Deepak Chopra

SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA

UVOD Iako je naslov ove knjige Sedam duhovnih zakona uspeha, on bi mogao glasiti i Sedam duhovnih zakona ivota. Radi se o istim naelima koje priroda koristi da bi svemu dala materijalno postojanje svemu to moemo: videti, uti, mirisati, okusiti ili dodirnuti. U svojoj knjizi Stvaranje obilja, svest bogatstva u polju svih mogunosti, ocrtao sam korake do svesti bogatstva zasnovane na ispravnom razumevanju naina na koji deluje priroda. Sedam duhovnih zakona uspeha ine sutinu tog uenja. Kad u svoju svest ukljuite znanje o njima, stei ete sposobnost da uz nenapornu lakou stvorite neogranieno bogatstvo i da doivite uspeh u svakom poduhvatu. Uspeh se moe odrediti kao stalno irenje sree i progresivno ostvarivanje vrednih ciljeva. Uspeh je sposobnost da ispunite svoje elje uz nenapornu lakou. Ipak se na uspeh koji ukljuuje i stvaranje bogatstva uvek gledalo kao na proces koji zahteva teak rad i esto se postie na troak drugih ljudi. Potreban nam je duhovniji pristup uspehu i obilju koje predstavlja bujan tok svih dobrih stvari u vaem smeru. Znanjem i praksom duhovnih zakona, usklaujemo se s prirodom i stvaramo uspeh uz briljivost, radost i ljubav. Uspeh ima mnogo vidova; materijalno bogatstvo je samo jedan od njih. Uspeh je putovanje a ne odredite. Materijalno obilje, u svim svojim izrazima, jedan je od sastojaka koji putovanje ine prijatnim. Meutim, uspeh ukljuuje dobro zdravlje, energiju i ivotni entuzijazam, dobre odnose, stvaralaku slobodu, emocionalnu i psiholoku stabilnost i duevni mir. ak i uz sve to, neemo biti ispunjeni ako unutar sebe ne negujemo seme Boanskog. U stvarnosti, mi smo Boansko u nastanku, a Bogovi i Boice koje u zametku nosimo u sebi, ele se potpuno materijalizovati. Zato je pravi uspeh doivljaj udesnog. On predstavlja razvoj Boanskog unutar nas. On je zapaanje Boanskog gde god se kretali, ta god posmatrali: deje oi, lepotu cveta, ptiji let. Kada emo vlastiti ivot doiveti kao udesni izraz Boanskog, ne povremeno, ve sve vreme upoznaemo pravo znaenje uspeha. Pre nego razmotrimo sedam duhovnih zakona, dobro je razumeti samu zamisao zakona. Zakon je proces kojim nevidljivo postaje vidljivo; to je proces kojim posmatra postaje posmatran; to je proces kojim posmatra postaje objekat koji posmatra ; to je proces kojim onaj koji sanja materijalizuje svoj san. Ceo stvoreni svet, sve to postoji u fizikom svetu, rezultat je neispoljenog koje je sebe preobra-zilo u ispoljeno, iskazano. Sve to vidimo dolo je iz nevidljivog. Naa fizika tela, fiziki svemir bilo ta i sve to moemo zapaziti svojim ulima sve je preobraaj neispoljenog, neznanog i nevidljivog u ispoljeno, poznato i vidljivo. Fiziki svemir nije nita drugo ve Sopstvo koje se okree samo ka sebi da bi doivelo sebe kao duh, um i fiziku materiju. Drugim reima, svi procesi u stvorenom svetu su procesi kojima Sopstvo ili Boansko izraava Sebe. Svest u kretanju izraava sebe kao objekte unutar svemira koji pleu veni ples ivota. Izvor stvorenog sveta je Boansko (ili duh); proces stvaranja je Boansko u kretanju (ili um); a objekat stvaranja je fiziki svemir (to ukljuuje i fiziko telo). Ta tri inioca stvarnosti duh,

1

um i telo, ili posmatra, proces posmatranja i objekt posmatranja u osnovi su jedno te isto. Dolaze sa istog mesta: polja iste potencijalnosti koje je potpuno neispoljeno. Fiziki zakoni svemira predstavljaju zapravo celi taj proces Boanskog u kretanju ili svesti u kretanju. Kada shvatimo te zakone i primenimo ih u ivotu, moemo stvoriti sve to elimo jer isti zakoni koje priroda koristi da bi stvorila umu, ili galaksiju, ili zvezdu ili ljudsko telo, takoe mogu ispuniti nae najdublje elje. Zadubimo se sada u Sedam duhovnih zakona uspeha i pogledajmo kako ih moemo primeniti u vlastitom ivotu. PRVI ZAKON ISTE POTENCIJALNOSTI Prvi duhovni zakon uspeha je Zakon iste potencijalnosti. Ovaj zakon zasnovan je na injenici da smo mi, u svom osnovnom stanju, ista svest. ista svest je ista potencijalnost; ona je polje svih mogunosti i beskonanog stvaralatva. ista svest je naa duhovna bit. Budui neograniena i beskonana, ona je takoe i ista radost. Drugi pridevi svesti su isto znanje, beskonana tiina, savrena ravnotea, nepobedivost, jednostavnost i blaenstvo. To je naa sutinska narav. Naa sutinska narav je ista potencijalnost. Kada otkrijete svoju sutinsku narav i spoznate ko ste zaista, u tom znanju Sebe nai ete sposobnost da ispunite snove koje imate, jer vi ste vena mogunost, nemerljivi potencijal svega to je bilo, jeste i to e biti. Zakon iste potencijalnosti mogao bi se nazvati i Zakonom jedinstva jer se iza beskonane raznolikosti ivota nalazi jedinstvo jednog duha koji proima sve. Nema podele izmeu vas i tog polja energije. Polje iste potencijalnosti vae je vlastito Sopstvo. to ee doivljavate svoju vlastitu narav, blie ste polju iste potencijalnosti. Doivljaj Sopstva, ili "samo-odnosnog" znai da je vaa unutranja taka oslonca va vlastiti duh, a ne objekt vaeg doivljaja. Suprotno samo-odnosnom je objektno-odnosno. Kada smo objektno-odnosni uvek smo pod uticajem objekata izvan Sopstva, to ukljuuje situacije, okolnosti, ljude i pojave. Kad smo objektnoodnosni stalno traimo odobravanje drugih ljudi. Razmiljanje i ponaanje uvijek su nam u oekivanju reakcije. Zato su zasnovani na strahu. Kad smo objekto-odnosni takoe oseamo snanu potrebu da kontroliemo. Oseamo snanu potrebu za spoljanjom moi. Potreba za odobravanjem, potreba za kontrolom i potreba za spoljanjom moi, potrebe su zasnovane na strahu. Te vrste moi nisu moi iste potencijalnosti, nisu moi Sopstva ili stvarne moi. Kad doivimo mo Sopstva, tada nema straha, nema prisile za kontrolom niti borbe za odobravanjem ili spoljanjom moi. Kad ste objektno-odnosni vaa unutranja taka oslonca je va ego. Ego, meutim, nije ono to ste stvarno vi. Ego je vaa slika o sebi; vaa drutvena maska; to je uloga koju glumile. Vaa drutvena maska hrani se odobravanjem. Ona eli kontrolisati i opstaje kad ima mo jer ivi u strahu.

Vae pravo Sopstvo, koje je va duh, vaa dua, potpuno je slobodno od takvih pojava. Imuno je na kritiku, neustraivo je pred izazovima i ne osea se podreenim ni pred kim. A ipak je skromno i ne osea se superiorno nikome, jer shvata da je sve drugo isto Sopstvo, isti duh u drukijem obliku. To je bitna razlika izmeu objektno-odnosnog i samo-odnosnog. Kada ste samo-odnosni doivljavate svoju pravu sutinu koja je neustraiva pred bilo kakvim izazovom, potuje svakog ovjeka i ne osea se podreen. Stoga je mo Sopstva prava mo. Objektno-odnosna mo je lana mo. Budui zasnovana na egu traje samo u prisutnosti objekta na koji se oslanja. Ako imate odreeni poloaj, ako ste predsednik drave ili direktor preduzea ili ako imate mnogo novca, mo u kojoj uivate dolazi s poloajem, poslom ili novcem. Mo zasnovana na egu trajae samo dok traje i to. Kad nestane poloaj, posao ili novac, nestae i mo.

2

S druge strane, mo Sopstva je trajna jer se zasniva na znanju o Sopstvu. Postoje odreene karakteristike moi Sopstva. Ona ka vama privlai ljude, a privlai i ono to elite. Ona magnetizira ljude, situacije i okolnosti tako da podupiru vae elje. To se jo naziva i podrkom zakona prirode. Radi se o podrci boanskog; o podrci koja dolazi jer ste u stanju milosti. Vaa je mo takva da moete uivati u vezi sa ljudima, a ljudi uivaju u vezi sa vama. Vaa mo je mo veze, veze koja nastaje iz iste ljubavi. Kako bismo mogli primijeniti Zakon iste potencijalnosti, polje svih mogunosti, na na ivot? Ako elite uivati u dobrobitima polja iste potencijalnosti, ako elite upotrebiti stvaralatvo koje se nalazi u istoj svesti, tada je potrebno imati pristup k njoj. Jedan od naina pristupa tom polju je dnevna praksa tiine, meditacije i ne-prosuivanja. Provoenje vremena u prirodi takoe e vam omoguiti pristup do injenica koje su sadrane u tom polju: beskonano stvaralatvo, sloboda i blaenstvo. Vebanje tiine znai obavezu da odreeno vreme jednostavno Budete. Doivljavanje tiine podrazumeva povremeno odustajanje od govorenja. Takoe, podrazumeva se povremeno odustajanje od aktivnosti poput gledanja televizije, sluanja radija ili itanja knjiga. Ako nikad ne pruite sebi mogunost da doivite tiinu, stvoriete turbulenciju vaeg unutranjeg dijaloga. Ponekad odvojte neto vremena da biste doiveli tiinu. Ili se jednostavno obaveite da ete odreeno vreme svakoga dana odravati tiinu. Moete to initi na primer dva sata, ili ako to izgleda dugo, samo jedan sat. Takoe ponekad omoguite sebi produena razdoblja tiine ceo dan, ili dva dana ili ak celu nedelju. ta se dogaa kada doivljavate tiinu? U poetku, va unutarnji dijalog postaje uznemireniji. Oseate snanu potrebu da neto kaete. Poznajem ljude koji su se izuzetno uznemirili upravo prvog dana nakon to su odluili da odre tiinu dui vremenski period. Odjednom su oseali uurbanost i napetost. Meutim, ukoliko bi izdrali to oseanje, njihov bi se unutranji dijalog stiavao i tiina bi ubrzo postala duboka. To je stoga to nakon nekog vremena um odustane; shvati da nema smisla kruiti naokolo ako vi - Sopstvo, duh, onaj koji bira - zaista neete govoriti i taka. Nakon toga, kad se umiri unutranji dijalog, poeete doivljavati mirnou polja iste potencijalnosti. Povremeno vebanje tiine, ve kako i kada vam odgovara, jedan je od naina da doivite Zakon iste potencijalnosti. Svakodnevna meditacija je drugi nain. Idealno, trebali biste meditirati barem trideset minuta ujutro i trideset minuta uvee. Kroz meditaciju nauiete doivljavati polje iste tiine i iste svesnosti. U tom polju iste tiine nalazi se polje beskonane povezanosti, polje beskonane organizujue snage, konano podruje stvaranja gdje je sve neodvojivo povezano sa svim drugim. Kada budemo govorili o petom duhovnom zakonu, Zakonu namere i elje, videete na koji nain moete u to polje uvesti nean impuls namere tako da ostvarenje vae elje doe spontano. Mirnoa je prvi zahtev za ostvarenje elja, jer se u mirnoi nalazi vaa veza sa poljem iste potencijalnosti koje za vas moe uskladiti beskonane pojedinosti. Zamislite kako izgleda kad u mirno jezero bacite mali kamen i posmatrate talase. Posle nekog vremena, kada se talasi smire, u jezero bacite jo jedan kameni. Upravo to inite kada ulazite u polje iste tiine i izraavate svoju nameru. U toj tiini ak e i najtananija namera stvoriti talase unutar univerzalne svesti koja povezuje sve sa svim drugim. Meutim, ako ne doivljavate mirnou u svesti, ako je va um kao nemirni okean, u njega biste mogli baciti Empire State Building i ne biste nita primetili. U Bibliji se kae: "Budi miran, i spoznaj da Ja jesam Bog." Tako neto moe se postii jedino kroz meditaciju. Jo jedan nain da pristupimo polju iste potencijalnosti je vebanje ne-prosuivanja.

3

Prosuivanje je stalno procenjivanje stvari i pojava kao pravih ili pogrenih, dobrih ili loih. Kad stalno procenjujete, klasifikujete, oznaavate i analizirate, stvarate veliku turbulenciju u svom unutranjem dijalogu. Ta turbulencija ometa tok energije izmeu vas i polja iste potencijalnosti. Doslovno "gnjeite" procep izmeu misli. Taj procep je vaa povezanost sa poljem iste potencijalnosti. To je stanje iste svesnosti, tihi prostor izmeu misli, tiha nepominost koja vas povezuje sa vaom pravom moi. Kad pritisnete taj procep, pritisnuli ste svoju povezanost sa poljem iste potencijalnosti i beskonanog stvaralatva. U Teaju o udima postoji molitva koja glasi: "Danas neu suditi, ma ta se dogodilo." Ne-prosuivanje stvara tiinu u vaem umu. Zato je dobra zamisao poeti dan uz tu izjavu. Tokom dana se podsetite na nju svaki put kad se uhvatite u prosuivanju. Ako vebanje ovog postupka celog dana izgleda previe teko, moete sami sebi jednostavno rei: "Sledea dva sata neu suditi ni o emu." ili "Sledeeg sata doiveu ne-prosuivanje." Zatim moete postepeno produiti vreme. Tiinom, meditacijom i ne-prosuivanjem pristupiete prvom zakonu, Zakonu iste potencijalnosti. Jednom kad ponete s tim, moete dodati i etvrti deo prakse, a to je redovno provoenje vremena u zajednici sa prirodom. Provedeno vreme u prirodi omoguie vam doivljaj skladnog meudelovanja ivotnih elemenata i sila i pruie vam oseaj jedinstva ivota. Bilo da se radi o potoku, umi, jezeru ili morskoj obali, ta e vam povezanost takoe pomoi da pristupite polju iste potencijalnosti. Morate nauiti biti u dodiru sa unutranjom sutinom vaeg bia. Prava sutina je izvan ega. Ona je neustraiva; ona je slobodna; imuna je na kritiku; ne boji se nikakvog izazova. Nikome nije podreena, nikome nadreena i puna je arolije, tajanstvenosti i lakoe. Pristup svojoj pravoj sutini pruie vam uvid u ogledalo odnosa, jer svaki je odnos odraz vaeg odnosa sa samim sobom. Na primer, ako se oseate krivim, ako se bojite ili ste nesigurni zbog novca, uspeha ili bilo ega drugog, tada su to odrazi krivnje, straha i nesigurnosti kao osnovnih vidova vae osobenosti. Nikakav novac ili uspeh nee reiti te osnovne probleme postojanja; samo e bliskost s Sopstvom doneti pravo isceljenje. A kad ste utvreni u znanju o svom pravom Sopstvu - kad zaista razumete svoju pravu narav - nikada neete oseati krivnju, strah ili nesigurnost zbog novca, ili obilja, ili ispunjenja svojih elja, jer ete shvatiti da je sutina materijalnog bogatstva - ivotna energija, da je sutina - ista potencijalnost. A ista potencijalnost je vaa uroena narav. Kako budete sticali sve vie pristupa svojoj pravoj naravi, spontano ete misliti stvaralake misli, jer je polje iste potencijalnosti takoe i polje beskonanog stvaralatva i istog znanja. Austrijski filozof i pjesnik, Franz Kafka, jednom je rekao: "Nije potrebno napustiti vlastitu sobu. Samo sedite za stolom i sluajte. Nije potrebno ak ni sluati, samo ekajte. Nije potrebno ak ni ekati, samo nauite biti tihi, mirni i sami. Svet e vam se sam ponuditi bez maski. Pred njim nee biti izbora; u ekstazi e se baciti pred vae noge." Obilje i velikodunost svemira izraz je stvaralakog uma prirode. to ste vie usklaeni s umom prirode, imate vie pristupa do njenog beskonanog, neogranienog stvaralatva. Meutim najpre je potrebno izai iz turbulencije vlastitog unutranjeg dijaloga i povezati se s obilnim, bogatim, beskonanim, stvaralakim umom. Tada stvarate mogunost dinamine aktivnosti nosei u isto vreme mirnou venog, neogranienog, stvaralakog uma. Ova izuzetna kombinacija neogranienog, beskonanog uma sa dinaminim, ogranienim individualnim umom predstavlja savrenu ravnoteu istovremenog kretanja i mirnoe koja se moe stvoriti kad god poelite. Taj suivot suprotnosti, nepominost i dinamizam u isto vreme ini vas nezavisnim od situacija, okolnosti, ljudi i pojava.

4

Kada tiho prihvatate ovaj odabrani suivot suprotnosti, povezujete se sa svetom energije, kvantnim vrtlogom , ne-materijalnom ne-supstancom koja je izvor materijalnog sveta. Taj svet energije je tean, dinamian, savitljiv, promenljiv, zauvek u kretanju. A ipak je nepromenljiv, miran, nepomian, vean i tih. Izdvojena, mirnoa je potencijal za stvaranje; izdvojeno, kretanje je stvaralatvo ogranieno na odreeni vid svoga izraza. Meutim, kombinacija kretanja i mirnoe omoguava vam oslobaanje stvaralatva u svim pravcima, gde god da vas odvede snaga vaeg interesovanja. Kuda god ili usred svog kretanja i aktivnosti, ponesite i svoj mir sa sobom. Na taj nain haotino kretanje oko vas nikad nee zaseniti va pristup izobilju stvaralatva, polju iste potencijalnosti. PRIMENA ZAKONA ISTE POTENCIJALNOSTI Aktivirau Zakon iste potencijalnosti obavezujui se na sledee korake: 1. Stupiu u dodir sa poljem iste potencijalnosti odvajajui neko vreme tokom dana za tiinu, za isto Bivanje. Takoe u barem dva puta dnevno sesti i meditirati otprilike trideset minuta ujutro i trideset minuta uvee. 2. Svakog u dana odvojiti neto vremena i provesti ga u prirodi i tiho svedoiti o inteligenciji unutar svakog ivog bia. Tiho u sesti i posmatrati zalazak Sunca ili sluati zvuk potoka ili mora, ili jednostavno oseati miris cvea. U ekstazi svoje vlastite tiine i u zajednici sa prirodom uivau ivot koji kuca starinom, poljem iste potencijalnosti i neogranienog stvaralatva. 3. Vebau ne-prosuivanje. Poeu svoj dan izjavom: "Danas neu suditi, ma ta se dogodilo." I tokom dana u se podseati da ne sudim. DRUGI DUHOVNI ZAKON USPEHA Drugi duhovni zakon uspeha je Zakon davanja. Taj bi se zakon takoe mogao zvati i Zakonom davanja i primanja jer svemir deluje putem dinamine razmene. Nita nije statino. Vae telo nalazi se u stanju stalne dinamine razmene sa telom svemira; va um nalazi se u stanju dinaminog meudelovanja sa umom kosmosa; vaa energija je izraz kosmike energije. Tok ivota nije nita drugo nego harmonino meudelovanje svih elemenata i sila koji oblikuju polje postojanja. Ovo harmonino meudelovanje elemenata i sila u vaem se ivotu oituje kao Zakon davanja. Budui da se vae telo, duh i svemir nalaze u stanju stalne i dinamine razmene, zaustavljanje toka energije je poput zaustavljanja cirkulacije krvi. Kad krv prestane tei, poinje se zgruavati, koagulirati, zaostajati. Zbog toga morate davati i primati da biste u svom ivotu odrali kruni protok bogatstva i obilja ili bilo ega drugog to elite. Novac je simbol ivotne energije koju razmenjujemo i ivotne energije koju koristimo a koja nastaje kao rezultat usluga koje pruamo svemiru. Ako bismo zaustavili kruenje novca, ako je naa namera da ga zadrimo i gomilamo budui da se radi o ivotnoj energiji, zaustavili bismo takoe i njegov dotok. Da bismo osigurali da ta energija i dalje protie, potrebno je odrati njeno kruenje. Kao reka i novac mora tei, inae postane ustajao, gui se i ubija svoju vlastitu ivotnu silu. Kruenje ga odrava ivim i vitalnim. Svaki odnos predstavlja davanje i primanje. Davanje zainje primanje, primanje zainje davanje. to je gore, mora sii; to odlazi, mora doi. Zapravo, davanje je jednako primanju jer su davanje i primanje razliiti vidovi protoka energije u svemiru. Ako zaustavite tok jednog ili drugog, ometate inteligenciju prirode. Svako seme obeava hiljadu uma. Meutim, seme se ne sme uskladititi; svoju inteligenciju mora predati plodnom tlu. Kroz davanje, njegova nevidljiva energija protie u materijalno postojanje.

5

to vie dajete, vie ete primiti, jer ete odravati kruenje obilja iz svemira u vlastitom ivotu. Sve to ima neku vrednost davanjem se samo umnoava. Ono to se ne umnoi davanjem nije vredno niti davanja ni primanja. Ako u inu davanja osetite da ste neto izgubili tada dar nije zaista dat i nee se poveati. Ako dajete bez volje, iza takvog davanja nema energije. Najvanija je namera iza vaeg davanja i primanja. Namera uvek mora biti stvaranje sree za onog koji daruje i za onog koji prima, jer srea podrava i odrava ivot pa tako stvara dobitak. Dobitak je izravno srazmeran davanju samo ako je davanje iz srca. Zbog toga in davanja mora biti radostan, duh vam mora biti u takvom stanju da se raduje samom inu davanja. Na taj se nain energija koja stoji iza davanja poveava mnogo puta. Vebanje Zakona davanja zapravo je vrlo jednostavno: ako elite radost, obradujte druge; ako elite ljubav, nauite je davati; ako elite da vas cene i na vas obraaju panju, upravo to dajte drugima; ako elite materijalno obilje, pomozite drugima da postanu bogati. Zapravo, najlaki nain da dobijete ono to elite je da drugima pomognete dobiti ono to oni ele. Ovo naelo jednako je uspeno za pojedince, preduzea, zajednice i nacije. Ako u svom ivotu elite biti blagoslovljeni dobrom, nauite dobrom tiho blagosloviti svakog drugog ovjeka. ak i misao o davanju, misao o blagoslovu, ili jednostavna molitva, ima mo uticaja na druge. To je zato to je nae telo, u svom osnovnom stanju, lokalizovan skup energije i informacije u svemiru koji se sastoji od energije i informacije. Mi smo lokalizovani skupovi svesti u svesnom svemiru. Rije "svest" znai vie od same energije ili informacije, ona oznaava energiju i informaciju koja je iva kao misao. Mi smo skupovi misli u misleem svemiru. A misli imaju snagu preobraaja. ivot je veni ples svesti koja sebe izraava u dinaminoj razmeni impulsa inteligencije izmeu mikrokosmosa i makrokosmosa, izmeu ljudskog tela i univerzalnog tela, izmeu ljudskog uma i kosmikog uma. Kad nauite davati ono to sami traite, aktivirate i oblikujete taj ples izuzetnim, energinim i ivotnim pokretima koji ine veni ritam ivota. Najbolji nain aktiviranja Zakona davanja: da biste zapoeli proces kruenja je odluka da ete, kada god nekog sretnete, neto dati. Nije potrebno da to bude materijalno; to bi mogao biti cvet, kompliment ili molitva. Zapravo, najmoniji oblici davanja nisu materijalni. Darovi briljivosti, panje, saoseanja, prihvatanja i ljubavi, najdragoceniji su darovi koje moete pokloniti, a ne kotaju nita. Kad susretnete nekog moete mu tiho odaslati svoj blagoslov, poeleti mu sreu, radost i smeh. Ta vrsta tihog davanja vrlo je snana. Kad sam bio dete nauili su me a to sam i ja nauio svoju decu da nikad ne poseujem nikoga a da ne donesem neto. Mogli biste rei: "Kako da poklanjam drugima kad u ovom trenutku ni sam nemam dovoljno?" Moete doneti cvet. Jedan cvet. Moete doneti poruku ili razglednicu na kojoj pie neto povezano sa oseanjima koje negujete prema osobi koju poseujete. Moete doneti kompliment. Moete doneti molitvu. Odluite da dajete kuda god ili, koga god videli. Primaete, toliko dugo dok dajete. to vie dajete, imaete vie poverenja u udesan uinak ovog zakona. I, to vie primate, vie e da raste vaa sposobnost davanja. Naa prava narav je narav obilja i bogatstva; bogati smo po prirodi jer priroda podrava svaku potrebu i elju. Ne nedostaje nam nita jer je naa osnovna narav, narav iste potencijalnosti i beskonanih mogunosti. Zato, morate znati da ve sada, po nasleu, ivite u obilju, bez obzira koliko novca imate, jer izvor bogatstva je polje iste potencijalnosti svest koja zna kako ispuniti svaku potrebu, ukljuujui radost, ljubav, smeh, mir, harmoniju i znanje. Ako pre svega traite to ne samo za sebe, ve i za druge sve drugo e vam doi spontano.

6

PRIMENA ZAKONA DAVANJA Aktivirau Zakon davanja obavezujui se na sledee korake: 1. Kuda god iao, koga god susreo, poneu dar. Dar moe biti kompliment, cvet ili molitva. Danas u neto dati svakome sa kim doem u dodir i tako u zapoeti proces kruenja radosti, bo-gatstva i obilja kroz svoj ivot i ivote drugih ljudi. 2. Danas u sa zahvalnou primiti sve darove koje e mi ivot pruiti. Primiu darove prirode: sunev sjaj i ptiji cvrkut, proleni pljusak ili prvi zimski sneg. Biu otvoren primanju darova od drugih ljudi, bilo da je to u obliku materijalnog dara, novca, komplimenta ili molitve. 3. Obavezau se da odrim kruenje bogatstva kroz svoj ivot dajui i primajui najdragocjenije darove ivota: darove briljivosti, saoseanja, prihvatanja i ljubavi. Svaki put kada nekog sretnem tiho u mu poeleti sreu, radost i smeh.

ZAKON "KARME" ILI UZROKA I POSLEDICE Trei duhovni zakon uspeha je Zakon karme. "Karma" je delatnost, ali i posledica te delatnosti; to je istovremeno i uzrok i posledica, jer svaka delatnost stvara silu energije koja nam se vraa u slinom obliku. Nema nieg neobinog u Zakonu karme. Svi smo uli izraz "Kako seje, tako e i eti.". Oigledno, ako elimo stvoriti sreu u vlastitom ivotu, moramo nauiti kako sejati seme sree. Zato karma ukljuuje delatnost svesnog biranja. 1 vi i ja donosimo bezbrojne odluke. U svakom trenutku naeg postojanja nalazimo se u polju svih mogunosti gdje postoji beskonanost odabira. Neke od tih odluka donosimo svesno, a druge nesvesno. Meutim, najbolji nain razumevanja i najvea upotreba karmikog zakona nalazi se u osveivanju izbora koje inimo svakog trenutka. Svialo vam se to ili ne, sve to se zbiva u ovom trenutku rezultat je odluka koje ste doneli u prolosti. Na nesreu, mnogi od nas donose te odluke nesvesno i zato o njima i ne mislimo kao o izboru a ipak, radi se upravo o tome. Kad bih vas uvredio, vi biste najverovatnije odabrali da se oseate izazvani. Kad bih vas pohvalio, najverovatnije biste odabrali da budete zadovoljni. Meutim, razmislite o tome: ipak se radi o izboru. Mogao bih vas izazvati i uvrediti, a vi biste mogli odabrati da se ne uvredite. Mogao bih vas pohvaliti, a vi biste mogli odabrati da vam to ne laska. Drugim reima, veina nas je postala iako stalno biramo poput skupa uslovljenih refleksa, koji se stalno aktiviraju od ljudi i okolnosti i zavravaju u predvidljivim obrascima ponaanja. Ovi uslovljeni refleksi nalik su Pavlovljevom uslovljavanju. Naunik Pavlov je slavan po svom eksperimentu sa psom: ako zazvonite svaki put kad hranite psa, pas e vrlo brzo poeti luiti pljuvaku samo na zvuk zvona, jer je povezao jedan nadraaj sa drugim. Veina nas, kao rezultat uslovljavanja, na isti predvidljivi nain reaguje na nadraaje iz okoline. ini se da neki ljudi i okolnosti automatski podstiu nae reakcije, dok mi zaboravljamo da se ipak radi o izboru koji je pred nama u svakom trenutku naeg postojanja. Taj izbor jednostavno je nesvestan. Ako za trenutak zastanete i pogledate kakve odluke donosite kada ih donosite tada ete tim inom svedoenja celi proces prebaciti iz nesvesnog podruja u svesno. Ovaj postupak svesnog odabira i svedoenja dae vam veliku snagu. Kad odabirete bez obzira o emu se radi, zapitajte se pre svega: "Kakve e biti posledice odluke koju donosim?" Vae e srce odmah znati.

7

Drugo: "Hoe li taj izbor doneti sreu meni i ljudima oko mene?" Ako je odgovor da, tada sledite taj izbor. Ako je odgovor ne, ako taj izbor stvara nevolje bilo za vas ili ljude oko vas, nemojte ga odabrati. Jednostavno, zar ne? Od bezbrojnog mnotva izbora koji su vam dostupni svakog trenutka, samo e jedan stvoriti sreu za vas i one oko vas. Kad odaberete njega, kao posledica pojavie se oblik ponaanja koje se naziva spontano, ispravno ponaanje. Spontano ispravna ponaanje je pravo ponaanje u pravom trenutku. To je pravi odgovor na svaku situaciju. To je delatnost koja "hrani" vas i svakog ko je pod uticajem te delatnosti. Mehanizam kojim vam svemir pomae doneti spontano ispravne odabire vrlo je zanimljiv. Odnosi se na oseanja u vaem telu. Vae telo doivljava dve vrste oseanja: jedno je udobnost, a drugo neudobnost. U trenutku kad svesno odabirete, obratite panju na telo i pitajte ga: "Ako odaberem ovo, ta e se dogoditi?" Ako vam telo poalje poruku udobnosti, izbor je ispravan. Ako telo poalje poruku neudobnosti, izbor nije prikladan. Neki ljudi oseaju poruke udobnosti i neudobnosti u podruju solarnog pleksusa, ali veina ljudi ih osea u podruju srca. Svesno obratite panju na srce i zapitajte ga ta da inite. Priekajte reakciju - telesnu reakciju u obliku oseanja. Oseaj bi mogao biti vrlo prefinjen i tanan ali bie tu, u vaem telu. Samo srce zna ispravan odgovor. Veina ljudi misli da je srce maglovito i sentimentalno. Meutim, nije. Srce je intuitivno, celovito, sadrajno, odnosno nije usmereno "na pobedu ili poraz. Ono prodire u kosmiko polje iste potencijalnosti, istog znanja i beskonane organizujue snage i uzima sve u obzir. Ponekad ne izgleda racionalno, ali srce ima raunarsku mo koja je mnogo tanija i preciznija od bilo ega unutar granica racionalne misli. Kad god to poelite moete koristiti Zakon karme da biste stvorili novac, obilje i protok svakog dobra u vaem smeru. Meutim, najpre morate postati svesni da se vaa budunost stvara izborom koji inite u svakom trenutku svog ivota. Ako to inite redovno, tada potpuno koristite Zakon karme. to vie osveujete svoje izbore, oni e sve vie biti spontano ispravni i za vas i za one oko vas. ta je s prolom karmom i kako ona deluje na vas? U pogledu prole karme imate tri mogunosti. Prvo, moete otplatiti svoje karmike dugove. Veina ljudi bira upravo to, naravno nesvesno. I to takoe, moe biti va izbor. Ponekad je u plaanje dugova ukljueno mnogo patnje, ali Zakon karme kae da e se svaki dug naplatiti. U svemiru postoji savreno knjigovodstvo. Sve to se dogaa stalna je razmena energije. Drugo, moete preoblikovati ili preobraziti svoju karmu u ugodniji doivljaj. Radi se o vrlo zanimljivom procesu tokom kojeg, kada plaate svoje karmike dugove, pitate sami sebe: "ta mogu nauiti iz tog doivljaja? Zato se to dogaa i kakvu mi to poruku svemir prenosi? Na koji nain mogu upotrebiti to iskustvo za dobro drugih ljudi?" inei tako, traite seme mogunosti i povezujete to seme sa svojom ivotnom svrhom o kojem govori Sedmi duhovni zakon uspeha. Na taj nain moete preoblikovati svoju karmu u nov izraz. Na primer, ako ste slomili nogu bavei se sportom, mogli biste se zapitati: "ta mogu nauiti iz tog doivljaja? Kakvu mi poruku prenosi svemir?" Moda je poruka sadrana u zahtevu da usporite i da se sledei put prema svome tijelu odnosite s vie panje. A ako je vaa svrha da druge poduavate ono to znate, tada biste pitajui se: "Na koji nain ovaj doivljaj moe koristiti drugim ljudima?", mogli odluiti da podelite sa drugima to to ste nauili napisavi knjigu o sigurnom bavljenju sportom. Ili biste mogli oblikovati posebne sportske cipele ili pomagalo koje e spreiti vrstu povrede koja se dogodila vama. Na taj nain, plaajui svoje karmike dugove pretvoriete nezgodu u dobrobit koja vam moe doneti bogatstvo i ispunjenje. To je preoblikovanje karme u pozitivno iskustvo. Niste se stvarno oslobodili karme, ali ste iskoristili karmiki dogaaj i iz njega stvorili novu i pozitivnu karmu.

8

Tree, karmu moete transcendirati. Transcendirati karmu znai postati nezavisni od nje. Nain da se transcendira karma sastoji se u tome da odravate doivljaj procepa, Sopstva ili duha. To je nalik pranju prljave odee u vodenoj struji. Svaki put kad je perete, uklonili ste neto prljavtine. Nastavite prati, iznova i iznova, i odea je svaki put malo istija. Seme karme perete ili transcendirate zaranjajui u procep i izlazei iz njega. To se, naravno, ini vebanjem meditacije. Sve delatnosti su karmiki doivljaji. Popiti oljicu kafe je karmiki doivljaj. Ta delatnost stvara seanje, a seanje ima potencijal da stvori elju. elje, ponovno, stvaraju delatnost. Operacioni software vae due je karma, seanje i elja. Vaa dua je skup svesti koja poseduje seme karme, seanja i elje. Postajui svesni tog semena, posta-jete svesni generator stvarnosti. Postajui svesni svojih izbora, poinjete stvarati delatnosti koje su evolucionarne za vas i za one oko vas. A to je sve to trebate initi. Toliko dugo, dok je karma evolucionarna i za Sopstvo i za sve one na koje Sopstvo utie, plod karme bie srea i uspeh.

PRIMENA ZAKONA KARME ILI UZROKA I POSLEDICA Aktivirau Zakon karme obavezujui se na sledee korake: 1. Danas u, u svakom trenutku, svedoiti svome izboru. Jednostavnim svedoenjem, osvestiu svaki izbor. Znam da je najbolji nain pripreme za bilo koji trenutak u budunosti biti potpuno svestan sadanjosti. 2. Kad god elim neto da izaberem, zapitau se dva pitanja: "Kakve su posledice moga izbora?" i "Hoe li taj izbor doneti ispunjenje i sreu meni a isto tako i svima koji e biti pod njegovim uticajem?" 3. Traiu vostvo od svoga srca i upravljau se oseanjem udobnosti i neudobnosti. Ako u trenutku izbora oseam udobnost, krenuu napred bez ograniavanja. Ako u trenutku izbora oseam neudobnost, zastau i pokuati videti posledice svog izbora unutarnjim okom. Ovakvo vostvo osposobie me da donosim spontano ispravne odluke za sebe i za sve one oko mene. ETVRTI ZAKON USPEHA ZAKON NAJMANJEG NAPREZANJA etvrti duhovni zakon uspeha je Zakon najmanjeg naprezanja. Ovaj zakon zasnovan je na injenici da inteligencija prirode deluje nenapornom lakoom i potpunom bezbrinou. Radi se o naelu najmanje akcije, naelu smanjenja otpora. Radi se o naelu sklada i ljubavi. Kada od prirode nauimo ovu lekciju, lako emo ostvariti svoje elje. Ako posmatrate kako priroda radi, uvideete da se sve odvija uz najmanji napor. Trava ne pokuava rasti, ve jednostavno raste. Ribe ne pokuavaju plivati, ve jednostavno plivaju. Cvee ne pokuava cvetati, ono cveta. Ptice ne pokuavaju leteti, one lete. Zemlja se ne pokuava okretati oko svoje ose; njena je narav da se okree vrtoglavom brzinom i da uri svemirom. Deja je narav oseati blaenstvo. Narav Sunca je da sija. Narav zvezda je da iskre i sjaje. A narav ljudskog bia je da pretvori svoje snove u materijalni oblik, lako i nenaporno. U Vedskoj nauci, drevnoj filozofiji Indije, ovo je naelo poznato kao naelo ekonomije naprezanja. Drugim reima "ini manje, a postigni vie." Na kraju stiemo do stanja gde ne inimo nita, a postiemo sve. To znai imati samo bledu zamisao nakon koje nenaporno dolazi njeno ostvarenje. Ono to se obino naziva "udom" zapravo je izraz Zakona najmanjeg naprezanja. Inteligencija prirode deluje nenaporno, spontano i bez prepreka. Ona je nelinearna; ona je intuitivna, celovita i podravajua. A kada ste u skladu s prirodom, kada ste utvreni u znanju o svom pravom Sopstvu, moete iskoristiti Zakon najmanjeg naprezanja. Najmanje se napreete kad delujete podstaknuli ljubavlju, jer prirodu odrava energija ljubavi.

9

Kada traite mo i kontrolu nad ljudima tada troite energiju. Kada traite novac i mo da biste zadovoljili ego, troite energiju trei za prividom sree umesto da uivate u srei ovog trenutka. Kada traite novac jedino radi linog dobitka, od sebe odsecate protok energije i smetate izraavanju inteligencije prirode. Ali kada su vae delatnosti podstaknute ljubavlju, energija se ne troi. Kada su vae delatnosti podstaknute ljubavlju, vaa se energija umnoava i nakuplja a viak energije koju ste skupili moe se usmeriti za stvaranje bilo ega to elite, ukljuujui i neogranieno bogatstvo.

O svom telu moete razmiljati kao o spravi za kontrolisanje energije: ono moe stvarati, uvati i troiti energiju. Ako znate kako stvarati, uvati i troiti energiju na koristan nain, tada ste u stanju stvoriti bilo kakvo bogatstvo. Usmeravanje panje na ego troi najveu koliinu energije. Kad vam je ego unutranja taka oslonca, kada traite mo i kontrolu nad ljudima, ili traite njihovo odobravanje, rasipniki troite energiju. Kad se ta energija oslobodi, ona se moe preusmeriti na stvaranje bilo ega to elite. Kad vam je duh unutranja taka oslonca, kada ste otporni na kritiku i neustraivi pred bilo kakvim izazovom, moete iskoristiti snagu ljubavi i stvaralaki upotrebiti energiju da biste doiveli obilje i evoluciju. U knjizi Umetnost sanjarija Don Huan kae Carlosu Castanedi: "...veina nae energije odlazi na potporu vlastite vanosti... Kad bismo bili sposobni barem malo odustati od te vanosti, dogodile bi nam se dve izvanredne stvari. Prvo, oslobodili bismo svoju energiju od pokuaja odravanja privida o vlastitoj veliini; i drugo, sebi bismo osigurali dovoljno energije... da naas spazimo stvarnu veliinu svemira."

Zakon najmanjeg naprezanja sastoji se od tri inioca tri naina na koji moete delotvorno upotrebiti naela "ini manje, a postigni vie". Prvi inilac je prihvatanje. Prihvatanje jednostavno znai da se obaveete na sledee: "Danas u prihvatiti ljude, situacije, okolnosti i dogaaje ba kako budu dolazili." To znai da u znati da je ovaj trenutak onakav kakav treba biti, jer je celi svemir onakav kakav treba biti. Ovaj trenutak, ovaj koji upravo sada doivljavate vrhunac je svih trenutaka koje ste doiveli u prolosti. Ovaj trenutak je takav kakav jeste jer je svemir takav kakav jeste. Kada se borite protiv trenutka, zapravo se borite protiv celog svemira. Umesto toga, moete odluiti da se danas neete boriti protiv celog svemira borei se protiv ovog trenutka. To znai da je vae prihvatanje ovog trenutka potpuno i celovito. Prihvatate svijet kakav jeste, a ne onakav kakav biste vi eleli da bude u ovom trenutku. Ovo je vano razumeti. Moete eleti da svet u budunosti bude drugaiji, ali u ovom trenutku morate ga prihvatiti kakav jeste. Kada se oseate osujeeni ili uznemireni zbog nekog oveka ili situacije, prisetite se da ne reagujete na osobu ili situaciju ve na svoja oseanja prema osobi ili situaciji. To su vaa oseanja, a vaa oseanja nisu tua greka. Kad ovo budete u potpunosti spoznali i razumeli, biete spremni da preuzmete odgovornost za svoja oseanja i promenite ih. A ako moete stvari prihvatiti kakve jesu, spremni ste preuzeti odgovornost za vlastitu situaciju i za sve dogaaje koje doivljavate kao probleme. To nas dovodi do drugog inioca Zakona najmanjeg naprezanja: odgovornosti. ta znai odgovornost? Odgovornost znai da ne krivite nikoga i nita za svoju situaciju, to znai ni samog sebe. Prihvativi tu okolnost, taj dogaaj, taj problem, odgovornost predstavlja sposobnost stvaralake reakcije na situaciju kakva je sada. Svi problemi u sebi sadre seme pojave ili dogaaja, a ta vam spoznaja omoguava da ovaj trenutak preobrazite u bolju situaciju ili pojavu. Jednom kad to uinite, svaka takozvana uznemirujua situacija postae mogunost za stvaranje neeg novog i divnog, a svaki takozvani nasilnik ili tiranin postae va uitelj. Stvarnost je tumaenje. Ukoliko izaberete da protumaite stvarnost na taj nain, imaete oko sebe mnogo uitelja i mnogo situacija za evoluciju.

10

Kad god se suoite sa tiraninom, nasilnikom, uiteljem, prijateljem ili neprijateljem (svi oni predstavljaju isto) podsetite se: "Ovaj trenutak je takav kakav treba biti." Na kakve god odnose naili u ivotu, u ovom trenutku oni su upravo takvi kakvi su vam, u ovom trenutku, potrebni. Postoji skriveno znaenje iza svih dogaaja i upravo to skriveno znaenje slui vaoj vlastitoj evoluciji. Trei inilac Zakona najmanjeg naprezanja je odustajanje od odbrane, to znai da ste odbacili potrebu da uveravate ili navodite druge ljude da prihvate vau taku gledita. Ako posmatrate ljude oko sebe videete da 99% svog vremena provode u branjenju svog stava i pogleda na svet. Ako biste odbacili potrebu da branite svoj stav u tom biste odbacivanju stekli pristup ogromnoj koliini energije koja se prethodno rasipala. Kad ste u odbrambenom stavu, krivite druge i ne prihvatate predanost trenutku, va se ivot susree s preprekama. Kad god se susretnete s otporom shvatite da e, ukoliko forsirate situaciju, otpor samo porasti. Ne elite stajati kruti poput visokog hrasta koji se lomi i rui u oluji. Umesto toga, elite biti gipki poput trske koja se pred olujom savija i preivljava. Potpuno odustanite od branjenja svoje take gledita. Kada nema nieg to biste branili, ne dozvoljavate nastanak rasprave. Ako to inite stalno ako se prestanete boriti i opirati potpuno ete doiveti sadanjost, a to je dar. Neko mi je jednom rekao: "Prolost je istorija, budunost je tajna, a ovaj je trenutak dar. Zato se ovaj trenutak naziva sadanjou." Ako zagrlite sadanjost i postanete jedno sa njom, stopite se sa njom, doiveete vatru, sjaj, iskru ekstaze koja tinja u svakom ivom oseajnom biu. Kad ponete primeivati to klicanje veselja u svemu to ivi, kad sa tim postanete bliski, u vama e se roditi radost i odbaciete uasne terete i optereenja odbrane, odbacivanja i povreenosti. Tek tada ete postati lakog srca, bezbrini, radosni i slobodni. U toj radosnoj, jednostavnoj slobodi znaete, bez bilo kakve sumnje u svom srcu, da vam je sve to elite dostupno kad god poelite, jer e vaa volja biti u ravni sree, a ne u ravni napetosti i straha. Neete se morati potvrivati, samo ete samom sebi objaviti nameru i doiveete ispunjenje, zadovoljstvo, radost, slobodu i autonomiju svakog trenutka svog ivota. Obaveite se da ete slediti put neopiranja. To je put kojim se inteligencija prirode razvija spontano, bez prepreka ili napora. Kada posedujete ovu izuzetnu kombinaciju prihvatanja, odgovornosti i neopiranja, ivot e tei nenapornom lakoom. Kad ste otvoreni svim gleditima a ne kruto vezani za jedno vai snovi i elje teku sa eljama pri-rode. Tada moete rei svoje namere, bez vezivanja i jednostavno ekati na odgovarajue godinje doba u kojem e vae elje procvetati u stvarnost. Moete biti sigurni da e se, kad doe pravo vreme, vae elje ostvariti. To je Zakon najmanjeg naprezanja. PRIMENA ZAKONA NAJMANJEG NAPREZANJA Aktivirau Zakon najmanjeg naprezanja obavezujui se na sledee korake: 1. Vebau prihvatanje. Danas u prihvatiti ljude, situacije, okolnosti i dogaaje kako budu dolazili. Znau da je ovaj trenutak upravo takav kakav treba biti, jer je celi svemir takav kakav treba biti. Neu se boriti protiv celog svemira, borei se protiv ovog trenutka. Moje prihvatanje je potpuno i celovito. Prihvatam stvari kakve su u ovom trenutku, ne onakve kakve bih eleo da budu. 2. Prihvativi stvari kakve jesu preuzeu odgovornost za svoju situaciju i za sve one dogaaje na koje gledam kao na probleme. Znam da preuzimanje odgovornosti znai ne okriviti nikoga i nita za svoju situaciju (a to znai ni sebe samog). Takoe znam da svaki problem predstavlja maskiranu situaciju i ta budnost za situacije omoguava mi da preobrazim ovaj trenutak u veu dobrobit. 3. Danas e moja svest biti utvrena u neopiranju. Napustiu potrebu da branim svoju taku gledita. Neu oseati potrebu da uveravam ili navodim

11

druge da prihvate moju taku gledita. Biu otvoren svim pogledima na svet i neu se kruto vezati ni za jedno.

PETI ZAKON NAMERE I ELJE Peti duhovni zakon uspeha je Zakon namere i elje. Ovaj zakon zasnovan je na injenici da energija i informacije postoje svuda u prirodi. Na ravni kvantnog polja ne postoji nita osim energije i informacije. Kvantno polje je samo jo jedan naziv za polje iste svesti ili iste potencijalnosti. I to kvantno polje je pod uticajem namere i elje. Prouimo detaljno taj proces. Cvet, duga, drvo, vlat trave, ljudsko telo, kada se rastave do osnovnih sastojaka, nisu nita drugo do energija i informacija. Ceo je svemir, u svojoj osnovnoj naravi, kretanje energije i informacije. Jedina razlika izmeu vas i drveta je energetski i informacijski sadraj vaih tela. Na materijalnoj osnovi i vi i drvo napravljeni ste od istih elemenata koji se mogu reciklirati: veinom ugljenik, vodonik, kiseonik i u malim koliinama, drugi elementi. U nekoj trgovini biste mogli kupiti sve to za vrlo malo novca. Razlika izmeu vas i drveta nije u ugljeniku, ili vodoniku ili kiseoniku. I vi i drvo stalno meusobno razmenjujete svoj ugljenik i kiseonik. Stvarna razlika je u energiji i informaciji. U prirodnoj emi, vi i ja smo privilegovana vrsta. Imamo nervni sistem koji je sposoban postati svestan sadraja energije i informacije u lokalnom polju koje stvara naa fizika tela. Subjektivno, to polje doivljavamo kao svoje vlastite misli, oseanja, elje, seanja, nagone, porive i uverenja. To isto polje objektivno doivljavamo kao fiziko telo a kroz fiziko telo, to isto polje doivljavamo kao spoljanji svet. Ali sve je to isti materijal. Zbog toga su drevni mudraci objavili: "Ja sam to, ti si to, sve to je to i to je sve to jeste." Vae telo nije odvojeno od tela svemira, jer na kvantno-mehanikoj ravni nema dobro odreenih granica. Vi ste poput vijuge, talasa, treptaja, svitka, vira, lokalizovane smetnje u veem kvantnom polju. Vee kvantno polje svemir vae je proireno telo. Ne samo da je ljudski nervni sistem sposoban postati svestan informacije i energije svog vlastitog kvantnog polja, ve ste vi, budui da je ljudska svest beskonano prilagodljiva zbog svog udesnog nervnog sistema, sposobni svesno promeniti informacijski sadraj koji stvara vae fiziko telo. Moete svesno promeniti sadraj energije i informacije svog vlastitog kvantno-mehanikog tela i tako uticati na energetski i informacijski sadraj svog proirenog tela okoline, sveta i ispoljiti bilo ta unutar njega. Ova svesna promena mogua je zbog dve karakteristike koje ima svest: panja i namera. Panja energizuje, a namera preobraava. Na to god obratite panju, to e snanije rasti. Ono na ta ne obraate panju uvenue, raspasti se i nestati. Sa druge strane, namera potie preobraaj energije i informacije. Namera organizuje svoje vlastito ostvarenje. Kvalitet namere na objektu panje organizovae beskonaan broj dogaaja u prostoru i vremenu da bi se ostvarila, pod uvetom da se slede ostali duhovni zakoni. To je stoga to namera na plodnom tlu panje ima beskonanu organizujuu snagu. Beskonana organizujua snaga znai mo da se organizuje beskonani broj prostorno-vremenskih dogaaja, sve u isto vreme. Izraze te beskonane organizujue snage vidimo u svakoj vlati trave, u svakom jabukovom cvetu, u svakoj eliji naeg tela. Vidimo ih u svemu to ivi. U shemi prirode sve je povezano i usklaeno sa svim drugim. Kada se pojave visibabe i ljubiice, znamo da dolazi prolee. Ptice se sele u odreeno vreme tokom godine. Priroda je simfonija. A tom simfonijom tiho se upravlja sa konane ravni stvaranja. Ljudsko telo je jo jedan od dobrih primera ove simfonije. Jedna elija ljudskog tela u svakoj sekundi obavlja oko est milijardi radnji, a takoe mora znati ta u isto vrijeme radi svaka druga

12

elija. Ljudsko telo moe svirati muziku, ubijati mikrobe, stvarati decu, recitovati poeziju i posmatrati kretanje zvezda sve u isto vreme, jer je polje beskonane povezanosti deo njegovog informacijskog polja. Za nervni sastav ljudske vrste znaajno je to to je sposoban upravljati tom beskonanom organizujuom snagom putem svesne namere. Kod ljudske vrste namera nije fiksirana ili zatvorena u krutu mreu energije i informacije. Ona poseduje beskonanu gipkost. Drugim rijeima, sve dok ne krite druge zakone prirode, svojom namerom moete doslovno upravljati zakonima prirode da biste ostvarili svoje snove i elje. Moete postii da kosmiki digitron svom svojom beskonanom organizirajuom snagom radi za vas. Moete otii do te prvobitne ravni stvaranja i tamo predstaviti svoju nameru i tom jednostavnom namerom aktivirati polje beskonane povezanosti. Namera postavlja temelje za nenaporan, spontan i gladak protok iste potencijalnosti koja trai svoj izraz od neispoljenog do ispoljenog. Jedino ogranienje je upotreba namere za dobro oveanstva. Meutim i to je spontano kada ste povezani sa Sedam duhovnih zakona uspeha. Namera je stvarna mo koja se nalazi iza elje. Namera je vrlo snana jer ona predstavlja elju koja nije vezana za rezultat. elja je slaba, jer se kod veine ljudi sastoji od panje koja je vezana. Namera je elja koja tano pristaje uz sve druge zakone, ali naroito uz Zakon nevezanosti, esti duhovni zakon uspeha. Namera, uz nevezanost, vodi do svesnosti usmerene na ivot, svesnosti sadanjeg trenutka. Delatnost daje najbolje rezultate kada se obavlja u svesnosti sadanjeg trenutka. Vaa namera je za budunost, ali vaa panja je u sadanjosti. Tako dugo dok vam je panja u sadanjosti, vaa namera za budunost e se ispoljiti, jer se budunost stvara u sadanjosti. Morate prihvatiti sadanjost kakva jest. Prihvatite sadanjost i nameravajte budunost. Budunost je ono to uvek stvarate kroz nevezanu nameru, ali nikad se ne smete boriti protiv sadanjosti. Prolost, sadanjost i budunost injenice su svesti. Prolost je seanje; budunost je oekivanje; sadanjost je svesnost. Vreme je kretanje misli. I prolost i budunost nalaze se u mati; jedino je sadanjost, koja je svesnost, stvarna i vena. Ona jeste. Ona je potencijalnost za prostor i vreme, materiju i energiju. Ona je veno polje mogunosti koje sebe doivljava u vidu apstraktnih sila kao to su svetlo, vruina, elektricitet, magnetizam ili gravitacija. Te sile nisu ni prolost ni budunost. One jednostavno jesu. Nae tumaenje tih apstraktnih sila stvara doivljaj konkretnih pojava i oblika. Zapamena tumaenja apstraktnih sila stvaraju doivljaj prolosti, a oekivana tumaenja istih apstraktnih sila stvaraju budunost. Radi se o injenicama panje u svesti. Kad se te injenice oslobode tereta prolosti, delatnost u sadanjosti postaje plodno tlo za stvaranje budunosti. Namera, zasnovana na nevezanoj slobodi sadanjosti, slui kao katalizator za pravu meavinu materije, energije i prostorno vremenskih dogaaja, koja ostvaruje sve to ste poeleli. Jednosmerna namera je injenina panja koja je nesalomljiva u svojoj svrsi. Jednosmerna namera znai usmeravanje svoje panje na nameravani rezultat uz nesalomivu svrhu koja apsolutno ne dozvoljava preprekama da savladaju i razrede usmeren kvalitet panje. Iz vae svesti tada se potpuno i celovito uklanjaju sve prepreke. Dok ste intenzivnom strau posveeni ostvarenju svojih ciljeva, sposobni ste odrati staloenost koju je nemogue uzdrmati. To je snaga nevezane svesnosti i jednosmerne namere. Nauite upregnuti mo namere i moi ete stvoriti ta god poelite. Uvek moete, uz odreenu cenu, postii rezultate kroz naprezanje i pokuavanje.

13

Cena je stres, srani napad i slab imunoloki sastav. Mnogo je bolje praktikovati sledee korake Zakona namere i elje. Kada sledite ovih pet koraka ostvarenja svojih elja, namera sama stvara svoju vlastitu mo: 1. Usmerite se u tihi prostor izmeu misli, otii u tiinu u ravan Sutine koja je vae osnovno stanje. 2. Utvreni u tom stanju Sutine, pokrenite svoje namere i elje. Kad ste u ravni Sutine, nema misli, nema namera, ali kad izaete iz ravni u spojnoj taki izmeu ravni i misli tamo uvedite svoju nameru. Ako imate niz ciljeva, moete ih napisati i usmerite svoju panju na njih pre nego uete u ravan Sutine. Ako, na primer, elite uspenu karijeru uite u ravan sa tom namerom, a namera e ve biti tamo kao blagi trag u vaoj svesti. Pokretanje namera i elja u ravni je njihova sadnja u plodno tlo iste potencijalnosti uz oeki-vanje da e procvetati kad doe pravo vrijeme. 3. Ostanite u svesnosti svojeg pravog Sopstva svojeg dima, svoje povezanosti sa poljem iste potencijalnosti. To takoe znai ne gledati na sebe oima sveta, ili pasti pod uticaj miljenja i kritika drugih ljudi. Dobar nain da odrite stanje Sopstva je zadrati svoje elje za sebe; ne delite ih ni sa kim osim ako su njihove elje jednake vaima i ako su oni blisko povezani s vama. 4. Odbacite vezanost za rezultat. To znai odustati od krutog vezivanja za specifian rezultat i iveti mudrost neodreenosti. To znai uivati u svakom trenutku u putovanju svog ivota, ak i ako ne znate rezultat. 5. Neka se svemir pobrine za detalje. Kad su vae namere i elje projektovane u ravan, poseduju beskonanu organizujuu snagu. Verujte toj beskonanoj organizujuoj snazi namere koja e za vas upravljati detaljima. Zapamtite da je vaa prava narav isti duh. Svijest o svom duhu nosite sa sobom kuda god ili, neno poelite svoje elje, a svemir e za vas upravljati detaljima PRIMENA ZAKONA NAMERE I ELJE Aktivirau Zakon namere i elje obavezujui se na sledee korake: 1. Sastaviu listu svojih elja. Nosiu je sa sobom kuda god iao. Pogledau je pre nego zaronim u tiinu i meditaciju. Pogledau je uvee pre spavanja. Pogledau je kad se ujutro probudim. 2. Predau listu svojih elja materici stvaranja, uz poverenje da, kada situacija izgleda kao da ne ide meni na ruku, za to postoji razlog i da je kosmiki plan za mene predvideo ak i vie nego to sam zamiljao. 3. Podsetiu se na vebanje svesnosti sadanjeg trenutka u svim svojim delatnostima. Neu dozvoliti da prepreke smanjuju i rasipaju kvalitet moje panje u sadanjem trenutku. Prihvatiu sadanjost kakva jeste i ispoljiti budunost kroz svoje najdublje i najdrae namere i elje.

ESTI DUHOVNI ZAKON NEVEZIVANjA esti duhovni zakon uspeha je Zakon nevezivanja. Zakon nevezivanja kae da, ako elite bilo ta iz fizikog svemira, morate odustati od svoje vezanosti za to. To ne znai da je potrebno odustati od namere ostvarenja svoje elje. Odustajete od vezivanja za rezultat. Ovo je vrlo moan postupak. U trenutku kada odbacite vezanost za rezultat, u isto vreme koristei jednosmernu nameru i nevezivanje, stei ete ono to elite. Sve to elite moete imati kroz nevezivanje, jer nevezivanje je zasnovano na nepobitnom uverenju u snagu svog istinskog Sopstva. S druge strane, vezivanje je zasnovano na strahu i nesigurnosti a potreba za sigurnou zasnovana je na neznanju o istinskom Sopstvu. Sopstvo je izvor bogatstva i obilja, odnosno bilo ega u fizikom svemiru; to je svest koja zna kako zadovoljiti sve svoje potrebe. Sve drugo su simboli: automobili, kue, bankovne knjiice, odea. Simboli su prolazni; dolaze i odlaze. Trati za simbolima nalik je posedovanju mape umesto teritorije. To stvara napetost; zavrava oseajem praznine iznutra, jer se pravo Sopstvo zamenilo za simbol Sopstva.

14

Vezivanje nastaje iz svesti siromatva, jer veemo se uvek za simbole. Radost i smeh mogu nastati jedino na osnovi nevezivanja. Tada simboli bogatstva nastaju spontano i nenaporno. Bez nevezivanja postajemo zatvorenici bespomonosti, beznaa, svetovnih potreba, trivijalnih briga, tihog oaja i ozbiljnosti karakteristinih injenica svakodnevnog mediokritetskog ivljenja i svesti siromatva. Prava svest bogatstva predstavlja sposobnost sticanja svega to elite, kad god to elite i uz najmanji napor. Biti utvren u tom iskustvu znai biti utvren u mudrosti neodreenosti. U neodreenosti ete nai slobodu stvaranja svega to elite. Ljudi stalno trae sigurnost, a uvideete da je traenje sigurnosti vrlo providan postupak. Sama vezanost za novac znak je nesigurnosti. Mogli biste rei: "Kada bih imao X miliona evra, osjeao bih se sigurno. Bio bih finansijski nezavisan i povukao bih se u penziju. Tada bih mogao da radim ono to zaista elim da radim." Meutim, to se nikada ne dogaa nikada. Oni koji trae sigurnost tre za njom, a nikad je ne nalaze. Sigurnost ostaje varljiva i providna jer ona nikad ne nastaje samo iz novca. Vezivanje za novac uvek e stvoriti nesigurnost bez obzira koliko ga imate u banci. Neki ljudi koji poseduju velike koliine novca zapravo su najnesigurniji. Potraga za sigurnou je privid. Drevne tradicije reenje cele te dileme nalaze u mudrosti neodreenosti. To znai da je potraga za sigurnou i odreenou zapravo vezivanje za poznato. A ta je poznato? Poznato je naa prolost. Poznato nije nita drugo ve tamnica prolog uslovljavanja. U tome nema evolucije, apsolutno nikakve evolucije. A kad nema evolucije, nastaju zastoji, entropija, nered i propadanje. S druge strane, neodreenost je plodno tlo istog stvaralatva i slobode. Neodreenost znai da svakog trenutka svojeg postojanja koraamo u nepoznato. Nepoznato je polje svih mogunosti, uvek svee, uvek novo, uvek otvoreno stvaranju novih ispoljavanja. Bez neodreenosti i nepoznatog, ivot bi bio ustajalo ponavljanje iznoenog seanja. Postali biste rtva prolosti, a va dananji napasnik bilo bi vae Sopstvo koje ste jue trebali ostaviti za sobom. Odbacite vezivanje za znano, zakoraite u neznano i zakoraiete u polje svih mogunosti. Vaa spremnost da zakoraite u neznano u sebe e ukljuivati i mudrost neodreenosti. To znai da ete svakog trenutka svog ivota oseati uzbuenje, pustolovinu, tajanstvenost. Doivljavaete ivotnu zabavu aroliju, proslavu, uzbuenje i trijumf svog vlastitog duha. Svakog dana moete uzbueno oekivati ta e se dogoditi u polju svih mogunosti. Kada doivljavate neodreenost na pravom ste putu nemojte odustati. Nije potrebno imati potpunu i krutu zamisao o tome ta ete raditi sledee sedmice ili sledee godine, jer ako imate vrlo jasnu zamisao o tome to e se dogoditi i vezani ste za to, time ste iskljuili celi opseg drugih mogunosti. Jedna od karakteristika polja svih mogunosti je beskonana povezanost. Polje moe upravljati beskonanim brojem prostorno vremenskih dogaaja da bi ostvarilo nameravan rezultat. Meutim, kada se vezujete, vaa namera je zatvorena u krut umni obrazac i gubite protonost, stvaralatvo i spontanost koja je deo polja. Kada ste vezani, zamrzli ste svoju elju i umesto beskonane gipkosti i protoka dobili ste krutu mreu koja ometa proces stvaranja. U pogledu cilja, Zakon nevezivanja nije u suprotnosti sa Zakonom namere i elje. Jo uvijek postoji namera kretanja u odreenom smeru, jo uvijek postoji cilj. Meutim, izmeu take A i take B nalaze se bezbrojne mogunosti. Uz ugraenu neodreenost, moete promeniti smer u bilo kom trenutku ako pronaete bolji ideal ili ako vas privue neto drugo. Tako ete takoe manje forsirati reavanje problema to e vas otvoriti drugim mogunostima.

15

Zakon nevezivanja ubrzava celi proces evolucije. Kada razumete ovaj zakon ne oseate potrebu da silom traite neka reenja. Kad ih traite silom, samo stvarate nove probleme. Meutim, kad obratite panju na neodreenost i svedoite neodreenost dok oekujete da se reenje pojavi iz haosa i zbunjenosti, nastaje neto zaista vrlo privlano i uzbudljivo. Ovo stanje budnosti vaa spremnost u sadanjosti, u polju neodreenosti prihvata va cilj i nam-eru i omoguava vam da uoite priliku. ta je prilika? Nju sadri svaki problem na koji u ivotu naiete. Ba svaki problem koji u ivotu imate seme je prilike za stvaranje veih dobrobiti. Jednom kada to zapazite otvarate se celom opsegu mogunosti i tako u ivotu odravate tajnu, udo, uzbuenje i pustolovinu. Na svaki problem koji imate gledajte kao na priliku za stvaranje veih dobrobiti. Budite budni za prilike utvrujui se u mudrosti neodreenosti. Kada vaa spremnost susretne priliku, reenje e se pojaviti spontano. Iz toga nastaje ono to se esto naziva "sreom". Imati sree znai samo da je dolo do susreta spremnosti i prilike. Kada je to dvoje zajedno uz budno svedoenje haosa, pojavljuju se reenja koja e podstaknuti vau evoluciju, ali i svih onih sa kojima dolazite u kontakt. To je savren trenutak za uspeh, a zasnovan je na Zakonu nevezivanja.

PRIMENA ZAKONA NEVEZIVANJA Aktivirau Zakon nevezivanja obavezujui se na sledee korake: 1. Danas u se obavezati na nevezivanje. Dozvoliu sebi i svima oko mene slobodu da budemo kakvi jesmo. Neu kruto nametati rjeenja problema i na taj nain stvarati nove probleme. U svemu u sudelovati bez vezivanja. 2. Danas u u svaki doivljaj ugraditi neodreenost. Zbog moje spremnosti na prihvatanje neo-dreenosti, iz problema, zbunjenosti, nereda i haosa spontano e se pojaviti reenja. to vie bude neodreenosti, to u se vie oseati sigurnim na svom putu prema slobodi. Kroz mudrost neodreenosti pronai u svoju sigurnost. 3. Zakoraiu u polje svih mogunosti i oekivati uzbuenje koje nastaje kad sam otvoren beskonanim izborima. Kada zakoraim u polje svih mogunosti, doiveu zabavu, pustolovinu, aroliju i tajanstvenost ivota.

SEDMI ZAKON IVOTNE SVRHE Sedmi duhovni zakon uspeha je Zakon ivotne svrhe. Zakon ivotne svrhe kae da smo se ispoljili u telesnom obliku da bismo ispunili svrhu. Polje iste potencijalnosti je u svojoj sutini Boansko, a Boansko uzima ljudski oblik da bi ispunilo svrhu. U skladu sa tim zakonom, vi posedujete jedinstven talenat i jedinstven nain kojim ga izraavate. Postoji neto to znate bolje od bilo koga na ovom svetu a za svaki jedinstven talenat i jedinstven izraz tog talenta postoje takoe i jedinstvene potrebe. Kad se te potrebe usklade sa stvaralakim izrazom vaeg talenta nastaje ivost stvaralakog obilja. Izraavanje svojih talenata da bi se zadovoljile potrebe drugih ljudi stvara neogranieno bogatstvo i obilje. Ako biste decu od samog poetka odgajali na tim mislima, videli biste uinak koje one imaju na njihove ivote. Zapravo sam tako inio sa svojom decom. Uvijek sam im iznova govorio da postoji razlog zbog kojeg su ovde, a oni ga sami moraju pronai. To su uli kad su bili stari etiri godine. Nauio sam ih meditirati otprilike u istom uzrastu i rekao sam im: "Nikad, nikad ne bih eleo da se brinete kako ete iveti: Ako, kad odrastete, ne budete sposobni zaraivati sami, ja u to uiniti za vas, pa o tome ne

16

brinite. Ne elim da se usmerite da budete dobri u koli. Ne elim da se usmerite na dobijanje najboljih ocena ili na odlazak u najbolje kole. Ono na ta zaista elim da se usmerite je pitanje kako najbolje moete sluiti oveanstvu i otkrivanje svojih jedinstvenih talenata. To je zato jer imate jedinstvene talente koje niko drugi nema i imate poseban nain njihovog izraavanja koje takoer niko drugi nema." Zavrilo se tako da oni pohaaju najbolje kole, dobijaju najbolje ocene i ve su sada, na koledu, finansijski samostalni, jer su usmereni na ono zbog ega su tu i to mogu dati. To je Zakon sutine ivota. U Zakonu sutine deluju tri inioca. Prvi inilac kae da je svako od nas ovde da otkrije svoje istinsko Sopstvo, da otkrije da je istinsko Sopstvo duhovno, da smo u biti duhovna bia koja imaju fiziki oblik. Mi nismo ljudska bia koja povremeno imaju duhovna iskustva, potpuno je suprotno: mi smo duhovna bia koja povremeno imaju ljudska iskustva. Svako od nas je ovde da bi otkrio svoje vie Sopstvo ili duhovno Sopstvo. To je prvo ispunjenje Zakonu sutine. Za sebe same moramo otkriti da je u svakom od nas Bog ili Boginja u zametku i da se ele roditi tako da bismo mi mogli izraziti svoju boansku prirodu. Drugi inilac Zakona sutine je izraavanje svojih jedinstvenih talenata. Zakon sutine kae da svako ljudsko bie ima jedinstven talenat. I vi posedujete talenat koji je jedinstven u svojim izrazima, tako da nema ni jedne ive osobe na ovoj planeti koja poseduje isti talenat ili isti nain njegovog izraavanja. To znai da postoji neto to moete raditi i neki nain na koji to moete raditi, bolje od bilo koga drugog na celoj planeti. Kad to radite, gubite oseaj za vrijeme. Kad izraavate taj jedan talent koji posedujete ili kao to je to esto sluaj, vie jedinstvenih talenata to vas vodi do bezvremene svesnosti. Trei inilac Zakona sutine je sluba oveanstvu, sluiti svojim blinjim i pitati se: "Kako bih mogao pomoi? Kako bih mogao pomoi svima onima sa kojima dolazim u dodir?" Kada svoju sposobnost izraavanja jedinstvenih talenata spojite sa slubom oveanstvu, tada u potpunosti koristite Zakon sutine. A uz iskustvo vlastite duhovnosti, polja iste potencijalnosti, jednostavno nema mogunosti da nemate pristup neogranienom obilju, jer to je stvarni nain za postizanje obilja. Ne radi se o privremenom obilju; ono je stalno zbog vaeg jedinstvenog talenta, vaeg naina njegovog izraavanja i vae slube i predanosti drugim ljudima koju ste otkrili pitajui se: "Kako bih mogao pomoi? umesto "ta ja imam od toga?" Pitanje: "ta ja imam od toga?" je unutranji dijalog ega. Pitanje: "Kako bih mogao pomoi?" je unutranji dijalog duha. Duh je ono podruje vae svesnosti gde doivljavate svoju univerzalnost. U pomaku svog unutranjeg dijaloga sa "ta ja imam od toga?" na "Kako bih mogao pomoi?" automatski nadvisujete ego i ulazite u podruje duha. Iako je meditacija najkorisniji nain ulaska u podruje duha, jednostavan pomak unutranjeg dijaloga na "Kako bih mogao pomoi?" takoe e otvoriti put ka duhu, onom podruju vae svesnosti gde doivljavate svoju univerzalnost. Ako elite maksimalno iskoristiti Zakon sutine, potrebno je preuzeti nekoliko obaveza. Prva obaveza je: duhovnom praksom traiu svoje vie sopstvo koje nadilazi moj ego. Druga obveza je: otkriu svoje jedinstvene talente i nalazei ih uivau, jer proces uivanja poinje ulaskom u bezvremenu svest. Tada sam u stanju blaenstva. Trea obaveza je: zapitau se na koji nain najbolje mogu sluiti oveanstvu. Odgovoriu na to pitanje i odgovor sprovesti u praksi. Iskoristiu svoje jedinstvene talente da bih sluio potrebama mojih blinjih uskladiu te potrebe sa svojom eljom da pomognem i sluim. Sedite i sastavite listu odgovora na ova pitanja. Zapitajte se ta biste radili da imate sav novac i svo vreme ovog sveta? Ako biste jo uvijek radili

17

ono to sada radite, tada ste u svojoj sutini, jer oseate strast prema onome to radite izraavate svoj jedinstveni talenat. Odgovorite na ovo pitanje i odgovor sprovedite u praksi. Otkrite svoju boansku prirodu, pronaite svoj jedinstveni talenat, njime sluite oveanstvu i na taj nain moete stvoriti bogatstvo kakvo elite. Kad se vai stvaralaki izrazi usklade sa potrebama drugih ljudi, tada e bogatstvo spontano tei iz neispoljenog u ispoljeno, iz podruja duha u svet oblika. Svoj ete ivot tada doiveti kao udesan izraz Boanskog ne samo povremeno, ve sve vreme. I spoznaete pravu radost i pravo znaenje uspeha, ekstazu i radost vaeg vlastitog duha. PRIMENA ZAKONA SUTINE ILI IVOTNE SVRHE Aktivirau Zakon ivotne svrhe obavezujui se na sledee korake: 1. Danas u s ljubavlju negovati Boga ili Boginju to se u zametku nalaze duboko u mojoj dui. Obratiu panju na duh unutar mene koji pokree i moje telo i moj um. Probudiu se u dubokoj tiini srca. Usred svih doivljaja ogranienih vremenom, u sebi u nositi svest o bezvremenoj, venoj Sutini. 2. Sastaviu listu svojih jedinstvenih talenata. Zatim u nabrojati sve ta volim raditi kad izraavam svoje jedinstvene talente. Kada izraavam svoje jedinstvene talente i koristim ih u slubi oveanstva, gubim oseaj za vreme i stvaram obilje u svom ivotu, ali i u ivotima drugih ljudi. 3. Svakodnevno u se zapitkivati: "Kako bih mogao sluiti?" i "Kako bih mogao pomoi?" Odgovori na ova pitanja omoguie mi da s ljubavlju sluim svojim blinjim.

18

Deepak ChopraSEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA