Diplomatsko i Konzularno

8/9/2019 Diplomatsko i Konzularno

1/7

1.Funkcije diplomatske misije nabrojane su u Beckoj konvecniji o diplomatskim odnosima bez posebnog reda i

bez ogranicenja. Od davnina diplomatski predstavnici bili su kanali saobracanja izmedju razlicitih drzava. Njihova

uloga je znacajna jer olicava politiku drzave u datom trenutku. Nabrojane su samo one funkcije koje su izraz prakse

drzava i to u duzem periodu, tj, kao obicajno pravo. Funkcije diplomatske misije narocito se sastoje kako jenaglaseno u Beckoj konvenciji o diplomatskim odnosima u a predstavljanju drzave koja akredituje kod drzave kod

koje se akredituje,drzava prijema. b zastiti u drzavi prijema interesa drzave koj akredituje i njenih drzavljana u

granicama koje dopusta medjunarodno pravo, c pregovaranju sa valadom drzave prijema o razlicitim pitanjima iz

oblsti bilateralnih odnosa dveju drzava, d obavestavanju svim dozvoljenim sredstvima o razvoju dogadjaja u drzaviprijema i podnosenju izvestaja o tome drzavi koaj akredituje, e unapredjenju prijateljskih odnosa i rzvijanju

privrednih, kulturnih, naucnih i drugih odnosa i!medju drzave koja akredituje i drzave kod koje se akredituje. Becka

konvencija o dipomatskim odnosima unosi jednu nurlnu formulu o vrsenju konzularnih funkcija od strane

diplomatske misije tj, da se nijedna odredba ove konvencije kako je naglaseno ne moze tumaciti kao zabrana zaneku diplomatsku misiju da vrsi konzularne funkcije. "va osnovna nacela u vrsenju diplomatskih funkcija drzava

prijemaa je duzna da omoguci i obezbedi diplomatskoj misiji drzave koja akredituje da svoje funkcije vrsi na svojoj

celokupnoj teritoriji, a diplomatska misija to vrsenje ne moze da cini mesanjem u unutrasnje poslove drzve prijema.

#. "iplomatski azil nepovredivost prostorija diplomatske misije oduvek je bila izazov progonjenim ljudima u

vreme nereda, bezakonja, gradjanskog rata ili slicnih incidenata u drzavi prijema, da se sklone i zastite zivot ugrozen

od strane nekontrolisanih oruzanih grupa. $rov diplomatske misije bio je skoro jedino utociste u takvim situacijama

na svim kontinentima, mada ni on uvek nije bio siguran. %a fikcijom eskteritorijalnosti radjala se i ustnova

diplomatskog azila. %a nestankom teze o eksteritorijalnosti i pojavom novog shvatanj nepovrdivosti prostorijadiplomatske misije, ustanova je skoro nestala iz zivota, osim na latinoamerickom kontinentu, gde i sada postoji.

&. "iplomatske privilegije i imuniteti pod imunitetom se u prvom redu podrazumeva osobodjenje, odnosno izuzeceu medjunarodnom pravu u konkrentom slucaju od jurisdikcije organa teritorijalne drzave, odnosno drzave prijema.

pod povlasticama, odnosno privilegijama samtraju se razne pogodnosi koje se daju diplomatskim misijama i

njihovom osoblju u drzavi prijema. ' sirem smislu, i imuniteti su neka vrsta povlastica, mada povlasceni polozaj

diplomatske misije i njenog osobolja proizilazi iz prava na izuzece od odmace jurisdikcije. (nuniteti imaju osnov umedjunarodnom prvu i oni pogadjaju i doticu suverenost drzave prijema. privilegije zavise od unutrasnjeg prava

drzava pijema, znatnim delom. "iplomatski predstavnici i njihova pratnja zasticeni su z vreme svog boravka u

inostranstvu, narocito u drzavi prijema, posebnim pravilima medjunarodnog prava. 'zivaju privilegije i imunitete i u

odlasuku i u povratku kroz trece drzave. )astita se proteze od njihovog stupanja na teritoriju drzave prijema pa zasve vreme trajanja funkcija.

*. "ipolomatska valiza ima posebnu zastitu. +o je tasna, jedan ili vise paketa ili slicno s spoljnom oznakom da je u

pitanju diplomatska valiza vostani pecat ministarstva inostranih poslova drzave imenovanja ili diplomatske misije."iplomatska valiza ne sme biti otvarna, ni zadrzavana pod uslovom da paketi diplomatske valize nose vidne oznake

svoje prirode i da sadrze samo diplomatske dokumente ili predmete za sluzbenu upotrebu. Najpoverljiviji dokumenti

radi obezbedjivanja njihove tajnosti salju ih diplomatskom valizom koju prati posebno z to zaduzen sluzbenik,tzv

diplomatski kurir. "rzava prijema duzna je da stiti diplomatskog kurira u vrsenju njegovih funkcija. $ruir mora dabude snadbeven sluzbenim dokumentom kojim se potvrdjuje njegovo svojstvo i oznacuje broj paketa koji cine

diplomatksu valizu kao i njihova destinacija.

-. irivilegije i imuniteti diplomatskog osoblja i ostalog osoblja diplomatske misije

Obim i vrste privilegija i imuniteti koje uziva osoblje diplomatske misije zavise od funkcija koje svaka grupa

clanova diplomatske misije obavlja.

1.Nepovredivost licnosti, stana, prepiske i dobara licna nepovredivost neprikosnovenost jeste aposolutna ipotpuna bezbednost. "rzave donose posebne propise o zastiti diplomatskih predstavnika. "omaci sudovu, u

nedostatku tih propisa sude neposredno na osnovu medjunarodnih obicaja, odnosno Becke konvencije o

dipl.odnosima. organi drzave pijema duzni su da se uzdrze od svake prisile prema licnosti diplomatskog

predstavnika ali ona ima pravo na samoodbranu. % druge strane diplomatski predstvanici su duzni da postujuzakonodavstvo drzave prijema i da se uzdrzavaju od mesanja u u nutrasnje poslove te drzave.

#. %udski imunitet diplomatskih predstavnika becka konvencija o diplomatskim odnosima preuzela je i potvrdila

dotadasnje obicajno pravo i ove materijeimunitet od krivicnog sudstva, gradjanskog i upravnog sudstv, fiksalne

imunitete, odnosno carinska i poreska oslobodjenja i dr povlstice iz kurtoazije.


2/7

/. +rajanje imuniteta 0 imuniteti i privilegije lic koje ima pravo na njih prestaju kada napusi drzvu prijem ili po

isteku razumnog roka. edjutim, u pogledu akata izvrsenih u vrsenju duznosti, imunitet se nastavlja. '

diplomatskom pravu smatra se da taj imunitet vazi i prema trecim drzvama a ne samo prema drzavi prijema. gde je

odnosno lice imalo funkcije u dipolomatskoj misiji. (nteresantno pitanje da li smrcu ovlascenog lica prestajedipolomatski imunitet. ( teorij i praksa daju negativan odgovor. )nacajno je i pitanje kada u slucaju odricanja

prestaje imunitet. )a odricanje od krivicnog imuniteta kako po doktrini tako i po praksi drzava niej dozvoljeno samo

odricanje nosioca imuniteta vec samo izricito odricanje od strane ovlascenog predstvavnika drzave imenovanja. +ek

tada mo!e da prestane imunitet odnosne licnosi.

2.3d hoc diplomatija nije nista manje znacajna od osalih oblika misija. Nastarije su tzv specijalne ili privremene

misije i bilateralnim odnosima izmedju drzava. $asnije se javljaju i drugi oblici ad hoc diplomatije, pa i samih

specijalnih misija. 4edan oblik specijalnih misija jesu i oblici diplomatije na vrhu. ored stalnih misija, drzave cestosalju i tzv specijlne misije, koje imaju razlicite funkcije i zadatke ali su uvek privremenog karaktera. ' pitanju su

delegacije koje jedna drzava salje u drugu drzavu radi razmatranja nekog pianja, radi pregovora i zakljucivanja

medjunarodnog ugovora, ucesca na nekom medjunarodnom skupu ili konferenciji lli nekim ceremonijalnim

povodom. %pecijalne misije mogu se slati i u drzave u kojima nema stalne diplomatske misije a salju se i u drzave ukojima uopste ne postoje diplomatski odnosi. roblematika specijalnih misija uredjena je $onvencijom o

specijalnim misijama 15/5.god.

6. rezeans sefova specijalnih misija red prezeansa izmedju misija ako ne postoji poseban sporazum odredjuje se

prema azbucnom redu naziva drzava koji je u upotrebi u protokolu drzave na cijoj se terioriji te misije sastaju. 3kose dve ili vise specijalnih misija sastaju prilikom neke ceremonije ili svecanosti, red prezeansa odredjuje se prema

vazecem protokolu drzave prijema. inace, red pezensa medju clanovima ise specijalne misije jeste onaj koji je

saopsten drzavi prijema ili trecoj drzavi na cijoj teritoriji se sastaju dve ili vise speijalnih misija. rezeans izmedjuclanova misije odredjuje drzava imenovanja koja ih je postavila i notifikovala odnosnoj drzavi.

5. Oblici i funkcije specijalnih misija po obliku moze se razlikovati vise misija. Najrasporstranjeniji oblik

specijalnih misija jesu one koje jedna drzava salje u drugu drzvu radi resavanja nekog pitanja iz njihovog odnosa iliiz ceremonijalnih razloga. $ada jedna drzava salje istu specijalnu misiju sa istim zadatkom kod dveju ili vise drzava

cesto se naziva cirkularnom misijom. +reci oblik specijalne misije bio bi kada dve ili vise drzava salju zajednicku

specijalnu misiju kod druge drzave. Ove misije karakterisicne su ne samo za bilateralnu vec i a multilateralnu

diplomatiju pa je tesko razluciti da li je rec o jednoj ili drugoj vrsti diplomatije. 7etvrti oblik specijalnih misija sutzv, simultane misije kada dve ili vise drzava salju istovremeno posebne, odvojene specijalne misije kod jedne

drzave prijema, radi resavanja nekog pitanaj od zajednickog interesa.4edna od osnovnih funkcija specijlne misije je funkcija predstavljanja drzave, ali i veoma specificna, s obzirom na

svrhu ustanovljenja misije, i ogranicenja u vremenu, jer je u pitanju ad hoc a ne stalna misija. 8eoma cestospecijalne misije imaju i funkciju pregovaranja, ali je predmet pregovora takodje ogranicen prirodom i specificnim

ciljem specijalne misije.

19. %pecijalne misije ustanovljavaju se kako praksa pokazuje ne samo u odnosima izmedju drzava koje nemajuuspostavljene odnose vec i izmedju drzva koje ne priznaju jedna drugu ili vladu jedne od drzava. zato su bila

razumljiva nastojanja d se i kroz kodifikaciju pravila o specijlnim misijama, odnosno u $onvenciji o specijalnim

misijama unese ovaj princip.

11. Odnos izmedju specijalne i stalne diplomatske misije nije uredjen $onvencijom. ' razmatranju ovog odnosa

polazilo se od nekoliko aspekata, odnosno stanovista. (zvestan broj ucesnika polazio je od klasicne teze o stalnoj

diplomatskoj misiji kao sveukupnom predstavniku drzave koja akredituje u drzavi kod koje se akredituje, koja jeproistekla iz ranije prevazidjene fikcije o predstvljanju jednog suverena kod drugog suverena, odnosnopredstavnistvu najviseg ranga. Neki ucesnici pokusavali su da pitanje odnosa dve misije sagledaju kroz teoriju o tzv

jedinstvenoj suverenoj volji drzave, koja je olicena kroz ambasadora, odnosno sefa stalne diplomatske misije, i kroz

koju treba gledati i pravni polozaj specijalne misije, makar nju predvodio i licno sef drzave. )natan broj ucesnika

ipak je isticao cinjenicu da je specijalna misija misija sa posebnim zadatkom i posebnim ogranicenim ovlascenjimakoja su ocigledno izuzeta iz opstih nadleznosti i ovlascenja stalne diplomatske misije.


3/7

1#, "ilomatija na vrhu samit diplomatija samiti se odrzavaju kako u okviru bilateralne tako i u okviru

multilateralne diplomatije. Oni mogu biti redovni, kako na bilateralnom tako i na multilateralnom planu, ali mogu

biti i ad hoc, raznim povodima i prigodama. nogi bilateralni samiti su vec godinama institucionalizovani u

redovne sastanke u odredjenim vremenskim razmacima. ostoji i niz institucionalizovanih multilateralnih samita uokviru pojedinih medjunarodnih organizacija, regionalnih organizacija itd. 3d hoc samiti su takodje brojni i

raznovrsni. Osim samita posvecenih razmatranju pojedinih pitanja, svi ostali ad hoc samtiti ne pruzaju sire

mogucnosti osim povrsne razmene misljenja i upoznavanja sefova drzava i vlada.

1&.(storijat ustanove konzulata pretece ustnove konzulata vuku koren od davnih vremen i javljju se kao posledica

prvih trgovackih odnosa izmedju plemena i naroda. 4os su stranci koji su ziveli u staroj :rckoj birali medju sobom

zastitnike takozvane prostate koji su delovali kao posrednici i neka vrsta sudija u njihovim pravnim i politickim

odnosima sa vlastima drzave boravka. osle propasi )apadnog rimskog carstva 8izantija je postala centartrgovackih poslova sa okolnim zemljama i narodima, pa su 7arigrad i vece vizantijske gradove naseljavali znatan

broj stranaca, osnivajuci citave zajednice ili kolonije. oze se sa sigurnoscu kontatovati da se institucija magistrata

javlja svuda gde se javlja medjunarodna trgovina. ' ;((( i ;(8 veku ustanova konzulata naglo se siri ne samo u

%redozemlju, vec i na 3tlantiku, %evernom moru i baltickoj obali. 8ec u ;((( veku italijanski gradovi drzavedobijaju u %paniji pravo na sopstvene konzulate. ravila o konzulatima i konzulima tog perioda bila su u stvari deo

pomorskog prava.

1*. Odnos izmedju diplomske misije i konzulata iako je svaki konzulat posebna ustanova i njen sef ima posebno

ovlascenje od nadleznih organa drzave imenovanja, kao i specijalno ovlascenje drzave prijema konzulat nijepotupuno samostalan u svom radu u odnosu na diplomatsku misiju drzave imenovanja. 8ecina drzava ako ne i sve

potcinjavaju konzule diplomatskom predstavniku akreditovanom u drzavi u kojoj deluje njihov konzulat.


4/7

15. atentno pismo sef drzave dobija tzv patentno pismo ili neki slican dokument kojim se potvrdjuje njegovo

svojstvo i navodi po prvilu, ime i preziime konzula njegov kategorija i konzularna klasa, konzularno podrucje i

sediste konzulata. atentno pismo za generalne kozule, sefove konzulata, obicno potpisuje sef drzave a za osale

ministar inostranih poslova ili nadlezni clan vlade. )a ostale konzularne funkcionere nije potrebno patentno pismoodnosno egzekvatura osima ko to propisi odredjen drzave ne zahtevaju. atentno pismo se dostavlja diplomatskim

putem vladi drzave prijema.

#9. =gzekvatura i privremeno ovlascenje na osnovu patentnog pisma, odnosno notifikacije, drzava prijemaodlucuje da li ce prihavatiti predlozenu licnost odnosno da li ce joj dati dozvolu za obavljanje funkcija. +a dozvola

se zove egzekvatura i moze da bude izadata u razlicitom obliku. Becka konvencija o konzularnim odnosima kako bi

se izbeglo nepotrebno cekanje na slozeni postupak davanja egzekvature ustanovila je tzv privremeno ovlascenje

sefivima konzulata da u ocekivanju egzekvature mogu da vrse svoje funkcije.

#1. =gzvekatura i priznanje dzava i vlada u teoriji medjunarodnog prava pa i u praksi medjudrzvnih odnosa,

psotoje razlicita misljenja o tome da li davanje egzekvature konzulu jedne drzave znaci istovremeno i priznanje te

drzave, odnosno vlade. "avanje egzekvature konzularnom predstavniku jedne neprizante drzave ili vlade ili zahtevza izdavanje egzekvature vladi ili drzavi nepriznatoj od drzave koja je imenovala konzularnog predstavnika

ukljucuje priznanje odnosne drzave ili vlade. %to je naislo na zestok otpor velikog broja clanova $omisije 'N,

naglasavajuci da je rzmena konzularnih funkcionera zanacajan element medjunarodnih odnosa i da nema niceg

zajednickog sa priznajem drzava i vlada.

##. rivremeni vrsilac duznosti >eran u slucajevima kada je sef konzulata privremeno sprecen da vrsi svoje

funkcije ili iz bilo kojih razloga nije jos postavljen konzulatom rukovodi vrsilac duznosti ad interim, zeran

konzulata. (me i prezime vrsioca duznosti ad interim saopstava diplomatska misija drzave imenovanja ili sefkonzulata, ako u drzavi prijema nema diplomatske misije, a ako je ovaj sprecena da to ucini neki drugi nadlezni

organ drzave imenovanja ministarstvu inostranih psolova ili od njega odredjenog organa drzave prijema. o pravilu

ovo saopstenje treba da bude ucinjeno unapred. "rzva prijema moze da uslovi svojim pristankom prihvatanje za

vrsioca duznosti ad interim nekog lica koje nije ni diplomatski ni konzularni funkcioner drzave imenovanja u drzaviprijema. +akodje pitanje nije ni do kraja reseno vec je ostavljeno svakoj drzavi prijema da odluci da li ce u odnosnoj

situaciji uslovljavati postavljanje vrsioca duznosti ad interim svojm pristankom.

#&. Osobolje konzulata bitna pitanja u vezi sa osobljem konzulata uredjena su Beckom konvecijom o konzularnimodnosima. 4edno od osnovinih pitaanja bilo je pitanje obima osoblja konzulata. $omisija 'N za medjunarodno

pravo bila je svesna izvesne opasnosti radeci nacrt $onvecnije da neke drzave preteraju u odredjivanju obima svogosoblja konzulata, ali je zelela i postavljanje nekih granica samovolji drzave prijema da sama odredjuje taj obim.

)ato se u nacrtu pojavila odredba da drzava prijema moze zahtevati da taj broj bude u granicam normalnog irazumnog. "rzavi prijema priplo je ipak pravo procene sto znci da u konkretnoj situaciji forumulacija da se taj broj

krece u granicama onoga sto se smatra razumnim i normlanim s obzirom na okolnosti i uslove koji vladaju u

konzularnom podrucju i na potrebe konzulata o kome se radi. "rzava imenovanja slobodna je da sam odlucuje ko

ce biti clan osoblja konzulata pod uslovom da se pridrzva izvesnih uslova koji se odnose na broj osoblja, njihovodrzavljanstvo i licnu prihvatljivost.

#*. $onzularni kor konzularni kor je manje poznata ustanova medjunarodnog prava za razliku od diplomatskog

kora. O njemu postoje dva shvatanja, uze i sire.o prvom konzulrni kor cine sefovi svih konzulata na jednomkonzularnom pordrucju ili u jendom gradu. o sirem shvatanju u konzularni kor spadaju svi konzularni funkcioneri

na jednom konzularnom podrucju odnosno svi oni koji imaju konzularni rang. Na teriotoriji jedne drzave prema

tome moze da postoji vise konzularnih korova, s obzirom na postojanje vise konzularnih podrucja dok je u istojdrzavi moguce postojanje samo jednog diplomatskog kora.


5/7

#-. $onzularne funkcije su mnogbrojne i raznovrsne. Becka konvencija nabraja zasitu interesa drzave imenovanja

i njenih grdjna, fizickih i pravnih lica, u granicama koje dopusta medjunarodno pravo kao funkciju konzulata, u

drzavi prijema? pomaganje rzvoja trovinskih ekonomskih kulturnih i naucnih odnosa? obavestenje svim dopustenim

sredstvima o uslovima i razvooju trgovinskog privrednog, kulturnog i naucnog zivota drzave prijema, podnosenjeizvestaja o ovome drzavi imenovanja i davanje obavestenaj zainteresovanima? izdavanje pasosa i putnih isprava

drzavljanima drzave imenovanja,? pruzanje pomoci i potpore drzavljannima, fizickim i pravnim licima drzave

imenovanja? delanje u svojstvu javnog bleznika i sluzbenika gradjanskih stanja i vrsenje slicnih funkcija? zastita

interesa drzavljana drzave imenovanja, fizickih i pravnih lica u pogledu nasledjivanja na teritoriji drzave prijema?zastita interesa maloletnih i poslovno nesposobnih lica? pod rezervom prakse i postupaka na snazi u drzavi prijema

zastupanje drzavljana drzave imenovanja ili preduzimanje mera za obezbedjenje odgovarajuceg zastupanja pred

sudovima ili drugim ogranima drzave prijema? dostavljanje sudskih i vansudskih akata ili izvrsavanje zamolnicca u

skladu sa medju narodnim sporazumima na snazi? vrsenje prava kontrole i inspekcije nad pomorskim i recnimbrodovima koji imaju nacionalnost drzave imenovanja, nadd avionima upisanim u toj drzavi kao i nad njihovom

posadom? pruzanje pomoci ovim brodovima, ladjama i avionima, kao i njihovoj posadi? vrsenje svih drugih funkcija

koje drzava imenovanja poveri konzulatu.

#/. "rzavljanstvo i konzularne funkcije osnova konzularnih funkcij je zstit interesa sopstvenih drzavljana i prvnih

lica. % obzirom na o da ima ne mali broj ljud sa dva ili vise drzavljanstva to pitanje zastupanja sopstvenih drzavljana

nije uvek i u svim situacijama jednostavno. ' tim slucjavima pred organima sopstvene drzave a narocito na njenoj

teritoriji lice ne moze da se poziva na drzavljanstvo druge drzave. +akav je slucaj i u inostranstvu kada je u pitanju

konzularna sluzva jedne drzave. (ma zemalja kao sto su (ndija, malezija, pakistan i Burma koje uopste ne priznajuinstituciju dvostrukog drzavljanstva. %ri lanka, indonezija i (rak pravo na diplomtsku odnosno konzularnu zastitu

zasnivaju an pasosu pojedinca dok se 4apan i =gipat rukovode principom stvarnog i efekivnog drzavljanstva.

#2. Opstenje konzulata s organima drzave prijema dok je osnovni kanal opstenja diplomatske misije sa orgnaima

drzave kod koje se akredituje ministrstvo inostranih poslova te drzave to su u slucaju konzulata lokalni organi

drzave prijema u konzularnom podrucju. $onzularni funkcioneri se mogu bracati loklanim nadleznim vlastima svog

konzularnog podrucja u vrsenju svojih funkcija. 7entralnim organima dzrve prijema mogu se obracati ako i ukolikoo dopustaju zakoni, propisi i praksa dzve prijema ili medjunarodni ugovori u odnosnoj materiji. 4edinstvena praksa

drzava je da se konzularni funkcioneri odnosno konzulati obracaju lokalnim organima svog konzularnog podrucja a

opstenje sa cenralnim nadleznim organim drzve prijema vrsi samo diplomatska misjija drzave imenovanja.

#6. $onzularna i diplomatska intervencija kada jedan znacajan problem ne moze da se resi na nivou konzulata0

organi konzularnog podrucja ili se radi o teskoj povredi prva i interesa drzave imenovanja njenih gradjana fizickih iliprvnih lica, konulat je duzan da proceni da li ima mesta za intervenciju na visem nivou za diplomatsku

intervenciju koju obicno brsi politicki sektor diplomatske misije. )ato je potrebno da odnosni konzulat obvestidiplomatsku misiju o problemu dajuci sto vise podataka i pravnih argumenata s predlogom da se u ministarstvu

inostranih poslova izvrsi diplomatska intervencij, koja c resavanje konkrenog pitanaj uvesti i u kontekst postojecih

odnosa izmedju dve drzave. "iplomatska intervencija ma koliko odlucna i neprijatna bila za organe drzave prijeam

nije nikakav maloprijateljski akt vec redovan oblik komunikacije, koja u praksi civilizovanih drzva vazi akonormalna pojava cak i u odnosima visokog prijateljstva i saradnje.

#5. 8rsenje diplomatskih funkcija od strane konzualrnih funkcionera u drzavi u kojoj drzava imenovanja nema

diplomatske misije i u kojoj je ne zastupa diplomatska misija trece drzave konzularni funkcioner moze uz saglasnostdrzave prijema da bude odredjen da vrsi diplomatske akte bez povrede svog konzularnog statusa. 8rsenje tih akata

ne daje konzularnom funkcioneru nikakvo praavo na diploamtske imunitete i privilegije. $onzularni funkcioner

moze po notifikaciji drzave prijema da bude odredjen da predstavlja drzavu imenovanja kod bilo koje medjuvladineorganizacije. $ad postupa u tom svojstvu on ima pravo na sve privilegije i imunitete koje medjunrodno obicajnopravo ili medjunarodni ugovor priznaju predstavniku kod neke medjuvladine organizacije. edjutim u pogledu ma

koje konzularne funkciije koju on vrsi on nema pravo na sudski imunitet siri od onog koji svaki konzularni

funkcioner uziva.


6/7

&9. Olaksice, privilegije i imuniteti konzulata i clanova njihovog osoblja neke privilegije i imuniteti preuzeti su i

prosto prepisani iz Beke konvencije o diplomaskim odnosima, ali za bitnija pitanja sledila je ozviljan rasprava i

konfrontacija i na kraju dosta mrsav kompromis. ravila o upotrebi nacionalne zastave i grba obavezi drzave prijeam

da pomogne u pribavljanju prostorija za konzulate, fiskalnom oslobodjenju konularnih prostorija, slobodi kreanja,slobodi opstenja,pa cak i nepovredivosti konzularne arhive i dokumenata, skoro su u celosti prepisane iz Becke

konvencije o diplomatskim odnosima. (munitet prostorija konzulata odnosno mogucnost ulaska organa drzave

prijeam, imunitet od krvicnog sudstva kako konzularnih funkcionera tako i svih ostalih clanova osoblja, kao i

imunitet od upravnog i gradjanskog sudstva bili su cvorna tacka rasprave i otpora velikog broja drzava.

&1. ocasni konzuli ustanova pocasnih konzula vodi svoje poreklo jos iz davnih vremena. Neki autori kao pretecu

savremenih pocasnih konzula smatraju ustanovu grckih proksena koji su za razliku od drugih lica u trgovckim

kolonijama evropskih zemalja imlai javn funkciju zastite svojih gradana. roptivnici ove ustanove iznosili su visenegativnih crta pocasnih konzula. )ameralo se da su u pitanju lica koja imaju svoja privana zanimanja i da im je

konzularna deltnost samo sporedna delatnost, koaja se cesto zanemaruje u korist glavnog zanimanja. $ao i zbog tog

sto i ljudi nisu obrazovani i obuceni za konzularnu sluzbu te mogu samo da nanesu stetu licima kojima treba da

pruze pomoc i konzularnu zastitu. osto pocasni konzuli nisu slubenici drzave imenovanja nego oicni trgovci iposlovni dljudi, drzavljani drzave prijema cesto se s pravom govorilo da je nnjihov prvi interes dobijnje znacaja i

pocasti u drustvu, imuniteti i privilegije,a tek onda zastupanje interesa drzave imenovanja. (nsitut za

medjuanarodno pravo, 165/ godine u svom ravilniku o konzularnim imunitetima pod titulom konzula prizanej one

kojima je obavljnje konzularnih funkcija jedina delatnosti i koji imaju drzavljanstvo drzave imenovanja.

. rekid konzularnih odnosa, zatvaranje konzulata i prestanak funkcija clana konzulata prekid diplomtskih

odnosa ne znaci automatski i prekid konzularnih odnosa. )a prekid konzularnih odnosa potrebna je izricita volja

jedne od dve drzave. rekid konzularnih odnosa je vise teorijsak kategorija jer u praksi drzava skoro da da ne potojitakav slucaj. Odluka jedne drzave da zatvori svoje konzulate u drzavi prijeam u situaciji kada sa tom drzavom ne

postoje diplomatski odnosi niti akreditovana dipolomatska misija moze da znaci automatski i prekid konzularnih

odnosa. ( to u slucaju da ni drzava prijam nema svoje konzulate u drzavi imenovanja.

&&. %talne misije javlja se u svom prvom obliku tek u devetnaestom veku. ocetkom tog veka saradnja vis drzava

institucionalizuje se kroz stvaranje zajednickih tela i komisija a kasniej i prvih medjunarodnih organizacija

savremnog tip. ojavila se potreba stalnije pristustva i ucesca predstavnik drzava clanica medjunarodnih tela i

orgnizacija u njihovom radu, sto je zahtevalo i pojavu stalnog boravka predstavnika tih drzava u drzavi sedistamedjunarodne organizacije. ostepno ti predstavnici dobijaju poseban polozaj na teritoriji drzave sedista kako i se

omogucio normalna rad odnosnih medjunarodnih tela i organizacija, i stvaraju se prva prvila o njiovim povlsicama,privilegijama i imunitetima, tj polozaj pribilizava se olozaju diplomatskih predstavnika drzava u bilateralnoj

diplomatiji mada nepostojanje reciprociteta otezava njihovo potpuno izjedancavanje sa clanovima stalnihdiplomatskih misija.

&*. redstavljanje drzava u njihovim odnosima sa medjunarodnom organizacijom 0 prvi propis o stalnim misijama

drzave u eri 'jedninjenih nacija bila je rezolucija :eneralne skupstine, o stalnim misijama pri 'jedinjenimnacijama. ' prambuli rezolucije govori se da je stvaranje ujedinjenih nacija razvilo praksu ustanovljenja u sedistu

Organizacije stalnih misija drzava clanica, da postojanje takvih misja pomaze ostvarenju ciljeva i prinicpa

ujedinjenih nacija te da stoga generalizacija ustanove stalnih misija moze da bude predvidjena kao i da predaja

punomocja stalnih predstavnik teba da bude uredjena. unomocja stalnih prestavnika izaje sef drzave, sef vlade, iliministar inostranih poslova i dostavlja se generalnom sekrtetaru. (menovanje i izmena clanova stalne misije osim

stlanog predstavnika pisemno se notifikouje generalnom sekretaru od strane sefa misije. ' slucaju privremene

odsutnosti , stalni predstavnik ce notifikovati generalnom sekretaru ime clana misije koji ce vrsti duznosti sefamisije. "rzave clanice koje zele da ih njihovi stalni predsavnici predstavljaju u jednom ili vise organa ujedinjenihnacija, specifikuju organe u punomocju koje se dostavlja generalnom sekretaru.


7/7

&-. isije drzava pri medjunarodnim organizacija prema odredbama $onvencije, drzav eclanice jedne

mejdunarodne organizcije univerzalnog karaktera mogu, ako to pravila odnosne organizacije dozvoljavanju da

ustanove stalne misije cije su funkcije izmedju ostalnog@ obezbedjenje predstavljanja drzve imenovanja pri

organizaciji, obezbedjenje veza izmedju drzave imenovanja i organizacije, vodjenju pregovora sa organizacjom i uokviru oranizacije, upoznavanje sa delatnoscu organizacije i podnosenje o tome izvestaja vladi drzave imenovanja,

obezedjenje ucesca drzave imenovanja u delanostima organizacije, zasit interes drzave imenovanja u odnosu na

organizaciju, rad na osvarivanju ciljeva i nacela organizcije saradnjom sa organizacijom i u okviru organizacije.

&/. (menovanje clanova i sastv misije drzava imenovanaj moze po svom izboru da imenuje clanove misije s tim da

vodi racuna o broju osoblja misije koji ne treba da prelazi okvire razumnog i normalno s obzirom na funkcije

organizacije, porebe doticne misije, i na okolnosti i uslove u drzavi sedista. %ef misije i clanovi diplomatskog

osoblja misije treba, u principu da budu drzavljani drzave imenovanja. (z red adzavljan drzave sedisa mogu seimnovati samo uz saglasnot te drzve s tim da ta saglasnot moze da bude povucena u svako doba. ored sefa misije u

sastv misije mogu da udju i drugi clanovi diplomatskog osoblja, administrativno i tehnicko osbolje i posluzno

osoblje.

&2. "elegacije pri organima medjunarodnih organizacija i na medjuanrodnim konferencijama konvencija propisuje

da drava moe da uputi delegaciju u organ ili na konferenciju u skladu sa pravilima medjuanrodne organizacije. "ve

ili vise drzava mogu da upute istu, zajednicu organizaciju u organ medjunarodne organizacije ili na konferenciju

pridrzvajuci se prvila te organizacije. 3kreditive sefu delegacije i drugim delegatima izadaje sef drzave sef vlade

ministar inostrnih poslova ili ako to dozvoljavaju prvila ostupak konferencije , neki drugi nadlezni organ drzaveimenovanja. Osim sefa delegacije, u delegaciji mogu da budu i drugi delegati, diplomatsko osoblje, administrativno i

tehnicko osoblje i posluznoosobolje.

&6. %tatus medjunarodnih organizacija medjunarodne organizacije kao udruzenaj suverenih drzava i subjekti

mejdunarodnog prava u dvadesetom veku postale su pored organa za spoljno predstavljanje drzva najznacajnija

institucija savremene diplomatije. +o se odnosi kako na univerzalne organizacije koje obuhavataju sve drzave sveta,

tako i na regionalne na koej su pojedine drzave prenele zanatan deo svog a suvereniteta. "vadeset vek moze da seanzove vekom medjuanrodnih organizacija. "ok u ranijem periodu nalazimo samo rudimentarne pocetke

medjuarodnog udruzivanaj drzava, posle drugog svetskog rata dvadesetih godina dvadesetog veka pocinje razmah

stvaranja medjunarodnih organizacija. Osnovin aktima o osnivanju medjunarodnih organizacija kao i sporazumima

o sedistu zakljucenim izmedju medjunarodnih organizacija i drzava sedista uredjena su sva vaznija pitanja, kakostatusa medjunarodnih organizacija, tako i njihovih funkcionera, sluzbenika i aeksperata.

&5. %tatus organizacije 'jedinjenih nacija povelja ujedinjenih nacija, ko osnovni ak ov emejunarodne organizacije

sadrzi principe ciljeve i zadatke organizacije ujedinjenih nacija, kao i nadleznosti njenih glavnih organa. ( ako je:eneralna skupstina 'jedinjenih nacija osnovi organ u kome su zastupljen sve drzave clanice ujedinjenih nacija koje

imaju potpuno jednaka prav odluke ovog organa nisu obavezne te se stvarno moze konsttovai da je organ

ujedninjenih nacija sa najvec ovlascenjima ipak %avet bezbednosti, u podlei ovlascenaj drzavama clanicama %aveta

bezbednosti zameren je princip suverene jednakosti drzava samim postojanjem ustalnove stlnog clanstva koje imapet drzava, %3", $ina,

Documents

Diplomatsko i Konzularno