Deo III MEUNARODNO POSLOVNO OKRUENJE

Meunarodna trgovinaStrane direktne investicijeRegionalne ekonomske integracijeInternacionalizacija konkurencijeMeunarodni finansijski sistem

MEUNARODNA TRGOVINA

Prodaja roba i usluga nije ograniena samo nalokalna, regionalna, ili nacionalna trita.Ona se dogaa i na meunarodnoj osnovi.

Nacije uvoze robu koju nemaju, ili koju ne moguda proizvedu tako efikasno kao druge nacije.S druge strane, one izvoze robu koju mogu daproizvode efikasnije.

Ova razmena roba i usluga koja se dogaa naglobalnom tritu poznata je kao me. trgovina.

MEUNARODNA TRGOVINA

Koristi od meunarodne trgovine:

dostupnost onih roba koje nedostaju, ili koje ne mogu da se proizvode,specijalizacija u proizvodnji onih proizvoda za koje zemlja ima posebne pogodnosti.

Specijalizacija u proizvodnji

Prirodni, ljudski i tehniki resursi omoguavaju dase odrede oni proizvodi za koje e se zemljaspecijalizovati.

Rezultat su vei autputi, opadajui trokovi i porast ivotnog standarda stanovnitva.

SpecijalizacijaSaudijska Arabija je sposobna da se specijalizuje za proizvodnju nafte i derivata, poto poseduje neophodne prirodne sirovine,

Japan za proizvodnju televizora, zato to je posedovao neophodne ljudske resurse, koji su potrebni za spajanje brojnih komponenti,

US u kompjuterskoj industriji zato to su posedovale neophodne tehnike resurse, potrebne za njihovu proizvodnju i dizajn.

Specijalizacija

Dva su ekonomska principa kojima se objanjavakako i kada je specijalizacija prednost:

teorija apsolutne prednosti,teorija komparativne prednosti

Ekonomski principi

Teorija apsolutne prednosti nacije treba da sespecijalizuju za proizvodnju onih proizvoda kojemogu da proizvode jevtinije nego druge nacije.

Teorija komparativne prednosti nacije treba dase koncentriu na proizvodnju onih proizvodakoje mogu da proizvode najefikasnije i profitabilnije.

MEUNARODNA TRGOVINA

Trea korist od meunarodne trgovine su politikiefekti.

Ekonomska saradnja je bila osnova za mnogepolitike alijanse, kao to je danas EU.

Teorije meunarodne trgovine

Brojne teorije pokuavaju da objasne zakonitostikoje postoje u me. ekonomskoj razmeni, kako bise ta razmena mogla predviati i usmeravati.

Teorije me. trgovine bave se problemimaoptimalne alokacije resursa, nastojei da objasnekako me. razmena utie na njihovu alokacijuunutar zemlje i izmeu zemalja, sa svrhomzadovoljavanja potreba ljudi i u skladu sainteresima drutva.

Najvanije teorije me. trgovine

teorija merkantilizma,teorija apsolutne prednosti,teorija komparativne prednosti,teorija me. ivotnog ciklusa proizvoda,teorija nacionalne konkurentske prednosti,teorije me. trgovine zasnovane na tehnologiji,teorija direktnih stranih ulaganja

Mere vlade na regulisanje trgovine Uprkos prednosti koje nudi slobodna trgovina,vlade interveniu u trgovini roba i usluga.

Razlozi su politiki, ekonomski i kulturni, ilikombinacija sva tri razloga.

Vlade obino interveniu:da bi podrale domae kompanije,kada domae kompanije nisu u stanju da se "nose" sa inostranom konkurencijom

Politiki motivi

Glavni politiki motivi iza vladinih odluka suzatita domaih poslova (protekcionizam), zatitanacionalne bezbednosti, reagovanje naintervencionizam druge strane, i ostvarivanje uticaja na druge nacije.

Vlade najee poseu za merama zatite zbogstraha od visoke stope nezaposlenosti.

Ekonomski motivi Obino je ekonomski motiv za intervenciju vladau me. trgovini, zatita domae, "mladeindustrije od strane, jake konkurencije ili promocija izvoza.

Ovaj argument se zasniva na ideji da se mladeindustrije tite dok ne steknu dovoljno iskustva.Drugim reima, samo rastue i zrele industrijeposeduju znanja potrebna za inovativnost,efikasnost i konkurentnost.

Problemi

vrlo je teko odrediti koje industrije tititi a koje ne,zatita od me.konkurencije moe dovesti do demotivacije domaih proizvoaa za inovacije,zatita moe doneti vie tete nego koristi, (proizvodi su skuplji ako nema konkurencije),navodi se da je "mladim" industrijama potrebna finansijska podrka njihovih vlada. (me. trite kapitala postaje sve dostupnije i za ove industrije)

Kulturni motiviNacije esto interveniu u trgovini robama i uslugama da bi ostvarile kulturne ciljeve, presvega radi zatite nacionalnog identiteta.

SDI

Termin strane direktne investicije se koristi daobjasni transakcije transnacionalnog kapitala kojeima kompanija iz jedne zemlje u drugoj. Transakcije povlae nabavku proizvodnih resursa(zgrade, maine ili zemlju), ili kompanije, ili uee u njima.

SDI

Postoji vie razliitih definicija SDI.Prema jednoj, SDI predstavljaju svaki oblikulaganja u odreeno preduzee kojim se stievlasnika kontrola nad njim.

Prema definiciji UN, SDI su ulaganja kojaukljuuju dug. povezivanje i obezbeuju dug.interes i kontrolu preduzeu iz jedne zemlje, nadpreduzeem koje je rezident druge zemlje.

Efekti SDIVaniji pozitivni efekti za zemlju u koju se investira:

poveavaju se mogunosti za nove investicije,omoguava se porast zaposlenosti,omoguava se uvoz i bolja snabdevenost reprodukcionim materijalima i sirovinama,poveava se konkurentnost,transfer nove tehnologije itd.

Efekti SDI

Vaniji negativni efekti za zemlju u koju seinvestira:

opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala,iskoriavanje domaih resursa,poveavanje tehnoloke zavisnosti,mogunost otputanja radnika, formiranje modela potronje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaina,mogunost ugroavanja nacionalnog suvereniteta itd.

Mehanizam ulaska SDI

Glavni mehanizam ulaska SDI na trita zemalja istone Evrope je direktna prodaja postojee imovine.

Akvizicije (kupovine) ve postojeih preduzea,od strane kompanija iz razvijenih zemalja, usko jepovezano sa procesom privatizacije dravnihpreduzea.

Mehanizam ulaska SDIU razliitim zemljama, odvijanje samog postupkaje razliito.

Ako se radi o dravnim preduzeima, najeevlade, ili agencija za privatizaciju, na osnovuodreenih analiza, odrede preduzea koja e seprivatizovati.

Sledi izbor stranog partnera, bilo kroz direktnopregovaranje, ili kroz me. tender, aukcije i sl.

Akvizicije

Strana kompanija kupovinom domaeg preduzeadobija brojne povoljnosti:

ve postojei proizvodni kapaciteti,uhodani sistemi distribucije,povoljna trina pozicija,kvalifikovani zaposleni i strunjaci koji poznaju lokalne prilike itd.

Iskustva zemalja IE

Iskustva zemalja istone Evrope koja prolaze krozproces tranzicije pokazuju da su na neki nainpostavile odreena ogranienja za straneinvesticije, pogotovo u ranijim fazama procesatranzicije.

Kako je proces tranzicije dalje tekao i ovaogranienja su se smanjivala, ili ukidala.

Druga iskustvaS druge strane, neke zemlje, ba u ranijimfazama tranzicije, stvaraju takvu klimu, odnosnonude investicione olakice da bi privukli straneinvesticije.

Za strane investitore relevantni su opti sistemskifaktori, pre svega, pravno, politiko, instituc.okruenje, kao i postojanje mree me. zatiteinvesticija.

Rast stranih investicija

Rast obima direktnih stranih investicija, u 1990-im godinama, moe se objasniti uticajem viefaktora:

ciklini razvoj,politika vlade,razvoj me. trgovine,strategije korporacije

Ciklini razvoj

Povoljna ciklina situacija u svetskoj ekonomiji udrugoj polovini 1980-ih, omoguila je mnogimkompanijama dovoljno finansijskih resursa i dobre izglede za ostvarenje prinosa od direktnihstranih ulaganja.

(Nie kamatne stope znae povoljniju ekonomskusituaciju u svetu i rast stranih investicija).

Politika vlade

Kao posledica tog pozitivnijeg stava premastranim direktnim investicijama, nacionalne vladesu se angaovale da poboljaju institucionalneuslove i posebno me. pravo kad su u pitanjustrane direktne investicije.

Razvoj meunarodne trgovine

Vie faktora je uticalo na pozitivan razvoj me.trgovine:

liberalizacija meunarodne trgovine i direktnih investicija,pojava regionalnih integracija, rast trgovine izmeu glavnih trgovinskih blokova

Strategije korporacijePorast obima direktnih me. investicija je rezultati orijentacije strategije korporacije.

Orijentacija korporativnih aktivnosti i strategija jedominantno internacionalna.

Zastupljena su sva tri kljuna oblika: izvoz, posredna internac. i direktne investicije.

Objanjenja SDI

Glavne teorije koje pokuavaju da objasne zatose kompanije angauju u SDI:

Teorija me. ivotnog ciklusa proizvoda,Ogranienja na me. tritu,Eklektika teorija,Teorija trine moi

Teorija me. ivotnog ciklusa

Me. ivotni ciklus proizvoda se definie kaoproces difuzije inovacija preko nacionalnihgranica.

Faze tog procesa su: lokalna inovacija, uvoenjeinovacije na inotrite, me. potvrda inovacije,imitacija proizvoda u svetskim razmerama ipovratna faza.

Prevazilaenje ogranienja

SDI, kao strategija interanacionlizacijekompanije, su nain prevazilaenja carina i drugihogranienja u me. trgovini.

Ogranienja u me. trgovini su najea koddrugih strategija: izvoz i mnoge forme posrednognastupa.

Eklektika teorija (koja odabira)

Kompanija ulazi u SDI s obzirom na karakteristikeposebnih lokacija, kombinovane sa vlasnitvom iprednostima internacionalizacije da uini tulokaciju povoljnom za investicije.

To se odnosi, pre svega na infrastrukturu,prednost vlasnitva, prednost internacionalizacijekroz strane direktne investicije.

Teorija trine moi

Kompanija pokuava da ostvari dominantnu trinu prisutnost u grani i zato preduzima SDI.

Ukoliko je trina snaga vea, kompanija je uboljoj poziciji da diktira trokove inputa, ili cene po jedinici.

Neki aspekti upravljanja SDI

Stepen kontrole,Kupiti ili izgraditi,Proizvodni trokovi, Razumevanje preferencija potroaa,Slediti klijente i lidere

Stepen kontrole Ko ima kontrolu nad upravljanjem je sutinskopitanje i glavni razlog za SDI: "koliko vlasnitvatoliko kontrole".

Meutim, kompanije moraju ponekad napustititakvu politiku, kada odreena zemlja, za dozvolupristupa njenom tritu, zahteva sopstvenouee u kompaniji.Vlade postavljaju takve zahteve kao nain zatitenjihovih radnika i industrija od eksploatacije, ilidominacije monih stranih kompanija.

Kupiti postojei biznis ili izgraditi

Treba prethodno razmotriti:

politika ljudskih resursa,cena radne snage, nain organizacije radnika, podsticaji za ekonomski razvoj,informisanje,lini i politiki kontakti

Greenfield investicije

Ponekad su mogunosti za povoljnom "lokalnomkupovinom nedostupne, pa se mora ii saizgradnjom nove fabrike (greenfield investicije).

Pored dobrih strana, opredelenje u koristizgradnje nove fabrike moe stvoriti problemdobijanja potrebnih dozvola, finansiranja izapoljavanja lokalnog personala.

Proizvodni trokovi Na strukturu i visinu proizvodnih trokova, na bilokom tritu, utie mnogo faktora.

Od kompanije moe biti zahtevano da obezbedidodatne stimulacije za radnike, to znai zaradeiznad prosenih.

Mada su uslovi, obino na poetku obeavajuepovoljni (cena zemlje, stope poreza na prihode ineto dobit niske), pitanje je da li e i ostati takvi.

Razumevanje preferencija potroaaPonaanje kupaca je esto vaan faktor u odluci o SDI.

Potroai irom sveta, sa razliitih trita,insistiraju naupovin ba tih proizvoda, koji su unjihovim oima vieni kao superiorni proizvodi.

Nemaki automobili, Italijanske cipele, FrancuskiParfemi, vajcarski satovi, su proizvodi sasuperiornim kvalitetom.

Mere vlade u oblasti SDI

Nacije esto interveniu u SDI da zatite kulturnonaslee, domae kompanije i poslove.

Zbog toga, one esto donose zakone, kreiraju regulativu, postavljaju administrativne preprekekompanijama iz drugih zemalja koje ele dainvestiraju.

Mere vlade u oblasti SDI

Dva su ekstrema:jedan koji favorizuje ekonomsku samodovoljnost,drugi koji favorizuje slobodna trita, bez vladinih intervencija

Meutim, najvei broj nacija veruje da odreeniiznos SDI poeljan sa stanovita nacionalnogrezultata i podizanja ivotnog standardastanovnitva.

Razlozi za intervenciju zemlje domaina

Glavni razlozi za intervenciju zemlje domaina uodnosu na SDI:

platni bilans,dostupnost resursima (tehnologiji i upravljakim vetinama),zaposlenost

U.S. Platni bilans

1. Tekui raun (Current Account) Izvoz roba i usluga i naplata 1418 000 Uvoz roba i usluga i plaanja -1 809 0002. Tekua bilansna ravnotea -391 000

3. Raun kapitala (Capital Account) Poveanje imovine u ino. -509 000 Strana imovina u zemlji 967 000

4. Bilansna ravnotea rauna kapitala 458 000

Platni bilansVlade vide intervenciju kao nain da dre podkontrolom njihove platne bilanse:

SDI podiu vrednost platnog bilansa s obzirom na njihov ulazni tok (strana imovina u zemlji) ,SDI podstiu lokalnu proizvodnju (uvoz roba i usluga-smanjenje),izvoz na osnovu SDI i izvoz onih delatnosti koje su one inicirale imaju znaajan uticaj na platni bilans (izvoz roba i usluga)

Platni bilans

Meutim, kada kompanije vraaju profit u svojuzemlju (repatrijacija profita) one prazne rezervedeviznih sredstava.

Ovaj tok sredstava dovodi do smanjenja platnogbilansa.

Da bi ojaale platni bilans zemlja domain moezabraniti, ili ograniiti repatrijaciju profita.

Platni bilans

Reinvestiranje u lokalnoj zemlji unapreujekonkurentnost lokalnih kompanija i podievrednost nacionalnog izvoza tako poboljavapoziciju platnog bilansa.

Razlozi za intervenciju od strane matine zemlje

Razlozi za nepodravanje SDI, od strane matinihzemalja:

Ostaju manji resursi za razvoj i ekonomski rast kod kue,Izlazne SDI smanjuju platni bilans,Poslovi na bazi SDI mogu ugroziti poslove u zemlji,

Razlozi za intervenciju od strane matine zemlje

Matina zemlja u odreenim situacijama moepodrati SDI:

Izlazne SDI mogu dugorono poveati konkurentnost,

REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE

Regionalna ekonomska integracija (regionalizam)je proces saradnje izmeu zemalja u jednomgeografskom regionu u cilju smanjenja, ilieliminisanja barijera radi to efikasnijegme. toka ljudi, proizvoda, usluga i kapitala.

Nivoi regionalne integracije

Zona slobodne trgovine

Zona slobodne trgovine je takav oblik ekonomskeintegracije u kojoj zemlje lanice tee da otklonesve barijere u meusobnoj trgovini, ali svakazemlja odreuje sopstvene barijere prema treimzemljama.

Carinska unija

Carinska unija je takav oblik ekonomske integracije u kojoj zemlje lanice tee da otklone sve barijere u meusobnoj trgovini, ali poredtoga vode i zajedniku trgovinsku politiku prematreim zemljama.

Zajedniko trite

Zajedniko trite itegrie elemente zoneslobodne trgovine i carinske unije i dodajeslobodno kretanje vanih proizvodnih faktora ljudi i kapitala (namenjenog investiranju).

Ekonomska unija

Ekonomska unija je takav oblik ekonomskeintegracija gde zemlje lanice nastoje da otklonebarijere u trgovini i kretanju ljudi i kapitala, alivode usaglaenu (koordinisanu) ekonomskupolitiku prema treim zemljama.

Politika unija

Politika unija je ekonomska i politika integracijagde zemlje lanice usklauju sve aspekte njihovihekonomskih i politikih sistema.

Politika unija zahteva od drava lanica daprihvate zajednika stanovita o ekonomskim ipolitikim pitanjima u odnosu na tree zemlje.

Koristi od regionalne integracijeZemlje se specijalizuju i trguju zbog veerazmene i potronje.

Druga korist od poveanja trgovine jeste, to se na tritu mogu nai robe i usluge po nioj ceni,zbog eliminisanja carina i drugih ogranienja.

Politika saradnja je sledea korist od regionalneekonomske integracije.

Slabe strane regionalne integracije

Diskriminacija zemalja,Promene u zapoljavanju,Gubitak nacionalnog suvereniteta,