Devet decenija od proboja KAPIJA SLOBODE SLOBODE Odbrana.pdf · 4 U FOKUSU Pogibija pilota Vojske Srbije ZAMKA ZA SNOVE 6 Devet decenija od proboja Solunskog fronta KAPIJA SLOBODE

Go

di

na

IV

Br

oj 7

31

. o

kto

ba

r 2

00

8.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

Devet decenija od probojaSolunskog frontaDevet decenija od probojaSolunskog fronta

Specijalni prilogSpecijalni prilog

KAPIJA

SLOBODE

KAPIJA

SLOBODE

KULTURNO I PRIRODNO BLAGO SRBIJE

NA LISTI UNESKA

KULTURNO I PRIRODNO BLAGO SRBIJE

NA LISTI UNESKA

4

U F O K U S UPogibija pilota Vojske Srbije

ZAMKA ZA SNOVE 6

Devet decenija od proboja Solunskog fronta

KAPIJA SLOBODE 8

Zakletva vojnika septembarske generacije

POVEREWE U VOJSKU SRBIJE 12

I N T E R V J UDr Roj Staford,

profesor Nacionalnog ratnog kolexa SAD

IZUKR[TANI INTERESI 14

General-major Radivoj Vukobradovi}, na~elnik Slu`be

informatike i telekomunikacija General{taba Vojske Srbije

VOJNIK INFORMATI^KOG DOBA 18

Per aspera[UFERICE 21

T E M ANovo Pravilo slu`be Vojske Srbije

PRIRU^NIK ZA POD GLAVU 22

O D B R A N AZapis iz 310. samohodnog raketnog diviziona

IZAZOVI TRE]E DIMENZIJE 28

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. oktobar 2008.

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

28

Snim

io D

arim

ir BA

ND

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

P R I L O GKulturno i prirodno blago Srbije na listi Uneska

SA ATRIBUTOM VE^NOSTI 31

Jedinice i ustanove slu`be ABHO Vojske Srbije

U NOVIM MISIJAMA 56

Sa galerije

HRABRE DAME 59

S V E TDvadeset deveti kongres EMPA u Rigi

POD LUPOM VOJNIH NOVINARA 62

Iranski nuklearni projekat

U SUSRET APOKALIPSI 66

K U L T U R AKlub vazduhoplovstva u Zemunu

U DOSLUHU SA VREMENOM 70

F E Q T O NZnameniti Srbi na Krfu 1916–1918.

NOVI @IVOT NA OSTRVU SPASA 74

S P O R TJedanaesti padobranski vi{eboj

NAJBOQE LICE SPECIJALACA 79

60

RE^ UREDNIKA

5

31

BUDI

PROFESIONALAC

V

oj ska Sr bi je je tre nut no naj ve }i po slo da vac u na {oj ze mqi. Iz -

re ~e na tvrd wa u pr vi mah zvu ~i ~ud no, ~ak i ne ve ro vat no, jer

nam je svest jo{ op te re }e na kam pa wom ot pu {ta wa – pre vre me -

nim pen zi o ni sa wi ma i ne se lek tiv nim sma we wem broj nog sta -

wa do „za cr ta nog“, sve u okvi ru ne ta ko dav no spro ve de nog pro ce sa

re for mi, re or ga ni za ci je i ra ci o na li za ci je Voj ske, a bez ja sno de fi -

ni sa nog ci qa. Da nas je si tu a ci ja znat no dru ga ~i ja. Ne sa mo da ne ma

ot pu {ta wa iz Voj ske, ve} je ta in sti tu ci ja po sta la po ̀ eq ni po slo da -

vac, ko ji ima {ta da po nu di ar mi ji ne za po sle nih. Vi {e od hi qa du rad -

nih me sta nu di se sa da mla di ma, rav no prav no de voj ka ma i mu {kar ci -

ma, ko ji su sprem ni da se oku {a ju u pro fe si o nal noj voj noj slu ̀ bi.

Ovih da na ot po ~e la je i kam pa wa pod na zi vom „Bu di pro fe si -

o na lac“, ~i ji je osnov ni ciq da se po ten ci jal ni kan di da ti za pro -

fe si o nal ne voj ni ke {to pot pu ni je oba ve ste o svim pi ta wi ma u ve zi

sa slu ̀ bom u Voj sci. Na zva ni~ noj In ter net pre zen ta ci ji Voj ske Sr -

bi je ne dav no je ob ja vqen kon kurs sa svim in for ma ci ja ma o to me ko,

gde, pod ko jim uslo vi ma i ka ko mo ̀ e po sta ti pro fe si o nal ni voj nik.

Za sa mo ne ko li ko da na te stra ni ce otvo ri lo je 2.500 po se ti la ca,

{to do voq no go vo ri o toj ak ci ji.

Po treb na oba ve {te wa mo gu se, na rav no, do bi ti i u di rekt nom

kon tak tu sa je di ni ca ma Voj ske Sr bi je, sa voj no te ri to ri jal nim or ga -

ni ma ili pre ko Re pu bli~ kog za vo da za tr ̀ i {te ra da. I bu du }i saj -

mo vi za po {qa va wa bi }e, sva ka ko, va ̀ na me sta za pro mo ci ju voj nog

po zi va. Pr vi }e se odr ̀ a ti ve} u na red nih ne ko li ko da na u no vo -

sad skom Spen su. Ali sva ta na sto ja wa su, ipak, krat kog do me ta ako

se ne obez be di i naj {i ra me dij ska po dr {ka pro fe si o na li za ci ji

Voj ske Sr bi je – ci qu ko ji je za cr tan do 2010. go di ne. To pi ta we je

od dr ̀ av nog i na ci o nal nog zna ~a ja. Pre ma to me, mo ra ju se an ga ̀ o -

va ti i svi ras po lo ̀ i vi po ten ci ja li, ne sa mo u Mi ni star stvu od bra -

ne i Voj sci ve} i u {i roj dru {tve noj za jed ni ci. Neo p ho dan je i mo -

der ni ji pri stup po ten ci jal nim ciq nim gru pa ma. Pu te vi i ob lik ko -

mu ni ka ci je ko ji }e im pri vu }i pa ̀ wu. A pr vi ko ra ci kam pa we, ko ja

}e usko ro i zva ni~ no bi ti pro mo vi sa na, vr lo ohra bru ju.

Na rav no, to sve ni je do voq no da se ne ko opre de li za te ̀ ak,

po ne kad mu ko tr pan, ali na da sve ~a stan voj ni po ziv. Bu du }i pro fe -

si o nal ni voj ni ci o~e ku ju i od go va ra ju }u na gra du za ulo ̀ e ni trud i

ne ma la od ri ca wa, ko ja se pod ra zu me va ju zbog spe ci fi~ no sti slu -

`be. Ona do sa da, mo ra se pri zna ti, ni je bi la pri ma mqi va, na ro -

~i to u sre di na ma u ko ji ma je ì vot ni stan dard gra |a na iz nad dru -

{tve nog pro se ka. Ali ona ne sme bi ti pro se~ na, jer ni zah te vi slu -

`be u voj sci ni su pro se~ ni. Na pro tiv. Pod ra zu me va ju odvo je nost od

po ro di ce, rad u te ren skim uslo vi ma, su o ~a va we sa vi so kim ste pe -

nom ri zi ka i opa sno sti ma u oba vqa wu za da ta ka.

Da li }e po seb ne po god no sti ko je se sa da nu de pro fe si o nal -

nim voj ni ci ma, kao {to su bes pla tan sme {taj i is hra na u ka sar ni,

za tim {i ro ke mo gu} no sti za stru~ no usa vr {a va wa i na pre do va we u

po slu, mo gu} no sti za una pre |i va we u pod o fi cir ski ~in i pri jem u

slu ̀ bu na neo d re |e no vre me, bi ti do vo qan raz log za mla de qu de na

po ~et ku pro fe si o nal ne ka ri je re da obu ku uni for mu i sta nu u voj -

ni~ ki stroj, vi de }e se vr lo br zo. Ali mo ra se pri zna ti da se ret ko

gde da nas u Sr bi ji, sa za vr {e nom osnov nom ili sred wom {ko lom,

mo ̀ e do bi ti ne {to vi {e.

6

ta se, za pra vo, do go di lo tog ne sre} nog 24. sep tem bra na

ba taj ni~ kom voj nom ae ro dro mu?

Oko de set ~a so va, 300 do 400 me ta ra se ve ro za pad no od ta ko -

zva nog tri jan gla iz me |u dve pi ste, na prav cu ka Ze mu nu, sve ga

dva mi nu ta po sle po le ta wa, sru {io se su per ga leb G4 ko jim je

pi lo ti rao pot pu kov nik I{tvan Ka nas. Va zdu ho plov je le teo na

vi si ni od 20 do 1.200 me ta ra, br zi nom od oko 200 me ta ra u se kun di.

Pi lot ni je uspeo da se ka ta pul ti ra.

Po sle ve sti o tra ge di ji, me sto ne sre }e ob i {li su mi ni star

od bra ne Dra gan [u ta no vac, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi -

je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{ i ko man dant Va zdu ho plov -

stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta -

ni}. Na li ce me sta iza {li su i is tra ̀ ni su di ja Okru ̀ nog su da u

Be o gra du i stru~ na ko mi si ja nad le ̀ na za is pi ti va we uzro ka ne -

sre }e i pa da le te li ce.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re to -

ga da na sa op {te no je da su pro pi sa na

pro ce du ra za let pot pu kov ni ka Ka na sa

i teh ni~ ka pri pre ma avi o na G4 u pot -

pu no sti is po {to va ni.

Pi lot pot pu kov nik I{tvan Ka nas

bio je je dan od naj bo qih i naj spo sob ni -

jih opit nih pi lo ta u ze mqi. Iza we ga je

bi lo bli zu 1.800 sa ti le ta, od to ga sa -

mo na su per ga le bu G4 1.400. To kom

2008. go di ne os tva rio je oko 100 sa ti

na le ta – ne {to vi {e od 42 sa ta u

Opit nom cen tru, a osta lo van Voj ske.

Bio je na stav nik le te wa, ~lan akro bat -

ske gru pe Zve zde i je dan od pred stav ni -

ka Voj ske na ve }i ni va zdu ho plov nih ma -

ni fe sta ci ja u ze mqi i ino stran stvu.

Zbog iz u zet nih le ta~ kih spo sob no sti

pri ka zi vao je ma ne var ske mo gu} no sti

avi o na G4. Iz vr {a vao je naj od go vor ni -

je za dat ke u Opi t nom cen tru.

Pot pu kov nik I{tvan Ka nas, ko man dant Eska dri le za

let na is pi ti va wa Teh ni~ kog opit nog cen tra, tra gi~ no

je na stra dao 24. sep tem bra, ka da se avi on

su per ga leb G4, ko jim je pi lo ti rao na re dov nom

za dat ku, sru {io na do mak dve pi ste ba taj ni~ kog

ae ro dro ma. Ne sre }a se do go di la u vre me pri pre ma

le ta~ kog pro gra ma za na ja vqe ni ae ro mi ting

na Ka le meg da nu. Ne bo je za u vek osta lo us kra }e no

za neo bi~ nu po e zi ju le te wa jed nog od za qu bqe ni ka

u we go vo pro stran stvo …

1. oktobar 2008.

ZAM KA

ZA SNO VE

Po gi bi ja pi lo ta Voj ske Sr bi je

IZME\U VREMENA I VE^NOSTI

Pi lot Voj -

ske Sr bi je pot -

pu kov nik I{tvan

Ka nas ro |en je 3.

mar ta 1965, u

se lu Mu ̀ qe, kraj

Z r e w a n i n a .

Pri pad nik Voj -

ske po stao je

1988. go di ne, po -

sle za vr {et ka

37. kla se Va zdu ho plov ne voj ne aka de mi je.

Naj pre je slu ̀ bo vao u Pod go ri ci, u 172.

avi ja cij skoj bri ga di, gde je pro fe si o nal nu

voj nu ka ri je ru za po ~eo na du ̀ no sti na stav -

ni ka le te wa. Po tom je oba vqao za dat ke ko -

man di ra avio-ode qe wa, za me ni ka ko man -

dan ta 239. lo va~ ko-bom bar der ske avi ja cij -

ske eska dri le i re fe ren ta za teh ni ku pi lo -

ti ra wa i me to di ku le ta~ ke obu ke. Bio je i

pi lot akro-gru pe Le te }e zve zde.

Od 2004. go di ne pot pu kov nik Ka nas ra -

dio je na voj nom ae ro dro mu Ba taj ni ca, u sa sta -

vu Teh ni~ kog opit nog cen tra, na du ̀ no sti opit -

nog pi lo ta, a za tim i po mo} ni ka na ~el ni ka Od -

se ka za upu te Pr vog avi ja cij skog ode qe wa. Po -

se do vao je pr vu ka te go ri ju SBO i zva we in -

struk to ra le te wa. Osnov ni tip va zdu ho plo va

za ko je je ospo so bqen bio je N-62, a mo gao je

le te ti i avi o ni ma N-60 i V-53. Bio je oè wen

su pru gom Pi ro {kom i imao dvo je de ce – }er ku

La u ru i si na I{tva na.

U FOKUSU

7

Pre ma re ~i ma nad le ̀ nih, za sa da je te {ko utvr di ti uzro ke

ne sre }e. Pi lot je u va zdu hu iz vo dio ve o ma slo ̀ e ne i zah tev ne

le ta~ ke ele men te. Tek na osno vu pre gle da osta ta ka avi o na, iz -

ja va o~e vi da ca i za pi sa sa tra ke iz Kon tro le le ta sa zna }e se

raz lo zi tra ge di je.

Su per ga leb G4, na ko me je le teo pot pu kov nik I{tvan Ka nas,

pro iz ve den je 1989, a re mon to van u fe bru a ru pro {le go di ne.

Avi o nu je, na taj na ~in, odo bre no jo{ deset go di na le ta. Od po -

prav ke do da nas ostva rio je 146 sa ti na le ta, a bi lo mu je odo bre -

no 1.000. Ni je bi lo pri med bi na we gov rad od po sled weg le ta, ta -

ko da ni {ta ni je uka zi va lo na ne si gur nost le te li ce. Ovo je dru ga

ne sre }a va zdu ho plo va te vr ste kod nas za pro te klu 21 go di nu.

Pret hod na se do go di la 1987.

– Le te ti kao prob ni pi lot i pi lot akro-gru pe zna ~i iz vla ~i ti

iz avi o na i se be mak si mum. Akro bat ske fi gu re ko je pra vi mo ne iz vo -

de se u kla si~ nom le te wu. Moj ko le ga i ja smo ta kve ele men te hi qa du

pu ta po na vqa li na me |u na rod nim i do ma }im ae ro mi tin zi ma. Do vo -

qan je, me |u tim, tre nu tak, sa mo de li} se kun de, pa da vam pri br zi ni

avi o na od 200 me ta ra u se kun di pa ̀ wa po pu sti i na stu pi tra gi ~an

is hod. To je, sva ka ko, ri zik i iza zov pro fe si je za ko ju smo se opre de -

li li – re kao je ma jor Mi o drag Ri sti}, ko ji le ti na or lu, ko le ga na -

stra da log pi lo ta.

Tra ge di ja ko ja je obe le ̀ i la po sled we da ne sep tem bra u Voj sci

Sr bi je osta }e upam }e na po sta re {i ni ko ji je svoj ì vot po sve tio

sno vi ma, a ne bo za u vek us kra }e no za neo bi~ nu po e zi ju le te wa jed nog

od we go vih za qu bqe ni ka...

Vla di mir PO ̂ U^

@IVOT SAT KAN OD VR LI NA

U Klu bu va zdu ho plov stva u Ze mu nu 25. sep tem bra odr ̀ a na je ko -

me mo ra ci ja po vo dim po gi bi je pi lo ta Voj ske Sr bi je pot pu kov ni ka

I{tva na Ka na sa. Sku pu su pri su stvo va li ~la no vi we go ve po ro di ce,

rod bi na i pri ja te qi. Od pot pu kov ni ka Ka na sa opro sti le su se we go -

ve ko le ge i mno ge sta re {i ne Voj ske.

Pu kov nik Go ran Sto ja no vi}, di rek tor Teh ni~ kog opit nog cen tra,

go vo rio je o pro fe si o nal nim kva li te ti ma ne ka da {weg ko man dan ta

Eska dri le za let na is pi ti va wa.

– Bio je naj bo qi u sve mu ~i me se ba vio. Od li ~an u~e nik i spor -

ti sta. Taj epi tet no sio je u mo star skoj gim na zi ji, a ka sni je i u Va zdu -

ho plov noj voj noj aka de mi ji, ko ju je sa od li~ nim uspe hom za vr {io 1988.

go di ne. Kva li tet nim ra dom, hra bro {}u, po u zda no {}u, ko le gi jal no -

{}u i uro |e nim le ta~ kim ve {ti na ma, do ka zao se kao van se rij ski pi -

lot i sta re {i na, a pre sve ga kao do bar ~o vek.

Od 2004. go di ne pot pu kov nik Ka nas ra dio je u Opit nom cen tru,

gde je znat no do pri neo is pi ti va wu va zdu ho plo va. Elit ni pi lot, go di -

na ma je pri ka zi vao ma ne var ske oso bi ne avi o na G4, do stoj no pred -

sta vqa ju }i Voj sku i ze mqu na broj nim do ma }im i ino stra nim va zdu ho -

plov nim ma ni fe sta ci ja ma.

Na{ I{tvan ni je bio sa mo pre da ni pro fe si o na lac ve} i bri -

àn i pa ̀ qiv ì vot ni sa put nik i otac. Kra si le su ga skrom nost, po -

{te we i iskre nost. Bio je po nos sre di ne u ko joj je ̀ i veo i ra dio, ali

i za vi ~a ja u ko me su ga svi po zna va li. Za to da nas is pra }a mo ~o ve ka

za ko ga mo ̀ e mo re }i da je bio sa zdan od vr li na – re kao je pu kov nik

Sto ja no vi} na ko me mo ra ci ji.

NE BO NE MA QU BI MA CA

Pot pu kov nik I{tvan Ka nas sa hra wen je dva da na po sle tra -

gi~ ne po gi bi je, uz voj ne po ~a sti, na gro bqu u rod nom se lu Mu ̀ qa,

na do mak Zre wa ni na. Po sled wem is pra }a ju pri su stvo va li su mi ni -

star od bra ne Re pu bli ke Sr bi je Dra gan [u ta no vac, na ~el nik Ge ne -

ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{, ko -

man dant Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne ge ne ral-

ma jor Dra gan Ka ta ni} i mno go broj ne sta re {i ne va zdu ho plov nih

sa sta va Voj ske.

U ime pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, od

ko le ge se opro stio na ~el nik Sek to ra za let na is pi ti va wa u Teh -

ni~ kom opit nom cen tru pot pu kov nik Mir ko Za ma klar re ~i ma:

– Dra gi na{ Pi {ta, ov de su tvo ji kla si }i iz Be o gra da, Ni {a,

Kra qe va, Ba wa Lu ke. Dru go vi iz Slo ve ni je, Ma ke do ni je i Hr vat -

ske, Cr ne Go re i Re pu bli ke Srp ske upu ti li su ti po sled wi po zdrav.

Tu su ko le ge pi lo ti, tvo ji na stav ni ci i |a ci. Bio si do bar, po {ten

i ~e stit ~o vek, mar qiv i vre dan |ak i pi to mac, spor ti sta, na stav -

nik, in struk tor le te wa za pri mer, uzor mla di ma.

Ce nio si i po {to vao pot ~i we ne i pret po sta vqe ne. Bio si

od li ~an pi lot, opit ni pi lot, pi lot akro ba ta ko ji je do stoj no pred -

sta vqao Voj sku Sr bi je u ze mqi i sve tu. Bri ̀ an su prug i otac, vo qe -

ni sin i brat. Ti si bio na{ ga leb, na{ za qu bqe nik u ne bo. Sva

ne ba iz nad ko jih si le teo bi la su tvo ja. Ne ka ti je sa da pla vo ne bo.

Po ~i vaj u mi ru.

RE ̂ I SA O SE ]A WA

Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} upu tio je te le gram

sa u ~e {}a po ro di ci na stra da log pi lo ta I{tva na Ka na sa.

– Sr bi ja je da nas na tra gi ~an na ~in iz gu bi la jed nog od naj bo -

qih pi lo ta i ofi ci ra za pri mer. Iskre no sa o se }am sa Va ma u ovom

te {kom tre nut ku – po ru ~io je pred sed nik Ta di}.

Sa u ~e {}e po ro di ci Ka nas iz ra zio je i mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac.

– Vest o tra gi~ noj smr ti va {eg su pru ga i oca, a na {eg pot pu -

kov ni ka i pi lo ta I{tva na, du bo ko nas je po tre sla i iz ne na di la.

U ovim tre nu ci ma re ~i je su su vi {ne i ne mo gu da na dok na de gu -

bi tak Va {eg naj mi li jeg. Ipak, re ~i ute he mo gu na tre nu tak da ubla ̀ e

ne iz mer nu bol i tu gu ko ju ose }a te.

Iskre no sa o se }a ju }i sa Va ma, u ime Mi ni star stva od bra ne

Re pu bli ke Sr bi je i u svo je li~ no ime upu }u jem Vam iz ra ze naj du bqeg

sa u ~e {}a – za pi sao je mi ni star [u ta no vac.

Po vo dom po gi bi je va zdu ho plov ca Voj ske Sr bi je, mi ni star od -

bra ne Re pu bli ke Cr ne Go re Bo ro Vu ~i ni} iz ja vio je sa u ~e {}e mi ni -

stru od bra ne Re pu bli ke Sr bi je Dra ga nu [u ta nov cu.

– U ime Mi ni star stva od bra ne Cr ne Go re i u svo je li~ no ime,

pri mi te naj du bqe iz ra ze sa u ~e {}a po vo dom tra gi~ ne smr ti pi lo ta

I{tva na Ka na sa. U ovom ~a su te {ko je na }i ri je ~i utje he za we go vu

po ro di cu i ko le ge. Mo lim Vas da im pre ne se te iz ra ze na {eg naj i -

skre ni jeg sa u ~e {}a – sto ji u te le gra mu.

1. oktobar 2008.

KAPIJA SLOBODE

U Memorijalnom kompleksu

u gr~kom Polikastru

saveznici obeleìli

90. godina od proboja

Solunskog fronta i

kona~ne pobede slobode

posle ~etvorogodi{weg

stradawa u Prvom

svetskom ratu

P

o sled wi sep tem bar ski vi kend u Gr~ koj bio je po sve }en obe le ̀ a va wu ju bi lar ne 90.

go di {wi ce pro bo ja So lun skog fron ta, po be do no sne bit ke ko ja je, po sle ~e ti ri

rat ne go di ne, do ne la slo bo du Evro pi. Po tom ci so lun skih ju na ka iz Sr bi je, Fran -

cu ske, Gr~ ke, Ve li ke Bri ta ni je i Ita li je na {li su se po no vo za jed no u Me mo ri jal -

nom kom plek su gr~ kog gra da Po li ka stra, kraj pe to stra nog spo me ni ka toj ve li koj

sa ve zni~ koj po be di, po dig nu tog 1968. go di ne, na pe de se to go di {wi cu pro bo ja.

Pr vi put ove go di ne, po red po to ma ka so lun skih he ro ja, di plo mat skih pred -

stav ni ka dr ̀ a va i ar mi ja si la po bed ni ca i wi ho vih bo ra~ kih udru ̀ e wa, ve li koj

me mo ri jal noj sve ~a no sti po la ga wa ve na ca, odr ̀ a noj 28. sep tem bra, pri su stvo va li su i

stu den ti Voj ne aka de mi je Voj ske Sr bi je, ko ji su, sve ~a no po stro je ni po red cen tral nog

spo me ni ka Me mo ri jal nog kom plek sa u Po li ka stru, iza zva li ve li ku pa ̀ wu i po {to va we

svih go sti ju. Wi ho vo pri su stvo u~i ni lo je po no snim i mi ni stra od bra ne Sr bi je Dra ga -

na [u ta nov ca, ko ji je pred vo dio vi {e~ la nu zva ni~ nu de le ga ci ju na {e ze mqe, pri sut nu i

dan ra ni je, na me mo ri jal noj sve ~a no sti u Zej tin li ku, na Srp skom voj ni~ kom gro bqu.

Po sle po la ga wa ve na ca u ~ast vi {e od se dam hi qa da srp skih rat ni ka po gi nu lih na

po ~et ku so lun ske ope ra ci je, mi ni star Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da pri su stvo stu de -

na ta Voj ne aka de mi je na ko me mo ra tiv noj ce re mo ni ji u ~ast so lun skih rat ni ka, pred sta -

vqa su sret pro {lo sti i bu du} no sti na me stu na ko me se s po no som se }a mo ̀ r ta va po lo -

è nih za slo bo du Evro pe.

– Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je ~i ni vi dqi ve na po re da ta kvi su sre ti po sta nu

tra di ci ja. Za to }e mo na sto ja ti da stu den ti Voj ne aka de mi je bu du pri sut ni na svim onim

me sti ma na ko ji ma se na la ze spo me ni ci srp ske bor be za slo bo du od oku pa to ra. To tre -

ba da bu de tra di ci ja, ba{ kao {to je to po sta la sve ~a nost ko ju or ga ni zu je mo po vo dom

wi ho ve pro mo ci je u pr ve ofi cir ske ~i no ve, pred Do mom Na rod ne skup {ti ne Sr bi je –

re kao je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac.

Po sle po la ga wa ve na ca na srp skom gro bqu, de le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne

Sr bi je, u pri su stvu di plo mat skih i voj nih pred stav ni ka ze ma qa po bed ni ca i wi ho vih

udru ̀ e wa bo ra ca, po lo ̀ i la je ven ce i na voj ni~ kim gro bqi ma sa ve zni~ kih `r ta va u

Pr vom svet skom ra tu, pa lih rat ni ka Fran cu ske, Ve li ke Bri ta ni je, Ita li je i Ru si je.

8

DOGA\AJI

DE VET DE CE NI JA OD PRO BO JA SO LUN SKOG FRON TA

vio je pred sed nik Udru ̀ e wa gr~ kih bo ra ca ge ne ral u pen zi ji Mi ha lis

Pe ri me nis, ko ji se, to kom svog obra }a wa pri sut ni ma, u jed nom tre nut -

ku okre nuo stu den ti ma Voj ne aka de mi je Voj ske Sr bi je i re kao: – Ve li -

~an stve ni pod vi zi va {ih pre da ka oprav da va ju va {e pri su stvo ov de,

na me stu na ko me oda je mo po ~ast ju na ci ma pa lim za po be du slo bo de i

mi ra u sve tu.

Obra }a ju }i se di plo mat skim pred stav ni ci ma ze ma qa po bed -

ni ca u Pr vom svet skom ra tu, po tom ci ma so lun skih bo ra ca i dru gim

Oda va wem po {te srp skim i sa ve zni~ kim ju na ci ma sa hra we nim u

Zej tin li ku, ce re mo ni ja obe le ̀ a va wa pro bo ja So lun skog fron ta u Gr~ -

koj ni je bi la za vr {e na. Ve} sle de }eg da na u Po li ka stru, broj ni di -

plo mat ski pred stav ni ci ze ma qa po bed ni ca u Pr vom svet skom ra tu,

pen zi o ni sa ni ge ne ra li i pri pad ni ci bo ra~ kih udru ̀ e wa Gr~ ke, Fran -

cu ske, Ita li je i Ve li ke Bri ta ni je is ka za li su ve li ko po {to va we srp -

skom na ro du i pri sut nim dr ̀ av nim, di plo mat skim i voj nim pred stav -

ni ci ma Sr bi je. Ne sum wi vo naj ve }i uti sak na sve go ste iz Sr bi je osta -

Ope ra ci ja pro bo ja

So lun skog fron ta ot po ~e la

je 15. sep tem bra 1918, ce -

lo dnev nom è sto kom ar ti -

qe rij skom va trom po bu gar -

skim po lo ̀ a ji ma i po kre tom

sa ve zni~ kih tru pa u od sud -

noj bi ci. Po sle pet da na,

ne za u sta vqi vim pro do rom

srp ske voj ske i stva ra wem

bre {e kroz ko ju je pro {la

sa ve zni~ ka ar mi ja, u~i wen

je ko na~ ni kraj ne pri ja te -

qe vom ot po ru u Var dar skoj

do li ni. U pro bo ju So lun skog

fron ta srp ska voj ska iz gu -

bi la je vi {e od se dam hi qa -

da bo ra ca.

Wima u ~ast u komplek-

su Srpskog vojni~kog grobqa

podignut je mauzolej ispred

koga je ministar odbrane

Srbije Dragan [utanovac

poloìo venac.

Sve~anostima u Solunu i Polikastru prisustvovali su najboqi

studenti Vojne akademije i u~enici Vojne gimnazije

NEZADR@IVI PRODOR

Po vo dom obe -

le ̀ a va wa de ve de se -

te go di ne od pro bo -

ja So lun skog fron -

ta, dr ̀ av ni se kre -

tar Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Fran cu ske @an-Ma ri Bo -

kel, sa fran cu skim rat nim ve te ra ni ma, po lo ̀ io je 29. sep tem -

bra ven ce na fran cu skom, a po tom i na srp skom voj nom gro bqu

– spo men-ko stur ni ci bra ni la ca Be o gra da.

Ven ce su, ta ko |e, po lo ̀ i li Du {an Spa so je vi}, dr ̀ av ni se -

kre tar Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i dr Mi ro â va -

qu ga, po mo} nik mi ni stra za rad i so ci jal nu po li ti ku iz Sek to ra za

bo ra~ ko-in va lid sku za {ti tu.

Sku pu su pri su stvo va li i gra do na ~el nik Ka na Fi lip Di ron,

ge ne ral ni kon tro lor fran cu skih ar mi ja Ser` Bar se li ni i pred -

sed nik Uni je udru ̀ e wa sta rih rat ni ka i `r ta va ra ta Fran cu ske

@ak Gu ̀ a.

Go sti iz Fran cu ske do pu to va li su u Sr bi ju ka ko bi se po klo -

ni li se ni ma srp skih i fran cu skih voj ni ka stra da lih u Pr vom svet -

skom ra tu.

– U ime fran cu ske Vla de i pred sed ni ka Sar ko zi ja do {ao sam

da odam po ~ast srp skim i fran cu skim pre ci ma, ko ji su umi ra li za

ide a le slo bo de i mi ra, ali i da osve do ~im ve ze na {ih ze ma qa –

re kao je dr ̀ av ni se kre tar Bo kel.

Pu kov ni ku Bra ti sla vu Mar ti no vi }u i pot pu kov ni ci ma Vo ji -

sla vu Kr sto vi }u i Dra ga nu Mal ba {i, ko ji su ne dav no ve o ma uspe -

{no za vr {i li In ter vi dov ski ko lex u Pa ri zu, dr ̀ av ni se kre tar

@an-Ma ri Bo kel, tom pri li kom, uru ~io je me da qe na ci o nal ne od -

bra ne zlat nog re da. M. I.

GO DI [WI CA SMR TI

MA JO RA MI LA NA TE PI ]A

Kod spo men-obe le` ja Na rod nom he ro ju ma jo ru Mi la nu Te pi -

}u u Be o gra du, na do mak Kli ni~ ko-bol ni~ kog cen tra Dr Dra gi {a

Mi {o vi}, obe le ̀ e na je 29. sep tem bra se dam na e sta go di {wi ca

we go ve smr ti.

Uz zvu ke or ke stra Gar de, ven ce su na spo me nik po lo ̀ i li

~la no vi po ro di ce Te pi} – su pru ga Dra gi ca, }er ka Ta wa i sin

pot po ru~ nik Voj ske Sr bi je Alek san dar Te pi}.

U ime Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je ve nac su po -

lo ̀ i li ge ne ral-ma jor Qu bo mir Sa mar xi}, na ~el nik Upra ve lo -

gi sti ke Ge ne ral {ta ba Voj ske, bri gad ni ge ne ral Dra gan Avri},

ko man dant Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze, i pu kov nik Zdrav ko Plav -

{i}, iz Upra ve za lo gi sti ku.

Pot pu kov nik Dra gan Avra mo vi} i pred stav ni ci stu dent skog

pu ka Voj ne aka de mi je ta ko |e su po lo ̀ i li cve }e na spo men-obe -

le` je, ali i pred stav ni ci Udru ̀ e wa bo ra ca ra ta 1912–1918,

wi ho vih po to ma ka i po {to va la ca, Udru ̀ e wa bo ra ca ra ta od

1990. go di ne i broj ne ko le ge tra gi~ no stra da log ma jo ra.

Ma jor Mi lan Te pi} po gi nuo je u Bje lo va ru 1991, to kom bor -

be nih dej sta va na pro sto ru biv {e SFRJ, ka da je sa voj ni kom po di -

gao u va zduh skla di {te na o ru ̀ a wa i voj ne opre me Be de nik, da ne

bi do spe lo u ru ke ne pri ja te qu. V. P.

go sti ma, mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac je, iz me |u

osta log, re kao da Sr bi ja i da nas, kao i pre de ve de set go di na, u

vre me pro bo ja So lun skog fron ta, svoj in te res vi di u ja koj, slo -

bod noj i de mo krat skoj Evro pi.

„Hra bro {}u, po ̀ r tvo va no {}u i svo jim ̀ i vo ti ma ve li ki broj voj -

ni ka, bo ra ca i srp skih ci vi la do pri neo je po be di nad oku pa to rom.

Te ko vi na je sva kog dru {tva da ne gu je tra di ci ju i ~u va uspo me nu na do -

ga |a je iz pro {lo sti. Ta da je Sr bi ja vi de la svoj in te res u ja koj i slo -

bod noj Evro pi. Ta da je Evro pa vi de la svoj in te res u ja koj i slo bod noj

Sr bi ji. Od ta da do da nas, {to se Sr bi je ti ~e, ni {ta se ni je pro me ni -

lo. Mi i da nas vi di mo svoj in te res u ja koj, slo bod noj i de mo krat skoj

Evro pi. @eli mo da nas i da nas na {i pri ja te qi u Evro pi vi de kao je -

dan slo bo dar ski na rod, ko ji ima iskre nu è qu da do pri ne se ja koj i

slo bod noj Evro pi. Da na {wi dan tre ba da bu de dan na {eg se }a wa na

vre me ka da je vi {e de se ti na hi qa da qu di po lo ̀ i lo svo je ì vo te u

bor bi i è qi da oslo bo de Evro pu. @rtva na {ih za jed ni~ kih pre da ka

da to ostva re je bez mer na. Po no sni smo na wi ho vu `r tvu i ne ka nas

ona na u ~i da ni ka da vi {e do ta kve `r tve ne do |e”.

Du {an GLI [I]

Sni mio Da ri mir BAN DA

10 1. oktobar 2008.

DOGA\AJIVESTI

Û VA R SRP SKOG VOJ NI^ KOG GRO BQA

Po seb nu pa ̀ wu stu den ti ma Voj ne aka de mi je, pri sut nim na

obe le ̀ a va wu 90. go di na od pro bo ja So lun skog fron ta, po klo -

nio je i du go go di {wi ~u var Srp skog voj ni~ kog gro bqa u Zej tin -

li ku, 81-go di {wi \or |e Mi ha i lo vi}, ko ji je, po tre snim ka zi -

va wem o do ga |a ji ma iz he roj ske oslo bo di la~ ke pro {lo sti srp -

skog na ro da, po bu dio ne skri ve no in te re so va we bu du }ih ofi -

ci ra Voj ske Sr bi je. Za du go go di {wi ne is crp ni na por ko ji ula -

è u odr ̀ a va wu gro bqa i ve le lep nog Ma u zo le ja s krip tom, po -

dig nu tog u ~ast srp skih so lu na ca, mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac je ne u mor nom star cu da ro vao srp sku voj ni~ ku uni -

for mu.

DE LE GA CI JA SR BI JE U GR^ KOJ

Po red mi ni stra [u ta nov ca, obe le ̀ a va wu 90 go di na od

ko na~ ne sa ve zni~ ke po be de, ko joj su srp ski rat ni ci da li od lu -

~u ju }i do pri nos, pri su stvo va li su dr ̀ av ni se kre ta ri u Mi ni -

star stvu od bra ne dr Zo ran Jef ti} i Alek san dar Mi {~e vi},

ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir -

ko vi}, dràvni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne

politike Zoran Martinovi}, pomo}nik ministra za bora~ko-

invalidsku za{titu dr Miro âvaquga, ambasador Republike

Srbije u Gr~koj Qiqana Ba}evi} i na{ generalni konzul u

Solunu Milan Dimitrijevi}.

U ÂST

SRP SKIH

I FRAN CU SKIH

RAT NI KA

11

ko ji su to kom po se te za jed ni~ ki iz ve li pri pad ni ci Va zdu ho plov -

ne eska dri le iz Ve li ke Bri ta ni je i pi lo ti Voj ske Sr bi je na ae -

ro dro mu Ba taj ni ca.

Sa ko man dan tom Tor pi jem su sreo se i na ~el nik Ge ne ral -

{ta ba na {e voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{. Dvo ji -

ca sta re {i na go vo ri la su o sa rad wi dve voj ske u obla sti va zdu -

ho plov stva.

O bri tan skim is ku stvi ma u mi rov nim ope ra ci ja ma, re or ga ni za ci ji

va zdu ho plov nih sa sta va, re sur si ma i obu ci pi lo ta mar {al ser Glen

Tor pi razgovarao je i sa ko man dan tom Va zdu ho plov stva i pro tiv va -

zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je ge ne ral-ma jo rom Dra ga nom Ka ta -

ni }em, po sle sle ta wa na ba taj ni~ ki ae ro drom.

V. P.

Dr ̀ av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pred -

vo dio je, sre di nom me se ca, de le ga ci ju Mi ni star -

stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je u zva ni~ noj dvo -

dnev noj po se ti Re pu bli ci Ita li ji. Sa ita li jan -

skim zva ni~ ni ci ma raz go va rao je o bi la te ral -

noj sa rad wi u obla sti od bra ne i bez bed no sno-

po li ti~ koj si tu a ci ji u re gi o nu.

U su sre tu sa pod se kre ta rom za od bra nu Mi -

ni star stva od bra ne Ita li je \u ze pe om Ko si gom,

dr ̀ av ni se kre tar na gla sio je po tre bu za una pre -

|e we od no sa u obla sti voj no-voj ne, voj no e ko nom ske i voj no me di cin -

ske sa rad we. Is ta kao je va ̀ nost po se te pr ven stve no zbog ~i we ni ce

da su tre nut no na ~e lu sna ga Kfo ra i mi si je Un mi ka na Ko so vu i Me -

to hi ji dva Ita li ja na, ge ne ral \u ze pe Emi lio Gaj i Lam ber to Za ni je -

ri. Po seb no je po hva lio pro fe si o na li zam wi ho vog kon tin gen ta.

– Do kle god sna ge Kfo ra bu du de lo va le u skla du sa man da tom

ko ji pro iz i la zi iz Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti Uje di we -

nih na ci ja, za o~u va we re gi o nal ne sta bil no sti i za {ti tu mi ra u

ju ̀ noj srp skoj po kra ji ni, ima }e po u zda nog part ne ra u Voj sci Sr bi -

je. Bi lo ka kva obu ka i na o ru ̀ a va we ne le gal nih ko sov skih sna ga

bez bed no sti mo gu ugro zi ti do bre od no se ko ji vla da ju na te re nu i

na ru {i ti re gi o nal nu sta bil nost. Ka da je re~ o mi si ji EU LEX, Sr -

bi ja se pr o ti vi pr o me ni ci vil ne mi si je Uje di we nih na ci ja na Ko -

so vu i Me to hi ji, bez od go va ra ju }e re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti

– re kao je dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi}.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re pod se kre tar Ko si ga po tvr dio

je da Kfor ga ran tu je bez bed nost Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji, a

ita li jan ski kon ti gent po seb nu pa ̀ wu po kla wa bez bed no sti Sr ba u

en kla va ma.

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne ob ja sni la je ita li jan skim

zva ni~ ni ci ma i raz lo ge zbog ko jih Sr bi ja tra ̀ i tu ma ~e we le gal -

no sti jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi sno sti ju ̀ ne srp ske po -

kra ji ne Ko so va i Me to hi je od Me |u na rod nog su da prav de. Dr ̀ av -

ni se kre tar Du {an Spa so je vi} is ta kao je za do voq stvo {to Ita -

li ja tu ini ci ja ti vu sma tra le gi tim nom.

Bo ra ve }i u Ita li ji, dr ̀ av ni se kre tar sa stao se i sa na ~el -

ni kom Ge ne ral {ta ba oru ̀ a nih sna ga Ita li je ge ne ral-pu kov ni kom

Vi }en com Kam po ri ni jem. Tom pri li kom oce we no je da je voj no-

voj na sa rad wa Ita li je i Sr bi je do bra. Dvo ji ca zva ni~ ni ka raz -

go va ra la su i o mo da li te ti ma we nog una pre |i va wa. Ita li ja je

po nu di la Sr bi ji jo{ jed no me sto za ge ne ral {tab no usa vr {a va we

sta re {i na.

To kom po se te odr ̀ an je ve }i broj stru~ nih sku po va, a dr ̀ av -

ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne go vo rio je u ita li jan skom

Cen tru vi so kih stu di ja od bra ne o bez bed no snim iza zo vi ma pred

ko ji ma se na la zi Sr bi ja. Sa stao se i sa Kar lom Ter com, di plo -

mat skim sa vet ni kom mi ni stra od bra ne Ita li je. U ita li jan skom

Mi ni star stvu spoq nih po slo va na {a de le ga ci ja raz go va ra la je

sa di rek to rom di rek ci je za Evro pu La u rom Mi ra ki jan, ge ne ral -

nim di rek to rom za mul ti la te ral ne po slo ve Lu kom \an san ti jem i

sa pred sed ni kom Ko mi si je za od bra nu Ed mon dom ]i ri e li jem.

DR@AV NI SE KRE TAR

DU [AN SPA SO JE VI]

PO SE TIO ITA LI JU

PO SE TA KO MAN DAN TA

BRI TAN SKOG

VA ZDU HO PLOV STVA

Dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi -

je mr Du {an Spa so je vi} pri mio je 19. sep tem bra ko man dan ta

bri tan skog va zdu ho plov stva va zdu ho plov nog mar {a la ser Gle na

Tor pi ja. Tom pri li kom raz go va ra li su o bi la te ral noj voj noj sa -

rad wi Sr bi je i Ve li ke Bri ta ni je, ali i o le ta~ kom pro gra mu

GE NE RAL PI TER VOL

U MI NI STAR STVU OD BRA NE

Du {an Spa so je vi}, dr ̀ av ni se kre tar u Mi ni star stvu

od bra ne i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot -

pu kov nik Zdrav ko Po no{ pri mi li su 24. sep tem bra, u od vo je -

nim po se ta ma, za me ni ka na ~el ni ka [ta ba od bra ne oru ̀ a nih

sna ga Ve li ke Bri ta ni je ge ne ral-pot pu kov ni ka Pi te ra Vo la,

nad le ̀ nog za ope ra ci je. To kom su sre ta raz go va ra li su o bi -

la te ral noj voj noj sa rad wi Sr bi je i Ve li ke Bri ta ni je i po li -

ti~ ko-bez bed no snoj si tu a ci ji u re gi o nu.

DOGA\AJI

12 1. oktobar 2008.

SU SRET MI NI STA RA

[U TA NOV CA I MI HO VA

Mi ni star od bra ne Dra-

gan [u ta no vac pri mio je

29. sep tem bra mi ni stra

unu tra {wih po slo va Bu -

gar ske Mi ku Mi ho va. Dvo -

ji ca zva ni~ ni ka raz go va -

ra la su o bez bed no snoj si -

tu a ci ji u okru ̀ e wu.

Mi ni stri su is ta kli da

}e u okvi ru re so ra ko je vo -

de mak si mal no do pri ne ti

re gi o nal noj sta bil no sti i

bez bed no sti, ali je za to

neo p hod na sve o bu hvat na i

ak tiv na sa rad wa i osta lih

dr ̀ a va re gi o na.

GE NE RAL PO NO[ U [KO LI

NA CI O NAL NE OD BRA NE

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Zdrav ko Po no{ go vo rio je 22. sep tem bra slu {a o ci ma

52. kla se ge ne ral {tab nog i 55. kla se ko mand no-{tab nog usa -

vr {a va wa [ko le na ci o nal ne od bra ne, ofi ci ri ma ko ji se

ospo so bqa va ju za naj od go vor ni je du ̀ no sti u si ste mu od bra ne

Re pu bli ke Sr bi je, o do stig nu tom ste pe nu tran sfor ma ci je i

prav ci ma raz vo ja na {e voj ske.

Pre da va wu su pri su stvo va li i na ~el nik Sek to ra za

qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne dr Bo jan Di mi tri je -

vi} i na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jor mr Vi do sav

Ko va ~e vi}.

Ge ne ral Po no{ is ta kao je da su se tran sfor ma ci jom Voj -

ske Sr bi je ostva ri le broj ne u{te de i da se, po sle uskla |i va -

wa po tre ba i mo gu} no sti Re pu bli ke Sr bi je, mo ̀ e raz mi {qa -

ti o iz ve snom po ve }a wu we nog broj nog sta wa.

NAÊLNIK GENERAL[TABA

PRI MIO PA DO BRAN SKU EKI PU

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Zdrav ko Po no{ pri mio je 16. sep tem bra eki pu pa do -

bra na ca iz sa sta va Spe ci jal ne bri ga de Kop ne ne voj ske, ko ja

je pred sta vqa la na {u voj sku na me |u na rod nom voj nom pa do -

bran skom tak mi ~e wu u Rod Aj len du, u SAD.

Tom pri li kom, ge ne ral Po no{ ~e sti tao je pa do bran ci ma

za osvo je no pe to me sto u kon ku ren ci ji od 65 eki pa iz 15 ze ma -

qa i dru go me sto u kon ku ren ci ji eki pa van SAD. Po ̀ e leo im je

i uspeh na pred sto je }em dr ̀ av nom pr ven stvu u pa do bran stvu.

Z A K L E T V A V O J N I K A

Najmla|a generacija vojnika poloìla je vojni~ku

zakletvu 20. septembra u centrima za obuku

vojnika – u Jakovu, Somboru, Pan~evu, Vaqevu,

Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu

POVEREWE

C

en tral na ma ni fe sta ci ja po la ga wa za kle tve sep tem bar ske ge ne ra ci je

voj ni ka upri li ~e na je u ka sar ni „Ma jor Mi lan Te pi}“ u Ja ko vu.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, na -

~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po -

no{ i ko man dant Ko man de za obu ku ge ne ral-ma jor Qu bi {a Di ko vi}, za -

tim, pred sed nik op {ti ne Sur ~in Vo ji slav Ja no {e vi}, pred stav ni ci Srp ske

pra vo slav ne cr kve, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, pri vred nih or ga ni -

za ci ja, na rav no, i ro di te qi, pri ja te qi i rod bi na mla dih voj ni ka.

Re ~i za kle tve pro ~i tao je za me nik ko man dan ta Tre }eg cen tra za obu ku

pot pu kov nik Ra do mir Alek san dri}, a da tu za kle tvu voj ni ci ma je naj pre ~e sti -

tao mi ni star [u ta no vac.

– Od lu ~i li ste da svo ju oba ve zu is pu ni te u je di ni ca ma Voj ske Sr bi je i

is ko ri sti li pra vo da se ob u ~i te u ru ko va wu na o ru ̀ a wem i sa vre me nom

voj nom opre mom. Po rast za ni ma wa mla dih da voj ni rok slu ̀ e u je di ni ca ma

uka zu je da re for mi sa na Voj ska po no vo sti ~e po ve re we i ugled gra |a na Sr -

bi je. Ne dav no za vr {e ne or ga ni za cij ske pro me ne i sta bil no fi nan si ra we

si ste ma od bra ne go vo re da je Voj ska Sr bi je sprem na za pot pu nu pro fe si o -

na li za ci ju.

Oni ko ji od vas bu du bi li za in te re so va ni, a is pu ne pred vi |e ne uslo ve,

mo }i }e na sta vi ti pro fe si o nal nu ka ri je ru u Voj sci, a kon kurs za pri jem voj -

ni ka u na {e je di ni ce ve} je otvo ren. Po {to va ni ro di te qi i pri ja te qi mla dih

voj ni ka, è lim i va ma da za hva lim {to smo u sep tem bar skoj ge ne ra ci ji ima li

go to vo re kor dan od ziv voj ni ka, vi {e od 92 od sto. Bu di te si gur ni da }e mo to

po ve re we oprav da ti – re kao je mi ni star od bra ne.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac is ta kao je opre de qe we Voj ske

Sr bi je za evrop ske in te gra ci je, ali na gla sio i da Re pu bli ka Sr bi ja ne }e od -

stu pi ti od svo jih pra va na Ko so vu i Me to hi ji.

– Da bi smo mo gli {ti ti ti svo ja pra va na Ko so vu i Me to hi ji di plo mat -

skim sred stvi ma, mo ra mo ima ti ja ku i efi ka snu Voj sku, ko ja je ga rant mir nog

re {e wa ko sov skog pro ble ma – na gla sio je mi ni star. – @elim da i ova ge ne -

13

ra ci ja voj ni ka voj ni rok od slu ̀ i u mi ru. Sta re {i na ma Voj ske po ru ~u jem

da su wi ho vi ì vo ti i zdra vqe na pr vom me stu.

Po sle sve ~a no sti, od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we o uslo vi ma

za pro fe si o na li za ci ju Voj ske Sr bi je, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta -

no vac re kao je:

– Mo je du bo ko uve re we je ste da smo sa 2,4 od sto iz dva ja wa od bru to

dru {tve nog pro iz vo da, ali i re for ma ma ko je spro vo di mo u Voj sci Sr bi je,

po seb no or ga ni za cij sko-mo bi li za cij skim pro me na ma, u naj ve }em de lu obez -

be di li uslo ve za pot pu nu pro fe si o na li za ci ju. Ono {to je bit ni je, je ste da

li su na {e dru {tvo i dr ̀ a va sprem ni za pot pu nu pro fe si o na li za ci ju. Uko -

li ko to je su, o~e ku je mo po dr {ku

svih struk tu ra dru {tva, a ne sa mo

dr ̀ a ve. O~e ku je mo po mo} i me di -

ja, Cr kve, ne vla di nih or ga ni za ci -

ja, ali i osta lih sek to ra na {e za -

jed ni ce.

Sle de }e ne de qe za po ~i we mo

kam pa wu za voj ni po ziv. Taj po sao

tra ja }e dve go di ne. Ube |en sam da

}e mo ga uspe {no re a li zo va ti.

Me |u tim, to ni je sa mo po sao Mi -

ni star stva od bra ne, Voj ske i Vla -

de Re pu bli ke Sr bi je, ve} je neo p -

ho dan op {ti dru {tve ni kon sen zus.

Na {a je na me ra da pro fe si o na -

li za ci ju za vr {i mo do kra ja 2010.

go di ne.

Na pi ta we da li su obez be |e -

ni uslo vi za so ci jal no zbri wa va -

we pri pad ni ka Voj ske, po seb no

onih ko ji sa 40 go di na ì vo ta mo -

ra ju na pu sti ti pro fe si o nal nu slu -

`bu, mi ni star [u ta no vac ob ja snio

je da je Mi ni star stvo od bra ne u

pro te kloj go di ni znat no po boq {a -

lo ma te ri jal ni po lo ̀ aj pri pad ni -

ka Voj ske Sr bi je, te da in ten ziv no

ra di na stam be nom zbri wa va wu

ofi ci ra i pod o fi ci ra.

– Sa Mi ni star stvom unu tra {wih po slo va i Mi ni star stvom

prav de vo de se raz go vo ri o mo gu }em an ga ̀ o va wu pro fe si o nal nih

pri pad ni ka, ko ji po sle 40 go di na ì vo ta vi {e ne mo gu da ra de u

Voj sci. Na pra vi }e mo uslo ve u ko ji ma mla di i spo sob ni qu di bez

po sla mo gu da bu du an ga ̀ o va ni u sa sta vi ma Voj ske Sr bi je, I da za

svoj po sao bu du od go va ra ju }e pla }e ni – na gla sio je mi ni star od -

bra ne Dra gan [u ta no vac.

Ka da je re~ o po ve }a wu bro ja pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, mi ni -

star od bra ne ob ja snio je da se, uslov no, od u sta lo od kon cep ta sma -

we wa oru ̀ a nih sna ga. Da nas uni for mi sa nih li ca ima u Mi ni star -

stvu od bra ne i Voj sci vi {e od 30.000.

– Na {e re {e we je ste da de mi li ta ri zu je mo Mi ni star stvo od -

bra ne i da sa no vom si ste ma ti za ci jom i or ga ni za ci jom u we gov

uprav ni deo do ve de mo ve }i broj ci vi la, a da ofi ci re i pod o fi ci -

re, ko ji da nas ra de u Mi ni star stvu, vra ti mo u tru pu – ob ja snio je

mi ni star [u ta no vac.

Na sli~ no pi ta we na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je od -

go vo rio je:

– Ko li ka i ka kva }e Voj ska bi ti za vi si od po tre ba i mo gu} -

no sti. Po tre be su se pro me ni le. Spoq no po li ti~ ka i bez bed no sna

si tu a ci ja po sta la je kom plek sni ja, ta ko da Voj sku ne tre ba da qe

sma wi va ti. Pro kla mo va na ne u tral nost je ste jed na di men zi ja, ali

fak ti~ ko sta we je ta kvo da mi ni smo deo ne kog sa ve za. A bez bed -

no sna si tu a ci ja u re gi o nu i sve tu je ste mno go kom plek sni ja. Na {e

opre de qe we za ula zak u Evrop sku uni ju, ko je ima i bez bed no snu

di men zi ju, tre ba tek da do stig ne mo. U si tu a ci ji kad jo{ ni smo ta -

mo, ni je ra zum no da qe sma wi va ti broj no sta we Voj ske. Ni je re~ o

for mi ra wu ve li kih bri ga da ve} o po boq {a wu kva li te ta.

Mi ra [VE DI]

Sni mio Go ran STAN KO VI]

S E P T E M B A R S K E G E N E R A C I J E

U VOJSKU SRBIJE

14

DR ROJ STAFORD,

PROFESOR

NACIONALNOG

RATNOG KOLEXA SAD

1. oktobar 2008.

IZUKR[TANI

INTERESIPrioriteti sada{we

administracije SAD,

ali i svake druge,

bez obzira na to koji

kandidat pobedi, bi}e

ekonomija, ekonomija,

ekonomija. Ukoliko SAD

ne re{i finansijsku

krizu, taj }e se problem

pro{iriti i postati

svetski. To u svakom

slu~aju zna~i mawe novca

za angaòvawe snaga,

mawe novca za sve vrste

potreba koje bezbednost

zahteva.

A

meri~ki stru~wak za pitawa bezbednosti, posebno Balkana, dr Roj Staford,

profesor Nacionalnog ratnog kolexa SAD, nedavno je posetio Srbiju. Tu smo

priliku iskoristili za razgovor o bezbednosnim izazovima sa kojima se svet

susre}e, te o novoj strategiji nacionalne odbrane SAD i wenoj verovatnoj ref-

leksiji na odnose te zemqe sa drugim centrima mo}i u svetu, reformi oruànih

snaga Srbije i drugim problemima. U odgovorima na pitawa, profesor je istakao da

su wegovi stavovi – stavovi nezavisnog ~lana akademske zajednice, a nikako zvani~ni

stavovi vlade zemqe iz koje dolazi.

Œ Od juna ove godine SAD imaju novu strategiju nacionalne odbrane. [ta je

u toj strategiji zaista novo u odnosu na prethodnu? Kako ona odre|uje

najva`nije prioritete Ministarstva odbrane SAD?

– Zna~ajna novina jeste da je u strategiji fokus sa razvijawa sposobnosti za bu-

du}i ve}i tradicionalni konflikt pomeren na re{avawe problema u Iraku i Avga-

nistanu. Nagla{ava se zna~aj lak{ih, mawih snaga, koje su upotrebqivije u mirovnim

operacijama i borbi protiv terorizma. To je glavna promena koju je naglasio sekre-

tar Gejts. Jo{ uvek moramo da planiramo za neizvesnu budu}nost, budu}nost koja moè

da ukqu~i Kinu, Rusku Federaciju, {to ne zna~i da te zemqe vidimo kao pretwu.

Prioriteti se, dakle, odnose na pronalaèwe odgovora na teku}e bezbednosne

izazove, rizike i pretwe s kojima se suo~avamo, re{avawe terorizma u Avganistanu,

suo~avawe sa nesigurno{}u i rekonstrukcijom u Iraku. U pro{losti se pretpostavqalo

15

se Nato pro{iri na Gruziju i Ukrajinu.

Jasno je da kad su ruske snage u{le u Ju`nu

Osetiju, Alijansa nije mnogo uradila.

SAD su obezbedile zna~ajna sredstva za

rekonstrukciju, a prvi brod koji je posla-

la sa humanitarnom pomo}i bio je brod

Obalne garde, ne Marinaca. Za mene je

to signal. Nato se ne upu{ta u rat zbog

Gruzije. Niti bi zbog Ukrajine.

Œ Iz ropotarnice istorije neki

analiti~ari vade sintagmu „hladni

rat”. Drugi oìvqavaju izreku „ev-

ropska tehnologija, sibirski resur-

si”. Kako biste to komentarisali?

– Termin hladni rat ne odgovara si-

tuaciji. Mnoge zemqe u Evropi zavise od

snabdevawa gasom iz Rusije. Litvanija je

100 posto zavisna, kao i Bugarska. Taj

procenat je i u Srbiji znatan, ~ini mi se

da iznosi 85 posto. Gasprom, koji je bli-

zak ruskoj vladi, poku{ava da stavi pod

svoju kontrolu linije za snabdevawe ga-

som. S druge strane, Rusiji je potrebno da

proda gas Evropi. Ona moè da ispoqava svoj uticaj prete}i umawi-

vawem isporuke gasa, kao {to je uradila u Gruziji i Ukrajini. Ali ona

treba da izveze gas. Na duè staze, postavqa se pitawe koliko }e ga-

sa i}i na istok, Kini, a koliko na zapad, Evropi. Ali u ovoj fazi,

struktura gasovoda jasno ide ka zapadu, dok se infrastruktura gaso-

voda ka Kini slabije razvija.

Kada poku{avam da razumem ruske ciqeve, kao prvi vidim we-

no ponovo uspostavqawe kao po{tovane svetske sile. Svaki doga|aj

u ovoj regiji zahteva weno konsultovawe. Ali Rusija treba Evropsku

uniju, wenu tehnologiju, po{tovawe u smislu obezbe|ivawe mesta u

odgovaraju}im institucijama i po{tovawe wenog mesta u svetu.

Za SAD finansijska kriza je problem broj jedan, dva i tri, ali

i rat protiv terorizma, a posebno spre~avawe napada na Ameriku,

ostaje zna~ajna tema. Nakon toga dolazi Irak. Na toj ta~ki se razli-

kuju stavovi predsedni~kih kandidata. Senator Mekejn bi „ostao na

kursu”, da upotrebim tu frazu, dok bi se Obama, kako je rekao, a mi-

slim da bi stvarno poku{ao da to i ostvari, povla~io. Ne odmah, da-

nas, sutra, ve} postepeno. Kada je re~ o Avganistanu, tamo{wa situa-

cija se ne}e poboq{ati dok se ne poboq{a stawe u severnozapad-

nom Pakistanu. Na to Nato i SAD imaju ograni~eni uticaj, to je stvar

pakistanske vlade. SAD mogu ekonomski pomo}i Pakistanu da obez-

bedi boqe usluge u oblasti ekonomije, {kolovawa, puteva, klinika.

Ali dok se ta oblast ne stabilizuje, problem se nastavqa. SAD se

potom suo~avaju i sa izazovima u Iranu, Severnoj Koreji, broj iza-

zova s kojima }e se budu}i predsednik suo~iti zaista je velik.

Œ Da li se Nato transformi{e dovoqno brzo da bi mogao da

efikasno odgovori na savremene bezbednosne izazove? Kako

se razvijaju wegovi odnosi sa SAD?

– Od vojne organizacije namewene odbrani od napada s Isto-

ka, Nato je napredovao do organizacije namewene mawe odbrani, a

vi{e sigurnosti i stabilizaciji. Pomislite samo na kriterijume

koje treba ispuniti da bi se postao ~lan Natoa. Oni gotovo ni{ta ne

govore o vojsci, ali zahtevaju demokratiju, civilnu i demokratsku

kontrolu oruànih snaga, dobre odnose sa susedima. To predstavqa

{iroku podr{ku trì{noj ekonomiji, demokratiji, stabilizaciji,

itd. Uz to, ne mislim da }e se {iriti daqe prema istoku. Najve}i

izazov na koji je Nato ikada nai{ao jeste Avganistan. Vi{e od

50.000 vojnika se tamo ozbiqno bori. Da li je Nato za to priprem-

qen? Ne jo{. Zato SAD angaùju vi{e snaga i isto traè od evrop-

skih saveznika.

Deo problema nalazi se i u ~iwenici da neke evropske snage

nisu efikasno promewene od strukture koja je stvorena i namewena

za sukob koji se prognozirao u doba hladnog rata, ka strukturi koja

je prilago|ena druga~ijem obliku sukoba. Kada je Nato u{ao u ope-

da, ako izgradite oruàne snage sposobne

da u~estvuju u ve}em ratu, one mogu da budu

uspe{ne i u mawim konfliktima. U slu~aju

Iraka i Avganistana pokazalo se da to ni-

je tako. Takvi sukobi zahtevaju druga~iju

obuku, vojne snage koje ne samo da su u sta-

wu da se bore ve} i da razumeju lokalni

kontekst u kome se nalaze, te da na izve-

stan na~in u~estvuju u ponovnoj izgradwi

te zajednice. Da pokupe |ubre, kao {to se

izrazio biv{i komandant SAD u Bagdadu.

Tamo su mladi qudi koji nemaju posao, ne-

maju novac i, ako im neko ponudi deset do-

lara za suicidni teroristi~ki napad, pa,

mo`da }e to prihvatiti. To treba prome-

niti.

Œ To zna~i da se drasti~no mewa

uloga vojnog faktora?

– Svakako. Ona }e se na neki na~in

pove}avati i ~ini mi se da ni rezultati

predsedni~kih izbora u SAD to ne}e pro-

meniti. Javqaju se pove}ani zahtevi prema

vojsci. Brojni na{i mladi oficiri i po-

doficiri odlaze u Irak po ~etvrti, peti put, i tamo ostaju godinu da-

na. To armiju izlaè izvanrednom naporu, zbog ~ega i sada{wa admi-

nistracija, ali i senatori Obama i Mekejn smatraju da treba

pove}ati oruàne snage. Danas se prepoznaje koliko se mnogo traì

od vojnika. On, primera radi, dolazi iz operacije, bude kod ku}e ne-

ko vreme pod presijom da opet treba da ode. Zamislite kako to uti~e

na wegov ìvot, porodicu...

Œ Porodice se teè odràvaju, dolazi do razvoda?

– Pa i to. Stoga na{ vojne slu`be, posebno psiholo{ka, raz-

vija programe kako bi se ti problemi prepoznali i spre~ili, a po-

rodice i pojedinci oja~ali u no{ewu sa tako velikim izazovima.

Œ Sve to o ~emu pri~amo treba platiti, a SAD se suo~avaju s

velikom ekonomskom krizom, koju neki analiti~ari porede sa

onom tridesetih godina pro{loga veka. Kako }e se ona odraziti

na nacionalnu bezbednost?

– Prioriteti sada{we administracije, ali i svake druge, bez

obzira na to koji kandidat pobedi, bi}e ekonomija, ekonomija, eko-

nomija. Ukoliko SAD ne re{i taj problem, on }e se pro{iriti i po-

stati svetski. To u svakom slu~aju zna~i mawe novca za angaòvawe

snaga, mawe novca za sve vrste potreba koje bezbednost zahteva.

Œ Kako su odre|eni odnosi SAD sa drugim svetskim centrima

mo}i?

– Za vreme drugog Bu{ovog mandata odnosi sa svetom su po~eli

sve vi{e da bivaju multilateralni, vi{e nego za vreme wegovog pr-

vog mandata. Sada{wi predsedni~ki kandidati verovatno bi nasta-

vili tu liniju, i verovatno bi se vi{e angaòvali u okvirima Natoa,

Evropske unije i Ujediwenih nacijama. Ta administracija, va`no je

re}i, kao verovatno i budu}a, ne vidi Rusiju kao neprijateqa, niti

tako doìvqava Kinu, ali akcije u Gruziji u avgustu ove godine proiz-

vele su ozbiqna pitawa o tome kako }e se odnosi sa Ruskom Federa-

cijom oblikovati u budu}nosti. Demokratizacija u Ruskoj Federaciji

je napravila korak nazad.

Œ Kako }e de{avawa u regionu Kavkaza oblikovati odnose

SAD sa RF i EU, pre svega imaju}i u vidu izvesnu zavisnost Ev-

ropske unije od energetskih resursa?

– To je osnovno pitawe. îni mi se da vidim podelu unutar EU i

Natoa u vezi sa tim kako pri}i Rusiji. Odgovor }e zavisiti od toga

koliko su pojedine zemqe zavisne od ruskih energetskih resursa i

koliko su blizu RF. Videli smo da Poqaci, ̂ esi, Estonci, Litvanci,

Letonci zauzimaju tvr|i stav prema Rusiji od Nemaca, Francuza ili

Italijana. To je jedan aspekt ovog pitawa. Drugi je, govorim kao pro-

fesor, ne kao glasnogovornik Vlade SAD, smawewe mogu}nosti da

Savremeni sukobi zahtevaju druga~iju

obuku, vojne snage koje ne samo da su

u stawu da se bore ve} i da razumeju

lokalni kontekst u kome se nalaze i da

u~estvuju u ponovnoj izgradwi te zajednice.

Srbiji }e biti teè da u|e u EU nego

{to je to bilo Rumuniji i Bugarskoj,

na ~ijim je primerima EU nau~ila lekciju

i sada traì od kandidata za ~lanstvo

da se izbori sa korupcijom pre ulaska

u zajednicu.

Za SAD je finansijska kriza problem

broj jedan, dva i tri, ali i rat protiv

terorizma je isto tako veliki problem.

Najve}i izazov s kojim se Nato ikada

sreo jeste Avganistan.

BU DU] NO ST RA TA

Dok tor Kri sto fer Ko ker, pro fe sor lon don ske {ko le eko no -

mi je i po li ti~ kih na u ka, odr ̀ ao je 17. sep tem bra u Cen tral nom do -

mu Voj ske Sr bi je pred stav ni ci ma si ste ma od bra ne Re pu bli ke Sr -

bi je, stu den ti ma Uni ver zi te ta u Be o gra du, ~la no vi ma ne vla di nih

or ga ni za ci ja i fo ru ma, te pred stav ni ci ma sred sta va jav nog in for -

mi sa wa pre da va we – Bu du} nost ra ta. Skup su or ga ni zo va li Mi ni -

star stvo od bra ne, be o grad ski Fond za po li ti~ ku iz u zet nost i An -

glo-srp sko dru {tvo.

Otva ra ju }i pre da va we, dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od -

bra ne mr Du {an Spa so je vi} is ta ko je zna ~aj ula ga wa u obra zo va -

we i {ko lo va we ka dra si ste ma od bra ne. Ta ko |e je na gla sio da je

Mi ni star stvo od bra ne to kom pro {le go di ne za tu na me nu iz dvo ji lo

oko po la mi li o na evra, te da }e u na red nom vre me nu taj iz nos bi ti

udvo stru ~en.

– Na{ In sti tut za stra te gij ska is tra ̀ i va wa uspe {no sa ra |u -

je sa broj nim na u~ nim i obra zov nim in sti tu ci ja ma u ze mqi i sve tu,

ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, a re zul tat ta kve sa rad we je ste i Let -

wa {ko la de mo kra ti je. Ta kva prak sa na sta vi }e se i u bu du} no sti –

re kao je dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi}.

Pro fe sor Ko ker je ste pri znat svet ski stru~ wak, ko ji pre da je

u mno gim vi so kim {ko la ma i in sti tu ti ma – Od bram be nom ko le xu

Na toa u Ri mu, Kra qev skom ko le xu za od bram be ne stu di je u Lon do -

nu, Po li ti~ koj {ko li u Mo skvi. Stal ni je sa rad nik vo de }ih svet skih

~a so pi sa u obla sti ra ta.

S. \OKI]

raciju u Avganistanu, bio je to teàk zadatak, ali ne i ratna opera-

cija. Danas se Nato tamo bori. Da li je Nato pripremqen za duge i

iscrpquju}e sukobe? Ne jo{. Da li treba izvesne promene? Da. Da li

}e biti politi~ke voqe za to? Ne znam. Pozitivno je to {to Fran-

cuzi {aqu dodatne snage, a neke ~lanice su u svojim parlamentima

odlu~ile da wihove trupe i daqe ostanu u Avganistanu.

Ukratko, Nato se dramati~no promenio. I ta je promena veoma

zna~ajna za Evropu. Kada je re~ o wegovim odnosima sa SAD,

podse}am vas da se odluke u Natou donose konsenzusom. Evo prime-

ra iz bliske pro{losti: neke zemqe nisu primqene u Alijansu zbog

protivqewa drugih ~lanica, iako je to bila voqa SAD. Dakle, nije

postojao konsenzus.

Œ Kako SAD sagledava bezbednosnu situaciju na Balkanu? [ta

su, po va{em mi{qewu, najva`niji problem?

– Mnogi problemi u regiji su re{eni, ali su ostali jo{ Kosovo,

zapadna Makedonija i, u neku ruku, Bosna i Hercegovina. Ali ne mi-

slim da }e tu biti oruànih sukoba. Mene vi{e brine kriminal,

skroman ekonomski razvoj, sa velikom rastom nezaposlenosti, i mla-

dim qudima koji bez posla nemaju budu}nost i mogu postati opasni.

Mogu se upustiti u kriminal ili terorizam. Srbija je uz veliku

me|unarodnu pomo}, brzo nakon rata 1999. godine, smirila svoju si-

tuaciju. Ne zna~i da su problemi re{eni, ali napredak je postignut.

Œ Kako vidite ulogu Srbije na Balkanu?

– Po mom mi{qewu, ona je najva`niji ~inilac na prostoru biv{e

Jugoslavije. Problem je ekonomija. I finansijska kriza u SAD, ako se

nesredi, odraziti }e se na Srbiju, jer }e uticati na to koliko }e biti

voqe za investirawe. Za srpsku budu}nost va`na je orijentacija ka Ev-

ropi, mogu}e ka Natou, me|unarodnim monetarnim institucijama. Sr-

bija ima obrazovano stanovni{tvo, tradicionalno je evropski ori-

jentisana, ima razumnu ekonomsku politiku. Ali zemqa se suo~ava sa

istim izazovima kao Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina i druge

dràve – sa korupcijom. Investitori treba da znaju da }e wihove in-

vesticije biti sigurne i da }e proizvoditi profit. Progresivna inte-

gracija ka EU, po mom mi{qewu, jedina je razumna budu}nost za Srbi-

ju. Srbiji }e biti teè da u|e u EU nego {to je to bilo Rumuniji i Bugar-

skoj, na ~ijim je primerima EU nau~ila lekciju i sada traì od kandi-

data za ~lanstvo da se izbori sa korupcijom pre ulaska u zajednicu.

Œ Upoznati ste sa reformom sistema odbrane Republike Sr-

bije. Kako vam izgledaju weni rezultati?

– Mislim da je srpska budu}nost u pogledu vojske u saradwi sa

Alijansom, {to ne zna~i nu`no i ~lanstvo u toj organizaciji. Ipak,

va{i susedi su u Natou. Oruàne snage Srbije su se strategijski do-

bro opredelile, smawile su svoju veli~inu, pripremaju se za sara-

dwu sa drugim nacijama u mirovnim misijama. Ali na izvesnoj ta~ki

mora se doneti odluka o budu}em usmerewu i odrediti da li je ono u

okviru evroatlantskih organizacija ili nije. Ne razumem {ta ne-

utralnost zna~i u okruèwu u kome se nalazite. Ako ste sami, teret

odbrane mnogo je teì, skupqi, nego ako ste deo Alijanse. U drugom

slu~aju, taj teret moè da se podeli.

Œ Kada je re~ o odnosu SAD i Srbije, da li rezultati predse-

dni~kih izbora mogu ne{to da promene u odnosima dve zemqe?

Ili je trasa postavqena, i nema ispravke?

– Ne verujem da }e tu biti promena. SAD ne}e promeniti svoju

poziciju na Kosovu. Ali SAD tako|e Srbiji znatno pove}avaju

koli~inu sredstava namewenih za obuku i obrazovawe. Primera

radi, na Nacionalnom ratnom kolexu sada se {koluje prvi srpski

oficir. Mislim da }e se poja~ati IMET program (program saradwe

u oblasti obrazovawa i obuke). Dakle, vi{e }e pripadnika Min-

istarstva odbrane i Vojske Srbije da se {koluje u SAD i drugim

zemqama. Ono {to se de{ava u Vojsci Srbije je vrlo pozitivno i

mislim da }e u ne tako dalekoj budu}nosti srpske snage u~estvovati u

mirovnim operacijama, pre svega pod okriqem UN. Naravno, mi bi-

smo voleli da ih vidimo i u Avganistanu.

Sneàna \OKI]

Snimio Radovan POPOVI]

16 1. oktobar 2008.

INTERVJUVESTI

De le ga ci ja Upra ve za za {ti tu i spa sa va we Mi ni star stva od -

bra ne Slo ve ni je, sa ge ne ral nim di rek to rom Upra ve Bo ja nom @mav -

cem na ~e lu, ob i {la je da nas Grad ski cen tar za oba ve {ta va we u

Skup {ti ni Gra da Be o gra da, gde ih je do ~e ka la i za me ni ca gra do na -

~el ni ka Rad mi la Hru sta no vi}.

Na kon {to je go sti ma iz Slo ve ni je ukrat ko pre do ~e na or ga ni -

za ci ja slo ̀ e nog i raz gra na tog si ste ma oba ve {ta va wa u Sr bi ji, o

~e mu je go vo rio Mi lo{ Po pa di}, na ~el nik Upra ve za van red ne si -

tu a ci je Mi ni star stva od bra ne Sr bi je, o ra du Grad skog cen tra go -

vo rio je we gov na ~el nik mr Qu bi {a Maj sto ro vi}.

Pred stav ni ci ma Upra ve za za {ti tu i spa sa va we iz Slo ve ni je

do ma }i ni su pri ka za li i or ga ni za ci o nu {e mu teh ni~ ki iz u zet no

opre mqe nog Cen tra ko ji, ba{ kao i 32 dru ga u Sr bi ji, ra di 24 sa -

ta dnev no, svih 365 da na u go di ni.

D. G.

SLO VE NA^ KA DE LE GA CI JA U

CEN TRU ZA OBA VE [TA VA WE

BEOGRADA

17

RAZMENA ISKUSTVA

U Sek to ru za ma te ri jal ne re sur se Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je, od 22. do 26.

sep tem bra bo ra vi la je de le ga ci ja Mi ni star stva

od bra ne Sa ve zne Re pu bli ke Ne ma~ ke. Do ma }in

go sti ma bi lo je Ode qe we za tran sport.

To kom eks pert skih raz go vo ra o voj nom sa o -

bra }a ju i tran spor tu, srp ska stra na, ko ju je pred -

vo dio na ~el nik Ode qe wa pu kov nik dr @eq ko

Ran ko vi} i ne ma~ ka de le ga ci ja, sa na ~el ni kom

Ode qe wa za tran sport i kre ta we pu kov ni kom

Udom Boh me om na ~e lu, raz me ni la su is ku stva iz

obla sti pla ni ra wa i or ga ni zo va wa tran spor ta

za voj ne po tre be i tran zi ta stra nih voj nih tru pa

pre ko te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je i Au stri je.

PO SE TA KOP NE NOJ VOJ SCI

Ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu -

kov nik Mla den ]ir ko vi} pri mio je 17. sep tem -

bra, u Ni {u, Vol fra ma Ma sa, am ba sa do ra

Sa ve zne Re pu bli ke Ne ma~ ke u Be o gra du.

U po se ti Ko man di i je di ni ca ma Kop ne ne

voj ske bi li su i pot pu kov ni ci Hel mut Kla von i

Jo han Evert, pret hod ni i no vi iza sla nik od -

bra ne Ne ma~ ke, ali i po mo} nik iza sla ni ka

sta ri ji vod nik pr ve kla se Vik tor Vo rat.

Ge ne ral ]ir ko vi} go vo rio je go sti ma o

or ga ni za ci ji Kop ne ne voj ske, we nim za da ci ma i

sa sta vi ma, te obez be |e wu Kop ne ne zo ne bez -

bed no sti pre ma Ko so vu i Me to hi ji.

Po sle zva ni~ nih raz go vo ra sa ko man dan -

tom, am ba sa dor Mas po se tio je Tre }u i ê tvr -

tu bri ga du Kop ne ne voj ske.

Snimio D. GOL

UKRATKO

Am ba sa dor Sa ve zne Re pu bli ke Ne ma~ ke u Be o gra du Vol fram Mas go vo rio je ne -

dav no u Ge ne ral {ta bu Voj ske pri pad ni ci ma Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je o

Me |u na rod noj bez bed no snoj sa rad wi – po gle du SR Ne ma~ ke.

Skup je or ga ni zo vao In sti tut za stra te gij ska is tra ̀ i va wa, a pri su stvo va li su dr -

àv ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Igor Jo vi ~i}, po mo} nik mi ni stra od bra ne za

qud ske re sur se dr Bo jan Di mi tri je vi} i na ~el nik In sti tu ta dr Mi haj lo Ba sa ra, za tim

slu {a o ci 55. i 52. kla se ko mand no-{tab nog i ge ne ral {tab nog usa vr {a va wa [ko le na -

ci o nal ne od bra ne, stu den ti Voj ne aka de mi je, broj ne sta re {i ne Mi ni star stva i Voj ske.

Tro ji ci naj bo qih stu de na ta 128. i 129. kla se Voj ne aka de mi je, od sko ro pot po ru~ -

ni ci ma Voj ske Sr bi je – Zo ra nu Den di, Dra ga nu Po lim cu i Iva nu Bon xi }u – am ba sa dor

Mas uru ~io je pre pre da va wa pri god ne di plo me za po stig nu te re zul ta te to kom {ko lo va -

wa i zva ni ~an po ziv da po se te we go vu ze mqu.

O ak tu el nim pi ta wi ma evrop ske bez bed no sti, ne ma~ koj spoq noj i bez bed no snoj po -

li ti ci, sa rad wi ze ma qa Na toa i Evrop ske uni je, te u~e {}u u mi rov nim i ope ra ci ja ma

o~u va wa mi ra go vo rio je naj pre am ba sa dor Vol fram Mas. On je is ta kao da se Ne ma~ ka

u kon flikt nim si tu a ci ja ma uvek za la ̀ e za re {a va we su ko ba mir nim pu tem.

– Glo ba li za ci ja do no si no ve iza zo ve, br oj ne te ro ri sti~ ke pret we, ko je se ne mo gu

pre va zi la zi ti sa mo voj nim sred stvi ma. Ne ma dr ̀ a ve ko ja sa ma mo ̀ e re {a va ti pro ble -

me, ve} je po treb na sa rad wa svih onih ko ji de le iste vred no sti. Za to in te gra ci je je su

osnov ni stub na {e spoq ne i bez bed no sne po li ti ke. A de mo krat ske sna ge raz vi ja ju se

upra vo in te gra ci ja ma. Po sle sa mi ta u Ri gi sve ze mqe za pad nog Bal ka na sma tra mo part -

ne ri ma, jer pri pa da mo za jed ni~ koj evrop skoj ku }i. Na tom pu tu, Sa ve zna Re pu bli ka Ne -

ma~ ka na me ra va da po dr ̀ i i Sr bi ju – na gla sio je am ba sa dor.

V. P.

U organizaciji Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva odbrane Srbije, a u okviru ci-

klusa predavawa stranih dràvnih i vojnih predstavnika (ambasadora i vojnih izaslanika) u na{oj zem-

qi, izaslanik odbrane Ruske Federacije pukovnik Viktor Avdejev imao je svoje izlagawe 26. septembra,

u prostorijama General{taba VS, nameweno svim zainteresovanim pripadnicima MO i VS. Tema je bi-

la bezbednosna situacija u Severnom Kavkazu.

Pukovnik Avdejev je najpre govorio o predistoriji „petodnevnog rata” u Ju`noj Osetiji, razvoju suko-

ba i eskalaciji. Prate}i doga|aje skoro iz sata u sat, gruzijsku operaciju „îsto poqe” i ogromne civil-

ne ̀ rtve stradale sredstvima za masovno uni{tewe koje je koristila vojska Gruzije, ruski odgovor „Ope-

racijom za prinu|ivawe Gruzije na mir”, ali i u~e{}e „tre}e strane”, koja je Gruzinima omogu}ila in-

formacije sa satelita u realnom vremenu i konkretnu tehni~ku i materijalnu pomo}, vojni izaslanik Ru-

sije je ponudio prili~no iscrpnu hronologiju i sliku rata. Po wegovim re~ima vojni buxet Gruzije pora-

stao je trideset puta do izbijawa sukoba, a takav tempo rasta nije zabeleèn ni u jednoj zemqi, dok je na-

pad na Chinvali, skoro identi~an operaciji „Oluja”, kojom je hrvatska vojska o~istila Srpsku Krajinu.

Tokom „petodnevnog rata”, kako sukob ozna~avaju Rusi, mada je na{oj javnosti poznat kao „{estodne-

vni rat”, poginulo je 2.000 ̀ iteqa Ju`ne Osetije, a me|u wima 1.600 civila i 68 pripadnika ruskih mi-

rovnih snaga. Raweno je 170 vojnika. Gruzija je izgubila 3.000 vojnika.

D. MARKOVI]

AMBASADOR NEMA^KE O

BEZ BED NO SNOJ SA RAD WI

PREDAVAWE IZASLANKA ODBRANE

RUSKE FEDERACIJE

O

zna~aju telekomunikacija za sistem odbrane i bezbednosti,

gotovo da je suvi{no govoriti. Vojnik 21. veka je, nesumwivo,

vojnik informati~kog doba, pa zastoj u razvoju telekomunika-

cionog i informati~kog sistema, danas vi{e nego ikada

ranije, vodi i nezaustavqivom slabqewu odbrambenih spo-

sobnosti dràve. To je razlog zbog koga u Vojsci Srbije, a posebno

u wenoj Upravi za telekomunikacije i informatiku intenzivno

ra de na uvo|ewu novog telekomunikacionog sistema. Dokle se u

tome stiglo, bilo je na{e prvo pitawe na~elniku Uprave general

-majoru Radivoju Vukobradovi}u.

– Zna~aj telekomunikacionog sistema u oblasti odbrane je ne-

sumwiv. On se, pre svega, vidi u pove}awu stepena dostupnosti ra-

zli~itih podataka i raspolagawa informacijama u realnom vremenu,

~ime se skra}uje proces dono{ewa optimalnih odluka. Iz toga se jas-

no vidi da telekomunikacioni sistem ima veliki uticaj na sve oblasti

rada i ìvota u kojima se donose odluke, a to zna~i na politiku,

ekonomiju, kulturu i sve druge dru{tvene sfere, pa tako i uoblasti

18 1. oktobar 2008.

Uvo|ewe ra~unara u masovnu upotrebu

i otkri}e Interneta ozna~ili su revoluciju

u svetu komunikacija, sli~nu onoj u vreme

pronalaska {tamparije. Nesumwivo da

iznena|uju}e buran razvoj informatike i

telekomunikacija danas uveliko uti~e na napredak

celokupnog dru{tva. Te{ko je, naime, pobrojati na

koje sve aspekte dru{tvenog bi}a jedne zemqe uti~e

savremena informati~ka tehnologija, ~iji je daqi

razvoj, uprkos ve} realizovanim dostignu}ima, a

mo`da i ba{ zbog wih, gotovo nemogu}e precizno

predvideti. Jedno je, ipak, sigurno – dana{we

zaostajawe u telekomunikacionoj i informati~koj

sferi te{ko }e biti nadokna|eno u budu}nosti.

Ako uop{te bude mogu}e.

GENERAL-MAJOR RADIVOJ VUKOBRADOVI], NAÊLNIK UPRAVE ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMA TIKU GEN

VOJNIK INFORMATI

resurs, tako da su wegova podela i kori{}ewe regulisani prema

nacionalnim i me|unarodnim standardima. Frekventni opsezi u

kojima rade radio-relejni sistemi Vojske Srbije sada su na me we -

ni za radio-difuziju i mobilnu telefoniju.

Radi izme{tawa radio-relejnih veza Vojske Srbije iz sa-

di{wih u novododeqene frekventne opsege, potrebno je opremawe

novim radio-relejnim ure|ajima.

Da bi telekomunikacioni sistem mogao da zadovoqi te za-

hteve, neophodna je zna~ajna tehni~ka modernizacija, odnosno

uspostavqawe novog telekomunikacionog i informati~kog sis-

tema modularnog tipa u mobilnoj i stacionarnoj komponenti.

Nu ̀ no je kori{}ewe savremenih mre`nih tehnologija, opti~kih

i radio-relejnih spojnih puteva, kao i komutacije svih vrsta sig-

nala kroz pokretne i stacionarne komutacione ~vorove ra zli -

~itog nivoa.

U opremawu mobilnoj komponenti sistema dajemo prednost

zbog izraène zastarelosti postoje}e opreme i po trebe za po-

dr{kom mawih brzopokretnih jedinica, namewenih za

izvr{avawe zadataka u veoma kratkom vremenu. Stacionarna

komponenta sistema integrisana je sa telekomunikacionim si -

stemom Telekoma, koji razvija veoma savremenu telekomunika-

cionu infrastrukturu, baziranu na opti~kim vodovima i digi-

talnim transportnim sistemima.

Œ Reforma i reorganizacija Vojske podrazumevaju i ve}i

stepen interoperabilnosti telekomunikacionog sistema

u nacionalnom i multinacionalnom okruèwu. Da bi se

to i ostvarilo, treba ispuniti neke preduslove i uvesti

integrisani telekomunikacioni-informati~ki sistem u

operativnu upotrebu. [ta to sve podrazumeva?

– Projektovawem integrisanog telekomunikaciono-informa -

ti ~kog sistema opredelili smo da telekomunikaciona sredstva za

no vi sistem moraju da podràvaju standarde i servise za ukqu ~e -

we u nacionalne i multinacionalne telekomunikacione mreè

(UEROCOM, STANAG, ITU, ETSI ...). Prema tom opredeqewu izvr -

{en je izbor telekomunikacionih sredstava. Da bismo sistem sta -

vili u operativnu upotrebu potrebno je pripremiti telekomunika-

cionu infrastrukturu u objektima Vojske za prijem i instalisawe

novih ure|aja, instalisati ih u stacionarne i mobilne elemente

si stema, obu~iti qudstvo, regulisati integraciju i odràvawe sis-

tema. Ali, kao se radi o vi{egodi{wem projektu, za wegovu plan-

sku realizaciju, prvenstveno je neophodno osigurati redovno fi-

nansirawe. Ve} sada je, me|utim, sasvim jasno da je ulagawe u

razvoj telekomunikacija vi{estruko opravdano i korisno. Kao

{to savremeni telekomunikacioni sistem u dru{tvu multiplicira

efikasnost svih ostalih sistema tog dru{tva, tako je savremeni

telekomunikaciono-informati~ki sistem u Vojsci je dan od os-

novnih uslova we ne efikasnosti.

Œ Va`na komponenta stvarawa novog tele komunikacionog

si ste ma svakako je ospo so bqavawe pripadnika Slu`be

telekomuni ka cija da lak{e i be zbolnije savladaju vi -

19

odbrane. Upravo zbog tog strate{kog

zna~aja telekomunikacija za razvoj

dru{tva i sistem odbrane, u Vojsci se

u posledwe vreme daje prednost

stvarawu modernog i efikasnog in-

formati~ko-telekomunikacionog sis-

tema i opremawu jedinica savre-

menim telekomunikacionim sredstvi-

ma. Izra |eni su i usvojeni razvojni

dokumenti za savremeni telekomu-

nikacioni sistem, koji objediwuje te -

le komunikacione i ra~unarske tehno -

logije. U skladu sa takti~ko-tehni~kim

zahtevima odabrana je i oprema, pa

nas sada o~ekuje opremawe radio,

radio-relejnim, komutacionim i dru -

gim sredstvima, ~iji }e pravi efekat

biti vidqiv ve} naredne godine.

Œ Gospodine generale, jedno od

pitawa koje se, posle vi {e -

decenijskog zaostajawa u opre mawu

Vojske sredstvima tele ko -

munikacija, name}e samo po sebi,

jeste kako prevazi}i ka {we we i

nadoknaditi izgu bqe no vreme?

– Sada{wi telekomunikacioni

sistem izgra|en je kroz stacionarnu i

pokretnu komponentu. Najve}e opre-

mawe sistema do sada izvr{eno je u

drugoj polovini sedme i prvoj polovi-

ni osme decenije pro{log veka. Od ta-

da po~iwe period zastoja, obeleèn

samo delimi~nim i zato uvek nedovo-

qnim opremawem. Slobodno moèmo

da kaèmo da je slu`ba telekomu-

nikacija predugo bila zapostavqena

kad je re~ o finansirawu i opremawu

jedinica savremenim telekomunika-

cionim ure|ajima. Naàlost, to se

do ga|alo ba{ u vreme ogromnog te -

hno lo{kog napretka telekomunikaci-

ja i informatike, tako da na{ sada -

ISPUNITI ZAHTEVE KOMANDOVAWA

Neosporno je da postoje}i telekomikacioni sistem

vi{e ne moè da odgovori savremenim zahtevima ko-

mandovawa, u koje, pored ostalog, spadaju ostvarivawe

prenosa govora, svih vrsta podataka i video-signala u

realnom vremenu, za{tita govora i podataka na svim

nivoima, jedinstvena numeracija svih korisnika, au-

tomatsko i jednostavno funkcionisawe, mogu}nosti nad-

gradwe, implementacija novih servisa, centralizovani

nadzor i upravqawe, najvi{a pokrivenost teritorije,

puna mobilnost jedinica i komandi.

ERA L[TABA VOJSKE SRBIJE

{wi telekomunikacioni sistem ima brojne nedostatke i slabosti.

Oni se, pored ostalog, ogledaju u nedovoqnim kapacitetima, mal-

im brzinama prenosa informacija i podataka, ru~noj komutaciji

kanala, velikim gabaritima, sve teèm i sve skupqem odràvawu

i velikoj neotpornosti na elektronska dejstva.

Neosporno je da takav sistem vi{e ne moè da odgovori

savremenim zahtevima komandovawa, u koje, pored ostalog, spada-

ju ostvarivawe prenosa govora, svih vrsta podataka i video-sig-

nala u realnom vremenu, za{tita govora i podataka na svim

nivoima, jedinstvena numeracija svih korisnika, automatsko i jed-

nostavno funkcionisawe, mogu}nosti nadgradwe, implementacija

novih servisa, centralizovani nadzor i upravqawe, najvi{a

pokrivenost teritorije, puna mobilnost jedinica i komandi. Tre-

ba re}i i to da postoje}i radio-relejni ure|aji Vojske rade na

frekvencijama koje, u novoj podeli, nisu odre|ene za vojne

potrebe. Kao {to je poznato, frekventni spektar je nacionalni

Snimio D

imitrije

GO

L

I^KOG DOBA

{egodi{we ka{wewe u modernizaciji tele komunikacione

opre me. Da li smemo re}i da znamo vi{e nego {to u pos-

toje}im uslo vima i sa postoje}om opremom moèmo da po -

kaèmo?

– U procesu modernizacije telekomunikacionog sistema i

opremawa na{ih jedinica novom, savremenom i efikasnom opre-

mom i ure|ajima vodili smo ra~una o tome da se ugovorima za

opremawe precizira i obuka na{ih pripadnika, s kojom se, ina~e,

ve} po~elo.

Nema nikakve sumwe da su na{i pripadnici redovno pratili

razvoj tehnologije u oblasti telekomunikacija i nformatike i da

poseduju veoma dobra znawa. To se potvrdilo prilikom fabri~kih

ispitivawa ure|aja u inostranstvu, kada su stru~waci kompanije u

kojoj su obavqana ispitivawa izneli impresije o profesional-

nosti i stru~nosti na{ih pripadnika. Pored toga, pokazali smo

se i na ve`bama na kojima smo u~estvovali pro{le i ove godine.

Posebno je zna~ajna ve`ba Combined Endeavour (Kombinovani na-

por), na kojoj su u~estvovali pripadnici iz vi{e od 40 zemaqa.

Iskustvo ste~eno na toj ve`bi iskoristi}emo u reorganizaciji

slu`be telekomunikacija, koja podrazumeva prilago|avawe orga-

nizacije jedinica za telekomunikaciju broju i tehni~kim karakter-

istikama novih telekomunikacionih sredstava, razme{taju i

upotrebi Vojske. Pripadnici Slu`be informatike i telekomu-

nikacija pripremaju se za u~e{}e na me|unarodnoj ve`bi Com-bined Endeavour 2009, a jedinice za telekomunikacije Vojske Sr-

bije u~estvova}e na ve`bi Herald Hermes s pripadnicima gr~ke

vojske. To je tehni~ka ve`ba komunikacija koja se realizuje u okviru

Partnerstva za mir.

Œ Zna~ajna iskustva u oblasti telekomunikacija ste~ena

su i u saradwi sa predstavnicima stranih armija. Koliko

je ta saradwa pomogla u izboru modela telekomunika-

cionog sistema?

– Iskustva ste~ena tokom na{ih poseta stranim armijama i

wihovih na{im jedinicama bila su zna~ajna u procesu opredeqi-

vawa za najefikasniji model telekomunikacionog sistema Vojske

Srbije. Tu mislim pre svega na sagledavawe postoje}ih modela ko-

ji su na{li svoje mesto u operativnoj upotrebi stranih armija.

Zna~ajna iskustva ste~ena su i tokom realizacije verifikacionih

ispitivawa uzoraka telekomunikacione opreme kod proizvo|a~a

i u na{oj zemqi. Time se, naravno, na{a saradwa s inostranim

partnerima i kolegama ne zavr{ava. U planu je realizacija bro-

jnih bilateralnih susreta radnih grupa zarad razmene iskustava

iz oblasti telekomunikacionog obezbe|ewa, dok su na nivou

ekspertskih grupa planirani susreti sa predstavnicima svetski

renomiranih proizvo|a~a vojne telekomunikacione opreme. Nar-

avno, prilikom dono{ewa odluke rukovodili smo se i

specifi~nostima na{eg sistema odbrane i Vojske, koje su bitne za

izbor najefikasnijeg telekomunikaciono-informati~kog sistema.

Œ Zna~ajnije u~e{}e na{e zemqe i vojske u me|unarodnim

integracijama moè dovesti i do pove}anog u~e{}a je-

dinica i pripadnika Vojske Srbije u mirovnim i humani-

20 1. oktobar 2008.

TRADICIJA

Za Dan slu`be telekomunikacija izabran je 20.

septembar, budu}i da je toga dana 1916. godine na Krfu

doneta Uredba o vojnom telegrafu. Posledica tog doku-

menta bilo je izdvajawe jedinica veze iz inìwerijskih

sastava i stvarawe novog roda vojske.

INTERVJU

tarnim operacijama i misijama. Koliko je za wihovo

kvalitetno u~e{}e neophodna savremena telekomunika-

ciona oprema?

– Neke komponente na{eg telekomunikacionog sistema ve} su

bile kori{}ene u inostranstvu, tokom boravka Sanitetskog tima

Republike Srbije za vazdu{nu evakuaciju u mirovnoj misiji UN u

Kongu (MONUC). Wihova komunikacija je realizovana upotrebom

sopstvenih satelitskih terminala i zakupom komercijalnog

satelitskog linka, {to je novo iskustvo i za Slu`bu telekomu-

nikacija. Planirano opremawe sistema odbrane zemaqskom

satelitskom stanicom, odnosno radio-sistemima ve}eg dometa.

Time }emo omogu}iti povezivawe komandnog mesta tima s na-

cionalnom mreòm i me|unarodnim telekomunikacionim sistemi-

ma. U celini posmatrano, oprema na{ih jedinica koje bi se even-

tualno angaòvale van granica Srbije, treba da bude kompati-

bilna sa onom koju koriste jedinice stranih armija, s kojima bi

u~estvovali u misiji.

Œ Moèmo li re}i da }e Vojska Srbije u narednom peri-

odu dobiti najmoderniju informati~ku i telekomunika-

cionu opremu posledwe generacije?

– S obzirom na strategijski zna~aj telekomunikacionog sis-

tema danas, ne treba sumwati u to da ~inimo sve {to je mogu}e da

na{e jedinice opremimo najsavremenijim ure|ajima i opremom.

Ciq nam je da se slu`ba telekomunikacija u tesnoj funkcionalnoj

povezanesti sa slu`bom informatike kvalifikuje telekomunika-

cionom, hardverskom i softverskom infrastrukturom i odgovara-

ju}im kadrovskim potencijalom za izvr{avawe svih zadataka iz

oblasti telekomunikaciono-informati~kog obezbe|ewa za

potrebe komandovawa. To zna~i da nabavqamo opremu posledwe

generacije, s mogu}no{}u wenog daqeg nadogra|ivawa i

kori{}ewa budu}ih dostignu}a u informati~koj i telekomunika-

cionoj oblasti.

Du{an GLI[I]

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

21

[ U F E R I C E

[ta je bilo sa

{ufericama kad su

iz mora problema

izronile zelenosive

~arape? Pa ni{ta,

oti{le su u pribor

za ~i{}ewe pu{ke

za strelca, M-48.

Ali ostala je

izreka, koju znaju

~ak i oni koji ne

znaju za predmet

upore|ivawa:

smotan kao

{uferica. Sajla,

kao predmet

paralele do{la je

mnogo kasnije, ali

nikada nije dostigla

slavu svoje prete~e.

Jesen stiè, duwo moja! A sa wom i vojne ve`be, oni

romanti~ni doga|aji koji zauvek ostaju u pam}ewu.

Sve ono {to su {tabovi nacrtali na karti, mora

se sprovesti. Osim ako se ne promeni plan, koji je ion-

ako promenqiv.

Vladimir Vojnovi~ misli kako je vojska u su{tini

nematerijalna, i da se kao takva sastoji samo od

kretawa. Kuda sve ide to ni sam Gospod ne zna, iako sve

ostalo zna. Vojnovi~ev junak Ivan ônkin je ne{to

naslutio. Sli~nu ideju o tome ima i Jaroslav Ha{ek, a

wu je li~no ostvario wegov izmi{qeni izaslanik u

stvarnost, prepodobni i predobri vojnik [vejk.

Sve ono {to je u vojsci logi~no, a trebalo bi da

bude sve, [vejk je razvejao i rasturio pa sastavio na

osnovu svoje filozofije. A ona kazuje kako ni{ta nije

na svom mestu, po{to nikada nije ni bilo. Ali da se vo-

jska negde kre}e da bi se odnekud vratila, u to se ne

moè sumwati. Ha{ekov junak be{e soldat austrijsko-

ma|arske monarhije, i taj se obra}ao nadre|enima ci-

ni~nom frazom: „pokorno javqam“. Ipak je svom nad-

menom komandiru prodao fali~nog psa, koga je pre toga

falsifikovao u rasnog.

Ovo je pri~a izvan svake fantasti~ne litera-

ture, reklo bi se da pripada ~istom, klasi~nom vojni -

~kom realizmu, i uglavnom se odnosi na mar{. Ona

izreka o tome da „vojska tr~i da bi ~ekala, a zatim ~eka

da bi tr~ala“ naprosto nije ta~na. Svaka ùrba, pa i

oklevawe, imaju svoje razloge. Zbog toga i postoji

mar{, kao manevarska konstanta u razumevawu pros-

tora.

Ovde ne}emo razmatrati kretawe na to~kovima.

Suvi{e je jednostavno, i podse}a na avanturisti~ki

turizam. Nego na manevar jedine krunisane vojne

kraqice, koja ima ~ast da se zove pe{adija.

Ni{ta nije tako dirqivo kao najstariji rod vo-

jske kad se sprema za pokret. Noge su im jedino prevozno

sredstvo. Nigde nema toliko poetizovane epike kao u

pe{adiji. Sunce, horizonti, poqane, muwe gromovi

kaquge, vejavice, blato, sawarewe o svemu {to je negde

na drugom mestu. Najvi{e velikih pesnika priznaje

samo pe{adiju kao rod. Pesnici ne znaju da plivaju ni-

ti da lete. Hodaju pe{a~kim korakom i rasplamsavaju

ma{tu. Tako stiù pre svih, da objasne smisao upravo

zavr{enog mar{a, pre nego {to zapo~ne slede}i.

Su{tina mar{a je u wegovom trajawu. Moè da

bude beskona~an i dosadan, ali i kratak, pun uzbu|ewa

i straha da }e ona izostati. Mar{ sam po sebi i ne

postoji, pa je i bez smisla ako ne bude nastavqen novim

mar{em.

Ve`ba je samo pauza izme|u dva mar{a, koji su je-

dini na~in da se stigne tamo gde nas ne o~ekuju.

Moète misliti {ta god ho}ete, ali za podno {e -

we navedene pogodnosti je va`na dobra li~na pri -

prema. Kako ste i koliko jeli, jeste li u kondiciji, da

li ste sabrali dovoqno odlu~nosti da ne baldi{ete u

toku kretawa. Jeste li se me|usobno ohrabrili sa os-

talim pe{acima iz voda, koji brinu za vrhunske mogu -

}nost svojih jedinih hodalica.

Tu su va`ne ~izme, ili one cipele sa povi{enim

sarama. Bilo bi dobro da ste ih pre dugog hodawa no -

si li bar mesec, kako bi taban sebi napravio ta~no le -

galo. U novim, tesnim ili {irokim obuvkama ne kre -

}ite. @uqevi }e brojati korake umesto vas, pe{adinci

moji. Ali, najva`nije stvari su ipak ~arape!

To su oni vojni~ki pronalasci koji svojom neo do -

qi vom aromom omamquju poàrnog u hodniku, a dobacu-

ju i do ~etne u~ionice, dva sprata niè. Ni{ta nema

status takve retkosti kao ~iste vojni~ke ~arape. Po

definiciji, takvo stawe je te{ko odràvati, mada se

ponekad isplati. Pod uslovom da lukavi pe{adinci ne

mewaju kri{om svoje kontaminirane nazuvke za ~iste.

Samo ~iste ~arape omogu}uju relativno udobno

hodawe. Moraju da budu navu~ene na nogu bez gu`vawa

i bora, bez preteranog zatezawa ili labavqewa.

Uvrtawe tako|e nije zdravo, i moè da proizvede

~itavu koloniju ùqeva.

Ma kako se obukli, kad stignete na ciq morate

zate}i neki uboj, u suprotnom to ne bi bio mar{, nego

korzo. U stvari, zelene ~arape su vrhunsko ~udo obuvne

tehnike, samo ako su uporede sa svojim mar{evskim

pretkom. A on (ona) se zove {uferica.

To je savr{eno neudobna, bezvezna prete~a

~arape, odevni predmet koji se morao tretirati sa na-

jdelikatnojim pa`wom. Za one koji ne znaju {ta je to

bilo, evo opisa. [uferica je par~e tkanine, dimenzi-

ja 40 puta 40 santimetara, ili ne{to mawe usled krza-

wa, ili ne{to vi{e zbog pogre{nog merewa. Bosa no-

ga se stavi na tu tkaninu, i onda se weni krajevi saviju

tako da najprirodnije priawaju uz nogu, da je za{tite i

omogu}e joj da se nekako ugura u formacijsku cokulu.

Ali, to je najlak{e re}i! Dodu{e, bilo je pravih

umetnika u aranìrawu {uferica oko pe{adi-

jskih (i inih) tabana i gle`weva. Stajale su im

kao salivene, ~arape „barlington“ da im pozavide.

Ipak su to bili izuzeci. Bitna osobina {uferice be{e

uporno srozavawe. Pjehotu sa srozanom obuvkom bilo

je lako poznati na pola kilometra. Taj je nabadao kao

da gazi po minskom poqu, jer ga je cokula drala poput

rendeta za meku gra|u.

Odlazak {uferica iz vojske negde po~etkom

{ezdesetih bio je pravi praznik za noge. Vispreni vojni

intendant je tu revolucionarnu promenu ovako objas-

nio: „Mogli smo to da uradimo i ranije. Ali se nismo

setili u moru problema!“

[ta je bilo sa {ufericama kad su iz mora prob-

lema izronile zelenosive ~arape? Pa ni{ta, oti{le

su u pribor za ~i{}ewe pu{ke za strelca, M-48. Ali,

ostala je izreka, koju znaju ~ak i oni koji ne znaju za

predmet upore|ivawa: smotan kao {uferica. Sajla,

kao predmet paralele do{la je mnogo kasnije, ali nika-

da nije dostigla slavu svoje prete~e.

Mo`da bi to mogao gle`wak, jo{ jedan penzion-

isani deo opreme. Onaj koji je drào zajedno nogavicu

i cokulu. Posle toga nastaje hodawe koje se nikada ne

zavr{ava. Pe{adijski mar{ je ùqevita poema bez

kraja, izvor ve~ite vojni~ke sete i ~e`we za kretawem.

A ono se uvek zavr{ava tragom Ivana ônkina i do-

brog vojaka [vejka, po{to drugog puta i nema.

Autor je komentator lista „Politika“

1. oktobar 2008.

PRIRU^NIK ZA P

N O V O P R A V I L O S L U @ B E

[ta je, zapravo, prethodilo

dono{ewu novog Pravila

slu`be? Da li je pravni

okvir o jednoobraznom

funkcionisawu Vojske

zasnovan na wenoj sada{woj

organizaciji i strukturi,

odnosno propisima o sistemu

odbrane Republike Srbije?

Koje novine donosi Pravilo

u odnosu na re{ewa o vojni~koj

slu`bi iz prethodnog vremena?

Na koga se odnose i kako se

primewuju wegove odredbe?

Moè li se usvojena zakonska

regulativa mewati i

nadogra|ivati, prate}i

tako iskustva iz prakse?

22

OTE

MA

Od 1. sep tem bra u Voj sci Sr bi je pri me wu je se no vo Pra vi lo slu ̀ be.

Wi me su pre ci zno de fi ni sa ni od no si u Voj sci, pra va i du ̀ no sti we -

nih pri pad ni ka, li~ ni iz gled, ured nost i no {e we uni for me, po stu pak

pri li kom ja vqa wa sta re {i na na du ̀ nost, ali i pu to va wa u ino stran -

stvo, za tim, upo tre ba oru` ja, po zdra vqa we je di ni com i za sta vom, po -

na {a we u mi ru i ra tu.

Od red be Pra vi la od no se se i na voj na li ca ras po re |e na van Voj ske,

kao i na voj ni ke ko ji voj ni rok slu ̀ e bez oru` ja, sem onih ko je pre ci zi ra ju

no {e we i upo tre bu oru` ja i iz vr {a va we bor be nih za da ta ka. Svi pri pad ni -

ci Voj ske Sr bi je du ̀ ni su da zna ju i pri me wu ju Pra vi lo slu ̀ be.

Sa na ~el ni kom Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba ge ne ral-

ma jo rom Dra ga nom Ko lun xi jom raz go va ra li smo o no vi na ma ko je do no si Pra -

vi lo slu ̀ be Voj ske Sr bi je, u od no su na re {e wa iz ra ni jeg pe ri o da.

SU SRET RAZ LI KA

Do ne dav no se slu ̀ ba u Voj sci Sr bi je za sni va la na Pra vi lu slu ̀ be

Voj ske Ju go sla vi je iz 1996. go di ne, sa mno go broj nim iz me na ma i do pu na ma.

To ni je od go va ra lo novoj struk tu ri ni or ga ni za ci ji Voj ske, od no sno mi si ja ma

i za da ci ma ko ji su joj za kon skom re gu la ti vom o si ste mu od bra ne Re pu bli ke

Sr bi je do de qe ni.

– Po sle usva ja wa i stu pa wa na sna gu za ko na o od bra ni i Voj sci, u ja nu -

a ru 2008, po sto ja la je oba ve za da se u ro ku od 90 da na, u skla du sa no vim

prav nim re {e wi ma, do ne su i pod za kon ski pro pi si ko ji ma }e se ure di ti slu -

Snimio G. S

TA

NKO

VI

]

Pripadnici Vojske Srbije mogu da budu ~lanovi

strukovnih organizacija i udruèwa, pose}uju verske

objekte i prisustvuju verskim obredima i da nose mawa

obele`ja verske pripadnosti ispod ode}e. Tako|e mogu da

sara|uju u sredstvima javnog informisawa u skladu sa

Pravilnikom o obave{tavawu javnosti o aktivnostima

Vojske, rade uz naknadu ili nagradu van jedinice i ustanove

ili samostalno obavqaju profesionalnu delatnost, u

skladu sa Zakonom o Vojsci. Propisi o Za{titniku gra|ana

koji se odnose na za{titu i ostvarivawe prava gra|ana

primewuju se i na profesionalne pripadnike Vojske.

Predmet sindikalnog udruìvawa, organizovawa i

sindikalnih aktivnosti zaposlenih u Vojsci Srbije ne mogu da

se odnose na sastav, organizaciju i formaciju Vojske, wenu

operativnu i funkcionalnu sposobnost, upotrebu i popunu,

pripravnost i mobilizaciju, zatim, opremqenost

naoruàwem i vojnom opremom, komandovawe i rukovo|ewe,

u~e{}e u multinacionalnim operacijama, te unutra{we

odnose zasnovane na subordinaciji i hijerarhiji.

Civilno-vojna saradwa jeste funkcija Vojske Srbije

koja defini{e saradwu i koordinaciju izme|u civilnih i

vojnih struktura radi podr{ke izvr{ewu misija i zadataka

Vojske, {to detaqnije precizira na~elnik General{taba

posebnim pravilom.

Ako primi nare|ewe ~ije bi izvr{ewe predstavqalo

povredu Ustava, zakona i ostalih propisa, pripadnik

Vojske Srbije duàn je da upozori lice koje je izdalo takvo

nare|ewe da ono nije u skladu sa pravnom regulativom, a

ako ni tada nare|ewe ne bude promeweno, zahteva da mu se

ono dostavi u pisanoj formi. Zaposleni u Vojsci imaju

pravo da odbiju nare|ewe kojim se od wih traì da

postupaju suprotno Ustavu i zakonu.

Profesionalna vojna lica za svoje potrebe van

slu`be nabavqaju, ~uvaju i nose oru`je prema propisima

koji vaè i za ostale gra|ane. Oru`je u li~nom vlasni{tvu

ne smatra se slu`benim formacijskim oru`jem, pa je

zabrawena wegova upotreba prilikom vr{ewa vojne

slu`be. Ovla{}ena slu`bena lica vojne policije mogu

nositi vatreno oru`je odeveni u civilnu ode}u, u svim

uslovima vr{ewa slu`be.

Za vreme ratnog stawa vaè odredbe Pravila slu`be,

osim onih oblasti koje Narodna skup{tina, predsednik

Republike Srbije i Vlada urede svojim propisima.

Pripadnici Vojske tokom izvo|ewa borbenih dejstava

pridràvaju se pravila i propisa me|unarodnog ratnog

prava koje reguli{e upotrebu sile. Vojska Srbije

primewuje silu u skladu sa Pravilima upotrebe.

U jednu vojnu spavaonicu sme{ta se, na~elno, vod ili

druga organizacijska jedinica, tako da pojedinac ima

najmawe ~etiri kvadratna metra ili 12 kubnih metara

prostora. @ene vojnici se sme{taju u izdvojene

spavaonice, a obilazak wihovih prostorija prethodno

najavquje deùrni, najmawe 15 minuta ranije. Za u~enice i

studentkiwe spavaonice se posebno ure|uju i opremaju.

Ako pripadnik Vojske za vreme odsustva, godi{weg

odmora ili u drugim slu~ajevima ne moè da se na vreme

vrati u jedinicu ili ustanovu, a nalazi se u inostranstvu,

javqa se nadle`nom diplomatsko-konzularnom

predstavni{tvu Republike Srbije u toj zemqi i traì

potvrdu o razlogu produèwa boravka.

`ba u Voj sci Sr bi je. Mi ni star

od bra ne od re dio je da Upra va

za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne -

ral {ta ba bu de nad le ̀ na za

iz ra du Na cr ta no vog Pra vi la

slu ̀ be. U re a li za ci ji tog pro -

jek ta u~e stvo va le su sve or ga -

ni za ci o ne ce li ne Mi ni star -

stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba

Voj ske, pred stav ni ci ko man di

ope ra tiv nih sa sta va i Gar de,

ali i prav ne upra ve Se kre ta -

ri ja ta Mi ni star stva od bra ne

i Ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu -

bli ke Sr bi je – ka ̀ e ge ne ral

Ko lun xi ja.

No vo Pra vi lo slu ̀ be

Voj ske Sr bi je usa gla {e no je

sa Za ko nom o od bra ni, Za ko -

nom o Voj sci i osta lim pro pi -

si ma o si ste mu od bra ne, te

stvar nim po tre ba ma srp ske

voj ske. Pre ma pro pi sa noj pro ce du ri, do neo ga je i pot pi sao pred -

sed nik Re pu bli ke Sr bi je.

Pra vi lo slu ̀ be Voj ske Sr bi je ima de vet gla va i 12 pri lo ga.

Re gu li {e obla sti – sme {taj i red, or ga ni za ci ju ì vo ta i ra da,

obez be |e we obje ka ta, po kret nih stva ri i qud stva, za tim, uz bu ne i

an ga ̀ o va we Voj ske u mi ru, upo tre bu i odr ̀ a va we ne po kret no sti i

teh ni~ kih sred sta va, ali i za {ti tu, voj ne sve ~a no sti i à lo sti. U

op {tim od red ba ma Pra vi la pre ci zi ra ne su naj pre nad le ̀ no sti i

sa stav Voj ske.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ka Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve, u

Pra vi lo slu ̀ be Voj ske Sr bi je uve de ni su po je di ni no vi ter mi ni,

po put li ca na dru gom stru~ nom ospo so bqa va wu za ofi ci re i pod o -

fi ci re, pod o fi cir ski kor, ko ji se for mi ra od ni voa ~e te do ni voa

Ge ne ral {ta ba.

– Ver ska slu ̀ ba, ko ja se ta ko |e po mi we u Pra vi lu slu ̀ be, bi -

}e ure |e na po seb nim pro pi si ma. No va re gu la ti va do zvo qa va i sin -

di kal no or ga ni zo va we za po sle nih u Voj sci, bez pra va na {trajk. Uz

iz gled è na ko je su pro fe si o nal na voj na li ca, ci vil nih li ca i li ca

u re zer vnom sa sta vu, Pra vi lom je re gu li sa no i pra vo pri pad ni ka

Voj ske Sr bi je da od bi ju na re |e wa uko li ko su u su prot no sti sa Usta -

vom, za ko ni ma i pra vi li ma me |u na rod nog rat nog pra va – nagla{ava

general-major Dragan Kolunxija.

OGLE DA LO STVAR NO STI

Dru ga ~i je su pre ci zi ra na i pu to va we za po sle nih u ino stran -

stvo, sa rad wa sa pred stav ni ci ma sred sta va jav nog in for mi sa wa,

te rad uz na dok na du ili na gra du van je di ni ce. Pro me we ni su ro ko vi

za re {a va we àl bi i ino vi ra ne od red be o du ̀ no sti ma voj nih li ca.

Ci vil no-voj na sa rad wa, no {e we i upo tre ba oru` ja, oba ve ze pri -

pad ni ka Voj ske pri li kom pu to va wa, ta ko |e su po sta vqe ni na no vim

osno va ma. Iz me wen je i od go vor po je di na ca i je di ni ca na po hva lu

vr lo do bro i od li~ no, ta ko da sa da od go va ra ju re ~i ma Slu ̀ i mo Sr -

bi ji, ume sto Slu ̀ i mo otax bi ni.

Re {e wa ko ja do no si Pra vi lo slu ̀ be za sno va na su po naj pre

na no vim za da ci ma Voj ske Sr bi je i we noj or ga ni za ci ji, te iskustvi-

ma iz ìvota i rada jedinica. Ka ko u sa sta vu Voj ske vi {e ne ma

23

OD GLAVU

V O J S K E S R B I J E

Ge ne ral-ma jo r Dra ga n Ko lun xi ja,

na ~el ni k Upra ve za ope ra tiv ne

po slo ve Ge ne ral {ta ba VS

gra ni~ nih je di ni ca, iz o sta le su od -

red be ko je se na wih od no se. Zbog ve -

li kog bro ja voj nih obje ka ta ko ji se ne

ko ri ste za re dov ne za dat ke sa sta va

ili su pro gla {e ni za ne per spek tiv -

ne, a na la ze se i da qe u si ste mu od -

bra ne, Pra vi lo omogu}ava an ga ̀ o -

va we spe ci ja li zo va nih, re gi stro va -

nih agen ci ja za wi ho vo obez be |e we,

uz prethodnu saglasnost ministra

odbrane.

– Na taj na ~in se ne is cr pqu ju

re sur si Voj ske, po seb no za po sle ni,

ve} se, pre ma pro ce na ma o zna ~a ju po -

je di nih voj nih objekata, mo gu ko ri sti -

ti uslu ge fir mi za obez be |e we. Na -

gla {e na je i upo tre ba sa vre me nih teh -

ni~ kih sred sta va za za {ti tu obje ka ta,

kad god je i gde god je to mo gu }e.

Po {to je za kon ska re gu la ti va o

si ste mu od bra ne pla ni ra la uvo |e we

pod o fi cir skog ko ra, Pra vi lo slu ̀ be

predvidelo je me sto, ulo gu i uti caj

pod o fi ci ra u voj noj or ga ni za ci ji. Od -

re |e ne pro me ne ti ~u se i po zdra vqa -

wa i oslo vqa va wa. No vi pro pi si pred vi |a ju da voj na li ca mo gu po -

zdra vqa ti rukom i bez be ret ke, {ap ke ili bez {le ma. Dok mla |i

sta ri jeg sta re {i nu tre ba da oslo vqa va sa go spo di ne, do da ju }i ~in

ili du ̀ nost, stariji mla|eg oslo vqa va sa mo ~i nom, sa ime nom i pre -

zi me nom ili pre ma du ̀ no sti ko ju oba vqa. Voj ni ku se sta re {i ne

obra }a ju sa voj ni ~e, bez per si ra wa. Tekst voj ni~ ke za kle tve pre u zet

je iz Za ko na o Voj sci – is ti ~e ge ne ral Ko lun xi ja.

Pred log o no {e wu bra de sta re {i na u ~i nu ma jo ra ili vi {em,

ko ji je po sto jao u na cr tu Pra vi la slu ̀ be Voj ske Sr bi je, nije usvojen

prvenstveno iz higijenskih razloga.

U Pra vi lu sto ji da è ne pro fe si o nal na voj na li ca i stu dent -

ki we Voj ne aka de mi je no se ured nu fri zu ru, ko ja ih ne ome ta u oba -

vqa wu funk ci o nal nih du ̀ no sti i omo gu }a va ne sme ta no no {e we ka -

pe, od no sno {le ma. Ko su na me {ta ju ta ko da im se ne vi de {i {ke.

Za bra we no im je da no se ukra se, sem pr ste na, ne u pa dqi ve {na le za

ko su i min |u {a. Do zvo qe no je da bu du dis kret no na {min ka ne.

– Ka da je re~ o ras po re du dnev nog vre me na i ra da, po me re no je

ju tar we ve ̀ ba we pri pad ni ka Voj ske. Ve`bawe iz vo de sve sta re {i -

ne, stu den ti, u~e ni ci i voj ni ci u vre me pr vo ga ~a sa obu ke, po sle ju -

tar we smo tre. U voj nim kom plek si ma gde se ne po stro ja va ju je di ni ce,

za sta va se ne di ̀ e i ne spu {ta sva ki dan, ve} sto ji sve vre me na jar -

bo lu, ko ji mo ra bi ti na vid nom me stu i osve tqen. Pra vi lo slu ̀ be

de fi ni sa lo je da sve ta ble ko ji ma se obe le ̀ a va ju voj ne zgra de bu du

iste ve li ~i ne i jed na kog iz gle da. Unu tra {wa slu ̀ ba, po naj pre de -

ùr stva, pri la go |e ni su sa da {woj or ga ni za ci ji i ras po re du sa sta -

va Voj ske Sr bi je.

PRE PO ZNA VA WE STRU KE

Jed na od no vi na u Pra vi lu slu ̀ be od no si se na slu ̀ be ne is -

pra }a je i do ~e ke pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, ka da od la zi i vra }a

se iz ino stran stva. Po ~a sna je di ni ca Voj ske Sr bi je bi }e an ga ̀ o va -

na sa mo u slu ~a ju zva ni~ nih po se ta pred sed ni ka dr ̀ a ve, ali i po po -

tre bi, za vi sno od kon kret ne si tu a ci je.

Pra vi lo slu ̀ be tre ba da omo gu }i ne sme tano odvijawe ̀ i vota i

rada u ko man da ma, je di ni ca ma i usta no va ma Voj ske Sr bi je. Po red

op {tih na po me na o sme {ta ju i re du, we go va dru ga gla va de fi ni {e

gar ni zon i gar ni zo no me sto, ka sar nu, sa du ̀ no sti ma ko man da na ta,

voj ni ae ro drom – he li drom, in fra struk tu ru za obu ku, voj ne usta no ve,

lo gor ski pro stor – lo gor i osta le objek te.

TEMA

1. oktobar 2008.24

Me |u objek te u sa sta vu ka sar ne, ka ̀ e ge ne ral Ko lun xi ja,

do da te su la bo ra to ri je, a iz o sta vqe ne ka ra u le.

– Uve de ne su sa mo ~e ti ri ka te go ri je gar ni zo na i ozna ~e ne

azbu~ nim slo vi ma A, B, V i G. U voj ne objek te ubra ja ju se u~i o ni -

ce, ka bi ne ti i ve ̀ ba o ni ce, ser vi si po kret nih stva ri traj ne i

po tro {ne vred no sti za obu ku, ve ̀ ba li {ta, stre li {ta i po li -

go ni. Po lo ̀ a ji bor be nih sred sta va i objek ti za ko man do va we,

objek ti po seb ne na me ne, ~vo ri {ta ve ze, ra dar ski po lo ̀ a ji,

objek ti VO JIN i elek tron ske po dr {ke spa da ju u objek te ure |e -

ne te ri to ri je Voj ske Sr bi je – na bra ja ge ne ral.

Pre ma vr sti je di ni ce, we nih ras po lo ̀ i vih sna ga i sred -

sta va, zah te va ne ope ra tiv ne spo sob no sti, ali i sme {taj nih

uslo va, pred vi |a se or ga ni zo va we unu tra {we slu ̀ be. Pro me -

we na su i po je di na de ̀ ur stva, {to od go va ra stvar nim po tre ba -

ma Voj ske. Je din stve no je re {e no i ozna ~a va we de ̀ ur nih.

Dru ga ~i je su osmi {qe ne smo tre i pre gle di, dis pe ~er ska

slu ̀ ba za sa o bra }aj i tran sport, od su stva, iz la sci i po se te,

ali i od re |i va we stra ̀ a ra, wi ho va pri pre ma i kon tro la.

Pra vi lo slu ̀ be pred vi |a i for mi ra we cen tra za pra }e we

obez be |e wa obje ka ta sred stvi ma teh ni~ ke za {ti te. Me |u sti mu -

la tiv ne me re uve de no je pri zna we naj bo qa je di ni ca.

– Sa dr ̀ a ji Pra vi la ko ji se od no se na uz bu ne i an ga ̀ o va -

we Voj ske u mi ru usa gla {e ni su sa no vim pro pi si ma o si ste mu

od bra ne. Pi ta wa zdrav stve ne za {ti te, bez bed no sti i za {ti te

zdra vqa na ra du, za {ti te ì vot ne sre di ne i za {ti te od po ̀ a -

ra i eks plo zi ja ta ko |e su u skla du sa za kon skom re gu la ti vom

Re pu bli ke Sr bi je. Pra vi lo slu ̀ be pre ci zi ra lo je i pro to kol

pri li kom or ga ni zo va wa voj ni~ ke za kle tve, oba ve ze ko man di i

je di ni ca to kom pro sla ve dr ̀ av nih i voj nih pra zni ka, voj ne po -

~a sti i pa ra de, te obe le ̀ a va we da na à lo sti ko ji pro gla si

Vla da ili lo kal na sa mo u pra va. Prak sa }e, do dat no – tvr di ge -

ne ral-ma jor Dra gan Ko lun xi ja, na ~el nik Upra ve za ope ra tiv ne

po slo ve Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je – na met nu ti po je di na re -

{e wa, ko ja }e se u bu du} no sti ugra di ti u Pra vi lo slu ̀ be Voj -

ske Sr bi je i ta ko do pri ne ti je din stve nom funk ci o ni sa wu pri -

pad ni ka Voj ske i we nih sa sta va.

Vla di mir PO ̂ U^

Snimio N. PANÎ]

Promocija potporu~nika

25

PRI PRAV NI^ KI STA@

U KO MAN DI ZA OBU KU

U Ko man di za obu ku na Top ~i de ru, za po ~eo

je pri prav ni~ ki sta` 28 pot po ru~ ni ka Voj ske

Sr bi je, ne dav no una pre |e nih stu de na ta 128. i

129. kla se Voj ne aka de mi je. Naj mla |e pri pad -

ni ke Voj ske, pr vu ge ne ra ci ju ofi ci ra za ko je se

or ga ni zu je ta kvo ospo so bqa va we, pri mi li su

ko man dant ge ne ral-ma jor Qu bi {a Di ko vi}, na -

~el nik [ta ba pu kov nik Mla |en Ni {e vi} i sta -

re {i ne Ko man de.

Po sle {e sto me se~ nog pri prav ni~ kog sta ̀ a,

ko ji }e re a li zo va ti u tri pe ri o da u cen tri ma za

op {tu i spe ci ja li sti~ ku obu ku Ko man de, no vo -

pro mo vi sa ni pot po ru~ ni ci }e kra jem mar ta po -

la ga ti stru~ ni is pit i do bi ti na red be o ras po -

re du na pr ve du ̀ no sti. Oce wi va }e ih men to ri,

is ku sni ji ofi ci ri, ko ji }e ih naj pre me tod ski, a

po tom i prak ti~ no ospo so bi ti za iz vo |e we in -

di vi du al ne i ko lek tiv ne obu ke, te po ~et ne za dat -

ke u je di ni ca ma i usta no va ma Voj ske Sr bi je.

Ge ne ral Di ko vi} go vo rio je mla dim sta re -

{i na ma o or ga ni za ci ji, na me ni i za da ci ma Ko -

man de za obu ku, ospo so bqa va wu pod o fi ci ra i

obu ci re zer vnog sa sta va Voj ske. Ta ko |e ih je in -

for mi sao i o oba ve za ma to kom sta ̀ i ra wa, ko -

je za po ~i wu u Cen tru za obu ku ViP VO na Ba taj -

ni ci. Po ̀ e leo im je uspeh na pr vom ofi cir -

skom is pi tu i u pro fe si o nal noj ka ri je ri.

V. P.

OBU KA ZA PO SLO VE

U OBLA STI BU XE TA

U Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je, 26. sep tem -

bra, za vr {e na je obu ka kan di da ta za po slo ve

pla ni ra wa, pro gra mi ra wa, bu xe ti ra wa i iz vr -

{e wa – PPBI. Stru~ no usa vr {a va we or ga ni zo -

va la je i iz ve la Upra va za stra te gij sko pla ni -

ran je Sek to ra za po li ti ku od bra ne. Po la zni ci

su bi li pri pad ni ci or ga ni za cij skih ce li na Mi -

ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj ske.

Kurs je za po ~eo u mar tu, a to kom ospo so -

bqa va wa kan di da ti su sa vla da li 26 te ma. Na -

~el nik Upra ve za stra te gij sko pla ni ra we bri -

gad ni ge ne ral dr Mi tar Ko va~ uru ~io je po la -

zni ci ma ser ti fi ka te o ospo so bqe no sti. Tom

pri li kom is ta kao je va ̀ nost uvo |e wa si ste ma

PPBI u Mi ni star stvu od bra ne. Ta ko |e je oce nio

da }e se uspeh na obu ci mo }i sa gle da ti tek pri -

me nom ste ~e nih zna wa u sva ko dnev nom ra du.

A. A.

DAN SPECIJALNE BRIGADE

Na sve~anosti odrànoj u Pan~evu obeleèn je 29. septembar – Dan specijalne

brigade Vojske Srbije. U prisustvu komandanata brigada Kopnene vojske, predstavnika

Ministarstva unutra{wih poslova, rezervnog sastava, porodica poginulih pripadnika

jedinice i brojnih medija, govorili su komandant Kopnene vojske, general-potpukovnik

Mladen ]irkovi} i komandant Brigade, brigadni general Ilija Todorov.

Tom prilikom istakli su tradiciju slavne jedinice, na~in na koji je formirana pre

dve godine, spajawem elitnih sastava 72. i 63. brigade, sloène zadatke, savremenu

obuku, osavremewavawe, uspostavqawe novih standarda specoijalaca, me|unarodnu sa-

radwu, opremawe, infrastrukturu, slekeciju, popunu...

Posle smotre i defilea pripadnika Brigade, wihove kolege padobranci izveli su

atraktivan demo-skok sa visine od dve hiqade metara nose}i dràvnu i zastavu Vojske

Srbije.

B. K.

OBE LE@EN DAN BRI GA DE VE ZE

I SLU@BE TE LE KO MU NI KA CI JA

U je di ni ca ma i usta no va -

ma Voj ske Sr bi je obe le ̀ en je

20. sep tem bar – dan slu ̀ be

te le ko mu ni ka ci je i Bri ga de

ve ze, kao se }a we na do ga |aj od

pre 92 go di ne, ka da je pre sto -

lo na sled nik Alek san dar Ka -

ra |or |e vi}, na pred log mi ni -

stra voj nog, do neo Ured bu o

voj nom te le gra fu. Ta da su ma -

we je di ni ce ve ze, iz sa sta va

in ̀ i we ri je, pre ra sle u sa mo -

stal ne sa sta ve ran ga ba ta qo -

na i pu ka.

Cen tral na ma ni fe sta -

ci ja odr ̀ a na je na Top ~i de ru,

sve ~a nim po stro ja va wem sa sta va i do de lom pri zna wa naj u spe {ni jim pri pad ni ci ma.

Sku pu su pri su stvo va li pu kov nik Zlat ko Le ki} iz Upra ve za te le ko mu ni ka ci je i in for -

ma ti ku Ge ne ral {ta ba Voj ske, pred stav ni ci je di ni ca i usta no va, te go sti iz fa bri ka i

pred u ze }a sa ko ji ma Bri ga da sa ra |u je.

D. G.

PRA ZNIK SLU@BE AB HO

U kru {e va~ koj ka sar ni „Car La zar“ sve ~a no je obe le ̀ en Dan slu ̀ be AB HO – 28.

sep tem bar. Sku pu su pri su stvo va li na ~el nik [ta ba Kop ne ne voj ske bri gad ni ge ne ral

Vo jin Jon di}, pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va,

udru ̀ e wa bo ra ca, ORVS i broj ni go sti. Ko man dant 246. ba ta qo na AB HO pu kov nik Zo -

ran Sto ja no vi} na gla sio je da slu ̀ ba AB HO ima po tre bu da na sta vi sa teh ni~ kom mo -

der ni za ci jom, ka ko bi do sti gla zah te va ni ni vo ope ra tiv ne i funk ci o nal ne spo sob no sti

i bi la u pot pu no sti spre ma na za iz vr {a va we do de qe nih mi si ja i za da ta ka.

Z. M.

Snimio D. GOL

DOGA\AJI

DOGA\AJI

26

SA STA NAK NA ̂ EL NI KA CEN TA RA

ZA MI ROV NE OPE RA CI JE

Sa sta nak na ~el ni ka cen ta ra za mi rov ne ope ra ci je iz ze ma qa re gi -

o na odr ̀ an je ne dav no u Cen tru za mi rov ne ope ra ci je Zdru ̀ e ne ope ra -

tiv ne ko man de Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je.

Ka ko je is ta kao na ~el nik Cen tra pu kov nik Je le si je Ra di vo je vi}, ciq

su sre ta bi la je raz me na is ku sta va pred stav ni ka oru ̀ a nih sna ga ze ma qa

iz re gi o na u obla sti pri pre ma i re a li za ci je mul ti na ci o nal nih ope ra ci -

ja, pre sve ga mi rov nih ope ra ci ja pod okri qem Uje di we nih na ci ja.

Pred stav ni ci na {eg cen tra za mi rov ne ope ra ci je raz go va ra li su sa

go sti ma iz Ko or di na ci o nog aran ̀ ma na nor dij skih ze ma qa za ope ra ci je po -

dr {ke mi ru – NORD CAPS – o obu ci za mul ti na ci o nal ne ope ra ci je u 2009.

go di ni.

Sku pu su pri su stvo va li i pred stav ni ci cen ta ra iz Ru mu ni je, Bu gar -

ske, Ma ke do ni je, Al ba ni je, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne i Hr vat ske.

A. A.

DE LE GA CI JA IN DI JE

U MI NI STAR STVU OD BRA NE

Po mo} nik mi ni stra od bra ne za ma te ri jal ne re sur se

Ili ja Pi li po vi} pri mio je 17. sep tem bra dr ̀ av nu de le ga ci ju

In di je, ko ju je pred vo dio se kre tar Mi ni star stva od bra ne

nad le ̀ an za bro do grad wu Gja ne{ Ku mar. Raz go vo ri ma je pri -

su stvo vao i am ba sa dor In di je u Sr bi ji Ajau Ska rup.

Ci qe vi vi {e dnev ne po se te pe to ~la ne in dij ske de le ga -

ci je Sek to ru za ma te ri jal ne re sur se bi li su una pre |e we

bi la te ral nih od no sa i in ten zi vi ra we voj no-eko nom ske sa -

rad we.

Go sti iz In di je ob i {li su to kom bo rav ka u Sr bi ji ka -

pa ci te te na {e od bram be ne in du stri je, stal nu iz lo ̀ be nu po -

stav ku voj ne opre me i na o ru ̀ a wa u Ni kin ci ma i Voj no teh -

ni~ ki in sti tut.

(Fo Net)

AU STRIJ SKI EKS PER TI

U GE NE RAL [TA BU VOJ SKE SR BI JE

Tro ~la na de le ga ci ja eks pe ra ta Mi ni star stva od bra ne

Au stri je po se ti la je 17. i 18. sep tem bra Upra vu za ope ra -

tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je. Pred vo dio ih je

pot pu kov nik dr Oto Na de rer, iz Od se ka za po li ti~ ko-voj nu

ko or di na ci ju Pro gra ma Part ner stva za mir. Uz we ga, go sti

su bi li sa vet nik Ha rald Saj zen ba her i pu kov nik Eme rih Ba u -

er, iz Ko man de zdru ̀ e nih sna ga Au stri je.

Na ~el nik Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve ge ne ral-ma jor

Dra gan Ko lun xi ja iz ra zio je o~e ki va we da }e, po sle pot pi -

si va wa bez bed no snog spo ra zu ma, Sr bi ja ima ti ak tiv nu ulo -

gu u Pro gra mu.

Au strij ski eks per ti go vo ri li su o funk ci o ni sa wu Od -

se ka za po li ti~ ko-voj nu ko or di na ci ju Part ner stva za mir,

ko ji je deo Di rek ci je za bez bed no snu po li ti ku Ge ne ral {ta ba

oru ̀ a nih sna ga Au stri je. In for mi sa li su do ma }i ne o wi -

ho vom u~e {}u u spro vo |e wu Rad nog pla na evro a tlant skog

part ner stva i pre zen to va li In di vi du al ni pro gram part -

ner stva, ko ji sa dr ̀ i 47 ci qe va, u 27 obla sti sa rad we, sa

oko 450 ak tiv no sti.

Pu kov nik Ba u er iz lo ̀ io je kon cept ope ra tiv nih spo sob -

no sti au strij skih oru ̀ a nih sna ga, s po seb nim osvr tom na oce -

wi va we kva li te ta ope ra tiv nih spo sob no sti je di ni ca pri ja -

vqe nih u ope ra ci ja ma Pro gra ma pod vod stvom Na toa.

A. A.

ME \U NA ROD NA VOJ NA SA RAD WA

Na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo rad Pe ri} su sreo

se u Mi ni star stvu od bra ne Re pu bli ke Sr bi je 25. sep tem bra sa ko man dan tom

Me |u na rod nog cen tra za obu ku ra di po dr {ke mi rov nih ope ra ci ja u Sa ra je vu

bri gad nim ge ne ra lom Maj klom Lo les gar dom, ko ji je u~e stvo vao na sa stan ku

na ~el ni ka cen ta ra za mi rov ne ope ra ci je u Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je.

Tom pri li kom bi lo je re ~i o mo gu} no sti ma za una pre |e we sa rad we srp -

skog i me |u na rod nog cen tra za mi rov ne ope ra ci je u Sa ra je vu. Sa go vor ni ci

su se slo ̀ i li da je do sa da {wa sa rad wa dva cen tra, ko ja se od vi ja la u obla -

sti raz me ne in struk to ra, eks pe ra ta i po la zni ka kur se va za mul ti na ci o nal -

ne ope ra ci je, bi la uspe {na.

KA NAD SKI IN STRUK TO RI

NA KUR SU ZA POD O FI CI RE

Dvo ~la ni in struk tor ski tim ka nad ske Aka de mi je za od bra nu –

ma jor Majk Fo set i za stav nik Fred Sin ger – odr ̀ a li su sre di nom

sep tem bra ne ko li ko pre da va wa kan di da ti ma kur sa za glav ne i pr ve

pod o fi ci re u je di ni ca ma Voj ske Sr bi je. Na {i pod o fi ci ri ima li su

pri li ku da se in for mi {u o me to da ma ko je se u Ka na di pri me wu ju za

raz voj i funk ci o ni sa we pod o fi cir skog ko ra.

Na pre da va wu u Cen tru za mi rov ne ope ra ci je o raz -

vo ju pro fe si o nal ne voj ne ka ri je re ofi ci ra i pod o fi -

ci ra ka nad skih oru ̀ a nih sna ga, pod o fi ci ri Voj ske

Sr bi je sa zna li su ka ko se u toj ze mqi or ga ni zu ju

pro gra mi obu ke i ob ra zo va wa. Stru~ nom

sku pu pri su stvo vao je i ka nad ski iza -

sla nik od bra ne akre di to van u Be -

o gra du pu kov nik Mi {el Le go.

In struk to ri iz Ka na de

ob i {li su i Cen tar za usa -

vr {a va we ka dro va AB HO

u Kru {ev cu.

RE ZUL TA TI PRO JEK TA PRI SMA

Pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne, Pri sme i Me |u na rod -

ne or ga ni za ci je za mi gra ci je – IOM, sa do na to ri ma iz ino stran -

stva, po se ti li su ~e ti ri ko ri sni ka po mo }i Po ve ri la~ kog fon da

Pri sma, ko ji su im tom pri li kom po ka za li ka ko su prak ti~ no pri -

me ni li do bi je na sred sta va.

Ob i {li su kom pa ni ju za iz ra du eko lo {kih tra ka za pa ko va we

ro be „Eko tra ka“ pen zi o ni sa nog pot pu kov ni ka Qu bo mi ra Alek si }a,

sta kle nik pot pu kov ni ka Dra ga na Sa la ti }a i rad wu za fo to ko pi ra -

we Alek san dra Go li }a. Raz go va ra li su i sa Jo va nom Qu bo je vi }em,

ko me je Pri sma omo gu }i la rad no me sto u pri vat nom sek to ru.

M. I.

U Klu bu va zdu ho plov stva u Ze mu nu odr ̀ an je se mi nar o „Pri me ni

in for ma ci o nih i ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja u po ve }a wu efi ka sno sti

or ga ni za ci je voj nog ra da”. Skup je or ga ni zo va la Ko man da Va zdu ho plov -

stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne po vo dom pred sto je }eg Da na ve ze, a

bio je pri su tan i ko man dant ViP VO ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta ni}.

Otva ra ju }i skup, pu kov nik De si mir Ba ra nac, na ~el nik Od se ka za

te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku, pod se tio je ka ko su pre rav no 100

go di na, u ta da {wem va zdu ho plov stvu in for ma ci je pre no si li go lu bo vi

– ta da je for mi ra na sta ni ca go lu bi je po {te. Da nas smo svi ko ri sni ci

uni ver zal nih mo bil nih te le ko mu ni ka ci o nih si ste ma i ve za se mo ̀ e us -

po sta vi ti u re al nom vre me nu. Da na {wi ì vot se ne mo ̀ e za mi sli ti

bez in for ma ci o nih si ste ma.

U Sr bi ji po sto je broj ne fir me ko je se ba ve in for ma ci o nim i te -

le ko mu ni ka ci o nim teh no lo gi ja ma. Na ovom sku pu pred sta vqe ne su tri

naj zna ~aj ni je – Ge ne ko, Pu pin Te le kom i Te le fo ni ja. Pred stav nik fir -

me Ge ne ko pre do ~io je pri sut nim ure |aj za sa te lit sko pra }e we vo zi la

– Ge ne ko AVL Si stem. Pred stav nik fir me Pu pin Te le kom, ~i ji je po -

slov ni part ner Al ca tel–Lu cent, li der na po qu te le ko mu ni ka ci ja, go vo -

rio je o fir mi i ko mu ni ka ci o nim si ste mi ma ko je oni nu de, a o si ste mu

za iden ti fi ka ci ju RFID iz la gao je pred stav nik Te le fo ni je.

Na kra ju tog se mi na ra ko man dant ViP VO ge ne ral-ma jor Dra gan

Ka ta ni} is ta kao je:

– Ovo je sa mo po ~e tak sa rad we sa fir ma ma ko je se ba ve in -

for ma ci o nim teh no lo gi ja ma. Mi }e mo u di rekt nim kon tak ti ma sa

wi ma tra ̀ i ti da nam do sta ve pro spek te ka ko bi smo zna li ~i me

ras po la ̀ u i na pra vi li pra vu teh ni~ ku ana li zu. Ka sni je bi smo,

or ga ni zo va wem ova kvih ob li ka se mi na ra, do {li do sa zna wa {ta

je to i za {ta bi smo mi bi li za in te re so va ni da od wih ku pi mo ili

da, even tu al no, za jed no raz vi je mo, a sve ra di una pre |e wa efi ka -

sno sti si ste ma ko man do va wa voj ne or ga ni za ci je.

M. [.

O IN FOR MA CI O NOM I KO MU NI KA CI O NIM

TEH NO LO GI JA MA U VOJ SCI

OD GO LU BI JE PO [TE

DO SA TE LI TA

OPERACIONA ISTRA@IVAWA

Ministarstvo odbrane Republike Srbije bilo je i ove godine, od

14. do 17. septembra, suorganizator Saobra}ajnom fakultetu u

Beogradu 35. me|unarodnog simpozijuma o operacionim istra -

ìvawima – SYM-OP-IS 2008 – u Soko Bawi.

Sa 30 radova, najvi{e u sekciji Primene operacionih

istraìvawa u odbrani, na skupu je u~estvovalo 43 pripadnika Min-

istarstva odbrane i Vojske Srbije.

ME \U NA ROD NI KURS PRA VA U

ORU@ANOM SU KO BU

ê tvr ti me |u na rod ni kurs pra va u oru ̀ a nom su ko bu za po ~eo je 29.

sep tem bra u Cen tru za mi rov ne ope ra ci je Zdru ̀ e ne ope ra tiv ne ko man -

de Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je. Or ga ni zo van je u sa rad wi sa am ba sa -

dom Kra qe vi ne Ho lan di je i ita li jan skim In sti tu tom za hu ma ni tar no

pra vo iz San Re ma.

Na kur su, ko ji }e tra ja ti do 10. ok to bra, po red 16 u~e sni ka iz Sr -

bi je, u~e stvu je i 14 pred stav ni ka iz Cr ne Go re, Ma ke do ni je, Hr vat ske,

Bo sne i Her ce go vi ne, ê {ke, Slo va~ ke, Ma |ar ske, Tur ske i Ho lan di je.

To kom stru~ nog sku pa u~e sni ci }e ste }i zna wa iz me |u na rod nog

hu ma ni tar nog pra va i obez be |i va wa uslo va za im ple men ta ci ju we go -

vih od red bi u si stem voj nog {kol stva, obu ku ko man di i je di ni ca. U na -

red ne dve ne de qe po la zni ci }e sa gle da ti me sto i ulo gu pra va oru ̀ a -

nih su ko ba pri li kom u~e {}a u ope ra ci ja ma po dr {ke mi ru.

Di rek tor kur sa je bri gad ni ge ne ral Karl Edlin ger iz Au stri je,

pre da va~ na In sti tu tu za hu ma ni tar no pra vo iz San Re ma, a u re a li za -

ci ji na sta ve po ma ga }e mu in struk to ri iz Ho lan di je, Sr bi je i Ka na de.

28

Kada se kaè da je

jedinica klasifikacije

A, to je dobra

preporuka, ali prava

slika vrednosti

diviziona iz Kragujevca

sti~e se na licu mesta,

sagledavawem tradicije,

ratnog u~inka, obuke,

tehnike, entuzijazma i

ambicije. Sve je na

wihovoj strani, zato su i

uzdanica herojske 250.

brigade PVO, elitni

vojni kolektiv Vojske

Srbije. U predve~erje

praznika, Dana jedinice

i wihovog vida, na posve

nov na~in, svojstven

dobrom doma}inu,

ugostili su predstavnike

„sedme sile”, koji su se

uverili {ta znaju i

koliko vrede.

Z A P I S I Z 3 1 0 . S A M O H O D N O G

I

1. oktobar 2008.

IZAZOVI TREz gle da da ne va ̀ i vi {e ona uz re ~i ca da „ki {a kru ̀ i kao oko Kra gu jev ca”. Be {e

na mr {te no ne bo sa ko ga je do sad no ro mi wa lo, {to voj ni ci ka ̀ u kao na dan za -

ni ma wa. Me |u tim, voj ska, ona pra va, ne ma ri za me te o ro lo {ke (ne)pri li ke, ve}

se va zda uzda u svo je zna we, ve {ti nu i teh ni ku.

Ka sar nu ko ja no si ime na rod nog he ro ja „Mi la na Bla go je vi }a” ukra {a va ju zda wa

ko ja su pro gla {e na za kul tur no bla go i otu da ve li ka pa ̀ wa da se o~u va wi ho va le po -

ta. Ta mo se na la zi la Voj na bol ni ca u vre me Bal kan skih ra to va i Pr vog svet skog ra ta,

sve do se dam de se tih go di na pro {log ve ka. Ina ~e, pr vi voj ni objek ti u da na {wem kru -

gu po dig nu ti su 1915. go di ne. Do Dru gog svet skog ra ta na toj lo ka ci ji se na la zio 7. ae -

ro plan ski di vi zi on Voj ske Kra qe vi ne Ju go sla vi je, a ka sni je 3. ar ti qe rij ski puk i ko -

wi~ ki eska dron.

Kra gu je vac ni je sa mo ime gra da ve} i ve~ ni sim bol srp skog na ro da, we go vog slo -

bo dar stva, stra da wa, ne po ko ra... Kra gu je vac je grad mu ~e nik i he roj, sve ko li ki pe ~at

na {e bur ne isto ri je op to ~en ple me ni tim de li ma i hra brim uz di za wem.

INO VI RA NA TEH NO LO GI JA

U tom i ta kvom am bi jen tu ì vi, ra di, ~u va ste ~e ni ugled i {i ri krug pri ja te qa

elit na je di ni ca Voj ske Sr bi je – 310. sa mo hod ni pro tiv va zdu ho plov ni di vi zi on, ko jim

s pu no uspe ha ko man du je am bi ci o zni pot pu kov nik Mi ro slav Pe ri {i}. Od lu ka da na

no vi na ~in, ko ji na me }u sa -

vre me no do ba i no -

ve ide je, obe -

le ̀ e dan svog

29

R A K E T N O G D I V I Z I O N A

]E DIMENZIJEvi da po te kla je od we ga i we go vih agil nih sa rad ni ka, pa su, sem osta log, odvo ji li vre me da sr -

da~ no ugo ste pred stav ni ke me di ja. Pun po go dak! Ko }e bo qe jav no sti pre do ~i ti rad i za la ga -

we, re zul ta te i pla no ve do no vi na ra, sni ma te qa, fo to re por te ra...

Pu kov nik dr Mi o drag Gor di}, ko man dant 250. bri ga de PVO je di ni ce uz ~i je ime po -

no sno sto ji or den Na rod nog he ro ja, do {ao je pu nog sr ca, ne za rad pu kog pro to ko la

ve} sa ose }a jem ve li kog po {to va wa pre ma do ma }i ni ma i go sti ma. Isto je u~i nio

Bran ko Jo va no vi}, za me nik na ~el ni ka Upra ve za van red ne si tu a ci je Mi ni star -

stva od bra ne, a do bru at mos fe ru upot pu nio je Zo ran Jo va no vi}, ~lan grad -

skog ve }a i ne ka da {wi ra ke ta{, za pa ̀ e ni pri pad nik re zer vnog sa sta va.

Re ~i od sli ka va ju tra di ci ju, isto rij sku vred nost, sa da {wost i bu du} nost

je di ni ce. Ne za o bi la zna uspo me na na le gen dar nog Ra do ja – Ra ku Qu tov ca,

re do va, po to weg na red ni ka ar ti qe rij skog pu ka „Ta na sko Ra ji}”. Ka da su se

30. sep tem bra 1915. ne ma~ ki avi o ni ob ru {i li na Kra gu je vac, on je to pov -

skom gra na tom sa Me ti nog po qa obo rio na pri ja te qe vu le te li cu rum pler.

Na ni {a nio je iz sta rog tur skog to pa i po ko zna ko ji put po tvr dio da „boj

ne bi je svi je tlo oru` je...”

Da tum pre pi san iz na {e isto ri je uzet je za Dan PVO.

Pu kov nik Gor di} po mi we raz voj bri ga de, osvr }e

se na naj te ̀ e is ku {e we to kom bom bar do va wa

1999. go di ne. Taj „{tap i ka nap” ko je su

mno gi pot ce ni li i mi sli li da ne ma ni -

ka kve {an se na spram ~u da voj ne teh -

ni ke, na te rao je pro tiv ni ka da se

do bra no za mi sli, me wa tak ti ku,

~e sto ustuk ne, pro ma {i ci qe ve,

pri zna è stok ot por, hra brost

i ume {nost na {ih ra ke ta {a.

Jo{ u pr vim da ni ma va zdu -

{nih uda ra sa ne ba je

ski nu to ~e do stelt

teh no lo gi je, ~u ve -

ni bom bar der F-117A. Po tom su

oba ra ni F-16, kr sta re }e ra ke te,

bes pi o lot ne le te li ce...

Ce na bes po {ted ne bor be

bi la je pre vi so ka, pla }e na je ì -

vo ti ma 28 sta re {i na i voj ni ka.

Bi lo, ne po no vi lo se...

Re }i }e pu kov nik Gor di} da je

slo bod no ne bo i we go va za {ti ta,

traj ni za da tak i ve ~i ta oba ve za.

Od 26. apri la 2007. for mi ran je

no vi lik Bri ga de, u ~i ji su sa stav

u{li pu ko vi i di vi zi o ni iz Be o -

gra da, No vog Sa da, Kra gu jev ca i

Ni {a. Ta~ no je da u wi ho vom na o -

ru ̀ a wu pre o vla |u je teh no lo gi ja

dru ge ge ne ra ci je, ali bit no osa -

vre me we na, ino vi ra na, do gra |e na

na te me qu no vih do stig nu }a i rat -

nih is ku sta va. Po tom }e po me nu ti

ter mo vi zij ske si ste me, la ser ske

da qi no me re, ali pre sve ga vi so ku

stru~ nost sta re {i na i ve ~i ti iza -

zov u tre }oj di men zi ji.

Ko man dant ni je pro pu stio

pri li ku da pred stav ni ci ma „sed me

si le” pre do ~i da su ra ke ta {i, voj -

ska uop {te, sa stav ni deo dru {tva,

de le istu sud bi nu. Sred stva se

tro {e ve o ma ra ci o nal no i ula ̀ u

u za jed ni~ ko do bro, gde je slo bo da

(ne ba) na po ~a snom me stu.

SA VRE ME NA OBU KA

Pot pu kov nik Pe ri {i}, sta -

re {i na sa vre me nog ko va, obra zo -

van i am bi ci o zan, sa mno go uspe -

ha ko man du je je di ni com kla si fi -

ka ci je A. Okru ̀ en je da ro vi tim

mla dim sta re {i na ma, {to ~i ni

vi {e ne go do bru pod lo gu za raz -

voj i na pre dak ko lek ti va. I on }e

se s pu nim pra vom po zva ti na tra -

di ci ju i re zul ta te ko je su im wi -

ho ve sta ri je ko le ge osta vi le u

ple me ni to na sle |e u vi du zna ~aj -

nih pri zna wa. Pre tri go di ne do -

bi li su naj vi {u oce nu u Voj sci Sr bi je ka da se vred no va la za {ti ta

na ra du i pro tiv po ̀ ar na za {ti ta.

Na rav no, ne za o bi la zni rat ni u~i nak: obo re ni su F-16 i dve

kr sta re }e ra ke te, zva ni~ no, a u sve do ~e wi ma ra ke ta {a spi sak je i

du ̀ i i {i ri. Ne za bo ra vqa ju se `r tve, a sa ve li kim po {to va wem

iz go va ra ju se ime na ma jo ra Sve to mi ra Tri fu no vi }a, mla |eg vod ni -

ka Sla vo qu ba Za gra |a ni na, voj nog ob ve zni ka Zo ra na Vi ri je vi }a,

voj ni ka Du {a na Ivan ~e vi }a, Du {a na Uro {e vi }a i Go ra na Mi lo va -

no vi }a.

Je di ni ca ras po la ̀ e ra ket nim si ste mi ma kub M, ra dar skom

sta ni com za osma tra we i na vo |e we, sa mo hod nim lan sir nim oru |em

2P25M, pre no snim ra ket nim si ste mi ma stre la 2M... I ne pri zna ju

da je iko ga „pre ga zi lo vre me” jer se ne pre sta no ra di na osa vre me -

wi va wu, po boq {a wu od li ka, do me ta, pre ci zno sti... Na pri mer, sa -

mo do met ku ba sa da iz no si 32 ki lo me tra.

Va qa no osmi {qe na obu ka,

pla no vi pro gra mi, po ̀ r tvo van

rad sta re {i na i voj ni ka, sve su

to od li ke je di ni ce. Na ru ku im

ide ~i we ni ca da ras po la ̀ u po -

li go nom „Di vo stin”, ko ji pru ̀ a

od li~ ne uslo ve za sme {taj i vr -

hun sku obu ku.

GLA VA I SR CE

Na rav no, è qa svih pri pad -

ni ka Voj ske Sr bi je, pa i ra ke ta -

{a, je ste da ra ta vi {e ne bu de.

Ali, uslo vi i od no si su ta kvi ka -

kvi je su. Pret wa mi ru mo ̀ e da

bu de i te ro ri zam. Sva ko ko se

uquq ka u san o ve~ nom spo ko ju

mo ̀ e sku po pla ti ti ce nu za blu -

de. Za to je go spo din Bran ko Jo -

va no vi} pod se tio da na o ru ̀ a we

pa i we go va broj nost, lo ka ci ja i

ka rak te ri sti ke ni su taj na. Ali,

ono {to voj nik ima u gla vi i no -

si u sr cu, ne pri ja teq ne mo ̀ e da

pro nik ne. Po go to vo ima ju }i u

vi du srp ski tem pe ra ment, slo bo -

do qu bqe, sprem nost da se su -

prot sta vi si li.

Je di ni ca je uzor u sve mu i

pra vi po ka za teq zna ~a ja ka ko

voj ska mo ̀ e da ostva ri svo ju

tre }u mi si ju – bez bed nost, za -

{ti tu i spa sa va we gra |a na, u

mi ru i ra tu. Ka da je po treb no,

po ma ̀ u i po mo }i ~e ci vil nim

struk tu ra ma. Kra gu je vac ima svo -

ju je di ni cu, pri ja te qe, kom {i je.

Duh za jed ni {tva traj no je pri -

su tan.

Go spo din Zo ran Jo va no vi} s

po seb nim emo ci ja ma go vo ri o je -

di ni ci. Bio je pri pad nik re zer -

vnog sa sta va u naj te ̀ im da ni ma.

Jed nom ra ke ta{, uvek ra ke ta{.

Sta re {i ne ka ̀ u da se isti cao

stru~ no {}u i po ̀ r tvo va wem.

Da nas je u naj u ̀ em ru ko vod stvu

skup {ti ne, bri ne o va ̀ nim

funk ci ja ma gra da. Is ti ~e da }e

pri liv no vih in ve sti ci ja i stra -

nih ula ga wa za tri, ~e ti ri go di -

ne pre po ro di ti pri vre du. Ose -

ti }e taj bo qi tak i pri pad ni ci

je di ni ce. Kra gu je vac }e uvek bi ti spre man da po mog ne svo joj voj sci

ko ju ose }a, opet u du hu tra di ci je, kao svo ju. I po pu na je di ni ce voj -

ni ci ma po ugo vo ru te }i }e lak {e, uz obez be |e we no vog, bo qeg

stan dar da.

Spret nost i ve {ti nu, ono {to voj ni ci, ka ko re ~e go spo din Jo -

va no vi}, no se u gla vi i sr cu, po ka za li su na po li go nu „Di vo stin”.

Upr kos o~aj nom vre me nu, na stu pi la je u pu nom sja ju sa mo hod na ra ket -

na ba te ri ja kub M. Ve{t ma ne var i br zi na. Tak ti~ ko-bor be na rad -

wa po se da we va tre nog po lo ̀ a ja. Iz po kre ta, br zi pre la zak u go to -

vost za dej stvo. Za naj vi {u oce nu. Po sla sti ca za sni ma te qe i po da -

ci za pu ne no vi nar ske be le ̀ ni ce.

Is pra }aj ne zna ~i opro {taj na du go vre me ve} po ziv ni ca za

no vo dru ̀ e we. Za uz bu di ve pri ~e o ra ke ta {i ma uvek ima me sta.

Bran ko KO PU NO VI]

Sni mio Jo van MAR JA NOV

1. oktobar 2008.30

JEDINICE

SA ATRI BU TOM VE^ NO STI

Kon ven ci ja o za {ti ti svet ske kul tur ne i pri rod ne ba {ti ne usvo je na je na Ge ne ral noj kon fe ren -ci ji Une ska 1972. go di ne. Na li sti svet ske ba {ti ne da nas se na la zi oko 830 kul tur nih i pri rod nihdo ba ra, za ko je Ko mi tet za svet sko na sle |e Une ska sma tra da ima ju ,,iz u zet nu uni ver zal nu vred nost”, a na la ze se na te ri to ri ja ma 132 dr ̀ a ve, od vi {e od dve sto ti ne dr ̀ a va ~la ni ca. Sa te ri to ri je Sr bi je u li stu svet skog kul tur nog na sle |a upi sa ni su Sta ri Ras sa So po }a ni ma – od 1979. go di ne, ma na stir Stu de ni ca – od 1986, ma na stir Vi so ki De ~a ni – od 2004, a we mu su 2006. go di neta ko zva nom eks ten zi jom pri do da ti i upi sa ni na li stu svet ske ba {ti ne: ma na stir Gra ~a ni ca, cr kva Bo go ro di ca Qe vi {ka i Pe} ka pa tri jar {i ja, ko ji se na la ze na Ko so vu i Me to hi ji.

SPECIJALNI PRILOG 37

K U L T U R N O I

P R I R O D N O

B L A G O S R B I J E

N A L I S T I

U N E S K A

32

Svest o to me da su

seg men ti na {e ba {ti ne

pre po zna ti kao svet ske

vred no sti, da je nam jo{

ve }u sna gu da ni ka da

ne za ne ma ri mo ono {to

su ge ne ra ci je umet ni ka

stva ra le pre nas, ili je

pri ro da iz ne dri la

hi qa da ma ve ko va pre

ne go {to smo po sto ja li

ili, re ~e no je zi kom

Bi bli je – pre ne go {to

nas je Bog stvo rio

DDa bi se opi sa la bo ga ta i sve stra na de lat nost

Une ska od osni va wa do da nas i we go va da na -

{wa ulo ga, tre ba lo bi ima ti pu bli ka ci ju obi -

ma jed ne kwi ge. Me |u tim, na {a je te ma od nos

Une ska i kul tur ne i pri rod ne ba {ti ne u Sr bi-

ji, ko ja je upi sa na na li stu ili se na la zi na spi sku

po ten ci jal nih kan di da ta. To je ta ko |e i jed no od bit -

ni jih pi ta wa u od re |i va wu na {eg me sta u Evro pi i

sve tu. Upra vo smo u Une sku, u toj au to ri ta tiv noj in -

stan ci, ve o ma ra no po sle po be de de mo kra ti je, po -

~e li da is pra vqa mo ra we nu sli ku o se bi, po sle ne -

sre} ne po sled we de ce ni je 20. ve ka.

Kon ven ci ja o za {ti ti svet ske kul tur ne i pri rod -

ne ba {ti ne usvo je na je na Ge ne ral noj kon fe ren ci ji

Une ska 1972. go di ne. Na li sti svet ske ba {ti ne da -

nas se na la zi oko 830 kul tur nih i pri rod nih do ba -

ra, za ko je Ko mi tet za svet sko na sle |e Une ska sma tra

da ima ju „iz u zet nu uni ver zal nu vred nost”, a na la ze

se na te ri to ri ja ma 132 dr ̀ a ve, od vi {e od dve sto -

ti ne dr ̀ a va ~la ni ca. Sa te ri to ri je Sr bi je u li stu

svet skog kul tur nog na sle |a upi sa ni su Sta ri Ras sa

So po }a ni ma – od 1979. go di ne, ma na stir Stu de ni ca –

od 1986, ma na stir Vi so ki De ~a ni – od 2004, a we mu

su 2006. go di ne ta ko zva nom eks ten zi jom pri do da ti i

upi sa ni na li stu svet ske ba {ti ne: ma na stir Gra ~a -

ni ca, cr kva Bo go ro di ca Qe vi {ka i Pe} ka pa tri jar -

{i ja, ko ji se na la ze na Ko so vu i Me to hi ji.

Gam zi grad, ka sno an ti~ ki spo me nik kul tu re

rim skog ca ra Ga le ri ja, u na u ci po znat kao Fe liks

Ro mu li ja na, gra |en kra jem tre }eg i po ~et kom ~e tvr -

tog ve ka po sle Hri sta, na Une sko voj li sti je od ju la

pro{le go di ne. Taj je din stve ni spo me nik pri pa da

pe ri o du ko ji je ne ko sre} no for mu li sao kao vre me

„kad je Sr bi ja bi la za vi ~aj rim skih ca re va”.

Pre gr{t pri me ra svet ske kul tur ne ba {ti ne,

iz me |u vi {e od {est sto ti na upi sa nih od 1972. do

da nas: ma na stir San ta Ma ri ja de la Gra ci ja sa Le -

o nar do vom „Taj nom ve ~e rom”, Pom pe ji, Ve ne ci ja i

we ni la gu ni, No tr Dam u Pa ri zu, ka te dra le u [ar -

tru i Kel nu, Akro poq, Del fi, Me te o ri, Kremq, Du -

brov nik, Sta tua slo bo de u Wu jor ku, pi ra mi de u

Egip tu, Je ru sa lim, Ve li ki zid u Ki ni, Za bra we ni

grad u Pe kin gu i mno gi dru gi ne ma we vred ni, upi -

som na istu li stu svet ske kul tur ne ba {ti ne re ~i to

go vo re o to me ko li ko Une sko i svet ska za jed ni ca ce -

ne na {e sred we ve kov no pra vo slav no na sle |e.

UGRO@ENA BA[TINA

Na ini ci ja ti vu srp ske stra ne, ge ne ral ni di -

rek tor Une ska Ko i }i ro Ma cu ra pri hva tio je da se

pr vi put u isto ri ji Une ska odr ̀ i do na tor ska kon -

fe ren ci ja ra di pri ku pqa we sred sta va za ob no vu

srp skih pra vo slav nih ma na sti ra na Ko so vu i Me to -

hi ji, pod za {ti tim Une ska, a ko ji su te {ko o{te }e ni

PREPOZNAVAWE V

K U L T U R N O I P R I R O D N O B L A G O S R B I J E N A L I S T I U N E S K A

33

pri li kom te ro ri sti~ ke ak ci je al ban skih eks tre mi -

sta 17. do 19. mar ta 2004, za jed no sa jo{ 153 srp -

ske pra vo slav ne sve ti we, ko je su tom pri li kom uni -

{te ne ili o{te }e ne. U iz ve {ta ju zva ni~ ne mi si je

na Ko so vu i Me to hi ji od 26. do 30. apri la 2004,

pi {e: „Ra za ra we dva Bu di na spo me ni ka u Av ga ni -

sta nu pre ne ko li ko go di na su pri vu kla da le ko ve }u

pa ̀ wu me di ja i jav no sti ne go ko sov ska Bo go ro di ca

Qe vi {ka u Pri zre nu, ko ja se sa isto rij sko-umet -

ni~ kog sta no vi {ta u pot pu no sti mo ̀ e po re di ti sa

spo me nu tim azij skim spo me ni ci ma”.

Za Sr be na Ko so vu je, osim bri ge o go lim ì -

vo ti ma, ogra ni ~e ne slo bo de kre ta wa i eg zi sten ci je,

ve li ki pro blem i o~u va we sop stve nog sred we ve kov -

nog na sle |a, ko je ni je ni {ta ma we ugro ̀ e no ne go

sa mi Sr bi. Ono je ugro ̀ e no upra vo ti me {to je

dra go ce no, {to je za Sr be ì vi do kaz isto rij skih

pra va na Ko so vo kao po stoj bi nu. To na sle |e je ugro -

è no u uprav noj sra zme ri sa we go vim zna ~a jem kao

svet ske vred no sti, ko ju je pri znao Une sko.

ME MO RI JA SVE TA

Go di ne 1992. Une sko je do {ao do sa zna wa da,

po red kul tur ne i pri rod ne ba {ti ne, tre ba {ti ti ti

i jed nu dru gu vr stu svet skog na sle |a, po kret na do -

bra, ko ja su na zva na Me mo ri jom sve ta. Re~ je o ret -

kim ru ko pi si ma, do ku men ti ma, ar hiv skim zbir ka ma,

i sli~ no. Pr vi uspe si su po stig nu ti 1997. go di ne.

Ve} 2003. go di ne na li stu Pam }e we sve ta uvr {ten

je ar hiv Ni ko le Te sle u okvi ru Mu ze ja Ni ko le Te sle,

a 2005. go di ne upi sa no je Mi ro sla vqe vo je van |e -

qe, naj zna ~aj ni ji spo me nik srp ske pi sme no sti iz

1192. go di ne. Ta ko su ar hiv Ni ko le Te sle i Mi ro -

sla vqe vo je van |e qe na {li na is toj li sti, iz me |u

osta log, sa ru ko pi som Be to ve no ve de ve te sim fo ni -

je, An der se no vih ru ko pi sa, Ge te o vih spi sa i ori gi -

nal ne De kla ra ci je o pra vi ma ~o ve ka i gra |a na iz

1789, ko ja se ~u va u Pa ri zu.

Une skov pro gram ô vek i bi os fe ra uvr stio je

2001. go di ne park pri ro de Go li ja – Stu de ni ca na li -

stu re zer va ta bi os fe re Une ska.

Jo van ]I RI LOV

VRED NO STI

34

S R P S K I S R E D W E V E K O V N I M A N A S T

Svi srp ski ma na sti ri i cr kveko ji su upi sa ni na Une sko vu li stu svet ske kul tur ne ba {ti nepri pa da ju ra {kom sti lu sred we ve kov ne srp ske grad we.Po put ni ske bi se ra ra su ti su po Ibar skoj do li ni, Ra {koj obla sti i na Ko so vu i Me to hi ji.Wi ho vi kti to ri su vla da ri iz sred we ve kov ne srp ske di na sti je Ne ma wi}. Sa iz u zet kom cr kve Bo go ro di ce Qe vi {ke u Pri zre nu, ko ja je spa qe na i te {ko o{te }e na u po gro mu nad ko sov skim Sr bi ma 17. mar ta2004, svi ma na sti ri sa te li stei da nas su ì ve mo na {ke za jed ni ce. Zbog spe ci fi~ nihokol no sti ko je je na met nuo pro tek to rat UN, ma na sti ri naKo so vu i Me to hi ji sa Une sko veli ste, osim du hov nih, po sta li su i na ci o nal na, kul tur na i di plo mat ska se di {ta srp skog na ro da.

S T A R I R A S S A S O P O ] A N I M A ( 1 2 . V E K )

SPO NA ZA PAD NE CI VI LI ZA CI JE IVI ZAN TIJ SKOG SVE TA

PA ZA RI[TE

Ne da le ko od So po }a na, na u{}u

Se be ~ev ske re ke u Ra {ku, kod drum ske

ras kr sni ce na ko joj se od va ja put za Tu -

tin, na la ze se osta ci sred we ve kov nog

Pa za ri {ta. Du go se ve ro va lo da je to

sred we ve kov no na se qe ko je se na zi va -

lo i Tr go vi {te, a u tur sko do ba i Sta ri

Pa zar, za pra vo Sta ri Ras, oko ~i jeg se

ta~ nog po lo ̀ a ja vo de stru~ ne po le mi ke.

Pro {i re we re~ nog u{}a i put raz dva -

ja ju ru {e vi ne Pa za ri {ta od go to vo ver -

ti kal nog sten skog od se ka, na ko me se na -

la zi pe }i na u ko joj je, pre ma pre da wu,

bio utam ni ~en Ste fan Ne ma wa i u ko joj

se mo lio sve tog Ge or gi ju da ga spa si.

DDa li je Sta ri Ras bio srp ska pre -

sto ni ca u do ba Ste fa na Ne ma we i

we go vih ne po sred nih na sled ni ka ili

je zgro sred we ve kov ne Sr bi je po ko -

jem se ce la dr ̀ a va na zi va la Ra {kom

– pi ta we je na ko je isto ri ~a ri i ar he o lo -

zi jo{ ne mo gu po u zda no da od go vo re. U

sva kom slu ~a ju, po jam Ras ve zan je za sliv

re ke Ra {ke i {i re pod ru~ je da na {weg

No vog Pa za ra. Ar hi tek ton ska i sli kar ska

ostva re wa au ten ti~ nih i ne pro cen qi vih

umet ni~ kih vred no sti, ko ja su po ve za na sa

do ga |a ji ma i li~ no sti ma od pre sud nog

zna ~a ja za isto ri ju srp skog na ro da u vre -

men skom ra spo nu od dva ve ka– cr kva sve -

tog Pe tra i Pa vla, ma na sti ri \ur |e vi

Stu po vi i So po }a ni, osta ci utvr |e wa iz -

nad u{}a Se be ~ev ske re ke u Ra {ku i dru gi

ar he o lo {ki lo ka li te ti, pri pa da ju te ri -

I R I N A L I S T I U N E S K A

to ri jal noj ce li ni ko ja je 1979. upi sa na na

Li stu svet ske kul tur ne ba {ti ne – ob ja -

{wa va ju u Re pu bli~ kom za vo du za za {ti tu

spo me ni ka kul tu re.

U krat kom ob ra zlo ̀ e wu Une sko ve ko -

mi si je is ti ~e se da se: „U oko li ni drev nog

gra da Ra sa, pr ve pre sto ni ce Sr bi je, na -

la zi im pre siv na gru pa sred we ve kov nih

spo me ni ka, ko ju ~i ne tvr |a ve, hra mo vi i

ma na sti ri, me |u ko jim So po }a ni sve do ~e

o ve zi iz me |u za pad ne ci vi li za ci je i vi -

zan tij skog sve ta”.

C R K V A S V E T I H A P O S T O L A P E T R A I P A V L A ( 1 0 . V E K )

NAJ STA RI JANA BAL KA NU

Uiz ve {ta ju Une ska tvr di se da je Pe tro -

va cr kva kod No vog Pa za ra naj sta ri ja

sa ~u va na hri {}an ska gra |e vi na na

Bal ka nu. Ne ma ta~ nih isto rij skih po -

da ta ka o vre me nu we nog na stan ka, ali

se ve ru je da je sa da {wa cr kva iz 10. ve ka

po dig nu ta na te me qi ma ~e ti ri ve ka sta ri jeg

hra ma. Ar he o lo {ka is tra ̀ i va wa po ka za la

su da je ra no hri {}an ska gra |e vi na sa gra -

|e na nad ili r skim kne ̀ ev skim tu lu mom, ko ji

po ti ~e iz 5. ve ka pre Hri sta.

Cr kva je te meq no re kon stru i sa na u

gor wem de lu u vre me kne za â sla va.

Za taj hram ve zu ju se kqu~ ni do ga |a ji

iz ì vo ta Ste fa na Ne ma we, osni va ~a srp -

ske sred we ve kov ne vla dar ske ku }e Ne ma -

wi }a. U Pe tro voj cr kvi Ne ma wa je kr {ten

i pri mio je pra vo sla vqe. U woj je odr ̀ an

sa bor pro tiv bo gu mi la. Na tom me stu

1197. go di ne od re kao se pre sto la u ko rist

dru go ro |e nog si na, po to weg pr vog srp skog

kra qa Ste fa na Pr vo ven ~a nog i pri mio

mo na {ki po strig od epi sko pa Ka li ni ka.

Sve ti Sa va od re dio je taj hram za se di {te

Ra {ke epi sko pi je. Ka sni je je po dig nut u

rang mi tro po li je.

Da je Pe tro va cr kva ne pre kid no vi {e

od de set ve ko va ì ve la kao hri {}an ska bo -

go mo qa go vo re mno go broj ne in ter ven ci je i

na ar hi tek tu ri, i na ì vo pi sa noj de ko ra ci -

1. oktobar 2008.

ji. Cr kva je za dr ̀ a la osnov ni kon cept – kru -

`nu osno vu s ku po lom, ali je we na ar hi tek -

tu ra u mno go broj nim pre prav ka ma do pu we na

no vim ele men ti ma: ga le ri jom, pr ste na stim

bro dom ko ji je pre ki nut anek som ne pra vil -

nog ~e tvr ta stog ob li ka.

U ì vo pi su Pe tro ve cr kve ras po zna ju

se tri slo ja raz li ~i te sta ro sti. Pr va dva,

na sta la iz me |u 10. i 12. ve ka, sa ~u va na su

sa mo u frag men ti ma. Naj mla |i ̀ i vo pis, ko ji

po ti ~e iz 13. ve ka, do bro je sa ~u van i pred -

sta vqa vr hu nac fre sko sli kar stva tog vre -

me na. Pret po sta vqa da je kti tor tog ì vo -

pi sa bio kraq Ste fan Uro{ Pr vi. Naj mla -

|i sloj ~i ne kti tor ska kom po zi ci ja Hri stos

Pa no kra tor, pro rok Aron, pred sta ve Hri -

sto vog ula ska u Je ru sa lim i Ras pe }a, sve ti

Hri sto for, Sve ti Jo van Mi lo sti vi, Sve ti

Je frem Si rin, Sve ti Pan te lej mon, Sve ti

Ni ko la...

M A N A S T I R \ U R \ E V I S T U P O V I U R A S U ( 1 2 . V E K )

ORI GI NA LAN STILSVE TOG GE OR GI JA

NNa osno vu pro na |e nih osta ta ka nat pi -

sa na cr kvi, gde se po mi we 6679. go di -

na od po stan ka sve ta, zna se da su \ur -

|e vi Stu po vi u Ra su sa gra |e ni 1171.

go di ni po sle Hri sta. Kao pr va vla da r -

ska za du ̀ bi na Ste fa na Ne ma we pre sta -

vqa ju pre kret ni cu u vla dar skoj ide o lo gi ji

Ne ma wi }a, ko ja je „za sno va na na hri {}an -

skoj mi sli o srp skoj dr ̀ av no sti”, a u ~i je je

„te meq ne dru {tve ne vred no sti Ne ma wa

utkao mi sao o pot pu nom skla du ve re i dr ̀ a -

ve”. Stru~ wa ke Une ska pri vu kli su „ori gi -

na lan ar hi tek ton ski stil i struk tu ra cr kve

sve tog Ge or gi ja”.

Kao pr vi pri mer ar hi tek tu re ko ja je na -

zva na ime nom „ra {ka {ko la”, hram sve tog Ge -

or gi ja pred sta vqa jed nu od naj zna ~aj ni jih gra -

|e vi na u isto ri ji srp ske sred wo ve kov ne ar -

hi tek tu re. Na we mu je „ostva ren spoj vi zan tij -

ske kon cep ci je unu tra {weg pro sto ra sa ob li -

ci ma ro man ske ar hi tek tu re”, ka sni je po na -

vqan na mno go broj nim ma na stir skim cr kva ma.

Cr kva je sa gra |e na kao mo nu men tal na

jed no brod na gra |e vi na sa pra vo u ga o nim na -

o som, nad ko jim je elip sa sta ku po la sa unu -

tra {wim ob li ci ma ro man ske ar hi tek tu re,

je din stve nim i ne po no vqi vim u srp skom gra -

di teq stvu. Dve si me tri~ ne ku le, stu po vi, na

za pad noj fa sa di, vi so ke 20 me ta ra, ko je su

slu ̀ i le i kao zvo ni ci, osim ro ma ni~ kog iz -

gle da, cr kvi su da le i ime.

U ma na stir skom kom plek su, ome |e nom

ka me nim zi dom, po red cr kve sve tog Ge or gi ja

na la zi li su se i ve li ka tr pe za ri ja, dve ci -

ster ne i ma na stir ski ko na ci na se ve ru. Ku -

la, kroz ~i je se pri ze mqe ula zi lo u ma na -

stir, u vre me dru gog kti to ra kra qa Dra gu ti -

na pre tvo re na je u cr kvu ka pe lu. Kraq Dra -

gu tin je sa gra dio i no vu mo nu men tal nu tr pe -

za ri ju, ~i ji su osta ci o~u va ni do da nas.

@ivo pis ve li ke cr kve, osli kan oko

1175, sla bo je o~u van. Naj ve }i deo onog {to

U DE @EV SKOJ PA RO HI JI

Pe tro va cr kva na la zi se na uz vi -

{e wu ne da le ko od No vog Pa za ra. Pri -

pa da De ̀ ev skoj pa ro hi ji Epar hi je ra -

{ko-pri zren ske. U woj se po vre me no

slu ̀ e bo go slu ̀ e wa.

Cr kva da nas ne ma iko no stas, ni ti se

bi lo {ta zna o sud bi ni pret hod nih iko no -

sta sa.

U de lu cr kve u ko me se na la zi kr sti o -

ni ca ot kri ve na je bo ga ta ri zni ca. Pred me ti

od zla ta, sre bra, bron ze i sta kla ~u va ju se

u Na rod nom mu ze ju u Be o gra du. U oko li ni cr -

kve, a i u sa mom hra mu ot kri ve no je mno go

gro bo va, ko ji se jo{ is tra ̀ u ju. Na cr kve nom

gro bqu po ~i va i Bla ̀ e na Stoj na – mo na hi wa

Je fi mi ja.

je pre o sta lo pre net je u Na rod ni mu zej u Be -

o gra du. Stru~ wa ci oce wu ju da pri pa da tra -

di ci ji kom nin ske po zno vi zan tij ske re ne san -

se i da je bio ve {to i efekt no uklo pqen u

ar hi tek tu ru hra ma. Fre ske u ka pe li kra qa

Dra gu ti na iz 1285. go di ne bo qe su o~u va ne i

sma tra ju se po seb no vred nim zbog por tre ta

kra qev ske lo ze Ne ma wi }a.

Ma na stir je u vi {e na vra ta stra dao, a

od 1689, u vre me au strij sko-tur skog ra ta,

ka da je do {lo do ve li kog pro go na Sr ba, mo -

na si su, za jed no sa na ro dom pre be gli u Hab -

zbur {ku mo nar hi ju. \ur |e vi Stu po vi osta li

su pu sti i raz ru {e ni 313 go di na. Zbog van -

red no le pog i stra te {ki ve o ma zna ~aj nog po -

lo ̀ a ja, ma na stir je pre tvo ren u tur sko voj -

no upo ri {te (17. i 18. vek). Du hov na i ma te -

ri ja la ob no va ma na sti ra za po ~e la je 1999,

a zva ni~ no je ob no vqen 6. ma ja 2002, ka da

je obe le ̀ e na i 830. go di {wi ca we go vog po -

sto ja wa.

o so po }an skom fre sko sli kar stvu isto ri ~a -

ri umet no sti.

Kraq Ste fan Uro{ Pr vi so po }an ski

hram Sve te Tro ji ce sa gra dio je po ugle du na

pret ke: ol tar sa pro sko mi di jom i |a ko ni -

ko nom, pev ni ce uz pot ku pol ni pro stor, ka -

pe le uz pri pra tu, ob ja {wa va ju isto ri ~a ri

umet no sti. Iz grad wa ma na sti ra za vr {e na

je naj ve ro vat ni je 1263, dok je cr kve na pri -

pra ta sa zvo ni kom po dig nu ta u vre me ca ra

Du {a na. Ceo ma na stir ski kom pleks bio je

opa san mo} nim be de mi ma, ko ji su i do da -

nas o~u va ni. U hra mu su, osim kti to ra, sa -

hra we ni i we go va maj ka kra qi ca Ana Dan -

do lo, kra qev ver ni pri ja teq ar hi e pi skop

Jo a ni ki je Pr vi i pre zvi ter To ma. Do 1587.

u So po }a ni ma su po ~i va le i mo {ti kra qa

Ste fa na Pr vo ven ~a nog, ka da su pre ne te u

obli ̀ wi ma na stir Cr na Re ka.

U So po }a ni ma se sa da ~u va deo mo {ti -

ju sve tih Vra ~a, ko ji su ne dav no vra }e ni u

KROV SR BI JE

\ur |e vi Stu po vi na la ze se 300

ki lo me ta ra ju go za pad no od Be o gra da,

na sa mo tri ki lo me ta ra od No vog Pa -

za ra, na naj vi {em br du ra {ke ze mqe,

pa se na zi va ju i Kro vom Sr bi je. Pri -

pa da ju Epar hi ji ra {ko-pri zren skoj.

Brat stvo bro ji osam mo na ha, ko ji se

bri nu o ma na sti ru i ba ve ka {i ra wem

iko na. Pre ko Dru {tva pri ja te qa \ur -

|e vih Stu po va u Ra su i wi ho ve ak ci je

„Po dig ni mo Stu po ve”, u ob no vu ma na -

sti ra ukqu ~en je ve li ki broj qu di {i -

rom Sr bi je, naj ra zli ~i ti jih za ni ma wa,

a me |u wi ma je naj vi {e mu zi ~a ra i

spor ti sta. Pod no \ur |e vih Stu po va u

Ra su, u De ̀ ev skoj do li ni, na la ze se

Mi {}i }i, rod no me sto sve tog Sa ve.

M A N A S T I R S O P O ] A N I ( 1 3 . V E K )

MI STI KA SVE TLO STI I ZA GO NET NOST PO E ZI JE

SSa umet ni~ ke ta~ ke gle di {ta zid no sli -

kar stvo ma na sti ra So po }a ni je, pre ma

oce ni stru~ wa ka Une ska, bez prem ca

kad je re~ ne sa mo o Vi zan ti ji i Sr bi ji

dru ge po lo vi ne 13. ve ka. Ma na stir je

kao svo ju za grob nu za du ̀ bi nu po di gao kraq

Ste fan Uro{ Pr vi.

U cr kvi je sa ~u va no bli zu 700 kva drat -

nih me ta ra pr vo bit nog ì vo pi sa iz 1270.

go di ne, ne pro ce wi ve vred no sti. Us pe we

Pre sve te Bo go ro di ce sva ka ko je svet ski naj -

po zna ti ja so po }an ska fre ska, ali ni osta le

kom po zi ci je ni {ta ma we „ne uz bu |u ju pe sni -

ke i ne pri vla ~e sli ka re”, jer su, ka ko je svo -

je vre me no pri me ti la Isi do ra Se ku lu}, „u

jed nu ve ko vi ma usta qe nu kom po zi ci ju i kraj -

we upro {}e nu she mu une li mi sti ku sve tlo sti

i za go net nost po e zi je”. Po seb no zna ~aj nim

sma tra se niz isto rij skih li~ no sti ko je su

osli ka ne u pri pra ti cr kve.

„Li {e na sku po ce nog mer me ra u ob ra di

spoq nih zi do va i ras ko {ne re qef ne de ko -

ra ci je u ukra su por ta la i pro zo ra, u svo joj

jed no stav no sti skrom na do si ro ma {tva, cr -

kva Sve te Tro ji ce ~u va u svo joj unu tra {wo sti

jed nu od naj lep {ih i naj mo nu men tal ni jih ga -

le ri ja sli ka 13. ve ka u Evro pi... I da nas,

kad je zlat na po za di na fre ske sko ro sa svim

i{ ~e zla i sa mo pod po god nim osve tqe wem

is pod za tam we nog oke ra mu klo ble snu zlat ni

od sja ji, o~a ran po se ti lac u hra mu oku pa nom

sve tlo {}u do ̀ i vqa va tu ve li ku le po tu umet -

no sti na sve ~an, pra zni ~an na ~in, tih i ra -

do stan – dok mo} na po li fo ni ja zvu ka i bo ja

pro du ̀ e no od zva wa i du go tre pe ri u we mu i

kad na pu sti So po }a ne.

U So po }a ni ma je uz bu dqi va pre sve ga

~u de sna sin te za kla si~ ne stva ra la~ ke du bi -

ne i hri {}an ske ose }aj no sti, pre fi wen

spoj sen zu al nog i spi ri tu al nog, re al nog i

ima gi na tiv nog, in te lek tu al nog i sen zi bil -

nog, spoj ko ji tim sli ka ma ne pre sta je da tvo -

ri svo ju neo do qi vu ~u de snu ~a ro li ju”, pi {u

ko ji se po mi wu u sta rim za pi -

si ma, sa da se mo gu sa mo na -

slu ti ti iz onog {to je sa ~u va -

no, ali ra su to. Ne stao je i

pr vo bit ni iko no stas – sa da -

{wi mer mer ni iko no stas iz -

gra |en je 1970. go di ne

To kom sred weg ve ka So -

po }a ni su bi li na pred no du -

hov no sre di {te u ko me je ì -

ve lo vi {e od sto ti nu mo na -

ha. Po sle Ko sov skog bo ja

(1389) Tur ci su spa li li ma -

na stir, pri ~e mu je i cr kva

ozbiq no o{te }e na. Ob no -

vqen je u 15. ve ku i na red nih

sko ro 200 go di na mo na stir -

ski ì vot u So po }a ni ma opet je cve tao.

Ma na stir je po no vo za pu steo 1689.

go di ne, ka da su ga Tur ci u znak od ma zde za -

Slo ̀ e no gra di teq sko i umet ni~ ko de -

lo, teh ni~ ki maj stor ski iz ve de no, Bo go ro di -

~i na cr kva mo ̀ e da se po hva li de ko ra tiv nom

pla sti kom ko ja po le po ti ni je pre va zi |e na u

na {oj sred we ve kov noj umet no sti. Na stu bo -

vi ma ko ji su no si li slo bod ne fi gu re la vo va,

a na wih se osla wa li gri fo ni ko ji su stra -

à ri li pred hra mom, na la zi se lu~ no bo ga to

de ko ri san friz ar hi vol ta, sa sce na ma ~ud -

nih bor bi i fan ta sti~ nih bi }a, ko ji uo kvi ru -

je glav nu pred sta vu por ta la – Bo go ro di cu na

tro nu sa Hri stom i dva ar han |e la, ura |e nu u

vi so kom re qe fu. Is pod tim pa no na, na nad -

vrat ni ku, u re qe fu je pri ka zan Hrist na pre -

sto lu, a sa unu tra {we stra ne do vrat ni ka su

re qe fi sa pred sta va ma apo sto la. Ve ru je se

da je vr sne gra di te qe i kle sa re Ste fan Ne -

ma wa do veo iz ju ̀ ne Ita li je.

@ivo pis u Bo go ro di ~i noj cr kvi osli -

kan je 1209. go di ne. Po sle Ne ma wi nog od -

la ska u Hi lan dar ra do ve su nad gle da li we -

go vi si no vi Ste fan Pr vo ven ~a ni i knez Vu -

kan, ali je glav ni kti tor bio wi hov naj mla |i

brat sve ti Sa va. Sli kar stvo iz tog pe ri o da

sa ~u va no je u ma lom obi mu, ali spa da u naj -

vi {e do me te evrop ske umet no sti tog vre me -

na. Ras pe }e na za pad nom zi du hra ma je naj -

1. oktobar 2008.

NA IZ VO RU

Ime So po }a ni po ti ~e od re ~i „so -

po te”, ko ja ozna ~a va iz vor. Ve ru je se da je

ma na stir na zvan po iz vo ru re ke Ra {ke, u

~i joj je bli zi ni kraq Ste fan Uro{ Pr vi

oda brao me sto za svoj ma u zo lej. So po -

}an sko brat stvo ima 30 mo na ha, ko ji

bri nu o ma na stir skoj eko no mi ji, ba ve se

iko no pi som i du bo re zom.

PR VI PO RAN GU

Od osni va wa do da nas Stu de ni ca

je pr vi po ran gu ma na stir u Srp skoj pra -

vo slav noj cr kvi. Ma na stir se na la zi iz -

nad isto i me ne re ~i ce, ko ja se de se tak

ki lo me ta ra da qe uli va u Ibar. Pri pa -

da Epar hi ji ì~ koj. U we mu ì vi 12 mo -

na ha i is ku {e ni ka; oni se i da nas pri -

dr ̀ a va ju ti pi ka ko ji je usta no vio sve ti

Sa va – mo le se, {i re Bo` ju re~, do ~e ku -

ju ver ni ke, tu ri ste, ob ra |u ju ze mqu, ~u -

va ju sto ku, pra ve sve }e, sli ka ju iko ne i

bri nu o ma na sti ru i svim vred no sti ma

ko je se u we mu na la ze.

pa li li i osta vi li bez kro va. Ob no vio ga je

tek po sle Pr vog svet skog ra ta kraq Alek -

san dar Ka ra |or |e vi}.

ob no vqe ni sred we ve kov ni ma na stir Zo ~i -

{te (12. vek) kod Ora hov ca u Me to hi ji, deo

ru ke kti to ra ma na sti ra sve tog kra qa Uro -

{a Pr vog, pre net iz ma na sti ra Pi ve u Cr -

noj Go ri, kao i de lo vi mo {ti ju ~i je po re klo

ni je ta~ no utvr |e no… Le po ta i bo gat stvo

so po }an ske ri zni ce, we ni zlat ni kr sto vi,

sa su di, kan di la, sve} wa ci, sta re kwi ge...

M A N A S T I R S T U D E N I C A ( 1 2 . V E K )

BO GO RO DI CAU LO VI [TU ZVE RO VA

Osno van kra jem 12. ve ka, ne po sred no

po sle ab di ka ci je Ste va na Ne ma we,

tvor ca srp ske dr ̀ a ve, ma na stir Stu -

de ni ca je naj ve }i i naj bo ga ti ji pra vo -

slav ni ma na stir u Sr bi ji. Dva glav na

spo me ni ka – Bo go ro di ~i na cr kva i Kra qev -

ska cr kva, sa gra |e ni od be log mer me ra,

pred sta vqa ju re pre zen ta tiv nu zbir ku vi zan -

tij skog sli kar stva 13. i 14. ve ka”, krat ko je

ob ra zlo ̀ e no u od lu ci Une ska da na li stu

svet ske kul tur ne ba {ti ne 1986. upi {e ma -

na stir Stu de ni cu.

Ma na stir Stu de ni ca je naj zna ~aj ni ja

za du ̀ bi na ve li kog ù pa na Ste fa na Ne ma -

we, ko ji je za me sto na ko me }e po ~i va ti oda -

brao „pu sto lo vi {te zve ro va”. Sa gra |e na

je iz me |u 1183. i 1196. go di ne. U stu de ni~ -

kom kom plek su sa ~u va ne su tri cr kve – glav -

na ili ka to li kon Bo go ro di ~i na cr kva po sve -

}e na Bo go ro di ci Do bro tvor ki (Ever ge ti di),

ko ja se sla vi 28. av gu sta, na dan Us pe wa

pre sve te Bo go ro di ce, cr kva sve tog Ni ko le iz

13. i Kra qe va cr kva iz 14. ve ka.

Glav na cr kva ni kla je kao uspe {an spoj

ro man skih i vi zan tij skih ne i mar skih tra di -

ci ja u po sled we dve de ce ni je 12. ve ka. Jed -

no brod na ba zi li ka sa ku po lom i ve sti bi li -

ma sa ju ̀ ne i se ver ne stra ne pro du ̀ e na je

na za pad noj stra ni pri pra tom, a na is to~ noj

tro ~la nim ol tar skim pro sto rom. Sre di nom

13. ve ka, unuk Ste fa na Ne ma we, kraq Ra -

do slav, do da }e cr kvi pro stra nu spoq nu pri -

pra tu sa dve bo~ ne ka pe le.

S R P S K I S R E D W E V E K O V N I M A N

po zna ti ja sce na ì vo pi sa sa ~u va na iz tog

pe ri o da. Kad je cr kva dru gi put osli ka va na

1569, po sao je po ve ren ~u ve nom pe} kom zo -

gra fu Lon gi nu. Vred nim de lom sma tra se i

ì vo pis u pri pra ti kra qa Ra do sla va, ali

je sa ~u van sa mo u frag men ti ma.

Kra qe va cr kva, ~i ji je kti tor kraq Mi -

lu tin, po sve }e na je sve tim Jo a ki mu i Ani.

Pre ma nat pi su iz nad krov nog ven ca utvr |e -

no je da je sa gra |e na 1314. u ob li ku sa ̀ e -

tog kr sta sa ku be tom, ko je je spo qa osmo u ga -

o no. Ima ve o ma vred no sli kar stvo, rad Mi -

lu ti no vih maj sto ra Mi ha i la i Ev ti hi ja.

Spa da u naj zna ~aj ni je gra |e vi ne ra nog 14.

ve ka. Za cr kvu sve tog Ni ko le, ko ja je ta ko |e

osli ka na, pret po sta vqa se da je sta ri ja ~ak

i od glav ne Bo go ro di ~i ne cr kve. To je jed no -

brod na gra |e vi na s po lu kru ̀ nom ap si dom,

od ~i jeg su pr vo bit nog ì vo pi sa osta li sa -

mo frag men ti. Iz me |u te dve cr kve na la ze

se te me qi hra ma po sve }e nog sve tom Jo va nu

Kr sti te qu. Osta lo je za be le ̀ e no da je hram

osli kao Grk Jo van pre ma uput stvi ma i sa ve -

ti ma sve tog Sa ve, ko ji je ski ci rao srp ske,

}i ri li~ ne nat pi se na fre ska ma.

Iko no stas stu de ni~ ki na stao je 1837.

go di ne. Osli kao ga je @iv ko Pa vlo vi}, sa -

~u va ni su i de lo vi pr vo bit nog mer mer nog

iko no sta sa.

Od ne kad bo ga te ri zni ce Stu de ni ce sa -

~u va ni su, iz me |u osta log, zlat ni pr sten

IS PO SNI CA SVE TOG SA VE

U bli zi ni ma na sti ra Stu de ni ce

na la ze se is po sni ca sve tog Sa ve i cr -

kva Pri dvo ri ca, po sve }e na Pre o bra -

è wu Go spod wem. Pre ma pre da wu, Pri -

dvo ri cu je sa gra dio je dan od Ne ma wi -

nih slu ga u isto vre me kad je za vr {a va -

na Stu de ni ca. Osta ci fre sa ka pred met

su iz u ~a va wa isto ri ~a ra umet no sti.

A S T I R I N A L I S T I U N E S K A

Ste fa na Pr vo ven ~a nog, se de fom ukra {en

dr ve ni ki vot za Ste fa no ve mo {ti iz 1608,

ê tvo ro je van |e qe iz 15. ve ka, mno ge po ve -

qe i ru ko pi si.

U Stu de ni ci su sa hra we ni: Ste fan Ne -

ma wa, we go vi si no vi Ste fan Pr vo ven ~a ni

i Vu kan, po tom i unuk Ra do slav. U }i vo tu kraj

ol ta ra po ~i va i Ne ma wi na è na Ana, u mo -

na {tvu pre po dob na Ana sta si ja.

Je le na TA SI]

Fo to gra fi je Bran ko JO VA NO VI]

VLA DA RI IZ DI NA STI JE NE MA WI]A

STE FAN NE MA WAve li ki ù pan vla dao 1166–1196.

STE FAN PR VO VEN ̂ A NIve li ki ù pan 1196–1217.

kraq 1217–1228.

STE FAN RA DO SLAVkraq 1228-1234.

STE FAN VLA DI SLAVkraq 1234–1243.

STE FAN URO[ PR VIkraq 1243-1276.

STE FAN DRA GU TIN kraq 1276–1282.

STE FAN (URO[ DRU GI) MI LU TINkraq 1282–1321.

STE FAN (URO[ TRE ]I) DEÂN SKI Kraq 1322–1331.

STE FAN (URO[ Ê TVR TI) DU [AN Kraq 1331–1345/1346.

Car 1346–1355.

STE FAN URO[ PE TIcar 1355–1371.

S R P S K I M A N A S T I R I N A K O S O V U I M E T O H I J I

UGRO@ENA BA [TI NA

Na Une sko vu li stu po sled wi su upi sa ni ma na sti riPe} ka pa tri jar {i ja, Gra ~a ni ca i cr kva Bo go ro di ceQe vi {ke u Pri zre nu – 2006. go di ne. Za pra vo su pri kqu ~e ni upi su Vi so kih De ~a na iz 2004, a sva ~e ti ri spo me ni ka su od mah sta vqe na i na li stuugro ̀ e ne svet ske kul tur ne ba {ti ne. U obra zlo ̀ e wu za wi hov upis na Li stu is ti ~e se da pred sta vqa ju ,,vrh vi zan tij sko-ro ma ni~ keeklek ti~ ne kul tu re, ko ja se na Bal ka nu raz vi la iz me |u 13. i 17. ve ka sa sop stve nim sti lom zid nogsli kar stva” i da, ,,svo jim ì vo pi som do pri no se shva ta wu raz vo ja sti la Pa le o lo ga na Bal ka nu”.

M A N A S T I R V I S O K I D E ̂ A N I ( 1 4 . V E K )

DOM SVE TOG KRA QA

ME \U 100 NAJ U GRO @E NI JIH U SVE TU

Ma na stir se na la zi na oba li re ke De ~an ske Bi -

stri ce, u pod no` ju \e ra vi ce, naj vi {eg vr ha Sr bi je

(2.656 m), pre ko ko ga se Pro kle ti je spu {ta ju u plod nu

me to hij sku ko tli nu. @ivi u pot pu nom al ban skom okru -

è wu, a od do la ska mi si je UN na Ko so vo i Me to hi ju

1999. i pod ne pre kid nim stra ̀ a ma ita li jan skih sna -

ga iz sa sta va Kfo ra. Za jed no s Pe} kom pa tri jar {i -

jom, Vi so ki De ~a ni se od 2002. na la ze na li sti 100

naj u gro ̀ e ni jih spo me ni ka kul tu re u sve tu i u vi {e

na vra ta su gra na ti ra ni. Po sled wi put ovog pro -

le }a. Sr bi u ma na stir mo gu do }i je di no u prat wi

me |u na rod nih oru ̀ a nih sna ga.

Vi so ki De ~a ni pri pa da ju Epar hi ji ra {ko-

pri zren skoj. U ma na sti ru ì vi tri de se tak mo -

na ha sa igu ma nom epi sko pom li pqan skim Te o -

do si jem ([i ba li }em), vi ka rom Epar hi je ra -

{ko-pri zren ske. Po red bo go slu ̀ e wa u cr kvi,

go sto prim stva ko je uka zu ju svim po se ti o ci -

ma, vo |e wa do ma }in stva, eko no mi je, mo na -

si ra de i u ma na stir skim ra di o ni ca ma za

pra vqe we vo {ta nih sve }a, du bo re za~ koj i

iko no pi sa~ koj ra di o ni ci. Vi so ki De ~a ni

su me |u pr vi ma u na {oj cr kvi uve li sa -

vre me nu elek tron sku teh no lo gi ju i sma -

tra ju se „pi o ni ri ma saj ber-di plo ma ti -

je”. Od mar tov skog po gro ma nad ko sov -

skim Sr bi ma 2004, u Vi so kim De ~a -

ni ma ì ve i po sled we srp ske sta ri -

ce iz \a ko vi ce.

Zbog ugro ̀ e no sti od di vqe

grad we, Un mik je 2005. pro gla sio

zo nu za {ti te oko Vi so kih De ~a -

na. Iz van ma na stir skih zi di na

na la ze se is po sni ce, a jo{ od

vre me na ca ra Du {a na Vi so ki

De ~a ni ima ju vi no gra de u Ve -

li koj Ho ~i, gde se na la zi i de -

~an ska vi ni ca.

ken ta u ri i a`da je na do vrat ni ci ma i ka pi -

te li ma, skulp tu re la vo va i gri fo na.

Gran di o zni ì vo pis, za vr {en 1350,

sa vi {e od hi qa du po je di na~ nih fi gu ra i

sce na u dva de se tak ci klu sa pred sta vqa

„naj ve }i o~u va ni iz vor po da ta ka o vi zan -

tij skoj iko no gra fi ji”. De lo je maj sto ra iz

srp skog pri mo r ja, od ko jih je osta lo za be -

le ̀ e no sa mo ime Sr |a Gre {nog na jed nom

Vla da biv {e SRJ jo{ 1994. pred lo ̀ i -

la je Vi so ke De ~a ne za upis na Une -

sko vu li stu svet ske ba {ti ne, ali Ko mi -

tet ni je uzeo u raz ma tra we no mi na ci ju

zbog po li ti~ kih raz lo ga (Ju go sla vi ji je bi -

lo su spen do va no ~lan stvo u UN). Ob no vqe nu

no mi na ci ju „naj ve }e sred wo ve kov ne cr kve na

Bal ka nu, bo ga to ukra {e ne vi zan tij skim fre -

ska ma i ro ma ni~ kom skulp tu rom” u ki ne skom

gra du Su xu 7. ju la 2004. ni je os po ri la ni -

jed na od 21 ze mqe ~la ni ce Ko mi te ta. U

obra zlo ̀ e wu za sta vqa we ma na sti ra Vi so -

ki De ~a ni na Une sko vu li stu 2004, iz me |u

osta log, is tak nu to je da taj „ma na stir pred -

sta vqa iz u zet ni pri mer po sled we fa ze raz -

vo ja srp ske slo ven ske ar hi tek tu re – gra |e -

vi na in te gri {e vi zan tij sku tra di ci ju Is to ka

sa sred we ve kov nom tra di ci jom Za pa da”.

Ma na stir Vi so ki De ~a ni po di gli su

kraq Ste fan Uro{ Tre }i De ~an ski i we gov

sin car Du {an. Ste fan De ~an ski, sin kra -

qa Mi lu ti na, od lu ~io se da „sa gra di hram

Go spo du Hri stu Sve ti iz bla go dar no sti za

sva do bra ko ja mu je dao, na ro ~i to po sle po -

be de nad Bu ga ri ma” kod Vel bu ̀ da. Hram po -

sve }en Vaz ne se wu Go spod wem, uz nad zor ar -

hi e pi sko pa Da ni la Dru gog, zi dao je fra Vi -

to Ko to ra nin iz me |u 1327. i 1335. go di ne.

Na we mu je ra dio i pro to maj stor \or |e sa

bra }om Do bro sa vom i Ni ko lom, dok je sam

kraq nad gle dao po slo ve.

Po sle we go ve tra gi~ ne i do kra ja ne -

raz ja {we ne smr ti u ku li u Zve ~a nu, bri gu o

ma na sti ru pre u zeo je we gov sin – kraq, a po -

tom i car svih Sr ba i Gr ka Du {an Sil ni.

Zbog du bo ke po bo ̀ no sti, smi re wa i tra gi~ -

ne sud bi ne Cr kva je Ste fa na De ~an skog pro -

gla si la za sve ca – sla vi se 24. no vem bra.

Pre ma di men zi ja ma, de ~an ski hram

Hri sto vog Vaz ne se wa, dug vi {e od 36 me ta -

ra, {i rok 24 i sa ku be tom vi so kim 29 me -

ta ra, spa da me |u naj ve }e cr kve ne gra |e vi -

ne sred we ve kov ne Sr bi je. Cr kva pred sta -

vqa „uspe lu kom bi na ci ju za pad wa~ ke tro -

brod ne ba zi li ke sa ne ma wi} kom jed no -

brod nom gra |e vi nom sa ku be tom, za o de nu -

tom u ro ma ni~ ku ob ra du fa sa de sa obi qem

skulp tor skog ukra sa”. Ima naj bo ga ti ju i

naj o ~u va ni ju skulp tu ru „u du hu ro ma ni~ kog

shva ta wa”, o ~e mu sve do ~e ras ko {ni por -

ta li na zi do vi ma pri pra te i na zi du iz me -

|u na o sa i pri pra te, flo ral ni pre ple ti,

od ka pi te la. Sa dr ̀ aj ì vo pi sa pred sta -

vqa ga le ri ju pra vo slav nog fre sko sli -

kar stva, u ko joj su i ci klus Se dam va se -

qen skih sa bo ra, lo za Ne ma wi }a sa 22

li ka, od ro do na ~el ni ka di na sti je Ste fa -

na Ne ma we do Ste fa na Uro {a Pe tog.

U Vi so kim De ~a ni ma sa ~u van je ni ski

ka me ni iko no stas iz do ba grad we hra ma,

dok je no vi, znat no vi {i, osli kan 1594.

go di ne. Pri pi su je se mo na hu Lon gi nu, naj -

bo qem zo gra fu tog vre me na, ko ji je ta da

ì veo u De ~a ni ma. Is pred ol ta ra na la zi

se ki vot s mo {ti ma sve tog kra qa Ste fa na

De ~an skog. U jed nom od sar ko fa ga u cr kvi

po ~i va kra qe va se stra Je le na, dok je u

pri pra ti hra ma sa hra wen \or |e Osto u {a

Pe} pal, vla ste lin ca ra Du {a na i kti tor

ì vo pi sa u pri pra ti. U cr kvi su sa hra we -

ni i Pe} pa lo va è na Vi do sa va i Iva ni{

Al to ma no vi}, ne }ak kne za La za ra.

De ~an ska ri zni ca sma tra se naj bo -

ga ti jom u Sr bi ji. U woj se ~u va ju za du -

`bin ske po ve qe Ste fa na De ~an skog i ca -

ra Du {a na, te vi {e od 150 sta rih ru ko -

pi snih kwi ga. Po seb nu dra go ce nost pred -

sta vqa ko lek ci ja iko na iz pe ri o da od 14.

do 16. ve ka, me |u ko ji ma su iko ne sa sta -

rog iko no sta sa, de la mo na ha Lon gi na, i

mo nu men tal na iko na Sve tog kra qa Ste -

fa na De ~an skog. Sre di nu hra ma i da nas

ukra {a va po li lej, ko ji je 1397. ob no vi la

kne gi wa Mi li ca. Od cr kve nog na me {ta ja

sa ~u va ni su igu man ski pre sto iz 1335,

kra qev ski mer mer ni pre sto i pr vo bit na

mer mer na kr sti o ni ca, kr sto vi kti to ra

kra qa Ste fa na De ~an skog i ca ra Du {a -

na, de lo vi mo {ti ju sve ti te qa. Zbog pro -

ble ma s bez bed no {}u na Ko so vu i Me to -

hi ji, deo de ~an ske ri zni ce pre ba ~en je u

cen tral nu Sr bi ju.

42

NA ULA ZU U RU GOV SKU KLI SU RU

U Pe} koj pa tri jar {i ji 1924.

usto li ~en je pr vi pa tri jarh ob no vqe ne

Srp ske pa tri jar {i je i od ta da se svi

iza bra ni po gla va ra Srp ske pra vo -

slav ne cr kve usto li ~a va ju u tom ma na -

sti ru. Na la zi se na me stu gde se pe} ka

Pa tri jar {ij ska uli ca spa ja sa ula skom

u Ru gov sku kli su ru. Pe} ka Pa tri jar {i -

ja je sta vro pi gi jal ni ma na stir, na la zi

se pod di rekt nom cr kve nom ju ris dik ci -

jom po gla va ra SPC. U ma na sti ru ì vi

se s trin stvo s dva de se tak mo na hi wa i

is ku {e ni ca, ko je za jed no s brat stvom

Vi so kih De ~a na pred sta vqa ju glav nu

po dr {ku op stan ku Sr ba u Me to hi ji.

M A N A S T I R P E ] K A P A T R

VI [E VE KOV NO SE DI [TE PO GLA VA RA CR KVEMa na stir ski kom pleks Pe} ke pa tri jar {i je ~i ne ~e ti ri cr kve,sa gra |e ne od sre di ne 13. do ~e tvr te de ce ni je 14. ve ka, i wi ho va za jed ni~ ka pri pra ta. Vi {e ve kov no se di {te srp skih ar hi e pi sko pa i pa tri ja ra ha, Pe} ka pa tri jar {i ja je je dan odnaj zna ~aj ni jih srp skih spo me ni ka.

ras pe }a. @ivo pis je ob na vqan ve} 1300. i

po la ve ka ka sni je odr ̀ ao je vi sok kva li tet

pr vo bit nih fre sa ka, {to se ne mo ̀ e re }i i

za ob no ve ra |e ne od 17. do 19. ve ka.

Po sto je }i iko no stas u cr kvi sve tih

Apo sto la je iz 1722. go di ne. Ura di li su ga

je dan Grk i je dan mo nah, Slo ven iz So lu na.

Ve li ke je umet ni~ ke vred no sti, po seb no

pre stol ne i pra zni~ ne iko ne.

U toj cr kvi na la ze se i sar ko fa zi –

grob na me sta ar hi e pi sko pa Ar se ni ja Pr -

vog, ~i je su mo {ti ka sni je pre ne te u ma na -

stir @dre ba o nik, Jo a ni ki ja Dru gog, Sa ve

Dru gog i dru gih vi so ko do stoj ni ka SPC.

CR KVA SVE TOGDIMITRIJAUz se ver nu stra nu pe} ke ”maj ke” cr kve

ar hi e pi skop Ni ko dim je 1320. po di gao hram

po sve }en sve tom Di mi tri ju. @ivo pis je dve

de ce ni je ka sni je ura dio gr~ ki sli kar Jo van

i to za slu gom ar hi e pi sko pa Jo a ni ki ja Dru -

gog. Stru~ wa ci skre }u pa ̀ wu na kti tor sku

kom po zi ci ju s li ko vi ma ca ra Du {a na, ca ra

Uro {a, sve tog Sa ve i pa tri jar ha Jo a ni ki ja.

Re sta u ra ci ja fre sa ka iz ve de na u 17. ve ku

pri pi su je se Ge or gi ju Mi tro fa no vi }u, naj -

zna ~aj ni jem srp skom sli ka ru tog do ba.

Ka me ni iko no stas je iz vre me na grad we

i na we mu su tri pre stol ne iko ne iz no vi jeg

pe ri o da. U toj cr kvi sa hra we ni su ar hi e pi -

sko pi Ni ko dim, Je frem i Sa va ~et vrti.

CR KVA SVE TE BOGORODICEODIGITRIJEZa slu gom ar hi e pi sko pa Da ni la Dru gog

ju ̀ no od glav nog hra ma 1330. go di ne po dig -

nu ta je cr kva po sve }e na Bo go ro di ci Odi gi -

tri ji. Unu tra {wost cr kve osli ka na je ì vo -

pi som oko 1337. go di ne. Fre ske su do bro

o~u va ne, a me |u wi ma je naj zna ~aj ni ja kti -

tor ska kom po zi ci ja Da ni la Dru gog. Pr vo -

bit ni iko no stas sa ~u van je u de lo vi ma, a

iko ne su de lo sa vre me nih maj sto ra. Bo go -

ro di ~in pre sto je iz 1960. go di ne. U tom

hra mu na la ze se gro bo vi ar hi e pi sko pa Da -

ni la Dru gog i Sa ve Dru gog.

CR KVA SVE TOGNIKOLEIste go di ne kad i po di za we cr kve

Pre sve te Bo go ro di ce Odi gi tri je, ar hi e -

pi skop Da ni lo Dru gi za po ~eo je iz grad wu

~e tvr tog hra ma u kom plek su Pe} ke pa tri -

jar {i je – po sve }e nog sve tom Ni ko li. Ar hi -

e pi skop Da ni lo je i kti tor za jed ni~ ke pri -

I J A R [ I J A ( 1 3 – 1 4 . V E K )

CR KVA SVE TIHAPO STO LAPred o se }a ju }i do la zak te {kih vre me -

na, sve ti Sa va je to kom pr ve po lo vi ne 13.

ve ka se di {te srp ske ar hi e pi sko pi je iz ma -

na sti ra @i~e iz me stio na si gur ni je me sto.

Za jed no sa svo jim na sled ni kom na ~e lu Srp -

ske cr kve ar hi e pi sko pom Ar se ni jem Pr vim,

sa gra dio je na le voj oba li re ke Pe} ke Bi -

stri ce ̀ i~ ki me toh – cr kvu po sve }e nu sve tim

Apo sto li ma. Hram je osli ka van u raz li ~i -

tim pe ri o di ma, a te ma ti ka we go vog ì vo pi -

sa pre u ze ta je iz naj zna ~aj ni je hri {}an ske

cr kve na Si o nu. Naj sta ri je fre ske su iz

1250, sli ka ri su osta li ano nim ni. Naj lep -

{e kom po zi ci je na la ze se u ku po li – Vaz ne -

se we Hri sto vo – i u pot ku pol nom pro sto ru –

sce ne iz Hri sto vog ì vo ta i do ga |a ji po sle

zna ~aj ni por tre ti kti to ra i po vor ka Ne ma -

wi }a, pre da ka kra qa Mi lu ti na, ko ji su

nat pri rod ne ve li ~i ne. U hra mu su bi le sa -

~u va ne i fre ske s po ~et ka 13. ve ka – Svad -

ba u Ka ni, Bo go ro di ca s Hri stom Hra ni te -

qem i Is ce qe we sle pog.

Od pr vo bit nog iko no sta sa sa ~u va na je

sa mo iko na Bo go ro di ce Odi gi tri je, na sli -

ka na u 14. ve ku, ko ja je ~u va na u sa bor nom

pri zren skom hra mu Sve tog \or |a, ko ji je

ta ko |e te {ko stra dao u mar tov skom po gro -

mu 2004. go di ne.

Ne kad bo ga ta ri zni ca te cr kve de li -

mi~ no je po ha ra na, a ne ke od dra go ce no sti

~u va ju se po ma na sti ri ma i mu ze ji ma.

Cr kva Bo go ro di ce Qe vi {ke po sve }e -

na Us pe wu Pre sve te Bo go ro di ce je ste pa -

ro hij ska cr kva Epar hi je ra {ko-pri zren ske.

Na la zi se u cen tru Pri zre na, car skog gra -

da i epi skop skog se di {ta, ko ji je u vre me

vla da vi ne ca ra Du {a na imao 200 cr ka va

i ma na sti ra. Ne da le ko od Pri zre na na la -

zi se i Du {a no va za grob na za du ̀ bi na ma -

na stir sve ti Ar han ge li (14. vek). Po sle

uvo |e wa pro tek to ra ta UN na Ko so vo i Me -

to hi ju, Bo go ro di ca Qe vi {ka je za kqu ~a na,

oko we je po sta vqe na bo dqi ka va ì ca. Cr -

kvu je ~u vao po se ban od red sna ga Kfo ra, jer

te ren oko hra ma ni je bio raz mi ni ran. Srp -

ske bo go mo qe i ma lo broj ni Sr bi ko ji su

osta li da ì ve u ovom me to hij skom gra du i

po sle uvo |e wa UN pro tek to ra ta na Ko so vo

i Me to hi ju 17. i 18. mar ta 2004, do ̀ i ve li

su ”var to lo mej sku no}”, u ko joj je cr kva Bo -

go ro di ce Qe vi {ke za pa qe na iz nu tra, wen

ol tar ski pro stor oskr na vqen, ~a sna tr pe -

za raz bi je na, a fre ske o{te }e ne – voj ni ci

Kfo ra ni su je za {ti ti li od al ban skih na -

pa da ~a. Tre nut no je u to ku ob no va, ma da su

sa hra ma u pro te kle tri go di ne vi {e pu ta

ski da ni de lo vi kro va. No vo o sno va ni Al -

ban ski na ci o nal ni mu zej u Pri zre nu tra ̀ i

da se taj hram sta vi pod we go vu nad le ̀ nost

kao ”deo al ban ske kul tur ne ba {ti ne”.

1. oktobar 2008.

pra te za sve ~e ti ri cr kve, ko ja je po dig -

nu ta 1335. go di ne. Pr vo bit ne fre ske cr -

kve sve tog Ni ko le sa ~u va ne su u frag men -

ti ma. Po sto je }i ì vo pis iz ra dio je

1677. zo graf Ra dul, po na lo gu pa tri jar -

ha Mak si ma. Iz iste go di ne je i po zla }e -

ni dr ve ni okvir iko no sta sa na ko me su

sa mo Car ske dve ri. U cr kvi je sa hra wen

je dan od we nih kti to ra, pa tri jarh Mak -

sim.

Pri pra ta Pe} ke Pa tri jar {i je je pr -

vi put ì vo pi sa na od mah po sle iz grad we,

dok su ì vo pis iz 1565. osli ka li zo gra -

fi An dre ja i Lon gin. U pri pra ti se na -

la ze de li mi~ no sa ~u va na pr vo bit na kr -

sti o ni ca i grob pa tri jar ha Ma ka ri ja So -

ko lo vi }a.

U ma na stir skoj por ti na la zi se pirg

– ku la sa ka pe lom Da ni la Stolp ni ka. Uz

cr kvu sve tih Apo sto la na la zi se mer mer -

ni pre sto, na ko me su za vre me cr kve nih

Sa bo ra se de li sve ti Sa va i dru gi po gla -

va ri Srp ske cr kve. Sa ~u va no je i zvo no

iz 1432, ko je no si ime we go vog liv ca Ro -

do pa.

Upr kos bur noj pro {lo sti i sa vre me -

nim po ̀ a ri ma ne u tvr |e nog po re kla, u ri -

zni ci Pe} ke pa tri jar {i je sa ~u van je ve li -

ki broj ru ko pi snih kwi ga, iko na, pred me ta

od zla ta i ve ze nih tka ni na, re li kvi ja ko je

spa da ju u naj vred ni je u Sr bi ji. U woj se ~u -

va naj sta ri ja }i ri li com {tam pa na kwi ga

na Bal ka nu Ok to ih pe to gla snik (1494) i

jo{ 113 raz li ~i tih kwi ga.

CR KVA BO GO RO DI CE QE VI[KE (14. VEK)

U MOM OKU OSTA LA JE

TVO JA LE PO TA

Pri zren ska le po ti ca, cr kva Bo go ro di -

ce Qe vi {ke sa gra |e na je 1307. kao

jed na od 40 za du ̀ bi na kra qa Mi lu ti -

na i pr vi pe to ku pol ni hram u Sr bi ji.

De lo pro to maj sto ra Ni ko le i Astra pe,

sma tra se vr hom vi zan tij skog gra di teq stva.

Di vi li su joj se i osva ja ~i: „U mom oku

osta la je tvo ja le po ta”, osta vio je ka li -

graf ski za pis tur ski voj nik i pe snik iz 15.

ve ka na zi du tog pri zren skog hra ma, ko ji je

pod tur skom vla {}u bio pre tvo ren u xa mi -

ju. Srp skoj pra vo slav noj cr kvi vra }e na je

1918, ali je 81. go di nu ka sni je, kad su ju na

1999. Sr bi pro te ra ni iz Pri zre na, osta -

la bez ver ni ka, da bi u po gro mu 2004. pre -

ì ve la pa qe we i skr na vqe we.

Cr kva Bo go ro di ce Qe vi {ke po dig nu -

ta je na osta ci ma ka te dra le iz 11. ve ka, a

ona na osno va ma jo{ sta ri je ra no hri {}an -

ske cr kve. Pr vo bit na gra |e vi na iz 11. ve -

ka ima la je ob lik tro brod ne ba zi li ke, sa

tri ap si de na is to ku i pri pra tom na za pa -

du, is pred ko je se na la zio trem. To kom ob -

no ve u vre me kra qa Mi lu ti na glav ni brod

je po stao pe to ku pol na ce li na, opa sa na s

tri stra ne op hod nim bro dom. Trem je za me -

wen dvo sprat nom spoq nom pri pra tom sa

zvo ni kom. We no pri ze mqe re {e no je kao

otvo ren trem, a na spra tu se na la ze dve

bo~ ne ka pe le.

Do mar ta 2004. u Bo go ro di ci Qe vi -

{koj bi lo je sa ~u va no 650 kva drat nih me -

ta ra vr hun skog ì vo pi sa, na sta log iz me |u

1310. i 1313. go di ne. Hram su osli ka li

dvor ski maj sto ri kra qa Mi lu ti na: Mi ha i -

lo Astra pa i Ev ti hi je. Slo ̀ e na iko no graf -

ska te ma ti ka wi ho vih fre sa ka bit no se

raz li ku je od sli kar stva u srp skim cr kva ma

tog vre me na. Uve de ne su no vi ne: no ve fre -

sko pred sta ve, ve }i broj fi gu ra u sce na ma,

sim bo li~ ki je zik – {to su glav ne od li ke re -

ne san se Pa le o lo ga. @ivo pis je vi {e ve ko -

va bio skri ven mal te rom ko ji je na net dok je

cr kva ko ri {}e na kao xa mi ja. Po seb no su

drat ne osnov, ko ja iz ra sta do svo do va dvo -

stru kog pot ku pol nog kr sta nad vi {e nog ku po -

lom, Gra ~a ni ca je sa mo svoj na i iz u zet na gra -

|e vi na...”, ka ̀ u isto ri ~a ri umet no sti.

Spoq na pri pra ta do zi da na je sre di -

nom 14. ve ka, za slu gom gra ~a ni~ kog epi sko -

pa Si me o na. Vr hun sko de lo ka sno vi zan tij -

ske ar hi tek tu re, Gra ~a ni ca je naj ~e {}e po -

na vqan mo del hra ma u sa kral noj ar hi tek tu -

ri {i rom srp skog du hov nog pro sto ra.

Gra ~a ni cu, kao i ve }i nu za du ̀ bi na kra -

qa Mi lu ti na, osli ka li su maj sto ri iz we go -

ve dvor ske sli kar ske {ko le: Mi ha i lo Astra -

pa i Ev ti hi je iz So lu na. Naj ve }i deo ì vo pi -

sa sli kan je upo re do sa grad wom cr kve, iz -

me |u 1318. i 1321. go di ne. Do brim de lom

sa ~u van je do da nas. U cen tral noj ku po li, is -

pod sli ke Hri sta Sve dr ̀ i te qa, pred sta vqe -

ni su: Ne be ska li tur gi ja, pro ro ci i je van |e -

li sti. U na o su su ci klu si Ve li kih pra zni ka,

Hri sto vog stra da wa, û da, Pa ra bo la, Hri -

sto vih ja vqa wa po sle Vas kr se wa, sce ne iz

Ka len da ra, ì vo ta Pre sve te Bo go ro di ce i

sve tog Ni ko le. U ol ta ru su ev ha ri stij ske i

sta ro za vet ne te me. Kti to ri, kraq Mi lu tin i

we go va su pru ga Si mo ni da, vi zan tij ska prin -

ce za, na sli ka ni su kao „vla da ri po vo qi

Bo` joj – an |e li im s ne ba do no se kru ne”.

U pri pra ti je sa ~u van deo sli kar stva

ko ji je na stao vek ka sni je: Lo za Ne ma wi }a i

AN \E LI IM S NE BA DO NO SE KRU NE

PRI VRE ME NO EPI SKOP SKO SE DI [TE

Ma na stir Gra ~a ni ca na la zi se u

isto i me nom srp skom se lu u cen tral nom

de lu Ko so va i Me to hi je, 10 ki lo me ta ra

ju go i sto~ no od Pri {ti ne. Pri pa da Epar -

hi ji ra {ko-pri zren skoj. U ma na sti ru ì -

vi se strin stvo od dva de se tak mo na hi wa i

is ku {e ni ca. Od uvo |e wa pro tek to ra ta

UN na Ko so vu i Me to hi ji ju na 1999. i pro -

te ri va wa iz Pri zre na, u ma na sti ru se

pri vre me no na la zi Epar hij sko se di {te i

u we mu ì vi nad le ̀ ni epi skop ra {ko-

pri zren ski Ar te mi je (Ra do sa vqe vi}). Se -

strin stvo Gra ~a ni ce sta ra se o ma na stir -

skoj eko no mi ji, ba vi se iko no pi som, {i -

ve wem, ve zom, a ima i svoj ~a so pis „Os-

vit”. Iko no pi sa~ ka ra di o ni ca je jed na od

po zna ti jih u Srp skoj pra vo slav noj cr kvi.

M A N A S T I R G R A ̂ A N I C A ( 1 4 . V E K )

Stra {ni sud. U spoq noj pri pra ti su fre ske

osli ka ne 1570, za la ga wem pa tri jar ha Ma -

ka ri ja (So ko lo vi }a) i we go vog se stri }a

her ce go va~ kog mi tro po li ta An do ni ja, ka -

sni je pa tri jar ha. Po red kom po zi ci je iz ci -

klu sa Va se qen skih sa bo ra, Bo go ro di ~i nog

aka ti sta i Kr {te wa, tu su por tre ti srp skih

ar hi e pi sko pa i pa tri ja ra ha, te pri zo ri sa -

hra ne gra ~a ni~ kog mi tro po li ta Di o ni si ja.

Gra ~a ni~ ki iko no stas je pra vi dra guq.

Dve pre stol ne iko ne su iz sre di ne 16. ve ka.

Car ske dve ri cr kvi je da ri vao mi tro po lit

Di o ni si je 1564, dok je krst sa ras pe }em

ura |en 1620, za slu gom pa tri jar ha Paj si ja.

Do dat na osli ka va wa iz ve de na su po ~et kom

19. ve ka. U ju ̀ nom pa ra kli su – ka pe li sa -

hra wen je li pqan ski epi skop Te o dor.

U ma na sti ru Gra ~a ni ca 1539. go di ne

osno va na je pr va {tam pa ri ja u Sr bi ji. Tu je

od {tam pan Ok to ih od pe tog do osmog gla sa. U

ma na sti ru se da nas na la zi sa mo je dan list,

dok se we go vi po je di ni de lo vi ~u va ju u ma na -

sti ri ma i bi bli o te ka ma su sed nih ze ma qa. U

Gra ~a ni ci se na la ze i od lom ci Po snog tri -

o da iz Ve ne ci jan ske {tam pa ri je Ste fa na

Ma rin ko vi }a (1561), te kwi ge iz ru skih

{tam pa ri ja (18. i 19. vek). Gra ~a ni~ ka ri -

zni ca ~u va i 38 ru ko pi sa na sta lih od 14. do

16. ve ka, fi li gran ski krst iz 1730. i dve

pla {ta ni ce, po tom iz u zet no vred nu zbir ku

iko na, a me |u wi ma je naj sta ri ja iko na Hri -

sta Mi lo sti vog iz 14. ve ka.

Je le na TA SI]

Fo to gra fi je Bran ko JO VA NO VI]

Uno mi na ci ji za Une sko vu li stu po seb no se

is ti ~e ì vo pis Gra ~a ni ce, ko ji se po -

re di sa cr kva ma sve tih Apo sto la u So -

lu nu i sve to gor skim ma na sti ri ma ko ji

su na Li stu upi sa ni jo{ 1988. go di ne.

Gra ~a ni ca je po sled wa od 40 za du ̀ bi -

na kra qa Mi lu ti na, ko ji je vla dao od 1282.

do 1321. go di ne. Cr kva po sve }e na Us pe wu

pre sve te Bo go ro di ce, sa gra |e na je u dru goj

de ce ni ji 14. ve ka na te me qi ma sta ri je Bo go -

ro di ~i ne cr kve i jo{ sta ri je vi zan tij ske ba -

zi li ke iz 6. ve ka. Za vr {e na je 1321, a osni -

va~ ka po ve qa u ce li ni je sa ~u va na na za pad -

nom zi du ju ̀ ne bo~ ne ka pe le, ne po sred no iz -

nad vra ta. Na pi sa na je u 53 re da i za vr {a -

va se kit wa stim pot pi som kra qa Mi lu ti na.

„Iz ve de na u for mi pe to ku pol ne gra |e -

vi ne sa osno vom u ob li ku upi sa nog kr sta, gra -

~a ni~ ka cr kva spa da u vr hun ska ostva re wa

epo he. Po le po ti zi do va od kle sa nog ka me na,

ople me we nog re do vi ma i ukra si ma od ope ke,

po vi so kim stup ci ma i vit kim lu ko vi ma, po sa -

vr {e nim pro por ci ja ma gra |e vi ne sko ro kva -

1. oktobar 2008.46

KWI GA NEO BI^ NESUD BI NEPrak ti ~an duh, iz gu bqe ni gr~ ki pro to tip

iz cr kve sve te So fi je u Ca ri gra du, ali i

bli zi na Du brov ni ka i la tin ske ru ko pi sne

tra di ci je, slo bo da ilu mi na to ra i so lid na

sred stva – iz ra da ta kvog ru ko pi sa ko {ta la je

kao iz grad wa ma weg gra da u sred wem ve ku,

uti ca li su na stva ra we je din stve nog

ru ko pi sa u isto ri ji svet ske kul tu re

sul tan Sa la din za u zi ma Je ru sa lim. Fri -

drih Bar ba ro sa pred vo di je dan krak kr -

sta {kog po ho da, ko ji 1189. go di ne pro la zi

kroz Sr bi ju. Ve li ki ù pan Ne ma wa, srp -

ski vla dar, po ku {a va da is ko ri sti ta kre -

ta wa i pro {i ri svo je te ri to ri je na ra ~un

Vi zan ti je. Usred tog vr tlo ga, na me stu gde i

da nas vre me go to vo da sto ji, izo lo va na od

ostat ka sve ta, jed na gru pa qu di pi {e kwi gu

na per ga men tu. Na ru ~i lac je sta ri ji Ne ma -

win brat, hum ski knez Mi ro slav, ko ji

upra vo za vr {a va svo ju za du ̀ bi nu, cr kvu

sve tog apo sto la Pe tra, oko ko je je na sta lo

Bi je lo Po qe u da na {woj Cr noj Go ri.

Prak ti ~an duh, iz gu bqe ni gr~ ki pro -

to tip iz cr kve Sve te So fi je u Ca ri gra du,

ali i bli zi na Du brov ni ka i la tin ske ru -

ko pi sne tra di ci je, slo bo da ilu mi na to ra i

so lid na sred stva – iz ra da ta kvog ru ko pi sa

ko {ta la je kao iz grad wa ma weg gra da u

sred wem ve ku – uti ca li su na stva ra we je -

din stve nog ru ko pi sa u isto ri ji svet ske kul -

tu re.

Mi ro slav i we go vi ilu mi na to ri od -

lu ~i li su da na pra ve je van |e li star, kwi gu

u ko joj se na la ze tek sto vi sve ~e tvo ri ce je -

van |e li sta, ali su za ~a la ras po re |e na

pre ma da ni ma ~i ta wa u cr kvi. Od lu ~i li su

da pi smo ko jim }e bi ti is pi san pre vod sa

gr~ kog bu de }i ri li ca i Mi ro sla vqe vo je -

van |e qe je naj sta ri ji sa ~u va ni srp ski }i -

ri li~ ni ru ko pis. For mat 41,8h28,4 cm,

ra zno vr snost ini ci ja la, bo ga ta po zla ta,

pod se }a ju na la tin ske ru ko pi se, me |u tim,

qud ski li ko vi ni su ide a li zo va ni i u wi ho -

voj iz ra di ose }a se sna ̀ an is to~ ni uti caj.

Oni su opu {te ni, po ne kad i neo bri ja ni,

non {a lant ni, uop {te – pu ni ì vo ta. U Je -

van |e qu ima qud skih li ko va ko ji su u di -

rekt noj ve zi sa tek stom, {to ni je od li ka

evrop skih ru ko pi sa tog vre me na. Li ko vi

ko ji pred sta vqa ju Hri sta i Jo va na Kr sti -

te qa ima ju po {est pr sti ju na de snoj ru ci,

a po re klo ta kvog na ~i na osli ka va wa osta -

lo nam je ne po zna to. Ve }i nu ini ci ja la ~i -

ne fan ta sti~ ni biq ni i ì vo tiw ski pre -

ple ti, ali na {lo se me sta i za sce ne lo va,

pa ~ak i za let Alek san dra Ve li kog u ne bo,

od jek pre hri {}an ske an ti~ ke le gen de o ~o -

ve ku ne ve ro vat nih spo sob no sti ko ji je po -

ko rio ~i tav po zna ti svet, pa je ov de pri -

ka zan sa ~a rob wa~ kom ka pom.

U za vr {nim za pi si ma pi sa ra sa zna -

je mo da je Gli go ri je di jak is pi sao ali lu ja re

(cr ve ne skra }e ni ce ko je ozna ~a va ju kad se

{ta ~i ta) i da je po zla tio ini ci ja le. Ime -

na osta lih pi sa ra i ilu mi na to ra osta la

su nam ne po zna ta.

Ne po sred no po sle Mi ro sla vqe ve

smr ti, kwi ga ko ja je tre ba lo da sto ji na ol -

ta ru we go ve za du ̀ bi ne va ve ki, na pu {ta

cr kvu sve tog apo sto la Pe tra. Pre ma pre -

da wu, sr p ski vla dar Ne ma wa od no si je na

Sve tu Go ru, pri li kom osni va wa ma na sti ra

Hi lan dar, 1198. go di ne.

Une sko je 1997. go di ne za po ~eo ak ci ju

upi sa svet ske do ku men tar ne ba {ti ne

u re gi star pod na zi vom „Pam }e we

sve ta". Do da nas je, po iz bo ru Me |u -

na rod nog sa ve to dav nog ko mi te ta, u

re gi star upi sa no 120 do ku me na ta iz 59

raz li ~i tih dr ̀ a va. U we mu se na la ze ra -

zno rod ni do ku men tar ni ma te ri ja li od Be -

to ve no ve De ve te sim fo ni je do fil mo va

bra }e Li mi jer, od drev nih ru ko pi sa do Gu -

ten ber go ve Bi bli je, od De kla ra ci je o qud -

skim pra vi ma do Ar hi va Ni ko le Te sle, ko -

ji se na la zi u Be o gra du. Je di ni kri te ri jum

ko jim se vo di Me |u na rod ni sa vet ni~ ki ko -

mi tet je ste – uti caj ko ji je ta do ku men tar na

gra |a ima la na svet sku ci vi li za ci ju.

Me |u tim, u re gi stru se na {ao i je dan

ru ko pis ko ji ni je imao ni ka kav uti caj na

svet sku kul tu ru, ~ak je i Sr bi ma ve ko vi ma

bio pot pu no ne po znat. U po ku {a ju da ra -

sve tli mo neo bi~ ne oso bi ne i pod jed na ko

neo bi~ nu sud bi nu tog ru ko pi sa, pu to va }e -

mo kroz pro stor i vre me, od Pe tro gra da

do Kejp ta u na u pe ri o du ko ji ob u hva ta vi {e

od 800 go di na.

TAJ NA [E STOG PR STA

Naj pre, za ro ni }e mo u uz bur ka nu

Evro pu u po sled woj ~e tvr ti ni 12. ve ka. Go -

di ne 1180. umi re vi zan tij ski car Ma noj -

lo, a di na sti~ ke bor be sla be car stvo. Ne -

ko li ko go di na ka sni je, 1187. egi pat ski

M I R O S L A V Q E V O J E V A N \ E Q E

DO DIR SA PRO FA NIMSVE TOM

Ta mo se ~u va ve ko vi ma i osta je pot pu -

no ne po zna ta van Sve te Go re, sve do po ~et -

ka 1846. go di ne, ka da ru ski ar hi man drit,

ka sni je vla di ka ki jev ski, ise ca 166. list i

od no si ga sa so bom u Ki jev, a po tom ga

1883. go di ne pre da je Ru skoj na ci o nal noj

bi bli o te ci u Pe tro gra du. Na po le |i ni li -

sta na i la zi mo na ini ci jal – alu zi ju na

Iro di ja du. Ona je tu pri ka za na kao va vi -

lon ska blud ni ca ko ja ja {e na zve ri i je di -

ni je na gi èn ski lik u Mi ro sla vqe vom je -

van |e qu. Isto ri ~a ri umet no sti iz Ru ske

im pe ra tor ske aka de mi je na u ka, za pa we ni

tim li stom, {a qu eki pe u Hi lan dar, ko je

fo to gra fi {u po je di ne ini ci ja le i, na kon

de taq nog uvi da, za kqu ~u ju da su oni pot pu -

no ne mo gu }i u slo ven skim ru ko pi si ma tog

vre me na, a i znat no ka sni je. Po tom do ga |a -

ji po ~i wu da se od vi ja ju film skom br zi nom.

Srp ski kraq Alek san dar Ob re no vi},

1896. go di ne pla }a du go ve ma na sti ra Hi -

lan dar i do bi ja na po klon Mi ro sla vqe vo

je van |e qe. Po ne ki ma, to je una pred bi lo

do go vo re no. Dva da na ka sni je u Hi lan dar

do la zi je dan ~o vek iz Pe tro gra da, ko ji ̀ e li

da ku pi Mi ro sla vqe vo je van |e qe, ali Bu ga -

ri, ko ji ta da ~i ne ve }i nu mo na ha u srp skom

ma na sti ru, ne ma ju vi {e {ta da mu pro da ju.

Ru ko pis ko ji je 700 go di na pro veo u ma -

na sti ru do la zi u do dir sa mo der nim pro fa -

nim sve tom, u ko me je no vac po stao bog. Go -

di ne 1903, to kom maj skog pre vra ta ubi jen je

kraq Alek san dar Ob re no vi}, a ru ko pis je

ne stao iz dvor skog se fa. Po li cij ske po tra ge

osta le su bez re zul ta ta. Mi ro sla vqe vo je -

van |e qe ni je se na {lo u Na rod noj bi bli o -

te ci i iz be glo je sud bi nu naj vred ni jih srp -

skih ru ko pi sa ko ji su ne sta li to kom Pr vog

svet skog ra ta. Pri li kom po vla ~e wa, na vod -

no slu ~aj no, pro na |e no je u san du ci ma kra -

qa Pe tra Ka ra |or |e vi }a i sa Srp skom voj -

skom i Glav nom dr ̀ av nom bla gaj nom pre ne -

se no pre ko Cr ne Go re i Al ba ni je, ukr ca no

na brod spre man da is plo vi put Ita li je.

Upra vo kad je brod kre nuo po ja vio se au -

strij ski avi on, ko ji je ba cio bom be po red

bro da. Ka sni je se is po sta vi lo da je pi lot tog

avi o na bio Di mi tri je Ko wo vi} i da je na -

mer no pro ma {io, jer je na bro du vi deo iz -

be gli ce. Po tom Mi ro sla vqe vo je van |e qe

do spe va na Krf i ka sni je sa srp skom vla dom

sti ̀ e u Be o grad. Po sle za vr {et ka Pr vog

svet skog ra ta, osta lo je u bes prav nom po se -

du di na sti je Ka ra |or |e vi}. Kraq Alek san -

dar Ka ra |or |e vi} gi ne u aten ta tu u Mar se -

ju, 1934. go di ne, a ne po sred no po tom, na me -

snik Pa vle Ka ra |or |e vi} do no si od lu ku da

se Je van |e qe pre me sti u no vo o sno va ni Mu -

zej kne za Pa vla. Zbog te od lu ke ru ko pis se

ni je na {ao u Na rod noj bi bli o te ci 6. apri la

1941, ka da je zgra da po go |e na i spa qe na do

te me qa pri li kom ne ma~ kog bom bar do va wa,

a za jed no sa wom iz go re li su naj vred ni ji

srp ski ru ko pi si, kwi ge i ~a so pi si. Pre iz -

bi ja wa rat nih dej sta va na tim pro sto ri ma

Mi ro sla vqe vo je van |e qe sklo we no je u sef

Na rod ne ban ke u Uì cu, pred pad Uì ca

pre me {te no je u ma na stir Ra ~a kraj Dri ne,

a 1943. go di ne, ka da je ot kri ve no we go vo

sklo ni {te, pre me {te no je u sef Na rod ne

ban ke u Be o gra du, gde ga Nem ci vi {e ni su

tra ̀ i li. Sam ma na stir Ra ~a opqa~ ka li su

Nem ci pre ula ska Je van |e qa, a Bu ga ri su

spa li li sve ma na stir ske zgra de ne po sred no

po sle iz no {e wa ru ko pi sa iz ma na sti ra.

PER JA NI CA SRP SKE KUL TU RE

Po sle za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta

Mi ro sla vqe vo je van |e qe je pre me {te no u

Na rod ni mu zej u Be o gra du, gde se i da nas na -

la zi. Go di ne 1998. iz da va~ ka ku }a „Do si -

je”, u sa rad wi sa Slu ̀ be nim li stom, ob ja -

vqu je fo to tip sko iz da we Mi ro sla vqe vog

je van |e qa, u kom se na la zi i Pe tro grad ski

list. Fak si mil je od {tam pan u Jo ha nes bur -

gu i da nas kra si spe ci jal ne ko lek ci je naj ve -

}ih bi bli o te ka sve ta. Mi ro sla vqe vo je van -

|e qe po sta lo je za {tit ni znak Na rod nog mu -

ze ja, a upi som u Une skov re gi star „Pam }e -

we sve ta” – per ja ni ca srp ske kul tu re.

Veqko TOPALOVI]

47

ve} sve vi {e cen tar oku pqa wa, raz me ne

i zra ~e wa no vih i „do brih vi bra ci ja”.

NE SVA KI DA [WOST GE NI JA

Vre me je pro ti ca lo, a u tom pro to ku

ge ne ra ci je stru~ wa ka upor no su ra di le na

sre |i va wu, ob ra di i pre zen ta ci ji svih de -

lo va Te sli ne za o stav {ti ne. Sva ka ko, naj -

te ̀ i za da tak bio je da se onaj deo, ko ji je

iden ti fi ko van i iz dvo jen kao ar hiv ski ma -

te ri jal, ob ra di i pri re di za jav no ko ri -

{}e we. Za {to je to bio naj te ̀ i za da tak,

ia ko je po zna to da je taj deo Te sli ne za o -

stav {ti ne ne ve li ki po obi mu? Kqu~ pro -

ble ma kri je se u ~i we ni ci da je to iz u zet no

kom plek sna, ra zno rod na i ra zno vr sna ko -

lek ci ja ko ja, po sve mu, od ra ̀ a va ne sva ki -

da {wost sa mog Te sle. Uhva ti ti se u ko {tac

sa ta kvom ko lek ci jom je ste mo ̀ da je dan od

naj te ̀ ih stru~ nih za da ta ka ar hi vi sti ke i

srod nih stru ka. Evi dent no je da je Te sla, go -

vo re }i mo der nim je zi kom, stvo rio svoj ve -

o ma ure |e ni si stem pri ku pqa wa, ob ra de i

raz me ne in for ma ci ja o sve mu {to ga je za -

ni ma lo. We go vu in te gral nu „ba zu po da ta -

ka“, po red pre pi ske ko ja je ve o ma spe ci fi~ -

na po vr sta ma i ob li ci ma za pi sa, ~i ni le

su mno go broj ne pot ko lek ci je be le ̀ a ka, spi -

sa, pu bli ka ci ja ve za nih, na pri mer, za pa -

ten te, za tim ~i tav niz ob li ka tzv. teh ni~ ke

do ku men ta ci je i fo to-za pi sa, a vr lo za ni -

mqi vu pot ko lek ci ju ~i ne i raz li ~i ti fi -

nan sij ski do ku men ti o po slo va wu Te sli nih

kom pa ni ja. U tu in te gral nu in for ma ci o nu

ce li nu sva ka ko ula ze i broj ni ise~ ci iz

{tam pe i we go va li~ na bi bli o te ka.

TE SLA – SA VRE ME NI AR HI VI STA

Te sla je ì veo u go di na ma ka da su se

teh no lo gi je me di ja raz vi ja le sve br ̀ e i

br ̀ e, i iz gle da da je on, ko ji si gur no ne

spa da u kon zer va ti van soj qu di, sve to

pom no pra tio i pri hva tao no vi te te ka da

god je pro ce wi vao da oni za do vo qa va ju vi -

so ke zah te ve i po tre be ko ri {}e wa. Mo ̀ da

je ta ~i we ni ca naj vi dqi vi ja ka da je re~ o

sa ~u va nom fo to-ma te ri ja lu.

1. oktobar 2008.

M U Z E J N I K O L E T E S L E

Une sko je 2003. go di ne Te sli nu ar hi vu

uvr stio u Re gi star ,,Pam }e we sve ta”,

{to pred sta vqa naj vi {i ob lik za {ti te

ne kog kul tur nog do bra. To je ste pri zna we,

ali pre sve ga ve li ka oba ve za – oba ve za

~u va wa i omo gu }a va wa {to ve }em bro ju

qu di da tu dra go ce nu ar hi vu ko ri ste.

DA LE KO IS PRED SVOG VRE ME NA

Ot ka ko je ce lo kup na za o stav {ti na Ni -

ko le Te sle pre ne ta u Be o grad 1951.

go di ne, otvo ri lo se pi ta we {ta sa

wom da qe ra di ti? Ono je stra te {ki

vr lo br zo re {e no ta ko {to je for -

mi ra na po seb na in sti tu ci ja „Mu zej Ni ko -

le Te sle“, sa ja snom mi si jom da ~u va tu za -

o stav {ti nu, ali i da pro mo vi {e gran di -

o zno de lo i do stig nu }a ge ni ja Ni ko le Te -

sle. Da qi raz voj do ga |a ja je, u po lu ve kov -

nom po sto ja wu te in sti tu ci je, po ka zao da

je Mu zej, kao po sed nik, ~u var i pro mo ter

za o stav {ti ne Ni ko le Te sle, svet ska ta~ -

ka ko ja ni je sa mo cen tar in te re so va wa,

odr ̀ a va we svih pa ra me ta ra mi kro kli me,

sa da se to sa ve li kim za do voq stvom i po -

no som mo ̀ e sa op {ti ti, we gov osnov ni

sklop }e ~i ni ti mo di fi ko va na Te sli na va -

zdu {na pum pa. Da kle, ori gi nal ni do ku -

men ti }e naj zad oti }i u za slu ̀ e nu pen zi ju,

pod naj bo qim mo gu }im uslo vi ma i za {ti -

tom, a glav ni ~u var }e bi ti we gov ni ka da

pa ten ti ra ni izum!

Vla di mir JE LEN KO VI]

Mla den VU JO VI]

Â SO PI SI IZ TE SLI NE LI^ NE BI BLI O TE KE

To kom Da na evrop ske ba {ti ne Mu zej Ni ko le Te sle }e pred sta vi ti svo ja dva naj -

no vi ja pro jek ta, ~i ja je re a li za ci ja omo gu }e na za hva qu ju }i in ten ziv nom pro ce su di -

gi ta li za ci je ar hiv ske gra |e iz li~ nog fon da Ni ko le Te sle. Iz lo ̀ bom Ve sne Ra do jev

„â so pi si iz Te sli ne li~ ne bi bli o te ke”, jav no sti }e pr vi put bi ti pred sta vqen sa -

dr ̀ aj tog spe ci fi~ nog de la Te sli ne za o stav {ti ne.

Osim sve do ~an stva o ono me {ta je Te sla vo leo da pro u ~a va i ~i ta, ili sa mo

pre li sta va ra di od mo ra, ta ori gi nal na ko lek ci ja pru ̀ a i uvid u duh epo he u ko joj je

ve li ki na u~ nik i pro na la za~ ì veo i stva rao.

Tom pri li kom bi }e pro mo vi san i je dan od naj zna ~aj ni jih iz da va~ kih po du hva ta

Mu ze ja – re print ~la na ka ob ja vqe nih u ~a so pi su „Elek tri kal eks pe ri men ter” 1919.

go di ne. U tom spe ci fi~ nom iz da wu jed nog od naj zna ~aj ni jih ~a so pi sa za raz u me va we

Te sli nog ì vot nog i stva ra la~ kog pu ta, ~i ta la~ koj pu bli ci pr vi put }e bi ti pred sta -

vqe na se ri ja ori gi nal nih Te sli nih au to bi o graf skih ~la na ka, ob ja vqe na u pod na zi -

vom „Mo ji iz u mi”, ali i dru gi, te mat ski ra zno rod ni stru~ ni ~lan ci, ko je je Te sla

eks klu ziv no pi sao za ovaj ~a so pis ili ko je je ured ni {tvo ob ja vi lo o ne kim od we go -

vih naj va ̀ ni jih pro na la za ka.

IZ U MI NI KO LE TE SLE

Iz u mi Ni ko le Te sle (1856–1943),

ame ri~ kog na u~ ni ka i pro na la za ~a srp skog

po re kla, pred sta vqa ju te meq no vih na u~ -

no-teh no lo {kih pro do ra ko ji za po ~i wu

kra jem 19. ve ka, a bez mno gih se na {a sva -

ko dne vi ca ni da nas ne bi mo gla za mi sli ti.

Ta ko su we go vi broj ni i zna ~aj ni iz u mi spo -

ji li tri ve ka i dva mi le ni ju ma i svr sta li

ga u ple ja du pra vih, au ten ti~ nih re ne san -

snih li~ no sti, ko je }e, bez ob zi ra na no ve

ide je i na u~ ne pro do re u bu du }oj isto ri ji

~o ve ~an stva, osta ti ve~ no upam }e ni kao

qu di ko ji su svo jim hu ma nim vi zi ja ma i uni -

ver zal no vred nim de lom pro me ni li svet.

We gov sva ka ko naj zna ~aj ni ji izum, ko -

jim smo i da nas okru ̀ e ni, je ste in duk ci o -

ni mo tor na iz me ni~ ne stru je, za sno van na

in ge ni o znom ot kri }u obrt nog mag net nog

po qa. Te sli ni mo to ri i da nas ra de u ku} -

nim apa ra ti ma, in du strij skim po stro je wi -

ma i fa bri~ kim ma {i na ma ko je po kre }u

sna ̀ ni mo to ri na iz me ni~ ne stru je.

Te sla je i kqu~ ni tvo rac ra di ja i je -

dan od ute me qi va ~a ra di o teh ni ke uop {te.

U pro ce su pro iz vo |e wa, pre no {e wa i raz -

vo |e wa stru ja od hi dro ili ter mo cen tra -

la do na {ih ku }a i fa bri ka, ne pro ce wiv

je zna ~aj Te sli nih ot kri }a. Pro na la za~ je

ge ne ra to ra stru ja vi so ke fre kven ci je,

osci la tor nog tran sfor ma to ra, me ha ni~ kih

osci la to ra. Ve li ki do pri nos dao je i u ma -

{in stvu svo jim ori gi nal nim re {e wi ma

tur bi ne i pum pe, gde pri me wu je nov prin -

cip is ko ri {}e wa ener gi je flu i da stva ra -

wem tre wa. Pa ten ti rao je re {e wa u obla -

sti po ka zi va ~a br zi ne i ven ti la to ra, ra -

dio na kon struk ci ji raz li ~i tih ti po va fon -

ta na, a je dan od izu ma ko jim je po tvr dio ~i -

we ni cu da je uvek bio da le ko is pred svog

vre me na bio je pa tent le te li ce sa ver ti -

kal nim po le ta wem i sle ta wem.

Une sko je 2003. go di ne Te sli nu ar hi -

vu uvr stio u Re gi star „Pam }e we sve ta”. To

je ste pri zna we ali, pre sve ga, ve li ka oba -

ve za – oba ve za ~u va wa ali i omo gu }a va wa

{to ve }em bro ju qu di da je ko ri ste. Ka ko

po mi ri ti ta dva zah te va? Ja sno je da je to

mo gu }e po sti }i sa mo pre no {e wem ori gi -

nal nog do ku men ta u ne ki dru gi ob lik. Do -

ne dav no to je bio mi kro film, a sa vre me -

na in for ma ti~ ka teh no lo gi ja otvo ri la je

no vu mo gu} nost – da se do ku men ti pre ne su

pr vo u di gi tal ni ob lik, a za tim i u mi kro -

film ski ob lik. Uvi dev {i osnov na ogra ni -

~e wa, pa i ne do stat ke pret hod nih po ku {a -

ja, nu ̀ no je bi lo for mu li sa ti efi ka sni ju

stra te gi ju. Ta stra te gi ja ne po ~i va sa mo na

po stup ku pre no {e wa za pi sa u mi kro film -

ski ob lik pre ko di gi tal nog. To je sa mo

„fi zi~ ka” oko sni ca. We na stvar na pro -

jek to va na vred nost po ~i va na sa svim dru -

gom kon cep tu ob ra de po da ta ka o do ku men -

tar nom ma te ri ja lu, od no sno na ja koj in -

for ma ti~ koj po dr {ci pre ko re la ci o nih

ba za po da ta ka. Od po ~et ka sep tem bra

2006. go di ne, ka da je iz ra |en i usvo jen

pro je kat, Mu zej Ni ko le Te sle u{ao je u ve -

o ma slo ̀ en po stu pak pri pre me i ob ra de

ar hiv ske gra |e, ko ji }e omo gu }i ti da se po -

ste pe no, deo po deo, Te sli na ar hi va da je

na uvid jav no sti. Naj zad }e, po sle ni za de -

ce ni ja ra znih ogra ni ~e wa i fak ti~ ke ne -

do stup no sti ar hiv ske gra |e za jav no ko ri -

{}e we, taj kqu~ ni deo Te sli ne za o stav -

{ti ne bi ti do stu pan jav no sti, ukqu ~u ju }i i

on-li ne ko ri {}e we! Upo re do sa tim pro ce -

som, Mu zej od ne dav no pred u zi ma sve mo gu -

}e me re fi zi~ ke za {ti te ar hiv ske gra |e –

od pre pa ki va wa u no ve ku ti je, iz ra |e ne po

naj vi {im stan dar di ma, pre ko pro jek to va -

wa po seb nih kli ma ti zo va nih ko mo ra za

ko na~ no od la ga we, pa do kon zer va ci je i

re sta u ra ci je. Ka da je re~ o ure |a ju za

1. oktobar 2008.50

KRU NA RIM SKEDVOR SKE AR HI TE

Gam zi grad je jo{ sre di nom

19. ve ka oce wen kao ve li ko

i iz u zet no zna ~aj no

ar he o lo {ko na la zi {te.

Ge o lo zi, isto ri ~a ri i

ar he o lo zi, ko ji su u to

vre me obi la zi li Sr bi ju,

na raz li ~i te na ~i ne su

opi si va li i tu ma ~i li

,,ostat ke jed ne od

naj ve le lep ni jih gra |e vi na

pro hu ja lih vre me na”, ko je

su uo ~i li na tom me stu.

Je dan od wih, au stro u gar ski

pu to pi sac Fe liks Ka nic,

svo jim cr te ̀ i ma iz 1864. i

1869. go di ne è leo je sve

da uve ri ka ko se upra vo

tu na la zi – jed na od

naj ve }ih i naj o ~u va ni jih

Rim skih gra |e vi na

u Evro pi.

G A M Z I G R A D – R O M U L I J A N A

51

EK TU RE

Ar he o lo {ko na la zi {te Gam zi grad – Ro mu li ja na na la zi se u

is to~ noj Sr bi ji, ne da le ko od se la Gam zi grad, na te ri to -

ri ji op {ti ne Za je ~ar. Lo ci ran je na vi so rav ni, sa tri

stra ne okru ̀ en pri rod no us ta la sa nim te re nom, ko ji ~i ni

plit ki am fi te a tar. Sa se ver ne stra ne vi so ra van se bla go

spu {ta pre ma Cr nom Ti mo ku.

Kra jem 19. ve ka ne ka da {we ro man ti ~ar sko us hi }e we pred

raz va li na ma drev nog gra da ustu pi lo je me sto uz dr ̀ a nom, stro go

ra ci o nal nom pro su |i va wu, pa je Gam zi grad pro tu ma ~en kao voj ni

lo gor, ili se di {te uprav ni ka okol nih rud ni ka. Ta upro {}e na

pred sta va o Gam zi gra du odr ̀ a la se sve do sre di ne 20. ve ka, do

po ~et ka si ste mat skih ar he o lo {kih is tra ̀ i va wa 1953. go di ne. Is -

ko pa va wa ko ja su ta da za po ~e ta, i tra ju do da nas, po ka za la su da je

Gam zi grad ras ko {na pa la ta, je dan od re pre zen ta tiv nih i naj slo -

è ni jih spo me ni ka Rim ske dvor ske ar hi tek tu re.

RAS KO [NA PA LA TA IME NA MAJ KE

Po tvr da te ze da je re~ o re pre zen ta tiv noj pa la ti do bi je na je

1984. go di ne, ka da je u we nom ju go za pad nom de lu, unu tar gra |e vi ne

ko ja je is tra ̀ i va na, kao se kun dar ni na laz ot kri ven frag ment ar -

hi vol te od tu fo pe {~a ra, sa ukle sa nim nat pi som Fe lix Ro mu li a na. Taj

na laz svr sta va Gam zi grad u red car skih re zi den ci ja, u ka te go ri ju

spo me ni ka Rim ske dvor ske ar hi tek tu re, ko joj pri pa da i Di o kle ci -

ja no va pa la ta u Spli tu.

Ar he o lo {ko ot kri }e upot pu ni lo je i po tvr di lo isto rij ske iz -

vo re ko ji su, ka da je o Ro mu li ja ni re~, re la tiv no {kr ti. Spo mi we

se u de lu Epi to mae, ne po zna tog pi sca iz oko 360. go di ne, pri pi sa -

nom Au re li ju Vik to ru, kao i u Pro ko pi je vom de lu De Ae di fi ci is, na -

sta lom oko 555. go di ne. Pse u do a u tor Au re li je Vik tor na vo di po -

da tak da je rim ski im pe ra tor Ga le ri je (Ce zar od 293. do 305. go -

di ne, Av gust od 305. do 311. go di ne) ro |en i sa hra wen u pri o bal -

noj Da ki ji, u me stu ko je je po svo joj maj ci Ro mu li na zvao Ro mu li a -num. U Pro ko pi je vom de lu Ro mu li ja na je po me nu ta sa mo uz gred no, u

spi sku ka ste la, ko je je Ju sti ni jan ob no vio u obla sti gra da Akva

(Aqu ae).

Jo{ je dan do kaz ko ji je po tvr dio atri bu ci ju utvr |e nog dvor ca

Ro mu li ja na, rim skog im pe ra to ra Ga ja Va le ri ja Ga le ri ja Mak si mi -

ja na (Ga i us Va le ri us Ga le ri us Ma xi mi a nus) i we gov zna ~aj kao car ske

re zi den ci je, bi lo je ot kri va we por fir ne gla ve 1993. go di ne, por -

tre ta sa car skim in sig ni ja ma, ko ja je ne sum wi vo pri pa da la skulp -

tu ri ca ra iz ve de noj u nat pri rod noj ve li ~i ni.

SVE TI BREG

Spo me ni~ ki kom pleks Ro mu li ja ne pr vo bit no je ob u hva tao sa -

mo utvr |e nu pa la tu. Me |u tim, na kon ar he o lo {kih is tra ̀ i va wa iz -

me |u 1989. i 1993. go di ne, oba vqe nih na obli ̀ wem br du Ma gu ra,

à ja gle da no, za po ~e to utvr |e we de lo va lo

je isu vi {e skrom no. Po sto je }e gra di teq ske

ak tiv no sti su na pu {te ne, a za po ~i we se sa

grad wom znat no mo nu men tal ni jeg i re pre -

zen ta tiv ni jeg utvr |e wa, ko je ob u hva ta ve}

iz gra |e ni pro stor. Ovom pe ri o du ob no -

vqe nih gra di teq skih de lat no sti pri pa da

ve li ki hram po sve }en Ju pi te ru, u ju ̀ nom

de lu utvr |e wa. No vu gra di teq sku ak tiv nost

od li ku je jo{ ve }a ras ko{ u de ko ra tiv nim

ele men ti ma pu nim sim bo li ke, iz ve de nim u

ra zno vr snim ma te ri ja li ma.

TI HO PRO PA DA WE

Na kon Ga le ri je ve smr ti 311. go di ne,

u pa la ti se na sta vqa ì vot, ali bez car -

skog ce re mo ni ja la. Pro sto ri pa la te i

dru gih obje ka ta bi va ju pre u re |e ni i do bi -

ja ju no vu na me nu. To ti ho pro pa da we tra -

ja lo je do sre di ne pe tog ve ka, ka da je sa

pro do rom hri {}an stva pre sto na dvo ra na

pa la te pre o bli ko va na u tro brod nu ba zi -

li ku. Ta da je uz is to~ nu

fa sa du pa la te po dig -

nu ta jed na gra |e vi na

sa atri ju mom u sre di -

{tu, uz ko ju se na la zi

ap si dal ni pro stor sa

ma lim mer mer nim ba -

ze nom, naj ve ro vat ni je

kr sti o ni com. Sre di -

nom pe tog ve ka do go di -

la se ve li ka ra za ra wa

i po ̀ a ra, ve ro vat no

zbog na je zde Hu na. To -

kom dru ge po lo vi ne pe -

tog i u {e stom ve ku Ro -

mu li ja na je ob no vqe -

na, ali ni ka da u ne ka -

da {wem sja ju i le po ti.

Gra |e vi ne ko je su po di -

za ne bi le su skrom ni -

jih di men zi ja i lo {i je

teh ni ke grad we.

Ar he o lo {ko na la -

zi {te Gam zi grad – Ga le -

ri je va utvr |e na pa la ta

i me mo ri jal ni kom -

pleks, pred sta vqa ju je din stve nu ar hi tek -

ton sku i pro stor nu kom po zi ci ju gra |e vi na

na sta lih pre ma slo ̀ e nom ide o lo {kom i

kult nom pro gra mu. Oba pro gra ma na sta la

su kao pro iz vod shva ta wa ob li ka car ske

vla da vi ne, pred sta vqe ne u li~ no sti ca ra i

we go ve po ve za no sti sa an ti~ kim bo ̀ an -

stvi ma.

Po umet ni~ kim do me ti ma iz ve de nih

mo za i ka i de ko ra tiv ne ar hi tek ton ske pla -

sti ke, Gam zi grad pred sta vqa vr hun sko do -

stig nu }e ka sne an ti ke. Po lo ̀ aj kom plek sa

na pro sto ru ne ka da {we Da ki je, uka zu je na

zna ~aj ko ji je tom pro sto ru pri da van u

okvi ru kul tur ne i po li ti~ ke sfe re Rim skog

car stva. U ka snoj an ti ci, cen tri mo }i po -

me ra ju se sa za pa da na is tok, ta ko da je taj

pro stor pod jed na ko pod za pad nim i is to~ -

nim kre a tiv nim uti ca jem, {to se ogle da u

slo bod ni jem ob li ko va wu pro sto ra i po je -

di na~ ne ar hi tek tu re.

Bra na STOJ KO VI]-PA VEL KA

1. oktobar 2008.

kom pleks je pro {i ren i na taj pro stor.

Is ko pa va wa su po ka za la da je Ma gu ra

svo je vr sni sve ti breg, da je od pra i so trij -

skog do ba wen vrh bio me sto naj ve }eg po -

{to va wa i da su upra vo tu Rim ski car Ga -

le ri je i we go va maj ka Ro mu la sa hra we ni i

uvr {te ni me |u bo go ve.

Ar hi tek ton ski kom pleks Gam zi grad –

Ro mu li ja na po di gao je da kle, rim ski car Gaj

Va le ri je Ga le ri je Mak si mi jan, na sled nik

ca ra Di o kle ci ja na u pe ri o du dru ge te trar -

hi je, kra jem tre }eg i po ~et kom ~e tvr tog ve -

ka.

Po vod za po di za we te utvr |e ne pa la te

na la zi se u te trar hij skom ob li ku vla da vi -

ne. Po tom ide o lo {kom pro gra mu pla ni ra -

no je da car si |e sa pre sto la na kon dva de -

set go di na vla da vi ne i da se pro sla vqa -

wem vi cen nal lia po vu ~e u mi ro vi nu. Ga le ri je

je vla dao po uzo ru na svog ide o lo {kog oca

i ca ra pret hod ne, pr ve te trar hi je – Di o -

kle ci ja na. Sto ga je pla ni rao po di za we pa -

la te okru ̀ e ne utvr |e wem u kra ju iz ko jeg je

po ti cao, u ko joj je na me ra vao da pro ve de

osta tak ì vo ta.

Iz grad wi utvr |e ne pa la te Ga le ri je se

mo gao po sve ti ti tek na kon ve li ke po be de

ko ju je iz vo je vao nad per sij skim kra qem

Nar ze som 298. go di ne. Ta da je sa ti tu lom

ce za ra, na sled ni ka i usvo je ni ka Di o kle ci -

ja no vog, pred u zeo pr ve gra di teq ske po du -

hva te u me stu iz ko ga je po te kao u Da ki ji

(Da cia Ri pen sis), da na {woj is to~ noj Sr bi ji.

Iz pe ri o da pr vih gra di teq skih ak tiv no sti

po ti ~e unu tra {we utvr |e we kom plek sa, pa -

la ta u se ve ro za pad nom de lu i ma li hram.

Na kon smr ti Kon stan ci ja Hlo ra 306.

go di ne, Ga le ri je je po stao naj mo} ni ja fi gu -

ra ta da {weg Rim skog car stva. Sa tog po lo -

52

va ju }i „pa u ko ve mre ̀ e”, u ko ji ma se sa mo

do ma }e sta nov ni {tvo do bro sna la zi, Go li -

ja je i da qe po ma lo di vqa, ne ur ba ni zo va -

na, „ne za ~e {qa na” pla ni na. U to me je i sva

we na le po ta.

DOM RET KIH IUGRO@ENIH

Pla ni na Go li ja je okru ̀ e na na se ve ru

pla ni nom Je li com, na is to ku Ko pa o ni kom,

ê mer nim i Ra do ~e lom, na za pa du Ja vo rom,

a na ju gu Zla ta rom, Ja dov ni kom i vi so rav -

ni Pe {ter, ali joj ge o mor fo lo {ke pro ce se

i uver qiv re qef dik ti ra ju sli vo vi re ka

Mo ra vi ce i Stu de ni ce sa mno go broj nim

pri to ka ma. Pla ni na vo da ima iz vo re po

~i ta voj svo joj te ri to ri ji, za be le ̀ e no ih je

oko sto. Go li ja je jed na od ne ko li ko pla ni -

na Sr bi je na ko joj su pri me }e ne gla ci jal ne

po ja ve. Naj ve }e gla ci jal no udu bqe we na la -

zi se na ju ̀ noj, str mi joj stra ni Jan ko vog ka -

me na, sa ~e ti ri de pre si je i bez iz vo ra, dok

su ma wa udu bqe wa led ni~ ka le gla. Dva je -

ze ra iz dva ja ju se neo bi~ nim iz gle dom: Da -

ji} ko i Okru gli ca. Is pod vr ha Cre pu qak

na la ze se Ve li ko i Ma lo Ko {a ni no vo je ze -

ro. Ime su do bi la po ve li kom srp skom bo -

ta ni ~a ru i hi dro bi o lo gu Ne deq ku Ko {a ni -

53

P A R K P R I R O D E G O L I J A

NE ZA ̂ E [QA NA PLA NI NA

Iskon ska le po ta, o~u va napri ro da, bo gat biq ni iì vo tiw ski svet, mno {tvoiz vo ra, re ka i re ~i ca saiz u zet no ~i stom vo dom, i kul tur no-isto rij ski sa -dr ̀ a ji, bi li su vi {e ne godo voq ni da Park pri ro de,,Go li ja”, od lu kom ko mi si jeUne ska, bu de pro gla {en za Re zer vat bi os fe re ,,Go li ja–Stu de ni ca”

Go li ja je naj vi {a pla ni na ju go za pad ne

Sr bi je, ko ja se pru ̀ a u ob li ku la ti -

ni~ nog slo va S u du ̀ i ni od 32 ki lo -

me tra. Wen naj vi {i vrh „Jan kov ka -

men” (1.833 m) ime je do bio po Si bi-

wa nin Jan ku, ko ji je vra }a ju }i se sa Ko sov -

skog bo ja na sa mom vr hu, ka ko ka ̀ e le gen da,

po sta vio ka men obe le` je. âk i da ni je ta -

ko, u tu tvrd wu je la ko po ve ro va ti ka da se

~o vek na |e na sa mom vr hu pla ni ne i pu sti

po gled niz we ne ob ron ke. Ta kve tre nut ke

sva ko è li da sa ~u va, za pam ti, za mr zne u

oku ili – obe le ̀ i ka me nom me sto su sre ta

sa le po tom. Jer, Go li ja je za i sta pla ni na

iskon ske le po te. Pri li~ no sla bo na se qe -

na, sa mno {tvom ze mqa nih i trav na tih sta -

za ko je se ukr {ta ju u gu stim {u ma ma is cr ta -

nu, ko ji je du go iz u ~a vao pri rod ne le po te i

vred no sti to ga kra ja.

Go li ju kra si i pro stran stvo {um skog

po kri va ~a. Na ro ~i to su za stu pqe ne bu ko ve

{u me, a ne ki wi ho vi de lo vi ima ju ka rak -

ter pra {u me. Ju ̀ ne pa di ne ob ra sle su

pro stra nim li va da ma i pa {wa ci ma. U {u -

ma ma smr ~e o~u va le su se tre sa ve (tre se -

ti {ta), ve o ma spe ci fi~ ni i ose tqi vi eko -

si ste mi. Na {a naj {u mo vi ti ja pla ni na sa -

kri va ali i ~u va re dak i bo gat biq ni i ̀ i -

vo tiw ski svet.

Na woj su ~e sti pri mer ci ter ci jal ne

flo re. U mno {tvu od oko 900 biq nih vr sta

iz dva ja ju se en de mi~ ne i re likt ne vr ste,

ali i vr ste ko je su po sta le ugro ̀ e ne. O~u -

va na pri rod na ret kost je pla nin ski ja vor,

si no nim za flo ru Go li je. Sa sta no vi {ta

za {ti te pla nin skog ja vo ra i we go vih za jed -

ni ca, ve o ma je zna ~aj no to {to je ta vr sta

pre ̀ i ve la le de no do ba, te je u svom iz vor -

nom ob li ku i da nas o~u va na u de lo vi ma.

Po se ban zna ~aj ima ju i ze le ni ka,

Pan ~i }e va be dre ni ca i Ada mo vi }e va maj -

~i na du {i ca, ina ~e vr ste od me |u na rod nog

zna ~a ja za o~u va we bi o di ver zi te ta. Bo ta -

ni~ ki zna ~aj na pod ru~ ja na Go li ji ~i ne i

li {}ar ske i li {}ar sko-~e ti nar ske {u me

pra {um skog ti pa, {u me ~e ti na ra, po seb no

su bal pij ske smr ~e, a naj u ver qi vi ja sta ni -

{ta su im Da ji} ko i Ko {a no no va je ze ra,

Tre sa va na Be lim vo da ma, Qu te li va de,

De vo ja~ ke vo de...

Go li ja je je dan od va ̀ nih evrop skih

cen ta ra or ni to lo {ke ra zno vr sno sti. U

we nim {u ma ma za be le ̀ e no je 45 vr sta

pti ca ko je spa da ju u gru pu pri rod nih ret -

ko sti i oko 90 vr sta ko je su kan di da ti za

Cr ve nu kwi gu pti ca Sr bi je, {to do dat no

uka zu je na zna ~aj te pla ni ne kao re zer va ta

bi os fe re za o~u va we ret kih i ugro ̀ e nih

vr sta pti ca. Ta ~i we ni ca obez be di la je

Go li ji me sto na Li sti me |u na rod no zna ~aj -

nog pod ru~ ja za pti ce IBA (Im por tant BirdAre as, 1999) i na Li sti me |u na rod no zna -

~aj nih biq nih pod ru~ ja IPA (Im por tant PlantAre as, 2005).

@ivo tiw ski svet Go li je ~i ne za pla -

ni ne u Sr bi ji uo bi ~a je ne vr ste: vu ko vi, li -

si ce, ze ~e vi, di vqe svi we, sr ne...

Û VA RI OG WI [TA

Le po ti ove pla ni ne, kao i ~i ta vog

pod ru~ ja u ko me se na la zi, qu di ni su odo -

le li ni u dav nim vre me ni ma. Jo{ u 12. i

13. ve ku srp ski vla da ri su ov de po di za li

svo je za du ̀ bi ne. Spo me ni ci kul tu re od iz -

u zet nog zna ~a ja su sva ka ko ma na sti ri Stu -

de ni ca (12. vek) i Gra dac (13. vek). Ta tra -

di ci ja se i ka sni je na sta vi la. Da nas na Go -

li ji ì ve qu di ko ji su u pot pu nom skla du sa

pri ro dom. Ret ke na se o bi ne od ne ko li ko

dr ve nih ku }a na pro plan ci ma, pa di na ma

ili vr ho vi ma pla ni ne na se qa va ju ì te qi

ko ji se ba ve pre ra dom dr ve ta, uz go jem sto -

ke, pro iz vod wom me da i mle~ nih pro iz vo -

da. To su i uo bi ~a je ni sa stoj ci wi ho ve is -

hra ne, ako se do da ju i ra zno vr sni {um ski

plo do vi, po put bo rov ni ca, ma li na, ku pi na

ili pe ~ur ki ko jih ima u iz o bi qu. Mla dih na

Go li ji, isti ni za vo qu, i ne ma pre vi {e.

Oni su u gra do vi ma pod no pla ni ne, ali su

sta nov ni ci pla ni ne i „~u va ri og wi {ta”,

ia ko vre me {nih go di na, mla di du hom i bo -

ga ti zdra vim ra zu mom. Taj ko rek tiv im je

ne sum wi vo po da ri la pla ni na – od va ja ju }i

svo jom po sto ja no {}u bit no od ne bit nog...

I za i sta, ta ko se ni {tav nim ~i ne ne ke na -

{e „ve li ke” pat we, po tre be ili di le me u

su da ru sa sve vre me nom ko je sa ~u va no u sku -

ti ma ba {ti ni ova stvar no-ne stvar na pla -

ni na.

Vla da Re pu bli ke Sr bi je do ne la je

2001. go di ne Ured bu o za {ti ti Par ka pri -

ro de „Go li ja”, ko jom je pod ru~ je pla ni na

Go li je i Ra do ~e la svr sta no u Pr vu ka te go -

ri ju za {ti te – kao pri rod no do bro od iz u -

zet nog zna ~a ja. Sta nov ni ci Go li je mu drom

iz re kom {ti te svo ju pla ni nu: Ka da bi sva -

ki ~o vek znao ko je je dr vo we go vo, ni ka da

ga ne bi po se kao.

Dra ga na MAR KO VI]

1. oktobar 2008.54

55

SED NI CA [TA BA CI VIL NE ZA [TI TE

JU@NO BA^ KOG OKRU GA

Kon sti tu tiv na sed ni ca [ta ba ci vil ne za {ti te Ju ̀ no ba~ kog

okru ga, ko ji ob u hva ta 12 voj vo |an skih op {ti na i oko 600.000 sta -

nov ni ka, odr ̀ a na je ne dav no u No vom Sa du. Pred se da va la je Da -

ri ja [a jin, pred sed nik Okru ga i, ujed no, ko man dant [ta ba.

Sku pu je pri su stvo vao Mi lan Po pa di}, na ~el nik Upra ve za

van red ne si tu a ci je Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je.

To kom sed ni ce kon sta to va no je da su u pro te klom pe ri o du svi

pri pad ni ci za {ti te i spa sa va wa da li zna ~a jan do pri nos i u pre -

ven tiv nom i u ope ra tiv nom de lo va wu tog si ste ma.

Pred sto je ak tiv no sti ~i {}e wa ko ri ta Du na va od ne ek splo -

di ra nih uboj nih sred sta va, iz ba ~e nih to kom 1999. go di ne, ~i me }e

se ko ri dor 7 u~i ni ti pot pu no bez bed nim za plo vid bu.

Bo {ko Pi li po vi}, na ~el nik Ode qe wa za van red ne si tu a ci je

No vog Sa da, is ta kao je da na ci vil nom slu ̀ e wu voj nog ro ka u tom

gra du ima oko 1.000 voj ni ka, a da su do sa da 342 za vr {i la pla ni -

ra nu obu ku.

Na sa stan ku se go vo ri lo i o me ra ma za {ti te od po ̀ a ra i za -

da ci ma ko je tre ba pred u ze ti ra di od bra ne od even tu al nih po pla -

va u Ju ̀ no ba~ kom okru gu.

B. M. P.

KONCERT UMETNI^KOG ANSAMBLA

STANISLAV BINI^KI

U Centralnom domu Vojske Srbije 29. septembra je sve~anim

koncertom obeleèna 109 godi{wica postojawa i rada Umetni~kog

ansambla Ministarstva odbrane Republike Srbije Stanislav Bi-

ni~ki.

Program, u kome su uz zvuke starih srpskih mar{eva, dela

klasi~ne muzike, pripadnici Ansambla izvodili i najpoznatije

pop i rok kompozicije, vodila je na{a poznata glumica Gorica

Popovi}. Dirigovali su Vojkan Borisavqevi}, Pavle Medakovi} i

na~elnik Ansambla, kapetan Igor Mitrovi}.

Ve~e uz muzi~ke bravure Umetni~kog ansambla oplemenili su

i xez peva~ica Nada Pavlovi}, tenor Goran Dime, priznati srps-

ki virtuoz na fruli Bora Dugi}, zatim, Goca Tràn, Sa{a

Kova~evi}, te @eqko Savi}, ~lan Bijelog dugmeta.

Brojni aplauzi qubiteqa dobrog i kvalitetnog zvuka bili su

najiskreniji i najve}i ro|endanski poklon Bini~kom za brilijan-

tan nastup.

V. POÛ^

GO DI [WI CA SMR TI MI LO [A OBRE NO VI ]A UKRATKO

Ko me mo ra tiv na sve ~a nost po vo dom 148 go di na od smr ti kne za

Mi lo {a Obre no vi }a odr ̀ a na je 27. sep tem bra u Sa bor noj cr kvi u

Be o gra du, uz vi so ke dr ̀ av ne i voj ne po ~a sti.

Ven ce su kraj vla da re vog sar ko fa ga, u ime Mi ni star stva od -

bra ne i Voj ske Sr bi je, po lo ̀ i li bri gad ni ge ne ral Mi tar Ko va~ i

pu kov nik Mi haj lo Ba sa ra, a i Qu bi {a Ve li~ ko vi} iz Mi ni star stva

ra da i so ci jal ne po li ti ke.

Knez Mi lo{ Obre no vi} vla dao je Sr bi jom od 1815. do 1839.

i od 1858. do 1860. go di ne. Zna ~aj no je do pri neo ne za vi sno sti Sr -

bi je i we nom unu tra {wem raz vo ju, a bio je i je dan od naj zna ~aj ni jih

no vo ve kov nih srp skih vla da ra.

G O D I [ W I C A B I T K E N A D R I N I

Naj va ̀ ni ja ma ni fe sta ci ja ko jom je u Sr bi ji obe le ̀ e na 94. go -

di {wi ca zna me ni te bit ke na Dri ni odr ̀ a na je 20. sep tem bra na

pla ni ni Ja god wa kod Krup wa, u spo men-kom plek su na Ma~ ko vom ka -

me nu. Or ga ni za to ri sku pa bi li su Sek tor za bo ra~ ko-in va lid sku

za {ti tu Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, Mi ni star stvo

od bra ne i op {ti ne Qu bo vi ja i Kru paw.

Uz dr ̀ av ne i voj ne po ~a sti, ven ce na spo me nik na Ma~ ko vom

ka me nu po lo ̀ i li su pred stav ni ci Mi ni star stva ra da i so ci jal ne

po li ti ke, Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, op {ti na Qu bo vi ja i Kru -

paw, ali i ne vla di ne or ga ni za ci je ko je ne gu ju tra di ci je oslo bo di -

la~ kih ra to va Sr bi je.

U bor ba ma ko je su na Dri ni tra ja le od 7. do 25. sep tem bra

1914, na srp skoj i au stro u gar skoj stra ni u~e stvo va lo je oko 55.000

voj ni ka. Bi la je to du go traj na i is cr pqu ju }a bit ka, sa mno go obo -

stra nih gu bi ta ka, a za vr {i la se au stro u gar skim uda rom na srp ske

sna ge, po seb no na osla bqe nu i u bo je vi ma de mo ra li sa nu Pr vu srp -

sku ar mi ju ge ne ra la Pe tra Bo jo vi }a.

SA VE ZNI^ KE SA NI TET SKE MI SI JE

Po vo dom obe le ̀ a va wa uspo me ne na sa ve zni~ ke sa ni tet ske mi -

si je u Pr vom svet skom ra tu po lo ̀ e ni su sre di nom me se ca ven ci na

spo men-~e smu Cr kve nac u Mla de nov cu.

Ma ni fe sta ci ju – Sr bi ja ne za bo ra vqa – or ga ni zo va li su

Upra va za zdrav stvo Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva

od bra ne, op {ti na Mla de no vac i Srp sko le kar sko dru {tvo. Sve ~a -

no sti su pri su stvo va li am ba sa do ri Ve li ke Bri ta ni je i Au stra li je u

Sr bi ji i voj ni iza sla ni ci Fran cu ske i Ka na de.

De le ga ci ja Sa ni tet ske slu -

`be Voj ske Sr bi je, ko ju je pred vo dio

bri gad ni ge ne ral doc. dr Veq ko To -

do ro vi}, po lo ̀ i la je lo vo rov ve nac

u znak se }a wa na dok tor ku El zi In -

gli{ i {kot ske è ne ko je su for mi -

ra le bol ni cu ta da {we Mo rav ske

di vi zi je.

an ABHO slu`be bio je povod da sa komandantima jedinica i ustanova

jo{ jednom sagledamo doprinos struke definisanim misijama Vojske, ali

i bezbednosti zemqe, posebno u uslovima kada su sve izraèniji ra-

zli~iti oblici nuklearne, hemijske i biolo{ke (NHB) opasnosti. Za

dràvu, Vojsku i slu`bu posebno su zna~ajne potencijalne pretwe u vidu

nuklearnih, hemijskih i biolo{kih udesa, kontaminacije zemqi{ta, vaz-

duha i vode, teroristi~kih napada NHB oru`jima na objekte hemijske indus-

trije, nuklearna postrojewa, skladi{ta ili transport opasnih materija.

Takvi problemi zahtevaju organizovano upravqawe, angaòvawe svih ka-

paciteta dràve i postojawe profesionalnih, specijalizovanih, stru~nih i

dobro opremqenih jedinica i ustanova slu`be ABHO.

Centar za usavr{avawe kadrova ABHO je obrazovna ustanova koja

planira, organizuje i sprovodi specijalisti~ku obuku vojnika, {kolovawe

i usavr{avawe kadrova i eksperata za potrebe drugih vojnih i civilnih

struktura.

– Na{ teì{ni zadatak je stru~no-specijalisti~ka obuka vojnika u drugoj

fazi prvog perioda obu~avawa. Upravo uspostavqamo instruktorski sistem

obuke, a od ove godine zapo~eli smo i proces sertifikacije individualne

obu~enosti vojnika. U proteklih pet generacija osposobili smo 136 vojnika

za izvr{avawe individualnih zadataka u okviru slu`be ABHO – kaè koman-

dant Centra pukovnik Slobodan Savi}.

Angaòvawa pripadnika Centra za usavr{avawe kadra u obuci vojnika

na{e vojske jesu primarna, ali mogu}nosti Centra sve su vidqivije i u

izvo|ewu osnovnih, modularnih i specifi~nih kurseva u okviru me|unarodne

vojne saradwe. Ovu ocenu re~ito potvr|uje podatak da je od 2004. godine do

danas u Centru obuku zavr{ila 103 polaznika iz 45 zemaqa sveta. U tom

delu posebno se izdvaja izvo|ewe ~etiri internacionalna kursa iz oblasti

1. oktobar 2008.56

POVODI

Pripadnici ABHO sve~ano su 28.

septembra obeleìli Dan svoje slu`be

i podsetili se na isti dan 1932.

godine, kada je u Kru{evcu po~elo

formirawe barutanskog bataqona u

okviru zavoda „Obili}evo”. Bila je to

prva regularna jedinica

protivhemijske za{tite.

U N O V I M

Jedinice i ustanove slu`be ABHO Vojske Srbije

pomo}i i za{tite od hemijskog oru`ja i trening-kursevi za rad sa

toksi~nim hemikalijama.

Organizacija kurseva nije jednostavna, zato {to me|u po-

laznicima ima stru~waka iz razli~itih zemaqa, dràvnih insti-

tucija i oblasti vezanih za problematiku upotrebe hemijskih

oru`ja. Stare{ine Centra su prevazi{le sve probleme i

uspe{no realizovale kurseve, izvode}i kompletnu nastavu na en-

gleskom jeziku.

U protekle tri godine oficiri Centra imali su priliku da

se u okviru me|unarodne vojne saradwe obaveste o centrima i

jedinicama ABHO oruànih snaga Nema~ke, Italije, Rumunije,

[vajcarske, Slova~ke i Austrije.

– Rukovode}i se procewenim savremenim izazovima, rizicima i

pretwama bezbednosti, te definisanim misijama i zadacima

na{e Vojske, Centar je na{ao svoje mesto i ulogu u teku}im re-

formskim procesima i reorganizaciji sistema odbrane.

Sme{tajni, kabinetski, laboratorijski, infrastrukturni, soci-

jalni i poligonski kapaciteti Centra omogu}avaju uspe{no

ukqu~ivawe u osposobqavawe drugih struktura iz problematike

oru`ja za masovno uni{tavawe na regionalnom nivou. Upravo

zbog toga smo preko nadle`nih struktura Ministarstva odbrane

i uz podr{ku Komande za obuku izradili smernice za formirawe

Regionalnog centra ABHO – isti~e pukovnik Savi}

Pripadnici 246. bataqona ABHO stalni su saradnici

stare{ina i vojnika CUK-a u svim aktivnostima. Tako su nedavno

zajedni~ki u~estvovali na me|unarodnoj ve`bi „Pejsmejker” u

Austriji. Tom prilikom abehajci Vojske Srbije su u sastavu multi-

nacionalne ~ete re{avali krizne situacije nakon nekon-

trolisane primene NHB oru`ja, posebno po supozicijama teror-

isti~kih napada primenom radionukleida, visokotoksi~nih sup-

stanci i biolo{kih agensa. Bila je to ve`ba na kojoj su stare{ine

i vojnici kru{eva~kog bataqona jo{ jednom potvrdili vrhunsku

osposobqenost, veliko iskustvo i profesionalizam.

– Dokazan je visok nivo obu~enosti i efikasnosti na{ih

stare{ina i vojnika, {to ima {iri zna~aj, jer je bataqon u vanred-

nim prilikama, neposrednoj ratnoj opasnosti i ratu nosilac spro-

vo|ewa posebnih mera nuklearno-hemijsko-biolo{kog obezbe|ewa

na ~itavom rati{tu Republike Srbije – isti~e komandant 246.

bataqona ABHO pukovnik Zoran Stojanovi}.

Obezbe|ewe od nuklearnih i hemijskih udesa u miru jeste

stalni zadatak 246. bataqona ABHO, ali pripadnici tog sastava

~esto se angaùju i u pruàwu podr{ke civilnim vlastima u

re{avawu kriznih situacija i jedinicama Kopnene vojske tokom iz-

vo|ewa specifi~nih zadataka.

– Obuka je, ipak, zadatak broj jedan i zato stare{ine i vojnike

bataqona naj~e{}e moète videti na poligonu Ravwak i u labora-

torijama. Samo u ovoj godini bataqon je izveo deset pokaznih i

metodsko-pokaznih ve`bi, sedamdeset takti~kih ve`bi i 72 ga|awa,

na kojima su ostvareni vrlo dobri i odli~ni rezultati –

nagla{ava pukovnik Stojanovi}.

Posebnu pa`wu privukle su pokazne ve`be „Upotreba pro-

gramskog paketa HeSPRO za procenu i prognozu pri hemijskim udes-

ima”, „Angaòvawe ABHO na ga{ewu poàra” i „Odeqewe za

dekontaminaciju ode}e i opreme”.

Zoran MILADINOVI]

57

ME\UNARODNA SARADWA

M I S I J A M A

U Kru{evcu je sredinom septembra borav-

ila delegacija roda ABHO vojske Austrije radi

saradwe u oblasti ABH problematike, razmene

iskustava i pro{irivawa veza u obu~avawu

kadra. Tom prilikom pripadnici Centra za us-

avr{avawe kadra ABHO i 246. bataqona AB-

HO izveli su, na poligonu „Ravwak”, zanimqiv

prikaz ve`bovnih aktivnosti. U svom obra}awu

pukovnik Johan Ainger je rekao: „Impresioni-

ran sam pristupom, odnosom i znawem pripad-

nika slu`be ABHO Vojske Srbije i èleo bih da

nivo uspostavqene saradwe ABHO oruànih

snaga Austrije i Vojske Srbije jo{ vi{e oboga-

timo u narednom periodu”.

BIOLO[KA TERAPIJA

Pukovnik prof. dr Du{an Stefanovi},

na~elnik Klinike za reumatologiju i klini~ku

imunologiju VMA, u~estvovao je na savetovawu

reumatologa, koje je nedavno odràno u bol-

nici Chapel Alerton u Lidsu, u severnoj En-

gleskoj, najzna~ajnijem istraìva~kom centru

za le~ewe reumatoidnog artritisa u Evropi.

Doma}in sastanka bio je prof. Pol Emeri, em-

inentni svetski stru~wak za terapiju reuma-

toidnog artritisa i budu}i predsednik udru -

èwa reumatologa Evrope. Profesor dr Ste-

fanovi} je na tom skupu prikazao tok bolesti

i efekte biolo{ke terapije bolesnika sa

reumatoidnim artritisom koji je le~en na

VMA.

Razmena stru~nih iskustava i dogovore-

na budu}a saradwa sa kolegama iz sveta do-

prine}e daqem unapre|ewu le~ewa reuma-

toidnog artritisa u Srbiji, posebno u svetlu

~iwenice da je Klinika za reumatologiju i kli-

ni~ku imunologiju VMA odnedavno postala i

nacionalni referentni centar za primenu

biolo{ke terapije u reumatoidnom artritisu.

SARADWA

Delegacija Oruànih snaga Republike

Austrije, koju je predvodio pukovnik Johan Agn-

er, posetila je Centar za kontrolu trovawa

VMA i obavestila se o mogu}nostima i rezul-

tatima rada te organizacijske celine VMA.

^lanovi austrijske delegacije zanimali su

se za dosada{wa iskustva stru~waka VMA u

postupcima dekontaminacije podru~ja konta-

miniranih osiroma{enim uranijumom, te za

medicinski tretman i pra}ewu qudi koji su bo-

ravili na tim podru~jima. Razmatrane su i

konkretne mogu}nosti i oblici vojnomedicinske

saradwe dve zemqe u obostranom interesu.

EDUKACIJA

U okviru redovne edukacije medicinskih

sestara i tehni~ara i uspe{ne saradwe VMA

sa medicinskom {kolom „Nade`da Petro-

vi}“, u amfiteatru VMA odràno je preda -

vawe o temi „Sindrom izgarawa kod zdrav -

stvenih radnika“. Svetska zdravstvena orga-

nizacija uvrstila je tu temu u svoj program u

okviru strategije prevencije stresa na rad-

nom mestu do 2017, a Odeqewe za za zdrav -

stvenu negu VMA stavilo je tu temu u redovni

plan medicinske edukacije sestara i tehni -

~ara VMA.

STRU^NO USAVR[AVAWE

U narednih mesec dana na stru~nom

usavr {a vawu na VMA boravi}e pripadnici

sanitetske slu`be Narodnooslobodila~ke

ar mije NR Kine Li Feng (iz oblasti pla sti -

~ne hirurgije i opekotina) i Guo Jia Xi (iz

obla sti menaxmenta i principa organizaci-

je i rukovo|ewa VMA).

Pripremila dr Elizabeta RISTANOVI]

58

UKRATKO

Klinika za o~ne bolesti VMA i Of-

talmolo{ka sekcija Srpskog lekarskog dru -

{tva (koja ove godine slavi 60 godina od os-

nivawa) organizovale su u amfiteatru VMA,

19. septembra, Drugi simpozijum sa me |u -

narodnim u~e{}em o „Savremenim tren-

dovima u oftalmohirurgiji“. Ujedno, odrà -

na je i sve~ana javna sednica Nastavno-

nau~nog ve}a VMA na kojoj je prof. dr Tomas

Xon sa Lajola univerziteta u îkagu, iz-

abran za gostuju}eg profesora VMA.

Pozdravqaju}i prisutne, na~elnik

VMA i predsednik Nastavno-nau~nog ve}a

te ustanove general-major prof. dr Mio-

drag Jevti} izrazio je zadovoqstvo {to Kli -

nika za o~ne bolesti VMA danas predstavqa

presti`nu celina VMA i pionira u uvo|ewu

najnovijih metoda hirurgije oka u rutinsku

praksu na prostorima Srbije i ovog dela

Evrope.

General Jevti} dodelio je prof. To -

masu Xonu sertifikat i plaketu gostuju}eg

profesora VMA, a potom je uvaèni pro-

fesor odrào pristupno predavawe o no -

vom pristupu u hirurgiji transplantacije

ro`wa~e.

O svojim iskustvima iz oblasti oftal-

mohirurgije govorili su i predava~i po

pozivu, eminentni stru~waci iz Republike

Hrvatske i Kraqevine Norve{ke – prof. dr

Nikica Gabri} i dr Mirko Jankov.

U nastavku simpozijuma eksperti Kli -

nike za o~ne bolesti VMA, koje je predvo-

dio na~elnik pukovnikom prof. dr Miro -

slav Vukosavqevi}, priu{tili su prisut-

nim „hirurgiju uìvo“. Naime, omogu}eno

im je da u teleprenosu iz operacione sale,

prate neke od procedura koje se u toj us-

tanovi rade.

Kako se brzo, rutinski, za nekoliko

minuta, pacijenti re{avaju visoke dioptri-

je egzajmer laserom demonstrirali su prof.

dr Vukosavqevi} i wegov kolega potpukovnik

asist. mr Milorad Milivojevi}. Oni su

pri kazali dve metode LASIK i PPK. Ne{to

sloèniju metodu zadwe mikroincizijalne

be{avne vitrektomije 23G, koju mnogi nazi-

vaju „komarac tehnikom“, izveo je pukovnik

dr sc. med. Dragan Vici}, a PHACO hirurgi-

ju katarakte sa ugradwom multifokalnog i

asferi~nog so~iva demonstrirali su major

dr Vladimir Dragani} i dr Sini{a Avra -

movi}.

M. [.

SAVREMENI TRENDOVI U OFTALMOHIRURGIJI

1. oktobar 2008.

U amfiteatru Vojnomedicinske akademije odràn je simpozijum o temi „Mediji i medici-

na”. Pokroviteq tog skupa je Ministarstvo zdravqa Republike Srbije, a organizator Vo-

jnomedicinska akademija i ~asopis „Eliksir”. Skup se odràva povodom 400 brojeva ~asopisa

„Eliksir”, na{eg najstarijeg medicinskog ~asopisa, koji 36 godina stru~no i profesionalno

brine o fizi~kom i duhovnom zdravqu qudi na na{im prostorima i promovi{e nau~na

dostignu}a i nove metode u dijagnostici i le~ewu. Obeleàvawe jubilarnog broja iskori{}eno

je da se na tom skupu progovori i o odnosu koji postoji izme|u medija i medicine. îwenica je

da informacije danas vladaju na{im ìvotima, ali i to da je ne mawe zna~ajna misija

zdravstvenog prosve}ivawe gra|ana.

U~esnike simpozijuma pozdravio je na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti},

a skup je otvorio ministar zdravqa Republike Srbije prof. dr Tomica Milosavqevi}.

Na simpozijumu je bilo re~i o zdravstvenoj edukaciji posredstvom medija, strate{kom

partnerstvu VMA i medija, javnom zdravqu i medijima, specifi~nosti stru~nog medicinskog

~asopisa „Vojnosanitetski pregled”, etici u medijima, a zanimqivo je bilo izlagawe o tome da

li su mediji i lekari suprotstavqene strane ili saradnici na istom zadatku.

Radove su izlagali dr Boàna Noskov-Peregi, dr Ferenc Ago{ton, dr Elizabeta Ris-

tanovi}, doc. dr Marija Jevti}, prof. dr Silva Dobri}, prim. dr Vladimir Jokanovi} i prim.

dr Tatjana Radosavqevi}. M. [

Dr Tomas Xon, gostuju}i profesor VMA

O MEDIJIMA I MEDICINI NA VMA

59

Sudbina pore|a svakojake putokaze kroz

ìvot. Moè se od wih okrenuti pogled, ali

zadati pravac te{ko da se moè izbe}i.

O tome je, nakon nekog vremena provedenog u struci,

prestala da razmi{qa Jasmina Dini}, {armantna

Beogra|anka, jedina dama me|u oxa~arima u Srbiji.

Svoj posao trinaest godina revnosno obavqa u

mati~noj firmi „Dimni~ar”, gde kaù da joj mane

nema. Uvek vedra, spremna za {alu i nimalo lak

posao. Posle sredwe {kole htela je {to pre

da se osamostali. Kucala je na ova i ona vrata,

konkurisala ovde i onde, ali molbe su ostale

u za~aranom krugu izme|u „razmotri}emo”

i „javi}emo” (vam). Energi~na devojka je onda

krenula drugim, teìm putem. Da je u to vreme

postojala mogu}nost da se upi{e na Vojnu akademiju,

sigurno bi upisala studije. Nije joj se dalo...

U „Dimni~aru” su je najpre sumwi~avo gledali,

ali jaka voqa i spremnost na rizik doneli su joj

stalni posao. Crna uniforma, kapa, ~izme, ~etke,

sajle, konopci... To su wena uniforma i sredstva

rada. Susret s oxa~arem, kaè na{ narod, donosi

sre}u. Uhvatiti se za wegovo dugme – dvostruku.

A tek videti damu oxa~ara? U po~etku joj je bilo

~udno, posle se navikla na poglede, pozdrave

i uglavnom simpati~ne komentare.

Kosi, ~esto vla`ni krovovi, gustim ~a|om

zaptiveni ispusti, ko{ava, severac... Sve je

pretwa. Dok radi, Jasmina ponekad nema ~vrst,

a jo{ mawe pouzdan oslonac, pa se snalazi kako

zna i ume. Opasno je, priznaje, opisuju}i nekoliko

doga|aja kada je u posledwi ~as spasavala glavu.

A opet, stekla je veliko poverewe kolega i ugled

u kolektivu, a posao, bar za sada, ne bi mewala

ma kako je teàk...

Opisuju}i ène koje su istinski borci, moè

se mirne savesti re}i da ih nigde nije

vi{e nego u Srbiji. Novosa|anka

Borislava Peri} nosi ime koje joj sasvim pristoji.

Na paraolimpjskim igrama u Pekingu osvojila je

srebrnu medaqu. Stoni tenis je wen sport, na~in

ìvota, nada, uteha, uzdignu}e... Za veliki uspeh

~estitao joj je i predsednik Republike Boris Tadi}.

Naravno, od magi~ne igre s celuloidnom lopticom

se ne ìvi, ali se moè pokazati i dokazati {ta

zna~i snaga voqe, borbenost, upornost, nemirewe

s neda}om... Dospela je u invalidska kolica kada su

se na radnom mestu po woj obru{ile te{ke plo~e.

Nije mogla da gleda sumorna lica oko sebe. @ivot

ide daqe, rekla je i uhvatila se u ko{tac sa

sudbinom. Svojim sapatnicima iz udruèwa

paraplegi~era je uzor. U po~etku je imala skromnu

penziju i dodatak za pomo}, ali je ubrzo po~ela

da trenira i napreduje. Pokazala je veliki dar

za stoni tenis. Nizala su se takmi~ewa, turniri,

novi izazovi. I, Borislava se ~esto vra}ala sa

odli~jima. Samo ove godine je osvojila ~etiri

zlatne medaqe, u Sloveniji, Slova~koj, Poqskoj

i Rumuniji.

Pripremaju}i se za Peking sama je

prevaqivala relaciju Be~ej–Novi Sad. Naj~e{}{e

ovako: kolicima do|e do svog „stojadina”, koji ima

pode{ene ru~ne komande. Sedne najpre na sedi{te

suvoza~a, prebaci se na mesto voza~a, obori

sedi{te suvoza~a ugra|eno sa „juga”, sklopi

petnaest kilograma te{ka kolica, smesti ih pozadi

i tek onda okrene kqu~ u bravi. Vozi besprekorno.

Ona je ne samo fizi~ki ve} i materijalno potpuno

nezavisna. Sa verenikom Mi{om Jankovi}em

planira uskoro ven~awe. A on je ~ovek zlatnih ruku,

koji je sve u stanu prilagodio wenim potrebama.

A ìvot, zaista, te~e daqe...

Gospo|a Mira Priji} }e ovih dana primiti

prvi ~ek penzije. I ona u {ali kaè da nije va`no

koliki }e na wemu biti iznos, ve} koliko dugo }e ga

primati. To pravo stekla je gase}i poàre, najpre

{irom Jugoslavije, Srbije, Nema~ke... [to re~e,

vi{e bi joj prili~ilo ime Vatrena, nego weno

kr{teno. Gde god se pojavi ne{to plane. Otac

Vlastimir, oficir sa ~etrnaest prekomandi,

navikao je svoju porodicu da se mnogo ne raspakuju,

ne vezuju za mesto trenutnog boravka, jer koliko

sutra moè to biti neki novi grad, varo{ica, ~uka...

Prvi razred osnovne {kole zapo~ela je na

Visu, a zavr{ila u Vrawu. O sredwoj da ne

govorimo. Upi{e jednu, onda takve nema na

spisku u slede}em mestu slu`bovawa wenog oca.

Sa izvi|a~ima je provodila letwi raspust.

Be{e besplatno, a mnogo toga se nau~ilo korisnog.

Sluìla je u Sarajevu vojni rok, dobrovoqno, onda

kada se to moglo i bilo poèqno. Znala je da

vojni~ku uniformu koju je toliko volela ne}e dugo

nositi. Odlu~ila se za jednu od najteìh profesija.

U karlova~koj vatrogasnoj {koli bila je primer

hrabrosti, ve{tine, po`rtvovawa... Visoka

temperatura, plameni jezici, vi{espratnice i

svakodnevni rizik, postali su deo wenog ìvota.

Na spisku wenom rukom spasenih, nalaze se tri bebe,

sedamnaestoro dece, dve trudnice, ~etiri ~oveka u

invalidskim kolicima, na stotine rawenih...

Ode da obi|e sestru u Nema~koj tokom

godi{weg odmora, kad u susednoj zgradi poàr.

Dok su stanari pozvali vatrogasce, pa oni stigli i

razvili {mrkove, Mira je ugasila pola sprata i

izvela qude na sigurno. Ponudili su joj posao, a

ona uzela nepla}eno i ostala da zaradi bar ne{to

u ìvotu. Nema~kim kolegama je bilo ào kada su se

rastajali, takvu hrabrost nisu videli na delu.

I danas joj stiù pisma sa raznih strana

sveta, izraàvaju zahvalnost, zovu je u goste. Sada

}e imati vi{e vremena, pa }e oti}i u poneku posetu.

Samo da se ne{to ne zapali, daleko bilo.

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

HRABRE DAME

V

oj nik, we gov ì vot i rad. Ka ko se ob u ~a va, ~i me je na o ru ̀ an i opre mqen? Ko mu ko man du je,

gde se hra ni i od ma ra, tak mi ~i i tre ni ra? Ka ko se uop {te po sta je voj nik, a na ko ji na ~in sta -

re {i na? Mno go pi ta wa, a od go vo ri na jed nom me stu, iz pr ve ru ke. Gde br ̀ e i bo qe sve sa -

zna ti ne go na li cu me sta, me |u voj skom, u wi ho voj ku }i – ka sar ni. Naj bo qe je {i rom otvo ri ti

ka pi je, po zva ti go ste, to plo ih pri mi ti... Gar da je to u~i ni la pr va, je se nas... Ta ko je ro |e na

ak ci ja ko ja se {i ri, po sta je sve po pu lar ni ja i zna ~aj ni ja.

Sa ̀ e qom da se pri bli ̀ i na ro du, da se po i sto ve ti s wim, Voj ska ko ra ~a da qe. Ak ci ja „Otvo -

re ni dan” je u to ku. Za sve ga go di nu da na we ni re zul ta ti su pot pu no oprav da li osnov nu za mi sao.

Od pr va ka do ap sol ve na ta, wi ho vih u~i te qa, ro di te qa i pro fe so ra, gra |a na uop {te, svi li stom

is ti ~u pri ja tan ose }aj go sto prim stva, za ni mqiv sa dr ̀ aj po se te, in spi ra ci ju i na dah nu }e.

To ga da na se dru ̀ e, bez stro gog pro to ko la, ve dro, opu {te no, {to bi re kli mla di. Mo gu da pi -

ta ju do mi le vo qe, uzmu oru` je u ru ku, sta ve {lem na gla vu, u|u u bor be no vo zi lo, tenk, ni {a ne,

mar {i ra ju, ~ak i da ko man du ju. Ba{ ta ko. Uì va ju u pre da ji ra por ta, zvu ci ma ko ra~ ni ca, a po tom,

ka da se ma lo umo re, bi }e po slu ̀ e ni uì nom i ru~ kom. Ono {to je du wi ho vi pri ja te qi voj ni ci,

pro ba }e i oni. Naj ~e {}e je na tr pe zi naj po pu lar ni je je lo. A {ta dru go do ~u ve ni voj ni~ ki pa suq!

Ovih da na, Gar da je dru gi put otvo ri la vra ta. Za ni mqi vo sti je bi lo na pre tek. Na o ru ̀ a we,

spe ci jal na opre ma, ret ka vo zi la, he li kop te ri, sport ska tak mi ~e wa... Po ~a sna ~e ta, je di ni ca ko ja

po zdra vqa ino stra ne zva ni~ ni ke. Sa da pre da ju ra port osnov ci ma. Po zdrav dr ̀ av noj za sta vi,

him na, zvu ci voj nog or ke stra... Po ~a snu paq bu voj ni ci ma iz ar ti qe rij ske ba te ri je ko man do vao je

sred wo {ko lac.

Po re ~i ma ko man dan ta Gar de pu kov ni ka Go ra na Ra do va no vi }a, ak ci ja do bi ja na ma sov no sti i

zna ~a ju, a broj no vo ste ~e nih pri ja te qa je di ni ce stal no ra ste. Su de }i pre ma in spi ra ci ji, me |u wi ma

su sva ka ko bu du }e sta re {i ne i voj ni ci. Ta ko |e je pri sut no i ve li ko za ni ma we de vo ja ka za voj ni po ziv.

[IROKO„ O T V O R E N I D A N ” U

J E D I N I C A M A V O J S K E S R B I J E

60

AKCIJE

1. oktobar 2008.

Akcija koja je zapo~ela pro{le godine, a ove

podr{ku, opravdava ideju da se vo jnik, wego

vojni poziv uop{te, pribliè gra|anima, po

Vi{e nego ikada, na „Otvoreni dan” dolaze

biv{e i budu}e stare{ine, predstavnici me

Koliko je akcija prihva}ena govori i podat

da }e ove godine biti dva i po do tri puta

ve}a pose}enost nego 2007.

[IROKO

Na ni {kom ae ro dro mu, he li kop -

ter ska eska dri la ukra si la je dan po se te.

Mo ̀ e se re }i da je vi {e od tri hi qa de

po se ti la ca uì va lo go sto prim stvo po -

pu lar ne je di ni ce.

Gor wi Mi la no vac, ka sar na „Voj vo -

da Put nik”, Cen tar za obu ku ve ze, in -

for ma ti ke i elek tron skih dej sta va Voj -

ske Sr bi je. Dan slu ̀ be te le ko mu ni ka ci -

je i „otvo re ni dan”. U gra du pod no Rud -

ni ka pr vi put su gra |a ni u to li kom bro ju kre nu li u po se tu svo jim kom {i ja ma

voj ni ci ma.

Pret hod no, sli~ na sli ka u ve li kom gar ni zo nu. Vra we, grad sve tle voj -

ni~ ke tra di ci je. I opet sve u tom du hu. Broj na po se ta, za ni mqiv pro gram.

Ni ̀ u se le pe sli ke iz Po ̀ a rev ca. Ta mo su bi la {i rom otvo re na vra ta

ka sar ne „Pa vle Ju ri {i} [turm”. Ten ki sti su po ka za li go sti ma ~e li~ ne ori -

ja {e, uz do bro ras po lo ̀ e we i dru ̀ e we.

Je di ni ce Pr ve bri ga de Voj ske Sr bi je ugo sti le su po se ti o ce u No vom

Sa du, Ba~ koj To po li i Srem skoj Mi tro vi ci.

Ka sar na „Ba~ ka” u Ba~ koj To po li. Ta mo su ar ti qer ci sa to po vi ma i ha u -

bi ca ma, te pri pad ni ci oklop no-me ha ni zo va nih je di ni ca, uvek ra di go stu. Ta -

kva pri li ka se ne pro pu {ta. Do bra at mos fe ra za be le ̀ e na je i u srem sko mi -

tro va~ koj ka sar ni „Bo {ko Pal ko vqe vi} Pin ki”. Po se ti o ci su ima li pri li ku da

vi de mo} na oklop na vo zi la, a po seb nu pa ̀ wu ple nio je tenk no sa~ mo sta.

No vi Sad, ta~ ni je ka sar na „Ju go vi }e vo” bi la je me sto gde su se u ve li -

kom bro ju oku pi li |a ci, wi ho vi na stav ni ci, stu den ti, omla di na gra da. Spe -

ci jal ci su sa mo za wih pri ka za li deo bo ri la~ kih i al pi ni sti~ kih ve {ti na.

Sle de po se te u cen tri ma za obu ku u Kru {ev cu, Le skov cu, Ni {u, Ra {koj,

Kra qe vu, Va qe vu, Za je ~a ru i Pan ~e vu. Za vr {na ma ni fe sta ci ja „Otvo re ni

dan” za ka za na je u Som bo ru 25. ok to bra. O~e ku je se re kord na po se ta.

B. KO PU NO VI]

Snimio J. MARJANOV

61

O SRCE VOJNI^KOdobila puni smisao i

v ìvot i rad,

gotovo mladima.

|aci, studenti,

dija.

ak

O SRCE VOJNI^KO

Snimio B. M. POPADI]

E

uropean Military Press Asociation – EMPA, ili u prevodu Evropsko udruèwe vojnih

novinara, okupqa poklonike vojne pisane re~i 29 godina. Magazin „Odbrana“

~lan je tog udruèwa od 2006. godine. Svake godine organizuju se kongresi u drugoj

zemqi ~lanici. Ciq je da se ostvare brojni kontakti me|u kolegama iz evropskih

vojnih glasila, steknu nova poznanstva i znawa, razmene iskustva i prilozi, sagle-

dava tematika i, naravno, stekne bliì uvid u sadràje ure|iva~ke politike drugih

redakcija. Ni{ta mawe zna~ajno nije ni upoznavawe zemqe doma}ina i wenih oruànih

snaga. Ove godine kongres EMPA odràn je od 9. do 13. septembra 2008. u letonskom

glavnom gradu Rigi.

ODJECI KONGRESA

Kongres je otvoren sve~anim skupom u starom zdawu Letonskog dru{tvenog doma u

centru Rige i zanimqivo je da su sve do zavr{ne ceremonije u Nacionalnoj operi sa

novinarima bili i najvi{i vojni i civilni rukovodioci – ministar odbrane Vinets

Veldre, dràvni sekretar Ministarstva odbrane Edgars Rinkevi~s i komandant Na-

cionalnih oruànih snaga Letonije general-major Juris Maklakovs. Svi su u svojim

govorima isticali ~ast i zadovoqstvo {to su ovogodi{wi doma}ini kongresa, jer sh-

vataju zna~aj koji ima novinarska profesija u informisawu javnosti o aktuelnim vojn-

im pitawima od {ireg dru{tvenog zna~aja.

Na generalnoj skup{tini EMPA, odrànoj 11. septembra, usvojen je zapisnik sa

pro{logodi{we Generalne skup{tine u Qubqani, potom je izve{taj o radu EMPA u

protekloj godini podneo predsednik EMPA austrijski pukovnik Jorg A{enbrener. On je

rekao kako je pro{la godina bila bogata aktivnostima i istakao potrebu da se dodat-

no pove}a broj ~lanova iz ostalih evropskih zemaqa koje jo{ nisu ~lanice Udruèwa.

Na sednici je podneto i vi{e izve{taja o pojedinim aktivnostima EMPA tokom

protekle godine. O trodnevnoj poseti vojnih novinara me|unarodnim mirovnim snaga-

ma na Kosmetu govorio je novinar Roman Bric iz Slovenije. U~esnicima kongresa

prikazan je i film o toj poseti, koji je snimqen u saradwi sa letonskim kolegama iz

agencije „Tevijas Sargs“. Bilo je re~i i o predstoje}oj poseti mirovnim snagama u ̂ adu,

koja se planirana za prole}e idu}e godine.

Odràno je i nekoliko prezentacija o aktivnostima EMPA – snimqen je film o iz-

lo`bi NVO Eurosatory 2008, koja se svake druge godine odràva u Parizu, a svoje utiske

preneo je pukovnik Xon Darning. Pukovnik Karl-Hajnc Lajtner izvestio je prisutne

kolege o u~e{}u na kongresu odrànom u junu u Istambulu. Tako|e, vojni novinari su

mogli da prate prezentaciju „Letonija kao grani~na zemqa {engenske zone“. Prikazan

62

Vi{e od pedeset

urednika slu`benih

vojnih ~asopisa i

civilnih publikacija

koje se bave

problematikom odbrane,

iz sedamnaest evropskih

zemaqa, u~estvovalo je ove

godine na 29. kongresu

Udruèwa vojnih novinara,

odrànom u letonskom glavnom

gradu Rigi. Tokom boravka

u toj zemqi, sem u~e{}a

na kongresu, predstavnicima

medija je, u letonskog

Ministarstvu odbrane,

predo~eno kakvi su

odbrambena politika

i oruàne snage te zemqe,

a imali su priliku i da

prisustvuju delu

multinacionalne ve`be

Open Spirit, koja se

odràvala od 28. avgusta

do 13. septembra na

Balti~kom moru.

D V A D E S E T D E V E T I

K O N G R E S E M P A U

R I G I

POD LUPOM VOJNIH

NOVINARA

1. oktobar 2008.

vodama, sa osnovnim zadatkom – ~i{}ewem Balti~kog mora od

zaostalih mina i uve`bavawem protivminskih postupaka

mornarica koje u ve`bi u~estvuju. U tom moru nalazi se velika

koli~ina neeksplodiranih ubojnih sredstava jo{ iz Prvog i Dru-

gog svetskog rata. Procewuje se da u tom podru~ju vreba jo{ oko

145.000 mina, torpeda i bombi. Iako su stare, one jo{ uvek

predstavqaju potencijalni rizik za sve koji prolaze tim

pravcem, posebno za ribolovce. Pored toga, one su i veliki i

ekolo{ki problem.

Prepoznaju}i va`nost tog problema, Letonija i Nema~ka

su pre dvanaest godina odràle prvu ve`bu pretraìvawa dna

i prona{le 20 razli~itih eksplozivnih sredstava. Od 1997.

pridruùju im se [vedska i Estonija i od tada se ve`ba odràva

svake godine pod nazivom Open Spirit. Do danas je prona|eno

oko 500 mina u teritorijalnim vodama balti~kih dràva. U

ve`bu su ukqu~ene i zemqe koje nisu ~lanice Severnoatlantske

alijanse. Zanimqivo je da se svake godine tri zemqe rotiraju

kao doma}ini ve`be Letonija, Estonija i Litvanija, a ove go-

dine na redu je bila Letonija.

Na ovogodi{woj ve`bi u~estvovalo je 14 brodova iz sedam

zemaqa (Belgija, Estonija, Francuska, Nema~ka, Litvanija,

Letonija i Poqska, a me|u promatra~ima bili su Argentina,

Egipat, [vedska i île). Nema~ka mornarica u~estvovala je sa

dva broda i 115 mornara, a wihov brod „Donau“, kojim je za-

je i film o tome kako se sprovodi grani~na kontrola i koje su

obaveze gra|ana susednih dràva prilikom ulaska u Letoniju.

Organizator slede}eg kongresa, 30. jubilarnog, bi}e Austrija,

a kandidaturu za 2010. najavila je Irska.

MULTINACIONALNA VE@BA

Vreme odràvawa kongresa poklopilo se sa izvo|ewem

multinacionalne vojne ve`be „Open Spirit 2008”, koja se svake

godine odràva na Balti~kom moru u litvanskim teritorijalnim

NAGRADA NOVINARU „ODBRANE“

Na 29. kongresu Evropskog udruèwa vojnih novinara progla{eni

su rezultati konkursa „EMPA Award“ za 2008. godinu. Ta novinarska

nagrada ustanovqena je pro{le godine povodom 30 leta postojawa i

rada udruèwa EMPA i ovo je prvi konkurs.

Prva godi{wa nagrada EMPA za najboqi ~lanak objavqen u evrop-

skim vojnim glasilima dodeqena je Radenku Mutavxi}u, zameniku glavnog

urednika magazina „Odbrana“, za tekst „Boqa komunikacija sa svetom“,

koji govori o saradwi Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja u okviru

Programa dràvnog partnerstva. ^lanak je objavqen u magazinu

„Odbrana”, 1. jula 2007, posle posete srpskih oficira i podoficira

Nacionalnoj gardi Ohaja i zajedni~kih ve`bovnih aktivnosti na

poligonu Fort Grejling, jednom od najve}ih i najopremqenijih u SAD.

Druga nagrada dodeqena je Erlingu Eikliju, novinaru „Forsvarets

Foruma” iz Norve{ke, a tre}a Romanu Bricu, iz „Slovenske vojske”.

Nagrade su uru~ili predsednik EMPA austrijski pukovnik Jorg

A{enbrener i potpredsednik EMPA Liga Laku~a, predsednik Organiza-

cionog komiteta ovogodi{weg Kongresa.

povedao kapetan fregate Kristof Resing, bio je i komandni

brod ve`be, i baza radoznalim novinarima u~esnicima kongre-

sa EMPA. Poseban gost na brodu bio je generalni sekretar Na-

toa Jap de Hop Shefer.

Tokom ovogodi{we ve`be prona|eno je 57 mina, a

uni{tewe nekih mogli su da vide vojni novinari. Bio je to va-

treni zavr{etak izuzetno hladnog letweg dana, posebno na

otvorenom moru. Ali to nije i kraj posete Rigi.

Predusretqivi organizatori Kongresa potrudili su se da u~es-

nicima pribliè istoriju, tradiciju i kulturu wihove zemqe, pa su

organizovali posetu dvorcu Randala, kroz koji su ih provele dvorske

dame, i muzeju Turaida. Naravno, nezaobilazne su bile i znameni-

tosti grada, te poseta Muzeju okupacije.

Mira [VEDI]

64

SARADWA

LETONSKE ORU@ANE SNAGE

U letonskom Ministarstvu odbrane evropski vojni

novinari su upoznati sa odbrambenom politikom i sas-

tavom Nacionalnih oruànih snaga te zemqe. O tome su

govorili komandant Nacionalnih oruànih snaga gener-

al-major Juris Maklakovs i wegovi saradnici.

Letonija od pro{le godine ima profesionalnu vo-

jsku i wene oruàne snage broje 5.600 pripadnika.

Planom razvoja predvi|eno je da se taj broj pove}a

naredne godine na 5.700, a 2010. na 5.800 pripadnika.

Imaju sva tri vida OS – kopnenu vojsku, mornaricu i

avijaciju, a ciq im je da imaju dobro organizovanu, savre-

meno opremqenu i fleksibilnu oruànu silu, koja }e

{tititi temeqne interese i vrednosti wihovog dru{tva i

u~estvovati u me|unarodnim mirovni operacijama

(trenutno se u misijama nalazi 144 pripadnika). Ovogo-

di{wa izdvajawa za odbranu su 380 miliona evra i pri-

bliìli su se proklamovanom ciqu od dva odsto bruto

dru{tvenog proizvoda.

Ukupnu oruànu silu ~ini jo{ oko 11.600 pripadni-

ka Nacionalne garde, u koju weni gra|ani pristupaju do-

brovoqno. Oni imaju obavezu da svake godine provedu u

toj slu`bi 30 dana, uz finansijsku nadoknadu, a u planu je

da se to vreme pove}a na 50 dana pla}ene slu`be. S

nimio N

. P

AN

Î

]

ESKADRILA VELIKE

BRITANIJE U SRBIJI

Pripadnici Vazduhoplovne eskadrile Velike Britanije

boravili su u Beogradu od 18. do 20. septembra. Tokom posete

obi{li su vojni aerodrom Batajnica. Pilotima na{e vojske

prikazali su avione iz sastava Eskadrile na kojima su doleteli

u Srbiju, u okviru turneje Balkan 2008 – Cessna 172, BeechcraftBE55, Lancair 320, Piper Aztec, Pilatus PC12, Cessna 182 i CirrusSR22.

Vazduhoplovci Vojske Srbije i piloti iz Velike Britanije

izveli su i zajedni~ki leta~ki program. Gostima je akrobatsko

letewe migom 29 prikazao zamenik komandanta Vazduhoplovstva

i protivvazduhoplovne odbrane brigadni general Neboj{a

\ukanovi}. Mogu}nosti orla u vazduhu demonstrirao je pot-

pukovnik Sa{a Risti}.

Na dva supergaleba G4, {kolskom avionu utva i he-

likopteru gazela vazduhoplovstva Vojske Srbije leteli su poje-

dini ~lanovi britanske Eskadrile, dok su wihovim avionima

pilotirali na{i vazduhoplovci.

Nekada{wi komandant britanskih vazduhoplovnih snaga,

danas ~lan Vazduhoplovne eskadrile, vazduhoplovni mar{al

Majkl Grejdon izjavio je da je impresioniran onim {to je na

Batajnici video.

– Zadovoqstvo nam je {to boravimo u Beogradu i na ovaj

na~in sara|ujemo sa pilotima Vojske Srbije – naglasio je

mar{al Grejdon.

Britansku Eskadrilu, ina~e, osnovala je 1966. godine gru-

pa prijateqa koji dele strast prema letewu lakim avionima.

Me|u wenim prvim ~lanovima bili su i heroji Drugog svetskog

rata. Broj aktivnih pilota Vazduhoplovne eskadrile ograni~en

je na stotinu. Svi moraju imati pilotsku dozvolu, a poèqno je

i sopstvenu letelicu. Eskadrila ima sopstvenu humanitarnu or-

ganizaciju koja pomaè vazduhoplovstvo Velike Britanije.

Redovne leta~ke ekspedicije, koje su najpre organizovali

na britanskom i nebu iznad Francuske, pripadnici Vazduho-

plovne eskadrile izvode i u ostalim zemqama sveta. Do sada

su posetili Rusiju, Jordan, Tanzaniju, Pakistan, Maroko, a

2000. godine uputili su se preko severnog Atlantika i stigli

~ak do Aqaske.

V. P.

O

1. oktobar 2008.

ruàni otpor Ira~ana stranim trupama, isprepletan sa nasiqem teror-

isti~ke Al kaide, postao je „nere{iv” problem za ameri~ku administraciju,

koja u wegovoj pozadini vidi Iran, optuùju}i ga da snabdeva pobuwenike

oru`jem i drugom vrstom pomo}i.

Ameri~ka administracija tako|e optuùje Iran kako pod pla{tom civilnog nuk

learnog programa poku{ava da razvije nuklearno oru`je. Teheran odbacuje optu`bu

tvrdwom da je program namewen iskqu~ivo za proizvodwu struje. U skladu s tim, Iran

odbija da zamrzne svoj nuklearni program, ~ak i nakon nakon {to je Savet bezbednosti

UN uveo sankcija toj zemqi.

Nedavno (19. jula 2008) u @enevi je odràna va`na runda pregovora stalnih

~lanica Saveta bezbednosti UN i Nema~ke sa Iranom. Uo~i pregovora o~ekivao se

kompromis – da Iran zamrzne svoj program oboga}ivawa uranijuma, a zauzvrat dobi-

je mogu}nost saradwe u oblasti ekonomije i nuklearne energije sa zapadnim zemqama.

Time bi bilo zaustavqeno nagove{teno uvo|ewe novog paketa sankcija Iranu.

Me|utim, kao i prilikom ranijih pregovora, Iran se drào rezervisano, da bi po-

tom odlu~no odbio postavqeni zahtev. Uz to, zbog razvijenih trgovinskih odnosa sa

Iranom, Rusija i Kina pokazuju prili~nu skepti~nost u vezi sa uvo|ewem ~etvrtog ste-

pena sankcija Iranu.

VOJNE PRETWE

Neuspe{ne pregovore o zauzdavawu iranskog nuklearnog pro-

grama prate brojne i raznovrsne vojne pretwe i kontrapretwe, ali

i demonstracija sile. Pretwe, ipak, ne postiù projektovani efekat.

Naprotiv, iranski civilni i vojni establi{ment pokazuje spremnost

da se suo~i sa mogu}om vojnom akcijom protiv svoje zemqe. Iran upo-

zorava da }e u slu~aju spoqnog vojnog napada uzvratiti svim sred-

stvima, odnosno da }e napasti Izrael, ameri~ke brodove u Persi-

jskom zalivu i interese SAD {irom sveta.

SAD u re{avawu mnogih spoqnih izazova i pretwi sopstvenoj bezbed-

nosti preduzimaju uskla|ene diplomatske, specijalne ili tajne akcije, u

krajwem i vojne mere. Za tu svrhu imaju broj~ano respektabilne i iskusne

civilne i vojne snage. Osnovni nosioci tajnih akcija jesu obave{tajne

slu`be (CIA i vojne obave{tajne agencije), a zna~ajnu ulogu imaju specijalne

snage i delovi oruànih snaga SAD.

Ukoliko se Iran domogne nuklearnog oru`ja, radikalno }e se

promeniti bezbednosna arhitektura i situacija, ne samo na Sredwem i

Bliskom istoku, nego i {ire, {to SAD ne èle. Istovremeno, iskrsava

pitawe: koliki su dometi ameri~kih tajnih operacija u Iranu?

Iranski nuklearni

projekat

AP

Zao{treni odnosi

izme|u SAD i

Irana dobili su

nove dimenzije

povodom iranskog

nuklearnog

programa, za ~ije

se „re{avawe”

preti upotrebom

sile

SVET

67

Ako se po|e od proverene ~iwenice da presudan uticaj na

uspe{nost tajnih akcija unutar odre|ene dràve imaju weni

gra|ani koji sabotiraju vlast ili su spremni da slede spoqnog

interventa, s jedne strane, i sposobnost bezbednosnog sistema

doti~ne dràve `rtve da otkrije i

onemogu}i takvu kategoriju gra|ana, sa

druge strane, uputno je te argumente i as-

pekte uzeti u obzir u odnosu na Iran.

TAJNE AKCIJE

Ve}insko stanovni{tvo Irana uvaàva

i bespogovorno podràva politiku svoje

Vlade, {to zna~i da su iskqu~ene mogu}nosti

izazivawa razdora i podela u toj ciqnoj

grupi u smislu da se aktivno angaùje protiv

aktuelne vlasti. Disidentski Iranski narod-

ni pokret, ~iji se ~lanovi prete`no nalaze u

Iraku i Avganistanu, nije sposoban da bude

snaàn nosilac tajnih operacija u Iranu.

Eventualno ispoqavawe ekstremista me|u

pripadnicima neke etni~ke zajednice, ne-

sumwivo bi nai{lo na otpor drugih ~lanova

doti~ne zajednice i, naravno, ve}inskog

stanovni{tva zemqe, a represije vlasti mogu

se pretpostaviti.

Minimalne mogu}nosti neposrednih iz-

vo|a~a tajnih operacija unutar Irana da

posredstvom wihovog najzna~ajnijeg nosioca (protivnici reìma)

potkopaju Ahmadinexadovu vlast, ukazuju da takvu ulogu moraju

preuzeti ameri~ke Snage za posebne operacije. Nesumwiva je wi-

hova osposobqenost i opremqenost za izvr{avawe takvih zadata-

ka. Me|utim, slabe mogu}nosti da se na terenu snalaze sami (bez

oslonaca me|u lokalnim stanovni{tvom), ili uz pomo} agenture

me|u stanovni{tvom koju iranske bezbednosne slu`be nisu

onemogu}ile (Revolucionarni sud u Teheranu je 30. juna 2008. go-

dine osudio jednog Iranca na smrt zbog {pijunirawa u korist

Izraela), u velikoj meri ograni~avaju izglede za uspe{no delovawe.

Budu}i da se kao jedan od ciqeva tajnih operacija navodi „{piju-

nirawe nuklearnih postrojewa”, treba razmotriti na koji bi

na~in to mogli ostvariti. Iranske vlasti su svoja nuklearna

postrojewa razmestile na 16 lokacija {irom zemqe. Ukoliko se

ne koristi agentura, i to osobe koje rade u nuklearnim postro-

jewima ili su angaòvane na wihovom obezbe|ewu, bi}e veoma

ograni~ene izvi|a~ke mogu}nosti ameri~kih specijalaca, nezavis-

no od sredstava kojima su opremqeni za tu namenu. Jo{ je komp-

likovanije izvo|ewe oruànih prepada ili diverzija na nuk-

learnim postrojewima, koja su nesumwivo vaqano fizi~ki i na

druge na~ine obezbe|ena. Poznato je tako|e, da je iranski bezbed-

nosni sistem efikasan u za{titi svoje zemqe od {pijunsko-sub-

verzivnih delatnosti.

MOGU]I ODGOVOR

Zbog iskqu~ivosti obeju strana, posebno nestrpqivosti SAD

i Izraela koja je proizvela „oro~avawe” problema, postoji

mogu}nost da iranski nuklearni program krajem ove ili po~etkom

naredne godine bude „re{avan” vojnim sredstvima. U takvoj vari-

janti planirano uni{tewe iranskih nuklearnih postrojewa ne-

sumwivo }e potrajati i bi}e povezano sa velikim qudskim ̀ rtvama.

Nepoznat broj nuklearnih postrojewa nalazi se ispod pojedinih

stambenih ~etvrti, {to zna~i da bi, u slu~aju da civili, eventualno,

ne budu evakuisani, to predstavqala wihovu sigurnu smrt. Ot-

pornost nuklearnih postrojewa iziskiva}e upotrebu novih oru`ja,

ukqu~uju}i i upotrebu nuklearnog. Najzad, mogu se angaòvati i

kopnene snage protiv Irana, ~ime bi zami{qeni kratkotrajan rat

postao dugotrajan.

Odgovor Irana na eventualni vojni napad SAD i(ili) Izraela

predstavqa veliku enigmu. Nesumwivo }e u svojoj odbrani

upotrebiti sva raspoloìva sredstva, koja se uslovno mogu

razvrstati u dve globalne grupe – vojna i specijalna. Treba o~eki-

vati da }e dejstvovati po kontingentima oruànih snaga SAD u

Iraku, Kuvajtu, Kataru i u Persijskom zalivu. Svakako da }e de-

jstvovati po ciqevima u Izraelu. Rakete zemqa-zemqa ({abah-3),

~iji je domet 2.000 kilometara, predstavqaju sna`no ofanzivno

oru`je i imaju jako razorno i ubita~no dejstvo. Defanzivna mo}

iranske protivvazdu{ne odbrane tako|e nije zanemarqiva. Rat-

nim dejstvima verovatno bi bio poreme}en, pa i obustavqen izvoz

nafte iz tog regiona, a ekolo{ke katastrofe neminovne.

Pod specijalnim sredstvima prvenstveno treba imati u vidu

iranski uticaj na islamiste u tom regionu i {irom sveta.

Nadajmo se zato da }e se u dogledno vreme na}i odgovaraju}i

kompromis i izbe}i apokalipti~na varijanta „re{avawa” iranskog

nuklearnog programa.

Dr Milan MIJALKOVSKI

U SUSRETOKALIPSI

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Rusija, koja traì pro{irewe svog prostora

na Arktiku, obeleì}e spoqa{wu granicu svog

kontinentalnog dela u tom strate{kom regionu, iz-

javio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

„Treba da sprovedemo sve formalnosti kako

bi se obeleìle spoqa{we granice kontinen-

talnog dela (Arktika). To je na{ direktni zadatak“,

rekao je Medvedev na sastanku ruskog Saveta za

nacionalnu bezbednost. Rusija je u leto 2007. go-

dine sprovela neobi~nu akciju, tako {to je pobola svoju zastavu na dubinu od oko 4.000

metara pod morem na severnom polu, kako bi obeleìla suverenitet svoje zemqe.

Pet zemaqa koje se grani~e na Arktiku jesu Kanada, SAD, Grenland, Norve{ka i Rusija.

Sve te zemqe godinama raspravqaju o pitawu raspodele delova Arktika, koji je bogat

prirodnim resursima.

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija

jednoglasno je odlu~io da produì mandat

me|unarodnih snaga u Avganistanu i pozvao

na udvostru~ewe napora da se spre~i pogibi-

ja nevinih civila.

Svih 15 ~lanica Saveta podràlo je re-

zoluciju kojom se od 13. oktobra produàva

mandat mirovnih snaga Natoa, poznatih kao

Me|unarodne snage za podr{ku bezbednosti,

za jo{ 12 meseci. Usvajawe rezolucije bilo

je odloèno, zbog insistirawa Rusije da u wu bude ukqu~ena i osuda porasta broja `rtava

me|u civilima. U kona~nom tekstu rezolucije stoji da }e „ISAF i druge me|unarodne snage

uloìti napore da svedu na minimum rizik od civilnih `rtava“.

Predstavnici Rusije i SAD u UN, Vitalij ]urkin i Zalman Halilzad, rekli su posle

sastanka da su zadovoqni kona~nim tekstom rezolucije.

Na granici Rumunije sa zemqama koje nisu ~lanice EU – Srbijom, Ukrajinom i Moldavijom

– kao i na Crnom moru bi}e postavqena ameri~ka tehnika, navodi se u potpisanom sporazumu.

Ministar unutra{wih poslova Kristijan David i ambasador SAD u Bukure{tu Nikolas

Taubman potpisali su sporazum o saradwi u oblasti prevencije nelegalne trgovine nuklearn-

im supstancama i drugim radioaktivnim materijalima. Sporazumom se predvi|a da }e ameri~ka

Nacionalna uprava za nuklearnu bezbednost pruìti pomo} Rumuniji u predupre|ewu {irewa

nuklearnog oru j̀a i nuklearnih materijala sprovo|ewem efikasne kontrole na granici.

Predvi|eno je, tako|e, da se granice kontroli{e „kompleksnim ameri~kim sistemom

identifikacije na prelaznim punktovima rumunske granice u oba smera“.

1. oktobar 2008.68

U Sofiji je zakazana dvodnevna kon-

ferencija Vojnog komiteta Natoa, na kojoj }e

zapovednici glavnih {tabova zemaqa ~lan-

ica razmotriti mirovne misije tog saveza i

stawe gruzijske vojske posle pro{lomese~nog

poraza od Rusije.

Govore}i na ceremoniji otvarawa,

novi predsedavaju}i Komiteta italijanski

admiral \anpaolo Di Paola izjavio je da

}e tema sastanka, izme|u ostalog, biti raz-

matrawe operacija u Avganistanu i na

Kosovu i Metohiji, u kojima Nato ima

53.000, odnosno 17.000 vojnika.

Vojni komitet Natoa odràva sastanak

na nivou {efova odbrane tri puta godi{we

– dva puta u Briselu i jednom u zemqi ~lani-

ci. Uloga Vojnog komiteta jeste da pruì

smernice i uputstva politi~kim telima Na-

toa u vezi sa vojnom politikom i strategi-

jom, preporu~uju}i mere koje su potrebne ra-

di odbrane zemaqa ~lanica i izvo|ewa op-

eracija i misija Alijanse {irom sveta.

Hrvatska je od 23. do 25. septembra

sprovela inspekciju naoruàwa u BiH, u

skladu sa Sporazumom o subregionalnoj kon-

troli naoruàwa. Kako se navodi u saop -

{te wu Ministarstva spoqnih poslova BiH,

„Sporazum je usmeren na uspostavqawe ura -

vnoteènog i stabilnog nivoa oruànih sna-

ga u subregiji definisawem limita za pet

kategorija naoruàwa za svaku stranu u

Spo razumu“. Re~ je o borbenim tenkovima,

oklopnim borbenim vozilima, artiqeriji,

borbenim avionima i helikopterima.

Tokom dvanaestogodi{we implemen ta -

cije, „strane u Sporazumu su uni{tile oko

de vet hiqada komada naoruàwa koje je

obuhva}eno Sporazumom, izvr{eno je 36 in-

spekcijskih misija redukcije naoruàwa, kao

300 inspekcijskih misija, u kojima su pro ve -

rene 600 prijavqenih i jedna neprijavqena

lokacija“.

SASTANAK VOJNOG

KOMITETA NATO U SOFIJI

INSPEKCIJA HRVATSKE

U BIH O SUBREGIONALNOJ

KONTROLI ORU@JA

RUSIJA ]E OBELE@ITI SVOJE GRANICE NA ARKTIKU

Vi{e od sto pripadnika specijalnih jedinica armija Makedonije, Hrvatske i Albanije u

Skopqu izvelo je vojnu ve`bu „Jadranski orao–08”. Bio je to deo dogovora, koji su zemqe tzv.

Jadranske poveqe (A3) potpisale u maju 2003. u Tirani, ~iji su pokroviteq Sjediwene

Ameri~ke Dràve, a ciq tih aktivnosti bio je saìmawe znawa i iskustva iz dve dosada{we

ve`be, pro{le i pretpro{le godine u Hrvatskoj i Albaniji.

Osnovni plan zajedni~kih timova u toj ve`bi bio je da provere spremnost za odgovorne

zadatke sa visokim stepenom rizika, u bilo koje vreme i na svakom mestu. Komandant puka za

specijalne operacije makedonske vojske pukovnik Zoran Dodevski prilikom otvarawa ve`be

istakao je da je saradwa tri zemqe Zapadnog Balkana primer istinskog prijateqstva, koje

Nato pozdravqa.

U najve}em delu ve`be bi}e kori{}ena oprema koju je nedavno Armija SAD darovala

Makedoniji – kombinovana kula za alpinisti~ki trening i ku}a za ga|awe, jedinstveni objek-

ti te vrste u regionu.

VOJNA VE@BA ARMIJA ZEMAQA JADRANSKE GRUPE

AMERI^KA TEHNIKA NA GRANICAMA RUMUNIJE

PRODU@EN MANDAT ME\UNARODNIM SNAGAMA U AVGANISTANU

T

P

69

Pi{e

Aleksandar RADI]

âvezova sna`na

retorika kada je

re~ o budu}nosti

Latinske Amerike

ima iza sebe i

konkretan oslonac

u novim sredstvima

ratne tehnike,

koja }e Venecueli

doneti presti`

vode}e sile

kontinenta.

Oruàna sila

Venecuele gradi se

korak po korak,

ali sa ~vrstom

podlogom i jasnom

namerom da se

stvori dominantan

ratni stroj

u razmerama

Latinske Amerike.

Jedini na~in da se

plati tro{ak

nabavki predstavqa

nafta, a Venecuela

leì na velikom

bazenu fosilnog

goriva.

ÂVEZOVA

RUSKA PU[KA

P A R A L E L E

R

Po tradiciji, Venecuela se naoruàvala ame -

ri ~kim i francuskim proizvodima. Kada se

2005. godine pokazalo da ameri~ka visoka po -

litika ne moè da prihvati âvezov stil i pla -

no ve za ja~awe uticaja, on se okrenuo ka Moskvi i

naru~io za po~etak dva sasvim razli~ita artikla:

automatske pu{ke i vi{enamenske borbene avione.

Sa ostalim naoruàwem vrednost naruxbe bi-

la je gotovo 4,4 milijarde dolara. âvez, kao biv{i

podoficir, drì se tradicionalnog pristupa da pr-

vo treba naoruàti pe{adince, a zatim ostvariti

kontrolu nad {to ve}im prostorom sa 24 borbena

aviona Su-30, standarda pribli`nog indijskoj vari-

janti MKI, i tridesetak Mi-17, Mi-26 i Mi-35,

predvi|enih za vertikalni manevar i vatrenu po-

dr{ku. Izme|u pu{ke i letelica treba tek popuniti

velike praznine, ali za po~etak âvez ima ~ime da

pri preti. Naime, on se odlu~io za nabavku aviona

Su-30, poznatih po izvanrednom doletu od 4.000

kilometara. Kada su naru~ena 24 aviona od ruskog

proizvo|a~a, zatraèna je najboqa konfiguracija

sa sofisticiranim raketama vazduh-vazduh velikog

dometa i sa poduòm listom vo|enih raketa i bombi

za uni{tavawe ciqeva na tlu i moru. Naoruàni

avion Su-30 u realnim uslovima moè da leti bez

te{ko}a do 1.500 kilometara, uni{ti ciq u vazduhu

ili povr{ini i da se vrati ku}i. Sa takvim takti~kim

radijusom âvez ima sredstvo koje mora da uvaì

svaka dràva Latinske Amerike.

uski avioni zamenili su ameri~ke avione F-16A/B, naru~ene u vreme kada se Venecuela

sma trala za najboqeg ameri~kog saveznika sa

prostora ju`no od Rio Grande. Godinama su sa -

mo venecuelanski piloti imali priliku da lete na

savremenom nadzvu~nom borbenom avionu. Ostalim

dràvama uskra}ivao se pristup savremenim

tehni~kim proizvodima da bi se odrào balans mo}i.

Jedan od razloga za âvezovo ja~awe veza sa Mo s -

kvom predstavqa blokada nabavki rezervnih delova

za F-16A/B, uvedena kao kazna zbog prevelike samo -

stalnosti Venecuele u razvoju me|unarodnih odnosa.

F-16A/B su prizemqeni u korist Su-30MKI i takvo

prenaoruàwe pokazalo se kao vrlo bolan izazov

Sje diwenim Ameri~kim Dràvama. âvez to dobro

zna i zato je letos u svojoj redovnoj nedeqnoj radio-

emisiji „Halo, predsednik”, u kontekstu zavr{etka

prenaoruàwa na Su-30 protivbrodskim raketama

velikog dometa, „posavetovao” Amerikance da se

drè daqe od granica Venecuele, jer ako bi jedan

„brod tih gringosa naru{io morsku granicu, odmah bi

bio potopqen”.

Venecuela sada ulazi u novi talas nabavki sred-

stva koja, iako su takti~ka po nameni, u o~ima posma-

tra~a iz SAD predstavqaju strate{ki vredna sred-

stva za odvra}awe od eventualne oruàne interven-

cije protiv âvezove vlasti. On to dobro zna i zato

se posebno potencira nabavka patrolnih podmorni-

ca sa dizel pogonskom grupom, u Natou poznatih po

referentnom imenu Kilo. Na listi novih nabavki

sumarno te{kih vi{e od dve milijarde do la ra bi}e

i tenkovi, zatim avioni-tankeri tipa iqu{in 78, ko-

ji }e dodatno produìti vreme boravka Su-30 u vaz-

duhu, borbeni helikopteri Mi-28NE opremqeni za

borbena dejstva po no}i i deset transportnih aviona

iqu{in 76 kao dodatak za dva pri sti gla pro{le go-

dine.

a~ni detaqi o tome {ta }e biti naru~eno do sa-

da nisu obelodaweni, ali na prvi pomen pod-

mornica Kilo, iz zvani~nih ameri~kih krugova

reagovali su sna`nom osudom ruske odluke da

nastavi sa naoruàvawem Venecuele. Kao jedan od

artikala za koje se âvez li~no zanimao pomiwe

se najsavremeniji ruski vi{enamenski borbeni

avion Su-35, ali za sada nema potvrde da }e on

biti naru~en.

Rusija je, sa druge strane, veoma zadovoqna

aran`manima sa Venecuelom zato {to je dobila no-

vo trì{te i saveznika u tradicionalnoj ameri~koj

interesnoj zoni. Dodatnu potvrdu odanosti i blisko -

sti novog saveznika dobili su i mogu}no{}u da po-

kaù zastavu u vazduhu i na moru. Dva strate{ka bom-

bardera Tu-160 poletela su iz mati~ne baze Engles u

centralnoj Rusiji sa me|usletawem u isturenu bazu

Olenegorsk, preko Severnog ledenog i Atlantskog

okeana, do glavne venecuelanske baze Libertador,

u kojoj su locirani Su-30MKI. Poseta aviona iz

160. gardijskog donbaskog crvenozastavnog te{kog

bombarderskog avijacijskog puka predstavqa sve

osim pukog protokola: Rusi su pokazali da }e po-

dràti âveza u budu}em razvoju prilika, pre sve-

ga u odnosima sa SAD, i istovremeno su dokazali

povratak u visoku borbenu gotovost doskora oma -

lo vaàvane vazdu{ne sile. Slede}i potez Rusa

bi}e prikazivawe zastave u vrlo tradicionalnom

stilu tokom posete ratnih brodova. Sredinom no -

vem bra odrà}e se rusko-venecuelanske ve`be, u

kojima }e glavnu ulogu imati brodovi ruske Sever -

ne flote, a koje }e predvoditi raketna krstarica

„Petar Veliki”.

Ruska ratna tehnika u venecuelanskim rukama i

u~estale posete ruskih oruànih snaga u~vrstile su

strate{ko partnerstvo dve dràve i to }e biti vaàn

~inilac u svakoj budu}oj proceni prilika u Latinskoj

Americi, posebno manevarskog prostora SAD. Sada

se moè o~ekivati âvezova ofanziva. On ne krije

da ̀ eli , u stilu svog idola Simona Bolivara, da uje-

dini Latinsku Ameriku, ali u skladu sa savremenim

okolnostima na antiameri~koj i levi~arskoj politi~ -

koj platformi.

âvez sada ima ~vrstog saveznika iza sebe, ali

s namerom da jo{ boqe oja~a svoj poloàj gradi i

posebne veze sa Kinom. Kina }e postati glavno trì -

{te za venecuelansku naftu, a to }e doneti dodatni

novac za novo rusko naoruàwe.

1. oktobar 2008.

Klub vazduhoplovstva u Zemunu

Zgrada Komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane u Zemunu je remek-

delo savremene arhitekture, evidentirana je kao objekat koji ima „kulturno-istori-

jsku vrednost spomeni~kog zna~aja“. Podignuta je prema planovima arhitekte Dra-

gi{e Bra{ovana u periodu od 1934. do 1936. godine. U wenom sastavu je i Klub vaz-

duhoplovstva Zemun, koji je svoj rad, kao Oficirski klub, otpo~eo (prema se}awima

nekih starijih vazduhoplovaca i ìteqa Zemuna) u prvoj polovini 1937. godine.

Dom vazduhoplovstva zvani~no je formiran 10. septembra 1945. Naredbom

vrhovnog komandanta mar{ala Jugoslavije Josipa Broza Tita. Ukazom MNO broj 323.

od 1. septembra 1945. za prvog na~elnika Doma vazduhoplovstva postavqen je major

Vladimir Bakari} (kasnije general-major i politi~ki funkcioner). Kasnijom Naredbom

Komandanta RV i PVO, general-pukovnika Slobodana Alagi}a, od 22. jula 1985, taj

datum – 10. septembar 1945, ustanovqen je kao „Dan Doma JNA Zemun“, koji se i danas

obeleàva.

U periodu od po~etka rada 1937. godine, pa do kapitulacije biv{e Jugoslavije 1941.

godine, Oficirski dom je, kao {to mu samo ime govori, okupqao uglavnom oficire Ju-

goslovenske vojske, wihove porodice i prijateqe. Odmah posle oslobo|ewa osnovane su

tri sekcije: obrazovna, kulturno-zabavna i sportsko-rekreativna za potrebe ~lanova

(aktivnih stare{ina, civilnih lica, u~enika, studenata i vojnika), ai gra|ana Zemuna i

Beograda.

Ostalo je zabeleèno da je 1946/1947. godine Dom dobio i ba{tu – letwi bioskop,

koja }e s vremenom postati omiqeno mesto okupqawa vojnika, stare{ina, zemunske i

beogradske omladine. Tada po~iwe „zlatno razdobqe“ u radu Doma, ispuweno sadràjima

i posetiocima.

Danas je Klub vazduhoplovstva mesto okupqawa razli~itih generacija, pri -

vu~enih raznorodnim umetni~kim sadràjima. U wegovim prostorijama obeleàvaju

se zna~ajni datumi iz na{e tradicionalne i kulturne ba{tine, organizuju se semi-

nari poslovnih firmi, kursevi stranih jezika, sekcije i udruèwa obrazovnog i

rekreativnog tipa, folklor, takmi~ewa zemunskih osnovnih {kola... Protok qudi

kroz prostorije Kluba zaista je veliki. Pose}ene su pozori{ne predstave, sve~ane

akademije, predavawa, promocije kwiga, ~asopisa, a pogotovu izlo`be. Drugim

re~ima, u Klubu se neprestano ne{to zbiva, ne{to dobro i korisno, {to ostavqa

snaàn i trajan utisak. Svojom te`wom da se afirmi{u tradicionalne i savremene

vrednosti visokog umetni~kog nivoa, Klub postiè ~vrstu vezu izme|u Vojske i gra|ana

Zemuna.

GALERIJA IKAR

Od po~etka formirawa Kluba vazduhoplovst-

va kao obrazovno-kulturne ustanove, istaknuto

mesto imala je likovna sekcija, ~ije su radove gra -

|a ni mogli da vide na povremenim izlo`bama. Od

1973. godine izlo`bena aktivnost u Klubu nasta -

vqa se u kontinuitetu, u zajednici sa Zemunskim mu -

ze jom, da bi 2002. godine galerija dobila zva ni~an

naziv „Ikar“ i nastavila svoj rad samostalno, do

danas.

Likovna galerija u Klubu je najzna~ajnije me -

sto ove vrste u Zemunu – slaù se Zemunci. Wena

aktivnost usmerena je koliko prema vrhunskim pro-

fesionalnim likovnim umetnicima, toliko i prema

afirmisanim amaterima, ali i prema perspektivn-

im po~etnicima.

U galeriji Kluba izlagali su i izlaù pozna -

ta imena iz sveta likovne umetnosti. Do sada su

gra |ani na oko 650 izlo`bi videli radove pr-

venstveno akademskih umetnika: Zorke Davidovi}

-Stankovi} (unuke na{eg velikog pisca Bore

Stan kovi}a), Milivoja Miladinovi}a, Pavla

Vasi}a, Koste Krivokapi}a, \ur|a Teodorovi}a,

@ivka Stojsavqevi}a, Vere Josifovi}, Dragiwe

Vla{i}, Marklena Mosijenka, Milana Besara-

Tokom vi{e od {est

decenija postojawa,

Klub vazduhoplovstva

prerastao je u jednu

od najzna~ajnijih

institucija u Zemunu.

Zabeleèno je da su

mnogi u wegovim

prostorijama stekli

svoja prva saznawa

o muzici, likovnom,

filmskom i scenskom

stvarala{tvu. Klub je

i danas ishodi{te

mnogih zna~ajnih

kulturnih doga|aja

u Zemunu, jer „kora~a

u duhu vremena i

prevazilazi utabane

staze”.

KU

LT

UR

A

Uvaèni profesor Miodrag Dabiì} je godinama

ugra|ivao svoje sposobnosti i radni elan, qubav

i po{tovawe u Klub vazduhoplovstva

U DOSLUHU SA

bi}a, Predraga Koraksi}a... Zato ne ~udi {to su izlo`be veoma

pose}ene, posebno na otvarawima. Organizovane su, tako|e, i

tematske izlo`be Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja, Vo-

jnog muzeja, a posebno treba pomenuti izlo`be Dru{tva li kov -

nih i primewenih umetnika Zemuna, Likovne kolonije „[iroka

staza“ i Dru{tva srpskih umetnika „Lada“.

Danas je galerija „Ikar“ jedna od boqe pose}enih galerija u

glavnom gradu i, naravno, u Zemunu. Izlo`be su organizovane re-

dovno, u proseku dve mese~no. U organizaciji izlo`bene aktivnosti,

pored kolektiva Kluba, u~estvuju i ~lanovi Umetni~kog saveta galeri-

je, sa na~elnikom Kluba potpukovnikom Sa{om Olui}em na ~elu.

Savet galerije ~ine kompetenti qudi iz kulturnog ìvota Zemuna i

Beograda. Kao dugogodi{wi saradnici, svojim nesebi~nim zalagawem

i entuzijazmom moraju se pomenuti: Miodrag Dabiì}, istori~ar,

Sofija Qubi~i}, istori~ar umetnosti, eminentna glumica Tatjana

Beqakov, akademski likovni umetnik Jelka Ne{kovi}-Dumovi} i

akademski likovni umetnik Miroqub Filipovi} Filimir.

Klub razvija razli~ite oblike saradwe i sa srodnim insti-

tucijama iz svog okruèwa: pozori{tima, bioskopima, muzejima...

Najve}i uspesi u radu ostvareni su u saradwi i sa osloncem na

organizacije i institucije Skup{tine op{tine Zemun. Posebno

treba ista}i Turisti~ko dru{tvo Zemun, Zavi~ajni muzej... Danas

kolektiv Kluba vazduhoplovstva Zemun, dobrom organizacijom i

zalagawem, postiè izvanrednu saradwu sa ~lanovima i koris-

nicima usluga Kluba. Prema re~ima na~elnika Kluba potpukovni-

ka Sa{e Olui}a, va`no je „kora~ati u duhu vremena i prevazilaz-

iti utabane staze”.

PERSONALNA ISTORIJA

S pravom moèmo re}i da je Klub vazduhoplovstva sve vreme

svog postojawa bio okrenut gradu i gra|anima Zemuna, {kolama,

radnim organizacijama, kulturnim institucijama. O ~vrstoj sarad-

wi sa svima wima svedo~e i brojna priznawa koja je Klub dobio.

Zna~ajno mesto od po~etka rada Galerije, a i Kluba vazduho-

plovstva uop{te, vi{e od tri i po decenije, svakako zauzima uvaèni

profesor Miodrag Dabiì}.

Prosvetni i muzejski radnik, odrastao je i {kolovao se u Ze-

munu. U toku vi{edecenijskog rada, istori~ar po struci, humanista

i altruista, pisao je i sad pi{e radove i priloge o pro{losti Ze-

muna. Wegova interesovawa i nau~ni radovi tematski su veoma

{iroki. Pisao je o politi~koj, privrednoj i dru{tvenoj istoriji

(bibliotekarstvo, likovni i muzi~ki ìvot, istorija {kolstva i

zdravstva). Kao vi{i kustos Zavi~ajnog muzeja Zemuna ostvario je

izuzetne rezultate i doprineo visokom ugledu te institucije. Stal-

no u vezi sa likovnim umetnicima Zemuna, razumeo je i podrào

Dru{tvo likovnih i primewenih umetnika tog grada (osnovano 1977)

u wihovim aktivnostima pri osnivawu umetni~ke galerije „Stara

kapetanija“. Od tada, pa sve do danas profesor Dabiì} je aktivan

u~esnik u gotovo svim oblastima kulturnog ìvota Doma vazduho-

plovstva. Otvarao je izlo`be i o wima pisao u lokalnoj {tampi.

Stalni je saradnik ~asopisa „Likovni ìvot“, u kojem objavquje

prikaze o pojedinim izlo`bama i pi{e o arhitektonskim spome ni -

ci ma u gradu i wihovoj za{titi. Oko 40 godina vodio je Kamerni

hor, koji je negovao, prvenstveno, sakralnu pesmu.

Za stru~nu delatnost i dru{tvenu aktivnost dobio je niz priz-

nawa, poput Oktobarske nagrade op{tine Zemun (1986); zlatne

zna~ke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (1994) i Turisti~kog

saveza Beograda; Plakete Skup{tine grada Beograda (1979. i

1984); Muzeja grada Beograda (1973); Komande RV i PVO (1987)...

Za pomo} pri kreirawu likovne scene u Zemunu, Dru{tvo likovnih

i primewenih umetnika Zemuna proglasilo je Miodraga Dabiì}a

po~asnim ~lanom.

Uvaèni profesor Miodrag Dabiì} je godinama ugra |i -

vao svoje sposobnosti i radni elan, qubav i po{tovawe u Klub

vazduhoplovstva, kako bi zajedno sa ostalim ~iniocima, dopri-

neo identitetu Kluba, wegovom ugledu u vojsci i dru{tvu. Za du -

go godi{wu saradwu Klub mu je dodelio zvawe Po~asnog ~lana

Sa veta galerije „Ikar“, a u znak zahvalnosti, u ime Kluba vaz -

du hoplovstva, potpukovnik Sa{a Olui} uru~io je profesoru

Dabiì}u skulpturu „Ikara“.

Tatjana SURLI]

71

VREMENOM

Ambasador Kube otvara izlo`bu

de~ijih radova – Kuba, lepa i daleka

1. oktobar 2008.

Me|u izloènim eksponatima nalazi se samo deo saobra}aj -

nog arsenala kojim je raspolagala na{a vojska. Na~elnik

Odeqewa za transport Ministarstva odbrane pukovnik

@eqko Rankovi} pozdravio je sve prisutne na otvarawu

izlo`be sa nekoliko uvodnih re~enica.

Dràvni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}

otvorio je izlo`bu ukazuju}i na bitne datume u automobilskoj istori-

ji Vojske. Godine 1908. ukazom kraqa Petra I Kara|or|evi}a stekli

su se zakonski uslovi za uvo|ewe automobila kao transportnog sred-

stva u Srpsku vojsku. Krajem Drugog balkanskog rata, 1913. godine,

vozni park je dostizao brojku od 45 kamiona i pet putni~kih automo-

bila marki arbenc, N.A.G, opel, diksi. Srpska vojska bila je prva

armija koja je u istoriji ratovawa, u toku albanske pobune u jesen

1913, upotrebila automobile za brzi prevoz trupa do ugroène lin-

ije fronta. U toku 1915. godine broj motornih vozila se pove}ao na

334. Autojedinice vojske Kraqevine SHS su ve} od 1935. raspola-

gale sa sedam autopukova. Krajem 1940. godine u Rakovici je po~ela

da radi i prva doma}a fabrika automobila, koja je proizvodila

kamione praga R.N. Na kraju Drugog svetskog rata Jugoslovenska armi-

ja je raspolagala jednom autobrigadom, dva autopuka, oko 20 auto-

bataqona i oko 30 auto~eta. Po~etkom devedesetih godina 20. veka u

JNA se nalazilo oko 45.000 motornih i prikqu~nih vozila.

Na kraju izlagawa dr Jefti} je podsetio da je tokom sto godina

postojawa autojedinica u na{oj vojsci, specijalizovanu obuku zavr -

{ilo oko pola miliona qudi.

Izlo`ba privla~i pa`wu posetilaca i specijalnim, luksuznim

automobilima iz voznog parka Josipa Broza Tita, poput rols-rojsa

ti pa fantom 5 iz 1960. godine, kompletno ru~ne izrade, koji je slu -

ìo za prevoz predsednika SFRJ i stranih {efova dràva i vlada.

Posledwi korisnik automobila bila je Engleska kraqica Elizabeta II.Na izlo`bi se moè videti i primerak unikatnog blindiranog auto-

mobila Mercedes Benz 600 Pulman iz 1978. godine, koji je kori{}en,

izme|u ostalog, za prevoèwe prilikom inauguracije Slobodana Mi-

lo{evi}a.

Autori izlo`be su kapetan mr Dalibor Denda, direktor Muzeja

automobila Bratislav Petkovi} i potpukovnik mr Ivan Mijatovi}.

M. IVANOVI]

72

OSVAJAWE ISTORIJEIzlo`ba 100 godina automobila u Srpskoj vojsci

Sto godina automobilizma u srpskoj

vojsci obeleèno je tematskom

izlo`bom koja je otvorena 18.

septembra u eksterijeru Vojnog muzeja

na Kalemegdanu

KULTURA

Promocija monografije

AUTOMOBIL U SRPSKOJ VOJSCI 1908–1918.

U Muzeju automobila u Beogradu 17. septembra 2008.

godine javnosti je predstavqena monografija „Automobil u

srpskoj vojsci 1908–1918” Dalibora Dende iz Instituta

za strategijska istraìvawa. Prezentaciju je, uz stalnu

postavku Muzeja, obogatio i kratkometra`ni dokumentarni

film o sto godina automobilizma u srpskoj vojsci.

Na~elnik Odeqewa za transport u Ministar-

stvu odbrane pukovnik @eqko Rankovi} tom prili-

kom je istakao va`nost jubileja – 100 godina od

uvo|ewa automobila u srpsku vojsku. U monografiji

je opisan istorijat do 1918. godine, jer je to mawe

poznat period srpskog vojnog automobilizma – na-

glasio je pukovnik Rankovi}.

Pored autora, prisutnima su se obratili i po-

mo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bo-

jan Dimitrijevi}, nau~ni savetnik iz Istorijskog in-

stituta Mili} Mili}evi} i direktor Muzeja auto-

mobila Bratislav Petkovi}. Gospodin Dimitrijevi}

je istakao da tehni~ku istoriju nije nimalo lako na-

pisati. Tako|e je obe}ao da }e i Vojska Srbije in-

tenzivnije sakupqati automobile iz razli~itih pe-

rioda istorije.

Posetioci su imali priliku da se obaveste o

istorijatu i zna~aju saobra}ajne slu`be, a najve}u

pa`wu unutar izlo`bene postavke Muzeja privukao

je automobil Kraqa Petra Kara|or|evi}a iz dva-

desetih godina devetnaestog veka.

M. I.

nauka–tehnika, umetnost–kwièvnost, istorija, monografije, encik-

lopedije, leksikoni, pravna biblioteka, strani jezici, medicina,

ishrana – le~ewe, priru~nici i vodi~i. Za tu manifestaciju posebno

je osmi{qen i ura|en {tand sa plakatima novih izdawa.

Za vreme sve~anog otvarawa na {tandu Direkcije za IBID

– Vojnoizdava~kog zavoda bili su prisutni na~elnik Odeqewa za

izdava~ku delatnost Uprave za {kolstvo, direktor Vojne {tam-

parije, na~elnik Vojnoizdava~kog zavoda, na~elnik Centra za vo-

jnonau~nu dokumentaciju, informaciju i bib-

liotekarstvo.

Potpredsednik Vlade i ministar prosvete i kul-

ture Republike Srpske Anton Kasipovi}, zajedno sa

gradona~elnikom Bawe Luke Dragoqubom Davi-

dovi}em, obi{li su {tand Ministarstva odbrane

Republike Srbije, a predstavnici Direkcije za iz-

dava~ku i bibliote~ko-infomacionu delatnost tom

prilikom predo~ili su im najzanimqivija izdawa.

Posebnu pa`wu gradona~elnika Bawe Luke privuk-

la je reprezentativna monografija Vojnoizdava~kog

zavoda „Srpska vojska”, autora dr Bojana B. Dim-

itrijevi}a.

Najve}u pa`wu posetilaca prvog dana Sajma

privuklo je kapitalno delo iz oblasti medicine

„Sesil” – uxbenik interne medicine, kwiga I, pre-

vod najnovijeg 21. izdawa, a prvenstveno je na -

mewena studentima medicine i zdravstvenim radnicima, zatim

monografija „Srpska vojska”, edicija „Naoruàwe Drugog svet-

skog rata” i edicija „@ene u srpskoj umetnosti”.

M. CRNOGLAVAC

73

Vojnoizdava~ki zavod u Bawa Luci

KWIGA JE SVEDOK I SUDIJA VREMENA

Trinaesti me|unarodni sajam kwiga,

{kolskog pribora i kancelarijske opreme

„Bawa Luka 2008” sve~ano je otvoren

23. septembra u velikoj hali Velesajma,

u prisustvu brojnih qubiteqa kwige,

predstavnika javnog, kulturnog

i politi~kog ìvota Republike Srpske

N O V E K W I G E

Izlo`ba Jevrejskog istorijskog muzeja

SPAS OD ZABORAVA

Jevrejski istorijski muzej u Beogradu je tokom septembra, u ve-

likoj sali Jevrejske op{tine Beograd, organizovao izlo`bu „Doku-

menta filatelisti~ke Judaike II”. Izlo`bu posve}enu uspomeni na

nevine `rtve holokausta izme|u dva svetska rata ~ine filateli -

sti~ki spisi: pisma, ceduqe, dopisne karte, koje su logora{i kri{om

razmewivali i na taj na~in odràvali komunikaciju.

Su{tina i ideja ~itavog poduhvata, kako je naglasio autor dr

Mirko Caran, jeste upravo spasavawe od zaborava jevrejske patwe

koja je duboko obeleìla vreme holokausta. Na~in postavke izlo`be

je dosada neuobi~ajen.

Posebno mesto imaju pisma i drugi dokumenti iz perioda Dru-

gog svetskog rata, poslata iz raznih nacisti~kih logora, koja su pi -

sali kasnije likvidirani Jevreji.

Izloèna je autenti~na prepiska iz logora Jasenovac, Stara

Gradi{ka, Ravna Rijeka, nekoliko prokrijum~arenih ceduqa iz logo-

ra Topovske {upe u Beogradu, zatim dopisne karte poslate zatvo re -

nicima Jevrejima u Novom Sadu.

Na otvarawu izlo`be, pomo}nik ministra rada i socijalne

politike u Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu dr Miro â va -

quga istakao je kako je ovo prava prilika da se podsetimo onih koji

su izgubili ̀ ivot u vi{egodi{wim ratnim zbivawima. Ovakva prigo-

da nikako ne sme da bude usamqen povod za podse}awe na to te{ko

razdobqe na{e zajedni~ke pro{losti, zakqu~io je gospodin âva -

quga.

Pored autora izlo`be i pomo}nika ministra, prisutnima se u

ime Saveza jevrejskih op{tina Srbije obratila Vojislava Rado va -

novi}, direktor Jevrejskog istorijskog muzeja.

M. IVANOVI]

T

okom pet dana Sajma, koji organizuje „Glas

Srpske”, pod pokroviteqstvom Vlade i Mini -

starstva za prosvetu i kulturu Republike Srp -

ske, svoju izdava~ku produkciju predstavi}e sto -

tinu izdava~a iz Republike Srpske, Srbije,

Federacije BiH, Slovenije i Hrvatske.

Goste, izdava~e i posetioce pozdravio je pot -

predsednik Vlade i ministar prosvete i kulture

Re publike Srpske Anton Kasipovi}. Progla {a va -

ju }i Sajam otvorenim, gradona~elnik Bawe Luke

Dragoqub Davidovi} rekao je da nam kwige poka -

zuju koliko smo mali i prolazni u vremenu u kojem

ìvimo, one nam kaù da je pisana re~ svedok i

su dija svih vremena.

Na toj me|unarodnoj sajamskoj manifestaciji,

Vojnoizdava~ki zavod, kao organizacijska celina Di-

rekcije za IBID, izloìo je ~etiri stotine naslova. Tu su, pre svega,

kwige iz oblasti vojnostru~ne literature, kao i zapaèna produkci-

ja op{te literature, svrstane u trinaest oblasti: vojna publicisti-

ka, nastavno-obrazovna literatura, geopolitika – ratna ve{tina,

Promocija kwige

Planirawe medija i medijskih kampawa

U sve~anoj sali Doma vazduhoplovstva u Zemunu, 16. sep-

tembra, organizovana je promocija kwige mladog oficira u

rezervi i budu}eg profesora mr Nenada Peri}a. Kwiga je i

najava odbrane doktorske disertacije o Kreirawu i evaluaci-

ji medijske politike na primeru Vojske Srbije.

U uvodnoj re~i profesor Milovan Zdravkovi} istakao je

da je mr Peri}, sa jedne strane na analiti~an i studiozan, a

sa druge na zanimqiv i informativan na~in objasnio svet

medija. Kwiga predstavqa vredan marketin{ki dokument, sa

stru~nim savetima koji mogu biti primeweni u na{oj sredini.

Vrednost je jo{ ve}a kada se zna da autor analizira i objedi-

wuje teme koje su mnogi autori obra|ivali pojedina~no, dode-

quju}i mu epitet retkog i zna~ajnog dela.

Potpukovnik Milan Tep{i}, kao i sam autor, vidi prime -

wi vost marketinga i odnosa sa javno{}u na nacionalnom

nivou, u institucijama i vojnim sistemima. Prakti~nim primer-

ima autor nagove{tava mogu}nost uplitawa marketinga u sis-

tem i organizaciju, koji bi proizveo neprekidan rad na pozi-

tivnoj promeni medijskog lika Vojske Srbije.

Kwiga moè da nam nagovesti nov pogled na vezu Min-

istarstva odbrane i odnosa sa javno{}u, a i da nam pruì

savete kako Vojska Srbije moè da se oblikuje kao brend –

isti~e potpukovnik.

M. I.

IMIX

VOJSKE SRBIJE

74

Posle dolaska srpskih

vojnika, po~etkom

1916. godine, Krf je

postao ostrvo vaskrsa

srpske vojske, jer su

na wemu svakodnevno

oporavqane na hiqade

izmu~enih ratnika.

U takvim uslovima

najva`niji zadatak

srpske kulturne elite,

pristigle na ostrvo

s narodom, bio je

da vrate ìvot

budu}im pobednicima.

K

FE

QT

ON

Pi{e

Krsman MILO[EVI] rf, „ze le no ostr vo” ka ko ga mno gi na zi va ju, je dan je od bi se ra Me di -

te ra na, ko ji za Sr be ima iz u ze tan zna ~aj. Isto rij ski tre nu tak Pr vog

svet skog ra ta u ko me je Srp ska voj ska bo ra vi la na Kr fu, gde se, po sle

pre la ska vr let ne i su ro ve Al ba ni je, opo ra vi la i re or ga ni zo va la,

osta vio je broj ne spo me ni ke i sve do ~an stva tra gi~ nog i slav nog vre -

me na.

U mno {tvo sve do ~an sta va o bo rav ku Sr ba na tom ostr vu od po ~et ka

1916. do kra ja 1918. go di ne, tre ba ubro ja ti kom ple tan sta ri deo gra da,

ko ji su Kr fqa ni bri ̀ qi vo o~u va li. Sa ~u va ne su sko ro sve gra |e vi ne, cr -

kve, pla ̀ e... Broj ni sa dr ̀ a ji pru ̀ a ju pri li ku za kul tur nu, so ci o lo {ku, po -

li ti~ ku, voj nu i dru ge ana li ze i stu di je o bo rav ku jed nog na ro da, pro te ra -

nog sa svog og wi {ta, ka kav voj na isto ri ja ni je za be le ̀ i la.

@ivot srp skih prog na ni ka na Kr fu spa sa va li su wi hov duh, ve ra, sna -

la ̀ qi vost po je di na ca, upu }e nost na bli ̀ we. Pre ma oce na ma mno gih, kqu~

za op sta nak Sr ba u tim dra ma ti~ nim i naj te ̀ im is ku {e wi ma u ne pre gled -

nim iz be gli~ kim ko lo na ma, mar {e vi ma po su ro vim pla nin skim, a on da mo -

~var nim i ma la ri~ nim bes pu }i ma, le ̀ i u ~i we ni ci da su po je din ci bi li

„ne sa mo bra }a po kr vi, ve} i bra }a po du hu”.

Naj lep {e pe sme, od ko jih se mno gi ma i ne zna au tor, sti ho vi ro do qu -

bi ve po e zi je, iz van red na sli kar ska i fo to graf ska ume }a, ra |a we film -

ske umet no sti – sve je to za krat ko vre me sa zdao opo ra vqe ni na rod ni duh

na tom pi to mom i Sr bi ma dra gom ostr vu. U tre nu ci ma naj ve }ih is ku {e wa,

fi zi~ kih i um nih spo sob no sti, pri li kom pre la ska Al ba ni je i pr vih da na

po sle do la ska na spa so no sni Krf, iz mu ~e na svest se bra ni la je di nim ras -

po lo ̀ i vim sred stvom – oì vqa va wem sli ka po ne tih s na pu {te nih og wi -

{ta. Go to vo sva za pi sa na sve do ~e wa go vo re da su po sled we iz go vo re ne

re ~i pred smrt bi le upu }e ne oni ma ko ji su osta li u otax bi ni. Obra }a li

su se ro di te qi ma, è ni, de ci, de voj ci... No, te re ~i ni su ni su sti za le na

svo je od re di {te.

Z N A M E N I T I S R B I N A K R F U 1 9 1 6 - 1 9 1 8 .

1. oktobar 2008.

N O V I @ I V O T N AO S T R V U S P A S A

To kom po du ̀ eg bo rav ka na gr~ kom i srp skom ostr vu, okru -

èn mo rem i ne pre gled nom da qi nom, s te sko bom u du {i i bes -

kraj nom qu ba vqu pre ma Sr bi ji, Nu {i} je na pi sao ~u ve nu kwi gu

De vet sto pet na e sta i dra mu Ve li ka ne de qa. U kwi zi De vet sto

pet na e sta, sem osta log, Nu {i} iz no si svo ja ose }a wa pre ma

Otax bi ni ko joj je `r tvo vao i si na: „Otax bi na ni je pred met

ogra ni ~en, oi vi ~en, ute lo vqen; Otax bi na je mi sao, Otax bi na

je ve ra, a mi sao i ve ra ne umi ru... mi sao i ve ra se ne ga se u

mra ku si le; mi sao i ve ra ne i{ ~e za va ju pod udar ci ma na si qa.

Po ne }e mo u ne dri ma, u kra ji~ ku jed ne ma ra mi ce, pre gr {ti ze -

mqe srp ske; pre ne }e mo te, Otax bi no so bom! Kao {to u pri ~e -

{}u ka pqi ca vi na sa dr ̀ a va svu ve li ~i nu jed ne ve re i jed nog na -

u ka, ta ko }e ova pre gr{t ze mqe sa dr ̀ a va ti u se bi svu ve li ~i nu

jed ne qu ba vi za Otax bi nu i qu ba vi za slo bo du... Na toj }e mo se

pre gr {ti ze mqe kle ti, na woj za ve to va ti, iz we cr pe ti pot kre -

pqe wa u da ni ma tu ge i sna ge, u da ni ma po uz -

da wa i ve re...”

Ne pre pu {ta ju }i se li~ nom bo lu i ko -

lek tiv noj ne sre }i, kra jem te 1915. go di ne

vi dqi voj na sva kom ko ra ku, Nu {i} je i na

Kr fu bu dio srp ski duh. Sa mo ne ko li ko me -

se ci po sle do la ska, upo re do sa sve ve }om

tu gom zbog ne pre kid nog umi ra wa iz ne mo glih

srp skih bo ra ca, na Krfu or ga ni zu je po zo ri -

{ne pred sta ve za ofi ci re i voj ni ke. Na im -

pro vi zo va noj sce ni su iz vo |e na de la Nu {i -

}a, Srem ca, Stan ko vi }a, Go go qa... Po seb no

je bio po pu la ran ka ba re „Or fe um”, be o -

grad skog glum ca Bra ne Cvet ko vi }a. U we mu

su na „srp ski na ~in” pre pri ~a va ne ra zne

do go dov {ti ne na pu tu do Kr fa.

Ka sni je, kao pen zi o ner, u ze mqi u ko joj

pen zi o ner ni ka da ni je bi lo la ko bi ti, Nu -

{i} je srp skoj po zor ni ci dao ko me di je ko je

pred sta vqa ju naj vi {e do me te – Go spo |u mi -

ni star ku, Oà lo {}e nu po ro di cu, Be o grad

ne kad i sad, Dr, Po koj ni ka, Mi ster Do lar,

Op {tin sko de te, Uje`, i dr. Nu {i} je kwi ̀ ev nost i po zo ri {te

svo ga do ba za du ̀ io i dru gim de li ma. U naj krup ni je po du hva te

ubra ja ju se isto rij ska tra ge di ja Na hod i Knez Ivo od Sem be ri -

je, a tre ba po me nu ti i dra me – Pu ~i na, Je se wa ki {a, Iza bo` jih

le |a, Ta ko je mo ra lo bi ti. Mno go go di na po sle we go ve smr ti,

sve do da na {wih da na, kroz su sre te sa po ja va ma su prot nim

zdra vom ra zu mu, ne ki ma se ot me uz dah: „Eh, da nam je sad Nu -

{i}”. Ostao je upam }en kao ve li ki ro do qub, kwi ̀ ev nik i naj ve -

}i srp ski ko me di o graf.

@IVOT ZLIH SLUT WI

Dve go di ne pre pro gla {e wa Sr bi je za kra qe vi nu, u Za bla -

}u kod â~ ka ro |en je ve li kan srp ske mo der ne po e zi je Vla di slav

Pet ko vi} Dis (1880–1917). Od ra sta we sa dva na e sto ro bra }e i

se sta ra, od ko jih je osmo ro umr lo pre ne go {to je kre nu lo u {ko -

lu, osta vi lo je tra ga na ì vot i de lo ~u ve nog pe sni ka. Ve} u sed -

mom raz re du Gim na zi je na pi sao je svo ju pr vu pe smu Na pro zo ru

sve }a go ri. Za Di sa sa vre me ni ci i we go vi pri ja te qi ka ̀ u „bio

je osred wi |ak, sa nat pro se~ nim pe sni~ kim da rom”.

Oslo bo |en od voj ske zbog „uskih gru di”, po sle krat kog u~i -

te qe va wa u se lu Pr li ti is pod Vr {ke ~u ke, Dis je sa svim ti ho

u{ao u dru {tvo be o grad skih ve li ka na, ka da se ì ve lo po ka fa -

na ma ko je su bi le glav na sa sta ja li {ta. Vi sok i mr {av, po du ̀ e

ko se i ka rak te ri sti~ nih br ko va, s na o ~a ri ma, biv {i se o ski u~i -

teq je uz po mo} Bra ni sla va Nu {i }a na {ao pr vo za po sle we u

pre sto ni ci. Od pr ve pla te {tam pao je „kar ti cu” na ko joj je pi -

sa lo Dis. Naj ve ro vat ni je, to je bio sred wi slog we go vog ime na

Vla DI Slav, ma da ima i onih ko ji tvr de da je to ime gra da iz

Dan te o vog Pa kla.

Di sov ka fan ski na ~in ̀ i vo ta bit no se pro me nio po sle ven -

~a wa sa Hri sti nom – Tin kom, mla dom i le pom po {tan skom slu -

75

Sem voj ske i iz be glih ci vi la, iz Sr bi je su iz me {te ne sve

in sti tu ci je ta da {we dr ̀ av ne upra ve – kraq, ~la no vi Vla de i

Par la men ta, mi ni star stva, su do vi i osta le dr ̀ av ne usta no ve.

Oni su de li li sud bi nu voj ni ka, re gru ta, u~e ni ka, è na, de ce. Na

Kr fu se, ta ko, na {ao i deo kul tur ne i po li ti~ ke eli te ta da {we

Sr bi je. Tu su svo je stva ra la {tvo na sta vi li mno gi po zna ti – kwi -

èv ni ci, po li ti ~a ri, prav ni ci, ma te ma ti ~a ri, sli ka ri, le ka ri,

bi o lo zi, isto ri ~a ri, et no lo zi, kom po zi to ri, i ne bro je ni dru gi.

PO ZO RI [TE BO LA I PO NO SA

Ia ko je u jav ni ì vot u{ao ka da je Sr bi ja osku de va la u {ko -

lo va nim qu di ma, Bra ni slav Nu {i} (1864–1938), kwi ̀ ev nik, di -

plo ma ta i naj ve }i srp ski ko me di o graf, za hva qu ju }i li~ noj upor no -

sti i uro |e noj ve dri ni, sa vla da vao je mno go broj ne pre pre ke ko je

su ote ̀ a va le i uspo ra va le pro me tej ske ko ra ke we go vog slo bod nog

du ha. Ma da ni ka da ni je bio u po li ti~ kim vr ho -

vi ma, Nu {i} je vr lo ra no kre nuo pu tem mla dog

srp skog ra di ka li zma.

Sa tek na vr {e nih 19 go di na, Nu {i} pi -

{e svo ju pr vu ko me di ju Na rod ni po sla nik,

ko ja je zbog po li ti~ kih raz lo ga tri na est go -

di na ~e ka la da bi se po ja vi la na sce ni Na -

rod nog po zo ri {ta (1896). Bi le su to go di ne

bor bi za pro dor de mo krat skih slo bo da, Ti -

mo~ ke bu ne, kr va vih pr o go na ra di kal skih

ide ja. U tom raz do bqu (1887) mla di Nu {i}

se na {ao i u za tvo ru. Iz Po ̀ a re va~ ke ka -

zni o ni ce vra }a se s no vom ko me di jom – Pro -

tek ci ja. Vi de }i s kim „ima po sla”, kraq Mi -

lan se ola ko li {io Nu {i }e vih „~i nov ni~ kih

uslu ga” u srp skoj vla sti, ali se ne ka ko „smi -

lo vao” i pot pi sao ukaz o we go vom po sta vqe -

wu na du ̀ nost di plo mat sko-kon zu lar nog

pred stav ni ka u Pri {ti ni, ko ja je ta da bi la

pod tur skom vla {}u.

Ma {to vit i spre tan or ga ni za tor, Nu -

{i} je po kre tao mno ge dru {tve ne ak ci je i

uspe {no ih vo dio do kra ja. Ka da je Be o grad po di gao glas pro tiv

od lu ke Au stro u gar ske da anek ti ra Bo snu i Her ce go vi nu (1908),

na {ao se na ~e lu ro do qu bi vih de mon stra ci ja i go to vo pre ko

no }i na pi sao ko mad Ha xi Lo ja, ko jim je iz ra ̀ a vao mo ral nu po -

dr {ku na ro du Bo sne i Her ce go vi ne pro tiv oku pa ci je.

Nu {i} u~e stvu je u Pr vom bal kan skom ra tu (1912), a na kon

we go vog uspe {nog okon ~a wa, po sta je okru ̀ ni na ~el nik u Bi to qu.

Go di nu da na ka sni je or ga ni zu je po zo ri {te u Sko pqu. We gov sin je -

di nac, sa ime nom iz na rod ne pe sme Stra hi wa Ban, na sta vqa o~e -

vim sto pa ma. Ia ko je tek na ~eo pu no let stvo, be o grad ski ma tu rant

od la zi 1914. go di ne u do bro voq ce. Po sle ra wa va wa, ne do voq no

za le ~en, vra tio se na front. Po {to je po no vo te {ko ra wen u Ko -

lu bar skoj bi ci, u pred smrt nom pi smu ocu pi {e: „Ja sam pao na

bra ni ku Otax bi ne za ostva ri va we onih ve li kih na {ih ide a la ko -

je smo svi mi ta ko slo ̀ no pro po ve da li 1908. go di ne”. Tim te {kim

gu bit kom po ~i we, ali se ne za vr {a va Nu {i }e va gol go ta.

To kom od stu pa wa Srp ske voj ske 1915. go di ne Bra ni slav

Nu {i} se sa iz be glim na ro dom po vla ~i pre ko gu du ra Al ba ni je.

Na put u ne po zna to kre nuo je na du ̀ no sti uprav ni ka Skop skog

po zo ri {ta. To kom pri pre me za te ̀ ak i ne iz ve stan put, neo bi~ -

nu sud bi nu do ̀ i veo je i ru ko pis jed ne od naj zna ~aj ni jih srp skih

dra ma Sum wi vo li ce, na pi sa ne jo{ 1888. go di ne, a pre mi jer no

iz ve de ne tek 1923. go di ne. U da ni ma pred pre mi je ru, Nu {i} to

ova ko opi su je: „Ta mo na dnu fi o ke, na {ao sam i – na ve ~i tu ro -

bi ju osu |e no Sum wi vo li ce i po neo ga sa so bom... Od Pri {ti -

ne, oda kle smo pe {ke mo ra li po }i put Pri zre na, mo rao sam re -

du ci ra ti ru ko pi se... Oda bi ra ju }i ta ko i ba ca ju }i na pod sve

ono {to sam re {io da `r tvu jem, do |e na red i Sum wi vo li ce...

Ni sam bio ka dar pre ne ti te pre ko po zor ni ce, a gde li bih bio

ka dar pre ne ti te pre ko Al ba ni je? Ru ko pi si su osta li u jed noj

ar na ut skoj ku }i na smrt osu |e ni...”

Branislav Nu{i}

76

`be ni com, ko ju je od mah sme stio u svo je sti ho ve.

Ve o ma pri vr ̀ en po ro di ci i pri ja te qi ma, sa dvo -

je de ce, Gor da nom i Mu ti mi rom, do ~e kao je ra to -

ve – bal kan ske i svet ski, po ro di~ ni ra sta nak, ne -

sre }u...

U Pr vom bal kan skom ra tu (1912–1913) Dis

je rat ni iz ve {ta~, a u Pr vom svet skom ra tu, kra -

jem tra gi~ ne 1915. go di ne, na la zi se u ogrom noj

ma si voj ske i iz be gli ca, ko ja se, pre ko al ban skih

vr le ti, po vla ~i la ka ja dran skoj oba li. Na tom

su ro vom pu tu po tre sa li su ga „pri zo ri utva ra

smr ti”, ko je je su sre tao na sva kom ko ra ku. Tu gu ju -

}i za po ro di com ko ja je osta la u â~ ku, bo -

le stan i is cr pqen, „po lu mr tav” je sti gao na

Krf. Na kon kra }eg opo rav ka, s gru pom srp skih

in te lek tu a la ca od la zi u Fran cu sku, ve} po do sta

na ~et tu ber ku lo zom, bo le {}u mno gih srp skih pe sni ka.

Ka da je u je sen 1916. do bio pi smo od svo je su pru -

ge i do znao da ni je pri ma la ono ma lo nov ca ko ji joj je

slao pre ko pri ja te qa sa Kr fa, Dis u te {koj de pre si ji

od lu ~u je da se vra ti na to ostr vo. Pred sa mo ukr ca va -

we na brod u Mar se ju, pi {e è ni: „Pu tu jem da nas. Da

se opro sti mo... Ja bih se be ka znio smr }u {to sam u

ovim pri li ka ma po ve ro vao dru gi ma...”

Di so va sud bi na je hte la da we go va smrt ne bu de

po put smr ti mno gih srp skih pi sa ca. Ni je umro od su -

{i ce, ve} se uto pio u Jon skom mo ru kad je brod, ko jim

je pu to vao na Krf, tor pe do va la ne ma~ ka pod mor ni ca.

Bi lo je to pred zo ru 17. ma ja 1917. go di ne. Ti {i nu

pra sko zor ja iz ne na da je pre se kao ja uk si re ne na bro -

du „Ita li ja”. Uda rac tor pe da bio je stra ho vit. „La |a je po sko -

~i la po put ra we nog `dreb ca”, za be le ̀ io je je dan od ma log bro -

ja pre ̀ i ve lih. „Je di ni ~o vek ko ji je u na sta lom ha o su ostao pri -

bran, mir no je ski nuo na o ~a re i sta vio ih u xep... Po mo gao je

mor na ri ma da u ~am ce pr vo str pa ju de cu i è ne... La |a je mu we -

vi to to nu la. U{ao je me |u zad wi ma u po sled wi ~a mac... Stra -

{an vr tlog ko ji je brod stvo rio u tre nut ku ka da je po to nuo, po -

vu kao je za so bom i ~a mac”. Dva da na po sle po ta pa wa „Ita li -

je”, iz vu ~e no je te lo pe sni ka, a u xe po vi ma su mu na |e ni sa mo

„sklo pqe ni na o ~a ri i drah ma i po”. Po sle va |e wa, we go vo te lo

je po no vo „vra }e no mo ru”, pa je pe snik ostao i bez nad grob nog

obe le` ja.

UTOPQENE DU[E

Bio je to kraj za pe sni ka Vla di sla va Pet ko vi }a Di sa, au to ra

Uto pqe nih du {a (1911. go di ne), jed ne od naj lep {ih i naj zna ~aj ni jih

kwi ga po e zi je na srp skom je zi ku. Imao je ta da sa mo 37 go di na.

Kao pe snik i bo em, Dis je je dan od naj zna ~aj ni jih i naj ta -

len to va ni jih li ri ~a ra svog vre me na. Pre ma op {toj oce ni, Di -

so va li ri ka je au ten ti~ na i sen zi bil na, mu zi kal na, okre nu ta

in tim nom unu tra {wem ì vo tu i ma {ta re wu. We gov pe si mi zam

au ten ti~ no iz ra ̀ a va vi zi ju smr ti, zlih slut wi i du bok li~ ni

bol, uz ose }a we da mu ì vot pra te sen ke tra ge di je.

Iz Di so ve kwi ge po e zi je Uto pqe ne du {e iz dva ja ju se pe sme

Tam ni ca, Nir va na, Mo ̀ da spa va. To kom bo rav ka na Kr fu i le -

~e wu u Fran cu skoj na pi sao je i ob ja vio ne ko li ko pe sa ma iz ci -

klu sa Ne do vr {e ne pe sme.

Si ma Pan du ro vi}, Di sov pe sni~ ki drug i po bra tim, osta -

vio je i ovaj za pis o slav nom pe sni ku: „Ve }i deo da na i no }i

pro vo dio je u ka fa ni. Kao da je sma trao da je to naj hu ma ni ja so -

ci jal na usta no va. Ni je bio ni gur man ni pi ja nac. Jeo je ret ko,

ma lo, mr qa vo i bez vo qe. Vo leo je da po pi je ~a {u do brog vi na,

ali se ni je ni kad opi jao. Ni kad ni je pso vao

ni ti je bio bu ~an... Vo leo je ti {i nu i ka fu:

ja ~u, sla |u, pre ku va nu i ci ga re tu fi nog du -

va na... Ia ko ni je imao pa ra, imao je li~ nog

do sto jan stva... Naj vi {e smo go vo ri li o po e -

zi ji, kwi ̀ ev no sti, po zo ri {tu...”

PLAVA GROBNICA

Po re klom iz be o grad ske za nat ske po -

ro di ce, lir ski i dram ski pe snik Mi lu tin

Bo ji} (1892–1917), jo{ kao gim na zi ja lac pi -

sao je sti ho ve i {tam pao ih u Ven cu, No voj

iskri, De lu, Sa vre me ni ku, Srp skom kwi ̀ ev -

nom gla sni ku. Kao sa rad nik Dnev nog li sta i

Pi je mon ta pi sao je ~lan ke i po zo ri {ne kri -

ti ke. Pred Pr vi svet ski rat (1914) iz dao je

pr vu kwi gu, Pe sme, o ko joj je Jo van Sker li}

na pi sao svoj po sled wi pri kaz.

Sa dva de set tri go di ne, kao stu dent

„~i ste fi lo zo fi je”, po vla ~io se sa Srp -

skom voj skom pre ko vr let ne Al ba ni je i te -

{ko bo le stan ne ka ko sti gao do Kr fa. Po -

sle opo rav ka u Fran cu skoj, krat ko vre me

ra dio je kao ~i nov nik u Mi ni star stvu unu -

tra {wih de la, a on da, do smr ti, na la zio

se u So lu nu. Sa ra |i vao je u krf skom Za -

bav ni ku uì va ju }i ugled „naj ak tiv ni jeg pe -

sni ka” na {e emi gra ci je. U So lu nu je {tam -

pao svo ju dru gu kwi gu Pe sme bo la i po no sa,

od ko je je sa ~u va no sa mo ne ko li ko pri me -

ra ka. Za krat ko vre me na pi sao je jo{ dve

kwi ge pe sa ma i vi {e dra ma, od ko jih su mu

naj bo qe Kra qe va je sen i Uro {e va è nid -

ba, {tam pa na na Kr fu.

Kao lir ski pe snik, Bo ji} pri pa da onoj

ge ne ra ci ji ko ja je u {kol skim klu pa ma do ̀ i ve la anek si ju Bo sne i

Her ce go vi ne, na stu di ja ma Pr vi i Dru gi bal kan ski rat, a kod pr -

vih „slo bod nih ko ra ka” tra gi~ ne po sle di ce Pr vog svet skog ra ta.

Upam }en je kao pe snik na ci o nal nog „bo la i po no sa”. @ive }i, mi -

{qu i emo ci jom, vi {e u sve tu svo jih ro man ti~ nih na ci o nal nih

ide a la ne go na kr va vom tlu svog vre me na, on je, po oce ni jed nog

od kri ti ~a ra „vi {e ope vao na ci ju ne go na rod, vi {e otax bi nu ne -

go ze mqu”. We go vi bi blij ski mo ti vi – Va vi lon, Da vid, Sa lo ma i

Mag da le na, u pe sma ma, a ca re vi i vel mo ̀ e u lir skim dra ma ma,

sim bo li su kul ta sna ̀ ne li~ no sti. Kao pe snik ret kog ver bal nog

ta len ta, Bo ji} je stva rao sna ̀ ne, zvon ke i ì vah ne sti ho ve sa pu -

no ak ce na ta.

Tvo rac je ne ko li ko pr vo ra zred nih pa tri ot skih pe sa ma, a

me |u wi ma je naj po zna ti ja Pla va grob ni ca. Naj ve }a srp ska grob -

ni ca iz van Sr bi je, sa Bo ji }e vim pe rom, do bi la je svoj po et ski

spo me nik. Bo le stan i skr han, po sma trao je sa krf ske oba le ka -

ko bro do vi da ni ma od no se be ̀ i vot na te la srp skih mla di }a i

po la ̀ u ih na obli ̀ wem ostr vu Vi do i u du bi ne Jon skog mo ra.

Pla va grob ni ca je i do da nas osta la naj u ver qi vi ji sve dok o tra -

ge di ji srp ske mla do sti. U dru goj stro fi, pe snik ka ̀ e:

Tu na dnu, gde {koq ke san umo ran hva ta,

I na mr tve al ge tre set ni ca pa da,

Le ̀ i gro bqe hra brih, le ̀ i brat do bra ta,

Pro me te ji na de, apo sto li ja da.

Te {ko bo le stan i iz nu ren, Mi lu tin Bo ji} ni je do ~e kao pro -

boj So lun skog fron ta i po be do no sni po vra tak u otax bi nu. Umro

je od tu ber ku lo ze 8. no vem bra 1917. go di ne u So lu nu. Imao je

ta da sa mo 25 go di na. Uz naj vi {e po ~a sti, sa hra wen je na Srp -

skom voj ni~ kom gro bqu na Zej tin li ku. We go vi po smrt ni osta ci

su po sle ra ta pre ne ti u Be o grad.

(Na sta vak u sle de }em bro ju)

FEQTON

1. oktobar 2008.

Milutin Boji}

Vladislav Petkovi} Dis

5. okto bar 1912.

Potpisnice Balkanskog saveza –

Srbija, Bugarska i Crna Gora –

predale su ultimativnu notu Tur-

skoj. Crna Gora je 8. oktobra

1912. objavila rat Turskoj, a su-

tradan je jedna crnogorska ~eta

napala turski poloàj. Time je

po~eo Prvi balkanski rat.

5. okto bar 1915.

Sna`nom artiqerijskom vatrom

du` celog fronta na Dunavu, Savi

i Drini, po~ela je ofanziva Cen-

tralnih sila na Srbiju. Napadom

sa le|a na Srbiju, 6. oktobra

1915, Bugarska se ukqu~ila u Pr-

vi svetski rat na strani Central-

nih sila. Udruènim nema~kim,

austrougarskim i bugarskim tru-

pama komandovao je mar{al Au-

gust Mekenzen.

5. okto bar 1954.

Velika Bri -

tanija, SAD,

Jugoslavija

i Italija

potpisale su

Londonski

memorandum

o tr{}an-

skoj krizi,

kojim je do-

t a d a { w a

Slobodna Teritorija Trsta pode-

qena izme|u Jugoslavije i Itali-

je. Dve susedne zemqe su garanto-

vale puna prava nacionalnim ma-

winama, a vlada u Rimu preuzela

je i obavezu da odràva slobodnu

luku u Trstu.

7. okto bar 1912.

Drugi pe{adijski puk „Kwaz Mi-

hailo“ zapo~eo je svoj ratni put

kroz balkanske i Prvi svetski

rat. U Prvom balkanskom ratu

puk je u~estvovao u Kumanovskoj,

Prilepskoj i Bitoqskoj bici, a u

Drugom u Bregalni~koj bici. Zbog

siline i izdrìvosti svojih bo-

raca, puk dobija epitet „gvozde-

ni“. U Pr vom svetskom ratu puk

u~es tvuje u Cerskoj bici i bici

na Gorni~evu, a 1918. u osloba -

|awu Ni{a, potom stiè sve do

Te mi {vara. U ~ast Drugog pe {a -

dij skog puka „Kwaz Mihailo“, 7.

oktobar se Vojsci Srbije obe-

leàva kao Dan Tre}e brigade

kopnene vojske.

7. okto bar 1912.

U Vojsci Srbije 7. oktobar je Dan

Sedmog centra za obuku.

Obeleàva se u znak se}awa na

dan oslobo|ewa Leskovca 1918.

godine.

8. okto bar 1915.

Komandant Drugog bataqona Dese-

tog puka major Dragutin Gavrilo-

vi} izdao je zapovest braniocima

Beograda, odnosno borcima

Drugog i Tre}eg bataqona Desetog

puka i delovima Sremskog dobro-

voqa~kog odreda, posledwoj od-

brani srpske prestonice pred

agresijom Nemaca, Austrijanaca i

Ma|ara: „Ta~no

u 15 ~asova ne-

prijateq se ima

razneti va{im

silnim juri{em,

va{im bomba-

ma i bajoneti-

ma. Obraz Beograda, na{e pre-

stonice, ima da bude svetao. Voj-

nici, junaci, Vrhovna komanda iz-

brisala je na{ puk iz svog brojnog

stawa... Na{ puk je `rtvovan za

~ast Otaxbine i Beograda. Vi ne-

mate vi{e da se brinete za va{e

ìvote, koji vi{e ne postoje. Zato

napred u slavu!” U juri{u su izgi-

nuli gotovo svi branioci, a major

Gavrilovi} je te{ko rawen.

10. okto bar 1918.

Prva srpska armi-

ja po~ela je opera-

cije osloba|awa

Ni{a, uprkos upo-

zorewu vrhovnog

komandanta save-

zni~kih snaga na

Balkanu francuskog generala Luja

Fran{e Deperea da je to srqawe

u avanturu. Uprkos neverici

saveznika, srpska vojska je, gone}i

austrijsku i nema~ku vojsku doli-

nom Ju`ne Morave, 12. oktobra u

muwevitom napadu pod komandom

vojvode Petra Bojovi}a, oslobo-

dila Ni{ i primorala okupatore

na povla~ewe ka severu.

15. okto bar.

U Vojsci Srbije 15. oktobar je

Dan êtvrtog cen tra za obuku Va-

qevo. Obeleàva se u znak se -

}awa na dan oslobo|ewa Vaqe-

va 1918. godine.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

77

MOBILIZACIJA SRPSKE VOJSKE

1912. GODINE

Ukazom kraqa Petra Kara|or |e -

vi }a od 30. septembra 1912. nare|ena

je op{ta mobilizacija srpske vojske. Jo{

iste no}i narodu cele Srbije je veoma

brzo i organizovano objavqena mobi-

lizacija pomo}u unapred pripremqenih

ugovorenih signala: paqewem velikih

buktiwa na uzvi{ewima, zvonima sa

svih crkava, pucawem prangija. I najza-

ba~enija sela jo{ iste no}i znala su za mobilizaciju. Za

prvi dan mobilizacije odre|en je 3. oktobar.

Prema mobilizacijskom planu bilo je odre|eno da

se Vrhovna komanda mobili{e u Beogradu, a {tabovi

Prve, Druge i Tre}e armije u Para}inu. Timo~ka divizi-

ja prvog poziva, koja je ulazila u sastav Druge armije,

mobilisana je u Negotinu (13. puk), Kwaèvac (14. puk),

Para}inu (15. puk) i Zaje~aru ([tab divizije, 20. puk i

sve ostale jedinice).

Po{to se oslobodila~ki rat protiv Turske u narodu

èqno o~ekivao, celu zemqu zahvatalo je veliko odu{ev-

qewe. U ve}ini pukova skoro svi obveznici su do{li ve}

prvog i drugog dana mobilizacije. Do{li su ne samo ob-

veznici koji su bili pozvani, ve} i oko 20.000 neraspo-

re|enih, od kojih je formirano {est prekobrojnih pukova

prvog poziva. Ve} 15. oktobra najve}i deo snaga bio je

prikupqen na koncetracijskoj prostoriji, a tri dana ka-

snije zavr{en je strategijski razvoj srpske vojske.

Brzina kojom je izvr{ena mobilizacija srpske voj-

ske iznenadila je nepripremqenu Tursku, koja je time bi-

la preduhitrena i dovedena u nepovoqnu situaciju, {to

se ubrzo odrazilo na ishod ratnih doga|aja.

OKUPACIJA SRBIJE 1915. GODINE

Pod komandom feldmar{ala Augusta Makanzena, au-

strougarska i nema~ka vojska od gotovo pola miliona voj-

nika, deset eskadrila aviona i brojnom re~nom flotilom

na Dunavu i Savi, 6. oktobra 1915. napale su Srbiju. Au-

strougarska 3. armija forsirila je Savu i Dunav kod Beo-

grada, a nema~ka 1. armija Dunav kod Smedereva i Kostol-

ca. I pored herojstva branilaca Beograda, vi{estruko

nadmo}ne austrougarske i nema~ke snage zauzele su grad.

Do 15. oktobra, uprkos krajwem po`rtvovawu srpskih tru-

pa, austrougarske i nema~ke jedinice zauzele su, pored

Beograda, Smederevo, Poàrevac, Golubac, i stvorile

{iri mostobran ju`no od Dunava i Save.

No}u 15. oktobra, bez objave rata, pre{le su u na-

pad i dve bugarske armije, potisnule slabe srpske jedini-

ce, prodrle u dolinu Morave kod Vrawa i do 22. oktobra

zauzele Kumanovo, [tip, Skopqe i prekinule moravsko-

vardarsku komunikaciju. Nema~ka vojska je, od 23. oktobra

do 22. novembra, produìla da nadire u unutra{wost Sr-

bije pravcem prema Kragujevcu, i vi{e puta poku{ala da

okruì i uni{ti srpsku vojsku. Srpska Vrhovna komanda je

nameravala da Prvom armijom izvr{i protivudar u desni

bok austrougarske 3. armije, stvaraju}i vreme dok savez-

nici iz Soluna ne priteknu u obe}anu pomo} i u|u u zaje-

dni~ki front u rejonu Skopqa.

Napad austrougarske, nema~ke i bugarske vojske u ok-

tobru i novembru 1915. godine, primorao je srpsku vojsku

da preko Crne Gore i Albanije napusti Srbiju. Od

420.000 qudi, koliko je brojala srpska vojska u oktobru

1915. godine, strahote rata i povla~ewa preìvelo je

mawe od 150.000 srpskih vojnika.

Pripremio Miqan MILKI]

1. oktobar 2008.78

DUHOVNOST

NEÂSNOST

Cr kva je od u vek pro sla -

vqa la Pre sve tu Bo go ro di cu

kao po kro vi te qi cu i za {tit -

ni cu hri {}a na, ko ja je svo jim

mo li tva ma umi lo sti vi la Bo ga

pre ma na ma gre {ni ma. Bez -

broj pu ta po ma ga la je po je din -

ci ma i na ro di ma, u ra tu i mi -

ru, svu da u ne vo qa ma. Do ga |aj

ko ji cr kva pra znu je de sio se

14. ok to bra 911. go di ne, u

vre me ca ra La va Mu dro ga

(Fi lo so fa). Bi lo je sve no} no

bde we u Bo go ro di ~i noj cr kvi

Vla her ne u Ca rin gra du. Cr -

kva je bi la pu na na ro da, a ne gde u po za di ni je sta jao An drej Ju -

ro di vi sa svo jim u~e ni kom Epi fa ni jem. U ~e ti ri sa ta po sle po -

no }i, ugle dao je sve ti An drej Pre sve tu Bo go ro di cu sa ras pro -

str tim omo fo rom iz nad na ro da, kao da ih po kri va tom ode }om.

Bi la je ode ve na u zla to kra snu por fi ru i bli sta la okru ̀ e na

apo sto li ma, sve ti te qi ma, mu ~e ni ci ma i de vi ca ma. Sve ti An drej

je po ka zao ru kom Epi fa ni ju i upi tao ga da li i on vi di „Ca ri cu

i go spo |u ka ko se mo li za sav svet”, {to je on za ~u |en po tvr dio.

Zbog tog do ga |a ja uve de no je pra zno va we, da nas pod se }a na taj

tre nu tak i stal no po kro vi teq stvo Pre sve te Bo go ro di ce kad god

to, u ne vo qa ma, od we mo li tve no tra ̀ i mo.

V E R S K I P R A Z N I C I1-15. oktobar

Pra vo slav ni

3. ok to bar – Sve ti ve li ko mu ~e nik Je va sta ti je

6. ok to bar – Za ~e }e sve tog Jo va na Pre te ~e

i Kr sti te qa – Za du {ni ce

7. ok to bar – Sve ti ve li ko mu ~e nik Te kla; prep. Si mon,

sv. kraq Vla di slav i prep. Da vid

9. ok to bar – Sve ti apo stol i je van |e list Jo van Bo go slov

12. ok to bar – Pre po dob ni Ka ri jak Ot {el nik

– Mi hoq dan

14. ok to bar – Po krov Pre sve te Bo go ro di ce

Jevrejski

ok to bar – Ro{ a{a na

9. ok to bar – Jom aki pu rin

14. i 15. ok to bar – Su kot

Z

POKROV PRESVETE BOGORODICE

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

ja pi bez dan zi nuo u sa vre me nom sve tu. We gov po ~e tak se ̀ e

da le ko, do u 19. vek. We go vu istin sku du bi nu, ~i ni se, jo{

ni je mo gu }e do seg nu ti. Ne mo gu }e ga je ne pri me }i va ti zbog

sle pi la ili krat ko vi do sti; pre bi pri li ~i lo da ga osmo tri mo

spo koj no i od lu~ no. Na jed noj ivi ci bez da na sto je qu di ko ji bra -

ne svo je do sto jan stvo, ozbiq no, sve ta~ ki se od no se }i pre ma svo -

joj ~a sti; na dru goj – qu di ko ji pre zi ru ~ast kao „bur ̀ o a sku pred -

ra su du”, ko ji pri hva ta ju lu pe {ku ne ~a snost za te meq ì vo ta. Dve

ne po mir qi ve pro tiv re~ no sti, dva svet ska ta bo ra, po ve za na je -

dan s dru gim, kao „da” i „ne”, kao ì vot i smrt, kao sa zda we i

raz ru {e we. Jer se ne sre} nik ko tr qa u pro past.

ê ti ri stup wa, je dan za dru gim, obe le ̀ a va ju hod ne ~a sno sti.

Ona po ~i we od naj pro sti jeg ne ~a snog de la. Kad ga u~i ni,

~o vek jo{ ni je obe{ ~a {}en, ali we go va ~ast je ve} iz lo ̀ e na

pro ve ri. To je – vre me is ku {e wa: ov de tre ba u~i ni ti iz bor –

sta vi ti se na stra nu ~a sti, ~a sno osu di ti svo je ne ~a sno de lo va -

we i od ba ci ti ga; ~ast se ob na vqa ve} i sa mim tim da joj osta je{

ve ran i pro ma tra{ svo je istin sko „ja” u istin skom sve tlu. Lo{

po stu pak mo ̀ e da u~i ni sva ko; tu je osnov na stvar – ne u „slu ~a -

ju”, ve} u re zul ta tu: da li se ~o vek uz di ̀ e ka raz u me va wu isti ne,

da li }e na da qe osta ti ne po ko le bqi vo ~a stan.

Ali, on }e se sko tr qa ti na do le, na dru gu ste pe ni cu, ako

po ku {a da oprav da ne ~a stan po stu pak ko ji je u~i nio. Za to mu

je po treb no da pre i na ~i ta~ no ose }a we ~a sti i da pre vrat ni~ -

ki pre tvo ri do bro u zlo. Iz o pa ~e no ose }a we da }e se pro ti vi -

ti, sve dok bes po vrat no ne bu de obo ga qe no ili do ve de no do

}u ta wa. La ̀ na ka zu i sti ka za ve {}e ga u ~e star la ̀ nih za kqu -

~a ka, ne ta~ no sve de nih ra ~u na i hi me ra. Na taj na ~in, sam ~o -

vek ra di na sop stve noj ne ~a sno sti, i usko ro }e oti }i to li ko

da le ko da ve} ne }e ni ose }a ti po {to va we pre ma sve ti wi, ni ti

uva ̀ a va we pre ma ono me ko ga za slu ̀ u je. On }e rav no du {no gu -

ta ti mut nu vo du be{ ~a {}a, ve} pre ma woj i ne ose }a ju }i od -

vrat nost.

Pr vi put je ~ast – {tet na su vi {nost, ru ̀ na smet wa, tre ba

je sa vla da ti i od stra ni ti; neo p hod no je od vo ji ti qu de od raz u -

me va wa ~a sti, te o ret ski i prak ti~ no ih na vik nu ti na be{ ~a {}e.

Ni je za ~u |u ju }e da se oni ob ra }a ju ne qu di ma uva ̀ e nim, sa ose -

}a wem ~a sti, ne go pre kru go vi ma de kla ri sa nih ele me na ta dru -

{tva: oko re lim ro bi ja {i ma, pro fe si o nal nim lu pe ̀ i ma, oni ma

ko ji su se pu sti li niz vo du. Za ne ~a snog ~o ve ka, ~a stan ~o vek je

trn u oku: vi {e zna ~an, pre zi ru }i, ì vi pri go vor, sre} ni „bur -

òa” ko ga tre ba slo mi ti eks pro pri ja ci jom imo vi ne, mo no po lom

po slo datvstva, te ro rom i, pri tom, sve to, „u ce lom sve tu”.

Ta ko za po ~i we pro ces be{ ~a {}a, od jed no stav nog, ~e sto

slu ~aj nog po stup ka, a za vr {a va se „xi nov skim pla nom” obe{ }a -

{}e wa svih qu di. Taj plan je pred vi |en za sva kog ne ~a snog ~o ve -

ka, za sva kog ko je iz gu bio od li ku do sto jan stva i sa mo po {to va -

wa, sva kog ko ba ca qa gu na sve ti we i na svo ju re pu ta ci ju – on

ra ~u na na sve se bi sli~ ne, ka ko bi po be di la stvar be{ ~a {}a na

ze mqi, ka ko bi ~a sne qu de po ra zi li, pod jar mi li i obe{ ~a sti li.

U sa vre me nom sve tu otva ra se zi ja ju }i bez dan, On se stre -

lo vi to {i ri. On ni je slu ~a jan; on je prin ci pi je lan; on ne ma dna.

I sa mo na iv ni mo gu ve ro va ti da }e im uspe ti neo {te }e no se iz -

vu }i, mi mo we ga.

Da na {wi „hri {}an ski svet” ostao je sa mo upo la hri {}an -

ski. Sa mim tim, on je iz gu bio bo ̀ an stve ni is to~ nik istin skog

do sto jan stva. Ho }e li mu po }i za ru kom da iz dr ̀ i pred sve op {tim

be{ }a {}em?

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Pred buk ta vim za go net ka ma go spod wim”

Sve ti go ra, Ce ti we 2001.

Jom ki pur ili Jom aki pu rin je pra znik po mi re wa, po ka ja wa

i pra {ta wa. Pra znu je se de se tog da na sed mog me se ca ti{ ri ja, a

pro vo di se u hra mu, u mo li tvi i po stu. To ga da na sva ki ver nik

no si u se bi za ko ne To re, mi lo sr |e i uz vi {e no ose }a we za jed ni -

{tva sa svim qu di ma. Jom ki pur je vr hu nac i za vr {e tak de se to -

dnev nog raz do bqa po ka ja wa ko je po ~i we na Ro{ a{a na.

Osnov ne mi sli Jom ki pu ra je su ka ja we, mo ral ni op ti mi zam

i {i ro ko sa o se }a we za qud ske pat we uop {te, po seb no za pat we

Je vre ja. Mi sao o po ka ja wu sma tra se jed nom od naj sve tli jih po u -

ka je vrej stva.

JOM A K I P UR I N

J E D A N A E S T I P A D O B R A N S K I V I [ E B O J

NAJBOQE LICE

SPECIJALACA

Najboqe rezultate na ovogodi{woj

manifestaciji ostvarila je Prva ekipa

63. padobranskog bataqona, u kome su bili

kapetan Milovan Mili}, potporu~nik

Mladen Stamenkovi}, vodnik Ivan Miti}

i desetar Miladin Gojkovi}. Drugo mesto

pripalo je Drugoj ekipi te jedinice, dok se

za tre}e izborila ekipa 72. izvi|a~ko

-diverzantskog bataqona. Najboqi strelac

bio je stariji vodnik Milan Radosavqevi}.

ekipe su logorovale na obalama Bovanskog jezera.

Padobranski vi{eboj pratili su zamenik komandanta Kopnene

vojske general-major Aleksandar @ivkovi}, komandant Specijalne

brigade brigadni general Ilija Todorov. ^lanovi Vrhovne sudijske

komisije, koje je predvodio potpukovnik Sava Iri{ki}, vodili su

ra~una da takmi~ewe protekne u skladu sa sportskim duhom i

propozicijama.

Nema sumwe da su pripadnici specijalnih jedinica u potpunos-

ti ispunili zahteve generala @ivkovi}a, koji je otvaraju}i pado-

branski vi{eboj od wih zahtevao da na takmi~ewu pokaù svoje na-

jboqe lice – sna`ne, odgovorne, vrhunski obu~ene i uvek spremne

padobrance.

Jo{ jednom se potvrdilo da padobranski vi{eboj – najnaporni-

je i najsvestranije nadmetawe u Vojsci Srbije – zahteva od takmi~ara

znawa, snala`qivost i ve{tinu. Prema re~ima na~elnika Odseka

za specijalne jedinice iz Kopnene vojske pukovnika Slavoquba

An|elkovi}a, ovogodi{wa manifestacija predstavqala je najboqu

proveru obu~enosti specijalnih jedinica za izvr{avawe namenskih

zadataka.

Posle èstokih borbi za svaki poen, sumirani su rezultati, a

najuspe{niji sportisti progla{eni su na sve~anosti u Pan~evu, kada

je obeleèn Dan specijalne brigade – 29. septembar. Pehare i na-

grade pobednicima predao je komandant Kopnene vojske general-pot-

pukovnnik Mladen ]irkovi}.

Z. MILADINOVI]

Snimio S. \OR\EVI]

speh padobranske ekipe Vojske Srbije jo{ je ve}i kada se ima u

vidu da su na po~etku takmi~ewa ostali bez jednog ~lana. Naime,

stariji vodnik Milan Svetozarevi} povredio se u zavr{nici

padobranskog skoka, a po pravilima vi{eboja, zamene ~lanova

ekipe dozvoqene su samo do ulaska u avion. Wegovi drugovi

nadoknadili su izostanak i trijumfovali.

Pripadnicima Druge ekipe padobranskog bataqona pripalo je

drugo mesto, a bronzane medaqe zasluìli su ~lanovi ekipe 72.

izvi|a~ko-diverzantskog bataqona. Za najboqeg strelca u disci-

plinama ga|awa iz pi{toqa, ga|awa iz automatske pu{ke, bacawa

bombe i ga|awa noèm progla{en je stariji vodnik Milan Ra-

dosavqevi}, iz bataqona za protivteroristi~ka dejstva.

Nadmetawe na atraktivnom i nesvakida{wem vojni~ko-sport-

skom takmi~ewu zapo~elo je 27. septembra – grupnim padobranskim

skokom u blizini sela Brdarac, a zavr{eno dan kasnije ga|awem iz

automatske pu{ke na poligonu „[umatovac”, nadomak Aleksinca.

Za dva dana, {est peto~lanih ekipa pre{lo je stazu od 46 kilo-

metara i izvr{avalo vojni~ke zadatke, poput orijentacije, bacawa

bombe u metu, izvla~ewa rawenika, savla|ivawa ì~ane prepreke

puzawem, pretresa terena, izvla~ewa vozila, ga|awa iz pi{toqa CZ

99, savla|ivawa vodene prepreke desantnim ~amcem, pewawa uz uè,

prelaska preko prepreke pomo}u horizontalnog uèta, savla|ivawa

kontaminiranog zemqi{ta, ga|awa noèm u metu i ga|awa au-

tomatskom pu{kom M-70 AB2. U pauzi izme|u dva takmi~arska dana

General-major Aleksandar @ivkovi} zamenik komadanta KoV

i brigadni general Ilija Todorov komadant Specijalne brigade

na otvarwu padobranskog vi{eboja

80

VOJ NA PO[TA 6972 BEOGRAD

Ras pi su je

KON KURSza pri jem voj ni ka po ugovoru na vojni~kim du`nostima (po mestima slu`bovawa)

BE O GRAD

VES 72701 (vo za~ ujed no i elek tro me ha ni ~ar) – 1 iz vr {i lac

KA ̂ A RE VO

VES 72701 (vo za~) – 1 iz vr {i lac

VES 71101 (~u var) – 4 iz vr {i o ca

STA RI BA NOV CI


U@ICE (Zla ti bor)

VES 72403 (ku var) – 1 iz vr {i lac

NI[


USLO VI KON KUR SA:

Kon ku ri sa ti mo gu dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je ko ji is pu wa va ju sle -

de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI:

– da su zdrav stve no spo sob ni za voj nu slu ̀ bu ( {to utvr |u je nad le -

`na voj no le kar ska ko mi si ja),

– da ima ju pro pi sa nu stru~ nu spre mu ko ja od go va ra voj no e vi den ci o noj

spe ci jal no sti, od re |e noj za for ma cij sko me sto za ko je kon ku ri {u,

– da ni su osu |i va ni za kri vi~ no de lo na bez u slov nu ka znu za tvo ra

od naj ma we {est me se ci,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak,

– da su od slu ̀ i li voj ni rok ili na dru gi na ~in re gu li sa li oba ve zu

slu ̀ e wa voj nog ro ka,

– da ni su sta ri ji od 28 go di na ako kon ku ri {u za du ̀ no sti u ro du,

od no sno 30 go di na ako kon ku ri {u za du ̀ nost u slu ̀ bi.

PO SEB NI USLO VI:

– da su ospo so bqe ni za voj no e vi den ci o nu spe ci jal nost za ko ju kon -

ku ri {u,

– da po se du ju po lo ̀ e ni vo za~ ki is pit ka te go ri je B i C i da po se du ju

rad no is ku stvo na po slo vi ma vo za ~a u tra ja wu od naj ma we 3 (tri)

go di ne (sa mo za kan di da te za vo za ~e m/v).

NA ̂ IN KON KU RI SA WA:

Kan di dat ko ji is pu wa va uslo ve Kon kur sa pod no si zah tev za pri jem u

voj nu slu ̀ bu voj noj po {ti 6972, Be o grad, i pri la ̀ e sle de }e:

– au to bi o gra fi ju,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (ne sta ri ji od {est me se ci),

1. oktobar 2008.

81

a) Za na stav ni ke ve {ti na:

1. Za uù oblast Stra te gi ja, iz bor

– dva u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e no G[U)


– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e no K[U)

3. Za uù oblast Bor be ni si ste mi SRS PVO, iz bor

– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, VES 31398)

4. Za uù oblast Ra dar ski si ste mi SRS PVO, iz bor

– je dan u zva we pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, VES 32177)

5. Za uù oblast Ra ket ni si ste mi PVO „NE VA-M“, iz bor

– je dan u zva we vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, VES 31398)

b) Za sa rad ni ke:

1. Za uù na u~ nu oblast Te le ko mu ni ka ci je, iz bor

– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e ne

osnov ne stu di je iz obla sti za ko ju se bi ra)

2. Za uù na u~ nu oblast Ma te ma ti ka, iz bor

– dva u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e ne

osnov ne stu di je iz obla sti za ko ju se bi ra)

3. Za uù na u~ nu oblast Ge o gra fi ja, iz bor

– je dan u zva we asi stent – pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e na VA)

v) Za spoq ne sa rad ni ke – na stav ni ke:

1. Za uù na u~ nu oblast Elek tro ni ka, iz bor

– dva u zva we do cent (po seb ni uslo vi: CL, dok tor na u ka iz obla sti za

ko ju se bi ra)

2. Za uù na u~ nu oblast Lo gi sti ka od bra ne, iz bor

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: dok tor na u ka iz obla sti me nax -

men ta)

3. Za uù na u~ nu oblast Lo gi sti ka od bra ne, iz bor

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: dok tor teh ni~ kih na u ka)

g) Za spoq ne sa rad ni ke – na stav ni ke ve {ti na:


– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e no G[U)

2. Za uù oblast Ope ra ti ka, iz bor

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir ro da ve ze, za vr {e -

no G[U)

3. Za uù oblast Lo gi sti ka od bra ne, iz bor

– tri u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e no G[U)

4. Za uù oblast Voj na teh ni ka i opre ma je di ni ca ViP VO, iz bor

– je dan u zva we do cent (po seb ni uslo vi: PVL, za vr {e no G[U)

5. Za uù oblast Voj na teh ni ka i opre ma je di ni ca ViP VO, iz bor

– je dan u zva we pre da va~ – vi {i pre da va~ (po seb ni uslo vi: PVL, za vr -

{e no K[U)

d) Za spoq ne sa rad ni ke – sa rad ni ke:

1. Za uù na u~ nu oblast Za {ti ta od NHB oru` ja, iz bor

– je dan u zva we asi stent (po seb ni uslo vi: PVL, ma gi star na u ka iz obla -

sti za ko ju se bi ra)

2. Za uù na u~ nu oblast Tak ti ka je di ni ca ViP VO, iz bor

– tri u zva we asi stent - pri prav nik (po seb ni uslo vi: PVL, ofi cir avi ja -

ci je, pi lot avi o na N - 62)

USLO VI KON KUR SA I NA ̂ IN KON KU RI SA WA

Po red po seb nih uslo va, na ve de nih za sva ku ta~ ku ovog kon kur sa kan di da -

ti mo ra ju da is pu wa va ju i sle de }e uslo ve:

1) da su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je;

2) da ima ju dve po sled we slu ̀ be ne oce ne naj ma we vr lo do bar (ne od no si

se na li ca iz gra |an stva);

3) da su osnov ne stu di je za vr {i li sa pro se kom naj ma we 8 (osam) - od no si

se sa mo na li ca ko ja kon ku ri {u za zva we asi sten ta - pri prav ni ka,

pre da va ~a i vi {eg pre da va ~a;

4) da is pu wa va ju i osta le uslo ve za iz bor u zva we na stav ni ka za ko je

kon ku ri {u, pred vi |e ne Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj nim na u~ no i -

stra ̀ i va~ kim usta no va ma i Sta tu tom VA.

Kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je mol be za iz bor pod -

no se re dov nim pu tem, na adre su VP 2977, Be o grad, sa na zna kom „za

kon kurs“, a kan di da ti iz gra |an stva li~ no ili po {tom na adre su: Voj -

na aka de mi ja, Pa vla Ju ri {i }a [tur ma br. 33, Be o grad. U mol bi oba -

ve zno na ve sti adre su i te le fon, uù na u~ nu oblast za ko ju se pod no si

mol ba i broj nu ozna ku uè na u~ ne obla sti u kon kur su.

Uz mol bu svi kan di da ti tre ba da pri lo ̀ e:

– do ka ze o is pu wa va wu svih uslo va kon kur sa;

– bi o gra fi ju sa opi som kre ta wa u slu ̀ bi, od no sno sa opi som rad nih du -

`no sti;

– bi bli o gra fi ju ob ja vqe nih na u~ nih i stru~ nih ra do va sa pri mer ci ma

ra do va.

Po red na ve de nih do ku me na ta pro fe si o nal na voj na li ca tre ba da do sta -

ve i upit nik za pre me {taj (po pu wen i ove ren) i sa gla snost nad le ̀ ne

pret po sta vqe ne ko man de, a li ca iz gra |an stva da do sta ve jo{: iz vod

iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re we o dr ̀ a vqan stvu, uve re we da se

pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak i uve re we da ni su ka ̀ wa va ni.

O re zul ta ti ma kon kur sa kan di da ti iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je bi }e oba ve {te ni re dov nim pu tem, po sred stvom svo jih ko man di,

a kan di da ti iz gra |an stva na do sta vqe nu ku} nu adre su.

Ne pot pu ne i ne bla go vre me no pod ne te mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.

Kon kurs na do ku men ta ci ja ne }e se vra }a ti. Kon kurs je otvo ren 15 da na od

da na ob ja vqi va wa.

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu (ne sta ri je od {est me se ci),

– uve re we iz Op {tin skog ode qe wa da se pro tiv we ga ne vo di

kri vi~ ni po stu pak i da ni je osu |i van i ka ̀ wa van (ne sta ri je od

{est me se ci),

– po tvr du voj nog od se ka da je slu ̀ io voj ni rok (ne sta ri ju od {est

me se ci)

– fo to ko pi ju voj ni~ ke kwi ̀ i ce,

– ove re nu fo to ko pi ju di plo me o ste ~e nom obra zo va wu (ove re nu u

su du ili op {ti ni),

– ove re nu fo to ko pi ju vo za~ ke do zvo le (sa mo kan di da ti za vo za ~e),

– na laz, oce nu i mi {qe we nad le ̀ ne VLK o zdrav stve noj ospo so -

bqe no sti za voj nu slu ̀ bu,

– stav i mi {qe we Voj no be zbed no sne agen ci je na kon iz vr {e ne

bez be do no sne pro ve re kan di da ta.

Nad le ̀ na ko mi si ja raz mo tri }e pri sti gle pri ja ve i utvr di ti ko ji

kan di da ti is pu wa va ju uslo ve kon kur sa. Ko mi si ja }e upu ti ti kan -

di da te nad le ̀ noj VLK ra di oce ne spo sob no sti za voj nu slu ̀ bu,

ako is pu wa va ju osta le uslo ve kon kur sa.

Ne pot pu ni i ne kom plet ni do ku men ti kan di da ta ne }e bi ti raz ma -

tra ni. Ko mi si ja ne }e vra }a ti do ku men te kan di da ti ma ko ji ne bu du

iza bra ni.

Sa kan di da ti ma ko ji bu du pri mqe ni u voj nu slu ̀ bu, bi }e sklo -

pqe ni ugo vo ri o pri je mu voj ni ka po ugo vo ru na od re |e no vre me u

tra ja wu od 3 (tri) go di ne.

Kon kurs je otvo ren do po pu ne upra ̀ we nih me sta.

Bli ̀ a oba ve {te wa o uslo vi ma kon kur sa se mo gu do bi ti na te le -

fon: 011/3053-211 ili 011/3053-282.

VOJ NA AKADEMIJA

Ras pi su je

KON KURSza iz bor na stav ni ka i sa rad ni ka u {kol skoj 2008/2009. go di ni

VOJ NA AKADEMIJA

PO NI [TA VA SE

Kon kurs za iz bor i re i zbor na stav ni ka, sa rad ni ka i na stav ni -

ka iz obla sti ve {ti na u {kol skoj 2008/2009. go di ni ob ja vqen u ma -

ga zi nu OD BRA NA, broj 72, od 15. 09. 2008. go di ne u de lu ko ji se od -

no si na iz bor jed nog li ca u zva we pre da va~, za uù oblast Te le ko mu -

ni ka ci je (pod a), red ni broj 10.

82 1. oktobar 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1.Studentska kwiìca, 2. Od koristi, zauhar, 3. Genijalni srpski slikar,

4. Biv{i engleski atleti~ar, Stiv, 5. Vodeni quskar, 6. Nozdrva, 7. Bojno

kopqe starih Germana, 8. Seqewe, selidba, 9. Francuska glumica, Sofi,

10. Departman u Francuskoj, 11. Koje je od soli, 12. Muslimansko mu{ko

ime, 13. Kvar, {teta, brodolom, 14. Delovi hektara, 15. Stawe onog {to je

rasplinuto, 16. Najstariji prevod Biblije na latinski jezik, 17. Ni-

noslav odmila, 19. Odre|ivawe tarife, 23. Drveno bure, 26. Gr~ko ostr-

vo, 27. Francuski hemi~ar i fizi~ar, @ozef Luj Gej, 29. Nau~ni zavod,

30. Biv{a britanska atleti~arka, Sali, 31. @ensko ime, Italina, 33. Pri-

padnik helenskog plemena, Doranin, 34. Okvasiti rosom, 35. @ensko ime,

Lilijana, 37. Italijansko mu{ko ime, 38. Nosioci naslednih osobina,

39. Jedan od naziva za Jadransko more, 40. Koji je od cinka, cinkan, 41. Bez

(ital.); tako|e i: ̀ ensko ime, 42. Sjajna zvezda u sazve`|u Orla, 43. Ojedne

rane, ojedine, 44. Ma~ka sive boje, 46. Otac odmila, 47.Jedan od Sokra-

tovih tuìlaca, 48. Prebivali{te, 50. Engleski fudbaler, Pol, 51. Stara

mera za duìnu, 52. Pokazna zamenica, ta.

VODORAVNO:

18. Iscrpqenost, sustalost, 19. Simbol mazurijuma, 20. Slatka materija,

dobiva se iz toluola, 500 puta sla|a od {e}era, nije hranqiva, zbog

~ega se preporu~uje bolesnima od {e}erne bolesti. , 21. Naivna umetnost,

22. Insekti sli~ni p~elama, 23. Otpadag od sena, trina, 24. O~a|aviti,

ogaraviti, 25. Bundeva, tikva, 26. Ime biv{e ameri~ke glumice êning,

27. Lek protiv bolesti vo`we, 28. Vrsta minerala (po Evi), 29. Upi{ite:

kn, 30. Grad u Španiji, 31. Palestinska oslobodila~ka organizacija (skr.),

32. Mesto blizu Novog Sada, 33. Koji se odnosi na irigaciju (npr. kanal),

35. Insekt s rilicom, rili~ar, 36. Ro|aka, 37. Upi{ite: af, 38. Dosta oso -

liti, 42. @ensko ime, 43. Upi{ite: ig, 44. Pristalica arijanizma, 45. Ago -

nija, hropac, 47. Kultni italijanski filmski reìser, 48. Udovi (kra}a

mnoìna), 49. Slovo gr~kog alfabeta, 50. Dràvqani Italije, 51. Pred-

log: s, 52. Strni{te, 53. Obrazovan, 54. Lewe osobe, 55. Malopre (nar.),

56. Zovnuti, 57. Dani punog meseca u Starom Rimu, 58. Okot, nakot, 59. Ru-

sko mu{ko ime, Vasilij, 60. Lice protiv koga se traì stavqawe zabrane,

61. Upi{ite: oi, 62. Drugi naziv za Borneo.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG B

RO

JA

- V

OD

ORA

VN

O: N

ikita M

ilivoje

vi},

pr, A

takama, agro, P

an, plac, tatami, komandir stra`

e, uludo, Bisag,

Eratosten, Rina, kop, N

oel, nitna, t, A

ni, deset, L

eo{

, TRO

, Br, la,

Arn, reka, nanuk, pra, i, alarm, L

ens, Tit, P

rel, S

of

i M

arso, start,

Briti, tridesetpetoro, prelaz, I

ska, eno, tvrd, vra}aw

a, ks, elektro-

magnetizam.

ZANIMQIVOSTI

[AHISTKIWA

U ARMIJI

En Saniks, ro|ena 1927. godi -

ne, {ampionka Britanije 1957,

1958, i 1964, bila je slu`beni-

ca u Britanskoj armiji.

[AH I BRIX

Irina Levitina, ro|ena 1954.

godine, pobedila je na {ampio -

natu Sovjetskog saveza 4. puta.

Ona je sada profesinalni igra~

brixa.

VEÎTA

[AMPIONKA

Ingrid Larsen, ro|ena 1909.

godine, pobedila je na {ampio -

natu Danske 17. puta.

PILOT

I OBAVE[TAJAC

Engleski internacionalac i au -

tor poznate [ahovske enciklope -

di je Hari Golombek bio je tokom

Dru gog svetskog rata ne samo oba -

ve {tajac, nego i pilot Kraqevskog

vazduhoplovstva.

[AH

IZABRANA PARTIJA

FI[ERIJADA

Fi{er – Petrosjan

Buenos Aires, 1971.

1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Sc6 4.Sf3

Sf6 5.ed5

Drugi put u tom me~u sovjetski ve -

le majstor primewuje Francusku od -

branu. Ovo je posledwa partija, u

kojoj Petrosjan èli da makar ubla -

ì katastrofu. Bobi vodi sa 5,5:2,5

i ne pada mu na pamet da posao pri -

vede kraju mirnim remijem. Pre toga

je pregazio Tajmanova sa nulom, a do

ove partije Jermenin je za be leìo

samo jednu jedinu pobe du. Ne ko je po -

bede Amerikanca nazvao „fi {e ri -

jadom”, a posle pobede nad Spa skim

naredne godine u me~u za {ampion -

sku krunu, svet je zahvatila prava

„fi {e ro ma nija”.

5…ed5 6.Lb5 Lg4 7.h3 Lf3 8.Df3

Le7 9.Lg5 a6 10.Lc6 bc6 11.0-0 0-

0 12.Tfe1 h6 13.Lh4 Dd7 14.Te2 a5

15.Tae1 Ld8 16.b3 Tb8 17.Sa4 Se4

18.Ld8 Tbd8 19.Df4 Dd6 20.Dd6 cd6

21.c4 Sf6 22.Tc1 Tb8 23.cd5 cd5

24.f3 Sh5 25.Tc6 Sf4 26.Td2 Tfe8

27.Td6 Te1 28.Kf2 Th1 29.Kg3 Sh5

30.Kh4 g6 31.Td5 Te8 32.Ta5 Tee1

Beli: Kh4, Ta5, Td2, Sa4, a2, b3, d4,

f3, g2, h3

Crni: Kg8, Te1, Th1, Sh5, f7, g6, h6

Crni je ispucao svu municiju, ma-

terijalno je mnogo slabiji, a direkt-

nih matnih pretwi nema…

33.Sc3 Sf4 34.Kg4 Se6 35.Te5

f5 36.Kg3 f4 37.Kh4 Kh7 38.Se4 g5

39.Kg4 Sg7 40.Sg5 hg5 41.Te1 Te1

42.Kg5 Se6 43.Kf5 Te2 44.Te2 Sd4

45.Ke5 Se2 46.a4 1:0

Beli: Kg1, De2, Ta1, Tf1, Ld3, Se4,

a2, b2, e3, e5, f2, g2, h2

Crni: Kg8, De7, Ta8, Tf8, Lc8, Sc7,

a6, b5, c6, e6, f7, g7, h7

Beli na potezu.

1.Sf6! gf6 2.Dg4 Kh8 3.Dh4!

1:0

PROBLEM

Klebaner – Maneha

Dopisno, 1965.

RE KLI SUMo`da sam posledwa osoba koja

ima {ansu da pobedi ma{inu.

Vladimir Kramnik

uo~i me~a sa Fricom 10

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili profesijom koju je trebalo zasluìti, odsluìti i neobe{~astiti. Kaù, ìve}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo ìvimo toliko brzo ih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOM

i PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojom

profesijom u porodi~no nasle|e.

Oficirska sabqa i paradni bodeì

kroz vreme i sve~anosti

Paradni bodeì• kopneni

• vazduhoplovni• mornari~ki

cene sabqi • standardna ... 36.000,00 + PDV• posrebrena ... 39.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 42.000,00 + PDV

NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu

– • paradni bode` (zaokruìti)

Ime i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________

Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2

paradnih bodeà• pozla}en ....... 28.000,00 + PDV• posrebren..... 25.000,00 + PDV

15 mese~nih rata

Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: [email protected]

Documents

Devet decenija od proboja KAPIJA SLOBODE SLOBODE Odbrana.pdf · 4 U FOKUSU Pogibija pilota Vojske Srbije ZAMKA ZA SNOVE 6 Devet decenija od proboja Solunskog fronta KAPIJA SLOBODE