Determinacija pola

Determinacija pola

Svojstva pod uticajem pola

Razmnožavanje

Načini razmnožavanja

Bespolno-partenogenezapotomstvo-klon

Polno Zigot- genetička informacija od koje

zavisi celokupno razviće individue

♀♀ ×× ♂♂

Zigot

Vladan Djedovic

Polno razmnožavanje

Bipolarni (gonohorični) organizmi produkuju različite gamete u posebnim jedinkama (muški i ženski pol)


Primarni karakter pola- u neposrednoj vezi je sa polnim žlezdama i oplođenjem

Sekundarni karakter pola- polni dimorfizam

različitost između polova u spoljašnjem izgledu i ponašanju


Interseksi – jedinke koje se odlikuju osobinama oba pola (primarnim i/ili sekundarnim)

Hermafrodit-jedinka (čovek ili životinja) kod koje se istovremeno nalaze muški i ženski polni organi

Tabela: Procenti rađanja jedinki različitog pola kod čoveka i domaćih životinja

Biološka vrsta Procenat jedinki

Muških Ženskih

Čovek (Homo sapiens) 51-52 48-49

Goveče (Bos taurus) 51-52 48-49

Kokoška (Gallus domestica) 49 51

Konj (Equus caballus) 52 48

Ovca (Ovis aries) 49 51

Svinja (Sus scrofa) 52-53 47-48

Magrac (Equus asinus) 49 51

Vreme određivanja pola

Određivanje pola

Progamno Singamno Epigamno


Progamni tip – pol može se predvideti pre oplođenja na osnovu krupnoće jaja

Iz krupnijih jaja (sa više citoplazme) nastaće ženke, a iz sitnijih mužjaci

Javlja se kod crva (Rotatoria i Dinophilus)


Singamni tip – određivanje pola obavlja se u trenutku oplođenja

Javlja se kod čoveka, domaćih životinja i predstavlja najrašireniji tip determinacije pola


Epigamni tip – determinacija pola obavlja se posle oplođenja

Pol se determiniše u toku razvića jedinke i zavisi od uslova okoline

Javlja se kod crvuljka Bonellia viridis

Genetičko određivanje pola

Teorije: Genetička (hromozomska) teorija

određivanja pola Teorija hromozomskog balansa-

ravnoteže

Genetička teorija nasleđivanja pola

Homogametan pol (XX, ZZ) Nastaje od istih gameta i produkuje jednake gamete

Heterogametan pol (XY, ZW)Gameti heterogametnog pola su različiti

Genetička teorija nasleđivanja pola

Ligeus Drosophila (pod) tip

Abraxas (pod) tip

ProtenorAnasa (pod) tip

Determinacija pola haploidijon

Ligeus tip

Mužjaci i ženke poseduju polne hromozome koji se razlikuju po građi, obliku i veličini

U Y hromozomu se nalazi mali broj gena, te stoga jedinke bez Y hromozoma mogu da ostvare zadovoljavajuću životnu sposobnost

Protenor tip

Broj hromozoma kod muškog i ženskog pola je različit

Postepeno je došlo do gubitka Y hromozoma i nastao je Protenor tip

Ligeus tip- DrosophilaOvaj tip je prvi put otkriven kod vinske muOvaj tip je prvi put otkriven kod vinske muššice ice ((Drosophilla melanogasterDrosophilla melanogaster)), a sreće se kod ogromnog , a sreće se kod ogromnog broja organizama, svih sisara, pa i kod čoveka. broja organizama, svih sisara, pa i kod čoveka. Postoje različiti polni hromozomi X i Y, ženke imaju Postoje različiti polni hromozomi X i Y, ženke imaju dva X hromozoma, dok mužjaci imaju po jedan X i Y.dva X hromozoma, dok mužjaci imaju po jedan X i Y.

I kod I kod ččovekaoveka se pol nasleđuje po se pol nasleđuje po DrosophillaDrosophilla tipu tipu

Muškarci imaju Muškarci imaju jedan jedan XX i jedan i jedan YY hromozom, a žene hromozom, a žene dva dva XX hromozoma. hromozoma. Muškarci su Muškarci su heterogametni, a heterogametni, a žene homogametnežene homogametne..

Ligeus - AbraxasAbraxas tip nasleđivanja tip nasleđivanja polapolaOvaj tip je prvi put otkriven kod Ovaj tip je prvi put otkriven kod leptira iz roda leptira iz roda AbraxasAbraxas, ,

a sreće se i kod drugih insekata, ali i ptica, pa time i kod a sreće se i kod drugih insekata, ali i ptica, pa time i kod domaće živine. Ovde ženke imaju različite hromozome domaće živine. Ovde ženke imaju različite hromozome (ZW), a mužjaci dva ista hromozoma (ZZ). Nasleđivanje je (ZW), a mužjaci dva ista hromozoma (ZZ). Nasleđivanje je obrnuto od obrnuto od DrosophillaDrosophilla tipa. tipa.

Ligeus tip-Abraxas

Ovaj tip je prvi put otkriven kod stenica vrste Ovaj tip je prvi put otkriven kod stenica vrste Anasa tristisAnasa tristis, a , a sreće se i kod drugih insekata. Ženke imaju dva polna sreće se i kod drugih insekata. Ženke imaju dva polna hromozoma (XX), a mužjaci samo jedan (X), tako da mužjaci hromozoma (XX), a mužjaci samo jedan (X), tako da mužjaci imaju ukupno jedan hromozom manje.imaju ukupno jedan hromozom manje.

Protenor tip- Anasa

Protenor tip- determinacija pola haploidijom

Kod nekih insekata, među kojima su i domaće Kod nekih insekata, među kojima su i domaće pčele, pol se nasleđuje haploidijom. pčele, pol se nasleđuje haploidijom.

Ženke (radilice i matice) imaju 32 hromozoma Ženke (radilice i matice) imaju 32 hromozoma (diploidan broj, (diploidan broj, 2n2n),),

MMužjaci (trutovi) 16 (haploidan broj, užjaci (trutovi) 16 (haploidan broj, nn). ). Ženke se razvijaju iz oplođenih, a mužjaci iz Ženke se razvijaju iz oplođenih, a mužjaci iz

neoplođenih jaja. Radilice nisu polno neoplođenih jaja. Radilice nisu polno sposobne jer su im zakržljali polni organisposobne jer su im zakržljali polni organi..

Protenor tip- determinacija pola haploidijom

Teorija hromozomskog balansa

Tvorac Bridges (Drosophila melanogaster)

Po ovoj teoriji pol zavisi od hromozomskog balansa, odnosno od brojnog odnosa X-hromozoma i broja garnitura autozoma

Ovaj odnos naziva se polni indeks (X/A)

Tabela: Tipovi pola kod vinske mušice

Pol Broj

X hromozoma

Broj garnitura autozoma (A)

Polni index

(X/A)

Superženka 3 2 1.5

Normalna ženka

(tetraploid)

4 4 1

Normalna ženka

(triploid)

3 3 1

Normalna ženka

(diploid)

2 2 1

Interseks 2 3 0.66

Normalan mužjak 1 2 0.5

Supermužjak 1 3 0.33

Tipovi pola kod vinske mušice

Polni hromozomi:

Koji je genotip muškog a koji ženskog pola?

Geni na polnim hromozomimaPolno vezani i holandrični geni

Polno vezana svojstva su determinisana genima lociranim samo na X hromozomu, dok su holandrična svojstva determinisana genima na Y polnom hromozomu.

Polno vezani i holandrični geni

polno vezani geni

X

Y

homologideo

holandričnigeni

nehomologi deo

Polno vezani geni Savremena istraživanja su pokazala da na X

hromozomu postoji više od 400 gena Primer polno vezanih svojstava:

boja očiju kod drozofile boja perja kod živine daltonizam hemofilija mišićna distrofija nedostatak dela očne dužice itd.

X – vezano nasleđivanje X – vezano nasleđivanje kod ljudikod ljudi

Polno vezani geni- Morgan

Polno vezani geni- hemofilija

muškarac

žena

zdrava žena prenosilac

oboleo muškarac

Kraljica Viktorija

Kajzer Vilhelm II

Džordž VI

Kraljica Elizabeta II

Španski Kralj Huan Karlos

Edvard VII Leopold

AleksejPruska dinastija

Elis od Atlona

Carica Aleksandra

Oboleli od hemofilije i prenosioci hemofilije u potomstvu Kraljice Viktorije

Nasleđivanje boje perja kod živine

Tablice za utvrđivanje slepila za boje (daltonizma) kod ljudi

NUMBERS: 5 | 8 | 9 | 5 | 3 | 5 | 9 | 10 |

PRIMER….

Muškarac sa normalnim vidom oženjen je ženom koja je nosilac alela za daltonizam. Odredite genotipove i fenotipove njihove dece.

Hypertrichosis – vukodlak sindrom

•retka, X- polno vezana dominantna osobina•Pronadjena u jednoj Meksičkoj porodici

Polno vezani geni

Osobine sa polno recesivnim genom manifestuju se na sledeći način:

Češće se javljaju kod muških jedinki Javljaju se i kod ženskih pod uslovom da su se

pojavile i kod oca. Često se javljaju i kod oca i sina ali majka mora biti

heterozigotna za pomenuti alel. Dominantni polno vezani gen javlja se: kod svih ženskih potomaka oca koji su pokazali tu

osobinu.

Holandrični geni

Holandrični geni se prenose sa očeva samo na sinove.

Savremena istraživanja su pokazala da na Y hromozomu postoji više od 20 gena i to u regionu u koje se nerazmenjuje genetički materijal sa X hromozomom.

10-tak gena– kontrolišu spermatogenezu, ostatak učestvuje u kontroli embrionalnog rasta i razviću zuba.

Mužjaci nose samo 1 alel za polno vezane osobine. Ovakvo alelno svojstvo naziva se HEMIZIGOT.

Y – VEZANO NASLEĐIVANJEY – VEZANO NASLEĐIVANJE

osobina se prenosi samo sa očeva na sinoveosobina se prenosi samo sa očeva na sinove

Nasleđivanje ograničeno polom i pod uticajem pola

Neki geni imaju ekspresiju samo u jednom od polova jer se geni koji se nalaze na autozomima ne mogu ispoljiti zbog razlika u hormonalnom sistemu i anatomskim nepodudarnostima.

Primer: Bikovi imaju gene za proizvodnju mleka koje mogu da prenesu na svoje kćeri.

Osobina je polom ograničena ukoliko je penetracija tog istog gena za jedan pol jednaka nuli.

Nasleđivanje pod uticajem pola

Nasleđivanje rogova kod ovaca

Rasa DORSET poseduje rogove

Rasa SUFOLK šuta DORSET × SUFOLK ili SUFOLK × DORSET

svi ženski potomci = šuti

svi muški potomci = rogati

svi ženski potomci = šutisvi muški potomci = rogati

DORSETSUFOLK

Documents

Determinacija pola