ZORAN INI - POSLEDNJI POKUAJ OBARANJA SRPSKOG KULTIZMA?

(Srbija na dobrom putu - reformska vlada Republike Srbije)

"Nedostaje nam tradicija za ozbiljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sa jakim karakterom u javnom ivotu. Previe je mudrovanja i povrnog nezadovoljstva koji ne podstiu i ne oplemenjuju akciju, nego je blokiraju. I previe je intriga i traeva kao u Ruskom carstvu, godinu dana pre njegovog pada. Zbog toga naa nacionalna istorija ponekad podsea na Sizifov posao. Kamen je uz velike rtve doguran skoro do vrha, ali onda proradi neki usud i sve se vrati na poetak." (http://www.youtube.com/watch?v=pjLGxUkxh8w)

Strategija protivnika: Zajedno sa Zoricom Radovi, Ljiljana Nedeljkovi u Kabinet dovodi Nikitovia, Bulatovia (ovaj pak Nalia); Aca Tomia i Aleksandra Tijania, i to je prvo i osnovno jezgro budueg Kabineta. Reference Tijanieve za ulazak u Kabinet bile su, pre svega, mrnja i spremnost na vreanje Zorana inia, po kojoj je u javnosti bio poznat i pre 5. oktobra, ali i posle prevrata, u tekstovima u banjalukim Nezavisnim novinama; ti tekstovi su i privukli panju Ljiljane Nedeljkovi i Zorice Radovi, nagnavi ih da ga pozovu. On je, naravno, nastavio da se "dokazuje", a jedna od najnotornijih njegovih izjava koja je praktino najavila ubistvo inia glasi: "Ako Zoran ini preivi, Srbija nee."

IZ FILMA AKO SRBIJA STANE... Srbija prolee 2002. Kao predsednik Vlade Republike Srbije: Dobro vee, hvala vam na srdanom prijemu i hvala vam to ste veeras ovdje i drago mi je da posle nekoliko godina se nalazimo u ovoj dvorani. Proli smo dosta teak period svi zajedno i na trgovima i u salama, ali evo moemo sa zadovoljstvom da kaemo, doli smo danas da analiziramo ono to je uraeno u proteklih godinu dana, da ujemo, pre svega, vas, kakve su vae ideje o putu kojim se kree Srbija, koje su vae primedbe, vai prigovori... I u svakom sluaju da imamo jednu za nas, za nau zemlju, neobinu situaciju, da vlast slua narod, i da to postane i obiaj. Da s vremena na vreme, ne kad su izbori, ne kad se neto trai, nego u jednom normalnom, radnom postupku, predstavnici vlade dou i razgovaraju sa graanima i pitaju ih kako oni proivljavaju ovo teko vreme, gde imaju probleme i gde moemo mi kao vlada da im u tome pomognemo. Iskreno reeno, jednom prosenom graaninu nedostaje slike celine: gde se to kree naa zemlja, to se to dogaa sa nama? Nekako je to kao jedno razbijeno ogledalo sve. Stalno su neke afere, stalno su neki dogaaji, stalno su neki indicenti, stalno neki pojedinane injenice, kao nekad neko drvee koje skriva umu. Ja mislim da to ne odgovara onoj sutinskoj realnosti. Vi imate jednu situaciju da najvei svetski eskperti tvrde da reforme koje mi sprovodimo, da su

one meu najuspenijima od svih istonoevropskih drava, a domai eksperti kau da to moda i nisu nikakve reforme i da mi moda i ne ivimo u ovoj zemlji i moda ne ivimo na ovoj planeti i u sutini, da je to sve sporno i da to sve treba dokazati.

Leskovac, 10. 3. 2002.: Ajde da razgovaramo konkretno o tome ta nas spreava da budemo bolji nego to jesmo. I nema nitko da ja najbolji mogui. Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se jo ne potrudi. Ni mi nismo, ni vi niste. Ajde da vidimo gdje su to prepreke u nama koje, ako savladamo, moemo bre da idemo na putu, koji je, po mom miljenju, ispravan.

Valjevo, 21. 3. 2002.: Da li imamo prava da koimo neke pokuaje reformi? Da li imamo prava da se cepamo, da se delimo, da se kleveemo, da jedni drugima podmeemo? Ako sada Srbija stane... Makar koliko sporo da neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proi e deset godina. Moje upozorenje je: imamo ogromnu istorijsku ansu da uradimo neto veliko, i u ovoj zemlji, i u ovom regionu. Ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskuenja. I to nikakva nije garantovana stvar: da smo mi usvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je ansa koja moe da bude prokockana sutra i da padnemo nazad kao Rumunija i da deset narednih godina se trgamo i da posle tih deset godina moda i mi imamo neku kominu vladu koja e ponovo da kae: hoemo u Evropu posle izgubljenih deset godina. Ono to mene malo pogaa i boli je to ne oseam u naem drutvu svest o tome, to ne oseam svest o vanrednosti situacije, to ne oseam jedan pozitivan naboj da ljudi kau: 'Istorijska je ansa, moemo da uspemo, imamo veliki rizik da ne uspemo. Moramo svu energiju da uloimo. Ne pitam kolika mi je plata, ne pitam da li u da spavam, ne pitam da li u tri puta dnevno da jedem ako imam 30 godina. Mogu da radim 14 sati, mogu da spavam 4 sata i mogu dve godine da poklonim svojoj zemlji...' Nema toga u dovoljnoj meri.

Jagodina, 6. 3. 2002.: Ja sam doao danas, jutros ... pred fabriku kablova u Jagodinu, i video sam jedan lep sat, divan jedan sat na ulazu koji ne radi. Ja sam hteo da se vratim. Rekao sam Ok! Imate problema sa tehnologijom, imate problema sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat radi? Je l to problem? I to je ono to sam hteo da vam kaem. Dajte da uradimo ono to moemo da uradimo, a da se ne vadimo na opravdanja svetska zavera. Moda ima i svetska zavera! Ali hajde prvo da vidimo ta mi radimo u svom dvoritu, ta mi radimo u svom gradu, ta mi radimo u svojoj zemlji, pa ako uradimo svoj domai zadatak, onda da vidimo da li nas mrzi nastavnik ili nas ne mrzi nastavnik. Ja vas pozivam, vas pojedinano, da kad se probudite, probudite se veseli i recite: 'Evo jo jedan dan. Imam ansu da uradim neto.' A ne, kad se zavri dan: 'Hvala Bogu, jo jedan se dan zavrio.' ivot je udo jedno, dato nama, znate... Hou neto da vam kaem to nije za televiziju, o emu ja... Ma da prenosi, naravno, o emu ja ponekad razmiljam. Jedno ljudsko

bie je jedan od 40 000 spermatozoida. ... I onda kaete: 'Ma ta mi je ivot. Sad u da uzmem drogu, sad u da, ne znam, se napijam.' Ma stani ovee, tvoja odgovornost je i pred Bogom i pred tobom ogromna. Ti si pobedio u najvanijoj od svih utakmica iv si, rodio si se, i uradi neto pozitivno sa svojim ivotom. Samo to u naem narodu da se prelomi. To, to to nam je ostalo... da kaemo: 'Ma, lako emo. Ma sutra u. Ma ne moe to. Ma oni su protiv nas. Ma svetska zavera. Ma, to su sve gluposti...' Naravno, svet je surovo trite i niko ne voli nikoga, svi vole samo sebe. Ali daj da mi volimo sebe koliko Amerikanci vole sebe, pa da vidimo ko je uspeniji. A poto mi ne volimo ba sebe, oni vole sebe, oni su uvek uspeni. A jesmo mi krivi to ne volimo dovoljno sebe ili nam je neko drugi kriv? Hajde da volimo sebe, da vidimo ta su nam potencijali u Jagodini, da vidimo koji su ljudi dobri da dou na dobra mesta i da iskoristimo svoje potencijale na najbolji nain. I nema prepreke na tom putu. To je poruka koju mi hoemo da vam prenesemo.

Leskovac, 10. 3. 2002.: Ako hoete da postignete neki veliki cilj, nema praznovanja. Nema ono ima 170 slava u Srbiji godinje. Slavit emo kada pobedimo. Ne moemo mi da pobedimo, a da u vreme treninga slavimo. Morate da motiviete sebe, da motiviete svoje sugraane, morate da motiviete one s kojima ste u timu, da biste postigli veliki cilj. Ja ne znam da li postoji ijedna generacija u srpskoj istoriji (moda ona Karaorevieva koja se borila za samostalnost), koja ima tako veliki cilj kao to imamo mi, a to je da Srbiju definitivno dovedemo meu razvijene evropske narode. To je tako veliki cilj da je svaka rtva mala u odnosu na taj veliki cilj. Mi smo spremni jo vie da radimo, jo vie da se trudimo, ali morate i vi da nam pomognete. Morate i vi da se umijete hladnom vodom, ako ne pomae, da se istuirate hladnom vodom, da zavrnete rukave, da poistite svoju kuu, bukvalno i u prenetom znaenju... Da dovedete red tu gde ivite, gde radite, da uspostavite merila kvaliteta, merila rezultata, merila odgovornosti, i da sa tobom politikom koju mi vodimo globalno prema svetu i tom politikom koju ete vi voditi lokalno, postanemo konano pobednici. Vie u samom sistemu i politici koja je na vlasti nema nikakvih prepreka za pozitivnu selekciju, za to da sposobni ljudi dobiju mesta, za to da se deavaju ispravne stvari. To to se ne deavaju je nasleeno stanje, je tradicija, je trag koenja to to nam se deavalo ranije i deava nam se po inerciji. Nema razloga za to. Ranije je to bila dravna politika. Ranije je dravna politika bila: postavi glupljeg no to si ti da te ne bi nikada smenio. Evo, eli je pametniji od mene i ja sam ga imenovo za ministra. Ako ja znam financije bolje od njega, pa ta e mi on? ta e mi on? Onda mi ne treba. Mirko Marjanovi je hteo da svi drugi znaju manje od njega. Poto je on znao jako malo, svi drugi nisu znali nita. Ali, gde je tu perspektiva?

Ni, 23. 3. 2002.: Na konkursima se primaju kume, strine, moje, vozaa moga, moje ene, moje kominice, nije vano da li su zavrili, da li nisu zavrili, vano je da e sutra on, ako bude neto, da glasa za mene i da me podri. To znai arimo najvei nacionalni potencijal, a to su ljudi, to je znanje.

Zajear, 12. 5. 2002.: Ljudi, ako ste najvei potencijal ove zemlje, a jeste, jer u svakoj zemlji su ljudi najvei potencijal... Znate, ima zemalja koje imaju dijamante, zlato i energiju, pa su siromane, zato to ljudi nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koje nemaju nita, pa su bogate, zato to su ljudi sposobni da se dobro organizuju. Znai u principu je sve do ljudi. Ako je to tako, onda ajde da svi ljudi koji u naoj zemlji ive, da razmisle o tome kako mogu oni prvo svoje potencijale koji su blokirani, svoje mogunosti da identifikuju, da otkriju, da udrue sa drugima, i da vide ta im je jo potrebno da bi od toga stvorili neki svoj razvojni plan i da bi oni i njihove porodice imale koristi od toga. Mi moramo da shvatimo da je ovo naa drava. Ako je tretiramo kao neko strano telo, a samo ono to je privatno da je nae, neemo imati ni jedno ni drugo. Mi moramo zajedniki da uspostavimo vladavinu institucija u ovoj zemlji, kredibilnost, autoritet tih institucija, i da shvatimo da ako neko proe kroz crveno svetlo, ma da to se nas ne tie, da on gazi zakon zemlje u kojoj mi ivimo. Ako neko daje ili prima korupciju, ma da se to nas ne tie, da on kri zakone u naoj zemlji i da on stvara bezakonje u naoj zemlji. I da svako krenje zakona zapravo slabi svakoga od nas pojedinano i da se protiv toga borimo, a ne da kaemo: mene ne interesuje, tamo u nekom kominskom dvoritu se to deava. To se deava u naoj dravi. Trenutno stvari ne izgledaju tako. Trenutno ima jako mnogo malodunosti, jako mnogo cinizma, jako mnogo kriticizma, kritizerstva... Najlake je negde se popeti i onda pljuckati na ostale. 'Nije dobro, nije dovoljno brzo, Vlada ovo, Vlada ono, moglo bi ovo, moglo bi ono. Pa naravno, sve bi moglo kada bi neko drugi radio... Ajde da zavrnemo svi rukave, pa i ti koji s visine pljuckaju, pa da onda uradimo ono to moemo da uradimo, pa ako ne moemo dovoljno, ajde da vidimo da li neko drugi moe, pa neka on uradi.

Ni, 23. 3. 2002.: itam u novinama: premijer kao ima problem, hiper je aktivan. Pa sa stanovita puta i kornjaa je hiperaktivna. Ali, to je nae merilo? Je li nae merilo pu, kornjaa? Pa nije, mi moramo da nadoknadimo ono to smo izgubili ne samo deset godina, nego i vie od toga. I mi imamo standarde u naim glavama i svako ima.

arac, 14. 5. 2002.: Postoje odreeni uslovi i odreeni standardi koje u suradnji s razliitim meunarodnim zajednicama moramo da potujemo kao to moramo da platimo putarinu na autoputu. Ako neemo, moemo da se vozimo nekim konjskim putem. Jedan od tih uslova je saradnja sa sudom u Haagu. Ne zato to neko voli taj sud, ne zato to je taj sud pravedan ili nije pravedan ili kakav da je, nego zato to je to jedan od uslova koje sve zemlje koje ele da budu deo tog kluba moraju da ispune. Ako neemo to da uradimo, treba odmah da kaemo da neemo. Ali ne da se cenkamo. Ne da danas hoemo, sutra neemo... I onda izgledamo kao neozbiljan narod. Ja potujem jednu izreku jednog starod indijanskog mudraca iz 19. veka koji je rekao: 'Ako mora da proguta abu, nemoj mnogo da je gleda. Progutaj je odmah.' Ako mora da proguta nekoliko aba, najveu progutaj prvu. To znai: ako mora da rei neki problem, odmah mu prii. Nemoj da eka da on doe do tebe, nemoj da eka da ga reava pod pritiskom. Ako ima nekoliko problema, prvo poni da reava onaj najtei. Kai ljudima istinu.

arac, 14. 5. 2002.: Nije tajna da ja nisam bio u veini, i nije tajna da sam ja retko kad u ovoj zemlji bio u veini i nemojte da me krivite. Znai, da sam ja 5. ili 6. oktobra rekao: 'U redu, radit emo ono to hoe veina.' To je, dame i gospodo, bio legalizam. Veina je htela legalizam. Legalizam zna se ta znai. To znai zakoni i Ustav Slobodana Miloevia da se striktno primenjuju i to da ih primenjuju ljudi Slobodana Miloevia. Sve drugo je nelegalizam. ... Sada da napravimo anketu u Srbiji, ljudi bi rekli: 'Mi hoemo da se sve to raisti, ali da mi legnemo uveer, a sutra ujutro da to bude zavreno. A nemoj samo nas neko da poziva da mi to radimo. Nemoj mi da prljamo ruke, neka to uradi Zoran ini, posle emo da ga smenimo i da kaemo da nije bio dobar. ... I isto da kaem, nemam ja uope problem sa tim. Znate, mene je Bog dao kao jednu osobu kojoj ne treba ljubav. Ja imam ljubav od svoje ene, svoje dece, svojih prijatelja i meni ne treba da mene neko voli. Meni treba da obavim posao za koji sam postavljen i ja u to da uradim. Tako da nije meni problem da ljudi kau: 'Ne radi dobro.' Ja u to da uradim, dao Bog. I onda ete svi videti za godinu, dve, da je to bilo ispravno i da je to bilo neizbeno. Znai, onaj je morao da se nae u Haagu zato to je to bilo neizbeno. Zato to da nije, on bi bio na sudu koji bi ga oslobodio, koji bi mene poslao u zatvor, isti taj dananji sud. Tako da nije bilo anse da mi sauvamo obraz pred svetom i da kaemo: 'Ajde sudimo im u naoj zemlji, pa emo mi... Mi smo ponosan narod i... Ne.' Nego da se obrukamo, i da na kraju on kao heroj izae, da nema dokaza i da kaemo: 'U redu, ajde, poslat emo ga onoj Carli Del Ponte, isti su i oni i neka se oni tamo snalaze kako znaju, a mi da krenemo dalje u onom poslu koji nam predstoji, a to je ekonomija. To je istina u naem drutvu, u naim reformama i zato nama ponegde tako epa kao to epa. Ali nemojte mene da krivite to to ne ide mnogo bre i mnogo otrije, jer sutra e isti ti koji od mene trae te mere da glasaju protiv mene i da kau: 'Ma jesi, ti si krio zakone. Nisi ti ba za ovu zemlju. Ova je zemlja vajcarska, njoj trebaju zakoni, potovanje, mi smo fini narod, i takvi smo mi. Ali nismo loi. Mislim da smo u ovih godinu i pol dana dosta stvari uradili i to je najvanije, vratili smo potovanje sveta. Da vam kaem, danas ja kad odem negdje, nene gledaju kao ravnopravnog. I Bush i ne znam ni ja, Blair i Berlusconi kau: 'estitam, va narod je sjajne stvari uradio u ovih godinu dana.' I to je posle nekoliko desetina godina velika stvar. I sreom, oni ne znaju ono to se kod nas na lokalu dogaa i po tim javnim preduzeima. To emo da pokuamo da reimo da se ne prouje jer ima mnogo toga to nije ba sjajno, a to niko nas ne spreava da uradimo nego sami mi nismo dovoljno odluni.

Valjevo, 21. 3. 2002.: Srbi vole legalizam, to sam saznao, ranije nisam znao... Mi moemo ovde u ovoj atmosferi koja je malo onako ovaj, da kaem, dobra, da malo moda izgubimo kompas, ali veinu u Srbiji danas... Najpopularniji su oni koji jo uvek kau: 'Mnogo brzo ide, mnogo radikalno ide, mnogo se zakoni zaobilaze.' Nemojte, vi niste ti. Ali kad izaemo sutra na glasanje, onda e oni koji kau: 'Sve to je bre od pua, to je prebrzo' onda e oni da dobiju veinu. Zato to se tako... Takav je mentalitet koji treba mi da menjamo. Znai, ili emo kao manjina da neto radimo to veina ne prihvata i ne podrava. Ja nisam za to. Zato bi mi kao manjina sada u ime veine radili neto to veina ne smatra ispravnim, ili emo se sloiti s tim da polako to radimo dok veina do ne podri.

Ni, 23. 3. 2002.: Ja sam mogao da dignem ruke i da kaem: 'U redu, obavio sam jedan istorijski posao. Meni je savest mirna. Moja misija je bila da smenim Miloevia.' estoga oktobra ili kada je ve otiao u zatvor, mogao sam da kaem: 'Srpski narode, ja sam svoje uradio. Deset najboljih godina ivota sam rtvovao da bi jedno zlo sklonili. Jer ionako ljudi... Ionako su ljudi rekli: 'To to on hoe to nam je sumnjivo. Kakva ta Jevropa, ta e nama Jevropa, imamo mi nau Aziju, lepo je nama. To je bilo tako u januaru, februaru, martu 2001. godine. Ja kakav sam, ja sam rekao: ne, nateramo da veina podri to protiv ega je.

Novi Pazar, 31. 5. 2002.: Ja sam pristalica politike: 'Ajde da naemo stvari u kojima svi moemo da dobijemo. Ajde da ne naemo stvari da se sporimo gde neko moe da izgubi. Ima toliko stvari gde moemo da dobijemo u saradnji. Ajde da njih uradimo, pa kad sve njih uradimo, ajde onda da se delimo. Ako mi od Evrope ne nauimo da mogu 24 nacije, protestanti i katolici koji su 300 godina ratovali, da ive zajedno, i da prave jedinstvenu Evropu, ako od njih to ne nauimo, onda nismo ni zasluili da postojimo kao zemlja. Ja sam nauio, i budite sigurni, da ja nikada neu biti neko ko e igrati na razlikama, mada znam da se u ovoj zemlji najvie glasova dobije ako kaete oni su nam krivi. Bilo na koju stranu. Moj problem je to kad kaem ljudima, dajte da neto uradimo, pitaju me A protiv koga? Amerike? Rusije? Kine? Ja kaem: Ne, ni protiv koga! Mi nemamo protivnike, mi imamo partnere! Onda oni meni kau: Mi to ne razumemo! Mi razumemo da nam kae brate ko je protiv nas, pa da mi vidimo ta da radimo. To je na problem da se mi lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teko se ujedinjujemo za sebe. Ajde da kaemo: 'Dajte da mi uradimo neto za sebe, pa kad sve uradimo za sebe to moemo da uradimo, ajde onda da uradimo neto protiv nekog drugoga, i taj trenutak nee nikada doi, jer uvek emo imati ta da uradimo za sebe. I vi ste mlad ovek, ja vam kaem, gledajte u budunost, gledajte u budunost i tamo emo se sastati vi i ja. Poto ja imam nameru da jo ivim u budunosti.

arac, 14. 5. 2002.: Meni nekako se ini da smo mi narod koji ima stranu intuiciju da pone ispravne stvari, ali nema istrajnost da ih zavri.

Zajear, 12. 5. 2002.: Ako mi kaemo da u neto verujemo i to se ne desi, to nije zato to mi nismo verovali, nego zato to su okolnosti bile takve da se to moda nije moglo ostvariti. Ali ako je mudrost u Srbiji da pre nego to krenete u utakmicu kaete: 'Ja u da izgubim' pa ste onda mudri jer ste pogodili rezultat, onda nemojte ni da uestvujete na utakmici. Ja pred svaku utakmicu kaem: 'Mi emo da pobedimo.' Ne znai da emo svaki put da pobedimo, ali ja kad ne bih verovao da ova zemlja moe da uspe, ja bih dao nekom drugom da radi javne poslove u ovoj zemlji.

Vrac, 9. 3. 2002.: Ne moe da se promeni Srbija a da svi ostanemo nepromenjeni. Da

bi se promenila Srbija svako od nas po malo mora da se promeni. U svom pristupu problemima, u svome mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija, to je zbir svih nas. Odnos prema ivotu, odnos prema poslu, odnos prema odgovornosti, odnos prema porodici, odnos prema sebi i svojoj ambiciji. Mi moramo da neto u svom mentalitetu promenimo. Prvo da budemo pozitivni ljudi. Ne da kad god se probudimo kaemo: 'Au, jo jedan dan!' Ili ta god da doe nepoznato, mora da je neki neprijatelj neto smislio. Ili ta god ne razumemo, to je protiv nas.

Valjevo, 21. 3. 2002.: Ako ste fer, pa pomislite kako je bilo pre godinu i po dana u ovoj zemlji, pre dve godine. Teror. Preko televizije agitacija. Niste mogli da upalite Dnevnik, a da vas ne zastrauju. Niste mogli da izaete na ulice, a da vas ne zastrauju. Niste mogli da izaete preko granice, a da vas ne preziru. To se sve promenilo. Znai nije ba tako da se nije promenilo. To to nije idealno... A kad je bilo idealno? U vreme Titovo kad smo dobivali kredite zbog istok-zapad? Pa smo dobivali kredite koje nismo zasluili i koje mi sad treba da vraamo? Tad je bilo idealno? Nije ni tad bilo. Jel bilo idealno u Jugoslaviji kralja Aleksandra, kad smo sa Hrvatima i Slovencima se tukli u skuptini i nije politike bilo u ovoj zemlji? Ni tad nije bilo idealno. Pa jer pre toga bilo idealno kad smo bili u Prvom svetskom ratu? Nije. Jer i pre toga bio idealno kad je bila aneksiona kriza sa Austro-Ugarskom? Nije. Jer i pre toga bilo idealno kad su se na dvoru tukli Obrenovii i ubijali? Nije. Nemojte sada da idealizujemo, pa kaemo: 'Sad je loe. A pre toga je bilo dobro.' Mi smo na putu poboljanja, a nikad nam nije bilo dobro u istoriji.

Valjevo, 21. 3. 2002.: Ja mogu da vam obeam demagoki bilo ta, ali iz iskustva istorijskog vam kaem: 'Nikada vie se devedeseta vratiti nee. Mi smo deset godina stariji, siromaniji, propaliji, i to je cena nae gluposti, i nae neodgovornosti. I ja jedino elim da mi to vie nikada u istoriji ne ponovimo. Ako mislite da mi moemo posle tih deset godina da sada nekim skalpelom mi to sada ispravimo, pa vratimo na staro, mislim da moemo samo u jo vei haos zemlju da uvedemo. Znai to ni u jednoj istorijskoj situaciji nije bilo mogue ono to je kao nepravda bilo uinjeno vratiti na poetak posle deset godina. I to jeste cena, dame i gospodo. To jeste cena to je ovaj narod zalueno '89. godine rekao: 'Taj ovek e nas odvesti u budunost. Taj ovek je najvei meu nama.' Ne moe to besplatno. Ne moe jedan narod da izabere pogrenu politiku i da onda ga posle nita ne kota. Meni je jako ao to je sirotinja stradala, a to su oni oko tog jednog oveka, to su oni na kraju pokupili kajmak. Ali ajde da kaemo: 'Nikada vie.' Ajde da kaemo: 'Nikada vie se to nee desiti.' I onda smo nauili iz te istorije. Povukli smo pouku: neka nepravda istorijska koja se jednom uini ne moe vie da se vrati. Vi moete da uzmete akvarijum i da napravide od njega riblju orbu. Ali ne moete od riblje orbe da napravite akvarijum. Skuvali ste ribe, gotovo je. To je istorija.

Pirot, 24. 3. 2002.: Meni je jako ao to smo mi saekali 5. oktobar, a to nismo 5. oktobra '89. godine sruili Miloevia i to smo imali etiri rata i to smo imali milijardu posto inflaciju i bili svetski prvaci u tome i to je otilo kapitala iz ove zemlje da ga vie ne moemo pronai po svetu, to je meni jako ao. Ako vi mislite da vi moete sa jednom potpuno upropaenom zemljom za godinu dana da uete u situaciju da doete u banku da uzmete kredit pod normalnim uslovima, ja se bojim da ste vi promaili zemlju. Otiite u vajcarsku, pa ete dobiti kredit kakav hoete. Ali to je vajcarski narod 500 godina borio se za to i nije bilo mogue da mu se desi ovo to se nama desilo. Znate, meni je jedan vajcarac rekao: 'Kako se moe to kod vas desiti?' Ja sam rekao: 'Znate ta, pa imate i vi takvih kao Miloevi koliko god hoete u zemlji.' On je rekao: 'Da, ali oni nikad ne mogu da postanu predsednici vajcarske.' To je problem. Ako neko u Srbiji bolje zna kako bolje da vodi zemlju, ja u mu biti zahvalan. Moja porodica e mu biti zahvalna. Nosiu njegovu sliku, na zid u da stavim. Reite probleme u Srbiji ako moete. Ali dajte da mi neko kae: kako? Dosta mi je toga da svi znaju da nije dobro i da bi moglo i bolje, ali ja nisam uo ni od koga kako bolje.

Ni, 23. 3. 2002.: Nismo shvatili da smo u zajednikom jednom projektu koji moe da uspe samo ako pet, est miliona ljudi krene da vue u jednom pravcu. Ako neemo, ajde da kaemo da neemo. Ali ja mislim da nam je ovo posljednja ansa. Jer ako sada ne budemo hteli, ako se sada Srbija zaustavi...

IZ FILMA U PITANJU SI TI "Onda smo razgovarali s nezaposlenima, predstavnicima nezaposlenih, pedeset, ezdeset, moda vie... I to smo se okirali. Tu kad smo uli, inilo nam se kao da smo uli, ne znam ni ja, u Berkley, meu studente, najbolje studente na Berkleyu i ispostavilo se da je to tano. Znai, ininjeri koji su sa desetkom zavrili fakultet, ali su nezaposleni, zato to na mestu gde oni treba da sede sede tehniari, koji nemaju nikakav interes da na tom mestu sede ininjeri, jer onda oni ne bi mogli da upravljaju. ... I morae se desiti mala promena mentaliteta u Srbiji. Radno mesto vie nije status, privilegija, koje dobijete na osnovu toga to poznajete nekoga i onda ste reili sve probleme u ivotu, ne trebate vie da radite... Kod nas je nekad bilo: udala sam se, hvala Bogu, ne moram vie da drim dijetu. Ne, tek poinje. Na primjer, ja drim dijetu zbog moje ene."

Postavlja se pitanje: da li mi inimo dovoljno naoj zemlji da bismo ili u susret tom procesu ili mi ekamo? Da li smo mi ukopani i kaemo: mi smo to to jesmo i jednoga dana e neki vitez na belome konju verovatno doi u nae krajeve i onda emo se udati lepo i bogato i sreno? Ili emo mi morati malo da naminkamo nau udavau, da je malo reklamiramo u svetu i da budemo svesni toga da ona nije ni najlepa, ni najmlaa, ni najatraktivnija trenutno u ovom celom regionu, da smo mi ti koji moramo da traimo tog mladoenju. ... Zapravo, ni smo mi ta

dama koja treba da eka svoje prosce i bira, nego smo mi taj koji mora da bude aktivan da bi tog jednog mladoenju, da ne kaem, naveo da doe kod nas, nego da bi ga malo motivisali i da on doe svestan toga da nije sve u izgledu, da postoji neto to je karakter, to je dugorona stabilnost.

Ali postepeno se to isti i verujte, mi postiemo napredak u reformi ovog sistema bez obzira na sve prepreke. Mnogo bi lake bilo da smo jednog trenutka napravili presek, ali ajde da vidimo, ta je bio uslov za to. Kakav smo mi narod, kakvi smo mi ljudi, da li smo mi sposobni za to?

Znate, biti lan Saveza komunista je u moje vreme bilo kao prijava boravka. Nema prijavu boravka, ne moe da se zaposli. Ja sam otiao u inostranstvo jer nisam mogao da se zaposlim. A da biste se zaposlili '74. godine, vi ste morali da imate potvrdu o moralno-politikoj podobnosti. Tu potvrdu je izdavala osnovna organizacija Saveza komunista. Ja nisam bio lan Saveza komunista i niko nije hteo da mi izda potvrdu da sam moralno-politiki podoban. Dakle, nisam mogao nigde da se zaposlim.

Nama je potreban jedan period neke kolektivne terapije zajednike, da mi svi shvatimo kroz ta smo sve proli. Mislim da jedno jednostavno reenje u smislu: 'Aj sad da zabranimo to' moda ne bi bilo dobro. Mislim da veina ljudi treba da dobije ansu da se opredeli u odnosu na to. I velika opanost je bila da e taj govor mrnje, taj radikalizam ponovo privui pristalice, i onda emo kao u drugim nekim zemljama u naem okruenju, posle godinu dana neke demokratske tranzicije, da e klatno ponovo da se vraa u te opasne vode nacionalizma i mitologije, ali to se nije desilo.

Ajde da vidimo da li e narod to da podri i da li e ti koji rade takve stvari, da li e njihova popularnost da poraste? Sada su to straila prolosti. To su aveti. To je kao kad bude neki zemljotres, pa onda neki kosturi izau iz zemlje, i onda oni koji su glasali za njih malo se stide, pa kau: 'Nikad ja nisam glasao za eelja. Ja za eelja? Ne, nikad nisam. To je prava stvar da dovedemo do toga da ni on ne glasa za sebe da i njemu bude muka kad vidi da kae: 'Pa ne, alio sam se, ja to ne mislim ozbiljno.' Mislim da mi kao narod imamo snagu za to. To to kao kukavica neko nou doe i napie, ne znam ni ja: 'Smrt Jevrejima' ili ne znam ni ja ta sve pie, to je... To je kukaviluk. Tako da mislim da mi u ovoj fazi mi moramo da od graana Srbije zahtevamo da budu sudije, i da ih pitamo, i da vi svoje sugraane pitate: 'Da li e ti da glasa za nekoga ko radi takve stvari i govori takve stvari, da li ti moe da bude lan te stranke? Znam, bio si. Da li moe jo uvek? I onda si, u pitanju si ti, a nije u pitanju eelj.' Ja tebe i tvog komiju pitam: 'Da li moe ti da glasa za tog oveka? Nije moj problem on, moj problem si ti, moj sugraanin.

Budite aktivni, budite pozitivni, nemojte da se predajete. Mi emo vam pomoi, ali i vi pomozite sami sebi. Svako dobro. kraj emisije U pitanju si ti by Aleksandar Mandi, proizvodnja Yes Pro Media Company, 2005.

Imamo smo jednu zemlju i ta zemlja ima samo nas Sava Centar 12. 3. 2005. vie od 1:30 min pljeska (http://www.srbijauevropi.org/) Imamo samo jednu zemlju i ta zemlja ima samo nas. Ako mi danas ne uradimo taj posao, ko e? Vi ste ti koji treba da spasite Srbiju.

RAZNI: Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobaa od odgovornosti. Ako ve unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh e vam lake pasti jer ste ga mudro predvideli. Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleem, interesima, entropijom i inercijom. Reforme izazivaju strah, bole, i nema te eerne vodice koja e ublaiti taj bol. Da bi promene uspele veina lanova drutva koje je ulo u promene mora se svakog jutra buditi sa oseanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s oseanjem neeg velikog i vanrednog. Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja. Ljudi treba da imaju pre svega pozitivan odnos prema ivotu. Moraju da se bore i da shvate zato se bore. To za ta se izbore, jedino je sigurno. Niko ne moe da razvije nau zemlju, nau ekonomiju i nae porodice, nego mi sami. Pojava Miloevia bila je rezultat slabosti drutva, koje stoga snosi odgovornost za njegovu dugu vladavinu. Miloevi nije pao sa Marsa. Pojavio se u nas, kao i Hitler u Nemakoj, zbog slabosti drutva opozicije, pravoslavne crkve, intelektualaca. Odgovorni smo za to to je tako dugo vladao. Koalicija je kao jedan klub. Ne moete biti lan kluba vegetarijanaca, a da u meuvremenu postanete ljudoder i da i dalje tvrdite da ste lan. Ja se celog svog ivota opredeljujem. ivot je, naroito u poslu i politici, stalni proces donoenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Meutim, ljudi to ne ele. Veina ljudi donese mali broj odluka a (Bogdanovi 2011:159) ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Traim da ljudi budu za iliprotiv. Oni to doivljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna. Hirurg koji vas operie nije vam ba simpatian. Simpatiniji vam je lekar koji vas uverava da ste u odlinom stanju, da operacija nije potrebna, da ete ozdraviti pijui ajeve. elim da ljudi uvaavaju moj rad, ne da me vole. Moto koji me vue napred je nikad se ne predaj. ... Radi ono to smatra da je ispravno, a ne ono to e veina da podri. Nisam doao na ovo mesto da budem popularan. Doao sam da obavim istorijski posao uvoenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red uvek je nepopularan.

Ja sam doao danas, jutros ... pred fabriku kablova u Jagodinu, i video sam jedan lep sat, divan jedan sat na ulazu koji ne radi. Ja sam hteo da se vratim. Rekao sam Ok! Imate problema sa tehnologijom, imate problema sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat radi? Je l to problem? I to je ono to sam hteo da vam kaem. Dajte da uradimo ono to moemo da uradimo, a da se ne vadimo na opravdanja svetska zavera. Moda ima i svetska zavera! Ali hajde prvo da vidimo ta mi radimo u svom dvoritu, ta mi radimo u svom gradu, ta mi radimo u svojoj zemlji, pa ako uradimo svoj domai zadatak, onda da vidimo da li nas mrzi nastavnik ili nas ne mrzi nastavnik. Ako mi od Evrope ne nauimo, da mogu 24 nacije, protestanti i katolici koji su 300 godina ratovali, da ive zajedno, i da prave jedinstvenu Evropu, ako od njih to ne nauimo, onda nismo ni zasluili da postojimo kao zemlja. Ja sam nauio, i budite sigurni, da ja nikada neu biti neko ko e igrati na razlikama, mada znam da se u ovoj zemlji najvie glasova dobije ako kaete oni su nam krivi. Bilo na koju stranu. Moj problem je to kad kaem ljudima, dajte da neto uradimo, pitaju me A protiv koga? Amerike? Rusije? Kine? Ja kaem: Ne, ni protiv koga! Mi nemamo protivnike, mi imamo partnere! Onda oni meni kau: Mi to ne razumemo! Mi razumemo da nam kae brate ko je protiv nas, pa da mi vidimo ta da radimo. To je na problem da se mi lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teko se ujedinjujemo za sebe. ... I ja vam kaem, gledajte u budunost, gledajte u budunost i tamo emo se sastati vi i ja. Poto ja imam nameru da jo ivim u budunosti. (Bogdanovi 2011:160) "Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobadja od odgovornosti. Ako vec unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh ce vam lake pasti jer ste ga mudro predvideli". "Ne moze to besplatno. Ne moze jedan narod da izabere pogresnu politiku i da ga to posle nista ne kosta. I to jeste cena dame i gospodo. To jeste cena sto je ovaj narod zaludjen 1989.godine, rekao - "Taj covek ce nas odvesti u buducnost! Taj covek je najveci medju nama!" Ne moze to besplatno. Ne moze jedan narod da izabere pogresnu politiku i da ga to posle nista ne kosta." Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi s mentalitetom, nasleem, interesima, entropijom i inercijom. NIN, 28. novembar 2002. Reforme izazivaju strah, bole, i nema te eerne vodice koja e ublaiti taj bol. Veernje novosti, 19. novembar 2002. Moraemo da se pojavimo kao hladan tu, pri emu e ljudima biti jasno da je bolje da se umiju hladnom vodom. Oni jednostavno moraju da znaju u kakvom nam se stanju nalazi drava i tu nikakve bajke ne pomau. Vreme, 2. novembar 2000. Da bi promene uspele veina lanova drutva koje je ulo u promene mora se svakog jutra buditi sa oseanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s oseanjem neeg velikog i vanrednog. Nedeljni telegraf, 8. avgust 2001. Kao oveka koga dre pod vodom 50 godina, u njegovoj elji da doe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne moe nita da zaustavi na putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih razvijenih zemalja. Centar Sava", 5. oktobar 2001. Vreme je da istorijski i evropski asovnik pone i u Srbiji da radi. Nismo mi Orijent. Vreme je da u Srbiji pone evropsko raunanje vremena i da se uvedu evropski demokratski standardi u politiki ivot. NIN,4.oktobar1996. Reforme su meavina psihologije i materijalnih uslova; psihologija je u toj meavini bar pedeset odsto! Uzmimo za primer fudbal: svi imamo plua, dve noge, svi znamo da trimo... ali zato su Brazilci bolji, recimo, od Zambije? Postoji volja, disciplina, taktika... i kad sve to

prenesemo na drave - vidimo da je taj voljni momenat bitniji od materijalnog. Danas, 16. avgust 2002. Kanadi klima nije naklonjena, tamo je esto minus 30 stepeni, ali su sve ulice super. U Moskvi su sve ulice izrovane, i kada pitate zato oni kau: Zimi puca asfalt jer je mnogo hladno. Znam, kae, ali i u Kanadi je mnogo hladno. Pa, dobro, u Kanadi... Znai, klima je nepovoljna i tamo i tamo. Jedni su se snali i nali neka reenja, a drugi su nali opravdanje. Nedeljni telegraf, 9. maj 2001. Da bi reforme u nekoj zemlji uspele moraju da budu duh ivota i vanredno stanje, da neto gori" i treba hitno delovati. To je kao kad hoete da obavite neki veliki napor i morate pre toga da se zagrejete. Veernje novosti, 24. novembar 2002. Nije umesno meriti korenitost reformi s nekakvim trenutnim rezultatima. To to se neko osea loe posle jedne teke operacije jo ne znai da operacija nije bila dobra. To znai da je stanje bilo teko i da je operisanom pacijentu potrebno izvesno vreme da se oporavi. Nae reforme jo nisu zavrena operacija. NIN, 4. oktobar 2001. Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja. Blic, 6. oktobar 2001. Ljudi treba da imaju pre svega pozitivan odnos prema ivotu. Moraju da se bore i da shvate zato se bore. To za ta se izbore, jedino je sigurno. Niko ne moe da razvije nau zemlju, nau ekonomiju i nae porodice, nego mi sami. Veernje novosti, 28. januar 2002. Ovde preovlauju elementi orijentalne politike koja je prirodna baza za sultanistiku politiku koju Miloevi vodi. A to je koncepcija jedino kalif umesto kalifa. U onoj Turskoj kada najstariji sin zameni sultana, sva mlaa braa obino su bila podavljena da neko ne bi rekao - pa ekaj ja sam bolji, pametniji. Neko je u Srbiji, unutaropozicije nametnuo taj isti metod. Vreme, 27. novembar 1999. Pojava Miloevia bila je rezultat slabosti drutva, koje stoga snosi odgovornost za njegovu dugu vladavinu. Miloevi nije pao sa Marsa. Pojavio se u nas, kao i Hitler u Nemakoj, zbog slabosti drutva - opozicije, pravoslavne crkve, intelektualaca. Odgovorni smo za to to je tako dugo vladao. Veernje novosti, 5. jun 2001. Za mene je fascinantno kako takvi ljudi uopte imaju obraza da se pojave u javnosti posle svega. Kako ne odu u manastir i zabrane ogledala u svim prostorijama i kau ne elim vie da vidim svoje lice, ne elim da ujem svoj glas, ne elim da me ljudi vide, jer sam im naneo toliko zla. Sada idu okolo i ponovo obeavaju kao da su novoroeni. On kao da nema nikakve veze sa svime to se dogodilo ovoj zemlji, s kriminalom i svom tom mafijom. Pojavljuje se sada kao otac sa slubenog puta i kae: hajde, deco, da vidimo ta ste polupali. (o predsednikoj kandidaturi Vojislava eelja) Glas javnosti, 16. septembar 2002. Koalicija je kao jedan klub. Ne moete biti lan kluba vegetarijanaca, a da u meuvremenu postanete ljudoder i da i dalje tvrdite da ste lan. Politika, 26. oktobar 2001. Ja se celog svog ivota opredeljujem. ivot je, naroito u poslu i politici, stalni proces donoenja odluka i preuzimanja odgovornosti. Meutim, ljudi to ne ele. Veina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Traim da ljudi budu za" iliprotiv". Oni to doivljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna. NIN, 4. oktobar 2001. Ja sam neka vrsta gromobrana i svako ko ima viak energije usmeri je na taj gromobran i svaki oblak koji protutnji, on malo okrzne taj gromobran. (o napadima na sebe u medijima) NIN, 19. septembar 2002. Ja sam na poslu na kojem me interesuju Indijanci, a ne poglavice. Potrebni su mi ljudi koji e da urade posao. Mogu nekoga da prihvatim i ako je desniar i ako je leviar, ako je

monarhista ili republikanac, zato to se u ovoj fazi postavljaju temelji, a ne farba se fasada. Tu estetika nije toliko bitna. Nevano je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je struan, ako je poten, ako je vredan i ako moe da uradi konkretan posao - dragocen mi je. Ekonomist, 13. januar 2003. Vuk Karadi je bio prvi zvanino proglaeni nemaki pijun u Srbiji samo zato to je znao nemaki, dokoni ni srpski nisu znali. (osebikaonemakom" oveku) Reporter, 31. januar 2001. Ja ne elim da stalno budem izdajnik. Deset godina sam bio pijun i izdajnik, sada to ponovo postajem zato to pokuavam da uradim neto za ovaj narod, a neko je deset godina bio patriota i bie i narednih deset godina. Glas javnosti, 4. april 2002. Hirurg koji vas operie nije vam ba simpatian. Simpatiniji vam je lekar koji vas uverava da ste u odlinom stanju, da operacija nije potrebna, da ete ozdraviti pijui ajeve. elim da ljudi uvaavaju moj rad, ne da me vole. Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome ta je od postojeih realnih ansi svojim trudom i vetinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo pria, udvara se narodu i kakve dobre namere ima. Politika, 26. oktobar2001. Koliko kleveta treba da istrpim u ovoj zemlji da bi neki sud rekao: Ajde da utvrdimo ta je istina". Mogue je da se pojavi i unuka Al Kaponea i kae: Moj deda je pljakao banke po instrukcijama Zorana inia." TV BK, 12. januar 2003. Moto koji me vue napred je nikad se ne predaj. Ako krene u preticanje, dodaj gas. Radi ono to smatra da je ispravno, a ne ono to e veina da podri. Poraze ne doivljavam lino. Nikad se ne nerviraj zbog politike. Veernje novosti, 31. decembar 2001. Na tzv. medijski rat navikli smo se kao to se stanovnici tropskih krajeva navikavaju na komarce. Pravimo se da ga ne primeujemo. NIN, 9. mart1992. Ja ne elim da vuem kola iz blata, a da posle toga budem kriv to je neko seo na ta kola i koi. FONET, 28. avgust 2002. Kada u sred noi upitate nekog u Srbiji: Zoran ini? Rei e vam: on je pijun. Ja sam izdajnik opte prakse. NIN, 2. mart 2000. Ja sam deset godina bio pijun to nemaki to ameriki u trenucima kada nisam mogao nita da pijuniram. E sada kada sam u prilici da budem pijun, kad bih mogao da odam te tajne koje verovatno postoje i u ovoj zemlji, sad vie nisam pijun. Sad sam ef mafije. NIN, 28. novembar 2002. Moja ambicija zadovoljena je injenicom da sam 5. oktobra video lea Miloeviu. Ja sam sve svoje politike ciljeve ostvario. Moda je prethodnih deset godina dovelo do toga da su oni postali skromniji nego to su bili 1990. godine kada sam eleo da budem ovek koji e uvesti Srbiju u Evropsku uniju. Da li sada to mogu da sanjam, nisam siguran. NIN, 3. maj 2001. Nije stvar u tome da vi patite zajedno sa narodom i da vi patnjama miliona dodate jo jednu, svoju patnju. Onima koji pate nee biti bolje ako vi patite sa njima, nego ako im pomognete. NIN, 8. jul 1999. Nisam doao na ovo mesto da budem popularan. Doao sam da obavim istorijski posao uvoenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red uvek je nepopularan. Nedeljni telegraf, 9. maj 2001.

Virtuelni muzej Zorana inia (http://www.zorandjindjic.org/) IZ DOKUMENATA: Snaga vizije (Razmiljanja Zorana inia o viziji srpskog drutva) Osposobiti Srbiju za 21. vek znai korenito promeniti veinu zateenih struktura i institucija, sa osnovnim ciljem da se naa zemlja bez tekoa sueljava sa promenama u

okruenju. Menjajmo sebe da bismo bili sposobni da uspeno reagujemo na promene oko nas. Kada govorimo o viziji srpskog drutva osposobljenog da se uspeno snalazi u svakodnevnim i ubrzanim promenama savremenog sveta, onda govorimo o neophodnosti promena u skoro svim delovima drutva od vladajue kulture i navika, do institucija, pravila igre, svakodnevno ponaanja. Treba da postanemo vitalno, motivisano, znatieljno, energino, fleksibilno, samouvereno, optimistiko drutvo. Da li to moemo? Kada kaem da je na cilj da podmladimo Srbiju, po reakciji i atmosferi, a ne po godinama, da li je to realan zahtev? To je pitanje dubinskih potencijala i onog to je napovrini. Ako gledamo samo ono to nae drutvo proseno emituje kao atmosferu i poruku, tu ima malo istinske elje za rizikom, promenama, fer utakmicom. Puno je statinosti, nasleenih statusa i nepotizma, parohijalnog samozadovoljstva, mrzovoljnosti i sumnjiavosti prema novom i nepoznatom. Na govor o Haagu iz Ako Srbija stane... Marina kae: Ba je dobar politiar. Na prvu sam se usprotivio, gotovo protestirajui to je rekla da je dobar politiar, kao da ga je time uvrijedila, kao da je rekla otprilike: Ba je dobar prevarant. A onda sam sljedei dan razmiljao i shvatio i zaudio se: Pa kamo smo to otili? Sama rije politiar postala je uvreda sinonim za ovjeka loeg karaktera, umjesto opis jednog asnog zvanja u kojoj ovjek treba imati upravo najveu razinu odgovornosti i snage karaktera. (Idejom i ivotom) IZ ZNANSTVENIH RADOVA: Harizma protiv harizme, Stav, 05.10.1990, str. 6 Svako ko otvori dnevne, nedeljne, mesene i kakve sve novine i asopise u Srbiji, osetie blagu nostalgiju za vremenom koordinirane izgradnje liderske harizme trenutnog efa srpske drave i vladajue partije. Nije potrebno demonizovanje komunizma, njegova mitska osuda, koja bi dovela do stava da je ukidanje komunizma samo po sebi cilj kome ne treba dodatno obrazloenje. Nekadanji neuspeni analitiari koji su glatko promaili svojom prognozom da e tvrdi socijalizam trajati nekoliko meseci (a on je kod nas nadiveo ak i ruenje berlinskog zida!) sada su smislili novu teoriju. To je teorija o neophodnosti vrste predizborne koalicije svih opozicionih stranaka, i o neophodnosti njihovog zbijanja iza jednog harizmatskog lidera. A oni e se, po svojim novinama i magazinima, postarati da taj lider zaista dobije harizmatski oreol. Naravno, pitanje je, na osnovu kojih analiza ti vajni analitiari dolaze do uverenja o neophodnosti koalicije. Imaju li na raspolaganju koji drugi argument osim onog sa kojim su podravali tadanjeg vou, naime, argument da je jedinstvo i zbijanje redova najvaniji politiki princip? U politikom diskursu cilj ne moe biti odreen negativno, ili preteno negativno. U politici se uvek radi i o sredstvima. To je elementarna injenica, ali je nai brojni politiki meetari retko uvaavaju. Da su je pre tri godine uvaavali, ne bi tako lako pristali na teoriju o autoritarnom ruenju autoritarnog sistema. Ta teorija je dovela do stapanja i uveanja autoritarnog potencijala postojeeg ureenja. Kao trenutni cilj postavlja se promena tog ureenja. Ponovo se iri pria kako su sva sredstva dozvoljena u izvrenju tog zadatka. Samo da komunisti odu, posle emo lako! A da li je to 'odlaenje komunista' zaista smislen politiki cilj? Zar je neki politiki cilj zaista dovoljno odreen jednom jednostavnom negacijom, jednim jednostavnim odlaskom? Ili ta negacija treba da prikrije prazninu, nepostojanje vizije budunosti, nesposobnost da se formulie jasna politika strategija? Ovu prazninu nee ispuniti 'duplerice' sa portretima novopeenog harizmatskog lidera, nee je ispuniti ni pseudoanalize

koje nameu potrebu jo jednog, ovoga puta definitivnog zbijanja redova. Tu prazninu moe ispuniti samo rad na onom to kao sadraj nedostaje. A to je: stvaranje politikih sredstava koja e svojim karakterom i svojom strukturom da anticipiraju cilj kome se tei. Funkcionalnost diktature in Sociologija, Vol. XXXII, (1990), No. 4; Centar za filozofiju i drutvenu teoriju; Institut drutvenih nauka; Beograd Represivni pluralizam, koji je zamenio represivno jedinstvo, latentnu krizu prevodi u manifestnu. Ono to je prikriveno, sada je javno. Tj. nita posebno novo nam se ne deava, nikakvo novo krino arite nije u poslednje vreme proizvedeno, samo je ono to je decenijama bilo potisnuto izbilo na povrinu. ... Da li je jedinstvo sistema bilo mogue samo po cenu diktature? Poto elementi tog politikog sistema nisu razvili mehanizme miroljubivog reavanja meusobnih konflikata, neprekidno su proizvodili potrebu za politikim arbitrom koji to umesto njih ini, a taj politiki arbitar samo je drugo ime za diktaturu. Nain na koji se poslednjih godina raspada ovo represivno jedinstvo na dovoljno uverljiv nain pokazuje da njegovi elementi nisu neke nedune ovice saterane u tor, nego pre podseaju na vukove koji se bore za svoja lovita. Pluralizovanje jugoslovenskog politikog sistema, koje po formalnim svojstvima poseduje neke znaajne karakteristike demokratizacije, time poprima i neke znaajne karakteristike 'prirodnog stanja', u koje je, kao to je poznato, 'ovek oveku vuk'. Kad se narodu govori stalno govori: volim te onakvog kakav si, onda e takav populizam dobiti podrku, ali to je ve neodgovorno. Suddeutsche Zeitung 29.10.2002 Opasno je promovisati evropsku ideju bez dovoljno energije. Ideja nacionalizma, iako pogrena, je jaka i lako zamenjuje druge ideje, a onda smo ponovo na poetku neke nove rune faze evropske istorije. Iz govora dr Zorana inia odranog na erilovom simpozijumu u Cirihu 11.10.2002 Moto koji me vue napred je nikad se ne predaj. Ako krene u preticanje, dodaj gas. Radi ono to smatra da je ispravno, a ne ono to e veina da podri. Poraze ne doivljavaj lino. Nikad se ne nerviraj zbog politike. Veernje novosti 31.12.2001

DRUGI O INIU (iz literature):

Zoran ini je napravio obrt u shvatanju politike i politiara u Srbiji. On je lokalne probleme Srbije povezao sa globalnim procesima. I u toj povezanosti otkrio je mogunost Srbije da napusti koncepciju politike kao ideologije kao uslov za alternativu: "Reenje je u potpuno novoj koncepciji srpske politike. Na kraju ovog milenijuma moramo uiniti sve da se u Srbiji konano zavri ideoloki 19. vek. Socijalizam i nacionalizam kao dominantne mobilizirajue i integrativne idelogije, moraju biti zamenjene istinski integrativnom politikom... Trebaju nam programske koncepcije, ne ideologije." (Zoran ini, Srbija u Evropi..., str. 63.) To je znailo mentalnu revoluciju u dositejevskom znaenju rei: proces a ne in, ali i jasan pravac. Latinka Perovi UVOD ZORAN INI I SRPSKO DRUTVO (Perovi, Latinka, ur. 2006. Zoran ini: etika odgovornosti, zbornik radova, br. 25. Beograd: Biblioteka svedoanstva. - ZA REVOLUCIJU U DOSITEJSKOVOM ZNAENJU Latinka Perovi: Zoran ini i srpsko drutvo, str. 17.

Politike reforme se u Srbiji od samog poetka odvijaju u znaku trijumfa teritorijalnog naela. Od samog poetka je 'jedinstvo' bilo vanije od slobode. I to jedinstvo u predmodernom smislu, kao jedinstvo teritorije, iji 'narod' e biti homogenizovan jedinstvenom dravnom vlau. Na taj nain su Srbiji 'vraeni' Kosovo i Vojvodina. Nije vano to sa autentinim predstavnicima kosovskog stanovnitva nije postignut ni najlabaviji kompromis (niti su takvi predstavnici uopte priznati kao mogui sagovornici). Vano je da se Kosovo 'vrati' Srbiji! 'Permanentna diferencijacija', kao nain odravanja vlasti apsolutne manjine nad apsolutnom veinom predstavlja ekvivalent za 'permanentnu revoluciju', kojom je nekoliko procenata proletarijata trebalo da uspostavi vladavinu nad ostatkom sveta. Zoran ini: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 27

Svako razmiljanje o najjednostavnijem nainu storniranja komunistikog projekta mora imati u vidu nain njegovog nastanka. Uveden dekretom, on je bio i ostao neto vetako, mehaniko, artificijelno. Kao maina koja stane im se iskljui eksterni dovod energije. Taj eksterni dovod bila je represija. Ako nema represije, direktne i uverljive, komunizam se topi kao komad leda na pustinjskom suncu. Meutim, problem se tu ne zavrava. Sedam ili etiri i po decenija komunizma nisu, dodue, stvorili njegovu prirodnu socijalnu osnovu, koja bi mu omoguila da ivi i bez prikljuivanja na eksterni izvor energije. Ali u tom vremenu su spontano razvijeni razliiti mehanizmi prilagoavanja ovom vetakom nainu ivota. Ljudi su se dovijali kako da preive u uslovima suspenzije svih ili znatnog dela pretpostavni za normalan ivot. Na taj nain je nastao svojevrsni socijalitiki tip socijalnog oseanja i ponaanja, koji osposobljava za preivljavanje u nenormalnim uslovima, ali koji moe da bude prepreka uspostavljanja i stabilizovanja normalnih uslova. Uvebana da izbegavaju i amortizuju represiju, komunistika drutva nisu osposobljena za konstruktivno ponaanje, tj. njima

nedostaje iskustvo u reavanju konstruktivnih zadataka. A kako bi ga i stekli, kada je sve drugo osim traenja linije najmanjeg otpora u komunizmu bilo ist luksuz. Zbog toga je, po prirodi stvari, drutveni i politiki pluralizam koji je u bivim socijalistikim dravama takorei eksplodirao nakon ukidanja najgrubljih oblika represije, u velikoj meri nastupio u formi anarhije. Bez elementarnih sposobnosti reavanja konflikata i miroljubive samoregulacije. Vetaki projekt komunizma/socijalizma decenijama je spreavao spontanu drutvenu komunikaciju i prisiljavao drutvo da govori mehanikim ideolokim jezikom. Sada je taj jezik ukinut, ali ono to ga zamenjuje pre lii na galamu i neartikulisane zvuke nego na nesputano sporazumevanje. Nekadanjim komunistikim drutvima potreban je izvesni period uenja da bi drutvene grupe (nacije, vere, politike stranke) pronale svoje jezike, na kojima mogu da izraze svoje interese, da ih saopte drugima, i da sa drugima komuniciraju o tim interesima. Za to je neophodno vreme i vlastiti napor. Dok traje uvebavanje jezika na kome e biti mogue voditi rasprave, svae i postizati sporazume, moda e neke drutvene grupe posegnuti za onim sredstvima komunikacije kojima ve raspolau, tj. pesnicama, pa e ponegde za raspravu biti prekasno. Ali, alternative nema. Za socijalno uenje potrebno je izvesno vreme. Neka lekcija se moe preskoiti, ceo kurs ne moe. Zoran ini: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 43-44

Kome odgovara mrak? Zoran ini: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 93

Dakle, lako je zakljuiti da srpski komunizam svoju renesansu zahvaljuje energinom okretanju nacionalnoj politici, i pre svega nacionalnoj retorici. Drutvena organizacija ostala je ista, nedemokratska i autoritarna, ali je ispunjena novim sadrajem. Zoran ini: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 118

Nacionalni politiari su izabrali put etnikog konstituisanja, sa namerom da ono to ele iznude u meusobnoj trgovini. To za nae prostore nije ni novo ni neobino. Meutim, vano je da znamo da se tu ne radi ni o kakvoj "novoj politici", a pogotovu ne "preporodu" (bilo kog naroda u Jugoslaviji), nego o podgrejavanju zaboravljenih kliea i instrumentalizovanju kolektivnih arhetipova. U svemu tome nije bilo istorijske nunosti; individualni izbor odigrao je znaajnu ulogu, ime se postavlja pitanje i individualnih odgovornosti. Istorija se moda ponavlja, ali oni koji nita ne naue od prethodnih neuspeha, ne mogu se sa istim pravom pozivati na naelo "dobrih namera". Zoran ini: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 148

Nain politikog delovanja novih aktera i lidera morao bi biti takav da podstie odgovornost i racionalnost, da demistifikuje i sputa na zemlju, hladi podgrejane emocije i

odbacuje politiki iluzionizam. Zoran ini: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 56

Socijalistike zemlje nalaze se pred tekim zadatkom da stvore okvir u kome e biti mogua rekonstrukcija ukinutog drutva. Taj proces e proticati bolnije i tee nego to se to trenutno ini i najopreznijim savremenicima. Neuspeli eksperiment stvaranja "novog oveka" i "novog drutva" ostavio je posledice koje e muiti i dolazee generacije. Njih e uspeti da saniraju samo one zemlje u kojima izvori, obim i intenzitet politike moi postanu transparentni, merljivi i podloni kontroli. Svako politiko delovanje koje ne slui tom cilju, ili mu ak protivrei, preuzima na sebe odgovornost za sve budue civilizacijske padove. Tu odgovornost nee umanjiti deklarativno zalaganje za pluralizam i demokratiju. Zoran ini: Srbija ni na istoku ni na zapadu, Cepelin, Novi Sad, 1996., str. 76

VIDI I: Veernje novosti, 5. jun 2001. NIN, 28. novembar 2002. Blic, 6. oktobar 2001 Politika, 26. oktobar 2001. Veernje novosti, 19. novembar 2002. NIN, 4. oktobar 2001. Glas javnosti, 4. april 2002. Nedeljni telegraf, 9. maj 2001. Danas, 16. avgust 2002.

DRUGI O INIU (S INTERNETA):

Sa: http://doktor-zo.blogspot.com/2011/03/51.html

Zlikovci nam ubie dr Zorana Djindjia, Um, Sunce i srce Srbije - najplemenitijeg oca, sina i mua, najumnijeg vizionara medju Srbima, najhrabrijeg i najboljeg lidera. Zoran je bezrezervno verovao u Boga, a ja sa istom snagom u Zorana. Njegov ivotni put i delo najblii su poznatom nam putu i delu Isusa Hrista. Znam ja da je Bog danas uzeo dr Zorana u svoje naruje i da ga je ustoliio odmah pored svojeg Sina. Strahujem za sudbinu Srbije, njenih gradjana, moje dece i za sudbinu moju. Strahujem neizmerno, strah me slama. Neka Bog da, da je moje strahovanje iluzorno!!! 15. 03. 2003. g. Mr Novak Popovi, politikolog

1. Najvie bih volela da si tu, jer se plaim da se nee nai ovek, koji e imati hrabrosti da se suoi sa sopstvenim strahom i nastavi tamo gde si ti stao. Mladenovi Daliborka 2. Porodici Djindji najiskreniji izrazi sauea. Na vama je da ouvate uspomenu na vaeg oca, sina i supruga, a ako vas nae rei mogu i malo uteiti, znajte da smo u mislima s vama. Ja sam imao ast da Zorana upoznam jo u vreme kad smo svi bili opozicija i znao sam ve tada, daleke 1990. da je to lider koji ce Demokratsku stranku dovesti do vlasti, a Srbiju povesti putem preporoda. Na alost, Srbija je izabrala da svog najboljeg sina rtvuje, a one koji su je osramotili i dalje uva. Tek za desetak godina, a moda i vie, shvatiemo pravi znaaj Zoranovog angamana i peat koji je trajno ostavio u drutvu. ovek, koji je svakako u Srbiji bio ispred svog vremena, ostae u naem seanju za uvek. Neka mu je vena slava. Ion Damian, Waterloo, Ontario 3. Porodici tragino preminulog premijera, kao i svom srpskom narodu. Srbija je mnogo izgubila, bilo ne povratilo se. (Nepoznati) 4. Zorane, verovala sam u sve to si radio. Verovala sam u tvoju hrabrost, energiju, upornost, istrajnost, mudrost, iskrenost, intelekt. Verovala sam u tvoj osmeh i moderan pravac. Otvorio si sva vrata i sve prozore ovoj zemlji i ovom napaenom narodu. Jedino u ta ne verujem je da su te ruke zla poslale na veni poinak. Beograd i Srbija e jo dugo plakati za tobom. Poivaj u miru. Zdravka 5. Kao posveeni borac za demokratske promene, koraala sam uz Zorana Djindjia od prvog dana gradjanskih protesta, u najteim danima nae zemlje. Duboko alim, pre svega, za njim kao ovekom, kome je uskraeno osnovno pravo na ivot, u svetu koji je on sam uinio boljim i lepim. alim, za njim i kao simbolom jedne epohe, koja je bila teka, ali inspirativna, nije nas ubila, ve nas je uinila jaima. Duboko saoseam sa njegovom porodicom i njegovim politikim saradnicima. Kao gradjanin, ljuta sam i ogorena, zbog onih koji su se usudili da na podao nain udare na najviu instituciju naeg sistema. Mirjana Stankovi, Ni 11. Gospodine Predsednie! Mnogo sam Vas voleo i neki zli ljudi su pucnjima na Vas mislili da e tu ljubav unititi. Ne moe se unititi ljubav prema takvom natoveku, ljubav prema demokratiji, modernoj Srbiji, mudrosti, politikoj genijalnost i- sve ono to ste Vi simbolizovali. To je ljubav, koju sam ja delio sa milionima drugih ljudi i sunarodnika i stranaca. Ali sad Vas volim i potujem jo vie, od mog idola postali ste heroj i neunitiva legenda. A te neljudske i nemoralne zveri, koje su se drznule da pucaju na Vas, i ne samo na Vas, ve istovremeno i na demokratiju i na Srbiju, su tim bezobzirnim inom prikazali samo svoju nemo i nedostatak razuma. Oni su bili nemoni. Videli su da ne mogu protiv Vas ni jednim civilizovanim sredstvom da se bore, jer ste u svemu bili za svetlosni milenijum bolji od njih, pa su posluali svoje divljake porive. Nisu znali kako da Vam pariraju za vreme ivota, pa su naivno pomislili da e se neto promeniti posle Vae smrti. Oni jadni ne shvataju da ste Vi sada jo vei, a oni jo minorniji. Oni to ne mogu ni da shvate, sve i da hoe. Oni su lieni ljudske sposobnosti miljenja. Oni nisu ni mogli da razumeju nita. Upravo u tome je razlika izmedju onih koji su Vas voleli i onih drugih. Jer ljudi koji su Vas voleli su to radili iz prostog razloga to su Vas razumeli. Razumeli Vae moderne vizije, prelepe metafore, optimistiki pragmatizam. Oni koji Vas nisu voleli jednostavno nisu mogli da Vas shvate. Zlikovci su Vas ubili, ali nisu ubili Vae delo, Vae ideje, niti ih mogu ubiti. Dok ima nas, Vaih sledbenika i poklonika i ove ideje e iveti. Ali, i posle nas, one e ostati, jer imaju univerzalnu vrednost i ne mogu biti ugaene niijom smru. Niste Vi nas napustili, gospodine Djindjiu, samo ste se pre vremena preselili u istoriju. Tamo Vas je svakako ekalo mesto, i to na njenim najsvetlijim stranicama. Krvnici su Vas muki i iznenada poslali ne u smrt, jer takve ljudske institucije, takvi intelektualni gorostasi poput Vas ne mogu umreti, ve u seanje, seanje svih nas, seanje iz koga emo mi koji smo Vas nadiveli vrlo esto imati ta da nauimo. To e biti i seanje, i opomena, i nauk i svakako najlepa uspomena na Vae ogromno delo. Za ivota ste nam bili

zvezda vodilja, a sada kada se Va zemaljski ivot prerano zavrio, Va sjaj je postao jo jai. Iako vie niste fiziki sa nama, svako e se od nas zakleti da osea prisustvo Vaeg i dalje vedrog i veno mladog duha pored sebe. Ne, niste Vi umrli, samo ste sada, na alost ne pored nas, ali pored besmrtnih ljudi, poput Karadjordja, kneza Mihajla Obrenovia, kralja Aleksandra Obrenovia, kralja Aleksandra Karadjordjevia... Svi oni su lieni ivota krvnikom rukom, ali nisu umrli, ve su postali deo istorije, deo tradicije, deo svakog od nas. Bili ste mi idol. I moram neskromno da priznam da sam izuzetno, izuzetno ponosan to sam Vas poznavao, makar tako kratko i povrno. Sreli smo se dvaput: prvi put na sajmu knjiga 2001. godine. Tada sam se prvi put rukovao sa Vama, predstavio se i rekao Vam da sam student prava. Bio sam vrlo uzbudjen, i u tom trenutku sam Vam priznao da ste moj idol. A Vi ste mi odgovorili: Idole treba imati samo ako teimo da ih nadmaimo.! Ja sam Vam replicirao: Ali, Vas je jako teko nadmaiti! Na ta ste mi Vi, u svom stilu, rekli: Pravnie, nee znati ako ne pokua. Drugi put smo se sreli na prvoj Labusovoj promociji. Tada smo uspeli da se rukujemo i da Vam kaem: Najbolji ste!!! A Vi ste uzvratili, mislei na srpski narod: Ne, VI ste najbolji. Ova dva susreta su kao dva bisera u mom seanju, dva najvrednija dragulja, koje u ja preneti svojim potomcima, kao ivotno zavetanje, kao dokaz da se epohe heroja nisu zavrile sa Trojanskim ratom i Starom Grkom, ve da je i u mojoj mladosti, na poetku 21. veka i treeg milenijuma, iveo istinski heroj, demokratski i intelektualni Herkules, da ste iveli Vi, dr Zorane Djindjiu. Vena vam slava i blaeni pokoj. Djordje, student prava, Novi Beograd 2. Bio si nam idol. Tvojom smru, ne gubi samo tvoja porodica i tvoji prijatelji, nego cela Sbija i ceo srpski narod, koji je ostao bez velikog vodje. Slava ti! Vladimir Knei i Laslo Kova 23. Gospodine Djindjiu, Dok itam on-line novine i lanke o Vama, knedla mi stoji u grlu i jedva zaustavljam suze, kojih su mi oi pune. Vi ste ovek koji je uneo nadu u ivote mladih, da jednog dana moemo iveti kao sav normalan svet. Va doprinos Srbiji i srpskom narodu se ne moe izmeriti ovozemaljskim jedinicama. ta ste Vi uinili i Vase ideje e iveti do veka, i nikada neemo stati da se borimo za bolji ivot. ao mi je samo jedno...to nisam imao anse da se rukujem sa Vama i da Vam zahvalim za sve to ste uinili. Koristim ovu priliku da izrazim veitu zahvalnost Vama i Vaoj porodici. Kao student, jedini poklon Vama u znak zahvalnosti je da u uiti i raditi, da postanem bar pola oveka koji ste Vi. Vi ste postali idol hiljadama mladih, i ja Vam obeavam da emo svi marljivo raditi da Vae ideje postanu stvarnost. Zbogom, vidimo se u Carstvu Nebeskom, ali ne JO. Ima jo puno toga da se uradi za bolju budunost naeg naroda. Nae vreme tek dolazi! Damjan Randjelovi, 22 god. iz Nia 1. NISAM VEROVALA U BOGA... ALI SAM VEROVALA U VAS! MNOGO MI JE TEKO... SUNICA IZ SOMBORA 2. "Malo je rei u naem reniku, kojima bismo mogli iskazati bol i aljenje, povodom tvoje tragine smrti. Ostavio si nas same, ali nastaviemo tamo gde si ti stao. Neka ti je vena slava i hvala"! porodica Krmarov, Mokrin 3. "Malo je rei u naem reniku, kojima bismo mogli opisati bol povodom tvoje tragine smrti. Neka ti je vena slava i hvala"! Epifani Slavoljub, Vulovi Zorica 4. Vladika ree: "ovjek iza sebe ostavlja ime, a zvijer kou." Ti si ostavio i ime i delo... uinio Srbiju lepom, uneo svetlost u nae ivote, poveo nas u pobedu... Hvala! Nikola Perovi 5. Mnogo bola oseamo... pruati najdublje darove svoje due i u trenucima neljubavi, tako je retko... drago, plemenito bie. Daniela, Kruna, Nikola 6. Duboko oaloen, sa nadom da e nas Zoranova smrt vie ujediniti i inspirisati da ostvarimo njegove humane vizije. Boris Vuov 7. VEOMA MI JE AO TO SU UBILI ZORANA DJINDJIA. AO MI JE TO SU JOVANA I LUKA OSTALI BEZ OCA. MISLIM DA SMO I MI OSTALI BEZ JEDNOG OD

NAIH NAJBOLJIH POLITIARA I BEZ DOBROG OVEKA. BIO JE VRLO HRABAR, PAMETAN, POTEN I SPREMAN NA SVE. VEROVATNO SU SAMO ON I NJEGOVI SARADNICI MOGLI DA NAS UVEDU U EVROPU. MOJE ISKRENO SAUEE PORODICI, MNOGO MI JE AO. SIMONA ZIMONJI, DEVET GODINA 8. Ceo svoj ivotni vek posvetio si borbi za pravdu i dobrobit svoga naroda i sada, kada si uspeo da svoj narod povede pravim putem, ljudski nagon za pohlepom, potpomognut mranim snagama i idejama iz prolosti, uinio je ovaj ivotinjski akt nasilja. Siguran sam da e tvoje ideje i delo slediti svi oni, koji su se s tobom sve ove godine borili protiv nepravde i svega neljudskog, to smo doivljavali u prethodnom peroidu. Siguran sam da svoj ivot u borbi za svoje, ali i nae, ideale i ciljeve, nisi dao u zalud. Tvoje misli i tvoje delo e dugo nadahnjivati generacije koje dolaze, u borbi protiv nepravde, mraka, i ljudske gluposti, koji su, na alost, i danas toliko prisutni na ovim naim prostorima. 15.03.2003. god. Milosavljevi Bratislav, Novi Sad 9. Hvala za sve ono to si uinio da mladi ponovo dobiju veru u sebe i Srbiju... Bez Tebe, bie teko, ali, kao to si nas uio, neemo se predati! Nek Ti je vena slava! Saa M. 10. Nemam rei da opiem svoju tugu zbog tragine smrti Zorana Djindjia. Pucanj u njega je pucanj u sve ono to je lepo, progresivno i moderno u Srbiji. I ba zbog toga, i zbog njega, koji je svoje snove platio ivotom, i zbog nas u koje je verovao, moramo da budemo jaki i odluni na putu kojim je on poao. Sada je trenutak koji ne sme da se propusti. Ako ga propustimo, znai da je njegova rtva bila uzaludna. Neka mu je vena slava i spokoj. Ruica Maksimovi 11. Poslednji pozdrav Z. Djindjiu, oveku koji je sruio Miloeviev reim, sa AJMO, AJDE, SVI U NAPAD, ZA DEMOKARTSKU SRBIJU! Porodica Filipovi, Lazarevac 12. Ne volim politiku, ali volim hrabre, uporne, vredne i pametne ljude. Sve te osobine su te krasile. Govorio si da svi treba da ulaemo u sebe, da bi dobili bolju Srbiju, a ja u, od sada, da ulaem u sebe i zbog tebe. (Nepoznati) 13. Nije te Srbija zasluila. Ljuba 14. Ja bih da izjavim duboko sauee porodici Djindji i da kaem da mi je mnogo ao zbog svega. Zoran je mojoj porodici i meni bio komija, dok je iveo na Studenstkom trgu, kaem iveo, ivee i dalje u nama, jer je deo Srbije i njenog naroda. Handanovi Damir, Kapetan Miina 22, Dorol, Beograd 15. Zlikovci nam ubie dr Zorana Djindjia, Um, Sunce i srce Srbije - najplemenitijeg oca, sina i mua, najumnijeg vizionara medju Srbima, najhrabrijeg i najboljeg lidera. Zoran je bezrezervno verovao u Boga, a ja sa istom snagom u Zorana. Njegov ivotni put i delo najblii su poznatom nam putu i delu Isusa Hrista. Znam ja da je Bog danas uzeo dr Zorana u svoje naruje i da ga je ustoliio odmah pored svojeg Sina. Strahujem za sudbinu Srbije, njenih gradjana, moje dece i za sudbinu moju. Strahujem neizmerno, strah me slama. Neka Bog da, da je moje strahovanje iluzorno!!! 15. 03. 2003. g. Mr Novak Popovi, politikolog 16. Uasnuti smo, potreeni i alosni zbog gnusnog ubistva Zorana Djindjia. oveka elite, briljantnog, hrabrog, svestranog, ubie podljudi, moralni idioti, ograniene i deformisane individue. Posle suda ljudi, neka im sudi Bog. Porodica Milivojevi (Francuska) 17. Dragi Zorane, Od tog kobnog 12. marta, ne izlaze mi iz glave Tvoj optimizam, energija, ambicioznost i velika elja da izvue Srbiju iz velikog mraka, u koji je upala. Iako su nam Te fiziki oteli, koreni nade, koje si posadio, su toliko jaki, da ih niko vie ne moe presei niti iupati. Sa obzirom da e veno iveti u nama, Srbija e uvek imati volje da ide napred, jer je imala Tebe koji si joj priio krila. Neka Te Bog nagradi, za sva dobra dela koja si uinio i koja si nameravao da ini. Mnogo e nam nedostajati. Saoseam sa Tvojom porodicom i svima koji su Te voleli. Neka Ti je vena slava. Dejan Marinkovi, Minnesota

18. Dragi prijatelju, Bio si istina, svetlost, nada. Bila je ast imati Tebe za Premijera. Tvoj duh ivi u nama i nita to si uradio nije uzalud. Neka Bog blagoslovi Tvoju dobru duu. Deana Tucakovi 19. U knjigu alosti, spustila bih rei, koje sam uputila prijatelju u daleku Ameriku, da podelim tugu zbog gubitka oveka viteza, oveka vrcavog uma i vizionarskog duha, zbog odlaska Dr Zorana Djindjia u Venu Tajnu, ali i ostanka u Uspomeni ivota: "Ve trei dan sam nema, srce mi se steglo, osim tihih suza nemam u sebi niega osim tuge i poruenih nada! Svoju bolnu tiinu nisam mogla da podelim sa Slavkom, kao to sam delila etnje, i rei osude ili odobravanja, sa kojim sam plela nadu i veru u sutra, hodajui beogradskim ulicama, zvidei u pitaljke, i beei pred razularenim Miloevievim zverima. Hvala Ti to si sa mnom " bio" danas u poslednjoj etnji... u etnji ispred koje nisu ili bubnjari, u etnji ispred koje je i mrtav bio Djiki... Hvala Ti to si sa mnomi podelio tugu Djikijevih najbliih, njegovih saboraca, istomiljenika, Beogradjana i drugih iz sveta, onih verujuih da se promene i na ovim prostorima mogu dogoditi. Promene e se desiti, ne samo da verujem, nego i znam - to u mom biu odzvanja iz dubina. Posle ovog stradanja, mora se desiti 6. oktobar, koji se nije desio 6. oktobra 2000. godine. Srbijica je ovim zatvorila krug svoje katarze, moe se dii iz pepela, moe se umiti, moe se pokajati, izviniti, moe se napred, pa makar i kao siroe, a Ti to, moj dargi, zna kako se moe, kao to i ja znam. ao mi je to danas nisi osetio onu energiju, beogradsku, koja je potekla kao reka ponornica, koja je ponovo, krei sebi put, izbila na povrinu..." Poslednji Pozdrav Vitezu, Borcu za promene, za demokratiju, za bolje sutra svih onih kojima je dostojanstvo pokradeno. Sa potovanjem, Dr Slavica Koji 20. Potovani Zorane, nisam imao tu ast da Vas lino upoznam. Ipak, bol koju ovih dana bolujemo moja porodica i ja je velika, kao da ste bili lan nae porodice. Nadam se da e ova jadna Srbija, i mi u njoj, nai nain da pobedimo i da se na taj nain oduimo Vama i nagradimo Vau rtvu. Neka Vas andjeli uvaju. Vlada Mili sa porodicom 21. Bio si i ostao velik, koliko po delu, toliko po nesvakidanjoj sposobnosti da udnim ozonom ozrai prostor oko sebe, i obelei vreme u kome si trajao. Nosiemo te za uvek u srcima. Boko L. Buta i tvoji brojni Novosadjani 22. Samo zaboravljeni umiru. Tebe zaborav nee pokopati. Voleemo te i pamtiti tvoju viziju zauvek. Dramski program Radio Novog Sada 23. Sada treba da pokaemo da li smo te zasluivali! Savis-Perovi Mirjana sa suprugom Ljubiom i decom Bojanom, Nikolom i Irenom 24. Majstore, hvala ti na svemu, uao si u legendu. Ostvariemo ciljeve koje si nam ostavio. Vladimir 25. Veliki ljudi ne umiru! Ti ivi u svakom oveku koji je kroz tebe pronaao nadu i poverovao u lepi, bolji i plemenitiji svet. Mi nismo uspeli da te sauvamo, ali ono to si uinio za nas pomae nam da ne izgubimo sebe. Hvala ti to si verovao u nas, neemo te izneveriti! (Nepoznati) 252 1. Bio si u svemu naj! Mladen 2. Tek kad nekoga izgubimo, spoznamo koliko nam je znaio! Porodice Petrovi i Stani iz Novog Sada 3. Zorane Djindjiu, Hvala ti, za sve to si uinio za nas. Za energiju, nadu, ljubav i obeanu budunost. Slobodan Peladi 4. Toliko smo tuni. Nama je suprug i tata poginio pre godinu dana, ali nismo se predali. Sad su nam ubili onog u kojeg smo verovali, ko je bio naa nada, uzor, primer, neemo se ni sad predati. Nai emo jo snage, vere. Nikad nas nee pobediti glupost, neznanje i malodunost. Ivana, Matija i Ana

5. SA VELIKOM TUGOM I BOLOM, KOJI NIKADA NEE PROI, ELIMO DA SE OPROSTIMO OD NAEG PREMIJERA... DRAGI PREDSEDNIE, MLADI LJUDI OVE ZEMLJE E NASTAVITI DA SLEDE VAA DELA U CILJU JAANJA SRBIJE. JA SAM DEO OVE NACIJE I ELIM DA VAM ZAHVALIM NA SVEMU TO STE ZA NAS INILI. NIKADA VAS NEU ZABORAVITI, IAKO IMAM 14 GODINA. ZBOGOM I NEKA VAS ANDJELI UVAJU... MARIJA MUTAVDI, VIII-3 O. . "1300 KAPLARA" 6. Sa uasom smo pratili tragediju i sa tugom konstatujemo, da plemenitost nema opstanka u sve kriminalnijem svetu, gde i drave legitimiu ratove, da bi ostvarile svoje interese. Najvea greka, osim poetka gradjanskog rata na Balkanu, napravljena je ubistvom ovog plemenitog, nekorumpiranog, dobrog oveka! Ima li naina, da se stane na put zloinu i zloincima? Slava Zoranu Djindjiu! Porodici Djindji nae iskreno i duboko sauee. Porodica GrudenPani 7. Predivnog oveka - Zorana Djindjia pamtiemo po iskrenom osmehu, koji su nai mediji tek sada umeli da realno prikau, po milom nainu govora i simpatinim pokretima, koji su taj govor pratili, po prijateljskom, vrstom i odlunom stisku ruke, po vedrom licu jednog normalnog oveka, koji je iveo u nenormalno vreme. Nemoni da bilo ta promenimo, ostaje nam samo da se nadamo da, u najmanje tri miliona Srba, ivi po jedan Zoran Djindji i da emo svi zajedno uspeti da postignemo i dostignemo sve to je Djindji zapoeo. Mila i Zoran Pauni 8. DRAGI ZORANE, BOJIM SE DA JE TVOJOM SMRU SVE PROPALO!!! NI JEDAN OD TVOJIH KOLEGA NEMA TVOJU HARIZMU I HRABROST! NEKA JE TEBI, A I NAMA, BOG U POMOI!!! Neboja Markovi 9. Gubitkom Premijera Srbije, gospodina Zorana Djindjia, Srbija je izgubila briljantan um, koji je neumorno radio u korist svog naroda i zemlje. Srbija je izgubila retko sposobnog, smelog i upornog politiara, koji je bio i ostao cenjen i medju neistomiljenicima. Zoran Djindji se pokazao kao politiar koji ide ispred vremena, kao vizionar pun optimizma i uverljive snage! Kriminalci i ubice Premijera Zorana Djindjia uinile su upravo suprotno od onoga to su eleli, a to je da probude ponos i prkos naroda Srbije, koji e se zasigurno, u vremenu koje dolazi, boriti sa jo veom snagom za Djindjievo Bolje Sutra! Ana M. Zeevi, Beograd, 15. mart 2003. 10. Zorane, Srbija je sa Vama izgubila mladost. Sa dubokim potovanjem, Dragia Aimovi sa porodicom, Moskva 11. Zar si morao da umre da bismo se mi probudili? Poivaj u miru, tamo gde poivaju najvei srpski velikani. U svoje ime, obeavam da u dati sve od sebe, da ugradim makar malo svoje pozitivne energije u novi, moderni duh Srbije. Ljiljana Risti, Jagodina 12. elela bih da na ovaj nain iskaem svoju tugu, zbog ubistva Zorana inia, koji je predstavljao mladost ovog naroda, svojom inteligencijom, sposobnou, energinou i mnogim drugim vrlinama. Bio je i bie jedan jedini, za Srbiju neponovljiv! Jovana Orlandi 13. Neka je vena slava slava i hvala Velikom oveku. Nadamo se da e nas tvoja nepresuna energija i dalje grejati. Porodica Cvijovi 14. Dragi Predsednie, nikada se neemo oprostiti od tebe, ostae veno prisutan, sa delima do kojih si nas doveo. Nikada svet nije imao takvog oveka, kao to smo mi imali sreu da imamo, ali si ti imao tu nesreu da se rodi u ovoj prokletoj zemlji i da ivot za nas. Veno emo te pamtiti i pominjati buduim generacijama. Vena ti slava i hvala za sve. Sabina Ajholcer iz apca sa porodicom 15. Bili ste zraak nade za svu mladost ove zemlje, tokom mranih devedesetih, i naa zvezda vodilja posle njih. Vae ime e zlatnim slovima ostati zabeleeno u istoriji naeg naroda i u srcima svih nas koji smo Vas sledili. Ilona Marecko

16. Povodom gnusnog atentata na Predsednika Vlade Srbije, g. Zorana Djindjia, koji oito ilustruje stanje u kome se nalazi naa (MOJA) domovina, ja Ranko Pavi, umetnik i vlasnik galerije OUT/AUT u Torontu, Kanada, otvaram u naredna tri dana galeriju bez slika, jer e sve slike u centralnoj galeriji biti skinute sa zidova. Ovaj protestni in je samo opomena SVIMA srpsko/crnogorskog porijekla da zlo postoji i da se od zla ne treba sklanjati, nego boriti sa sredstvima koja posedujemo. Pozivam SVE nae medije i institucije slinog karaktera u Kanadi i Srbiji i Crnoj Gori da istim inom podre ovaj protest, jer njime samo OPOMINJEMO da se ne mirimo sa stanjem u zemlji iz koje smo potekli i koju nosimo u srcu i bdijemo nad njom. Ranko Pavi 17. Dragi moj Predsednie, neu te nikada zaboraviti, ii u tvojim brzim koracima ka uspehu, ostau ovde da bih dokazao da se i ovde moe lepo iveti i imati porodicu, koja e biti ponosna to ivi u ovoj zemlji. Zahvaljujem ti to si pokazao kako treba da izgleda moderan i mlad Srbin. Vena ti slava. Neboja Glisovi, abac 18. Moja porodica i ja od uvek smo verovali u tvoje ideje, ideje koje su donosile samo boljitak i pozitivne reakcije, iako to mnogi nisu uvidjali, ali mi jesmo. Tvoja vizija budunosti bila je i naa. Tvoje rei, bile su i nae misli. Stoga nam teko pada tvoja smrt, ali emo sa tvojim idejama i vizijama nastaviti da ivimo, trudei se da budemo bolji nego to smo bili, ulaui i unapredjujui sebe, a samim tim i svoju zemlju. Bio si veliki mislilac, vizionar i pokreta. Tragino, ali prerano si otiao u istoriju, gde bi ti i svakako, kao velikanu, bilo mesto. Poivaj u miru. Porodica Boras 19. Pokuali su da Te ubiju, oprosti im Boe, ne znaju ta rade! Neka Ti je vena slava, dragi imenjae! Zoran Andjelkovi, Leskovac 20. Reima se ne moe iskazati ta smo izgubili. Neka ti je vena slava i Hvala. Petar M. 21. Imam svega 12 godina i zbog godina nisam mogao da postranem lan Otpora, ali sam svim srcem bio za tvoju Demokratsku stranku i Otpor. Mislim da i sad, kad si otiao u carstvo venih, treba da imamo na umu rei koje su nas odravale za vreme tvoje i nae borbe: Ajmo, 'ajde, svi u napad. Iako danas nisam bio u tvojoj poslednjoj etnji ulicama Beograda, nosio sam te duboko u srcu. Mnogo sam te voleo. Kosta Risti, uenik VII razreda, Jagodina 22. Zbogom Predsednie. Velja, Davorka i Milan Milai 23. Veliki dan tuge za Srbiju, za mene, mnoge stvari vie nee biti iste, bojim se, ta e biti sutra. Ostali smo bez stuba, bez oca, hoe li Srbija imati snage bez njega. Ratomir Jankovi 24. Umrla je snaga, energija i nada Srbije, ali se nadamo da e vreme pokazati da se Dr Zoran Djindji nije uzalud rtvovao. Milica, Biljana i Zoran Stankovi 253 1. Neki Vas nisu voleli, ali nas, koji smo Vas voleli i koji emo Vas uvek voleti, ima mnogo vie! Srbije nikada nee biti ista bez Vas... Neka Vam je vena slava. Atila Na, Debeljaa 2. Poslednji as demokratije je zavren. Ispitni rok je u toku. Od dobijene ocene zavisi budunost Srbije. Imali smo najboljeg uitelja, poloiemo sa desetkom. Vuk Bradi 3. Dragi Zorane, Hvala Ti za snagu i saznanje koje si nam dao, da moemo ako hoemo menjati sebe i ivot oko sebe. Hvala Ti za nadu i snove, za koje smo verovali da e se, s tobom uz nas, ostvariti. Svojim ivotom si nas zaduio da nastavimo putem, na kojem e tvoj lik i misao ii ispred nas kao zvezda vodilja. Neka Ti je hvala i slava, dok postoji srpski narod. D. i M. Majki, Indjija 4. Apsolutnom autoritetu, Dr Zoranu iniu: Martovske ide... Smrzli smo se od straha za nas, a bez tebe! Jedini odgovor je zavrni udarac politikom ljamu, patriot-kriminalcima i pukim izvriocima, mafiji. Nepravda za ivota, slava, potovanje i ljubav, zauvek! Vesna Jokanovi

5. DRAGI NA PREMIJERU, RUKA ZLOINCA UINILA JE DA VAS VIE NEMA MEDJU NAMA. VAE DELO E VENO IVETI U NARODU, U IJE BOLJE SUTRA STE UGRADILI I SVOJ IVOT. TAKO STE POSTALI BESMRTNI. VIDA I LJUBIA JOVANOVI, NOVI BEOGRAD 6. Samo bih, u kratkim reima, rekao, da si se ti, Zorane, zalagao za bolju budunost Srbije i puno ti hvala za to. Bio si jedan hrabar ovek, koji je imao jedan veliki cilj... nadam se da e taj cilj da se nastavi. Puno sauee tvojoj porodici, prelepoj deci... Hvala ti za sve to si uinio za Srbiju... Neka ti BOG duu prosti i laka ti zemlja bila. (Nepoznati) 7. Strana je tragedija to si se preselio u istoriju, Ti koji si najvie od svih bio okrenut budunosti. Neka Ti je vena slava i hvala Ti za sve to si uinio za ceo narod Srbije. Porodica Kaplarevi 8. ao mi je oveka... ao mi je hrabrosti, energije, harizme, optimizma... ao mi je to tek sada neki ljudi postaju svesni Tvojih vrednosti... Ne oseam strah... Verujem u Tvoje ideje, u ljude koji su Te pratili, u njihovu mladost i odlunost da ostvare cilj... Verujem da uspravno idemo ka "izlazu iz tunela, u kom jo uvek samo naziremo svetlost"... Ja idem... hrabro... Tvojim putem... Stevanovi Tanja, aps. arhitekture, Novi Sad 9. Sve to oseam moe da stane u samo par rei: ogroman, ogroman bol... Ovo je nenadoknadiv gubitak za sve nas, ali ne i kraj onoga za ta smo se, uz tebe i sa tobom, borili... Neka ti je vena slava i hvala. Sladjana V. 10. Oprosti to ne shvatih odmah ko si, to te ne prepoznah! Sada sam sigurna da te znam! Neka ti Bog podari veni mir! Voli te i veno e te nositi u srcu tvoja Dragana 11. Zauvijek e ostati u naim srcima. (Nepoznati) 12. Pamtiu te kao sposobnog, odvanog, britkog, duhovitog i lepog Premijera. Gordana 13. Oseamo da nam je otiao najblii lan porodice. Ipak, ivee veno u nama. Porodica Petrovi iz Jarka 14. Iako se mnogo puta nisam slagala sa tvojom politikom i ideolokim stavom, sada znam da sam uvek cenila tvoj optimizam i elju za dobro ovoj dravi, njenoj mladosti i nama koji smo ovde ostali, uprkos nedaama. ao mi je tvoje mladosti. Za sve ti hvala. (Nepoznata) 15. Dragi Zorane, bio si nam svetlost na kraju tunela. Neka te Bog uva. Porodica Milanovi iz Beeja 16. Veliko HVALA!!! Neka te aneli uvaju, kao to si ti nas!!! (Nepoznati) 17. Zorane, Zato si otiao od nas. Srbija je, zajedno sa tobom, ubijena. Srbija: Volimo te, Zorane!!! Neka ti je pokoj dui, i neka te andjeli uvaju, kad ve nismo mi. (Nepoznati) 18. Ti si jedina rtva petog oktobra! Bio si najbolje to je ova zemlja iznedrila i zato smo beskrajno tuni to te vie nema! Poivaj u miru i znaj da e te uvek voleti oni kojima si pomogao da preive i pobede tiraniju! Nina, Ivan, Petar, Ognjen, Boris, Ninica, Danica, Dragan, Moma, Lidija... 19. Primite nae duboko sauee od porodice Panovi iz Baria 20. Hvala ti to si postojao, Bog te blagoslovio. Boro, Branka, Irena i Lidija Guberini 21. Dragi Zorane, Neverica da Te vie nema je u nama, ali tuga preovladava. Tek sada shvatamo koliko si nam znaio, i koliko si bio u pravu u svojoj borbi i u svom verovanju. Nama ostaje jedino da verujemo i dalje da e Tvoja vizija pobediti i da emo ostvariti Tvoje ciljeve. Mi emo se boriti, zajedno sa Tvojim drugovima, Tvojom strankom, Tvojim narodom... svi mi zajedno protiv zla i bede. Neka Ti je vena slava. Branislav, Aleksandra, Ivan i Sofia 22. Hvala ti za nadu da moemo postati deo civilizacije. Bez tebe je sve mnogo neizvesnije. Pucajui u tebe, ubice su ubile i jedan deo nae due. Bie u naim mislima i molitvama. Neka te Bog blagoslovi! Porodica Arandjelovi: Milan, Dragana i Novka

23. Voleli smo te, a da ni sami nismo znali koliko. Cenili smo i potovali tvoju neiscrpnu energiju, rad, tvoja dostignua. Bio si poseban, jak, pa smo mislili da ne moramo da ti pokazujemo nau iskrenu ljubav i veru u tebe. Hvala, Zorane. Uvek emo te voleti. Jasmina i Nela 24. ovek ne zna ta ima, dok to ne izgubi. Vujovi Ivica 25. Veliko hvala, za sve to si uinio za Srbiju i njen narod. Neka ti je vena slava i andjeli neka te uvaju. Poivaj u miru. Iskreno sauee porodici g. Djindjia. familija Marinkovi 254 1. Najdublje sauee porodici Velikog oveka, Zorana Djindjia. On je bio razlog zbog koga naa porodica nije otila da ivi i radi u Danskoj, leta 2000. On je bio razlog zbog koga smo radili vie i bolje, stvarali, dobili dete pre godinu dana, i pravili velike planove. Nadamo se da e njegove ideje i elje, koje su ujedno i nae, njegovi sistemi vrednosti i ideali, pobediti posle njegove smrti, da e konano veina ljudi u Srbiji prihvatiti te vrednosti i da emo postati zemlja i drutvo, kakvo je on zamiljao. Radmila Jasarovi, dipl. pravnik, dr Damir Jasarovi, hirurg, Mina Jasarovi 2. Od Premijera sam nauila da svaki dan zavrim pitanjem: Koliko sam tog dana uinila za druge? Uz njega sam znala da moja deca imaju perspektivu, jo uvek u to verujem, ali sa zebnjom... Uz njega sam... Desanka Lonar-Nikoli, profesor 3. "Nismo ti ostavili nita ravno tiini. Znam da si otiao nasmejan, kao deak, u hladni ostatak jednog sna". (Nepoznati) 4. Ovim inom, svi Srbi su pogodjeni u SRCE. Neka ti je laka zemlja, junae! (Nepoznati) 5. KADA JEDNOG OVEKA TOLIKO MRZE, OGORENO I BESNO NAPADAJU SVAKOJAKI LJUDI, SLUEI SE SVIM SREDSTVIMA, ONDA JE SASVIM JASNO DA TAJ OVEK MNOGO VREDI. BOE, KOLIKO SAMO BOLI... ALI, ZNAMO, DRAGI PREDSEDNIE, DA TI NE BI VOLEO DA VIDI SVU TU TUGU I TOLIKE SUZE... NI SANJAO NISI KOLIKO NAS IMA. PONOSNE SMO TO SMO TE PRATILE SVE OVE GODINE, PONOSNE SMO TO SMO UESTVOVALE U BORBI ZA DEMOKRATIJU POD TVOJIM HRABRIM VODJSTVOM. HVALA TI ZA SVE TO SI UINIO ZA NAS. "PRAVI GROB ZA UMIRANJE NALAZI SE U SRCIMA IVIH". TI SI, DAKLE, POSTAO BESMRTAN. I ZNAJ, NEEMO ODUSTATI, SADA KADA SMO KRENULE U PRETICANJE, VE EMO, KAKO SI NAS UIO, DODATI GAS. VOLIMO TE. DANIJELA I DRAGICA JOVOVI 6. TVOJ OSMEH NAM JE ULIVAO NADU U BOLJE SUTRA, TVOJA BEZGRANINA ENERGIJA I RAD, KOJE SI ULOIO U NOVU SRBIJU, DALE SU NAM PODSTICAJ DA TE SLEDIMO I DA ISTRAJEMO U BORBI PROTIV SVIH ZLOTVORA OVOG SVETA. HVALA TI ZA SVE TO, POIVAJ U MIRU, A MI EMO ALITI TO JE PRVI I NAJBOLJI MEDJU NAMA TAKO BRZO OTIAO. NEE BITI ZABORAVLJEN! Prof. dr Ljiljana Vujkovi 7. POTOVANI GOSPODINE PREDSEDNIE, PODRAVALI SMO TE U BORBI ZA DEMOKRATIJU I ZA NAS SI BIO VESNIK DOLASKA BOLJIH VREMENA, POSEBNO ZA MLADE LJUDE. S POTOVANJEM, PORODICA BOI IZ STARE PAZOVE 8. Nepravda postoji! Kako je samo teko to saznanje. Ne postoji nita to bi moglo da izrazi zahvalnost za nadu koju ste nam dali i nita to bi moglo da izrazi sadanju beznadenost. Molim se za vas. Vladimir 9. Jo ne mogu da verujem. Ulice Beograda danas su pokazale, ko god da je ovo uradio pukao je k'o zveka. Slava ti. Sima, Beograd 10. Voljeni Djiki, krivo mi je za svaku i najmanju sumnju koju su mi znali servirati "ovi" i "oni". Sad pouzdano znam da me oseaj nije varao i da si ti bio jedini pravi izbor. Izvini to ti

ne persiram - to je zato to si ti u mojoj kui odavno domai. Ako tvoja smrt ne donese neto neverovatno dobro ovoj zemlji, ja odoh odavde za uvek. Eto, sad si regularni heroj, al' ta to vredi, kad te vie nema... S ogromnom ljubavlju i potovanjem, aljem ti poslednji pozdrav! Dragana Stankov 11. Cenio sam ga i kao oveka i kao politiara. Smatrao sam da je jedini u stanju da ovu zemlju izvede iz krize. Sada, kada ga nema, izgubio sam nadu i veru u bolju budunost. Sa suzama u oima, opratam se od Premijera i vodje moderne Srbije. Vukovi Vladimir 12. Nikada nisam razumela zato odlaze najbolji. Nisam razumela zato Bog najee uzima sebi najbolje medju nama. Sada znam. Na alost, tek sada znam. ivei ispred svih nas, blistavog uma i irokih vidika, daleko ispred svog vremena, bre od svih nas sunarodnika i savremenika, takvi kao dr Zoran Djindji, najpre zaslue rajsko naselje, andjeoski mir i spokoj. Prebrzo ih je zasluio. Zahvalna to sam imala privilegiju da budem njegov savremenik, s potovanjem Jasna Novakov 13. Gospodine Predsednie nisi bio lider moje stranke, ali si bio najsposobniji od svih. Posledji pozdrav. (Nepoznati) 14. Bio si nam oslonac u tekim vremenima prolosti, bie naa zvezda vodilja u budunosti. Dejan Luci, Arandelovac 15. Dragi Zorane, ti si bio svetlost u naem modernom srednjem veku u toku svih ovih godina. Ova tuga, koju oseamo sada, nee uskoro proi. Porodica Stojanovi ti eli spokoj: Zoran, Vidosava, Aleksandar i Milena. Laku zemlju ti jo ele moji drugovi iz Pravnobirotehnike: Ja (Aleksandar), Sanja, Marko, Stefan, Maja, Marija i ostali. Mi te nikada neemo zaboraviti. Ti ostaje urezan u naim srcima, i neemo pokleknuti. Dugujemo bolju budunost tebi i Srbiji. Poivaj u miru, dragi Premijeru. (Nepoznati) 16. Neizrecivo alim to su deca ostala bez oca, to je ena ostala bez mua, majka bez sina, sestra bez brata i to je Srbija ostala bez oveka, koji ju je vodio ka svetlijoj i boljoj budunosti. Ana Marija Ramsak 17. "Bio si na traak svetlosti i nade, na ovom mranom i tekom putu do boljeg sutra! Iako nisi prisutan fiziki, zauvek e iveti u nama!" Rebi Kristina (Beograd) 18. Jedini koji je imao viziju za bolje sutra, hrabrosti i volje da to i ostvari, nije vie sa nama. Puno, puno sam tuan. Hvala ti za sve, Zorane. (Nepoznati) 19. Da bi uvek bili sa Njim i da bi On uvek bio oko nas, predlaem da se "Trg Slobode", koji se nalazi u Srcu Srbije i Srcu Beograda, preinai u "Trg Zorana Djindjia". Njegove su zasluge za Srbiju mnogo vee, pa bi, tim skromnim inom, mogli bar malo da pokaemo koliko nam je On znaio. Dejan Marinkovi, Novi Beograd 20. Kao to su ti i svi rekli, bio si jedan od najboljih. Vodio si Srbiju ka progresu i Evropi. Niko te nikad nee zameniti u potpunosti. Neka ti je slava! Marko Vladimirovi 21. Tuno je to nee biti sa nama, da, za koju godinu, pogleda kako je Srbija izrasla u lepu, radnu i bogatu zemlju, poniklu na temeljima, u koje smo, na kraju, i tebe morali dati. Poloiemo ispit iz demokratije, koji nam kao amanet Ti ostavi. Iz srca, Nikola Medojevi, novinar "Radija 31", Uice 22. Generacijo, prijatelju, Predsednie. Bio si najvei, najsposobniji i najhrabriji medju nama. Tvoja vizija Srbije ostaje, a, ako Bog da, bie ostvarena. Hvala Ti na nadi. Neka Ti je vena slava i hvala. Poivaj u miru. Predrag S. Romi, Dr sci med 23. SRBIJA NASTAVLJA DOBRIM I SVETLIM PUTEM, NA KOJI SI JE TI IZVEO. Tvoji etai, porodica Stani 24. Nenadoknadiv gubitak za Srbiju i tuga u naim srcima. Slobo, Vida, Miroslav 255

1. Generacije 70-tih ste nauili hrabrosti. Zajedno smo se borili za demokratiju. Vi ste bili brilijantni, superiorno inteligentni, neponovljivi. Srbija Vas nikada nee zaboraviti. Hvala. (Nepoznati) 2. Najiskrenije alim. Sabina Mulaosmanovi 3. Potovani gospodine Djindjiu, ne mogu da iskaem koliku tugu danas oseam. Nikada Vas nisam upoznala, ali se u ovim trenucima oseam kao da sam izgubila nekog veoma bliskog prijatelja. Vi ste jednostavno bili takvi - nasmejani, pametni, odluni, hrabri - da Vas je lako bilo potovati i voleti. Nadam se da emo imati snage, volje, hrabrosti, pameti da nastavimo putem kojim ste nas Vi poveli. Bie veoma teko bez Vas, Vaeg optimizma i Vae energije. S potovanjem, Jelena 4. Ovim putem izraavamo duboko potovanje i iskreno sauee, povodom velikog gubitka za sve nas. Neka mu je slava i veliko hvala. Dejan i Sandra Lakevi 5. Tvoj odlazak nam je, u prvom trenutku, ugasio svaku nadu da e se nai neko kao ti, da nas vrati u Evropu i svet. Mislili smo da e, sa tobom, nestati svaka nada i energija u ovoj zemlji i narodu. Medjutim, kada smo videli koliko je ljudi dolo da te isprati i oda poast, shvatili smo da nee biti jedini koji e ovu zemlju hrabro i bez predrasuda uiniti boljom nego to je ikad bila. Uvek e nam ostati u srcima, kao onaj koji je prvi smogao snage i hrabrosti da kae istinu i nije se bojao da preduzme korake koje niko ne bi... Neka ti je laka zemlja. Porodica PUTNIK 6. Najiskrenije sauee porodici Djindji i svima nama nek je Bog u pomoi. Jo uvek nismo, na alost, svesni kakvog oveka smo izgubili i kakvu rtvu je podneo u ime svih nas. Ostala je samo velika praznina, koja nee biti popunjena. Slava mu i nek mu je laka crna zemlja. (Nepoznati) 7. Potovani gospodine Premijeru, Vaa smrt je tragedija za ceo srpski narod. Neka Vam nebo podari veni mir i spokoj. Nikad Vas neemo zaboraviti! Marija Djeri 8. ZORANE VELIKI, Neizmerno Ti hvala od nas, ije si poverenje zadobio tek kroz Tvoju aktivnost, rad, nesebinost... Gledajui Tvoje delo, shvatili smo da si Ti bio istinski vodja za izlaz iz mraka, za put svetlosti. Porodica Nedi 9. Da bi te ubili, pucali su u tvoje srce, da bi ubili Srbiju pucali su u njeno srce (tebe), ako se "bez srca" ne obraunamo sa njima, umree i Srbija. Hvala ti za sve. Milutin Boji sa porodicom 10. Mi, koji smo otili iz zemlje, u potrazi za boljim ivotom, neemo zaboraviti ko nam je pruio nadu da emo, jednog dana, taj ivot moi ostvariti u Srbiji. Jurica unjara, Washington, DC, 15.3.2003. 11. AKO SU VELIKI LJUDI KAO KOMETE, KOJI OSVETLJAVAJU PUT SVOM NARODU I NA TOM PUTU SAGORE, ONDA JE SVETLOST ZORANA INIA NAJVEA DRAGOCENOST, KOJA SE UVA I NOSI I KOJA TRAJNO OBASJAVA DUU I BIE NAEG NARODA. NEKA MU JE VENA SLAVA I HVALA. SINIA KOUTI 12. Bio si veliki vizionar i inspiracija mladima. Nada u bolje sutra. Tvoja smrt nam je izazvala veliku tugu i veliko obe