НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

1. ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Моја бака дивно причаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуална, демонстративнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, текстовиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Кратко упознавање уџбеника; да ученици сазнају

о чему ће им бака из уџбеника причати, шта се на-лази у њеном ковчежићу; да сазнају шта су некадарадили чланови породице окупљени око огњишта.Развијање дечје пажње, интересовања, радозналости

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Као мотивација за почетак часа послужиће поетски текст "Стара бака" са почетка уџбеника

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активности: Разговор о прочитаној теми: како изгледа бака која

је описана у песми? Шта бака воли иако је стара?(Песму и шалу). Како она забавља децу? Како јојдеца показују поштовање и љубав? Како изгледа твојабака? О чему причаш са њом?

2. Активности: Представљање садржаја о којима ће нам причати бакаиз уџбеника: приче које је слушала од своје баке, догађајекојима је као девојчица учествовала; обичаје о Божићу,Ускрсу, крсној слави; показати други део уџбеника –Бакин ковчежић

3. Активности: Старија особа- нечија бака, казује текст из уџбеника"Моја бака дивно прича" који се налази у уџбенику

4.Активности: Разговор о прочитаном: Шта су некада око огњиштарадили чланови породице?

5. Активности: О чему прича твоја бака?Деца ће говорити о чему причају са баком или деком.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Покажи шта знаш! Ученици ће казивати приче и песмице које су раније научили.

1

2. ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народ причаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуална, импровизацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Материјал за импровизацију огњишта,

одабрани текстовиЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Представити ученицима "огњиште" и атмосферу

која се кроз приче (монологе, дијалоге, пословице,загонетке, брзалице) око огњишта стварала. Нанепосредан и занимљив начин упутити ученике унаше народне умотоворине. Развијати мишљење,памћење, разумевање.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Припремити у учионици малу сцену. Са старијимученицима уз помоћ припремљених гранчица иупаљене батеријске лампе импровизовати огњиште.Око огњишта поставити столице на којима ће седети извођачи.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Уз одговарајућу инструменталну музику извођачи1.Активност: заузимају своја места. Ученици прваци су посматрачи,

публика, али и учесници.

2.Активност: Наратори казују текст којим се најављује казивањепословица. Остали ученици изговарају већ припрем-љене пословице. По неко од првака покушава да објас-ни како разуме поједине пословице

3. Активност: Наратори казују текст којим се најављује изговарањезагонетки. Остали ученици изговарају (свако по једну)већ припремљене загонетке. Група ученика уз "помоћ"првака проналази одговарајуће одгонетке.

4. Активност: Исти је поступак за изговарање брзалица што ће изаз-вати радост и смех али и већу пажњу и концентрацијуученика. Инсистирати да се свака брзалица изговоритачно.

5. Активност: Кроз изговор појединих умотворина проверите да лиученици (прваци) разликују пословице, загонетке и брзалице као и колико правилно изговарају појединегласове.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Такмичење у изговарању брзалица.

2

3.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народ прича још и овоТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Вербална, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, песме (успаванке) сликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Усвајање појмова питалице и успаванке и понав-

љање пословица, загонетки и брзалица. Развијањеинтересовања за упознавање народних умотоворина.Развијање мишљења, разумевања, изоштравање запа-жања и памћења.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученике мотивисати следећим задатком:Стави сваку реч на своје место и правилно изговори пословице:"Се глади не боји ко ради", "Лажи у ноге су кратке"

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Присетите се још неких пословица. Које сте нове

пословице научили? Како разумете пословицу: Без муке нема науке? Које загонетке знате? Које су њи-хове одгонетке? Изговори брзо: Миш уз пушку, мишниз пушку.

2.Активност: Осим прича и песама, пословица, загонетки, брзалица,народ је у прошлости смислио и питалице? Оне суслужиле да се људи забаве и насмеју. Ево неких:(навести примере из књиге). Шта је у овим питалицамазанимљиво? (одговор)

3. Активност: Некада су породице биле бројније и сви чланови поро-дице су били на окупу. Највећа радост је била кад се укући роди дете. Мајке, баке, сестре и тетке, певале су јој успаванке. Прочитати успаванку из уџбеника и онуиз Бакиног ковчежића.

4. Активност: Отпевати једну успаванку5. Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Укратко поновити научено кроз занимљиве примере.

3

4.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Приче из давнинаТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, групни, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Вербална, текстуалнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Књиге, текстови, песмеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Поновити и утврдити стечена знања.

Подстицати радозналост, оштроумност,мишљење; стварати атмосферу радости изадовољства код ученика.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Час се може почети разговором: Где су сељуди некада окупљали у току дугих зимскихвечери? Шта су око огњишта радили старијиљуди? Које ручне радове су радиле жене? Којеприче су се тада причале? Како су деца проводилаово време?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Поделити ученике на групе извлачењем разнобојних

листића из кутије; црвени су пословице, плави заго-нетке, зелени брзалице, жути питалице. Групама поде-лити задатке. Чланови групе могу се договарати, азадаци бодовати.

2.Активност: 1.група: Изговорите четири пословице2.група: Изговорите две загонетке са одгонеткама3.група: Изговорите брзо и тачно две брзалице4.група: Изговорите две питалице

3. Активност: Заједничко певање успаванке

4. Активност: Испричала ми је мама или бака за лаку ноћ(Деца ће причати омиљену причу)

5. Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Нацртај оног ко ти прича најлепше приче

4

5.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Јесењи радови на њивиТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, групни, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуална, демонстративна, практични

радовиНАСТАВНА СРЕДСТВА: Уређен етно-кутак (струкови шаше, клипови кукуруза,

бундеве, разнобојно јесење лишће, цвеће, сува трава,слика јесени,кукурузно брашно,изрезани комади дулека

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Представити ученицима бербу кукуруза као важан јесењипосао на њиви и како се тај посао некада обављао; да сазнају да се од кукурузног брашна праве стара народнајела качамак и проја као и јела од дулека. Навикавањеученика на посматрање, запажање, размишљање...

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Петоминутно уређивање етно-кутка. Ако је изведен излет у природу --кратко подсећање на тај доживљај.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Као мотивација може послужити текст Добрице Ерића

"Кукурузна грозница" који се налази у уџбенику.

2.Активност: Ученици исказују своја запажања:- по чему знамо да је јесен ушетала у њиве и винограде- какве је боје лишће? Шта раде људи на њиви? Какошушти осушена шаша? (дотакни струк шаше). Како сеправи сноп шаше? Чиме се везује сноп шаше? Како секомиша кукуруз? (показати). Како се добија кукурузнобрашно? Шта се од овог брашна прави? Како се све дулек користи у исхрани?

3.Активност: Практични рад:- Група ученика у школској кухињи са куварицом кувакачамак и пече дулек.

4. Активност: Група ученика прави лутку од корена кукуруза.Група ученика уз помоћ упутства из Бакиног ковче-жића прави виолину од кукурузовине.Неколико родитеља донеће од куће печену проју, куванмлади кукуруз и пите од бундеве. Сервирање припрем-љених посластица

5. Активност: Заједничко послужењеЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Певање песме "Јесен" и свирање на виолини од

кукурузовине

5

6.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Берем, берем грожђеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуалнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст, слике, корпе са грожђемЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознати ученике да је берба грожђа и прављење

вина некада био један од најважнијих послова људина селу. Упознати их са обичајима који су се некадау том послу гајили.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратко сређивање етно-кутка: окићена корпа сагрожђем, листови винове лозе, на паноу је сликабербе грожђа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

1.Активност: Мотивацију постићи читањем текста из уџбеника"Берем, берем грожђе".

2.Активност: Разговор о прочитаном тексту:Зашто је јесен најслађа кад почне берба грожђа?Чиме су некада девојке китиле корпе, бурад, каце?Зашто су то оне чиниле? (Берба је велика свечаност)

3. Активност: На каквим колима су људи некада у виноград вукликорпе, бурад? Како то чине данас? (Трактором и приколицом)Како се берачи веселе док беру грожђе? (певају и шалесе). Ако си доживео бербу грожђа, испричај како је тобило.

4. Активност: Како се од грожђа прави слатко вино?Читање песме "Вести из винограда" Добрице Ерића.

5. Активност: Разговор: У којим се приликама најчешће пије вино?(славе, свадбе, весеља...)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У завршном делу часа – игра "Берем, берем грожђе"

6

7.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Јесења сетваТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст, слике, зрневље пшенице, ткана торбаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају како су људи у прошлости орали

њиве и сејали пшеницу. Да упознају обичаје и веро-вања везана за овај догађај. Да упореде обављањеових послова у прошлости и данас и који је од овихначина лакши и бржи. Да упознају пословице и заго-нетке везане за овај посао.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ако су ученици излазили у поље на јесењи излет и обишли воћњак, виноград и њиву – следи кратко под-сећање на тај догађај. Сређивање етно-кутка у учионици.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Заједничко певање песмице "Јесен".

(Текст песмице налази се у приручнику)

2.Активност: Краћи разговор:-Какве су њиве када људи оберу и однесу јесење пло-дове?- Шта се сеје у јесен на њиви?- Шта на њиви мора да се уради пре јесење сетве?

3. Активност: Прочитати текстове из уџбеника "Јесења сетва" и"Пред почетак орања".

4. Активност: Разговор о тексту и сликама из уџбеника.- Чиме су људи некада орали њиве? Ко је вукао плуги рало?- Како је мали Славко помагао деди? Зашто се деда преорања прекрстио, а Славко очитао Оченаш? (некада суљуди на тај начин започињали сваки посао). Зашто јесетва била свечаност за укућане?Како је домаћица обележавала ту свечаност?

5. Активност: Разговор: Чиме се данас ору њиве? Како се данас сејепшеница? Који од ова два начина је лакши? Ако сиучествовао у овом догађају испричај како је било

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Зашто народна пословица каже: У ратара црне руке,а бела погача?

7

8.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Радови у пољуТИП ЧАСА: УтврђивањеОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуална, демонстративнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, сликеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Поновити и утврдити стечена знања. Састављањем

приче по сликама "Од орача до хлеба и колача" којасе налази у Бакином ковчежићу, навести ученике дасхвате колико је некада био дуг и напоран пут хлебаод њиве до трпезе. Упућивати ученике на посматрање,запажање, памћење као и вежбање у вербалном изра-жавању.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратко преуредити и допунити етно-кутакГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Кроз разговор са ученицима поновити и утврдити

градиво из претходне области.- Шта све људи раде у јесен на њиви? Опиши бербукукуруза.Шта се све прави од кукурузног брашна? Шта се моженаправити од дулека-бундеве? Шта значи изрека: здравље на уста улази?

2.Активност Како се некада у виноградима брало грожђе? У којимприликама одрасли најчешће пију вино?Упутити ученике на причу "Од орача до хлеба и колача"у Бакином ковчежићу.

3. Активност: Као мотивација за састављање приче по сликама "Одорача до хлеба и колача" послужиће текст "Како се рађа хлед" Д.Ерића из збирке "Лађе у пољу", стр.146.

4. Активност: Ученици ће посматрати слике и одговарајући на питањаполако састављати причу. Важно је да схвате редоследрадњи: орање, дрљање, сетва, поново дрљање да би сезрна покрила земљом, жетва, вршидба, млевење пшеницеу млину да би се добило брашно, мешење хлеба, печење у фуруни и на крају је хлеб на столу.

5. Активност: Разговором навести ученике на закључак да је пут хлебаод њиве до трпезе дуг и напоран.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Зашто народ каже: Грехота је хлеб комадати и мрве нана земљу бацати.Грехота је газити хлеб и јело.

8

9.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ХлебовиТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, групни, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, метода практичних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, слике, предмети из етно-кутка (сито,

наћве, црепуља...)ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици схвате да је хлеб одувек био основна

животна намирница, како се хлеб некада месио ипекао; да и сами умесе свој хлеб и њиме се послу-же. Развијати осећај задовољства у заједничком раду.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Уредити етно-кутак – допунити га предметима пот-ребним за овај час.Ако се час реализује у школској кухињи припремитибрашно и остала потребна средства и материјал.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Прочитати текст "Хлебови" из уџбеника

2.Активност: Разговор о тексту:Зашто је некада за маме и баке најважнији посао биомешење хлеба? Како се зове предмет кроз који се сејебрашно? Како изгледају наћве? У чему се некада пекаохлеб?Шта су вериге? У каквим се посудама служило јело?(Све ове предмете показати у етно-кутку или на сликама).

3. Активност: По плану час се изводи у школској кухињи. Свако детеучествује у сејању брашна и мешењу хлеба (уз помоћкуварице). Уз рад певају песму "Пекар" (текст и ноте сеналазе у приручнику)

4. Активност: Стављање умешеног хлеба у рерну да се пече. У међу-времену објаснити деци како су мајке и баке некада пекле хлеб у фуруни. (поступак објашњен у приручнику)

5. Активност: Послуживање хлебом који су деца заједнички умесила.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Из Бакиног ковчежића изрезати слике дрвених предмет изалепити их у обележеном простору уџбеника.

9

10.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Крсне славеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, групни, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрација, истраживачки радНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, слике, предмети из етно-куткаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Пружити ученицима знања да је крсна слава дан

породичног свеца заштитника. Да сазнају које сеславе најчешће празнују код нас, која су обележјасваке крсне славе и који су обичаји везани за овајпразник. Равијати код деце осећај радости и задо-вољства, осећај породичне љубави и поштовања.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратак разговор о празницима који се у породициобележавају, Истицање циља часа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста "Крсне славе" из уџбеника.

2.Активност: Разговор у коме ученици појединачно износе својалична искуства везана за обележавање крсне славе.- Коју крсну славу слави твоја породица? Како сеприпрема кућа за овај велики празник? Како типомажеш у припремању крсне славе? Зашто неколикодана раније у кућу долази свештеник?Шта се припрема за свечани славски ручак?

3. Активност: Која су обележја крсне славе?Шта је икона, а шта кандило? Шта је кадионица?(Показати предмете или слике) Када се пали кандило славска свећа и ко то чини? Која се молитва чита кадасе упали славска свећа? Како чланови породице којису тада на окупу једни другима честитају славу?

4. Активност: Долазак гостију: Ко вам долази у госте? Којим речимаих дочекујете?Чијем се доласку највише радујеш?Збогчега? Зашто деца кажу:Увек је лепо кад смо сви наокупу? Како се ти трудиш да угостиш твоје мале рођаке или вршњаке који ти долазе у госте?

5. Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У завршном делу часа драматизујемо дочек гостију.Истраживачки задатак: Код куће замоли маму, бакуили другу старију особу да ти исприча све о славскомколачу.

10

11.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Славски колачТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронтални, групни, практични радМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуална, демонстративна, практични

радНАСТАВНА СРЕДСТВА: Предмети из етно-кутка: кадионица, тамјан, струк

босиљка, поскур који се утискује у колачЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Сазнање ученика да је славски колач један од обавез-

низ симбола крсне славе, да се славски колач месиосвећеном водицом; да је то за домаћицу велики исвечани тренутак. Да ученици упознају обичаје којисе тада поштују. Мешењем заједничког колача ушколској кухињи изазвати код деце љубав према овомдогађају, радост и задовољство.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Час се реализује у школској кухињи.Проверите каква су сазнања деца донела од куће ославском колачу. Истицање циља часа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Прочитати из уџбеника текст "Славски колач"

2.Активност: Разговор о тексту допуњен искуствима ученика.- Шта је свештенику потребно да би испред славскеиконе осветио водицу? (кадионица, жар из ватре, тамјан и босиљак, чинија са водом).Шта све мајка или бака припреми за мешење колача?Зашто се она тада прекрсти и помоли богу и крсној слави?Како се шара славски колач? Шта значе утиснута слова?(показати деци поскур). Када се и где реже славски колач?Ко то чини?

3. Активност: У школској кухињи куварица ће замесити тесто за колачКад тесто нарасте поделити децу у две групе.

4. Активност: Прва група ће у одређеној посуди месити колач, а другаод теста правити красе (лозице,листиће, гранчице,цветиће).Кад прва крупа умеси колач и стави га у посуду за печење,друга ће његову површину украсити својим мајсторијама.Неко ће у колач утиснути слова, а неко ће га закититигранчицом босиљка.

5. Активност: Сређивање кухиње, прање руку.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Кад се колач испече сви ће се задовољно њиме послужити

11

12.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: У гостимаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, групни, фронтални, драматизацијаМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуалнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, здравице, пословицеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају како се некада одлазило у госте,

који су се обичаји неговали; да сазнају како се гостидочекују, којим редом седају за славку трпезу, како сеназдравља и која је улога домаћина. Побудити подученика осећај гостољубивости и развијати особинугостопримства.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратак разговор о томе како се поставља славски сто,која су обележја крсне славе и који су обичаји када сепали славска свећа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: По плану за овај час одељење има свога госта. То је пра-

бака једног ученика која ће деци испричати како се некадаодлазило у госте. (Ако се не обезбеди гост онда учитељ чита текст "У гостима" из уџбеника.

2.Активност: Разговором анализирати текст.Гости су путовали из удаљених места. Није било аутомо-била па су путовали пешице или запрежним колима којесу вукли коњи. Повратак у истом дану је био отежан па су најближи рођаци често остајали на преноћишту. Долазиле су тетке и тече, ујаци и ујне, баке и деке. Деца су на поклон добијала коцке шећера, јабуку, дуњу или умешен колач.

3. Активност: Разговор: који рођаци вама долазе у госте? Како ваширодитељи дочекују госте? Како изгледа поздрављање испред кућних врата? (Добар дан! Срећна слава! Хвала!Добро дошли!, Изволите!...)

4. Активност: Разговор: Којим редом гости седају за сто? Чиме се првопослуже (житом и вином). Ко је почасни гост и које јењегово место за столом?Шта раде домаћини (дворе гостеи славу). Како се наздравља за време ручка? О чему требаводити рачуна за столом? Шта је непристојно понашање угостима? Наведи примере.

5. Активност: Поделити ученике у две групе: Прва група драматизује дочек гостију и поздрављање испред врата. Друга групадраматизује наздрављање и здравице за столом

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У обележеном простору књиге нацртај онога коме радоодлазиш у госте

12

14.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Игре из бакиног детињстваТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Групни, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, истраживачки радНАСТАВНА СРЕДСТВА:ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Навикавање на правила понашања у игри,

развијање умешности, спретности, другарствакао и опште социјализације детета; подстицањерадости и задовољства. Научити једну игру избакиног детињства.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Деца су имала задатак да се код својих дека и бакараспитају о играма из њиховог детињства. Прове-рите шта се сазнали. Проверите које разбрајалицедеца знају.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Игра "Шаљиве хваталице"

У ограниченом простору један ученик хвата остале.Када лако додирне неког ученика, ослобађа себе, адодирнути ученик држећи се за место где је дотакнут,наставља хватање другом руком.

2.Активност: Вежбе имитирања и подражавања3. Активност: Игра "Маца и маче". Разбрајалицом одредити мацу и

маче. Игра се и колу. Једно дете је у колу и то је маче,а друго је ван кола и то је маца. Маца мауче, а деца изкола питају: "Шта тражиш мацо". Она одговара:"Тражимсвоје маче" – "!А какво је"? "Бело и шарено, свилом пок-ривено" каже маца. Онда сва деца пруже једну ногу ипитају: "Је ли ово"?- "Није", одговара она. После тога дете које је у колу пружи ногу и пита: "Је ли ово"? "Јесте" одго-вори маца; тада се сва деца растрче и беже, маца и маче иххватају. Кад ухвате два играча, они су у следећој игри мацаи маче

4. Активност:5. Активност:ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Игра "Дан и ноћ". Кад учитељ изговори реч ДАН уче-

ници устају, а на реч НОЋ они чучну. Мењајући изго-варање ових речи учитељ настоји да збуни ученике. Копогреши излази из игре. Победник је онај ученик који докраја остане у игри.Истраживачки задатак:Замоли баку или деку да причају о играчкама из њиховог детињства.

13

15.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Бакине играчкеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрација, истраживачки радНАСТАВНА СРЕДСТВА: Материјали за прављење играчака, (крпице, лепак,

варјаче, маказе, украсне траке, конац, канап...)ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају какве су биле играчке у прош-

лости, да направе своју играчку од материјала којису донели у школу; подстицање дечије маште, креа-тивности и стваралачког духа, изазивање радости изадовољства.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор са децом о њиховим играчкама. Задатак јебио да по једну своју играчку донесу у школу. Којуиграчку највише воле и зашто? Истицање циља часа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Упознати ученике да некада деца нису имала играчке

као данас. Сама су их правила и њима се играла.2.Активност: Шта су вам испричале баке и деке о играчкама из

свог детињства? Које су то играчке биле? Од чега суих правили? (Лутке од крпица, лопте крпењаче, пуцаљкеод зове, чигре од калема, лук и стрела од врбиног прућа,ветрењача, авион или бродић од папира...)

3. Активност: Некада су наше баке правиле играчке од материјала којесу налазиле у природи.Маховина са дрвета била је "коба-јаги" тепих у луткином стану, шкољке и пужићи били сутањири и чиније, а капице од жира биле су чашице запиће. Оне су својим луткама биле кобајаги маме.

4. Активност Певање песме "Редуше" (текст и ноте су у приручнику).

5. Активност: Самостално прављење играчака од припремљеног мате-ријала. Једна група деце индивидуално прави лутку одварјаче, друга група лопту крпењачу, а нека праве ветре-њачу или авион од папира. Сви раде уз инструкције ипомоћ учитеља.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Од направљених играчака направити изложбу.У уџбенику у обележеном простору, нацртај и обојједну своју играчку.

14

15.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Нова годинаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Групни, индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, демонстрација, метода практичних

радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, текстови, колаж, папир, лепак, нового-

дишњи украси

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају како се некада славила Новагодина; да науче једну новогодишњу песму; дазаједнички учествују у кићењу новогодишње јелке,прављењу честитки, маски и накита; припремањуновогодишње приредбе

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Разговор: Који нам се празник ближи? Чему се највишерадујеш када долази Нова година? Шта мислитекако се некада прослављала Нова година?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста "Нова година" из уџбеника2.Активност: Разговор о тексту:

Некада давно, наш народ није славио Нову годину.Који се онда празник нестрпљиво очекивао? (Божић).

3. Активнос: У којим местима је најпре почела да се слави Новагодина? (у градовима). На који начин су људи тадапрослављали овај празник? ( у кругу породице). Ко јепосећивао дворске балове? Како су се за те свечаностиоблачили мушкарци? (показати слике). Шта су облачилежене и девојке? (показати слике). Којим колом је почињаоновогодишњи бал? (кратка музика – Бојерка илиСрпкињица).

4. Активност: Разговор: Како се данас у нашим породицама прослављаНова година?

5. Активност: 1.група црта и прави новогодишњу честитку2.група прави новогодишњу капу3.група прави новогодишњи накит

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У завршном делу часа – певање песмице "Новој години"

15

18.ЧАС

ПРЕДМЕТ. НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: У ишчекивању БожићаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрација, практичан радНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, текст, предмети из етно-куткаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознавање предбожићних и божићних обичаја,

уређивање етно-кутка, подстицање ученика на при-чање сопствених искустава и доживљаја везаних заБожићне празнике. Подстицање радости и љубави према нашој традицији.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Заједничко уређивање етно-кутка (храстова гранчица),мало сламе, ораси, лешници, одговарајуће слике, поклони и честитке којеј су деца сама правила.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Разговор о предбожићним празницима: Детинци,

Материце, Оци и радостима које ови празници децидоносе.

2.Активност: Читање текста "О Божићу" из уџбеника3. Активност: Понављање приче "О Божићу".

Шта је бака испричала деци о Божићу? Зашто је Божићнајрадоснији празник, празник деце и рађање новогживота?

4. Активност: Прочитати текстове "Бадњи дан", "Бадње вече" и "Божић"из уџбеника.

5. Активност: Разговор о искуствима деце везаним за Божић.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Како се у твојој кући слави Бадњи дан? Ко обезбеђујеБадњак? Како помажеш мами или баки док меси Божићне хлебове? Како прослављате Бадње вече? Каква је храна на Бадњој вечери? Које речи изговараонај који џара ватру? Ко на Божић рано ујутру, посећујепородицу? Шта ради положајник? Чиме га дарују домаћиндомаћица? Које речи изговараш на Божић ујутру док сепричешћујеш вином и дреном? Шта је чесница? Шта сесве ставља у чесницу? Каква је храна на Божићној трпези?Којим се речима поздрављало на Божић?

У Бакином ковчежићу пронађи Божићну честитку.Изрежи је па залепи на означеном месту у уџбенику.

16

19.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: БогојављењеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: ФронталниМЕТОДЕ РАДА: Вербално-текстуалнНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, текстови

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају зашто се слави Бого-јављење и који су народни обичаји везани заовај празник.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Планирано је да овога часа гост одељења будешколски вероучитељ. Разговор са децом: Бого-јављење се слави јер је тога дана на реци Јорданукрштен Исус Христос. Кум Исуса Христа био јеСвети Јован Крститељ који се у нашем народу слави сутра дан по Богојављењу.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Прочитати текст "Богојављење" из уџбеника.

2.Активност: Разговор са ученицима:Зашто се у нашем народу слави Богојављење?На којој реци је крштен Исус Христос? Ко је биокум Исуса Христа? Шта се на Богојављење догађау нашим цркавама? Шта се ставља у Богојављенскуводицу?

3. Активност: Ако си на Богојављење ишао/ла у цркву испричајкако је тамо било. Када мајке и баке прскају кућуБогојављенском водицом?

4. Активност: Шта на Богојављење раде младићи на реци? Којимречима се људи поздрављају тога дана?

5. Активност:

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати песму "Крстић" Милутина Мијаиловићаиз збирке песама "Небески јахач".

17

20.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Свети Сава – школска славаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: ФронталниМЕТОДЕ РАДА: Текстуална, вербална, демонстративнаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, илустрације са ликом Светог СавеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају ко је био Свети Сава, шта

је све чинио за српски народ, зашто је то школскаслава, како се овај празник обележава у школи.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратак разговор о зимским празницима које смо досада прослављали (крсна слава, Нова година, Божић).Ту је још један празник од великог значаја за школу исве нас. То је школска слава - Свети Сава.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста "Свети Сава – школска слава" из

уџбеника.2.Активност: Разговор: Свети Сава се као дечак звао Растко. Шта

значи то име? (снажан, дуговечан и чврст као храст).Његов отац је у далекој прошлости био велики владар.Желео је да и Растко наследи његову круну. Али, дечакје више волео да чита књиге о божјим људима. Отишаоје у Свету гору и постао монах Сава.

3. Активност: Демонстрација слика из дечје сликовнице и репродук-ција фреске Светог Саве.

4. Активност: Кога видимо на сликама? (Светог Саву). Зашто је СветиСава школска слава? (Зато што је Свети Сава био првисрпски учитељ. Учио је децу и људе да читају и пишу ида верују у Бога. Отварао је школе, болнице и подизаоманастире. Чему је још учио свој народ? (жене је учио даплету и ткају а мушкарце да саде винову лозу и да се бавезанатима).Постоје бројне песме и приче о Светом Сави. У њима сеописује доброта, памет и мудрост Св.Саве. Прочитати причу "Свети Сава и ђаци".

5.Активност: Када се обележава Дан Светога Саве? (На дан његовесмрти- 27.јануара). Некада су на тај дан у црквама и шко-лама ђаци рецитовали и певали химну Светом Сави. Децасу добијала поклоне, светосавско жито и колаче. Дан Св.Саве и данас славе све школе. Славиће и наша школа, па ими – наше одељење.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Подела текстова и улога ученицима.Истраживачки задатак: Замолите баку, деку или другу старију особу да вам исприча какве су биле школе и ђациу доба њиховог детињства.

18

22.ЧАС

ПРЕДМЕТ. НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Школа и ђаци некадаТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, предмети из етно-кутка (ткана ђачка торба,

дрвена рачунаљка, глобус, ђачке књижице, мастионица,увлака и перо, упијач, слике ђака и учитеља из прошлости,слике старе школске зграде...)

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају како су некада изгледале школе,учионице, школски прибор, да на сликама виде како суизгледали њихови вршњаци; да направе поређење савременом у коме они живе.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Певање или слушање са ЦД-а песме "Ау што је школазгодна". Зашто деца воле да долазе у школу? Шта се вамадопада у вашој школи? Шта мислите, какве су некадабиле школе, учионице, школски прибор? Како су изгле-дали ђаци?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: У учионицу улази специјални гост одељења, једна бака,

стара учитељица у пензији. Из њене приче сазнаћемо одговоре на ова али и многа друга питања. (Питања загоста су заједно са децом унапред припремљена).

2.Активност: Разговор са гостом:Колико година је прошло од како сте Ви били ђак?Какве су биле школе у то време?

3. Активност: Како су изгледале учионице, подови, прозори? Чимесу се учионице загревале кад је било хладно? (У многимместима се и данас тако загревају). Какве су биле школскеклупе (скамије), табле...

4. Активност: Какве су биле ђачке торбе, књиге, ђачке књижице? (Пока-зати ове предмете да их деца виде). Какав је био ђачки прибор? (Показати...)

5. Активност: Како су се ђаци облачили? (Показати слике). Да ли суволели своје учитеље? Испричајте неки доживљај. Какосу у школу долазила деца из удаљених места? Какво јебило другарство међу ђацима некада?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У ковчежићу пронађи бакину ђачку слику, исеци јеи залепи у обележен простор уџбеника.

19

23.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Дечије народне игре и песмеТИП ЧАСА: Обрада дечије игре са песмом "Девојчица платно

бели"ОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: ---------------------------------ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици науче текст, мелодију и покрете за

ову игру.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Учење текста и мелодије

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Певање песме у целини2.Активност: НОТНИ ЗАПИС

3.Активност: Текст песме уз игру:

4.Активност: Девојчица платно белиовако, овако ------------2 путаИз бунара воду вадиовако, овко ------------- 2 путаИз корита воду бацаовако, овако------------ 2 путаТу се пружа танка стазаовако, овако------------- 2 путаЊом се шета младо омомчеовако, овако------------- 2 пута

5.Активност: Образац:Такт 2/4

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: 2 укрштена корака десно мирно.1 корак десно са привлачењем, мирно.Играчи се пусте и на речи "овако,овако"изводе покрете који одговрају смислу отпеваногстиха.

20

25.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Пролећни радови на селуТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, слике, цветови и биљке из природеЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Уочавање промена у природи, уочавање и

именовање пролећних радова на селу, именовањеалатки које су људи некада у тим радовима користили

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Певање песме "Дошло је пролеће" (текст и ноте уприручнику)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање стихова са почетка лекције из уџбеника.

2. Активност: Када је снег нестао са брега и умукнуо љути северац?Како називамо ветар који зове птице и буди цвеће? Док пролеће силази у луг, шта на њиви ради вредни ратар?

:3.Активност: Читање текста из уџбеника. Демонстрација слике

"Пролеће" на паноу или фланелографу: или биљака ии цветова донетих из природе.

4.Активност: Разговор:Са доласком пролећа које послове људи обављају населу? Шта раде у њиви, башти, воћњаку? Чиме су људинекада орали њиве? Шта се на њиви сеје у пролеће? Штасе сеје у башти? Које алатке људи користе за рад у башти?(Именовати их и показати слике).

5.Активност: Шта значи кад људи кажу: "Баба Марта је варљива"? Шта у пролеће људи најпре раде у воћњаку? Како ти помажешродитељима у башти? Имаш ли своју леју или посађенубиљку? Како је негујеш?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Певање песме "Ја посејах лубенице".

21

26.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Пролећни празнициТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрација, практични радНАСТАВНА СРЕДСТВА: Поетски текстови, слике, трава, пролећно

цвеће, врбове гранчице

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознати ученике са нашим пролећним празницимаи обичајима везаним за њих. Побудити код ученикарадост, љубав и жељу за очувањем наше традиције.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Кратак разговор о утисцима са пролећног излета.Кроз разговор навести ученике на закључак да јепролеће почетак рађања у природи као што је њиховодетињство почетак живота. Људи су почетак буђењаприроде обележавали празницима.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Прочитати текст "Пролећни празници" из уџбеника2.Активност: Разговор о тексту:

Ко на Врбицу иде у цркву? Зашто су деци око струкавезивали врбове гранчице? (Показати слике: децаиспред цркве са звончићима и врбовим ганчицама).

3.Активност: Где су још маме и баке стављале врбове гранчице?

4.Активност: Које биље и цвеће маме и баке увече потапају у воду?Које биљке умеш да препознаш (показати).Шта укућанираде са том водом сутрадан ујутру, на Цвети?

5.Активност: Шта верују кад се том водом умивају? (да ће битиздрави). Зашто се славе Цвети? Како су деца дочекалаИсуса Христа у Јерусалиму?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Правити пролећне букете и венчиће од цвећа, траве иврбових гранчица.Задатак: Вечерас са баком или мамом потопи и тилековито биље у воду па се сутрадан сви умијте.

22

27.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: У сусрет ВаскрсуТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Текст, разговор, прктични радовиНАСТАВНА СРЕДСТВА: Дечија сликовница о Васкрсу, неофарбана

јаја, материјал за фарбање и украшавање

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознати ученике да је Васкрс највећи инајрадоснији пролећни празник, коме је посве-ћен и који су обичаји везани за овај празник. Побудити код деце радост, интересовање, маштуи креативност док фарбају и украшавају Васкршњајаја.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити укратко о Врбици и Цветима, оно што јена претходном часу научено. Ови празници претходеВаскрсу, највећем пролећном празнику.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста "У сусрет Васкрсу" из уџбеника. Пока-

зивање слика из дечије сликовнице везаних за овајпразник.

2.Активност: Разговор:Коме је посвећен Васкрс? Зашто је Велики петакнајтужнији дан? Шта маме и баке раде на Велики петак?

3.Активност: Како се зове прво црвено јаје? Које обичаје везане заВаскрс поштују наше маме и баке? Како им ти у томепомажеш?

4.Активност: Којим речима се људи поздрављају и одпоздрављајуна Васкрс?

5.Активност: Подела материјала за бојење и украшавање већ скуванихјаја (темпере, водене боје, фломастери, пластелин, разно-бојни лак, налепнице, украсне траке...). Помагати учени-цима да истрају у својој креативности. Ко заврши својрад помаже учитељу у сређивању етно-кутка који требадопунити пролећним цвећем, травом, венчићима, зеленимгранчицама и обојеним и украшеним јајима.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Направити Васкршњу изложбу.

23

28.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Биљани петакТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, свеже биље из природе, поетски текстови

о биљкамаЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Мотивисати ученике да упознају разне лековите

биљке, да сазнају за њихову лековитост као инародне обичаје и веровања о биљкама.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Мотивисати ученике певањем песме "Март, април,мај" (речи и нотни текст (запис) у приручнику). Кратак разговор о теми

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста "Биљани петак" из уџбеника2.Активност: Разговор:

Зашто је наш народ одувек поштовао лековитобиље? Кака се празнује Биљани петак?

3.Активност: Шта су некада давно, наше баке радиле на Биљанипетак? Које лековите биљке су оне брале у пољимаи на ливадама? Које лековите биљке ти познајеш?Опиши неке њихове карактеристике.

4.Активност: Која народна веровања су везана за босиљак, руз-марин и глог...) Које још биљке знаш, па обичаје и веровања везана за њих? Како се од лековитог биљаправе здрави чајеви? Које чајеве ти волиш?

5.Активност: Разговор о појединим биљкама поткрепити стиховимаДобрице Ерића из збирке "Венац од пољског свећа".

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У току часа куварица ће у школској кухињи направитичајеве од различитог биља.Одељенска чајанка.

24

29.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ЂурђевданТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, метода практичних радоваНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст, биљке (цвеће, трава, гранчице из природе)ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Упознати ученике да је Ђурђевдан празник пролећа,

цвећа и свега што се у природи буди и рађа. Да ученици упознају Ђурђевданске обичаје који су сенекада у нашим крајевима неговали; да направе букетеи венчиће којима ће окитити учионицу и школскукапију.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Набројати пролећне празнике о којима смо учили. Прочитати песму "Ђурђевдански уранак" ДобрицеЕрића – Збирка "Лађе у пољу".

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: О ђурђевданским обичајима из ове песме, али и о

обичајима који се негују у нашем крају, причаће намнаш данашњи гост (бака која познаје ове обичаје).Представљање госта. (Ако гост не дође прочитатитекст "Ђурђевдан" из уџбеника).

2.Активност: Разговор:Зашто је Ђурђевдан празник пролећа и свега што се уприроди буди и рађа? (Зато што до Ђурђевдана у при-роди изникну све биљке, олиста дрвеће, птице направесвоја гнезда и излегу мале птиће, из земље изађу мравии друге бубице, овце на свет донесу мале јаге, коке излегу мале пилиће и тако се читава природа пробудии обнови).

3.Активност: Када почињу припреме за прославу Ђурђевдана? Штауочи Ђурђевдана раде жене и девојке? Шта се све китивенцима од пољског цвећа?

4.Активност: Са мамом или баком потопи и ти уочи Ђурђевданалековито биље па се њиме ујутру умијте (као на Цвети).

5.Активност: Зашто су се момци на Ђурђевдан, пре изласка Сунца,купали у реци? Зашто су се момци и девојке китилимладом грабовином? Зашто су пастири венчићима од пољске млечике китили своје краве и овце?Ако знаш још неки обичај о Ђурђевдану испричај нешто о томе.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прављење букета и венчића и кићење учионице

25

31.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Ивандан и ПетровданТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Индивидуални, фронталниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текстНАСТАВНА СРЕДСТВА: Слике, биљке из природе

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици сазнају да су Ивандан и Петровданвелики летњи празници; да упознају обичаје иверовања везана за те празнике.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Осим пролећних празника у нашем народу се обе-лежавају и два велика летња празника. То суИвандан (7.јула) и Петровдан (2.јула)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста "Ивандан и Петровдан" из уџбеника

2.Активност: Разговор:Који су народни обичаји везани за Ивандан? Штасе увече, уочи празника, ради испред кућа и капија?(Ако је неко учествовао у том догађају нека га опише).

3.Активност: Од чега девојке плету венац уочи Ивандана? Зашто се деца ујутру на Ивандан, провлаче кроз ивањскивенац? (Тим венцем се после кити кућа). Чему још служиивањска трава?

4.Активност: Како су чобани обележавали Петровдан? Зашто су нарогове и око вратова својих оваца стављали венце? (као на Ђурђевдан).

5.Активност: Има ли чобана и оваца у нашим селима данас? Зашто их нема? Желиш ли ти да имаш своје стадо?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Певање песме "Ја посејах лан" (нотни запис-текст уприручнику)

26

32.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ЖетваТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрација, практични радНАСТАВНА СРЕДСТВА: Поетски текстови, слике, влати пшенице

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Представити ученицима како је некада изгледалажетва, чиме и како се овај важан посао обављао;да схвате шта су мобе и колико су људи некадабили упућени једни на друге.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици су били на излету у природи. Обишлису, између осталог, њиву, убрали класове пшенице, окрунили их, видели младо зрневље.На њиви која је пожњевена видели су стрњиште..Кратак разговор и утисци.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање песме "Јулска слика" Добрице Ерића.

Како се некада жито жело испричаће нам бакаиз нашег уџбеника.

2.Активност: Читање текста "Жетва" из уџбеника3.Активност: Разговор:

Како си некада људи жели пшеницу? (ручно,косом и српом јер није било комбајна као данас).Ко је одлазио у жетву? (млади људи, момци идевојке).

4.Активност: Које алатке су носили са собом? (Показати какоизгледа срп). Када су почињали рад на њиви? (Узору док је хладовина). Ко је скупљао класје?(Девојке и жене срповима). Ко је везивао снопове?(Мушкарци – ужадима од траве).

5.Активност: Ко је радницима доносио ручак? (домаћица). Штаради водоноша? Шта раде жетеоци предвече кадје жито пожњевено? Како су домаћини дочекивалисвоје раднике – мобу. Шта су маме и баке некадарадиле са сламом која је остајала кад се жито оврши?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У неким крајевима се од сламе плету сламени шеширии разни украси.Ми ћемо од сламе плести венчиће, ланчиће, наруквице...

27

33.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Ручни радовиТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текст, предмети из етно-кутка (преслица, вретено,

мотовило, гребени као и ручни радови).ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Представити ученицима већи број ручних радова,

указати на љихову лепоту, раскош, разноврсност;да виде како неки од ових предмета настају и дасхвате њихову намену.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици су организовано посетили изложбуручних радова коју је направило Удружење жена.Разговор о утисцима са изложбе. Неке од жена изУдружења су специјални гости на часу.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Читање текста "Ручни радови" из уџбеника.О томе

како настају ручни радови причаће нам наше гошће.Прва гошћа преде, друга плете, трећа везе и четвртахекла.

2.Активност: Уз рад наше гошће ће нам причати и одговаратина наша питања.

3.Активност: Шта је преслица, а шта вретено? Како се добијавуна која се после преде? Шта се све може добитиод испредене вуне?

4.Активност: Како су настајали лепи шарени ћилимови? Шта свеможе од вуне да се исплете? Шта све може да извезеједна везиља? Како она осмисли своје шаре?

5.Активност: Чему служе предмети који се добију хеклањем? Којепесме су некада певале жене и девојке док су радилесвоје ручне радове? Отпевајте нам неку.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Именовати предмете из нашег етно-кутка.Читање песме "Вунене чарапе" из уџбеника.Из Бакиног ковчежића извући слику преслице изалепити у обележеном простору у уџбенику.Истраживачки задатак:Потражи од родитеља фотографије предака у народнојношњи или варошкој (староградској) одећи.

28

34.ЧАС

ПРЕДМЕТ: НАРОДНА ТРАДИЦИЈАНАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Народне ношњеТИП ЧАСА: ОбрадаОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуалниМЕТОДЕ РАДА: Разговор, текст, демонстрацијаНАСТАВНА СРЕДСТВА: Текстови, слике, фотографије, делови

народне ношње као и некадашње варошкеодеће.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Да ученици упознају народну ношњу изнашег краја као и некадашњу градску одећу.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Школска фолклорна група у народној ношњиодиграће ученицима 2-3 игре.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1.Активност: Текст "Народне ношње" из уџбеника.2.Активност: Разговор:3.Активност: Како су се некада облачили људи на селу? Шта су

недељом облачили момци и девојке кад су игралиу колу? Како су се облачили о празницима, кад суодлазили у цркву или на славу рођацима, кад суодлазили на свадбе и весеља? Који су делови наше народне ношње мушке и женске? Замолићемо наше играче да нам те деловепокажу.

4.Активност: Шта мислите, ко је те ношње израђивао и како? Штати се на тој ношњи највише допада? Због чега? Желишли да је обучеш? Да покушамо!

5.Активност: Како су се облачили људи у варошима? Шта је облачилаварошка господа кад је одлазила на балове? (показатислике). Где данас можемо видети ту одећу? (У музеју,на сликама, у филмовима...). Који део градске одеће тисе највише допада? Како су се облачили твоји вршњаци некада? (Показати слике).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Задатак у уџбенику на 53.страни

29

35. и 36.ЧАС

СЦЕНАРИО ЗА ОДЕЉЕНСКУ ПРИРЕДБУ

Представа се одиграва у етно-кутку учионице.

Ту је импровизовано огњиште са бакрачем на веригама, софра са свећњаком и свећом,

два до три троношца, на зиду лампа петролејка, сито, клечана торба, венац лука и

паприке...

На троношцу поред огњишта седи бака која преде на кудељи (то може бити старија

ученица). Поред ње су размештена деца у народним ношњама. Девојчице плету или

везу, а дечаци праве виолине од кукурузовине, лопте крпењаче или круне кукуруз. Две

девојчице љуљају лутку у колевци.

Двојица дечака са чашама "вина" у руци излазе и обраћају се гостима (родитељима и

осталим посетиоцима).

1. дечак: Помози Боже, повесели кућу! Првом чашом, а добром срећом. Бог нам дао

срећу и здравље. Где год се чаша вина пила, свака се добра срећа вила!

2.дечак: Срећно нам коло и састанак, а срећан био и вазданак. Здрав си брате

а помози Боже да пијемо да се веселимо!

(Подигну чаше, куцају се, попију и придруже се осталим ученицима)

Сви певају: Хај, весели се кућни домаћине,

хај све ти здраво и весело било!

Две девојчице прилазе баки:

1.девојчица: Бако, мила бако, волимо те јако,

жељни твога лица и лепих причица.

Бака: Е, децо моја, голубићи бакини!

Бака се радује вашој песми: Певајте, увек певајте!

30

Народ је наш одавно рекао:

Ништа није боље од добре воље!

3.дечак: Весело срце кудељу преде

2.девојчица: Весело срце – пола здравља

3.девојчица: Причај нам бако неку причу из твога детињства.

Знаш ли како је твоја бака живела кад је била девојчица?

Бака: Много сам волела да слушам приче моје баке. У време

кад је она била дете, није било струје, телевизије ни

компјутера. Цела породица се окупљала око огњишта. Ту,

поред ватре, старији људи су седели и разговарали или певали

уз гусле. Маме и баке су ткале, преле или везле. Око њих су се

окупљала деца и слушала приче о чудним бићима: о змајевима

и вилама, принцезама и витезовима; о далеким земљама у

којима зло и неправду увек побеђују праведни и сиромашни.

Сећам се, много је лепо причала моја бака.

4.девојчица: Људи су волели заједнички живот. Често су говорили:

Тешко другу без друга и славују без луга.

Бака: И загонетке су биле много занимљиве:

Бела њива, црно семе, мудра глава која сеје

Сви: Писмо, хартија, оловка и човек који пише.

Бака: Бело је, снег није; слатко је мед није

Сви: Шећер

4.дечак: А кад су људи хтели да се насмеју и нашале изговарали

су брзалице:

Грк са грма мрко гледи. Мрк је грк и брк му је мрк.

5.дечак: Уплетосте ли кајишчиће у опанчиће?

5.девојчица: Поред ватре су маме чето успављивале своју децу.

Девојчице Спавај чедо родила те мајкапоред колевке у горици ђе се легу вуци, пчелица те медом задојила

Бјела вила злату баба била у свилене пелене повила...

31

Бака: А кад беба порасте мајка је узме на крило па јој

пева:

Таши таши Цвето,моје чедо пето,имаш четир брате,сви питају за те!

1.дечак: Један пита: камо је?2.дечак: Други вели: тамо је!3.дечак: Трећи тражи Цвету

По беломе свету4.дечак: А четврти нађе милу

на мајчином крилу.

Бака: А кад мама или бака на огњишту испеку кромпира,

па скувају млека и качамака, сва деца журно седају

за софру. Њихове ручице су тако вредне јер је вечера

у друштву најслађа.

6.девојчица: И то дрвеним кашикама из дрвеног и земљаног посуђа,

(показује заструг, земљане чиније...)

5.дечак: А сутра дан деца се од раног јутра окупљају па за

стоком на пашњаке и ливаде. Тамо праве свирале од

зове, лук и стрелу од врбе и играју се по цели дан.

(Деца показују играчке које имају)

1.девојчица: изговара једну разбрајалицу.

Почиње игра "Берем, берем грожђе" или нека

друга коју учитељ одабере.

Уместо ове игре деца могу да отпевају чобанску песму "Чобан тера

овчице" или да уз пратњу фруле одиграју неку игру.

Овај сценарио учитељ може да настави обрађујући садржаје по сопстве-

ној жељи или у зависности од бројности деце и спремности свога одељења.

Ово је само једна идеја која учитељу може послужити као подстрек и

мотивација у раду.

32

33