VODIČ KROZ OPŠTINU – Osnivač: Lokalna Samouprava Opštine Ade. Izdaje: Bibli-oteka Sarvaš Gabor. Glavni i odgovorni urednik: Aron Čonka direktor. Saradnici: And-raš Horvat, Gabor Husak, Daniel Madaras, Endre Mariaš, Tamara Nađbali, Žofi a Pal, Aleksandra Popov, Robert Žoldoš. Prevodilac: Čaba Berec. Lektor: Katalin Kavai Muči. Grafi čki saradnik: Tibor Balint. Adresa redakcije: Biblioteka Sarvaš Gabor, Trg Oslo-bođenja 3/A, 24430 Ada. Broj telefona biblioteke: 024/851-115. Broj telefona direktora:024/851-615. E-mail adresa: biblioteka.ada@gmail.com, newspaperada@gmail.com.

008 (497.113 Ada) VODIČ kroz opštinu = Községi kalauz / glavni i odgovorni urednik Aron Čonka. - 2013, br. 03. - Ada : Biblioteka Sarvaš Gabor, 2013. - Ilustr. ;29 cm. Mesečno. - Tekst na srp. i mađ. jeziku. - Tekst na mađ. jeziku štampan usuprotnom smeru.

ISSN 2334-9301 COBISS . SR-ID 281820423

Doček praznikaMnoge od nas praznici pri kraju godine podsećaju na detinjstvo.

Tražimo nostalgična sećanja u jelci, u postavljenom stolu, kod koje sedimo/smo sedeli svi zajedno. Na doba, kada je još proslava Božića bila ona prava. Zbog čega ponekad osećamo da je pomalo postalo prazno? Zbog nedostatka ljubavi ili emotivnosti? Nedostatka naših najmilijih? Ili zbog nedostatka brige?

U ovo vreme spoznajemo u stvari šta je dom, šta znači vratiti se u rodnu kuću, i biti zajedno sa voljenima, naime, nažalost postoji mnoštvo takvih, koji su primorani da iskuse koliko može čoveka ras-tužiti osećaj nedostatka doma. Mnogi naime baš u najvećoj dobrobi-ti ostanu bez doma. Svaki član porodice ima svoj ključ, ali ne samo za stan ili kuću, nego i za život. Ali zasebnom ključu se pridružuje i zaseban život, u kojem ipak ključ do drugog ne pronalazimo.

Sa pravom se može postaviti pitanje, da li ga uopšte tražimo? Da li smo sposobni na to da se međusobno pazimo? Zašto je važnije stvoriti sve spoljne stvari, o kojima mislimo da su potrebni za dob-robit, nego obratiti pažnju na naše voljene, ako u međuvremenu zaboravljamo na one sa kojima bismo u dobrobiti uživali, ako se u međuvremenu udaljimo od onih koje možemo voleti?

Kupujemo poklone da bismo pokazali da smo mislili na drugoga. A to u najviše slučaja samo znači to da: „Jaoj meni, treba još da skok-nem i do prodavnice, da kupim neki poklon…” Mnogo puta samo ovako mislimo na druge. I baš je rezultat toga da se sve više uda-ljavamo. Pre neki dan mi se jedan poznanik gorko žalio, da se plaši praznika, jer ne zna šta će mu roditelji reći za ne baš uspešno svedo-čanstvo, naime pojma nemaju kakve su mu ocene. I ovo znači nedos-tatak pažnje. Ne mislim na nedostatak stroge kontrole, to naravno nikome ne fali, samo na to, zašto jedan tinejdžer ne može sa svojim problemima da se obrati roditeljima? Da li je prihvatljiv izgovor, da je neko previše zauzet? Jer ako to prihvatimo, sa time prihvatamo i to, da nema vremena na druge, tojest ne interesuju ga drugi.

Kraj godine je povoljan, a zbog praznika još više, da zastanemo na trenutak i da pogledamo oko sebe. Da pogledamo unazad i da rezimiramo. U ovo doba možda malčice drugačije vidimo sebe, a drugačije vidimo i druge. Interesantno je da se oko Božića stvari odvijaju tako, da za mene dolazi period velikih pomirenja, oprašta-nja. Ne svesno, ali svaki put potražim nekoliko poznanika, koji su mi nekad bili bliski, a naš odnos se potom zbog nečeg pogoršao ili smo se jednostavno jedno od drugog udaljili. Jako je dobro pomiriti se sa onim ljudima o kojima nikad ne bismo pomislili da ćemo ika-da biti u dobrom odnosu. Oprostiti znači toliko, da dozvoljavamo dobrom da pobedi zlo? Ili samo toliko, da stavljamo na stranu svoje uvrede i svoj ponos? Ovako ili onako to je fantastičan osećaj. Takav, koji vredi svakome probati. Naime pravi praznik se odvija unutra, u srcu i u duši.

U duhu toga, u svoje i u ime tima Vodiča kroz opštinu želim svim dragim čitaocima Srećne Božićne praznike i uspešnu novu godinu!

E n d r e M a r i a š

Doček praznikaMnoge od nas praznici pri kraju godine podsećaju na detinjstvo.

Tražimo nostalgična sećanja u jelci, u postavljenom stolu, kod koje

Božićni i novogodišnji praznici svima nama nude izvanrednu priliku da na nekoliko dana zaboravimo na svakodnevne probleme.Nisu sa ovim drugačije ni glumci rodom iz Ade, koji iako momentalno svoju svakodnevnicu žive na drugim mestima , uvek rado dolaze kući, a naro-čito uoči praznika.

Više stotina ljudi je 20. decembra uveče napunila sportsku halu Tehničke ško-le. Naime tada je održana centralna Božićna prired-ba opštine. Lokalna samo-uprava je program sastavi-la uz saradnju plesnih klu-bova, kulturnih udruženja za negu tradicije i civilnih organizacija, opštinskih institucija i mnoštva po-mažućih ruku.

Društvo za negu tradi-cije „Vadvirag” je u pozo-rišnoj sali 14. decembra, u subotu uveče, ađansku publiku iznenadila sa po-sebnim svečanim prog-ramom, gde su sa prime-renim programom nastu-pila sve grupe Društva, čime su pokušali učiniti pripreme za praznike još prazničnijim.

Početkom decembra je krenula emisija pod nazi-vom Art Cafe Club –Disku-sije o književnosti i dru-gim umetnostima koja se emituje na Pro Media ka-nalu u Adi i Senti. U cent-ru pažnje prve emisije je stajala popularnost knji-ževnosti u krugu dece, a u drugoj uloga medija u popularizaciji književno-sti i drugih umetnosti.

U organizaciji MRK „Po-tisje-Pletex” je u periodu od 6. do 8. decembra u Adi održan 10. Mikulaš-kup, na kojem je u toku tri dana stupilo na teren oko 400 rukometaša pionirskog uzrasta u 31-oj ekipi iz 14 klubova, iz Mađarske, Slo-venije, Srbije i Vojvodine. Mikulaš-kup je prilika za sticanje ogromog iskust-va za mlade igrače.

3

Praznici, tako lepi!Tri mlada ađanska glumca o Božiću i o godini iza nas

Božićni i novogodišnji praznici svima nama nude izvanrednu priliku da na nekoliko dana zaboravimo na svakodnevne prob-leme, da malo usporimo, osvrnemo se i ponovo otkrijemo nama važne stvari, ali i da istovremeno obratimo pažnju na sebe i na druge. Naime baš su ove stvari te, koje mogu dati pravi sadržaj praznicima. Nisu sa ovim drugačije ni glumci rodom iz

Ade, koji iako momentalno svoju svakodnevnicu žive na drugim mestima , uvek rado dolaze kući, a naročito uoči praznika. O svojim doživljajima vezanim za Božić, kao i o tome kako ocenjuju godinu koja je iza nas, šta očekuju od nove godine, pitali smo glumicu subotičkog Narodnog pozorišta Čilu Pamer, stručnog saradnika Kulturnog saveza vojvođanskih mađara Agneša Rafaia, i glumca senćanskog Mađarskog Kamernog Pozorišta Đerđa Viraga. Štaviše povodom Božića Đerđ Virag nas je iznenadio i sa jednom posebnom Božićnom novelom.

AGNEŠ RAFAI– Od kada sam otišla od kuće

sve više očekujem vikende i praznike. Uvek mi je bila važna, veoma važna moja porodica, toplina svog doma. Od ovog ne popuštam. Ovo mi je, ovo nam je potrebno! Dobro je da sa istom dečjom radoznalošću i istinitošću znam da se radujem Božiću, kao i pre mnogo godina. Naime Božić ima jednu takvu atmosferu, mi-ris, vazduh, vibraciju, kao ništa drugo. Kitimo jelku, koja ili ne može da stane u sobu pa se mora skratiti, ili ispada iz nogara i pada, durimo se i tešimo se sa medenom rakijom, već tri dana krišom jedemo žerbo i karamelne kockice, koje su spremljene za Bo-žić – i to je tradicija –, pravimo salate, peče se patka... Potom odlučujemo da ne brinemo o postu i zvezdama , ono što je bitno jeste da smo zajedno! Haj-de da jedemo! I dan danas ja delim poklone i sa istim uzbuđenjem ih otva-ramo, kao i pre dvadeset i nešto godina. Ali kupovina ili spremanje poklona je za mene najlepši deo: Kakvu knjigu da uzmem ove godine mami, koju ću naravno da pozajmim od nje? Šta je ona korisna stvar, što nije čarapa i čemu bi se tata stvarno radovao? Da li je mlađem bratu, tinejdžeru najbolji poklon novac? Papuče dobijene od babe su takođe deo svakog Božića. Kao i odmaranje, isključivanje telefona. Konačno, barem jednom godišnje.

– 2013. godina je za mene bila fantastična. Diplomirala sam u Pešti na Odseku za pozorišno obrazovanje Univeziteta za pozorišnu i fi lm-sku umetnost, primljena sam na smer defektologa na segedinskom Na-učnom univerzitetu, znači krenula sam ka putu za logopeda. Ne znam, zbog nečega ne želim da stanem sa učenjem. Posle jednog fantastič-nog i intenzivnog leta stala sam na ludi kamen, što me stvarno čini srećnom, mogu da preporučim svakome! Ubrzo sam saznala da me očekuju radosti majčinstva. Ko je bio u sličnoj situaciji, zna o kakvoj čarobnoj stvari govorim. Uživam u svakom momentu isčekivanja. Svet je okrugao, kao nikad do sada! Shvatila sam, da se ne želim vratiti u prošlost a ne želim biti ni u budućnosti. Uživam u tome što se ovog trenutka oko mene dešava. Čitala sam već mudrosti, citate u vezi ovoga, ali kada ove rečenice postanu stvarnost, istinska osećanja to je super stvar. Srećna sam. Jednostavno srećna! Jako če-kam, čekamo novog člana porodice! Želja mi je da se i sledeće godine sve ovako lepo odvija kao i do sada. Međutim nije dovoljno želeti, treba da se nešto uradi za to. Ja u ovo verujem.

ĐERĐ VIRAG– Uprkos svemu, kao i veći-

ni ljudi, Božić i za mene znači doživljavanje kohezione snage porodice, mira i ljubavi. Svako se smiruje, sklapa mir, oprašta ili barem pokušava da bude to-lerantan. Što je sigurno izvlači i najzauzetije ljude iz svakod-nevnice i ako nizašta drugo, barem je za ovo sasvim dobro.Povodom božićnih i novogo-dišnjih praznika najčešće se setim velikih sankanja i sneška belića, a i mokrih rukavica od grud-vanja. Potom su ovi doživljaji polako izostali iz mog života i zamenje-ni su hladnoćom. Hladan vazduh, hladan vetar, hladno isčekivanje... Mislim da je najgore, kada čovek u hladnoći, nedeljom poslepodne čeka autobus, koji kasni 20 minuta, potom poljubac i pravac za Novi Sad. A tamo dobiješ braon boju dok stigneš do stana, naravno ne tako, nego samo od struka na dole, od blata. Jer je velegrad takav, tamo

su taksisti u stanju da te poprskaju od glave do pete bez trunke kajanja. Zimi, u hladnoći.

Mislim da sam u 2013. godini dobio dosta prska-nja. Ali sam na kraju dospeo u Sentu. Ovde ni taksija, ni blata. Ali hladnoće ima i ovde napretek, ali je barem ovde Tisa. Potiska hladnoća je drugačija, jer sam ovde skoro kod kuće i samo mi malo vremena treba do tamo. Ali, možda sam već kod kuće samo još ne znam? Možda 2014. godine stignem kući u Senti?

4

Porodica ih je već nestrpljivo čekala......ali je samo njih sedmoro krenulo na put po velikom snegu,

sačekali su zvezdu Danicu, jer se ne može tek tako ofrlje izvesti vitlejemska igra. Treba na pravi način.

Već nedeljama ranije treba naučiti tekst , treba probati pes-mice sa anđelima, kao i malu koreografi ju i utanačiti tekst sa ak-terima. Onaj ko primi korinđaše na nekoliko srceparajućih tre-nutaka, u stvari ima posla sa jednom pravom pozorišnom tru-pom, diletantskom, ali pravom. Stigli su. Gospodin Kaplar traži dozvolu za ulazak. Potom najavljuje družinu. I ušli su lepo u redu. Prvo dva mlađa pastira, od kojih prvi napravi kolut. Potom je stigao i stari pastir, koji je pomalo senilan, a ni ne čuje dob-ro. Nakon nekoliko napetih trenutaka počeo je i tekst – sigurno je bio jako nervozan, naime ovo mu je bila premijera, ovo mu je bio prvi nastup, gde je imao i svoj tekst. Mladić, koji je glumio starca nije imao više od 12 godina, kao ni ostali. Stari je rekao:

– Sik suk sak suk sialajsuk. Želim ovom plemenitom doma-ćinu mnogo srećno i veselo dobro veče. Tisa-Dunav, dobra je bunda. Ne trebam ja vino niti rakiju, ima gazda dve lepe kćeri, neka mu bude i šest gomila drva u dvorištu, znam da se neće pokajati. Vi sinovi moji ovde unutra jedete i pijete, a na sede brkove svog dede ni ne gledate? Ali ako uzmem svoj štap, dobro ću vas isprašiti!

Porodici su oči zasjale, najviše malom dečkiću, zbog kojeg se porodica odlučila da ugosti šaljive glumce. Sa anđelima su već zajedno pevali poznate pesme o dolasku Isusa, S neba an-đeo , Radujte se, Hristos se rodi!. Potom se za desetetak minuta predstava završila. A zahvalna publika je pljeskala, čak je i mali dečkić tako udarao dlanom o dlan kao da je plaćen, a on još tada sigurno nije ni znao šta aplauz znači. Za istinu, on veoma znači.

Oni naravno nisu znali da Starac ima premijeru, ali ovo veče je za njega velika stvar, a naročito aplauz. Pljesak, istiniti pljesak, spontani pljesak za ohrabrenje za podstrek.

Oči dečkića se ne mogu zaboraviti. I od tada ga po tome pre-poznajem na ulici. Ima devojku, a završio je i srednju školu. On ne zna, ali sam možda baš zbog njega postao glumac. Tekst mi je i od tada u glavi, nisam zaboravio ni jednu jedinu reč: „Sik suk sak suk silalajsuk...” Srećan Božić!

Đerđ Virag

Božićna novela

ČILA PAMER– Veoma volim Božić i zato

ga svake godine jako čekam. Možda i zbog toga što tada svako malo više pazi na druge. Kada mislim na Božić, setim se svoje porodice, jedne tople sobe, gde svako intenzivno radi ponešto, jer je za Božić još bolji osećaj biti kod kuće. Imam mnoštvo lepih uspome-na iz dečjeg doba: ogromni sneško belići, koji su bili toliki, da im je moj otac sa merdevine stavljao crveni lonac na glavu; najlon-ski džakovi napunjeni slamom, na kojima smo se spuštali niz dolmu itd. Jako je dobro setiti se i toga da je svakog Božića porodica ručala zajedno: bake i deke, roditelji i deca. Mnogo smo razgovarali, smejali se i fantastično se osećali zbog toga što smo svi bili zajedno. Uvek me smiruje kada razmišljam o ovim događajima. Značaj praznika se na-ravno nije menjao, međutim karakteristika pomalo. Nažalost danas već porodica nije potpuna i tako ovi običaji polako nestaju, zbog toga sada već drugačije slavimo Božić nego lani.

– Svaka godina tako brzo prođe, da ni sama ne znam proceniti kakva je stvarno bila. Ovo najverovatnije osećam ovako zbog toga što se stvari konstantno dešavaju oko mene. U pozorištu sam na sreću dobila mnošt-vo mogućnosti. Jedno od mojih najvećih doživljaja je bilo kada sam u junu na osnovu glasanja publike dobila nagradu kao najbolja glumica sezone. Veoma mi je prijalo da i publika podržava i priznaje to što radim. Zahvalna sam pozorištu, s jedne strane zato što mi pru-ža mnogo mogućnosti, s dru-ge strane zato jer mi kolege u svemu pomažu. Mimo pozo-rišta, mogla sam da probam i stvari koje su me uvek intere-sovale. Pored toga uspela sam da otputujem na mesta, gde ranije nisam bila, tako kada sagledam 2013. godina je za mene bila veoma dobra. Na-dam se da ću i u 2014. godini uspeti da se bavim stvarima koje me interesuju. Želim da se razvijam i na polju peva-nja, a nadam se takođe da ni u sledećoj godini neće izostati putovanja.

Oni naravno nisu znali da Starac ima premijeru, ali ovo veče je

Božićna novela

5

U programu, koji je organizovan od strane opštine, glavnu ulogu su dobila deca. Deca iz Predškolske ustanove „ Čika Jova Zmaj” su pred publiku izašla sa veoma dirljivom produkcijom. Najsitniji su publiku, koja je posetila ovu opštinsku priredbu iznenadili sa muzičkom koreografi jom. Na scenu su stupili i grupe Plesnog kluba „New Ada Dance”, koji su prvo izveli bečki valcer, a potom uz prat-nju članova Kluba „Dobošara i umetnika” sa Roki i Hip-hop muzičko-plesnom koreogra-fi jom impresionirali prisutne. Takođe smo mogli videti veoma precizne i visoko kvalitet-ne produkcije od plesnih grupa „Midnight” i „Venus”. U kvalitetu nisu zaostala ni udruže-nja za negu tradicije: DNT „Vadvirag”, KUD „Aranjkapu” i KUD „Novak Radonić”, koja su takođe nastupala sa najmlađima, njihove produkcije su bile jedne od najlepših trenu-taka večeri. Program je obogaćen dirljivim nastupom Kamernog hora “Musica Humana” i Mešovitog hora “Sava Trlajić”, koji su i sa od-vojenom, kao i sa zajedničkom produkcijom stvorili čarobnu atmosferu u sportskoj hali.

- Cilj Lokalne samouprave sa ovom prosla-vom bio je da povodom praznika porodice i ljubavi okupi civilne organizacije iz opštine, i pretvori ih u jednu veliku porodicu. Ali nisu

samo produkcije vezane za civilne organi-zacije, nego i pozadinska aktivnost, koja je bila neophodna za kreiranje i uspešno spro-

vođenje proslave, od konfi guracije različitih scenskih i pozadinskih elemenata pa sve do organizacionog rada u vezi ovog programa - objasnila je Monika Urban, zamenica pred-sednika opštine, i dodala: - Ostvarenje svega ovoga nije bio jednostavan zadatak, jer ovi

ljudi ne rade svaki dan zajedno, svako ima svoju grupu, koju vodi, baš zato je za nas bilo izuzetno važno, da ih podstaknemo na saradnju, u cilju da zajedno mogu da obezbe-de trajne uspomene i požele srećne praznike građanima opštine.

Zahvaljujući izuzetno raznovrsnom prog-ramu priredbe pod nazivom Čujte predivan glas zvona!, svi prisutni na krcatoj tribini sportske hale su ovog puta uistinu mogli vi-deti njima dragu produkciju, koja je doprine-la da im Božićne pripreme budu još lepše i da

dožive prazničnu atmosferu. Druga polovina programa je zakazana za 3. januar 2014. go-dine od 18 časova, koja će se održati u Molu, u lokalnom Domu kulture.

( p p )

Čuj lepote reči zvončića!Kulturna društva iz opštine Ada su zajedno proslavili Božić

Više stotina ljudi je 20. decembra uveče napunila sportsku halu Tehničke ško-Više stotina ljudi je 20. decembra uveče napunila sportsku halu Tehničke ško-Vle. Naime tada je održana prva polovina centralne Božićne priredbe opštine, Vle. Naime tada je održana prva polovina centralne Božićne priredbe opštine, Vkoju sa ponosom možemo da prikažemo i kao kulturnu mapu opštine. Lo-kalna samouprava je program sastavila uz saradnju plesnih klubova, kulturnih udruženja za negu tradicije i civilnih organizacija, opštinskih institucija i mnošt-va pomažućih ruku. Program, koji je trajao sat i po vremena je učinjen uzviše-nim, prazničnim sa 17 produkcija 10 raznih udruženja.

Cilj Lokalne samouprave sa ovom proslavom bio jeokupljanje civilnih organizacija iz opštine

Kako su tekle aktivnosti, kakvi su radovi pravljeni?– Prve nedelje smo pravili ukrase od ljuske. Za sprovođenje prve

radionice zamolili smo vaspitačicu Evu Šoti, umetničku urednicu

KUD „Aranjkapu”. Pravili smo ukrase, anđele, zvezde od stabljike i ljuske. Drugu zanimaciju je vodila naša koleginica Šara Lajko, ovde su rađeni ukrasi, zvončići od gline, ali su učesnici mogli slobodno da raspolažu sa repromaterijalom, mogli su izraditi bilo šta. Gotova dela smo ispekli, potom smo izvršili fi nalnu obradu, takođe pod rukovod-stvom koleginice.

Koji je bio cilj ovih radionica?– Vođeni smo time da pokrenemo fantaziju naših đaka, naime posle

svoje kuće ovde provode najviše vremena. Nadam se, da će se zahva-ljujući aktivnostima, ustanovu smatrati svojim drugim domom, i to, da smo uspeli i ovde da unesemo duhovnost Božića. Na jelku, koja je pos-tavljena u školi, smo zajedno postavili jedan deo ukrasa, a drugi deo krasi biblioteku.

U Tehničkoj školi u Adi su sa izuzuzetno bogatim i raz-novrsnim programom obojili pripreme za Božić. U toku decembra su učenici ustanove učestvovali

u radu više radionica, ali je od likovnih radova organi-zovana i fantastična izložba. O nizu aktivnosi pod nazi-vom Božićna čuda i o izložbi Igra linija, razgovarali smo sa koordinatorkom programa, bibliotekarkom Tehničke škole, Monikom Jozo.

Rukotvorilačka aktivnostza srednjoškolce

U Tehničkoj školi su se za Božićne praznike pripremali sa raznovrsnim programima

6

Nije ovo bila prva prilika, kada je aula škole preuređena u ra-dionicu za rukotvorine. Kakva su iskustva,kako učenici prihvataju ove programe?

– Za Uskrs smo farbali jaja sa voskanom tehnologijom i treba da priznam, da se prethodno nismo ni nadali tolikom oduševljenju uče-nika, pošto školu u najvećem broju pohađaju mladići. Na naše veliko iznenađenje u rad su se uključili čak i najnestašniji učenici i toliko se uživeli u aktivnost da su na kraju oni ispali najspretniji. I sada su imali dobre ideje, radili su toliko spretno i precizno da ih je bilo radost pos-matrati.

Jedna ovakva aktivnost ima i karakter građenja tima. U kakvoj atmosferi je proteklo upoznavanje sa novim tehnikama?

– Ocenili smo da su im se aktivnosti veoma dopale, u toku kojih je sve vreme bila izvanredna atmosfera, što nas izuzetno raduje, naime nije najvažniji rezultat, ono što je važno je upoznavanje, da razgovara-ju, kako u toku priprema, kao i u toku zanimacija. Mnogo nas je u školi, imamo više od 400 đaka i mnogi se ne poznaju međusobno, baš zato je ovo bila izvanredna prilika i za zajedničku „zezanciju”.

Radionica za rukotvorine je organizovana sa namerom stva-ranja tradicije ili je ovo posebna prilika?

– Želimo da ovo kod nas postane tradicija, da se đaci naviknu na ovo, da im sa vremena na vreme organizujemo programe, da vide da mogu učestvovati u životu škole, da osete da računamo na njih, da su nam važni. Radionice su izvanredni forumi za učenike, naime na ovi-ma mogu izneti svoje ideje, sugestije i predloge o radu škole i u vezi svojih nastavnika.

Aktivnosti su tekle u znaku priprema za Božić. Kako ste se po-red ovih pripremali za praznike?

– U znaku priprema za Božić otvorena je Božićna izložba, kojoj smo dali ime Igra linija. Izloženi su likovni radovi učenika škole. Ova inici-jativa je za đake još bila novina, to se videlo i na broju pristiglih radova, ali i kroz ovo smo želeli da im ukažemo na to da je škola takav forum, gde mogu pokazati svoj talenat.

A nastavničko veće?– Organizovali smo tajnu akciju pod nazivom Deda mraz u toku koje

je svaki kolega izvukao jedan papirić sa imenom drugog kome je pos-tao tajni Deda mraz i kojeg je iznenadio sitnim poklonom. Ne treba da naglasim, koliko je ova akcija bila uspešna, protekla je u izuzetnoj atmosferi.

Kakve programe planirate u novoj godini?– Prvi događaj je vezan za faršang. Pokrenuti uspehom prošlog tak-

mičenja i ove godine ćemo organizovati nadmetanje u popularnosti pod nazivom „Mr. i Mrs. Cool” . Zanimljivost ovog takmičenja je da će ovoga puta pobednici učestvovati na jednom fotografi sanju i oni će biti lica škole u 2014. godini.

T a m a r a N a đ b a l i

– Božićni program organizujemo svake go-dine već više od dvadeset godina, a deca se sva-kom prilikom pripremaju za isti sa ogromnim entuzijazmom. Ovogodišnjem programu je

takođe prethodilo više mesečno pripremanje, a od kraja novembra smo radili sa još više intenziteta. Svaka naša grupa je pripremila svoju malu produkciju koje smo potom saželi

u jedinstveni program – objasnila nam je Livi-ja Varga, predsednica Društva za negu tradi-cije “Vadvirag” i dodala: – Sa velikom radošću mogu da kažem i to da smo se ove godine u zna-ku Božićnih priprema priključili akciji „MTVA” pod nazivom Dobro je biti dobar!, povodom koje smo organizovali sakupljanje donacije za Kuću za klince iz Dreje. Treba da priznam da smo se i mi pomalo iznenadili koliko su se ljudi i pored veoma teških okolnosti koje karakteri-šu svakodnevnicu, angažovali radi dobrog ci-lja, zahvaljujući čemu smo sakupili mnogo više donacija nego što smo očekivali.

Članovi Društva za negu tradicije “Vadvi-rag” su prikupljene poklone nekoliko dana nakon priredbe, 19. decembra odneli u Kuću za klince iz Dreje odakle su se vratili kući sa mnoštvom doživljaja satkanih od dirljivih tre-nutaka. Naime puleni Kuće za klince su pored poklona iznenadili i Božićnim programom sa posebnom atmosferom, sa time učinivši Božićne praznike svima još lepšijim i nezabo-ravnijim.

G . H .

Dobro je biti dobar!Društvo za negu tradicije “Vadvirag” je povodom Božićnih praznika organizovalo

akciju sakupljanja donacije za Kuću za klince iz Dreje

Društvo za negu tradicije “Vadvirag” je u pozorišnoj sali 14. decembra, u Društvo za negu tradicije “Vadvirag” je u pozorišnoj sali 14. decembra, u Dsubotu uveče, ađansku publiku iznenadila sa posebnim svečanim progra-mom, gde su sa primerenim programom nastupile sve grupe Društva, čime

su pokušali učiniti pripreme za praznike još prazničnijim.

U toku izrade rukotvorina je sve vreme vladalaizvanredna atmosfera

7

Knjiga pod naslovom Bez čarobnog štapića (Varázspálca nél-kül), koja je objavljena u izdanju Kulturno obrazovnog centra „ Čoka”, uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i KUD Mađara „Tisasentmikloš” iz Ostojićeva, sadrži izbor od vodećih člana-ka, intervjua i reportaža koje je autorka objavila u proteklih deset go-dina, a koji su u ovoj publikaciji raspoređeni u više poglavlja. Naslovi pojedinih poglavlja su takođe veoma izražajni: Beg iz kaveza; Banatu, s poštovanjem; Prolaskom vremena i Osmatračnica sela.

Naslov knjige se, prema rečima Livije Tot, prvenstveno odnosi na to, da kada bi ljudi posedovali čaroban štapić, onda bi već mnogo toga što ne smatraju dobrim u svom okruženju promenuli. Naravno, svi smo svesni da nemamo čaroban štapić, ipak često prebacujemo sebi , a i drugima, zašto neko već ne uradi nešto radi dobrobiti svih nas, naglašava autorka, prema kojoj je nestrpljenje u neku ruku razumljivo, naročito tada, kada znamo da ovi procesi traju u našem regionu već veoma dugo . Baš zato, iako svako zna da nema čaroban štapić, većina ljudi ipak pokušava učiniti boljim ne samo svoj život, nego i život onih koji žive u njihovom okruženju. Po njoj ovaj vid života karakteriše našu svakodnevnicu, čak štaviše, možda i ceo svet koji nas okružuje.

Na promociji knjige, koja je održana u čitaonici Biblioteke „Sar-vaš Gabor” , autorka je pročitala više odlomaka iz dela, a veče su sa svojim produkcijama obogatili pevač-recitator Šandor Konja iz Čoke i članovi literarne sekcije Mađarskog kulturnog društva „Mora Fe-renc” iz Čoke.

A . H .

Tamaš T. Kiš je mladić od 26 godina iz Kanjiže i nije na fejsbuku. Prem svojim rečima nije bio eminentan student (FFK, Odsek za hunga-rologiju), niti oduševljen čitalac. Kod obavezne lektire je gledao, gde se mogu stranice preskočiti, da što pre stigne do kraja priče.

Možda su mu motivacija i koreni baš u ovome. Sa svojom knjigom želi postići, da čitanje ponovo bude u trendu a za ovo kao instrument koristi one prostore, misli, izraze koje mladi Vojvođanin oseća svojima. Možda je to najjače oružje knjige Tamaša T. Kiša. Opisuje onaj unut-rašnji sistem, koji mi Vojvođani i samo Vojvođani razumemo, živimo i volimo. Između dve države, oscilirajući. Jer zna da nam nedostaje jelen

pivo, jaffa keks, a i smoki, ne samo porodica. Knjiga je otisak mešavine sadašnjosti i prošlosti, raznih gradova, koje odvaja jedna granica, ali spaja jedna reka.

„Tükörtestvér” je mešavina doživljaja autora i urbanih legendi. Fokusira se na mlade, koji čak mogu biti i stvarni, jer su lokacije i odlomci njihovih života stvarni. Prvenstveno je namenjena mladima, ali ne preporučuje se samo njima. Može svako da uči iz nje, kako je i sam autor napisao: na kra-ju krajeva zato čitamo, da nešto naučimo.

Tamaš T. Kiš „još nije nobelovac“, ali je autor sa prvim de-lom, na putu je drugo izdanje „Tükörtestvér” –a, a i knjige u elektronskoj „e-knjiga” obliku.

Na prezentaciji knjige u Adi sa piscem je razgovarala Kris-tina Peter, profesorica mađarskog jezika i književnosti, a sa muzičkim programom su pred sakupljenu publiku u čitaoni-ci Biblioteke „Sarvaš Gabor” izašli članovi benda „Sin Seekas” Atila Kurcinak i Erik Palušek.

Z o f i j a P a l

„Tükörtestvér” u AdiPrikaz knjige Tamaša T. Kiša u biblioteci

Krajem novembra u čitaonici Biblioteke „Sarvaš Ga-Krajem novembra u čitaonici Biblioteke „Sarvaš Ga-Kbor” održan je prikaz književnog dela u izuzetnoj Kbor” održan je prikaz književnog dela u izuzetnoj Katmosferi. Knjiga Tamaša T. Kiša pod naslovom „Tükörtestvér” je pobednik konkursa za roman Izdavačkog zavoda „Forum”, koji je istu i izdao 2012. godine. Delo je poseban biser vojvođanske mađarske književnosti. Naime, namenjen je omladini,, što je na paleti savremene književ-nosti, u datoj perspektivi nepoznata oblast.

Tamaš T. Kiš, Kristina Peter,Atila Kurcinak i Erik Palušek

Bez čarobnog štapićaNajnovija knjiga Livije Tot je promovisana i u Adi

Sa velikim uspehom je krajem novembra u čitaonici Bi-Sa velikim uspehom je krajem novembra u čitaonici Bi-Sblioteke „Sarvaš Gabor” promovisano nedavno objav-ljeno delo Livije Tot pod naslovom Bez čarobnog štapića

(Varázspálca nélkül), koje je objavljeno povodom pedesetog rođendana autorke i sadrži izbor iz vodećih članaka, inter-vjua i reportaža koje je objavila u poslednjih deset godina.

Livija Tot i Šandor Konja na ađanskoj promociji knjigeBez čarobnog štapića

^

8

U prvoj emisije, koja se javlja dvonedeljno, u zajedničkoj produkciji Ađanske pozorišne trupe i Pro Medie, centralna tema bila je popular-nost ili nepopularnost književnosti u krugu dece. Kada i kako treba početi vaspitanje za postajanje čitaoca? Sa primenom kojih metoda se mogu deca navesti da zavole književnost? Kako se može postići da pročitaju neku knjigu, da odu na poneku izložbu ili pak na pozorišnu predstavu? Pored ostalih na ova pitanja su tražili odgovore urednici emisije sa svojim gostima vaspitačicom Gabrijelom Lehocki, rukovo-diocem Udruženja pedagoga mađara „Kerekítő”, andragogom Žofi jom Pal, saradnicom Dečjeg odelenja biblioteke „Sarvaš Gabor”, i sa dve nastavnice mađarskog jezika Klarom Rafai iz Osnovne škole „Čeh Ka-rolj”, Ada i Kristinom Peter iz Tehničke škole, Ada. Diskusiju su svojim produkcijama učinili raznovrsnijom mladi članovi Ađanske pozorišne grupe Tamara Nađbali i Edina Tot.

U drugoj emisiji pod nazivom Art Cafe Club –Diskusije o književ-nosti i drugim umetnostima 17. decembra glavna tema bila je uloga medija u popularizaciji književnosti i drugih umetnosti. Kako mediji mogu doprineti popularizaciji književnosti? Mogu li mediji obezbe-diti dovoljno prostora za umetništva? Da li uopšte želi da im obez-bedi dovoljno prostora? Pored ostalih na ova pitanja su tražili odgo-vore urednici emisije sa svojim gostima, sa dva takva novinara koji su se već dokazali i kao pisci, urednikom-voditeljem RTV Vojvodine Đulom Mirničem i glavnim urednikom „Kepeš ifjušaga”, Čabom Se-gijem.

Od redakcije smo saznali da će se emisija koja se emituje 7. januara baviti temom glavnih dodirnih tačaka i preklapanja između pozorišta i književnosti. Koliko može pozorište doprineti povećanju popularnosti određenih književnih dela? Koliko se uopšte danas mladi mogu pri-vući u pozorište, i ako se mogu, koji su oni metodi pomoću kojih se mogu postići rezultati u ovom poduhvatu? Na sva ova pitanja će poku-šati pronaći adekvatne odgovore sa dva mlada glumca Juditom Laslo i Đerđem Viragom.

Sponzori Art Cafe Cluba su Lokalna samouprava opštine Ada, Naci-onalni savet mađarske nacionalne manjine, Fondacija „Sekereš Laslo” i D.o.o. zatvorenog tipa za rukovanje sa fondom „Betlen Gabor”. Mesto za snimanje emisije obezbeđuje kafi ć „ Corsaro” iz Ade. Urednik i vo-ditelj emisije, koja se javlja dvonedeljno je Endre Mariaš, a reditelj je

Friđeš Irmenji, dok u pripremi sarađuju Gabor Gajo, Gabor Husak i Robert Irmenji, kao i mladi iz Ađanske pozorišne trupe.

Nova emisija se emituje u Senti svakog drugog utorka od 17.00 sati, a u Adi takođe utorkom, ali počinje pola sata kasnije od 17.30 sati. Re-priza emisija na Pro Media kanalu je u Senti u četvrtak i u nedelju od 9.00 sati, a u Adi u sredu od 9.00 sati i u nedelju od 14.00 sati.

A n d r a š H o r v a t

Krenuo je Art Cafe ClubDiskusije o književnosti i drugim umetnostima

Početkom decembra je krenula emisija pod nazivom Početkom decembra je krenula emisija pod nazivom PArt Cafe Club –Diskusije o književnosti i drugim umet-PArt Cafe Club –Diskusije o književnosti i drugim umet-Pnostima koja se emituje na Pro Media kanalu u Adi i Senti. U centru pažnje prve emisije je stajala popularnost književnosti u krugu dece, a u drugoj uloga medija u po-pularizaciji književnosti i drugih umetnosti. Tema sledeće emisije su glavne dodirne tačke i preklapanja između pozo-rišta i književnosti.

Kristina Peter, Klara Rafai i Endre Mariaš u prvoj emisiji

Gabrijela Lehocki i Žofi ja Pal sa urednikom ivoditeljem emisije

U drugoj emisiji pod nazivom Art Cafe Club –Diskusije o književ-nosti i drugim umetnostima 17. decembra glavna tema bila je uloga medija u popularizaciji književnosti i drugih umetnosti. Kako mediji mogu doprineti popularizaciji književnosti? Mogu li mediji obezbe-diti dovoljno prostora za umetništva? Da li uopšte želi da im obez-bedi dovoljno prostora? Pored ostalih na ova pitanja su tražili odgo-vore urednici emisije sa svojim gostima, sa dva takva novinara koji su se već dokazali i kao pisci, urednikom-voditeljem RTV Vojvodine

Čabom Se-

Od redakcije smo saznali da će se emisija koja se emituje 7. januara baviti temom glavnih dodirnih tačaka i preklapanja između pozorišta i književnosti. Koliko može pozorište doprineti povećanju popularnosti određenih književnih dela? Koliko se uopšte danas mladi mogu pri-vući u pozorište, i ako se mogu, koji su oni metodi pomoću kojih se mogu postići rezultati u ovom poduhvatu? Na sva ova pitanja će poku-

Juditom Laslo

Sponzori Art Cafe Cluba su Lokalna samouprava opštine Ada, Naci-onalni savet mađarske nacionalne manjine, Fondacija „Sekereš Laslo” i D.o.o. zatvorenog tipa za rukovanje sa fondom „Betlen Gabor”. Mesto za snimanje emisije obezbeđuje kafi ć „ Corsaro” iz Ade. Urednik i vo-

, a reditelj je

Krenimo sa čitanjem!Konkurs za decu i omladinu

Draga čitajuća Omladino!

Bliži se zimski raspust, a mi smatramo da u prohladnim popod-nevnima nema boljeg programa od šoljice vrelog čaja i jedne dobre priče. Zbog toga tražimo vašu pomoć.

Očekujemo od vas prikaz knjige za minimalno tri književna dela. Možete da iskoristite zimski raspust za čitanje, ili ako ste čitali nešto već ranije, što vam se stvarno svidelo i mislite da bi vredelo da isto i drugi pročitaju rado očekujemo i vaše ranije doživljaje.

Ako si učenik od 1. do 4. razreda, očekujemo od tebe prikaz tri bajke od po 10-15 rečenica. Ako ti je po volji možeš priložiti i ilust-raciju.

Ako si učenik od 5. do 8. razreda ili ideš u srednju školu želimo da te podsetimo da između tri književna dela može biti i proznih i lirskih dela. A ako bi se među tvojim omiljenim delima, našlo mesto barem za jedno delo savremenog vojvođanskog autora, to bi nam doista zagrejalo dušu. Obim opisa po prikazu ne bi trebalo da pređe pola kucane stranice.

Radove očekujemo do 18. januara 2014. godine. Na prijavi na-značiti ime i prezime, razred, razrednog starešinu. Prijava se može predati lično u Omladinskom sektoru Biblioteke „Sarvaš Gabor” radnim danima od 8 do 16 časova, ili poslati na mejl adresu bibli-oteka.ada@gmail.com , u tom slučaju u predmetu pisma naznačiti sledeće: „Rad za konkurs – prikaz knjiga”.

U svakoj kategoriji (OŠ 1.- 4. razreda, OŠ 5.-8. razreda, srednjoš-kolci) nagrađujemo po tri rada. Najupečatljiviji prikazi knjiga će se objaviti u Vodiču kroz opštinu. Proglašenje rezultata je 22. januara 2014. godine, na Dan mađarske kulture. Krenimo sa čitanjem!

S a r a d n i c i O m l a d i n s k o g s e k t o r a B i b l i o t e k e „ S a r v a š G a b o r ”

9

Poštovani građani!Pre svega, i ovom prilikom želim da Vam se zah-

valim, kako u svoje, tako i u ime svog Tima, što ste nam na opštinskim izborima 2012. godine ponovo ukazali poverenje i glasali za nas, i time nam pružili priliku, da sa Vama zajedno nastavimo dalje naš rad, započet u prethodnom mandatu.

Planovi su nam veoma ambiciozni, ali su istovre-meno i realni. Zacrtane dugoročne ciljeve pokušava-mo postići uz obraćanje dužne pažnje na svakodnev-ne probleme građana.

U svom Izveštaju ću se osvrnuti na sledeće oblasti:

FINANSIJSKA SITUACIJA, EKONOMI-JA I ZAPOŠLJAVANJE

Za fi nansijsku situaciju naše opštine permanent-ne teškoće pričinjavaju dugovi nasleđeni iz perioda pre 2008. godine, od kojih smo većinu uspeli otpla-titi tokom poslednjih 5 godina, međutim isti će biti na teretu budžeta opštine do juna 2017. godine ( sa-mohodne čistilice, kredit ....). Opština je do dana od osnovnog duga vratila 356.597,44 evra, preostali dug je 384.028,00 evra. Od kamate je do danas otplaćeno 297.091,53 evra, a preostalo je još 70.526,93 evra. Od pratećih toškova zaduženja do danas je vraćeno 7.735,42 evra, preostalo je 1.152,08 evra. Pored toga, neophodno je napomenuti da je proces centralizacije na republičkom nivou uticao i na našu opštinu, pre svega u fi nansijskom smislu, a rezultat toga je da je u proteklih malo više godinu dana, naša opština ostala uskraćena za oko 40 miliona dinara na godišnjem nivou. Međutim, zahvaljujući našoj energiji i ambi-cijama, sve to ne može da spreči realizaciju naših planova. Naime, od strane naših pokrajinskih posla-nika, g-dina Tamaša Tota i g-dina Jožefa Tobijaša, obezbeđena nam je odgovarajuća saradnja sa Vla-dom Pokrajine, na koju, kao partnera, kod svih naših značajnih projekata možemo računati. Bez obzira na to, što je rok za otplatu kredita 2017. godina, moj cilj je, da do kraja našeg mandata otplatimo sve dugove sa kamatama, uključujući i dugove javnih preduzeća. Jednim takvim stanjem bi stvorili stabilnu osnovu za naše aktivnosti i planove posle 2016-te godine, a istovremeno bi time dokazali i to, da naš Tim gazduje racionalno, da su nam planovi bazirani na realnim osnovama, i da imovinu opštine bezbedno čuvamo i čak prema mogućnostima istu i povećavamo.

Zbog pojave opšteg osiromašenja, sve više i više dolaze do izražaja pitanja iz oblasti ekonomije i zapoš-ljavanja. Iz tog razloga, u narednom periodu, otvara-nje novih radnih mesta imaće prioritet, i rad Lokalne samouprave i rukovodstva opštine se prvenstveno usmerava ostvarenju tog cilja. U poslednjih nekoli-ko meseci, vođeni su razgovori sa potencijalnim in-vestitorima iz Srbije, Mađarske, Austrije, Slovačke i Ukrajine. Naravno, dolazak novih investitora znači ujedno i dalji razvoj infrastrukture u industrijskoj zoni, naime, sredstva od zakupnina zemljišta u In-dustrijskoj zoni, u nekoliko puta uvećanom obimu, od strane Lokalne samouprave i dalje se povratno usmeravaju i ulažu u obezbeđenje infrastrukture za buduće potencijalne investitore. U Industrijskoj zoni, pored postojećih 8 preduzeća i preduzetništva u pogonu, u narednim mesecima će još tri kompanije početi izgradnju na parcelama, koje su iznajmljene u prethodnom periodu. Reč je u metalnoj fi rmi iz Hrvatske, zatim o tekstilnoj kompaniji koja već pos-luje u našoj opštini i o modernoj benzinskoj pumpi. U decembru ove godine takođe smo primili izjavu o namerama – zainteresovanosti za postavljanje bio-gas postrojenja u industrijskoj zoni od jedne fi rme iz Slovačke, odnosno primljena je izjava o namerama od jednog metalo-prerađivačkog preduzeća iz Beo-grada, na osnovu čega ćemo, zajednički sa ovim inves-

titorima, otvoriti još 60 novih radnih mesta u našoj opštini. Krajem 2008. godine pustili smo u pogon prvu fabriku u sklopu „green fi eld“ projekta u indus-trijskoj zoni, a naš cilj je da do proleća 2016. godine industrijska zona bude u potpunosti popunjena, i da tako obezbeđuje zapošljavanje oko 1.000 osoba.

U toku su još sledeći pregovori:- sa najvećim proizvođačem autobusa i šinobusa

u Evropi, sa sedištem u Ukrajini, koji bi u pogonu za montažu zaposlio 500 lica,

- sa jednom kompanijom iz Mađarske, koja želi da u opštini organizuje proizvodnju solarnih kolektora, čime bi se stvorilo oko 60 radnih mesta,

- sa jednom fi rmom iz Austrije, koja se bavi proiz-vodnjom legura metala.

Nadamo se, da ćemo privlačenjem pomenutih potencijalnih investitora, kao i pružanjem podrške već aktivnim kompanijama i preduzećima, značajno smanjiti nezaposlenost u opštini, osveživši tako cir-kulaciju naše sredine, i sprečiti dalju migraciju sta-novništva, što je takođe i veliki nacionalni problem .

Davanje podrške postojećim preduzećima i pre-duzetništvima ima veoma veliki značaj, jer su oni nosioci razvoja naše opštine. Počev od 1. aprila 2014. godine, za njih planiramo da uspostavimo poseban sistem podrške, koji se sastoji od smanjenja i ublaža-vanja opštinskih poreza i naknade, i to za ona pravna lica, koja u najmanje 90 % angažuju radnu snagu sa teritorije opštine.

Smatramo, da u narednom periodu, sve mere usmerene podršci ekonomije treba postaviti u tom duhu, da iste na neki načim imaju pozitivan uticaj na lokalnu radnu snagu. Mišljenja smo, da na ovaj konkretan način može realno da se poveća konku-rentnost lokalne radne snage.

POLJOPRIVREDAGlavni izvor života za većinu stanovništva naše

opštine je poljoprivreda, zbog toga Lokalna samou-prava ima obavezu da ovoj oblasti posveti odgova-rajuću pažnju i pomoć. U skladu s tim, lokalna vlast, zajednički sa ministarstvom i sekretarijatom za oblast poljoprivrede, pridaje veliki značaj organizo-vanju davanja u zakup državnih zemljišta, što će se sigurno realizovati početkom 2014. godine, a time će se našim poljoprivrednim gazdinstvima obezbediti obrađivanje dodatnih oko 2000 hektara zemljišne površine u naredne tri godine, čime se obezbeđuju i mogućnosti za njihov razvoj. Prihodi od zakupa državnih zemljišta i nadalje će se trošiti na osnovu programa Ministarstva poljoprivrede, uglavnom da se izgradnju čvrste površina puta, održavanje atar-skih puteva, za rad poljočuvarske službe kao i za pla-ćanje naknade za odvodnjavanje. Pošto ovim putem poboljšavaju se uslovi poslovanja velikim stočarskim i ratarskim imanjima, smatramo takođe značajnim da se pruža šansa za razvoj, makar i na drugi način, manjim uzgajivačima stoke, voćarima i povrtarima. U tom cilju, dogovorio sam se sa predstavnicima Regionalnog garancijskog fonda, da počev od marta 2014. godine pokrećemo jedan zajednočki program, čija je suština to, da će putem raspisanog konkursa, Lokalna samouprava od navedene kategorije preuze-ti znatan deo kamata na kredite od banaka, omogu-ćavajući tako porizvođačima da veoma povoljno, sa 2%-nom kamatom koriste kredite, čime im se pruža prilika za razvoj. U vezi sa poljoprivredom takođe je važno napomenuti, da se u opštini kontiunirano organizuje poljočuvarska služba, koja radi u sklopu Javnog komunalnog preduzeća „Standard“, zahvalju-jući uspešnoj saradnji sa poljoprivrednicima, pokra-jinskim i opštinskim fi nansijskim sredstvima. Pored toga, moram da naglasim, da ćemo pokušati i u budu-će da zadržimo odgovarajući nivo dijaloga u oblasti poljoprivrede sa svim akterima, pre svega kroz rad civilnih organizacija koje su osnovali.

RAD LOKALNE SAMOUPRAVENaša opština je multinacionalna sredina, zbog

toga Lokalna samouprava smatra svojom dužnošću, da svoj rad organizuje u skladu sa tim. U tom smis-lu, o proteklom periodu smo u Opštinskoj upravi or-ganizovali vođenje postupaka i na mađarskom i na srpskom jeziku, znači na oba jezika, a uz to je veoma važno istaći da su se obezbedili neophodni formulari za građane na oba jezika. Važno je naglasiti mome-nat razvoja tehničke podrške Uslužnog centra, a u kontekstu razvoja, i mere održavanja fasade zgrade i renoviranje svečane sale Skupštine opštine, koja će se realizovati u proleće 2014. godine. U sklopu ove teme, želim razjasniti sugrađanima realan broj zaposlenih u opštinskim organima i službama. Ministarstvo fi -nansija određuje maksimalni broj radnika za svaku opštinu, što je u našem slučaju 78 osoba na neodre-đeno vreme plus 8 osoba za određeno vreme. Ovo je ukupno 86 lica, što obuhvata zaposlene u lokalnoj sa-moupravi, u Biblioteci“ Sarvaš Gabor“ Gabor, Centar za Sport i fi zičku kulturu, Turistička organizacija i zaposleni u Mesnim zajednicama. Naravno, ovaj broj ne sme biti premašen, jer u tom slučaju, suočićemo se sa ozbiljnim kaznama, ali i s druge strane koristimo svaku priliku za iskorišćenje datog okvira, da bi dali šansu mladima naše opštine za rad, pa i u okviru lo-kalne samouprave.

INFRASTRUKTURAKao što sam već i spomenuo, izgradnja i održa-

vanje infrastrukture u ovom mandatu, po redosledu važnosti, sledi nakon stvaranja radnih mesta, ali ona istovremeno, sa aspekta obezbeđenjenja adekvatnih uslova za život sledećoj generaciji, i u smislu privla-čenja potencijalnih investitora, zahteva ozbiljnu paž-nju i rad.

a.) Izgradnja kanalizacione mrežeU proleće 2012. godine smo otvorili prečistač za

tretman otpadnih voda, a to potvrđuje da se ozbiljno bavimo našim okruženjem, našim zdravljem, te smo predočili projekciju, da će glavna infrastrukturna in-vesticija u narednim godinama biti izgradnja kana-lizacione mreže. Shodno tome, Skupština opštine je donela potrebne odluke, čime je omogućen početak izgradnje.

Ukupno smo zaključili 1355 Ugovora, i do sada je u izgradnju kanalizacione mreže investirano 23.932.191,57 dinara.

Radovi su u proteklom periodu vršeni u sledećim ulicama:

U Adi: u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom, u ulici Dositeja Obradovića - 185m, u ulici Dimitrije Tucovića - 210m, u centralnom delu ulice Lenjinova i Trg Oslobođenja - 220m, a u saradnji sa Prvom mes-nom zajednicom u ulici Đure Daničića - 110m+95m. U Molu: u ulici Svetozara Miletića - 280m. Pored ovo-ga u Adi u ulici Vojvođanskih brigada je izgrađena jedna crpna stanica, takođe u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom, a urađeno je i priključenje na kanalizacionu mrežu jaslice u Adi, kao i sanacija pos-tojeće kanalizacije u ulici Pergel Floriana. Trenutno je u toku izgradnja kanalizacije u ulici Vuka Karad-žića u Adi.

Ovde želim da napomenem, da je naša opština uspešno konkurisala kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i dobila sredstva za izgradnju kanalizacione mreže.

b.) Zgrada Sportske haleKao što se već desilo i u drugim slučajevima, i

izgradnju sportske hale su pratile poteškoće fi nan-sijske-, imovinsko-pravne- i druge prirode, koje su ugrožavale radove, ali i u ovom slučaju smo doka-zali, da makar i sa zakašnjenjem, ali naš plan smo realizovali, te ce na početku 2014. godine biti predat na korišćenje objekat, koji će omogućiti učenicima

GODIŠNJI IZVEŠTAJ PREDSEDNIKA OPŠTINE ADA, ZOLTANA BILICKOG ZA 2012-2013. GODINU

Period umerenog razvojaGodina mera za povećanje zaposlenosti

1010

OŠ „Novak Radonić“ Mol, a i omladini Mola uslove za sport. Vrednost investicije je oko 130 miliona di-nara, što su zajedno pokrili republičko Ministarstvo građevine, Pokrajinski investicioni fond, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, odnosno Lokalna sa-moupravu opštine Ada.

c.) InternatUsled fi nansijskih teškoća bivšeg podizvođača, na

početku 2013. godine radovi su prestali, ali odgova-rajućim lobiranjem uspeli smo da se izborimo kod glavnog izvođača, da angažuje novog podizvođača koji je radove preuzeo u proleće ove godine, a od tada izvršenje radova teče glatko. Cilj nam je, da se zgrada što pre stavi u funkciju odnosno njena preda-ja na upotrebu Tehničkoj školi. Vrednost investicije iznosi oko 35 miliona dinara, gde polovinu fi nansira Lokalna samouprava opštine Ada, a drugu polovinu Pokrajinski investicioni fond. Kroz ovu investiciju že-limo ostvariti naš cilj, da se spreči degradiranje naše srednje škole, kao i smanjenje broja učenika.

d.) ZaobilaznicaU jesen 2013. godine građevinski radovi su kre-

nuli velikim tempom. Do kraja 2013. godine završe-na je izgradnja prve faze, što obuhvata jedan novi kružni tok, asfaltiranje ulice Grobljanske, kao i as-faltiranje kraće deonice ulice Urban Jožefa. Nažalost, zbog vremenskih uslova, gornji sloj asfalta nisu bili u mogućnosti da postave na put, ali u proleće se nas-tavljaju radiovi i izvršiće se i ovi građevinski radovi. Deo obilaznice u Molu se sastoji od oko 3,5 km novog asfaltnog puta kao i izgradnju 3 kružnog toka za sao-braćaj, što se zajednički fi nansira od strane Lokalne samouprave i iz sredstava Pokrajinskog investicionog fonda. Ukupna vrednost projekta je oko 215 miliona dinara, od čega je Lokalna samouprava preuzela oko 60 miliona dinara. Na delu zaobilaznice u Adi još su nerešeni imovinsko-pravni odnosi, što znači da se čeka na otkup 4 nepokretnosti i 10 delova parceli, koji Lokalna samouprava treba da reši iz sopstvenih snaga, i sprovođenje ovog cilja planira u 2015. godini. Izgradnjom prve deonice zaobilaznice, u regionalni drumski saobraćajni tok uspešno je uključena naša industrijska zona, a sa punom realizacijom projekta izmešta se teretni saobraćaj iz centar, što je garancija sigurnijeg kretanja naših građana, a posebno dece.

e.) OrlovačaŽelimo da građani znaju, da će Lokalna samo-

uprava nastaviti da radi na projektu Orlovača, i u 2013. godini smo učinili još jedan mali korak napred. Lokalna samouprava je o svom trošku sprovela is-pitivanje mineralnog sastava tamošnjih parcela, i u septembru je stiglo rešenje Pokrajinskog sekretarija-ta za energetiku i mineralne sirovine, koji potvrđuje postojanje lekovitog blata. Imajući ovo u vidu, po-nudili smo mogućnosti vlasnicima parcele učešće u zajedničkom projektu sa Lokalnom samoupravom, u interesu racionalnog korišćenja prirodnih resursa.

f.) Uređenje centra MolaDo proleća 2016. godine, Lokalna samouprava

želi da završi rekonstrukciju šireg centra Mola, vred-nost projekta je oko 25 miliona dinara, i ovaj iznos u celosti obezbeđuje lokalna vlast. Uređenje šireg cent-ra Mola će obuhvatiti sređivanje okoline glavne ras-krsnice, kao i u sva četiri pravca, do prve raskrsnice, pokrivanje trotoara ukrasnim kamenjem.

OBRAZOVANJE I KULTURAU interesu naših najmlađih sugrađana, završili

smo rekonstrukciju jaslice u Adi, tako da je na tom objektu urađena toplotna izolacija zidova, zamena prozora i vrata, spoljnje i unutrašnje molovanje, u više prostorije je stavljena nova podna obloga, a objekat je priključen i na kanalizacionu mrežu. Slič-ni radovi su izvedeni i na objektu škole i zabavišta u Obornjači, tu je obnovljena podna obloga, krovna konstrukcija, izvršena je zamena prozora i vrata i urađeno spoljnje i unutrašnje molovanje.

2013-te godine smo otpočeli i sa rekonstrukcijom u osnovnim školama, što u Molu znači izgradnju sportske hale, a tu spada i uspešno konkurisanje radi izgradnje parking prostora uz sportsku halu, u vred-nosti od 5 miliona dinara.

Za objekte škole u Utrinama sačinjen je plan re-konstrukcije i otpočelo je obnavljanje podnih obloga.

U Adi smo ove poslove otpočeli zamenom prozo-ra i vrata u zgradi „Barapart”. Tu želim da naglasim, da u 2014. godini prioritet će imati kontinuirana za-

mena vrata i prozora na školskim objektima, i u tom cilju je Lokalna samouprava u Budžetu opštine za 2014. godinu predvidela određena fi nansijska sred-stva, u skladu sa našim izbornim obećanjima.

Očuvanje postojanja naše srednje škole je od vitalnog značaja za opštinu, zbog toga pokušavamo odgovarajućim investicijama stvoriti osnovne uslove za kvalitetnu nastavu, da bi i time privukli učenike iz okolnih opština. U 2013. godini ostvarili smo bitan iskorak u izgradnji internata, i planiramo da će od početka naredne školske godine objekat biti spre-man za prihvat učenika. Zajedničkim aktivnostima sa srednjom školom, od 2014. godine stavićemo veći akcenat na menadžment i na privlačenje ućenika. U tom cilju, radi predstavljanja naše srednje škole više stotinama đaka iz osnovnih škola u okolnim opština-ma, predvideli smo potrebna fi nansijska sredstva za ove namene, a želimo dati i veći značaj upoznavanju roditelja ovih učenika sa ovdašnjim mogućnostima u poželjnom obimu, putem odgovarajućih štampanih izdanja – fl ajera.

Muzička školaRadi opstanka i daljeg razvoja naše muzičke

škole, poseban značaj ima stavljanje u funkciju nje-nog objekta u Molu, i zato je bilo veoma važno, da u 2013. godini prenosimo pravo korišćenja tog objekta na Muzičku školu „Bartok Bela”, stvorivši time mo-gućnosti ovoj školi da može konkurisati za potrebe obnavljanja i rekonstrukcije.

U sklopu ove tematike, i ovim putem želim da informišem naše građane i civilne organizacije da treba da prate na sajtu Lokalne samouprave one konkursne mogućnosti, koje svake godine ponudi-mo u sledećim kategorijama: u oblasti obrazovanja – talentovanim učenicima/studentima, odnosno soci-jalno ugroženim učenicima/studentima dodeljujemo nepovratna sredstva pomoći, dok na polju kulture – raznim organizacijama, udruženjima u tri podka-tegorije: za opštinske manifestacije od istaknutog značaja, za delatnost kulturnih udruženja, odnosno za realizaciju programa civilnih organizacija.

MANJE INVESTICIJEPored već spomenutih velikih investicija, u našoj

opštini je realizovano i više manjih, ali značajnih pro-jekata, kao što su:

- obnavljanje trotoara u Adi u ulici Lenjinova, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom

- asfaltiranje parkinga ispred Hotela „Park”, u sa-radnji sa Drugom mesnom zajednicom

- asfaltiranje trotoara u Adi u ulici Vuka Karadži-ća, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom

- ugradnja klima uređaja u Sportski pansion, u sa-radnji sa Prvom i Drugom mesnom zajednicom

- obnavljanje trotoara na katoličkom groblju u Adi,

- obnavljanje dečjeg igrališta kod katoličkog grob-lja, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom

- izgradnja nove arhive u zgradi Lokalne samo-uprave

- renoviranje dvorišne strane zgrade SO- obnavljanje trotoara u Molu, od Katoličke paro-

hije u pravcu osnovne škole - iskop odvodnih jarkova na kritičnim

mestima- postavljanje tobogana na „Adici” i sanacija olim-

pijskog bazena- popravka poda i postavljanje parketa u stonote-

niskoj sali u Adi- opremanje parcela vikend naselja rezervoari-

ma- asfaltiranje puta za marinu, u saradnji sa Dru-

gom mesnom zajednicom- izgradnja parkinga kod Pravoslavne crkve, kao i

asfaltiranje ulaska na groblje- sanacija zgrade škole i zabavišta na Obornjači- sređivanje Srbobranskog puta na Obornjači,- stavljanje u pogon bunara za pijaću vodu na

Obornjači,- izrada pristupnog puta vikend naselju- rekonstrukcija vodovodne mreže u Adi u ul.

Laze Kostića, u saradnji sa Drugom mesnom zajed-nicom

- uređivanje smetlišta na Utrini- kupovina motornog vozila zajedno sa Domom

zdravlja, i na sreću ovaj niz bismo mogli još dugo da nastavimo, sa nabrajanjem onih projekata, koje

ostvarujemo radi poboljšanja svakodnevnice građa-na opštine.

SPORT, REKREACIJA I TURIZAMUz razvijanja vikend-zone, sve više kampera

posećuje Adu. Cilj nam je kontinuirano održavanje i razvoj turizma, zbog toga, pored iznetih, veoma je važno proširivanje programske ponude JPR „Adice”. U tom pravcu u skorije vreme sprovedeno je više ma-njih investicija. Postavljanje kanalizacionih cisterni u vikend zoni. Nabavka novih tuš-kabina. Kod ove te-matike bitno je naglasiti, da je ađanska plaža načelno bila bez upravljača i da od 2014. godine o njoj će se starati Vojvođansko udruženje kampera.

U protekom periodu, od strane Lokalne samou-prave su uloženi napori za davanje podrške značaj-nijim sportskim manifestacijama, kao i sportistima, i ovim putem se želimo zahvaliti za nesebičan rad koji ispoljavaju rukovodstva klubova, u cilju omogućava-nja našim mladim sugrađanima bavljenje sportom, kao i za vaspitanje ka zdravom načinu života.

U 2013. godini, kao što to i ranije činila, Turistička organizacija opštine Ada je učestvovala na svim važ-nijim turističkim sajmovima, i time vršila širu pre-zentaciju turističkih mogućnosti i potencijala naše opštine.

SOCIJALNA POLITIKAOd 2013. godine od strane Lokalne samouprave

opštine Ada uveden je novi sistem po pitanju dodele jednokratne pomoći, naime od te ove godine pod-nosioci zahteva za dodelu jednokratne pomoći, uz određeni obračun radnih sati, moraju odraditi iznos pomoći, koju Lokalna samouprava ne uplaćuje na tekuće račune pojedinca već se ta sredstva, zavisno od iskazane potrebe (artikli ishrane, hemikalije za domaćinstvo, za struju, za ogrevno drvo), prenose za navedenu namenu.

Važno je istaći, da je i u 2013. godini nastavljen program narodne kuhinje, kroz koji je obezbeđen ku-vani ručak za socijalno ugrožene učenike osnovnih škola na teritoriji naše opštine.

Kao što smo već spomenuli, stoje nam na raspola-ganju kontinuirane mogućnosti pomoći i ugroženim učenicima/studentima, u vidu davanja novčane po-moć. U protekloj godini smo takođe nastavili podelu paketa ishrane kao i paketa za higijenu. Osim svih tih programa, Lokalna samouprava je u mogućnosti da pruža jednokratnu pomoć onim licima, koja ima-ju ozbiljne zdravstvene probleme, i koji tu potrebu mogu potkrepiti validnim dokumentima.

REZIMEŽelim, da se zahvalim svim onim našim sugra-

đanima, koji svojim aktivnostima doprinose razvo-ju naše opštine, i svojim pozitivnim pristupom teže pomoći u radu Lokalnoj samoupravi i opštinskom rukovodstvu.

Naša opština je u jednoj takvoj srećnoj poziciji, da je svakoj političkoj opciji, na nekom nivou, data mo-gućnost da u određenoj meri preuzme rukovođenje, mislimo tu pre svega na nivo Lokalne samouprave i mesnih zajednica, čime su se stekle šanse da ostvaru-je svoja obećanja, posredstvom svoje stranke obezbe-đuje i donese fi nansijska sredstva u našu opštinu, i nadamo se da će takvi zdravi takmičarski uslovi nas-tati u korist i interes naših sugrađana, i da obećanja neće ostati samo mrtva slova na papiru.

Obećavamo Vam, da će naš Tim i u 2014. godini svoj rad obavljati požrtvovano i savesno, a istovre-meno i naša agilnost će biti prepoznatljiva na planu privlačenja potencijalnih preduzetnika, kao i po pita-nju iskorišćavanja konkursnih fi nansijskih sredstava i mogućnosti. Naše delovanje i dalje će karakterisati umereni stepen razvoja, a ne podizanje kredita, ne bahato trošenje para i ne razbacivanje opštinske imovine.

Želim svima veoma uspešnu 2014. godinu!

P r e d s e d n i k o p š t i n e A d a ,Z o l t a n B i l i c k i

11

Vesti lokalne samouprave

SASTANAK SA PREDSTAVNICIMAGARANCIJSKOG FONDA

Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki i predstavnici poljopriv-rednih proizvođača su se početkom decembra sastali sa pred-stavnicima grancijskog fonda AP Vojvodine, i to sa Sašom Nakov i Strahinjom Simović. Na sastanku je bilo reči o konkretnim me-rama pomoći poljoprivrednicima iz opštine Ada, što u krajnjoj liniji ima za cilj da naši poljoprivredni proizvođaći dobiju kredite sa kamatom od oko 2% na godišnjem nivou. Početkom 2014 go-dine se očekuje raspisivanje konkursa od strane opštine Ada sa tačno defi nisanim kriterijumima i uslovima za konkurisanje.

NOVA PODNA OBLOGA U ŠKOLI NA UTRINAMALokalna samouprava opštine Ada konstantno vrši renoviranje ško-

la u našoj opštini. U toku jeseni je na Obornjači o svom trošku započela potpuno obnavljanje objekta, a nedavno je počelo i sređivanje školske zgrade na Utrinama. Osnovna škola „Čeh Karolj” u skladu sa svojim mogućnostima takođe učestvuje u fi nansiranju radova. Predsednik opštine Zoltan Bilicki, i zamenica predsednika Monika Urban su 10. decembra obišli školu na Utrinama i pogledali sveže postavljenu novu podnu oblogu, što je prvi korak u toku renoviranja.

ZAVRŠENO JE SANIRANJE PUTAZavršeni su radovi na Srbobranskom putu na Obornjači. U okviru

investicije koju je fi nansirala Lokalna samouprava, put je nasut drob-ljenim kamenom. Zahvaljujući tome, oni koji žive na tamošnjim sala-šima u slučaju loših vremenskih prilika neće biti izolovani od sveta, naime lakše će dolaziti do sela.

INVESTITORI IZ AUSTRIJE U NAŠOJ OPŠTINIPreduzeće „LL-resources“ Gmbh iz Austrije ima nameru da izgradi fab-

riku ferolegura u Srbiji, u kojoj bi se uspostavila proizvodnja ferolegura, kao obaveznog inputa u savremenoj metalurgiji. Predstavnici te fi rme su 13. decembra posetili našu opštinu gde su u pratnji Zoltana Bilickog obiš-li potencijalne lokacije za izgradnju fabrike u industrijskoj zoni.

NASTAVLJAJU SE PREGOVORIPredsednik opštine Zoltan Bilicki se sredinom decembra

ponovo sastao sa predstavnicima fi rme „IMAO“ iz Slovačke koji su po prvi put još u maju posetili našu opštinu sa name-rom investiranja u Industrijsku zonu. Kako je navedeno u pis-mu o namerama, fi rma koja se bavi reciklažom otpada i bio-gasom, planira investiciju od 4,5-5 miliona evra uz otvaranje oko 10 novih radnih mesta u našoj opštini.

SKUP GRAĐANA U ADI18. decembra je održan Skup građana o davanju u zakup

državnog zemljišta koje je pratilo veliko interesovanje. Okup-ljene su o ovogodišnjim opštinskim planovima koji su upućeni Ministarstvu poljoprivrede, kao i o uslovima učešća na licitaci-ji i o postupku licitacije informisali predsednik opštine Zoltan Bilicki, kao i Laslo Apro i Igor Erdeljan.

PODELA NOVOGODIŠNJIH PAKETIĆA U ADIPredsednik opštine Ada, Zoltan Bilicki je prisustvovao dočeku Deda

Mraza u jaslici u Adi, gde su najmanji dobili paketiće, koje je obezbe-dila Lokalna samouprava. Deca su Deda Mraza dočekali sa mnogo lju-bavlju, priredili su mu muzičko-plesnu predstavu, a dobijene paketiće su preuzeli sa neopisivom radošću. Pored toga svaka grupa je dobila novu posteljinu, ukupno 140 komada, koju su vaspitačice preuzele od predsednika opštine.

1212

Svečano otvaranje Međunarodnog turnira je održano u subotu uve-če u Sportskoj hali u Adi gde je uz pratnju mažoretkinja i dobošara održan svečani defi le timova, među ostalima i Pick Segedin, Alšoerš, Mađarska nacionalna rukometna akademija, Tigrovi iz Sentgotharda (Mađarska), Škofja Loka (Slovenija), „Meteor Gebruder Weiss” iz Les-kovca, Kraljevo, Temerin, „Spartak Vojput” iz Subotice, Bačka Palanka i domaćin „Potisje-Pletex” iz Ade. Nakon defi lea prisutne je pozdravio predsednik kluba domaćina Jožef Tobijaš, a potom je turnir svečano otvorila zamenica predsednika opštine Monika Urban, zatim su dva Mikulaša delili poklon paketiće igračima.

– Mikulaš-kup nije poznat samo u Adi i okolini, nego je i međuna-rodno priznat turnir, na kojem učestvuju poznate ekipe iz obližnjih država, uglavnom iz Mađarske i Slovenije, odnosno iz Srbije i Vojvodi-ne – rekao je o turniru Jožef Tobijaš. – Iako je ove godine učešće uzelo manji broj ekipa nego lani, igrali su više utakmica, tako da se broj istih nije smanjio. Ovo veoma odgovara ekipama koje su došle iz daleka u Adu, gde im se u dva-tri dana obezbeđuje odigravanje pet utakmica po generaciji. Ovo je prilika za sticanje ogromog iskustva za mlade igra-če. Mikulaš-kup je krenuo od sasvim malog turnira, a ove godine se već razvio do te mere da smo imali probleme oko smeštaja učesnika. Nadamo se da ćemo sledeće godine uspeti organizovati još veći turnir, ako dotle budemo mogli koristiti i halu u Molu, kao i ađanski kole-gijum, koji se trenutno gradi. Veoma se zahvaljujem svima koji su u dosadašnjim godinama doprineli organizaciji i sprovođenju turnira, među ostalima Lokalnoj samoupravi, pokrajinskoj vladi, roditeljima i sponzorima – čuli smo od predsednika.

Na međunarodnom turniru su utakmice trajale od petka prepodne-va do nedelje uveče, prema propisima takmičarske komisije, u sport-skoj hali srednje škole, odnosno u fi skulturnoj sali OŠ „Čeh Karolj” gde je mini rukomet igralo 12 ekipa, 2002. generacije. U slučaju druge tri ge-neracije, 1998., 1999. i 2001., za turnir se prijavilo po šest ekipa. Krajnji rezultati: 1998. generacija: 1. Mađarska nacionalna rukometna akade-mija, 2. Pick Segedin, 3. Škofja Loka; 1999. generacija: 1. Bačka Palanka, 2. Alšoerš, 3. Škofja Loka; 2001. generacija: 1. Alšoerš, 2. Ada, 3. Škofja Loka; 2002. Generacija: 1. Ada, 2. Meteor Leskovac, 3. Sombor. Pored toga u svakoj generaciji su izabrani i nagrađeni najbolji igrači i golmani, kao i najbolji strelci ovogodišnjeg Mikulaš-kupa. Pohvale su dobili sledeći igrači domaćina, odnosno poreklom iz Ade: Uroš Borzaš (Mađarska na-cionalna rukometna akademija), Deneš Benak (Pick Segedin), Tamaš Aleksa, Zoran Ilić, Oliver Feher i Andrej Pergel (Potijse-Pletex).

Z o l t Č i n č i k

Jubilarni Mikulaš-kupU Adi je deseti put održan Međunarodni rukometni turnir za pionire,

u četiri uzrasne generacije

U organizaciji MRK „Potisje-Pletex” je u periodu od 6. do U organizaciji MRK „Potisje-Pletex” je u periodu od 6. do U 8. decembra u Adi održan 10. Mikulaš-kup, na kojem U 8. decembra u Adi održan 10. Mikulaš-kup, na kojem U je u toku tri dana stupilo na teren oko 400 rukometaša U je u toku tri dana stupilo na teren oko 400 rukometaša U pionirskog uzrasta u 31-oj ekipi iz 14 klubova, iz Mađarske, Slovenije, Srbije i Vojvodine.

Mikulaš-kup je prilika za sticanje ogromog iskustvaza mlade igrače

^

13

Dolaskom zime poljoprivredni proizvođači nemaju posla u ataru. Me-đutim u ovo doba treba obratiti pažnju na negu voćki. Jedna od najvažni-jih poslova u vezi proizvodnje voća je orezivanje, sa čime prvo oblikujemo krunu drveća i to tako, da se što pre razvije plodonosna površina, da bude što veća i da grane budu što snažnije. Grane moraju da izdrže teret ploda. Treba da se pazi da kruna ne bude previše gusta, da ne poraste previsoko, da veličina korena i krune bude u srazmeri, da rast i plodnost drva osta-ne u ravnoteži. Sa podmlađenjem zastarelih delova sprečavamo da drvo postane spontano plodno.

Načini orezivanja voćki možemo grupisati na sledeći način:– Orezivanje za oblikovanje krune – traje od 1 do 3 godine od zasađi-

vanja.– Orezivanje za proređivanje – sa ciljem, da kruna ne postane gusta i

da zadrži svoj oblik.

– Orezivanje za podmlađivanje stabla – suština, da se grane voćki režu do starijeg dela, naime time se drvo primorava na vegetativni rast.

– Orezivanje za bolju plodnost – u ovom slučaju nije zadatak oblikova-nje krune, nego se radi o godišnjem orezivanju plodonosnih izdanaka.

Orezivanje se treba vršiti sa makazicama za orezivanje, kao i sa teste-rom. Važno je da ovi alati budu oštri i da se nakon orezivanja sterilizuju, da bi se sprečio prenos raznih obolenja sa jedne voćke na drugu. Ošte-ćena nanešena orezivanjem treba namazati voskom, naime time se vrši dezinfekcija.

Sa aspekta zaštite bilo bi preporučljivo na stablo postaviti zamku za štetočine. Njih možemo napraviti od papira ili slame i u obliku prstena po-staviti na stablo. U ovim prstenima se u toku zime nastanuju razne štetoči-ne od kojih se na proleće sagorevanjem možemo osloboditi. Preporučljivo je izvršiti i zimsko prskanje, to danima kada nema mraza, što može biti

uljano ili bakarno. Tada treba sa drveća odstra-niti i sasušeno, zaraženo voće.

Radi snabdevanja zemlje hranjivom materi-jama isplati se oko drveća rasuti stajsko ili odgo-varajuće mineralno đubrivo. Treba da pazimo da iste ne ukopavamo previše duboko u zemlju, da ne oštetimo koren drveća.

Ištvan Čuzd i , p r edsedn ik Pol jopr i v r ed-nog udru ž en ja “Farme r ”

POLJOPRIVREDA

Zašto se drveće orezuje?

nog udru ž en ja “Farme r ”

Dana, 9. januara, od 18.00 ča-sova, u organizaciji Poljoprivrednog udruženja “Farmer počinju stručna predavanja u prostorijama Druge mesne zajedice Ada. Prvom prilikom svoje proizvode promovišu Proizvo-đač hemikalija, herbicida „Bayer” i fi rma za prodaju semena „Raiffeisen Agro”. Sa daljim programima prisut-ne će upoznati na kraju promocije.

27. decembar – 12. januarMemorijalni turnir u malom fudbalu “Balog Bela”Mesto: Sportska hala, Ada

03. januar, petak, 18.00Božićna priredba opštine AdaOrganizator: Lokalna samoupra-va i Turistička organizacija opšti-ne AdaMesto: Dom kulture, Mol

06. januar, ponedeljak, 15.00Popodne sa bajkama (za predš-kolsku decu i osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

08. januar, sreda, 10.00Društvene igre (za predškolsku decu i osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

10. januar, petak, 10.00E- bajke (za predškolsku decu i osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

13. januar, ponedeljak, 10.00Učenje engleskog jezika kroz igru i zabavu (za predškolsku decu i osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

14. januar, utorak, 10.00Klub čitalaca (za osnovnoškol-ce od 5. do 8. razreda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

15. januar, sreda, 15.00Kreativna radionica (za pred-školsku decu i osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

22. januar, sreda, 12.00Dan Mađarske kultureMesto: biblioteka

22. januar, sreda, 15.00Poslepodne sa bajkama (za predškolsku decu i osnovno-školce od 1. do 4. razreda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

22. januar, sreda, 17.00„Magyar Elektra” – predstava pozorišta „Forrás Színház” iz ĐeraMesto: pozorišna sala

25. januar, subotaSvetosavski balOrganizator: Pravoslavna crkve-na opština i Lokalna samoupravaMesto: Hotel „Park“ Ada

27. januar, ponedeljak, 10.00Lutkarsko pozorište u izvođe-nju Mesaroš Enike i Orovec Ce-cilijeMesto: dečje odeljenje biblioteke

29. januar, sreda, 10.00Kviz (za predškolsku decu i osnovnoškolce od 1. do 4. raz-reda)Mesto: dečje odeljenje biblioteke

29. januar, sreda, 16.30„Kerekitő” – Igrice za decuMesto: izložbena sala

29. januar, sreda, 17.15„Kerekitő” – Vežbe sa lutkamaMesto: izložbena sala

*U sastavljanju programa naš partner je Turistička organizacija opštine Ada

Manifestacije za januar*

1414