Dilan Tomas - NEPRIJATELJI

7/30/2019 Dilan Tomas - NEPRIJATELJI

1/5

NEPRIJATELJI

Bilo je jutro na zelenim poljima Darviske doline, a gospodin Oven je pleviokorov sa ivica batenske staze. Jak vetar ga je vukao za bradu, biljni svet jegrmeo pod njegovim nogama. Vrana se izgubila na nebu i dozivala jemujaka, ali mujak nije doao. I vrana je odletela na zapad sa jadom ukljunu. Kada se uspravio i pogledao nebo, gospodin Oven je video kako crnakrila lepraju naspram crvenog sunca. U kuhinji, punoj promaje, gospoaOven je jadikovala nad supom. Nekada davno u dolini se samo sklanjalastoka; deaci sa farmi stizali su sa bregova da skupe stoku i da je odvedu namuu; nijedan stranac nije stupio u dolinu. Hodajui usamljen po poljima,gospodin Oven je naiao na nju pred kraj jednog kasnog leta, kada se stokasmirila a potok aputao nad ljunkom. Ovde nasred doline sagradiu

jednospratnu kuu okruenu vrtom, mislio je gospodin Oven. Seajui se

tano puta kojim je stigao uz vijugave bregove, vratio se u selo zapitkivanjugospoe Oven. Tako se dogodilo da je jednospratna kua iznikla u zelenim

poljima; vrt je prekopan i zasaen, a okolo je podignuta niska ograda da titipovre od krava.

To je bio poetak godine. Leto i jesen su proli; vrt je procvetao i umro; pokorovu se uhvatilo inje. Gospodin Oven se ponovo sagnuo istei stazu, dok

je vetar povijao glave oblinjih trava i od svojih zelenih usta pravioproroite. Strpljivo je davio korov; korenje je izlazilo na povrinu, ratujui

sa zemljom oko sebe; insekti su bili zaposleni u rupama gde je izbio korov,ali nisu ostavljali mrlje umirui izmeu njegovih prstiju. Bio je umoran odnjihovog umiranja a jo umorniji od pada korova. Korenje je izlazilo na

povrinu, a jeftine, zelene glave su padale dole.

Gledajui u dubine svoga kristala, gospoa Oven je zaboravila na supu.Kugla je potamnela pa se onda osvetlila, kao da se u njoj pokrenula duga.Zagrevala se kao sunce, pa se onda opet hladila kao arktika zvezda i sijala

je u naborima haljine gde ju je gospoa Oven uvala sa ljubavlju. Zadorukom su joj listii aja u olji ispriali o tamnom strancu. ta li e joj

rei kristal, pitala se gospoa Oven. Korenje je izlazilo na povrinu, azgreni crv, uznemiren ispitivakim prstima, slepo se uvijao na suncu.Odjednom su se sve praznine u dolini ispunile vetrom, glasovima korenja,disanjem niskog neba. Ne vriti samo mandragora; i iupano korenjegovori; svaki korov koji je gospodin Oven upao iz zemlje plakao je kaodete. U selu iza brega svakako besni vetar, a ve prostrt u dvoritu igraudne igre. ene sa oblijima u svojim utrobama oseaju udaranje novih bila


2/5

dok se saginju iznad korita koja se pue. ivot e se nastaviti u venama, ukostima, u mesu to vezuje, to ima svoja dobra i klime ba kao i dolina kojavezuje okolne kue mesom zelene trave.

Kugla je, kao otvoren grob, izdala svoje mrtve gospoi Oven. Ona je buljilau usne ena i kose ljudi to su se uplitale u aru na licu kristalnog sveta. Ali,odjednom, are su nestale i ona je mogla da vidi samo obrise Darviskih

bregova. ovek sa crnim eirom na glavi je hodao stazom u nevidljivudolinu. Ako se bude jo pribliio pae u njeno krilo. ovek sa crnimeirom na glavi hoda po bregovima doviknula je kroz prozor. GospodinOven se nasmejao i produio da plevi.

Ba tada je preasni gospodin Devis zalutao; on je lutao celoga jutra, ali jesada potpuno izgubio put; stajao je uznemiren na ivici Darviskih bregova.

Jak vetar je duvao kroz granje, a velika sivo-zelena zemlja nesigurno sepokretala ispod njega. Gde god bi bacio pogled bregovi su se burno dizaliprema nebu, a kad je potraio da se skloni od vetra poplaila ga je tama. toje dalje hodao, predeo oko njega bivao je sve udniji; dostizao je nesanjanevisine, a onda je ponovo padao u dolinu ni malo veu od njegovog dlana.Drvee je hodalo poput ljudi. udnom sluajnou stigao je na ivicu bregova

ba kada je sunce doprlo do sredine neba. Dok se iroki svet ljuljao odjednog do drugog horizonta, on je stao pod drvo i pogledao u dolinu. U poljuje bila kuica okruena vrtom, oko nje je grmela dolina, vetar je naletao nanju kao bokser ali je kua stajala mirno. Gospodinu Devisu je izgledalo kaoda je kuu iznela iz sela neka ogromna ptica i postavila je na sredinuogromnog sveta.

Ali dok se peo preko otrih ivica i silazio niz strane brega, izgubio je svojemesto u kristalu gospoe Oven. Oblak je zamenio njegov crni eir, a podoblakom je hodao veoma stari fantom, spodoba od vazduha sa zamrznutimzvezdama u bradi i polumesecom umesto osmeha. Gospodin Devis nije znaonita o tome dok mu je kamenje grebalo ruke. Bio je star, bio je opijenvinom jutra, ali iz njegovih rana je tekla ljudska krv.

Ni gospodin Oven nije znao za promenu u kristalu dok je, licem okrenutzemlji, rukama stezao vratove planog korova. On je uo kako gospoaOven prorokuje dolazak crnog eira i nasmejao se kao to se uvek smejaonjenoj veri u snage mraka. Podigao je glavu kada ga je pozvala i s osmehomse vratio jasnijoj poruci zemlje. Mnoite se, mnoite se, rekao je crvimaometenim u njohovom rovanju. Sekao je smee crve na pola, tako da


3/5

polovine mogu da se mnoe, da svoj ivot rasprostru vrtom i da izau kaozaraza u polja i u stomake goveda.

Gospodin Devis nije znao nita o tome. Video je mladia vredno nagnutognad zemljom; video je da kua izgleda kao prijatna slika, a uz prozor je bilo

prisutno lice blede mlade ene. Skidajui svoj crni eir, predstavio se kaoparoh sela udaljenog deset milja.

Vi krvarite, rekao je gospodin Oven.

Ruke gospodina Devisa bile su zaista krvave.

Kada je gospoa Oven izvidala parohove rane, ponudila mu je da sedne ufotelju kod prozora i skuvala mu olju jakog aja.

Videla sam vas na bregu, rekla je, a on je upitao kako je mogla da vidikada su bregovi visoki i udaljeni.

Imam dobre oi, odgovorila je.

Nije posumnjao u to. Njene oi bile su najudnije oi koje je ikada video.

Mirno je ovde, rekao je gospodin Devis.

Nemamo asovnik, odgovorila je i postavila sto za troje.

Vi ste vrlo ljubazni.

Ljubazni smo prema onima koji nam dolaze.

Pitao se koliko ih to dolazi do usamljenje kue u dolini, ali nju nije upitao jerse bojao njenog odgovora. Slutio je da je ona udna ena koja voli tamu zatoto je tama. Bio je prestar da se interesuje za tajne mraka; sada, u

pocepanom tamnom odelu, mokar i sa previjenim rukama, oseao se starijinego ikada. Jutarnji vetrovi mogli bi da ga obore na zemlju, a mogo je dauote ne primeti iznenadan dolazak mraka. Kia bi mogla da proe kroznjega kao to prolazi kroz telo duha. Sedeo je pored prozora, umoran, sedstarac i bio je skoro nevidljiv prema prozorima i beloj navlaci na stolici.

Obed je bio brzo gotov, i gospodin Oven je doao neopran iz vrta.


4/5

Da izmolimo zahvalnicu?, upitao je gopodin Devis kada su sve troje seliza sto.

Gospoa Oven je klimnula glavom.

O, svemogui Boe, blagoslovi ovaj na obed, rekao je gospodin Devis.Diui pogled dok se molio, vido je da su gospodin i gospoa Oven zatvorilioi. Zahvaljujemo ti na darovima koje si nam dao. Video je kako se usnegospodina i gospoe Oven lako miu, ali je znao da njihove molitve nisunjegove molitve.

Amin, rekli su zajedno.

Ponosan za obedom, gospodin Oven se saginjao nad svojim tanjirom kao tose saginjao nad planim korovom. Kroz prozor se videlo svee telo zemlje,zelena koa trave i grudi Darviskih bregova; duvao je vetar koji je lediosrce u ivotinje i sijalo je sunce koje je popilo rosu sa polja; stvaranje seznojilo na pore drvea, a zrna peska na dalekim obalama mnoila su se dok

je more valjalo svoje talase preko njih. Oseao je grubu hranu na svoj jeziku:koa na mesu znaila je neto i donoenje hrane do usta imalo je neki cilj. Saiznenadnim zadovoljstvom video je da je grlo gospoe Oven obnaeno.

I ona je bila nagnuta nad svojim tanjirom, ali je viljukom lupkala po njemu.Nije jela, jer su je obuzele stare sile. Nije smela da podigne glavu zbogzelenila svojih oiju. Po zvuku je znala na koju stranu duva vetar u dolini;

po povijanju senki na stolnjaku znala je gde je suce. O, kako bi mogla dauzme svoj kristal i da u njemu vidi prostore tame kako pokrivaju ovo zimskosvetlo. Ali tama se skupljala u njenom mozgu, uvlaei u sebe svetlo okonje. S njene leve strane bio je duh; svom snagom je uvukla nedokuivosvetlo koje se kretalo oko njega i pomeala ga u svom tamnom mozgu.

Kao ovek koga je isisala ptica, gospodin Devis je osetio oajanje u svojim

venama. U slatkom zanosu ispriao je svoju avanturu na bregovima; ispriaoje kako je bilo hladno i kako je duvalo, kako su brda ila as dole as gore.Ispriao je kako je zalutao od kavgadija u vetru, ali ga je tama preplaila ion je ponovo poao po bregovima gde ga je jutro bacilo kao talasi lau. Gdegod je iao oduvavalo ga je na otvoreno, saterivalo u usku senku. alei se,rekao je da nigde nije bilo sklonita za starca. Voleo je svoju parohiju izemlju koja je okruuje, ali su bregovi beali pod njegovim koracima ili ga


5/5

bacali u vazduh. I poto je voleo svog Boga, voleo je i tamu u kojoj su ljudiiz davnina oboavali tamno nevidljivo. Ali sad su peine u bregovima bile

pune oblija i glasova koji su mu se rugali zato to je star.

On se boji tame, mislila je gospoa Oven, divne tame. Sa osmehomna licu, gospodin Oven je mislio: On se boji crva u zemlji, parenja udrvetu, ive masnoe zemlje. Gledali su u starca i videli da lii na duhavie nego ikada. Prozor iza njega bacao je otrcan krug svetlosti oko njegoveglave.

Odjednom je gospodin Devis klekao da se moli. Nije razumevao hladnou usvom srcu, niti strah koji ga je zbunjivao. Dok je govorio svoje molitve zaspasenje, gledao je u osenene oi gospoe Oven i u nasmejane oi njenogmua. I kleei na tepihu, pored stola, gledao je sa uenjem u tamni mozak

i grubo tamno telo. Gdedao je i molio se kao neki stari bog opkoljenneprijateljima.

Documents

Dilan Tomas - NEPRIJATELJI