MiroslavMikiRadonji}:Pozori{naliga {ampiona

Dodatak o Sterijinom pozorju podr`ao je ing. Miodrag Petrovi}, generalni direktor kompanije BELIM

Bo{koMilin:Samodramamo`e da izazovestrah isa`aljenje

SUBOTA / NEDELJA, 26–27. maj 2018 , broj 7544-7545, godina XXI, cena 50 din, 30 den, 1,5 KM, 0,7 EUR (CG), 1 EUR (SLO), 9 kuna, 1,2 EUR (GR) www.danas.rs

IIIII 63. sterijino pozorje / OD 26. MAJA DO 3. JUNA subota / nedelja, 26–27. maj 2018.

Razgovarala: Nata{a Gvozdenovi}

sterijino pozorje jedan je od najdu-gove~nijih i najrelevantnijih festi-vala u regionu. Ukoliko govorimoo Novom Sadu, sasvim sigurno je-

dan je od klju~nih markera grada. U foku-su Pozorja jeste promovisanje nacional-ne drame. Istorija festivala odgovara tere-nu na kojem je festival nastao – rasko{naje i burna. No, o misiji festivala, ovogodi-{njoj selekciji , budu}nosti savremenogdramskog teksta i samog Sterijinog po-zorja za Kultturu govori direktor PozorjaMiroslav Miki Radonji}.

Pozorje ide u susret svom 63. izdanju.Mo`da bi bilo najbolje da otvorimo pri-~u o misiji festivala. Kako je vi defini{e-te danas, u odnosu na njene po~etke?

– Sterijino pozorje osnovano je 1956.kao pozori{ni festival i institucija ~iji suprimarni zadaci bili afirmacija i promoci-ja savremene doma}e dramske knji`ev-nosti i pozori{ne umetnosti u tada{njojzemlji. Vi{e od {est decenija postojanja,Pozorje je uspevalo, uprkos povremenimproblemima, katastrofalnom i tragi~nomraspadu zemlje, poku{ajima osporavanja,razli~itim oblicima omalova`avanja, dadosledno radi na razvoju i negovanju te-meljnih kulturnih i umetni~kih vrednostina{e klasi~ne i savremene drame, literar-ne tradicije i savremenog pozori{nogstvarala{tva. Nakon krvave dezintegracijezemlje 1991, Sterijino pozorje, koje je biloinstitucija izrazitog jugoslovenskog ka-raktera, na{lo se u nezavidnoj situaciji.Sre}om, zahvaljuju}i viziji nekih od naj-zna~ajnijih imena tada{nje kulture i tea-tra, Pozorje je opstalo i prilago|avalo senovonastaloj situaciji. U drugoj decenijinovog milenijuma, i dalje je jedan od naj-va`nijih pozori{nih festivala u ovom deluEvrope, ali istovremeno, {to uvek i iznovatreba nagla{avati, institucija sa mnogo-brojnim delatnostima koje nas svrstava-ju u sam vrh bitnih ustanova kulture u Sr-biji, pa i {ire. Treba samo pomenuti boga-tu izdava~ku delatnost, sa naslovima izoblasti istorije i teorije pozori{ta, teatrolo-gije i dramaturgije, ~asopis za pozori{nuumetnost Scena, koji izlazi u kontinuitetuve} vi{e od pet decenija, zatim dokumen-taciono-istra`iva~ki centar Pozorja sa je-dinstvenom publikacijom Godi{njak po-zori{ta Srbije i zbirkama pozori{nih plaka-ta, fotografija, rukopisnih dramskih dela,zbornicima s nau~nih skupova i istra`iva-nja, me|unarodnu saradnju koja rezulti-ra na{im stalnim prisustvom u najrele-vantnijim svetskim teatarskim udru`enji-ma – Me|unarodnom pozori{nom institu-tu i Svetskoj asocijaciji pozori{nih kriti~ara iteatrologa. Sterijino pozorje u prethodnih12 godina raspisuje konkurs za najboljisavremeni doma}i dramski tekst, ~ime vr-lo konkretno radi na promociji na{ihdramskih pisaca, a u tom periodu Pozor-je je postalo i zna~ajan koproducentpredstava po delima srpskih autora. Ovusu samo deli}i iz kaleidoskopa aktivnostiSterijinog pozorja, koji svedo~e o va`no-sti na{e institucije.Pro{logodi{nje Pozorje izazvalo je bur-ne reakcije, zbog radikalne odluke iri-ja da budu nagra|eni svi, dakle da nikone dobije nagradu. Selektor Milin namu ovoj selekciji stavlja fokus, ~ini mi se,

pre svega, na dramskog pisca, i to mla-dog. Kako vi do`ivljavate selekciju?

– Svaka selekcija, ma koliko ona trebada bude objektivna slika na{e pozori{nestvarnosti i ponudi umetni~ki i estetski re-levantne predstave, u velikoj meri svodi sena subjektivnu sliku onoga ko je u datomtrenutku zadu`en za selekciju. Tako je bi-lo oduvek, i tako }e ostati i u budu}nosti.^injenica je da su selekcije Pozorja, od pr-vih godina do danas, kao i odluke `irija,imale odjeka, ne samo u stru~noj ve} i unaj{iroj javnosti, kao nijedan drugi doga-|aj iz oblasti kulture i umetnosti. To govo-ri u prilog tezi da je Sterijino pozorje veo-ma va`an dru{tveni doga|aj. Nakon pro-{logodi{nje odluke irija, mogle su se ~utikojekakve pau{alne ocene pozori{nihkvazistru~njaka – kako je Sterijino pozorjeu krizi i sli~ne neozbiljne floskule. Pritom,

zaboravlja se na to da festival mo`e samoda konstatuje odre|ene pojave u na{ojdramaturgiji i pozori{tu, te da predstavljasliku stanja u srpskim teatrima, koja sa-svim sigurno nije idealna, ali daleko od to-ga da je tragi~na. Pozorje kao institucijane mo`e da le~i, ali izvesno treba i morada svojim delatnostima ukazuje na va`neestetske i poeti~ke fenomene u pozori-{noj umetnosti, ukazuje na nove autore,upire prstom u goru}e probleme teatara,te zajedno sa svim na{im umetnicima inaj{irom javno{}u poku{a da obezbediuslove za dalji razvoj svih aspekata ove vi-{emilenijumske umetnosti.Koje su delatnosti Pozorja mimo festi-vala na koje biste stavili poseban fokus?

– Mislim da sam u odgovoru na pret-hodna pitanja ve} ukazao koje su to de-latnosti Pozorja podjednako va`ne, akone i bitnije od samog festivala. Ta~no jeda je festival medijski najatraktivniji, ali ni-kako se ne smeju zaboraviti ni ostale de-latnosti na{e institucije.Nedavno je potpisan i sporazum o sa-radnji sa Advokatskom komorom. U{ali ka`ete da je prirodan, jer ste prvekom{ije. Za{to je ta saradnja zna~ajna?

– Pozorje od svog osnivanja insistirana saradnji s mnogim institucijama iz svihsfera dru{tvenog ivota, pogotovo sa oni-ma ~iji rad ukazuje na vrednosti koje bitrebalo da su osnova svake zdrave i pro-speritetne zajednice. Pored toga {to jeAdvokatska komora Vojvodine prvi kom-{ija Sterijinog pozorja, postoje mnogo va-`niji razlozi za saradnju. Podse}am da je iJ. S. Popovi}, uz sve ostalo {to je bio, jed-no vreme radio i kao advokat. Zatim,pravnici su, uz lekare i prosvetne radnike,najverniji gledaoci na{eg festivala. Mi }e-

mo zajedno istrajavati na svojevrsnojedukaciji naj{ire javnosti u pogledu pro-movisanja razli~itih aspekata umetnosti,od knji`evnosti, preko vizuelnih, do pozo-ri{ta i dramskog teksta kao njenog esen-cijalnog dela.Kako vidite budu}nost doma}eg sa-vremenog dramskog teksta?

– Jo{ od 60-ih godina 20. veka, dram-ski tekst jeste ponajbolji aspekt pozori{neumetnosti na ovim prostorima. Samo po-minjanje imena kao {to su \or|e Lebo-vi}, Aleksandar Popovi}, Jovan Hristi}, Ve-limir Luki}, Du{an Kova~evi}, Ljubomir Si-movi}, Borislav Peki}, Slobodan Seleni},Vida Ognjenovi}, Sini{a Kova~evi}, Ne-boj{a Rom~evi}, Biljana Srbljanovi}, Mile-na Markovi}... vrlo jasno i preciozno po-stavljaju srpsku dramu u evropski kon-tekst kao izuzetno relevantnu i umetni~-ki vrednu. Taj niz uspe{no nastavlja gene-racija mla|ih pisaca me|u kojima su Ma-ja Pelevi}, Olga Dimitrijevi}, Fedor [ili, Fi-lip Vujo{evi}, Branislava Ili}, Marija Kara-klaji}... te najmla|i me|u njima, kao {tosu Tijana Grumi}, Filip Gruji} i drugi. Ube-|en sam da srpska dramska knji`evnostima obe}avaju}u budu}nost, uz uslov dapozori{ne uprave pru`e {ansu i onim ma-nje afirmisanim i na{oj javnosti nedovolj-no poznatim autorima.Kako gledate na ideju da se Pozorjevrati jugoslovenskom prostoru, odno-sno da se za nagrade bore drame auto-ra iz svih biv{ih republika?

– Sigurno je da teatarski stvaraoci iumetnici sa prostora biv{e Jugoslavije ne-maju ni{ta protiv te ideje. Zapravo,ogromna je ve}ina zdu{no podr`ava. Ste-rijino pozorje je i danas najva`nije mestookupljanja pozori{nih ku}a sa ovih pro-stora. Ako ve} postoje regionalne lige uko{arci, vaterpolu, rukometu, ako je kul-turna saradnja ve} dvadesetak godina navisokom nivou, za{to Sterijino pozorje nebi opet bilo svojevrsna liga {ampionaovog regiona u pozori{tu?[ta je va{e vjeruju?

– Ka`e veliki Sterija, sredinom 19. ve-ka, u predgovoru Rodoljupcima: „Dokle segod budemo samo hvalili, slabosti i po-gre{ke prikrivali, u povijesnici u~ili kolikoje ko od predaka na{ih juna~ki glava od-rubio, a ne i gdi je s puta si{ao, donde }e-mo hramati i ni za dlaku ne}emo biti bo-lji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako za-pajaju, i ne misle da mo`e biti i pogre{akau nas, pak sve, {to im se predla`e, za ~istuistinu i dobrotelj smatraju... [to je bilo lu-|e, preteranije, nesmislenije, to je imalovi{e uva`atelja, a glas umerenosti sma-trao se kao nenarodnost, kao protivnosti izdajstvo; jer je svaki ~ovek sklonjen na~rezvi~ajnosti, pa kad ne zna da mo`e bi-ti nesre}e, tr~i kao slep za tim i srdi se nasvaku pametnu re~“.

I jo{, Aleksandar Popovi} u Mre{}enju{arana: „Za mene postoje samo ljudi i ne-ljudi. Sve ostale podele su la`ne“.

Bo{ko Milin:Samo dramamo`e da izazove strah i sa`aljenje

Ovogodi{nji selektor Bo{ko Milin objavio je izbor predstava u dve selekcije:nacionalne drame i selekcije Krugovi. Po njegovim re~ima, nakon {to suusvojene promene u izboru i tretmanu predstava koje bi trebalo da u~estvujuna festivalu, u produkcionom smislu nastalo je nekoliko promena.

„Pozori{ta, kao i obi~no, dele sudbinu zemlje u kojoj stvaraju. Poredsmanjenog broja premijera, desilo se ne{to neo~ekivano – smanjen je broj delapostavljenih po principu izbegavanja rizika od publici nepoznatih imena.Dogodilo se ne{to neobi~no: u na{im granicama imali smo izvo|enja tri Nu{i}a– dva u Beogradu i jednog, ali stvarno duhovitog, u Subotici, jednog AleksandraPopovi}a u Gra~anici, jednog Sterije u Kru{evcu i jednog u Novom Sadu, dvaDu{ka Kova~evi}a (Beograd, Banjaluka) i jednog Simovi}a u Somboru. Imali smoprilike da vidimo i nekoliko drama ~iji su autori reditelji, drame koje su napisaliglumci, te ostvarenja iskusnih profesionalaca, zatim autorske projekte,dramatizacije velikana proznog izraza. Sva ostala i preostala mesta zauzeli sumladi pozori{nici profesionalno posve}eni pisanju dramskih tekstova“, isti~eMilin nagla{avaju}i da su razlike me|u ovim predstavama nebrojene ali im jezajedni~ko poimanje smisla re~i Gotholda Efraima Lesinga, prvog dramaturga uistoriji, koji je „ta~no definisao {ta su strah i sa`aljenje i koji je ustanovio dramskirod kao jedini koji mo`e da ih izazove“. Vezuje ih i ~injenica {to su one i oniupravo pokazali najbolji uspeh na polju dramskog stvarala{tva te se stoganalaze me|u odabranima da u~estvuju na Sterijinom pozorju.

NEDELJA, 27. majScena, maska, kostim, lutka: otvaranje izlo-`be, uru~enje nagrada, organizator Centar zalikovno obrazovanje dece i omladine Vojvodi-ne – SNP, gornji foaje scene „Jovan \or|evi}“od 10 sati;Takmi~arska selekcija: okrugli sto – [vajcar-ska, od 11 sati;Otvorena {kola scenskog dizajna: razgovor oknjizi „Scenski dizajn kao umetnost“ TatjaneDadi} Dinulovi}, organizator Fakultet tehni~-kih nauka Novi Sad – SNP, Kamerna scena, od12 sati;Prostorni mehanizmi: otvaranje izlo`be sce-nografskih radova grupe DIAPROJEKTOR –Centralna galerija [ok zadruge od 18 sati;Ve~era za zeca: otvaranje izlo`be slika NikoleD`afa – SNP, donji foaje scene „Jovan \or|e-vi}“ od 19 sati;

PONEDELJAK, 28. majTakmi~arska selekcija: okrugli sto – Carstvonebesko – epika balkanika, od 11 sati;Tribina Sterijinog pozorja (I sesija): Doma}idramski tekst na repertoaru na{ih pozori{ta –mogu}nosti i isku{enja, moderator SvetislavJovanov – SNP, Kamerna scena od 12 do 15sati;Tribina Sterijinog pozorja (II sesija): Doma}idramski tekst na repertoaru na{ih pozori{ta –mogu}nosti i isku{enja, moderator SvetislavJovanov – SNP, Kamerna scena od 16.30 do19.30 sati;Pozorje mladih od 18 i 21 sati;

UTORAK, 29. majTakmi~arska selekcija: okrugli sto – Jami di-strikt, od 11 sati;Pozorje mladih od 15, 18 i 21 sat;Prostori Mete Ho~evar: otvaranje izlo`be sce-nografskih radova, organizatori Fakultet teh-ni~kih nauka Novi Sad i beogradska GalerijaKolektiv – Galerija Kolektiv od 20 sati;

SREDA, 30. majMe|unarodna selekcija „Krugovi“: okrugli sto– Ljudi od voska, od 11 sati;Takmi~arska selekcija: okrugli sto – ...I ostali,od 12 sati;Pozorje mladih od 15, 18 i 21 sat;

^ETVRTAK, 31. majTakmi~arska selekcija: okrugli sto – Hajka navuka, od 11 sati;Takmi~arska selekcija: okrugli sto – Utopljenadu{a, od 12 sati;Du{an Kova~evi}: ideologija, ~ovek, drama:promocija zbornika i okrugli sto, organizatoriDom kulture Gra~anica i Fondacija Simonida,gornji foaje scene „Pera Dobrinovi}“ od 13 sati;Pozorje mladih od 15 i 18 sati;– Dani knjige: promocija pozori{nih izdanja –gornji foaje scene „Pera Dobrinovi}“ od 17.30sati;

PETAK, 1. jun16. me|unarodni simpozijum pozori{nih kri-ti~ara i teatrologa: Kolektiv na delu – ispitiva-nje kolektiviteta u savremenom teatru, orga-nizatori Sterijino pozorje Novi Sad i Me|una-rodna asocijacija pozori{nih kriti~ara (IATC),predsedavaju}e Dijana Damijan Martin i Bo-jana Jankovi} (London, V. Britanija) – Kultur-ni centar Novog Sada od 10 do 18 sati;Takmi~arska selekcija: okrugli sto – Kepler452-B, od 11 sati;Dani knjige: promocija pozori{nih izdanja,SNP, gornji foaje scene „Pera Dobrinovi}“ od17.30 sati;

SUBOTA, 2. jun16. me|unarodni simpozijum pozori{nih kri-ti~ara i teatrologa: Kolektiv na delu – ispitiva-nje kolektiviteta u savremenom teatru, pred-sedavaju}e Dijana Damijan Martin i BojanaJankovi} (London, V. Britanija), KCNS od 10 do18 sati;Me|unarodna selekcija „Krugovi“: okrugli sto– ^rna mati zemla, od 11 sati;Takmi~arska selekcija: okrugli sto – O`alo{}e-na porodica, od 12 sati;Dani knjige: Promocija pozori{nih izdanja –gornji foaje scene „Pera Dobrinovi}“ od 17.30sati;Takmi~arska selekcija: okrugli sto – Svedobro,od 23 sata;Me|unarodna selekcija „Krugovi“: okrugli sto– Zid, jezero, od 23.30 sati;

NEDELjA, 3. junProgla{enje i uru~enje Sterijinih nagrada –scena „Pera Dobrinovi}“, 3. jun od 20 sati

[VAJCARSKATekst Petar Mihajlovi}, re`ija Milan Ne{kovi}; Narodno pozori{te Republike Srpske, Banjaluka (RS, BiH)Takmi~arska selekcija: SNP, scena „Jovan \or|evi}“, 26. maj od 20 sati(prethodi sve~ano otvaranje Pozorja i beseda Neboj{e Bradi}a)

CARSTVO NEBESKO – EPIKA BALKANIKARe`ija Jernej Lorenci; Narodno pozori{te i Bitef teatar Beograd (Srbija)Takmi~arska selekcija: SNP, scena „Pera Dobrinovi}“ (I deo) i scena „Jovan \or|evi}“ (II deo), 27. maj od 20 sati

JAMI DISTRIKTTekst Milena Bogavac, re`ija Kokan Mladenovi}; Bitef teatar Beograd,Centar za kulturu Tivat, Festival MASZK Segedin, Think Tank studio Novi Sad(Srbija / Crna Gora / Ma|arska)Takmi~arska selekcija: SNP, scena „Jovan \or|evi}“, 28. maj od 20 sati

...I OSTALITekst Ma{a Radi}, Mina ]iri}, Neda Gojkovi} i Galina Maksimovi}, re`ija Stevan Bodro`a; Ustanova kulture „Vuk Stefanovi} Karad`i}“ Beograd(Srbija)Takmi~arska selekcija: SNP, scena „Pera Dobrinovi}“, 29. maj od 19 sati

LjUDI OD VOSKATekst Mate Mati{i}, re`ija Janu{ Kica; Hrvatsko narodno kazali{te Zagreb (Hrvatska)Me|unarodna selekcija „Krugovi“: scena „Jovan \or|evi}“, 29. maj od 21 sat

HAJKA NA VUKATekst Ognjen Obradovi}, re`ija Nata{a Radulovi}; [aba~ko pozori{te (Srbija)Takmi~arska selekcija: Pozori{te mladih, 30. maj od 19 sati

UTOPLJENA DU[ATekst Aleksandar Jugovi}, re`ija Boban Skerli}; Beogradsko dramskopozori{te (Srbija)Takmi~arska selekcija: SNP, scena „Jovan \or|evi}“, 30 maj od 21 sat

KEPLER 452-BTekst Tijana Grumi}, re`ija Jug \or|evi}; Pozori{te „Bora Stankovi}“ Vranje (Srbija)Takmi~arska selekcija: Novosadsko pozori{te / Újvidéki Színház, 31. maj od 19 i 21.30 sati

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJANESTAJANJATekst Bo`idar Kne`evi}, re`ija Zoltan Pu{ka{; SNP i Sterijino pozorje Novi SadPredstava van konkurencije: Kamerna scena, 31. maj od 21 sat

O@ALO[]ENA PORODICATekst Branislav Nu{i}, re`ija Milan Ne{kovi}; Teatar „Fjodor Volkov“ Jaroslav (Ruska Federacija)Takmi~arska selekcija: SNP, scena „Jovan \or|evi}“, 1. jun od 19 sati

^RNA MATI ZEMLATekst Kristian Novak, re`ija Dora Ru`djak Podolski; Zagreba~ko kazali{temladih (Hrvatska)Me|unarodna selekcija „Krugovi“: SNP, scena „Pera Dobrinovi}“, 1. jun od 21.30 sati

SVEDOBROTekst Stevan Vrane{, re`ija Nemanja Rankovi}; Narodno pozori{te U`ice (Srbija)Takmi~arska selekcija: SNP, scena „Jovan \or|evi}“, 2. jun od 19 sati

ZID, JEZEROTekst Du{an Jovanovi}, re`ija Milo{ Loli}; Drama Slovenskog narodnoggledali{~a Ljubljana (Slovenija)Me|unarodna selekcija „Krugovi“: SNP, scena „Pera Dobrinovi}“, 2. jun od 21 sat

ULICA USAMLjENIH AUTOMOBILATekst Zoran Pe{i} Sigma, re`ija:\ur|a Te{i}; Narodno pozori{te Ni{ iSterijino pozorje Novi SadPredstava u ~ast nagra|enih: SNP, scena „Pera Dobrinovi}“, 3. jun od 20 sati

Miroslav Miki Radonji}:Pozori{na liga {ampionakulttura

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS POSVE]ENO 63. STERIJINOM POZORJU; Urednik Dragan Sto{i}; Priredila Gordana D. Nonin; Korektura Marjana Stevanovi}; Obrada fotografija Stanislav Milojkovi}; Grafi~ko oblikovanje Slobodan Srem~evi} i Zoran Spahi}.

Uz odobrenje autorke,Danas prenosi intervju Nata{eGvozdenovi}, glavne iodgovorne uredniceKultture, sadirektorom Sterijinogpozorja. Intervju jeobjavljen u majskombroju ovog mese~nikaza kulturu. Naslov intervjua je redakcijski.

1

1

14

14

1313

12

12

11

11

10

10

9

9

8

8

7

7

6

6

5

5

4

4

3

3

2

2

re~ selektora

PROGRAM

IV subota / nedelja, 26–27. maj 2018.63. sterijino pozorje

BELIM je svetski priznata i poznata kompanija koja se bavi projektovanjem, proizvodnjom iopremanjem objekata. U proizvodnom programukompanije BELIM zastupljeni su moderno dizajniraniproizvodi od najkvalitetnijeg ner|aju}eg ~elika,aluminijumskih, mesinganih, bakarnih, pocinkovanihlimova i legiranih materijala najkvalitetnije finalneobrade. Profesionalna, rashladna, termi~ka ineutralna kuhinjska oprema, takodje je deoproizvodnog programa kompanije BELIM.

Vrhunski funkcionalni i atraktivni krovovi i fasade, (vi{e od 3.500.000 m2), od limova, kompozitnih materijala istakla, kao i mnogi projektovani iizvedeni radovi u enterijeru ieksterijeru u Srbiji i zemljama {iromsveta (obloge zidova, stubova, podovai plafona, ograde, stepeni{ne ograde,rukohvati, portali, vrata i prozor) dalisu notu savr{ene elegancije i lepotemnogim objektima i gradskim zonama.Zavr{ni radovi na realizaciji projektaThe Avenues Phase4 i KC Sheik Jaber Al Almad u Kuvajtu, najnoviji su primerisofisticirane delatnosti ove kompanije.

BELIM Svetozara Mileti}a br. 16 11000 Beograd, Srbija+381 11 33 92 646 Fax.+381 11 33 92 083 E-mail: office@belim.net www.belim.net

BELIM je zastupnik STALPROFILa, {vedske kompanije za proizvodnjuvatrootpornih elemenata,holandske kompanije VIANEN Kitchen Ventilation kao i kompanije Ice - O - Matic – Holandija - SAD,za balkanski region.Koncept razvoja kompanijeBELIM zasniva se navisokostru~nim mladimkadrovima, modernomkorporativnom upravljanju idokazanom kvalitetu po posvetskim standardima. Kompanija BELIM du`e od 60 godina uspe{no posluje natr i{tima zemalja biv{e Jugoslavije,Evrope, Azije, Bliskog istoka i Afrike.

Kulturni centar Sheikh Jaber Al Ahmad u Kuvajtu - supervizija oblaganja fasade, krova i plafona od inoxa

Crkva Svetog Marka u Beogradu -kompletna rekonstrukcija,

sanacija krova i pokrivanje bakrom

The Avenues Phase 4 - dekorativnodrve}e od aluminijuma, dekorativnipaneli, luvre i centralna kupola od inoxa

Dekorativne obloge zida i stubova od inoxa i ozon stakla

Zgrada Osiguravaju}eg dru{tva uKuvajtu: ograde od inoksa i stakla

Termi~ki monoblok