Diplomski Rad Nicic Vladan Januar 2012

Univerzitet u Niu Prirodno-matematiki fakultet Departman za geografiju

Mogunosti za razvoj speleolokog turizma u SrbijiDIPLOMSKI RAD

Mentor Doc.dr Selim airovi

Student Nii Vladan 1086

Diplomski rad

Nii Vladan

Ni, junuar 2012.PREDGOVORSrbiju odlikuje bogata i raznovrsna prirodna batina koja se ogleda kroz irok spektar geolokih, geomorfolokih, paleolokih, klimatskih, hidrolokih i biolokih raznovrsnosti. Neprocenjiva prirodna bogatstva Srbije proistekla je iz krupnih geotektonskih i paleogeografskih promena tokom oblikovanja Balkanskog poluostrva, iz specifinog centralno-balkanskog polozaja koji je uslovio preplitanje kontinentalnih i mediteranskih uticaja, kao i ukrtanje brojnih migracionih puteva flore i faune razliitih biogeografskih regiona. Meutim, stanje ivotne sredine u Srbiji je nepovoljno, to je rezultat nagomilanih problema iz prolosti, ali i izostanak konkretnih mera u svim kljunim sektorima koji presudno utiu. Naravno, ukoliko se obrati panja na ove bitne stvari postoje velike anse da se stvari vrate u normalu i da se veliko prorodno bogatstvo Srbije iskoristi na pravi nain to moe doneti velike povoljnosti i prihode Srbiji. Tema ovog rada jeste speleologija odnosno peine kao najtipiniji podzemni kraki oblik i mogunost da se one iskoriste u turistike svrhe i utiu na razvoj speleolokog turizma u Srbiji za ta postoje realne anse. U Srbiji se ve vie od sto godina vre stalna speleoloka istraivanja peina i jama. Iako ne postoji centralni speleoloki katastar, pretpostavlja se da je do sada istraeno vie od 4000 objekata. Od ovog broja desetak peina su bile ili su jo uvek u turistikoj funkciji o emu e biti vie rei u nastavku. Zbog relativno dobro ouvane rene mree dominiraju vrelske, ponorske i tunelske rene mree. Duina najveih peina kree se u rasponu od 2 do 7,5 kilometara. U Srbiji postoji odredjeni broj turistiki aktiviranih peine ali i veliki broj potencijalnih koje se mogu valorizovati u skorijoj budunosti.

Mogunosti za razvoj speleolokog turizma u Srbiji

2

Diplomski rad

Nii Vladan

SADRAJ:Uvod............................................................................................................................ 4 1. Pojam karsta, opte odlike.................................................................................... 2. Analiza prirodnih karakteristika turistikih peina Srbije.................................... 2.2. Regionalna distribucija i udaljenost od naseljenog mesta.............................. 5 9 9

2.1. Analiza otvaranja............................................................................................ 9 2.3. Ukupna duina kanala i duina turistike staze.............................................. 10 2.4. Broj morfolokih celina i broj nivoa............................................................... 10 2.5. Geoloke karakteristike................................................................................... 12 2.6. Hidroloka aktivnost........................................................................................ 13 2.7. Speleo-palentoloke i speleo-arheoloke karakteristike.................................. 14 2.8. Zatita............................................................................................................... 14 3. Resavska peina...................................................................................................... 15 4. Rajkova peina........................................................................................................ 19 5. Ceremonja............................................................................................................. 20 6. Mermerna peina.................................................................................................... 24 7. Lazareva peina....................................................................................................... 25 8. Vernjikica............................................................................................................... 28 9. Risovaa.................................................................................................................. 29 10. Potpeka peina...................................................................................................... 31 11. Petnika peina....................................................................................................... 33 12. Ravnitarka............................................................................................................ 34 13. Cerjanska peina.................................................................................................... 36 14. Peine u dolini Uvca Uaki peinski sistem...................................................... 38 15. Smoluka peina..................................................................................................... 39 16. alovia peina..................................................................................................... 40 17. Mogunosti za razvoj speleolokog turizma........................................................... 40 18. Odrivi turizam....................................................................................................... 41 19. Zakljuak................................................................................................................. 43 Mogunosti za razvoj speleolokog turizma u Srbiji 3

Diplomski rad

Nii Vladan

20. Literatura................................................................................................................. 44

UVODU Srbiji trenutno ima 10 turistikih peina koje su ureene i otvorene za masovne turistike posete. Jo 4 peine su u postupku ureenja. Osnovne fiziko-geografske karakteristike od kojih polazimo pri analiziranju turistikih peina jesu: otvaranje, regionalna distribucija, ukupna duina kanala, udaljenost od naseljenog mesta, duina turistike staze, broj morfolokih celina, broj nivoa, pripadnost tektonskoj jedinici, stenska masa, hodroloka aktivnost, speleoloko-paleontoloke i speleoloko-arheoloke karakteristike, zatita. Kroz sledeu tabelu predstaviu pregled otvaranja turistikih peina koje u u daljem radu detaljnije opisati.

Tabela 1: Pregled otvaranja turistikih peina Srbije Peina 1. Resavska 2. Rajkova 3. Mermerna 4. Lazareva 5. Vernjikica 6. Ceremonja 7. Ravnitarka 8. Potpe 9. Risovaa 10. Petnika Izvori: Petrovi J; Lazarevi R; Klikovi M. Otvorena 22.aprila 1972. 12.septembra 1975. 20.aprila 1976. 7.oktobra 1978. 7.oktobra 1978. 4.jula 1980. juna 2006/avgust 2007. 19.septembra 1984. 19.septembra 1987. 15.septembra 1988.


4

Diplomski rad

Nii Vladan

Slika 1. Kartografski prikaz rasporeda peina u Srbiji


5

Diplomski rad

Nii Vladan

1. Pojam karsta, opste odlikePre nego to krenemo u prouavanje turistiki aktiviranih peina upoznaemo se i sa nekim optim injenicama o speleologiji, krasu, podzemnoj hidrologiji.... Veliki deo povrine nae zemlje izgrauju stene u kojima se odvija stalni proces stvaranja specifinih povrinskih i podzemnih oblika reljefa. To su uglavnom krenjaci i ree dolomiti ( stene sa osobinama da se relativno lako rastvaraju u vodi koja se iz atmosfere infiltrira kroz njih i koja u sebi sadri ugljenu kiselinu). Teren koji ima karakteristian povrinski i podzemni reljef nastao u prvom redu rastvarakim dejstvom vode na stene predstavlja kras, kr ili karst. Prva dva termina su naeg slovenskog porekla a zadnji je internacionalan i zvanino prihvaen u svetskoj naunoj terminologiji. U domaoj strunoj literaturi termin kras uveo je Jovan Cviji ( na istaknuti geograf) i on je najvie u upotrebi u istonim delovima nae zemlje zbog velikog rasprostranjenja krenjakih terena u istim. Oblici krakog reljefa se dele na povrinske i podzemne oblike. U podzemne oblike najistaknutije su: jame i peine. Prouavanjem podzemnih krakih oblika bavi se speleologija1 - kompleksa nauka koja objedinjava u domen svog naunog interesa itav niz posebnih naunih disciplina. Podzemni kraki oblici oznaavaju se i kao speleoloki oblici. Podzemni oblici su veoma raznovrsni ali se mogu izdvojiti u dve osnovne grupe, zavisno od toga da li su nastali rastvaranjem krenjaka ili njegovim ponovnim izluivanjem iz vodenog rastvora.U prvu grupu spadaju erozivni kraki oblici a u drugu akumulativni kraki oblici. Erozivni kraki oblici su primarni, i u njih spadaju sve kategorije podzemnih krakih oblika postali neposredno korozijom, kao i oni koji su postali njenim posledinim delovanjem salamanjem i oburvavanjem u unutranosti krenjakih masa. Akumulativni kraki oblici su sekundarni. Njima pripadaju peinski nakit i travertinske tvorevine. U klasifikaciji erozivnih krakih oblika izdvajaju se jame i peine. Domen naeg interesovanja jesu peine. Peine su podzemni kraki oblici koji se pruaju u unutranjost krenjakih masa u vidu vie ili manje nagnutih kanala i hodnika. U genetskoj klasifikaciji peina izdvajaju se dva oblika: okapine i prave peine. Okapine su kratke peine vidne kraja. Najee se1

Izvor: Manojlovi P., (2003): Geomorfologija


6

Diplomski rad

Nii Vladan

javljaju visoko u odsecima i imaju znatno relativnu visinu. Prave peine su dugaki esto veoma razgranati podzemni kanali, koji se pruaju duboko u unutranjost krenjakih masa. U zavisnosti od toga dali se u njima javlja reni tok ili ne prave peine se dele na: rene i suve peine. Akumulativni kraki oblici postaju izluivanjem krenjaka iz vodenog rastvora. Tipski akumulativni kraki oblici javljaju se u unutranjosti krenjaih masa, u peinama i jamama. Oni su predstavljeni razliitim oblicima peinskog nakita, koji postoje izluivanjem istog kalcijum karbonata kalcita. Osnovni oblici peinskog nakita jesu stalaktiti i stalagmiti. Stalaktiti su oblici kristalnih stubova, koji vise sa peinskih tavanica. Stalagmiti su pak kristalni stubovi, koji se diu sa dna peina. Srastanjem stalaktita i stalagmita stvara se nov akumulativni oblik peinski stub, koji spaja pod i tavanicu peine. Stalaktiti mogu imati udne i neobine oblike. Po svojoj bizarnosti izdvajaju se vrlo retki ekcentrini stalaktiti heliktiti. Interesantan oblik predstavljaju peinski biseri. Nastaju kristalizacijom kalcijum karbonata oko zrna peska. Stalagmiti mogu imati velike dimenzije. Mnoge nae peine su bogate razliitim peinskim nakitom koji jo vie utie na njihovu specifinost i posebnost to ih svrstava u red jednih od najinteresantnijih turistikih atraktivnosti svuda u svetu gde god se nalaze.

Slika 2: Neke od najlepih peina sveta

Izvor: www.themostbeautifulcaves.com

Duina peina i njihovih kanala su razliite i zavise od brojnih faktora. Najdui j podzemni peinski sistem na svetu Mamutska peina, otkrivena 1972.godien a ukupna


7

Diplomski rad

Nii Vladan

duina svih povezanih peinskih kanala dostie duinu od 557 km. Druga peina po duini je Optimistieskaja peina u Rusiji ispitana na duini od 212 km. Na etvrtom mestu u svetu nalazi se najdua peina Evrope Heloh ija je duina 184 km. U naoj zemlji najdua je peina na Vrajim virovima2 i Uaki peinski sistem ( sastavljen od Uake i Ledene peine) u dolini Uvca sa duinom od 6185m ( mada jo uvek samo potencijalne ali ne i aktivirane turistike peine), za njom sledi i Cerjanska peina kod Nia duga 6025m i Bogovinska peina 5842m u dolini Crnog Timoka. Slika 3. Ulaz u Lazarevu peinu

Izvor: Vladan Nii, Terenska nastava 2008. Istona Srbija

2. Analiza prirodnih karakteristika turistikih peina Srbije2

Izvor: Speleoloki atlas Srbije, Zavod za zatitu prirodnih dobara u Niu


8

Diplomski rad

Nii Vladan

2.1. Analiza otvaranjaKroz uvod u ovaj rad i pregled u vidu tabele predstavili smo periode otvaranja svih turistikih peina nae zemlje. Analizirajui predhodne podatke, izdvajaju se dva glavna perioda otvaranja turistikih peina u Srbiji: prvi period sedamdesetih godina, tanije od 1972. do 1980. (osma decenija), kada je ovoreno 60% turistikih peina. Drugi osamdesetih godina, tanije od 1984. do 1988. (deveta decenija), kada je otvoreno 30% turistikih peina.

2.2. Regonalna distribucija i udaljenost od naseljenog mesta6 do 10 turistikih peina, ili 60%, nalazi se u Istonoj Srbiji a to su: Resavska, Rajkova, Lazareva, Vernjikica, Ceremonja i Ravnitarka. Dve peine su u Zapadnoj Srbiji: Potpe i Petnika; jedna u centralnoj Srbiji ( umadija) Risovaa, i jedna na Kosovu Mermerna. Prostorna distribucija turistikih peina je neravnomerna. Istona Srbija ima vie turistikih peina nego svi drugi delovi zemlje zajedno. Posledica toga jeste znaajno rasprostranjenje karsta u istonoj Srbiji to je uslovilo izgradnju velikog broja peina. Turistike peine u Srbiji najee su udaljene od 1,5 do 4,5 km od najblieg naselja. Posmatrajui ovaj pokazatelj zakljuujemo da su turistike peine u Srbiji blie naseljenim mestima i li putevima i da su zbog toga pristupane za turiste to moemo videti i u sledeoj tabeli.

Tabela 2: Poloaj turistikih peina Srbije


9

Diplomski rad peina 1. Resavska lokacija Divljakovac selo Udaljenost (km) 4(15) 2,5 0 (3) 3 4,5 4,5 1,5 0 (2,7 od puta) 0 0,4 (7,5)

Nii Vladan regija I.Srbija I.Srbija Kosovo I.Srbija I.Srbija I.Srbija I.Srbija Z.Srbija C.Srbija Z.Srbija

Jelovac (Despotovac) 2. Rajkova Majdampek 3. Mermerna Donje Gadimlje (Lipljan) 4. Lazareva Lazarev kanjon - Zlot 5. Vernjikica Lazarev kanjon - Zlot 6. Ceremonja Ceremonja - Kuevo 7. Ravnitarka Ravnite - Kuevo 8. Potpe Potpee - Uice 9. Risovaa Aranelovac 10. Petnika Petnica (Valjevo) Izvori: Petrovi J; Lazarevi R; Klikovi M.

2.3. Ukupna duina kanala i duina turistike stazeUkupna duina kanala turistikih peina u Srbiji kree se od 167,5 m, pa do preko 7 km. Najkraa peina je Risovaa sa 167,5 m. Najdua peina je Lazareva peina 5638 m. Pri analizi turistiki ureenih peina, duina turistike staze, iako nije prirodna karakteristika, vrlo je bitna, i ona zavisi i od ukupne duine peinskih kanala.

2.4. Broj morfolokih celina i broj nivoaBroj morfolokih celina koje se mogu izdvojiti u nekom speleolokom objektu su pokazatelj njene morfoloke sloenosti. Izdvajanje morfolokih celina je subjektivnog karaktera i zavisi od istraivaa. I pored toga, broj izdvojenih celina ipak oslikava sloenost itavog peinskog sistema i kao takav se i analizira. Broj morfolokih celina unutar turistikih peina u Srbiji kree se od 5 do 12.3 To ukazuje na relativno visoku sloenost naih peina, naroito ako se ima u vidu da je veina njih relativno male duine ( polovina je kraa od 1 km) . Najmanje celina izdvojena je u Ceremonji, a najvie u Potpekoj peini. Interesantno je da je Potpe, kao relativno kratka

3

urovi P. Ur.,(1998): Speleoloki atlas Srbije, grupa izdavaa , Beograd.


10

Diplomski rad

Nii Vladan

peina ima najvie morfolokih celina. etiri turistike peine (40%) Potpeka, Petnika, Vernjikica i Mermerna imaju deset i vie morfolokih celina. Broj nivoa podrazumeva broj etaa ili horizonata. Izuzev morfoloke, broj nivoa ini i hidroloku karakteristiku. Sedam turistikih peina (70%) razvijeno je u dva nivoa. Risovaa i Vernjikica, su vertikalno relativno proste i razvijene su u jednom nivou. Resavska peina je vertikalno najsloenija i razvijena je u tri nivoa horizonata. Tabela 3: Morfoloke karakteristike turistikih peina peina Ukupna duina (m) 1. Resavska 2830 2. Rajkova 2304 3. Mermerna 1260 4. Lazareva 1592/1721/5638 5. Vernjikica 1015 6. Ceremonja 755,5 7. Ravnitarka 589 8. Potpe 555,5 9. Risovaa 167,5/187 10. Petnika 580 Izvori: Petrovi J; Lazarevi R. Duina staze (m) 402 633 440 694 620,5 431 420 418(976) 135 414 Broj nivoa (etaa) 3 2 2 2 1 2 2 2 1 2 Broj morfolokih celina 8 6+1 10 9 11 5 9 12 8 11

2.5. Geoloke karakteristike ( pripadnost tektonskoj jedinici, vrsta i starost stenske mase)est od deset turistikih peina u Srbiji (60%) smeteno je na prostoru tektonske jedinice Karpato-balkanida ( istona Srbija). Tri se nalaze na prostoru Unutranjih Dinarida ( zapadna Srbija i Kosovo): Mermerna, Potpe i Petnika. Risovaa se nalazi u okviru Vardarske zone. Sve turistike peine u Srbiji razvijene su u krenjacima, osim Mermerne koja je formirana kao to joj i samo ime kae u mermerima (srednjetrijaskim). Petnika peina je razvijena u slojevitim krenjacima srednjetrijaske starosti. Iste starosti su i


11

Diplomski rad

Nii Vladan

krenjaci Potpeke peine. Rajkova peina je formirana u sprudnim krenjacima gornje jure, kao i Ravnitarka. Lazareva peina i Vernjikica su u slojevitim krenjacima donje krede, dok je Resavska peina formirana u masivnim i bankovitim krenjacima iste starosti. Peina Ceremonja je nastala u bankovitim i masivnim dolominim krenjacima iste starosti. Peina Risovaa je u peskovitim krenjacima donje krede. Pregled vrste i starosti stenske mase u kojima su razvijene turistike peine u Srbiji dat je u tabeli 4. Tri od deset turistikih peina je formirana u trijaskim stenama, dve u jurskim i to u gornje jurskim, a preostalih pet u krenjacima donje krede. Slika 4: Akumulativni oblici u Uakoj peini

Izvor: www.wildserbia.com Tabela 4: Geoloke karakteristike turistikih peina Peina Resavska Rajkova Mermerna Lazareva Vernjikica Ceremonja Tektonska jedinica Karpato-balkanidi Karpato-balkanidi Unutranji Dinaridi Karpato-balkanidi Karpato-balkanidi Karpato-balkanidi Stenska masa Masivni i bankoviti krenjaci Krenjaci (sprudni) Mermeri Slojeviti krenjaci Slojeviti krenjaci Bank.i mas. Dolom.krenjaci Starost stene Donja kreda Malm Trijas Donja kreda Donja kreda Donja kreda

1. 2. 3. 4. 5. 6.


12

Diplomski rad 7. 8. 9. 10. Ravnitarka Karpato-balkanidi Slojeviti krenjaci Potpe Unutranji Dinaridi Krenjaci Risovaa Vardarska zona Peskoviti krenjaci Petnika Unutranji Dinaridi Slojeviti krenjaci Izvori: Petrovi J; Lazarevi R; Klikovi M.

Nii Vladan Malm Srednji trijas Donja kreda Srednji trijas

2.6. Hidroloka aktivnostTri od deset turistikih peina (30%) su suve, odnosno nisu hidroloki aktivne. Sedam, (70%) imaju hidroloku aktivnost i to: pet su vrelske, jedna je pretona, a jedna ponorska. Suvi su peinski sistemi Vernjikice, Risovae i uslovno Resavske peine. U najniem nivou Resavske peine, na dnu tree galerije, prisutna je periodina hidroloka aktivnost malog obima. Mermerna peina, Lazareva peina, Potpeka peina i Risovaa su vrelske peine. Peina Ravnitarka je u prirodnim uslovima bila vrelska. Radovima na ureenju probijen je deo kanala prema povrini, pa je pretvorena u protonu. Rajkova peina je protona. Ceremonja je ponorska peina.

2.7. Speleo-paleontoloke i speleo-arheoloke karakteristikePeine u kojima su naeni fosilni ostaci faune ili rukotvorine ranim ljudskih zajednica predstavljaju paleontoloke odnosno arheoloke lokalitete. Pet turistikih peina predstavlja i paleontoloke i arheoloke lokalitete. Od toga su dve izrazite Risovaa i Lazareva. Osnovne vrednosti inae kratke i male Risovaa su upravo paleontoloke i arheoloke, zbog ega je ova peina i spomenik kulture. Lazareva je prva peina predloena za zatitu Prirodnjakog muzeja 1924.god. a razlozi su bili paleontoloki. Tri turistike peine su paleontoloki lokaliteti i meusobno bliske Rajkova, Ceremonja i Ravnitarka. Arheoloki nalazi u njima nisu dosad pronaeni. S obzirom na karakter, obim i preciznost dosad izvedenih istraivanja, ne znai da ovih nalaza nema. S druge strane imajui u vidu karakter, morfologiju, a naroito hidrografske prilike, postoji Mogunosti za razvoj speleolokog turizma u Srbiji

13

Diplomski rad

Nii Vladan

realna mogunost da arheolokih nalaza zaista i nema. Za dve turistike peine, Mermernu i Vernjikicu, nema podataka ni o paleontolokim ni o arheolokim nalazima.

2.8. ZatitaOd deset turistikih peina u Srbiji, trenutno samo jedna nije pod zatitom Rajkova peina. Postupak zatite ove po mnogima najlepe turistike peine je u toku. Zanimljivo je da je Rajkova peina ve 35 godina otvorena za turistike posete, a da sve to vreme ne uiva nikakav zatitni status. U skorijoj prolosti, 2007.godine, zatiene su dve prostorno bliske peine Ceremonja i Ravnitarka ( obe na podruju optine Kuevo). Ceremonja je tako 27 godina bila bez zatite, a bilaje otvorena za turiste. Skoro isto toliko dugo je ureivana Ravnitarka sa istim zatitnim statusom. Otvorena je godinu dana pre proglaenja zatite. Peina Vernjikica nikad nije bila zatiena kao zaseban objekat. Od 2000.godine, ula je u sastav prirodnog dobra Spomenik prirode Lazarev kanjon u ijem okrilju uiva zatitu. Lazareva ( Zlotska) peina je zatiena meu prvima, 1949. godine samo godinu dana nakon osnivanja Zavoda za zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije. Te godine zatieno je ukupno 7 speleolokih objekata. Revizija i nova zatita Lazareve peine nije izvrena, ve se ona takoe pridruila Spomeniku prirode Lazarev kanjon kao veem prirodnom dobru. Pedesetih godina prolog veka zatiene su Petnika peina( 1950), Potpeka peina (1953) o peina Risovaa (1954). Mermerna peina je zatiena 1969. godine, a potom novom odlukom 1982.godine. Resavska peina je zatiena 1971.godine, a nakon godinu dana je otvorena za turistike posete.

3. Resavska peinaResavska peina se nalazi u istonoj Srbiji, na podruju Gornje Resave, 20 km od Despotovca. Smetena je u krenjakom brdu "Babina glava" na obodu krakog polja "Divljakovac" i na nadmorskoj visini od 485 m. Ubraja se u red najstarijih peina u naoj Mogunosti za razvoj speleolokog turizma u Srbiji 14

Diplomski rad

Nii Vladan

zemlji, jer je stara 80 miliona godina, a stariji nakit se procenjuje na oko 45 miliona godina. Njeno stvaranje je poelo pre velikog ledenog doba hemijskim i mehanikim radom reke ponornice u krenjakoj geolokoj podlozi. Resavska peina je otkrivena 1962. godine, iako su za nju i ranije znali obani koji su se u peinu sklanjali sa ovcama da bi se zatitili od nevremena. Za posetioce je otvorena 1972. godine. Peina je duga 4,5 km, detaljno je istraeno 2.830 m, a za posetioce je ureeno oko 800 m. Temperatura u Resavskoj peini je konstantna tokom cele godine i iznosi +7C, dok vlanost vazduha varira od 80-100%. Unutranjost peine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama , kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Peinski nakit prisutan je ve na samom ulazu, koji se nalazi na 485 m nadmorske visine. Nakit je nastao rastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji je prola voda. Pojavljuje se u tri boje, crvenoj (od oksida gvoa), beloj (od kristalnog kalcijuma) i utoj (od primesa gline). Prilikom prolaska kroz peinu posetioci se kreu spiralnom betonskom stazom, pravac obilaska je u jednom smeru, odnosno povratak nije istom stazom. Staza prolazi kroz razliite dvorane na dva nivoa (gornja i donja galerija). Najnia taka do koje dolaze posetioci nalazi se na 405 m nadmorske visine. U gornjoj galeriji obilaze se etiri dvorane. Prva je "Dvorana sraslih stubova ili kolonada", koja je ime dobila po stubovima koji su srasli od poda do tavanice, a sastoje se od kalcita ukaste boje. U drugoj, "Dvorani konica", tavanica je prekrivena stalaktitima koji se jo uvek formiraju. Slika 5: Resavska peina Izvor: www.resavskapecina.com Drugu i treu dvoranu spaja kanal crvenih brea koga u naoj zemlji ima samo u Resavskoj peini. Kanjonski kanal je najsuvlji deo peine i ne sadri peinski nakit. Po


15

Diplomski rad

Nii Vladan

sredini kanala nalazi se ponor "Slepi tunel", dug 25 m, koji je ispitan, ali nije ureen za razgledanje. Kanjonskim kanalom stie se do tree dvorane - "Predvorja istorije". Ime je dobila po tome to je u njoj naen alat (kamena sekira, vrhovi kopalja), lobanja polarne lisice i ognjite praistorijskog oveka. Kraim tunelima, koji su naknadno probijeni, dolazi se do "Staze okamenjenih vodopada", sa "Orguljama". Dvorana je veoma akustina., a mogu se videti dva kristalno bela kipa, "Baba" i "Deda". Duim vetakim tunelom dolazimo do etvrte - "Kristalne dvorane", u kojoj se nalazi peinski nakit poznatiji kao "Obeena ovca" i "Stopalo slona". Udubljenje u zidu peine nastalo spajanjem stalaktita i stalagmite zove se "Zvono" ili "Kavez". Resavska peina pripada grupi prirodnih dobara od izuzetnog znaaja, odnosno nacionalnog ranga. Uredbom Vlade Republike Srbije ona je dobila status zatienog spomenika prirode, ukljuujui i neposrednu okolinu povrine 11 hektara. U 2008.godini zavren je projekat rekonstrukcije osvetljenja i elektroinstalacija u Resavskoj peini.4 Ovo je investicija velike vrednosti, i znaajna za peinu, jer omoguava optimalne uslove za formiranje peinskog nakita, a spreava razvoj biljnog sveta, nastalog kao posledica "toplog" svetla koje je u peini funkcionisalo preko trideset pet godina. Staza kojom se posetioci kreu kroz peinu , itavom duinom je pokrivena nunim svetlom, tj. panik rasvetom. Nuno svetlo je veoma vano, naroito kad se ima u vidu bezbednost posetilaca, koji sada ni u jednom trenutku ne ostaje u potpunom mraku. To konkretno znai da se u sluaju nestanka elektrine energije, svetla automatski ukljuuju, a posetioci mogu bezbedno da napuste peinu. U potpunosti je zamenjena javna rasveta (parking prostora, prilaznog puta i prostora ulaza u peinu), postavljene nove informativne table u elektronskoj formi, u cilju boljeg informisanja posetioca kao I vizuelnog prikaza nivoa peine, uraen je nov plato nad trafostanicom I video nadzor kroz celu peinu. Video nadzorom je pokriven I vei deo zatienog prostora. Adaptirane su prostorije sanitarnog vora, kao I ugostiteljske prostorije, potpuno je zamenjena stolarija I obnovljena fasada objekta.4

Turistika organizacija optine Despotovac


16

Diplomski rad

Nii Vladan

Postavljene su nove informativne table, a u saradnji sa nadlenom institucijom u potpunosti je ureena turistika signalizacija na celoj teritoriji optine Despotovac I delu autoputa Beograd Ni. U izradi su: Plan detaljne regulacije na potezu Resavske peine, Plan opteg ureenja podruja Lisina koji obuhvata 300 hektara oko spomenika prirode Lisine, Plan opteg ureenja Divljakovca i Velikog Brda. Turistiki promet peine je na zavidnom nivou to moemo videti i u tabeli. Ona je planu i programu kolskih ekskurzija razliitih uzrasta a veoma je atraktivna i za inostrane turiste koji dolaze u naoj zemlji. 1. januara 2010. godine Resavska peina je postala prva srpska turistika peina koja je primljena u lanstvo Meunarodne asocijacije turistikih peina (International Show Caves Association - ISCA). lanom asocijacije se postaje na predlog neke od lanica, a Resavsku peinu je predloila Postojnska jama iz Slovenije sa kojom JP Resavska peina ima dugogodinju uspenu saradnju. Tim povodom, a i na poziv Peter tefina voe prodajno-promocijske slube Postojnske jame, delegacija JP Resavska peina je juna 2010. godine posetila Postojnsku jamu. Pored Postojne delegacija je obila i park kocjanske jame, Pivka i Crnu jamu, Predjamski grad i jamu pod gradom, kao i Institut za kras Slovenije. Tabela 5: Turistiki promet Resavske peine


17

Diplomski rad God. 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 UKUPNO 39.909 45.909 51.266 50.362 45.332 43.674 31.413 40.888 44.105 38.076 37.192 36.448 7.649 9.082 8.158 8.896 7.005 7.469 11.695 13.617 10.671 9.656 ODRASLI

Nii Vladan DJACI

43.617 41.280 37.147 34.751 24.408 33.419 32.410 24.459 26.521 26.792

Izvor: Turistika organizacija Despotovac

4. Rajkova peinaRajkova peina se nalazi se u istonoj Srbiji, 2 km od Majdanpeka5. Do nje vodi asfaltni put pored obale reke Mali Pek i vetakog jezera Veliki zaton. itava okolina izvorita malog Peka je bogata meovitom umom bukve, javora i hrasta i predstavlja jedinstveno prirodno i speleoloko bogatstvo. Rajkova peina je dobila ime po uvenom Rajku Vojvodi, za koga se pretpostavlja da je iveo u 19. veku. On je, po predanju, danju bio mehandija, nou je pljakao turske karavane, a blago sakrivao u ovoj peini. Peinu je prvi istraio geograf Jovan Cviji 1894.5

Turistika organizacija optine Majdampek


18

Diplomski rad

Nii Vladan

godine, a istraivanje je nastavljeno tek sedamdesetih godina 20. veka, pod rukovodstvom dr Radenka Lazarevia. Za turiste je otvorena 1975. godine. Ulazni deo peine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen jo u praistoriji, o emu svedoi kameni eki koji se uva u arheolokoj zbirci Muzeja u Majdanpeku. Rajkova peina je protona peina, kroz koju protie Rajkova reka. Nakon izlaska iz peine ona se spaja sa Paskovom rekom, koja takoe istie iz peine i tako nastaje Mali Pek.

Slika 6: Prilaz Rajkovoj peini Izvor: www.toom.co.yu

Slika 7: Unutranjost Rajkove peine Izvor: www.toom.co.yu.

Po svojim speleolokim kaarkteristikiama i morfogenetskoj evoluciji, jedna je od najinteresantnijih peina u naoj zemlji. Peina se sastoji od dva horizonta, odnosno ponorskog i izvorskog dela i u oba se razlikuju nii - hidroloki aktivni i vii - suvi horizont. Sa duinom od 2.304 m do sada istraenih kanala najdua je peina u Srbiji. Spajanjem renog i suvog kanala dobijena je kruna staza duine 1.410 m, a turisti za sada obilaze delove renog i suvog horizonta duine 633 m. Temperatura u peini je + 8C, relativna vlanost vazduha je blizu 100%. Rajkova peina je bogata peinskim nakitom razliitih oblika, od sneno belog kristalnog kalcita, najkvalitetnijeg u Srbiji. Hodajui peinskom stazom posetilac ima jedinstven doivljaj uborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje peinskim prostorima


19

Diplomski rad

Nii Vladan

"Jeeve dvorane", sa hiljadama kalcitnih cevica na stropu. Zatim sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored "Zimske bajke"sa "Belim medvedom" i ulazak u "Kristalnu umu" u kojoj se nalazi "Treperavo jezerce". Neke od najpoznatijih figura su i "Egipatska boginja", "Pu" ", "Panj sa gljivama" i druge.

5. Ceremonja

Peina Ceremonja se nalazi u istonoj Srbiji, u podnoju Homoljskih planina i u ataru sela Ceremonja, po kome je dobila ime. Udaljena je 150 km od Beograda, odnosno 15 km od Kueva i magistralnog puta Beograd-Kladovo. U 19. veku u peini su se krili hajduci i zbegovi od Turaka. Peina je ranije bila poznata kao Jovanova peina, po Jovanu Grujiu, simpatizeru partizanskog pokreta, na ijem se imanju nalazio ulaz u peinu. "Jovanova kua" je pretvorena u muzej i predstavlja jedan od glavnih sadraja EtnoParka. Slika 8: Plan peine Ceremonja Izvor: Turistika organizacija Kuevo Sve do 1977. godine, kada je proseen put do peine, Ceremonja je bila gotovo nepristupana i dostupna samo speleolozima. Za posete je zvanino otovrena 1980. godine. Istraeno je 775 m peinskih kanala, od ega je za turiste pristupano 431 m. Ulaz u peinu se nalazi na kraju doline Strugarskog potoka i u podnoju krenjake litice visoke 12 m, na nadmorskoj visini od 532 m. Strugarski potok i danas ponire u peini, periodino i tada donosi velike koliine vuenog i suspendovanog nanosa koji ugroava turistiko ureenje i korienje peine. Pratei podzemni tok Strugarskog potoka sie se do "Arene", najvee dvorane u peini i jedne od najlepih u Srbiji. Ima oblik amfiteatra, prenika je 50 m i visine 20 m. Kupola je prekrivena belim krenjakom, ukraena je brojnim stalaktitima i providnim draperijama. Posebnu panju privlai 5 m


20

Diplomski rad

Nii Vladan

visok stalagmit "Lepa Vlajna", koji podsea na enu obuenu u tradicionalnu narodnu nonju. U blizini se nalaze dva spojena stuba - "Mladoenja" i "Drugovi", kao i grupa ukrasa pod nazivom "Babuna" i "Vodopad". Veliki blokovi koji su se sruili sa tavanice dobili su nazive "Veliki kr", "Mali kr" i "Stol planina". Dalje u dvorani nalazi se stalagmit "Na venoj strai", koji podsea na srednjevekovnog viteza i srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata. Iz "Arene" posetioci prolaze kroz dvoranu "Dveri" i stiu do "Ponorske dvorane", koja predstavlja podzemni kanal Strugarskog potoka. Gornji prolaz vodi nazad do "Arene" i "Andezitske hale" sa tavanicom koja je bogata ukrasima. Iz nje se stie do "Junog kanala", koji je novijeg datuma i nije bogat peinskim ukrasima. Tu je napravljen novi izlaz, udaljen oko 100 m od glavnog ulaza, to omuguava kruni obilazak peine. U blizini peine se nalazi Botaniki park-arboretum, u kome su prisutne biljne vrste koje nastanjuju Karpatsko-balkansko podruje nae zemlje i Etno-park u kome posetioci mogu da se upoznaju sa zanimanjima, obiajima i predmetima materijalne kulture stanovnika Homolja. Od prirodnih retkosti krakog porekla u okolini treba istai Duboku peinu, Kuevsku ili Zviku potajnicu i vodopad Sige. Duboka peina se nalazi na severnoj strani Kuevske kotline. Dugaka je 1.968 m i ima dva ulaza. Posebno je impresivan ulaz koji je visok i irok po 20 m. Glavni peinski kanal je siromaan nakitom, ali se odlikuje zanimljivim erozivnim oblicima, dok su sporedni kanali bogatiji nakitom. Kroz peinu protie ponorska reka, koja u vlanom periodu spreava dublji prolaz u peinu. Kuevska potajnica se nalazi na ulazu u Kaonsku klisuru, sa desne strane Peka. Predstavlja veliku prirodnu retkost-izvor koji povremeno daje vodu, a povremeno presuuje, to se deava sa velikom pravilnou. Vodopad Sige se nalazi neposredno ispod izvora reke Sige, glavnog izvorinog kraka Ceremonje, leve pritoke Peka. Siga izvire ispod visokog krakog obluka, a onda se obruava niz 20-30 m visoki kaskadni vodopad. Turisti mogu da posete Kuevo i manifestaciju "Homoljski motivi", koja se odrava svake godine u letnjim mesecima jo od 1968. godine, kao i oblinje manastire Gornjak i Vitovnica.


21

Diplomski rad

Nii Vladan

Lokacija , opis, trenutno stanje i predlozi za unapreenje objekataPeina Ceremonja je centralni objekat ovog turistikog prostora. Odavno je u turistikoj funkciji (1980) i poznata je i van Srbije po peinskom nakitu izuzetne lepote.6Nalazi se na obroncima Velikog tubeja (940 metara) na nadmorskoj visini od 533.metara. Klima itave okoline je prijatna, posebno u letnjim mesecima, kada je ovde sveije u odnosu na Kuevo. Peina ima turistiku stazu dugaku 431 metar. Ceremonja je peina velikih dvorana. Posebno se izdvajaju tri dvorane od kojih je najvea Arenadvorana amfitetralnog oblika sa irinom od 40m.do 50m. I visinom od 20.-25.m. Ceremonja je pored Ravnitarke jedina peina u komercijalnoj upotrebi koja ima odvojen ulaz od izlaza, to posetiocima omoguava preglednije razgledanje i potpuniji doivljaj. Peina Ceremonja sa okolnim prostorom, nedavno je valorizovana i vrednovana kod zavoda za zatitu prirode Srbije. Kao i kod peine Ravnitarka za staraoca peine Ceremonja predloena je Turistika organizacija optine Kuevo (TOOK) to je i logino, s obzirom da je TOOK organizacija registrovana za delatnost odravanja i zatitu prirodnih dobara na teritoriji optine Kuevo. Trenutno stanje peine je zabrinjavajue. Od otvaranja pre 27 godina peina nije renovirana. Zbog nereenog statusa peine TOOK nije mogao da preuzme bilo kakve poslove na njenoj revitalizaciji. Stavljsnjem pod zatitu kao Spomenika prirode, odnosno prirodno dobro u III kategoriji zatite (isto kao i u sluaju Ravnitarke) prema klasifikaciji svetske unije za zatitu prirode (IUCN), i odreivanjem toka za staraoca, odmah po zavretku radova u vezi sa peinom Ravnitarka pristupie se njenom renoviranju. Ovo ukljuuje pre svega: - popravku dela staze u izlaznom delu staze, zbog ega je ovaj deo peine ve due vreme zatvoren za posetioce. - popravku stepenita i ograde kraj staze unutar peine. - zamenu zastarele rasvete novom.

6

Turistika organizacija optine Kuevo


22

Diplomski rad

Nii Vladan

- Restoran pored peine. Restoran je odskora privatizovan. je sa novim vlasnikom uspostavila dobru komunikaciju i ulae napore da vlasnik prihvati njene sugestije i predloge, koji su usmereni kako na adekvatnu restauraciju restorana( izgled eksterijera i enterijera u tradicionalnom stilu njihovog kraja i u skladu sa okolnim prirodnim ambijentom), tako i na to da vlasnik restorana svoj rad posmatra u kordinaciji sa aktivnostima TOOK-a. Stavljanjem pod dravnom zatitom peine i okolnog prostora zahtevae od vlasnika restorana da se pridrava strogih standarda u pogledu ekolokih i drugih kriterijuma takod a se nadamo da e restoran dati pozitivan doprinos turistikoj prezentaciji peine Ceremonja sa okolinom. Vano je da ovaj ugostiteljski objekat svojim izgledom i kvalitetom usluga bude prednost peine Ceremonja, a ne njen nedostatak. U budunosti nakon izgradnje i asfaltiranja najkraeg puta izmeu ove dve peine (preko Plaveva), one e se pribliiti jedna drugoj na samo par kilometara, tako da e turisti imati utisak da poseuju ustvari jednu veliku peinu sa dva dislocirana dela a ne dve meusobno knkurentske peine. U tom smislu, TOOK ve sada usmerava vlasnika da svoj restoran tretira u korelaciji sa restoranom u sklupu info-centra kod peine Ravnitarka. Kao i peine i ova dva objekta treba da se dopunjuju, a ne da konkuriu jedan drugom. To vai i za planiranu izgradnju smetajnih kapaciteta u sklopu ovih objekata, koji jesu neophodni ali u razumnoj veliini (po desetak soba u svakom od njih).

6. Mermerna peina

Mermerna peina se nalazi na Kosovu i Metohiji, u selu Gadimlje (optina Lipljan). Udaljena je 20 km juno od Pritine i 360 km od Beograda. Ukupna duina istraenih kanala iznosi 1.260 m, a deo koji je pristupaan za turiste dugaak je 440 m. Veliki deo peine je jo uvek neistraen, jer su tokom njene evolucije mnogi prolazi i dvorane zapueni blatom (muljem) i ljunkom. Temperatura vazduha u peini se kree od 12-15C, relativna vlanost vazduha je neto manja od 100%, a strujanja vazduha iznose od 5-10 metara u sekundi.


23

Diplomski rad

Nii Vladan

Peina je sainjena od mermernih litica nastalih metamorfozom krenjaka, to prestavlja redak prirodni fenomen. Osobenost ove peine je, pored jedinstvenog peinskog nakita koji je formiran u mermeru, velika koncentracija razliitih oblika peinskog nakita na malom prostoru. U Mermernoj peini razlikujemo Ulaznu, Zapadnu, Severnu i Istonu galeriju. Ulazna galerija je potpuno zapuena i nije dostupna speleolokom istraivanjima. Zapadna galerija je u obliku lavirinta sainjenog od brojnih "slepih" hodnika. Severna galerija sadri brojne peinske ukrase sa vrlo retkim aragonitskim nakitom. Istona galerija vodi do "Dugog" i "Plavog kanala", koji je povezan sa "Dolinom suza". "Plavi kanal" je dobio ime po peinskom nakitu plave boje. Kanali (hodnici) su ispunjeni masivnim stubovima, dok je tavanica prekrivena stalaktitima. Neki stubovi dostii visinu do 5 m i prekriveni su iljcima, to takoe predstavlja specifinost Mermerne peine. Peinski ukrasi su razliitih boja, od belo-kristalne do crvene, sa mnogobrojnim nijansama izmeu ove dve boje. Mermerna peina je za turiste otvorena 1976. godine. Da bi bila pristupana za turiste iz peine je uklonjena velika koliina nanosa i ruevina, to je uticalo na promenu mikro-klime, a posledice se jo uvek istrauju. Mermerna peina je zatiena Zakonom kao spomenik prirode.

7. Lazareva peinaLazareva peina se nalazi na istonim padinama Kuaja, u zaleu sela Zlot, u takozvanom Dubinikom krasu. Izuzetno povoljan geografski poloaj Lazareve peine, verovatno je bio razlog to je ona meu prvima poela da se ureuje za turiste, jo 1953.godine. Administrativno peina pripada optini Bor. Od Zlota je udaljena 3 km, od Brestovake banje 14 km i od Bora 17 km. Ulaz u peinu nalazi se na visini od 290 m, odnosno 7 m iznad korita, sa leve strane Lazareve reke. Tim koji je predvodio dr. R. Lazarevi sproveo je 1976.godine nova speleoloka istraivanja. R.Lazarevi daje detaljan opis i plan sa 1721,5 m kanala, tako da se peina smatrala neistraenom. Posle due pauze, novija speleoloka istraivanja Lazareve peine


24

Diplomski rad

Nii Vladan

zapoeta su oktobra 2001.godine.Tokom 2006. godine nastavljena su speleoloka istraivanja Lazareve peine, zapoeta 2001.godine. Saznanja o Lazarevoj peini doprinela su razvoju novih nauka i proirenju naunih saznanja u mnogim naunim granama. Lazareva peinaje jedinstven prirodni fenomen, spada u grupu sloenih, stanih peinskih sistema. Po novijim saznanjima, peina ima etiri ulaza sa krenjakog masiva, pa se radi o razgranatom peinskom sistemu. Ukupna duina peinskog kanala je 9818 m, ime je i zvanino peina sa najduim sistemom kanala u Srbiji, dok je za turistiku posetu ureeno oko 700 m staze. Lazareva peina je rena izvorska peina. U peini se razlikuju tri glavne speleoloke celine: Ulazna dvorana, Severozapadni kanal i Severni kanal, kao i 9 sekundarnih celina. U Severnom kanalu izdvojene su tri celine: Kameni slapovi, Koncertna dvorana i Dvorana slepih mieva.

Slika 9: Unutranjost Lazareve peine, slapovi

Izvor: Nii Vladan, terenska nastava 2008. Peina ispunjena raznovrsnim peinskim je


25

Diplomski rad

Nii Vladan

nakitom i tvorevinama koje dodatno pospeuju na njenu atraktivnost. Kameni slapovi su serija bigrenim stepenicam i basenia koji su nekada bili ispunjeni vodom. U vrhu kamenih slapova nalazi se devojaka soba, gde su, po predanju, metani krili svoje devojke od turskog zuluma, a deake od danka u krvi. U hidrolokom pogledu, u Lazarevoj peini postoje tri vrste kanala: suvi, periodski plavljeni i reni. Podruje obuhvaeno spomenikom prirode Lazarev kanjon na ijem se izlazu nalazi i Lazareva peina, odlikuje se izuzetnim bogatstvom biljnog i ivotinjskog sveta. Flora ovog podruja je za oko 1,5 puta raznovrsnija od flore nacionalnih parkova Kopaonika, are i erdapa i ak 5 puta raznovrsnija od flore itave Srbije. Lazareva peina je ve ocenjena kao peina sa najbogatijim biodiverzitetom, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi. Najbogatiji stanovnici peine su slepi mievi. To je njihov omiljeni dom, jer od 27 vrsta koliko ih ima u EU, 24 su nale svoj dom u dvoranam Lazareve peine. Dvorana slepih mieva je 2006.godine iskljuena za turistiko korienje zbog zatite stanita slepih mieva.

Turistiko iskoriavanje Lazareve peineS obzirom na znaaj i povoljan poloaj Lazareve peine s pravom je jo 1953. godine otpoelo njeno ureenje koje je trajalo do 1961.godine. Peina je zvanino otvorena i ureena za turistike posete 7.oktobra 1978.godine. Stvaralac i organizator turizma, odnosno korisnik Lazareve peine od otvaranja dugo je bila Zemljoradnika zadruga Zlot iz sela Zlot, iji motel se nalazi ispred peine. Godine 1992. odnosno 2000. zatien je Lazarev kanjon ime je zahvaena i Lazareva peina, kao vee prirodno dobro i ovom prilikom je i starenje nad peinom prelo u nadlenost JP Srbijaume.7 Aprila 2008.godine optina Bor je ugovorom preuzela prava korienja, organizacije turizma i drugih aktivnosti nad Lazarevom peinom od JP Srbijaume. Juna 2009. godine optina Bor je ugovorom navedene nadlenosti prenela na novoformiranu Turistiku organizaciju Bora.7

Turistiki savez optine Bor


26

Diplomski rad

Nii Vladan

Izuzetno bogatstvo peinskih ukrasa i nakita stvara predivne slike i prostora, pa tako postoji fontana elja u koju, prema legendi, ko baci novi srea u ljubavi mu je zagarantovana, zatim Lazareva kula koja je naziv, kao i sama peina dobila po srpskom knezu Lazaru. Hodnicima koje ukraavaju kitnjasti stubovi stalaktita i stalagmita stie se do prave Koncertne dvorane koja u zidovima peine ima loe. Ispred peine smeteno je malo akumulativno jezero preko koga je visei most koji vodi do motela na drugoj strani jezera. Meutim motel Zlotske peine je zbog spore dravne administracije i nedovoljne zainteresovanosti lokalnih vlasti, godinama van funkcije. Arheoloki i speleoloki atraktivna, peina je mnogobrojnim turistima na raspoloaganju od 15.aprila do 15.og novembra. Prema podacima TO Bora, Lazareva peina je u 2009.godini imala 1555 prodatih ulaznica, a smatra se da je peinu obilo preko 2000 posetilaca.

8. VernjikicaVernjikica se nalazi 1,5 km od Lazareve peine, u kanjonu Lazareve reke, na nadmorskoj visini od 454 m. Povezana je sa Lazarevom peinom ureenom peakom stazom. Naziv peine potie od vlake rei var, to znai krenjak. Prva istraivanja Vernjikice datiraju iz 1960. godine, a prilazna peaka staza je ureena 1976. godine, kada je i zavren projekat turistikog ureenja peine. Vernjikica je suva peina, nastala u suvim krenjacima, to je od znaaja za izgled peinskog nakita. Sastoji se iz vie dvorana i suenja. Ukupna duina kanala i dvorana je 1.015 m, ukupna povrina je 13.000 m? i praktino je cela ureena za posetioce. Od ulaza u peinu smenjuju se dvorane "Prijemna", "Kaskadna", "Vilingrad", "Ponor", "Koloseum", "Mramorje", "Sala oruja", "Mermerna" i "Siparska", a sve su dostupne turistima. Prava znamenitost ove peine je dvorana "Koloseum", jedna od najveih i najviih dvorana u peinama Srbije. Ima oblik kruga, prenika je 60 m i visine 59 m. Dvorana "Vilingrad" ima najlepi nakit, a speleolozi su najinteresantnijim oblicima dali slikovita imena: "Peinski ovek", "Baba", "Obelisk", "Konica" i dr. Za Vernjikicu je karakteristian veliki broj stalaktita i stalagmita neobinih oblika i boja. Masivni stub crvene boje na ulazu u "Vilingrad" visok je 8 m, a u dvorani" Mogunosti za razvoj speleolokog turizma u Srbiji 27

Diplomski rad

Nii Vladan

Koloseum" istie se stalagmit "Kolos", visine 11,5 m, koji predstavlja zatitni znak Vernjikice. Po neobinosti oblika istie se stalagmitska grupa "Godzila", visoka 10 m. Postoji i peinski nakit koralne strukture. U "Mermernoj dvorani" nakit je izgraen od kristalastog kalcita. Panju posetilaca privlae osvetljeni stalagmiti "Venera" i "Srebrna jela". "Sala oruja" je dobila ime po stalaktitima koji su u obliku kopalja, strela, bodea i maeva. Peina Vernjikica je zajedno sa Lazarevom peinom i kanjonom Lazareve reke zatiena Zakonom.

9. RisovaaPeina Risovaa se nalazi na istoimenom brdu na ulazu u Aranelovac, 76 km od Beograda. Za posetioce je otvorena u duini od oko 150 m. Predstavlja arheoloki, paleontoloki i speleoloki lokalitet. Istraivanja u Risovai su poela pedesetih godina 20. veka, a otkrivena je izuzetno velika koliina kostiju ivotinja iz ledenog doba, a pored toga i alatke od kamena i kostiju. Ostaci ljudskih skeleta nisu otkriveni s obzirom da se peina nalazila u okviru starog kamenoloma, pa je prilikom eksploatacije kamena dolo do unitenja ulaznog dela peine sa najbogatijim kulturnim slojevima. Tragovi ivotinja potiu iz poslednjeg, etvrtog ledenog doba i nihova starost se procenjuje na oko sto hiljada godina. U tom periodu desile su se velike klimatske promene usled kojih je dolo do migracije ivotinjskih stada iz ledom pokrivene srednje Evrope ka junoj Evropi i dalje, ka severnoj Africi. U to vreme teritoriju dananje Srbije naseljavaju faunske zajednice azijskih stepa, tako da pronaene kosti ivotinja u Risovai preteno pripadaju stepskim ivotinjama, koje su se kretale iz Panonske nizije u unutranjost Srbije. Po broju pronaenih ostataka najzastupljeniji je peinski medved, a zatim slede divlji konj, divlji magarac, peinska hijena, lisica, peinski lav. U Risovai su otkrivene i druge vrste


28

Diplomski rad

Nii Vladan

sisara iz ledenog doba, sa manjim brojem osteolokih ostataka, kao to su jazavac, divlja svinja, zec, runasti nosorog, mamut i dr. Starije kameno doba ili paleolit je najstarija epoha ljudskog postojanja. Peina Risovaa je ureena kao svojevrsni podzemni muzej paleolita. U peini se mogu videti figure koje predstavljaju porodicu okupljenu oko vatre, iji se lanovi bave uobiajenim poslovima u to vreme. Jedan ovek se vraa iz lova, drugi glaa kamen, odnosno izrauje neko orue, ena donosi drva za ognjite, a jedna muka figura rukom razbija kost da bi od nje napravio orue. Sauvana artefakta od kamena (kameni iljak-"runi klip", kamena sekira, kameni strugai za obradu koe i krzna, dleto ) i kostiju (buton za povezivanje konih delova odee, ilo i bode) ukazuju na to da ih je izraivao praistorijski ovek neandertalskog tipa, koji se bavio lovom kao osnovnim zanimanjem, odnosno da je to bilo inteligentno bie koje je pravilo orue sa odreenom svrhom. Arheoloki materijal otkriven u Risovai po prvi put u arheolokoj nauci potvrdio je postojanje praistorijskih kultura juno od linije Sava-Dunav. Zbog znaaja peine kao nalazita praistorijske kulture u kome su sauvani tragovi nastarijeg stanita paleolitskog oveka na Balkanu peina Risovaa je zatiena Zakonom. Tabela 5: Turistiki promet peine RisovaaGodina Broj turista 2000 5752 2001 2129 2002 3192 2003 9271 2004 5894 2005 3497 2006 19661 2007 16539 2008 16710 2009 13007 2010 16060 2011 19423

Izvor: Narodni muzej Arandjelovac

10. Potpeka peinaPotpeka peina nalazi se u selu Potpee, 14 km jugoistono od Uica. Jedinstvena je po monumentalnom ulazu u obliku potkovice. Ulaz u Potpeku peinu spada umonumentalno delo prirode. Ogroman ulaz visok 50 m, irok je 12 metara pri dnu a 22 metara pri vrhu na osnovu ega je svrstan u najvie peinske ulaze u Srbiji i na Balkanu.


29

Diplomski rad

Nii Vladan

Izdubljen je na krenjakoj litici, iji je vertikalni deo visok 72 m. Istraena i ureena duina za posetioce je 555 m. Ulazno-silazna staza ima preko 700 stepenika. Potpeka peina se ubraja u peine izvorskog tipa. Nju su sagradile vode reka ponornica koje poniru u Drenikoj kotlini i posle podzemnog toka izbijaju iz peine ili iz vrela ispred peine gradei peinsku reku Petnicu. Potpeka peina, po svom geolokom sastavu, izgraena je u srednjetrijarskom krenjaku, koji je beliaste boje, fine mozaine strukture i karakterie je pukotinska poroznost. U Potpekoj peini razlikuju se dva glavna sprata peinskih kanala: stariji Gornja peina i mlai Donja peina. Ulazni kanal je nastao razaranjem meuspratne konstrukcije i njihovim spajanjem i zajedniki je za oba horizonta. Bogatstvo peinskog nakita spada u red veoma retkih u krakikm peinama. Prema morfoloko-hidrografskoj evoluciji u Potpekoj peini se razlikuju 3 grupe kanala: fosilni (Gornja peina), periodski aktivni (dui deo Donje peine) i stalno aktivni (najnoviji podzemni tok). Srednja godinja temperatura vazduha iznosi 9,5C. Maksimalna temperatura je u julu, a minimalna u januaru. Pretpostavlja se da je peina bila ovekovo stanite jo za vreme neolita. U peini su pronaeni arheoloki ostaci: keramika, obraeni jelenski rogovi i kremeno orue. Potpeka peina je zatiena kao spomenik prirode. Stavljena pod zatitu kao interesantan oblik krasa zbog svoga kao to smo ve naveli jedinstvenog ulaza.


30

Diplomski rad

Nii Vladan

Slika 10: Ulaz u Potpeku peinu Izvor: www.turizamuzice.org.rs

Ciljevi, uslovi i mere zatite Potpeke peine

Glavni ciljevi zatite I razvoja spomenika prirode Potpeka peina su trajno ouvanje osnovnih vrednosti peine uz otklanjanje svih negativnosti, ureenje i odravanje zatienog prostora tako da on postane visokokvalitetan I estetski ureen kroz realizaciju glavnog arhitektonsko graevinskog projekta, adaptacije pristupnih staza, sa predlogom mera asanacije bokova, a pored toga I obezbeenje kulturnih, rekreativnih, ugostiteljskih I receptivnih sadraja a sve u cilju poveanja mogunosti turistikog, obrazovnovaspitnog i naunog korienja Potpeke peine uz postizanje uspenog ekonomskog efekta. 8

Opti uslovi sprovoenja zatite i razvoja odreeni su injenicom da je spomenik prirode Potpeka peina prirodno dobro sa peinom koja je ureena za masovni turizam i kontrolisanom posetom, da raspolae povoljnim prostornim mogunostima sa stanovita uslova za obezbeivanje viestrukih funkcija ove peine.Na osnovu iskustva u dosadanjem staranju, ostvarenih rezultata I dugoronih Aktivnosti zatite, ouvanja I u napreenja postavljeni su sledei ciljevi: 1. Ouvanje i unapreenje ukupnih prirodnih vrednosti I resursa 2. Obezbeenje uslova za realizaciju Glavnog arhitektonsko-graevinskog projekta Adaptacije pristupnih staza. 3. Obezbeenje uslova za realizaciju aktivnosti na odrivom korienju i razvoju 4. Obezbeenje uslova za realizaciju naunih istraivanja prirodnih i kulturnoIstorijskih vrednosti. 5. Zatita od elementarnih I drugih veih nepogoda. 6. Podizanje svesti lokalnog stanovnitva o vrednostima zatienog prirodnog8

Izvor: Plan upravljanja Potpekom peinom 2011-2020. Turistika oranizacija Uice


31

Diplomski raddobra spomenika prirode Potpeka peina I potrebama zatite.

Nii Vladan

7. Razvijanje koncepta odrivog turizma.

Aktivnosti na promociji vrednosti zatienog podrujaPoslovi vezani za informisanje, popularizaciju i marketing obavljae se u

sklopu svih aktivnosti vezanih za Potpeku peinu spomenika prirode. Potpeka peina zauzima znaajno mesto u celokupnoj turistikoj ponudi grada Uica. Upravlja Potpeke peine obezbeuje strunu i adekvatno opremljenu vodiku slubu. U cilju pruanja to potpunijih informacija o Spomeniku prirode Potpeka peina pripremljeni su programi rada vodike slube koji su prilagoeni razliitim uzrastima i rpofilima posetilaca. Privlanim dizajnom i odgovarajuim sadrajem promotivni materjal (flajeri, karte, vodii, posteri, prospekti, razglednice..) doprinee afirmaciji podruja i adekvatnoj informisanosti zainteresovanih organizacija i pojedinaca. Unapreenje i redovno auriranje veb sajta (sa izvodima tekstova na engleskom jeziku) bie jedan od ve korienih vidova promocije spomenika prirode Potpeka peina. Objavljivanje tekstova u dnevnim listovima popularnih asopisa, strunoj literature, znaajno e doprineti promociji vrednosti Spomenika prirode Potpeka

peina.

Finansiranje programaZa realizaciju plana upravljanja, planirana su sredstva iz sledeih izvora: 1. Sredstava budeta Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave. 2. Sredstava obezbeenih iz projekata kod resornog ministarstva I fondova za Zatitu ivotne sredine. 3. Naknada za korienje zatienog podruja. 4. Prihoda koje ostvaruje stvaraoc svojom delatnou. 5. Donacija, poklona I pomoi. 6. Drugih izvora u skladu sa zakonom.


32

Diplomski rad

Nii Vladan

Dinamika izvrenja i visina potrebnih sredstava za finansiranje se utvruje godinjim Programima zatite i azvoja.

11. Petnika peina

Nalazi se u zapadnoj Srbiji, u okolini sela Petnica, koje je udaljeno 8 km od Valjeva. Petnika peina je bila naseljena jo u doba paleolita i sadri brojne arheoloke nalaze iz tog perioda, kao i ostatke faune iz ledenog doba. Prva iskopavanja u peini sprovedena su pre jednog veka. Prilikom iskopavanja iz 1997. godine na vieslojnom preistorijskom lokalitetu Petnica-Naselje, ispred "Male peine" arheoloki je istraen horizont kasnoneolitskog naselja, u kome su pronaeni potpuno ouvani hlebna pe i vertikalni tkaki razboj, kao i vie od 20.000 pokretnih nalaza. Iskopavanjima unutar Petnike peine na kasnoantikom lokalitetu "Dvorana s vigledima" zakljueno je da se radi o kultnom mestu iz 4. veka n.e. Otkriveno je pogrebno mesto sa tragovima rituala karakteristinim za varvarske narode, to je prvi dokaz o njihovom prisustvu u Valjevskom kraju. Ispitana duina peine je 580 m, a posetiocima je pristupano 414 m kanala. Ulazni deo peine je mogue razgledati bez upotrebe vetakog osvetljenja. Peina se sastoji od 11 dvorana, od kojih je najvea "Koncertna dvorana". Dnevna svetlost prolazi kroz dva otvora na krovu dvorane. "Zmajeva dvorana" sadri bazen koji je dug 20 m, irok 10 m, a dubok 8 m. Peina je zatiena Zakonom kao spomenik prirode. Naalost poslednjih godinana Petnika peina nije aktivna za turistike posete.

12. Peina Ravnitarka


33

Diplomski rad

Nii Vladan

Peina Ravnitarka se nalazi u neposrednoj blizini peine Ceremonja, u ataru sela Ravnite. Za turistike posete je potpuno ureena 2007. godine. Do peine se stie asfaltnim putem za Ceremonju, s tim to se na 9 - tom kilometru od Kueva skree prema selu Ravnite i putuje jo 3 kilometra. Kao i peina Ceremonja, i peina Ravnitarka je 2007. godine od strane Zavoda za zatitu prirode Srbije proglaena za Spomenik prirode, odnosno zatieno prirodno dobro. Slika 11: Stalaktiti peine Ravnitarka Izvor: TO Kuevo Na platou iznad peine izgradnjen je Info-centar, u kome e gostima biti na raspolaganju biletarnica, suvenirnica i restoran sa letnjom batom. Sveano otvaranje Infocentra odrano je 27. avgusta 2008. godine. Ravnitarka spada u red velikih peina u Srbije. Glavni peinski kanal je dugaak 501,5.metara, dok je ukupna duina svih peinskih kanala 589. metara. Duina turistike staze kroz peinu iznosi 560. metara. Kroz Ravnitarku protie potok Ponorac, koji izvire 2. km. uzvodno u manjoj, Bisinoj peini. Mada je peinu Ravnitarku jo 1894. godine posetio uveni srpski geograf i naunik Jovan Cviji, i on je, kao i lokalni metani uao samo u pristupani, ulazni deo peine (60-80m).9 "Ravnitarka" je istinski otkrivena tek skoro sto godina kasnije (1980.), kada je par odvanih seoskih mladia prelo peinu od poetka do kraja. Speleolozi su kasnije samo krenuli njihovim tragom. Peinski nakit Ravnitarke je po lepoti ravan onom u Ceremonji. Za razliku od Ceremonje, koja je u sutini skup nekoliko velikih dvorana, Ravnitarka ima samo jednu

9

Izvor: To Kuevo


34

Diplomski rad

Nii Vladan

peinsku dvoranu Crni Dvorac. Peat Ravnitarki daje njen glavni kanal, koji lii na gigantski tunel, bogato ukraen najraznovrsnijim peinskim nakitom. Od figura, posebno se izdvajaju arac kraljevia Marka, Glavonje i Lepa Ravnitarka, koja je ujedno i amblem peine.

13. Cerjanska peinaPored do sada navedenih peina koje su ve dugi niz godina ureene I osposobljene za turistike posete poslednjih godina se mnogi zalau I ulau sredstva u aktiviranje Cerjanske peine. To je jedna od najveih peina u naoj zemlji sa kanalima preko 6000 m duine. Cerjanska peina se nalazi blizu sela Cerje, 15 km od Nia. Ulaz u peinu, na nadmorskoj visini od 515 m, predstavlja ponor reice Provalije, koja ponovo izvire na Kravljanskom vrelu, 2800 m severozapadno, na nadmorskoj visini od 310 m. Opit bojenja izvren tokom sedamdesetih je potvrdio vezu ponora i vrela. U isto doba, neuspeni pokuaj proronjavanja Kravljanskog vrela je zaustavljen zbog problema sa opremom na dubini od 15 m. Od tada nije bilo speleoronilakih pokuaja da se poveu Kravljansko vrelo i Cerjanska peina.. Dosadanja, preteno amaterska speleoloka istraivanja oko 6000 metara Ponorske peine Provalije, poznate pod nazivom Cerjanska peina, tokom 1971.-1978. godine I 1995-1998.obavljali su lanovi speleolokog odseka Planinarskog saveza Srbije I


35

Diplomski rad

Nii Vladan

Akademskog speleolokog-alpinistikog kluba. Najnoviji nalazi ukazuju da postoji ogromno bogatstvo I raznovrsnost formi, boja, sastava I monumentalnosti peinskih kanala I dvorana. Novi prolazi I novi hodnici vode novim otkriima. Kao prilog dotadanjim I buduim istraivanjima I upoznavanju ire javnosti odnosno globalnoj popularizaciji, pod zemljom skrivenih, prirodnih vrednosti, struna sluba Direkcije za izgradnju grada Nia, kao preduzea kome je povereno staranje o spomeniku prirode, izvrila je u peini tokom 1998.snimanje foto dokumentacije I opremanje izlobe 122 kolor fotografije sa temom Cerjanka 98. Potpuno novo poglavlje u tretmanu ovog izuzetnog prirodnog dobra otvoreno je u jesen 2008. godine kada su zdruenom snagama Gradska optina Pantelej na ijem se podruju nalazi peina,10 Direkcija za izgradnju grada Nia kojoj je poverena na upravljanje I niki safari klub prepoznatljiv u oblasti ekstremnih sportova, kao inicijator I organizator, sproveli prvu ekspediciju u pratnji televizijskih kamera. Zahvaljujui RTS I Tv 5 iz Nia Cerjanska peina je izala iz anonimnosti a deo misterije koju krije duboko u svojoj unutranjosti otkrinuta je za iroku javnost. Ovim postupkom stvorene su mogunosti za razvoj avanturistikog turizma koji predstavlja trend u Evopi. U tom cilju, tokom 2009/2010.godine realizovani su projekti regulacije Cerjanske reke koja ponire u peinu I ureenja ireg kompleksa na prilazu peini. U svrhu promocije Cerjanske peine I afirmacije izuzretnih vrednosti koje skriva u peinskim odajama i dvoranama, postavljena je izloba fotografija peinskog nakita, Cerjanka 2010, uraenih na slikarskom platnu u velikim formatima. Sve se to moe koristiti kao trajna I reprezentativna izlobena postavka u gradu ali I na irem prostoru kao autentina I raritetna putujua izloba izuzetne atraktivnosti. Internacionalni tim speleo-ronilaca istraivaa boravio je na podruju grada Nia I irem prostoru Jugoistone Srbije u periodu od 2.-10.oktobra 2010.godine. Tokom 2011.je izvrena I obuka nekoliko speleo-vodia koji su osposobljeni za voenje manjih turistikih grupa. Ovo je pre svega atraktivno za turiste eljne adrenalina jer se kretanje vri 70m ispod zemlje.10

Cerjanska peina, publikacija gradske optine Pantelej


36

Diplomski rad

Nii Vladan

Pored do sada navedenih turistiki aktiviranih peina i Cerjanske peine koja pretenduje da u najskorije vreme postane aktivirana peina za masovnije turistike posete postoje i mnogobrojne atraktivne peine koje su nedovoljno istraena a nisu nimalo za potcenjivanje. Veliki broj njih se nalazi u jugozapadnoj Srbiji u okolini Sjenice, Rake, Tutina, Novog Pazara itd. Meu njima je svakako i najvei peinski sistem Srbije a to je Uaki peinski sistem. Ovo su peine koje su pored bogatih prirodnih atraktivnosti specifine i po nekim antropogenim vrednostima, u nekima su naeni ostaci praoveka to ukazuje na to da su ovde nekada iveli ljudi, u nekima su pronaeni i neki sakralni objekti koji poveavaju njihovu atraktivnosti i specifinost. Ukoliko se bude vodila kvalitetna briga o njima i ukoliko odgovorni organi obrate panji na njih uz naravno novana sredstva veoma brzo se ovi speleoloki objekti u ovom kraju mogu nai na turistikoj karti peina u Srbiji.

14. Peine u dolini Uvca Uaki peinski sistemUvac je reka koja nosi mnoge tajne. Od izvora ispod misterioznog krova Srbije Petera, pa do ua u Lim. Visoke litice Petera nisu stanite samo beloglavih supova, grabljivica koje smo u poslednjem trenutku uspeli da sauvamo na naem prostoru. Biljni I ivotinjski svet, sastav zemjlita, razlog su to to podruje esto obilaze strunjaci svih profila. Meu njima su svakako I speleolozi. Oni pokuavaju da poniknu dublje u utrobu strmih obala. Samo desetak kilometara severno od Sjenice, Uvac je dugo krio jednu od svojih brojnih tajni. Niko nije ni slutio da je u krenjacima Peterskog brda priroda sagradila jedan od najzanimljivijih objekata kod nas, koji prema brojnim elementima, predstavlja svojevrsni kuriozitet. Ispostavilo se da ti ulazi ine jedinstven peinski sistem dug vie od 6000 metara sa brojnim kanalima u nekoliko nivoa, dvoranama, sifonima I naravno peinskim ukrasima bez ega ti objekti ne bi bili ono to jesu najlepi podzemni dvorci. Ispod strmog krenjakog odseka smeten je ulaz u Ledenu peinu. Njena duina raunajui i bone kanale iznosi neto vie od 2.5 kilometara. Oburvavani blokovi krenjaka, ljunka, glinovita zemlja, govore o duini procesa nastajanja te peine. Ukrasi u


37

Diplomski rad

Nii Vladan

vidu dugakih draperija I saliva koji ponegde dostiu I do deset metara iako deluju hladno, lepotom zaustavljaju dah. Ulaz u jamski deo Uake peine nalazi se nedaleko od prvog ulaza, u predelu koji se naziva Miletin Do. Uaka peina zajedno sa Ledenom peinom ini jedinstvenu celinu predstavljenu Uakim peinskim Slika 12: Uaka peina Izvor: TO Novi Pazar Dvorana do dvorane, to je lepota Ledene peine. Uski kanali, kade s vodom i dvorane. Visoki stubovi u sredini dostiu visinu i do deset metara. Svetlost lampe odbija se od belih vitkih stubova, a poneki su proarani crvenkastim ili sivkastoplavim nijansama. Iz dvorane u dvoranu stie se ravnim, strmim ili ponorskim kanalima. Prelepih ukrasa napretek. Takav umetnik u stvaranju neobinog i lepog moe da bude samo strpljiv neimar pun mate kakva je priroda. Bajkolik predeo doline Uvca gde se nalazi izlaz Uakog peinskog sistema pogodan je za kampovanje, pa su, naroito leti, razapeti atori esta slika. Do izlaza moe da se prie prilino lako i da se proeta kojih stotinak metara, ali samo oni koji su je detaljno istraili mogu da prou kroz lavirint koji ine brojni kanali. Koliko god puta da se proe, uvek se vidi neto novo. Ko zna, moda se iza odvaljene krenjake stene ukraene ledenim stalagmitima krije prolaz u neistraeni svet skriven jo dublje u utrobu zemlje. Sve ovo nam daje jasnu sliku da je ovo prebogata peina i je prosto obaveza da o njoj povedemo rauna i da je aktiviramo u turistike svrhe jer ovo turisti ne smeju da propuste ne samo u naoj zemlji ve i stranci. sistemom.

15. Smoluka peinaPored velikog prirodnog bogatstva peina Peterskog kraja ove peine su veoma atraktivne i zbog antropogenih vrednosti. Jedna od njih je svakako i Smoluka peina. U njoj je evidentirano prisustvo oveka tokom srednjeg paleolita. Smetena je iznad


38

Diplomski rad

Nii Vladan

istoimene reice, nedaleko od sela Crkvine, na putu Novi PazarTutin.11 Sondanim radovima ( 1984-1985) istraena je povrina manjeg obima, u okviru koje je deset geolokih slojeva, a naena su 44 kamena I jedan kotani artefakt, kao i reni oblutci na kojima su vidljivi tragovi upotrebe. Znaajan nalaz predstavljaju i kosti peinskog medveda i lisice. U njoj je utvreno i kratkotrajno prisustvo oveka tokom eneolita, neto pre 2000.godine pre nove ere. Naalost arheoloki materjal sa ovog lokaliteta od strane Arheolokog institute nikad nije predat muzeju Tutina pod ijem okriljem je upravljanje Smolukom peinom.

16. alovia peinaIspod Peterske visoravni, skoro celom svojom duinom, prostire se i alovia peina - najdua peina na Balkanskom poluostrvu. Poznata kao Peina nad vrajim virovima visoravni, ova peina ima hodnike, lavirinte, odaje i dvorane u duini od nekoliko desetina kilometara. U peinu se ulazi kroz alovia klisuru, 25 kilometara severno od Bijelog Polja i prolazi se njenim odajama, dugim lavirintima i hodnicima koji se nalaze ispod Peterske visoravni. Do sada je istraeno 11 750 metara ove peine, koji se mogu podeliti u etiri dela: Kanal sa jezerima, veliki lavirint, Dugi kanal i prolazi koji spajaju gornje i donje delove. Peina jo uvek nije dostupna za turiste, tako da pristup za sada imaju samo istraivai.

17. Mogunosti za razvoj speleolokog turizma

Na osnovu svega iznetog do sada stekli smo utisak da itekako postoje mogunosti za razvoj speleolokog turizma kao jednog od vidova turizma. Tome svakako doprinose brojne valorizovane peine kao i brojne potencijalne koje e se tek osposobiti za turistike posete a mnoge od njih su zatiena prirodna dobra Srbije.

11

Izvor: www.peine Petera.com


39

Diplomski rad

Nii Vladan

Razvoj ovog turizma doprinosi I afirmaciji mnogih komplementarnih delatnosti koje su usko povezane sa turizmom. To je pre svega saobraaj, izgradnja infrastrukturnih objekata, ureenje puteva itd. Zatim izgradnja smetajnih kapaciteta u blizini peina koja umnogome utie I na afirmaciju celog kraja u kome se neka peina nalazi. Ono o emu se svakako mora voditi rauna jeste zatita prirodne sredine tj. Njeno ne preveliko ugroavanje I iskoriavanje jer priroda se mora uvati kako bi bila dareljiva prema nama. Zatita ivotne sredine podrazumeva skup razliitih postupaka I mera koje spreavaju ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee. Svaki poremeaj stanja ivotne sredine dovodi do ekolokih poremeaja I poremeaja socijalnih odnosa, koji su meusobno povezani I uslovljeni.

Odran Prvi skup turistikih peina Srbije

Dravni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, dr Goran Petkovi, je 16-tog decembra 2011. godine, zajedno sa dravnim sekretarom Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, mr Zlatkom Dragoslavljeviem, i direktorom Zavoda za zatitu prirode Srbije, dr Nenadom Stavretoviem, u Despotovcu, otvorio Prvi skup turistikih peina Srbije. Na skupu je uestvovala i Turistika organizacija optine Kuevo kao Upravlja peine ,,Ravnitarka i peine ,,Ceremonja. Upravljai peina su govorili o njihovom nainu rada, aktivnostima, i modelima upravljanja, kao i o aktuelnim problemima sa kojom se susreu u svom radu. Nakon radnog dela skupa, izabrani su lanovi inicijativnog odbora radi formiranja asocijacije turistikih peina kako bi se na laki i bri nain otklonili postojei problemi, poboljala ponuda ovog turistikog proizvoda i proirio plasman, kako na domaem, tako i na inostranom tritu.


40

Diplomski rad

Nii Vladan

Za optinu Kuevo ovaj skup je posebno znaajan, s obzirom da u Srbiji jedino optina Kuevo ima dve turistike peine. Skup se ove, prve godine odrao u Despotovcu, rodnom mestu Resavske peine, kao jedne od najposeenijih u naoj zemlji, a ideja je da se svake godine odrava u mestu koje e predstavljati svoje turistike peine.

Odrivi turizam

Odrivi turizam zadovoljava potrebe savremenih turista i uveava mogunosti za budue generacije. Ekonomski efekti, kao osnovni cilj turizma, prati shvatanje o korelaciji zatienih prostora i turizma. Prostora za kvaliteta turizma ima malo, tbog ega zatiena prirodna dobra imaju posebnu vrednost. Racionalno korienje prirodnih dobara uslovljeno je sistemima informisanja, zakonsim propisima, kapacitetima, vrstama turizma, stepenom zatite. Odrivi turizam je najfunkcionalniji ukoliko se realizuje sa najmanje poremeaja ekolokih odnosa I procesa na prostoru u blizini podzemnih krakih oblika tj. peina. Planiranje koje predhodi odrivom turizmu je pozitivno, za razliku od negativnog saniranja posledica. Pozitivnu uticaj odrivog turizma na prirodnu batinu se ogleda u zatiti od drugih delatnosti. Neadekvatno osmiljen turizam uslovljava negativne pojave I procese: zagaenje vazduha, vode, zemljita, promene flore I faune, degradaciju pejzaa. Neophodna su ogranienja u broju posetilaca kod onih peina koje su najfrekventnija u toku godine kao npr. Resavska, Risovaa.mada kod mnogih to nije sluaj, s obzirom na nedovoljnu turistiku aktiviranost. Sa druge strane, postoje problematina delovanja koja Mogunosti za razvoj speleolokog turizma u Srbiji 41

Diplomski rad

Nii Vladan

se odnose na neplanski pristup I nesprovoenje planova I degradiranje prirode od strane turistike izgradnje. Na konflikte I komplementarnost u odnosu na odrivi turizam vezan za afirmaciju speleolokih objekata potrebno je ukazivati objektivno I u irokim drutvenim razmerama. Aktivnosti, delatnosti I procesi koji mogu predstavljati faktore ugroavanja speleolokih objekata neposreno su vezani za prirodne I stvorene vrednosti, odnosno njihovu zatitu, korienje I odrivi razvoj. Korisnici I vlasnici prirodnih I antropogenih vrednosti na podruju predela u kojima se nalaze peine kao I posetioci mogu biti faktor ugroavanja ako u svom radu I delovanju ne potuju propisane reime zatite, mere zabrane I korienja. Aktivnosti, delatnosti I procesi prirodnih vrednosti: Protivpravna gradnja u vidu podizanja kua, vikendica I ugostiteljskih objekata. Stvaranje divljih deponija. Lokalno stanovnitvo odlae otpad ne privremena smetlita, vrlo esto u umama, na periferiji seoskih naselja I pored putnih pravaca, to predstavlja opasnost po zdravlje ljudi I ivotnu sredinu. Osim toga nesvesni posetioci I pored postavljenih korpi I kontejnera, zagauju sredinu I unutranjost peina I time nesvesno ugroavaju njen izgled. Posetoci esto prilikom poseta mogu da ugroze neke jedinstvene peinske tvorevine koje upravo ine peine atraktivnim a mogu I da ugroze retke biljne ivotinjske vrste svojom nepanjom (recimo slepe mieve kao zatienu prirodnu vrstu u Lazarevoj peini). koji mogu predstavljati proces ugroavanja


42

Diplomski rad

Nii Vladan

ZAKLJUAKNaa zemlja predstavlja predeo izuzetnih prirodnih vrednosti. Jedna od prepoznatljivih vrednosti geonaslea svakako jesu speleoloki objekti koji se uglavnom nalaze u Istonoj i Zapadnoj Srbiji zbog ve navedenog sastava zemljita u tom kraju koji je bio i pogodan za izgraivanje ovakve vrste objekata. Na osnovu svega do sada navedenog ustanovljeno je da su to veoma atraktvni objekti za turistike posete i da postoje realne i velike anse da utiu na znaajniji razvoj speleolokog i istraivakog turizma. Naravno uz adekvatan razvoj mora se voditi i rauna o istovremenoj zatiti ivotne sredine i o ne preteranom ugroavanju iste. Na taj nain bie stvoreni svi neopodni uslovi da se ove vrednosti iskoriste na pravi nain i da pozicioniraju ovu vrstu turizma na zaslueno mesto.


43

Diplomski rad

Nii Vladan

LITERATURA1. Manojlovi P. (2003);, Geomorfologija, Beograd 2. urovi P. Ur.,(1998): Speleoloki atlas Srbije, grupa izdavaa , Beograd; 3. Klikovi M.(2010):, Turistike peine Srbije, Visoka tur. kola Beograd 4. Petrovi J.(1984);, Resavska peina, Beograd 5. Turistika organizacija optine Despotovac 6. Turistika organizacija optine Majdampek 7. Turistika organizacija optine Kuevo 8. Turistiki savez optine Bor 9. Plan upravljanja Potpekom peinom 2011-2020. Turistika oranizacija Uice 10. Cerjanska peina, publikacija gradske optine Pantelej 11. www.wikipedia.org. 12. www.turizamuice.rs. 13. www.tokucevo.com 14. www.peine Petera.com


44

Diplomski rad

Nii Vladan


45

Documents

Diplomski Rad Nicic Vladan Januar 2012