Slide 1
Dezinfekcija vode za pie
Dezinfekcija vode predstavlja niz postupaka, koji imaju za cilj
da unite ili inaktiviu patogene i fakultativno patogene
mikroorganizme.
Dezinfekciji se podvrgava voda koja je ve prola sve potrebne
faze preiavanja jer bi u suprotnom, lebdee materije mogle zatiti
bakterije od delovanja dezinfekcionog sredstva.
Postupak dezinfekcije se primenjuje obino nakon filtriranja
vode, kojom je uklonjeno do 99% mikroorganizama.
Dezinfekcija vode moe se vriti:mehanikim,fizikim,Hemijskim
metodama
Mehanike metode dezinfekcije vode
U mehanike postupke dezinfekcije vode spada filtracija, koja je
jedna od najvanijih vrstaproiavanja vode. Postoji vise vrta
filtera. Jedna od podela je i ova da filtere delimo na dve grupe:
Povrinski filteri:SitoMembrana Dubinski filteriPovrinski filteriTo
su filteri kod kojih postoji dvodimenzionalni predmet (tj. ima
zanemarivu debljinu) koji ima dovoljno velike rupice da bi
propustio vodu, ali ne i neistoe. Voda treba proi samo tu
"barijeru" da bi se smatrala filtriranom.Dubinski filteri, za
razliku od povrinskih, su materijali koji imaju svoju debljinu-
dubinu kroz koju vodapostepeno protie. Dok protie - mehanike
neistoe se zadravaju.
Dubinska filtracija vode je proces do kojeg dolazi i u prirodi.
Voda prolazi kroz pukotine u stenama, kroz zemlju, sitni pesak. Sav
taj materijal kroz koji vodaprolazije prirodni filterkoji vodu isti
od mehanikih neistoa, zato je voda na izvoru esto izuzetno
ista.
Princip postupka filtracije u svrhu dezinfekcije
Mehaniki postupci za dezinfekciju su: Filtracija kroz filtere
srebraFiltracija kroz bioloke membraneFiltrecija kroz neglazirane
porcelanske filtere Fizike metode dezinfekcije su:primena visoke
temperatureprimena ultraljubiastih zrakaprimena ultrazvuka
Primena visoke temperatureVoda se zagreva kako bi se unitili
mikroorganizmi. Prokuvavanje vode je brza metoda, koja se koristi
kod neocekivanog zagadjenja vode. Voda se kuva na 70C - 30 min. ili
na 100C - 10 min.
Dezinfekcija ultraljubicastim zraenjem
Ova vrsta dezinfekcije izvodi se pomou UV lampi koje se nalaze u
kuitima od kvarcnog stakla i imaju ogranien vek trajanja.
Ultraljubiasto zraenje obuhvata elektromagnetno zraenje sa
talasnim duzinama manjim od vidljivog zraenja, ali sa veim od onih
koje imaju X- zraci.
Ultraljubicasto zraenje se deli na:
UVA zrake (400-315nm)UVB zrake (315- 280)UVC zrake (- 280nm)
Ultraljubicasti zraci duzine 215- 280nm veoma su efektivni u
unitavanju mikroorganizama patogenih, njihovih sporogenih i
vegetativnih formi. Dezinfekcija vode ultraljubiastim zracima ima
prednosti:
u vodu se ne uvode agensi koji menjaju osobinu vode;potrebna je
mala potronja energije, pa je ova metoda pogodna za male
vodovode;eksploatacija ureaja je jednostavna.
Nedostatak ove metode je nemogunost odravanja rezidualnog
dejstva dezinfekcije u cilju spreavanja sekundarne infekcije kao i
nepostojanje metode za kontrolu dezinfekcije vode.
Hemijske metode dezinfekcije vodeNajee koriena hemijska
sredstva, tj. sredstva sa jakim oksidacionim dejstvom, za
dezinfekciju vode su:
ozonhlor i hlorni preparati,jod, joni oligodinamskih metala,
kalijum-permanganat i dr.
Dezinfekcija vode ozonomOzon (O3) nastaje proputanjem vazduha
kroz polje visokog napona.Ozon deluje u irokom opsegu pH i
temperature. U prirodi nastaje najee posle udara groma i ima
karakteristian miris.Ozon je jak oksidans i reaguje sa nekoliko
organskih i neorganskih supstanci. Ozon takoe deluje kao jako
dezinfekciono sredstvo..Ozon ima 300-600 puta jae i 15 puta bre
dejstvo od hlora.Uobiajeno je da se ozon koristi za eliminaciju
stranog ukusa, odnosno mirisa iz vode i smanjenje boje.
Dezinfekciono dejstvo mu se zasniva na dezintegraciji opne
bakterijskih elija.
Dobra strana ozona kao dezinfekcijskog sredstva je u tome to
tako dezinficirana voda nema neugodnog mirisa niti otrovnog
delovanja, a loa u znaajnim trokovima ureaja s ozonom i koritenja
ureaja i nema rizidualno dejstvo kao hlor.
Dezinfekcija vode hloromHlor je gas, zutozelene boje, otrovan,
karakteristinog, neugodnog mirisa, tei od vazduha, dobro
rastvorljiv u vodi i veoma toksian.Hlor i hlorni preparati najee se
koriste za dezinfekciju vode u vodovodima. Hlor se uva u bocama
elinim u vidu tenosti.Hlorisanje je najpraktinija i
najzastupljenija metoda dezinfekcije vode. Hlor je pristupaan,
jeftin, postojan je u vodi, ima trajno dejstvo, pouzdan i lak za
primenu. Veoma je aktivan gas, pored unitavanja bakteija, reaguje i
sa mnogim organskim i neorganskim materijama, oksiduje ih.Hlor
poseduje jako baktericidno dejstvo.
Dehlorisanje vode je postupak uklanjanja vika aktivnog hlora iz
vode. Postoji vie metoda za dehlorisanje vode: provetravanje,
filtriranje preko aktivnog uglja, hemijskih sredstava od kojih je
najee u upotrebi natrijum-tiosulfat.
Postoji vie metoda hlorisanja:
normalna hlorinacijaprehlorinacija frakciona hlorinacija
hiperhlorinacija,Hlorinacija
Hlorni preparati koji se koriste, organskog i neorganskog
porekla sa razliitim sadrajem hlora:
avelova voda KaporitHloraminHlordioksid ( CLO2), ima najjae
dejstvo, razara fenolnu grupu u sporama bakterija. Dva puta je jae
oksidaciono sredstvo od elementarnog hlora. Optimalna koncentracija
za dezinfekciju vode je 0,2-0,5 mg/l.
Prednosti hlordioksida su u tome sto je: dobar dezificijens,
deluje u irem opsegu pH od 6-10, u vodi se brzo raspada,rezidualno
dejstvo mu je mnogo vee od hlora,kontaktu sa vodom oslobadja
nascentni kiseonik koji pojaava oksidaciono dejstvo kiseonikau vodi
se hlordioksid raspada, prelazi u hlorite, itd Mane hlordioksida
su: mora se proizvoditi na mestu potronje, jer ne moe da se
transportuje niti skladitiskup je
Dezinfekcija vode jodomEfikasnost joda u unitavanju bakterija je
velika. Pri uporeivanju efekata ustanovljeno je da jod ima odreene
prednosti u odnosu na hlor. Sporije se rastvara u odnosu na hlor,
pa je i njegovo delovanje due. pH vrednost vode ne utie na
baktericidnost joda. Rezidualne koncentracije joda ostaju na istom
nivou u narednih 24 sata. Jod se moe uvati godinama, vremenom se ne
razlae. Za rukovanje jodom nije neophodno kvalifikovano
osoblje.
Nedostaci joda: jod je redak i skup element koji ima veliku
terapijsku vrednost. S druge strane, jod moe da izazove poremeaj u
radu titaste lezde, moe da dovede do preosetljivosti na jod u vidu
alergijskih reakcija. Menja organoleptike osobine vode (tj. ukus,
miris i boju).
Jodiranje vode se dozvoljava samo za privremenu upotrebu.
Koncentracije joda u vodi treba da se kreu u granicama usvojenih
optimalnih vrednosti 1-2 mg joda na 1l vode. Kontaktno vrijeme
treba da iznosi 20 minuta.
Zakljucak
Ogroman je znaaj kvaliteta vode, jer on direktno utie na
zdravlje ljudi, na kvalitet industrijskih i poljoprivrednih
proizvoda, itd.Da bi voda ispunila zahteve propisane Pravilnikom o
higijenskoj ispravnosti vode za pie neophodno je popraviti njen
kvalitet.To se postie na razne naine a jedan od najbitnijih je
dezinfekcija vode. Dezinfekcijom se redukuje ukupan broj
mikroorganizama. Postoji vie metoda dezinfekcije, svaka je
karakteristina na svoj nain.
Kvalitet vode za pie je jedan od osnovnih pokazatelja
zdravstvenog stanja stanovnitva, pa se iz tih razloga zdravstvena
ispravnost vode za pie u pogledu mikrobiolokih, fiziko-hemijskih i
radiolokih parametara smatra znaajnim faktorima u nastanku,
prenoenju i irenju mnogih oboljenja.
