NEKOLIKO REI O "DOBROTOLJUBLJU"

"Jevanelje Boije to je poslanstvo Boije ljudima kroz Sina ovaploenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - veno oboenje". Ovim reima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraavaju sadraj Jevanelja Hristovog: veno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za itav rod oveanski. To i takvo Jevanelje doiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naih dana ive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hriani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova".

Kao to su Dela Apostolska nastavak Jevanelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevanelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve to su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajui onda druge nauili, kako kae Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrujui tako jevanelsku re Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema veeg bezobrazluka i drskosti nego traiti od drugih ono to sam nisi ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono to su sami u linom i sabornom iskustvu doiveli i praktino na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, nai stalni uitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.

Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produetak i ostvarenje Svetog Jevanelja Hrista ovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i venog Oboitelja oveka. ta sadri Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadri u sebi izjanjenje (= izlaganje i tumaenje) skrivenoga u Gospodu Isusu ivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu naem Isusu Hristu istinski hrianski ivot zainje se, raskriva se, i do savrenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hrianima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vostvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obeao da e biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izraeno sve to se zbiva u duhovnom ivotu hrianina: avolski napadi i iskuenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zainjanja i utvrivanja razliitih projava duhovnog ivota, stupnjevi opteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Boije, oseanje blizine i udaljenosti Boije, oseanje promisaonog svedriteljstva Boijeg i svoga predavanja - konano i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih naina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)".

Kako to biva, to jest kako se hrianski istitinski ivi i podvizava, i kako taj ivot napreduje i usavrava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega:

verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlaenjem sa sebe staroga paloadamovskog oveka i oivljavanjem u sebi bogolika i oblaenjem u novog oveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodau Duha Svetoga Uteitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Nita silnije od vere, nita ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, poetak i temelj naeg novog bia i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hrianski ivot - ivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Naalnik (=3aetnik) i Savritelj vere" nae (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao ivot i ivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podvinikog ivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20).

Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao ivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba vema negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati uitelj i duhovni vo pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootakih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje ta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdana molitva: "Molitva je kod poetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savrenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje rei sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u ta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujua ljubav, pokret anelski, snaga

1

Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, Jevanelje Boije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osveenja, obeleje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krtenja, banja oienja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje due, milost Boija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), peat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaa u srcu, potvrda Hrianstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Boija, premudrost Boija, ili bolje rei poetak samomudrosti, Boije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hrianina, a osobito monaha, nain ivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz anelskog ivota na zemlji. I ta jo treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji ini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113).

Sastavlja i izdava grke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, uvarem istote uma, mistikom kolom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim voom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom prepunom Isusovog radovanja i uivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reeno: samim organom oboenja" - blagodau Duha Svetog (Predgovor Filokaliji).

Sveti pisci Dobrotoljublja naglaavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom udesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdana molitva istovremeno delatnost reju i milju, srcem i umom, duom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samortvenim ivljenjem i podvizavanjem, linom askezom i delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i ovekoljublje. Jer samo ivot i delo, u sveivotonom i svelinom sabornom jedinstvu, ine punou pravoslavnog duhovnog Predanja, zabeleenog i zasvedoenog u Dobrotoljublju. I jo neto: Dobrotoljublje je nastalo u monakim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hrianima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluba: iveti, raditi i sluiti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaeno i itano i praktikovano, kao primljeno Jevanelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija.

Re filokalija (=dobrotoljublje) u hrianskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznaava Hrista: "ovek je po prirodi uzvieno i delatno ivo bie koje eljno trai dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tu onaj neslavni ivot u uivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grkom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najvea Lepota i najvee Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boiji i Sin oveiji, Bogoovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja.

Meutim, izraz Dobrotoljublje u znaenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavaui se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjievno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i uenog Origena poletno se uei na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no veto izbegavajui potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi.

Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hrianske mislioce i podvinike, kao usotalom i za Jevanelje Hrista Bogooveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za voe i uitelje hrianskog ivota uzimani, itani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdani, sozercateljno-praktini podvinici misli i delatnosti jevanelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hrianskog Istoka, kako oni ueni bogoslovi u svetu, najee na episkopskim slubama u narodu Boijem po gradovima, tako i oni "graani pustinje", koji su svojim bogougodnim ivotom i podvizima pustinju "anelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao to su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i junoitalijanskih podvinika, sve do svetenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku.

2

Zbornici slini nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su ve u 4. i 5. veku, kao to je Otenik, pa sve do 11. veka, kao to je tada nastali Evergetinos, sastavljen od monaha Pavla, osnivaa manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem e kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molalnik koji e postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje.

Dananja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetenih trezvenjaka", sastavljena je najveim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastikog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovlja i kao pravilne podvinike prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoe brojni svetogorski i drugi grki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i proirio Episkop Korintski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada jo mladom no uenom i iskusnom podviniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za tampu, to je Sveti Nikodim i uinio u toku svega dve godine. Potom je tako sreeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvi u Smirni blagoestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grka Filokalija bude prvi put bude tampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grkog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristei i ve postojee slovenske prevode mnogih svetootakih tekstova koji su uli u grku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez naroitih izmena) Sveti Pajsije Velikovski (1722-1794) i tampao ga u Petrogradu 1793. g.

Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog proirenog (skraenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grkog i slovenskog, skraena su Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogistike glave Kalista Katafigiota, Praktina i teoloka poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestvinika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr).

Nai vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, nita manje znaajnog i ak obimnijeg od grkog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju sveteno ivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda naeg krstonosnog i hristoenjivog. Neka ovo tampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja naih srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na optu polzu pravoslavnih hriana.

Sveti Ilarion Veliki 22. 3.

1996 Man. Tvrdo

Ep. ZHP Atanasije

3

DOBROTOLJUBLJE

PREDGOVOR[1]

Predlaui ljubiteljima duhovnog tiva svima poznato Dobrotoljublje, smatramo potrebnim da kaemo nekoliko rei o emu se radi.

Reju "dobrotoljublje" prevodimo grku imenicu "Filokalija", koja znai: ljubav prema prekrasnom, uzvienom, dobrom. Najneposrednije, ono sadri objanjenje sakrivenog ivota u Gospodu Isusu Hristu. Tajni istinski hrianski ivot u Gospodu naem Isusu Hristu se zainje, razvija i usavrava po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom blagodati Presvetog Duha koja je, po meri svakoga ponaosob, prisutna u Hrianima, pod vostvom samog Hrista Gospoda, koji je obeao da e biti sa nama u sve dane, i to nerazdvojno.

Blagodat Boija sve priziva takvom ivotu. On ne samo da je svima dostupan, ve je i obavezan, budui da se u njemu nalazi sutina Hrianstva. U njemu ne uestvuju svi koji su pozvani, kao to ni svi koji u njemu uestvuju nisu njegovi priasnici u istoj meri. Izabranici duboko ulaze u njega, visoko se penjui po njegovim stepenicama.

Njegovi oblici, kao i bogatstvo oblasti u kojima se on raskriva, nisu manje obilni i raznovrsni od projavljivanja obinog ivota. I kada bi bilo mogue jasno shvatiti i izraziti sve to se u njemu deava i sve to je nerazdvojno od istine ivota po Bogu: neprijateljske napade i iskuenja, borbu i protivljenje, padove i ustajanje, nicanje i ukrepljenje raznih pojava duhovnog ivota, stepene opteg napretka i stanje uma i srca koje odgovara svakom od njih, uzajamno dejstvo blagodati i slobode, oseanje blizine i udaljenosti Boije, oseanje svedriteljskog promiljanja i potpunog i nepovratnog predavanja sebe desnici Gospodnjoj, uz odricanje od svih vlastitih naina delovanja i uz neprestano i napregnuto dejstvo - dobila bi se koliko privlana toliko i pouna slika, slina predstavi svetskog putovanja.

Putnici obino piu zabeleke prilikom putovanja o svemu to je vredno panje. Svoje zabeleke su ostavili i izabranici Boiji koji su u svom mnogotrudnom putovanju u raznim smerovima prohodili sve puteljke duhovnog ivota. Svakako, znaaj obe vrste putopisa nije podjednak.

Oni koji nemaju mogunosti da putuju mogu da steknu priblino tane predstave o dalekim zemljama i ne pokreui se sa mesta, tj. posredstvom itanja putnih zabeleki drugih putnika budui da su oblici ivota itave tvorevine manje ili vie slini meu sobom, ma u kojoj zemlji se projavljivali. Meutim, tako neto ne vai za iskustvo duhovnog ivota. Njega mogu da shvate samo oni koji i sami putuju. Za one koji nisu stupili na njega, on ostaje potpuno nepoznata nauka. Pa ak ni oni koji su stupili na njegovo poprie, ne mogu ga odmah shvatiti. Njihovi pojmovi i predstave postaju jasniji saglasno sa napredovanjem u putovanju i udubljivanjem u oblasti duha. Saobrazno sa umnoavanjem linih opita duhovnog ivota, kod njih postaju jasnija i shvatljivija ukazanja svetih otaca.

Uostalom, prikazivanje raznih pojava duhovnog ivota, koje sadre svetootaki spisi, nije bez znaaja i za sve Hriane uopte. Iz njega svako moe da shvati da postoje jo vii oblici ivota od onog na kome se ovek moe nai i sa kojim se njegova hrianska savest inae moe miriti, naime da postoje jo vii stupnjevi savrenstva kojima treba teiti i ka kojima se ovek moe uspinjati. Pruajui takvo shvatanje, ono e svakako pobuditi na revnost ka napredovanju, privlaei ka boljem od onoga to ovek poseduje.

Za one koji su stupili na put ka boljem i savrenijem, ono prua neophodna ukazanja u sumnjivim i dvosmislenim sluajevima, kada nedostaje odgovarajue duhovno rukovodstvo, ili kada i ono samo nailazi na neodlunost koja ne omoguava da se da odluno reenje koje bi odstranilo svako kolebanje kod putnika. Kako se ne bi uinila pogreka vrlo je vano znati kako i gde stupiti nogom u odreenom sluaju. I ta! Zasijavi slino svetlosti munje usred noi odreena otaka izreka razgoni tamu.

Uopte, ono je duhovni rasadnik u koji verujui, itajui pouke o pojavama duhovnog ivota, ulazi sveu i srcem. Oseajui primetne uticaje snanih sagledavanja, on zapaa da se nalazi u jednoj posebnoj, svetloj i ivotvornoj atmosferi. To su uteni trenuci u kojima se obino zainju i sazrevaju razni izdanci na drvetu duhovnog ivota. Zbog toga nije udno ako onaj koji je to osetio uri da svaki slobodni trenutak posveti izuavanju iskusnih opisa duhovnog ivota, kao to onaj koji voli dobitak

4

tri ka mestu gde ga moe stei, i kao to onaj koji voli zadovoljstva ite mesto za uivanje. On esto u njima hoe da udahne oivljavajui i obodravajui duhovni vazduh. Tu zaista nema prazne znatielje. Ne, to je delo od sutinske potrebe za napredak i dobro stanje naeg duha.

Eto zbog ega je istinskim Hrianima uvek bilo neophodno da u rukama imaju svetootake spise o duhovnom ivotu. Da bi se pohvalnom oseanju takve potrebe izalo u susret, na onima koji su imali mogunosti i sposobnosti za takav posao leao je dug da pripreme svetootake spise. Zbog toga su se i pojavljivala izdanja u poptunijem obimu, kao na primer, Svetog Makarija, Svetog Isaaka, Svetog Jefrema Sirina, Svetog Lestvinika, i mnogih drugih, ili, pak, njihovi zbornici. U takve zbornike, i to najbolje, spada i svima poznato Dobrotoljublje.

Sada je jasno ta je to Dobrotoljublje. Ono nam prua rei i poglavlja svetenog trezvoumlja, tj. potpuno rasuivanje i kratke izreke o unutranjem duhovnom ivotu, u svim njegovim pojavama i delima. Ta knjiga je sastavljena za duhovne potrebe revnitelja duhovnog razvijanja. Oni koji su je itali, znaju kakva se riznica duhovne mudrosti u njoj nalazi: oni je itaju i naslauju se.

Prireiva sadanjeg izdanja Dobrotoljublja je u poetku imao u vidu jednostavno da proveri prethodne prevode i da prevede neprevedeno, kako bi itaocima ponudio celokupan tekst grkog originala. Meutim, tokom rada on se ubedio da je nama korisnije da uveamo Dobrotoljublje. Iako je grko Dobrotoljublje potpunije od slovenskog, ipak ni ono ne sadri sve to su nam sveti oci pruili kao rukovodstvo za duhovni ivot i to bismo hteli da pruimo na korist i utehu onima koji vole takvo tivo. Zbog toga je zbornik koji predlaemo znatno porastao po obimu.

Na novi zbornik ide po tragu ranijeg Dobrotoljublja. Meutim, mi smo u njega uneli i tekstove koji se ne nalaze u prethodnom, ukoliko smo primetili da ih odreeni sveti otac poseduje. Takoe, mi smo na zbornik obogatili i spisima drugih otaca koji su pisali o duhovnom ivotu. Tako je, na primer, u prethodni zbornik Dobrotoljublja od Svetog Antonija ukljueno jedino 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti i svetom ivotu, dok novi zbornik sadri i ostale njegove tekstove. Sveti Makarije je bio izostavljen (ukljuen je bio jedino kroz 150 poglavlja, u stvari Metafrastova prepriavanja), dok je kod nas zastupljen u izvesnom sistematskom poretku, i to njegovim vlastitim reima. Od Svetog Isaije Otelnika tamo se nalaze samo 27 poglavlja, njegovih kratkih izreka, dok se kod nas nalaze sva njegova poznata Slova, ukupno 27, u novom prevodu sa grkog. Slino je uinjeno i u vezi sa Evagrijem i prepodobnim Markom. Slian postupak e se primeniti i na ostale tomove Dobrotoljublja.

Takav je nain sastavljanja novog Dobrotoljublja. Ono e ii po primeru prvobitnog, uz dopunu onih tekstova koji e ljubiteljima takvog tiva pruiti potrebno rukovodstvo u ivotu po Bogu.

Sve spise neemo navoditi u celini, budui da je mnogo lake misli iznositi kroz izreke. Ponegde emo ih navoditi u izvesnom sistematskom vidu, a ponegde bez njega. Meutim, same otake pouke e se uvek predlagati reima samih otaca.

itaocima predlaemo prvi tom Dobrotoljublja u novom obliku. U njega ulaze:

1. Spisi Svetog Antonija;

2. Izreke iz Beseda Svetog Makarija;

3. Slova prepodobnog Isaije Otelnika;

4. Pouke prepodobnog Marka Podvinika; 5. Spisi Evagrija monaha.

Isti redosled postoji i u grkom Dobrotoljublju. Kod nas e Sveti Kasijan, koji je smeten izmeu Evagrija i prepodobnog Marka, svoje mesto nai u drugom tomu.

Episkop Teofan

5

NAPOMENE:

1. Sveti Teofan Zatvornik, prevodilac i prireiva Dobrotoljublja na ruskom jeziku, u ovom kratkom predgovoru objanjava razloge koji su ga naveli ne samo da prvobitni stariji slovenski prevod grkog teksta uini razumljivijim i dostupnijim na ruskom jeziku, ve da i sam prvobitni grki zbornik znatno proiri, izmeni i dopuni - Prim. prev.

DOBROTOLJUBLJE

SVETI ANTONIJE VELIKI

Nekoliko rei o ivotu i spisima Svetog Antonija Velikog

Poloivi temelj usamljenikom pustinjakom podvinitvu, Sveti Antonije Veliki svojim ivotom predstavlja ideal bogougaanja i ujedno put kojim i svaka voljna dua treba da ide prema hrianskom savrenstvu koje je ljudima na zemlji dostupno.

ivot Svetog Antonija je opisao Sveti Atanasije Veliki. Ovde emo ukazati samo na njegove opte crte.

Boije izbranje Svetog Antonija na delo koje je kasnije ostvario, projavilo se jo u njegovom detinjstvu. Tiha, osetljiva narav, sklona usamljenosti, udaljavala ga je od deijih nestaluka i ala njegovih drugova, zadravajui ga u domu pred oima roditelja koji su ga uvali kao zenicu oka. U takvoj odvojenosti od ljudi on je i odrastao, izlazei iz kue jedino do crkve. Pri takvom nastrojenju i poretku u ivotu, blagodat Boija dobijena na krtenju slobodno delovae na izgraivanju duha i bez posebnih napora sa njegove strane. Prirodnoje to je on rano osetio sladost ivota po Bogu i to se razgoreo boanstvenom eljom, kako govori Sveti Atanasije.

Ne nalazei smetnju za takav ivot u kui, budui da su i roditelji bili istog duha, Sveti Antonije nije pokazivao nikakvu nameru da se od njega odvoji, sve dok su mu roditelji bili ivi i izbavljali ga od neizbenih ivotnih briga. Meutim, kad su oni otili Bogu, kao stariji, on je bio duan da preuzme brigu oko upravljanja domom i izdravanja sestre. Nove okolnosti su mu odmah pruile mogunost da oseti razliku izmeu ivota po Bogu i mnogobrinog staranja o itejskom, to je u njemu brzo porodilo elju da sve ostavi i ivi jedino za Boga. Sa takvim nastrojenjem uvi u crkvi re Gospodnju: Ako hoe savren da bude, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima; i imae blago na nebu (Mt.19,21), i zatim drugu: Ne brinite se za sutra (Mt.6,34), njegova elja se zapeatila boanstvenim peatom. U tim reima on je uo Boiji odgovor na pitanja svoje savesti, a ujedno i Boije nareenje i blagoslov za ispunjenje skrivenih elja i stremljenja svog srca. On je doneo tvrdo reenje i, razdavi sve, poeo da ivi jedino za Boga.

Prve godine svog ivota po odricanju od sveta Sveti Antonije je provodio isto kao i drugi tada poznati podvinici. Od njih se on svemu uio. Poznatoje da se podvinitvo, koje se sastojalo u odricanju od sveta i svih itejskih briga i revnovanju jedino oko toga kako da se ugodi Gospodu (up.Kor.7,32), u Crkvi Boijoj ustanovilo od samog njenog osnivanja kao nasuna potreba njenog ustrojstva. Ono je od svetih apostola dobilo prve temeljne zakone. U poetku su asketi - kako su se zvali ljudi koji su se posveivali tom obliku ivota - odvajajui se od sveta, ostajali u svojim domovima, usamljujui se u nekom sporednom kutku i predavajui se molitvi, bogomisliju, postu, bdenju i svim podvizima. Tokom vremena, po prostornom i brojnom irenju Hrianstva, mnogi podvinici poee da naputaju svoje porodice i da se udaljuju iz gradova i sela, provodei ivot u usamljenosti. Koristili su prirodne peine, zaputene grobove, ili osobito napravljene omanje kelije. U vreme Svetog Antonija su najrevnosniji podvinici iveli ba na takav nain. I on je poeleo da im podraava.

Osnova podvinikog ivota je posluanje. Sveti Antonije ga se drao, podraavajui druge

6

podvinike. Sutina posluanja se sastoji u utvrivanju srca hrianskim vrlinama i u usvajanju poredaka podvinikog ivota pod rukovodstvom opitnih [staraca]. Hrianske vrline je Sveti Antonije usvojio jo kroz [kuno] vaspitanje. Preostalo muje da sazna kakvi podvizi su neophodni onome koji je reio da revnuje u ivotu po Bogu, i kako da ih vri. Radi toga je odlazio kod tada poznatih podvinika. Saznavi ta kako da radi, on bi se kao sa nekim dobitkom vraao u svoje usamljeno prebivalite. Na taj nain on je, kao to primeuje Sveti Atanasije, slino mudroj peli sa svih strana sabirao duhovni med, slaui ga u svoje srce kao u konicu. Od jednoga je primao strogost u uzdranju od hrane, spavanje na goloj zemlji i dugotrajno bdenje, od drugoga se uio neumornoj molitvi, panji prema pomislima i bogomisliju, trei mu je bio primer trudoljublja, vernosti pravilima i trpljenja, dok je od svih zajedno pozajmljivao jedan isti duh tvrde vere u Hrista Gospoda i bratske ljubavi prema svima. On se starao da u sebi sakupi sve ono u emu se svaki od otaca koje je video odlikovao ponaosob.

Bez provere svog ivota ivotom drugih i bez rukovodstva sa strane niko nije dostizao vii stepen podvinikog ivota. Pomenutim starcima Sveti Antonije je poveravao svoj ivot. Njihovim rukovoenjem on je bio upuivan na nepokolebivi put savrenstva. U tom poslunikom vaspitanju on je proveo petnaest godina, ivei izvan sela u grobnici, najpre u blizini, a zatim neto dalje, gde mu je dolazio jedan prijatelj, seljak, i donosio hleb - jedinstvenu hranu koju je koristio. Seljak bi tada uzimao njegovo rukodelje, budui da se Sveti Antonije izdravao trudom sopstvenih ruku. Sve svoje vreme on je delio izmeu rukodelja, molitve i razmiljanja o Boanskim istinama Pisma. U takvoj delatnosti ga je utvrdio i aneo Boiji koji mu se javio kada ga je jednom muio duh uninija.

Kako je tada tekao njegov ivot, vidi se iz svedoanstva koje navodi Sozomen (Crkvena istorija, knj. 1, gl. 13): "Shvativi da dobar ivot moe postati prijatan kada se pretvori u naviku, premda u poetku i jeste teak, on je izmiljao sve stroije oblike podvinikog opita, svakim danom postajui sve uzdrljiviji. On kao da je svagda tek zapoinjao, dodajui novu silu revnosti. Telesna zadovoljstva je obuzdavao trudom, dok se protiv duevnih strasti naoruavao bogomudrom mrnjom. Njegova hranaje bio hleb sa solju, pie - voda, a vreme obeda - zalazak sunca. esto bi po dva ili vie dana ostajao bez hrane. Moe se rei da je u bdenju provodio cele noi i da je na molitvi susretao dan. Ako bi i odspavao, radilo se o minutima. Veinom je spavao na goloj zemlji, koja mu je sluila kao postelja. Sebi nije dozvoljavao mazanje uljem, kupanje i druge ugodnosti da se telo ne bi razneilo. Lenjost nije mogao da podnosi, tako da posao iz njegovih ruku nije izlazio gotovo ceo dan".

Takvim tesnim putem je iao Sveti Antonije. Kao to je poznato, meutim, takav ivot ne moe proi bez borbe, kao to ni svetlosti nema bez senke. Kad u nama ne bi bilo greha i kad ne bismo imali neprijatelja, jedino bi se dobro razvijalo i nesmetano raslo. Meutim, poto i jedno i drugo postoji, neophodna je borba. Potrebno je uiniti ih nemonim i pobediti ih, kako bismo mogli slobodno ii dalje. Sve dotle, oni e vezivati ruke i noge onome koji hoe da ide pravo, pa ma ko on bio. Prebivajui u duhu Svetog Antonija, blagodat Boija je doputala da se u njemu razvije borba kako bi ga ispitala kao zlato u ognju i utvrdila njegove naravstvene sile, davi prostor njihovom dejstvu. Neprijatelju je dat pristup, a podvinika podravala sakrivena pomo.

Sveti Atanasije je opirno opisao tu borbu. Vraije strele su, govori on, bile vrlo primetne. Hrabri borac ih je, meutim, odbijao, nimalo se ne kolebajui.

Najpre je vrag pokuao da ga pokoleba alou to je ostavio svet, privodei mu na misao sa jedne strane - prenebregavanje plemenitog roda, uzaludno naputanje znatnog bogatstva i beskorisno odbacivanje svih udobnosti ivota, a posebno naputenu sestru bez podrke, zbrinutosti i utehe, i sa druge strane - teinu i surovost zapoetog bezutenog ivota, nenaviknutost i neizdrljivost tela koje, navodno, nee podneti takva liavanja i dugotrajnost takvog ivota kome se kraj ne vidi, udaljenost od ljudi, odsustvo svih uteha i neprestano samoumrtvljavanje. Tim podseanjima neprijatelj je izazivao silnu buru pomisli. Meutim, on ne samo da je bio odbijen nepokolebljivou Svetog Antonija, koji se tvrdo drao svoje namere i svog reenja, ve i oboren njegovom velikom verom da je sve to je ostavio i to trpi nitavno u poreenju sa beskonanim blagom koje je Bog pripremio podvinicima. Sveti je znao da se Bogu moe najlake ugaati ako je ovek slobodan od svih itejskih i vetastvenih briga. Njegovim neprestanim molitvama, koje su u njegovo srce privlaile najslae duhovne utehe, neprijatelj je baen u prah.

Pobeen sa te strane, avo je na mladog borca napadao sa druge, sa koje je navikao da obara mladost: zapoeo je da ga iskuava telesnom pohotom, smuujui ga nou i uznemirujui danju. Borba je bila tako estoka i dugotrajna da nije mogla da se sakrije od drugih. Vrag je podmetao neiste pomisli, a Sveti

7

Antonije ih je odbijao molitvom; prvi je raspaljivao udove, a drugi ih hladio postom, bdenjem i svakovrsnim zamaranjem; prvi je nou na sebe uzimao enski izgled, na svaki nain se trudei da izazove grehovnu primamljivost, a drugi se milju uznosio na nebo, sagledavao tamonje krasote i podseanjem na blagorodstvo kojim Gospod Isus Hristos udostojio nau prirodu, razgonio varljivu obmanu; neastivi je izazivao oseaj slasti koje dolazi od zadovoljstva, a blaeni mu je suprotstavljao stranu gorinu muka u venom ognju i seanjem na neuspavljivog crva ostajao nepovreen. Upornost i runoa napada najzad su u napadanom obrazovali takvu odvratnost prema svim neistim pokretima i takav gnev sa snanom razdraenou, da se neprijatelj liio mogunosti ak i da mu prie ili da ga izdaleka iskuava i uznemirava sa te strane. Jer, oseanja mrnje i odvratnosti prema strasnim pokretima jesu ognjene strele koje opaljuju neprijatelja. Na taj nain je i u tome svelukavi bio pobeen od mladosti koja nosi strasnu plot. On je odstupio posramljen zato to je sluzi Boijem sadejstvovao sam Gospod koji je radi nas poneo telo i u njemu satro svu silu vraiju. Svaki istinski podvinik stoga sa apostolom ispoveda: Ne ja, nego blagodat Boija koja je sa mnom (1.Kor.15,10).

Meutim, ovekomrzac jo nije istroio svu svoju snagu. Videi pokrov Boiji nad mladim borcem, i znajui da on osenjuje samo smirene, neprijatelj je zamislio da ga, navevi ga na visokoumlje i nadmenost, lii nebeske pomoi. Zbog toga se javljao sa izgledom malog crnog deaka, sa pritvornim poniavanjem govorei Svetom Antoniju: "Pobedio si me". Time je mislio da svetoga navede na misao da pobedu pripie sebi, ime bi pao u gordost i od sebe odbio Boga koji mu je pomagao. Meutim, Sveti Antonije ga je pitao: "Ko si ti?" On je odgovorio: "Ja sam duh bluda koji izaziva telesnu pohotu i podstie na telesni greh. Ja sam prevario mnoge od onih koji su dali zavet celomudrenosti. Ja sam doveo do pada mnoge od onih koji su dugo vremena umrtvljivali svoju plot. Ti si, pak, razvalio sve moje zamke i sve strele polomio, tako da sam oboren". Tada je Sveti Antonije, blagodarei Boga, Spasitelja svog, uskiknuo: Gospod mi je pomonik, i ja u pogledati na neprijatelje svoje (Ps.117,7). Pogledavi zatim bez straha na neprijatelja, on je rekao: "Bog je dopustio da mi se javi crn radi obelodanjenja tame tvojih zloumiljaja, a kao deak - radi izoblienja tvoje nemoi. Zbog toga si i dostojan svakog prezira". Od tih rei neisti taj duh je pobegao kao paljen ognjem i ve se vie nije pribliavao blaenom Antoniju.

Pobeda nad strastima pribliava bestrau. U meri u kojoj se utvruje, bestrae sa sobom donosi i duevni mir. Mir, pak, duevni, zajedno sa sladosnim oseanjima, koja dolaze sa molitvom i bogomislijem, u srcu raa duhovnu toplotu koja, sabirajui u sebi sve sile duha, due i tela, oveka uvodi u njega samog. Tada se kod njega javlja snana potreba da bude nasamo sa Bogom jedinim. Ta neodoljiva unutarnja tenja ka Bogu predstavlja drugi stepen na putu duhovnog napredovanja. Sveti Antonije je upravo stupao na njega.

I do tadaje on veinom bio usamljen. Do njega je retko dolazio prijatelj iz njegovog sela, a i sam bi ponekad odlazio starcima ili do seoske crkve na bogosluenje - osobito na liturgiju. Sve je to bilo povezano sa svojevrsnim rasejavanjem, ma koliko se inae uvao. Teei ka unutranjosti, duh Svetog Antonija je zahtevao potpunu usamljenost, bez ikakvih vienja i susreta.

Kao to je ukazano, do te elje dua dolazi sama po sebi, hodei pravim putem podvinitva. Ipak, taj prevrat ubrzava i daje mu odluujui podsticaj izvestan snaan poriv samoodricanja. Mogunost da projavi takav poriv Svetom Antoniju je pruio sluaj otvorenog napada demona. Liivi se mogunosti da kroz pomisli deluju na duu koja se oistila, demoni poinju da nastupaju u snu, da se javljaju vidljivo i da podviniku podmeu iskuenja, nadajui se da mu nakode i da pokolebaju njegove dobre namere. Blagodat Boija je takve napade doputala radi podvinikovog napretka, radi njegovog ushoenja na vii stepen [duhovnog ivota], snabdevajui ga ujedno i vlau nad samim duhovima-kuaima.

Najvaniji momenat u kome se [projavila odlunost] svetitelja pokazao se u elji da i pored estoke borbe sa demonima bude vraen u njegovo usamljeno prebivalite. Njega su, naime, po poputenju Boijem, demoni pretukli do te mere da je izgubio svest. U takvom stanju ga je naao njegov prijatelj i doneo u crkvenu pripratu. Doavi sebi, on muje rekao: "Nosi me opet u moje usamljeno mesto". Time je on izrazio da se predao na smrt radi ivota po Bogu. To je znailo na delu umreti za Gospoda. Njegova gotovost je bila oigledna.

Gotovost na smrt radi Gospoda i radi ugaanja Njemu jeste svepobedno oruje. Onoga koji nju poseduje vie nita ne moe iskuati, niti uplaiti. Ona se i smatra poetnim naelom podvinitva i snagom koja ga podrava u celokupnom njegovom trajanju. U sve dane Svog zemaljskog ivota na

8

Podvigopolonik, Gospod i Spasitelj, viae smrt pred sobom, da bi je u Getsimanskom vrtu, za vreme molitvene borbe, konano pobedio Svojom oveanskom [prirodom]. Stradanja i krsna smrt su na delu ispunili ono to je tu izreeno. Tome je sledilo tridnevno subotovanje [smrtoliko mirovanje] pred slavnim vaskrsenjem. Isti put prolaze sve due koje slede Gospoda. Prvi korak na tome putu je samoodricanje. Ma kako da je neznatno, ono uvek poseduje izvestan stepen gotovosti na smrt. Zatim samoodricanje raste, a raste i ta gotovost. Zapravo, ova gotovost jeste dua samoodricanja. Onome ko doe do mere spremnosti koju je imao Spasitelj u vrtu, brzo predstoji uspinjanje na krst, a zatim duhovno subotovanje, za kojim sledi duhovno vaskrsenje u slavi Gospoda Isusa. Sve se to ostvarilo u duhu Svetog Antonija. Svojim reima prijatelju da ga vrati tamo gde su ga izmuili, on je pokazao da je u njegovom duhu bilo isto kao u duhu Spasitelja u trenutku kadaje u vrtu rekao Svojim uenicima: Hajdemo! Evo, pribliio se izdajnik moj. Posle toga je sledilo njegovo udaljavanje u najdalju pustinju i dvadesetogodinje prebivanje u bezmolviju - kao neko raspinjanje i subotovanje u duhu.

Tek to se oporavio od stradanja koje su mu priredili demoni, sveti se uputio u pustinju udaljenu dva ili tri dana puta od naseljenih mesta. Tu se nastanio u naputenom idolitu u kome se nalazio bunar sa vodom. Hleb mu je dva puta godinje donosio njegov prijatelj. Kakav podvig i kakav trud je tu podneo i ta se sa njim deavalo, niko ne zna. Meutim, sudei po tome kakav je izaao iz zatvora, mora se zakljuiti da se radilo o vremenu njegovog izgraivanja Duhom Svetim. Deavalo se neto slino onome to se deava sa gusenicom kada se uvije u larvu: niko je ne vidi i ona kao da je zamrla. Meutim, sveoivljavajua sila prirode deluje u njoj i u svoje vreme iz lavre izlee prekrasan raznobojan leptir. Tako je bilo i sa Svetim Antonijem. Niko nije video ta se sa njim deavalo. Meutim, Duh Boiji je, veim delom neprimetno i za njega samog, u njemu izgradio novog oveka, po obrazu Onoga koji ga je sazdao. Po isteku vremena izgraivanja, bilo mu je nareeno da izae na sluenje verujuim. On je i izaao, obuen raznolikim blagodatnim darovima Svetoga Duha. Kao to je Hristos ustao iz mrtvih u slavi Oevoj, tako je sada Sveti Antonije izaao u ivot obnovljen duhom.

Time se zavrilo obrazovanje duha Svetog Antonija. itav preostali njegov ivot nije bio nita drugo do donoenje ploda zaetog u prva dva perioda njegovog trudoljublja. Trei period njegovog ivota predstavlja njegovo sluenje Crkvi, njegovo apostolstvo. Svako ko proita njegov ivotopis od Svetog Atanasija moe da se uveri koliko je to sluenje bilo plodno. On je sluio svim blagodatnim darovima. I koje od njih on nije imao? Imao je dar udotvorstva, dar vlasti nad demonima, nad silama prirode i nad ivotinjama, dar proziranja misli, dar vienja onoga to se deava u daljini, dar otkrivenja i vienja. Meutim, najplodniji i najprimenjeniji bio je svakako dar rei. Njime je on svojoj maloj bratiji najobilnije posluio.

Sveti Atanasije pie da je Bog Svetom Antoniju dao snanu re, koja prodire do dubina srca. On je umeo sa takvom silom da govori na korist svakome da su mnogi od znatnih ljudi - vojvode i graani, ljudi sa znaajnim imetkom - sa sebe zbacivali sve itejske brige i postajali monasi. Ko se od onih koji su mu dolazili sa tugom nije vraao razveseljen? Ko od onih koji su mu dolazili sa suzama u oima zbog smrti blinjega nije odmah ostavljao pla? Ko od onih koji su mu dolazili sa gnevom nije svoju srdbu pretvarao u krotost? Koji od nemarnih monaha nije, posetivi ga, postajao revnostan i odluan u podvizima? Koji se od mladia koji su videli Svetog Antonija nije odrekao uteha i koji nije zavoleo celomudrenost? Koliko je devojaka, koje su ve imale svoje zarunike, prelo u in nevesta Hristovih samo zato to su izdaleka videle Svetog Antonija?

Iz tog svedoanstva je oigledno da Sveti Antonije nije zatvarao izvor svog Bogom darovanog znanja. Njemu su uglavnom i dolazili zbog toga da bi uli i primili re istine i da bi nali potrebno rukovodstvo. Po apostolu, on je sve pouavao, izobliavao, molio. Ponekad se njegova re izlivala kao obilan potok (kao to se vidi u ivotopisu Svetog Atanasija), a ponekad je izgovarao kraa slova (kao to vidimo u njegovih 20 kratkih pouka). Meutim, najee se on ograniavao na kratke izreke, pune smisla i sile. Te kratke izreke u velikom broju su zatim prelazile iz usta u usta, sainjavajui izvestan pokretni podviniki ustav, da bi najzad ule u zbornike svetootakih bisera. Ponekda je Sveti Antonije pisao poslanice svojim duhovnim edima, monasima raznih obitelji, i u njima izobraavao opte crte ivota u Hristu Isusu ili leio pojedinane slabosti bratije.

Sve to je izalo iz usta Svetog Antonija i to je zapisano pruie bogatu hranu dui koja trai pouku. Do nas je osim opirnog slova koje se nalazi u itiju, dolo 20 poslanica, 20 kratkih rei o vrlinama i porocima, 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti, pravilo za monahe sa dva dodatka, i mnotvo izreka i povesti o njemu, uvek pounih i duekorisnih, razmetenih po raznim Otanicima.

9

U ovom zborniku se panji italaca predlae sledee:

1) Izvodi iz poslanica i slova. Poglavlja od 1-15 su uzeta iz ivotopisa Svetog Antonija koje je sastavio Sveti Atanasije. Pouke od 16-68 su uzete iz pisama svetog oca. Pouke od 69-82 su uzete iz njegovih 20 slova monasima.

2) 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti.

3) Ustav otelnikog ivota. U 40. tomu Patrologiae ocgaesae, Mjdpe, na str. 1065 nalaze se Praesecu1a Antonii u 80 poglavlja. Posle njih slede SpirituaPa (Jsimenta reg ulis adjuncta i Admonitiones et d om en t a varia. I jedno i drugo je oigledno dopuna pravila. Budui da su sve izreke iste vrste, i po sadraju i po obliku rei, mi ih sjedinjujemo i razmetamo po odeljenim odlomcima, sledei prirodan tok podvinikog ivota.

4) Izreke Svetog Antonija Velikog i izreke o njemu. Te izreke se veim delom nalaze u Izrekama otaca. Osim njih, postoje i druge koje se nalaze u istom 40. tomu Patrologije, zatim u Alfavitnom otaniku, i najzad kod prepodobnog Kasijana. Njih emo takoe dati u odreenom poretku, slinom prethodnom. Najpre se navode izreke koje se odnose na naputanje sveta, ime podvinitvo i poinje, a zatim idu ostale, po redu otelnikog ivota.

5) Pitanja uenika i odgovori [jednog] starca o pojedinim izrekama Svetog Antonija Velikog.

DOBROTOLJUBLJE SVETI ANTONIJE VELIKI

I POUKE SVETOG OCA NAEG ANTONIJA O IVOTU U HRISTU, PREUZETE IZ IVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA

1. Svi zajedno imajte prvenstveno brigu da, poevi, ne slabite, da ne padate duhom trudei se i da ne govorite: "Ve dugo vremena prebivamo u podvizima". Naprotiv, umnoavate revnost svoju, kao da svaki dan poinjete. Ceo ivot ljudski je veoma kratak u poreenju sa buduim vekom, i sve nae je nita pred venim ivotom. U ovom svetu se svaka stvar prodaje po ceni, i svi razmenjuju stvari iste vrednosti, dok se obeanje venog ivota kupuje za neku neznatnost. Jer, napisano je: Dana naih godina je - sedamdeset godina, a pri veoj snazi - osamdeset godina. I veina njih je u trudu i muci (Ps.89,10). I tako, za osamdeset, ili ak i sto godina provedenih u podvigu mi neemo carovati jedino sto godina, ve u vekove vekova. Uz to, nae naslee nee biti na zemlji, ve na nebu, iako smo se podvizavali na zemlji. I jo: ostavivi truleno telo, dobiemo netruleno. Nemojmo padati u uninije, i nemojmo misliti da smo dugo proboravili (u podvigu), ili da smo uinili neto veliko: stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti (Rim.8,18).

2. Isto tako, gledajui na svet, nemojmo misliti da smo se odrekli neega velikog, budui da je i cela zemlja mala u odnosu na nebo. Zbog toga, ak i da smo svet napustili kao gospodari nad celom zemljom, ipak ne bismo uinili nita to bi bilo ravno vrednosti Carstva nebeskog. Onaj ko se odrie cele zemlje kao gospodar nad njom, slian je onome ko baca jednu drahmu od bakra da bi dobio sto drahmi u zlatu - on ostavlja malo da bi dobio sto puta vie. Kad ni sva zemlja nije vredna koliko nebo, onda onaj koji ostavlja nekoliko desetina [zemlje], kao da ne ostavlja nita. On ne treba da se hvali, niti da je maloduan ak i ako bi ostavio i kuu i mnogo zlata. Sa druge strane, treba pomisliti na to da bismo ono (to imamo) u [asu] smrti svakako morali da ostavimo, i to [moda] ba onima kojima bismo najmanje eleli, kako jo Propovednik pominje (Prop.4,8), ak i da ga nismo napustili radi vrline. Zato ga, onda, ne bismo ostavili radi vrline, kako bismo nasledeli Carstvo (nebesko)?

3. Iz tog razloga niko ne treba da gaji elju za sticanjem. Jer, kakva je korist sticati ono to se [po smrti] ne moe uzeti sa sobom? Zar nije bolje da stiemo ono to emo moi poneti sa sobom: blagorazumnost, pravinost, celomudrenost, hrabrost, rasuivanje, ljubav, siromatvoljublje, veru u Hrista, bezgnevlje i gostoljubivost? [Vrline] koje ovde steknemo, ii e pred nama i u zemlji krotkih

10

nam pripremiti pristanite.

4. Takvim mislima neka svako ubeuje sebe da ne bi bio maloduan. Svako treba da rasuuje o tome da je sluga Gospodnji i da je duan da slui svome Vladici. Kao to se rob ne usuuje da kae: "Poto sam radio jue, neu raditi danas", ve, raunajui proteklo vreme (truda), ne prestaje (da se trudi) u ostale dane svakodnevno, po pisanom u Jevanelju, pokazujui istu revnost da bi ugodio svom gospodaru i da ne bi dopao bede, tako i mi svakodnevno prebivajmo u podvigu, znajui da nam (Gospod) nee oprostiti ukoliko jedan dan provedemo u lenjosti, iako smo pre toga pokazivali (trudoljubivost), ve se rasrditi na nas zbog nemarnosti. Tako smo i kod Jezekilja uli: Ako pravednik odstupi od svoje pravde i uini bezakonje te zbog toga umre, umree zbog bezakonja koje je uinio (18,26). Tako je i Juda za jednu no pogubio trud itavog prolog vremena.

5. I tako, latimo se podviga i nemojmo padati u uninije. Jer, u tome nam pomae i Gospod, kao to je napisano: onima koji ljube Boga sve pomae na dobro (Rim.8,28). Radi toga, tj. da ne budemo maloduni, treba da se seamo i sledee izreke apostola: Svaki dan umirem (1.Kor.15,31). Jer, mi neemo sagreiti ukoliko budemo iveli kao oni koji svaki dan umiru. Evo ta znai ta izreka: svako jutro kad se probudimo treba da mislimo da neemo doekati vee, i pre nego to legnemo u krevet treba da mislimo da se neemo probuditi. Po prirodi [stvari] nije poznata granica naeg ivota, niti se zna koliku nam meru svakodnevno ostavlja promisao. ivei svakodnevno sa takvim raspoloenjem mi neemo ni greiti, ni imati pohotu, niti se na koga gneviti, niti gomilati bogatstvo na zemlji. Svakodnevno oekujui smrt, stei emo siromatvoljublje i svima emo sve pratati. Pohotu za enom ili kakvo drugo neisto zadovoljstvo ni jednog trenutka neemo zadravati u sebi, ve emo ih brzo odbijati, uvek zauzeti (predsmrtnim) borbama i oekivanjem sudnjeg dana. Jer, veliki strah i bojazan od muka unitava prijatnost zadovoljstva i podie duu koja je blizu pada.

6. I tako, poevi (delo spasenja) i ve stupivi na put vrline, pruajmo se ka onome to je napred, kako bismo ga i dostigli (up.Fil.3,14). Neka se niko ne okree unazad, kao Lotova ena, pogovo stoga to je Gospod rekao: Nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Bocje (Lk.9,62). Obazirati se nazad znai raskajati se (to smo ostavili svet) i opet poeti razmiljati po svetski.

7. Nemojte se uditi sluajui o vrlini i ne udite se zbog tog imena. Jer, to delo nije daleko od nas i nije izvan nas, ve u nama. Jelini idu u tue krajeve i plove preko mora da bi izuili nauke, a nama nije potrebno da idemo u tue krajeve radi Carstva nebeskog, niti da plovimo preko mora zbog vrlina. Gospod je pokazao da je to izlino, govorei: Gle, Carstvo Boije unutra je u vama (Lk.17,21). Prema tome, da bismo imali vrlinu, potrebno je samo da je poelimo, budui da je u nama i da se u nama obrazuje. Jer, ukoliko je slovesna dua u svom prirodnom stanju, vrline e biti u nama. (Dua) se nalazi u svom prirodnom stanju ukoliko je onakva kakva je stvorena: veoma dobra i pravedna. Zato je Isus Navin i govorio narodu: Privijte srca svoja Gospodu Bogu Izrailjevu (Is.Nav.24,23), a Jovan: Poravnite staze njegove (Mt.3,3). Dua je pravedna kada joj je slovesnost [razumnost] sagalasna prirodi. Zlom u dui se naziva njeno skretanje sa [puta] koji zahteva priroda. Prema tome, (vrlina) nije neko teko delo. Ukoliko ostanemo onakvi kakvi smo sazdani, biemo u vrlinskom stanju, a ukoliko zamiljamo zlo - sa pravom e nas nazvati zlim. Delo (vrline) bi bilo teko kad bi bilo potrebno da ga steknemo negde izvan sebe. Meutim, poto je [vrlina] u nama, potrebno je jedino da se uvamo od ravih pomisli, te da svoju duu pripremimo za Gospoda, kao zalog koji smo primili od Njega. On e je priznati za Svoje stvorenje, ukoliko vidi da je onakva kakvom ju je sazdao.

8. Borimo se (sa sobom) kako gnev ne bi gospodario nad nama i kako nama ne bi vladala pohota. Jer, pisano je: Gnev ovekov ne tvori pravdu Boiju, i: elja zatrudnjevi raa greh, a greh uinjen raa smrt (Jak.1,20.15). Vodei takav ivot, vsto se drimo trezvoumlja, kao to je napisano: Vie od svega uvaj srce svoje (Pri.4,23). Mi, naime, imamo strane i svelukave neprijatelje, zle demone.

9. Mi sa njima vodimo borbu, kao to je rekao apostol: Ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i blasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Oni se u gomilama nalaze u vazduhu koji nas okruuje i nisu daleko od nas. Meu njima postoji velika raznolikost. Meutim, govor o njihovoj prirodi i njihovoj raznolikosti bi bio veoma opiran, i vie bi priliio onima koji su vii od nas. Mi za sada imamo veliku potrebu da saznamo zamke koje nam spremaju.

10. I tako, najpre znamo da demoni nisu sazdani u stanju po kome se nazivaju demonima. Jer, Bog nije stvorio nita zlo. I oni su sazdani kao dobri. Otpavi, meutim, od nebeskog mudrovanja i vrtei se

11

oko zemlje, oni su Jeline prevarili prividima. Nama, pak, Hrianima zavidei, oni sve privode u pokret u elji da nam spree ushoenje na nebo, odakle su oni otpali. Zbog toga nam je potrebna velika molitva i podvig da bismo od Duha dobili dar razlikovanja duhova (1.Kor.12,10), kojim bismo mogli saznati koji od njih je manje zao a koji vie, o emu se svaki od njih stara i kako je mogue da se savladaju i prognaju. Jer, oni imaju mnoge zamke i njihovi napadi su prevrtljivi. Znajui to, blaeni apostol i njegovi sledbenici su govorili: Njegove namere nam nisu nepoznate (2.Kor.2,11). I mi jedan drugog treba da opominjemo u onome u emu smo sami bili iskuani. Eto, i ja vama kao edima govorim o (zamkama) koje sam sam delimino iskusio.

11. im primete nekog Hrianina, i utoliko pre monaha, da prebiva u trudu i napredovanju, oni najpre pokuavaju i smiljaju kako da mu na put postave sablazan, Sablazni, pak, jesu zle pomisli. Meutim, ne treba da se bojimo njihovih podmetanja s obzirom na to da se molitvom, postom i verom u Gospoda neprijatelji odmah savlauju. Ipak, i pobeeni, oni se ne smiravaju, nego odmah ponovo pristupaju sa lukavstvima i podmuklou. Ukoliko srce ne mogu da obuzmu oigledno neistim eljama, oni opet na drugi nain napadaju: prireuju razna privienja da bi izazvali strah, usled ega se pretvaraju u razne oblike i na sebe uzimaju izgled ene, zverova, gmizavaca, divova, itave vojske. Meutim, ni takvih privida ne treba da se bojimo zato to su nita i to iezavaju im se ogradimo verom i znamenjem krsta. Uostalom, oni su drski i krajnje bestidni. Stoga oni, pobeeni i u tome, napadaju na drugi nain: uzimaju na sebe izgled proroka i predskazuju ta e biti kroz nekoliko dana. Takoe se pokazuju kao veoma visoki, samo da bi barem nekoga prevarili preko pomisli i ulovili privienjima. Nemojmo sluati demone jer su nam tui, nemojmo ih sluati ak i da nas podstiu na molitvu, ak i da nam govore o postu, nego paljivije gledajmo na cilj naeg podvinitva. Nemojmo da nas varaju, jer oni sve ine sa lukavstvom. Ne treba ni da ih se bojimo, ak i da nastupaju na nas, ak i da nam prete smru, zato to su nemoni i zato to ne mogu ostvariti nita ve jedino prete.

12. Glavnu brigu treba posvetiti dui, a ne telu. Telu moemo posvetiti samo neophodno vreme, dok sve ostalo vreme treba da posvetimo dui i itemo ono ta joj je na korist, tj. da se ne povodi za telesnim strastima, ve da sebi potini telo. To i znae Spasiteljeve rei: Ne brinite se duom svojom, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni telom svojim, u ta ete se odenuti (Mt.6,25). I vi ne itite ta ete jesti ili ta ete piti, i ne uznemiravajte se. Jer sve ovo trae neznaboci ovoga sveta; a Otac va zna da vama treba ovo. Nego itite Carstvo Boije, i sve ovo e vam se dodati (Lk.12,29-31).

13. Veruj u Gospoda i ljubi ga! uvaj sebe od neistih pomisli i od telesnih zadovoljstava, kao to je napisano u Priama - ne pretovaruj stomak (Pri.24,15). Izbegavaj sujetu, neprestano se moli, itaj Psalme pre i posle spavanja, izuavaj zapovesti koje su ti date u Svetom Pismu, dri na umu primere svetitelja, da bi dua tvoja, pamtei zapovesti, mogla da se ugleda na njihovu revnost. Naroito gledaj da ispuni apostolski savet: Sunce da ne zae u gnevu vaemu (Ef.4,26). Smatraj da je to reeno uopte za svaku zapovest, tj. da nas zalazak sunca ne zatekne ne samo u gnevu, nego ni u bilo kakvom drugom grehu. Jer je i dobro i neophodno da nas ne osude, ni sunce za dnevnu pogreku, ni mesec za none grehe, pa ak ni za rave pomisli.

14. Da bismo sauvali sebe od toga, dobro je da ujemo i sauvamo apostolsku re: Sami sebe ispitujte (2.Kor.13,5). Radi toga neka svako daje sebi rauna za svoje dnevne i none postupke. Ako je sagreio, neka prestane greiti, a ako nije sagreio, neka se ne hvali, nego neka istraje u dobru, neka se ne predaje nemarnosti, neka ne osuuje blinjega, neka sebe ne smatra pravednikom, dokle ne doe Gospod (1.Kor.4,5), koji ispituje tajne. esto puta je i od nas samih sakriveno ono to radimo. No, ako mi ne vidimo, Gospod vidi sve. Zbog toga ostavimo Gospodu neka sudi, a mi saoseajmo jedan drugome, i nosimo bremena jedan drugoga (Gal.6,2). Ispitujmo sami sebe i popravimo se u onome u emu smo neispravni.

15. Da bismo se sauvali od greha, obratimo panju i na sledee: neka svako od nas pazi i zapisuje svoje postupke i duevne pokrete sa namerom da ih saopti drugome. Budite uvereni da emo, stidei se otkrivanja, neizostvano prestati da greimo i ak da mislimo na bilo ta ravo. Jer, ko je taj koji eli da ga ostali vide kad grei? Ili, ko posle greha nee radije slagati, samo da prikrije svoj greh? Kao to niko nee initi blud ako ga neko gleda, tako emo lake sauvati sebe od neistih misli, ukoliko ih zapisujemo sa namerom da ih saoptimo drugome, stidei se od toga da postanu poznate. I neka to zapisivanje zameni prisustvo naih satrudnika, da bismo, oseajui pri zapisivanju isti stid kao da nas gledaju, i iz misli progonili ono to je ravo. Ako se budemo srodili sa takvim navikama, uspeemo da ukrotimo svoje telo, ugaajui Gospodu i kidajui vraije zamke.

12

16. Izgleda mi da blagodat Svetoga Duha bre ispunjava one koji od sveg srca stupaju na podvig, i od samog poetka reavaju da se dre vrsto i da ne ustupaju avolu ni u jednoj borbi sve dok ga ne pobede. Uostalom, prizvavi ih, Sveti Duh im u poetku prua mnoge olakice, da bi im osladio stupanje na podvig pokajanja. On im tek kasnije otkriva taj put u svoj istini (tekoi). Pomaui im u svemu, On zapeauje u njih kakve napore pokajanja da nose i odreuje granice i ponaanje kako u pogledu tela, tako i u pogledu due, sve dok ih ne dovede do savrene obraenosti ka Bogu, njihovom Tvorcu. Radi toga, On ih neprestano pobuuje da optereuju i telo i duu, kako bi se i jedno i drugo ravnomerno osvetilo, i podjednako postalo dostojno naslea venoga ivota: telo (da obremenjuju) stalnim postom, trudom i estim bdenjima, a duu - duhovnim naporima i marljivou u izvrenju svih slubi (posluanja) koje se vre telom. O tome (da nita ne treba raditi nemarno, ve sa marljivou i strahom Boijim) treba da mislimo pri svakom telesnom delu, ukoliko elimo da bude plodonosno.

17. Izvodei pokajnika na podvig na koji ga poziva, Duh Boiji mu prua Svoju utehu i ui ga da se ne vraa nazad, i da se ne priljubljuje ni za kakvu stvar ovog sveta. Radi toga On otvara oi due i daje joj da uvidi krasotu istote ka kojoj vodi pokajniki trud, zagrevajui u njoj revnost za potpuno oienje i sebe i tela - kako bi i jedno i drugo postalo nerazdvojno u pogledu istote. U tome lei cilj obuke pod rukovodstvom Svetoga Duha: da se i dua i telo potpuno oiste, i da se dovedu do prvobitnog stanja u kome su bili do pada, uz iskorenjivanje svega to je dodala avolska zavist. Tada u njima nee ostati vie nita avolskoga, i telo e poeti da se u svemu pokorava zahtevima uma. Um e tada sa vlau odreivati i njegovo pie i hranu, i san, i svaku drugu delatnost, uei se neprestano od Duha Svetoga, po primeru svetog apostola Pavla: Iznuravam telo svoje i savlaujem ga (1.Kor.9,27).

18. Poznato je da se u telu odigravaju tri vrste telesnih pokreta: Na prvom mestu dolaze prirodni, uroeni pokreti, koji u stvari ne proizvode nita bez saglasnosti due, nego samo daju da se osete prisutnim u telu. Druga vrsta pokreta proizilazi od obilne hrane i pia, koji raaju naroitu zaarenost u krvi, i podiu borbu protivu due, navodei je na neistu pohotu. Zbog toga i kae Apostol: Ne opijajte se vinom, u emu je razvrat. Isto tako i Gospod zapoveda Svojim uenicima u Jevanelju: Pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom (Lk.. 21,34). Monasi koji su reili da dostignu punu meru svetosti i istote, naroito su duni da se vladaju tako da i oni sa apostolom mogu rei: Iznuravam telo svoje i savlaujem ga (1.Kor.9, 27). Trea vrsta pokreta dolazi od zlih duhova, koji iz zavisti vas kuavaju i probaju da raslabe (monahe) koji tee ka istoti, ili da skrenu sa puta one koji ele da uu na vrata istote (tj. da stupe u monatvo).

19. Uostalom, ako se ovek naorua trpljenjem i nepokolebivom vernou zapovestima Boijim, Duh Sveti e njegov um nauiti kako da oisti duu i telo od takvih pokreta. Ukoliko, pak, oslabi u oseanjima i dopusti nemarnost u odnosu na zapovesti i naredbe o kojima je sluao, zli duhovi e poeti da ga pobeuju, da opsedaju itav sastav tela i da ga oskrnavljuju pokretima do te mere da izmuena dua nee znati gde da se dene, u oajanju ne videi pomo ni otkuda. I tek kada, otreznivi se, ponovo stane na stranu zapovesti i, uzevi njihovo breme (ili shvativi silu obaveze), preda sebe Duhu Boijem, ona e se iznova ispuniti spasonosnim nastrojenjem. Tada e shvatiti da je duna da spokojstvo trai jedino u Bogu, i da je jedino na taj nain njoj dostupan mir.

20. Treba saglasno i ravnomerno nositi pokajnike napore i duom i telom, u stremljenju ka savrenoj istoti. Kada se um udostoji blagodati da moe bez samoaljenja i poputanja sebi da stupi u borbu sa strastima, znai da u sebi ima nadahnue, uputstva i potporu Duha, pomou kojih uspeno poinje da od due odseca sve neiste pokrete, koji proizilaze od pohote srca. Sjedinivi se sa umom (ili duhom oveka) radi reenosti za strogo ispunjavanje ukazanih zapovesti, ovaj Duh ga upuuje da progoni sve strasti iz due, kako one koje su se pomeale pomou tela, tako i one koje su se uselile u duu nezavisno od tela. I Duh ga ui da celo telo, od glave do nogu, dri u poretku: oi, da gledaju sa istotom; ui da sluaju u miru, ne naslaujui se poviavanjem, osuivanjem i uvredama; jezik, da govori samo ono to je dobro, merei svaku re, i ne doputajui da mu se u govor umea bilo ta neisto i strasno; ruke, da su spremne na pokret jedino radi molitve i dela milosra i tedrosti; stomak, da se dri mere u primanju hrane i pia, saglasno potrebi odraavanja tela i ne doputajui pohotu i slastoljublje; noge, da stupaju pravo i da se hode po volji Boijoj, uvek idui na vrenje dobrih dela. Potinjavajui se vlasti Svetoga Duha, telo se menja, navikava na svako dobro, i, do izvesne mere, unapred uzima uee u svojstvima duhovnog tela, koja e primiti prilikom vaskrsenja pravednih.

21. Kao to je reeno, dua ima vlastite strasti: gordost, mrnja, zavist, gnev, uninije [amotinja] i slino. Dui koja mu se svom snagom preda, Svetedri Bog daje duh istinskog pokajanja i isti je od

13

svih tih strasti, uei je da ne ide za njima i pruajui joj silu da ih savlauje i da pobeuje neprijatelje, koji ne prestaju da joj pletu zamke, starajui se da je posredstvom iskuenja ponovo veu za sebe. I ukoliko se ona pokae odluna u svom obraenju i u dobrom povinjavanju Duhu Svetom, koji je ui pokajanju, milosrdni Tvorac e se saaliti nad njom radi njenih napora (dugih postova, estih bdenja, pouavanja u Rei Boijoj, neprestane molitve, odricanja od svih svetskih uteha, sluenja svima istim srcem, smirenja i siromatva duha), koje preduzima sa svakom teskobom i nevoljom. Ukoliko, dakle, istraje u svemu tome, Svetedri e na nju pogledati milostivim okom, izbavljajui je od svih iskuenja i Svojom milou je izvlaei iz ruku neprijatelja.

22. Bog Otac po Svojoj blagosti nije potedeo (Rim.8,32) Sina Svog Jedinorodnog, nego ga je predao radi naeg izbavljenja od grehova i nepravdi naih. Smirivi Sebe radi nas, Sin Boiji nas je iscelio od duevnih bolesti naih i omoguio nam spasenje od grehova naih. Molim vas imenom Gospoda naeg Isusa Hrista da znate i uvek u mislima drite to veliko delo Boije, tj. da je Bog Slovo radi nas u svemu postao slian nama osim u grehu. Onima koji su obdareni razumom prilii da ovo znaju razumno, da budu revnosni u tome da i na delu postanu slobodni (od greha) silom dolaska Gospodnjeg. Oni koji su ovo delo primenili kao to treba, postali su Njegove sluge. Meutim, to jo nije savreno zvanje. Savrenstvo dovodi do sinovstva, do osveenja, koje dolazi u svoje vreme. Videvi da su Njegovi uenici ve dospeli do sinovstva i da su ga poznali, naueni Duhom Svetim, Gospod na Isus Hristos im je rekao: Vie vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve to uh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15). Oni koji su poznali ta su postali u Isusu Hristu, podigoe glas govorei: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim viemo: Ava, Oe (Rim.8,15). Onaj ko ne projavi punu i usrdnu spremnost da ustane (iz greha), neka zna da e dolazak Gospoda Izbavitelja njemu biti na osudu. Zbog togaje u poetku Simeon zapevao: Gle, ovaj lei da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga e se govoriti (Lk.2,34). Zatim su i apostoli uzviknuli: Mi smo jednima miris smrti za smrt, a drugima miris ivota za ivot (2.Kor.2.16). 23. Nije vam nepoznato da se neprijatelji istine neprestano trude da potru istinu. Bog je od samog poetka sazdanja sveta u svako vreme poseivao tvar Svoju i one koji su mu kao Sazdatelju pristupali od sveg srca uio kako treba da ga potuju. Meutim, kada su, usled strasnosti ploti i zlobe neprijatelja koji nas napadaju, dobra stremljenja due izgubila silu i kada ljudi ne samo da nisu mogli da se izbave od grehova i da se vrate u prvobitno stanje, nego ni da shvate ta im je svojstveno po prirodi i naznaenju, Bog je uinio milost i nauio ih istinskom bogopotovanju kroz pisani Zakon. Kada, meutim, ni to nije pomoglo i videi da se rana iri i da zahteva odluno leenje, Bog je odluio da poalje Sina Svog Jedinorodnog, koji i jeste Jedinstveni Lekar na.

24. Gledajui na nae vreme i pobeivan ljubavlju prema Isusu Hristu, ponekad oseam radost, a ponekad alost ili ak pla. Mnogi su se u naem pokolenju obukli u odeu blagoea (monatvo). Meutim, samo nekolicina od njih su to uinili iz sveg srca, udostojivi se da steknu izbavljenje koje je doneto dolaskom Gospoda Isusa. To su oni zbog kojih se radujem. Drugi, pak, prezrevi silu (svog zaveta), deluju po volji ploti i naklonostima svog srca, zbog ega je dolazak Gospodnji za njih postao izoblienje. To su oni zbog kojih sam alostan. Neki su, najzad, pomiljajui na duinu vremena podviga, pali duhom, zbacili sa sebe odeu blagoea i postali kao beslovesni. To su oni zbog kojih plaem, budui da dolazak Gospodnji za njih predstavlja osudu.

25. Svim svojim silama se molim Bogu za vas kako bi vam u srca poloio onaj oganj koji je Gospod na Isus Hristos bacio na zemlju (Lk.12,49), da biste mogli pravilno da upravljate svojim namerama i oseanjima i da razlikujete dobro od zla.

26. Kada vetar duva u jednom pravcu, svaki moreplovac moe da pomisli visoko o sebi i da se pohvali, Meutim, tek se pri iznenadnoj promeni vetrova otkriva iskustvo opitnih krmanoa.

27. Sluga Boiji je onaj koji se Boji Gospoda i koji uva Njegove zapovesti. To nije ropstvo u kome se mi nalazimo, ve pravednost koja vodi ka sinovstvu. Gospod na je izabrao apostole i poverio im blagovest Jevanelja. Zapovesti koje su nam oni dali ustanovile su prekrasno ropstvo u kome mi gospodarimo svim strastima i obavljamo prekrasno sluenje vrlinama. Meutim, kad se jo vie pribliimo blagodati, Gospod na Isus Hristos e i nama, kao Svojim apostolima, rei: Vie vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna ta radi gospodar njegov; nego sam vas nazvao prijateljima, jer sve to uh od Oca svoga, objavih vam (Jn.15,15). Oni koji pristupe blagodati iz opita e poznati pokrete Duha Svetog i shvatiti svoje duhovno stanje. Shvativi i poznavi to, oni e uzviknuti: Ne primismo duha ropstva, da se opet bojimo; nego primismo Duha usinovljenja, kojim viemo: Ava, Oe (Rim.8,15).

14

28. Bog svima rukovodi dejstvom Svoje blagodati. Zbog toga se ne lenjite i ne predavajte uniniju, ve zovite Boga dan i no da biste umolili blagost Boga Oca, i da bi vam poslao pomo odozgo radi poznanja onoga ta treba da inite. Ne dajte sna oima svojima, ni veama svojima dremanja (Ps.131,4), revnujui da prinesete sami sebe Bogu kao istu rtvu, i da biste ga videli. Bez istote, naime, niko ne moe videti Boga, kao to veli apostol (Jev.12,14).

29. Svi svetitelji ale, plau i tuguju kad nas vide da smo lenji i nemarni. Kad nas, pak, vide da smo ispravni i da napredujemo u savrenstvu, raduju se, i u radosti i veselju ne prestaju da prinose Tvorcu molitve za nas. I Gospod se tada tei naim dobrim delima, isto koliko i svedoenju i molitvama svetih, ukrepljujui nas raznim darovima.

30. Onaj ko iz sveg srca ne omrzne ono to je svojstveno vetastvenoj i zemnoj ploti i svim njenim pokretima i dejstvima, i ko svoj um ne uzdigne gore ka Ocu svih - ne moe dostii spasenje. A nad trudom onog ko to uini, Gospod e biti milostiv i dati mu nevidljivi i nevetastveni oganj koji e u njemu sagoreti sve strasti i savreno oistiti njegov um. Tada e se naseliti u njemu Duh Gospoda naeg Isusa Hrista i ostati u njemu, uei ga dolinom poklonjenju Ocu. Meutim, sve dok mi sauestvujemo u slastima svoje vetastvene ploti, ostajemo neprijatelji Bogu, Njegovim anelima i svima svetima. Molim vas imenom Gospoda naeg Isusa Hrista da budete marljivi za ivot svoj i spasenje svoje, i da ne dozvolite ovom vremenu da zbog trenutka otme od vas venost kojoj nema kraja, ni tom zemljanom telu da vas lii Carstva svetlosti koje nema kraja i koje se ne moe opisati. Zaista se smuuje dua moja i obamire um moj zbog toga to nam je data sloboda da izaberemo i inimo dela svetih, a mi, opijeni strastima, slino pijanim od vina, neemo um svoj da uzdignemo gore i potraimo vinju slavu, neemo da podraavamo dela svetih i sledimo njihove stope, kako bismo postali i naslednici njihovih dela i zajedno sa njima dobili veno naslee.

31. Vi ste se udostojili velikog dobra stekavi blagodat koja je u vama. Ipak, duni ste i da se bez lenjosti podvizavate u ime Onoga koji vas je posetio, Istoka s visine (Lk.1,78), kako biste mu postali sveta i neporona rtva. Mi znamo kako je pala naa priroda sa visine svoje u dubinu ponienja i bede i kako ju je poseivao milosrdni Bog Svojim zakonima preko ruku Mojsijevih i ostalih proroka, kako je u poslednje vreme posetio preko Jedinorodnog Sina Svog, koji je vrhovni Naalnik naih prvosvetenika i istinski Lekar na, jedini koji moe da isceli bolesti nae, koji se obukao u nae telo i samog sebe predao za nae grehe. Njegovom smru smo mi spaseni. Shvatajte i priljeno ispitujte naredbe naeg Tvorca. [Zapazite] Njegove posete i spoljanjeg i unutranjeg oveka i to poto smo, premda slovesni, postali nerazumni, budui da smo se privezali za volju neprijatelja, zlotvora i oca lai.

32. Koliko je milijardi zlih besova, i kako su bezbrojni oblici njihovih zamki! ak i kad vide da smo poznali svoje strasti i sramotu, da izbegavamo zla dela na koja nas navode, da sklanjamo svoje uho od ravih saveta koje nam doaptavaju, oni ne odustaju, nego sa oajnim naporom nastavljaju svoje delo, znajui da je njihova sudbina konano reena i da e im ad pasti u nasledstvo, zbog njihove prekomerene zlobe i otpadnitva (od Boga). Neka Gospod otvori oi srdaca vaih da vidite koliko su bezbrojne mree demonske, i kako nam ine mnogo zla svakoga dana. Neka vam daruje bodro srce i duh rasuivanja kako biste sami sebe prineli Bogu kao ivu i besprekornu rtvu! uvajte se u svako vreme demonske zavisti i njihovih zlih saveta, skrivenih zamki i pritajene zlobe, prevrtljive lai i hulnih pomisli i tananih nagovaranja koja svakog dana ubacuju u naa srca! [Klonite se] gneva i klevete na koje nas oni podbadaju da bismo se

borili meu sobom, sebe pravdajui a druge osuujui, da bismo vreali jedni druge, da bismo govorili laskavim jezikom, skrivajui gorinu u svojim srcima, da bismo osuivali spoljanjost blinjega, skrivajui u sebi otimainu, da bismo se svaali me:u sobom i ili jedan nasuprot drugome, sa eljom da istrajemo na svome i da se pokaemo estitiji od drugih. Svaki ovek koji se naslauje grehovnim pomislima pada svojevoljno, jer mu je milo ono to u njega seje neprijatelj i zato to misli da se opravda samo vidljivim delima, premda je iznutra stanite zlog duha koji ga ui svakom zlu. Telo njegovo e se ispuniti sramotom, budui da njime vladaju demonske strasti koje on ne odgoni od sebe. Demoni nisu vidljiva tela. Meutim, mi postajemo njihova tela kada nam due primaju njihove tamne pomisli. Jer, primivi te pomisli, mi primamo same demone, te inimo da se prepoznaju u telima.

33. Umna i besmrtna priroda sakrivena je u trulenom telu naem da bi kroz njega projavljivala svoja dejstva. I tako, inivi ovo telo kadionim oltarom, prinesite na njega sve vae pomisli i rave savete, i, postavljajui ih pred lice Gospodnje, uznesite k Njemu svoj um i srce, molei ga da vam svie

15

poalje Svoj oganj, koji e spaliti i oistiti sve to se nalazi na njemu. I pobojae se protivnici vai, svetenici Vaalovi, i poginue od ruke vae, kao od ruke Ilije proroka (3.car.18,25). Tada ete ugledati oveka koji izlazi iz boanstvene vode i koji e uiniti da na vas sie duhovna kia, tj. rosa Duha Uteitelja.

34. Otpavi od svog nebeskog ina zbog gordosti, avo neprestano pokuava da navede na pad i sve one koji od sveg srca ele da pristupe Gospodu, i to istim putem kojim je i sam pao, tj. gordou i ljubavlju prema sujetnoj slavi. Time nas napadaju demoni, i time i drugim slinim misle da nas odvoje od Boga. Osim toga, znajui da onaj ko voli svog brata, voli i Boga, oni u naa srca polau mrnju prema blinjemu i to u toj meri da ne moemo ni da pogledamo na brata svoga, niti da progovorimo sa njim. Deavalo se da su mnogi preduzimali zaista veliki trud u vrlini, ali su usled nerazumnosti opet pogubili sebe. To se moe desiti i meu vama ukoliko, na primer, ohladnevi za dela, budete mislili da posedujete vrline. Jer, eto, ve ste upali u tu avolsku bolest (nadmenost), mislei da ste bliski Bogu i da boravite u svetlosti, iako se, u samoj stvari, nalazite u tami. ta je pobudilo Gospoda naeg Isusa Hrista da sloi Svoje haljine, da opae Svoja bedra ubrusom, naspe vodu u umivaonik (Jn.13,4) i opere noge onima koji su nii od Njega, ako ne [namera] da nas naui smirenju? Da, On ga nam je na primeru tada pokazao. I zaista, svi koji hoe da budu primljeni u prvobitni in, uspee jedino preko smirenja, s obzirom da je u poetku pokret gordosti bio razlog svrgnua sa neba. I tako, ovek nee naslediti Carstvo Boije ukoliko se u njemu ne nae krajnje smirenje, smirenje svim srcem, svim umom, svim duhom, svom duom i telom.

35. Ako elimo da se iskreno pribliimo svome Sazdatelju, treba da se, po duhovnome zakonu, podvizavamo da se dua oslobodi od strasti. Jer, zbog naih ravih dela, zbog naslaivanja strastima, zbog mnogih demonskih iskuenja, naa umna snaga je oslabila, dok su dobre pobude naih dua zamrle. Mi ve ne moemo da poznamo lepotu (i potrebe) nae duhovne prirode zbog strasti u koje esto upadamo. Ali, nema nama spasenja ni od koga do od Gospoda naeg Isusa Hrista, po reima apostolovim:

Jer kao to u Adamu svi umiru, tako e i u Hristu svi oiveti (1.Kor.15,22). Na Gospod Isus Hristos jeste ivot svih slovesnih stvorenja, sazdanih po Njegovom obrazu.

36. Mi smo dobili imena svetih i obukli se u njihovo odelo, kojim se hvalimo pred nevernim, ali nemamo usrdnosti da ih podraavamo u delima. Bojim se da se i na nas ne primeni ono to je rekao apostol: Koji imaju izgled pobonosti, a sile njene su se odrekli (2.Tim.Z,5). Neka vam Gospod da da shvatite ta je ivot koji ste prihvatili kako biste, delajui u njegovom duhu, postali dostojni nevidljivog naslea. Mi smo duni da saglasno svojim silama inimo dela koja odgovaraju volji Gospodnjoj! To je, naime, svojstveno naoj prirodi, i osim toga vie nita ne treba zahtevati od nae vrline. Onaj ko slui Bogu i trai ga iz sveg srca svog, dejstvuje saglasno sa svojom prirodom, a ko ini greh, dostojan je prekora i kazne, zato to [ini] ono to je strano njegovoj prirodi.

37. Od vremena kad je Gospod blagodau Svojom probudio moj um od smrtnog sna, stekao sam prekomereni pla i neuteno uzdisanje. Pomiljao sam u sebi ta bismo uzvratili Gospodu za sve to je uradio za nas! Anelima Svojim naredio je da nam slue, prorocima da predskazuju, apostolima da objavljuju Jevanelje. Iznad svega, poslao je Sina Svog Jedinorodnog radi naeg spasenja. Zbog toga, pobuujte srca svoja na strah Boiji, Znajte da je Sveti Jovan Krstitelj i Pretea krtavao vodom radi pokajanja i radi pripremanja za krtenje Gospoda naeg Isusa Hrista, koji krsti Duhom Svetim i ognjem, tj. ognjem revnosti za dobra dela. Pokaimo usrdnu gotovost za svoje duevno i telesno oienje, i, primivi krtenje Gospoda naeg Isusa Hrista, budimo revnitelji dobrih dela, kako bismo mu prineli sami sebe kao prijatnu rtvu. Duh Uteitelj, primljen na krtenju, daje nam silu da delujemo sveto, kako bi nas opet uzdigao do prvobitnog slavnog stanja, i uinio nas dostojnim da dobijemo veno naslee. Znajte, koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste, primajui blagodat Svetoga Duha, kao to veli apostol (Gal.3,27-28). Telesne razlike roba i slobodnjaka, mukarca i ene odmah prestaju im se primi ova blagodat. Postavi za njih zalog naslea venog Carstva nebeskog, Sveti Duh ih ui kako da se poklanjaju Ocu u duhu i istini (Jn.4,23).

38. Ja sam se molio za vas da se i vi udostojite da primite velikog ognjenog Duha, kojeg sam ja dobio. Ako vi elite da ga dobijete i da ostane u vama, prinesite najpre telesni trud i smirenje srca, te uznosei dan i no svoje pomisli na nebo, itite sa iskrenim srcem dar Duha ognjenog - i, dae vam se. Na taj nain su ga dobili Ilija Tesvianin, Jelisej i ostali proroci. Onome ko sebe obrauje na taj nain (tj. ukazanim podvigom) dae se ovaj Duh za svagda i zanavek. Istrajte u molitvama sa upornim iskanjem iz sveg srca - i dae vam se, jer taj Duh boravi u pravednim srcima. Priavi vam, otkrie vam velike

16

tajne, odagnae od vas strah od ljudi i zverova, i nebeska radost e biti u vama dan i no. U ovom telu ete biti kao oni koji se ve nalaze u Carstvu (nebeskom).

39. Ako ovek eli da stekne ljubav Boiju, duan je najpre da zadobije strah Boiji. Od straha se raa pla, a od plaa hrabrost. Dua u kojoj sve ovo sazre, poee da donosi plodove u svemu. Videvi u dui te divne plodove, Bog je privlai sebi kao miris odabranog tamjana i zbog nje se raduje sa anelima u svako doba. On i nju ispunjuje radou, uvajui je na svakom putu njenom, kako bi bez opasnosti dostigla mesto svog spokojstva. Videi kako je najvii uvar opkoljava, avo je vie ne napada. ta vie, zbog ove velike sile, ne sme ni blizu da joj prie. Stecite ovu silu da bi vas se bojali demoni, pa e vam se olakati napori koje preduzimate, i osladiti vam se sve Boansko. Sladost Boanske ljubavi je daleko slaa od saa meda. Mnogi od monaha i devstvenica, koji su iveli u zajednici, miljahu da poseduju sladost Boanske ljubavi, iako je nisu okusili. Bog im je nije podario budui da nisu uloili nikakav trud da bi je stekli. Nju e, pak, po milosti Boijoj, svakako stei onaj ko se stara da je dostigne, jer Bog ne gleda ko je ko. Bog udostojava takvom silom oveka koji iz elje za svetlou Boijom i Njegovom silom prezire i uvrede i ast ovoga sveta, mrzi sve svetsko i pokoj tela, isti srce svoje od svih ravih pomisli, neprestano prinosei Bogu post, danononi pla i iste molitve. Potrudite se da dobijete takvu silu, pa ete sva svoja dela vriti spokojno i lako, i dobiti smelost u obraanju Bogu. Tada e On ispunjavati sve vae molbe.

40. Bog slua one koji ga ljube i koji ga trae iz sveg srca svog i snishodi im u svim njihovim molbama. Molbe, meutim, onih koji mu pristupaju sa podeljenim a ne celovitim srcem, sa eljom da dobiju slavu i pohvalu od ljudi, On ne slua, ve se na njih gnevi, budui da su im dela spoljanja [samo da ih ljudi vide]. Na njima se ispunjava re Psalma koji govori: Bog rasipa koti ovekougodnika (Ps.52,6). Sila Boija ne dejstvuje u njima zato to nisu istrajni u delima kojih se prihvataju. Oni ne poznaju boanstvenu sladost, njenu mirnou i veselje. Mnogo je u naem rodu onih koji nisu dobili silu koja daje sladost dui, i iz dana u dan je ispunjava sve veom radou i veseljem, razbuktavajui u njoj boanstvenu toplotu. Njih vara zli duh zato to svoja dela vre da bi se pokazali ljudima. Vi, pak, plodove trudova svojih prinosite pred lice Gospodnje, starajui se da se udaljavate od duha sujete. Neprestano se borite da vodite borbu protiv njega kako bi Gospod primio vae plodove koje prinosite pred Njegovo Lice, i kako bi vam poslao silu koju daje izabranim Svojim. Nemojte prestajati da se protivite tom zlom duhu. Kad ovek pristupa dobrom delu ili prekrasnom podvigu, taj zli duh odmah prilazi, elei da ima udeo sa njim ili da ga potpuno odvoji od tih namera. On ne trpi da neko postupa pravedno i protivi se svima koji ele da su verni Gospodu. Mnogima on ne doputa da pristupe vrlini, a drugima se mea u delatnost, ponitavajui njihove plodove. On ih ui da upranjavaju vrline i ine dela milosra sa sujetom. O takvim ljudima misle da su bogati plodovima, iako ih uopte nemaju. Oni lie na smokvu o kojoj se, kada se gleda izdaleka, misli da je puna slatkih plodova, iako se, kada se prie blie, na njoj nita ne moe nai. Zato to na njima ne nalazi ni jednog dobrog ploda, Bog ne samo da ih liava neuporedive sladosti Svog Boanstva, ve ih i isuuje. Vi se, pak, stupivi na podvig, starajte oko protivljenja duhu sujete. Protivite mu se i savlaujte ga. Pristupie vam sila Boija, ukazae vam pomo i ostati sa vama. U svako vreme e vam pruati revnost i toplinu, od koje nita nije dragocenije. Onaj meu vama koji uvidi da nije obdaren tom toplinom, neka se potrudi da je stekne - i ona e mu doi. Ona lii na oganj koji se razgoreva i poprima svoju prirodnu silu, die uvis i plamti kada ljudi duvaju u njega, elei da zagreju ulje. Na isti nain, ako uvidite da vam se dua, usled nemara i lenjosti, hladi - pourite da je probudite, prolivajui suze nad njom. Bez sumnje je da e doi taj oganj i sjediniti se sa vaim duama, te e oni koji ga steknu izobilovati dobrim delima. Eto i David je, primetivi da mu je dua oteala i ohladnela, rekao: Setih se drevnih dana, pouih se iz svih dela Tvojih, i iz tvorevine ruku Tvojih se nauih. Podigoh Tebi ruke svoje, i dua moja ti je kao osuena zemlja (Ps.142,5,6). Vidite, David je bio krajnje zabrinut kad mu je srce otealo, sve dok se opet nije razgoreo oganj u njegovom srcu. Tada je on uzviknuo: Gotovo je srce moje, Boe, gotovo je srce moje (Ps.107.2). Na osnovu takve danonone brige i staranja, on je ponovo vraen u svoj in. Isto tako postupajte i vi kako biste bili jednoduni u pripremanju srca, uz pomo Boanstvene svetlosti i ognja.

41. Molite se da vam Bog da blagodat da sve jasno vidite i razumete, da biste jasno razlikovali ta je dobro, a ta zlo. Kod apostola Pavla je napisano: Jaka hrana je za savrene (Jev.5, 14). To su oni koji su dugim i marljivim podvigom svoja ula i namere obuili da [razlikuju] dobro i zlo, postali sinovi Carstva i izabrani za boanstveno usinovljenje. Bog im je darovao mudrost i rasuivanje u svim delima njihovim, da ih ne bi prevario ni ovek ni avo. Treba da znate da neprijatelj iskuava verne pod vidom dobra, i mnoge vara zato to nemaju rasuivanja i mudrosti. Saznavi o tom bogatstvu razuma koje je odreeno za verne i koje nema granica, blaeni Pavle je pisao Efescima: Da vam Bog

17

Gospoda naega Isusa Hrista, Otac slave, dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate, i prosvetljenje oi srca vaega da biste znali u emu je nada poziva njegova, i kakvo je bogatstvo slave naslea njegova u svetima (Ef. 1,17-18). To je on inio po Svojoj bezmernoj ljubavi prema nama, znajui da oni koji to budu postigli nee imati nikakvog truda i da se nee niega bojati, te da e ih radost Gospodnja teiti dan i no. Trud e im tada biti sladak u svako vreme. Mnogi od monaha i devstvenica koji ive u opteiima ne dostiu do te mere. A vi, ako hoete da dostignete meru u kojoj se nalazi vrhunac savrenstva, odstupite od svih koji nose takva imena (tj. monatva i devstvenosti), a nemaju tog prozrenja i rasuivanja. Jer, ukoliko stupite u optenje sa njima, nee vam dati da napredujete, ve e ugasiti i va ar, budui da sami nemaju nikakvog ara. Kod njih je hladnoa, jer idu za svojim eljama. I tako, nemojte se saglaavati sa njima kad dou kod vas i povedu razgovor svetskim reima, saglasno sa svojim eljama. Jer, kod apostola Pavla je napisano: Duha ne gasite, prorotva ne prezirite (1.Sol.5,19-20). Znajte da se Duh niim tako ne gasi kao sujetnim razgovorima.

42. U svim slovesnim stvorenjima, bila muka ili enska, nalazi se organ ljubavi, kojim su u stanju obuhvatiti i Boansko i oveansko. Boiji (duhovni) vole Boansko, a telesni vole telesno. Prvi iste svoja srca od svake neistote i od dela ovog prolaznog sveta. Omrznuvi i svet i svoju sopstvenu duu i nosei krst, oni idu za Gospodom, u svemu vrei Njegovu volju. Zbog toga se u njih useljava Bog, daje im sladost i radost, koje duu hrane i obnavljaju. Kao to drvee ne moe da raste ako se ne zaliva prirodnom vodom, tako ni dua ne moe da napreduje bez nebeske sladosti. Samo one due koje su primile Duha i koje su napojene nebesnom sladou mogu da rastu.

43. Govorite da ste grenici i oplakujte sve to ste uinili u stanju nemarnosti. Zbog toga e blagovoljenje Gospodnje biti sa vama i delovae u vama. Jer, On je blag i otputa grehe svih koji mu se obraaju, ma ko oni bili, i to tako da ih vie ni ne pominje. Ipak, On hoe da se (pomilovani) sami seaju oprotaja grehova koje su do tada uinili, kako se ne bi desilo da, zaboravivi, opet u svom ponaanju dopuste neto zbog ega e biti duni da daju odgovor i za ona sagreenja koja su im ve bili oprotena - kao to se desilo sa slugom kome je gospodar oprostio sav dug koji mu je bio duan. Jer, kad je, zaboravivi na milost, nepravedno postupio sa drugim slugom, gospodar je od njega traio itav prethodni dug koji mu je ve bio oproten. To [se desilo] stoga to se nije saalio nad drugim slugom i to mu nije oprostio sto dinara, sumu koja je bila nitavna u poreenju sa onom koja je njemu oprotena (Mt.18,23). Pogledajmo i na Davida proroka. im ga je prorok Natan izobliio za greh sa Urijinom enom i za greh koji je sa samim Urijom uinio, on se odmah pokajao i smirio. Zbog toga mu je prorok Natan rekao: Ve ti je Bog otpustio grehe tvoje (2.Car.12,13). Meutim, David ih nije zaboravio, iako je dobio oprotaj, ve je spomen na njih predao i potomstvu. To je ostavljeno na spomen svim pokolenjima, od roda u rod. Nauiu bezakonike putevima Tvojim (Ps.50,15), govori on, kako bi se svi grenici nauili iz njegovog primera i kako bi se, slino njemu, kajali zbog grehova svojih, nikada ih ne zaboravljajui, ak i kad dobiju oprotaj. Slino je rekao sam Bog preko proroka Isaije: Ja sam Onaj koji zaglauje grehe tvoje, i neu ih pomenuti. Pomeni ih ti (Is.43,25-26). On je i preko proroka Jeremije rekao: Obrati mi se dome Izrailjev... i neu utvrditi lice svoje na vama, jer sam milostiv. Neu se gneviti na vas doveka. Samo vidi bezakonje svoje, jer si prestupila Gospodu Bogu svome, i razvratila si puteve svoje (Jer.3,12-13). Prema tome, grehe koje nam Gospod otputa mi smo duni da zadravamo i da ih se uvek seamo, obnavljajui i kajanje za njih.

44. Puno je slave duhovno podvinitvo, ali ima mnogo protivnika. Ko eli u njemu biti savren, ne treba da robuje niem ravom. Onaj ko je rob bilo emu ravome, nalazi se daleko od, granica savrenstva.

45. Po Svome nedostinom smirenju, Gospod na Isus Hrvstos je Svoje Boanstvo pokrio ovetvom. Tako da su svi na Njega gledali kao na oveka, iako nije bio samo ovek, nego Bog koji se ooveio, kao to je pisano: Slovo postade telo i nastani se meu nama (Jn.1,14). Meutim, Gospod Svojim ovaploenjem, koje mu je bilo neophodno radi domostroja naeg spasenja, nije iziao izvan Svoga Boanstva.

46. Mnogi u gluposti svojoj govore: "Mi smo takoe videli Gospoda Isusa Hrista, kao i apostoli". Meutim, oni su se zapleli u samoobmanu i prevaru, i nemaju oi da vide Gospoda, kao to su ga videli apostoli. Apostol Pavle je video Gospoda kao to su ga videli apostoli, koji su bili s Njim i koji su poverovali u Njega u vreme kad je hodio po zemlji, opkoljen gomilama sveta, koji je na Njega gledao kao na oveka. Videvi ga oima i poverovavi da je On Bog, krvotoiva je sa verom dodirnula kraj Njegove haljine, i odmah ozdravila od duge bolesti. On je pitao: Koje to to me se dotae, ne zbog toga to nije znao, nego da bi otkrio njenu veru. Apostol Petar je odgovorio: Narod te opkolio i gura te, a ti

18

govori: Ko je to to me se dotae.

Meutim, ena je sama kazala i priznala da se iscelila. Tada joj je Gospod rekao: Vera tvoja spasla te je; idi u miru (Lk.8,45-48). Videli su Gospoda i Pilat, i Ana, i Kajafa, ali kao i svi ostali koji su gledali na Njega bez vere, a ne kao to su ga videli apostoli. Zbog toga nisu imali nikakve koristi to su ga videli. Apostol Pavle ga je video oima svoga srca i svojom jakom verom, kao to ga je videla krvotoiva, koja je s verom dotakla Njegove haljine i dobila isceljenje.

47. Kad u telu prestane da caruje greh, u dui se javlja Bog i isti je zajedno sa telom. Ako, pak, carstvo greha ivi u telu, ovek ne moe videti Boga, jer se njegova dua nalazi u telu, i u njoj nema mesta za svetlost kojom se vidi Bog. David kae: U Tvojoj svetlosti emo videti svetlost (Ps.35,10). ta predstavlja ta svetlost u kojoj ovek vidi svetlost? To je ona svetlost koju Gospod na Isus Hristos pominje u Jevanelju. Njome ovek treba da bude osvetljen i da nema nikakva tamna uda (Lk.11,36). Gospod je takoe rekao: Niko ne zna sina do Otac, niti Oca ko zna do sin i ako kome sin hoe kazati (Mt.11,27). Sin, pak, ne otkriva Oca Svoga sinovima tame, nego onima koji borave u svetlosti, i koji su sinovi svetlosti, ije oi srca je prosvetio poznavanjem zapovesti.

48. U Psalmu pie: Proi u do divnog naseljenog mesta, ak do doma Boijeg (Ps.41,5). To "proi u" oznaava dugotrajno prolaenje i ukazuje na izvreni rast due. Tu se ona ve pribliila Bogu, dok je ranije njen put bio jo vrlo udaljen od Njega. Nemojmo se uditi to je na put vrlo udaljen - mi se nalazimo u duhovnom detinjstvu. Vidimo da je i onom velikom proroku Iliji bilo reeno: "Ustani, jedi i pij i okrepi se, jer je tvoj put jo dug" (Z.Car.19,7), (a on hoae ka bogovienju). O toj duini je i David rekao: Ko e mi dati golubija krila da poletim i poinem (Ps.54,7). Zbog toga ovaj put treba prohoditi sa panjom i revnou, a ne sa nemarnou, raslabljenou i lenjou. Uitelj vaseljene, Pavle nam savetuje: Tako trite da... dobijete, i dodaje: Iznuravam telo svoje i savlaujem ga (1.Kor.9,27). Trimo, dakle, dok imamo vremena u ovom telu, kako bismo dostigli savrenstvo koje je dostigao sam apostol Pavle, koji govori: Dobar rat ratovah, trku zavrih, veru odrah. Sad me eka venac pravde (2.Tim.4,7;8).

49. Kao to telo, dok u njemu boravi dua, prolazi kroz tri uzrasta, naime: mladost, zrelost i starost, tako i dua, skrivena u telu, prolazi kroz tri uzrasta, naime: poetak vere, napredak u veri i savrenstvo. U prvom, poinjui da veruje, dua se raa u Hristu, kao to se govori u Jevanelju. Sveti Jovan apostol nam je naveo obeleja tog novog roenja, kao uostalom i srednjeg stanja i savrenstva, govorei: Piem vam. deice... piem vam mladii... piem vam, oci (1Jn.2,12-14). On ne pisae telesnim prijateljima, nego verujuim, izobraavajui tri stanja koja prohode oni koji streme ka duhovnoj oblasti, tj. da dostignu savrenstvo i udostoje se punote blagodati.

50. Onaj ko zavoli duhovni ivot treba da podraava Josifovu istotu i uzdranje. Duan je da pone da se dovodi u red sagledavanjem i da se naorua protiv svih ravih pohota, koje su snane usled podrke neprijatelja, o kome Jov govori: Snaga je njegova u bedrima njegovim, i sila je njegova u miiima stomaka (Jov 40,11). Zbog toga je svako ko se podvizava i naoruava protiv ovih telesnih pohota, koje se obino razgorevaju od preterane hrane i pia, duan da opae bedra svoja strogim uzdranjem, kako bi istrajao u istoti. Napisano je da je aneo, koji se borio sa Jakovom, snano stegnuo ilu njegovog stegna, usled ega je uvenulo i oslabilo njegovo telo, a on nazvan Izrailj, tj. onaj koji vidi Boga (Post.32,25; 32). Na isti nain i mi treba da uinimo da uvene nae telo, kako bismo umrtvili i ugasili pohotu. Jer, uvenue tela nam daje mogunost da doemo do savrenstva u vrlini istote. Dua postaje snana kada je telo izmodeno. I tako, stanjimo tela svoja kako bismo imali snage da se drimo u poretku. Jer, ukoliko savladamo telo i predamo ga u ropstvo dui, telesne pomisli e biti umrtvljene. Ljubav prema telesnim pomislima jeste neprijateljstvo prema Bogu. Njihovo umrtvljenje se ostvaruje preko umrtvljenja tela. Tada e se dua prosvetiti i postati hram Boiji. Istinski duhovni podvinik je onaj koji se stara da je ist u svim udovima svojim. On, je onaj koji je obuio svoja ula i koji im ne dozvoljava da vladaju njime. On ih dri na uzdi i velikom istotom ih podvodi pod igo Gospodnje. On svojim oima ne dozvoljava da vide ta loe, ili da sa eljom gledaju na enu; svojim uima ne dozvoljava da slua osuivanje, ili avolske savete i pomisli koje podmeu avoli; na svoja usta polae peat a jeziku ne daje da govori prazne rei; ruke svoje prua na vrenje prekrasnih dela milosra i pomoi; njegove noge su brze na ispunjenje rei Gospodnjih: I ako te ko potera jednu milju, idi s njim dve (Mt.5,41); stomak svoj i grudi dri tako da ne padne na zemlju i da ne pone da pue slino zmiji, koja gamie na svom stomaku i grudima. Takav je, bratijo, izgled ivota podvinika.

51. Svako ko eli da bude istinski duhovan podvinik treba da se postara da se udalji od bune gomile

19

i da joj se ne pribliava, kako bi i telom i umom i srcem bio izvan smuenja i ljudskog vrtloga. Jer, gde su ljudi, tamo je i smuenje. Gospod na nam je pokazao primer udaljavanja od ljudi i usamljivanja time to je sam zasebno odlazio na goru radi molitve. U pustinji je On takoe, pobedio i avola, koji se usudio da sa Njim stupi u bor