DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE

PROGRAM

Politička načela

Naš najviši politički cilj jeste potpuni demokratski preobražaj države i sveukupna dobrobit svih njenih građana. Politička uverenja za nas su iznad svega, iznad vođa, iznad interesa i iznad dnevne politike. Sada, posle pobede na saveznim i predsedničkim izborima 24. septembra 2000. i na republičkim izborima 23. decembra iste godine, možemo i moramo postići demokratski preobražaj države i društva, i to korenitom promenom političkog i ekonomskog sistema. Promena političkog i ekonomskog sistema stvaranog na pogrešnim osnovama tokom više od pola veka ne može se izvršiti u kratkom roku, ali tom poslu treba odmah pristupiti. Prvi preduslov za promenu političkog i ekonomskog sistema jeste ustavna reforma, jer se tek izmenom Ustava Srbije i Jugoslavije mogu učiniti prvi koraci u tom pravcu. Zato se zalažemo za raspisivanje izbora za Ustavotvornu skupštinu, čim se za to steknu uslovi. Promena Ustava Savezne Republike Jugoslavije može se izvesti samo uz saglasnost naroda Srbije i Crne Gore. Demokratska stranka Srbije vidi zajedničku državu Srbije i Crne Gore kao minimalnu funkcionalnu federaciju dve ravnopravne jedinice srpskog i crnogorskog naroda, kao i ostalih naroda koji su slobodnom voljom odlučili da žive zajedno. Decentralizacijom, koja je jedan od osnovnih elemenata naše politike, nadležnosti savezne države i federalnih jedinica biće raspoređene tako da osiguraju uspešno funkcionisanje države. Oba ustava obezbediće državno ustrojstvo koje jemči sva politička i ljudska prava svim građanima Srbije i Jugoslavije, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, i njihova politička opredeljenja. Pored promene Ustava, neophodna je promena svih političkih zakona i ostalih propisa koje je donela prethodna vlast. Isto važi i za zakone kojima se reguliše ekonomski i kulturni život zemlje. U redovnom parlamentarnom postupku preispitaće se svi važeći zakonski i podzakonski akti doneti posle 29. novembra 1943. godine. Nema demokratije bez pravne države gde su zakoni obavezujući za sve građane. Nezavisno sudstvo i depolitizovana administracija osnovni su preduslovi pravne države.

Sigurnu garanciju sudske nezavisnosti predstavljaju stalnost i nepokretnost sudija. Sudije, tužioci, javni pravobranioci, kao i službenici javne i državne bezbednosti, ne mogu pripadati nijednoj političkoj stranci ili političkoj organizaciji. Pripadnost nekoj ranijoj ili sadašnjoj političkoj stranci ili organizaciji ne može biti ni prednost ni prepreka pri obavljanju javnih funkcija. Najefikasniji oblik državnog ustrojstva pruža parlamentarna država čija će vlada za svoj rad biti politički odgovorna skupštini. Posebnim zakonima o krivičnoj odgovornosti nosilaca javnih funkcija i zakonom protiv korupcije biće definisan postupak za utvrđivanje odgovornosti ministara, te viših i nižih nosilaca javnih funkcija. Svi nosioci izbornih funkcija moraju podneti izveštaj o svom materijalnom stanju pre prihvatanja funkcije i posle prestanka mandata. Isključivi zadatak oružanih snaga jeste odbrana zemlje. Oružane snage moraju ostati izvan svakog političkog i ideološkog uticaja. Ministarstvo odbrane biće odgovorno za njihovo delovanje i stajaće pod punom kontrolom skupštine. Poslovi državne i javne bezbednosti stoje izvan svakog političkog i ideološkog uticaja i podležu skupštinskom nadzoru. Ukida se politička policija, onakva kakva je postojala za vreme prethodnih režima, a isključiva nadležnost državne bezbednosti jesu spoljna i unutrašnja sigurnost države. Funkcioneri prethodnog komunistickog režima ne mogu obavljati državne funkcije. Izvesno vreme po prestanku službe u policiji, policijski službenici ne mogu obavljati nikakve funkcije u sudstvu, tužilaštvu, pravobranilaštvu i advokaturi. Ugovore o privatizaciji sklopljene za vreme prethodne vlasti treba preispitati. Politički funkcioneri i privredni rukovodioci prethodne vlasti obavezni su da podnesu podatke o poreklu imovine stečene dok su obavljali svoje funkcije. Sva nezakonito stečena imovina treba da bude oduzeta i upotrebljena u humanitarne svrhe. Uvereni smo da je regionalno uređenje države najracionalniji nacin državnog uređenja. Regionalnu podelu zemlje utvrdiće Ustavotvorna skupština, a prilikom formiranja regiona vodiće se računa o njihovim kulturnim osobenostima, istorijskim tradicijama, prirodnim i saobraćajnim uslovima. Veliki gradovi, u slučaju da se takvo rešenje pokaže najracionalnijim, mogu predstavljati zasebne jedinice.

2

Nadležnosti regiona regulisaće se Ustavom i posebnim zakonima. Regioni se prema potrebi mogu deliti na manje jedinice. Regioni su administrativne i samoupravne jedinice i ne mogu imati elemente državnosti. Propisi koje donose regioni moraju biti u saglasnosti sa državnim zakonima. Zalažemo se za jačanje lokalne samouprave na svim nivoima i prenošenje većeg dela dosadašnjih državnih funkcija na regione i manje samoupravne jedinice. Organima lokalne samouprave treba obezbediti stalne izvore prihoda i punu samostalnost u raspolaganju stečenim dobrima. Zalažemo se za reviziju svih političkih procesa i procesa sa političkim motivima od 1944. godine do uspostavljanja pravne države, kao i za otklanjanje svih pravnih i materijalnih posledica izrečenih presuda. Ovo bi se odnosilo i na administrativne kazne, kao i na presude donete u prekršajnom postupku koje je vlast pokretala zbog političkih aktivnosti. Radi ubrzanja postupka, ovo se može urediti i posebnim zakonom. U slučajevima kada je to mogućno, svim građanima, ustanovama, udruženjima, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ostalim verskim zajednicama treba vratiti imovinu nepravedno oduzetu nacionalizacijom, konfiskacijom, otkupom pod pritiskom ili na neki drugi vanpravni način. Kada to nije mogućno, treba pronaći najpravičniji put da se nepravde otklone. Odlučno se protivimo svim vidovima revanšizma i osvete nad predstavnicima prethodnog režima i smatramo da je nacionalno pomirenje neophodno da bi se došlo do demokratskog društva. To, medutim, ne oslobađa krivične odgovornosti i drugih vidova odgovornosti one koji su narod i državu doveli do katastrofe. Kažnjavanje za prekršaje treba da pređe u nadležnost redovnih sudova, a prekršaje treba kodifikovati krivičnim zakonom, čime bi se uklonila svaka arbitrarnost koja je karakterisala prekršajni postupak u prethodnom režimu. Diplomatska predstavništva moraju pružiti našim gradanima, kada im se za to obrate, punu pomoć, kako u saobraćaju sa vlastima tako i pri rešavanju problema sa kojima su trenutno ili trajno suočeni.

Nacionalna politika

Demokratski poredak nije samo politički ideal, već, kako to pokazuje tragično iskustvo komunističke vladavine, jedina mogućnost da srpski narod i svi građani koji žive u našoj zemlji obezbede uslove za svoj puni kulturni, privredni, duhovni i nacionalni razvitak. 3

Demokratija je za nas u podjednakoj meri politički i nacionalni cilj. Uvereni da su naši programski i nacionalni ciljevi istovetni sa istorijskim težnjama srpskog naroda, ma gde on živeo, težimo punom kulturnom, ekonomskom i duhovnom jedinstvu srpskog naroda. Smatramo da naziv naše države mora da sadrži srpsko ime, a zastava zajedničke države treba da bude identična republičkim zastavama. Zalažemo se za doslednu primenu Dejtonskog sporazuma i Sporazuma o specijalnim vezama Republike Srpske i SR Jugoslavije. Svestrana ekonomska, kulturna, duhovna, prosvetna i sportska saradnja, kao i svi vidovi povezivanja sa Republikom Srpskom, u skladu sa novom političkom realnošću i u saglasnosti sa Dejtonskim sporazumom, predstavljaju jedan od prioriteta i strateških ciljeva državne politike. Kosovo i Metohija, iako trenutno pod nezvaničnim protektoratom Ujedinjenih nacija, integralni su i neotuđivi deo naše zemlje. Prihvatajući činjenično stanje kao političku realnost, zalažemo se za doslednu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Od Unmika i Kfora tražimo što hitniju primenu onih delova tih dokumenata koji se odnose na obezbeđivanje povratka raseljenih lica. Kao što je već učinjeno u slučaju raseljenih Albanaca, vojno i bezbednosno prisustvo UN mora omogućiti povratak prognanih Srba i svih prognanika nealbanske narodnosti, priznavanje svih njihovih prava, uključujući i vraćanje opljačkane imovine. Od Saveta bezbednosti zahtevamo da, umesto načelnih deklaracija, naloži Unmiku i Kforu preduzimanje konkretnih mera radi zaustavljanja albanskog terora na Kosovu i Metohiji, čime bi se sprečilo dalje iseljavanje Srba i ostalog nealbanskog stanovništva. Imajući u vidu tragična iskustva s prvom i drugom Jugoslavijom, odlučno se protivimo svakoj obnovi takve države ili eventualnom stvaranju državnih zajednica sa susednim narodima. Istovremeno se zalažemo za učešće naše države u regionalnim i evropskim integracijskim procesima koji su u interesu srpskog naroda. Srbima koji su za vreme proteklih građanskih ratova bili primorani da napuste svoja ognjišta i odu u izgnanstvo treba omogućiti povratak u Hrvatsku te u Bosnu i Hercegovinu, gde im se moraju obezbediti sva nacionalna, politička i ljudska prava koja im po međunarodnim standardima pripadaju, uključujući i vraćanje imovine. Onima koji odluče da ostanu u matičnoj državi treba omogućiti što bržu integraciju u novu sredinu i izjednačiti ih po pravima i dužnostima sa ostalim građanima.

4

Briga o srpskom narodu koji je raspadom prethodne Jugoslavije ostao u drugim državama, nastalim na prostoru ranije države, jedna je od obaveza njegove matične države. Držeći se principa nemešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja i podrazumevajući lojalnost Srba državi u kojoj su ostali da žive, srpska država obavezna je da se normalnim diplomatskim putem i sredstvima uobičajenim u međunarodnim odnosima stara o zaštiti njihovih nacionalnih, političkih i ljudskih prava. Posebnim konvencijama o uzajamnoj zaštiti kulturno-istorijskih spomenika, sklopljenim sa državama naslednicama prethodne Jugoslavije, treba zaštititi srpske kulturno-istorijske spomenike, srpska vojnička groblja i grobove žrtava iz svih ratova koji se nalaze van granica naše države. Treba preduzeti i korake da se kulturna dobra koja su tokom proteklih građanskih ratova oduzeta od srpskih kulturnih institucija vrate tim institucijama. Prevazilaženje razlika koje su pod određenim istorijskim okolnostima nastale među različitim delovima srpskog naroda jedan je od osnovnih zadataka naše nacionalne politike. Put za prevazilaženje razlika predstavljaju Deklaracija koju su donele Demokratska stranka Srbije i Narodna stranka Crne Gore 1993. godine, Deklaracija koju su donele Demokratska stranka Srbije i Srpska narodna stranka Crne Gore 1997. godine i Protokol o saradnji sa Srpskom demokratskom strankom iz 2001. godine. Ovi sporazumi predstavljaju integralni deo programa Demokratske stranke Srbije. Ustavom i zakonima biće regulisano učešće dijaspore u političkom, ekonomskom, i društvenom životu matice. Saradnja sa dijasporom jedno je od sredstava uspostavljanja nacionalnog jedinstva. Nijedan deo državne zajednice ne može se otuđiti od državne celine, kao što se ne može ni razmeniti sa drugom državom, bez pristanka naroda koji živi na toj teritoriji. Jedan od osnovnih ciljeva nacionalne politike jeste duhovna obnova srpskog naroda i jačanje njegove istorijske samosvesti da bi se što pre otklonili duhovna pustoš i nacionalna ravnodušnost, kao posledice dugogodišnje komunističke vladavine i zabluda jugoslovenstva. Zbog toga se zalažemo za obnovu rada starih i osnivanje novih nacionalnih i kulturnih organizacija koje će raditi u tom pravcu. Nacionalno vaspitanje sastavni je deo obrazovnog procesa u osnovnoj i srednjoj školi, kao i u predškolskim ustanovama. Prilikom donošenja programa nacionalnog vaspitanja treba se držati utvrđenih naučnih činjenica i jasno ga odvojiti od svih vidova ideološke indoktrinacije. Ista prava u podjednakoj meri moraju uživati sve nacionalne zajednice u državi. Srpskoj pravoslavnoj crkvi pripada značajna uloga u nacionalnom vaspitanju i duhovnoj obnovi srpskog naroda i zato ona treba da zauzme ono mesto u srpskom društvu koje je

5

imala tokom istorije, pre nego što ju je komunistička vladavina potisnula. Ostale verske zajednice imaju jednako pravo na ispoljavanje i negovanje svoje tradicije i duhovnosti. Manjinskim zajednicama u našoj državi pripadaju sva prava koja su im priznata međunarodnim pravnim aktima, kao i sva prava već stečena tokom života u našoj državi. Sve manjinske zajednice ravnopravne su i nijedna ne može pretendovati da uživa veća prava od drugih, bez obzira na svoju brojnost.

Spoljna politika

Osetljiva geopolitička pozicija naše zemlje, činjenica da srpski narod živi u nekoliko država i teško nasleđe prethodnih režima nalažu vođenje spoljne politike koja se mora odlikovati mudrošću, veštinom i visokom profesionalnošću. Cinjenica da je Jugoslavija evropska država upućuje našu državu na što tešnju saradnju sa evropskim državama, učešće u radu evropskih organizacija i uključenje u evropske integracione procese, s krajnjim ciljem da naša zemlja postane ravnopravan član Evropske unije. Jugoslavija se zalaže za svestranu saradnju sa svim susedima, uz uzajamno poštovanje granica i nemešanje u unutrašnje poslove drugih država. Kao balkanska i srednjoevropska država, naša država ima svoje prvenstvene interese na Balkanu i u srednjoj Evropi. Svojim položajem ona je upućena na sve vidove privredne, kulturne i sportske saradnje sa svim balkanskim i srednjoevropskim zemljama. Vodeći računa o svojim potrebama i interesima, naša država mora učestvovati u balkanskim dogovorima i razgovorima, kao i u neophodnim integracionim procesima na Balkanu. Budući da je to u zajedničkom interesu, želimo saradnju sa svim državama naslednicama prethodne Jugoslavije. Ta saradnja treba da se odvija i sa svim ostalim državama u regionu, uz uzajamno nastojanje da se prevaziđu raniji nesporazumi. Kao članica Ujedinjenih nacija, naša država zalaže se za miroljubivo rešenje svih sporova koji mogu da ugroze mir i bezbednost u regionu. Jedan od neposrednih spoljnopolitičkih zadataka koji stoji pred našom diplomatijom jeste obezbeđenje povratka zemlje u međunarodne organizacije u koje se, posle promena od 5. oktobra 2000. godine, još nije vratila. Saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom i učešće u radu svih svetskih, a posebno evropskih organizacija, kao što je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, neophodan je uslov uspešne spoljne politike. 6

Iako je Međunarodni krivični sud u Hagu više politička nego pravna institucija, i lako ga je pretvoriti u instrument politike velikih sila, saradnja sa Tribunalom predstavlja našu međunarodnu obavezu koja se ne može izbeći. Međutim, ova saradnja treba da bude zakonom regulisana i uzajamna, vezana za pojedinačne slučajeve, uz puno poštovanje nacionalnog dostojanstva. Zalažemo se za punu parlamentarnu kontrolu spoljne politike.

Ljudska prava

LJudska prava i ljudsko dostojanstvo jesu neotuđivi, pripadaju svakom pojedincu i čine temelj državne zajednice. Ustavom će se podrobno urediti sva jemstva ljudskih prava i nijedna grana vlasti ne može da ih ukine, suspenduje ili proizvoljno tumači. Svi građani pred zakonom moraju biti jednaki, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, jezik, imovno stanje, neko lično svojstvo ili politička uverenja. Niko ne može biti lišen legalno stečenog državljanstva, ukoliko to sam ne zatraži. Lična sloboda, tajna pisma, tajnost telefonskih razgovora i neograničena sloboda kretanja garantovani su Ustavom. Svakog građanina mora štititi pretpostavka nevinosti sve dok se, u zakonom predviđenom postupku, ne dokaže njegova krivica. U krivičnom postupku mora biti poštovano načelo zabrane samovoljnog lišavanja slobode. Samovoljno lišavanje slobode predstavlja krivično delo. Građani imaju sva ovlašćenja da štite svoja prava svim zakonom predviđenim sredstvima. Istražni organi ne mogu primenjivati nikakav vid torture. Primena torture, pre ili prilikom istrage, kao i tokom izdržavanja kazne, predstavlja krivično delo. Pritvor do pokretanja istrage ne može trajati duže od 24 časa, a osumnjičeni ili okrivljeni mora imati pravo na telefonski poziv. Siromašnim građanima država mora obezbediti pravnu pomoć i zaštitu. Svi građani imaju pravo na nepristrasno, zakonito i efikasno suđenje. Državni službenik za kojega se ustanovi da je zloupotrebio ili prekoračio svoja ovlašćenja, i time povredio ljudska prava, biće odmah udaljen sa dužnosti i pozvan na odgovornost. 7

Širenje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti predstavlja krivično delo. Smrtnu kaznu treba ukinuti. Zalažemo se za slobodno, nepristrasno i potpuno informisanje, kao i za slobodno izražavanje mišljenja rečju, napisom, muzičkim, filmskim i video zapisom ili crtežom. Agencije, novine, radio i televizija i sva druga sredstva informisanja koja se delimično ili u potpunosti finansiraju iz državnog budžeta dužna su da blagovremeno izveštavaju o politici državnih organa, ali i o svim relevantnim političkim stavovima, bez obzira na to da li su ti stavovi saglasni ili u suprotnosti sa državnom politikom. Za vreme izborne kampanje, državni mediji su dužni, pod potpuno ravnopravnim uslovima, da obezbede zastupanje različitih i suprotnih političkih mišljenja. Neprikosnovena su prava na mirno okupljanje, slobodu govora i javnog istupanja, slobodu udruživanja, savesti, veroispovesti i izbor poziva i zanimanja. Privatna svojina neprikosnovena je i zaštićena zakonom. Sticanje privatne svojine ne može se ničim ograničiti.

Ekonomska politika

Ozdravljenje i stabilnost nacionalne privrede najpreči su ciljevi ekonomske politike za koju se zalažemo. Privredni preobražaj društva može se izvesti samo korenitom promenom privrednog sistema, finansijskom stabilnošću i stabilizacijom cena, denacionalizacijom, privatizacijom društvene svojine i promenom finansijske i poslovne strukture preduzeća i banaka. Novi privredni sistem naše države zasnivaće se prvenstveno na privatnoj svojini, a potom i na državnoj i zadružnoj, kao i na na slobodnom tržištu rada, kapitala, robe i usluga, uz punu pravnu i poslovnu sigurnost. Ubeđeni smo da nema bogate države bez bogatih građana. Poreska obaveza treba da bude opšta, uz selektivnu primenu olakšica stimulativnih za privredni razvoj. Privredu treba osloboditi socijalne uloge koju je doskora imala a koju na sebe mora preuzeti država. Poreski propisi moći će da se menjaju samo zakonodavnim putem. Nijedan porez neće moći 8

da se uvede ili poveća bez odluke Skupštine ili odgovarajućeg predstavničkog tela. Moramo temeljno izmeniti fiskalnu politiku zemlje, pri čemu za uzor treba uzeti poreski sistem Evropske unije. Državni budžet jedinstven je za celu državu. Jedanput godišnje donosi ga Narodna skupština u obliku zakona. Eventualni rebalans budžeta jeste zakonska mera. Jedan od uslova ozdravljenja nacionalne privrede jeste smanjenje državnog aparata. Monetarni sistem treba da se zasniva na nezavisnoj Narodnoj banci i poslovnim bankama. Osnovni ciljevi monetarne politike su zdrav i konvertibilan dinar, privreda bez inflacije, kontrola i održavanje stabilnog nivoa deviznih rezervi. Narodna banka nezavisna je od državne vlasti, a guvernera bira Skupština. Platni promet treba uključiti u poslovne banke. Ekonomski odnosi sa inostranstvom moraju počivati na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove. Treba podsticati strana i domaća ulaganja. Ograničenja za strani kapital mogu se uvesti samo kada je reč o preduzećima od strateškog interesa. Vitalni cilj privrede jeste uključivanje naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, Evropsku uniju, Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku i druge međunarodne finansijske i trgovinske organizacije i institucije. Tržište rada treba organizovati po uzoru na razvijene tržišne privrede. Nastojaćemo da se privatizacija izvrši bez odlaganja, uz poštovanje principa ekonomske racionalnosti, ali takođe i socijalne pravde i sigurnosti. Preispitaće se svi slučajevi zloupotreba u dosadašnjem procesu privatizacije. U postupku buduće privatizacije vodiće se računa o dugovanjima države prema građanima. Proces privatizacije zasnivaće se na interesima oštećenih deviznih štediša i starih vlasnika, potrebama razduženja prema inostranstvu, popunama penzionih fondova i učešću zaposlenih. Odlučujuću ulogu u privatizaciji imaće izabrani državni organi. Stimulativnim poreskim sistemom podsticaćemo razvoj privatnog preduzetništva.

9

Zalažemo se za pravedno i maksimalno moguće obeštećenje svih štediša koje su opljačkale državne, paradržavne i privatne banake. Posebnu pažnju posvetićemo politici regionalnog razvoja Srbije i otklanjanju neravnomernosti u razvoju pojedinih regiona, što podrazumeva odgovarajuće regionalno planiranje. U budućoj regionalno uređenoj državi osnovaćemo posebne fondove za manje razvijene delove regiona. Zalažemo se za donošenje posebnog programa ublažavanja i otklanjanja nezaposlenosti, između ostalog i putem prekvalifikacije i dokvalifikacije. Turizam je važna izvozna delatnost i može znatno doprineti razvoju ukupne privrede u našoj zemlji. Zato se zalažemo za povratak naše zemlje na međunarodno turističko tržište i istovremeno dalje jačanje domaćeg turizma. Turizam velikih gradova, planinski, seoski, pomorski, banjski, tranzitni i rečni, nautički turizam, kao i turizam vezan za posebna interesovanja, poput lova i ribolova, sezonski i eko-turizam smatramo najvažnijim vidovima našeg turizma koji treba razvijati podsticajnim ekonomskim i finansijskim merama.

Poljoprivreda

Poljoprivreda treba da ima prioritet u okviru strategije celokupnog ekonomskog razvoja zemlje s obzirom na učešće u ukupnom društvenom proizvodu, prirodne i proizvodne potencijale. Proizvodnja, promet i prerada poljoprivrednih proizvoda moraju se liberalizovati. Poreskom i kreditnom politikom, kao i usmerenim subvencijama, podsticaće se i štititi domaći poljoprivredni proizvođači. Proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda moraju biti pravno zaštićeni, što zahteva izmenu važećih zakonskih propisa. Zalažemo se za čvršće povezivanje primarne poljoprivredne proizvodnje sa prehrambenom industrijom i drugim industrijskim granama zasnovanim na poljoprivrednim proizvodima. Industriju treba usmeriti ka podsticanju domaće poljoprivredne proizvodnje. Moraju se stvoriti uslovi za revitalizaciju sela kao nosioca poljoprivredne proizvodnje, što znači jačanje poljoprivrednog gazdinstva, bolje uslove za život i rad na selu i zaustavljanje migracije stanovništva iz sela u grad. Zalažemo se za definisanje statusa poljoprivrednih proizvođača i njihovu profesionalizaciju. Profesionalni status poljoprivrednika predstavljao bi privilegiju, ali i njihovu obavezu na produktivno, racionalno i tržišno orijentisano privredivanje. 10

Definisanjem statusa poljoprivrednih proizvođača bili bi stvoreni povoljniji uslovi za formiranje kvalitetnih zdravstvenih i penzijskih poljoprivrednih fondova. Država mora pronaći mere za ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, finansijsku podršku poljoprivrednim proizvođačima, blagovremeno snabdevanje repromaterijalom i tehnikom te stvaranje uslova za tehnološko, materijalno i biološko intenziviranje poljoprivredne proizvodnje. Prehrambena sigurnost zemlje mora se zasnivati na vlastitim resursima i stabilnom tržištu osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Posebno se zalažemo za podsticanje veće finalizacije poljoprivrednih proizvoda, stimulaciju izvozno orijentisanih proizvodnih programa, reformu poreske politike, stabilne i realne paritete cena i kreditiranje poljoprivredne proizvodnje pod uslovima koji će uvažiti biološke specifičnosti ove proizvodnje. Neophodno je konsolidovati domaću industriju poljoprivredne mehanizacije. Na republičkom nivou treba obnoviti agrarnu banku koja bi omogućila koncentraciju kapitala iz poljoprivrede i povoljnim kreditima usmeravala ga u poljoprivrednu proizvodnju. Realni izvori za kreditiranje i podsticaj poljoprivredne proizvodnje treba da budu i komercijalne banke, poljoprivredni fondovi koji će se stvoriti na osnovu naplaćenih carina i akciza ostvarenih prilikom uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, zatim sredstva štedno-kreditnih poljoprivrednih zadruga i sredstva koja će poticati iz stranih ulaganja u poljoprivredu. Agrarnu politiku treba uskladiti sa odredbama i načelima Svetske trgovinske organizacije. Zalažemo se za osnivanje nacionalne agencije za povećanje agrarnog izvoza koja će zemlji omogućiti da postane neto izvoznik hrane. Vodićemo politiku dobijanja realnih preferencijala od Evropske unije, to jest povlašćenog statusa za izvoz agrarnih proizvoda. Posebno treba stimulisati razvoj stočarske proizvodnje, kao višeg nivoa realizacije primarne poljoprivredne proizvodnje. Država ima obavezu da stvori kvalitetnu stručnu i inspekcijsku poljoprivrednu i veterinarsku službu. Radi zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje, kao i očuvanja sveobuhvatnog zdravstvenog stanja nacije, zalažemo se za zabranu uvoza i proizvodnje genetski modifikovane hrane.

11

Podsticaćemo osnivanje i formiranje interesnih organizacija poljoprivrednih proizvođača kao što su zadruge, proizvodne i robne asocijacije. Naročito se zalažemo za afirmaciju i reformu zadružnog pokreta i autentičnog zadrugarstva koje je u tradiciji našeg naroda. Zadruge će biti nosioci ekonomskog, socijalnog i kulturnog napretka seoskih sredina i moći će da ostvare znatan uticaj na kreiranje agrarne politike i suzbijanje monopola na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Šumarstvo

Šumski ekosistemi predstavljaju strateški prirodno obnovljivi resurs od kojega u velikoj meri zavisi opstanak i razvoj naše zemlje.

Šumski ekosistemi moraju biti među prioritetima svake vlade, jer kao glavni proizvođači kiseonika, sa velikim uticajem na režime oticanja i zadržavanja voda, sa svojim zaštitnim, klimatskim, estetskim, rekreativnim, turističkim i drugim funkcijama, čine osnov zdrave sredine i kvalitetnog života.

Pored nemerljivih ekoloških funkcija, od podjednako velikog značaja je i ekonomska funkcija šuma, s obzirom na to da drvna masa predstavlja nezamenljivu sirovinu za dalju mehaničku i hemijsku preradu koja zapošljava znatan deo radne snage.

Na čitavoj teritoriji naše države treba voditi jedinstvenu šumarsku politiku.

Zakoni, propisi i standardi u oblasti šumarstva i lovstva moraju se donositi po ugledu na propise Evropske unije i u saglasnosti sa Deklaracijom UN o životnoj sredini i razvoju – CITES, Bernskom, Bonskom i Pariskom konvencijom.

Briga i upravljanje šumskim bogatstvom zahteva stvaranje jedinstvene banke podataka o šumama naše države.

Reorganizacija šumarstva i lovstva mora se sprovesti na tržišnoj osnovi, pri čemu resorni državni organi moraju zadržati kontrolnu funkciju.

Uređivanje i održavanje šuma mora biti glavni instrument upravljanja šumskim resursima da bi se obezbedila trajna funkcionalna dobit u skladu sa strategijom razvoja i očuvanja biodiverziteta.

Poboljšanje postojećeg stanja šuma treba zasnivati na naučnoj osnovi.

Zadatak države je da subvencioniše nova pošumljavanja, izgradi saobraćajnice koje će olakšati gazdovanje šumskim kompleksima i obezbedi neophodnu zaštitu i kontrolu.

12

Posebno insistiramo na adekvatnom upravljanju zaštićenim oblastima i nacionalnim parkovima, kao važnim predelima geološkog i biološkog diverziteta. Donošenje efikasnih zakona o zaštićenim oblastima obezbedice njihovo održavanje i razvoj.

Nove zaštićene oblasti stvorićemo u saradnji sa relevantnim državnim faktorima i lokalnim privrednim instutucijama na ekološki i privredno opravdan način.

Pojedine faze u gazdovanju šumama treba prepustiti privatnicima, ali pod uslovima koje odredi država.

Podržavamo i podstičemo sve naučno-istraživačke i edukativne aktivnosti u oblasti šumarstva i lovne privrede.

Rudarstvo i energetika

Pouzdano i efikasno funkcionisanje i skladan razvoj energetike osnovni su uslovi oporavka i daljeg razvoja privrede i društva u našoj državi. Osnovni cilj energetske politike jeste racionalno i pouzdano snabdevanje energijom. Ovaj cilj može se postići samo usklađenom politikom razvoja energetike, rudarstva i geoloških istraživanja koja uzima u obzir neminovne promene u prestrukturisanju privrede i društva, raspoložive domaće energetske potencijale, povećanje efikasnosti proizvodnje i potrošnje energije, racionalno korišćenje svih energetskih izvora, komplementarne opcije za nedostajuće energente, kao i unapređenje postojećih i uvođenje novih tehnologija i dostignuća. Energetska politika u našoj državi mora biti u skladu sa tendencijama razvoja energetike u svetu, a posebno u domenu povećanja energetske efikasnosti i procena budućih potreba za energijom. Upravljanje potrošnjom ukupne energije radi štednje i racionalnog korišćenja energije, to jest usmeravanja potrošača na raspoložive vidove energije, važan je segment nacionalne energetske politike. Uspostavljanje tržišne politike cena pojedinih vidova energije dovešće do realnijih nivoa i međusobnih pariteta, što ćemo obezbediti jasno definisanim merama i instrumentima. Razvoj i oblici eksploatacije rudnog blaga i energetskih sistema za posledicu ne smeju imati ugrožavanje životne sredine i iscrpljivanje domaćih energetskih resursa. Na osnovu dosadašnjih procena, pored daljeg istraživanja i eksploatacije energetskih mineralnih sirovina (ugalj, gas, nafta), kao i nekih metaličnih mineralnih kapaciteta, značajni razvojni potencijal leži u eksploataciji širokog spektra nemetaličnih mineralnih sirovina i sirovina za dobijanje građevinskog materijala kao što su: keramičke i vatrostalne gline, kvarcni pesak, magnezit, cementne i opekarske sirovine i drugo. Istraživanju i eksploataciji podzemnih voda (voda za piće, termo-mineralne vode), a posebno onih koje su nosioci geotermalne energije, u narednom periodu treba naročito pružiti podršku. Planirane razvojne aktivnosti zasnivaćemo na uvidu u celinu rezultata naučnih istraživanja u svim oblastima rudarstva i energetike, uključujući i alternativne izvore energije. Istraživanja ćemo usmeriti ka maksimalnoj valorizaciji energetskih resursa i razvoju tehnologija za 13

eksploataciju i oplemenjivanje domaćih energetskih resursa (uglja, biomase, industrijskog otpada, hidropotencijala). Naš cilj je i zamena uvoznih tečnih i gasovitih goriva domaćim gorivima, razvoj tehnologija za sagorevanje ložnih ugljeva i unapređenje metoda i postupaka za analizu i povećanje efikasnosti rada energetskih postrojenja i uređaja. Naša energetska politika posvetiće posebnu pažnju značaju i ulozi elektroprivrede jer ona, zajedno sa proizvodnjom uglja, u ukupnoj proizvodnji primarne energije učestvuje sa više od 80 procenata. Unapredićemo nivo organizovanja elektroprivrede, kako na nivou rukovođenja i održavanja, tako i na nivou razvoja elektroenergetskog sistema. Liberalizacija tržišta električne energije imaće odlučujući uticaj na promenu dosadašnje strukture elektroprivrede. Zaostajanje u razvoju mašinogradnje i inženjeringa, kao i projektovanja u oblasti energetike, prevazići ćemo odgovarajućim podsticajnim merama. Novu politiku u energetici i rudarstvu ostvarivaćemo uz intenzivno učešće privatnog sektora i ona će biti prilagođena uslovima slobodnog delovanja tržišta, uz davanje koncesija za eksploataciju. Uloga države biće ograničena na zaštitu domaćeg energetskog sistema i carinsku politiku uvoza. Značajnu ulogu u planiranju i sprovođenju naše energetske politike imaće lokalni organi vlasti, koji će stvoriti lokalne i regionalne energetske i vodoprivredne sisteme. Uspešno sprovođenje energetske politike zahteva institucionalno i vlasničko prestrukturisanje ovog sektora, uvođenje poreskih olakšica i povoljnih kredita za primenu novih tehnologija, osavremenjavanje zakonske regulative, kao i bolju informisanost i veću obrazovanost kadrova.

Vodoprivreda

U okviru celovitog programa razvoja vodoprivrede osnovni strateški cilj nam je racionalno korišćenje vodnih dobara, unapređenje životne sredine i zaštita prirode. Napustićemo dosadašnji centralizovani model upravljanja i posvetiti se redefinisanju opštih interesa u vodoprivredi, promeni vlasničkih odnosa i uvođenju tržišnih principa. Neophodni su nam decentralizacija upravljanja vodnim dobrima i reorganizacija državne uprave. 14

Javnopravnu funkciju države, kao nosioca nacionalnog suvereniteta, usredsredićemo na zaštitu i racionalno korišćenje vodnih resursa, a ekonomsku ulogu ograničiti na valorizaciju tih dobara. Sredstva ostvarena njihovim korišćenjem usmerićemo ka daljem razvoju vodoprivrede i životne sredine. Vodno zakonodavstvo donećemo u funkciji usvojene strategije razvoja vodoprivrede. Radićemo na zakonskim rešenjima koja će javnopravnu funkciju upravljanja vodnim režimom, zasnovanu na neprofitabilnoj osnovi, razdvojiti od ekonomski zasnovanih privrednih aktivnosti u oblasti korišćenja vodnih dobara. Reorganizovaćemo vodoprivredu na način koji će obezbediti efikasno upravljanje režimom voda i njen razvoj u uslovima teritorijalne i funkcionalne decentralizacije. Opšte državne interese razdvojićemo od privrednih aktivnosti. Javni državni interes ostvarivaćemo preko ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, državne agencije za vode i hidrometeorološke službe. Decentralizaciju upravljanja vodama sprovešćemo preko javnih agencija koje ćemo osnivati po teritorijalnom principu u okviru vodnih područja. Takvim agencijama daćemo znatnu finansijsku autonomiju u utvrđivanju i naplati prihoda od korišćenja vodnih dobara, kao i trošenja ovih sredstava na unapređenje resursa i životne sredine u određenom području. Korišćenje vodnih dobara ustanovićemo na tržišnim principima, uz korektivnu ulogu države u okvirima ukupne razvojne i socijalne politike. Vlasništvo nad vodoprivrednim objektima i sistemima moramo promeniti, jer njihov značaj i funkcija izlaze iz okvira javnih interesa. Najčešće korišćen model biće nam preduzeća sa akcionarskim kapitalom. Kvalitetne i realne vodoprivredne planove zasnivaćemo na primeni savremenih tehnologija i razvoju informacionog sistema u vodoprivredi. Zalažemo se za vodoprivredne programe sa realnim rokovima, čiju bi realizaciju bilo moguće pratiti po ostvarenim uticajima na životnu sredinu i po ekonomskim efektima.

Socijalna politika

Naša socijalna politika zasniva se na uverenju da preobražaj društva i uobličavanje demokratskog poretka moraju počivati na načelima socijalne pravde. Svim članovima zajednice moraju biti pružene mogućnosti za lični razvoj, obrazovanje, stvaranje porodice i kvalitetne uslove života. 15

16

Država je dužna da svim građanima pruži socijalnu sigurnost. Nastojaćemo da se svakom građaninu obezbedi mogućnost korišćenja osnovnih usluga - zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih, kao i socijalne zaštite i isplate penzija. U pogledu korišćenja ovih usluga, svi će građani biti jednaki.

Radno, socijalno i drugo zakonodavstvo iz ove oblasti obezbediće pravo na rad i pravičnu zaradu od rada. NJime se takođe imaju urediti: bezbedni i zdravi radni uslovi, pravo na zajamčenu naknadu za rad, pravo na slobodnu individualnu i kolektivnu pogodbu, pravo na slobodno organizovanje u sindikate i zadruge, pravo na štrajk, na plaćeni odmor i plaćene praznične dane, pravo za zaposlene žene i, naročito, pravo majki na posebnu zaštitu, pravo hendikepiranih lica na radno osposobljavanje i profesionalnu i socijalnu rehabilitaciju, kao i pravo na penzijsko osiguranje i obezbeđivanje materijalnih uslova za život. Ova prava ne mogu biti uskraćena nijednom građaninu.

Sindikati se moraju organizovati slobodno i potpuno nezavisno od države radi zaštite i zastupanja ekonomskih i socijalnih interesa svojih članova, i ne mogu služiti u druge svrhe.

O interesima privrednih grana i staleža vodiće računa komore (industrijske, trgovačke, zanatske, radničke, poljoprivredne, lekarske, advokatske, inženjerske i druge). Komore će se organizovati kao samoupravne ustanove.

Socijalnom zaštitom rešavaćemo probleme socijalno ugroženih lica, kao i lica koja su se našla u nevolji sticajem okolnosti. Zadatak socijalne zaštite biće i to da otklanja negativne posledice doskorašnje rđave uprave državom.

Sredstva za socijalnu zaštitu obezbedićemo iz državnog, regionalnog i opštinskog budžeta, kao i od priloga nevladinih organizacija.

Socijalna sigurnost obuhvataće pravo svih građana bez razlike na zdravstvenu zaštitu, materijalnu pomoć, penzijsko i invalidsko osiguranje, naknadu za vreme nezaposlenosti, zaštitu dece i omladine i zaštitu invalidnih lica.

Penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje uredićemo kao samostalan finansijski sistem. Fondovi će biti van domašaja političkih činilaca i pod stalnom javnom kontrolom.

Zalažemo se za to da se Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja vrate sredstva i nepokretnosti oduzimani u dugom periodu i trošeni u nenamenske svrhe.

Neophodno je bez ikakvog povlašćivanja regulisati i izjednačiti status svih boraca.

Posebno se zalažemo za uobličavanje celovitih programa za hitno i trajno rešavanje problema izbeglica.

Zalažemo se za razvijanje svih savremenih oblika i ustanova dečije zaštite. Te ustanove treba da budu privatne, s tim što je država dužna da ih podstiče i pomaže. Takođe se zalažemo za

uvođenje olakšica proizvođačima dečije odeće i obuće, školskog pribora, igračaka, hrane i ostalih dečijih potrepština, što važi i za trgovce ovom robom.

Posebnu pažnju posvetićemo porodici, koja je temelj društva i države. Socijalna sigurnost i zaštita neophodne su u svim slučajevima narušavanja porodičnog života i porodične celine. Deca, samohrane majke, nezaposleni i ostareli roditelji ne smeju trpeti posledice svog materijalnog i društvenog položaja.

Željeno roditeljstvo predstavlja zdravu osnovu za normalan porodični život. Roditelji treba slobodno da odlučuju o broju dece i zajednički snose odgovornost za njihovo podizanje i vaspitanje.

Moraju biti ukinuti svi oblici diskriminacije među polovima. Ženama se mora garantovati pravo na zapošljavanje pod jednakim uslovima, pravo na obrazovanje, rad i napredovanje u službi, kao i sva prava u oblasti materinstva.

Zalažemo se za izjednačavanje statusa majki koje nisu u radnom odnosu sa statusom zaposlenih majki.

Merama zaštite i socijalnim osiguranjem, pored zaposlenih, biće obuhvaćeni seljaci koji žive od rada na svojim malim poljoprivrednim posedima, zatim sitne zanatlije i mali trgovci. Pored toga, neophodno je obezbediti zakonsku zaštitu minimuma zemljoradničkog poseda.

Bez odlaganja pristupićemo popravljanju katastrofalnog stanja u oblasti stanovanja, po ugledu na postupak u razvijenim evropskim zemljama. Naročitu pažnju poklonićemo onima koji svoje stambeno pitanje nisu mogli rešavati u prethodnom režimu, zatim mladim bračnim parovima i mladim ljudima koji počinju samostalan život, podstanarima, kao i izbeglicama.

Zdravstvena politika

Adekvatna i potpuna zdravstvena zaštita svih građana, po uzoru na iskustva razvijenih zdravstvenih sistema u svetu, cilj je naše zdravstvene politike. Donošenje zakona o potpunoj zdravstvenoj zaštiti podrazumeva i besplatnu zdravstvenu zaštitu za ugrožene kategorije stanovništva. U obezbeđenju osnovne zdravstvene zaštite treba podjednako da učestvuju državne i privatne zdravstvene ustanove. Kvalitetne privatne ordinacije, ambulante, poliklinike i klinike, bolnice i sanatorijumi treba da se osnivaju uz povoljne kreditne i poreske olakšice. Državne stacionarne ustanove koristiće svi lekari, na osnovu pozitivnih zakonskih propisa. Zakon o lekarskoj komori neophodan je za sprovođenje promena u organizaciji zdravstvene službe. Lekarska komora utvrđivaće kriterijume za specijalističke službe i sticanje prava na

17

lekarsku praksu, te davati stručno mišljenje prilikom otvaranja privatnih zravstvenih ustanova. Lekarska komora mora u određenim vremenskim intervalima da obavlja proveru znanja (potvrđuje licence) i etičnost postupanja lekara. Zakonski ćemo regulisati promet i prodaju lekova i na taj način sprečiti upotrebu farmaceutskih preparata koji nisu registrovani u svetu. Sredstva utrošena na zdravstvenu zaštitu računaćemo kao poresku olakšicu. Sredstva Zavoda za zdravstveno osiguranje moraju se koristiti efikasno, što ćemo ostvariti zahvaljujući postepenoj decentralizaciji funkcija osiguranja i novim načinima ugovaranja usluga između Zavoda i zdravstvenih ustanova. Ustanovićemo listu minimalnih usluga koje će biti pokrivene osiguranjem (pravo na osnovnu zdravstvenu zaštitu) i precizirati metode izračunavanja troškova zdravstvenih usluga. Primarna zdravstvena zaštita, zapostavljena i osiromašena, biće zaštićena i osposobljena da podnese najveći teret potreba za zdravstvenim uslugama. Promenom upisne politike na medicinske fakultete i u medicinske škole, kao i politike dodele specijalizacija, smanjićemo broj nezaposlenih lekara i nadoknaditi nedostatak medicinskih tehničara. Raspoloživi i novi medicinski kadrovi biće pravilnije geografski raspoređeni, u skladu sa potrebama svih medicinskih ustanova. Utvrdićemo prioritete za kapitalne investicije u objekte i opremu medicinskih ustanova kako bi investitori i donatori koji žele da doprenesu razvoju zdravstva u našoj zemlji znali gde je za nas najkorisnije da ulažu. Donacije i humanitarna pomoć moraju se koristiti za unapređenje i razvoj sistema zdravstvenih usluga, u skladu sa našim prioritetima. Racionalizacija i revitalizacija farmaceutske industrije moraju biti zakonski regulisane u pogledu kontrole kvaliteta, politike cena i propisa o upotrebi generičkih lekova. Neophodni lekovi moraju se kupovati od domaćih proizvođača kako bi se domaćoj farmaceutskoj industriji obezbedio priliv svežeg kapitala. Neracionalna i neadekvatna potrošnja lekova moraju se suzbiti utvrđivanjem terapeutskih protokola. Reklamiranje pružanja zdravstvene pomoći preko sredstava javnog informisanja, a naročito delatnosti koje se bave pružanjem pomoći na nemedicinski nacin, moraju se zabraniti.

18

Zaštita dece i trudnica mora biti sveobuhvatna da bi se omogućilo povećanje nataliteta te poboljšao kvalitet zaštite novorođenčadi i porodilja.

Prosveta i nauka

Obrazovni proces u celini, od osnovne škole do univerziteta, mora biti oslobođen svake ideologije. Najpreči cilj obrazovne politike naše države jeste iskorenjivanje nepismenosti. Osnovno obrazovanje mora biti obavezno i apsolutno besplatno, uključujući udžbenike i nastavna sredstva. Neophodno je ujednačavanje programa i udžbenika u svim srpskim školama. Radi duhovne obnove i širenja opšte kulture, učenicima treba tokom školovanja omogućiti osnovno versko obrazovanje. Veronauku u škole treba uvesti kao fakultativni predmet. U izradi nastavnih planova i programa, sem stručnih foruma, trebalo bi da učestvuju i saveti roditelja. Temeljno uporište obrazovnog sistema treba da bude mreža srednjih i stručnih škola, gde bi se obavljala selekcija najsposobnijih za upis na više škole i univerzitete. Visokoškolska mreža mora da bude usklađena sa potrebama društva i mogućnostima privrede. Zalažemo se za smanjivanje broja univerziteta, s tim što bi se uspostavila kvalitativna ujednačenost i utvrdili viši naučni i nastavni standardi. Prilozi univerzitetima i naučnim ustanovama biće oslobođeni poreza, a sve vrste zaveštanja izuzete od dažbina i nasledne takse. Država mora da obezbedi sredstva i izradi program za školovanje najdarovitijih učenika i studenata. Posebnu pažnju posvetićemo obrazovanju dece ometene u fizičkom i mentalnom razvoju kako bi bila osposobljena za dostojanstven život u zajednici. Teološki fakultet treba vratiti u okrilje Beogradskog univerziteta. Zalažemo se za otvaranje privatnih škola, umetničkih akademija i univerziteta. Privatnim školama daćemo široku slobodu utvrđivanja planova, programa i kalendara rada, s tim što će državna inspekcija imati uvid u njihovo delanje, a ispitni zahtevi biće ujednačeni. 19

Manjinskim zajednicama će u državnim školama biti omogućeno osnovno i srednje obrazovanje na maternjem jeziku. Univerziteti i ostale naučne ustanove treba da imaju punu autonomiju, što isključuje svaki vid državnog, ideološkog ili političkog uticaja na naučno-nastavne sadržaje. To se odnosi i na naučni rad na državnim i privatnim univerzitetima, kao i u ostalim naučnoistraživačkim institucijama. Nastojaćemo da obezbedimo punu zakonsku potporu za podsticanje razvoja interdisciplinarnih studija i jačanje međufakultetske i institutske saradnje. Smatramo da radi bržeg duhovnog i tehnološkog napretka našeg naroda i države SANU, Matica srpska i sve ostale visokoobrazovne i naučne ustanove koje ispunjavaju visoke naučne i obrazovne standarde treba da dobiju status institucija od posebnog nacionalnog značaja. Zalažemo se za uspostavljanje zakonskih okvira koji će omogućiti puno uključivanje naučnih instituta u edukativni proces i bližu saradnju sa univerzitetom. Utvrdićemo nacionalnu strategiju razvoja vrhunske nauke i tehnologije kako bi se zemlji omogućilo da bolje predviđa svoje potrebe u budućnosti i na njih spremnije reaguje. Uspostavićemo vezu između industrije i univerziteta i pomagati preduzećima da dobre ideje pretvore u komercijalne proizvode. Pažnju naročito valja obratiti inovacijskim i pronalazačkim aktivnostima u oblastima informativnih tehnologija, telekomunikacija i tehnologija koje ne ugrožavaju životnu sredinu i ne doprinose neracionalnom iscrpljivanju prirodnih resursa. Zalažemo se za nastavljanje i intenziviranje bilateralne i međunarodne saradnje, za koordinaciju naučnih projekata i razvoj novih tehnologija. Polazeći od činjenice da bez razvoja nauke ne može biti ni privrednog razvoja, država će, odgovarajućim finansiranjem iz budžeta, obezbediti da najsposobniji naučni radnici ne napuštaju zemlju zbog plata i uslova rada.

Kultura

Zalažemo se za sistematsko negovanje kulturnih tekovina srpskog naroda. Nacionalne manjine imaće sva prava i mogućnosti da čuvaju i razvijaju sopstvene kulturne tradicije i posebnosti. Spomenici kulture i umetničko blago biće pod zaštitom države, a uništavanje i ugrožavanje kulturnog blaga smatraće se krivičnim delom. 20

Zalažemo se za vraćanje ugleda i autoriteta kulturnim i naučnim ustanovama od nacionalnog značaja, kao što su univerziteti, SANU, Matica srpska, Srpska književna zadruga, Narodno pozorište, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Narodni muzej, Arhiv Srbije ili Arhiv Jugoslavije. Ovo je moguće jedino ako se isključe svi oblici političkog uslovljavanja i ukoliko izvori finansiranja budu nezavisni od ideološko-političkih činilaca. Država će se postarati da naša kulturna tradicija, naučne tekovine i umetničke vrednosti budu na dostojan način predstavljene u svetu. Sistematski ćemo se boriti protiv povlađivanja rđavom ukusu i svih oblika šunda u kulturno-umetničkoj delatnosti. Država će pružiti podršku udruženjima i organizacijama koje neguju izvorno narodno kulturno i umetničko stvaralaštvo. Kultura će se finansirati iz državnog budžeta i privatnih izvora. Merila za finansiranje iz budžeta biće zasnovana na stručnosti, umetničkoj vrednosti i nacionalnom značaju. Svi privatni doprinosi - dobročinstva, zadužbine, novi i obnovljeni legati, podsticaće se poreskim povlasticama. Privatna lica i različita udruženja moći će da osnivaju kulturne ustanove, a sva takva ulaganja biće oslobođena poreza. Pozorišta, biblioteke, izdavačka preduzeća, izložbene galerije i koncertne dvorane moći će da budu državni ili privatni, dok filmske kompanije, knjižarska i bioskopska mreža treba da ostanu u isključivom domenu privatne inicijative. Apsolutno se protivimo svakom obliku političke ili ideološke cenzure u prosvetnim, naučnim i kulturnim ustanovama. Država će podržavati umetnička udruženja i obezbeđivati socijalno i penzijsko osiguranje samostalnih umetnika.

Sport

Zalažemo se, pre svega, za svestrani fizički razvoj dece i omladine u školama, za širenje mreže amaterskog sporta, unapređenje sportskih klubova i objekata, kao i za zaštitu prava i materijalnog položaja sportista. 21

Podsticaćemo formiranje profesionalnih sportskih saveza, asocijacija i ustanova, koji moraju biti oslobođeni državnog i ideološkog tutorstva, kao i za osnivanje samostalnih sindikalnih asocijacija profesionalnih sportista koje bi se brinule o pravima i interesima sportista za vreme i nakon okončanja sportske karijere. Sport će se finansirati iz državnog budžeta i privatnih izvora. Sredstvima iz budžeta finansiraće se masovna fizička kultura i vrhunski sport. Donacije privatnih lica uživaće poreske olakšice. Fizičko vaspitanje u našim školama mora dobiti veći značaj, broj časova treba povećati i razviti sistem sportskih takmičenja. Zalažemo se za uvođenje sportskih odeljenja, u kojima bi raspored časova i nastavni plan i program bili prilagođeni sportskim aktivnostima učenika vrhunskih sportista. Za sportiste saveznog i međunarodnog razreda prijemne ispite za fakultete treba prilagoditi njihovim obavezama vezanim za treniranje i takmičenja, što takođe mora važiti i za studiranje i ispitne rokove. Vrhunski sport treba pomoći i putem poreske politike. Sportska oprema neophodna za razvoj vrhunskog sporta treba da dobije carinske olakšice. Deo prihoda uložen u sport treba manje oporezovati, i to srazmerno društvenom značaju sporta u koji se ulaže. Najviše ili potpuno treba osloboditi od poreza ulaganja u bazične sportove, a najmanje ulaganja u komercijalne sportove. Deo prihoda od igara na sreću mora se uložiti u sport. Deo stredstava od taksi na duvanske proizvode, alkoholna pića i benzin treba uložiti u unapređenje bazičnih sportova poput atletike, gimnastike ili plivanja, u finansiranje nekomercijalnih sportova, kao i za stipendiranje sportista saveznog i internacionalnog razreda. Sportistima međunarodnog razreda mora se omogućiti da steknu beneficirani radni staž, a sportistima saveznog razreda i članovima nacionalne reprezentacije normalno sticanje radnog staža. Početak radnog staža treba računati od trenutka kada sportista navrši šesnaest godina. Sportisti međunarodnog i saveznog razreda treba da imaju državnu mesečnu stipendiju. Sportistima međunarodnog i saveznog razreda treba omogućiti da vojsku služe u sportskim četama ili u mestima stanovanja kako bi mogli nesmetano da treniraju.

22

Zalažemo se za ograničenu privatizaciju sportskih objekata, i to tako što bi objekti koji su neophodni za dalji razvoj sporta, kao i jedinstveni objekti u svojoj grupi, ostali u vlasništvu klubova koji ih koriste. Komercijalna upotreba sportskih centara koji su vlasništvo opština, gradova ili republike mora biti regulisana zakonom, pri čemu bi sportski klubovi i vrhunski sportisti imali prednost u određivanju termina korišćenja. Zalažemo se da Savez sportova bude reformisan i postane interesna organizacija.

Zaštita životne sredine

Naš cilj je da sačuvamo zdravu prirodu i stvorimo uslove za ekološki održiv, a ne samo konkurentan privredni razvoj. Covek nije gospodar prirode, već njen integralni deo, i svoju želju za privrednim napretkom mora držati u granicama koje nameće priroda. Zalažemo se za domaćinsko upravljanje prirodnim resursima i njihovo razumno korišćenje u sadašnjosti kako bi ih naši potomci mogli koristiti i u budućnosti. Međunarodna izolacija, materijalna i duhovna beda u kojoj se naša zemlja decenijama nalazila, doveli su do toga da problemi zaštite životnog okruženja budu potpuno zapostavljeni. Natovska agresija na našu zemlju drastično je pogoršala kvalitet životnog okruženja, a negativni efekti po zdravlje stanovništva ispoljavaće se još decenijama. Najveći deo šteta nanetih bombardovanjem jeste nenadoknadiv. Za rešavanje nagomilanih problema u domenu zaštite životnog okruženja neophodna je radikalna promena društvene i političke klime, sistematičan pristup i postupnost. Dotrajala industrijska oprema i "prljave" tehnologije moraju se postepeno zameniti savremenim, ekološki prihvatljivijim tehnologijama. Naše zakonodavstvo u ekološkoj sferi treba uskladiti sa trenutnim materijalnim i tehničkim mogućnostima, a zatim ga postepeno pooštravati, srazmerno privrednom i društvenom oporavku zemlje. Usklađivanje zakona sa evropskim i svetskim normama naš je krajnji cilj. Za sprovodenje ekološke politike neophodno je osnovati agenciju ili ministarstvo koje bi se autonomno i s autoritetom bavilo pitanjima zaštite životnog okruženja na svim nivoima odlučivanja. Zalažemo se za trajnu zabranu izgradnje nuklearnih centrala na čitavom našem državnom prostoru i u tom smislu sarađivaćemo sa susednim zemljama. Uvoz svih otpadnih materijala u našu zemlju mora biti zabranjen. 23

Komunalnim i industrijskim čvrstim otpadom treba upravljati u okviru savremenog i integrisanog sistema koji podrazumeva primarnu i sekundarnu reciklažu upotrebljivih komponenti. Cilj nam je da uvedemo integralne i interdisciplinarne mere kontrole zagađenosti životne okoline. Informacije kojima raspolažu ustanove odgovorne za kontrolu zagađenosti biće dostupne javnosti. Nastojaćemo da u svesti građana razvijamo osećaj za očuvanje i zaštitu životne sredine pomoću programa na svim nivoima obrazovanja, počevši od uvođenja obaveznog ekološkog vaspitanja u školske programe, prosvećivanjem stanovništva posredstvom sredstava javnog informisanja, kao i strogim delovanjem inspekcijskih i komunalnih službi. Finansiranje postepenog rešavanja nagomilanih problema obezbedićemo odgovarajućom poreskom i carinskom politikom; davanjem koncesija stranim i domaćim investitorima u pojedinim oblastima zaštite okruženja, kao što su reciklaža sekundarnih sirovina ili postupanje sa opasnim otpadom; ugradnjom troškova zaštite životne sredine u cenu industrijskih proizvoda i komunalnih usluga; sredstvima dobijenim od međunarodnih finansijskih organizacija na ime podrške procesu tranzicije i ublažavanja posledica natovske agresije; namenskim izdvajanjem iz budžeta sredstava isljučivo za zaštitu životnog okruženja i drugim sistemskim rešenjima. Kreiraćemo dugoročnu politiku zaštite životne sredine, uz uključivanje susednih država i plansku saradnju sa njima.

Urbanizam

Zemljišnu politiku, prostorno i urbanističko planiranje, arhitektonsko projektovanje i izgradnju, kao i prateća zakonodavstva, planiraćemo s ciljem da omoguće suštinski preobražaj, jačanje i razvoj nacionalne privrede u uslovima korenitih promena u društvu. Zalažemo se da koncept urbanizacije i zemljišne politike naše zemlje budu u funkciji obnove i učvršćivanja demokratskog društva, u čemu će najveći značaj imati privatno vlasništvo, tržišna privreda i vladavina prava. Budući da smo se opredeleli da privatni sektor bude osnovni pokretač našeg privrednog razvoja, zalažemo se da se privatna inicijativa uključi i u prostorno i urbanističko planiranje, uz ravnopravno učešće države koja će davati koncesije, donositi zakonske norme i standarde, te voditi računa o socijalnoj pravdi i stabilnosti. Uređenjem prostora želimo da unapredimo privredne delatnosti i povećamo zaposlenost, ali i da podstaknemo privrednu i društvenu koheziju. Prostornim planiranjem nastojaćemo da poboljšamo kvalitet života i zdravlje našeg stanovništva, i omogućimo mu izbor i 24

raznovrstnost. Fleksibilnijim procesom odlučivanja, uz veću podršku države lokalnim zajednicima, očuvaćemo nacionalnu baštinu i identitet, zaštititi neobnovljive prirodne resurse, štedeti energiju i primenjivati čiste tehnologije. Sa monofunkcionalnih treba preći na multifunkcionalne zone razvoja. Sadržaj i delovanje stručnog rada urbanista i planera, arhitekata i inženjera treba da vode kompletnoj, uravnoteženoj i stvaralačkoj sintezi. Regionalni razvoj i usmerena urbanizacija modeli su kojima ćemo osigurati ravnomeran razvoj naših krajeva i izbeći koncentraciju svih institucija od nacionalnog značaja na prenaglašenoj ekonomskoj osovini Novi Sad – Beograd – Niš. S procentom udaljavanja od ove osovine mora rasti i procenat državne pomoći, kako bi se naše stanovništvo motivisalo da ostane da živi na tim prostorima. Oživljavanje i uređenje sela neophodan je i imperativan proces, ne samo iz ekonomskih razloga već i zbog očuvanja teritorije naše države. Građevinsko zemljište i nekretnine jesu razvojni resurs od suštinskog značaja za lokalnu zajednicu i državu. Konfiskacijom, nacionalizacijom i nekritičkom eksproprijacijom građevinsko zemljište prešlo je u državnu svojinu, što je veoma unazadilo našu urboekonomiju. Zalažemo se za hitno pokretanje procesa restitucije (vraćanja u prethodno stanje) i afirmaciju privatnog vlasništva putem denacionalizacije, reeksproprijacije i kompletne restitucije. Borićemo se za osnivanje državnih, mešovitih i privatnih kompanija za nekretnine i uređenje zemljišta, rekonstrukciju neracionalnih delova grada i podsticanje preduzetništva. Davanjem većeg značaja investitorima kao što su penzioni fondovi, osiguravajuća društva, zadužbine, legati i slično obezbedićemo sigurnost uloga građana, ali i povećati ukupnu masa sredstava za uređenje građevinskog zemljišta. Cena komunalnih usluga u svim infrastrukturnim oblastima mora biti u funkciji potrošnje krajnjeg korisnika. Prihode od poreskih instrumenata, zahvatanja rente i uvećanja vrednosti zemljišta usmeravaćemo na lokalnu samoupravu. Politička, planerska i graditeljska funkcija lokalne samouprave biće objedinjena u okviru javnih preduzeća za planiranje, direkcije za izgradnju i komunalnih preduzeća. Novi zakonski i podzakonski akti i ostala prateća pravna dokumenta neopohdni su za našu

25

novu koncepciju razvoja, urbanizacije i zemljišne politike. Nova zakonska rešenja treba da dovedu do promene vlasničkih odnosa i nadležnosti državnih organa u oblasti upravljanja resursima, kao i do uvođenja ekonomskih kriterijuma za odlučivanje. Prilikom donošenja sistemskih mera za sanaciju postojećeg stanja i dalji razvoj urbanističkog planiranja i gazdovanja građevinskim zemljištem koristićemo evropska iskustva i standarde. Plan opšteg prostornog uređenja, programe urbanizacije i zemljišnu politiku definisaćemo kao rezultat otvorenih pregovora sa svim građanima zarad ostvarivanja njihove dobrobiti i potreba.

Crkva i država

Srpskoj pravoslavnoj crkvi pripada značajna uloga u nacionalnom vaspitanju i duhovnoj obnovi srpskog naroda. Zato ona treba da zauzme svoje mesto u srpskom društvu koje je imala tokom istorije, pre nego što je potisnuta komunističkom vladavinom. Ostale verske zajednice imaju jednako pravo na ispoljavanje i negovanje svoje tradicije i duhovnosti. Zbog izuzetnog značaja koji SPC ima za očuvanje i razvijanje nacionalne i državne svesti kod srpskog naroda, potrebno je donošenje zakona kojim bi se uredili položaj, prava i obaveze SPC, kao i njen odnos sa državom. Takođe treba doneti poseban zakon o ostalim verskim zajednicama, kojim bi se uredili njihov položaj, prava i obaveze. Neophodno je vratiti svu oduzetu imovinu SPC i drugim verskim zajednicama, te zakonom odrediti poseban status ove imovine. U školama treba uvesti versko obrazovanje. Tek nakon toga SPC će moći da obavlja svoje zadatke od opšteg interesa za čitav narod. Zalažemo se za vraćanje i uspostavljanje metoha manastira Hilandar u svim mestima gde su ranije postojali. Demokratska stranka Srbije negovaće odnose sa SPC i drugim verskim zajednicama, raditi na duhovnom uzdizanju i usavršavanju članova i simpatizera stranke i srpskog naroda. Radićemo na pripremi zakona i drugih podzakonskih akata kojima se poboljšava položaj SPC i drugih verskih zajednica. Organizovaćemo aktivnosti čiji je cilj pomaganje i olakšavanje rada SPC i drugih verskih zajednica.

(www.dss.org.yu)

26