ne vršeæi pritisak na njih. U novije vremenaroèito je Rajt Mils, slièno Tokvilu, na više upeèatljivih primeraskrenuo pa`nju na duhovno i moralno zaostajanje i pad savremenepolitièke elite u Americi u odnosu na prve tvorce amerièkog ustava ipolitièkih ustanova.583157Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 204.58Vidi S. Rajt Mils, Elita vlasti, Beograd, Kultura, 1964.Svoju ozbiljnu zabrinutost zbog išèezavanja istaknutih ljudi idela i širenja proseènosti, Tokvil je izneo na sna`an naèin u eliptiè-nom obliku još u svojim zabeleškama sa putovanja po Americi: „Zaš-to dok se obrazovanost širi, izuzetni pojedinci postaju sve reði? Zašto,

u vreme kada su dostignuæa svima pristupaèna, veliki intelektni talenti postaju reði? Zašto, kada više nema ni`ih klasa, nema ni viših klasa? Zašto, kada znanje o tome kako treba upravljati stigne do masa,nema više velikih sposobnosti u upravljanju društvom? Amerika javno postavlja ova pitanja. Ali ko mo`e da odgovori na njih?“59Posebno su vidne posledice tiranije javnog mnjenja na podruèjukulture, zbog toga što ova oblast ljudskog duha zahteva izuzetne oblike delovanja i izuzetne pojedince. Tiranija javnog mnjenja ne samoda smanjuje broj ovakvih ljudi i dela, nego uopšte menja prirodu razlièitih oblika kulturnog stvaranja. Tu su posledice tiranije javnogmnjenja najpogubnije.60Dok je u aristokratskom društvu, prema Tokvilu, nauèno saznanje imalo opštiji karakter, u savremenom demokratskom društvu svemanje ima nauènog istra`ivanja koje je samo sobom nadahnuto.Društvo i nauku više zanima praktièna primena nauènih saznanjanego samo saznanje. U oblasti nauke sve se više istièu praktiène i poslovne crte. Nemir i uzburkanost demokratskog društva, borba za sticanje moæi i materijalnih dobitaka, sve više ote`avaju predavanjesmirenom razmišljanju koje je od tolikog znaèaja za razvoj teorije.Odsustvo vremena i mira, koji su toliko potrebni u nauci kao pozivu,utièe da u demokratskom poretku u oblasti nauke ima sve manje3259Tocqueville, Voyages en Sicile et aux Etats-Unis.60Mada se slagao sa Tokvilom u oceni štetnosti preovlaðivanja osrednjosti u druš-tvenom `ivotu i kulturi, Mil je smatrao da osrednjost u politièkom `ivotu sama posebi ne mora uvek biti nešto rðavo. Tako je, prema Milu, Americi èetrdesetih godina prošlog veka bio potreban srazmerno mali aparat vlasti, jer ta zemlja nijeuèestvovala u ratovima, nije imala slo`ene meðunarodne odnose i neprijatne susede, nije bila optereæena ostacima starog (aristokratskog) društva kojih bi se trebalo oslobaðati, niti je imala veæi broj siromašnih i neobrazovanih graðana. U

ovakvoj sredini tra`ile su se proseène sposobnosti, i mo`da su Amerikanci na mudar naèin bili štedljivi kad se nisu obraæali izuzetnim pojedincima za nešto što su iproseèni politièari bili u stanju da uèine. Mill, „M. De Tocqueville on Democracyin America“, On Politics and Society, str. 211-213.velikih duhova. Ipak, prema Tokvilu, ovo ne znaèi da nauka – spolja ikvantitativno posmatrano – zaostaje, da je sve slabija i nemoænija. Nigovora o tome. U demokratskom društvu sve je više onih koji se naukom bave, a nauka sama, baš zbog svoje praktiène usmerenosti, vršisve veæi uticaj na društvene odnose. Nekada rezultat pojedinaènih napora, nauka postaje sve više veliko zajednièko preduzeæe. Njena moæje u stalnom porastu. Demokratsko društvo ne samo da ne dovodi upitanje nauku, veæ podstièe njen rascvat. Premda je to, kako Tokvilpiše, drukèiji vid nauke: „Dela èesto nisu savršena, ali su pokušaji nebrojeni; i mada su rezultati pojedinaènih napora po pravilu veomamali, opšti rezultat je uvek vrlo veliki. Zato je pogrešna tvrdnja da suljudi koji `ive u demokratskim vremenima po prirodi nezainteresovani za nauku, knji`evnost i umetnost; samo mora da se prizna da ih onineguju na sebi svojstven naèin i unose u njih svoje vrline i mane.“61Kao i nauka, i knji`evnost odra`ava duh vremena. Kao i društvo,i ona je nagrizena demokratskim duhom. Tokvil ovde, kao i u drugimocenama kulturne situacije demokratskog duštva, ima pre svega naumu stanje u Americi kao najrazvijenijem demokratskom društvu.62Demokratija, po njegovom mišljenju, ne samo da usaðuje interes zaknji`evnost u industrijsku klasu (bur`oaziju) veæ unosi industrijskiduh i u knji`evnost. Veæina ljudi zato na knji`evnost gleda kao na industriju; pored nekoliko velikih pisaca koji krase knji`evnost, preovlaðuju sitni „trgovci idejama“. Broj knji`evnih dela se umno`ava ipreovlaðuju manje vredna dela. Pisci više obraæaju pa`nju na brzinupisanja nego na usavršavanje pojedinosti. Njihov je cilj da iznenade iuznemire strasti, a ne da opèine ukus. Zbog svega ovoga u demokratskim vremenima javnost èesto postupa sa svojim piscima onako kaošto su kraljevi postupali sa svojim dvoranima: ona ih plaæa i prezire.633361Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 45.

62Tokvilova ocena knji`evnog stanja u Americi naroèito je bila nepovoljna. Izuzev-ši klasièna engleska dela, Amerikanci, prema njegovom sudu, nisu imali vrednijih pisaca i knjiga. Amerièka knji`evnost nije tada prevazilazila nivo novinskogpisanja. Istini za volju treba reæi da su se u Americi, u vreme kada je Tokvil izneosvoj sud, veæ javljali ili su se ubrzo pojavili pisci kao što su Po, Melvil, Hotorn,Emerson i Toro.63Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 60-66.U nauci pripadnici demokratskog društva stavljaju praktièno saznanje iznad teorijskog; u umetnosti korisno (praktièno) stoji iznadlepog. Stavljajuæi korisno iznad lepog, demokratija zahteva da i lepobude korisno. Neguju se oni oblici umetnièkog izraza koji `ivot èinelakšim, nasuprot onima koji ga ulepšavaju. Stari slikari (Rafael naprimer) te`ili su, prema Tokvilu, da prevaziðu prirodu, stremeæi kaneèem što je bolje od prirode. Oni su nastojali da od èoveka uèinenešto što je više od njega. Slikari prizora iz Francuske revolucije(David i njegovi uèenici) odlièno su prikazali modele koje su imalipred sobom, ali su retko zamišljali nešto izvan njih.64Slièno umetnosti uopšte, i pesništvo ima zadatak da stvarnostuèini lepšom. Srednjovekovno društvo, prema Tokvilu, èini povoljnije tlo za razvoj poezije zbog svoga odnosa prema prošlosti. Izazivajuæi u ljudima odvratnost prema prošlosti i lišavajuæi pesništvonjegovog dotadašnjeg ambijenta, naèelo jednakosti oduzima pesniš-tvu i deo sadašnjosti. U nemoguænosti da u demokratskom društvunaðe stvaralaèko nadahnuæe u mnoštvu jednakih ljudi koji ga okru-`uju, pesnik se okreæe prirodi; „pošto su sa vidika išèezli bogovi i heroji, pesnici su se bacili na posao da opišu bujice i planine“. Ali ovaje (opisna) poezija za demokratska društva samo privremeno rešenje. Ukoliko je prošlost kao izvor pesništva izgubljena, ostaje neštodrugo dostojno pesnièkog nadahnuæa. To je buduænost. Ljudi u demokratskom društvu zaokupljeni su buduænošæu. Pošto su svi ljudijednaki i pojedinaèno uzev beznaèajni, narod æe postati predmet poezije. Predmet pesništva u demokratiji treba da postane èovek, odnosno èoveèanstvo uopšte uzev.

65Tokvilova zamisao o društvenoj tiraniji veæine ili o tiraniji javnogmnjenja imala je velikog odjeka. Ona je pre svega uticala na razmatranje D`ona Stjuarta Mila.66Bio je to Mil koji je napisao najobimnijeosvrte na obe knjige Demokratije u Americi i koji je u svojoj Autobio-3464Isto, knj. II, str. 53-61.65Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 76-81.66Prepiska izmeðu Mila i Tokvila objavljena je u Alexis de Tocqueville, Oeuvrescomplètes. Correspondance anglaise: Correspondance d’Alexis de Tocquevilleavec Henry Reeve et John Stuart Mill, Paris, Gallimard, 1954, tom VI, knj. I.grafiji izneo va`nost Tokvilovog promišljanja problema društvenetiranije veæine za dalji razvoj svojih pogleda. Znaèaj Tokvilove knjige, prema Milu, ne le`i samo u tome što je u njoj istaknuta vrednostdemokratije na sna`niji naèin nego u reèima i delovanju njenih najoduševljenijih privr`enika veæ i u tome što je Tokvil upozorio na opasnost koju sa sobom nosi razvoj demokratije, i to ne zato da bi se njenrazvoj zaustavio (što je prema Tokvilu nemoguæe), veæ da bi se podstreknule pozitivne nasuprot negativnim stranama demokratije.67Veæ na samom poèetku ogleda O slobodi Mil je priznao da je nekada i sam smatrao da se problem slobode iscrpljuje u zaštiti podanika od tlaèenja vlastodr`aca.68Po Milu, nekada se polazilo od pretpostavke (izuzetak u ovompogledu bila je demokratija u Grèkoj) da su oni koji vladaju nu`no uneprijateljskom odnosu prema onima nad kojima vladaju. Ogranièavanje vlasti u to vreme postizalo se na dva naèina: priznavanjem odreðenih prava i sloboda društvu, odnosno pojedinim njegovimpripadnicima i, nešto kasnije, uslovljavanjem odluka vlasti pristankom odreðenih društvenih grupa. Sa uspostavljanjem demokratije usavremenom društvu, meðutim, na upravljaèe i one kojima se upravlja ne gleda se više kao na suprotstavljene grupe. Umesto da budu

njihovi protivnici, upravljaèi postaju predstavnici onih kojima upravljaju i njima su odgovorni. Savremeno shvatanje ide za tim da seupravljaèi poistovete sa narodom, da njihov interes i volja budu interes i volja naroda. Pošto nema potrebe da se narod štiti od svoje sopstvene volje, nema ni bojazni da bi on sâm sobom mogao tiranski daupravlja. Tako, prema Milu, stoje stvari posmatrane iskljuèivo teorijski. U stvarnosti je problem predstavnièke demokratije daleko zapleteniji. Sa širenjem demokratije sve više sazreva svest da su izrazi„samouprava“ i „vlada naroda nad samim sobom“ u sebi protivreèni,jer oni ne oznaèavaju upravljanje svakoga samim sobom, veæ vladavinu najveæeg dela društva nad njegovim ostatkom. A tu se veæ, kaoi kada je reè o drugim oblicima vlasti, pomalja moguænost zloupotrebe3567Ima više radova o Tokvilovom uticaju na Mila, pa i preterivanja (u smislu precenjivanja ili potcenjivanja) u oceni toga uticaja, o èemu ovde neæe biti reèi.68Vidi John Stuart Mill, Utilitarianism. On Liberty. Considerations on Representative Government, London, Dent, 1972, str. 65-68.i tiranije onih koji vlast imaju nad onima koji njome ne raspola`u.Tako je i Mil, slièno piscima Federalistièkih spisa i Tokvilu, došaodo zakljuèka da, pošto je volja naroda samo volja veæine, i narod(odnosno njegova veæina) „mo`e da te`i da tlaèi jedan svoj deo; takoda su mere opreznosti neophodne protiv ove kao i protiv svake drugezloupotrebe vlasti.“69Pošto veæina mo`e da tlaèi manjinu isto onako kao što manjinamo`e da tlaèi veæinu, Mil je upozoravao i na razliku izmeðu tiranijeveæine i tiranije manjine. Kada celo društvo postane tiranin onda se isredstva tlaèenja menjaju i razlikuju od onih koja primenjuju u`eskupine pojedinaca. Postoje neke granice u kojima je opravdan uticajkolektivnog mišljenja na delovanje i mišljenje pojedinca. Zato je istotako va`no obezbediti odreðeno podruèje autonomije pojedinca, kaošto je neophodno osigurati društvo od tiranije manjine.Baveæi se tiranijom veæine, Mil je, kao i Tokvil, uoèio razliku izmeðu tiranije politièke veæine i tiranije javnog mnjenja. Kada je reè oprvoj, Mil je imao na umu i neke konkretne ustanove, kojima se ovapojava mo`e onemoguæiti. U svome delu O predstavnièkoj vladi Milje naroèito isticao da srazmerno predstavljanje smanjuje moguænost

tiranije politièke (brojèane) veæine, obezbeðujuæi da i manjine srazmerno svojoj stvarnoj snazi budu predstavljene u parlamentu. Naovaj naèin parlament bi predstavljao verniji odraz društva, a ne iskrivljenu sliku, prema kojoj su stvarni izborni rezultati manjine (u razmerama celog društva) znatno umanjeni u parlamentu (s obzirom nabroj poslanièkih mesta).70Mada je pisao o politièkoj tiraniji veæine, Mil je zapazio da je va-`niji i daleko slo`eniji problem, koji sa sobom nosi nastupanje demokratije, pitanje društvene tiranije veæine, „tiranije vladajuæegmišljenja i raspolo`enja“71. Kao i Tokvil, i Mil je podvlaèio da onošto je najtegobnije u društvenoj tiraniji veæine jeste da se radi o duhovnoj tiraniji; to je „tiranija ne nad telom veæ nad duhom“72.3669Mill, On Liberty, str. 68.70Mill, Considerations on Representative Government, str. 256-275.71Mill, On Liberty, str. 68.72Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politics and Society,str. 216.Mišljenje veæine u demokratiji sve je postojanije i manje podlo-`no promeni (Mil govori ovde o „despotizmu obièaja“), a time suljudi sve više izlo`eni opasnosti gubljenja moralne hrabrosti i ponosa, koji èine glavne odlike autonomije pojedinca. Ono što izaziva zabrinutost jeste preterana spremnost na potèinjavanje i pokornost, kaoi to što sa razvojem demokratije mišljenje postaje sve ukorenjenije,te`e promenljivo. Mil je posebno bio zabrinut zbog širenja osrednjosti. Njegove reèi zvuèe na mah kao daleki odjek Tokvilovih strahovanja: „Opšta te`nja širom sveta sastoji se u tome da proseènostpostaje uzlazna sila èoveèanstva. U drevnim vremenima, u srednjemveku, i sve manje i manje tokom dugog prelaza od srednjeg veka dodanas, bio je to pojedinac koji je sâm po sebi predstavljao moæ; a ako

je bio izuzetno sposoban ili se nalazio na istaknutom društvenom polo`aju, njegova moæ bila je znatna. Danas su pojedinci izgubljeni ugomili. Reæi u politici da javno mnjenje vlada svetom postalo jeobièna stvar. Jedina snaga dostojna toga imena danas jeste moæ masâi moæ dr`avâ, sve dok su one sredstva za ostvarivanje `elja i te`njimasâ.73Na stvaranje javnog mnjenja ne vrši skoro nikakav uticajmišljenje izuzetnih pojedinaca ili mišljenje izneto u knjigama; mnjenje masâ stvaraju ljudi njima nalik, koji im govore posredstvomštampe pod pritiskom potreba datog trenutka.Tako se, na kraju, i za Mila, kao i za Tokvila, suština problematiranije javnog mnjenja sastoji u tome da se što više otkloni ili umanjiodmazda veæine društva nad manjinom i pojedincima koji misle drugaèije. Javno mnjenje ne treba da bude ono što nije. Ono mora ostativladajuæa sila u demokratiji. Ali baš radi stvaranja najboljeg javnogmnjenja mora biti zajamèena velika društvena podrška mišljenjima iraspolo`enjima koja su razlièita od onih što ih ima veæina.Društvena tiranija veæine i svemoæ dr`aveTokvilovo razmatranje problema društvene tiranije veæine nezavršava se nabrojanim oblicima ispoljavanja ove pojave i njenim3773Mill, On Liberty, str. 123.glavnim posledicama u društveno-politièkom i kulturnom `ivotu demokratije. Demokratija raða još jednu pojavu koja je dovodi u pitanje – svemoæ dr`ave. Na osnovu nekih mesta u Tokvilovom delumogao bi se èak izvesti zakljuèak da se radi o dve strane jedne istepojave ili, bar, da su tiranija javnog mnjenja i svemoæ dr`ave dve pojave tesno povezane zajednièkim korenima.74Nešto kasnije pokaza-æemo da je ovakvo objašnjenje i stavljanje u odreðeni odnos tiranijejavnog mnjenja i onoga što danas èesto nazivamo birokratizacijomdruštvenog `ivota stavljalo u nedoumicu mnoge tumaèe Tokvilovogdela, pa je dovelo i do njegovih razlièitih tumaèenja. Pre toga pogledajmo kako Tokvil objašnjava pojavu svemoæi dr`ave.75Izjednaèavanje društvenih uslova i umanjivanje društvenih razlika istovremeno je uèinilo pojedince jednakim i slabim u odnosu na

društvo, a posebno na javno mnjenje. Èineæi pojedince jednakim islabim, a društvo jakim, demokratija navodi pojedince na zakljuèakda je vlast koja predstavlja društvo prosveæenija i mudrija od ma kogpojedinca, te da zato ona ima ne samo pravo veæ i du`nost da upravlja pojedincima. Tokvil doslovce ka`e da je pravo i du`nost dr`aveda „uzme svakog pojedinca za ruku i vodi ga“76.Pokazali smo veæ kako je Tokvil društvenu tiraniju veæine, pojavu svojstvenu demokratskom ureðenju društva, objašnjavao širenjemjednakosti – glavnim naèelom demokratije. Isto tako, centralizacijavlasti i podreðivanje pojedinca rastu u srazmeri sa širenjem jednakosti. Da bi se vlast centralizovala, pre svega je potrebno da graðani -`ude za jednakošæu. Centralna vlast je veæ po svojoj prirodi naklonjena jednakosti i podstièe je, jer jednakost izvanredno olakšava, širi iosigurava uticaj centralne vlasti.77Izgleda, veli Tokvil, da se u vreme demokratije odvijaju dve revolucije: jedna stalno slabi vlast, druga je jaèa. Ruše se i ogranièavaju3874Ima mišljenja da je Tokvilovo prouèavanje svemoæi dr`ave još va`nije i originalnije od njegovih razmatranja o tiraniji javnog mnjenja. Vidi Jirgen Habermas,Javno mjenje: Istra`ivanje u oblasti jedne kategorije graðanskog društva, Beograd, Kultura, 1969, str. 173-174.75Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 293-339.76Isto, knj. II, str. 298.77Isto, knj. II, str. 302-309.najjaèe vladarske dinastije, ukidaju se staleške razlike i vekovne privilegije; a u isto vreme neprekidno rastu prerogativi vrhovne vlasti.Onaj isti narod, koji je uzdrmao i srušio vladajuæi poredak stvari, ponizno se priklanja pred najsitnijim èinovnikom. Dve revolucije, okojima Tokvil govori, uzajamno su povezane svojim zajednièkim poreklom i, mada idu razlièitim smerovima, vode istim ishodima. Staroaristokratsko društvo zasnivalo se na naèelu nejednakosti i privilegija.Da bi postali jednaki, ljudi su morali da budu slobodni. Ali u meri u

kojoj se jednakost sve više širila u savremenom društvu uz pomoæ slobode, samu slobodu bilo je sve te`e odr`ati. Rušeæi staru dr`avnuvlast, narod popušta pred novom vlašæu koju je sam stvorio. Ta novavlast postaje ne samo sve jaèa veæ i sve brojnija; u meri u kojoj se uve-æava centralna vlast raste broj javnih slu`benika koji tu vlast vrše.Centralizacija vlasti ipak nije podjednaka u svim demokratskimdruštvima. Ona zavisi od odnosa izmeðu jednakosti i slobode u pojedinim društvima. U Americi sloboda je starija, a jednakost srazmerno novija pojava. Prvi doseljenici na obale Amerike veæ su bilinauèili da uèestvuju u javnim poslovima, poznavali su naèela vladavine prava, sudske garantije, slobodu govora i štampe, liène slobode.Drugojaèije je bilo u Evropi, a posebno u Francuskoj. Tu je jednakost prethodila slobodi, a pobornici jednakosti bili su apsolutni vladari. Narod se tu navikao na jednakost (u smislu ukidanja staleškihprivilegija i jaèanja vladaoèeve vlasti) znatno pre nego što je idejaslobode doprla do njegove svesti.Isto tako, centralizacija vlasti u demokratiji ne zavisi samo odredosleda pojave i meðusobnih odnosa jednakosti i slobode veæ i odnaèina na koji se jednakost uvodi. Tamo gde se ona uvodi revolucionarnim merama vlast je jaèa i više centralizovana. Napoleon, smatraTokvil, ne zaslu`uje ni osudu ni pohvalu zato što je u svojim rukamausredsredio celokupnu vrhovnu vlast, jer je posle nestanka odreðenih društvenih stale`a sva njihova vlast prešla na dr`avu. U Americi,gde narod nije prošao kroz revoluciju i od poèetka je sâm upravljao,nije ni bilo potrebno da se u toj meri poziva na dr`avu kao na èuvaraslobode.To što su pojedinci u demokratiji nezavisni ispunjava ih samopouzdanjem i gordošæu. To što su oni istovremeno slabi primorava ih39da pomoæ ne oèekuju od sebi ravnih (i takoðe slabih) ostalih pojedinaca, veæ od dr`ave. Njihove `elje i slabost stalno ih podseæaju na dr-`avnu vlast, u kojoj oni na kraju vide lek za sopstvenu nemoæ. Samaèinjenica da demokratski narodi priznaju i mrze privilegije poma`eusredsreðivanju svekolike vlasti u rukama dr`ave. Tokvil je isto takozapazio da se u demokratskim društvima pojedinci malo interesujuza javne stvari i da ih lako prepuštaju jedinom vidljivom i trajnompredstavniku celoga društva – dr`avi. U meri u kojoj interes za javnestvari i politièko uèestvovanje slabi u demokratskim društvima, jaèaljubav prema javnom miru. Ova strast prirodno èini ljude sklonim dasvoja prava sve više ustupaju središnjoj vlasti. Strah od uznemiravanja i potreba za blagostanjem neosetno navode narod da poveæava

funkcije središnje vlasti kao jedine vlasti za koju se pokazuje da jedovoljno jaka, obrazovana i sigurna da ih zaštiti od anarhije.Dok je u srednjovekovnom društvu bilo više središta koja su delila vlast izmeðu sebe (porodice, stale`i, cehovi) i sa dr`avom, u savremenom demokratskom društvu vlast dr`ave je neogranièena. Kaoi Monteskje78pre njega, i Tokvil iznosi da je u srednjovekovnomdruštvu postojalo više društvenih snaga koje su se nalazile izmeðupojedinca i dr`ave, i štitile ga u odnosu na dr`avu; u savremenomdruštvu ovakve snage, odnosno „drugostepene vlasti“ (pouvoirs secondaires) ne postoje. U savremenom društvu preovlaðuje shvatanjeo jednoj središnjoj vlasti, koja neposredno upravlja celom zajednicom. U srednjovekovnom društvu dr`ava uspostavlja odnos sa druš-tvom preko niza društvenih grupa i organizacija kojima pojedincipripadaju; u savremenom društvu ona upravlja mnoštvom meðusobom jednakih pojedinaca.Sve revolucije i kontrarevolucije u Evropi krajem 18. i poèetkom 19. veka bile su, prema Tokvilu, u jednome sliène. One su razorile i uzdrmale drugostepene vlasti. Pri tome, sva prava i privilegijekoje su išèupane iz ruku stale`a, cehova, porodica i pojedinaca, nisuposlu`ila da se uspostave nove drugostepene vlasti na demokratskojosnovi, veæ su usredsreðene u rukama centralne vlasti. Dr`ava je ta4078Vidi Montesquieu, De l’Esprit des Lois, Paris, Gallimard, 1970, knj. II, gl. IV, str.55-58.koja zadobija sve veæu i veæu kontrolu nad graðanima i sve iskljuèiviju vlast upravljanja u najsitnijim pojedinostima njihovog `ivota.Uništavanjem sekundarnih vlasti i uzdizanjem dr`ave, rasprostiranjem materijalistièke i individualistièke usmerenosti u društvenom`ivotu, demokratija guši i duh zajedništva u društvenom `ivotu. U19. veku sa slabljenjem ideje o ugovoru jaèa ideja zajednice. Ovaideja, o kakvom god da se obliku zajednice radilo (stvarnoj ili imaginarnoj, tradicionalnoj ili izgraðenoj zajednici), poèela je da se poklapa sa predstavom o dobrom društvu. Njome su legitimisani razlièitioblici društvenih veza i udru`ivanja.79Kidajuæi stare društvene veze,dr`ava je ta koja treba da ih nadomesti. Ona, meðutim, nema nièeg

istorodnog sa zajednicom. Ona je, kako je pisao Marks u Nemaèkojideologiji, surogat zajednice ili prividna zajednica.80Prema Dirkemu, politièka dr`ava je nad`ivela Francusku revoluciju kao usamljeni èinilac kolektivne organizovanosti. Pravi društveni poredak jeišèezao i dr`ava se javlja samo kao kolektivno organizovana aktivnost društvenog karaktera.81Iz shvatanja o jedinstvenoj i središnjoj vlasti dr`ave, koje je prevagnulo u demokratsko doba, proizlazi i shvatanje o jednoobraznomzakonodavstvu. Pošto je svaki pojedinac svestan toga da se veomamalo razlikuje od ostalih, on smatra da ista pravna pravila moraju dabudu primenljiva na sve. Dok su u srednjem veku za razlièite stale`eva`ili razlièiti propisi, u demokratskom društvu za sve pojedince va-`e ista pravila, svi su „jednaki pred zakonom“.U aristokratskom, srednjovekovnom društvu vrhovna vlast zadovoljavala se upravljanjem i nadzorom nad zajednicom u onome štose ticalo opštih interesa; u pogledu svega drugog pojedinci su bili slobodni. Vlast je imala nemaran odnos prema liènim nedaæama i patnjama pojedinaca, ne pitajuæi se uopšte u kojoj meri one mogu da utièuna postojanost i razvoj jedne zajednice. Demokratska društva krenulasu drugim pravcem. Dr`ava se u demokratskom poretku ne zadovo-4179Vidi Robert Nisbet, The Quest for Community, New York, Oxford University Press,1953 i The Sociological Tradition, New York, Basic Books, 1966, str. 47-106.80Karl Marx, Friedrich Engels, Rani radovi, Zagreb, Naprijed, 1961, str. 398.81Émile Durkheim, Le Suicide, Paris, Alcan, 1897, str. 449. Navedeno prema:From, Zdravo društvo, str. 211-212.ljava da narodom upravlja kolektivno; ona se oseæa pozvanom i dauðe u lièni `ivot i probleme svojih graðana. Upravljajuæi, dr`ava nastoji da graðane obrazuje u razlièitim trenucima njihovog `ivota i daosigura njihovu sreæu bez obzira na njihov pristanak. Jedna od glavnih parola u Hakslijeom Vrlom novom svetu biæe da je svako sreæan,jer ljudi dobijaju ono što `ele i nikad ne `ele ono što ne mogu dobiti.

Prema Tokvilu, pak, vlast u demokratiji postaje sve više centralizovana, obuzeta pojedinostima i inkvizitorska.82Stavljajuæi svakogpojedinca pod svoje okrilje i oblikujuæi ga po svojoj volji, vlast serasprostire nad celom zajednicom. Ona nad društvom širi mre`u jednoobraznih, slo`enih i do tanèina razraðenih pravila iz kojih izuzetnipojedinci nisu u stanju da se išèupaju i oslobode. Dr`avna vlast uovom pogledu deluje kao tiranija javnog mnjenja. Ne prisiljavajuæiljude da deluju, dr`ava ih stalno spreèava da deluju. Ona samu èovekovu volju razmekšava, savija je i njome upravlja. Takva vlast kaomora pritiska društvo „sve dok narod nije sveden na ništa više odstada plašljivih i vrednih `ivotinja, èiji je pastir dr`ava.“83Kako je bilo moguæno da èovek u doba demokratije tako niskopadne? I na osnovu èega se još savremeno društvo, sa slikom kakvaje ovde data, mo`e nazvati demokratskim? Tokvil nudi sledeæe objašnjenje: Èovek u demokratskom poretku u osnovi je protivreèan.Njega istovremeno raspinju dve razlièite te`nje: on `eli da bude vo-ðen i da ostane slobodan. I jedna i druga te`nja proizvod su onoga štoje svojstveno savremenom društvu – jednakosti. Jednaki meðu sobom, pojedinci su svesni svoje slobode i ponosni su na nju. Jednakimeðu sobom i svesni svoje nemoæi u odnosu na ostale pojedince idruštvo, oni stavljaju svoju sudbinu u ruke starateljskoj vlasti, kojusu sami odabrali. Èak i kada se gnušaju onih koji tu vlast vrše, oni tuvlast podupiru.84Tako nastaje nov tip politièkog poretka koji u sebiobnavlja protivreènost èoveka demokratskog vremena. Kao što se uljudskoj prirodi bude dve suprotstavljene te`nje, tako se i društvotemelji na dvama protivreènim naèelima: na naèelu narodnog suvereniteta i na naèelu centralizacije.4282Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 313.83Isto, knj. II, str. 324-325.84Isto, knj. II, str. 302.Poznata je Rusoova `estoka kritika predstavnièke demokratije i

njegova misao da je engleski narod slobodan samo za vreme izboraèlanova parlamenta, da bi odmah po njihovom izboru pao u ropstvo.85U Demokratiji u Americi nailazimo na jedno mesto koje veoma podseæa na Rusoa. U demokratiji, piše Tokvil, ljudi se oslobaðaju svojezavisnosti toliko dugo koliko im je potrebno da izaberu gospodara, atada ponovo padaju u zavisnost. Ukoliko se podsetimo Tokvilovogstava da savremena demokratija mo`e biti samo predstavnièka, ondajoš više padaju u oèi njegove zamerke na raèun predstavljanja. Omoguæujuæi pojedincima da povremeno sudeluju u odluèivanju u va`nijim stvarima, demokratija ih potiskuje u manjim i liènijim pitanjima.Ono što je naroèito opasno jeste zarobiti ljude u malim pojedinostima, razdeocima njihovih `ivota. A to je baš ono što dr`ava-pastir èini.Poslušnost koja se povremeno ispoljava u velikim stvarima nije nipribli`no tako opasna kao poslušnost u malim stvarima. Da li æe èovek, èiji `ivot do najsitnijih tanèina odreðuje i ureðuje dr`ava, biti ustanju da se uzdigne i svesno i samostalno izabere svoje upravljaèe?Da li on to uopšte mo`e? Tokvil odgovara: „Uzalud zadu`ujete te istegraðane, koje ste uèinili toliko zavisnim od centralne vlasti, da s vremena na vreme izaberu predstavnike vlasti; to toliko va`no, ali takokratko i retko obavljanje slobodnog izbora, neæe ih spreèiti da postepeno gube sposobnost mišljenja, oseæanja i delanja i tako malo pomalo padnu ispod nivoa ljudskosti.“86Tako je snaga dr`ave u demokratskom poretku nešto što se ne mo`e ni sa èim sliènim porediti. Ni ujednom ranijem obliku politièkog ureðenja nije dr`ava bila u stanjuda upravlja iskljuèivo preko svojih organa, bez pomoæi meðuvlasti.Niti je mogla sistemom jednoobraznih pravila da obuhvati sve svojepodanike i da podrobno reguliše i njihov lièni `ivot. Društvena nejednakost, nedostatak odgovarajuæih obaveštenja i nesavršenost administrativnog sistema onemoguæavali su u prošlosti ovakav naèinupravljanja. Èak i kada je Rimska imperija bila u zenitu svoje moæi,pokoreni narodi saèuvali su svoje obièaje i njihovim podruèjimaupravljalo se odvojeno, a ne iskljuèivo iz jednog središta. Ma koliko4385`an-`ak Ruso, Društveni ugovor, Beograd, Prosveta, 1949, knj. III, gl. XV, str. 74.86

Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 326.bila velika i beskompromisna, a u pojedinim razdobljima samovoljnai surova, vlast rimskih vladara bila je ogranièena, ili je, taènije reèeno,takav bio njen opseg; odnoseæi se na nekoliko predmeta, ta vlast je zanemarivala ostale.Moguænosti tlaèenja koje su sadr`ane u vlasti savremene dr`aveu demokratiji nešto su sasvim novo, bez presedana u dosadašnjojistoriji. Ovako, po Tokvilu, izgleda ta slika dr`ave koja se kao nemannadvila nad savremenim društvom:„Zamišljam u kojim bi novim vidovima despotizam mogao dase pojavi u svetu: vidim jednu nebrojenu masu sliènih i jednakihljudi koji su bez prestanka okrenuti sami sebi da bi sebi priuštili malai niska zadovoljstva kojima ispunjavaju dušu. Svakome od njih posebno uzev tuða je sudbina ostalih: njegova deca i prijatelji za njegasu cela ljudska vrsta, a što se tièe njegovih sugraðana, mada je okru-`en njima, on ih ne vidi, on ih dotièe ne oseæajuæi ih nimalo; postojisamo on za sebe, i ukoliko još uvek ima porodicu, najmanje što semo`e reæi jeste da je bez otad`bine.Iznad pojedinaca uzdi`e se neogranièena i starateljska vlast èijije jedini zadatak da omoguæi njihovo zadovoljstvo i bdi nad njihovom sudbinom. Ta vlast je apsolutna, podrobna, pravièna, bri`na iblaga. Bila bi slièna oèinskoj vlasti da, kao ova, te`i da pripremi ljude za zrelo doba; naprotiv, ona nastoji da ih zanavek zadr`i u detinjstvu; ona `eli da se graðani zabavljaju kako ni na šta drugo osim nazadovoljstva ne bi pomišljali. Ta vlast drage volje radi na sreæi svojihgraðana, ali `eli pri tome da bude njihov jedini zastupnik i sudija;ona se stara o njihovoj sigurnosti, zadovoljava njihove potrebe, pru-`a im zadovoljstva, vodi raèuna o njihovim brigama, upravlja njihovim poslovima, ureðuje nasleðivanje i raspodeljuje nasledstva, ne bili ih u potpunosti lišila nemira razmišljanja i tegobe `ivljenja.“87Razmatranje mesta i uloge dr`ave koje daje Tokvil nagoveštavaVeberovo prouèavanje racionalizacije i birokratizacije društvenog -`ivota i sumorne vizije koje izviru iz Kafkinog dela. Ipak, ni opštiutisak koji ostavlja Demokratija u Americi, ni poslednje straniceovoga dela, nisu pesimistièke. U poslednjem poglavlju Demokratije u4487Isto, knj. II, str. 324.Americi Tokvil piše da niko sa sigurnošæu ne mo`e tvrditi da je novi

svet bolji od staroga, veæ samo da je drukèiji.88Poreðenja koja on pravi izmeðu aristokratskog i demokratskog poretka u nekim stvarimastavljaju demokratiju iznad društvenog poretka koji išèezava:„Dobro i zlo prilièno se podjednako raspodeljuju u svetu. Velikabogatstva nestaju; broj malih bogatstava raste; `elje i u`ivanja se poveæavaju, nema više izvanrednog blagostanja niti nesavladive bede.Ambicija je sveopšte oseæanje; malo je velikih ambicija. Svaki pojedinac je usamljen i slab; društvo je `ivo, vidovito i sna`no; pojedincise bave malim stvarima, a dr`ava velikim.Duše nisu sna`ne ali su obièaji i ljudski zakoni blagi. Ako se nailazi na malo odanosti, uzvišenih, sjajnih i èistih vrlina, zato su obièaji valjani, nasilje je retko, a surovost gotovo nepoznata. @ivot ljudipostaje du`i i njihova svojina sigurnija. @ivot nije suviše lep ali jeugodan i miran. Malo je veoma otmenih i veoma prostih u`ivanja,malo je uljudnosti u ophoðenju i malo grubosti u ukusima. Ne nailazise èesto na veoma uèene ljude niti na veoma neznalaèku svetinu. Genijalnost je postala retka, a znanje rasprostranjenije. Ljudski duh serazvija malim naporima u kojima sudeluju svi ljudi, a ne moænimpodsticajem nekolicine meðu njima. Manje je savršenosti, a više rezultata u delima. Sve veze rase, klase, domovine slabe; velika vezaèoveèanstva jaèa…Gotovo sve krajnosti se ubla`uju i otupljuju; gotovo sva istaknuta mesta se potiru, da ustupe mesto neèem osrednjem, koje je istovremeno i manje visoko i manje nisko, manje sjajno, ali i manjesumorno od onoga što je do sada bilo.“89Poslednje stranice Demokratije u Americi odišu `alom za vrednostima i ustanovama starog društvenog poretka, ali takoðe iznosena svetlo dana ne samo neminovnost demokratije, veæ i njene vrline:„Stanje jednakosti mo`da je manje uzvišeno, ali je pravednije, i unjegovoj pravednosti sadr`ana je njegova velièina i lepota.“90O pravednosti demokratije mo`e se govoriti samo u onim demokratskimdruštvima u kojima se jednakost ostvaruje u savezu sa slobodom.4588Isto, knj. II, str. 338.89

Isto, knj. II, str. 336-337.90Isto, knj. II, str. 338.Znaèaj Tokvilovog prouèavanja tiranije veæineRazmatranje Tokvilovog shvatanja tiranije veæine povlaèi, kaošto je u više navrata izneto, razlikovanje izmeðu politièkog i društvenog znaèenja ove pojave. Prvom, politièkom tiranijom veæine, Tokvil je bio manje zaokupljen nego drugom, društvenom tiranijomveæine, odnosno tiranijom javnog mnjenja.91Razvoj savremenogdruštva pokazao je da su mesto i uticaj prve pojave manji od mesta iuticaja druge. Ipak, u pokušaju da se grupišu i navedu glavne prednosti i nedostaci Tokvilovog tumaèenja tiranije veæine u demokratskomporetku ne mogu se zaobiæi ni ocene koje se odnose na njegovo ispitivanje politièke tiranije veæine.Shvatanja o politièkoj tiraniji veæine, pa i Tokvilovo, kako danasizgleda, imaju više mana. Kada je pisao o tiraniji politièke veæine udemokratiji, Tokvil je pošao od pretpostavke da je postojeæa demokratija poredak u kome vlada veæina, ako ne neposredno, a ono makar posredno. Dalji razvoj u prouèavanju demokratije pokazao je dau njoj narod ne vlada ni posredno. Ono što daje osnovni ton savremenoj demokratiji jeste takmièenje više politièkih manjina za glasoveveæine. Za razliku od autoritarnih re`ima ona nije vladavina manjine,ali nije ni vladavina veæine. Karl Manhajm i Jozef Šumpeter su udruštvenoj nauci prvi i najjasnije ukazali na ovu crtu graðanske demokratije.92Kasnije je ova zamisao dodatno razvijana i iskustvenoproveravana u okviru jednog shvatanja koje je postajalo vladajuæe upolitièkoj nauci Zapada. Ovom se shvatanju, tzv. teoriji demokratskog elitizma, prebacuje da svojstva savremene demokratije brka saprirodom demokratije uopšte.93Ne mo`e se, meðutim, poreæi da je4691Pri tome, mora se istaæi, Tokvil nije uvek sasvim razlikovao prvi od drugog oblikatiranije veæine. Baveæi se tiranijom javnog mnjenja, on se èesto vraæao na problem politièkih veæinâ, mešajuæi ove dve pojave, i nudeæi za spreèavanje tiranije

veæine neka sredstva (bolju organizaciju vlasti) kojima se jedino svemoæ politiè-kih veæinâ mo`da mo`e obuzdati. Na ovo je veoma jasno skrenuo pa`nju Ostrogorski, Demokratija i politièke partije, str. 152-153.92Vidi naroèito Karl Mannheim, Essays on the Sociology of Culture, London, Routledge and Kegan Paul, 1956, i Jozef Šumpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokratija, Beograd, Kultura, 1960.93Jedan od najboljih kritièkih osvrta na ovo shvatanje iznet je u knjizi Peter Bacrach,The Theory of Democratic Elitism, London, University of London Press, 1969.baš ovo shvatanje mnogo uèinilo na razoblièavanju stvarnosti savremene demokratije.Rušeæi mit o tome da u demokratiji vlada veæina, predstavniciovoga gledanja u politièkoj misli doveli su u pitanje još jedan mit –mit o moguænosti tiranije veæine. Ako je vladavina veæine mit, ondaje i tiranija veæine mit. Ako veæina ne mo`e da vlada, onda ona ne mo-`e biti ni tiranska. Svi oni koji su krajem 18. i poèetkom 19. veka pisali o tiraniji veæine, pa i Tokvil, grešili su utoliko što se u demokratijiuopšte ne postavlja pitanje da li æe veæina nametnuti svoju volju manjini, veæ u kojoj meri razlièite manjine jedna drugu ogranièavaju uzveæu ili manju zainteresovanost veæine. Prema Robertu Dalu, „dono-šenje dr`avnih odluka nije velièanstveno nastupanje velikih veæinaujedinjenih oko nekih osnovnih politièkih naèela. Naprotiv, to je stalno umirivanje srazmerno malih grupa. I onda kada sabrane u vremeizbora ove grupe zaista èine veæinu, ne bi trebalo tumaèiti ovu veæinukao nešto više od aritmetièkog izraza... Brojèana veæina nije u stanjuda preuzme bilo kakvu usklaðenu delatnost. Razlièiti delovi brojèaneveæine jedini raspola`u sredstvima delovanja.“94Sve u svemu, Tokvilova bojazan od tiranije politièke veæine posmatrana iz ugla savremene politièke misli i iskustva sve je manjeosnovana. U ovoj oblasti, razmatranja u Demokratiji u Americi iFederalistièkim spisima zanimljivija su u meri u kojoj se bave razli-èitim politièkim i pravnim ustanovama kao sredstvima koja treba daspreèe da jedna grupa nametne svoju volju drugoj. Naèelo podelevlasti i sredstva za njegovo ostvarivanje znaèajni su utoliko štojamèe odreðena prava grupama, a ne zato što brane manjinu od tiranije veæine. Tokvilovo bavljenje problemom podele vlasti manje je

originalno i ono ide za onim idejama èiji su tvorci Lok i Monteskje,odnosno krajem 18. veka Hamilton i Medison u Americi. U ovojoblasti baš su se neka Tokvilova predviðanja (na primer o slabostiizvršne vlasti u Americi) pokazala netaènima, što je navelo neketumaèe Tokvilovog dela, koji nisu proniknuli u njegove najdubljeporuke, da umanje znaèaj Demokratije u Americi. U red ovakvih4794Robert Dahl, A Preface to Democratic Theory, Chicago, The University of Chicago Press, 1964, str. 146.prilaza Tokvilovom delu ide i poznati Brajsov rad o predviðanjimaHamiltona i Tokvila.95* * *Snaga Tokvilove misli nije danas, dakle, u analizi tiranije politièke veæine, veæ u izuèavanju jedne druge strane tiranije veæine – uupozorenju na opasnosti koje sobom nosi tiranija javnog mnjenja.Tokvil je bio svestan èinjenice da, za razliku od politièkih veæinâ, udemokratiji postoji i ima prvenstveni znaèaj društvena veæina. Zarazliku od prve veæine koja je promenljiva i privremena, druga jetrajna i nepromenjiva. Dok prve veæine nastaju i nestaju, druge susrazmerno stalne. Promene politièkih veæina zbivaju se u sklopuutvrðenih ubeðenja. Za razliku od mnogih svojih savremenika,Tokvil se nije bojao nepostojanosti društvenih veæina, veæ, naprotiv,njihove preterane postojanosti. Dve su stvari zaèuðujuæe premaTokvilu: „promenljivost velikog dela ljudskih akcija i osobita nepromenljivost izvesnih naèela. Ljudi su u stalnom pokretu; ljudski um jeskoro nepokretan.“96Baveæi se pitanjem tiranije javnog mnjenja, Tokvil je tvrdio daje ona rezultat ne onoga što ljudi èine, veæ onoga što oni ne èine; nenjihovog mišljenja, veæ nesposobnosti da misle. Moæ javnog mnjenja goni pojedince da više nastoje da se prilagoðavaju uslovima iokolnostima svoga `ivota nego da ih menjaju. Celokupan `ivot pojedinca pretvara se u te`nju da se ispunjavanje liènih interesa i sitnihzadovoljstava uskladi sa društvenim i moralnim zahtevima veæine.Ovakav naèin `ivota vodi gubljenju liènosti i strahovitom uticajujavnog mnjenja i opšteprihvaæenih vrednosti.Opisujuæi na sna`an i uverljiv naèin moæ javnog mnjenja, trebaodmah to reæi, Tokvil nije ulazio podrobnije u pitanje izvora javnog

mnjenja. Kada je prouèavao javno mnjenje njega je pre svega zanimalo izra`avanje ove pojave i njene društvene posledice. On nije zapazio, kako primeæuje Nizbet, da javno mnjenje mo`e biti krivotvoreno4895James Bryce, „The Constitution of the United States as Seen in the Past. The Predictions of Hamilton and Tocqueville“, Studies in History and Jurisprudence,Oxford, At the Clarendon Press, 1901, knj. I, str. 361-429.96Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 264.delovanjem u`ih društvenih grupa.97Ovaj nedostatak u analizi rezultat je Tokvilovog gledanja na sastav demokratskog društva, o èemu æejoš biti reèi. Slièno glavnim predstavnicima politièkog liberalizmaTokvil je polazio od pretpostavke da je savremeno društvo pre svegaskup velikog broja pojedinaca, a ne društvenih grupa i organizacija.Zato je on bio i manje spreman da u u`im društvenim skupinama vidistvaraoce javnog mnjenja.Samo Tokvilovo razmatranje tiranije javnog mnjenja upuæuje naviše pitanja. Da li je tiranija javnog mnjenja iskljuèivo vezana za demokratski poredak? Da li se širenje tiranije javnog mnjenja mo`e objasniti samo širenjem jednakosti u demokratskim društvima? Ima likonformizma i izvan demokratski ureðenih zajednica?Prema jednom mišljenju, Tokvil nije bio u pravu kada je vezivaokonformistièko ponašanje iskljuèivo za demokratska društva. Konformizam je, naprotiv, karakteristièan za sva društva, pa i za ona ukojima nema ni najmanje društvene i politièke jednakosti, i za autoritarna društva.98Mo`e li se prihvatiti ovakvo gledište?Nesporno je da su konformizam i pritisak vladajuæih shvatanjaprisutni u svim tipovima društva i vlasti, ali je opet taèno i to da senajpovoljniji uslovi za tiraniju javnog mnjenja stièu u demokratskojzajednici. Tiranije javnog mnjenja ima tamo gde se odreðena vladajuæa shvatanja i vrednosti srazmerno slobodno uoblièavaju i utvrðuju, bez uticaja dr`avnog autoriteta i prinude. To je ono što je Tokvilimao na umu. U demokratiji dr`ava naknadno sankcioniše odreðena

verovanja i vrednosti veæine, mada ni to ne mora uvek biti sluèaj. Pojedini stavovi javnog mnjenja mogu èak biti u neskladu sa tekuæomdr`avnom politikom. Sud javnog mnjenja èesto dopire dalje od merakoje dr`ava preduzima. Drugaèije je, meðutim, u autoritarnim dr`avama. Tu na uoblièavanje stavova javnog mnjenja od poèetka presudan uticaj vrši dr`ava. Zato i ne postoji moguænost nesaglasnostiizmeðu stavova javnog mnjenja i dr`ave. Ono što pada u oèi u autoritarnim re`imima jeste tiranija i despotizam dr`ave. Nasuprot tiranijijavnog mnjenja u demokratiji stoji tiranija dr`ave u autoritarnim4997Nisbet, „Tocqueville, Alexis de“, International Encyclopedia of the Social Sciences, knj. 16, str. 91-92.98Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 50-51.oblicima vladanja. Sve ovo daje za pravo više Tokvilu nego pojedinim njegovim kritièarima. Konformizma ima tamo gde postojikakva-takva moguænost izbora. Tamo gde ove moguænosti više nema, tamo gde nonkonformizam predstavlja suviše veliki rizik za pojedinca, gde su odsustvo pravih obaveštenja, la` i zastrašivanje onihkojima se upravlja poèeli da guše i samu posebnost pojedinaène svesti, nema ni konformizma.Slikajuæi demokratsko društvo Tokvil je dr`ao da je u njemu tiranija veæine praæena apatiènošæu pojedinca. Svest o svemoæi veæine, odnosno javnog mnjenja, dovodi do uzmicanja pojedinaca, dopriznavanja moralne i politièke nadmoænosti vladajuæeg mišljenja.Pojedinac nema ša da tra`i u stvarima u kojima je veæina ljudi izreklasvoj sud; èak je mo`da varljiva i sama nada da bi se u toku stvaranjaovoga mišljenja njegovi predlozi i razlozi mogli osetiti. Na pojedincu je da se prikloni odlukama koje natkriljuje oreol veæine, da svojeponašanje i mišljenje tako preuredi da ne odudara nepotrebno od stavova veæine.Predstavljajuæi na ovaj naèin tiraniju društvene veæine, smatraoje jedan broj kritièara, Tokvil je grešio tvrdeæi da su tiranija javnogmnjenja i apatija pojedinca blisko povezane pojave. Postoji, meðutim, ili jedno ili drugo. Tamo gde su pojedinci apatièni nema pritiskajavnog mnjenja, odnosno nije ni potreban pritisak na njegovu svest.Tamo gde se, pak, ovaj pritisak sreæe, pojedinci su oèigledno nesaglasni, otporni na taj pritisak. Mo`e biti ili jedno ili drugo, ali nikakoobe pojave istovremeno. Jedan od prvih koji je ovaj prigovor uputio

Tokvilu bio je D`ems Brajs. U svome delu Amerièka dr`ava, Brajs jepisao o tiraniji veæine više da bi pokazao da je Tokvilov strah od tepojave preteran.99Još pre Brajsa, treba na to podsetiti, Mil je smatrao da je nemoæpojedinca u savremenom društvu osobito izazvana mnogoljudnošæudanašnjih društava. Pri tome je Mil (a kasnije i Brajs) bio mišljenjada se ne mo`e prihvatiti Tokvilovo objašnjenje nemoæi pojedinca usavremenom društvu. Prema Tokvilu, u demokratiji su ukinute porodiène i staleške razlike i pojedinci su usamljeni i jednaki. Baš zato5099Bryce, The American Commonwealth, knj. II, st r. 347-356. Uporedi i Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 47-56.što su jednaki, baš zato što ne postoje tradicionalne veze koje bi ihrazlikovale, pojedinci su nemoæni. Oni su jednaki u svojoj nemoæi.Pošto su pojedinci nemoæni, uticaj veæine postaje preovlaðujuæi.Prema Milu, pojedinci nisu nemoæni zato što su jednaki, veæ zato štoje masa toliko narasla da su pojedinci siæušni u suoèenju sa njom.U odnosu na društvo njegov pripadnik je nalik zrnu peska na nepreglednoj morskoj obali. Kasnije æe Dirkem govoriti o društvu kao o„neorganizovanoj prašini pojedinaca“100. Slabost pojedinaca je uusamljenosti, snaga u pripadanju. Kako je društvo, zahvaljujuæi tehnièkim usavršavanjima, postalo sposobno da istovremeno deluje naviše njih, ono mo`e da potèini sebi ne samo pojedinca nego i veæibroj pojedinaca.101Oseæaj nemoæi koji pojedinac do`ivljava mo`e se, prema Brajsu, porediti sa oseæanjem beznaèajnosti koje nas obuzima kada noæuposmatramo zvezdano nebo. Va`nost i premoæ veæine u demokratijiisto tako povlaèi za sobom ocenu da je uzaludno suprotstavljati jojse. Polazeæi od toga da æe veæina preovladati i da, pošto æe preovladati, mora da bude u pravu, pojedinac u demokratiji prihvata mišljenje veæine i priklanja mu se. Ova usmerenost na prilagoðavanjejavnom mnjenju, pristajanje na njega i podreðivanje njemu, kao ioseæaj uzaludnosti pojedinaènih napora, nepravilno se, prema Brajsu, naziva tiranijom veæine. Bolje bi joj pristajao naziv „fatalizammnoštva“ (fatalism of multitude).

U fatalizmu mnoštva, prema Brajsu, nema obesti, nepouzdanosti, drskosti i oholosti koje su karakteristiène za tiranski tip vladanja.Fatalizam mnoštva, doduše, èini zloupotrebu vlasti veæine lakšom(tiranija politièke veæine), ali ne ukljuèuje u sebe prinudu. „U fatalizmu mnoštva nema ni pravne ni moralne prinude; karakteristièno jesamo odsustvo moæi otpora, umanjen oseæaj liène odgovornosti i du-`nosti da se vodi borba za sopstveno mišljenje, što je u nekih narodarazvijeno verovanjem u moæ sudbine.“102Mali broj pojedinaca èvrstih ubeðenja odbijaæe da se prikloni volji veæine ukoliko se sa njom51100Durkheim, Le Suicide, str. 448. Navedeno prema: From, Zdravo društvo, str. 212.101Mill, „M. De Tocqueville on Democracy in America“, On Politics and Society,str. 200-201.102Bryce, The American Commonwealth, knj. II, str. 352.ne sla`e. Ali i takvi pripadnici demokratskog društva drugojaèijegledaju na svoju stvar pošto je pora`ena, nego što su èinili dok je jošimala izgleda na uspeh. „Èovek od ubeðenja mo`da æe ostati pri stavu da su razlozi obe strane posle izbora isti kao i pre. Ali proseèanèovek æe ponavljati svoje razloge s manje vere, manje `ara, i više pritajenog straha da mo`da nije u pravu, nego što je to èinio dok je veæina bila još sporna; njegova spremnost za borbu bivaæe sve manjasvaki put kada veæina iznova potvrdi svoj sud.“103Što je šira društvena sredina u kojoj dolaze do izra`aja ove te`nje, to je veæi njihov uticaj. Ovaj uticaj je još veæi u odnosu na pojedince nego na manjinskegrupe, koje su unutar sebe èvršæe povezane.Tako Brajs ne izjednaèava, kao Tokvil, tiraniju javnog mnjenja iapatiju. Prema Brajsu, apatija se svodi na pokoravanje „fatalizmuveæine“. Pošto su u demokratiji sva mišljenja jednake vrednosti, sporovi se rešavaju odreðivanjem veæine. Pogotovo u velikim društvima, veæina je ogromna, i malo æe se koji pojedinac odva`iti da joj se

suprotstavi. Ovakvo potèinjavanje pojedinca, koje se ispoljava u njegovoj apatiènosti, nije isto što i tiranija. Pored toga što ne pristaju svida se pokore, pored toga što ima onih koji istrajavaju u svome neslaganju, pojedinac koji se pokorava èini to po svojoj volji. Samo tamogde ovaj pritisak znaèi prisilno nametanje pojedincu odreðenog gledišta ogranièavanjem njegove slobode da se ne sla`e, opravdano jegovoriti o zloupotrebi vlasti i tiranije. Nepravedno vršenje vlasti jejedna stvar, a duhovno stanje koje prisiljava pojedinca da se pokoripre nego što do takvog, nepravednog vršenja vlasti doðe, i bez obzirana nju, nešto je sasvim drugo.Moglo bi se reæi da Brajs u jednoj stvari ima pravo. „Tiranija ve-æine“ je mo`da nepodesan izraz za pojavu o kojoj je ovde reè. Kao imnogi drugi izrazi metaforiènog znaèenja, izraz „tiranija veæine“podstièe ljudsku uobrazilju i ovu pojavu prikazuje u `ivim bojama.Podseæajuæi istodobno na neke druge pojave u politièkom `ivotu (natiraniju), izraz „tiranija veæine“ nas pomalo udaljava od suštine pojave koju izuèavamo. Jasno je da je za pojavu koju prouèavamo karakteristièan jak uticaj na svest i ponašanje pojedinca i manjine, kojidovodi postepeno i unapred do njihovog prilagoðavanja raspolo`e-52103Isto, knj. II, str. 351.nju i mišljenju veæine. Da li je, meðutim, ova moæ veæine tiranskeprirode? Da li je pojava kojom se bavimo jedan od oblika tiranije?Na oba pitanja mo`e se dati jedino odreèan odgovor.Doduše, treba takoðe imati na umu da je upotrebljavajuæi izraz„tiranija veæine“ i sam Tokvil bio svestan toga da se radi o metafori.Pada posebno u oèi da je on ovaj izraz koristio u prvoj knjizi Demokratije u Americi, dok se u drugoj knjizi, objavljenoj pet godina kasnije, taj izraz uopšte ne sreæe. Opisujuæi nastajanje jednog novogsveta, Tokvil je oskudevao u pojmovima kojima bi obuhvatio novepojave. Taj novi svet, koji je pred njegovim oèima rastao, a u èiju jesudbinu on tako pomno te`io da pronikne, teško je bilo opisati pomo-æu pojmova koji su pripadali jednom drugom vremenu. Tokvilov zadatak bio je tim te`i što su njegovi savremenici upotrebljavali jošuvek mnoge stare pojmove i reèi za oznaèavanje novih pojava, a da ine govorimo o onima koji su, svesno ili ne, odbijali da priznaju isamu stvarnost novog sveta.Tokvil je bio veoma svestan svega ovoga. „Ljudski um“ – prema

njemu – „lakše otkriva stvari nego reèi: otuda dolazi do upotrebe toliko neodgovarajuæih reèi i nepotpunih izraza.“104Pri kraju drugeknjige Demokratije u Americi Tokvil je pisao da se oblik ugnjetavanja koji je karakteristièan za demokratska društva ne mo`e poreditini sa èim sliènim. Uzalud tragajuæi za izrazom kojim bi obuhvatioovu pojavu, Tokvil mo`e samo da tvrdi da su stare reèi „despotizam“i „tiranija“ neodgovarajuæe, da je stvar nova i da, pošto ne mo`e da seimenuje, preostaje jedino da se pokuša da se ona definiše.105Nije samo Brajs sumnjièav u pogledu prikladnosti izraza „tiranija veæine“ nego i sam Tokvil. Sla`uæi se u ovome, Brajs i Tokvil se,meðutim, razilaze u tumaèenju pojave kojom se bave. Brajs smatrada nezainteresovanost za politièke stvari, koja èini stalno obele`jeljudske prirode, naroèito uzima maha u demokratiji. Ne ulazeæi u svaobjašnjenja politièke nezainteresovanosti (apatije), Brajs je mišljenja da sâm naèin odluèivanja u demokratiji (veæinski) i mnogoljudnost savremenih demokratskih zajednica odvraæaju pojedinca,izmeðu ostalog, od zanimanja za politièke stvari. Ako veæina u53104Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. I, str. 160-161.105Isto, knj. II, str. 324.demokratiji preovlaðuje, pojedinac odstupa svestan vlastite nemoæiu odnosu na veæinu. Snaga je u mnoštvu, veæini, a pojedinac predtom snagom uzmièe i prilagoðava joj se. On se miri sa „ogranièavajuæom snagom brojeva“. Moæ i brojnost mase su za pojedinca u demokratiji fatalni; kao i kada je reè o verovanju u moæ sudbine, takoisto i kada je veæina u pitanju, pojedinac drukèijeg mišljenja ne vidinikakav drugi izlaz, nikakvo drugo rešenje. Sudbini se ne mo`e odupreti, volja veæine se ne mo`e preinaèiti. Demokratskom društvuzato je svojstven fatalizam mase.Drukèije je stvari, kao što smo videli, ocenjivao Tokvil. Premanjegovom sudu, pojedinac je u demokratskom društvu smrvljen snagom izvesnih široko prihvaæenih ubeðenja, metaforièno reèeno – „tiranijom veæine“ ili „tiranijom javnog mnjenja“. I to ne zbog toga štoje manjina obeshrabrena brojnošæu veæine, veæ zato što preovlaðujuæamišljenja odlikuje snaga koja slama svaki otpor. Nije problem, kako je

Brajs pomalo naivno verovao, u kolièini, veæ u svojstvima veæine udemokratiji. I nisu samo pojedinci apatièni pred „ogranièavajuæomsnagom brojeva“, veæ pred stvarnom snagom demokratskih veæinâ.Za Brajsa u demokratiji ima apatije, ali ne i tiranije veæine. PremaTokvilu, obe pojave nastaju u demokratiji i uzajamno se pojaèavaju.Krajnji ishod ovih pojava je gubljenje liènosti, preovlaðivanje osrednjosti i konformistièkog, heteronomnog ponašanja. Brajsova ocenaizgleda savremene demokratije zato je više optimistièka, Tokvilova jeviše uzdr`ana. Brajsova slika demokratije je vedra, Tokvilova obazriva. Ove razlike u opisu demokratije nisu neobjašnjive imamo li u viduda je Brajs pisao u „herojsko“, uzlazno doba demokratije. Upravo jeBrajs jedan od politièkih pisaca koji je zastupao shvatanje o neminovnom i nezadr`ivom napredovanju demokratije, o tome da je demokratija normalan politièki oblik koji treba da preovlada, isto onako kaošto se uzima da je zdravlje normalna pojava u èovekovom `ivotu.U Brajsovo vreme pojave kao što su masovno i potrošaèko društvo,širenje konformizma i osrednjosti, preterana organizovanost i birokratizacija društvenog `ivota, nisu još uvek bile uzele maha.U vreme uspona demokratije i interesovanje za Tokvilovo delobilo je opalo. Demokratija u Americi imala je odjeka u vreme kada jeobjavljena i kada je demokratija bila jedna nova pojava, pojava u54nastajanju. Tada su i Tokvilova upozorenja na opasnosti sadr`ane uovom novom obliku društvenog poretka bila bli`a njegovim savremenicima. Ona su izazivala interesovanje i reagovanje bez obzira nastav pojedinaca prema demokratiji. Vremenom je ovaj interes zaTokvilova razmatranja splašnjavao. U doba uèvršæivanja i napredovanja graðanske demokratije sve se više èinilo da je Tokvil u demokratiji video nešto što joj uopšte nije svojstveno.Tek sa produbljivanjem krize savremenog društva, sa izbijanjemna površinu svih onih zala demokratije koja su Tokvila onespokojavala, potvrdilo se koliko je Brajsov optimizam bio neobazriv, aTokvilovo strahovanje razlo`no. Pišuæi o demokratiji u prvim decenijama 19. veka Tokvil je otkrivao i nasluæivao neke crte demokratijekoje æe izbiti na videlo u naše doba. Baš ovo danas i podstièe obnavljanje interesovanja za Tokvilovo delo.Od posebnog je znaèaja za razumevanje Tokvilovog shvatanjatiranije veæine njegova analiza sastava savremenog društva. Razaranje staleškog sastava društva i širenje jednakosti uslova dovelo je, poTokvilu, do atomizacije društva, do njegovog raspadanja na mnoštvopojedinaca, umesto podeljenosti društva na više oštro razdvojenih

grupa. Slièno osnovnim postavkama politièkog liberalizma, i Tokvilje polazio od pretpostavke da savremeno društvo èini skup velikogbroja pojedinaca, a ne društvenih grupa i organizacija. Društvenegrupe, a posebno organizacije, zauzimaju srazmerno ogranièenomesto u Tokvilovim razmatranjima. Pojedinac je taj koji predstavljaosnovnu jedinicu analize.Prema Tokvilu, društvo njegovog doba nije klasno društvo. Celonjegovo objašnjenje sastava savremenog društva moglo bi se ovakoizraziti: postoje društvene razlike, ne postoje društvene klase. Onošto nedostaje skupinama èije je prisustvo oèigledno u demokratskimdruštvima (srednji slojevi, industrijska bur`oazija, radništvo) jesuzajednièka oseæanja i ciljevi, tradicije i išèekivanja. Postoje bogati,ali ne i klasa bogatih; postoje siromašni, ali ne i njihova klasa. Postoje dakle èlanovi, ali ne i zajednica.106Istovremeno, ne samo da ne postoje èvršæe veze izmeðu pojedinaca srazmerno istog bogatstva, veænema ni „prave“ veze izmeðu pojedinaca i grupa razlièitog imovin-55106Isto, knj. II, str. 166.skog stanja. Za Tokvila, a nasuprot Marksu, prava klasa postoji samotamo gde ima uzajamnosti, saradnje i meðusobne zavisnosti izmeðurazlièitih društvenih grupa. Dok Marks smatra da odsustvo uzajamnosti izmeðu radnika i kapitalista govori da klase postoje, po Tokvilubaš zbog odsustva uzajamnosti o njima ne mo`e biti reèi. Marks i Tokvil, drugim reèima, slièno vide društvenu situaciju svoga vremenaali je sasvim razlièito objašnjavaju.107Za predmet našeg rada, meðutim, posebno je va`an jedan drugideo Tokvilove slike graðanskog društva. Reè je, naime, ne o podruèjuneorganizovanih društvenih grupa (klasa, slojeva), veæ o organizovanom odseku društvenog `ivota. I tu, prema Tokvilu, ne nailazimo nadruštvene kolektivitete, veæ na usamljene pojedince. Presek savremenog društva, kao što danas znamo, jeste drukèiji. U njemu preovlaðuju organizovane grupe, a pojedinac je u drugom planu. U takvomdemokratskom društvu, prema mišljenju jednoga od Tokvilovih kriti-èara,108nonkonformista nije èovek koji ne usvaja opšta društvena

merila, veæ pojedinac koji usvaja poseban, razlièit sistem merila. Odbacujuæi vrednosti šire društvene sredine, nonkonformisti u demokratiji se dr`e vrednosti svoje u`e sredine. Tipièno je za demokratskodruštvo da dozvoljava ovakve oblike nonkonformizma. I baš zato udemokratiji nema tiranije veæine nad manjinom, ili bi se moglo reæida je prostor za takvu tiraniju su`en. Pojedinac koji je u stanju da bezsmetnji pripada jednoj organizaciji i bori se za ostvarenje njenih ciljeva, ovako podr`an mo`e spremno da se suprotstavi neraspolo`enju iosudi veæine. On više nije usamljen i skrhan pojedinac.Tamo gde pojedinci ne mogu da se udru`uju, da zajednièkimsnagama podupiru gledišta koja se razlikuju od stavova veæine, preovlaðuju autoritarni oblici upravljanja. Tamo gde slobodu mišljenja iizra`avanja prati sloboda organizovanja i udru`ivanja mo`e se govoriti o demokratskom upravljanju. Udru`enja i politièke stranke pru-`aju utoèište manjini pred moguænom tiranijom politièke veæine.Stranke i druge društvene i politièke organizacije su sredstva pomo-æu kojih manjina mo`e trajno da osporava vlast veæine i time da onemoguæi da se ova izmetne u tiraniju veæine. Tamo gde manjini ne56107Nisbet, The Sociological Tradition, str. 186.108Spitz, Democracy and the Challenge of Power, str. 46-57.stoji na raspolaganju pravo organizovanja i udru`ivanja zaèinje seopasnost od tiranskog naèina vladanja.Pisac Demokratije u Americi potcenio je ulogu udru`enja i organizacija u demokratiji – eto suštine zamerki Dejvida Spica. Tamo gdepostoji razvijena mre`a udru`enja i organizacija, pojedinci koji se nesla`u sa stavom veæine imaju moguænost ne samo da svoje mišljenjeiznesu veæ i da njime utièu na javnost. Drukèije reèeno, nikako se nesme smetnuti s uma razlika izmeðu demokratskog i nedemokratskogdruštva u ovom pogledu. U zavisnosti od toga da li je i u kojoj meridopušteno zastupanje razlièitih politièkih pogledâ mo`e se govoriti oveæoj ili manjoj razvijenosti demokratije u jednom društvu.Da li je Tokvil doista potcenio va`nost slobode udru`ivanja i organizovanja u demokratiji? Po našem mišljenju, pre bi se moglo reæida Tokvilov prikaz sastava demokratskog društva nije do kraja razvijen, da nije lišen izvesnih protivreènosti. Po Tokvilu, naime, društvoje u demokratiji razmrvljeno; ono je više skup usamljenih pojedinaca

nego grupâ razlièite društvene moæi, bogatstva i statusa. U aristokratskom društvu osnovnu društvenu æeliju èinila su razlièita druš-tvena tela (stale`i, esnafi, porodice). U demokratskom društvuosnovnu æeliju društva èini pojedinac. Nemoæ pojedinca pred veæinom, pred društvom, pred dr`avom, mo`e se u demokratiji nadoknaditi jedino udru`ivanjem pojedinaca. Dok u aristokratskom poretkutlaèenje od strane dr`ave ogranièava èinjenica da pojedince spajajurazlièite prirodne veze, koje se kao neke „drugostepene vlasti“(pouvoirs secondaire) suprotstavljaju „prvostepenoj“ vlasti dr`ave,u demokratiji, pošto su ove prirodne veze pokidane, ostaje da onebudu zamenjene veštaèkim vezama. Glavni oblik tih veštaèkih vezeu demokratiji èine razlièite vrste javnih i privatnih udru`enja i organizacija. Malo ko je posle Monteskjea toliku va`nost pridavao udru-`enjima kao „meðuvlastima“ (pouvoirs intermediaries), koje trebada onemoguæe tlaèenje od strane veæine i centralne vlasti. Po Tokvilovim reèima, „u demokratskim društvima umeæe udru`ivanja jeosnovno umeæe (la science mère); napredak svih drugih umeæa zavisi od njegovog napredovanja.“109Politièko iskustvo i postignuæa57109Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 117.amerièke demokratije u oblasti slobodnog udru`ivanja i organizovanja, Tokvilu su ulivali velike nade. Mo`e li se, ako sve ovo znamo,odr`ati prigovor da je Tokvil zanemario znaèaj udru`ivanja u demokratiji i tako preuvelièao opasnost tiranije veæine?Tokvil stalno istièe znaèaj drugostepenih vlasti za demokratiju,ali baš pri tome u svojim izlaganjima pada u jednu protivreènost. Taprotivreènost mogla bi se sa`eti u jednom pitanju: koliko je umesnoišèekivati da drugostepene vlasti nadoknade društvu ono što je druš-tvo svojim usitnjavanjem izgubilo? Mo`e li se oèekivati da æe razdvojeni i usamljeni pojedinci, suoèeni sa ogromnom veæinom ijakom dr`avom, biti u stanju da izgrade mre`u sekundarnih vlasti,koja æe biti podesna brana od tiranije veæine? Ima li mesta nadanju dabi ove meðuvlasti mogle da postanu bezbedna utoèišta pred najezdom vladajuæih verovanja i pojavom stalno rastuæe birokratizacije icentralizacije društvenog `ivota?Još je Aristotel pisao da tiranin, da bi se odr`ao, „treba da uèini

sve da ljudi što manje upoznaju jedni druge, jer meðusobno poznavanje raða uzajamno poverenje“.110Kako se mogu upoznati i povezatipojedinci koji su stranci jedni drugima? Tokvilov savremenik, voðaengleskih konzervativaca Dizraeli, ostavio je u svome romanu Sibilovakvu sliku pojedinca u savremenom društvu: „U velikim gradovima ljude zbli`ava pohota za zaradom. Kada je reè o bogaæenju, oninisu u stanju saradnje, veæ izdvojenosti. U svemu ostalom oni su nemarni prema svojim bli`njima. Hrišæanstvo nas uèi da volimo bli-`njeg kao samog sebe. Savremeno društvo, meðutim, ne priznaje bli-`nje“111. Mogu li oni koji nisu meðusobno bliski to postati u javnom`ivotu? Da li dr`ava, ta „prvostepena vlast“ dopušta da se samostalno stvaraju razlièite „drugostepene“ vlasti? Ili ona mo`e da trpi samoodreðeni tip udru`enja i drugostepenih vlasti koji ne dovode u pitanje njen autoritet i legitimnost? Sve su to pitanja na koja se u Tokvilovom delu ne mogu naæi odgovori. Odsustvo tih odgovora mo`e seobjasniti istorijskom situacijom u kojoj je Demokratija u Americi pisana, kao i idejnim okvirima tog dela.58110Aristotel, Politika, 1313b.111Navedeno prema: Nisbet, The Sociological Tradition, str. 52.Tokvil, treba na kraju i to reæi, nije predvideo da i udru`enja gra-ðana mogu da podlegnu procesima kojima je davno obuhvaæena dr-`avna vlast – preteranoj organizovanosti i birokratizaciji. Umesto dase u njima otkrivaju, pojedinci se u „svojim“ udru`enjima i organizacijama gube. Umesto da se zbli`e, oni se samo udaljavaju. Poèetkomovoga veka Mihels je na primeru pojedinih organizacija (stranaka)pokazao da isti oni zakoni koji vladaju u dr`avi, vladaju i u pojedinim društvenim organizacijama. Umesto da pojedinca uzdignu, drugostepene vlasti ga ponizuju.Tokvilova prouèavanja razlièitih strana tiranije veæine suoèavaju se sa izvesnim protivreènostima u njegovom delu koje nije uveklako pomiriti. Prva poreðenja Tokvilovih zakljuèaka o tiraniji javnogmnjenja sa njegovim opisom svemoæi savremene dr`ave skreæu pa-`nju na jednu od mo`da najveæih protivreènosti u Demokratiji u

Americi. Pitanjem tiranije javnog mnjenja Tokvil se bavi u prvojknjizi. Centralizacija i birokratizacija dr`avne vlasti predmet su naroèito poslednjih osam glava druge knjige. Protivreènost koja jeovde nagoveštena tako je, zapravo, protivreènost izmeðu prve i druge knjige Demokratije u Americi.Utisak koji prva knjiga Demokratije u Americi ostavlja jeste da jeveæina u demokratiji svemoæna. Ono što dovodi u pitanje opstanakdemokratije nije nemoæ veæine, veæ, naprotiv, njena svemoæ. Rezultatsvemoæi veæine u demokratiji je taj da sve manje ima izuzetnih liènosti (i na podruèju politike i u kulturnom `ivotu), da su u društvu uzelimaha osrednjost, konformizam, da su pojedinci nezaštiæeni. Èovek jeu demokratiji slab, a uticaj veæine na njega podseæa na huènu bujicupred èijim je besom svaki pojedinaèni napor osuðen na neuspeh. Zatoi treba tragati za sredstvima (politièko-pravnim, moralnim i verskim),koja bi ovu bujicu mogla da usmere u odreðenom pravcu.Drukèiji utisak ostavlja druga knjiga, a naroèito završna poglavlja Demokratije u Americi. U prvoj knjizi istièe se velika moæ, pa idrskost veæine. Dok je u prvoj knjizi demokratija svemoæna, u završ-nim razmatranjima ona postaje nemoæna. Ako je veæina u demokratiji nemoæna, ko je onda svemoæan? Ko svojom moæi ugro`avademokratski poredak stvari? Završna poglavlja Tokvilovog dela izgleda da nude samo jedan odgovor: dr`ava. Dr`ava u demokratiji59postaje sve, dok pojedinac nije ništa. Dr`ava je ta koja pojedinca odr-`ava u stanju trajne nepunoletnosti, veèitog detinjstva. Tokvil svemanje ukazuje na društvenost pojedinca, a sve više podvlaèi njegovupojedinaènost i prepuštenost samome sebi. On, koji je isticao va-`nost pripadnosti pojedinca razlièitim društvenim grupama i udru`enjima, kao i ukorenjenost pojedinca u vladajuæoj veæini, sve više po-èinje da istièe izdvojenost i lomnost pojedinaènog iskustva idelovanja. Tako je masa prodornih, glasnih, misaonih i buntovnihpojedinaca išèezla iz Tokvilove uobrazilje, da bi je zamenila predstava o pojedincu kao èestici bez snage, bez volje i cilja.Prema mišljenju Simora Drešera, jednog od onih koji su se podrobno bavili Tokvilovim socijalnom i politièkom filozofijom, razlike u objašnjenju demokratije podstaknute su prilikama u kojima sudve knjige Demokratija u Americi pisane.112Prva knjiga pojavila seu vreme još uvek jakih revolucionarnih vrednosti i raspolo`enja,

koja podstièu veru mase u sopstvenu moæ. To je vreme pobuna u Parizu i Lionu. Druga knjiga, objavljena pet godina kasnije, pisana je uvreme opadanja revolucionarnog poleta. Politika u Francuskoj, kakosu istovremeno upozoravali Tokvil i Marks, nije tada prelazila meruparlamentarnih spletki. Odsustvo lokalne politike i nerazvijenost politièkih udru`enja i stranaka glavna su obele`ja ovog perioda. Mrtvomore – to je, prema Tokvilu, pravi izraz za politiku u prilikama kojesu prethodile revolucionarnoj 1848.113Sam Tokvil je pisao da se i, pored toga što je predmet prve knjigeDemokratije u Americi svet politike, a druge graðansko društvo, tedve knjige dopunjuju èineæi jedinstveno delo.114Prema mišljenjunekih tumaèa Tokvilovog dela, na primer Drešera, razlike izmeðu ovedve knjige su takve da se èak mo`e govoriti o dve Demokratije uAmerici. Tako se problem svemoæi dr`ave i centralizacije pomerao usredište Tokvilovog shvatanja demokratije. U prvoj knjizi centralizacija je karakteristièna za zaostala i primitivna društva ili postrevoluci-60112Vidi uz dalje izlaganje Seymour Drescher, „Tocqueville’s Two Démocraties“, Journal of the History of Ideas 2, 1964, str. 201-217.113Vidi Tocqueville, Souvenirs i J. P. Mayer, Alexis de Tocqueville: A BiographicalEssay in Political Science, New York, The Viking Press, 1940, str. 75-80.114Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 7.onarni razvoj pojedinih društava. U završnim razmatranjima drugeknjige Demokratije u Americi više se pa`nje poklanja centralizacijinego demokratiji. U prvoj knjizi, a naroèito u predgovoru, jednakostuslova, odnosno demokratija, jeste stanje ka kome èoveèanstvo nezadr`ivo stremi. Na kraju druge knjige to je centralizacija. Protivreènostizmeðu prve i druge knjige posledica je postepenog probijanja novihideja u stari okvir, sve dok one nisu promenile i sam okvir. Ova promena ne primeæuje se samo izmeðu prve i druge knjige, veæ i izmeðuprvih i završnih poglavlja druge knjige. Promena je tako postepena da

je ni sam Tokvil nije bio u potpunosti svestan. Pišuæi 1838. godine zakljuèno razmatranje – „Uticaj demokratskih ideja i oseæanja na politièko društvo“ – Tokvil nije ni oèekivao da æe mu umesto jednog bitipotrebno osam poglavlja da zaokru`i svoj zakljuèak. Strahopoštovanje prema demokratiji iz predgovora za prvu knjigu Demokratije uAmerici poèelo je da nestaje, tako da je Tokvil u jednom pismuRoaje-Kolaru 1841. mogao da napiše da mòru našeg doba èini to štonismo u stanju da predvidimo ništa što bismo voleli ili mrzeli, veæsamo nešto što preziremo.115Kada govorimo o izvesnim protivreènostima izmeðu Tokvilovog shvatanja tiranije javnog mnjenja i dr`avne svemoæi ne bismosmeli, naravno, ispustiti iz vida neka mesta na samom kraju Demokratije u Americi u kojima se, posle svega, upuæuje na moguænostslobode u demokratskom poretku. Niti na ono dobro znano i veæ navoðeno mesto u kome je Tokvil uzvišenosti starog re`ima suprotstavljao lepotu novog društvenog poretka, koja se ogleda u njegovojpravednosti. Isto tako, ne treba kriti ni to da Tokvilova socijalna i politièka filozofija uopšte sadr`i u sebi više protivreènih mesta i zaklju-èaka. Ima tu nesaglasnosti izmeðu onoga što je Tokvil iznosio upismima svojim savremenicima, s jedne strane, i objavljenih dela,s druge. Ima razlike u stavovima izmeðu pripremne graðe i nacrta, sjedne, i dovršenih dela, s druge strane. Ima kod Tokvila i suprotnostiu razmatranju jednog pitanja u okviru istog dela.Svesno, a èesto i nesvesno, Tokvil je izra`avao protivreènostisvoga vremena. On je to èinio tumaèeæi i objašnjavajuæi jedno novo61115Drescher, „Tocqueville’s Two Démocraties“, Journal of the History of Ideas 2,1964, str. 216.društvo koje je bilo u nastajanju, društvo èija je sadašnjost bila jošuvek nedovoljno jasna, a buduænost zamagljena. „Mada je revolucijakoja se odvija u društvu, zakonima, idejama, oseæanjima ljudi, jošuvek veoma daleko od svoga kraja“ – pisao je Tokvil – „ipak veæsada ne bismo mogli uporediti njena postignuæa sa neèim sliènim štobi se moglo naæi u prethodnom svetu. Vraæao sam se iz veka u veksve do najdaljeg drevnog vremena i nisam zapazio ništa što bi lièilona ono što nalazim pred sobom. Prošlost ne osvetljava buduænost, anaš um luta po tmini.“

116Kako objasniti pojavu kojom se bavimo,ako se ona ne mo`e svesti na ono što je bilo niti se mo`e izvesti iznjega? Šta æe biti oslonac, polazna taèka, kada ništa još uvek nijepostojano i èvrsto? Odakle krenuti? Kuda poæi? Pišuæi u jednom vremenskom rasponu karakteristiènom po tolikim društveno-istorijskim promenama, da li je i bilo moguæno izbeæi ove nedoslednosti uzakljuèivanju? Razmatrajuæi iskustva razlièitih tipova graðanskogdruštva i politike (Francuske, Engleske i Amerike), da li je bilo imoguæno ne uneti ove razlike u samo zakljuèivanje?Ali, objašnjenje za protivreènosti u Tokvilovim radovima, pa i uDemokratiji u Americi, ne treba tra`iti jedino u prilikama u kojima sunastajali. Ono što je Tokvila stalno privlaèilo bio je stvarni društvenii politièki `ivot njegovog vremena. Shvatajuæi, kao Montenj, razmiš-ljanje kao sumnju, ne robujuæi jednoj ideologiji ili doktrini, Tokvil jeodbacivao prividno jednostavna rešenja društvenih pitanja. On se nikada nije kruto dr`ao jedne odreðene mre`e pojmova i tvrdnji kojombi pokušao da obuhvati i zaustavi stvarni, zapenušani `ivot. Tokvilovpristup društvenim i politièkim zbivanjima zato pomalo podseæa naMontenjev naèin zagledanja u ljudsku dušu. Zato, kao i Montenj, Tokvil protivreèi sebi, ali ne protivreèi istini. Zato i on, kao Montenj, neoblikuje pojavu kojom se bavi, veæ je opisuje.117Ima u toj njegovojslici demokratije i njenog `ivota neskladnih pojedinosti i odudaraju-æih boja, ali opšti utisak o ubedljivosti, snazi i lepoti slike ostaje isti.62116Tocqueville, De la Démocratie en Amérique, knj. II, str. 336.117

Vidi Mišel de Montenj, Ogledi, Sarajevo, Veselin Masleša, 1964, str. 167-168.