BUDITE NA PRAVNOJ STRANI online@paragraf.rs

www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,

poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON

O IZVRENJU I OBEZBEENJU ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentino tumaenje i 113/2017 - autentino tumaenje)

Deo prvi OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuje se postupak u kome sudovi i javni izvritelji prinudno namiruju potraivanja izvrnih poverilaca zasnovana na izvrnim i verodostojnim ispravama (izvrni postupak), postupak obezbeenja potraivanja i poloaj javnih izvritelja.

Znaenje pojedinih izraza

lan 2

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) "potraivanje" oznaava pravo izvrnog poverioca da zahteva od izvrnog dunika odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje;

2) "izvrni poverilac" oznaava lice ije se potraivanje namiruje u izvrnom postupku ili obezbeuje u postupku obezbeenja;

3) "izvrni dunik" oznaava lice prema kome se potraivanje namiruje u izvrnom postupku ili obezbeuje u postupku obezbeenja;

4) "stranka" oznaava izvrnog poverioca i izvrnog dunika;

5) "uesnik u postupku" oznaava lice koje u izvrnom postupku ili postupku obezbeenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku;

6) "tree lice" oznaava uesnika u postupku koji tvrdi da na predmetu izvrenja ima pravo koje spreava sprovoenje izvrenja;

7) "reenje o izvrenju" oznaava reenje suda kojim se usvaja predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave;

mailto:online@paragraf.rshttp://www.paragraf.rs/http://www.paragraf.rs/strane/paragraf_lex.htmlhttp://paragraf.me/besplatni_propisi_cg.htmlhttp://paragraf.me/besplatni_propisi_cg.htmlhttp://www.paragraf.ba/besplatni_propisi_bih.htmlhttp://paragraf.rs/strane/pravni-komplet.htmlhttp://paragraf.rs/savetovanja.htmlhttp://paragraf.rs/savetovanja.htmlhttp://paragraf.rs/prirucnici/index.htmlhttp://paragraf.rs/prirucnici/index.htmlhttp://paragraf.rs/strane/konsalting.htmlhttp://paragraf.rs/adresari.htmlhttp://paragraf.rs/mobilne_aplikacije.htmlhttp://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?actid=124804http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/http://paragraf.rs/

8) "reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave" oznaava reenje suda ili javnog izvritelja kojim se usvaja predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave;

9) "organizacija za prinudnu naplatu" oznaava poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji, postupajui po nalogu suda ili javnog izvritelja, nalae bankama da prenesu novana sredstva sa rauna izvrnog dunika;

10) "hartija od vrednosti" oznaava pismenu ispravu kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu;

11) "finansijski instrumenti" jesu hartije od vrednosti, instrumenti trita novca i drugi finansijski instrumenti u dematerijalizovanom obliku odreeni zakonom kojim se ureuje trite kapitala i upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar hartija od vrednosti);

12) "ovlaeni uesnik na tritu kapitala" oznaava investiciono drutvo (brokersko-dilersko drutvo i ovlaenu banku) prema zakonu kojim se ureuje trite kapitala, kojima je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje investicionih usluga i aktivnosti.

Pokretanje i voenje izvrnog postupka i postupka obezbeenja

lan 3

Izvrni postupak i postupak obezbeenja pokreu se tako to izvrni poverilac podnosi predlog za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeenje, a po slubenoj dunosti pokreu se samo ako je zakonom odreeno.

O predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave i predlogu za obezbeenje odluuje sud.

O predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novanog potraivanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odluuje javni izvritelj.

Kada se donese reenje o izvrenju ili obezbeenju, sprovodi se izvrenje.

Nadlenost za sprovoenje izvrenja

lan 4

Sud je iskljuivo nadlean za izvrenje zajednike prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari, injenja, neinjenja ili trpljenja (l. 359-367) i izvrenje izvrnih isprava u vezi s porodinim odnosima i vraanjem zaposlenog na rad.

Javni izvritelji jesu iskljuivo nadleni za izvrenje ostalih izvrnih isprava, reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, reenja o usvajanju predloga za protivizvrenje i reenja o izvrenju reenja o izreenim sudskim penalima.

Odredbe do dela treeg ovog zakona kojima se ureuju samo ovlaenja javnih izvritelja, a ne i suda, primenjuju se samo na ovlaenja suda ako je sud iskljuivo nadlean da sprovodi izvrenje (prekid postupka, o vie sredstava i predmeta izvrenja, promena i dodavanje sredstava i predmeta izvrenja, prigovor treeg lica, odlaganje izvrenja, obustava izvrnog postupka i sl.).

Formalni legalitet

lan 5

Pri odluivanju o predlogu za izvrenje sud i javni izvritelj vezani su izvrnom i verodostojnom ispravom.

Sud nije ovlaen da ispituje zakonitost i pravilnost izvrne isprave.

Stvarna nadlenost sudova za odluivanje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje

lan 6

O predlogu za izvrenje ili obezbeenje odluuju u prvom stepenu osnovni ili privredni sud.

O albi protiv reenja osnovnog ili privrednog suda odluuje vii sud ili Privredni apelacioni sud, u zavisnosti od toga ko je doneo reenje koje se pobija.

Opta mesna nadlenost za odluivanje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje

lan 7

Za odluivanje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje opte mesno nadlean je sud na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite.

Mesna nadlenost ako je u predlogu za izvrenje ili obezbeenje naznaeno vie sredstava ili predmeta izvrenja ili obezbeenja

lan 8

Ako je u predlogu za izvrenje ili obezbeenje novanog potraivanja naznaeno vie sredstava ili predmeta izvrenja ili obezbeenja, za odluivanje o predlogu za izvrenje, odnosno obezbeenje mesno je nadlean sud koji je nadlean da odluuje o sredstvu izvrenja ili obezbeenja koje je prvo naznaeno.

Ako je izmeu vie sredstava ili predmeta naznaena i nepokretnost, za odluivanje o predlogu za izvrenje, odnosno obezbeenje iskljuivo mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost.

Mesna nadlenost suda za donoenje reenja u toku sprovoenja izvrenja

lan 9

Sud koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave mesno je nadlean da u toku izvrenja koje sprovodi javni izvritelj donosi reenja o izricanju novane kazne, reenja o zameni novane kazne u kaznu zatvora, reenja o zahtevu za izuzee javnog izvritelja i reenja o prigovorima, izuzev o prigovoru treeg lica.

Ako izvrenje sprovodi sud, iskljuivo mesno nadlean da donosi reenja u toku sprovoenja izvrenja jeste sud koji sprovodi izvrenje.

Mesna nadlenost javnog izvritelja

lan 10

Javni izvritelj sprovodi izvrenje reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave i reenja o prethodnoj ili privremenoj meri koje donese sud za ije podruje je imenovan (mesna nadlenost javnog izvritelja).

On moe da preduzima radnje i izvan podruja suda za koje je imenovan, sam ili preko javnog izvritelja s drugog podruja.

Zabrana predloga stranke za delegaciju mesne nadlenosti suda

lan 11

Predlog stranke za delegaciju mesne nadlenosti suda nije dozvoljen.

Sastav suda

lan 12

Reenja i zakljuke u izvrnom postupku i postupku obezbeenja u prvom stepenu donosi sudija pojedinac.

O prigovoru i albi odluuje vee od troje sudija.

Sudijski pomonik moe preduzimati pojedine sudske radnje u izvrnom postupku ili postupku obezbeenja.

Izuzee sudije

lan 13

Kad izvrenje sprovodi javni izvritelj, izuzee sudije moe da se zahteva dok ne istekne rok za donoenje reenja o albi protiv reenja donetog o predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave ili rok za prigovor ili albu u postupku odluivanja o zakonitosti i pravilnosti reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.

Kad izvrenje sprovodi sud, kao i u postupku obezbeenja, izuzee sudije moe da se zahteva do okonanja izvrnog postupka, odnosno postupka obezbeenja.

O zahtevu za izuzee sudije odluuje se u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee sudije dozvoljen je prigovor.

Zahtev za izuzee sudije ne odlae izvrenje ili obezbeenje.

Nije dozvoljen zahtev za izuzee sudskog izvritelja.

Naelo pismenosti i usmenosti

lan 14

Sud i javni izvritelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da sasluaju stranku ili uesnika u postupku izvan roita radi razjanjenja pojedinih pitanja ili izjanjenja o predlogu stranke.

Roite se odrava kod zasnivanja zalonog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima po sporazumu stranaka (l. 427-430), a moe da se odri pri izvrenju odluka u vezi s porodinim odnosima (lan 371. stav 2) i odluivanju o predlogu za odreivanje privremene mere. Umesto zapisnika o toku roita moe da se saini slubena beleka.

Izostanak stranke ili uesnika u postupku s roita ili neodazivanje radi sasluavanja ne spreava sud i javnog izvritelja da dalje postupaju.

Naelo hitnosti i rokovi

lan 15

Izvrni postupak i postupak obezbeenja jesu hitni.

U izvrnom postupku i postupku obezbeenja nije dozvoljen zastoj u postupku.

Rok u kome su stranke i druga lica duni da po nalogu suda ili javnog izvritelja preduzmu radnje ne moe biti dui od osam dana, ako ovim zakonom nije odreen drukiji rok.

Sud i javni izvritelj duni su da o zahtevu ili predlogu stranke ili drugog lica odlue u roku od osam dana i da donetu odluku otprave u narednih pet radnih dana, ako ovim zakonom nije odreen krai ili dui rok.

Disciplinska povreda

lan 16

Nepostupanje sudija u rokovima za donoenje odluka koji su odreeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekraj sudije.

Staranje da se ne povredi pravo na suenje u razumnom roku

lan 17

Nepostupanje sudija prvostepenog ili drugostepenog suda po prigovoru ili albi u rokovima koji su odreeni ovim zakonom uvek se uzima u obzir u postupku za zatitu prava na suenje u razumnom roku.

Predsednik suda posebno je duan da pazi na to.

Redosled postupanja i namirenja

lan 18

Predmeti se uzimaju u rad prema redosledu prijema, ako priroda potraivanja ili posebne prilike ne nalau odstupanje, emu mora da prethodi pismena saglasnost predsednika suda.

Vie izvrnih poverilaca koji namiruju novano potraivanje prema istom izvrnom duniku i na istom predmetu izvrenja namiruju se redosledom kojim su stekli pravo na namirenje.

Zabrana raspolaganja predmetom izvrenja ili obezbeenja

lan 19

Nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktikog raspolaganja predmetom izvrenja ili obezbeenja od trenutka kad izvrni dunik primi reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili reenje o obezbeenju.

Namirenje istog poverioca primenom razliitih zakona na nepokretnosti optereenoj hipotekom

lan 20

Poverilac iji ugovor o hipoteci i zalona izjava predstavljaju izvrne isprave ima pravo izbora: da se namiri primenom zakona kojim se ureuje hipoteka ili primenom ovog zakona.

Smatra se da je poverilac izabrao namirenje primenom zakona kojim se ureuje hipoteka kada se donese reenje o upisu zabelebe hipotekarne prodaje, a za namirenje primenom ovog zakona kada podnese predlog za izvrenje.

Sud odbacuje predlog za izvrenje podnet posle donoenja reenja o upisu zabelebe hipotekarne prodaje.

Protiv reenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.

Namirenje vie poverilaca primenom razliitih zakona na nepokretnosti optereenoj hipotekom

lan 21

Ako razliiti poverioci istovremeno vode postupak namirenja primenom zakona kojim se ureuje hipoteka i primenom ovog zakona, a reenje o upisu zabelebe hipotekarne prodaje doneto je pre reenja o izvrenju, prednost ima namirenje primenom zakona kojim se ureuje hipoteka. Redosled namirenja izvrnog poverioca u tom sluaju odreuje se prema danu kad je stekao pravo na namirenje u izvrnom postupku.

Izvrni postupak nastavlja se ako nepokretnost nije prodata u postupku namirenja primenom zakona kojim se ureuje hipoteka.

Ako je reenje o izvrenju doneto pre reenja o upisu zabelebe hipotekarne prodaje, prednost ima namirenje primenom ovog zakona, u kom sluaju zabeleba hipotekarne prodaje gubi dejstvo.

Izvrenje na imovini strane drave

lan 22

Izvrni postupak i postupak obezbeenja ne mogu da se vode na imovini strane drave ili meunarodne organizacije u Republici Srbiji bez pismene saglasnosti ministarstva nadlenog za spoljne poslove, izuzev ako strana drava ili meunarodna organizacija nisu izriito pristale na to.

Odluke u izvrnom postupku i postupku obezbeenja

lan 23

Sud i javni izvritelj donose reenja i zakljuke.

Reenjem se odluuje o predlogu za izvrenje ili obezbeenje, zatim o prigovoru, albi i u drugim sluajevima odreenim ovim zakonom.

Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ne mora biti obrazloeno.

Zakljukom se nalae preduzimanje izvrnih radnji i upravlja izvrnim postupkom.

Pravni lekovi u izvrnom postupku

lan 24

Pravni lekovi u izvrnom postupku jesu alba i prigovor.

albom se pobija reenje prvostepenog suda ili javnog izvritelja, ako ovim zakonom nije odreeno da alba nije dozvoljena ili da se takvo reenje pobija prigovorom.

Prigovor se podnosi protiv reenja donetog o predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih reenja prvostepenog suda ili javnog izvritelja odreenih ovim zakonom, i kao prigovor treeg lica (lan 108).

Protiv reenja donetog o prigovoru protiv reenja dozvoljen je prigovor samo kod prigovora treeg lica (lan 110. stav 2), a alba samo protiv reenja donetog po prigovoru protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.

Protiv zakljuka nisu dozvoljeni ni prigovor, ni alba. Prigovor ili alba koji su podneti protiv zakljuka odbacuju se u reenju ili zakljuku kojim se okonava izvrni postupak.

Rok za albu i prigovor i odsustvo odlonog dejstva albe i prigovora

lan 25

alba se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.

U istom roku se podnosi i prigovor, izuzev prigovora treeg lica.

alba i prigovor odlau izvrenje samo kad je to ovim zakonom odreeno.

Zabrana ukidanja prvostepenog reenja i upuivanja predmeta na ponovno reavanje

lan 26

Odluujui o prigovoru i albi sud ne moe da ukine prvostepeno reenje i da predmet uputi na ponovno reavanje.

Nedozvoljenost vanrednih pravnih lekova

lan 27

Reenje doneto o albi jeste pravnosnano.

Kad reenje moe da se pobija iskljuivo prigovorom, pravnosnano je reenje doneto o prigovoru.

Protiv pravnosnanog reenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje postupka.

Vraanje u preanje stanje

lan 28

Vraanje u preanje stanje dozvoljeno je zbog proputanja roka za prigovor ili albu u postupku pobijanja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.

Protiv reenja o usvajanju predloga za vraanje u preanje stanje alba nije dozvoljena.

Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju predloga za vraanje u preanje stanje dozvoljen je prigovor.

Prekid postupka

lan 29

Ako izvrni postupak bude prekinut po sili zakona, javni izvritelj, na predlog stranke ili po slubenoj dunosti, postavlja privremenog zastupnika stranci, i nastavlja postupak i pre nego to prestane razlog zbog koga je prekinut.

Ovo ne vai za prekid postupka koji je nastao nastupanjem pravnih posledica steajnog postupka.

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu

lan 30

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je fiziko lice jesu:

1) ime i prezime i prebivalite;

2) datum roenja i jedinstveni matini broj graana.

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je pravno lice jesu:

1) poslovno ime;

2) matini broj i poreski identifikacioni broj.

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je strano pravno lice jesu:

1) poslovno ime i sedite;

2) odgovarajui identifikacioni broj.

Identifikacioni podaci o izvrnom duniku i izvrnom poveriocu koji je preduzetnik ili fiziko lice koje obavlja delatnost jesu:

1) poslovno ime ili ime i prezime;

2) matini broj i poreski identifikacioni broj.

Dunost davanja podataka

lan 31

Dravni organi, imaoci javnih ovlaenja, druga pravna lica i preduzetnici duni su da sudu i javnom izvritelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sledee podatke o izvrnom duniku:

1) ime i prezime ili poslovno ime;

2) adresu prebivalita ili boravita;

3) datum roenja;

4) jedinstveni matini broj graana;

5) poreski identifikacioni broj;

6) podatke o visini zarade i drugih stalnih novanih primanja i njihovim isplatiocima i podatke o plenidbi zarade ili administrativnoj zabrani na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima;

7) brojeve rauna, tednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na njima i podatke o plenidbama na njima;

8) podatke o platnim raunima i izdatom elektronskom novcu kod prualaca platnih usluga i izdavalaca elektronskog novca, stanje i promet na tim raunima, odnosno u vezi sa elektronskim novcem, i podatke o plenidbama na njima;

9) brojeve rauna finansijskih instrumenata i stanje na njima;

10) podatke o udelima u privrednim drutvima ili drugom ueu u pravnim licima i dobiti koju je izvrni dunik na osnovu toga ostvario u poslednjoj godini;

11) podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvrni dunik ima imovinska prava;

12) podatke iz evidencije registrovanih motornih i prikljunih vozila;

13) podatke iz Registra vazduhoplova Republike Srbije i Evidencije vazduhoplova Republike Srbije i odgovarajueg registra plovila;

14) podatke iz evidencija o pokretnim stvarima;

15) podatke o penzijskom i zdravstvenom osiguranju;

16) podatke iz matinih knjiga o linim stanjima;

17) podatke o ivotnom i imovinskom osiguranju;

18) podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine;

19) identifikacione podatke (lan 30) o stranama koje su zakljuile pravni posao, prepis isprave o pravnom poslu, a ako isprave nema, podatke o sadrini pravnog posla ili radnje koji se odnose na:

a) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednjoj godini injenjem ili neinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist drugih lica,

b) teretna raspolaganja kojima je izvrni dunik u poslednje tri godine injenjem ili neinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist suprunika, vanbranog partnera, srodnika u pravoj liniji ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva ili tazbinskog srodnika do etvrtog stepena srodstva,

v) besplatna raspolaganja u poslednje tri godine, izuzev uobiajenih prigodnih poklona, nagradnih poklona ili poklona iz zahvalnosti ija je vrednost srazmerna imovinskim mogunostima izvrnog dunika.

Da bi dobio podatke, javni izvritelj mora da pokae reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave ili reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraivanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti.

Dobijene podatke sud i javni izvritelj mogu da obrauju samo radi utvrivanja imovine izvrnog dunika i sprovoenja izvrenja.

Sud i javni izvritelj ima pravo da od dravnih organa, imalaca javnih ovlaenja, drugih pravnih lica i preduzetnika besplatno dobije i druge podatke koji su mu potrebni za delotvorno voenje izvrnog postupka.

Dravni organi, imaoci javnih ovlaenja, druga pravna lica i preduzetnici duni su da izvrnom poveriocu koji navede potraivanje radi ijeg namirenja ili obezbeenja namerava da vodi izvrni postupak ili postupak obezbeenja i priloi izvrnu ispravu u kojoj je sadrano potraivanje, besplatno dostave sve podatke koje su duni da dostave i sudu i javnom izvritelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine (stav 1. taka 18. ovog lana). Pod istim uslovima dunost dostavljanja podataka postoji i prema advokatu kao punomoniku izvrnog poverioca. Dobijene podatke izvrni poverilac i advokat izvrnog poverioca mogu da koriste samo za potrebe izvrnog postupka, a podatke o pravnim poslovima i radnjama (stav 1. taka 19. ovog lana) samo za pobijanje pravnih radnji izvrnog dunika u svrhe sprovoenja izvrenja.

Podaci moraju da se dostave u roku od osam dana od dana prijema zahteva za dostavljanje.

Ogranienja dunosti davanja podataka

lan 32

Dunost davanja podataka ne vai ako se o podatku vodi javni registar koji je besplatno dostupan sudu, javnom izvritelju, izvrnom poveriocu ili advokatu kao njegovom punomoniku.

Kada imovina izvrnog dunika prelazi visinu potraivanja izvrnog poverioca, dravni organ, imalac javnih ovlaenja, drugo pravno lice i preduzetnik duan je da sud, javnog izvritelja, izvrnog poverioca ili advokata kao njegovog punomonika obaveste samo o tome da je imovina izvrnog dunika dovoljna da se izvrni poverilac namiri.

Trokovi postupka

lan 33

Trokove izvrnog postupka i postupka obezbeenja prethodno snosi izvrni poverilac.

On je duan da sudu, odnosno javnom izvritelju predujmi trokove izvrnog postupka ili postupka obezbeenja na nain, u visini i roku koji oni odrede. Javni izvritelj odreuje predujam prema Javnoizvriteljskoj tarifi.

Izvrni poverilac nije duan da poloi predujam ako je osloboen od plaanja sudske takse.

Izvrni postupak ili postupak obezbeenja obustavlja se ako izvrni poverilac ne poloi predujam u roku koji je odredio sud, odnosno javni izvritelj.

Trokove postupka koji je pokrenuo po slubenoj dunosti predujmljuje sud iz svojih sredstava, a nadoknauje ih izvrni dunik.

Kad je ovim zakonom odreena obaveza kopiranja spisa predmeta, trokovi kopiranja ulaze u trokove postupka.

Odluivanje o trokovima postupka

lan 34

Izvrni dunik duan je da izvrnom poveriocu, na njegov zahtev, naknadi trokove koji su izvrnom poveriocu bili potrebni radi voenja izvrnog postupka, odnosno postupka obezbeenja.

Izvrni poverilac duan je da naknadi izvrnom duniku trokove koje mu je neosnovano prouzrokovao.

O naknadi trokova postupka odluuje se reenjem. Na zahtev stranke sud, odnosno javni izvritelj donose zakljuak o namirenju trokova, u istom postupku u kome su doneli i reenje o naknadi trokova.

Naknada trokova postupka moe da se zahteva u roku od osam dana od okonanja izvrnog postupka, odnosno postupka obezbeenja, inae se trokovi ne priznaju.

Protiv reenja o naknadi trokova postupka dozvoljen je prigovor.

Polaganje jemstva

lan 35

Kad je ovim zakonom odreeno polaganje jemstva, ono se polae u domaem ili stranom novcu u depozit javnog izvritelja.

Izuzetno, uz saglasnost protivne stranke, jemstvo moe da se poloi u obliku bankarske garancije ili hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari ija se vrednost lako utvruje na tritu, a koje brzo i jednostavno mogu da se unove.

O polaganju jemstva u izvrnom postupku zakljukom odluuje javni izvritelj, a u postupku obezbeenja sud.

Dokaz o polaganju jemstva jeste osnov za sticanje zalonog prava upisom u Registar zalonog prava na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar zaloge) ili druge javne registre, na zahtev lica u iju korist je jemstvo odreeno.

Ako sud, odnosno javni izvritelj reenjem odredi protivnoj stranci naknadu tete ili trokova postupka koji su povezani s radnjom zbog koje je poloeno jemstvo, istim reenjem, na njen predlog, odreuje i da se teta ili trokovi postupka naknade iz poloenog jemstva. Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor.

Dostavljanje izvrnom duniku

lan 36

Izvrnom duniku koji je pravno lice ili preduzetnik pismena se dostavljaju na adresu sedita ili adresu za prijem pote koje su upisane u registru Agencije za privredne registre ili drugom javnom registru, a fizikom licu - na adresu prebivalita ili boravita koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o linim kartama.

Ako dostavljanje ne uspe, pismeno se narednog radnog dana istie na oglasnu tablu suda koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, a kad je re o reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja jo jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja, a ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, reenje se narednog radnog dana istie na oglasnu tablu suda.

Dostavlja ostavlja u potanskom sanduetu izvrnog dunika ili na drugom mestu na adresi izvrnog dunika obavetenje koje sadri lino ime izvrnog dunika, svojstvo u postupku, naznaku da e pismeno narednog radnog dana biti istaknuto na oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje izvreno.

Smatra se da je dostavljanje izvreno istekom osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda.

Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na dostavljanje izvrnom poveriocu i drugim uesnicima u postupku.

Nadlenost za dostavljanje i direktno dostavljanje javnom izvritelju

lan 37

Akte suda i javnog izvritelja i pismena stranaka i drugih uesnika u izvrnom postupku i postupku obezbeenja dostavlja javni izvritelj, ako sud nije iskljuivo nadlean za izvrenje, u kom sluaju dostavljanje obavlja sud.

Sud preko ije oglasne table javni izvritelj dostavlja akte i pismena vodi posebnu evidenciju o tome kada su akt ili pismeno istaknuti na oglasnoj tabli i kada su skinuti s nje, i o tome izdaje slubenu potvrdu javnom izvritelju. Evidencija sadri poslovni broj sudskog predmeta i predmeta javnog izvritelja i ime i prezime ili poslovno ime stranaka u postupku.

Kada javni izvritelj sprovodi izvrenje, direktno njemu dostavljaju se podnesci i drugi akti stranaka i drugih lica.

Novana kazna za nepotovanje suda, javnog izvritelja i drugog uesnika

lan 38

Sud izrie novanu kaznu stranci, uesniku u postupku ili drugom licu koje svojim ponaanjem vrea sud, javnog izvritelja stranke i druge uesnike u postupku, pa i kad izvrenje sprovodi javni izvritelj.

Novana kazna izrie se, pobija i izvrava pod uslovima odreenim ovim zakonom (l. 131. i 132).

Shodna primena zakona kojim se ureuje parnini postupak

lan 39

U izvrnom postupku i postupku obezbeenja shodno se primenjuje zakon kojim se ureuje parnini postupak.

Deo drugi OPTA PRAVILA IZVRNOG POSTUPKA

Glava prva IZVRNA I VERODOSTOJNA ISPRAVA

1. Osnovi za donoenje reenja o izvrenju

lan 40

Reenje o izvrenju donosi se na osnovu izvrne ili verodostojne isprave.

2. Izvrna isprava

Vrste izvrnih isprava

lan 41

Izvrne isprave jesu:

1) izvrna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje;

2) izvrna odluka doneta u prekrajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukije odreeno;

3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;

4) ugovor o hipoteci i zalona izjava;

5) plan reorganizacije u steajnom postupku ije je usvajanje reenjem potvrdio sud;

6) javnobelenike isprave koje imaju snagu izvrne isprave;

7) sporazum o reavanju spora putem posredovanja, koji ispunjava uslove odreene zakonom kojim se ureuje posredovanje u reavanju sporova;

8) isprava koja je drugim zakonom odreena kao izvrna isprava.

Ugovor o hipoteci i zalona izjava jesu izvrne isprave ako su zakljueni, odnosno dati u formi koju odreuje zakon kojim se ureuje hipoteka, ako sadre odredbe koje on predvia i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvrna vansudska hipoteka.

Sudska i upravna odluka i poravnanje

lan 42

Sudskom odlukom smatraju se presuda, reenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, domaim arbitranim sudom i sudom asti pri privrednoj komori, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zakljueno pred sudom, domaim arbitranim sudom ili sudom asti pri privrednoj komori.

Upravnom odlukom smatraju se reenje ili zakljuak doneti u upravnom postupku, a upravnim poravnanjem - poravnanje zakljueno u upravnom postupku.

Izvrnost sudske i upravne odluke i javnobelenike isprave koja ima snagu izvrne isprave

lan 43

Sudska odluka koja glasi na davanje ili injenje postaje izvrna ako je postala pravnosnana i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze tee od kada je izvrni dunik primio sudsku odluku, ako zakonom nije drukije odreeno. Sudska odluka u kojoj je odreen uslov za ispunjenje obaveze postaje izvrna kad uslov nastupi.

Sudska odluka koja glasi na neinjenje ili trpljenje postaje izvrna kada postane pravnosnana, ako u njoj nije drukije odreeno.

Izvrnost upravne odluke ceni se prema pravilima upravnog postupka, a izvrnost javnobelenike isprave koja ima snagu izvrne isprave - prema zakonu kojim se ureuje javno belenitvo.

Reenje o izvrenju donosi se i kada sudska odluka nije postala pravnosnana ili upravna odluka konana, ako je zakonom odreeno da alba ili drugi pravni lek ne odlau njihovo izvrenje.

Potvrda o izvrnosti odluke

lan 44

Potvrdom o izvrnosti utvruje se da je odluka postala izvrna.

Na predlog stranke, ovu potvrdu izdaje sud ili drugi organ koji je doneo izvrnu ispravu u prvom stepenu, ili javni belenik tako to potvrdu stavlja na izvrnu ispravu.

Neosnovanu potvrdu o izvrnosti ukida reenjem sud ili drugi organ koji je izdao, ili javni belenik, na predlog stranke ili po slubenoj dunosti.

Izvrnost sudskog i upravnog poravnanja i javnobelenikog zapisnika o poravnanju

lan 45

Sudsko i upravno poravnanje i javnobeleniki zapisnik o poravnanju postaju izvrni kad dospe potraivanje iz poravnanja.

Dospelost se dokazuje zapisnikom o poravnanju ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Na izvrnost poravnanja primenjuju se odredbe o izvrnosti sudske i upravne odluke.

Izvrenje strane izvrne isprave

lan 46

Strana izvrna isprava izvrava se isto kao domaa, ako glasi na privatnopravno potraivanje i priznata je pred domaim sudom.

Izvrni poverilac moe podneti predlog za izvrenje strane izvrne isprave koja nije priznata pred domaim sudom.

U tom sluaju sud koji je nadlean da donese reenje o izvrenju odluuje o priznanju strane izvrne isprave kao o prethodnom pitanju.

Takvo reenje o izvrenju moe da se pobija albom i zbog toga to nisu bili ispunjeni zakonom odreeni uslovi za priznanje strane izvrne isprave.

Podobnost izvrne isprave za donoenje reenja o izvrenju

lan 47

Izvrna isprava podobna je da se na osnovu nje donese reenje o izvrenju ako sadri podatke o izvrnom poveriocu, izvrnom duniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze. Ako u izvrnoj ispravi nije odreen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvrne isprave izvrnom duniku.

Ako dospelost obaveze ne moe da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge, izvrni poverilac podnosi pismeni dokaz o tome da je izvrnom duniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.

Reenje o izvrenju moe se doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili javnobelenike isprave postao izvran, u odnosu na taj deo.

Prelaz potraivanja i obaveze

lan 48*

Izvrni postupak vodi se i na predlog i u korist lica koje kao izvrni poverilac nije oznaeno u izvrnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je potraivanje iz izvrne ili verodostojne isprave prelo na njega, a ako takav dokaz nije mogu - ako prelaz potraivanja dokae pravnosnanom ili konanom odlukom donetom u parninom, prekrajnom ili upravnom postupku.

Kad posle donoenja reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave potraivanje pree sa izvrnog poverioca na drugo lice, na predlog sticaoca zakljukom se utvruje da je on stupio na mesto izvrnog poverioca, ako prelaz dokae javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju i kad se izvrni postupak vodi prema licu koje u izvrnoj ili verodostojnoj ispravi nije oznaeno kao dunik, kao i kada posle donoenja reenja o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave obaveza izvrnog dunika pree na drugo lice, kao sticaoca obaveze.

Sticalac stupa u izvrni postupak u stanju u kome se nalazi u asu stupanja.

Uslovna i uzajamna obaveza

lan 49

Kada obaveza izvrnog dunika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvrnog poverioca ili od nastupanja uslova, reenje o izvrenju donosi se ako izvrni poverilac pismeno izjavi da je ispunio ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ili da je uslov nastupio.

Smatra se da je izvrni poverilac ispunio svoju obavezu ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ako je njen predmet poloio kod suda ili javnog izvritelja, ili je sa istim ciljem postupio na drugi pogodan nain.

Ako izvrni dunik navede u albi protiv reenja o izvrenju da izvrni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili da uslov nije nastupio, a meu strankama su sporne injenice, alba se odbija ako izvrni poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae da je ispunio ili obezbedio ispunjenje svoje obaveze ili da je uslov nastupio.

Ako alba izvrnog dunika bude usvojena, izvrni poverilac moe da pokrene parnini postupak radi utvrenja da je izvrnom ispravom ovlaen da trai bezuslovno ispunjenje obaveze izvrnog dunika.

Alternativna obaveza po izboru izvrnog dunika

lan 50

Ako izvrni dunik, prema izvrnoj ispravi, ima pravo izbora izmeu vie predmeta svoje obaveze, izvrni poverilac duan je da u predlogu za izvrenje naznai jedan predmet kojim se namiruje.

Pravo izbora izvrnog dunika traje dok izvrni poverilac u celini ili delimino ne primi predmet koji je naznaio u predlogu za izvrenje.

Fakultativno ovlaenje izvrnog dunika

lan 51

Izvrni dunik koji je u izvrnoj ispravi obavezan da ispuni nenovanu obavezu, uz pravo da se nje oslobodi plaanjem odreenog novanog iznosa ili injenjem navedenim u izvrnoj ispravi, moe da plati novani iznos ili da preduzme injenje dok izvrni poverilac delimino ne primi ispunjenje nenovane obaveze.

3. Verodostojna isprava

Vrste verodostojnih isprava

lan 52

Reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave donosi se radi namirenja novanog potraivanja.

Verodostojne isprave jesu:

1) menica i ek domaeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraivanja;

2) izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti o stanju na raunu zakonitog imaoca obveznica ili instrumenta trita novca (trezorski, blagajniki i komercijalni zapisi) i odluka o njihovom izdavanju;

3) raun domaeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvrni dunik obaveten o njegovoj obavezi;

4) izvod iz poslovnih knjiga o izvrenim komunalnim ili srodnim uslugama;

5) obraun ili izvod iz poslovnih knjiga za potraivanje takse za javni medijski servis;

6) javna isprava koja stvara izvrivu novanu obavezu;

7) bankarska garancija;

8) akreditiv;

9) overena izjava izvrnog dunika kojom ovlauje banku da s njegovog rauna prenese novana sredstava na raun izvrnog poverioca;

10) obraun kamate sa dokazom o osnovu dospelosti i visini potraivanja;

11) privremena ili okonana situacija o izvrenim graevinskim radovima;

12) obraun o nagradi i naknadi trokova advokata.

Podobnost verodostojne isprave za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave

lan 53

Verodostojna isprava podobna je da se na osnovu nje donese reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave ako sadri podatke o izvrnom poveriocu i izvrnom duniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvrnog dunika.

Ako dospelost obaveze ne moe da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvrni poverilac duan je da uz verodostojnu ispravu priloi pismeni dokaz da je izvrnom duniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.

Glava druga SREDSTVA I PREDMET IZVRENJA

Sredstva izvrenja

lan 54

Sredstva izvrenja su radnje kojima se namiruje potraivanje izvrnog poverioca.

Sredstva izvrenja radi namirenja novanog potraivanja jesu: prodaja nepokretnosti izvrnog dunika, prodaja pokretnih stvari izvrnog dunika, prenos novanog potraivanja izvrnog dunika, prenos zarade izvrnog dunika, prenos novanih sredstava s rauna izvrnog dunika kod banke, prenos sredstava sa tednog uloga ili tekueg rauna izvrnog dunika, prodaja finansijskih instrumenata izvrnog dunika, prodaja udela izvrnog dunika u privrednim subjektima i prenos potraivanja izvrnog dunika da mu se predaju ili isporue pokretne stvari ili preda nepokretnost.

Sredstva izvrenja radi ostvarivanja nenovanog potraivanja jesu: predaja pokretnih stvari izvrnog dunika, ispranjenje i predaja nepokretnosti izvrnog dunika, injenje, neinjenje ili trpljenje izvrnog dunika, predaja deteta i izvrenje drugih odluka u vezi s porodinim odnosima, vraanje zaposlenog na rad, deoba suvlasnike stvari i izdejstvovanje izjave volje.

Predmeti izvrenja

lan 55

Predmeti izvrenja su stvari i prava izvrnog dunika na kojima se sprovodi izvrenje.

Predmet izvrenja ne mogu biti stvari izvan prometa, objekti, oruje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije, niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvrenja.

Naelo srazmere

lan 56

Javni izvritelj duan je da prilikom izbora sredstva i predmeta izvrenja radi namirenja novanog potraivanja vodi rauna o srazmeri izmeu visine obaveze izvrnog dunika i sredstva i vrednosti predmeta izvrenja.

Vie sredstava i predmeta izvrenja

lan 57

U reenju o izvrenju radi namirenja novanog potraivanja odreuju se, po pravilu, sredstvo i predmet izvrenja koji su naznaeni u predlogu za izvrenje.

Ako je u predlogu za izvrenje naznaeno vie sredstava i predmeta izvrenja koja istovremeno treba da se sprovedu, u reenju o izvrenju odreuju se sva.

Ako je u reenju o izvrenju odreeno vie sredstava i predmeta izvrenja tako da se sledea sprovedu tek ako prethodna nisu dovoljna da se izvrni poverilac namiri, javni izvritelj moe zakljukom, na predlog izvrnog dunika, ograniiti izvrenje na samo neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se izvrni poverilac namiri.

Ako nisu dovoljni da se izvrni poverilac namiri, javni izvritelj zakljukom nalae sprovoenje izvrenja sledeim sredstvom i predmetom izvrenja.

Promena i dodavanje sredstva i predmeta izvrenja

lan 58

Ako namirenje nije mogue iz sredstava i predmeta izvrenja koji su ve odreeni, javni izvritelj moe, na predlog izvrnog poverioca, zakljukom promeniti sredstvo i predmet izvrenja ili odrediti da se izvrenje nastavi i drugim sredstvima i predmetima pored ve odreenih.

Javni izvritelj moe, na predlog izvrnog dunika, zakljukom da promeni ve odreeno sredstvo i predmet izvrenja, ako su sredstvo i predmet izvrenja koje je izvrni dunik predloio dovoljni da se izvrni poverilac namiri.

Glava trea PREDLOG ZA IZVRENJE I REENJE O IZVRENJU

1. Predlog za izvrenje

Predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave

lan 59

U predlogu za izvrenje naznaavaju se identifikacioni podaci o izvrnom poveriocu i izvrnom duniku (lan 30), izvrna isprava, potraivanje izvrnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili vie sredstava i predmeta izvrenja, i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.

Uz predlog za izvrenje prilae se izvrna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava odreena ovim zakonom, s tim to izvrna isprava mora da sadri potvrdu o izvrnosti.

Ali ako se predlog za izvrenje podnosi sudu koji je u prvom stepenu odluivao o potraivanju izvrnog poverioca, uz njega se ne prilae izvrna isprava, a i ako se priloi, ne mora da sadri potvrdu o izvrnosti.

Predlog za izvrenje podnosi se najmanje u etiri primerka.

Predlog za izvrenje na celokupnoj imovini izvrnog dunika

lan 60

Izvrni poverilac koji zahteva izvrenje radi namirenja novanog potraivanja nije duan da u predlogu za izvrenje naznai sredstvo i predmet izvrenja (izvrenje na celokupnoj imovini izvrnog dunika).

U tom sluaju, za odluivanje o predlogu za izvrenje mesno je nadlean sud na ijem podruju izvrni dunik ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite.

U reenju o izvrenju ne navode se sredstvo i predmet izvrenja, ve se izvrenje odreuje na celokupnoj imovini izvrnog dunika.

Predlog za donoenje reenja koje ima dejstvo reenja o izvrenju

lan 61

Kad je ovim zakonom odreeno da se u toku sprovoenja izvrenja na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima, radi predaje individualno odreenih pokretnih stvari, radi isporuke zamenjivih stvari i radi vraanja zaposlenog na rad moe doneti reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju (l. 295, 345, 346, 349, 350, 352. i 384) ono se donosi na predlog izvrnog poverioca.

Izvrni poverilac duan je da u predlogu zahteva da sud, odnosno javni izvritelj, reenjem obavee izvrnog dunika da u roku od osam dana od dana prijema reenja namiri potraivanje izvrnog poverioca i odredi sredstvo i predmet izvrenja ako potraivanje ne bude namireno u roku.

Sud, odnosno javni izvritelj, reenjem odbacuje predlog koji ne sadri zahtev da se izvrni dunik obavee da namiri potraivanje ili u kome nije naznaeno sredstvo i predmet izvrenja, bez prethodnog vraanja predloga na dopunu.

Protiv reenja o odbacivanju predloga dozvoljen je prigovor.

Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave

lan 62

U predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave naznaavaju se identifikacioni podaci o izvrnom poveriocu i izvrnom duniku (lan 30), verodostojna isprava, potraivanje izvrnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet, ili vie sredstava i predmeta izvrenja, i drugi podaci i isprave koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.

Predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave sadri i zahtev da sud obavee izvrnog dunika da namiri novano potraivanje izvrnog poverioca s odmerenim trokovima postupka u roku od osam dana, a u meninim sporovima u roku od pet dana od dana dostavljanja reenja, i zahtev da se odredi izvrenje radi namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca i trokova postupka.

Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu. Stranu verodostojnu ispravu sudski prevodilac prethodno prevodi na jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

Ako su stranke zakljuile sporazum o mesnoj nadlenosti, izvrni poverilac moe traiti u predlogu za izvrenje da se, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred sudom koji je nadlean po sporazumu o mesnoj nadlenosti. Izvrni poverilac duan je da uz predlog priloi sporazum o mesnoj nadlenosti.

Naznaivanje javnog izvritelja

lan 63

Izvrni poverilac duan je da u predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave naznai konkretno odreenog i mesno nadlenog javnog izvritelja da sprovede izvrenje.

Rok za odluivanje o predlogu za izvrenje i odluke o predlogu

lan 64

O predlogu za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave sud odluuje u roku od osam dana od dana prijema predloga.

Sud donosi reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ili reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave.

Sud otpravlja reenje u roku od tri radna dana od dana donoenja.

Povlaenje predloga za izvrenje

lan 65

Izvrni poverilac moe u toku celog izvrnog postupka, pa i posle pravnosnanosti reenja o izvrenju, da povue predlog za izvrenje bez pristanka izvrnog dunika.

U tom sluaju izvrni postupak se obustavlja.

Izvrni poverilac moe ponovo da podnese predlog za izvrenje.

2. Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave

Sadrina reenja o izvrenju

lan 66

U reenju o izvrenju navode se sud, izvrni poverilac i izvrni dunik s identifikacionim podacima (lan 30), izvrna isprava, potraivanje izvrnog poverioca, sredstva i predmeti izvrenja, uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka i drugi podaci koji su potrebni za sprovoenje izvrenja.

Ako izvrni poverilac u predlogu za izvrenje nije naznaio sredstvo i predmet izvrenja javni izvritelj, bez predloga izvrnog poverioca, donosi zakljuak kojim posle identifikovanja imovine izvrnog dunika odreuje sredstvo i predmet izvrenja.

Sadrina reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave

lan 67

U reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvrni dunik da u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, a u meninim i ekovnim sporovima u roku od pet dana, namiri novano potraivanje izvrnog poverioca sa odmerenim trokovima postupka.

Istim reenjem odreuju se i sredstvo i predmet izvrenja radi namirenja novanog potraivanja izvrnog poverioca i trokova postupka.

Odreivanje javnog izvritelja i izuzee

lan 68

U reenju o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave odreuje se da izvrenje sprovodi javni izvritelj koga je izvrni poverilac naznaio u predlogu za izvrenje. Protiv odreivanja javnog izvritelja alba, odnosno prigovor dozvoljeni su samo ako javni izvritelj nije mesno nadlean.

Izvrni dunik moe zahtevati izuzee javnog izvritelja do okonanja izvrnog postupka. O zahtevu za izuzee odluuje sud reenjem u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

Ako usvoji zahtev za izuzee javnog izvritelja, sud odmah poziva izvrnog poverioca da u roku od pet dana naznai drugog javnog izvritelja, inae se izvrni postupak obustavlja.

Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva za izuzee javnog izvritelja dozvoljen je prigovor.

Zahtev za izuzee javnog izvritelja ne odlae izvrenje ili obezbeenje.

Spreenost javnog izvritelja da sprovede izvrenje

lan 69

Javni izvritelj moe obavestiti sud da je spreen da prihvati sprovoenje izvrenja, u roku od pet dana od dana prijema reenja koje treba da izvri.

Sud odmah prosleuje obavetenje izvrnom poveriocu i poziva ga da u odreenom roku naznai drugog javnog izvritelja, inae se izvrni postupak obustavlja.

Ako izvrni poverilac blagovremeno naznai drugog javnog izvritelja, sud donosi reenje kojim u tom pogledu menja reenje o izvrenju.

Protiv tog reenja dozvoljen je prigovor, ali samo ako drugi javni izvritelj nije mesno nadlean.

Ko i kome dostavlja reenje o izvrenju

lan 70

Reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave dostavlja se javnom izvritelju, sa kopijom isprava potrebnih da sprovede izvrenje, koji reenje dalje dostavlja izvrnom poveriocu i izvrnom duniku.

Reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne ili verodostojne isprave dostavlja sud, samo izvrnom poveriocu.

Reenje o izvrenju koje se, osim strankama, dostavlja i drugima (duniku izvrnog dunika, organizaciji za prinudnu naplatu, Centralnom registru hartija od vrednosti i sl.) dostavlja javni izvritelj.

Ako je sud iskljuivo nadlean za izvrenje, reenje o izvrenju svima njima dostavlja sud.

Nenadlenost suda da sprovede izvrenje

lan 71

Ako sud koji je doneo reenje o izvrenju nije nadlean da sprovede izvrenje, a sud je iskljuivo nadlean za izvrenje, sud upuuje reenje o izvrenju i spise predmeta sudu koji je za to nadlean i koji dostavlja strankama reenje o izvrenju i sprovodi izvrenje.

3. Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju

lan 72

U reenju koje ima dejstvo reenja o izvrenju sud ili javni izvritelj, obavezuje izvrnog dunika da u roku od osam dana od dana prijema reenja namiri potraivanje izvrnog poverioca i odreuje sredstvo i predmet izvrenja ako izvrni dunik ne namiri potraivanje u roku.

Na ostale sastojke reenja shodno se primenjuju odredbe o sadrini reenja o izvrenju (lan 66. stav 1).

Reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju izvrava sud ili javni izvritelj, zavisno od toga ko sprovodi izvrenje reenja o izvrenju povodom koga je doneto reenje koje ima dejstvo reenja o izvrenju.

Protiv reenja koje ima dejstvo reenja o izvrenju dozvoljen je prigovor.

Na prigovor se shodno primenjuju odredbe o albi protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju albe na odgovor.

Glava etvrta ALBA

1. alba protiv reenja donetog o predlogu za izvrenje na osnovu izvrne isprave

lan 73

Izvrni dunik moe da pobija albom reenje o izvrenju.

Izvrni poverilac moe albom da pobija reenje o odbacivanju predloga za izvrenje ili reenje o odbijanju predloga za izvrenje ili reenje o izvrenju kojim je prekoraen njegov zahtev.

Ako se pobija samo deo reenja o izvrenju kojim su odmereni trokovi izvrnog postupka, ini se to prigovorom.

2. alba izvrnog dunika protiv reenja o izvrenju

Razlozi za pobijanje reenja o izvrenju

lan 74

Izvrni dunik moe albom da pobija reenje o izvrenju iz sledeih razloga koji spreavaju sprovoenje izvrenja:

1) ako isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju nema svojstvo izvrne isprave;

2) ako je izvrna isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju ponitena, ukinuta, preinaena, stavljena van snage ili nije izvrna;

3) ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeleniki zapisnik o poravnanju na osnovu kojih je doneto reenje o izvrenju poniteni ili na drugi nain stavljeni van snage;

4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvrnog dunika;

5) ako obaveza izvrnog dunika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvrnog poverioca ili od nastupanja uslova, a izvrni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili uslov nije nastupio;

6) ako je potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastala u vreme kada izvrni dunik vie nije mogao da je istakne u postupku iz koga potie izvrna isprava ili posle zakljuenja sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobelenikog zapisnika o poravnanju;

7) ako potraivanje nije prelo na izvrnog poverioca ili ako obaveza nije prela na izvrnog dunika;

8) ako je protekao rok u kome moe da se zahteva izvrenje;

9) ako je izvrenje odreeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od izvrenja ili na kojima je izvrenje ogranieno;

10) ako je potraivanje koje je dosueno u izvrnoj ispravi zastarelo;

11) ako je u reenju o izvrenju odreen mesno nenadlean javni izvritelj.

Sadrina albe izvrnog dunika

lan 75

Izvrni dunik duan je da u albi navede razloge zbog kojih pobija reenje o izvrenju, injenice i dokaze kojima potkrepljuje razloge za pobijanje reenja o izvrenju i da priloi sve pismene dokaze na koje se poziva u albi.

U suprotnom, alba se reenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vraanja na dopunu.

Postupanje prvostepenog suda po albi izvrnog dunika

lan 76

alba se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo reenje o izvrenju.

Prvostepeni sud reenjem odbacuje albu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena, u roku od pet dana od dana prijema albe i reenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Protiv reenja o odbacivanju albe izvrni dunik ima pravo na albu u roku od tri dana od dana prijema reenja.

Ako izvrni dunik podnese albu protiv reenja o odbacivanju albe, prvostepeni sud je dostavlja drugostepenom sudu narednog radnog dana od njenog prijema. Ako drugostepeni sud usvoji albu protiv reenja o odbacivanju albe, on dostavlja albu protiv reenja o izvrenju na odgovor izvrnom poveriocu (lan 78) i potom odluuje o njoj (lan 79).

Kopija spisa predmeta uvek ostaje prvostepenom sudu.

Dostavljanje albe protiv reenja o izvrenju na odgovor

lan 77

Prvostepeni sud koji ne odbaci albu protiv reenja o izvrenju dostavlja albu na odgovor izvrnom poveriocu, u roku od pet dana od dana prijema albe.

Rok za odgovor na albu jeste osam dana od dostavljanja albe izvrnom poveriocu.

Odluivanje drugostepenog suda o albi izvrnog dunika

lan 78

Prvostepeni sud dostavlja albu, odgovor na albu i spise predmeta drugostepenom sudu narednog radnog dana od prijema odgovora na albu ili isteka roka za odgovor na albu.

Kopija spisa predmeta ostaje prvostepenom sudu.

Drugostepeni sud ispituje prvostepeno reenje u granicama razloga navedenih u albi, pazei po slubenoj dunosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadlean za donoenje reenja o izvrenju, na stvarnu i mesnu nadlenost suda, da li isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju ima svojstvo izvrne isprave, da li je protekao rok u kome moe da se zahteva izvrenje i da li je izvrenje odreeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.

Ako u albi protiv reenja o izvrenju budu navedene povrede postupka na koje sud ne pazi po slubenoj dunosti (stav 3. ovog lana), drugostepeni sud duan je da oceni da li su one zaista i uticale na zakonitost i pravilnost reenja o izvrenju.

Odluke o albi

lan 79

Drugostepeni sud reenjem odbacuje, usvaja ili odbija albu u roku od 15 dana od dana prijema albe, odgovora na albu i spisa predmeta i reenje otpravlja u naredna tri radna dana od donoenja.

Ako je drugostepeni sud dostavio albu na odgovor, rok za odluivanje o albi je 30 dana.

Sud je duan da usvoji albu ako izvrni dunik pravnosnanom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom dokae postojanje razloga koji spreava sprovoenje izvrenja.

Posledice usvajanja albe

lan 80

Reenjem o usvajanju albe obustavlja se izvrni postupak, preinaava prvostepeno reenje o izvrenju i odbija predlog za izvrenje, ili se ukida prvostepeno reenje o izvrenju i odbacuje predlog za izvrenje. Izvrni postupak se ne obustavlja ako se prvostepeni sud oglaava stvarno ili mesno nenadlenim, ve se spisi predmeta ustupaju nadlenom sudu.

Ako je sprovoenje izvrenja poelo, pored obustave izvrnog postupka ukidaju se i sve sprovedene izvrne radnje, ali ako je alba usvojena zbog stvarne ili mesne nenadlenosti prvostepenog suda, samo sud kome su ustupljeni spisi predmeta moe da ukine sprovedene izvrne radnje ako je to potrebno radi pravilnog voenja izvrnog postupka.

Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja

lan 81

Ako se reenje o odbijanju albe zasniva na injenicama koje su meu strankama sporne i koje se odnose na samo potraivanje, izvrni dunik moe u roku od 30 dana od dana dostavljanja reenja o odbijanju albe da pokrene parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja.

Tuba ne odlae izvrenje.

Parnini postupak ima prvenstvo u odluivanju i hitan je.

Nezavisno od oznaene vrednosti predmeta spora, primenjuju se odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se ureuje parnini postupak, a revizija nije dozvoljena.

Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvrenja, javni izvritelj, na predlog izvrnog dunika, obustavlja izvrni postupak i ukida reenje o izvrenju i sve sprovedene radnje.

Ako je izvrenje okonano tako to je izvrni poverilac namiren, a glavna rasprava pred prvostepenim sudom nije jo zakljuena, izvrni dunik kao tuilac ima pravo da preinai tubu i bez pristanka izvrnog poverioca i da zahteva da sud obavee izvrnog poverioca kao tuenog da mu da vrati ono to je primio izvrenjem i naknadi trokove izvrnog postupka.

3. alba protiv ostalih reenja suda i reenja javnog izvritelja

Odluivanje o albi

lan 82

O albi protiv ostalih reenja suda odluuje drugostepeni sud.

O albi protiv reenja javnog izvritelja odluuje drugostepeni sud koji je mesno nadlean da odluuje o albi protiv reenja o izvrenju.

alilac je duan da navede u albi sve razloge zbog kojih pobija reenje i injenice i dokaze na kojima zasniva albu.

U suprotnom, alba se reenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vraanja na dopunu.

Podnoenje albe i dunosti prvostepenog suda i javnog izvritelja

lan 83

alba se podnosi prvostepenom sudu ili javnom izvritelju ako se pobija njegovo reenje.

alba moe da se dostavi na odgovor, a rok za odgovor je osam dana od dostavljanja albe.

Na postupanje prvostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o postupanju prvostepenog suda po albi protiv reenja o izvrenju (lan 76).

Javni izvritelj ije se reenje pobija albom zadrava kopiju spisa predmeta za sebe.

Postupanje drugostepenog suda

lan 84

Drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadlean da donese reenje, i na stvarnu i mesnu nadlenost suda.

Drugostepeni sud je duan da oceni da li su povrede postupka koje su navedene u albi zaista i uticale na zakonitost i pravilnost reenja samo ako se pobija reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu izvrne isprave.

U svemu ostalom, na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o albi protiv reenja o izvrenju (l. 78-80).

4. Prigovor i alba protiv reenja o predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave

a) Osnovne odredbe, prigovor i alba

lan 85

Izvrni dunik moe prigovorom da pobija reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, a izvrni poverilac reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave.

Stranke prigovorom mogu da pobijaju i samo deo reenja kojim su odmereni trokovi postupka.

Stranke mogu albom da pobijaju reenje koje je doneto o prigovoru, izuzev kada su pobijale samo deo reenja kojim su odmereni trokovi postupka, u kom sluaju alba nije dozvoljena.

Na prigovor i albu izvrnog poverioca i na postupak po njima shodno se primenjuju odredbe o prigovoru i albi izvrnog dunika.

b) Prigovor i alba izvrnog dunika

Osnovne odredbe

lan 86

Izvrni dunik podnosi prigovor i albu sudiji pojedincu koji je doneo reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave.

O prigovoru odluuje vee suda, a o albi drugostepeni sud.

Prigovor i alba izvrnog dunika odlau izvrenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave do pravnosnanosti, izuzev ako je doneto na osnovu menice.

Ako izvrni dunik ne podnese prigovor, sudija pojedinac u roku od tri radna dana od isteka roka za prigovor dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

Rok za odluivanje o prigovoru i albi i o emu sud vodi rauna po slubenoj dunosti

lan 87

Vee je duno da odlui o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija pojedinac dostavi prigovor i spise predmeta, a drugostepeni sud da odlui o albi u roku od 15 dana od dana prijema albe, reenja vea i spisa predmeta.

Vee i drugostepeni sud ispituju reenje u granicama razloga navedenih u prigovoru ili albi, a paze po slubenoj dunosti na primenu materijalnog prava, da li je sud nadlean za donoenje reenja, na stvarnu i mesnu nadlenost prvostepenog suda, da li isprava na osnovu koje je doneto reenje ima svojstvo verodostojne isprave i da li je izvrenje odreeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.

Reenje doneto o prigovoru i albi otpravlja se u roku od tri radna dana od dana donoenja.

Obim ispitivanja reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave

lan 88

Ako izvrni dunik pobija samo deo reenja u kome je obavezan da namiri novano potraivanje ili samo deo reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja, ispituje se samo deo reenja koji se pobija.

Ako se reenje pobija u celini, najpre se ispituje zakonitost i pravilnost dela reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.

Ako u prigovoru nije oznaeno koji se deo reenja pobija, ispituje se samo deo reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja.

v) Pobijanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave samo u delu u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje

Razlozi za pobijanje i sadrina prigovora

lan 89

Deo reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje moe da se pobija samo ako potraivanje iz verodostojne isprave nije nastalo ili nije dospelo, ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadraj, ako je obaveza iz verodostojne isprave ispunjena ili na drugi nain prestala da postoji ili ako je potraivanje zastarelo.

Izvrni dunik duan je da u prigovoru navede razloge zbog kojih reenje pobija i injenice i priloi dokaze na kojima zasniva prigovor, inae se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraanja na dopunu.

Izvrni dunik moe da priloi iskljuivo pismene dokaze.

Izvrni dunik nije duan da priloi dokaz da obaveza iz verodostojne isprave nije nastala.

Postupanje sudije pojedinca po prigovoru

lan 90

Sudija pojedinac nije ovlaen da odbaci prigovor koji nije blagovremen, potpun ili dozvoljen.

Ako izvrni dunik pobija reenje zato to obaveza iz verodostojne isprave nije nastala, sudija pojedinac narednog radnog dana od prijema prigovora dostavlja prigovor izvrnom poveriocu, koji moe da u roku od pet dana odgovori na prigovor.

Dostavljanje prigovora, reenja i spisa predmeta veu

lan 91

Sudija pojedinac dostavlja veu prigovor, reenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.

Ako izvrni dunik nije podneo prigovor zato to obaveza iz verodostojne isprave nije nastala ve iz drugog razloga, sudija pojedinac duan je da prigovor, reenje i spise predmeta dostavi veu narednog radnog dana od prijema prigovora.

Postupanje vea

lan 92

Vee odbacuje prigovor koji nije blagovremen, potpun ili dozvoljen, u roku od pet dana od dana prijema prigovora, reenja i spisa predmeta, i to reenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana.

Protiv reenja vea o odbacivanju prigovora izvrni dunik ima pravo na albu u roku od tri dana od dana prijema reenja, inae sudija pojedinac odmah posle isteka roka za albu dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

Vee usvaja ili odbija prigovor u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje uinio verovatnijim i u zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima pazi po slubenoj dunosti.

Posledice odbijanja i usvajanja prigovora

lan 93

Ako vee odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnanosti reenja dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

Ako usvoji prigovor, vee stavlja van snage deo reenja kojim su odreeni sredstvo i predmet izvrenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnanosti reenja o usvajanju prigovora postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadlean, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadlenom sudu.

alba protiv reenja vea

lan 94

Protiv reenja vea o odbijanju prigovora izvrni dunik ima pravo na albu, a izvrni poverilac ima pravo na albu protiv reenja vea o usvajanju prigovora.

Ako izvrni dunik ne podnese albu, sudija pojedinac u roku od tri radna dana od isteka roka za albu dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

Postupanje sudije pojedinca po albi

lan 95

Sudija pojedinac nije ovlaen da odbaci albu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena.

On je duan da albu, reenje vea i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu narednog radnog dana od dana prijema albe.

Postupanje drugostepenog suda i preinaenje od drugostepenog suda

lan 96

Drugostepeni sud odbacuje albu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena u roku od pet dana od dana prijema albe, reenja vea i spisa predmeta i to reenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Sudija pojedinac u tom sluaju odmah dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

Isto vai i ako drugostepeni sud odbije albu protiv reenja vea o odbacivanju prigovora.

Ako drugostepeni sud usvoji albu protiv reenja vea o odbacivanju prigovora, on odmah odluuje o albi protiv reenja vea o odbijanju prigovora.

U sluaju da drugostepeni sud preinai reenje vea doneto o prigovoru, shodno se primenjuju odredbe o posledicama odbijanja ili usvajanja prigovora (lan 93).

g) Pobijanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave samo u delu u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja

Sadrina prigovora izvrnog dunika

lan 97

Izvrni dunik duan je da u prigovoru kojim pobija samo deo reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja navede razloge zbog kojih reenje pobija i injenice i dokaze na kojima zasniva prigovor, inae se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraanja na dopunu.

Postupanje sudije pojedinca po prigovoru

lan 98

Na zabranu sudiji pojedincu da odbaci prigovor i na dostavljanje prigovora, reenja i spisa predmeta veu primenjuju se odredbe o zabrani sudiji pojedincu da odbaci prigovor (lan 90. stav 1) i shodno primenjuju odredbe o dostavljanju prigovora, reenja i spisa predmeta veu (lan 91. stav 2) koje vae kada se pobija samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.

Sudija pojedinac ne dostavlja prigovor izvrnom poveriocu na odgovor.

Posledice odbijanja ili usvajanja prigovora

lan 99

Ako vee odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnanosti reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

Ako vee usvoji prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnanosti reenja o usvajanju prigovora obavetava izvrnog poverioca da je deo reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje postao izvrna isprava na osnovu koje moe ponovo da se zahteva izvrenje, u istom ili drugom postupku.

alba protiv reenja vea i postupanje sudije pojedinca po albi

lan 100

Na pravo na albu protiv reenja vea i na postupanje sudije pojedinca po albi shodno se primenjuju odredbe o albi protiv reenja vea (lan 94) i o postupanju sudije pojedinca po albi (lan 95) koje vae kada se pobija samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.

Postupanje drugostepenog suda i preinaenje od drugostepenog suda

lan 101

Ako drugostepeni sud preinai reenje vea doneto po prigovoru, shodno se primenjuju odredbe o posledicama usvajanja ili odbijanja prigovora (lan 99).

U svemu ostalom na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o postupanju drugostepenog suda (lan 96) koje vae kada se pobija samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.

d) Pobijanje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u celini

Sadrina prigovora

lan 102

Izvrni dunik duan je da u prigovoru kojim u celini pobija reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave navede razloge zbog kojih reenje pobija i injenice i da navede, odnosno priloi dokaze na kojima zasniva prigovor, kako u pogledu dela reenja u kome je obavezan da namiri novano potraivanje (lan 89), tako i u pogledu dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja.

U suprotnom, prigovor se odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraanja na dopunu.

Postupanje sudije pojedinca po prigovoru

lan 103

Na postupanje sudije pojedinca po prigovoru i na dostavljanje prigovora, reenja i spisa predmeta veu shodno se primenjuju odredbe o postupanju sudije pojedinca po prigovoru (lan 90) i o dostavljanju prigovora, reenja i spisa predmeta veu (lan 91) koje vae kada se pobija samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.

Redosled ispitivanja reenja i odluke vea

lan 104

Vee najpre ispituje zakonitost i pravilnosti dela reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i, ako utvrdi da je on zakonit i pravilan, ispituje zakonitost i pravilnost dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja.

Potom vee, u zavisnosti od toga ko je svoje tvrdnje uinio verovatnijim i u zavisnosti od ocene razloga navedenih u prigovoru i razloga o kojima pazi po slubenoj dunosti, donosi:

1) reenje o odbijanju prigovora u celini - ako utvrdi da su oba dela reenja zakonita i pravilna;

2) reenje o usvajanju prigovora u celini - ako utvrdi da deo reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje nije zakonit ili pravilan;

3) reenje o odbijanju prigovora protiv dela reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja - ako utvrdi da je prvi deo reenja zakonit i pravilan, a drugi nije.

Posledice usvajanja i odbijanja prigovora

lan 105

Ako vee u celini odbije prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnanosti reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

Ako u celini usvoji prigovor, vee stavlja van snage deo reenja kojim su odreeni sredstvo i predmet izvrenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnanosti reenja o usvajanju prigovora u celini postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadlean, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadlenom sudu.

Posle pravnosnanosti reenja o odbijanju prigovora protiv dela reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja, sudija pojedinac odmah obavetava izvrnog poverioca da je deo reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje postao izvrna isprava na osnovu koje moe ponovo da se zahteva izvrenje, u istom ili drugom postupku.

alba protiv reenja vea i postupanje sudije pojedinca po albi

lan 106

Na pravo na albu protiv reenja vea i na postupanje sudije pojedinca po albi shodno se primenjuju odredbe o albi protiv reenja vea (lan 94) i o postupanju sudije pojedinca po albi (lan 95) koje vae kada se pobija samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje.

Preinaenje od drugostepenog suda

lan 107

Ako drugostepeni sud preinai reenje vea kojim se u celini odbija ili usvaja prigovor primenjuju se odredbe o posledicama usvajanja i odbijanja prigovora u celini (lan 105. st. 1. i 2).

Ako drugostepeni sud preinai reenje o odbijanju prigovora protiv dela reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja tako da usvoji prigovor protiv prvog dela reenja, primenjuju se odredbe o posledicama usvajanja prigovora u celini (lan 105. stav 2).

Ako drugostepeni sud preinai reenje o odbijanju prigovora protiv dela reenja u kome je izvrni dunik obavezan da namiri novano potraivanje i o istovremenom usvajanju prigovora protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja tako da odbije prigovor protiv dela reenja u kome su odreeni sredstvo i predmet izvrenja, sudija pojedinac odmah dostavlja spise predmeta javnom izvritelju da sprovede izvrenje.

5. Prigovor treeg lica

Pretpostavke za prigovor i sadrina prigovora

lan 108

Tree lice koje tvrdi da na predmetu izvrenja ima neko pravo koje spreava izvrenje moe javnom izvritelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvrenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.

Prigovor treeg lica moe da se podnese do okonanja izvrnog postupka.

Tree lice duno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloi isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inae se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraanja na dopunu.

Prigovor se dostavlja izvrnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice proputanja (lan 109. stav 1), a dostavlja se i izvrnom duniku.

Odluke o prigovoru treeg lica

lan 109

Ako se izvrni poverilac blagovremeno ne izjasni o prigovoru ili ne ospori prigovor ili ako tree lice dokae prigovor pravnosnanom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom prigovor se reenjem usvaja, a izvrni postupak se u pogledu predmeta izvrenja obustavlja uz ukidanje reenja o izvrenju i svih sprovedenih radnji.

U ostalim sluajevima, prigovor se reenjem odbija.

Pravni lekovi

lan 110

Protiv reenja o odbacivanju ili usvajanju prigovora dozvoljen je prigovor.

Protiv reenja o odbijanju prigovora alba nije dozvoljena.

Ako usvoji prigovor protiv reenja o odbacivanju prigovora, vee odmah odluuje o osnovanosti prigovora.

Parnini postupak za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja

lan 111

Tree lice moe u roku od 30 dana od dana prijema pravnosnanog reenja o odbijanju prigovora da pokrene parnini postupak protiv izvrnog poverioca radi utvrenja da je izvrenje na predmetu nedozvoljeno.

Pokretanje parninog postupka ne odlae izvrenje.

Izvrni dunik koji osporava pravo treeg lica mora da bude obuhvaen tubom.

Na parnini postupak primenjuju se odredbe o parninom postupku za utvrivanje nedozvoljenosti izvrenja (lan 81).

Ako izvrni postupak nije jo okonan, a sud je pravnosnanom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvrenja na predmetu, javni izvritelj, na predlog treeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvrni postupak i ukida reenje o izvrenju i sve sprovedene radnje.

Kada ne moe da se zahteva da se izvrenje utvrdi nedozvoljenim

lan 112

Suvlasnik iji udeo na pokretnoj stvari ne prelazi polovinu njene vrednosti ne moe zahtevati da se izvrenje na stvari u pogledu njegovog udela proglasi nedozvoljenim.

Iz iznosa koji se dobije prodajom stvari on ima pravo da zahteva isplatu dela cene koji je srazmeran njegovom udelu pre svih drugih lica koja imaju pravo na namirenje i pre namirenja trokova izvrnog postupka, ili pravo da zahteva da mu se stvar ustupi ako poloi jemstvo u visini udela izvrnog dunika na stvari.

Ako je njegov udeo na stvari osporen, moe da podnese tubu protiv izvrnog poverioca radi utvrenja postojanja njegovog udela.

Glava peta PROTIVIZVRENJE

Predlog za protivizvrenje

lan 113

Izvrni dunik moe, kada je izvrenje ve okonano, podneti sudu predlog za protivizvrenje.

U predlogu za protivizvrenje sadran je zahtev da sud donese reenje kojim obavezuje izvrnog poverioca da vrati izvrnom duniku ono to je primio izvrenjem u roku od osam dana i odredi sredstvo i predlog izvrenja ako izvrni poverilac ne vrati to je primio u roku.

Nadleni sud

lan 114

Predlog za protivizvrenje podnosi se sudu koji je mesno nadlean da izvrnom duniku prinudno vrati ono to je izvrni poverilac primio.

Isti sud i odluuje o predlogu.

Sud reenjem odbacuje predlog za protivizvrenje koji ne sadri zahtev da se izvrni poverilac obavee da vrati ono to je primio ili u kome nisu naznaeni sredstvo i predmet izvrenja, bez prethodnog vraanja predloga na dopunu.

Razlozi za protivizvrenje

lan 115

Predlog za protivizvrenje podnosi se ako je:

1) izvrna isprava pravnosnano ili konano ukinuta, preinaena, ponitena, stavljena van snage ili je na drugi nain utvreno da nema dejstvo - u roku od 30 dana od kada je izvrni dunik primio odluku o tome;

2) u toku izvrnog postupka izvrni dunik dobrovoljno namirio potraivanje izvrnog poverioca mimo suda tako da je izvrni poverilac dvostruko namiren - u roku od 30 dana od okonanja izvrnog postupka;

3) reenje o izvrenju ukinuto ili preinaeno tako da je predlog za izvrenje odbaen ili odbijen - u roku od 30 dana od kada je izvrni dunik primio odluku;

4) pravnosnanom sudskom odlukom utvrena nedozvoljenost izvrenja - u roku od 30 dana od kada je izvrni dunik primio odluku;

5) izvrni poverilac primio vie od svog potraivanja ili ako pri izvrenju na zaradi i drugim stalnim novanim primanjima nisu potovane odredbe o ogranienju izvrenja - u roku od 30 dana od okonanja izvrnog postupka.

Izvrni dunik ne moe da ostvaruje potraivanje u parninom postupku dok ne istekne rok u kome moe da predloi protivizvrenje.

Postupak po predlogu za protivizvrenje

lan 116

Predlog za protivizvrenje dostavlja se izvrnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice proputanja.

Ako se izvrni poverilac blagovremeno ne izjasni o predlogu ili predlog ne ospori, predlog se usvaja.

Blagovremeno osporeni predlog usvaja se ili odbija, u zavisnosti od okolnosti.

Sadrina reenja o usvajanju predloga za protivizvrenje i alba

lan 117

U reenju o usvajanju predloga za protivizvrenje sud obavezuje izvrnog poverioca da vrati izvrnom duniku ono to je primio izvrenjem u roku od osam dana i odreuje sredstvo i predlog izvrenja ako izvrni poverilac ne vrati to je primio u roku.

alba kojom izvrni poverilac pobija celo reenje ili deo reenja kojim je obavezan da izvrnom duniku vrati to je primio odlae izvrenje dela reenja kojim se odreuju sredstvo i predmet izvrenja samo ako izvrni poverilac uz albu poloi jemstvo u visini potraivanja izvrnog dunika.

alba kojom se pobija samo deo reenja kojim se odreuju sredstvo i predmet izvrenja ne odlae izvrenje reenja kojim se usvaja predlog za protivizvrenje.

U svemu ostalom, na albu protiv usvajanja predloga za protivizvrenje shodno se primenjuju odredbe o albi protiv reenja o izvrenju, izuzev odredaba o obaveznom dostavljanju albe na odgovor.

Nemogunost protivizvrenja

lan 118

Predlog za protivizvrenje odbija se ako su na predmetu nastupile takve stvarne ili pravne promene da vraanje predmeta vie nije mogue.

Izvrni dunik moe u tom sluaju svoje pravo odmah da ostvaruje u parninom postupku.

Shodna primena na tree lice

lan 119

Predlog za protivizvrenje moe podneti i tree lice, ako je izvrenje sprovedeno na predmetu na kome je pravnosnanom sudskom odlukom utvrena nedozvoljenost izvrenja, u roku od 30 dana od kada je tree lice primilo odluku.

U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe o protivizvrenju na predlog izvrnog dunika.

Glava esta ODLAGANJE IZVRENJA

Odlaganje na predlog izvrnog poverioca

lan 120

Na predlog izvrnog poverioca, javni izvritelj reenjem protiv koga alba nije dozvoljena, odlae izvrenje koje nije jo poelo.

Ako je sprovoenje izvrenja poelo, a izvrni dunik se usprotivi odlaganju u ostavljenom roku, javni izvritelj odbija predlog izvrnog poverioca.

Ako izvrenje moe da se zahteva samo u odreenom roku, izvrni poverilac moe predloiti odlaganje samo dok taj rok ne istekne, inae javni izvritelj odbacuje predlog.

Protiv reenja o odbacivanju ili odbijanju predloga izvrnog poverioca alba nije dozvoljena.

Sporazum stranaka o odlaganju

lan 121

Ako se stranka saglasi s odlaganjem predloenim od protivne stranke ili ako se stranke saglase s odlaganjem koje je predloilo tree lice, reenjem se utvruje da je izvrenje odloeno sporazumom stranaka.

Reenje se u tom sluaju donosi bez ispitivanja razloga za odlaganje.

Ako odlaganje predloi izvrni dunik ili tree lice, sporazum je mogu do pravnosnanosti reenja o predlogu za odlaganje.

Ako je izvrenje odloeno sporazumom stranaka, vreme na koje je odloeno izvrenje ne rauna se u trajanje postupka u pogledu zatite prava na suenje u razumnom roku.

Protiv reenja o odlaganju sporazumom stranaka alba nije dozvoljena.

Odlaganje izvrenja na predlog izvrnog dunika

lan 122

Izvrni dunik moe jednom u toku izvrnog postupka da predloi javnom izvritelju da se odloi izvrenje.

Izvrenje moe u tom sluaju da se odloi ako izvrni dunik uini verovatnim da bi usled izvrenja pretrpeo nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu, koja je vea od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvrni poverilac, i ako odlaganje opravdavaju naroiti razlozi koje izvrni dunik dokae javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Na predlog izvrnog poverioca, koji je mogu do donoenja reenja o predlogu izvrnog dunika, javni izvritelj uslovljava odlaganje polaganjem jemstva od strane izvrnog dunika, izuzev ako bi polaganje jemstva dovelo izvrnog dunika ili lanove njegove porodice u teku oskudicu.

Smatra se da je predlog za odlaganje povuen ako izvrni dunik ne poloi jemstvo u roku koji je odredio javni izvritelj.

Odlaganje na predlog treeg lica

lan 123

Na predlog treeg lica koje je podnelo prigovor da se izvrenje na nekom predmetu izvrenja proglasi nedozvoljenim, javni izvritelj odlae izvrenje, samo jednom u toku izvrnog postupka, ako tree lice dokazuje svoje pravo pravnosnanom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Rok za odluivanje i prigovor

lan 124

Javni izvritelj duan da reenje o predlogu za odlaganje izvrnog dunika ili treeg lica donese u roku od pet dana od njegovog prijema i da reenje otpravi u roku od tri radna dana od dana donoenja.

Protiv reenja donetog o predlogu za odlaganje izvrnog dunika ili treeg lica dozvoljen je prigovor.

Dejstvo odlaganja izvrenja

lan 125

Reenje o odlaganju izvrenja proizvodi dejstvo od donoenja.

Dok traje odlaganje ne preduzimaju se radnje kojima se sprovodi izvrenje.

Izuzetno, posle donoenja reenja o odlaganju u postupku namirenja novanog potraivanja preduzimaju se radnje na osnovu kojih izvrni poverilac stie zalono pravo ili pravo namirenja na predmetu izvrenja, i procenjuje vrednost predmeta izvrenja.

Vreme na koje se odlae izvrenje

lan 126

Odlaganje na predlog izvrnog poverioca traje koliko je izvrni poverilac predloio. Ako izvrenje moe da se zahteva samo u odreenom roku, odlaganje traje dok rok ne istekne.

Kada je izvrenje odloeno na predlog izvrnog dunika, trajanje odlaganja odreuje javni izvritelj u zavisnosti od okolnosti.

Nastavljanje odloenog izvrenja

lan 127

Izvrenje se nastavlja po slubenoj dunosti im istekne vreme na koje je odloeno.

Na predlog izvrnog poverioca, izvrenje moe da se nastavi pre isteka vremena na koje je odloeno, ako izvrni poverilac uini verovatnim da su prestali razlozi za odlaganje ili ako poloi jemstvo.

Ako je trajanje odlaganja odreeno sporazumom stranaka ili stranaka i treeg lica, izvrenje se nastavlja pre isteka vremena na koje je odloeno samo uz saglasnost svih njih.

Ako je izvrenje odloeno na predlog izvrnog poverioca ili po sporazumu stranaka ili stranaka i treeg lica, javni izvritelj je duan da na predlog izvrnog poverioca, koji je stupio u izvrni postupak, nastavi izvrenje.

Protiv reenja o nastavljanju izvrenja pre isteka vremena na koje je odloeno dozvoljen je prigovor.

Glava sedma OKONANJE IZVRNOG POSTUPKA

Naini okonanja izvrnog postupka

lan 128

Izvrni postupak okonava se obustavom ili zakljuenjem.

Izvrni postupak okonan je i kad reenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvrenje postane pravnosnano.

Obustava izvrnog postupka

lan 129

Javni izvritelj po slubenoj dunosti reenjem obustavlja izvrni postupak:

1) ako je izvrna isprava na osnovu koje je doneto reenje o izvrenju pravnosnano ili konano ukinuta, preinaena ili stavljena van snage;

2) ako je potvrda o izvrnosti odluke pravnosnano ukinuta;

3) ako stranka premine, a potraivanje nije nasledivo;

4) ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika;

5) ako potraivanje prestane da postoji;

6) ako je izvrenje postalo nemogue ili ne moe da se sprovede iz drugih razloga (propao je predmet izvrenja, izvrni dunik nema imovinu i sl.);

7) iz drugih razloga odreenih ovim ili drugim zakonom.

Reenjem o obustavi ukidaju se i sve sprovedene radnje, ako se time ne dira u steena prava drugih lica.

Radnje kojima je izvrni poverilac stekao zalono pravo u izvrnom postupku ne ukidaju se ako je postupak obustavljen zbog steaja nad izvrnim dunikom.

Zakljuenje izvrnog postupka

lan 130

Izvrni postupak zakljuuje se posle namirenja izvrnog poverioca tako to se zakljukom utvruje da je preduzeta poslednja izvrna radnja.

Izuzetno, kad su Republika Srbija ili organizacija za socijalno osiguranje izvrni dunici novane obaveze, izvrni postupak smatra se zakljuenim kada Narodna banka Srbije obavesti javnog izvritelja da je izvrenje sprovedeno u celini.

Izvrni poverilac u tom sluaju moe da predloi javnom izvritelju nastavak izvrnog postupka ako smatra da nije pravilno ili u celini namiren, u roku od 30 dana od kada se izvrni postupak smatra zakljuenim.

Protiv reenja o predlogu za nastavak izvrenja dozvoljen je prigovor.

Glava osma NOVANA KAZNA

Izricanje novane kazne

lan 131

Novana kazna izrie se izvrnom duniku koji otuuje, skriva, oteuje ili umanjuje svoju imovinu ili preduzima radnje koje mogu naneti nepopravljivu ili teko popravljivu tetu izvrnom poveriocu, koji spreava sud ili javnog izvritelja da preduzmu pojedine radnje izvrenja ili obezbeenja, ponaa se protivno reenju o obezbeenju, ometa rad organizacije za prinudnu naplatu, ili poslodavca ili bilo koga ko izvrava reenje o izvrenju na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ili spreava ili ometa pregled nepokretnosti ili popis pokretnih stvari ili procenu njihove vrednosti.

Izvrnom duniku, duniku izvrnog dunika, banci, poslodavcu izvrnog dunika, Agenciji za privredne registre, Centralnom registru hartija od vrednosti, Republikom geodetskom zavodu i organu starateljstva moe da se izrekne novana kazna ako ne postupe po nalogu ili zabrani suda ili javnog izvritelja, a banci i ako ne postupi po nalogu ili zabrani organizacije za prinudnu naplatu.

Novanu kaznu izrie sud reenjem, na sopstvenu inicijativu ili na predlog izvrnog poverioca ili javnog izvritelja, vodei rauna o znaaju radnje ili proputanja zbog kojih se izrie kazna. Lice kome je izreena novana kazna pouava se u reenju da moe da mu se izrekne nova novana kazna, a izvrni dunik i o mogunosti da se novana kazna zameni merom zatvora.

Fizikom licu, fizikom licu koje obavlja delatnost, preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu ili u dravnom organu, izrie se novana kazna od 10.000 do 200.000 dinara, a pravnom licu ili dravnom organu od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Novana kazna moe ponovo da se izrie, dok ne prestanu razlozi za njeno izricanje.

Protiv reenja o izricanju novane kazne dozvoljen je prigovor.

Zamena novane kazne u meru zatvora

lan 132

Rok za plaanje novane kazne jeste osam dana od dostavljanja reenja o njenom izricanju.

Ako novana kazna ne bude plaena u roku, sud koji je izrekao novanu kaznu odmah donosi reenje o izvrenju novane kazne i trokova njenog izricanja i izvrenja, protiv koga je dozvoljen prigovor.

Reenje o izvrenju izvrava sud ili javni izvritelj, zavisno od toga ko sprovodi izvrenje reenja o izvrenju povodom koga je doneto reenje o izricanju novane kazne.

Ako javni, odnosno sudski izvritelj obavesti sud da ne moe da se sprovede izvrenje novane kazne, sud koji ju je izrekao odmah donosi reenje kojim svakih 1.000 dinara novane kazne zamenjuje jednim danom mere zatvora, a najvie do 60 dana. Mera zatvora izvrava se prema zakonu kojim se ureuje izvrenje krivinih sankcija.

Ako