6

SEMINARSKI RAD

Predmet: DEVIZNI KURS I DEVIZNO TRITE Mentor: Student:

2010. godinaS a d r a j

I UVOD2

1.DEVIZE I VALUTE3

2.DEVIZNI KURS I PARITET3

3.DEVIZNO TRITE8

4.DEVIZNA I KAMATNA ARBITRAA11

I I ZAKLJUAK14

I I I LITERATURA16

I UVODGlobalizacija robnih i finansijskih trita u svetu dovela je do brzog razvoja deviznih trita pre svega za tekue transakcije, a kasnije i za investicione transakcije. Na ovaj razvoj su uticala dva faktora: valutna konvertabilnost i brz razvoj kompjuterskih i telekomunikacionih tehnologija. Centralna uloga amerikog dolara na svetskim deviznim tritima zasniva se na tome da USD imaju najvei drutveni proizvod, visoko uee u svetskoj trgovini sa dominantnom ulogom kao i visoko razvijeno domae trite novca i kapitala. Iz tog razloga na deviznim tritima svaka valuta dobija svoje kupovne i prodajne kotacije kurseva u odnosu na ameriki dolar.

Devizno trite se znaajnije razvija ukudanjem fiksnih deviznih kurseva, pojavom fluktuirajuih deviznih kurseva i rastom konvertabilnosti valuta. Poslovi vezano za devizne depozite, kupovinu i prodaju deviza, poslovi sa finansijskim derivatima u devizama, trgovinu kratkoronim hartijama od vrednosti u devizama i sl. daju obeleje deviznog trita. Devizno trite je iri pojam od devizne berze jer obuhvata i crno devizno trite a poseban znaaj ima u povezivanju nacionalnih privreda sa meunarodnim trinim okruenjima. Devizno trite je specijalizovani deo finansijskih trita na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaanja, uskladuje ponuda i potranja, utvruje devizni kurs i upravlja deviznim rezervama zemlje.

Osnovni cilj ovako definisanog deviznog trista jeste odravanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Pri tome, utvrivanje deviznog kursa u svim trinim privredama sa konvertibilnom nacionalnom valutom odvija se u okviru tzv. intervencionih taaka gde se centralna banka kao intervent obavezuje da e na deviznom tritu otkupiti neograniene kolicine deviza ako se nude po donjem intervencionom kursu, odnosno da e prodati neograniene koliine deviza ako se trae po gornjem intervencionom kursu.

Tema ovog seminarskog rada bie devizni kurs i devizno trite kao jedan od pokazatelja ekonomske moi neke zemlje.1. DEVIZE I VALUTEPo teoriji devize (foreign currency, foreign exchange), kao pojam u uem smislu, obuhvataju sva kratkorona potraivanja u inostranstvu po bilo kojoj osnovi, u bilo kojoj valuti i nezavisno od naina raspolaganja, a u irem smislu obuhvataju i inostrane valute, efektivan strani novac koji se nalazi kod domaih rezidenata, poto je i posednik efektivne inostrane valute, u sutini, imalac potraivanja prema inostranoj monetarnoj instituciji koja je emitovala inostranu valutu.

Pojam devize treba razlikovati od pojma valute koja predstavlja samo efektivan strani novac koji moe biti u vidu papirnih novanica ili kovanog metalnog novca, osim zlatnika. Valuta se moe definisati i kao novana jedinica koja ima prinudni kurs u jednoj zemlji i kao takva slui kao zakonsko sredstvo plaanja. Znai, pojam devize je iri od pojma valute, poto osim valuta devize obuhvataju sva potraivanja u inostranstvu.2. DEVIZNI KURS I PARITETDevizni kurs se najlake moe definisati kao cena strane valute izraena u domaem novcu. Slina je definicija deviznog kursa kao cene po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. Od deviznog kursa treba razlikovati devizni (valutni) paritet koji predstavlja zvanino utvrenu vrednost nacionalnog novca, izraenu u nekom ire prihvaenom imenitelju (denominatoru): zlatu, specijalnim pravima vuenja, nekoj stabilnijoj i vanijoj nacionalnoj valuti i sl. Devizni kurs uspostavlja vezu izmeu nivoa cena u zemlji i inostranstvu, odnosno pomou njega se inostrane cene preraunavaju u nacionalnu valutu i domae cene iskazuju u devizama. Za devizni kurs se navodi i da je veza izmeu novanih cena i trokovne strukture zemalja.

Postoje dve osnovne podele deviznih kurseva. Prema nainu njihovog utvrivanja, razlikuju se vrsti (fiksni) i promenljivi (fluktuirajui, plivajui, fleksibilni) devizni kursevi, a prema tome da li se istovremeno primenjuje vie kurseva ili samo jedan, moe se govoriti o viestrukim (diferenciranim) i jedinstvenim deviznim kursevima.

Paritet predstavlja odnos razmene jedne valute prema zlatu (zlatni paritet), nekoj drugoj valuti (valutni paritet), pre svega amerikom dolaru (dolarski paritet). Paritet valuta kurseva pokazuje koliko novanih jedinica jedne zemlje treba dati u zamenu za jednu (ili sto) jedinicu novane jedinice druge zemlje. Kod pariteta se mogu pojaviti dva sluaja i to izraunavanje pariteta neposredno izmeu dve valute, tj. trita (direktno izraunavanje) i izraunavanje pariteta posredovanjem tree valute odnosno trita (indirektno izraunavanje).

Postoji nekoliko faza u kojima su u meunarodnim finansijama dominirali pojedini tipovi deviznih kurseva, ali e se ovde posvetiti neto vie panje samo Bretonvduskom sistemu fiksnih kurseva i onome to je nakon toga sledilo.

Tabela 1 Primer sistema deviznih rezervi

SistemPeriod

Zlatni standard1880-1914.

Fleksibilni kursevi1919 -1925.

Zlatno-devizni standard1925 -1931.

Kontrolisani fleksibilni kursevi1932-1939.

Bretonvudski fiksni kursevi1946-1973.

Fleksibilni kursevi1973 do danas

Izvor: irovi, dr Milutin, Devizni kursevi, Bridge Company, 2000, Beograd, str. 4.

Napomena: Gornja tabela pokazuje dominantne reime diviznih kurseva na globalnom planu. Meutim, neke zemlje imale su posebne reime deviznog kursa koji su odstupali od globalnih shema.

Osnovna ideja bretonvudskog sistema bila je da SAD, kao centralna zemlja svetskog monetarnog sistema, imaju obavezu da vode makroekonomsku politiku kako bi trajno odravale paritet u visini 35 USD za uncu zlata (koji je vaio od januara 1934). Taj paritet zlato - dolar bio je testiran tako to su SAD bile obavezne da preko svoje centralne banke razmenjuju vikove dolara koje bi strane centralne banke elele da konvertuju za zlato. Da bi bile u stanju da izvravaju ovu obavezu, SAD su trebalo da vode takvu makroekonomsku politiku koja ne bi dovodila do veih i dugotrajnijih deficita u njenom platnom bilansu. S druge strane, ostale zemlje u sistemu bile su u obavezi da odravaju fiksne kurseve prema USD putem odgovarajuih makroekonomskih politika, posebno na srednji rok.

Bretonvudski sistem fiksnih kurseva proao je u periodu 1968-1971. kroz ozbiljnu krizu, da bi avgusta 1971. dolo do prvog kolapsa reima fiksnih kurseva, usled odluke SAD da ukinu konvertibilnost vikova USD u posedu centralnih banaka drugih zemalja za zlato, i do uvoenja fleksibilnih kurseva od strane niza razvijenih zemalja. Decembra 1971. uinjen je jo jedan pokuaj da se spase Bretonvudski sistem tzv. Smitsonijanskim sporazumom deset najrazvijenijih zemalja (G 10) kojim su revidirani fiksni kursevi denominirani u zlatu (sa novim paritetom od 38 USD za jednu uncu) ili USD, sa dozvoljenim oscilacijama u odnosu na centralni paritet, prvo u rasponu od -/+ 1%, pa -/+ 2,25% i, na kraju -/+ 4,5%. Marta 1973. centralne banke G 10 prekinule su sa sprovoenjem odredbi Smitsonijanskog sporazuma o odbrani fiksnih kurseva putem interventnih operacija u okviru margina tolerancije, to je predstavljalo definitivni slom Bretonvudskog sistema fiksnih deviznih kurseva i prelazak na reim fluktuirajuih - fleksibilnih (plivajuih) kurseva.

SAD su u periodu 1973-1985. sprovodile uglavnom politiku neintervencionizma na deviznim tritu i zalagale se da ovakvu politiku sprovode i druge centralne banke, uprkos potresa koje su prouzrokovali prvi (1973/74) i drugi (1979. godine) naftni ok. Zaokret u ovoj politici nastao je 1985. kada (nakon dugog perioda apresijacije USD) dolazi do nagle depresijacije USD, sa inflatornim efektima. Septembra 1985. postignut je sporazum na konferenciji predstavnika najrazvijenijih zemalja u Njujorku (u hotelu Plaza, po kome je sporazum dobio ime), a smisao ovog dogovora je bio da depresijacija dolara bude vrena postepeno i kontrolisano, uz primenu multilateralnih intervencija na deviznim tritima. Februara 1987. postignut je novi sporazum u Luvru, kada je na multilateralnom planu zvanino zakljueno da je do tada ostvarena depresijacija dolara dovoljna i da bi trebalo stabilizovati kurseve glavnih valuta oko dostignutih trinih nivoa.

U ovom periodu se istovremeno afirmie i projekat irih ciljnih zona deviznih kurseva u odnosu na ad hoc intervencije centralnih banaka na deviznim tritima. Meutim, javlja se i alterantivni pristup tzv. meunarodne koordinacije koja se ne zasniva na koordiniranoj politici deviznih kurseva, nego na usaglaenim makroekonomskim politikama kljunih industrijskih zemalja. U praksi je pobedila srednja opcija koja se bazira na nadzoru kao obliku meunarodne koordinacije makroekonomskih politika. Ovaj oblik ekonomske koordinacije zasniva se na brzoj razmeni informacija, kao i na relativno estim konsultacionim sastancima odgovornih funkcionera - obino ministara finansija i guvernera centralnih banaka G 7 (8-10 puta godinje), uz prisustvo generalnog direktora MMF-a.

Raspad bretonvudskog sistema stvorio je institucionalne uslove da svaka zemlja moe da bira reim deviznog kursa u skladu sa svojim makroekonomskim ciljevima. SAD, Nemaka i Japan su od 1973. definitivno usvojile reim fluktuirajuih deviznih kurseva. Za veliki broj malih i srednjih zemalja, kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju, ostalo je da izaberu neku od osnovnih opcija i to:

1) fiksni kurs tipa valutne uprave (currency board), 2) konvencionalno fiksni kurs (adjustable peg), 3) klizni fiksni kurs (crawling peg) i 4) fluktuirajui - fleksibilni kurs (plivajui) kurs.

Valutna uprava (valutni odbor) je, u stvari, specifian monetarni sistem koji sprovodi centralna monetarna institucija, tj. centralna banka koja to nije u konvencionalnom simislu, jer nema pravo da samostalno vodi monetarnu politiku ve emituje domai novac iskljuivo na bazi deviznog pokria. Takav aranman implicira da zemlja mora da se opredeli za neku stranu valutu (rezervnu valutu) za koju se vezuje domaa valuta. Kada se izabere strana valuta, zemlja utvruje fiksni kurs domae valute prema stranoj rezervnoj valuti, s tim da taj kurs ne sme da bude promenjen. Takoe, domaa valuta mora da bude konvertibilna za izabranu stranu dominantnu valutu, a indirektno i za druge valute. Ovim se uvodi valutna uprava koja tehniki regulie emisiju primarnog novca, a centralna banka praktino gubi pravo da emituje kredite.

Fiksni devizni kurs, prema konvencionalnom modelu, ima usku marginu dozvoljene oscilacije trinih deviznih kurseva oko monetarnog pariteta (zvaninog fiksnog deviznog kursa), maksimalno -/+ 1% (primer Kine koja je dugi niz godina, do sredine 2005., dozvoljavala oscilacije kursa juana u odnosu na USD samo u ovom rasponu). Alternativni model dozvoljava vee oscilacije trinog deviznog kursa, a centralna banka je obavezna da vri intervencije na deviznom tritu tek kada se dostigne gornja ili donja utvrena granica oscilacija. Ovde se postavlja pitanje izbora valute ili valutne korpe prema kojoj se fiksira zvanini kurs domae valute, kao i izbora sa ili bez konvertibilnosti domae valute za tekue transakcije sa inostranstvom.

Ukoliko zemlja ima na trajnoj osnovi vie stope inflacije u odnosu na zemlje ije su valute vodee u svetu, ona uglavnom nije u stanju da primeni reim fiksnih deviznih kurseva, koji bi trebalo braniti na dui rok. Stoga se moe, u principu, opredeliti za tzv. klizni fiksni kurs tzv. puzajueg pariteta, uz politiku postepenog smanjenja inflacije kako bi se smanjile potrebne intervencije na deviznom tritu i odrala cenovna konkurentnost zemlje na spoljnim tritima. Ovde se mogu unapred objavljivati klizni fiksni kursevi za naredni period (obino godinu dana sa mesenom dinamikom) ili se ex post usaglaavati sa faktikim stopama inflacije, s tim da se odreuju margine (tzv. valutni koridor) do kojih se dozvoljava kratkorono fluktuiranje trinog kursa, sve dok ne doe do promene fiksnog kursa (s tim da je centralna banka duna da brani zvaninni fiksni kurs sve dok on ne bude promenjen).

Reim fluktuirajuih deviznih kurseva moe biti operacionalizovan u vidu raznih oblika. Postoje dve osnovne varijante reima fluktuirajuih deviznih kurseva: to su isti i prljavi reim fluktuirajuih deviznih kurseva. U prvoj varijanti centralna banka ne vri nikakve intervencije na deviznom tritu, ve preputa formiranje kursa iskljuivo trinom mehanizmu. U drugoj varijanti centralna banka intervenie na deviznom tritu i time korektivno deluje na formiranje deviznog kursa. U praksi, izgleda, da nema ni jedne zemlje u kojoj je trajno i potpuno iskljuena intervencija centralne banke na deviznom tritu. Kljuno je kod svih varijanti reima fluktuirajueg deviznog kursa da ne postoji fiksni valutni paritet ni u kojoj formi, tako da centralna banka nema formalne obaveze da brani odreeni nivo deviznog kursa.

Moe se oceniti da generalni trend ide u pravcu veeg korienja fleksibilnih deviznih kurseva, mada ne treba iskljuiti ni korienje fiksnih kurseva u fleksibilnijim oblicima kod niza zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji. Pored toga, oko tri etvrtine zemalja lanica MMF-a je preuzelo obaveze valutne konvertibilnosti za tekue transakcije (prema tzv. lanu VIII Statuta MMF-a).

Posebnu kategoriju valuta predstavljaju tzv. korpe valuta (currency basket) ili kompozitne (koktel) valute koje su praktino vetaki stvorena valuta nastala saimanjem razliitih (nacionalnih) valuta u unapred utvrenom odnosu, obino u funkciji stvaranja nove obraunske jedinice. Njena vrednost se odreuje prema valutama koje u njoj uestvuju i koje su u ponderisanom odnosu sadrane u korpi. Primer za ovo je bila evropska obraunska jedinica tzv. eki (ECU), a najpoznatija korpa valuta su specijalna prava vuenja - SPV (special drawing rights - SDR) koje je 1969. uspostavio MMF, ime su formirana meunarodna sredstva rezervi, odnosno meunarodno sredstvo plaanja koje se moe koristiti samo izmeu centralnih banaka ili izmeu jedne centralne banke i MMF. SPV su na poetku vredela koliko i jedan dolar (odnosno 0,888671 grama istog zlata), a od jula 1974. je njihova vrednost bila komponovana iz 16 valuta sa razliitim procentualnim ueem (od toga ameriki dolar 33%, nemaka marka 12,5%, funta sterlinga 9%, francuski franak 7,5% i japanski jen 7,5%) i ponderisanim vrednostima, da bi 1981. korpa valuta bila svedena na pet valuta sa novim ueem (ameriki dolar 42,69%, nemaka marka 18,03%, funta sterlinga 13,47%, japanski jen 13,26% i francuski franak 12,55%). Revizije korpe valuta SPV se vre svakih pet godina i prema korpi SPV koja je na snazi od 1.1.2001. uee amerikog dolara je 45%, evra 29%, japanskog jena 15% i funte sterlinga 11%. Na dan 30.9.2005. godine 1 SPV je vredeo 1,44946 USD, odnosno 1 USD je vredeo 0,689917 SPV.

Tabela. 2 Izraunavanje vrednosti SPV na dan 30.9.2005.

ValutaIznos valuteKurs USD prema valutiEkvivalent USD

EUR0,42601,205300,513458

JPY21,000113,39000,185202

GBP0,09841,766300,173804

USD0,57701,000000,577000

SPV (SDR)1,449460

Izvor: IMF, SDR rate www.imf.org3. DEVIZNO TRITEPrema najiroj definiciji, devizno trite je svako susretanje ponude i tranje deviza. Prema drugoj definiciji, devizno trite, u irem smislu, obuhvata kupoprodaju deviza, odravanje deviznih pozicija, deviznu arbitrau i devizne pekulacije, dok u uem smislu obuhvata samo kupoprodaju deviza za domau valutu ili druge vrste deviza. Devizno trite je neperfektno trite, jer se na njemu pojavljuju specifine robe - devize. Cene pojedinih deviza ne zavise samo od ponude ili tranje, nego i od mera koje preduzimaju monetarne vlasti zemlje na iju valutu glase devize. Inae, u organizacionom smislu u pojedinim zemljama postoje posebno organizovana trita deviza - devizne berze, koje bi trebalo razlikovati od ire shvaenog koncepta deviznog trita koje moe imati vie segmenata, od kojih je jedan i devizna berza.

Kada se na deviznom tritu zakljuuje posao kupoprodaje deviza, s tim da se ugovoreni posao kupoprodaje deviza izvrava odmah ili najkasnije u roku od dva radna dana, tada se govori o promptnom ili spot deviznom poslu. Ukoliko se posao kuporodaje deviza zakljuuje tako da se sama kupoprodaja izvri naknadno prema ugovorenom roku (obino od mesec dana do godinu dana) tada je u pitanju terminska kupoprodaja deviza. Razlika izmeu vieg terminskog i nieg promptnog kursa naziva se terminskom premijom, a kada je terminski kurs nii od promptnog kursa javlja se terminski diskont.

Inae, dobar deo transakcija na deviznom tritu se odnosi na pekulativne transakcije koje se baziraju na, vie ili manje osnovanim, pretpostavkama da e tokom vremena doi do razlika u deviznim kursevima i da e se po tom osnovu ostvariti dobit.

Spot devizne transakcije (spot EX transactions) su aranmani kod kojih se jedna valuta razmenjuje za drugu sa isporukom odmah, tj. dva radna dana poto je transakcija ugovorena. Detalji transakcije - iznos, valuta koje se razmenjuju, devizni kurs, nain plaanja - dogovaraju se izmeu ugovornih strana na dan zakljuenja aranmana, a valute se razmenjuju na spot dan. Na deviznim tritima dan kada se valute stvarno razmenjuju se naziva datum valute ili valuta (value date). Na meubankarskom deviznom tritu valute se razmenjuju prenosom sredstava preko SWIFT sistema.

Na upit telefonom ili preko Rojtersove mree za spot kupovinu, (foreign exchange - FX) diler e dati dvostruku kotaciju i to kupovni (bid/buy rate), tj. kurs po kome je spreman da kupi odreenu valutu i prodajni (ask/sell rate), tj. kurs po kome je spreman da proda odreenu valutu. Prvi korak u interpretaciji meubankarskih deviznih kotacija je da se odredi ta je bazna valuta (base currency), a ta je protiv valuta (caunter currency), odnosno druga valuta involvirana u transakciju. Na primer FX diler daje sledee kurseve: USD : CHF 1.7574 / 84 (treba voditi rauna da se u anglosaksonskim sistemima mera, ali i u nekim drugim situacijama, decimalna mesta ne odvajaju zarezom nego takom, to e se primenjivati u ovom sluaju). Na osnovu toga proizlazi da je osnovna valuta USD, a da je druga valuta CHF. Diler je spreman da kupi jednu jedinicu osnovne valute, tj. USD (po kursu koji se nalazi na levoj strani) i da za 1 USD plati 1.7574 CHF, odnosno da osnovnu valutu, tj. USD (po kursu koji se nalazi na desnoj strani) proda za 1.7584 CHF. Devizni kursevi valuta se kotiraju sa etiri decimalna mesta (prve dve decimalne cifre kotacije, na primer, 1.75 se ponekad nazivaju velike cifre, dok se zadnje dve na Londonskom tritu nazivaju pips), s tim da se u svetu deviznih transakcija koji poznaje situaciju na tritu umesto pune kotacije (tj. 1.7575 - 1.7584) mogu navesti samo poslednje dve cifre (tj. 74 / 84), ali se ipak na kraju, kada se potvruje aranman, moraju navesti kursevi u celini.

U navedenom primeru kotacije mara, spred (spread) dilera je 0.0010 CHF, ili 10 pipsa. Ova mara predstavlja rizik koji diler preuzima u odreivanju cene dve valute, tj. deviznog kursa u datom trenutku. Ako je ugovorena suma 10,000.000 USD diler e u roku od dva radna dana, kada primi iznos u USD morati da isplati dogovoreni iznos u CHF i to 17,574.000 CHF (10,000.000 x 1.7574), odnosno da za 17,584.000 CHF proda 10,000.000 USD (u prvom sluaju e imati tzv. dugu poziciju u USD, a tzv. kratku poziciju u CHF, dok je u drugom sluaju obrnuto). Ako, na primer, sledeeg dana od zakljuenja ugovora, spot kupovini kurs padne na 1.7500, diler e na transakciji koju je zakljuio prethodnog dana izgubiti 74.000 CHF (odnosno ekvivalent od 42.286 USD raunato po spot kursu od 1.7500).

Na meunarodnom deviznom tritu u kotacijama USD je osnovna (bazna) valuta, a glavni izuzetci su kada se sa USD trguje u odnosu na GBP i EUR i u kom sluaju USD postaje protiv valuta, odnosno druga valuta . U tom sluaju kotacija GBP: USD 1.5955/61 znai da diler kupuje 1 GBP i plaa za to 1.5955 USD i da diler prodaje 1 GBP i naplauje za to 1.5961 USD. U sluaju EUR : USD 0.9544/49, to znai da diler kupuje 1 EUR i plaa 0.9544 USD i da diler prodaje 1 GBP i da naplauje za to 0.9549 USD.

Pretpostavimo da trgovac-diler ima u svojim trgovakim knjigama sledeu EUR : CHF spot poziciju (EUR je osnovna valuta a CHF je protiv valuta) gde je predmet spot transakcije 20,000.000 EUR, odnosno 31,550.000 CHF po kursu EUR : CHF 1.5775:

CHF kupljeno (+) prodato (-) kurs EUR kupljeno (+) prodato (-) -31,550.000 1.5775 +20,000.000

Ako sutradan doe do promene kursa tako da on, na primer, bude EUR : CHF 1.5779, diler e ostvariti zaradu na razlici u kursu od 8.000 CHF, to se moe prikazati na sledei nain:

CHF kupljeno (+) prodato (-) kurs EUR kupljeno (+) prodato (-)

-31,550.000

+ 31,558.000 + 8,000

1.5775

1.5779

+20,000.000 - 20,000.000 0

Ukoliko diler eli da izrauna profit/gubitak u svojim trgovakim knjigama koje se vode u domaoj valuti (GBP), on e iznos od 8.000 CHF pretvoriti u GBP po kursu od 1.5775, na koji nain se dolazi do zarade od 5.701 GBP

Ukrteni devizni kurs je devizni kurs koji se utvruje izmeu dve valute koristei njihov devizni kurs prema nekoj treoj (zajednikoj) valuti (obino USD). Metod kalkulacije zavisi od toga da li je trea (zajednika) valuta osnovna (bazna) valuta u oba sluaja. Pretpostavimo da neka kompanija eli kotaciju od banke da bi prodala CHF banci na spot bazi, i da za uzvrat kupi japanski jen (JPY). Spot kursevi banke za USD su sledei:

USD : CHF 1.6345/56 USD : CHF 105.660/710

to znai da bi banka prodala 1 USD kompaniji i za to traila 1.6356 USD, odnosno da bi banka kupila (nazad) taj 1 USD od kompanije i za to platila za uzvrat 105.660 JPY. Na osnovu toga dobija se da spot kurs banke CHF : JPY iznosi 105.660 : 1.6356 (105.660/1.6356), to je 64.6001, tj. da spot kurs za 1 CHF iznosi 64.6001 JPY. Pri tome ovo je banin kupovni kurs, tj. kurs po kome banka kupuje osnovnu valutu - CHF. Primenjujui istu logiku, prodajni kurs banke CHF:JPY je 64.6742 (105.710 : 1.6345).

ta se deava ako dve ukrtene valute imaju razliitu osnovnu valutu? Pretpostavimo da menader investicionog fonda iz V. Britanije eli da prebaci sredstva u Japan zbog rasta cena akcija, pa tako eli da kupi JPY i da proda GBP i s tim u vezi kontaktira banku. Baniini spot kursevi prema USD su trenutno sledei:

GBP : USD 1.5965/75 USD : JPY 105.660/710

to znai da bi banka prodala 1.5965 USD za 1 GBP i da bi banka kupila nazad 1.5965 USD od klijenta i za to mu dala 168.6862 JPY (105.660 x 1.5965). Stoga je ukrteni kurs GBP : JPY 168.6862, to predstavlja banin kurs za kupovinu GBP (i prodaju JPY), tj. GBP:JPY kupovni kurs. Banin prodajni kurs bi bio GBP : JPY 168.8717 (1.5975 x 105.710). 4. DEVIZNA I KAMATNA ARBITRAAU idealnim okolnostima odnos izmeu dve valute bi trebalo da bude isti na svim deviznim tritima (pravilno ukrteni kursevi), odnosno da je kurs amerikog dolara u Cirihu reciproan vrednosti vajcarskog franka u Njujorku, dok je kurs funte sterlinga u Njujorku reciproan vrednosti amerikog dolara u Londonu, a odnos izmeu vajcarskog franka i funte sterlinga se moe dobiti iz njihovog odnosa prema amerikom dolaru (podrazumeva se direktno notiranje, odnosno da se cena jedinice strane valute iskazuje u jedinici domae valute). Meutim, u praksi su mogua vea ili manja odstupanja (nepravilno ukrteni kursevi) tako da, na primer, kurs amerikog dolara u vajcarskim francima nije jednak recipronoj vrednosti kursa vajcarskog franka u amerikim dolarima. Do potpuno pravilnog ukrtanja kurseva nee doi i zbog toga to je izvrenje svake devizne transakcije skopano sa odreenim trokovima (pored toga, postoji i razlika izmeu kupovnih i prodajnih kurseva). Korienje ovih razlika u deviznim kursevima na razliitim deviznim tritima radi ostvarivanja kursnih razlika se naziva devizna arbitraa ili diferencijalna arbitraa i predstavlja standardni bankarski posao. Ovu vrstu arbitrae treba razlikovati od tzv. konverzione arbitrae kada se vri transakcija pretvaranja (konverzije) jedne vrste raspoloivih deviznih sredstava u drugu vrstu deviznih sredstava, ali ne u cilju ostvarivanja dobiti na razlici u kursu, nego radi izvravanja obaveze u koja je denominirana u devizama koje se kupuju.

Razlike u kamatnim stopama dovode do seljenja novanih fondova sa jednog na drugo devizno trite, kako bi se ostvarila vea dobit, to predstavlja interesnu (kamatnu) arbitrau. Meutim, novana sredstva nee uvek biti usmeravana na devizno trite na kojem je kamatna stopa najvia, jer se mora uzeti u obzir i promena u deviznom kursu. Ovo iz razloga to relativno visoka kamatna koja se moe ostvariti na jednom tritu, moe biti potpuno anulirana ako doe do nepovoljnih promena deviznih kurseva (pa ak da se i ostvari gubitak supstance). Zbog toga je pri donoenju odluke na kom tritu treba plasirati sredstva, da bi se ostvario najvei prihod, neophodno uzeti u obzir, kako visinu kamatnih stopa, tako i promene deviznih kurseva.

I I ZAKLJUAK

Devizni poslovi su trgovinske transakcije u zemlji i sa inostranstvom koje utiu na kretanje bilansa plaanja i intervalutarne vrednosti nacionalne valute. Devizni poslovi, u irem smislu, su kupoprodaja inostranih sredstava plaanja, a u uem smislu kupoprodaja izmeu banaka, sa isplatama. Promptni devizni poslovi se izvravaju odmah ili najkasnije drugog radnog dana po zakljuenju posla, dok je u terminskim deviznim poslovima obaveza izvrenja ugovora za neki kasniji rok, najee za jedan do tri meseca, eventualno est meseci. Komercijalni devizni poslovi potiu primarno od trgovinskih transakcija i sa trgovinom povezanim transakcijama, iako investicije, dividende, plaanje rojaliteta, kao pokloni, nasledstva, zajmovi i plaanje kamata doprinose kretanju novanih fondova iz jedne zemlje u drugu. Banke su daleko najznaajniji uesnici na nacionalnim i meunarodnim deviznim tritima i u tom kontekstu e se ovde razmotriti neki aspekti deviznog poslovanja.

Pod deviznim kursom podrazumeva se cena odreene inostrane valute izraene u domaem novcu. Devizni kursevi su sredstvo pomou kog i preko kog se ostvaruju internacionalne transakcije u svetskoj ekonomiji. Uspostavljanje deviznog kursa je jedan od osnovnih parametara trine ekonomije. U dosadanjem razvoju trine privrede mogu se istai sledei devizni kursevi navedeni ovde u zakljuku.

Fiksni devizni kurs za vreme zlatnog standarda (1717-1914; 1933) - Devizni kurs se odreuje na osnovu zlatnog pariteta-koliina zlata jedne zemlje u odnosu na koliinu zlata druge zemlje. Koliina novca u opticaju bila je odreena koliinom zlata i kao takav kurs je bio fiksni. Poetak Prvog svetskog rata oznaio je kraj istog zlatnog standarda. Tada su u pojedinim zemljama u kraim vremenskim intervalima funkcionisali hibridni sistemi. Zlatno-poluni (novac se mogao konvertovati za zlato u minimalnom iznosu od jedne poluge, i obrnuto) i zlatno-devizni. Regulisani kurs za vreme zlatno-dolarskog standarda (1944-1971) - Na meunarodnoj konferenciji u Breton Vudsu, 22. jula 1944. SAD, osniva se MMF i postie se dogovor o novom zlatno dolarskom standardu za odreivanje deviznog kursa. Ameriki dolar postaje centralna rezervna svetska valuta. Kurs nije bio fiksiran, ali je njegova devalvacija ili revalvacija morala biti odobrena od strane MMF-a i to samo u odreenim granicama. Fleksibilni, plivajui, kurs (1971-) - Kurs se odreuje na osnovu pariteta kupovne snage-kupovna snaga jedne valute za datu korpu dobara u odnosu na kupovnu snagu druge valute za tu istu korpu dobara. Devizni kurs mora konstantno da se konvertuje kako bi se kompenzovala razlika u inflacijama izmeu zemalja. Promena kursa ne predstavlja uvek promenu pariteta kupovne snage.

Devizno trite predstavlja specijalizovani deo finansijskih trita na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaanja, usklauju ponuda i tranja, utvruje devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Cilj ovog trita je odravanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Osnovu za postojanje savremenog deviznog trita predstavlja meunarodni platni promet. Funkcija uesnika na deviznom tritu je da od nosilaca deviznih sredstava kupe raspoloiva sredstva i da ih prodaju zainteresovanim kupcima radi plaanja njihovih obaveza u inostranstvu. Funkcionisanje deviznog trita doprinosi, u institucionalnom smislu, meusobnoj povezanosti nacionalnih finansijskih trita. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: meunarodne trgovine, meunarodnih usluga i kretanja stanovnitva, koji dovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti izraene u novcu razliitom od domaeg, kao i kretanje kapitala izmeu razliitih zemalja. Uloga deviznog trita sastoji se u tome da se nakon identifikovanja problema i monetarnih tekoa na deviznom planu uz pomo dejstva i funkcionisanja posebnog instrumentarijuma izvri usklaivanje odnosa ponude i tranje deviza, te da se tako eliminie dalje ispoljavanje negativnih pojava. Osim toga, intervencije na deviznom tritu doprinose eliminisanju pekulacija sa deviznim kursom i kamatnom arbitraom, to doprinosi poveanju zatite nacionalne valute od svih vrsta finansijskog rizika.I I I LITERATURA

1. Eri Dejan, Finansijska trita i njihovi instrumenti", Via poslovna kola, Beograd, i Nauna knjiga, Beograd, 1997.

2. Izvor: irovi, M., Devizni kursevi, Bridge Company, 2000, 3. Grupa autora: Risti ., Komazec S., Vuievi S., Finansijski menadment-menaderske finansije, NIGP ABC Glas, Beograd, 1994.

4. Jeremi Zoran, Praktikum za finansijska trita (saradnik: Ivica Terzi), FFMO, maj 2006.

5. Jeremi Zoran, Finansijska trita, FFMO, Beograd, septembar 2003.6. Vujovi, S., Osnove finansijskog menadmenta, Megatrend, Beograd, 2005.7. Vunjak Nenad, Finansijski menadment, Ekonomski fakultet, Subotica, 1999.

8. Internet adrese:

www.literatura.megatrend-info.com (preuzeto sa stranice dana 08.05.2010.g) www.mailto:marketbroker@cg.yu (preuzeto sa stranice dana 18.05.2010.g)

Izvor: irovi, M., Devizni kursevi,Jeremi Zoran, Finansijska tritat=. str. 36

Jeremi Zoran, Finansijska trita. str. 36

Izvor: irovi, M., Devizni kursevi, str. 50

Izvor: irovi, M., Devizni kursevi,str. 51

Grupa autora: Risti ., Komazec S., Vuievi S., Finansijski menadment-menaderske finansije, str. 88 Vunjak Nenad, Finansijski menadment, str. 47

Grupa autora: Risti ., Komazec S., Vuievi S., Finansijski menadment-menaderske finansije, str. 112

Izvor: www. HYPERLINK "mailto:marketbroker@cg.yu" mailto:marketbroker@cg.yu (preuzeto sa stranice dana 18.05.2009.g), str102

Izvor_ www. HYPERLINK "mailto:marketbroker@cg.yu" mailto:marketbroker@cg.yu (preuzeto sa stranice dana 18.05.2010.g)

PAGE 1