Digitalna fotografija

Najčešće postavljanapitanja o digitalnojfotografijiOlympus - Digitalna biblioteka – 5. izdanjeF

AQ

Olympus je robna marka kompanijeOLYMPUS IMAGING CORP.

Nazivi i imena drugih kompanija i proizvoda predstavljaju svojinu

njihovih vlasnika.

Najčešće postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji

©1999-2006 OLYUMPUS IMAGINGEUROPA GMBH. Sva prava zadržana.Reprodukcija ovog dokumenta ili bilo

kog njegovog dela nije dozvoljena bez prethodne pismene saglasnosti

vlasnika autorskih prava.

OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBHwww.olympus.co.yu

Pečat prodavca

1

Najčešće postavljanapitanja o digitalnojfotografijiDigitalna biblioteka, 5. izdanje

Izjava o odricanju od odgovornosti: Iako je uloženmaksimalan napor da informacije u ovoj brošuribudu u potpunosti tačne, kompanija Olympus nesnosi nikakvu odgovornost za eventualnetipografske greške, omaške ili tehničke netačnosti.

Koncept i uređivanje: united communications GmbH, Berlin

3

3.12 Crno-belo i sepia 553.13 Crna tabla / Bela tabla 563.14 Snimanje video zapisa 573.15 Snimanje zvuka 573.16 Podvodna fotografija 573.17 Trikovi i saveti za bolje fotografije 59

4. Štampanje digitalnih fotografija 62

4.1 Tradicionalne fotografije naspram digitalnih otisaka 624.2 Štampanje slika kod kuće 624.3 Usluge štampanja digitalnih fotografija 664.4 Uveličanje digitalnih otisaka 68

5. Arhiviranje digitalnih fotografija 72

5.1 Softverska rešenja 725.2 Preporučeni hardver 745.3 Preuzimanje slika sa memorijskih kartica 755.4 Povezivanje digitalnog fotoaparata sa računarom 765.5 Najvažniji formati digitalnih datoteka 775.6 Kopiranje slika na DVD i CD 80

6. Kompresija podataka 82

6.1 Potrebe za skladištenjem 826.2 Uobičajene metode kompresije 836.3 Izbor odgovarajućeg nivoa kompresije 866.4 Programi WinZIP i StuffIt 876.5 Broj piksela i kompresija 886.6 Snimanje slika u različitim formatima 88

7. Uređivanje digitalnih fotografija 90

7.1 Programi za uređivanje digitalnih fotografija 907.2 Slanje fotografija elektronskom poštom 917.3 Prebacivanje podataka mobilnim telefonom 927.4 Digitalne fotografije za internet 937.5 Pregled digitalnih fotografija na TV ekranu 94

8. Digitalna fotografija od A do Ž 96

2

Sadržaj

1. Čarobni svet digitalne fotografije 4

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata 8

2.1 Kako radi digitalni fotoaparat? 82.2 CCD senzor 92.3 Na šta treba obratiti pažnju prilikom

kupovine digitalnog fotoaparata 142.4 Faktori koji utiču na kvalitet slike 162.5 Zašto je važan dobar objektiv? 192.6 Dugotrajno skladištenje digitalnih fotografija 222.7 Koje su prednosti LCD ekrana na fotoaparatu? 232.8 Čuvanje i održavanje digitalnog fotoaparata 262.9 Izvori napajanja 27

3. Snimanje digitalnih fotografija 30

3.1 Sistemi za merenje svetlosti 303.1.1 Sistemi za merenje ekspozicije 303.1.2 Sistemi za fokusiranje (izoštravanje slike) 333.1.3 Balans belog 343.1.4 Osetljivost 373.2 Blic 383.3 Sistemi za optimizaciju slike 403.3.1 TruePic TURBO 403.3.2 Rredukcija šuma 413.3.3 Mapiranje piksela 423.3.4 Bright Capture tehnologija 423.3.5 Stabilizacija slike 433.4 Programi za snimanje prizora 463.5 Manuelne kontrole 463.5.1 Blenda 473.5.2 Zatvarač 483.6 Histogram 483.7 Zum 493.8 Makro snimanje (iz neposredne blizine) 503.9 Panorama 523.10 Snimanje u sekvenci 543.11 Samookidač 54

54

1. Čarobni svet digitalne fotografije

Čarobni svet digitalne fotografije

“Slika vredi hiljadu reči.” Ova izreka je svakakojedan od razloga zbog čega fotografija ni nakonskoro 200 godina postojanja, nije izgubila svoju moćda fascinira i očara.

Iako su tokom dobrog dela dvadesetog veka fotoa-parati i dalje bili skupi, teški i prilično komplikovaniza upotrebu, ovi nedostaci skoro da nisu imalinikakvog uticaja na privlačnost ovih uređaja. Razlogje bio prilično jednostavan: po prvi put je bilomoguće sačuvati trenutak od zaborava i ilustrovatiželje, osećanja i raspoloženja manje-više jednim pri-tiskom na dugme. Fotografija je zauvek ušla u našeživote.

Digitalna ili filmska, snimljena u studiju ili napolju naotvorenom, fotografija je oduvek bila mnogo više odpuke reprodukcije realnosti. Ona predstavlja real-nost viđenu očima fotografa i transformaciju ove viz-ije u novu, dvodimenzionalnu stvarnost koja vraća uživot trenutke otrgnute od zaborava

Zaista je šteta što kod konvencionalne filmskefotografije, rezultate ne možemo da vidimo odmah išto ne možemo da proverimo ili popravimo sliku prenego što film ode na razvijanje.

Iako je Polaroidova instant foto tehnologija delim-ično rešila ovaj problem, tek je uvođenje digitalnefotografije zaista donelo revoluciju u fotografskoiskustvo.

Na početku je ova nova tehnologija bila veomaskupa i zanimljiva samo naprednim profesionalnimkorisnicima. Međutim, tehnološki bum koji je izaz-vala masovna upotreba elektronske pošte i interne-ta, doveo je do neviđenog porasta u zahtevima za

jednostavnim i pristupačnim digitalnim fotografijama.Ovaj pritisak, kao i neprekidni pad cena elektronskihkomponenti (LCD ekrana, CCD senzora, itd.), doveoje na tržište, sredinom 90-ih godina prošlog veka,prve pristupačne digitalne fotoaparate..

Poput personalnih računara, digitalna fotografija jedoživela dramatičan porast performansi i snage. Naprimer, dok je prvi digitalni fotoaparat za širokupotrošnju imao rezoluciju od oko 300,000 piksela,današnji modeli, koji zadovoljavaju kako potrebeprofesionalnih fotografa, tako i platežne mogućnostiamaterskih korisnika, poseduju senzore od osam i

7

10. Fotografije se mogu odmah odštampati ili poslatielektronskom poštom.

Nije, dakle, nikakvo čudo što je tržište digitalnihfotoaparata doživelo tako vrtoglav rast. Dok je 1996.broj prodatih prodatih digitalnih fotoaparata u svetuiznosio svega 1.2 miliona (u Evropi oko 100,000),2005. godine ovaj broj je dostigao 65 miliona, odčega je u Evropi prodato 24 miliona komada.

Tako veliki broj novih korisnika, kao i nagli razvojtehnologije u ovoj oblasti, doveo je do pojave novihpitanja na koje je trebalo pružiti odgovore. Čak iveoma iskusni korisnici digitalnih fotoaparata poželeda obnove i unaprede svoje poznavanje tehnologije.Zato smo pokušali da u ovoj knjižici damo kratke iprecizne odgovore na najčešće postavljana pitanja.Iako ne može da pokrije sve aspekte ove komplek-sne teme, nadamo se da će vam poslužiti kao uvekspreman podsetnik, i da će vam omogućiti danapravite još bolje fotografije.

6

više miliona piksela.

Podjednako je impresivan i porast broja funkcijakoje se mogu ručno podešavati. Prvi modeli digital-nih fotoaparata imali su skoro isključivo automatskefunkcije, dok se manuelne kontrole na modernimmodelima mogu uporediti sa onim na filmskim fotoa-paratima.

Postoje brojni razlozi zbog kojih je ovakav način sni-manja fotografija postao tako popularan. Ovo susamo neki od njih:

1. Nema potrebe za kupovinom filma.

2. Mediji za skladištenje se mogu uvek iznova koristiti.

3. Fotografije se mogu pregledati odmah nakon snimanja.

4. Izuzetno visok kvalitet optičkih sistema. Da biispunili zahteve koje nameću CCD senzori, sočivaobjektiva moraju imati rezoluciju koja je superior-na u odnosu na one koji su izrađeni za filmskemodele.

5. Bešuman rad omogućava diskretno fotografisanje.

6. Kreativni efekti koji se mogu primeniti tokomsamog fotografisanja.

7. Prikazivanje slika na TV ekranu (reprodukcija slajdova).

8. Kopiranje i prenos podataka ne dovodi do gubitkakvaliteta.

9. Jednostavno naknadno uređivanje slike.

1. Čarobni svet digitalne fotografije

conductor) senzori. U suštini, senzor je poluprovod-nički element koji je osetljiv na svetlost i izrađen jeod miliona silikonskih dioda. Svaka od ovih fotodio-da predstavlja jednu tačku, odnosno jedan piksel nafotografiji. Kada svetlost padne na fotosenzitivnudiodu, ona generiše električno pražnjenje kojeregistruju elektronske komponente na fotoaparatu.Procesom konverzije analognog u digitalni signal,milioni ovakvih pražnjenja pretvaraju se u digitalne(binarne) vrednosti. Ove vrednosti, dalje, proračuna-va procesor za obradu slike, koji se sastoji od ASICčipa i softvera za poboljšavanje slike (na primer, zaoptimizaciju gama konverzije i reprodukcije boja).Rekonstruisana digitalna slika se zatim prebacuje umemoriju fotoaparata.

2.1 Šta je CCD senzor?

CCD je elektronski uređaj veličine nokta na čijoj sepovršini nalaze milioni fotosenzitivnih dioda, poređa-nih u redove i kolone; slično kao i tačke, odnosnopikseli, na monitoru računara.

98

2.1 Kako radi digitalni fotoaparat?

U suštini, digitalni fotoaparat se ne razlikuje mnogood svog 35 mm rođaka. I jedan i drugi su sastavljeniod objektiva, blende i zatvarača; jedina i najvažnijarazlika je u načinu na koji snimaju i skladište infor-macije. Dakle, ako umete da koristite klasičan film-ski fotoaparat, umećete da slikate i sa digitalnim.

Pogledajmo, najpre, kako funkcioni-še filmski fotoaparat.

Fotoaparat se sastoji od sistemaobjektiva, blende i zatvara-ča. Objektiv se stara za ošt-rinu slike, dok zatvarač iblenda kontrolišu količinusvetlosti koja dolazi do

filma. Nakon oslobađanja zatvara-ča, svetlost ulazi u fotoaparat preko sistema objekti-va i blende i završava na fotosenzitivnom filmu.

Zahvaljujući hemijskoj reakciji koja sledi, slika ostajezabeležena na površini filma. Fotografija se, potom,dobija kroz proces razvijanja filma.

Iako digitalni fotoaparati često liče nafilmske i poseduju mnoge zajedničkekomponente, kao što je objektiv,blenda ili zatvarač, njihov način sni-

manja fotografija se suštinskirazlikuje.Umesto filma koji je osetljiv nasvetlost, digitalni fotoaparatikoriste kombinaciju CCD senzo-ra, procesora za obradu slike i

medija za skladištenje. Ovaj senzor, koji se nalaziiza zatvarača, predstavlja srce digitalnog fotoapara-ta. Velika većina fotoaparata opremljna je CCD(Charge-Coupled Device) senzorom, a ponekad sekoriste i CMOS (Complementary Metal Oxide Semi-

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

Filmski fotoaparat

Digitalni fotoaparatPiksel:

Kovanica kojaje nastala od

reči „element slike”.(engl.

pix + element)Ovo je najmanji element rastera

na digitalnoj slici,i sadrži

informacijeo boji i količini

svetla.

11

digitalni fotoaparat koristi mehanički zatvarač da bisprečio da do senzora dođe prevelika količina svet-la. Zahvaljujući odličnim performansama, relativnojednostavnoj konstrukciji i malim troškovima proiz-vodnje, video CCD čipovi se nalaze u velikom brojumodela digitalnih fotoaparata.

Drugi tip CCD čipa, koji se naziva CCD sa progre-sivnim skeniranjem, ili samo „progresivni CCD“,može u jednoj sekundi da snimi veći broj kompletnihslika. Pošto se slika snima i obrađuje u jednompotezu, odnosno red po red (1, 2, 3, 4, itd.), mehani-čki zatvarač postaje suvišan, a vreme ekspozicijemože da se kontroliše elektronskim putem, što omo-gućava, izuzetno veliku brzinu rada. Fotoaparati kojiposeduju ovakvu vrstu čipa idealni su za snimanjepokreta ili sportskih događaja.

Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima.Pošto svaki od piksela na slici odgovara jednoj od trivrste CCD piksela, svaka od tačaka snima samo pojednu boju. Procesor za obradu slike proračunavapodatke o bojama koje nedostaju i dovršava sliku.Što je bolji procesor za obradu slike, to će završnirezultat biti kvalitetniji.

Još jedno poboljšanje kvaliteta slike postiže se uzpomoć relativno jednostavnog trika. Promenom pro-porcije piksela na CCD čipu tako da na svaki crveni iliplavi filter dolaze po dva zelena, postiže se znatnovernija i preciznija reprodukcija boja. Razlog: nesamo što je ljudsko oko osetljivije na zelenu boju, većova boja značajno utiče na naše opažanje svetla.

10


Svi senzori na CCD čipu reaguju na svetlost na istinačin i da nema kolor filtera kojima su prekriveni,fotoaparat bi pravio samo crno-bele slike. Da bi foto-aparat mogao da razlikuje boje, senzori se pokrivajufilterima različite boje – RGB (crvena, zelena, žuta)ili CMY (cijan, magenta, žuta). Postavljaju se idodatni zeleni filteri koji poboljšavaju kvalitet repro-dukcije boja.

Pored boja, za vernu reprodukciju slike su potrebnei informacije o količini svetlosti. Za svaku od tri boje,jačina svetla se deli na 256 nivoa. Ova kombinacijaod 256 x 256 x 256 daje 16.7 miliona mogućih nijan-si.

Svi ovi podaci se prebacuju u digitalne signale kojemogu da obrade ostale elektronske komponente nadigitalnom fotoaparatu. U suštini, postoje dve vrste

CCD čipova koji se koriste na digitalnim fotoa-paratima. Prvi je originalno napravljen za televi-zijske i video kamere, a kasnije je dorađen zapotrebe fotoaparata.

Ovaj senzor, poznatiji pod imenom video CCD,izuzetno je osetljiv na svetlost i poseduje RGB iliCMY kolor filtere, kao i dodatne zelene filtere.

Iako ovaj CCD „hvata“ sliku u jednom koraku, obradapodataka se vrši kroz dve sekvence, i to tako što senajpre obrađuje slika iz parnih, a zatim iz neparnihredova dioda.

Da bi omogućio neometano očitavanje podataka,

Video CCD

Podaci se čitaju odvoje-no iz parnih i neparnihredova

Progresivni CCDPodaci se obrađuju

u jednom prolazu

13

tome što su relativno jeftini i troše relativno maloenergije, mnogi proizvođači u svoje modele fotoapa-rata i dalje radije stavljaju CCD, uglavnom zbogtoga što CMOS čipovi obično proizvode previšešuma, što značajno utiče na kvalitet slike.

Uprkos inovativnosti i izuzetnom kvalitetu izrade, niCCD ni CMOS senzori ne mogu da se odupru jed-noj od osnovnih opasnosti – prašini. Dok trunčicapeska ili prašine ne predstavlja veliki problem zafilmski fotoaparat, sa digitalnim modelima je sasvimdruga priča. Čak i najmanja čestica prašina možeda prekrije na hiljade piksela tako da se njeno pri-sustvo vidi na svim fotografijama. A sa porastomrezolucije – koja donosi sve veći broj piksela na istojpovršini – problem prašine postaje još ozbiljniji.Ipak, pošto većina digitalnih fotoaparata ima zatvo-rena kućišta, korisnici će izuzetno retko morati dabrinu o prašini koja završava na senzoru. To, nažalost, nije slučaj i sa digitalnim SLR fotoaparatimasa izmenjivim objektivima. Ma koliko pažljivo menjaliobjektive, uvek postoji šansa da čestice prašineslete na površinu CCD senzora. Kada se ovo dogo-di, fotoaparat se obično šalje u servis.

Na sreću, Olympus je za svoje D-SLR fotoaparate izE-Sistema razvio jedinstveni sistem zaštite od praši-ne - Supersonic Wave Filter. Kada se aktivira, ovaj

sistem generiše seriju nadzvučnihvibracija koje otresaju i najmanju koli-činu prašine ili drugih stranih česticasa filtera ispred senzora.

12


Kvalitet slike ne čini samo ispravan izborfiltera za boje. Na krajnji rezultat u velikojmeri utiču kanali za prenos podataka iraspored komponenti na senzoru,odnosno fotodiodi na kojoj se generišu

signali. Razlika se može videti na primerudve vrste CCD senzora: Interline Transfer CCD, koji

se koristi na većini modela digitalnih fotoaparata, iFull Frame Transfer CCD koji se nalazi u aparatima izOlympus E-Sistema.

Kao što se vidi na ilustraciji, Full Frame TransferCCD poseduje veću površinu pokrivenu pikselima,veće fotodiode i veće kanale za prenos podataka.To znači da će ovaj senzor „uhvatiti“ više elektrona(svetla) uz visok odnos signal/šum i bolji dinamičkiopseg, čime se dobija više detalja, sa većom širi-nom ekspozicije i manje šuma. Ili, jednostavnije: jas-nije slike, bogate detaljima.

Alternativu CCD čipu predstavlja CMOS senzor, kojitakođe koristi fotosenzitivne diode za snimanje slike.Iako CMOS senzori imaju određene prednosti uodnosu na CCD čipove, koje se ne ogledaju samo u

15

Dakle, kakve karakteristike digitalnog fotoaparatatreba da tražite?

Digitalna fotografija se previše često opisuje kaodigitalna tehnologija sa nešto foto tehnologije. Ustvari, u pitanju je foto tehnologija koja koristi digital-nu tehnologiju. Zato su objektivi visoke rezolucije,efikasan sistem blica i, ako je potrebno, ručno pode-sive kontrole veoma važni za digitalni fotoaparat.

Zum objektiv približava udaljeni subjekt. U principu,što je zum veći i snažniji, to je aparat teži i skuplji(premda su zum objektivi na digitalnim fotoaparati-ma znatno kompaktniji i lakši nego oni koji se ugra-đuju u filmske fotoaparate).

Trostruki zum je sasvim dovoljan za svakodnevnuupotrebu. U situacijama gde je prilaženje subjektu

14


2.3 Na šta treba da obratim pažnju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata?

Pre nego što seopredelite za modeldigitalnog fotoapa-rata, razmislite zašta želite da gakoristite. Ako, naprimer, tražite apa-rat za pravljenjeneobaveznih foto-grafija na porodi-čnim okupljanjima ilina odmoru, najviše će vam odgovarati potpunoautomatski kompaktni ili kompaktni zum fotoaparat,koji sâm podešava sve važne parametre slike.

Korisnicima koji žele da uživaju u svim pogodnosti-ma koje donosi kompaktan i jednostavan model, ali,takođe, žele da ponekad naprave i sopstvena finapodešavanja, na raspolaganju stoji veliki broj veomapristupačnih i jednostavnih fotoaparata koji nudečitav niz funkcija koje mogu sami da podese, kaošto je brzina zatvarača, otvor blende ili balansbelog, kao i određeni broj efekata poput sepia snim-

ka (v. odeljak 3.12 i rečnik pojmova).

Međutim, fotoaparat koji želi da ispunizahteve za kvalitetom i performansamakoje postavljaju profesionalni fotografi,mora da poseduje veoma visoku rezolu-ciju i precizne objektive sa sveobuhvat-nom kontrolom snimanja. Ovakavmodel, takođe, mora da omogućava ipovezivanje spoljašnje dodatne opremei pribora, kao što su konverzioni objekti-vi ili blic, uključujući tu i studijske blicevekoji se povezuju preko „x kontakta“.Ovakve kriterijume ispunjava veliki broj,uglavnom D-SLR, modela.

Različiti položaji zuma

17

Pa ipak, ako pogledate proizvode koji su u ponudi ilipročitate prikaze u specijalizovanim magazinima,ubrzo ćete videti da postoji prilično velika razlikaizmeđu fotoaparata koji nude istu rezoluciju. Ovarazlika naročito dolazi do izražaja u kvalitetu odštam-panih slika. Zašto je to tako?

Postoje različiti razlozi. Jedno od objašnjenja je urazličitim načinima rada koje koriste senzori za sliku– na primer CCD čipovi (v. odeljak 2.2) – i kvalitetunjihove izrade. Uz milione piksela stešnjenih naminijaturnoj površini, teško da nas može začuditipodatak da većina proizvedenih CCD čipova imaodređeni broj neispravnih piksela. Funkcija mapiran-ja piksela (v. odeljak 3.3.3) može da kompenzujeneke od grešaka na pikselima. Međutim, ako jeCCD suviše slabog kvaliteta i sadrži preveliki brojneispravnih piksela, može da dođe do primetnogpada u kvalitetu slike.

16


suviše komplikovano ili suviše opasno, kao što jesnimanje akcija na velikim sportskim događajima ilifotografisanje životinja u divljini, od velike pomoći je8x ili 10x zum.

Mnogi modeli fotoaparata poseduju i digitalni zum.Iako ovi sistemi omogućavaju dodatno uve-ćanje, njihov rad prati smanjenje rezoluci-je, što dovodi do pada kvaliteta slike.

Fotografisanje subjekata koji se brzokreću, kao što su ptice ili automobili, zahte-va velike brzine zatvarača, do 1/1000sekundi. Sa druge strane, ako nameravateda snimate u uslovima slabog osvetljenja ilinoću, biće vam potreban aparat koji možeznačajno da smanji brzinu zatvarača. Po pravilu, ako se uverite da digitalni fotoa-parat koji želite da kupite poseduje svekarakteristike koje biste zahtevali i od film-skog fotoaparata, teško da se možete pre-variti.

Iako je cena, van svake sumnje, važan faktor prili-kom izbora fotoaparata, ovo svakako ne bi trebaloda bude i jedini kriterijum. U fotografiji je važanrezultat i zato treba da obratite pažnju na kvalitetslike pre nego što odlučite koji model želite da kupi-te.

2.4 Koji faktori utiču na kvalitet slike?

Četiri faktora igraju glavnu ulogu pri utvrđivanju kva-liteta digitalnog fotoaparata: rezolucija CCD senzo-ra, način rada CCD senzora, „inteligencija“ proceso-ra za obradu slike i, najvažnije od svega, optičkisistemi na fotoaparatu.

Rezolucija fotoaparata, uglavnom vidno označena nakućištu i prikazana u milionima piksela ili megapikse-la, služi kao početni pokazatelj kvaliteta.

19

cenu ili druge karakteristike. Ovakva praksa je prili-čno iznenađujuća, naročitoako imamo u vidu da digitalnifotoaparati zahtevaju znatnoprecizniju optiku od svojihkompaktnih filmskih rođaka,pa čak i od filmskih SLRmodela. Evo i zašto: Objektivi na digi-talnim fotoaparatima morajuda usmere svetlost na znatno

manju površinu nego oni koji se nalaze na filmskimmodelima. Dok je dijagonala CCD senzora, u nekimslučajevima, svega 0.55 cm, veličina 35 mm filmaiznosi 4.3 cm. Pored toga, povećanje rezolucijeCCD senzora ne prati i povećanje površine, štoznači da se veličina pojedinačnog piksela smanjujekako bi mogao da stane na istu, ili približno istupovršinu. Na CCD čipu čija je dijagonala manja odjednog inča (2,54 cm), a rezolucija, na primer, 4megapiksela, širina jednog piksela iznosi samo šestmikrona ili manje (1 milimetar - 1,000 mikrona). Dokfilmski fotoaparati zahtevaju optičke sisteme kojimogu da usmere svetlost na rezoluciju od 10 mikro-na, CCD čip iz našeg primera zahteva objektiv kojimože da usmeri svetlost na rezoluciju od tri ili četirimikrona.

18


Zato je kritičko poređenje različitih modela jedininačin da izaberete zaista najbolji proizvod. Posebnoobratite pažnju na jasnoću slike i oštrinu piksela.Ako su rezultati zadovoljavajući, proverite kako sefotoaparat ponaša u različitim svetlosnim uslovima.Ako je moguće, odštampajte jednu fotografiju. Sadabi trebalo da budete u mogućnosti da procenite koli-ko su zaista dobri CCD senzori koji su ugrađeni ufotoaparat koji želite da kupite.

Još jedan faktor koji značajno utiče na kvalitet foto-grafije je procesor za obradu slike. Ovaj elektronskisklop, sastavljen od ASIC čipa i seta softverskih ruti-na, odgovoran je, između ostalog, za poboljšanjekvaliteta slike (npr. interpolacija, gama konverzija ireprodukcija boja). Koristeći posebne programskeinstrukcije i proračune, procesor dodaje informacijepodacima o delimično snimljenoj slici, a zatim odva-ja bitne od nebitnih podataka. Što su procesor i soft-ver efikasniji u izvršavanju ovih zadataka, to je brzi-na obrade podataka veća, a kvalitet slike bolji. Zaviše informacija o ovoj temi, pogledajte odeljak 3.3.1(TruePic TURBO). Pored rezolucije i kvaliteta CCDčipa i softvera, veoma važnu ulogu igra i optički sis-tem, odnosno sočiva objektiva. U narednom odeljkućemo se detaljnije pozabaviti ovom temom.

2.5 Kakva je uloga objektiva na digitalnom fotoaparatu?

Kao što smo pomenuli u odeljku 2.4, sistem objekti-va na digitalnom fotoaparatu često ne posvećujedovoljno pažnje. Mnogi proizvođači skreću pažnjupotrošača sa objektiva, naglašavajući rezoluciju,

Slika levo prikazuje objektiv filmskog fotoaparata koji ne može da usmeri svet-lost u rezoluciju koja je dovoljna da precizno pogodi pojedinačni senzor naCCD ćeliji. Kao što se vidi na slici desno, objektivi koji se koriste na digitalnimfotoaparatima moraju da budu znatno kvalitetniji kako bi mogli da obezbederezoluciju koja odgovara veoma malim senzorima na CCD-u.

2120


Pored toga, zbog specifične konstrukcije pojedina-čnih senzora koji su sa sve četiri strane okruženi„zidom“, CCD nije u stanju da primi svetlost kojadolazi pod uglom. Dakle, da bi se svetlost usmerilatako da pogađa površinu senzora pod manje ili višepravim uglom, sočiva moraju da imaju skoro tele-centričnu konstrukciju. Ovo je izvodljivo na većinikompaktnih modela čiji su CCD senzori relativnomali (tek delić površine koju zauzima 35 mm film).Međutim, izrada skoro potpuno telecentričnih objek-tiva za digitalne SLR aparate, čiji su CCD senzorizasnovani na većem, 35 mm formatu, je suvišenepraktična. Ovakvi objektivi bi bili veoma teški iskupi, pa je većina proizvođača prosudila da im jeupotrebljivost važnija od kvaliteta.

Međutim, novi, FourThirds, standard stavio jetačku na ovaj neugodni kompromis. Ovaj potpunonovi standard, koji su zajednički razvile kompani-je Olympus i Kodak, između ostalog određujeoptimalnu veličinu senzora za D-SLR fotoaparatekoja omogućava izradu gotovo telecentričnihobjektiva. Pored toga, FourThirds standard opi-suje način komunikacije između objektiva i telafotoaparata kojim se, elektronskim putem, korigu-ju neke, nažalost neizbežne, optičke aberacije. FourThirds standard je otvoren za sve proizvođa-če koji žele da se pridržavaju njegovih specifika-cija. Tako fotografi mogu da koriste fotoaparate iobjektive različitih proizvođača.

FourThirds StandardOvaj novi

tehnološki stan-dard koji su zajed-nički razvile kom-panije Olympus i

Kodak, i koji sepojavio na tržištu

tokom 2002.godine, posvećenje potrebama digi-

talnih SLR sis-tema. FourtThirds

predstavlja skupmehaničkih,

optičkih i komu-nikacijskih stan-darda koji treba

da poboljšaju per-formanse i dokraja iskoriste

mogućnosti sen-zora i objektiva.

Ove specifikacijeodređuju, na

primer, vrstu iveličinu navoja za

objektiv, kao inačin komunikaci-je između objekti-

va i tela fotoa-parata. Samo

godinu dana oddebitovanja na

tržištu, pojavio seOlympus „E-Sys-tem”, prvi DSLR

sistem fotoapara-ta zasnovan na

FourThirds stan-dardu.

Film dozvoljava da svetlost nanjega padne pod različitim uglovi-ma. Čak i pri visokim rezolucijama,film može da “uhvati” svetlost bezdramatičnog gubitka osvetljenosti.

Kada svetlost padne na senzor podrazličitim uglovima, može da dođedo sledećih pojava:1. Refleksija na okolne piksele.2. Međusobna komunikacija između

okolnih piksela.3. Gubitak osvetljenosti zbog toga

što senzor ne uspeva da uhvatideo svetlosti.

Ovakvi efekti smanjuju napon napikselu, što dovodi do slabijeg odno-sa signal/šum, senki u uglovima islabe reprodukcije boja.

Skoro telecentrična konstrukcijaobjektiva koji su optimizovani zaFour Thirds standard omogućava dasvetlost uvek padne na senzor podgotovo pravim uglom. Ovakvo kon-strukciono rešenje garantuje pravilnureprodukciju boja od ivice do ivice,čistoću i osvetljenost slike.

Objektiv za 35-mmfotoaparate

Objektiv za 35-mmfotoaparate

Film

CCD

CCDSkoro telecentrični objektiv,kao ZUIKO DIGITAL

23

stavlja izuzetno sigurno rešenje za skladišten-je podataka, kao što je, na primer, CD oili

DVD (v. Poglavlje 5).

Bez obzira da li se slike nalaze na hard disku, CDili DVD mediju, multimedijalni softver, kao što jeOlympus Master, vam pomaže da ih sa lakoćomorganizujete, pregledate, štampate i arhivirate.

2.7 Koje su prednosti LCD ekrana?

Prisustvo LCD ekrana svakako je jedan od ključnihfaktora koji čine digitalne fotoaparate tako privla-čnim, jer korisnicima omogućava da svoje fotografijepregledaju odmah nakon snimanja – što nije mogu-će kod klasičnih filmskih fotoaparata. Kod velikevećine modela, LCD ekran omogućava i pregledslike uživo; drugim rečima veliki i jasan prikaz onogašto će biti snimljeno. Na ovaj način se značajno ola-kšava kadriranje, a fotograf oslobađa potrebe daneprekidno gleda kroz okular. Zahvaljujući prikazuslike na LCD ekranu fotografi mogu – da navedemosamo par primera – slobodno da prate pokretemodela u studiju, ili, kada slikaju napolju, da uočeobjekte koji se nalaze izvan kadra, što je naročitokorisno prilikom slikanja pod vodom. Neki modeli

ekrana su pokretljivi gore/dole ililevo/desno, što korisniku omogućavada zadrži jasan pregled situacije čak ikada fotografiše iz neuobičajenihuglova.

Donedavno je prikazslike uživo bio isklju-čivo vezan za kom-paktne fotoaparate,dok su korisnici digi-talnih SLR modelamorali da se oslanjaju


Postoji još jedan razlog zbog kojeg uvek treba tražitiopremu sa dobrim optičkim performansama. Poredoštrine slike, sistem objektiva značajno utiče na ver-nost reprodukcije boja i na sposobnost snimanja uuslovima slabog osvetljenja. I na kraju, pogrešno bibilo reći da se sve greške u fotografisanju mogupopraviti uvek novim i naprednim programima zaobradu slike. Iako su mogućnosti koje nude različitiprogrami svakako fascinantne, one ipak ne činečuda. Ono što nije snimljeno, ne može se ni popra-viti. Retko kada je moguća napraviti dobru sliku odfotografije koja je podeksponirana, preeskponiranaili loše digitalno obrađena. Zbog toga je ljudima kojiinsistiraju na vrhunskom kvalitetu slike i ne žele dagube vreme sa naknadnim korekcijama potrebanfotoaparat sa veoma kvalitetnim optičkim sistemom.

2.6 Da li mogu da ostavim slike na memorijskoj karti-ci? Šta se dešava sa digitalnim fotografijama kada seaparat duže vreme ne koristi?

Ništa posebno. Slike ostaju sačuvane na memorij-skoj kartici. Kod većine modernih fotoaparata nemaopasnosti od gubitka podataka čak ni kada se bate-rije isprazne. Posebno treba napomenuti da današn-ja tehnologija (Flash ROM) koju koriste npr. xD-Pic-ture kartice, SmartMedia, Compact-Flash, SD

kartice ili Memory Stick pruža rela-tivno bezbedan način skladišten-

ja podataka, dok je tehnologi-ja skladištenja na magnetnediskove (npr. Microdrive)

nešto manje pouzdana. Ipak,veoma je važno da važne inezamenjive fotografije preba-

cite na hard disk računara, ili, jošbolje, na medij koji pred-

Olympus E-System

Čine ga digitalniSLR fotoaparati,

izmenjivi objektivi ičitava paleta

dodatne opreme ipribora za profe-sionalce i veoma

ambiciozne inapredne foto-

amatere. Ovo jeprvi sistem na

svetu koji je u pot-punosti zasnovan

na FourThirdsstandardu.

Fotografimanaročito odgovara-

ju posebnoizrađeni optički ele-

menti koji, zah-valjujući primeni

standarda, moguda kombinujuvelike otvore

blende sa kompak-tnom formom i

malom težinom

25

suncu ili pri snažnom direktnom svetlu. Ipak, ovonije kraj priče. Pojedini modeli fotoaparata posedujuHyperCrystal LCD ekran koji prikazuje jasnu slikučak i po jakom suncu. Ova inovativna LCD tehnolo-gija koristi ne samo dostupno pozadinsko osvetljen-je, već poseduje i dodatni sloj koji reflektuje svetlostiz bilo kog drugog izvora i koristi je za dodatnoosvetljenje ekrana. Zahvaljujući kontroli prozirnosti iupotrebi niskotemperaturnog polisilikona, postignutje ugao preglednosti od 170° horizontalno i vertikal-no, kao i visok kontrast i veoma velika brzina odzi-va.

Kadriranje subjekta u uslovima slabog osvetljenja,kada se slika na ekranu jedva raspoznaje, može dabude prilično teško. Ovde na scenu stupa Bright-Capture tehnologija, kojoj je za jasan prikaz slikedovoljna samo petina inače potrebnog svetla. Ovatehnologija ne samo da poboljšava osvetljenost slikena ekranu, već i sâmih fotografija.

24


na tražilo. Početkom 2006. godine, Olympus je trži-štu D-SLR fotoaparata predstavio svoju LivePreviewtehnologiju. Model E-330 je bio prvi digitalni SLRfotoaparat u koji je ugrađena ova nova tehnologija.Uvođenjem drugog senzora za sliku, koji je postavl-jen na optičku putanju tražila, omogućen je nepre-kidni prikaz slike uživo uz održavanje pune funkcio-nalnosti autofokusa (način rada A). U načinu rada B,

ogledalo je zaključano u gornjem položaju tako daLive MOS senzor omogućava prikaz Makro slikeuživo, u kombinaciji sa manuelnom kontrolom izoš-travanja.

Možda ste čuli ili i sami primetili da neki LCD ekraniimaju poteškoća da prikažu jasno vidljive slike prijakom svetlu. Razlog za ovaj problem leži u činjenicida se na TFT (Thin Film Transistor) LCD ekranimaslika prikazuje uz pomoć pozadinskog svetla. Kakobi potrošnja struje bila što manja, potrebna jačinasvetla se proračunava tako da slika na ekranu budevidljiva u uobičajenim situacijama – ali ne i po jakom

A: način rada B:način rada

2.9 Punjive baterije, „nepunjive“ baterije ili strujni adapteri: kojiizvor napajanja mi najviše odgovara?

Što češće slikate, to se baterija brže prazni. Prematome, ako volite često da fotografišete, trebalo bi da

razmislite i o kupovini punjivih baterija ipunjača.

Mnogi modeliOlympusovihdigitalnih fotoa-parata isporu-čuju se sa pun-jivimlitijum-jonskimbaterijama veli-kog kapaciteta iodgovarajućimpunjačem. Za

modele koji koristeklasične baterije, pre-

poručujemo upotrebuOlympusovih punjivih NiMH

(Nikl-Metal Hidrid) baterija. Ovedugotrajne baterije su ekološki isprav-

ne, bez prisustva kadmijuma i predstavlja-ju savršen izbor za uposlene fotografe. Pun-

jač koji poseduje sistem za zaštitu predstavljadobru investiciju, jer ovakav uređaj produžava život-ni vek baterija.

Za nešto manje aktivne foto-amatere, kompaktno ikvalitetno rešenje predstavlja jednokratna litijumskabaterija CR-V3. Ova izuzetno snažna baterija zadigitalne omogućava sate i sate neometanog foto-grafisanja.Iako se punjive NiCd, obične alkalne i litijumske

2726


2.8 Da li digitalni fotoaparati moraju da se održavaju u servisu?

Digitalni fotoaparati ne zahtevaju nikakvo posebnoodržavanje. Naravno, potrebno je da čuvate svojdigitalni fotoaparat i vodite računa o njemu baš kaošto biste to činili sa filmskim aparatom ili bilo kojimdrugim elektronskim uređajem. Čuvajte svoj fotoa-parat od udaraca, padova, vode i obavezno koristitepoklopac objektiva kada ga ne koristite.

Ako vam fotoaparat duže vreme neće biti potreban,izvadite baterije i odložite ga na sigurno i suvomesto. Priručnik koji ste dobili uz fotoaparat pružićevam brojne korisne savete za održavanje.

Preporučujemo vam da redovno (npr. jedanputmesečno) proveravate baterije, da biste uvek bilispremni za fotografisanje. Stanje baterija se možejednostavno proveriti uz pomoć pokazivača, koji jesastavni deo svakog dobrog digitalnog fotoaparata.Ako vaš model aparata poseduje indikator datuma ivremena, ne treba da strahujete od gubitka ovihpodataka nakon promene baterije. Većina modeladigitalnih fotoaparata poseduje izvor napajanja kojiih štiti od neželjenog brisanja memorije. Rezervnubateriju treba zameniti prema uputstvima proizvođa-ča fotoaparata (napomena: ovo se radi nakonzamene glavne baterije.)

29

Postoji nekoliko načina na koje možete da smanjitepotrošnju struje u vašem fotoaparatu.Na primer, neprekidna ili veoma česta upotrebablica, zuma ili LCD ekrana prazni energiju u baterija-ma brže nego što je to slučaj prilikom normalneupotrebe. Dužina trajanja baterija može se značajnoprodužiti pažljivom upotrebom ovih funkcija.

Poslednja, ali ništa manje važna stavka u našoj pričio izvorima napajanja je strujni adapter. Ovaj uređajpredstavlja idealno rešenje za fotografisanje uzatvorenom prostoru, ili na bilo kom drugom mestugde je utičnica za struju relativno blizu. Strujni ada-pter omogućava neprekidno napajanje bez potrebeza kupovinom i promenom baterija.

28


baterije koriste u većini modela digitalnih fotoapara-ta, one ne poseduju snagu i izdržljivost NiMH ili CR-V3 litijumskih baterija. Neki od digitalnih SLR mode-la koji su više okrenuti ka profesionalnimkorisnicima, omogućavaju upotrebu dodatnog pako-vanja baterija. Ovaj sistem snabdeva fotoaparatneophodnom energijom tokom maratonskih sniman-ja i posebno je pogodan za fotografe koji rade vanstudija.

31

3. Snimanje digitalnih fotografija

da izaberu sistem koji im omogu-ćava da postignu optimalne rezul-tate. Najčešće i najpraktičnije reše-nje za uobičajene svakodnevnepotrebe predstavlja Merenje prose-ka i Merenje sa težištem u centru.Kao što i njihovi nazivi sugerišu,prvi sistem vrši ravnomerno očita-vanje svetlosti iz svih delova kadrai podešava ekspoziciju tako daodgovara prosečnoj količini svetlo-sti u kadru. Drugi sistem, takođemeri svetlost iz svih delova kadra,ali prilikom određivanja ekspozicijeposebnu vrednost daje količinisvetla u centru kadra. Međutim, usituacijama kada glavni subjektispunjava relativno mali deo kadrai/ili reflektuje značajno manje iliviše svetla od okoline – npr. crnamačka na svetlom, belom pokriva-ču – merenje ekspozicije na osno-

vu proseka neće dati baš dobre rezultate. U ovak-vim slučajevima je Merenje u tački znatno efikasnije,pošto ovakav način merenja svetlosti očitava vred-nosti samo iz centra kadra i određuje ekspozicijuprema dobijenim rezultatima. Ovakav način merenjapredstavlja idealno rešenje za izdvajanje određenihmotiva.

Ipak, čak ni merenje u tački ne može precizno daodredi ekspoziciju za intenzivno bele i crne subjek-te, kao što je tamno crna ili snežno bela mačka.Razlog za ovakve greške u proračunu leži u činjeni-ci da je sistem merenja kalibrisan tako da radi saprosečnom vrednošću odbijanja svetlosti od objeka-ta koja iznosi 18%. Međutim, tamno crna mačka neodbija toliko svetla pa sistem za merenje preekspo-nira fotografiju pa dobijamo sliku sive mačke. Sadruge strane, sistem pogrešno proračunava količinusvetlosti na i snežno beloj maci pa ovaj put dobija-

3.1 Šta to fotoaparat meri kako bi mi pomogao da napravim optimalno dobre slike?

Većina modela digitalnih fotoaparata poseduje neko-liko sistema koji mere svetlosne uslove. Uz pomoćovih očitavanja, fotoaparat bira optimalne uslove zasnimanje prizora. Ovi sistemi nisu namenjeni isklju-čivo početnicima koji žele da dobiju dobre fotografijebez mnogo podešavanja. Oštrina, jasnoća i kvalitetreprodukcije boja koji pružaju precizni elektronskisistemi merenja vredna su pomoć za iskusne ama-tere, pa čak i za vrhunske profesionalce.

3.1.1 Sistemi za kontrolu ekspozicije

Za fotografa, svetlost predstavlja sirovi materijal.Izgled fotografije zavisi od načina na koji fotografkoristi svetlost i od sposobnosti fotoaparata da je„vidi“. Bez obzira da li se nazivaju sistemima zamerenje svetlosti ili za merenje ekspozicije, ovi elek-tronski i optički sklopovi se koriste za merenje osve-tljenosti unutar kadra, i služe za određivanje odgo-varajućeg otvora blende i brzine zatvarača. Većinadigitalnih fotoaparata koristi barem jedan sistem zamerenje ekspozicije, dok su drugi opremljeni sa višerazličitih sistema. Zahvaljujući tome, korisnici mogu

Kada fotografišetesubjekt koji se nala-

zi ispred svetle ilitamne pozadine,određeni sistemi

merenja prosečnihvrednosti, mogu da

odrede pogrešnuekspoziciju. U

ovakvim slučajevi-ma, merenje u

tački, koje očitavavrednosti sa subjek-

ta, pruža značajnobolje rezultate. Akosistem za merenje i

pored toga neuspreva da odredi

optimalnu ekspozi-ciju, pa subjekt

ostaje u tami, akti-virajte dopunskibljesak , kako bi

vaš subjekt dobiodovoljno svetla.

33

nost da naknadno osvetle tamne delove slike. KodOlympusovih fotoaparata ova funkcija se naziva�Perfect Fix.

3.1.2 Kako radi autofokus?

Postoje dve osnovne tehnike autofokusa:aktivni i pasivni. Jedna od ovih tehnologija emituje,na primer, infracrveno svetlo, snop vidljivog svetla iliultrazvučni signal. Na osnovu prijema povratnogsignala, fotoaparat procenjuje razdaljinu od subjektai vrši odgovarajuće podešavanje sočiva objektiva.

Ovakav sistem se naziva aktivni autofokus.Iako poseduje očigledne prednosti, kao što je,na primer, rad u mraku, ovaj sistem ima ineke nedostatke jer ne može da se koristi naobjektima koji su previše udaljeni ili se nalazeiza stakla. Kod pasivnog sistema autofokusa,fotoaparat ne emituje signal ili snop svetlosti.Umesto toga – na primer, kod sistema detek-cije kontrasta – aparat ispituje kontrast naslici koja je zabeležena na CCD senzoru, prenego što napravi snimak. Nakon toga, sistemvrši korekciju sočiva kako bi dobio najoštrijusliku. Za razliku od aktivnog sistema autofo-kusa, sistem detekcije kontrasta može uspe-

šno da izoštri sliku udaljenih subjekata. Ipak, ovajsistem zahteva određenu količinu svetla, kao i prizo-re sa dovoljno kontrasta (na primer, može da imaprobleme u izoštravanju belog subjekta koji se nala-zi na beloj pozadini). Da bi izašli na kraj sa ovimproblem, neki modeli fotoaparata opremljeni su lam-picom koja nakratko osvetljava subjekt, tako dasistem može da podesi oštrinu slike. Još jedansistem pasivnog autofokusa je sistem fazne razlike.Ovde fotoaparat koristi dva senzora da bi proraču-nao faznu razliku u slici i na taj način određujerastojanje subjekta.Pojedini modeli fotoaparata poseduju dvostrukisistem autofokusa. Ovo obično funkcioniše tako štoaparat, uz pomoć jednog sistema, najpre odredi pri-

32


mo preeksponiranu sliku sa sivim tonovima.

Imajte ovo na umu kada fotografišete ovakve sub-jekte i koristite funkciju kompenzacije ekspozicije.Ako ne želite da glavni subjekt bude u centru kadra,najpre odredite ekspoziciju tko što ćete postavitisubjekt u centar kadra i pritisnuti dugme zatvaračanapola. Zatim, ne otpuštajući dugme zatvarača,ponovo ukomponujte sliku i pritisnite dugme dokraja. Pojedini modeli poseduju funkciju merenja uviše tačaka, koja korisnicima omogućava da posta-ve određeni broj tačaka sa kojih će aparat izvršitiočitavanje, kao što je najsvetliji i najtamniji deo sub-jekta. Aparat izračunava prosečnu vrednost sa svihizabranih tačaka.

Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparataopremljeni su funkcijom Digitalnog ESP merenja.Ovaj naziv predstavlja skraćenicu od engleskih reči„digital Electro-Selective Pattern metering“. Ovajsistem analizira distribuciju svetlosti, kao i njenintenzitet kako bi utvrdio koji se od unapred utvrđe-nih scenarija nabolje uklapa u fotografiju i podešavapostavke snimanja prema dobijanim rezultatima.Ovaj način merenja efikasan je u mnogim situacija-ma, a posebno za snimanje fotografija sa jakim kon-trastom.

Kada su svetlosni uslovi veoma komplikovani, dobrorešenje predstavlja �auto bracketing. Ova funkcijapravi nekoliko uzastopnih snimaka sa neznatnoizmenjenom ekspozicijom (od kojih svaki ima nezna-tno izmenjenu ekspoziciju) tako da kasnije možeteda izaberete onaj koji vam najviše odgovara i izbri-šete ostale. Pored toga, možete da koristite korekci-ju ekspozicije, povećanje ili smanjenje originalnognivoa ekspozicije za određeni broj unapred utvrđe-nih koraka. Neki modeli fotoaparata nude korisnicima moguć-

35

Ovo se odnosi i na digitalne i na filmske fotoapara-te.

Kod filmskih fotoaparata, da biste postigli optimalnerezultate morate da izaberete onu vrstu filma kojaodgovara veštačkom ili dnevnom svetlu. Ako napra-vite fotografije sa „pogrešnom“ vrstom filma, onomkoja ne odgovara svetlosnim uslovima slikanja, foto-grafije će dobiti plavu, zelenu ili crvenu auru. Digital-ni fotoaparati nemaju ovakav problem. Gotovo svimodeli poseduju automatski balans belog koji odre-đuje postavke CCD senzora prema datoj temperatu-ri boje. Mnogi modeli nude korisnicima mogućnostda sami podese balans belog. Kada je digitalna teh-nologija još bila u povoju, postojale su samo videokamere koje su morale ručno da se podešavajuprema temperaturi boje u okruženju. Obično se listbelog papira držao ispred kamere da bi senzor

34


bližno rastojanje od subjekta, a zatim aktivira drugida bi izvršio fino podešavanje.

3.1.3 Šta je balans belog?

Različiti izvori svetla, kao što je sunce na čistomnebu, sijalica ili neonska lampa, daju svetlost različi-tih temperatura. Dok se ljudski mozak lako i brzoprivikava na ove promene, zbog čega i ne primeću-jemo ove varijacije, to (ovo) nije slučaj sa fotoapara-tima. U zavisnosti od izvora svetla, fotografija možeda prikaže isti objekat u primetno različitim bojama.Na primer, prizori snimljeni pod svetlošću sijalice,ako se ne koriguju, prikazuju žuto-narandžastunijansu. Prema tome, pored merenja intenzitetasvetlosti, aparat mora da odredi temperaturu bojeambijentalnog svetla kako bi ispravno prikazao boje.

Levo: Postavke zadnevno svetlo upo-trebljene pod svet-

lošću sijalice.Desno: Balans

belog za svetlostsijalice upotrebljen

za snimanje podsvetlošću sijalice.

37

dugme. Aparat će automatski sačuvati nove vredno-sti.

3.1.4 Šta je osetljivost?

U konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji, osetljivostfilma igra ključnu ulogu (Osetljivost filma igra ključnuulogu u konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji). Ljudikoji se ozbiljno bave fotografijom trebalo bi da uvekpri ruci imaju nekoliko vrsta filmova različite osetlji-vosti – ISO 100 za snimanje po jakom suncu, ISO200 za svakodnevnu upotrebu, i ISO 400 ili 800 zasnimanje po slabom svetlu. Filmovi velike osetljivo-sti, kao na primer 3,200, koriste se za fotografisanjevelikom brzinom.

Kod većine digitalnih fotoaparata, nivo osetljivosti semože podesiti tako da odgovara onoj koja se koristina filmskim aparatima. Zato se, radi lakšeg razume-vanja, ISO vrednosti koriste i kod digitalnih fotoapa-rata. Na primer, ako želite da pustite više svetla, aviše ne možete da povećate otvor blende ili dužinuekspozicije, dovoljno je samo da promenite osetlji-vost. Na ovaj način možete da radite sa dostupnimpodešavanjima blende i uz veće brzine zatvarača.Podrazumevana osetljivost kod većine digitalnihfotoaparata je ISO 100, a neki modeli omogućavajui manuelno podešavanje osetljivosti – na primer,između 100 i 400. Sa povećanjem ISO vrednosti,povećava se i broj situacija u kojima možete da kori-stite postojeći opseg otvora blende i brzine zatvara-ča. Ipak, ovakva strategija ima i jednu manu – što jeveća osetljivost, veća je i količina šuma. Više oovome pročitajte u odeljku 3.3.2.

36


mogao da odredi u kojoj meri okolno svetlo odstupaod neutralnog belog svetla. Uz pomoć dobijenihrezultata, kamera se podešavala prema ambijental-nom osvetljenju.

U današnje vreme i kamere i digitalni fotoaparatiposeduju automatski balans belog. Pojednostavlje-no, ovaj sistem funkcioniše na sledeći način: integri-sani svetlomer analizira sastav okolnog svetla. Uzpomoć ovih proračuna, kamera, odnosno fotoaparat,precizno određuje temperaturni opseg, a zatim,nizom komplikovanih algoritama, kompenzuje bilokakva odstupanja u bojama. Na ovaj način, kamera,odnosno fotoaparat, postiže vernu reprodukcijuboja, uprkos komplikovanim uslovima.

Velika većina digitalnih fotoaparata je podešenatako da reaguje na temperaturu boja u opsegu od3,000 i 6,700 Kelvina. Ove vrednosti se poklapajusa svetlosnim uslovima u prirodi: vrednost od pribli-žno 6,400 Kelvina odgovara oblačnom danu, dok3,200 Kelvina odgovara predvečerju sa domina-ntnim crvenim tonovima. Ako merni instrument očitavrednost od oko 3,200 Kelvina, fotoaparat odmahizvrši odgovarajuća podešavanja. Rezultat je slikasa boljom ekspozicijom i vernijom reprodukcijomboja. Digitalni SLR fotoaparat Olympus E-1 posedu-je čak dva sistema za merenje balansa belog i spo-ljašnji senzor koji detektuje izvor svetlosti u trenutkusnimanja fotografije.

Mnogi digitalni fotoaparati omogućavaju manuelnopodešavanje balansa belog i uglavnom nude odre-đeni broj unapred podešenih parametara koji odgo-varaju sunčanom ili oblačnom danu, neonskom iliklasičnom osvetljenju. Ako je vaš model fotoaparataopremljen funkcijom „balans belog jednim dodirom“moći ćete sami da podesite balans belog koji najvi-še odgovara svetlosnim uslovima. Dovoljno je dausmerite objektiv prema nečem belom i pritisnete

Kelvinovaskala:

Koristi se za opisi-vanje temperature

boje. Kada se“crno telo” zagre-va, njegova tem-

peratura se menjaod crne ka crve-

noj, žutoj, plavoj ina kraju beloj.

Temperatura bojeodgovara stvarnojtemperaturi zagre-

janog crnog tela.Na primer, tempe-

ratura dnevnesvetlosti po sun-

čanom danu izno-si oko 5,500 K;dok se svetlost

sijalice izražavatemperaturom

između 3,200 K i 3,400 K.

39

Na neke modele fotoaparata spoljašnji blic može dase postavi preko Hot Shoe spojnice. Drugi omogu-ćavaju povezivanje studijskih bliceva preko tzv. xkontakta. Fotoaparati koji su opremljeni BrightCap-ture tehnologijom mogu da snimaju u uslovima sla-bog osvetljenja bez upotrebe blica – pogledajte ode-ljak 3.3.4.

38


3.2 Šta da radim kada prizor nije dovoljno osvetljen?

Odgovor na ovo pitanje daće sam fotoaparat takošto će aktivirati blic. Ugrađeni blic predstavlja neza-menjivu pomoć za svakog fotografa i velika većinafotoaparata poseduje blic sa različitim režimimarada koji odgovaraju brojnim situacijama ili efektima.

Pored uobičajenih načina rada, kao što su automat-ski, redukcija efekta crvenih očiju, ili dopunski blje-sak, kod pojedinih modela blic može da radi u reži-mu spore sinhronizacije što omogućava naročitointeresantne rezultate kada se blic aktivira na poče-tku ili na kraju veoma dugačke ekspozicije.

Gore: Spora sin-hronizacija blica

Dole levo: Noćni prizor snim-ljen bez spore sin-

hronizacije blica

Hot shoe x-kontakt kabl

41

3.3.2 Šta je šum i kako ga izbeći?

Šum je vidljivi efekat interferencije do koje dolaziizmeđu ćelija CCD senzora. Prikazuje se u oblikuneželjenih obojenih tačaka na slici, a posebno je vidljivna noćnim fotografijama, koje su snimljene sa malombrzinom zatvarača.

U osnovi, šum možemo podeliti na dve kategorije.

Pozabavimo se, najpre, tzv. fiksiranim šumom. Ovavrsta šuma se, tokom dugotrajnih ekspozicija, uvekpojavljuje na istim pikselima – koji se ponekad naziva-ju i „vrući pikseli“. Zbog toga veliki broj fotoaparataposeduje sistem za redukciju šuma, koji funkcionišetako što aparat pravi dve slike: normalnu sliku i slikusa identičnom dužinom ekspozicije, ali sa zatvorenimzatvaračem. Na osnovu poređenja dva snimka, pro-gram za redukciju šuma utvrđuje koji su delovi slikepodložni šumu i izvršava odgovarajuću kompenzaciju.Uklanjanjem većeg dela šuma, ova funkcija dramati-

40


3.3 Zašto je softver koji je ugrađen u fotoaparat toliko važan?

Nije važan samo način na koji fotoaparat prikupljainformacije o slici. Način obrade podataka ima, tako-đe, značajan uticaj na kvalitet slike – na primer,važni sistemi za obradu slike su TruePic TURBO iBrightCapture tehnologija, redukcija šuma i mapira-nje piksela.

3.3.1 Šta je TruePic TURBO?

TruePic TURBO je „inteligentni” sistem zaobradu slike koji je razvila kompanijaOlympus, koji poboljšava reprodukciju bojai oštrinu slike (opseg, zasićenost i osvetlje-nost) uz pomoć algoritma i procesora (uzpomoć algoritma i procesora poboljšavareprodukciju boja (opseg, zasićenost iosvetljenost) i oštrinu slike). Ovo se posti-že usklađivanjem svih informacija koje pri-kupi CCD sen-zor sa onimkoje dolaze spojedinačnihpiksela. True-Pic TURBOčak i ubrzavaobradu slike irad uređaja,tako da jefotoaparatznačajno bržespreman zanaredni

snimak.

Algoritam:Set izuzetno preciznih

radnih instrukcija koje semogu nezavisno izvršiti

na elektronskom ilimehaničkom uređaju. Naprimer, algoritmi su pravi-la sabiranja i oduzimanjaili drugih računskih ope-

racija. Algoritmi su, tako-đe, i instrukcije definisa-ne programskim jezikomi omogućavaju računaru

da reši određene proble-me. U programima za

obradu slike, algoritmi sekoriste za različite vrsteefekata i korekcija, kao

što je, na primer, 3-DCubic.

Uklanjanjem značajne količi-ne šuma, funkcija redukcije

šuma dramatično poboljšavakvalitet fotografija, naročito

onih koje su snimljene noću .

Osvetljenost

Konvencionalnaobrada slike

Osvetljenost

TruePic obrada slike

43

tava sve informacije sa svih piksela na CCD senzo-ru, a ne samo sa jednog dela, kao što je inače slu-čaj. Ova tehnologija ne samo da poboljšava vidlji-vost subjekta na ekranu, već, takođe, pruža dobroosvetljene fotografije bez upotrebe blica. Pojediniprogrami za snimanje koriste samo ambijentalnosvetlo i povećanu ISO osetljivost kako bi proizvelifotografije jasnih boja, kontrasta i visoke definicije.Drugi programi za snimanje aktiviraju dodatni blje-sak blica kako bi se ispravno osvetlili delovi slikekoji bi, inače, ostali u mraku. Iako je u ovim progra-mima snižena ukupna rezolucija slike, povećanaosetljivost koja se na ovaj način dobija, omogućavabrže fokusiranje u uslovima slabog osvetljenja iotvara mogućnost upotrebe veće brzine zatvarača.Na ovaj način se efikasno umanjuje zamućenostslike do koje dolazi prilikom fotografisanja subjekatakoji se kreću velikom brzinom ili podrhtavanja apara-ta.

3.3.5 Tehnologije stabilizacije slike

Što je veća žižna daljina ili snažniji zum, to je težeizbeći efekat podrhtavanja aparata i dobiti savršenooštre slike bez neželjenog zamućenja. Pravilo kažeda kada držite fotoaparat u ruci, normalno podrhta-vanje neće dovesti do zamućenja slike ako ekspozi-cija nije duža od recipročne vrednosti žižne daljinesočiva; npr. ako koristite objektiv od 200mm, najma-nja brzina zatvarača uz koju možete da napravitejasne slike je 1/200 sekundi (vrednosti koje odgova-raju 35mm filmskom formatu). Ako svetlosni uslovi,

42


čno poboljšava kvalitet fotografije, naročito prilikomnoćnog slikanja.

Druga vrsta šuma se naziva nasumičnim. Ovakavšum nastaje, na primer, prilikom fotografisanja savisokom ISO vrednošću i pojavljuje se u tamnijimdelovima slike. Inteligentnom analizom i obradominformacija neki modeli fotoaparata uspevaju dauklone veći deo ovakvog šuma i umekšaju iviceobjekata. Prednosti ovakvog sistema za redukcijušuma naročito su vidljivi u delovima fotografije saslabijim kontrastom, kao što je plavo nebo.

3.3.3 Šta je mapiranje piksela?

Uprkos velikoj pažnji koja se posvećuje preciznostiizrade, CCD senzori će uvek imati manji brojneispravnih piksela. Pošto ovakvi pikseli ne moguda prenesu informacije o slici, njihovo prisustvo nafotografiji vidljivo je u obliku tačaka pogrešne bojena inače ujednačeno obojenom delu slike. Da biizbegli ovakve probleme, neki modeli fotoaparatakoriste svoje snažne procesore za obradu slike daprepoznaju i zabeleže položaj mrtvih piksela. Nakonove operacije, aparat popunjava „rupu“ uz pomoćpodataka sa obližnjih piksela. Isto rešenje, takođe,otkriva „vruće piksele“ u fiksiranom šumu i pomažeu njihovom uklanjanju.

3.3.4 Na koji način BrightCapture tehnologija pomaže prilikom snimanja po slabom svetlu?

BrightCapture tehnologija posebno je napravljena zapotrebe fotografisanja u uslovima slabog osvetljenja,kao što su barovi, ili koncertne dvorane. U ovakvimsituacijama je uglavnom veoma teško razaznati štaje prikazano na LCD ekranu. Bright-Capture tehno-logija, zahteva samo jednu petinu osvetljenja koje jeinače neophodno za prikazivanje jasne slike naekranu, što omogućava jednostavno kadriranje čak ipo mraku. Da bi postigao ovaj efekat, fotoaparat oči-


kao što je, na primer, slikanje u zatvorenom prosto-ru, u predvečerje, ili po lošem vremenu, zahtevajuduže vreme ekspozicije, najlakši način da izbegnetezamućenost slike je da postavite fotoaparat na stativili neku ravnu površinu. Ponekad, međutim, ovakonešto nije izvodljivo. Ponekad nećete ni primetiti daje ekspoziciju podešena na vrednost gde je neopho-dno da fotoaparat bude potpuno miran. Za ovakvesituacije napravljeno je nekoliko tehnika za stabiliza-ciju slike.

Digitalna stabilizacija slikeOvo je poseban režim snimanja u kom aparat auto-matski povećava osetljivost kako bi omogućio većubrzinu zatvarača i na taj način izbegao zamućenjedo kojeg dolazi usled podrhtavanja.

Uređivanje digitalne stabilizacije slikeOvde se zamućenje „popravlja“ uz pomoć posebnogprograma nakon fotografisanja. Žiroskopski senzorprati putanju i pravac podrhtavanja fotoaparata.Informacije se beleže u obliku vektora kretanja izapisuju u EXIF podatke na fotografiji. Kada korisnikodluči da koriguje oštrinu slike, ove informacije seučitavaju u mikroprocesor koji proračunava korekcijeuz pomoć specijalnog algoritma. Korigovana slika sečuva u memoriji ili na memorijskoj kartici kao pose-bna datoteka. Kod pojedinih modela Olympusovihfotoaparata, ovaj proces predstavlja deo funkcijePerfect Fix.

45

Mehanička stabilizacija slikeTrenutno su u ponudi dve vrste ove napredne teh-nologije stabilizacije slike. U jednoj, žiroskopski sen-zori ugrađeni u objektiv (kod izmenjivih DSLR objek-tiva) ili fotoaparat (kod kompaktnih modela)registruju pokrete aparata, a mikromotori u objektivupomeraju posebne elemente sočiva tako da se efek-ti podrhtavanja kompenzuju i ne bivaju preneseni nasliku. Ovakva vrsta objektiva produžava vremeekspozicije za jednu ili dve veličine otvora blende uodnosu na pravilo objašnjeno na početku ovogodeljka. Iako je veoma efikasan i uglavnom se kori-sti na objektivima sa velikom žižnom daljinom ilisnažnim zumom, ovaj metod povećava veličinuobjektiva, a ako zaista želite da se oslonite na ovufunkciju, svi vaši DSLR objektivi će morati da jeposeduju. Druga metoda mehaničke stabilizacije ne koristipomeranje delova objektiva, već CCD senzora.Ovde mehanizam koji kompenzuje podrhtavanjefunkcioniše bez obzira na vrstu objektiva koji jemontiran na fotoaparat.

Dvostruka stabilizacija slikeOva specijalna funkcija koju poseduju pojedinimodeli Olympusovih fotoaparata kombinuje mehani-čku stabilizaciju na nivou CCD senzora, gde ugrađe-ni žiroskopski senzor otkriva pokrete aparata i vršiodgovarajuća podešavanja, sa povećanim ISO vred-nostima. Ovakav sistem dodatno smanjuje moguć-nost nastanka zamućenih slika.

Levo: ZamućenaslikaDesno: Slikanakon obradefunkcijomUređivanje digitalne stabilizacije slike

47

3.5.1 Kakav je efekat otvora blende?

Pojednostavljeno, blenda je otvor kroz koji svetlostprolazi na putu do CCD senzora. Povećanje otvorablende – izborom manjeg broja (F-stop), kao što je2.8 – propušta više svetla u fotoaparat. Pored kon-trole ekspozicije, otvor blende kontroliše i tzv. dubin-sku oštrinu fotografije, tj. stepen oštrine oblastiizmeđu prednjeg plana i pozadine snimka. Velikiotvor blende, tj. mali F broj, daje veoma plitkudubinsku oštrinu. Na ovaj način se pažnja usmerava

na sam subjekt, dok oblast ispred i iza ostaje izvanfokusa. Ovakva podešavanja su idealna za portreteili izdvajanje jedne osobe iz grupe ljudi.

Nasuprot tome, veliki F broj (mali otvor blende)omogućava veliku dubinsku oštrinu, tako da čitavprizor, ili njegov veći deo zadržava punu oštrinu.Ovakvo podešavanje je pogodno za fotografije pej-zaža i arhitekture. Ako vaš fotoaparat poseduje pro-gram Prioritet blende, možete da izaberete željenuvrednost otvora blende, a fotoaparat će automatskiizabrati odgovarajuću brzinu zatvarača.

46


3.4 Šta su programi za snimanje prizora?

Poznati su vam po svojim nazivima - Sportovi, Pej-zaž, Portret, itd. – koji jasno opisuju njihovu name-nu. Ovi programi poseduju unapred određene para-metre snimanja koji odgovaraju određenim,uobičajenim prizorima. Na primer, program Sportoviautomatski podešava veliku brzinu zatvarača jer znada fotograf želi da uhvati akciju koja se odigrava udeliću sekunde. Sa druge strane, program Portretkoristi veliki otvor blende, čime pozadina ostaje vanfokusa a naglašava se oštrina subjekta.

Ovi programi vam mogu sačuvati mnogo vremena itruda. Dovoljno je da odredite vrstu subjekta kojiželite da slikate i fotoaparat će, uglavnom, napravitiprvoklasne rezultate.

3.5 Koje su prednosti manuelne kontrole ekspozicije?

Automatska kontrola je savršen izbor za trenutkeopuštenog i bezbrižnog slikanja, dok su programi zasnimanje prizora izvanredan uvod u eksperimentisa-nje sa fotografijama. Ali ako zaista želite punu krea-tivnu kontrolu, onda vaš fotoaparat obavezno morada omogućava ručno podešavanje otvora blende ibrzine zatvarača.

Veličina otvorablende utiče naveličinu oblasti

koja se nalazi ufokusu. Mali otvor

blende (veliki F-broj) daje veliku

dubinsku oštrinu;dok veliki otvorblende (mali F-broj) daje malu

dubinsku oštrinu.Programi“Noćni prizor” i“Pejzaž”.

49

poseduju znatno udobniju funkciju, tzv. direktnoghistograma, koji automatski, direktno na LCD ekra-nu, obeležava preeksponirane i podeksponiranedelove slike.

3.7 Da li mi više odgovara optički ili digitalni zum?

Fotoaparati koji poseduju zum – bilo optički ili digi-talni – pružaju korisnicima veću slobodu jer im omo-gućavaju da približe subjekte koji su previše dalekoili su teško dostupni, kao na primer, fudbalere naterenu ili ornamente na katedrali. Prilikom izboradigitalnog fotoaparata treba dobro da poznajete raz-liku između digitalnog i optičkog zuma.

Kod zum objektiva, žižna daljina se podešava pome-ranjem preko unapred određenih koraka ili slobodnimpomeranjem unutar određenog opsega. Jednostavnimpovećanjem ili smanjenjem žižne daljine, dobija se uti-

48


3.5.2 Kakav je efekat brzine zatvarača?

Pored kontrole dužine ekspozicije, brzina zatvaračautiče i na način snimanja pokreta. Velika brzina zatva-rača nam omogućava da snimimo automobil koji brzoprolazi autoputem. Nasuprot tome, sa malom brzinommožemo da napravimo zamućenu sliku pokreta, čimese postiže snažan utisak brzine. Mala brzina zatvara-ča neophodna je i za fotografisanje u uslovima slabogosvetljenja. U programu Prioritet zatvarača, ova vred-nost se podešava ručno, a fotoaparat automatski bira

otvor blende koji najviše odgo-vara izabranoj brzini.

3.6 Šta je histogram?

Korisnici digitalnih fotoaparata su u velikojprednosti u odnosu na svoje kolege kojikoriste filmske aparate, jer imaju priliku daodmah pregledaju rezultate svog rada naLCD ekranu. Pojedini modeli digitalnihfotoaparata mogu da prikažu histogram,koji predstavlja grafički prikaz distribucijetonova na slici. Iskusni korisnici mogu naosnovu prikazanih informacija da ispravnoprocene kvalitet ekspozicije. Neki modeli

Digitalni zum pružadodatno uvećanje,

ali nauštrb kvaliteta slike.

Kreativna kontrola brzinezatvarača: Gore - mala brzina

zatvaračaDesno - velika brzina zatvarača

5150


sak da se subjekt približava ili udaljava. Ipak kako sezum produžava, stepen uvećanja u sočivima dovodido neznatnog zamućenja slike, zbog čega je ponekadneophodno smanjiti brzinu zatvarača da bi se dobiladobra ekspozicija.Iako se ovaj problem ne pojavljuje kod digitalnogzuma, fotografije napravljene uz pomoć optičkogzuma će uvek biti boljeg kvaliteta zato što digitalnisistem zumiranja samo ponovo obrađuje već zabele-žene podatke o slici. Na primer, digitalni zum isecacentralnih 50% slike, a zatim duplira veličinu isečka,čime se dobija uveličana fotografija niže rezolucije.Zato je uvek bolje koristiti optički zum jer on uveličavačitavu sliku bez gubitka u detaljima. Snimljenu fotogra-fiju uvek možete dodatno da uvećate na ekranu fotoa-parata ili uz pomoć programa za obradu slike.

Kada se koristi veliki stepen uvećanja često se pojav-ljuje problem podrhtavanja fotoaparata – naročitokada nema dovoljno svetla. U ovakvim situacijama,postavljanje aparata na stativ može da bude od velikepomoći jer omogućava slobodno korišćenje manjihbrzina zatvarača. Neke tehnike stabilizacije slike moguda pomognu u izbegavanju zamućenja slike – pogle-dajte odeljak 3.3.5.

3.8. O čemu treba da vodim računa kada pravimMakro fotografije?

CCD senzori su znatno manji od filma. Zbog toga sudigitalni fotoaparati posebno pogodni za fotografisanjeizuzetno malih objekata. Kada pravite Makro snimke,pridržavajte se sledećih saveta: Kadrirajte uz pomoćLCD ekrana, umesto preko tražila. Usled paralaksefekta, do kojeg dolazi zbog malog rastojanja od sub-jekta, tražilo ne može ispravno da prikaže sliku, takoda gornji deo subjekta može da bude ostane izvanfotografije (napomena: ovaj problem se ne pojavljujekod SLR modela.)

Sa druge strane, LCD ekran prikazuje gotovo 100 pro-

Žižna daljinaKod jednostavnihobjektiva (sa jed-

nim elementomsočiva), žižna

daljina predstavljarastojanje od cen-

tra objektiva dotačke u kojoj

beskrajno udaljeniobjekat dolazi ufokus. Kod kom-

pleksnih objektiva(koji se ugrađuju

u moderne fotoa-parate) žižna

daljina je u najve-ćoj meri pokaza-

telj uvećanja slike.Na primer, kom-pleksni objektiv

od 28mm proizvo-di sliku istog uve-ćanja kao i jedno-

stavni 28mmobjektiv, ali se

kompleksni objek-tiv može nalazitibliže ili dalje od

tačke izoštravanjaslike.

cenata vidnog polja, tako da ono što vidite na ekranuostaje zabeleženo na fotografiji. Donedavno su samoLCD ekrani na kompaktnim fotoaparatima pružalimogućnost prikaza slike uživo. Sada je ova funkcijapo prvi put ugrađena u digitalne SLR fotoaparate.Kada ekran fotoaparata može da se pomera levo-desno ili gore-dole, kadriranje postaje mnogo lakšenego kada fotografije pravite iz neobičnih položaja. Postavite fotoaparat na stativ ili ga čvrsto držite dabiste izbegli efekt podrhtavanja. Aktivirajte zatvaračpomoću daljinskog upravljača ili samookidača. Velika�dubinska oštrina je obično najbolje rešenje zaMakro fotografiju – dakle, izaberite najmanju vrednost�otvora blende.Pored toga, pošto se prednji deo aparata nalazi uneposrednoj blizini subjekta, problem može da pred-stavlja i dobijanje odgovarajućeg osvetljenja. Nemojtekoristiti ugrađeni blic. Umesto toga, pokušajte da sepoigrate sa ambijentalnim osvetljenjem ili usmeritespoljašnji blic prema subjektu. I na kraju, zapamtite da Makro fotografije mogu dapokažu određeno izobličenje. Ako želite da slikatedokumente, pomeite fotoaparat malo unazad.

53

sliku uz pomoć grafičkog softvera. Ovaj postupak jenaročito jednostavan ako program poseduje funkcijupanorame. Čitava kompozicija se može odštampatikod kuće (dostupan je specijalni, panorama papir) iliodneti u foto radnju. I na kraju, panorama snimak semože sačuvati u QuickTime VR formatu. Ovaj fomatpravi virtuelni prizor kroz koji se korisnici krećupomeranjem miša levo, desno, gore i dole.

52


3.9 Šta su to panorama slike?

Panorama slike su napravljene od nekoliko fotografi-ja koje su spojene u jednan, jedinstven prizor –neke panoramske slike imaju pregled od čitavih360°. Svaka pojedinačna slika se snima sa istogmesta, ali se nakon svakog snimka, aparat pomeramalo ulevo ili udesno ili gore i dole po unapredodređenoj osi. Kada pravite fotografije za panoram-sku kompoziciju, postavite aparat na stativ i završiteslikanje relativno brzo, kako se prizor ne bi prome-nio (npr. oblaci koji mogu da uđu u kadar). Najboljeje da koristite veliku žižnu daljinu jer je distorzijamanja nego kada se objektiv nalazi u širokougao-nom položaju, tako da se slike bolje uklapaju. Poje-dini modeli fotoaparata prikazuju mrežu linija prekoslike na LCD ekranu i tako olakšavaju snimanje, jerfotograf sa lakoćom može da odredi mesto za pre-klapanje sa prethodnim snimkom. Nakon snimanja,fotografije se prebacuju na računar i spajaju u jednu

Kombinovanjemnekoliko pojedinač-

nih fotografija,možete da napravi-

te izuzetne pano-ramske slike

55

primer, fotografisanje u polumraku ili pri maloj brzinizatvarača. U ovakvim situacijama, ručno okidanjezatvarača moglo bi da dovede do pomeranja fotoa-parata i, samim tim, do zamućenja slike.

3.12 Da li digitalnim fotoaparatommogu da napravim crno-bele ilisepia slike?

Naravno. Dovoljno je da u menijufotoaparata aktivirate stavku crno-beloili sepia (ako je dostupno) i nastavitesa fotografisanjem. Snimanje u crno-beloj tehnici može značajno da prome-ni doživljaj fotografije i pruži joj klasi-čni, staromodni izgled ili umetničkudimenziju. Premda određeni modeli nemogu da snimanju u crno-beloj ilisepia tehnici, oni ipak omogućavajupromenu boja na slici nakon fotografi-sanja. Ovo, naravno, možete da izve-dete i na računaru.

54


3.10 Šta je snimanje u sekvenci?

Digitalnom fotoaparatu je potrebno određeno vremeda snimljenu sliku zabeleži na memorijsku karticu ibude ponovo spreman za slikanje. U zavisnosti odrezolucije, ovaj proces može da traje između nekoli-ko milisekundi i nekoliko sekundi. Međutim, fotografkoji želi da zabeleži čitav tok akcije, kao što je, naprimer, skok na skejtbordu, mora da bude u moguć-nosti da pravi uzastopne snimke velikom brzinom.Kako? Jedan od načina je smanjivanje rezolucijeslike da bi se povećala brzina obrade podataka.Međutim, mnogi modeli digitalnih fotoaparata pose-duju funkciju snimanja u sekvenci, koja čuva prvu isve naredne fotografije u privremenoj RAM memori-ji. Na ovaj način možete da napravite nekoliko uza-stopnih snimaka. Kada aparat dostigne maksimalnibroj slika, (ograničenje broja snimaka zavisi od rezo-lucije slike i kapaciteta memorije) ili korisnik skloniprst za okidača, sve dotad napravljene fotografijeprebacuju se na memorijsku karticu.

3.11 Kako da fotografišem samog sebe?

Iako pojedini modeli nude poseban program za sni-manje koji vam omogućava da napravite autoportretdržeći fotoaparat u ispruženoj ruci, mnogo jednosta-vniji i konvencionalniji način da se nađete u sopstve-noj slici je da koristite samookidač. Pre nego što gaaktivirate, postavite aparat na čvrstu i ravnu površi-nu ili na stativ, a zatim ukadrirajte sliku. Pazite da sene nađete ispred aparata u trenutku pritiska nadugme zatvarača, jer autofokus može da izoštri vas,a ne grupu prijatelja sa kojima želite da se slikate.Samookidač je veoma koristan i u situacijama u koji-ma treba izbeći podrhtavanje aparata, kao što je, na

57

3.14 Šta sve mogu da radim u video režimu?

Mnogi današnji modeli fotoaparata nude programeza snimanje video zapisa koji vam omogućavaju danapravite video snimke u niskoj (npr. 320 x 240piksela) ili višoj rezoluciji (npr. 640 x 480 piksela)koji traju od nekoliko sekundi do preko pola sata uMPEG-4 formatu. Ovakvi snimci predstavljaju savr-šen dodatak internet stranicama ili prezentacijama.

3.15 Da li je moguće snimiti sliku i zvuk?

Da, mnogi fotoaparati imaju ovakve mogućnosti.Pored snimanja zvuka u trenutku pravljenja slike,korisnik takođe može (ako njegov model aparata topodržava) da sačuva kraći komentar ili zvučni efe-kat. Pored toga, mnogi aparati omogućavaju snima-nje video zapisa sa zvukom.

3.16 Mogu li svoj fotoaparat da nosim u vodu?

Možete. Pod uslovom da se aparat nalazi u podvod-nom kućištu. Pored toga, nedavno su se pojavili iprvi fotoaparati koji su otporni na vodu – sa ovakvimmodelima vodootporno kućište vam nije ni potrebno,osim ako ste ronilac koji želi da snimi prizore iz veli-kih dubina. U vodi je mnogo lakše koristiti digitalni

nego filmski fotoapa-rat. Kod filmskogfotoaparata podvo-dnu sliku možetesamo približno daukadrirate, a praverezultate ćete videtitek kada razvijetefilm. ZahvaljujućiLCD ekranu na digi-talnim modelima,

56


3.13 Kako da fotografišem tekst?

Ako želite da napravite lako čitljivu sliku teksta, naj-bolje rešenje predstavljaju programi Bela tabla iCrna tabla. Upotrebom isključivo crne i bele boje,bez prelaznih tonova, ovi programi postižu izuzetnojak kontrast i snimaju tekst kao crna slova na belojpozadini, ili obrnuto. Ako vaš model fotoaparata ne

poseduje ovakav program, izaberite najjači kontrast,a zatim se poslužite kompenzacijom ekspozicije –da biste dobili fotografiju crnog na belom, blagopreeksponirajte sliku, a za belo na crnom je blagopodeksponirajte.

59

3.17 O čemu treba da vodim računa prilikom fotografisanja?

Evo nekoliko saveta o koje treba uzeti u obzir kakobi se izbegle uobičajene greške.

• Fotoaparati uglavnom izoštravaju subjekt koji se nalazi u centru kadra. Zato prilikom izoštravanjaslike uvek najpre usmerite objektiv prema predmetuza koji ste zainteresovani, a zatim, ako je potrebno,ponovo napravite kompoziciju.• Osvetljenje može da prevari. Ljudsko oko se adapti-ra na slabo osvetljenje, ali to nije slučaj i sa digitalnim

fotoaparatom. Imajte ovo na umu kada fotografišete ukomplikovanim svetlosnim uslovima. Ipak, zahvaljujućiugrađenom LCD ekranu, lako ćete proveriti svoje foto-grafije i odrediti da li, npr. dopunski bljesak, daje boljerezultate ili ne.

58


kadriranje je jednosta-vno i više nema stal-

ne potrebe da pribli-žite tražilo oku, učemu vas ometajupodvodno kućište ironilačka maska.Zahvaljujući „LivePreview“ tehnologiji,sada je ova moguć-nost dostupna i nadigitalnim SLR

modelima. I ovde je na delu posebna tehnika kojaomogućava kadriranje uz pomoć LCD ekrana. Ipak,najvažnija prednost je u tome što neće morati daprođe nekoliko dana dok ne ugledate rezultate svograda. Kod digitalnog fotoaparata, slike možete davidite odmah nakon snimanja. I to nije sve. Uzmemorijsku karticu velikog kapaciteta, možete danapravite bukvalno na stotine snimaka pre nego štose vratite na površinu. U ponudi je čitav niz posebnonapravljenih kućišta koja štite fotoaparat od pritiska ivode (npr. otporna na vodu do dubine od 3, 40 ili60m). Ova kućišta predstavljaju savršen izbor zasnimanje kako pod vodom, tako i na kopnu, jer štiteaparat i od prašine, prljavštine, peska ili udaraca.Obavezno potvrdite da kućište koje želite da kupiteodgovara vašem modelu fotoaparata. Ili još bolje,izaberite kućište koje je napravio proizvođač vašegmodela fotoaparata. Zapamtite, iako neki modelifotoaparata nose oznaku otpornosti na sve vremen-ske prilike, ovo obično znači da mogu da se koristepo kiši i da su otporni na prskanje vodom, npr.pored bazena ili na plaži. Ovakvi fotoaparati se nemogu koristiti u vodi. I na kraju, važno je da pažljivoproverite specifikacije kućišta kako biste potvrdilimaksimalnu dozvoljenu dubinu i način održavanja.

Zahvaljujući dopun-skom bljesku, vaš

subjekt neće ostati“izgubljen” u

senkama.

61

se subjekt nalazi u centru. Za više informacija,pogledajte okvir “Pravila trećine”.• I naravno, uvek imajte pri ruci rezervni set baterija.

60


• Čuvajte se prizora koji mogu da prevare fotoapa-rat. Ako prizor sadrži oblasti sa izuzetno jakim kon-trastom, sistem merenja proseka može da dovededo loše eksponiranih slika. Da biste ovo sprečili,koristite merenje u tački.• Pozadinsko osvetljenje može da zbuni fotoaparat.Ipak, rezultati se mogu jednostavno popraviti uzpomoć dopunskog bljeska. Ovaj trik je naročito kori-stan kada pravite portrete ljudi koji stoje ispred svet-le pozadine, kao što je, na primer, prozor. • Da biste izbegli efekat crvenih očiju, do kojeg dola-zi kada u uslovima slabog osvetljenja slikate uzpomoć blica, izaberite program za redukciju ovogefekta. Kada se koristi običan blic, oči subjektamogu da ispadnu neprirodno crvene jer se svetlostblica odbija od krvnih sudova u mrežnjači i vraćakroz širom otvorene zenice koje su se navikle naslabo svetlo i ne stižu da se skupe kada bljesne blic.Kada se koristi program za redukciju efekta crvenihočiju, pali se lampica ili blic emituje nekoliko pri-premnih bljeskova pre nego što fotoaparat zaistanapravi sliku. Na ovaj način, zenice se skupljaju preglavnog bljeska, pa je efekat crvenih očiju znatnomanje primetan. • Izbegavajte fotografije sa mnogo praznog prostorajer ovakve slike često izgledaju dosadno. Boljerezultate možete postići ako dozvolite da subjektispuni kadar ili sliku obogatite dodatnim detaljima. • Pokušajte da slikate iz različitih perspektiva. Foto-grafije ljudi i događaja napravljene iz neobičnih uglo-va često se izdvajaju od ostalih. Eksperimentišitetako što ćete postaviti aparat na pod ili pokušajte dauhvatite događaj sa veće visine.• Slike koje su snimljene u monohromatskoj tehnicimogu da ostave bitno drugačiji utisak od običnih,kolor fotografija. Ovakvi snimci ističu teksturu površi-ne.• Nemojte se plašiti da uklonite subjekt iz centrakadra. Fotografije na kojima se subjekti nalaze bližeivici kadra mogu da izgledaju dinamičnije nego kada

Eksperimentišitesa fotografisanjem

iz neobičnih uglova.

Pravilo trećinaPodela okvira natrećine, postavl-

janjem četiri linije -dve horizontalne i

dve vertikalne.Elementi slike –kao što su hori-

zonti, ljudi, zgrade,itd. – se postavlja-ju se duž ovih lini-ja. Na ovaj način

fotografija postajeinteresantnija i

vizuelno privlačnijaljudskom oku. Na

primer, protret ukojem se lice

nalazi sa jednestrane slike i gleda

u sliku je intere-santniji od slike

istog lica, postavl-jenog u sredinu isnimljenog kakogleda van slike.

6362

4.Štampanje digitalnih fotografija

4.1 U čemu je razlika između štampanja konvencionalnih i digitalnihfotografija?

U današnje vreme, ako svoje digitalne fotografijeodnesete u foto radnju, dobićete slike na istoj vrstifoto papira kao što je ona na kojoj se štampajufilmske fotografije. Ovo je zato što foto laboratorijekoriste istu vrstu procesa za štampanje digitalnih ifilmskih fotografija – jedina razlika je u tome štonema razvijanja filma. Drugim rečima, bez obzira dali je u pitanju film ili digitalna fotografija – nema raz-like u kvalitetu štampe.

4.2 Da li se slike mogu da se štampaju kod kuće?

Zahvaljujući jednostavnosti upotrebe i sposobnostida brzo proizvedu rezultate visokog kvaliteta, kućnifoto-štampači uživaju veliku popularnost među koris-nicima digitalnih fotoaparata. Za štampanje vam čaknije potreban ni PC računar – dovoljno je dapovežete aparat koji podržava PictBridge standardsa štampačem koji takođe podržava ovaj komunika-cioni protokol.

Mnogi štampači su opremljeni čitačem memorijskihkartica, što dodatno olakšava štampanje, dok nekidrugi poseduju sopstveni LCD ekran i osnovnefunkcije za obradu slike, pa fotograf može danapravi poslednje izmene na samom štampaču. Tusu, naravno, i prenosivi modeli. Na raspolaganju vam je veliki broj opcija za štam-panje. Ipak, ne može svaki štampač da proizvederealističnu sliku. Zato je dobro da se pre kupovinedobro informišete o različitim modelima i, ako jemoguće, uporedite njihove otiske. Kolor laser, tvrdiink-džet, ili termo-fuzioni štampači teško da pred-stavljaju idealan izbor ako su vam neophodni foto-realistični otisci. Samo termo-sublimacijski štampačii štampači sa tečnim mastilom (ink-jet) mogu da

ispune neophodne standarde.

Termo-sublimacijski štampači postižu daleko najbol-je rezultate. Kratak prikaz tehnologije koja se koristiu ovoj vrsti uređaja objašnjava zašto je to tako:

Tokom procesa termo-sublimacije, zagreva se pose-ban sloj filma koji sadrži osnovne štamparske boje –cijan, magentu i žutu. Isparenje boja koje seoslobađa tokom procesa zagrevanja, razliva sedirektno na specijalnu vrstu papira.

Kontrolom jačine zagrevanja određuje se veličinatačke i tako dobijaju foto-realistične slike (bezrastera) sa savršenim prelazima boja. Prednostiovog procesa postaju naročito vidljive u prikazu bojai senki sa veoma finim prelazima u tonovima. Dobritermo-sublimacijski štampači nanose na papir iposeban zaštitni sloj, kako bi fotografija što dužetrajala. Obično je ovo deo trake sa mastilom koju

koristi sâm štampač. Ovako visokkvalitet ne može sepostići sa ink-džet iostalim sistemima zaštampanje koji koristetehniku rasterizacije. Kvalitet štampe dodat-no je poboljšan upotre-bom transparentnihpostojanih boja, štoomogućava dobijanjenovih nijansi postavljan-jem tačaka boje jedneiznad druge. Olympuso-

65

štampača.

Danas postoji veliki izbor najrazličitijih vrsta foto-papira.

Pored sjajnih, na raspolaganju su papiri sa hra-pavom površinom, papiri koji proizvode efekatvodenih boja, kao i oni čija je tekstura nalik svili. Jedna od inovacija koja je u značajnoj meridoprinela poboljšanju kvaliteta štampe je Exif stan-dard. Exif (engl. „Exchangeable Image File Format”)predstavlja format zaglavlja datoteke u kome sečuvaju dodatne informacije o snimku, kao što ježižna daljina, podešavanje blica, itd. Exif Print(takođe poznat kao Exif 2.2), sadrži dodatne infor-macije koje su od posebnog značaja za štampanje,kao što je podešavanje balansa belog, brzina zat-varača i upotreba programa za noćno snimanje.Mnogi štampači koriste ove informacije da bi znača-jno poboljšali kvalitet odštampanih slika.

Print Image Matching (P.I.M.) i njegova poboljšanaverzija P.I.M. II predstavljaju inovacije koje rade naistom principu kao i Exif Print, a koriste ih Epsonštampači.

Štampači koji poseduju integrisani ICC profil, kao naprimer, Olympus P-440, imaju izuzetno visoku ver-nost reprodukcije. Ovakvi uređaji omogućavajukorekciju i kontrolu kvaliteta na licu mesta. ICC profilomogućava štampaču da koristi upravo onu paletuboja koja je upotrebljena na fotoaparatu.

I na kraju, par reči o rezoluciji. U poređenju savisokom rezolucijom koju postižu ink-džet štampači,rezolucija od 300 dpi koju ima većina termo-subli-macijskih štampača zvuči relativno slabo. Međutim,usled razlika u tehnologijama, prosto poređenje ovih

64

vi termo-sublimacijski štampači mogu da proizvedu16.7 miliona boja, kao i 256 različitih nijansi isteboje.

Vrhunski ink-džet štampači koji sadrže šest ili višekolor punjenja i ultra tanke mlaznice postižu rezolu-cije od približno 5760 x 1440 dpi ili više i njihovi otis-ci su zaista impresivni. Najbolje je izabrati modelkoji koristi odvojena punjenja, tako da ne morate dazamenjujete celo pakovanje ako ostanete bez jedneod boja. Ink-džet štampač ubrizgava boju, koja senalazi u komorama glave štampača, direktno uodgovarajuću mlaznicu. Mastilo dolazi do papira najedan od sledeća dva načina: kod tzv. bubble-jettehnologije, štampač zagreva odgovarajućumlaznicu, dok piezo-električni štampač (piezo – odstarogrčke reči piezein (pritisnuti))koristi mali kristalkoji se pod dejstvom električnog napona skuplja itako ispušta mastilo (piezoelektrični efekat – osobi-na određenih kristala da promene oblik poddejstvom struje). Svaki model štampača posedujespecijalni procesor koji određuje koje mlaznice trebada se zagreju ili aktiviraju. Iako ovaj sistem proizvodifotografije iz rasterizovanog obrasca, ink-džet štam-pači vrhunskog kvaliteta ipak mogu da napraveizuzetno dobre otiske do formata A3. Izbor papiraima veliki uticaj na kvalitet odštampane fotografije.Da biste postigli najbolje rezultate, koristite vrstupapira (i mastila) koje je preporučio proizvođač


dpiBroj tačaka po

inču. Jedinica mere

koja se koristi uštampanju i služi

za izražavanjegeometrijske

rezolucije slike.Imajte na umu daink-džet štampačikoriste veliki broj

tačaka da biprikazali boju najednom pikselu i

da zbog togaimaju tako visoke

dpi rezolucije.

ppiBroj piksela po

inču. Mera za određiva-nje rezolucije digi-

talnih fotografija.Nažalost, upotre-

ba termina dpi,umesto ppi,

postala je rašire-na i uobičajenapraksa, tako da

čak i profesionalniprogrami za obra-

du slike, kao štoje Adobe Photos-

hop, izražavajurezoluciju slike udpi. Kako bi čita-nje ove brošureučinili što jedno-

stavnijim, i mićemo se pridrža-

vati ove konvenci-je

Termička glava Traka sa mastilom

Specijalni papir

Termička glavaštampača

zagreva traku sa mastilom,

usled čega se boja

razliva po papiru.

67

kopija – odmah nakon slikanja ili kasnije. Ove infor-macije se čuvaju DPOF formatu koji očitavaštampač kod kuće ili u foto radnji.

Postoje brojni načini za slanje slika u foto radnju.Fotografi koji poseduju PC računar i vezu sa inter-netom mogu da prebace svoje datoteke u onlinefoto laboratoriju. Odštampane fotografije stižuobičnom poštom, nekoliko dana kasnije. Međutim,ako korisnik želi da odštampa veliki broj slika ili danapravi nekoliko otisaka fotografija u visokoj rezolu-ciji, slanje slika preko interneta može da budenepraktično. U ovakvim situacijama, terminali zaštampanje predstavljaju jeftinu i jednostavnu alter-nativu. Ovakve „radne stanice“, kao što je, naprimer, Olympus Picture Express, mogu se naći umnogim foto radnjama, kafeima, ili aerodromskimčekaonicama. Ovi uređaji su veoma jednostavni zaupotrebu i sastoje se od ekrana osetljivog na dodir iležišta za skoro sve vrste memorijskih medija – odxD-Picture kartica do kompakt diskova. Nakonubacivanja odgovarajućeg medija, podaci se veomabrzo očitavaju i na ekranu se pojavljuju sličicefotografija. Nakon toga, korisnik samo treba daizabere snimke koje želi da odštampa, sačeka partrenutaka i preuzme svoje fotografije. Uz Olympus Picture Express, čitav proces traje oko 11 sekundipo slici.

4.4 Do koje veličine se može uvećati digitalna fotografija?

Kao i bilo koji tradicionalni slajd ili negativ, digitalnafotografija može da se uveća neograničeni brojputa. Ipak, sa povećanjem dimenzija, opada ikvalitet slike, a odštampana fotografija može dapostane zamućena ili počne da pokazuje znake„pikselizacije”.

Svaka slika je načinjena od velikog broja pojedi-

66

vrednosti ne pruža odgovarajuću sliku sposobnostiobe vrste štampača. Činjenica da termo-sublimacijs-ki štampači proizvode značajno kvalitetnije slike,samo potkrepljuje ovu tvrdnju.

4.3 Da li foto radnje i laboratorije štampaju i digitalne fotografije?

Baš kao i kod filma, svoje digitalne fotografijemožete da odnesete u foto radnju ili u foto-labora-toriju i dobijete odštampane fotografije. Iako slike nestižu odmah, kao što je to slučaj sa štampanjem kodkuće, ova usluga je, obično, jeftinija. Još jedno odrešenja koje se nedavno pojavilo na tržištu je fototerminal. Ovakvi uređaji, koje često nalazimo u foto

radnjama ili na aerodromima, omogućavaju vamda svoje slike

odštampate brzo i po veoma povoljnojceni.

Ali, kako da budete sigurni daćete dobiti fotografije koje

želite? Standard po imenuDPOF (Digital Print OrderFormat) u velikoj meri

olakšava označavanje slikaza štampu. Zahvaljujući ovom

standardu, korisnik može daizabere slike koje želi da

odštampa i odredi broj


69

Na sledećoj strani se nalazi tabela na kojoj suprikazane preporučene dimenzije otisaka za različitevrste digitalnih fotografija. Ova tabela predstavljakoristan vodič za štampanje vaših digitalnih radova.

68

načnih piksela. Redosled piksela koji su poređani uredove i kolone, čini vidljivu sliku. Sa povećanjemslike, povećava se i veličina svakog pojedinačnogpiksela. Kada slika dostigne određenu veličinu, ljud-sko oko prestaje da vidi jednu celinu sastavljenu odzbira svih piksela, već počinje da vidi piksele kaozasebne objekte. Drugim rečima, ako želite da štampate digitalnefotografije na velikim formatima (većim od A4),uverite se da fotoaparat koji želite da kupite imarezoluciju koja je dovoljno velika da može da podržiovakve zahteve. Pojedini modeli fotoaparata pose-duju specijalnu funkciju koja optimizuje podatke zaštampanje na velikim formatima. Ovo se postižetako što poseban algoritam vrši „inteligentni“ pro-račun sirovih informacija o slici kako bi se dobilarezolucija koja je veća od one na CCD senzoru.Ovaj sistem daje bolje rezultate nego obična inter-polacija kompresovanih datoteka.


7170

Polazeći od činjenice da skoro svi digitalni fotoa-parati snimaju slike u rezoluciji od 72 dpi, izračunalismo odgovarajuće dimenzije otisaka za navedenedpi vrednosti. Imajte na umu da su ovde navedeneorijentacione vrednosti. U stvari, mnoge fotografijemogu kvalitetno da se odštampaju i na većim forma-tima.


Rezolucija slike (data u dpi) može da se menja umnogim grafičkim programima, uglavnom podstavkom menija „Picture size“ (veličina slike).Izaberite rezoluciju koja vam najviše odgovara:

150 dpi za dobre rezultate.

300 dpi za štampu odličnog kvaliteta, kao i za profe-sionalnu štampu (premda posteri i drugi materijalikoji nisu namenjeni za posmatranje iz neposredneblizine mogu da imaju i manju rezoluciju)

Za poređenje, standardni formati papira su:

Podrazumevana rezolucija slike na

fotoaparatu (72 dpi)

640 x 480 piksela

1,024 x 768 piksela

1,280 x 960 piksela

1,600 x 1,200 piksela

2,048 x 1,536 piksela

2,288 x 1,712 piksela

2,560 x 1,696 piksela

2,560 x 1,920 piksela

2,816 x 2,112 piksela

3,200 x 2,400 piksela

3,264 x 2,448 piksela

3,488 x 2,616 piksela

3,648 x 2,736 piksela

ŠtampaŠirina x visina na 150 dpi)

10.84 x 8.13 cm

17.34 x 13.00 cm

21.67 x 16.26 cm

27.09 x 20.32 cm

34.68 x 26.01 cm

38.74 x 28.99 cm

43.35 x 28.72 cm

43.35 x 32.51 cm

47.68 x 35.76 cm

54.19 x 40.64 cm

55.27 x 41.45 cm

59.06 x 44.30 cm

61.77 x 46.33 cm

ŠtampaŠirina x visina

na 300 dpi)

5.42 x 4.06 cm

8.67 x 6.50 cm

10.84 x 8.13 cm

13.55 x 10.16 cm

17.34 x 13.00 cm

19.37 x 14.49 cm

21.67 x 14.36 cm

21.67 x 16.26 cm

23.84 x 17.88 cm

27.09 x 20.32 cm

27.64 x 20.73 cm

29.53 x 22.15 cm

30.89 x 23.16 cm

Širina x visina

118.90 cm x 84.10 cm

84.10 cm x 59.40 cm

59.40 cm x 42.00 cm

42.00 cm x 29.70 cm

29.70 cm x 21.00 cm

21.00 cm x 14.80 cm

14.80 cm x 10.50 cm

10.5 cm x 7.40 cm

7.40 cm x 5.20 cm

5.20 cm x 3.70 cm

3.70 cm x 2.60 cm

DIN format

A0

A1

A2

A3

A4

A5

A6

A7

A8

A9

A10

72

5. Arhiviranje digitalnih fotografija

73

5.1 Da li postoje posebni programi za arhiviranje digitalnih fotografija?

Ovaj posao, naravno, možete da završite i tako štoćete sami da napravite foldere u koje ćete premestitisvoju digitalnu kolekciju. Međutim, kako se količinadatoteka povećava, vođenje evidencije o fotografija-ma postaje sve teže. Zamislite da u gomili datotekakoje nemaju jasna, intuitivna, imena, tražite nekuodređenu fotografiju. Verovatno ćete morati da otva-rate jednu po jednu sliku, dok ne pronađete onukoju ste tražili. Sve bi ovo bilo mnogo jednostavnijeda imate neki softver koji bi umesto vas arhivirao iorganizovao kolekciju fotografija.

Srećom, ovakvi programi postoje. Oni, uglavnom,kreiraju katalog sastavljen od jednog ili više foldera.Katalozi prikazuju umanjene slike originalnih foto-grafija i upućuju na mesta na kojima su smeštenedatoteke. Katalozi se snimaju na hard disk računaraili kompakt disk. U današnje vreme, DVD diskovipostaju sve popularnija alternativa za arhiviranjevelikog broja slika. Uz odgovarajući program, može-te da otvorite katalog sa slikama i brzo pregledatesličice kako biste našli fotografiju koju želite da pri-kažete.

Program Olympus Master ponudio je pouzdano ijednostavno rešenje koje brzo i efikasno organizuje iobrađuje ne samo fotografije, već i druge multimedi-jalne sadržaje, poput video zapisa i zvuka. Ovaj pro-gram, koji je odnedavno dostupan i na srpskom jezi-ku, automatski identifikuje tip fotoaparata koji jepovezan sa računarom i tako omogućava jednosta-vno i brzo prebacivanje datoteka. Pored toga, Olym-pus Master vam omogućava da prilagodite i doradi-te svoje slike – na primer, u funkciji Panorama,možete da napravite panorama sliku slobodnim spa-janjem fotografija koje su napravljene Olympusovimdigitalnim fotoaparatom.

Pored toga, verzija OlympusMaster Plus nudi dodatnemogućnosti za pripremu poru-ka elektronske pošte, pravlje-nje HTML foto albuma, rezer-vnih kopija datoteka, kao ibrojne mogućnosti za obraduslike i video zapisa. Programposeduje predloške na kojemožete da „zalepite“ svojefotografije i tako napravite

75

diskove treba pažljivo čuvati. Savetujemo vam i dasvakih nekoliko godina napravite nove kopije disko-va, kao bi vaša arhiva slika trajala što duže.

5.3 Kako se digitalne fotografije prebacuju sa memorijskih kartica?

Digitalne fotografije se mogu prebaciti na hard diskračunara bez direktnog povezivanja sa fotoapara-tom. Podaci sa memorijske kartice mogu se prebaci-ti na neki od navedenih načina:

1. USB čitač / pisač kartica omogućava veoma brzprenos podataka sa

memorijske karticena PC ili Macin-tosh računar.

Olympus MAUSB-300, koji je kompatibi-

lan sa xD-Picture karti-cama, sa lakoćom se

uključuje u bilo koji raču-nar koji poseduje USB pri-

ključak i biva automatski prepoz-nat kao spoljašnji disk. Korisnik

pristupa ovakvom disku uz pomoć uobičajenogsoftvera za pregled sadržaja foldera (npr. Win-

dows Explorer, itd.). Uređaj dobija struju iz računarapa mu nisu potrebni nikakvi dodatni izvorinapajanja ili kablovi. I drugi proiz-vođači nude široku paletusličnih uređaja.

2. PC-card adapter omoguća-va brzo i jednostavno kopira-nje podataka na prenosni (lap-top, tj. notebook) računar, ili naobičan PC, ako je opremljenodgovarajućim hardverom i softve-

74


zanimljive kalendare, menije ili kontakt liste. Tu su ifunkcije kao što je reprodukcija slajdova sa muzi-čkom podlogom i slobodna panorama (za poveziva-nje više fotografija u jednu).

Naprednim korisnicima i profesionalcima je naraspolaganju program Olympus Studio.Pored brojnih opcija za uređivanje i obradu slike,ovaj program poseduje funkciju za razvijanje RAWslika, kao i posebnu funkciju za upoređivanje slika.

5.2 Kakav mi je hardver neophodan za arhiviranje fotografija?

Digitalne fotografije se obično najpre(prvo?) preba-cuju na hard disk računara. Ipak, ovakav način arhi-viranja nije idealan, jer se hard diskovi ponekadkvare, što može da dovede do delimičnog ili potpu-nog gubitka dugo i pažljivo prikupljanih slika. I dokse tekstovi ili tabele mogu, barem delimično, ponovonapisati, gubitak digitalne fotografije ravan je gubitkunegativa u svetu filmskih fotoaparata, jer svaka slikapredstavlja nezamenjivi original.

Upravo iz ovog razloga, treba pažljivo razmotritiopcije za pravljenje i čuvanje rezervnih kopija naspoljašnjim memorijskim jedinicama, kao što su CDili DVD diskovi. Za ovaj proces će vam biti neopho-dan uređaj za snimanje diskova (CD ili DVD„rezač“). Ovi uređaji koriste laserski zrak kako bi„ugravirali“, odnosno „upisali“ podatke na CD iliDVD. U principu, svaki CD može da primi do 700MB podatka, dok na običan, jednoslojni (single-layer) DVD staje do 4.7 GB. Međutim, površine CD iDVD diskova su prilično osetljive, pa ogrebotine,toplota ili sunčevo svetlo mogu da dovedu dooštećenja medija i gubitka podataka. Zbog toga ove

77

Velika većina modernih fotoaparata koristi USB 2.0Full Speed. Razvoj USB Storage Class tehnologije(klasa uređaja za skladištenje – takođe poznata podnazivom USB AutoConnect) omogućio je još jedno-stavniji rad. Većina računarskih sistema koji posedu-ju USB Storage Class ne zahteva instalaciju bilokakvog upravljačkog programa. Samo povežitefotoaparat sa odgovarajućim USB priključkom iračunar će ga prepoznati kao dodatni disk. Slike seprebacuju u željene foldere uobičajenim metodom„prevuci i otpusti“ ili bilo kojim drugim sistemomkopiranja koji je dostupan na vašem operativnomsistemu. Na sličan način funkcioniše i IEEE 1394interfejs, takođe poznat pod imenom Firewire ili, kododređenih prozvođača, i.Link.

5.5 Koji su najvažniji formati datoteka?

Postoji veliki broj različitih formata u kojima možetesačuvati svoje digitalne slike. Ipak, dva formata suposlednjih godina postala do te mere zatupljena, daih možemo nazvati standardnim. Ove formate podr-žava i Exif sistem za dodavanje informacija datote-kama. Prvi od njih je učvrstio svoj položaj u svetufotografije sa pojavom digitalne obrade slike. Origi-nalno napravljen za upotrebu na Macintosh računa-rima, Tagged Image File Format, ili skraćeno TIFF,izborio je, nakon brojnih poboljšanja, svoje mesto uPC taboru. Glavna prednost TIFF formata je njego-va fleksibilnost. Ovaj format može da se koristi začuvanje bilo koje nijanse bilo koje boje, od 1 do 32-bitne palete. Potpuna podrška za CMYK paletu bojačini ovaj format najvažnijim standardom u oblastištampanja i računarske pripreme za štampu (DTP).Izaberite TIFF format ako želite da koristite svojeslike u DTP programu ili želite da ih obradite nanekom drugom mestu.

76


rom. Dostupni su adapteri za bukvalno sve vrsteizmenjivih medija.

5.4 Kako da povežem svoj digitalni fotoaparat sa računarom i preba-cim slike?

Ako predpostavimo da su prisutni svi neophodniupravljački programi, te da interfejs digitalnog fotoa-parata odgovara onom na računaru, samo poveziva-nje je krajnje jednostavno. Skoro svi modeli aparatakoriste USB interfejs koji se deli na dve osnovneverzije: USB 1.1 i USB 2.0. Ovaj drugi je dostupan u tri različite brzine rada: Hi-Speed (480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) iLow-Speed (1.5 MBit/s).

BitBinarna cifra

Najmanja digital-na jedinica. Može

da se nalazi samou jednom od dva

stanja (0 ili 1). Osam bitova čini

jedan bajt

79

rečima, fotoaparat ne vrši nikakvu obradu slike, kaošto je npr. balans belog. Na ovaj način se dobija„digitalni negativ” koji kasnije može da se obradi uzpomoć odgovarajućeg softvera (npr. OlympusMaster/Olympus Studio ili Adobe Photoshop CS).Iako RAW format prenosi podatke bez gubitaka,fotografije snimljene u ovom formatu zauzimajuznačajno manje prostora nego one koje su sačuva-ne u TIFF formatu. Međutim, većina uobičajenih pro-grama za obradu slika ne može da otvori RAWdatoteke. Za ovo može da bude neophodan dodatniprogram (tzv. plugin) za profesionalni softver, kaošto je Adobe Photoshop (od verzije 6).

5.6 Kako da prebacim slike na DVD i CD?

Pored uređaja za snimanje DVD ili CD medija, zaovu operaciju će vam, u većini slučajeva, biti potre-ban softver za snimanje kompakt diskova. Moderniprogrami za ovakve vrste su, uglavnom, veoma jed-nostavni i imaju prepoznatljiv korisnički interfejs kojiliči na onaj koji koriste i ostale aplikacije operativnog sistema.

Bolji programi za obradu slike, poseduju ugrađenufunkciju direktnog snimanja CD ili DVD diskova, bezupotrebe posebnog softvera.

Pre nego što prebacite digitalne fotografije na DVD

78


Drugi standardni format, sa poznatom skraćenicomJPEG (Joint Photographers Expert Group), postaoje izuzetno popularan – ne samo zbog toga što jeveoma pogodan za primenu na Internetu. Ovaj for-mat podržava potpuni opseg boja i ima veoma malezahteve za memorijskim prostorom (uz manji ili većigubitak u kvalitetu slike).

Slika sa potpunim opsegom boja, sačuvana u JPEGformatu, zauzima smo delić prostora koji bi biopotreban za skladištenje TIFF formata uz LZW kom-presiju. JPEG format koristi algoritam koji analiziraboje i informacije o slici i tokom kompresije, elimini-še neke od njih kao redudantne (suvišne). Poredtoga, JPEG format omogućava podešavanje nivoakompresije. Ako želite da sačuvate prostor, izaberitekompresiju koja će značajno smanjiti veličinu slike.

Zbog ovakvih kvaliteta, JPEG je postao uobičajenformat za upotrebu na internetu. Ako planirate dapostavite fotografiju na svoju web stranicu, obave-zno je sačuvajte u JPEG formatu.Naravno, postoje i brojni drugi formati. Profesionalnifotografi i oni kojima su potrebni izuzetno „čisti“podaci (na primer za uređivanje na računaru ili zanaučne fotografije), mogu da koriste jedan drugačijiformat koji je dostupan na nekim profesionalnimmodelima digitalnih fotoaparata.

U pitanju je RAW format, koji pravi „čist zapis“onoga što je uhvaćeno na CCD senzoru. Drugim

LZWPosebna vrsta

kompresije kojusu razvili Lempel,Zif i Welsh. Ovakompresija sma-

njuje veličinudatoteke (za bilo

koju vrstu datote-ka, a ne samo za

slike), bez gubitkakvaliteta.

JPEG/JPGJoint Photograph-ic Experts Group.Vrsta kompresije

sa gubitkompodataka, koja

omogućava izborstepena kompre-

sije. Pošto suinformacije oosvetljenosti

važnije odpodataka o boja-

ma, većina pik-sela čuva samo

infromacije oosvetljenosti.

(MPEG)

8180


ili CD, razmislite o tome koji će operativni sistemimorati da pročitaju vaš disk. Ako želite da svoj diskučinite dostupnim i PC i Macintosh korisnicima, kon-sultujte uputstvo za upotrebu programa za snimanjeili odeljak Pomoć. Kada izaberete slike koje želite daprenesete na CD, odnosno DVD, možete dazapočnete proces snimanja. Ne zaboravite da ukup-na veličina svih fotografija ne sme da pređe kapaci-

tet medija koji koristite (oko 700MB za CD i 4.7 GB za jedno-slojni DVD). Na kraju, prove-rite kompakt disk koji stenapravili. Samo ubaciteDVD/CD u neki drugi čitači otvorite neku od datote-ka.

83

6.2 Koji su najvažniji metodi kompresije i po čemu se razlikuju?

Postoje dve različite vrste kompresije:Kompresija bez gubitka podataka i kompresija sagubitkom podataka. Kompresija bez gubitka podata-ka smanjuje veličinu potrebnog prostora efikasnijimreorganizovanjem podataka, ali bez gubitaka, štopredstavlja i očiglednu prednost ovog metoda. Evoprimera: predpostavimo da slika u jednom redusadrži piksele sledećih boja:

belo, belo, belo, belo, crveno, crveno, crveno, žuto, žuto,itd.

Kompresija bez gubitka podataka reorganizuje infor-macije na sledeći način:

Kao što možete da vidite na dijagramima, količinapodataka značajno je smanjena bez izmena u sadr-žaju. Primer kompresije bez gubitka podataka jeLZW kompresija koja se koristi u TIFF formatu.

Kompresija sa gubitkom podataka radi na sasvimdrugačijem principu. Ovaj sistem je zasnovan načinjenici da ljudsko oko može da razlikuje samo oko2,000 boja u jednom trenutku. To znači da uopštenema potrebe za snimanjem 16.7 miliona boja(paleta od 16.7 miliona boja je sastavljena od 256boja (crvena) x 256 boja (zelena) x 256 boja(plava)).

4 x 3 x 2 x

82

6. Kompresija podataka

6.1 Koliko prostora zauzimaju digitalne fotografije?

Da bismo izračunali koliki prostor na memorijskojkartici zauzima jedna fotografija, pomnožićemo brojhorizontalnih i vertikalnih piksela. Prema tome, slikadimenzija 3,200 x 2,400 piksela daje vrednost od7,680,000 piksela. Međutim, pošto se informacije oosvetljenosti crvene, zelene i plave boje snimajuposebno za svaki piksel, ovu međuvrednost mora-mo da pomnožimo sa tri. Tako dobijamo potrebankapacitet od 23,040,000 bajtova, odnosno 22 mega-bajta (MB). Ako koristite karticu od 32 MB, imaćetemesta samo za jednu ovakvu sliku. Na sreću, retko je kada potrebno snimiti ovako veli-ku sliku bez kompresije. Na primer, SHQ kvalitetsnimanja pruža kvalitet koji je skoro jednak onomkoji se dobija iz nekompresovanih datoteka, ali zah-teva samo delić kapaciteta memorije. Memorijska

kartica iz našeg primera bi, u ovom slučaju,mogla da primi oko 6 fotografija snimljenih

u SHQ kvalitetu, u rezoluciji od 3,200 x2,400; u HQ kvalitetu, na ovu karticu bistalo oko 18 snimaka.

Većina današnjih modela fotoaparatanudi izbor između nekoliko nivoa kom-presije. Na ovaj način možete da

napravite izbor kvaliteta i veličine datote-ke, prema

svojim potreba-ma i/ili preosta-

lom prostoru na kar-tici. Mnogi modeli

fotoaparata prikazujupribližan broj slika,određenog kvalitetakoje mogu da stanu upreostali prostor namemorijskoj kartici.

BajtBajt se sastoji od

8 bita i predstavljajedan od 256

mogućih karakte-ra, brojeva ilinijansi boja.

KompresijaKompresija pred-stavlja smanjenjeveličine datoteke,npr. datoteke za

slike ili videozapise. Uz

pomoć posebnih algoritama, poda-

ci se čuvaju unovom formatu

za znatno efika-sniji način. Pred-

nosti su očigle-dne: na hard disk

računara ilimemorijsku karti-cu može da stane

mnogo višepodataka.

odštampate u visoko kvalitetnom formatu, tj. onomkoji ima najmanji nivo kompresije.Uprkos upotrebi kompresije sa gubitkom podataka,

JPEG datoteke i dalje pružaju odlične rezultate zavećinu primena. U stvari, možemo reći da je u obič-noj štampi veoma teško – ako ne i nemoguće – pri-metiti razliku između SHQ JPEG i TIFF datoteke.

8584


Ovo je glavna komponenta kompresije sa gubitkompodataka. Ovaj sistem pretražuje sliku u potrazi zasuvišnim, odnosno redudantnim bojama i jednosta-vno ih briše. Na vama je samo da izaberete stepenkompresije u meniju fotoaparata, ili nakon prenoše-nja datoteka na računar, u programu za obraduslike, kao što je Adobe Photoshop.Evo još jednog primera: predpostavimo da slikasadrži piksele u sledećim bojama:

belo, belo, svetlo crveno, ružičasto, crveno, tamnocrveno, crveno, ružičasto, itd.

algoritam za kompresiju prepoznaje sličnost izmeđurazličitih nijansi crvene i zajedno ih kompresuje nasledeći način:

belo, belo, svetlo crveno, svetlo crveno, crveno,crveno, crveno, svetlo crveno

Viši nivo kompresije dao bi sledeće rezultate:

belo, belo, crveno, crveno, crveno, crveno, crveno,crveno.

Dakle, kada se poveća nivo kompresije sa gubitkompodataka (npr. u JPEG datotekama sa visokim ste-penom kompresije), postaje teže napraviti tačnureprodukciju kontura objekta. Ipak, ako vam je samopotrebna sličica na ekranu, možete slobodno dasmanjite veličinu sa oko 2 megabajta na manje od100 kilobajta, bez vidljivog gubitka kvaliteta slike.Ako želite da odštampate sliku, bolje je da je

Formati datoteka na Olympusovim fotoaparatima bez sa

gubitaka gubicima

RAW X

TIFF X

JPEG (SHQ, HQ, SQ1, SQ2) XSHQ – mala kompresija, visok kvalitetSQ2 – velika kompresija, nizak kvalitet

87

6.4 Da li se prostor za arhiviranje može osloboditi bez upotrebekompresije?

Ako nakon kopiranja slika na računar želite da oslo-bodite prostor na hard disku bez upotrebe kompresi-je, pravo rešenje može da bude neki od brojnih pro-grama za arhiviranje podataka. Ovi programiprebacuju jednu ili više datoteka u posebnu, kompri-movanu, datoteku (arhivu). Ovakav način arhivira-nja, da se poslužimo metaforom, kopira ili premeštadatoteke u jednu vrstu „kompresione čaure“. Izvla-čenje datoteka iz arhive (ekstrakcija) ne dovodi dobilo kakvih promena u njenoj originalnoj strukturi, nitido gubitka kvaliteta. Najpoznatiji programi za arhivi-ranje su WinZIP (za PC sisteme) i StuffIt (za Macin-tosh). Ovakvi programi se koriste u najrazličitijesvrhe i često se upotrebljavaju za slanje više datote-ka elektronskom poštom.

86


6.3 Koji stepen kompresije najviše odgovara različitim primenama?

U većini slučajeva ne možete dabudete sigurni da li će slike kojeste napravili biti namenjene zaštampanje ili samo za prikaziva-nje na ekranu računara ili televi-zora. Zato je bolje da fotoaparatpodesite tako da uvek snima unajvišem dostupnom kvalitetu(SHQ ili TIFF). Svoje fotografijeuvek možete naknadno da sma-njite uz pomoć softvera za obraduslike.

Slike bez kompresije, ili sa mini-malnom kompresijom i visokomrezolucijom predstavljaju odličnorešenje za štampanje i uređivanjena računaru, dok je visoka kom-presija izuzetno pogodna za slikekoje se postavljaju na internetstranice (više informacija o upo-trebi slika na internetu možetepronaći u odeljku 7.)

Niska kompresija

Visoka kompresija

89

kroz isti sistem kompresije koji joj oduzima još jedanmali deo informacija o slici. Zbog toga se preporuču-je da se obrada slike vrši isključivo u formatu koji nedovodi do gubitka podataka (kao što je TIFF), a tekna kraju sačuva kao JPEG.

Mi vam preporučujemo sledeću strategiju: sačuvajtenajvažnije slike u formatu koji ne dovodi do gubitkapodataka (kao što je TIFF) i prebacite ih na CD iliDVD, a da biste uštedeli vreme i trud, slike koje želi-te da prikažete na monitoru ili upotrebite na interne-tu sačuvajte u kompresovanom formatu.

88


6.5 Da li tokom kompresije (ili dekompresije) dolazi do gubitka ubroju piksela?

Ne. Rezolucija u pikselima ostaje ista kod svih obli-ka kompresije. Rezoluciju slike možete da smanjiteručno, i tako oslobodite dodatni prostor na disku, ilinekom drugom mediju za skladištenje. Na primer,rezolucija od 1280 x1024 piksela može da budedovoljna za prikaz slike na monitoru.

6.6 Da li se ista fotografija može sačuvati u više različitih formata?

Jednom snimljena digitalna fotografija može da sekonvertuje u bilo koji format, uz pomoć softvera zaobradu slike. Na kraju krajeva, upravo je ovo jednaod velikih prednosti digitalne obrade fotografija.Međutim, ne treba zaboraviti da, iako programi zaobradu slike mogu da poboljšaju određene kvalitetefotografije, kao što su boja ili kontrast, nikakvanaknadna intervencija ne može da vrati ili da„napravi“ detalje koji nisu snimljeni ili su izgubljenitokom kompresije slike. Ako ste fotografiju sačuvaliuz pomoć kompresije sa gubitkom podataka (npr. uJPEG formatu), naknadnim snimanjem u format bezgubitka podataka, ne možete da „vratite“ informacijekoje su izgubljene tokom prvobitne kompresije.

Obratite pažnju na sledeće: svaki put kada u progra-mu za obradu slike otvorite, izmenite, a zatim pono-vo sačuvate JPEG datoteku, ona ponovo prolazi

90

7. Uređivanje digitalnih fotografija

91

7.1 Koji su najznačajniji programi za obradu slike?

Da budemo jasni – ne može se reći da postojijedan, najbolji i najvažniji program za obradu slike.Skoro svi uobičajeni programi odlično vladajuosnovnim funkcijama koje su potrebne za obradudigitalne fotografije. Razlike su u dodatnimkarakteristikama. Iako ne postoji jasnorazgraničenje, možemo reći da se ovakvi programidele na one koji su napravljeni za profesionalce ione koji se koriste za lične potrebe.

Program Photoshop, kompanije Adobe, ili Painterkoji je delo kanadskog proizvođača Corel, primeri susoftvera koji je napravljen za profesionalnuupotrebu. Ovi programi nude široku paletunajrazličitijih funkcija, kao što je, na primer,simulacija crteža ili efekti za profesionalnu obradu.Međutim, ovako bogat softverski paket ima i svoju(ne malu) cenu.

Pored programa Olympus Master i Olympus MasterPlus, i mnoge druge kompanije proizvode programekoji po pristupačnoj ceni nude visok nivofunkcionalnosti, prilagođen amaterskom tržištu.Mnogi od njih se isporučuju uz digitalne fotoaparatei nude impresivan skup veoma kvalitetnih funkcijaza obradu slike. Neki programi poseduju funkcijekoje su, donedavno, bile rezervisane isključivo zaprofesionalne aplikacije.

Dramatičan porast potražnje za ovakvom vrstomsoftvera, predstavlja još jedan dokaz o intenzivnomrazvoju u oblasti digitalne fotografije.

Zato i nije nikakvo iznenađenje što kompanijeredovno predstavljaju nove i unapređene verzijesvojih programa i neprestano uvode nove proizvodena tržište. Ako želite da održite korak sa

tehnologijom koja se izuzetno brzo razvija, redovnočitajte foto i računarske magazine i proveravajteinformacije na internetu.

7.2 Kako poslati digitalne fotografije elektronskom poštom?

Sve što se nalazi u digitalnom formatu može seposlati elektronskom poštom.

Sa današnjim programima za elektronsku poštu,„kačenje“ fotografije je krajnje jednostavna procedura.Većina programa poseduje posebno dugme zadodavanje datoteke, koje se, uglavnom, nalazi na tracisa alatkama. Sve što korisnik treba da uradi je daizabere datoteke i „prikači“ ih uz poruku.

9392


7.3 Da li se digitalne fotografije mogu preneti mobilnim telefonom?

Naravno. Pored slanja fotografija, snimljenih uzpomoć ugrađene kamere, preko MMS (MultimediaMessaging Service) servisa, mobilni telefon možeda se koristi i za prenos fotografija visoke rezolucijekoje su snimljene digitalnim fotoaparatom isačuvane na prenosnom računaru.

Za ovo će vam biti potreban mobilni telefon kojiposeduje modem – što je karakteristika koju imavelika većina modernih telefona. Obično se mobilnitelefon specijalnim kablom povezuje sa PC karticom(PCMCIA kartica) koja se ubacuje u odgovarajućiulaz na notebook računaru. Ipak, ovaj metodpovezivanja na internet pati od jednog ozbiljnogveoma nedostataka, a to je brzina – ili, bolje rečeno,nedostatak brzine. Većina današnjih mobilnihtelefona može da prenosi podatke brzinom of 9,600ili 14,400 bita u sekundi. Internet konekcija od 1 ili 6Mbit/s, ili kućna DSL veza je oko 6,000 puta brža!Smatra se da će uvođenje UTMS tehnologijeomogućiti značajno brži prenos podataka mobilnimtelefonom.

Dakle, ako želite da prenesete podatke na ovajnačin, obavezno ih prvo kompresujte. Za višeinformacija o kompresiji, pogledajte odeljak 6.4.

7.4 Kako da postavim slike na internet?

Da bi mogle da se vide na internetu, slike moraju dabudu sačuvane u GIF ili, još bolje, u JPEG ili PNGformatu. Ako su slike koje želite da postavite nainternet već kompresovane u nekom od ovihformata, sve što vam je potrebno je program zauređivanje stranica koji će vas poštedetiprogramiranja u HTML jeziku.Većina ovakvihprograma dostupna je besplatno (freeware) ili uzsimboličnu nadoknadu (shareware). U poslednjevreme se moduli za uređivanje HTML stranicaugrađuju i u neke od ozbiljnijih tekst procesora, kaošto je Microsoft Word. Ovakvi dodaci vamomogućavaju da pripremite stranicu u programu zaobradu teksta, a zatim je sačuvate kao HTMLdokument.

HTMLHypertext markuplanguage. Format

datoteke koji sekoristi na interne-

tu (pogledajte iodrednicu HTMLu rečniku pojmo-

va)

PC-karticaPoznata i pod

imenom PCMCIA kartica.

Mali uređaj koji seuglavnom koristi

na prenosnim(notebook) raču-

narima. PC-kartica može

da funkcionišekao modem, medij

za skladištenje iliinterfejs za neki odspoljašnjih uređaja,npr mobilni telefon.

PCMCIAPersonal Comput-

er Memory CardInternationalAssociation.

Međunarodnikomitet za stan-

dardizaciju memo-rijskih kartica.

95

Povezivanje fotoaparata sa televizorom je izuzetnolako. Kod većine modela, je dovoljno da spojiteaparat i televizor uz pomoć (priloženog) AV kabla ipredstava može da počne. Neki modeli fotoaparataposeduju i daljinski upravljač koji će vam dati punukontrolu nad reprodukcijom bez potrebe da držitefotoaparat u rukama.

Naravno, slike možete da prikažete i uz pomoć DVDplejera koji podržava JPEG format. Međutim, za ovoje neophodno da slike iz fotoaparata prethodnoprebacite na CD ili DVD (pogledajte odeljak 5.6.).

94


Kada pripremate internet stranicu, ne zaboravite daće svaka sličica koja se na njoj nalazi morati dabude prebačena na čitaočev računar. Zato, popravilu, nijedna slika (čak ni one koje su veomadetaljne) ne treba da bude veća od 50 kilobajta.

Fotografija koju želite da postavite na internetstranicu unosi se u HTML program. Imajte u vidu daHTML dokument ne sadrži samu sliku već samoputokaz ka lokaciji na kojoj se slika nalazi. Internetčitač spaja slike i HTML tekst i prikazuje ih kaojedinstvenu stranicu koju vidite na računaru. Ovo jevažno zapamtiti jer se i HTML dokument i slike kojemu pripadaju kopiraju na internet server. Prenospodatka sa hard diska na internet server vrši se uzpomoć FTP programa.

7.5 Da li slike mogu da se gledaju na TV ekranu?

Da. CCD senzor je originalno napravljen za videokamere i podržava upravo onaj format koji jeneophodan za snimanje i prikazivanje slika na PALili NTSC sistemu (francuski SECAM standarduglavnom nije podržan). Pošto i video rekorderi itelevizori rade na istom principu, pregled slikanapravljenih digitalnim fotoaparatom ne predstavljanikakav problem.

Pregled slika na TV ekranu predstavlja pogodannačin da prijateljima i porodici prikažete svojefotografije u velikom formatu. Mnogi modelifotoaparata podržavaju i funkciju okretanja slikeprilikom reprodukcije, tako da fotografiju uvekmožete da dovedete u položaj koji je najpovoljniji zagledanje.

PALPhase Alternating

Line. Standardrazvijen u Nema-

čkoj, 1967. Koristise u Evropi i mno-

gim drugim zem-ljama.

NTSCNational

Television Standards

Committee. Ame-rički televizijski

standard za kodi-ranje, odnosno

dekodiranje boja.Koristi se u

S.A.D., Japanu inekim azijskim

državama.

ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ

AF Autofokus.

AF polje merenja Tačka ili oblast u kadru koja označava mesto sakojeg sistem autofokusa vrši očitavanja.

Algoritam Set izuzetno preciznih radnih instrukcija koje semogu nezavisno izvršiti na elektronskom ilimehaničkom uređaju. Na primer, algoritmi su pravilasabiranja i oduzimanja ili drugih računskih operacija.Pored toga, algoritmi predstav-ljaju instrukcije defin-isane programskim jezikom i omogu-ćavaju raču-naru da reši određene probleme. U programima zaobradu slike, algoritmi se koriste za različite vrsteefekata i korekcija, kao što je, na primer, 3-D Cubicili TruePic TURBO)

Aliasing Stepenasti izgled krivih linija (u obliku piksela) i (nazubljenost) dijagonalnih ivica objekata. Do ove pojave dolazi

zato što se svi digitalizovani grafički elementi sasto-je od pojedinačnih piksela. Umekšavanje ivica (Anti-aliasing) umanjuje ovaj neželjeni efekat tako štoponovo proračunava vrednosti kontrasta izmeđuobližnjih piksela i slaže odgovarajuće parnjake.

Analogno Suprotno od digitalno. Komponente analognih infor-macija objedinjuju se bez jasno utvrđenih koraka (npr.boje duge nisu jasno razdvojene jedna od druge).

APS Skraćenica za „Advanced Photo System“. Filmskisistem koji je zajednički razvilo nekolikoproizvođača. Karakteriše ga jednostavan rad, noviformat slike (16 x 30 mm) i izbor od nekoliko forma-ta filmova. Na magnetnu traku APS filma mogu dase zabeleže i dodatne informacije, kao što suekspozicija, otvor blende i datum. Ipak, APS nijedigitalna fotografija.

97

AAberacija Nepravilnost u slici prouzrokovana specifičnom

arhitekturom sočiva. Ove nepravilnosti uključujusferne aberacije, zakrivljenje polja, komu, astigmati-zam, krivolinijsko izobličenje (takođe poznato i kao„jastuče za igle“) i hromatsku aberaciju. Ova posled-nja se može korigovati uz pomoć specijalnih ED ele-menata sočiva.

AD konverzija Analogno-digitalna konverzija. Da bi analogni signal(npr. fotografija) mogao da bude obrađen na raču-naru, potrebno ga je, najpre, pretvoriti u digitalnioblik (odnosno u poseban matematički oblik bina-rnog koda). Slike se obično digitalizuju pomoću digi-talnog fotoaparata ili skenera.

Adapter Uređaj u koji se ubacuje memorijska kartica radi za karticu prebacivanja podataka sa ili na računar.

Adapter Adapter koji se postavlja između kraja objektiva i za objektiv konverzionog objektiva.

ADC Analogno-Digitalni konverter. Uređaj (hardver) kojipretvara analogne informacije u digitalne (binarne)podatke. (Vidi: AD konverzija)

Aditivno mešanje Opisuje sistem reprodukcije boja koji je zasnovan namešanju tri primarne boje (crvene, zelene i plave).Primenjuje se kod uređaja koji poseduju sopstvenoosvetljenje. Na primer, televizori u boji i računarskimonitori koriste ovaj princip mešanja boja.

Add-on / Add-in Dodatak programima kao što su Microsoft Excel iliWord. Ovakvi dodaci dopunjavaju i/ili proširujufunkcije programa.

AE Automatska ekspozicija.

96

8. Digitalna fotografija od A do Ž


udaljenost objekta. Na osnovu ovih proračuna vrši seautomatska korekcija položaja sočiva.

Autofokus u Sistem autofokusa koji očitava podatke sa nekoliko više tačaka tačaka u kadru kako bi podesio oštrinu slike.

Autofokus- Pojedini modeli fotoaparata su opremljeni AFosvetljivač lampicom koja osvetljava subjekt i tako pomaže sis-

temu Autofokusa da pravilno izoštri sliku u uslovimaslabog osvetljenja. Na ovaj način, uobičajeni,pasivni AF sistem (npr. detekcija kontrasta / metodfazne razlike) može da odredi ispravan fokus – čak iu polumraku.

AVI Skraćenica za „Audio Video Interleave“. Standardniformat datoteke za Windows sisteme. Koristi se začuvanje video sekvenci sa ili bez zvuka.

BBanding Greška u iscrtavanju slike koja se javlja u tamnim

(Savijanje) delovima slike prilikom fotografisanja sa visokomosetljivošću.

Bajt Binarni paket podataka sastavljen od 8 bita. Bajtmože da predstavi vrednosti između 0 i 255. Možeda opiše bilo koji od 256 simbola, brojeva ili boja.Veći broj bajtova se izražava pomoću odgovara-jućeg slovnog prefiksa. Tako je:1 kilobajt = 1 KB = 1,024 bajta1 megabajt = 1 MB = 1,048,576 bajtova1 gigabajt = 1 GB = 1,073,741,824 bajta1 terabajt = 1 TB = 1,099,511,627,776 bajtova.

Balans belog Podešavanje digitalnog fotoaparata premaodređenoj vrsti svetla (temperaturi boje), kao što jednevno svetlo, oblačno, svetlost obične sijalice ilineonske lampe. Na ovaj način se postiže vernijareprodukcija boja, a pored toga, može da se

99

ASCII Skraćenica za „American Standard Code for Infor-mation Interchange“. Uobičajeni binarni kod zaukupno 128 simbola (slova, brojeva, znakova inter-punkcije i specijalnih simbola, mada ne i umlauta)koji omogućava prenos podataka između softvera ihardvera. ASCII kod koristi prvih sedam bitovajednog bajta. Prva 32 simbola se koriste kao kon-trolni simboli, npr. za kontrolu štampača.

Asferična sočiva Doslovno: ona koja nisu sferična. Obe površinesočiva obično imaju sferičan oblik. Asferična sočivaimaju barem jednu površinu koja nema oblik jednekrive linije, već je izrađena od velikog broja kom-pleksnih krivih. Pošto je njihova izrada znatno komp-likovanija, ovakva sočiva se ponekad ugrađuju ukvalitetne širokougaone i zum objektive kako bipopravila aberacije.

ASIC Skraćenica za „Application Specific Integrated Cir-cuit“. Čip koji je posebno izrađen za određenu vrstuprimene. U fotoaparatima se ovakvi čipovi koriste zabrzu obradu snimljenih podataka.

Auto bracketing Auto bracketing je način rada u kojem fotoaparatvelikom brzinom pravi seriju slika od kojih je svakapodešena na različitu vrednost ekspozicije. Ovafunkcija je veoma korisna u neuobičajenim svetlos-nim uslovima, gde je teško odrediti optimalnapodešavanja. Nakon fotografisanja, možete daizaberite slike koje vam najviše odgovaraju, a ostaleda obrišete.

Autofokus (AF) Automatsko izoštravanje slike. U osnovi, postoje dvanačina rada AF sistema: metod detekcije fokusa (ilipasivni Autofokus) obično koristi CCD senzor iodređuje količinu kontrasta ili fazne razlike u prizoru.Sistem merenja rastojanja (ili aktivni Autofokus) koristiizvor i prijemnik infracrvenog svetla. Pored toga,fotoaparat može da koristi i ultrazvuk da bi na osnovuvremena koje je potrebno za povratak signala odredio

98



unapred određenim vrednostima.

Blic Uređaj koji na kratko proizvodi veliku količinu svet-losti kako bi osvetlio subjekt. Moderni blicevi rade uzpomoć cevi koje ispuštaju gas. Kompjuterizovaniblicevi mogu da izmere i automatski kontrolišu sop-stveni intenzitet uz pomoć senzora koji je usmerenprema subjektu. (vidi: Brojka vodilja)

Blic - Način rada blica koji je naročito koristan prilikom dopunski bljesak fotografisanja subjekta koji se nalazi ispred snažnog

izvora svetla ili svetle pozadine. Bez blica, subjektbi, u ovakvim situacijama, ostao u senci. Međutim,bljesak blica pruža dovoljno svetla da obezbediravnomernu osvetljenost subjekta.

Blic - Rastojanje koje blic treba da pokrije kako bi subjekt opseg blica dobio optimalnu količinu svetlosti. Ova vrednost se

izračunava uz pomoć Lambertovog zakona. Ako serastojanje od izvora svetlosti poveća za dva puta, dosubjekta će stići samo jedna četvrtina originalnekoličine svetlosti. (vidi: Brojka vodlja).

Bluebox Poznato i kao “plava zavesa”. Proces iz televizijske ifilmske produkcije. Glumci stoje ispred zida koji je,uglavnom, obojen u plavo. Nakon toga se u plavedelove slike umeću različite vrste pozadine, čime sepostiže utisak da se glumci nalaze, na primer, navrhu planine, iako nisu napuštali studio.

Bluetooth Standard za bežičnu komunikaciju između različitihuređaja putem radio talasa, koji su razvile kompanijeEricsson, Intel, IBM, Nokia i Toshiba. Za razliku odinfracrvenog prenosa podataka, koji je takođebežičan, Bluetooth ne zahteva vizuelni kontakt

101

proizvede i neki neobičan efekat.

Baud Jedinica mere koja je dobila ime po francuskominženjeru Bodou (Baudot). Koristi se za merenjebrzine prenosa podataka (1 Baud = 1 bit/sek.). Naprimer, specifikacija „28,800 Bauds” znači da sepodaci mogu preneti brzinom od 28,800 bita usekundi.

Bela tabla/ Ova dva efekta proizvode slike koje su sastavljene Crna tabla isključivo od pune bele i crne boje, kako bi naglasili

kontrast. Zato su ovi programi idealni za fotografisanje dokumenata i tekstova.

Binarno Naziv za sistem brojeva koji se sastoji samo od nulai jedinica (0 i 1). Kao i u decimalnom sistemu, većibrojevi se prave kombinovanjem osnovnih brojeva 0i 1.

BIOS Skraćenica za „Basic Input / Output System“.Osnovni program računara.

Bit Binarni broj. Najmanja digitalna jedinica koja možeda se nađe u samo dva stanja 0 ili 1. Osam bitovačini jedan bajt.

Bit - dubina Dubina boje.

Bitmapa Slika koja je definisana mrežom (mapom) piksela, asvaki piksel ima određenu bit-vrednost koja pred-stavlja izgled slike u datoj tački.

Blenda Mehanizam unutar objektiva koji kontroliše količinusvetla koja ulazi u fotoaparat. Blenda ne samo dautiče na osvet-ljenost slike, već reguliše i tzv. dubin-sku oštrinu. Većina fotoaparata poseduje blendukoja se može podešavati slobodno ili prema

100



Buffer Vrsta privremene memorije (vidi: RAM) u koju se (Privremena nakratko smeštaju slike, pre nego što budu

memorija) sačuvane na memorijsku karticu. Ova vrsta memori-je je neophodna zato što su memorijske karticeosetno sporije i ne mogu da upišu podatke onombrzinom kojom ih fotoaparat pravi. Naročito je koris-na prilikom snimanja u sekvenci.

Bug Greška u programu. Otklanja se popravkom iliponovnim pisanjem programskog koda. (vidi: Zakr-pa)

Bug-Fix Otklanjanje softverske greške instalacijom speci-jalnog programa koji sadrži potrebne korekcije(zakrpe).

Bulb režim Veoma dugačka ekspozicija. U ovom načinu rada,zatvarač ostaje otvoren dok god je pritisnuto dugmezatvarača. Na ovaj način se omogućava ekspozicijaod nekoliko minuta, pa čak i sati. Ipak, na pojedinimmodelima fotoaparata ovaj način rada je ograničenna određeni broj minuta, bez obzira na to koliko sedrži pritisnuto dugme zatvarača. Ovaj način rada jena većini fotoaparata označen slovom “B”.

Burst režim Drugi izraz za snimanje u sekvenci.

Bus Unutrašnji interfejs za prenos podataka izmeđukomponenti sistema, kao što je memorija, procesor,itd.

C/ČCast Prevelika količina jedne boje na slici; na primer pre-

više crvene ili previše žute. Ovaj efekat se čestopojavljuje kao posledica lošeg podešavanja balansabelog.

103

između uređaja. Ovaj protokol radi na frekvenciji od2.4 GHz i nudi mogućnost prenosa podataka brzi-nom od 2.1 Mbit/s. U zavisnosti od klase uređaja,domet mu je do 100 metara.

bps Bita u sekundi. Ova oznaka se odnosi na broj bitaprenetih u jednoj sekundi. Oznaka bps se običnonalazi na modemima i serijskim interfejsima.

BrightCapture Tehnologija koja je razvijena za postizanje boljihrezultata snimanja u uslovima slabog osvetljenja.Ovo poboljšanje se postiže na dva načina: i) Upotre-bom svih raspoloživih informacija sa piksela na sen-zoru, dobija se jasnija slika na LCD ekranu, čime seu velikoj meri olakšava kadriranje, čak i u polum-raku. ii) U određenim programima za snimanje,osetljivost je pojačana (a rezolucija smanjena), čimese dobijaju dobro eksponirane slike, sa pravilnomreprodukcijom boja, snažnim kontrastom i definici-jom, čak i kada se ne koristi blic.

Brojka vodilja Mera koja pokazuje maksimalnu snagu blica. Zas-novana je na filmu sa osetljivošću od ISO 100.Blicevi koji su ugrađeni u fotoaparate obično imajubrojku vodilju (GN) od oko 10 – 20, kompaktni blice-vi 20 – 40, dok je GN za bliceve sa držačem između45 i 60.

Browser Program koji se koristi za pregled i prikaz informacija,(Pregledač) posebno na Internetu.

102



CMOS Skraćenica za “Complementary Metal Oxide Semi-conductor”. Čip osetljiv na svetlo. Za razliku od CCDsenzora, informacije sa piksela na CMOS čipu seočitavaju pojedinačno.

CMYK Skraćenica za Cyan, Magenta, Yellow, i Key/Black(cijan, magenta, žuta i crna). Ovo su boje koje sekoriste za dobijanje kolor štampe)

CompactFlash Memorijska kartica koju je 1994. godine razvila kartica kompanija SanDisk. Za razliku od SmartMedia ili

xD-Picture tehnologije, ova vrsta memorijske karticeposeduje ugrađeni kontroler. Novija generacija ovihkartica – CF Type II (CF/2) je debljine 5 mm, dokdebljina CF Type I iznosi svega 3.3 mm. (vidi: PCM-CIA-Kartice/PC Kartice)

COM port Serijski interfejs na računaru. Često se koristi zapovezivanje uređaja kao što su digitalni fotoaparati.(vidi: USB)

CPU Skraćenica za „Central Processing Unit“. Glavni pro-cesor na PC računaru.

CR123A Litijumska baterija od 3V, standardne veličine (34 x16.5 mm), takođe poznata pod nazivom DL123A uAmerici.

CRT Skraćenica za „Cathode Ray Tube. Katodna cev ukojoj elektronski top šalje zrake na površinu, usledčega cev svetli i tako prikazuje sliku. (vidi: LCD)

CR-V3 Litijumska baterija od 3V, standardne veličine 52 x14 x 28 mm. Olympusov naziv: LB-01E.

Cvetanje Širenje osvetljenih delova slike do kojeg dolazi pri-likom snimanja digitalne fotografije. Ova greška jeuglavnom iskorenjena na novijim modelima digital-

105

CCD Skraćenica za „Charge-Coupled Device“.Poluprovodnik osetljiv na svetlo koji pretvara priml-jenu svetlost u struju čiji napon odgovara intenzitetusvetla. Koristi se u obliku čipa ili senzora na digital-nim kamerama, fotoaparatima i skenerima. (progre-sivni CCD, video CCD).

CD-ROM Skraćenica za „Compact Disc Read-Only Memory“.Oznaka „Read Only” (samo za čitanje) znači da nijemoguć naknadni unos podataka na ovakav medij.CD-ROM može da primi oko 650 ili 700 MB podata-ka.

CD-R Skraćenica za Compact Disc Recordable. Kompaktdisk na koji se podaci mogu snimati ali ne i brisati.Pored standardne verzije prečnika 12 cm, dostupanje i mini CD od 8 cm.

CD-RW Skraćenica za Compact Disc Rewritable. Kompaktdisk na koji se podaci mogu ponovo upisivati do1000 puta. Pored standardne verzije prečnika 12cm, dostupan je i mini CD od 8 cm.

CF Vidi: CompactFlash.

CIE Skraćenica za Commission Internationale del´Eclairage. Međunarodna komisija za standardi-zaciju u oblasti kolorimetrije. Utvrđeni standardipredstavljaju osnovu za definiciju boja u DTP stan-dardima.

CISC Skraćenica za “Complex Instruction Set Computer”.Vrsta procesora koji prepoznaje i obrađuje veliki brojkompleksnih i instrukcija bez pomoći dodatnog soft-vera.

104



ekspoziciju na osnovu očitavanja iz čitavog okvira,Digital ESP sistem analizira distribuciju svetla ijačinu osvetljenosti kako bi odredio koji se od nizaunapred utvrđenih scenarija najbolje uklapa u posto-jeću sliku (npr. snimak sa jakim pozadinskim osvetl-jenjem ili zalazak sunca). Nakon ovih proračuna,sistem izvršava odgovarajuća podešavanja.(„Merenje ekspozicije“, Merenje u tački“, Merenjeodbijene svetlosti“.

Digitalni blic „Kompjuterski kontrolisani blic“. (vidi: Blic).

Digitalni fotoaparat Uređaj koji snima fotografije, obično uz pomoć CCDsenzora. Primljeni podaci o slici se beleže na mem-orijsku karticu ili neki drugi medij. (vidi: SmartMedia,xD-Picture kartice, CompactFlash, Memory Stick,SD kartice, MMC kartice)

Digitalni zum Funkcija koja postiže efekat zuma proračunavanjem(ili interpolacijom) dostupnih informacija o slici. Pri-likom upotrebe digitalnog zuma, smanjuje se kvalitetslike. (vidi: Interpolacija).

Digitalno Suprotno od analognog. Digitalne informacije susastavljene od ograničenog broja gradacija (npr. 256boja, 8 ’bita). Prelazak iz jednog u drugi digitalni ele-ment je uvek „korak po korak“ a ne kontinuirano.

Digitalizacija Vidi: AD konverzija

Dioda Poluprovodnički uređaj koji dozvoljava protok struje samo u jednom smeru. (vidi: Fotodioda)

Dioptrija Jedinica za merenje snage prelamanja sočiva. U fotografiji, ovaj termin se koristi za objektive i korekciju tražila prema korisnikovom vidu.

Direktno štampanje Vidi: PictBridge

107

nih fotoaparata. Termin „Cvetanje“ označava „preliv-anje“ električnih pražnjenja između pojedinačnihsenzora na _CCD elementu.

Čip Zajednički naziv za integralna kola čije se kompo-nente (npr. tranzistori diode, otpornici) nalaze namalom komadu silikonskog poluprovodnika.

Čitač/pisač Uređaj koji prima memorijske kartice i prenosi kartica podatke između računara i medija.

DDatoteka Set podataka koji su poređani prema određenim

pravilima. Na računaru, datotekama upravlja opera-tivni sistem. Datoteke se smeštaju na medije zaskladištenje.

Datoteka - Opisuje sadržinu datoteke. Uobičajeni i poznati Format datoteke formati datoteka su <txt> za tekstualnu datoteku,

<eps> (Encapsulated PostScript) za PostScriptdatoteku i <tif> za TIFF slike.

DCF Skraćenica za Design Rule for Camera File System– industrijski standard za snimanje digitalnihfotografija. Ovaj standard ne određuje samo vrstudatoteke, već uspostavlja i pravila za nazive datote-ka i strukturu foldera. Omogućava konverziju nekom-presovanih TIFF datoteka u kompresovani JPEG for-mat. Ovako napravljena JPEG datoteka pripadapodvrsti Exif i može da sadrži informacije o fotoa-paratu kao što su podešavanja i datum slikanja. (vidi:DPOF)

Digital ESP Skraćenica za Digital Electro-Selective Pattern.Upotreba selektivnog sistema merenja u više zonaomogućava postizanje optimalne ekspozicije čak i ukomplikovanim svetlosnim uslovima. Dok jednos-tavni višezonski sistemi izračunavaju prosečnu

106



mogu da prikažu grafičke kartice na računarima.Verna reprodukcija boja (na računarima, štampači-ma i skenerima označeno kao „true colour”) postižese na 8 bita za svaku od tri osnovne boje, čime sedobija paleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj bojidaje 256 nivoa. Kada ovo umnožimo 256 (crvena) x256 (zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216boja koje se mogu prikazati na nekom uređaju.Vrhunski skeneri, grafičke kartice, itd. pružaju mini-malnu dubinu boja od 24 bita.

Dubinska oštrina Rastojanje između najbliže i najdalje tačke u kojoj jesubjekt i dalje u fokusu, bez promene podešavanjaobjektiva.

DVD+R/DVD-R DVD za snimanje.

DVD+RW/ Standardi za DVD diskove za višestruki upis DVD-RW podataka (do 1,000 puta).

DVD-RAM Medij za ponovni upis podataka, koji za razliku odostalih DVD diskova, ne zahteva poseban softveraza snimanje, već se isključivo može koristiti začitanje i upis podataka uz pomoć specijalnih DVD-RAM-kompatibilnih uređaja. Ovakav DVD disk setretira kao običan hard disk. Velika prednost DVD-RAM je povećana sigurnost podataka.

DVD-ROM Skraćenica za „Digital Versatile Disc“. Poznatiji kaosamo DVD. Standard za CD-ROM sa znatno većimkapacitetom (npr. 9.4 GB.

Dvostruka Posebna funkcija koju poseduju pojedini modelistabilizacija slike digitalnih fotoaparata. Dvostruka stabilizacija slike

pomaže u izbegavanju zamućenosti do koje dolaziusled efekta podrhtavanja fotoaparata ili zbog sub-jekta koji se brzo kreće. Ova funkcija kombinuje

109

Distorzija Izobličenje slike. Normalno je da širokougaoniobjektivi prave veću distorziju nego teleobjektivi.

DNG Skraćenica za „Digital Negative“. Otvoreni formatkoji je za potrebe razvijanja RAW datoteka napravilakompanija Adobe.

Dpi Skraćenica za „Dots per inch“. Broj tačaka po inču(1 inč iznosi približno 2.54 cm). Ova merna jedinicase koristi u štampi da bi se izrazila geometrijskarezolucija slike.

DSL Skraćenica za „Digital Print Order Format“. Formatkoji omogućava određenim vrstama štampača ifotokopir aparata da direktno pristupe fotografijamakoje su sačuvane na, npr. SmartMedia ili xD-Picturekartici. Ovaj format takođe omogućava jednostavnijuprofesionalnu obradu u foto-laboratorijama.

DRAM Dinamička RAM memorija. Vrsta memorijskog čipa koji je u upotrebi u medijima za skladištenje.

DSL Skraćenica za „Digital Subscriber Line“. Veza saznačajno bržim protokom podataka nego što je toslučaj kod, recimo, ISDN telefonske linije (uobičaje-na brzina DSL priključka je između 1 i 16 Mbit/s).

DSLR Skraćenica za „Digital Single Lens Reflex“. Digitalnirefleksni fotoaparat. (vidi: SLR, Refleksni fotoaparat)

DTP Skraćenica za „Desktop Publishing“. Kod nas poz-nato kao „Stono izdavaštvo“. Ova skraćenica seodnosi na dizajn i ilustracije teksta i grafičkih eleme-nata direktno na računarskom monitoru.

Dubina boja Ovaj izraz se odnosi na najveći broj boja koje moguda prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili koje

108



Elektronsko tražilo Elektronsko tražilo je napravljeno od malog LCDekrana koji prikazuje sliku koja se vidi kroz objektiv,baš kao i kod običnog SLR fotoaparata. Ovo sepostiže uz pomoć CCD senzora koji tražilu neprekid-no šalje informacije o slici. Na ovaj način je kadri-ranje znatno lakše jer se fotografu prikazuje slikakoja je identična sa onom koju „vidi“ fotoaparat.pored toga, na LCD tražilu mogu da se prikažu ibrojne informacije, kao što su postavke aparata, brojpreostalih slika, itd.

E-mail Svetski sistem elektronske pošte. Digitalizovanipodaci mogu, skoro trenutno, da stignu u bilo kojideo sveta putem telefonskih linija i računara. Svakikorisnik poseduje sopstveno elektronsko „sanduče“.Datoteke, kao što su, na primer, digitalne fotografijemogu se poslati uz bilo koju poruku elektronskepošte.

EPS Skraćenica za „Encapsulated PostScript“. Formatdatoteke zasnovan na PostScript standardu.Podržava ga većina programa za grafički dizajn ipripremu za štampu (vidi: DTP).

ESP Skraćenica za „Electro-Selective Pattern“, Digital ESP.

EVF Skraćenica za „Electronic Viewfinder”. Elektronskotražilo.

Exif Skraćenica za „Exchangeable image format“. Stan-dard za datoteke napravljene digitalnim fotoaparati-ma i ostalim ulaznim uređajima. Exif datoteke moguda budu snimljene u nekompresovanom TIFF ili ukompresovanom JPEG formatu i sadrže informacijeo fotoaparatu i primenjenim podešavanjima. Ovakosačuvane informacije mogu se prikazati uz pomoćposebnih programa. Exif 2.2 prikuplja još veći brojinformacija, kao što su podešavanja načina sniman-

111

mehanički stabilizator slike na nivou CCD senzora,gde ugrađeni žiroskopski senzor detektuje pokretefotoaparata i izvršava odgovarajuća podešavanjaCCD senzora, sa visokim ISO vrednostima.

EED sočivo Sočivo napravljeno od posebne vrste stakla sa

izuzetno niskim karakteristikama disperzije.

Efekti Omogućavaju snimanje, slika u različitim tonovima itehnikama - npr. crno-belo, sepia ili crna tabla/belatabla.

Ekran Vidi: LCD; TFT

Ekspozicija Ekspozicija predstavlja vremenski period tokomkojeg CCD senzor (ili hemikalije na filmu) bivaizložen svetlosti.

Ekspozicija / Vreme tokom kojeg je zatvarač otvoren.Dužina ekspozicije

Ekspozicija / Opisuje način na koji fotoaparat kontroliše brzinu Kontrola zatvarača i otvor blende. Ovaj postupak može da

ekspozicije bude potpuno automatski (Automatski, Programira-no automatski ili preko Programa za snimanje prizo-ra), poluautomatski (Prioritet blende, Prioritet zat-varača) ili manuelno (potpuna kontrola nad brzinomzatvarača i otvorom blende).

Ekspozicija - Merač Vidi: Svetlomer.

Ekspozicija / Svesno odstupanje od vrednosti korekcije koju je Ručna kontrola izračunao svetlomer.

110



2. Opcija u programima za obradu slike kojaomogućava određena podešavanja; npr. boja,osvetljenost, oštrina. (vidi: Softver za obraduslike)

Firewire Naziv za IEEE1394 interfejs koji je uvela kompanija Apple (vidi: i-link).

Firmver Softver koji se nalazi u ROM-u i upravlja radom ure-đaja.

Flash-ROM Vrsta memorije koja može da sačuva informacije inakon isključivanja napajanja. Za razliku od konven-cionalnih ROM čipova, sadržaj zabeležen u Flash-ROM memoriji može se brisati i ponovo upisivati uzpomoć programiranih električnih impulsa. Zbog togase može reći da Flash-ROM predstavlja kombinacijuRAM i ROM memorije.

Fleš filmski Dodatak koji poseduju određeni digitalni fotoaparati.skener Omogućava kopiranje 35mm negativa i slajdova.

(vidi: Filmski skener)

Fokusiranje Podešavanje položaja elemenata objektiva kako bise slika dovela u fokus, odnosno da bi slika postalajasna i oštra.

Format / Pre upotrebe na računarima, kao i na digitalnim Formatiranje fotoaparatima, određene vrste medija za skladišten-

je, kao što su flopi i hard diskovi, izmenjivi mediji iodređene vrste kompakt diskova, moraju da buduformatirani. Oni se tokom ovog procesa pripremajuda prihvate datoteke iz odgovarajućeg operativnogsistema. Reč „format“ se odnosi na vrstu datoteke,na primer JPEG, TIFF ili DOC. U oblasti fotografije,format, odnosno veličina filma ili senzora za slikuima veoma veliki uticaj na ugao gledanja objektiva.Format se, takođe, koristi da bi se opisala dvodi-menzionalna veličina slike. Kod filmskih fotoaparata,fotografije obično imaju proporciju 3:2 (format: 36 x

113

ja, balans belog i postavke blica. Kompatibilni štam-pači na inteligentan način primenjuju ove podatkekako bi proizveli optimalan kvalitet otiska.

FFDD Skraćenica za „Floppy Disk Drive“. Disk jedinica

koja može da čita i upisuje podatke na flopi diskove,medije za skladištenje kapaciteta 1.44 megabajta(MB).

FFT-CCD Skraćenica za „Full Frame Transfer CCD“ VrstaCCD senzora sa površinom koja je izuzetno osetlji-va na svetlo. Prednost FFT-CCD nad običnim CCDsenzorima je sma-njeni nivo šuma i sposobnost sni-manja suptilnih varijacija u osvetljenosti.

i Fiksirana Kada objektiv poseduje unapred podešenu žižnu

žižna daljina daljinu, optičko zumiranje nije moguće.

Fiksirani fokus Fotoaparati sa fiksiranim fokusom ne poseduju sis-teme za autofokus i manuelno izoštravanje. Fokus iotvor blende su podešeni tako da svi objekti koji senalaze na određenoj udaljenosti budu jasnouhvaćeni. Ipak, njihova mana je u tome što ne moguda izoštre predmete koji se nalaze u re-lativnoj blizi-ni i što imaju mali otvor blende.

Filmska ravan Vidi: Žižna ravan

Filmski skener Hardver za digitalizaciju filmova i slajdova.

Filter 1. Providni, obično obojeni, komad stakla ili plastikekoji se postavlja ispred objektiva radi postizanjaodređenog efekta.

112



GGama korekcija Proces optimizacije vrednosti kontrasta.

GB Vidi: Gigabajt.

GIF Skraćenica za „Graphic Interchange Format“. Kom-presovani format datoteke sa najviše 256 boja.Često se koristi na internetu, naročito za jednos-tavne slike i animacije.

Gigabajt 1 gigabajt = 1,024 megabajta.

Google Poznati internet pretraživač.

GPS Skraćenica za „Global Positioning System“. Globalnisistem za pozicioniranje koji uz pomoć većeg brojasatelita precizno određuje geografsku širinu i dužinui nadmorsku visinu bilo koje tačke na planeti.

Grafička kartica Računarska komponenta koja je neophodna zaprikaz slike na monitoru.

HHard disk Uređaj za permanentno skladištenje programa i

informacija koji zadržava informacije i nakon isključi-vanja računara.

Hardver Zajednički naziv za sve računarske komponente,kao što je sâm kompjuter ili periferni uređaji, poputmonitora, miša, štampača, digitalnog fotoaparata,itd.

Hi Colour Oznaka za sliku koja sadrži najmanje 32,000 boj..

Histogram Prikazuje distribuciju tonova na slici. Kod određenihmodela fotoaparata, histogram može da se koristi urealnom vremenu (tokom snimanja) ili nakon 115

24mm). Digitalne fotografije su obično 4:3 ali se,kod nekih modela fotoaparata, ova veličina možepromeniti na 3:2. Kod štampa-nja, format označavaveličinu otiska – npr. 9 x 13cm, 10 x 15cm, 13 x18cm, itd.

Fotoćelija Uređaj koji proizvodi struju u kontaktu sa svetlošću.(vidi: Fotodioda)

Fotodioda Poluprovodnik koji meri ili konvertuje svetlost u elek-tričnu struju. Fotodiode se često koriste u skeneri-ma, CCD senzorima i meračima ekspozicije.

Four Thirds Prvi otvoreni standard za digitalne SLR fotoa-parate. Four Thirds sistemi koriste senzor za slikuproporcija 4/3, čija veličina omogućava razvojposebnih izmenji-vih objektiva. Ovakvi objektivi sune samo manji i lakši, već poseduju i bolje sposob-nosti prikupljanja svetla nego oni koji su napravljeniprema 35mm formatu.

FreeHand Popularni grafički program kompanije Macromedia.

Freeware Softver koji se može besplatno koristiti i distribuirati,ali ne i prodavati. Za razliku od shareware progra-ma, ovde nema potrebe za registracijom korisnika.

FTP Skraćenica za „File Transfer Protocol“. Protokol zatransfer datoteka preko računarske mreže, kao štoje internet.

Funkcije Pored standardnih funkcija izbora i obrezivanjaštampanja fotografija pojedini modeli štampača poseduju

dodatne opcije koje omogućavaju veću nezavisnostod računara. Na primer, korisnik može da izabereneki od ugrađenih predložaka za ilustraciju pozadine,ili da primeni efekat kao što je sepia. Ako su i fotoa-parat i štampač kompatibilni sa DPOF standardom,štampač će odmah prepoznati i primeniti postavkeza štampu koje su podešene nakon fotografisanja.

114



ka, slike i drugi objekti.

HyperCrystal Tehnologija izrade LCD ekrana. Na dno LCD ekrana LCD se postavlja dodatni sloj čiji je zadatak da odbija

svetlost od spoljašnjih izvora. Na ovaj način sepovećava osvetljenost LCD ekrana, tako da je slikaprikazana jasno čak i po sunčanom danu. Hyper-Crystal LCD ekran daje do tri puta jači kontrast negokonvencionalni ekrani i ugao gledanja od 170° bezpresijavanja ili senke.

Ii. Link Naziv za IEEE1394 kompanije Sony.

ICC profil ICC, odnosno „International Color Consortium“ profilpredstavlja raspon boja na uređaju koji obrađujeboje (npr. skeneri), prikazuje boje (npr. monitori), iliproizvodi boje (npr. štampači). ICC profili za svakiod ovih uređaja omogućavaju verodostojnu repro-dukciju boja.

IEEE1394 Serijski interfejs za prenos podataka sa brzinom do400 Mbit/s (50 MB u sekundi). Novi IEEE1394bmože da razvije brzinu od 800 Mbit/s (100 MB usekundi). Podržava Plug & Play standard i povezi-vanje do 63 uređaja u isto vreme.

Illustrator Popularni program kompanije Adobe.

Indeks štampa Umanjeni prikaz više fotografija na jednoj stranici.

Ink-džet štampač Štampač koji proizvodi otisak slike raspršivanjemminijaturnih crnih tačaka ili tačaka u boji po površinipapira.

Integralno kolo Elektronski sklop koji je sastavljen od tranzistora,otpornika, itd. i postavljen na jedan komadpoluprovodničkog materijala. Takođe poznat pod

117

fotografisanja. Histogram je naročito koristan za pre-poznavanje pogrešne ekspozicije.

Homepage Početna stranica internet lokacije.

Hot-Plugging Povezivanje i isključivanje spoljašnjih uređaja dok jeračunar uključen. Ovakav način rada ne zahtevaponovno pokretanje računara nakon povezivanja iliisključenja novog uređaja. Sistemski zahtevi: USB iodgovarajući operativni sistem (koji podržava Plug andPlay standard).

Hot shoe Interfejs za povezivanje spoljašnjih bliceva (iliopreme poput adaptera za bliceve), koji se običnonalazi na gornjoj strani fotoaparata. Poseduje dvemetalne šine i jedan ili više električnih kontakata ucentru koji omogućavaju komunikaciju izmeđuaparata i blica. Ako nema kontakata, onda je upitanju spojnica za povezivanje dodatne opreme.Blic, takođe, poseduje odgovarajući Hot Shoe kon-takt i mehanizam za zaključavanje koji ne dozvolja-va da blic ispadne iz ležišta.

HQ Skraćenica za „High Quality resolution“. Opisno imeza fotografije snimljene u visokom kvalitetu, uz mak-simalnu rezoluciju koju fotoaparat može da postignei uz visok nivo kompresije.

HTML Skraćenica za „HyperText Markup Language“.„Jezik” koji se koristi za izradu internet stranica. For-mat datoteke koji se koristi na internetu.

http Skraćenica za „HyperText Markup Language“. Jezikkoji se koristi za pripremu web stranica. HTML jesredstvo za opisivanje strukture tekstualnih informa-cija u dokumentu – označava određene delove tek-sta kao naslove, pasuse, liste, itd. i ugrađuje vezusa interaktivnim sadržajima kao što su baze podata-

116



Izmenjiva Memorijska kartica koja može da se ubaci i izvadi iz memorija fotoaparata; npr. xD-Picture, SmartMedia i

CompactFlash.

Izmenjivi Objektiv koji nije trajno pričvršćen za fotoaparat i objektiv može da se skine i zameni drugim objektivom.

JJAVA Programski jezik koji je razvila kompanija SUN

Microsystems. Jedna od osobina ovog programa jeda omogućava pisanje interaktivnih aplikacija zainternet.

JEIDA Skraćenica za „Japan Electronics Industry Develop-ment Association“- japanski komitet za standard-izaciju kartica za skladištenje podataka.

JPEG Skraćenica za „Joint Photographic Experts Group“.De fakto standard za kompresiju slika na uređajimaza digitalno snimanje slike. Ovaj format omogućavaizbor različitih stepena kompresije. Pošto su infor-macije o osvetljenosti važnije od informacija o boji,većina piksela snima podatke o osvetljenosti. Pri-likom otvaranja JPEG datoteke, podaci o boji kojinedostaju se automatski izračunavaju na osnovupostojećih informacija. (vidi: MPEG)

JPG Ekstenzija za JPEG datoteke.

119

nazivom IC. (vidi: Čip).

Intenzitet svetla Mera jačine svetlosne energije koja dolazi od izvora svetla. Izražava se u Kandelima. (vidi: Blic)

Interfejs Mesto povezivanja računara i spoljašnjeg uređaja,npr. miša, skenera, modema, digitalnog fotoaparata.

Interna memorija Memorija koja je ugrađena u fotoaparat i koja se nemože ukloniti.

Internet Računarska mreža koja omogućava globalnu razmenu informacija.

Interpolacija Proračunavanje nepostojećih podataka o slici, naosnovu snimljenih podataka. Interpolaciju koriste svidigitalni fotoaparati da bi odredili podatke o boji saokolnih senzora. (razlog: senzor može da zabeležisamo jednu boju). Interpolacija može da se koristi i zapovećanje, odnosno smanjenje rezolucije slike.Kvalitet fotografije zavisi od mogućnosti upotrebljenogalgoritma. Važno je upamtiti da interpolacija ne možeda nadomesti detalje koji nisu snimljeni.

ISDN Skraćenica za „Integrated Services Digital Network“.Digitalna mreža za prenos glasa, slike ili podatakaizmeđu jednako standardizovanih korisničkih interfe-jsa.

ISO Skraćenica za „International Organization for Stan-dardization“. Međunarodna organizacija za stan-dardizaciju je od starih ASA i DIN standarda za brz-inu filma proizvela današnji ISO sistem.

118



Kompjuterski Skoro svi modeli kompaktnih bliceva ili bliceva sa kontrolisani blic držačem su kompjuterski kontrolisani. Ovi uređaji

podešavaju svoj intenzitet usmeravanjem senzoraprema subjektu. Na ovaj način dobijaju informacijena osnovu kojih određuju dužinu bljeska. Senzor zasvetlo često dobija podatke preko objektiva fotoa-parata. (vidi: TTL).

Komplementarne Bilo koje dve boje, kao na primer, cijan i crvena, boje žuta i plava ili magenta i zelena, koje, kad se

pomešaju, daju belu ili sivu boju.

Kompresija Podaci o slikama se kompresuju radi ekonomičnijegskladištenja. Međutim, kompresija često dovodi dogubitka u kvalitetu slike. Uobičajeni format kompre-sije je JPEG.

Konverter Produžetak objektiva koji povećava ili smanjuježižnu daljinu. (vidi: Makro-konverter, Telekonverter,Širokougaoni konverter)

Konverter za slike Softver koji omogućava promenu formata datoteke sa slikom, npr. iz TIFF u JPEG.

LLAB LAB boje se sastoje od komponente osvetljenosti i

dve hromatske komponente.

Laserski štampač Štampač koji koristi laserski zrak da bi projektovaokaraktere (znake) i grafike na bubanj, koji uz pomoćtonera vrši elektrografički prenos slike na papir.Laserski štampači su poznati po viskom kvalitetureprodukcije i brzini rada.

LCD Skraćenica za „Liquid Crystal Display“. LCD ekranise koriste na kalkulatorima, satovima, digitalnimfotoaparatima, prenosnim računarima, televizorima,ravnim monitorima i projektorima.

121

KKalendarski prikaz Neki modeli fotoaparata mogu da sačuvaju slike

prema datumu snimanja, a zatim ih prikažu uvirtuelnom kalendaru.

Kalibracija Recipročno balansiranje ili fino podešavanje ulaznihi izlaznih uređaja kako bi se dobila odgovarajućavrednost. Na ovaj način se boje na monitoru moguuskladiti sa bojama koje može da prikaže štampač.(vidi: Upravljanje bojama)

Kandela Jedinica za količinu svetla (cd). 1 cd iznosi 1/683 Wpo steradianu.

Kapacitet Najveći broj fotografija koje mogu da stanu na preostali slobodni prostor na mediju za skladištenje.

KB Kilobajt. 1 kilobajt = 1,024 bajta

Kbit/s Kilobita u sekundi. (vidi: Baud)

Kelvinova skala Temperaturna skala koja počinje apsolutnom nulom(0 Kelvina - približno –273° Celzijusa). Vrednosti saCelzijusove skale se lako mogu pretvoriti u Kelvinedodavanjem 273. (vidi: Temperatura boje)

Kilobit 1 kilobit = 1,000 bita.

Kompaktni digitalni Fotoaparat koji je, zahvaljujući malim dimenzijama,fotoaparat smanjenoj težini i jednostavnosti upotrebe

idealan za putovanja i svakodnevnu upotrebu.

Kompatibilnost Sposobnost podataka, programa (softvera) i opreme(hardvera) da se pokrene i/ili radi zajedno. Ovoomogućava spajanje individualnih komponenti u sis-tem.

120



površinu i pojačanje signala uz malu količinu šuma,čime se postižu dobri rezultati, čak i u uslovimaslabog osvetljenja. Takođe, omogućava prikaz slikeuživo na LCD ekranima DSLR fotoaparata.

LivePreview Alternativa kadriranju kroz tražilo. Slika koja krozobjektiv stiže do senzora za sliku prikazuje se direk-tno na LCD ekranu fotoaparata. Iako mnogi kom-paktni digitalni fotoaparati već godinama posedujuprikaz slike uživo, ova funkcija se prvi put pojavilana DSLR tržištu sa modelom Olympus E-330.

lpi Skraćenica za „Lines Per Inch“. Jedinica mere zarezoluciju odštampanih slika. (vidi: dpi)

Luminoznost Drugi izraz za osvetljenost.

LZW Algoritam za kompresiju koji su razvili Lempel, Zif iWelsh: posebna vrsta kompresuje kojom se smanju-je prostor neophodan za skladištenje Bitmap forma-ta bez gubitka u kvalitetu.

MMac Skraćeno ime za Apple Macintosh računare. Ovi

kompjuteri se često koriste za potrebe grafičkogdizajna i obrade slike.

Mac OS Operativni sistem u Apple Macintosh računarima.

Makro konverter Dodatak za objektiv koji omogućava pravljenjeizuzetno detaljnih fotografija iz neposredne blizine.(vidi: Telekonverter, Širokougaoni konverter)

123

LED Skraćenica za „Light Emitting Diode“. Diode kojeemituju svetlost se često koriste kao indikatorskelampice.

LED štampač Za razliku od laserskih štampača, ovde se slika neprenosi na bubanj uz pomoć laserskog zraka, većpreko reda gusto raspoređenih svetlećih dioda.

Li-ion punjiva Izuzetno laka punjiva baterija visokog kapacitetabaterija (do dva puta veća od odgovarajuće Ni-MH baterije)

koja ne pati od memorijskog efekta. Dok su običnelitijum-jonske baterije dostupne u „minjon” veličini(valjkaste), njihove punjive verzije se izrađujuisključivo u posebno napravljenim oblicima i zahte-vaju posebne punjače.

Linijski senzor Senzor za sliku kod kojeg su pikseli poređani ujedan red (ili nekoliko pojedinačnih redova) i koji seobično koristi na skenerima i autofokus senzorima.

li-po baterija Litijum-polimer baterija predstavlja novu tehnologijuizrade baterija, kojoj za razliku od Ni-MH, NiCd i Li-Ion akumulatora, nije potrebno metalno kućište.Umesto toga, njene elektrode su pokrivene sav-itljivom plastikom ili aluminijumskom folijom. Takođeposeduju veću energetsku gustinu pa, iako manje,mogu da imaju bolje performanse od ostalih punjivihbaterija. Pored toga, jednostavnije su i jeftinije zaproizvodnju od Li-Ion punjivih baterija, ali su, kao ione, dostupne samo u posebno izrađenim oblicimakoji zahtevaju posebne punjače.

Litijumska baterija Vrsta akumulatorske baterije sa visokom energet-skom gustinom, koja predstavlja idealno rešenje zanapajanje mobilnih telefona, fotoaparata i videokamera.

Live MOS senzor Senzor za sliku koji predstavlja kombinaciju kvalitetaslike koji daje FFT-CCD, sa malim energetskimzahtevima koje postavlja CMOS senzor. Pružaveliku brzinu obrade podataka, veću fotosenzitivnu

122



Memory Stick Izmenjivi memorijski medij koji je razvila kompanijaSony.

Merač svetla Da bi obezbedili odgovarajuću ekspoziciju, velikavećina filmskih i digitalnih fotoaparata opremljena jeuređajem za automatsko merenje svetlosti. Spol-jašnje ili unutrašnje ćelije svetlomera određuju inten-zitet svetlosti i pretvaraju informacije u električnesignale. Ove signale koristi fotoaparat kako bi pode-sio brzinu zatvarača i otvor blende koji odgovarajudatim svetlosnim uslovima. Moderni sistemi zamerenje ekspozicije mogu da izmere osvetljenostčitavog prizora, jednog njegovog dela, ili da stavetežište na određenu oblast slike.

Merenje Ovaj sistem omogućava korisniku da slobodno ekspozicije definiše određeni broj tačaka sa kojih će merni

u više tačaka instrument očitati vrednosti. Nakon svakog očitavan-ja, fotoaparat ponovo vrši proračun prosečneekspozicije.

Merenje Način određivanja ekspozicije u kojem se meri odbijenog svetla količina svetla koje se odbilo od subjekta.

Merenje Tehnika merenja ekspozicije koja očitavaProseka prosečne vrednosti jačine svetla u čitavom okviru.

Merenje proseka Način merenja prosečne vrednosti ekspozicije kod sa težištem kojeg veći značaj imaju očitavanja preuzeta iz

u centru centra kadra, to ga čini manje osetljivim na uticaje veoma svetlih ili tamnih objekata sa periferije okvira.(vidi: Digitalno ESP, Merenje odbijenog svetla, Merenje ekspozicije, Merenje svetla; Merenje u tački)

Merenje svetla Određivanje ekspozicije pomoću merenja količinesvetlosti koja dolazi do objekta)

125

Makro objektiv Objektiv (obično za SLR fotoaparate) koji posedujeposebnu vrstu optičke korekcije koja mu omogućavarad iz neposredne blizine. Makro objektiv običnoprikazuje subjekt u proporciji 1:10 do 1:1 (bezdodatne ekstenzije).

Makro snimanje Poseban režim rada fotoaparata koji mu omogućavada fokusira predmete koji se nalaze na većoj blizininego što je to moguće prilikom normalnog rada. Naovaj način se dobijaju detaljne fotografije malihobjekata iz neposredne blizine.

Mapiranje Naziv za proces tokom kojeg defektni pikseli na piksela CCD senzoru bivaju identifikovani, označeni i kom-

penzovani. Podaci koji nedostaju se izračunavaju naosnovu informacija sa okolnih piksela.

MB Vidi: Megabajt

Medij za Da bi rezultati štampanja bili što bolji, važno je štampanje izabrati najkvalitetniji papir.

Megabajt 1 MB = 1,024 kilobajta

Megapiksel 1 megapiksel = 1 milion piksela.

Meki fokus Efekat koji poseduju pojedini modeli fotoaparata.Konture objekata su meke, ali slika nije zaista izvanfokusa.

Memorijski efekat Problem koji se javlja kod NiCd punjivih baterija.Kada se baterija više puta puni kada još uvek nijepotpuno prazna, ona prosto „zapamti“ kapacitet kojije imala nakon poslednjeg punjenja, a ne stvarnukoličinu preostale energije. Ovaj efekat dovodi dopostepenog prestanka rada baterije.

124



snime sekvencu slika u QuickTime Motion JPEGformatu.

MOV Ekstenzija za QuickTime filmove.

MPEG Skraćenica za „Motion Picture Expert Group“.Opisuje format kompresije digitalizovanih videozapisa. (vidi: JPEG)

MPEG-4 Standard za video kompresiju. Određeni modeli digi-talnih fotoaparata snimaju video zapise u ovom for-matu.

MPU Skraćenica za „Mathematical Processing Unit“.Matematički procesor predstavlja integrisanu iliposebnu komponentu procesora i izvršava matem-atičke proračune, npr. za primenu određenih efekataprilikom softverske obrade slike.

Mreža Veza između nekoliko (ili više) pojedinačnih raču-nara preko koje se vrši razmena podataka i komu-nikacija.

Mrtvi pikseli Mrtvi pikseli ne reaguju ni na koji način (za razlikuod vrućih piksela). Na slici se vide kao crne tačke.

Multimedijalna Vrsta memorijske kartice sa fleš memorijom. Koristi se kartica na nekim modelima fotoaparata i MP3 plejera.

NNadogradnja Prelazak na noviju ili unapređeniju verziju softvera.

MPU Skraćenica za „Mathematical Processing Unit“.Matematički procesor predstavlja integrisanu iliposebnu komponentu procesora i izvršava matem-atičke proračune, npr. za primenu određenih efekataprilikom softverske obrade slike.

127

Merenje u tački Način merenja ekspozicije u kojem se informacije zaočitavanje vrednosti ekspozicije preuzimaju iz centraokvira. Ovaj način određivanja ekspozicije se čestokoristi u situacijama gde postoji jako pozadinskoosvetljenje. (vidi: Digital ESP, Merenje odbijenogsvetla, Merenje svetla)

MF Manuelno izoštravanje (fokusiranje).

Microdrive Minijaturni hard disk, koji je razvila kompanija IBM ikoji staje u ležište za CompactFlash Type II kartice.Da bi snimio sliku na Microdrive, digitalni fotoaparatmora da poseduje ležište za karticu koje ne samoda fizički odgovara formatu CompactFlash Type II,već, takođe, mora da poseduje i električnu kompati-bilnost (tj. da može da pruži odgovarajuće napajan-je i poseduje odgovarajući firmver za upotrebuMicrodrive kartice.)

Mikroprocesor Programibilni čip koji kontroliše rad računara. Sas-tavljen je od jednog ili više integralnih kola.

MMC Multimedia Card. Vrsta memorijske kartice.

Modem Izraz izveden od reči modulacija i demodulacija. Ure-đaj koji pretvara digitalne podatke u analogne signale išalje ih preko telefonske linije.

Modulacija piksela Proces koji se koristi u štampi i kojim se promenomveličine piksela menja jačina svetla na pojedi-načnom pikselu.

Moiré Vrsta interferencije do koje dolazi kada se preklopeslike pravilnih linija ili neznatno različite rezolucije.Na primer, ovaj problem može da nastane kada jepotrebno prikazati male dijamantske oblike na TVekranu.

Monohromatski Slika koja je samo u jednoj boji, ili crno-bela slika.

Motion JPEG Pojedini modeli digitalnih fotoaparata mogu da

126



objektiv može da prikaže jasnu sliku subjekta.

Offline Opisuje stanje u kojem ne postoji veza za prenospodataka. (vidi: Online)

OLE Skraćenica za „Object Linking and Embedding“.Omogućava da „objekti” (grafički elementi, tabele,itd.) budu ubačeni u različite datoteke / dokumenteza pravljenje, npr. izveštaja.

Olympus Olympus je vodeća internacionalna kompanija uoblasti profesionalnih optičko-digitalnih proizvoda ipionir u ključ-nim tehnološkim oblastima, kao što susnimanje i obrada slike, proizvodi za snimanjeglasa, endoskopija, mikroskopska tehnika, bioanaliti-ka i dijagnostika..

Olympus E-System Izrađen na osnovu FourThirds standarda, Olym-pusov E-System postavlja nove standarde u oblastima pro-fesionalnih performansi i kvaliteta slike. Sve kompo-nente i čitava paleta dodatne opreme i pribora – telafotoaparata, izmenjivi objektivi i sistemi bliceva –izrađeni su posebno za potrebe digitalne fotografije.Na ovaj način fotoaparat može da iskoristi celoku-pan potencijal digitalnog medija.

Olympus Master/ Program Olympus Master poseduje mnoge Olympus Master funkcije za organizovanje, pregled i jednostavno

Plus uređivanje digitalnih fotografija. Pored toga, ovajprogram omogućava korisnicima da ažuriraju firmversvog fotoaparata preko interneta. Verzija Plus pose-duje i brojne dodatne funkcije.

Online Opisuje stanje u kojem su dva ili više uređajapovezana radi komunikacije i razmene podataka.

129

Napredni korisnik Engleska kovanica (od reči professional (profesion-(Prosumer) alni) i consumer (potrošač)) kojom se opisuju uređaji

(fotoaparati) sa karakteristikama koje poseduju pro-fesionalni modeli, ali koje su, takođe, interesantne iširem krugu iskusnih amatera.

Negativ Film premazan fotosenzitivnom emulzijom koji,nakon osvetljavanja i razvijanja, proizvodi sliku ubojama koje su suprotne od onih na originalnomsubjektu.

Ni-Cd baterija Nikl-kadmijumska punjiva baterija.

Ni-MH baterija Nikl-Metal Hidrid baterija. Punjive baterije sa ener-getskom gustinom koja je 100% veća od one kojuposeduju NiCd baterije. Ovakve baterije mogu dapruže veliku količinu energije kada je to potrebno;npr. okidanje blica u sekvenci. Mogu se puniti preko300 puta i ekološki su ispravne (tj. ne poseduju kad-mijum i živu).

NTSC Skraćenica za „National Television Standards Com-mittee“. Američki TV standard za kodiranje / dekodi-ranje boja. Razvijen 1953, ovaj TV standard je defin-isan slikom dimenzija 640 x 480 piksela ifrekvencijom od 60 Hz (tj. 2 x 30 polu-slika u sekun-di). (vidi: PAL, SECAM)

OObjektiv Providno staklo ili plastika, formirana i uglačana

kako bi dobila određeni, obično sferični, oblik. Deozraka svetlosti se uvek odbija pre nego što dođe dosočiva. Preostali deo svetlosti ulazi u objektiv imenja smer propagacije, odnosno prelama se.Upotrebom različitih sočiva u objektivu (konvergent-nih i divergentnih) dobija se sistem objektiva. Kadasu ova sočiva poređana na odgovarajući način,

128



utiče na osvetljenost slike, već reguliše i tzv. dubin-sku oštrinu. Većina fotoaparata poseduje blendukoja se može podešavati slobodno ili premaunapred određenim vrednostima.

PP.I.M. Skraćenica za „Print Image Matching“. Ovu

tehnologiju za postizanje verne reprodukcije boja uštampi, razvila je kompanija Epson. Informacije opaleti boja, kao i ostali važni podaci (kao što jeosvetljenje, zasićenost boja, ba-lans boja, kontrast,itd.) beleže se u zaglavlje Exif datoteke. Ove infor-macije kasnije koriste P.I.M. kompati-bilni štampači.

PageMaker Popularni DTP program.

Pakovanje Takođe poznato i kao „power pack“. Punjiva baterija baterija zaštićena kućištem. Predstavlja dodatno napajanje

za kamere, fotoaparate, spoljašnje bliceve, itd.

PAL Skraćenica za „Phase Alternating Line“. Standard zateleviziju u boji, razvijen u Nemačkoj 1967. godine,a koristi se u mnogim evropskim i vanevropskimzemljama. Veličina slike iznosi 720 x 576 piksela, nafrekvenciji od 50 Hz (2 x 25 polu-slika u sekundi).(vidi: NTSC, SECAM).

Paleta boja Ovaj izraz se odnosi na najveći broj boja koje moguda prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili kojemogu da prikažu grafičke kartice na računarima.Puna reprodukcija boja (true colour) postiže se na 8bita za svaku od tri osnovne boje, čime se dobijapaleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj boji daje

131

(vidi: Offline)

Operativni Osnovni program koji je neophodan za rad raču-sistem nara. Poznati operativni sistemi su Microsoft Win-

dows i Mac OS.

Opseg snimanja Oblast u kojoj fotoaparat može da napravi dobro izoštrene slike.

Optički zum Vidi: Zum objektiv.

ORF Olympus format RAW datoteke. Koristi se na svimmodelima Olympusovih digitalnih fotoaparata kojimogu da snimaju RAW fotografije.

Osetljivost filma Mera reakcije filma na svetlost prikazana u ISOjedinicama, koje su zamenile ranije DIN (DeutschesInstitut für Normung) i ASA (American StandardsAssociation) standarde.

Osetljivost Vidi: Osetljivost filma.na svetlo

Osnovne boje Tri osnovne boje - crvena, zelena i plava - na koje jeljudsko oko posebno osetljivo. Ove tri boje sekoriste u sistemu aditivnog mešanja boja.

Otpornost na sve Fotoaparati koji poseduju ovu karakteristiku mogu vremenske prilike kda se koriste i po kišnim danima, bez bojazni da

će voda prodreti u unutrašnjost i oštetiti osetljivu elektroniku. Otpornost na sve vremenske prilike ipak ne znači da jeovakav uređaj otporan na vodu.

Otvor blende Mehanizam unutar objektiva koji kontroliše količinusvetla koja ulazi u fotoaparat . Blenda ne samo da

130



standardizaciju kartica za skladištenje podataka.

PDF Skraćenica za „Portable Document Format”. Format datoteke koji je uvela kompanija Adobe. Veli-ka prednost PDF-a je što ne zavisi od operativnogsistema, tj. podaci snimljeni u u ovom formatu moguse pročitati na svim poznatim operativnim sistemi-ma.

Perfect Fix Skup funkcija uz pomoć kojih se koriguju nepravil-nosti na slikama nakon fotografisanja. Na pojedinimmodelima Olympusovih fotoaparata, Perfect Fix seaktivira jednim pritiskom na dugme i sadrži funkcijeza korekciju zamućenosti slike, pozadinskog osvetl-jenja i efekta crvenih očiju.

Periferni uređaj Opšti naziv za dodatnu opremu za računare

Photo CD Proces koji su za potrebe prebacivanja običnih35mm fotografija i slajdova na kompakt disk, razvilekompanije Kodak i Philips.

Photoshop Popularni program za obradu slike kompanije Adobe.PICT datoteka Format datoteke koji je razvila kompanija Apple.

PictBridge Standard za komunikaciju između štampača fotoa-parata. Uz pomoć PictBridge standarda, slike semogu štampati direktno, bez upotrebe računara.

Picture Express Vrsta instant foto kioska koji proizvodi Olympus. (pex) Ovaj uređaj omogućava korisnicima da brzo i jed-

nostavno dobiju fotografije vrhunskog kvaliteta (kaoiz foto radnje). Obično se nalazi u tržnim centrima iprodavnicama foto tehnike i materijala i veoma jejednostavan za upotrebu. Medij za skladištenje seubacuje u uređaj i slike se ubrzo pojavljuju naekranu koji je osetljiv na dodir. Nakon toga, korisnikbira slike koje želi da odštampa i podešava opcijeza štampanje. Picture Express poseduje i funkcijeza uređivanje slika, kao mogućnost kopiranjafotografija na kompakt diskove.

133

256 nivoa. Kada pomnožimo 256 (crvena) x 256(zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216 boja kojese mogu prikazati na nekom uređaju. Vrhunskiskeneri, grafičke kartice, itd. imaju dubinu boja odnajmanje 24 bita.

Panorama Posebna funkcija koja omogućava spajanje višeslika radi dobijanja efekta panorame. OlympusoveSmartMedia i xD-Picture kartice poseduju ugrađenupanorama funkciju koja se koristi sa odgovarajućimOlympusovim digitalnim fotoaparatom.

Pantone Paleta sa oko 3,000 nijansi svake boje, koja sekoristi prilikom obrade digitalnih slika.

Paralaks greška Pojava da slika koja se vidi kroz tražilo fotoaparatane odgovara onome što će biti uhvaćeno objek-tivom, usled različitih položaja ove dve komponente.Prilikom fotografisanja iz neposredne blizine, stepengreške može da dovede do pogrešnog kadriranjaslike. Pojedini fotoaparati poseduju tražilo na kojemsu utisnute oznake za korekciju, dok drugiautomatski kompenzuju ovu pojavu. Kod digitalnihfotoaparata, paralaks greška se može izbeći kadri-ranjem preko LCD ekrana.

Paralelni Omogućava povezivanje spoljašnjih uređaja sa interfejs kračunarom, kao što je štampač, mediji za

skladištenje i digitalni foto-aparati. Podaci seprenose „paralelno“, odnosno bajt po bajt.

Paralelno Simultano, ali nezavisno izvršenje pojedinačnihzadataka)

PC kartica Takođe poznata pod imenom PCMCIA kartica. Ure-đaj koji se često koristi na prenosivim računarima.PC kartica može da funkcioniše kao modem, ili kaoveza između mobilnog telefona i laptop računara.

PCMCIA Skraćenica za „Personal Computer Memory CardInternational Association“. Međunarodni komitet za

132



Podeksponirano Kada snimak ne dobije dovoljno svetla. Rezultat jesuviše tamna fotografija.

Podvodna Posebna vrsta zaštitnih kućišta koja vam omogućavakućišta da ponesete svoj fotoaparat na ronjenje. Uverite se

da kućište koje želite da kupite odgovara vašemmodelu fotoaparata. Strogo se pridržavajte uputsta-va za upotrebu podvodnog kućišta i naročito obratitepažnju na zatvarače. Za podvodno slikanje sa DSLRfotoaparatom, potrebno je imati i dodatne podvodneadaptere za objektive, kao i kućišta za bliceve.

Polarizacioni Filter koji blokira talase polarizovane svetlosti.filter Svetlost je polarizovana kada se odbije od nemetal-

nih površina (npr. staklo, voda, itd.). Blokiranjemovakvih talasa, filter efikasno smanjuje količinurefleksije. Upotreba polarizacionog filtera povećavazasićenost boja, čime se postiže da, na primer,plavo nebo izgleda još intenzivnije plavo.

Post script Standardni format za štampanje ili reprodukciju tek-sta i grafičkih elemenata.

Potpuno U ovom načinu rada, fotoaparat kontroliše ne automatski samo otvor blende i brzinu zatvarača, već i sva

ostala podešavanja. (npr. blic).

ppi Broj piksela po inču. Vrednost kojom se označavarezolucija digitalnih fotografija.

Prebacivanje / Prenos digitalnih slika računarskom mrežom ili transfer slika uz pomoć medija za skladištenje, bez gubitka u

kvalitetu.

Preeksponirano Kada fotoaparat primi previše svetla, fotografija jepreviše osvetljena i boje su „isprane“.

135

Piksel ’Skraćenica za“picture element”. Najmanji elementrasterskog prikaza ili digitalne fotografije. Sadržiinformacije o osvetljenosti i boji.

Plava kutija Proces iz televizijske i filmske produkcije. Glumcistoje

(Bluebox) ispred zida koji je, obično, obojen u plavo. Nakontoga se u plave delove slike umeću različite vrstepozadine, čime se postiže utisak da se glumcinalaze, na primer, na vrhu planine, iako nisu napuš-tali studio.

Plug and Play Ovaj standard, koji je razvila kompanija Intel,omogućava instalaciju dodatnih kartica i drugih per-ifernih uređaja na računar, bez potrebe za podeša-vanjem konfiguracije ili operativnog sistema. Ovajstandard je prvi put podržao Windows 95, a nakontoga sve novije verzije Windows operativnih sis-tema. (vidi: USB)

Plug-In Pojedini autori softvera postavljaju Plug-In podrškuu svoje programe, kako bi drugi programeri mogli danaprave dodatke koji poboljšavaju funkcionalnostosnovnog programa. Na primer, postoje mnogidodaci za web pregledače koji omogućavaju prikazstranica koje nisu napravljene u HTML-u, kao što suvideo ili muzički sadržaji. Poznati dodaci su: „Flash”i „Shockwave” (za multimedijalne sadržaje), „Quick-Time” i „RealAudio / RealVideo” (za reprodukcijumuzike i video zapisa preko interneta) i „AcrobatReader” (za pregled PDF datoteka). Pojediniproizvođači digitalnih fotoaparata obezbeđujudodatke za Photoshop kako bi omogućili razvijanjesvojih RAW datoteka direktno iz ovog programa.

PNG Skraćenica za „Portable Network Graphics“. Formatkompresije bez gubitka podataka koji se koristi zasnimanje slika (vidi: JPEG, MPEG, LZW, ZIP).

134



(vidi: Video CCD)

Prosek Tehnika merenja ekspozicije koja očitava prosečne vrednosti jačine svetla u čitavom okviru.

Prostor boja Način predstavljanja informacija o bojama. Ovaj model opisuje višedimenzionalni prostor u kojem su vrednostiintenziteta boje predstavljene kroz različite dimenzije.

Protokol Osnova komunikacije (pravilo, format, procedura) za prenošenje podataka između pojedinačnih uređaja. Protokol je „jezik“ kojim uređaji „govore“tokom međusobne komunikacije. Na primer, poznati protokolisu TCP/IP i FTP za komunikaciju između računara na internetu i PTP za razmenu slika.

Psd Photoshop datoteka.

PTP Skraćenica za „Picture Transfer Protocol“. Protokolza razmenu slika (poput TCP/IP protokola na inter-netu) koji bi trebao da dovede do nestanka poseb-nih upravljačkih programa za fotoaparate. PTP kom-patibilni uređaji, kao što su digitalni fotoaparati,računari, mobilni telefoni, štampači, itd., u stanju suda razmenjuju podatke između sebe, bez potrebeda korisnik instalira specijalne upravljačke progra-me).

Punjiva baterija Vrsta baterije koja se, nakon pražnjenja, možeponovo napuniti uz pomoć punjača. Najvažnije vrstepunjivih baterija su nikl-metal-hidrid (Ni-MH) nikl-kadmijum (NiCd), litijum-jon (li-ion) i litijum-polimer (li-po).

Procesor „Srce” računara. Ovde se izvršavaju svi programi i komande. (Vidi: CPU)

137

Pregledač Program koji se koristi za pregled i prikaz (Browser) informacija, posebno na Internetu.

Preuzimanje Termin koji označava prenošenje podataka na PC (Download) računar, obično sa interneta ili sa drugog uređaja,

kao što je digitalni fotoaparat (vidi: prenos podataka)

Prioritet U ovom načinu rada, korisnik podešava otvor blende blende, a fotoaparat automatski određuje brzinu zat-

varača koja će obezbediti odgovarajuću ekspoziciju.Kod većine modela fotoaparata, ovaj program jeobeležen slovom “A”. (vidi: Prioritet zatvarača)

Prioritet U ovom načinu rada, korisnik podešava brzinuzatvarača zatvarača, a fotoaparat automatski određuje odgo-

varajuću vrednost otvora blende. Kod većine mod-ela fotoaparata, ovaj program je obeležen slovom“S”. (vidi: Prioritet blende).

Procesor „Srce” računara. Ovde se izvršavaju svi programi i komande. (Vidi: CPU)

Programi za Posebno programirani načini rada koji odgovara-snimanje prizora ju određenim, tipičnim fotografskim situacijama.

Kada je aktiviran program za snimanje, fotoaparatautomatski određuje optimalne parametre (npr. otvorblende, brzinu zatvarača, način rada blica, itd.) zaodređenu vrstu prizora. Među najpoznatije programeza snimanje spadaju Noćni prizor, Pejzaž, Portret iSportovi.

Programirano U ovom režimu rada (koji je na velikoj većini automatski modela označen slovom „P”), fotoaparat podešava

otvor blende i brzinu zatvarača koji najviše odgovaraju uslovima snimanja.

Progresivni CCD Termin koji opisuje CCD senzor koji je posebno napravljen za digitalne fotoaparate.

136



kakvu dalju obradu. RAW datoteke su obično manjenego one koje su sačuvane u TIFF formatu zato štone dolazi do obrade informacija o boji. Da biste moglida pregledate, uređujete i sačuvate ovakve datoteke,potreban je poseban program ili programski dodatak.

Rastojanje Upotrebljava se na monitorima i označava rastojanje(Dot pitch) između pojedinačnih tačaka koje čine sliku. Što je

manje rastojanje između tačaka, to je slika oštrija.

RAW Pojedini modeli fotoaparata omogućavaju snimanje u tzv.RAW formatu. Ovakve datoteke sadrže neobrađene(„sirove“) informacije poslate direktno sa CCD senzo-ra, tj. pre nego što aparat izvrši bilo kakvu daljuobradu. RAW datoteke su obično manje nego onekoje su sačuvane u TIFF formatu zato što ne dolazido obrade informacija o boji. Da biste mogli da pre-gledate, uređujete i sačuvate ovakve datoteke, potre-ban je poseban program ili programski dodatak.

Redukcija efekta Jedan od načina rada blica. U polumraku, naše crvenih očiju zenice se šire da bi propustile što više svetla. Ovo

dovodi do poznatog crvenog sjaja u očima koji nasta-je prilikom aktivira-nja blica jer se svetlost odbija odkrvnih sudova u retini. Zato veliki broj fotoaparataposeduje opciju za redukciju efekta crvenih očiju. Uovom načinu rada, blic emituje nekoliko kratkih ilijedan duži pripremni bljesak pre aktiviranja glavnogblica. Zahvaljujući ovim bljeskovima, zenice imajuvremena da se skupe i tako smanje mogućnost nas-tanka efekta crvenih očiju.

Redukcija šuma Poseban režim rada u kojem fotoaparat pravi dveslike: normalan snimak i snimak sa identičnomekspozicijom, ali sa zatvorenim zatvaračem.Poređenjem ove dve slike, aparat utvrđuje koji sudelovi podložni šumu i vrši odgovarajuću kompen-zaciju.

139

QQuark Xpress Popularni DTP program.

QuickTime Ovaj program koji je razvila kompanija Apple, postaoje jedan od standarda za digitalne video zapise i nji-hovo emitovanje preko interneta.

QuickTime Format datoteke posebno napravljen za čuvanje iMotion JPEG kompresiju animiranih audio/video podataka (npr,

video-klipova). Najbolji program za reprodukciju ovevrstedatoteka je Apple QuickTime-Player.

QuickTime VR Dodatak za QuickTime koji služi za čuvanje i prikazpanorama slika.

QXGA Skraćenica za „Quad Extended Graphics Array“. Standard za prikaz slike na ekranu. Uobičajenarezolucija je 2,048 x 1,536 piksela. (’SXGA, ’VGA,’UXGA, ’XGA).

RRAM Skraćenica za „Random Access Memory“. Ova vrsta

me-morije može da se koristi za upisivanje i čitanjepodataka, kao i za privremeno skladištenje podata-ka i programa. Za razliku od ROM memorije, svipodaci koji su sačuvani u RAM memoriji nestajunakon gubitka napajanja (isključivanjem računara).

RAW Pojedini modeli fotoaparata omogućavaju snimanjeu tzv. RAW formatu. Ovakve datoteke sadrže neo-brađene („sirove“) informacije poslate direktno saCCD senzora, tj. pre nego što aparat izvrši bilo

138



RISC Skraćenica za „Reduced Instruction Set Computer“. Procesor ili sistem koji obrađuje podatke izuzetnovelikom brzinom, ali prepoznaje samo manji brojnaredbi.

ROM Skraćenica za „Read Only Memory“. Vrsta memorijekoja korisniku dozvoljava samo „čitanje“ sadržaja.Drugim rečima, korisnik ne može da snima (upisuje)bilo kakve informacije u ROM. Sadržaj koji je upisanu ovakvu vrstu memorije nije moguće menjati. (vidi:Flash ROM, CD-ROM, RAM)

RS232C Serijski interfejs.

Ručni merač Spoljašnji merač ekspozicije.

SSamookidač Funkcija koja odlaže otvaranje zatvarača radi pravl-

jenja autoportreta. Može da se koristi i prilikomslikanja sa veoma dugačkom ekspozicijom, gde jepotrebno obezbediti da fotoaparat radi bez podrhta-vanja do kojeg može da dođe usled pritiska nadugme zatvarača.

SCSI Skraćenica za „Small Computer System Interface“.Inter-fejs standard koji se koristi za, na primer,povezivanje spo-ljašnjih uređaja ili skenera sa raču-narom. Važno je razlikovati SCSI I, SCSI II i SCSI IIIinterfejs.

SD Card Secure Digital kartica

SECAM Skraćenica za „Sequential Couleur Avec Memoire“.Francuski televizijski standard. Takođe u upotrebi uzemljama bivšeg istočnog bloka. (vidi: PAL, NTSC)

Secure Digital Izmenjivi medij za skladištenje slika i audio datoteka.

141

Refleksni Vrsta fotoaparata koji, uz pomoć sistema ogledala i fotoaparat prizmi usmerava sliku koja dolazi kroz objektiv na

tražilo. U trenutku oslobađanja zatvarača, ogledalose pomera kako bi oslobodilo prolaz svetlosti.Fotografija koja se napravi ovakvim fotoaparatom jeskoro 100% identična slici koja se vidi kroz tražilo.

Rezolucija Mera koja pokazuje količinu detalja (vidi: ppi, dpi) naslici koju određeni uređaj može da snimi ili repro-dukuje. Kod monitora ili štampača, rezolucija pred-stavlja broj piksela koje ovi uređaji mogu da prikažu.Kod uređaja za snimanje, kao što su digitalni fotoa-parati ili skeneri, rezolucija se odnosi na broj pikselakoji čine sliku. Rezultat se prikazuje u ppi (često sekoristi dpi, iako ova mera nije sasvim tačna), odnos-no ukupan broj horizontalnih i vertikalnih piksela(npr. 2,272 x 1,704 iznosi približno 4 miliona pik-sela). Može se reći da sa porastom rezolucije, rastei kvalitet slike.

Režim brzog U ovom načinu rada fotoaparat snima nekoliko snimanja uzastopnih fotografija. (vidi: snimanje u sekvenci).

RGB Skraćenica za “Red, Green, Blue” – tri osnovne boje sistema aditivnog mešanja boja.

Riblje oko Poseban režim rada na određenim modelima fotoa-parata, koji omogućava da slika bude sačuvana kaoda je snimljena objektivom riblje oko, čime se dobijanadrealna, umetnički distorzirana slika.

Riblje oko Zahvaljujući vidnom polju od 180°, ovakvi objektivi objektiv mogu da obuhvate izuzetno veliki prostor, ali,

takođe, i da naprave veoma nadrealnu sliku. Delese na dijagonalne, koji daju sliku iz više okvira, icirkularne, koji okruglu sliku projektuju na okvir.

140



Sistem objektiva Grupa sočiva (ponekad i samo jedno sočivo) kojaomogućava snimanje najoštrije i najsvetlije slikekoju taj objektiv može da postigne. Sistem objektivase obično naziva samo „objektiv“. Dostupne surazličite vrste objektiva, kao na primer širokougaoni,normalni, makro i teleobjektivi sa fiksi-ranim žižnimdaljinama, kao i zum objektivi sa podesivim žižnimdaljinama.

Sistemski Fotoaparat koji može da se koristi uz dodatnu fotoaparat opremu i pribor istog proizvođača (konverzioni

objektivi, spoljašnji blic, izvor napajanja, itd.).

Siva skala Raspon od crne do sive boje. Uređaji koji mogu da prikažu samo crno-belu sliku prevode boje u različite nijanse sive.

Skener Uređaj koji se koristi za digitalizaciju odštampanihsadržaja (slike, grafikoni, tekstovi).

Sliliča Minijaturna slika digitalne fotografije koja služi za brz pregled u programima za uređivanje slika.

SLR Skraćenica za “Single Lens Reflex”. Refleksni fotoa-parat.

SmartMedia SmartMedia kartice su mali (45mm x 37mm x0.76mm) i lagani (približno 2g) memorijski moduli.Kod ove vrste kartica, kontroler se nalazi u ležištuza karticu umesto u samoj kartici, što značajnopojednostavljuje proces izrade. (vidi: xD-Picture kar-tica)

143

Selektivno Vidi: Digital ESP. (takođe vidi: Merenje ekspozicije, merenje u Merenje u tački, Merenje odbijenog svetla, Merenje više zona svetlosti)

Selektivno zonsko Kao i kod merenja u tački, selektivno zonsko merenje merenje očitava vrednosti sa određenog dela okvira

– obično centralnog. Kod ovog načina merenja,oblast očitavanja vrednosti pokriva oko 20%,površine okvira, dok merenje u tački pokriva ispod5%.

Sepia Efekat koji slikama daje smeđe-zlatnu boju kojapodseća na starinske fotografije.

Serijski interfejs Takođe poznat pod imenom COM port i kaoRS232C ili RS422. Interfejs koji omogućava povezi-vanje određenih perifernih uređaja sa PC računarom(npr. miš, modem, pojedini modeli digitalnih fotoa-parata). Podaci se prenose serijski, što znači bit pobit, preko kabla za povezivanje.

Server Glavni računar u mreži; odgovoran za upravljanje ikontrolu nad ostalim računarima.

SHQ rezolucija Skraćenica za „Super High Quality Resolution“. Ter-min koji opisuje izuzetno visok kvalitet digitalnefotografije koja je snimljena najvećom rezolucijomkoju fotoaparat može da postigne i sačuvana kaoJPEG datoteka sa minimalnom kompresijom.

Sigurnost podataka Izraz koji obuhvata sve vrste mera za zaštituuskladištenih podataka i programa na duži vremens-ki period

142



Spora Način rada blica koji koristi kombinaciju male brzine sinhronizacija zatvarača i blica. Pošto je dužina trajanja bljeska

blica znatno manja od izabrane brzine zatvarača,blic se aktivira ili na početku (prva zavesa) ili nakraju (druga zavesa) ekspozicije. U uslovima slabogosvetljenja i male brzine zatvarača, bljesak blicazamrzava pokret i osvetljava prizor u pozadinifotografije. Zato spora sinhronizacija može daproizvede veoma zanimljive i neobične snimke. (Naovaj način radi i program Noćni prizor.)

SQ rezolucija Skraćenica za „Standard Quality“ rezoluciju. Nor-malan ili standardni kvalitet digitalne fotografije kodkojeg nije iskorišćen pun kapacitet rezolucije fotoa-parata. U ovom režimu kvaliteta, fotoaparat praviJPEG datoteku sa visokim nivoom kompresije. Kodpojedinih modela fotoaparata, korisnik može daizabere visoku ili nisku SQ rezoluciju.

SRAM Statički RAM. Posebna vrsta memorije koja je zbogvelike brzine naročito pogodna za procese u kojimaje vreme od presudnog značaja.

sRGB Skraćenica za „Small RGB”. Ovaj standardomogućava različitim vrstama uređaja da na što jed-nostavniji način postignu vernu reprodukciju boja.Da bi ovo bilo moguće, uređaji moraju da podržava-ju sRGB. U idealnom slučaju, boje na fotografiji odš-tampanoj uz pomoć sRGB kompatibilnog štampačatreba da budu iste kao i one koje su prikazane nasRGB monitoru.

SSFDC Skraćenica za „Solid State Floppy Disc Card”. (vidi:SmartMedia)

145

Snimanje u Ova funkcija omogućava fotoaparatu da velikom sekvenci brzinom napravi veći broj uzastopnih fotografija.

Najveća brzina snimanja se postiže kada se slikeupisuju u privremenu DRAM memoriju. Ipak, zbogograničenog kapaciteta, ova memorija može daprimi samo ograničeni broj slika. Broj snimaka usekvenci može se povećati ako se slike upisujudirektno na memorijsku karticu, ali u tom slučajudolazi do osetnog pada u brzini snimanja.

Snimanje Sve veći broj digitalnih fotoaparata omogućava video zapisa snimanje kratkih video zapisa. Filmski efekat se

postiže snimanjem stotina slika tokom, približno,jednog minuta. Mnogi foto-aparati mogu da snime ivideo zapis sa zvukom.

Snimanje zvuka Mnogi moderni digitalni fotoaparati posedujuugrađeni mikrofon uz pomoć kojeg mogu da snimevideo zapis sa zvukom ili da zabeleže zvučnikomentar uz fotografiju. (vidi: Snimanje videozapisa)

Softver Uopšteni naziv za sve vrste računarskih programa.

Softver za Program za kontrolu, upravljanje i obradu digitalnih obradu slike fotografija, kao i ostalih multimedijalnih sadržaja.

(vidi: Olympus Master)

Softver za Program koji korisniku omogućava da pregleda i uređivanje slika uređuje digitalne fotografije. Najčešće se upotreblja-

va program Adobe Photoshop.

Solarizacija Efekat koji predstavlja kombinaciju negativa i slike uboji. Krajnji rezultat primene ovog efekta je slikakoja podseća na fotografije napravljene toplotnomkamerom.

144



va korisniku da proveri vrednost ekspozicije. Oviuređaji ne poseduju automatski sistem merenjasvetlosti i moraju se podešavati ručno. Studijskiblicevi mogu da budu opremljeni različitim dodacimai priborom, kao što su filteri ili reflektori, Fresnelsočiva, itd. koji omogućavaju dobijanje različitihvrsta osvetljenja ili efekata. Ovakvi sistemi su znat-no snažniji od kompaktnih bliceva i njihova snaga sene meri brojkom vodiljom, već Vatima po sekundi(Ws). Modeli sa preko 400 Ws obično moraju daimaju odvojen spoljašnji izvor napajanja. Studijskiblic je povezan sa fotoaparatom preko tzv. kabla zax-sinhronizaciju. Ako je povezano više bliceva,ostale jedinice se pale uz pomoć svetla za aktivacijusa prvog blica.

Sublimacija boja Metod za štampanje boja na slikama i grafičkim ele-mentima. Ovaj proces koristi toplotu kako bi preneoboju sa trake štampača na papir. Kvalitet štampe jeizuzetan. Olympusov foto-štampač P-440 proizvodiotiske dimenzija A4 za 90 sekundi, pri rezoluciji od314 dpi i sa 16.7 miliona boja.

Sunshine LCD Tehnologija izrade LCD monitora koja omogućavada ekrani na digitalnim fotoaparatima prikažu svetle,jasne slike, čak i po jakom suncu.

Super CCD Vrsta CCD senzora koji je razvila kompanija Fujifilm.Ovaj senzor koristi isprepleteno poređane piksele uobliku oktagona.

Super Makro Poseban način rada koji fotoaparatu omogućava daizoštri sliku objekata koji se nalaze na sasvimmalom rastojanju – kod pojedinih modela svega2cm. Zato je Super Makro snimanje veoma pogodnoza pravljenje detaljnih slika veoma malih objekata,kao što su latice cveća, nakit ili insekti.

147

Stabilizator Optičko-mehanički ili elektronski sistem koji slike sprečava podrhtavanje fotoaparata i tako omoguća

va postizanje jasnih rezultata čak i pri velikim uvećanjima. Kada otkrije nehotično pomeranje objektiva, sistem vrši optičku ili elektronsku kompenzaciju kako bi slika subjekta ostala nepomična.

Stakleni objektiv Vidi: Objektiv

Standardni U standardne interfejse spadaju serijski, paralelni, interfejs USB i monitor interfejs. (vidi: Interfejs)

Stativ Postolje na koje se postavlja fotoaparat. Stativomogućava da fotoaparat ostane nepomičan, što jenaročito korisno tokom dugačkih ekspozicija, gde jeneophodno izbeći efekat podrhtavanja aparata. Iakovećina stativa ima tri noge (tripod), mnogi profesion-alci koriste jednonožne modele (monopod) koji suod velike pomoći prilikom upotrebe snažnih teleob-jektiva, dok u isto vreme omogućavaju i pokretljivostkoja je neophodna za slikanje, na primer, fudbalskihakcija.

StorageClass Vidi: USB Mass StorageClass. Strimer Interni ili eksterni (spoljašnji) uređaj za skladištenje i

sigurnost podataka koji koristi tzv. strimer traku.

Strujni adapter Adapter za napajanje električnom energijom.Omogućava povezivanje digitalnog fotoaparata saizvorom struje.

Studijski blic Snažan, stacionarni blic koji najčešće koriste modnii reklamni fotografi. Obično se sastoji od samogblica i pilot lampe koja neprekidno svetli i omoguća-

146



slikama koje su snimljene noću i sa malom brzinomzatvarača.

Šum u bojama Pogrešna reprodukcija boje na slici, odnosno pojavatačaka boje u delu slike koji bi trebao da bude pot-puno beo. (vidi: Šum)

TTačka Najmanji element rastera na slici

TCP/IP Skraćenica za „Transmission Control Protocol overInternet Protocol“. Standardni protokol za slanjepaketa podataka preko interneta ili računarskemreže. Podaci se automatski dele na manje pakete.Procedura za korekciju greške prilikom prenosa setakođe aktivira automatski.

Telefoto Skraćeni naziv za telefoto objektiv. Vrsta objektivakoja ima uže vidno polje od standardnog objektivaodređenog formata – npr. objektivi sa žižnom dalji-nom od preko 50mm za 35mm format, ili preko25mm za FourThirds format. Uobičajene karakteris-tike telefoto objektiva su usko vidno polje (oko 30° ilimanje, zavisno od žižne daljine), mala dubinska ošt-rina i poravnanje perspektive između objekata (tj.Bliži i dalji objekti izgledaju bliže jedni drugima).(vidi: Zum)

Tele konverter Dodatak za objektiv koji produžava žižnu daljinu.(vidi: Makro konverter)

Temperatura boje Ovaj izraz opisuje spektralnu distribuciju energije, atako i kvalitet boje izvora svetla. Temperatura bojese prikazuje u Kelvinima (K). Veoma je važnoizabrati odgovarajuću temperaturu boje, kako bisubjekt bio snimljen u prirodnim bojama. Velika veći-

149

Supersonic Providni filter koji se nalazi između zatvarača i CCDwave filter senzora. Ovaj filter skuplja čestice prašine i tako ih

onemogućava da dopru do CCD senzora. Česticekoje završe na filteru bivaju otrešene uz pomoć seri-je ultrazvučnih vibracija koje generiše poseban deofiltera.

SVGA Skraćenica za „Super Video Graphics Array“.Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 800 x600 piksela. (vidi: QXGA, SXGA, VGA, UXGA,XGA)

SXGA Skraćenica za „Super Extended Graphics Array“Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,280 x1,024 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, VGA, UXGA,XGA)

Širokougaoni Objektiv koji nudi šire vidno polje od standardnih objektiv objektiva za datu vrstu formata; na primer, žižne

daljine ispod 50mm za 35mm format, ili manje od25mm za FourThirds format. Uobičajene karakteris-tike širokougaonog objektiva su široko vidno polje,od 60° do 180° (riblje oko), velika dubinska oštrina,izražena perspektiva između objekata. (vidi: Tele,Zum.)

Širokougaoni Dodatak za objektiv koji smanjuje žižnu daljinu. konverter (vidi: Makro konverter, telekonverter)

Štampač Neke od najvažnijih vrsta štampača: matrični, ink-džet, laserski, LED i termo-sublimacijski.

Štitnik za Izrađen od metala ili plastike i postavlja se na kraj objektiv objektiva kako bi zasenio prednje sočivo od nežel-

jenog svetla, koje, u suprotnom, može da dovede dopresijavanja, duhova ili pogrešnog prelamanja.

Šum Neželjene varijacije i odstupanja koja umanjujukvalitet informacije u signalu. U oblasti digitalnefotografije, ovaj termin se koristi da bi se opisalividljivi efekti interferencije na CCD senzoru. Šum sepredstavlja kao tačka neželjene boje – posebno na

148



upadljivija – „...Istok je istok i zapad je zapad i ovodvoje (twain) nikada neće postati jedno...” Ovo je navelo mnoge ljude da poveruju da je upitanju akronim, a ubrzo je usledila i prava poplavapredloga za naziv. Ni jedan nije prihvaćen, ali jepredlog „Technology Without An Interesting Name”(Tehnologija bez zanimljivog naziva) ostala kaonadimak do danas.

UUnsharp Masking Efekat iz programa za obradu slike. Često se koristi

skraćenica USM. Predstavlja proces izoštravanjaslike. Kvalitet rezultata u najvećoj meri zavisi odkarakteristika upotrebljenog algoritma.

Upravljački Mali program koji omogućava komunikaciju izmeđuprogram aplikacije i određenog uređaja, na primer, štampača

ili (driver) digitalnog fotoaparata.

Upravljanje Ovaj izraz se odnosi na kalibraciju svih perifernih bojama uređaja koji učestvuju u proizvodnji digitalne slike

(monitori, skeneri, kolor štampači, itd.). Na primer,uz pomoć sistema za upravljanje bojama, podaci saskenera se konvertuju u vrednosti koje odgovarajustandardnom opsegu boja. Podaci se organizuju natakav način da štampač može da napravi štokvalitetnije otiske.

USB Universal Serial Bus (USB) interfejs omogućavaizuzetno jednostavno povezivanje perifernih uređaja,bez potrebe za instalacijom bilo kakvog dodatnoghardvera (npr. kartica) ili ponovnim podešavanjemdelova operativnog sistema. Najvažnije prednosti

151

na digitalnih fotoaparata se može ručno ili automats-ki podesiti na neku od vrednosti u opsegu od3,000K do 8,000K (vidi: Balans belog)

TFT Skraćenica za „Thin Film Transistor“. TFT ekrani sekoriste na prenosnim (notebook) računarima, kao ina OLYMPUS digitalnim fotoaparatima.

TIFF Skraćenica za „Tagged Image File Format“. Pose-ban format datoteke za skladištenje digitalizovanihslika bez gubitka podataka.

True Colour Termin koji opisuje način reprodukcije boja na moni-toru ili štampaču. Zahteva najmanje 16 milionanijansi.

TruePic TURBO Procesor za obradu slike koji je razvila kompanijaOlympus. TruePic TURBO automatski poboljšavavažne aspekte kvaliteta slike: reprodukciju boja(opseg, zasićenost, osvetljenost), oštrinu, kao i brz-inu obrade podataka.

TTL merenje Skraćenica za “Through The Lens metering”. Meren-je kroz objektiv.

TTL merenje Zahvaljujući TTL merenju blica, intenzitet ambijen-blica stalnog svetla se meri kroz objektiv. Na osnovu ovih

očitavanja, podešava se intenzitet blica. Fotoaparatobavlja sva merenja i podešavanja tako da blic nemora da poseduje senzore ili kontrolne sklopove.Takođe, nije potrebno bilo kakvo ručno podešavan-je.

TWAIN program Omogućava prebacivanje skeniranih slika ili digital-nih fotografija direktno u programe za obradu slika.Reč TWAIN je preuzeta iz Kiplingove poeme „Bala-da o istoku i zapadu” u želji da pokaže tadašnjeteškoće u povezivanju skenera i personalnih raču-nara i napisana velikim slovima kako bi bila što

150



televizorom ili video rekorderom.

Vinjeta Pojava da ivice slike blede u pravcu crne ili beleboje, umesto da budu jasne i oštre. Takođe pred-stavlja i neže-ljen gubitak osvetljenosti na ivicamaslike. Širokougaoni objektivi su naročito podložniovom efektu. Ipak, ovaj problem se može, u manjojili većoj meri, izbeći uklanjanjem elemenata koji gaizazivaju, kao što je filter sa prevelikim okvirom ililoše postavljen štitnik za objektiv.

Virtual Dial Sličica točkića za izbor načina rada koja se prikazu-je na LCD ekranu i/ili tražilu fotoaparata. Pritiskomna kontrolne tastere, korisnik može da okrenevirtuelni točkić i izabere željeni režim snimanja.

Virus Program koji izaziva oštećenja na podacima i/ili softveru.

WWindows Operativni sistem koji je razvila kompanija Microsoft.

XxD-Picture kartica Nova memorijska kartica koju su razvile kompanije

Olympus i Fujifilm. Na tržištu se pojavila 2002. Ovaj mali memorijski medijum veoma je brz, izdržljivi robustan. U budućnosti se planiraju karticekapaciteta do 8 GB. (najveća trenutno dostupna kartica je 2GB.)

XGA Skraćenica za „Extended Graphics Array“. Grafičkistandard koji je razvila kompanija IBM i kojiomogućava prikaz slike dimenzija 1,024 x 768 pik-sela sa 65,535 boja. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA,

153

USB interfejsa su: podrška za „Plug and Play“,automatsko podešavanje spoljašnjih uređaja nakonpovezivanja (nije potrebno ponovno pokretanje raču-nara), brži prenos podataka i mogućnost povezivan-ja do 127 uređaja preko jednog priključka. StandardUSB 2.0 ima tri različite oznake brzine: Hi-Speed(480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i Low-Speed(1.5 MBit/s). Dodatna prednost USB 2.0 je kompati-bilnost sa prethodnim USB tehnologijama, što značida će i stariji uređaji raditi na brzini koja odgovaraspecifikaciji za USB 1.1.

USB Mass Fotoaparat (ili bilo koji drugu uređaj) koji podržava Storage Class USB Mass Storage Class, automatski se prijavljuje

kao dodatni disk na računaru, kojem se, onda, može pristupiti iz bilo kog programa. Pošto velika većina operativnih sistema poseduje generički MassStorage Class upravljački program, fotoaparat biva prepoznat bez ikakve instalacije dodatnih programa.Takođe poznat i kao USB StorageClass ili USB AutoConnect.

UXGA Skraćenica za „Ultra Extended Graphics Array“.Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,600 x1,200 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA, VGA,XGA)

VVGA Skraćenica za „Video Graphics Array“. Odnosi se na

ekransku rezoluciju dimenzija 640 x 480 piksela.(vidi QXGA, SVGA, SXGA, UXGA, XGA)

Video CCD Naziv za CCD senzor koji je posebno napravljen zaupotrebu u TV i video uređajima. Takođe se koristi iu digitalnim fotoaparatima. (vidi: Progresivni CCD)

Video izlaz Interfejs za povezivanje digitalnog fotoaparata sa

152



155

UXGA, VGA)

X-sync kabl Kabl za povezivanje nespecifičnog ili studijskogblica. Kabl prenosi samo komandu za aktiviranje blica inikakve druge informacije.

ZZIP Format datoteke koji se koristi za kompresiju

podataka.

ZIP-Drive Uređaj koji proizvodi kompanija Iomega. Zip-driveima kapacitet od najviše 750 MB podataka.

Zum objektiv Objektiv koji korisniku omogućava da podešavažižnu daljinu i menja stepen uvećanja slike. Oznakežižne daljine pokazuju opseg zuma; npr. 35-105mm*bi bio 3x zum – koji predstavlja dobar izbor sa sred-nje širokougaonim i kratkim telefoto opsegom. Poje-dini modeli fotoaparata poseduju objektive sa 10xuvećanjem (npr. 38-380mm*). Prilikom upotrebetako snažnog zum objektiva, važno je držati aparatšto mirnije da bi se dobile oštre i jasne slike, naroči-to u uslovima slabog osvetljenja. Ako je potrebno,postavite aparat na neku čvrstu i ravnu površinu ilina stativ. (*vrednosti odgovaraju 35mm formatu)

154


Documents

Digitalna fotografija