DOGAAJI POSLEDNJIH DANASUOAVANJEELEN G. VAJTKatastrofe na zemlji i moru, nesreeno stanje u drutvu, glasovi o ratovima, sve to sluti na zlo i najavljuje da se bliimo dogaajima najveih razmera. Velike promene uskoro e se dogoditi u naem svetu, a zavrni dogaaji brzo e se smenjivati. esto se dogaa da preuveliavamo nevolju dok je oekujemo. Ali se to ne moe kazati za krizu koja je pred nama. Ni najivlja mata ne moe da zamisli teinu tog iskuenja. Vie, mnogo vie mora se govoriti o ovim izvanredno vanim temama. Blizu je dan kada e za celu venost biti utvrena sudbina svih dua... Mi moramo prouavati velike putokaze koji upuuju na vremena u kojima ivimo.

SA

POSLEDNJOM KRIZOM NA

ZEMLJI

Autor: Ellen G. White DOGAAJI POSLEDNJIH DANA Suoavanje s poslednjom krizom na Zemlji Naslov originala: LAST DAY EVENTS Facing Earth 's Final Crisis

SADRAJPREDGOVOR..........................................................................10 1. POSLEDNJA KRIZA NA ZEMLJI....................................................11

Sveopti strah od budunosti.......................................................11 Uskoro e nastati teka vremena..................................................11 Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji e doi.....................11 Bog nam je otkrio ta moemo oekivati u nae vreme..................12 Proroanstva o poslednjim danima zahtevaju nau panju.............12 Posebno prouavajmo Knjigu proroka Danila i Otkrivenje...............12 Ova tema treba da se objanjava ljudima......................................13 Pravilno tumaiti budue dogaaje...............................................13 Veliko proroanstvo naeg Gospoda.............................................14 Znaci na nebu.............................................................................14 Znaci na Zemlji............................................................................14 Lani proroci...............................................................................14 Iskustvo sa lanim prorokom........................................................15 Prodrljivost i neumerenost.........................................................15 Nasilnika dela............................................................................16 Ratovi i katastrofe.......................................................................16 Velike plamene lopte...................................................................16 Zemljotresi i poplave...................................................................17 Zloini, glad i pomori...................................................................17 Zato Bog dozvoljava katastrofe...................................................18 Budui dogaaji su u Gospodnjoj ruci............................................18 Nebeski nadzor nad dogaajima na Zemlji....................................19 Uenici pitaju Isusa o Njegovom povratku.....................................20 Vreme Hristovog dolaska nije poznato..........................................20 Nije nae da odreujemo vreme...................................................20 Odreivanje vremena navodi na neverovanje................................21 Nema vremenskih proroanstava posle 1844. godine.....................21 Elen Vajt je oekivala da e Hristos doi u njeno vreme..................21 Odlaganje objanjeno..................................................................22 Boja obeanja su data pod uslovom.............................................22 Na ta Hristos jo eka.................................................................23 Boje strpljenje je ogranieno......................................................23 Bezakonje je skoro dostiglo granicu..............................................23 Treba da imamo na umu veliki Boji dan.......................................24 Kratkoa vremena.......................................................................24 Boji narod dri Njegove zapovesti...............................................25 Imaju svedoanstvo Isusovo.........................................................25 Njihove karakteristine biblijske doktrine.....................................25 Posebna misija adventista sedmog dana.......................................25 Razlozi zbog kojih kojih je bila organizovana Crkva adventista sedmog dana...............................................................................26 Organizacija e uvek biti ivotno vana.........................................26 Naroiti autoritet Boje Crkve......................................................26CRKVA POSLEDNJIH DANA.................................................25 E TO BITI?...............................................................20 SKOROG DOLASKA...........................................14

2. ZNACI HRISTOVOG

3. KADA

4. BOJA

2

5. BOGOSLUBENI

Vreme duhovnog slepila i slabosti................................................27 Zloupotreba vlasti od strane crkvenih organa................................27 Nemudre stareine ne govore u Boje ime.....................................28 Nije nam potrebna nova Crkva......................................................28 Bog e sve dovesti u red..............................................................28 Neophodna je podela odgovornosti...............................................29 Zasedanje Generalne konferencije 1901. godine odgovara na zahtev ..................................................................................................29 Obnovljeno poverenje u organizaciju Crkve...................................30 Izjava Vilijama C. Vajta................................................................30 Duhovno probuenje i dalje neophodno........................................31 Bog je strpljiv sa svojim narodom.................................................31 Bog radi sa onima koji su Mu verni...............................................31 Ocenjeni prema svetlosti koju su dobili.........................................32 Istorija Izrailja nas opominje........................................................32 Crkva koja se bori jo je nesavrena.............................................32 Crkva koja je pobedila bie verna i slina Hristu............................33IVOT OSTATKA..................................................34

6. NAIN

Dvojni ivot.................................................................................34 vrsto ukorenjeni u Hristu...........................................................34 Oblikovani Svetim Duhom............................................................34 Neophodnost prouavanja Biblije..................................................35 Treba da uimo biblijske tekstove napamet...................................35 etrnaesto poglavlje Otkrivenja kao sidro Bojem narodu..............36 Nauite svoj um da veruje Bojoj rei............................................36 Pripremanje za budue nevolje.....................................................36 Drite pod kontrolom svoje moralne snage....................................37 Enohov primer.............................................................................37 Setimo se nekadanjih Bojih blagoslova......................................37 Tema za ozbiljno razmiljanje.......................................................37 ivot u senci dana suda...............................................................38 Spremni za Hristov dolazak..........................................................38IVOTA I DELOVANJA OSTATKA............................................39

Duh slube i portvovanja............................................................39 Trgujte dok se ja ne vratim!......................................................39 Kao da nam je svaki dan poslednji................................................39 Savesno svetkovanje Subote........................................................40 Verni u desecima i prilozima.........................................................40 Osnivajte nove ustanove..............................................................40 Zdravstveno-evaneosko delo......................................................41 Boji narod treba da ceni svoje zdravlje........................................41 Vraanje prvobitnoj ishrani..........................................................41 Vreme za post i molitvu...............................................................42 Potpuno pouzdanje u Boga...........................................................42 Porodina bogosluenja...............................................................42 uvaj se druenja sa svetom........................................................43 Rekreacija koju Hristos odobrava.................................................43 Muzika koja uzdie......................................................................44 Pozorine predstave....................................................................44 Odea i ukraavanje....................................................................44 Potreba za publikacijama.............................................................45

3

7. IVOT

Bez otrih napada u naim asopisima..........................................45 uvajte se sporednih pitanja........................................................46 Naglaavajte ono to sjedinjuje, a ne ono to razdvaja...................46 Kako da se suoimo sa kritiarima................................................46 Uzdignite Boju re......................................................................47NA SELU...................................................................48

8. VELIKI

Boanski ideal.............................................................................48 Izaite iz gradova........................................................................48 Gradove treba obraivati.............................................................48 Bogati blagoslovi u prirodnoj okolini.............................................49 Karakter se lake oblikuje daleko od gradova................................49 Bolje fiziko zdravlje u seoskim sredinama....................................50 Zadovoljite sami svoje potrebe.....................................................50 Podiite ustanove u blizini velikih gradova....................................50 Kuranbong, Novi Juni Vels, Australija..........................................50 Hantsvil, Alabama, Sjedinjene Drave...........................................51 Berien Springs, Miigen, Sjedinjene Drave...................................51 Stounhem, Masausets, Sjedinjene Drave....................................52 Takoma Park, Vaington D.C, Sjedinjene Drave............................52 Medison, Tenesi, Sjedinjene Drave..............................................52 Mauntin Vju, Kalifornija, Sjedinjene Drave...................................53 Loma Linda, Kalifornija, Sjedinjene Drave....................................53 Engvin, Kalifornija, Sjedinjene Drave...........................................54GRADOVI..................................................................55

9. NEDELJNI

Prvobitni graditelji velikih gradova...............................................55 Veliki gradovi su rasadnici poroka................................................55 Boji sudovi e pogoditi velike gradove.........................................55 Graevine otporne na katastrofe pretvorie se u pepeo.................56 Grad Njujork................................................................................56 ikago i Los Aneles....................................................................56 San Francisko i Ouklend...............................................................57 Drugi pokvareni veliki gradovi......................................................57 Radniki sindikati u velikim gradovima.........................................58 Radniki sindikati - izvor nevolje za nas........................................58 Mnogi u velikim gradovima eznu za svetlou i istinom................58 Neophodno je ulaganje ozbiljnih napora u velikim gradovima.........59 Za sada ne mogu svi da napuste velike gradove............................59 kole, crkve i restorani neophodni su u velikim gradovima............59 Prenagljene seobe na selo nisu preporuljive................................60 Znak za naputanje velikih gradova..............................................60 Neki pravednici e ostati u velikim gradovima i posle proglaenja smrtne presude...........................................................................60ZAKONI................................................................61

Sotonski izazov boanskom autoritetu..........................................61 Subota - veliko sporno pitanje......................................................61 Zastupnici nedeljnih zakona ne shvataju ta ine..........................62 Ne smemo da sedimo mirno, ne inei nita..................................62 Protivite se nedeljnim zakonima i perom i glasanjem.....................63 Sjedinjene Amerike Drave proglasie nedeljni zakon...................63 Razlozi kojima se slue zastupnici nedeljnog zakona......................63 Protestantizam i katolicizam deluju usklaeno..............................64

4

10. MALO

Nedeljni zakoni uzdiu Rim...........................................................64 Rim e ponovo stei svoju izgubljenu prevlast...............................64 Dravni nedeljni zakon znai i dravni otpad.................................65 Sveopti otpad e dovesti do sveopte propasti............................65 Globalno zakonodavstvo o nedelji.................................................65 Ceo svet e podrati zakonodavstvo o nedelji................................66 Sukob e biti najei u krilu hrianstva......................................66 Nemojte se protiviti.....................................................................67 Uzdrite se od rada nedeljom.......................................................67 Nedeljom se bavite duhovnim aktivnostima..................................68 Protivljenje doprinosi da lepota istine doe do izraaja..................68 Vie se treba pokoravati Bogu negoli ljudima................................68VREME NEVOLJE.........................................................70

11. SOTONINE

Vreme nevolje pre isteka vremena milosti.....................................70 Kraj verske slobode u Sjedinjenim Dravama.................................70 Crkva i drava protiv Bojeg naroda..............................................70 Pred sudovima............................................................................71 Prema adventistima e se postupati sa prezrenjem.......................71 Svakovrsna progonstva................................................................71 Bie uskraena svaka zemaljska podrka......................................72 Neki e biti zatvoreni zbog svoje vere...........................................72 Mnogi e biti pobijeni..................................................................72 Kako da ostanemo vrsti u progonstvima......................................73 Progonstvo e rasejati Boji narod................................................73 Progonstvo e dovesti do jedinstva u Bojem narodu.....................73 Kriza e uiniti da Boje meanje postane vidljivije........................74 Nevolje iste Boji narod..............................................................74PREVARE U POSLEDNJE DANE........................................75

12. REETANJE.....................................................................82

Pod platom hrianstva..............................................................75 ak i u Adventistikoj crkvi..........................................................75 Laljivi duhovi se protive Pismu....................................................75 Lana probuenja........................................................................76 Muzika je postala zamka..............................................................76 Lani dar jezika...........................................................................77 Zli aneli se pojavljuju kao ljudska bia........................................77 Pojavljivanje likova mrtvih...........................................................77 Sotona e oponaati Hrista..........................................................78 Sotona oponaa Hrista u svakoj pojedinosti..................................78 Sotona se pravi da usliava molitve svetih....................................78 Po emu se imitacija razlikuje od originala....................................79 Dogaae se uda........................................................................79 Oganj s neba...............................................................................80 Sotona e biti oboavan kao Bog..................................................80 uda nita ne dokazuju................................................................80 uda nee biti merodavnija od Biblije...........................................81 Prevara e biti skoro sveopta......................................................81 Pripadnitvo Crkvi ne garantuje spasenje.....................................82 Pleva mora da se odvoji od penice..............................................82 Progonstvo e oistiti Crkvu.........................................................82 Povrni vernici e se odrei svoje vere..........................................83

5

13. POZNI

Otvoreno svedoanstvo e izazvati reetanje................................83 Nepravedno kritikovanje dovodi do gubitka dua..........................83 Lane nauke odvlae neke od istine..............................................83 Odbacivanje svedoanstava dovodi do otpada...............................84 Nedostaci meu crkvenim stareinama.........................................84 Neposveeni propovednici e biti iskorenjeni................................85 Moe izgledati da je Crkva pred padom.........................................85 Pokazae se ko je veran Bogu.......................................................85 Novi obraenici e popuniti mesta otpalih.....................................86DAD....................................................................87

14. GLASNA

Delovanje Duha uporeeno sa kiom............................................87 Rani dad je pao 31. godine na Dan pedesetnice...........................87 Posledice izlivanja ranoga dada na Dan pedesetnice....................87 Obeanje o poznom dadu............................................................88 Pozni dad e izazvati glasnu viku................................................88 Rani dad dovodi do obraenja; pozni dad razvija karakter po ugledu na Hrista..........................................................................88 Treba ozbiljno da se molimo za izlivanje Svetoga Duha..................89 Moramo poniziti svoje srce u pravom pokajanju.............................89 Reforma treba da prati buenje....................................................89 Moramo da uklonimo sve sukobe i razdore....................................90 Ljubite se meusobno..................................................................90 Potpuno predanje je neophodno...................................................90 Pripremiti put za pozni dad.........................................................90 Treba da postanemo aktivni radnici u Hristovoj slubi...................91 Neka posuda bude ista i uspravljena...........................................91 Nee svi primiti pozni dad..........................................................92VIKA...................................................................93

15. BOJI

Bog ima svoje dragulje u svim crkvama.........................................93 Pad Vavilona jo nije potpun........................................................93 Boja poslednja vest opomene.....................................................93 Sr Boje poslednje poruke..........................................................94 Poruka e se objaviti sa velikom snagom......................................94 Kao i pokret iz 1844. godine.........................................................95 Kao na Dan pedesetnice...............................................................95 Bog e se posluiti sredstvima koja e nas iznenaditi.....................95 Sveti Duh e osposobiti evaneoske radnike.................................96 Bog e se posluiti ak i neobrazovanima......................................96 Deca e objavljivati istinu............................................................97 Sluba anela..............................................................................97 Propovedanje po celome svetu.....................................................97 Carevi, zakonodavci i savetnici ue vest......................................98 Mnogi adventisti se protive istini..................................................98 Veina neadventista odbacie opomenu........................................98 Mnogi e se odazvati pozivu.........................................................98 Hiljade e se obraati u jednom danu............................................99 Poteni nee dugo oklevati..........................................................99 Uticaj tampane rei..................................................................100PEAT I IG ZVERI.....................................................101

Samo dve grupe........................................................................101 lanovi porodice bie razdvojeni.................................................101

6

16. KRAJ

Ocenjeni prema svetlosti koju smo dobili....................................101 Namerno ostajanje u neznanju....................................................102 Vanost velikodunosti na delu...................................................102 Pobude odreuju karakter dela...................................................102 ta je Boji peat?.....................................................................102 Slinost Hristu po karakteru.......................................................103 Sada smo u vremenu zapeaenja...............................................103 O, kada bi Boji peat bio stavljen i na nas!.................................104 ta je ig zveri?.........................................................................104 Kada e biti stavljen ig zveri?....................................................105 Nametanje svetkovanja nedelje je proba.....................................105VREMENA MILOSTI......................................................106

17. SEDAM

Niko ne zna kada e se zavriti vreme milosti..............................106 Proglaenje zakona o nedelji prethodi kraju vremena milosti........106 Vreme milosti e istei kada se bude zavrilo zapeaenje...........106 Vreme milosti e se zavriti iznenada, neoekivano.....................107 Ljudske aktivnosti posle isteka vremena milosti..........................107 Neverstvo i zabranjena uivanja.................................................108 Ljudi e biti potpuno obuzeti poslovima......................................108 Verske stareine e biti pune optimizma.....................................108 Sotona pretpostavlja da je vreme milosti isteklo..........................108 Glad za Bojom reju..................................................................109 Niko se vie nee moliti za bezbonike........................................109 Prenoenje karaktera nee biti mogue.......................................109 Novo vreme milosti ne bi promenilo bezbonike..........................110POSLEDNJIH ZALA I BEZBONICI......................................111

18. SEDAM

ae Bojega gneva e biti izlivene.............................................111 Narodi e se sukobiti.................................................................111 Ceo e svet biti izloen pustoenju.............................................111 Bog je pravedan koliko i milostiv................................................111 Izvesnost boanskih sudova.......................................................112 Kazne dolaze kada Bog povue svoju zatitu...............................112 Ponekad se i sveti aneli slue razornim silama...........................113 Prva dva zla..............................................................................113 Tree zlo...................................................................................113 etvrto zlo................................................................................114 Peto zlo.....................................................................................114 Boji zakon se pojavljuje na nebu................................................114 Izgubljeni proklinju svoje lane pastire.......................................114 esto zlo...................................................................................115 Poslednja velika bitka izmeu dobra i zla....................................115 Ceo svet e se svrstati ili na jednu ili na drugu stranu..................116 Sedmo zlo.................................................................................116POSLEDNJIH ZALA I PRAVEDNICI......................................117

Vreme velike nevolje otpoinje po isteku vremena milosti............117 Boji narod se pripremio za teka vremena koja mu predstoje......117 Nezamislivo teka vremena........................................................117 Mnogi e otii na poinak pre vremena velike nevolje..................117 Sotonin je cilj da uniti sve koji svetkuju Subotu..........................118 Dokazi koji se navode protiv Bojeg naroda.................................118 Smrt svima koji ne potuju nedelju.............................................118

7

19. HRISTOV

Smrtna presuda slina onoj koju je izdao Asvir............................119 Bog e odbraniti Ostatak............................................................119 Boji narod naputa gradove; mnogi su zatvoreni........................119 Kue i zemlja postae beskorisni................................................120 Kao u vreme muke Jakovljeve.....................................................120 Pravedni nemaju skrivenih prestupa...........................................121 Sveti nee izgubiti ivot.............................................................121 Bog e se postarati....................................................................121 Bez posrednika, ali u stalnoj vezi sa Hristom...............................122 Boji narod nee imati nikakvih grenih elja...............................122 Nastavlja se bitka protiv samoga sebe........................................123 Sto etrdeset i etiri hiljade.......................................................123 Boji narod izbavljen..................................................................123DOLAZAK...........................................................125

20. NASLEDSTVO

Sedmo zlo i posebno vaskrsenje.................................................125 Bog objavljuje vreme Hristovog dolaska......................................125 Uas izgubljenih........................................................................126 Isus dolazi u sili i slavi...............................................................126 Reakcija onih koji su Ga proboli..................................................126 Probudi se ti koji spava i ustani!...............................................127 Iz peina, i jama i tamnica..........................................................127 Iz okeanskih dubina, i rudnika, i planina.....................................127 Bezbonici e biti pobijeni..........................................................128 Unitenje bezbonih je delo milosti.............................................128 Idemo kui!...............................................................................128 Aneli pevaju da je Hristos pobedio............................................129 Sveti dobijaju krune i harfe........................................................129SVETIH.........................................................130

Dar od Gospoda.........................................................................130 Zato treba da mislimo o svetu koji e doi.................................130 Podsticaji za hriane................................................................130 Stvarno i opipljivo mesto............................................................131 Neopisiva slava.........................................................................131 Potoci, breuljci i drvee............................................................132 Cvee, voe i ivotinje................................................................132 ivotna snaga vene mladosti....................................................132 Srea je osigurana.....................................................................133 Izbavljeni e sauvati svoju linost i lik.......................................133 Rumena lica i odea svetlosti.....................................................133 Radost susreta sa svojom porodicom na Nebu.............................133 Spasenje beba i slaboumnih.......................................................134 Nagrada vernim majkama...........................................................134 Nagrada onima koji su zadobili due za Hrista.............................134 Na karakter ostaje nepromenjen...............................................135 Nebeska spokojna i prijatna atmosfera.......................................135 Nema iskuenja i nema greha.....................................................136 Veza sa Ocem i Sinom................................................................136 Druenje sa anelima i vernima iz svih vekova............................136 Svedoenje bezgrenim biima...................................................136 Hvaliti Boga bogatim, melodinim zvucima..................................137 Istraivanje riznica svemira........................................................137

8

SKRAENICE

Prikaz svete istorije...................................................................138 Objanjene ivotne nedae.........................................................138 Plodovi svakog dobrog dela........................................................138 I stalno e venost biti pred nama..............................................139 Ceo svemir objavljuje da je Bog ljubav........................................139DELA

ELEN VAJT

IZ KOJIH SU KORIENI CITATI U OVOJ KNJIZI......141

9

PREDGOVORAdventisti sedmog dana veruju da ih je Bog posebno zaduio da ovom uznemirenom i bolesnom svetu objave radosnu vest o Hristovom skorom dolasku. Elen Vajt je zapisala: Velike napore treba uloiti da bi se ova vest objavila svetu! (FE 336) U svojoj knjizi Velika borba izmeu Hrista i sotone, ona je ivo opisala velianstvene i strane dogaaje koji e se zbiti u budunosti. Po tome nijedna druga knjiga nije ni slina Velikoj borbi. Knjiga Maran Ata, koja je 1976. godine izala kao kompilacija njenih objavljenih i neobjavljenih tekstova, takoe se bavi ispunjenjem biblijskih proroanstava o poslednjim danima. U naporu da se ova vest objavi svetu, pripremili smo ovo delo - Dogaaji poslednjih dana. Mnogi tekstovi u ovoj knjizi mogu se nai u ve objavljenim delima Elen Vajt, ali veliki deo tekstova nije do sada bio dostupan obinom itaocu. lako znamo da nismo uspeli da prikupimo sve izjave Elen Vajt o poslednjim dogaajima na Zemlji, verujemo da su ipak zastupljeni svi njeni najznaajniji tekstovi o ovom predmetu. Na kraju svakog objavljenog teksta, priloili smo beleku o izvoru i datumu pisanja, ili datumu objavljivanja za ivota pisca. Kada smo to smatrali neophodnim, dodali smo i neke najpotrebnije informacije ili objanjenja. Trudili smo se da tekstove o poslednjim dogaajima sredimo logiki i hronoloki. Meutim, nismo potpuno sigurni da smo sve budue dogaaje naveli po njihovom stvarnom vremenskom redosledu. U pitanjima od tako velikog znaaja kao to je iskustvo Bojeg naroda u budunosti, u danima kada e svako morati da se bori sam za sebe, kao da niko drugi ne postoji na svetu (7BC 983), neobino je vano da svaki hrianin stekne svoja uverenja, utemeljena na svom istraivanju i svojoj zajednici sa Gospodom. Elen Vajt izjavljuje da je na mali svet udbenik vasione (enja vekova, str. 5) i da nevidljivi svet s neizrecivim interesovanjem (PK 148) posmatra zavrne prizore u istoriji ovoga sveta. Neka Bog pomogne svima nama da shvatimo vanost zavrnih dogaaja u istoriji ove Zemlje dok ih budemo razmatrali u svetlosti velike borbe izmeu dobra i zla. Neka nam pomogne da i drugima ukaemo na veliku istinu o skorom drugom Hristovom dolasku. Izdavai

10

1. POSLEDNJA

KRIZA NA

ZEMLJI

Sveopti strah od budunosti Sadanje vreme privlai posebnu panju svih ivih. Upravitelji i dravnici, ljudi na poverljivim i uticajnim poloajima, razumni ljudi i ene svih drutvenih slojeva s velikom panjom prate dogaaje koji se zbivaju oko nas. Posebno ih zaokupljaju meunarodni odnosi. Vide da je neka napetost obuzela sve elemente na Zemlji i shvataju da se priprema neto veliko i odluujue - da se svet nalazi na samoj ivici vrlo ozbiljne krize. (PK str. 537 - 1914) Katastrofe na zemlji i moru, nesreeno stanje u drutvu, glasovi o ratovima, sve to sluti na zlo i najavljuje da se bliimo dogaajima najveih razmera. Sile zla uvruju svoje snage i zbijaju svoje redove, pripremajui se za poslednju veliku krizu. Velike promene uskoro e se dogoditi u naem svetu, a zavrni dogaaji brzo e se smenjivati. (9T str. 11 - 1909) Uskoro e nastati teka vremena Vreme nevolja, koje e postajati sve tee to se budemo bliili kraju, vrlo je blizu, pred vratima. Mi nemamo vremena za gubljenje. Svet je nadahnut ratnikim zanosom. Proroanstva iz jedanaestog poglavlja Knjige proroka Danila uskoro e doiveti svoje konano ispunjenje. (RH 24. novembar 1904) Vreme nevolje - kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada (Danilo 12,1) upravo je pred nama, a mi se ponaamo kao zaspale devojke. Moramo da se probudimo i da zamolimo Gospoda Isusa da nas uzme u svoje vene ruke i provede kroz vreme iskuenja koje je pred nama. (3MR str. 305 - 1906) U svetu vlada sve stranije bezakonje. Uskoro e nastati veliki sukobi medu narodima - nevolje koje nee prestati sve do Hristovog dolaska. (RH 11. februara 1904) Mi se nalazimo na samoj ivici vremena nevolje i oekuju nas strahote o kojima nismo ni sanjali. (9T str. 43 - 1909) Mi stojimo na pragu krize stolea. Boji sudovi e se izlivati jedan za drugim, sustiui se meusobno - oganj, poplave, zemljotresi, ratovi i krvoprolia. (PK str. 278 - 1914) Olujna vremena su pred nama, ali ne smemo izgovoriti ni jednu jedinu re neverovanja ili obeshrabrenosti. (ChS str. 136 - 1905) Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji e doi Bog je uvek opominjao ljude o sudovima koji e doi. Oni koji su verovali Njegovoj vesti za svoje vreme i koji su svoju veru izrazili posluavi Njegove zapovesti, izbegli su osude koje su stigle neposlune i neverne. Re je dola Noju: Ui u koveg, ti i sav dom tvoj; jer te naoh pravedna pred sobom! Noje je posluao i bio spasen. Vest je dola Lotu: Ustajte, idite iz mesta ovoga, jer e sada zatrti Gospod grad ovaj! (1. Mojsijeva 7,1; 19,14) Lot se stavio pod zatitu nebeskih vesnika i bio spasen. Tako su i Hristovi uenici dobili opomenu o razorenju Jerusalima. Oni koji su pazili na znak o nastupanju unitenja i sklonili se iz grada, izbegli su unitenje. Tako je i nama sada data opomena o Hristovom drugom dolasku i o unitenju koje e doi na svet. Oni koji posluaju upozorenje bie spaseni. (enja vekova, str. 545 - 1898)

11

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 1. POSLEDNJA

KRIZA NA

ZEMLJI

Bog nam je otkrio ta moemo oekivati u nae vreme Pre svog raspea, Spasitelj je rekao svojim uenicima da e biti ubijen i da e vaskrsnuti iz groba; aneli su bili prisutni da bi Njegove rei utisnuli u srce i duu uenika. Meutim, uenici su oekivali osloboenje od rimskog jarma i nisu mogli da podnesu pomisao da e Onaj u koga su polagali sve svoje nade morati da pretrpi tako sramnu smrt. Rei, kojih je trebalo da se sete, nestale su iz njihovog seanja i tako ih je vreme nevolje, kada je dolo, zateklo nespremne. Isusova smrt tako je temeljito rasprila njihove nade da se moglo pomisliti da ih On nikada nije ni upozorio. Proroanstva su i nama otkrila budunost isto tako jasno kao to su je uenicima prikazale Hristove rei. Dogaaji povezani sa krajem vremena milosti i naim pripremanjem za vreme nevolje jasno su nam objavljeni. Meutim, za hiljade ljudi, sudei po tome koliko ih razumeju, ove istine kao da nikada i nisu bile otkrivene. (GC str. 594-1911) Proroanstva o poslednjim danima zahtevaju nau panju I videh tada treeg anela (Otkrivenje 14,9-11). Moj aneo pratilac je rekao: Strano je njegovo delo. Uasan je njegov zadatak. To je aneo koji treba da odvoji penicu od kukolja i da zapeati, povee u snoplje penicu za nebeske itnice. Sve to treba da obuzme celi na um, da privue celu nau panju. (EW str. 118 - 1854) Mi emo morati da se pojavljujemo pred vlastima i da odgovaramo zbog svoje vernosti Bojem zakonu, da obznanjujemo razloge svoje vere. I mladi treba to da shvate. Oni moraju da znaju ta e se dogaati pre nego to istorija ovoga sveta doe svome kraju. Sve je to usko povezano s naim venim dobrom i zato i nastavnici i uenici treba da tim temama posveuju mnogo vie panje. (6T str. 128.129 - 1900) Mi moramo prouavati velike putokaze koji upuuju na vremena u kojima ivimo. (4MR str. 163 - 1895) Oni koji se potine Bojoj kontroli, koji dozvole da ih On vodi i usmerava, otkrie da se brzo pribliavaju dogaaji koji se po Njegovoj volji moraju odigrati. (7T str. 14 - 1902) Mi treba da u istoriji posmatramo ispunjavanje proroanstva, da u velikim reformatorskim pokretima istraujemo dela Provienja, da u razvoju dogaaja sagledavamo pripremanje naroda za poslednji sukob u velikoj borbi izmeu dobra i zla. (8T str. 307 - 1904) Posebno prouavajmo Knjigu proroka Danila i Otkrivenje Neophodno je da Boju re mnogo dublje istraujemo; Knjigu proroka Danila i Otkrivenje treba da prouavamo paljivije nego ikada... Videlo koje je Danilo primio od Boga posebno je bilo namenjeno ovim poslednjim danima. (TM str. 112.113 - 1896) itajmo i prouavajmo dvanaesto poglavlje Knjige proroka Danila. To je opomena koju svi moramo da shvatimo pre vremena posletka. (15MR str. 228 1903) Poslednja knjiga Novog zaveta puna je istine koju treba shvatiti. (COL str. 133 - 1900) 12

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 1. POSLEDNJA

KRIZA NA

ZEMLJI

Neispunjena proroanstva Knjige Otkrivenja treba uskoro da se ispune. Boji narod treba sada marljivo da prouava ta proroanstva i da ih jasno razume. Ona ne prikrivaju istinu, ve jasno unapred opominju, govorei nam ta e se zbiti u budunosti. (1NL str. 96 - 1903) Sveane poruke koje su po svom redosledu upuene u Otkrivenju treba da zauzmu prvo mesto u mislima Bojeg naroda. (8T str. 302-1904) Ova tema treba da se objanjava ljudima Ima mnogo onih koji ne razumeju proroanstva koja se odnose na ove dane. Zato im treba dati svetlost. Dunost je straara i vernika da daju trubi razgovetan glas. (Evangelizam, str. 153 - 1875) Neka straari sada podignu svoj glas i neka objave poruku koja predstavlja istinu za sadanje vreme. Pokaimo ljudima gde se nalazimo u prorokoj istoriji. (5T str. 716 - 1889) Bog je odredio dan kada e se zavriti istorija ovoga sveta: I propovedae se ovo jevanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi posledak. Proroanstva se brzo ispunjavaju. Vie, mnogo vie mora se govoriti o ovim izvanredno vanim temama. Blizu je dan kada e za celu venost biti utvrena sudbina svih dua... Moramo uloiti velike napore da ove teme objavimo ljudima. Ozbiljna injenica da e dan Gospodnji doi iznenada, neoekivano, mora da se objavi ne samo ljudima u svetu ve i naim crkvama. Strana opomena proroanstva upuuje se svakoj dui. Neka niko ne misli da je siguran od opasnosti da bude iznenaen. Neka vas niije tumaenje proroanstava ne pokoleba u uverenju steenom na temelju poznavanja dogaaja koji ukazuju da je taj veliki dogaaj pred vratima. (FE str. 335.336 - 1895) Pravilno tumaiti budue dogaaje Mi danas nismo u stanju da tano opiemo prizore koji e se u naem svetu zbivati u budunosti, ali ipak znamo da je sada vreme da straimo i da se molimo, jer je veliki dan Gospodnji pred vratima. (2SM str. 35 - 1901) ig zveri je upravo ono to je reeno da e biti. Sve to je povezano s tom temom nije jo do sada pravilno shvaeno niti e biti shvaeno sve dok se knjiga ne bude otvorila. (6T str. 17 - 1900) Mnogi e skretati svoj pogled sa sadanjih dunosti, sadanje utehe i blagoslova i unapred se povijati pred nevoljama koje e donositi budue krize. To znai da e pre vremena izazvati vreme nevolje, a nama nije obeana nikakva pomo u nevoljama iji smo dolazak sami ubrzali. (3SM str. 383.384 1884) Vreme nevolje zaista dolazi na Boji narod, ali mi ne treba da o tome stalno govorimo ljudima niti da ih podseamo da ih oekuje vreme nevolje. Doi e do reetanja u Bojem narodu, ali to nije istina koju u sadanje vreme treba da objavljujemo crkvama. (1SM 180-1890)

13

2. ZNACI HRISTOVOG

SKOROG DOLASKA

Veliko proroanstvo naeg Gospoda Hristos je unapred upozorio svoje uenike na razorenje Jerusalima i na znake koji e se dogoditi pre dolaska Sina ovejeg. Celo dvadeset i etvrto poglavlje Jevanelja po Mateju je proroanstvo o zbivanjima koja e prethoditi tom dogaaju. I razorenje Jerusalima upotrebljeno je kao simbol poslednjeg velikog unitenja sveta ognjem. (Ms 77 - 1899) Na Maslinskoj gori Hristos je govorio o stranim sudovima koji e prethoditi Njegovom drugom dolasku: uete ratove i glasove o ratovima... jer e ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i bie gladi i pomori, i zemlja e se tresti po svetu. A to je sve poetak stradanja. (Matej 24, 6-8) Iako su se ta proroanstva delimino ispunila prilikom razorenja Jerusalima, ona se mogu mnogo neposrednije primeniti na poslednje dane. (5T str. 753 - 1899) Znaci na nebu Na kraju velikog papskog progonstva, izjavio je Hristos, Sunce e se pomraiti i Mesec svoju svetlost izgubiti. Posle toga, i zvezde e padati sa neba. A On kae: Od smokve nauite se prii; kada se ve njene grane podmlade i olistaju, znate da je blizu leto. Tako i vi, kada vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata! (Matej 24,32.33) Hristos je dao znake svoga dolaska. On izjavljuje da mi moemo znati kada je blizu, ak pred vratima. On govori o onima koji vide ove znake: Ovaj narataj nee proi dok se ovo sve ne zbude! Svi znaci su se pokazali. Sada sigurno znamo da je Gospodnji dolazak blizu. (enja vekova, str. 543) Znaci na Zemlji Isus je izjavio: I bie znaci u Suncu i u Mesecu i u zvezdama; i u ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i od valova. (Luka 21,25; Matej 24,29; Marko 13,24-26; Otkrivenje 6,12-17) Oni koji ugledaju te vesnike Njegovog dolaska treba da znaju da je blizu kod vrata (Matej 24,33). (GC str. 37.38 - 1911) Narodi su uznemireni. Nastalo je vreme nevolje. Ljudi umiru od straha i od ekanja onoga to ide na Zemlju. Meutim, oni koji veruju u Boga, usred oluje, ue Njegov glas koji govori: Ja sam, ne bojte se! (ST - 9. oktobar 1901) udan i znaajan izvetaj unosi se u nebeske knjige - zapisuju se dogaaji za koje je reeno da e neposredno prethoditi velikom danu Gospodnjem. Sve na svetu nalazi se u stanju nesigurnosti. (3MR str. 313 - 1908) Lani proroci Kao jedan od znakova razorenja Jerusalima, Hristos je spomenuo: Izai e mnogi lani proroci i prevarie mnoge Izali su lani proroci koji su prevarili narod i mnoge odveli u pustinju. Opsenari i vraari, tvrdei da poseduju udotvornu mo, odvlaili su za sobom narod u planinske zabiti. Meutim, ovo proroanstvo izgovoreno je i za poslednje dane. Ovo je znak i drugog dolaska. (enja vekova, str. 542.543 - 1898)

14

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG

SKOROG DOLASKA

Mi emo se suoavati s ljudima koji se lano predstavljaju, pojavljivae se lani proroci, bie i lanih snova i lanih vienja, ali, propovedajte Re; ne dajte da vas odvuku od Bojeg glasa koji se uje iz Njegove Rei! (2SM str. 49 1894) Pokazani su mi mnogi koji e tvrditi da ih je Bog posebno pouio i koji e zato pokuavati da vode druge. Oni e se, zavedeni lanim idejama o svojoj odgovornosti, prihvatati posla koji im Bog nikada nije poverio. Rezultat e biti samo zbrka. Neka svako vrlo ozbiljno sam trai Boga tako da kao pojedinac moe shvatiti Njegovu volju. (2SM str. 72 - 1893) Iskustvo sa lanim prorokom Prole veeri je neki mladi, nepoznat svima nama, koji se predstavio kao brat iz Viktorije (Australija), doao da nas poseti, i zatraio da vidi sestru Vajt. Bilo je ve kasno i ja sam odbila da ga primim. Meutim, pozvali smo ga da ostane s nama preko noi i na doruku. Posle uobiajenog jutarnjeg bogosluenja, kada smo se ve spremali da krenemo svaki na svoj posao, mladi je ustao i zapovednikim pokretom pozvao nas da sednemo. Rekao je: Imate li neku pesmaricu? Prvo emo pevati, a onda u vam objaviti svoju poruku! Kazala sam: Ako imate poruku, objavite je bez oklevanja, jer smo u velikoj urbi da poaljemo potu za Ameriku i nemamo vremena za gubljenje! On je onda poeo da ita svoj rukopis, u kojem je, izmeu ostalog, tvrdio da je sada ve zapoeo sud nad ivima... Sluala sam ga dok je itao i konano kazala: Brate moj, ti nisi potpuno pri sebi. Kai nam jasno ta se u tvojoj poruci odnosi na nas. Molim te, mi elimo da to odmah saznamo. Tvoj um je prenapregnut, ti si pogreno shvatio svoje delo. Veliki deo onoga to si nam kazao slae se sa Biblijom i mi verujemo svakoj od tih rei. Meutim, ti se nalazi u stanju preteranog uzbuenja. Molim te, kai nam ta ima da kae nama! On je onda izjavio da treba da se spakujemo i da smesta krenemo u Batl Krik. Zatraila sam da mi objasni razloge i on je odgovorio: Treba da objavite vest da je zapoeo sud nad ivima! Odgovorila sam mu: Posao koji nam je Gospod dao da radimo jo nije zavren. Kada ovde budemo zavrili svoje delo, sigurna sam da e nam Gospod otkriti da je vreme da preemo u Batl Krik, umesto da tebi govori ta je naa dunost!... Prepustila sam bratu Staru da dalje razgovara s njim, a ja sam se vratila pisanju. On je rekao bratu Staru da sada, poto je sestra Vajt razgovarala s njim tako ljubazno, a ipak s takvim autoritetom, poinje da shvata da je pogreio i da su oseanja, koja su ga tako snano pokretala, bila promenljiva i nerazumna. Iako je naa porodica velika, sastoji se od deset lanova, iako imamo i tri gosta, odluili smo da tog mladia privremeno zadrimo u naem domu. Nismo mogli dozvoliti da ode medu ljude koji e biti grubi prema njemu, koji e ga osuivati, a nismo eleli ni da iri svoja otkrivenja. elimo da ostane s nama neko vreme tako da se moemo druiti s njim i navesti ga, ukoliko bude bilo mogue, da krene pravim, sigurnim stazama. (Letter 66 1894) Prodrljivost i neumerenost Prodrljivost i neumerenost predstavljaju sr velike moralne pokvarenosti u naem svetu. Sotona je svestan toga i zato stalno navodi ljude i ene da poputaju svom ukusu na raun zdravlja, pa ak i samog ivota. Jedenje, pijenje 15

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG

SKOROG DOLASKA

i odevanje postali su cilj ivota u svetu. Takvo stanje je vladalo i pre potopa. Ovo stanje razuzdanosti je jedan od istaknutih dokaza skorog kraja istorije ovoga sveta. (Letter34-1875) Opis pretpotopnog sveta koji nam je dalo Provienje zaista potpuno odgovara stanju kojem se nae savremeno drutvo brzo pribliava. (PP str. 102 - 1890) Mi znamo da e Gospod vrlo skoro doi. Svet postaje sve sliniji svetu Nojevog vremena. Ljudi su se predali sebinom zadovoljavanju svojih prohteva. U jedenju i pijenju preteruje se do krajnosti. Ljudi piju otrovna estoka pia koja ih izvode iz pameti. (Letter 308 - 1907) Nasilnika dela U Nojevo vreme velika veina ljudi ustajala je protiv istine i bila opinjena laima. Zemlja je bila puna nasilja. Ratovi, zloini i ubistva predstavljali su svakodnevne pojave. Upravo tako bie i pre Hristovog drugog dolaska. (1BC str. 1090 - 1891) Radniki sindikati brzo pribegavaju nasilju ako njihovi zahtevi ne budu prihvaeni. Postaje sve jasnije i jasnije da stanovnici ovoga sveta nisu u skladu sa Bogom. Nikakva nauna teorija ne moe da objasni neprekidno delovanje prouzrokovaa zla pod sotoninim zapovednitvom. Pri svakom okupljanju svetine na delu su zli aneli, koji podbadaju ljude na nasilje... Izopaenost i okrutnost ljudi dostii e takve razmere da e Bog morati da se pokae u svem svom velianstvu. Vrlo skoro e pokvarenost sveta prei granice i, kao u dane Nojeve, Bog e izliti svoje sudove. (UL str. 334 - 1903) Strani izvetaji o ubistvima i pljakama, o eleznikim nesreama i o delima nasilja, o kojima sluamo, kao da nam govore da se kraj svemu pribliio. Sada, upravo sada, treba da se pripremamo za Gospodnji drugi dolazak. (Letter 308 - 1907) Ratovi i katastrofe Oluja se pribliava. Mi se moramo pripremiti za njen bes kajui se pred Bogom i pokazujui veru u naeg Gospoda Isusa Hrista. Gospod e ustati da strahovito protrese zemlju. Videemo nevolje na sve strane. Hiljade brodova zavrie u dubini mora. Mornarice e biti potapane i milioni ljudskih ivota rtvovani. Poari e izbijati neoekivano i nikakvi ljudski napori nee moi da ih ugase. Palate na zemlji nestajae u ognjenoj stihiji. eleznike katastrofe e se dogaati sve ee. Na velikim saobraajnicama dolazie do iznenadnih metea, sudara i smrti. Kraj je blizu, vreme milosti istie. O, traimo Gospoda dok se moe nai, prizivajmo Ga dok je blizu! (MYP str. 89.90-1890) U toku poslednjih prizora istorije ove Zemlje besnee ratovi. Bie bolesti, pomora i gladi. Vode iz dubina preplavie svoje granice. Oganj i poplave unitavae imovinu i ivote. Mi treba da se pripremamo za stanove koje je Isus otiao da pripremi onima koji Ga vole. (Mar str. 174 - 1897) Velike plamene lopte Prolog petka ujutro, pre nego to sam se probudila, prikazan mi je veoma upeatljiv prizor. Bilo je kao da se budim od sna, ali ne u svojoj kui. S prozora sam posmatrala zastraujui poar. Velike vatrene lopte padale su na kue a ognjene strele iz lopti letele u svim pravcima. Bilo je nemogue zaustaviti 16

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG

SKOROG DOLASKA

poare koji su izbijali. itava naselja su bila unitena. Ljude je obuzimao neopisiv strah. Posle izvesnog vremena probudila sam se i uvidela da se nalazim kod kue. (Evangelizam, str. 27 - 1906) Videla sam ogromnu plamenu loptu kako pada meu prekrasne palate i kako izaziva njihovo trenutno unitenje. ula sam nekoga kako govori: Znali smo da e se Boji sudovi izlivati na Zemlju, ali nismo znali da e doi tako skoro! Drugi su oajnikim glasom uzvikivali: Zar ste znali! Zato nam onda niste kazali? Mi nismo znali! (9T str. 28 - 1909) Zemljotresi i poplave Neprijatelj je radio i nije prestao da radi. On je siao sa velikom silom, a Duh Boji se povlai sa Zemlje. Bog je uklonio svoju ruku. Treba samo da se setimo Donstauna u Pensilvaniji.1 Bog nije spreio sotonu da izbrie taj grad sa lica Zemlje. Upravo takvi dogaaji e postajati sve ei kako se budemo pribliavali kraju svetske istorije. (1SAT str. 109 - 1889) Zemljina kora bie raskidana provalama elemenata iz dubine Zemlje. Ti elementi, kada se jednom oslobode, odnee riznice onih koji su godinama umnoavali i nagomilavali svoje bogatstvo, plaajui bedne nadnice onima koji su za njih radili. I religijski svet e biti strahovito uzdrman, jer se kraj svemu pribliio. (3MR str. 208 - 1891) Nastaje vreme kada emo se u jednom trenutku nalaziti na vrstom tlu, a ve u sledeem e se zemlja pod naim nogama uskolebati. Zemljotresi e se dogaati kada ih budemo najmanje oekivali. (TM str. 421 - 1896) Poari, poplave, zemljotresi, bes sila velikog bezdana, katastrofe na moru i na kopnu, upuuju nam opomenu da se Boji Duh nee doveka prepirati s ljudima. (3MR str. 315 - 1897) Pre nego to se Sin oveji bude pojavio na oblacima nebeskim, pokrenue se sve prirodne sile. Munje s neba, koje e se sjedinjavati s ognjem u zemlji, uinie da se planine dime kao pei i da reke lave pokriju sela i gradove. Mase istopljenog kamenja koje e dospevati u vodu delovanjem sila skrivenih u utrobi Zemlje, uinie da voda prokljua i da pone da izbacuje kamenje i zemlju. Doi e do snanog zemljotresa i do gubitka velikog broja ljudskih ivota. (7BC str. 946 - 1907) Zloini, glad i pomori Sotona deluje u Zemljinoj atmosferi; on truje vazduh i zato samo Bog moe sauvati na ivot - na sadanji i na veni ivot. I poto se nalazimo u takvom poloaju, moramo biti potpuno budni, potpuno odani Bogu, potpuno obraeni, potpuno posveeni Bogu. Meutim, mi izgleda sedimo kao da smo paralizovani. Boe nebeski, probudi nas iz sna! (2SM str. 52 - 1890) Bog nije ograniio sile tame u obavljanju njihovog smrtonosnog dela zagaivanja vazduha, jednog od izvora ivota i ishrane, smrtonosnim isparenjima. Nije samo biljni svet ugroen, ve i sam ovek trpi zbog boletina... Sve su to kapljice Bojega gneva2 koji se izliva na Zemlju, i one predstavljaju samo slabe nagovetaje onoga to e se dogaati u skoroj budunosti. (3SM str. 391 -1891)31. maja 1889. godine oko 2 hiljade stanovnika Donstauna izgubilo je ivote u poplavi koja se sruila na grad kada je bujica posle viednevnih kia provalila branu. 2 Bog preuzima odgovornost za sve ono to dozvoljava ili ne spreava. Vidi 2. Mojsijeva 3,7; 8,32; 1. Dnevnika 10,4.13.14!1

17

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG

SKOROG DOLASKA

Bie sve vie gladi. Pomori e odnositi hiljade. Opasnosti prete svuda oko nas, od sila izvan nas i sotonskog delovanja u nama, ali sada jo uvek deluje Boja sila koja ih ograniava. (19MR str. 382-1897) Bilo mi je pokazano da se Boji Duh povlai sa Zemlje. Boja odravalaka sila uskoro e biti uskraena svima onima koji nastave da kre Njegove zapovesti. Izvetaji o prevarnim transakcijama, ubistvima i svakovrsnim zloinima stiu do nas svakoga dana. Bezakonje je postalo tako uobiajena pojava da vie ne uasava naa ula, kao to je to nekada inilo. (Letter 258 1907) Zato Bog dozvoljava katastrofe ta znae strane katastrofe na moru - kada brodovi iznenada nestaju u dubini? ta znae nesree na kopnu - kada poari unitavaju bogatstva koja su ljudi nagomilali, uglavnom tlaei siromane? Gospod se nee meati da zatiti imovinu onih koji prestupaju Njegov zakon, kre Njegov zavet, gaze Njegovu subotu, prihvatajui umesto nje lani dan odmora. Zla od Gospoda ve se izlivaju na Zemlju unitavajui najdragocenije graevine, kao da ih odnosi ognjeni dah s neba. Zar ti sudovi nee osvestiti one koji sebe smatraju hrianima? Bog dozvoljava da se dogaaju kako bi ih svet primio k znanju, kako bi se grenici uplaili i zadrhtali pred Njim. (3MR str. 311 -1902) Bog ima odreenu nameru kada dozvoljava da se dogaaju sve te katastrofe. One su Njegovo sredstvo da se ljudi i ene osveste. Delujui na neobian nain preko prirode, Bog eli da sumnjiavim ljudskim biima pokae ono to je tako jasno objavio u svojoj Rei. (19MR str. 279 - 1902) Kako esto sluamo o zemljotresima i uraganima, o unitenjima vatrom i vodom uz velike gubitke u ivotima i imovini! Prividno su te nesree samo hirovite provale neorganizovanih, nesreenih prirodnih sila, potpuno van ovekove kontrole, ali se uz njihovu pomo ipak mogu dokuiti sve Boje namere. One se ubrajaju u sredstva kojima On pokuava da ljude i ene uini svesnima opasnosti koja im preti. (PK str. 277 - 1914) Budui dogaaji su u Gospodnjoj ruci Svet nije bez vladara. Program buduih dogaaja je u Gospodnjoj ruci. Velianstvo Neba ima u svojoj vlasti sudbinu naroda kao i brige koje mue Njegovu Crkvu. (5T str. 753 - 1889) Ove simbolike pojave (ognjene zmije u pustinji) imaju dvostruku svrhu. Iz njih Boji narod ui ne samo da su fizike sile na Zemlji pod kontrolom Stvoritelja, ve da su pod Njegovom upravom i verski poduhvati naroda. Naroito se to odnosi na ozakonjenje svetkovanja nedelje. (19MR str. 281 1902) U velikom zavrnom poslu suoiemo se sa neprilikama koje neemo znati da reimo, ali ne zaboravimo da tri velike nebeske sile rade, da je boanska ruka na kormilu i da e Bog izvriti svoje namere. (Evangelizam, str. 57 - 1902) Kao to se komplikovani mehanizam tokova nalazio pod upravom ruke ispod krila heruvima, tako se i sloena igra ljudskih zbivanja nalazi pod boanskom kontrolom. Usred sukoba i vreve naroda, Onaj koji sedi iznad heruvima jo i sada upravlja dogaajima na ovoj Zemlji. (Vaspitanje, str. 160 1903) U analima ljudske istorije, narastanja naroda, uzdizanje i nestajanje 18

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 2. ZNACI HRISTOVOG

SKOROG DOLASKA

imperija, kao da zavise od volje i sposobnosti oveka; oblikovanje dogaaja na izgled je u velikoj meri odreeno njegovom snagom, ambicijom ili svojeglavou. Meutim, u Bojoj rei zavesa je povuena ustranu i mi gledamo u svim igrama i protiv-igrama ljudskih interesa, sila i strasti, iznad i iza njih sile Svemilostivoga, koje tiho, strpljivo ostvaruju savete Njegove volje. (PK str. 499.500-1914) Nebeski nadzor nad dogaajima na Zemlji Potedevi ivot prvom ubici, Bog je celom svemiru objavio pouku koja se odnosi na veliki sukob... Njegova je namera ne samo da skri pobunu ve i da celom svemiru prikae prirodu pobune... Sveti stanovnici dragih svetova posmatrali su s najdubljim interesovanjem dogaaje koji su se zbivali na Zemlji... Bog ima iza sebe podrku i ljubav celog svemira dok korak po korak ostvaruje svoj veliki plan, privodei ga polako konanom ispunjenju. (PP str. 78.79 - 1890) Hristov in umiranja za spasenje oveka nee samo uiniti da Nebo postane pristupano oveku, ve e pred celim svemirom opravdati Boga i Njegovog Sina to su tako postupali u sluaju sotonine pobune. (PP str. 69 - 1890) Celi svemir s neizrecivim interesovanjem posmatra zavrne prizore u velikom sukobu izmeu dobra i zla. (PK str. 148-1914) Na mali svet je udbenik vasione.3 (enja vekova, str. 5 -1898)

Duh prorotva kae da su bezgreni svetovi i nebeski aneli sa velikim zanimanjem (enja vekova, str. 593) posmatrali Hristovu borbu u Getsimaniji. Razmatrajui Hristovu etiri hiljade godina dugu bitku sa sotonom i Njegovu konanu pobedu na krstu, Duh prorotva se slui izrazima kao to su nebeski svemir je gledao, celo Nebo i svi bezgreni svetovi su bili svedoci, oni su uli, oni su videli, Nebo je posmatralo, kakvog li prizora za celi nebeski svemir i tako dalje. Vidi enja vekova, str. 593.653.654!3

19

3. KADA

E TO BITI?

Uenici pitaju Isusa o Njegovom povratku Hristove rei (Matej 24,2) izgovorene su pred velikim brojem slualaca, ali kada je ostao sam, dok je sedeo na Maslinskoj gori, prili su mu Petar, Jovan, Jakov i Andrija i rekli: Kai nam kad e to biti? i kakav je znak tvojega dolaska i posletka veka? Isus svojim uenicima nije odgovorio razdvajajui razorenje Jerusalima od velikog dana svoga dolaska. Zdruio je opise ova dva dogaaja. Da je svojim uenicima otkrio budue dogaaje onako kako ih je sam sagledavao, oni ne bi bili u stanju da podnesu taj prizor. U svojoj milosti prema njima, zdruio je opise ove dve velike krize, preputajui uenicima da sami odrede znaenje Njegovih rei. (enja vekova, str. 540 - 1898) Vreme Hristovog dolaska nije poznato Mnogi meu onima koji sebe nazivaju adventistima pokuavali su da odrede vreme Njegovog dolaska. Postavljali su datum za datumom kao dan kada e Hristos doi, ali je dolazilo samo do ponovljenih razoarenja. Tano vreme dolaska naeg Gospoda, tako nam je reeno, nije poznato smrtnicima. ak ni aneli, koji slue onima koji e naslediti spasenje, ne znaju ni dana ni asa. A o danu tome i o asu niko ne zna, ni aneli nebeski, do Otac moj sam. (Matej 24,36) (4T str. 307 - 1879) Nije nae da znamo tano vreme izlivanja Svetoga Duha i Hristovog dolaska... Zato nam Bog nije dao to saznanje? - Zato to ga ne bismo pravilno upotrebili kada bi nam ga dao! Stanje koje bi nastalo meu naim vernicima kao posledica tog saznanja veoma bi unazadilo Boje delo pripremanja ljudi da opstanu u veliki dan koji e doi. Mi ne smemo da ivimo u stalnom uzbuenju zbog datuma... Vi neete moi da kaete da e On doi za jednu, dve ili pet godina, niti smete da odgaate Njegov dolazak, govorei da e to biti za deset ili dvadeset godina. (RH 22. marta 1892) Mi se pribliavamo velikom Bojem danu. Znaci se ispunjavaju. Ipak, mi nismo dobili poruku koja bi nam kazala dan i as Hristovog dolaska. Gospod je mudro prikrio to saznanje od nas da bismo uvek bili u stanju iekivanja i pripremanja za drugi dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista na nebeskim oblacima. (Letter 28 -1897) Tano vreme drugog dolaska Sina ovejega je Boja tajna. (enja vekova, str. 544 - 1898) Nije nae da odreujemo vreme Mi ne pripadamo drutvu koje odreuje koliko e tano vremena protei pre nego to se Isus ponovo pojavi u sili i velikoj slavi. Neki su odreivali vreme, i kada je ono prolo, njihov uobraeni duh nije prihvatio ukor, ve je postavljao sve nove i nove datume. Meutim, mnoge uzastopne pogreke obeleile su ih kao lane proroke. (FE str. 335 - 1895) Bog nikome nije poslao poruku da e protei pet godina ili deset godina ili dvadeset godina do zavretka istorije ove planete. On ne bi eleo da bilo kojem

20

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA

E TO BITI?

ivom stvoru prui izgovor da odlae svoju pripremu za Njegov dolazak. On ne bi eleo da bilo ko kae, kao to je to uinio neverni sluga: Nee moj gospodar jo za dugo doi! To bi dovelo do nemarnog zapostavljanja prilika i prednosti koje su nam date da bismo se pripremili za taj veliki dan. (RH 27. novembar 1900) Odreivanje vremena navodi na neverovanje Poto su postavljani datumi jedan za drugim prolazili, svet je ostao, bar to se tie skorog Hristovog dolaska, u jo vrem neverovanju nego pre. Ljudi s prezrenjem gledaju promaaje onih koji su postavljali vreme, i upravo zato to su bili tako varani, odbacuju i istinu, koju iznosi Boja re, da je kraj svemu pred vratima. (4T str. 307 - 1879) ula sam da je brat E.P. Danijels navodno odreivao vreme, govorei da e Gospod doi najdalje za pet godina. Sada se samo nadam da se nee proiriti utisak da mi postavljamo datume. Nemojte davati takve izjave. One ne donose nita dobro. Nemojte se truditi da izazovete probuenje na takav nain, ve svaku re izgovarajte s odgovarajuom panjom, tako da fanaticima ne pruite priliku da izazovu uzbuenje i tako oalostite Gospodnjeg Duha. Mi ne elimo da ljudske strasti dovodimo do komeanja, tako da oseanja dobiju prevlast nad naelima. Smatram da moramo biti oprezni u svemu, jer je sotona na poslu i ulae krajnje napore da bi svojim lukavstvima i metodima izazvao zlo. Moramo se uvati svega to bi moglo da dovede do komeanja, do izazivanja uzbuenja na pogrenim temeljima, jer e se reakcija sigurno pokazati. (Letter34-1887) Uvek e biti lanih i fanatikih pokreta u Crkvi, koje e predvoditi ljudi koji tvrde da ih Bog vodi - ljudi koji e trati iako ih niko nije poslao i odreivati dane i datume za ispunjavanje neispunjenih proroanstava. Neprijatelj je radostan kada oni to ine, jer njihovi uzastopni promaaji i navoenje na pogrene zakljuke, izazivaju zbrku i neverovanje. (2SM 84 - 1897) Nema vremenskih proroanstava posle 1844. godine Prilikom okupljanja u Deksonu, ja sam tim fanatinim grupama jasno kazala da obavljaju posao neprijatelja dua; da se nalaze u tami. One su tvrdile da imaju veliku svetlost da e vreme milosti istei u oktobra mesecu 1884. godine. Ja sam javno izjavila da je Gospodu bilo ugodno da mi pokae da od 1844. godine nee od Njega biti nikakve poruke koja bi odreivala vreme. (2SM str. 73 - 1885) Nae je stanovite da treba da ekamo i da straimo. Mi verujemo da nikakav odreeni datum nee biti objavljen izmeu isteka prorokog razdoblja godine 1844. i vremena dolaska naeg Gospoda. (10MR 270 -1888) Ljudi nee dobiti nijednu dragu poruku o odreenom vremenu. Posle tog vremenskog razdoblja (Otkrivenje 10,4-6), koje se protee od 1842. do 1844. godine, nee biti nikakvog tanog odreivanja prorokog vremena. Najdue raunanje dosee do jeseni 1844. godine. (7BC str. 971 - 1900) Elen Vajt je oekivala da e Hristos doi u njeno vreme Bila mi je prikazana grupa prisutna na konferenciji. Aneo mi je rekao: Neki e biti hrana crvima, neki e proi kroz sedam poslednjih zala, neki e biti ivi i ostati na Zemlji da budu uzeti prilikom Isusovog dolaska. (1T str. 21

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA

E TO BITI?

131.132 - 1856) Poto je vreme kratko, treba da radimo marljivo, sa udvostruenom energijom. Naa deca moda nikada nee otii na vie kole. (3T str. 159 1872) Stvarno nije mudro da sada imamo decu. Vreme je kratko, prete nam opasnosti poslednjih dana, i mala deca e preteno biti uklonjena pre toga. (Letter 48 - 1876) U ovo vreme, kada se istorija sveta pribliava svom zavretku, kada ulazimo u vreme nevolje kakve nikada nije bilo, to se manje branih zajednica osniva, to bolje i za ljude i za ene. (5T str. 366 -1885) Doi e as i nije daleko kada e neki meu nama, koji sada veruju, jo iveti na Zemlji, videti da se proroanstvo ispunjava i uti glas arhanela i trube Boje koja odjekuje planinama i ravnicama i morima i uje se sve do krajeva Zemlje. (RH 31. jula 1888) Vreme probe je upravo pred nama, jer je glasna vika treeg anela ve poela otkrivanjem pravednosti Hrista, Otkupitelja koji oprata grehe. (1SM str. 363 - 1892) Odlaganje objanjeno Duga tamna no je naporna, ali je jutro milostivo odloeno, jer bi Uitelj, da sada doe, mnoge zatekao nespremne. (2T str. 194 -1868) Da su se adventisti, posle velikog razoarenja 1844. godine, vrsto drali svoje vere i zajedniki krenuli putem koji im je otkrivalo Boje provienje, prihvatajui vest treeg anela i objavljujui je svetu u sili Svetoga Duha, ve bi videli Boje spasenje, Gospod bi silno potpomogao njihove napore, delo bi ve bilo zavreno i Hristos bi ve doao da uzme svoj narod i da mu donese nagradu... Nije bilo po Bojoj volji da se Hristov dolazak toliko odlae... Punih etrdeset godina su neverstvo, gunanje i duh pobune odvajali stari Izrailj od hananske zemlje. Isti gresi su odloili ulazak savremenog Izrailja u nebeski Hanan. Ni u jednom od ta dva sluaja ne moemo okriviti Boja obeanja. Neverstvo, svetovnost, neposveenost i trvenja medu onima koji se smatraju Bojim narodom, zadrali su nas tolike godine u ovom svetu greha i patnje. (Evangelizam, str. 523.524 - 1883) Da je Hristova crkva izvrila svoj odreeni posao onako kako joj je to Gospod naloio, ceo svet bi do sada bio opomenut i Gospod Isus u sili i velikoj slavi doao bi na nau Zemlju. (enja vekova, str. 545 - 1898) Boja obeanja su data pod uslovom Boji aneli u porukama koje objavljuju ljudima govore da je vreme vrlo kratko.4 Tako je i meni uvek bilo predstavljano. Istina je da je vreme potrajalo due nego to smo mi oekivali u prvim danima objavljivanja ove vesti. Na Spasitelj se nije pojavio tako brzo kao to smo mi oekivali. Ali, da li je izneverila Boja re? Nikada! Treba da imamo na umu da su i Boja obeanja i pretnje jednako date pod uslovom...5 Moda emo zbog nepokornosti morati jo mnogo godina da ostanemo na ovom svetu, kao to se dogodilo sinovima Izrailjevim, ali, Hrista radi, Njegov narod ne treba da grehu dodaje greh, optuujui Boga za posledice svogVidi Rimljanima 13,11.12; 1. Korinanima 7,29; 1. Solunjanima 4,15.17;Jevrejima 10,25; Jakov 5,8.9; 1. Petrova 4,7; Otkrivenje 22,6.7. 5 Vidi Jeremija 18,7-10; Jona 3,4-10!4

22

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA

E TO BITI?

pogrenog puta. (Evangelizam, str. 524-1901) Na ta Hristos jo eka Hristos eka s velikom enjom da se pokae u svojoj Crkvi. Kada se Hristov karakter bude savreno obnovio u pripadnicima Njegovog naroda, On e doi da ih uzme kao svoje. Prednost svakog hrianina nije samo da oekuje dolazak naeg Gospoda Isusa Hrista ve i da ga ubrza. Da su svi oni koji priznaju Njegovo ime doneli i rod Njemu na slavu, kako bi brzo celi svet bio zasejan semenom Jevanelja! Brzo bi sazrela poslednja velika etva i Hristos bi doao da prikupi dragoceno zrno. (COL str. 69-1900) Objavljujui Jevanelje svetu, mi moemo da ubrzamo dolazak naeg Gospoda. Mi ne treba samo da oekujemo, ve i da ubrzamo dolazak Bojeg dana (2. Petrova 3,12). - (enja vekova, str. 545 -1898) Da bi unitio greh i njegove posledice, On je rtvovao svoga Najdraega i nama dao mo, da u saradnji s Njime, tom prizoru bede uinimo kraj. (Vaspitanje, str. 235 - 1903) Boje strpljenje je ogranieno Beskonani Bog s nepogreivom tanou i sada vodi knjigu obrauna sa svim narodima. Sve dok Njegova milost bude pozivala na pokajanje, ovaj raun e ostajati otvoren, ali, kada brojke dostignu odreenu veliinu, koju je Bog utvrdio, onda e zapoeti da deluje Njegov gnev. (5T str. 208 - 1882) Bog vodi knjigu obrauna s narodima. Brojke na strani njihovog dugovanja stalno rastu, a kada bude proglaen zakon da se krenje prvog dana u sedmici mora spreavati kaznama, tada e se njihova aa prepuniti. (7BC str. 910 1886) Bog vodi knjigu obrauna s narodima... Kada u potpunosti bude dolo vreme da bezakonje dostigne granice koje mu je postavila Boja milost, Boje podnoenje e prestati. Kada nagomilane brojke u izvetajima nebeskih knjiga budu oznaile da se napunila mera bezakonja, gnev e se izliti. (5T str. 524 1889) Iako Boja milost dugo podnosi prestupnika, postoji granica greha koju ljudi ne smeju da prekorae. Kada se ta granica dostigne, tada prestaju ponude milosti i poinje sluba suda. (PP 162.163 - 1890) Dolazi vreme kada e u svojim prevarama i drskostima ljudi doi do linije koju im Gospod nee dozvoliti da prekorae, i tada e nauiti da postoje i granice Gospodnjeg strpljenja. (9T str 13 -1909) Postoji granica iza koje se Gospodnji sudovi vie ne mogu odlagati. (PK str. 417 - 1914) Bezakonje je skoro dostiglo granicu Proi e jo samo malo vremena dok stanovnici Zemlje ne napune au svoga bezakonja. I tada e se razbuditi Boji gnev, koji je tako dugo dremao, i ova zemlja svetlosti ispie au Njegovog nerazblaenog gneva. (1T str. 363 1863) aa bezakonja je skoro puna i Boja osvetnika pravda uskoro e stii krivce. (4T str. 489 - 1880) Zloa stanovnika sveta skoro je napunila meru njihovog bezakonja. Ova 23

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 3. KADA

E TO BITI?

Zemlja je skoro dostigla granicu posle koje e Gospod dozvoliti razarau da izvri savete svoje volje. (7T str. 141 -1902) Prestupi su skoro dostigli granicu. Pometnja je zavladala u svetu i veliki uas e uskoro obuzeti ljudska bia. Kraj je vrlo blizu. Mi koji znamo istinu treba da se spremamo za ono to e uskoro zadesiti svet kao veliko iznenaenje. (8T str. 28 - 1904) Treba da imamo na umu veliki Boji dan Moramo se navii da stalno razmiljamo o velikim prizorima suda koji nam neposredno predstoji. Naime, kada nam prizori velikog Bojeg dana stalno budu pred oima i kada nam sve bude otkriveno, to e snano uticati na na karakter. Neki brat mi je rekao: Sestro Vajt, ta misli, hoe li Gospod doi u toku sledeih deset godina? Hoe li se neto promeniti ako On bude doao za dve, etiri ili deset godina? Mislim da bih se, bar delimino, drukije ponaao nego sada kada bih znao da e Gospod doi za deset godina! ta bi inio? - upitala sam ga. Pa, prodao bih svoje imanje i poeo ozbiljno da pretraujem Boju re da bih se osposobio da opomenem ljude da se pripreme za Njegov dolazak. Osim toga, molio bih se Bogu da mi pomogne da se pripremim za susret s Njim. Tada sam ga upitala: A kada bi sigurno znao da Gospod nee doi u toku sledeih dvadeset godina, da li bi to uticalo na tvoj ivot? Mislim da bi! - odgovorio je on. Kako su sebino zvuale rei da bi iveo drukijim ivotom kada bi znao da Hristos nee doi jo deset godina! Zato, pa Enoh je hodio s Bogom trista godina! To je pouka i nama da treba da hodimo s Bogom svakoga dana, i da neemo biti sigurni sve dok ne ponemo da straimo i da ekamo. (Ms 10 1886) Kratkoa vremena Neka Gospod ne da odmora, ni danju ni nou, onima koji su sada bezbrini i ravnoduni u delu i u radu za Gospoda. Kraj je blizu. To je ono to bi Isus eleo da uvek imamo na umu - kratkoa vremena! (Letter97 - 1886) Kada budemo stajali sa otkupljenima na staklenom moru sa zlatnim harfama i krunama slave, i kada se pred nama bude pruala neizmerna venost, tek tada emo shvatiti kako je kratko bilo ekanje u toku vremena probe. (10MR str. 266 - 1886)

24

4. BOJA

CRKVA POSLEDNJIH DANA

Boji narod dri Njegove zapovesti Bog ima svoju Crkvu na Zemlji, koja uzdie Njegov pogaeni zakon i predstavlja ljudima Boje Jagnje koje uzima na sebe grehe sveta... Postoji samo jedna Crkva na svetu koja u ovo vreme stoji na prolomu i popravlja ograde i podie stare razvaline... Neka svi paze da ne viu protiv jedinog naroda koji odgovara opisu naroda ostatka6, koji dri Boje zapovesti i ima veru Isusovu... Bog ima odvojeni narod, Crkvu na Zemlji, koja ne zaostaje ni za kim, ve je iznad svih po svojoj opremljenosti da propoveda istinu, da opravda Boji zakon... Moj brate, ako ti govori da je Crkva adventista sedmog dana Vavilon, onda grei! (TM str. 50.58.59 - 1893) Imaju svedoanstvo Isusovo to se kraj vie pribliava i delo objavljivanja poslednje opomene svetu iri, postaje sve vanije da oni koji prihvate istinu za sadanje vreme steknu jasno razumevanje prirode i uticaja svedoanstava, koja je Bog u svom provienju povezao s delom vesti treeg anela jo od samog njegovog poetka. (5T str. 654 - 1889) Ljudi mogu da kuju spletku za spletkom, a i neprijatelj e se truditi da zavede due od istine, ali, svi koji veruju da je Gospod progovorio preko sestre Vajt i da joj je dao poruku, bie sigurni od mnotva prevara koje e se pojaviti u ove poslednje dane. (3SM str. 83.84 - 1906) Bie onih koji e tvrditi da imaju vienja. Kada vam Bog prui jasne dokaze da vizija dolazi od Njega, moete je prihvatiti, ali je nemojte prihvatati na temelju bilo kakvog drugog dokaza, jer e ljudi zastranjivati sve vie i vie, i u stranim zemljama i u Americi. (2SM str. 72-1905) Njihove karakteristine biblijske doktrine Godina 1844. predstavlja razdoblje velikih dogaaja. Nae zauene oi posmatrale su ienje Svetilita na Nebu, koje je imalo tako odluujui uticaj na Boji narod na Zemlji, vesti prvog i dragog anela, a zatim i treeg, koje su razvile zastavu s natpisom: Zapovesti Boje i vera Isusova! Meu meaima te vesti bio je Boji Hram, koji je Njegov istinoljubivi narod video na Nebu i koveg koji je sadravao Boji zakon. Videlo dana odmora po etvrtoj zapovesti bacilo je svoje blistave zrake na put prestupnika Bojeg zakona. I neverovanje u besmrtnost zlih je stari mea. Ne bih mogla da se setim vie niega to bi moglo da se ubroji u stare meae. (CW str. 30.31 - 1889) Posebna misija adventista sedmog dana Gospod nas je uinio uvarima svoga zakona; On nam je poverio svete i vene istine koje treba da budu verno objavljene drugima u obliku opomena,Knjiga Otkrivenja govori o dva dela Bojeg naroda - o vidljivom Ostatku (12,17) i Bojem narodu u Vavilonu (18,4). Ovo poglavlje govori o prvom, a 14. poglavlje (Glasna vika) o drugom.6

25

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA

CRKVA POSLEDNJIH DANA

ukora i ohrabrenja. (5T str. 381 -1885) Bog je izabrao adventiste sedmog dana da budu poseban narod, odvojen od sveta. Velikim seivom istine istesao ih je iz kamenoloma sveta i doveo u vezu sa sobom, On ih je proglasio svojim ambasadorima i pozvao da budu Njegovi predstavnici u poslednjem delu spasenja. Najvee blago istine koje je ikada bilo povereno smrtnicima, najozbiljnije i najstranije opomene koje je Bog ikada poslao oveku, poverene su njima da bi ih objavili svetu. (7T str. 138-1902) U posebnom smislu adventisti sedmog dana stavljeni su u svet kao straari i svetlonoe. Njima je poverena poslednja opomena, upuena svetu koji propada. Njih je obasjalo prekrasno videlo Boje rei. Njima je povereno delo od izuzetne vanosti - objavljivanje vesti prvog, drugog i treeg anela. Nema drugog dela koje bi imalo tako veliki znaaj. Oni ne smeju dozvoliti da bilo ta drugo obuzme njihovu panju. (9T str. 19 - 1909) Razlozi zbog kojih kojih je bila organizovana Crkva adventista sedmog dana Kako se poveavao broj naih vernika postajalo je sve oiglednije da e bez nekog oblika organizacije doi do velike zbrke i da se delo nee moi uspeno obavljati. Da bi se obezbedilo izdravanje propovednika, obavljanje dela u novim poljima, zatita propovednika i crkava od nedostojnih vernika, vlasnitvo nad crkvenim dobrima, objavljivanje istine putem tampe, i jo mnogo toga, organizacija je bila preko potrebna... Bog nam je preko svoga Duha poslao videlo da u Crkvi moraju da postoje red i savrena disciplina - da je organizacija neophodna. Sistematinost i red vide se u svim Bojim delima u celom svemiru. Red je zakon Neba, i zato treba da bude i zakon Bojeg naroda na Zemlji. (TM str. 26 - 1902) Organizacija e uvek biti ivotno vana Ukoliko crkve nisu tako organizovane da mogu da sprovedu i nametnu red, nemaju emu da se nadaju u budunosti. (1T str. 270 - 1862) O, kako bi se sotona radovao kada bi mogao da uspe u svojim naporima da se uvue meu ovaj narod i da dezorganizuje delo u vreme kada je savrena organizacija ivotno vana i kada ona treba da se pokae kao najvea snaga pri savladavanju lanih pokreta i odbacivanju zahteva koji nisu utemeljeni na Bojoj rei. Mi elimo da nai redovi ostanu vrsti, da ne doe do slamanja sistema organizacije i reda koji je uspostavljen mudrim i paljivim radom. Ne sme se dozvoliti da upravu preuzmu rasputeni elementi koji bi eleli da zavladaju delom u ovo vreme. Neki su irili ideje da e, kada se budemo pribliili kraju vremena, svako Boje dete delovati nezavisno od bilo koje religijske organizacije. Meutim, Gospod me je pouio da u ovom delu ne moe biti nezavisnog delovanja bilo kojeg oveka.7 (9T str. 257.258 - 1909) Poto se pribliavamo konanoj krizi, umesto da mislimo da ima sve manje potrebe za redom i skladom u delovanju, treba da budemo jo sistematiniji nego to smo ikada bili. (3SM str. 26 -1892) Naroiti autoritet Boje CrkveIz rukopisa koji je itan pred delegatima na zasedanju Generalne konferencije u Vaingtonu, 30. maja 1909. godine.7

26

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA

CRKVA POSLEDNJIH DANA

Bog je svojoj Crkvi dao poseban autoritet i mo, i niko se ne moe opravdati ako ga ne potuje ili prezire jer bi, inei tako, prezreo Boji glas. (3T str. 417 1875) Bog je svojoj Crkvi na Zemlji dao najveu vlast pod nebom. Boji glas preko Njegovog sjedinjenog naroda, koji deluje u svojstvu Crkve, treba da bude potovan. (3T str. 451 - 1875) Vreme duhovnog slepila i slabosti Potvreno mi je bilo sve to sam izjavila u Mineapolisu, naime, da reforma treba da ide preko crkava. Reforme se moraju sprovesti, jer su duhovna slabost i slepilo zavladali u narodu koji je bio blagosloven velikom svetlou i dragocenim prilikama i prednostima. Kao reformatori, oni su izali iz organizovanih crkava, ali se sada ponaaju, bar delimino, kao i crkve iz kojih su izali. Mi se nadamo da nee biti potrebe za jo jednim izlaenjem. 8 Dok budemo nastavili da odravamo jedinstvo Duha u svezi mira, neemo prestati da i perom i reju protestujemo protiv licemerne pobonosti. (EGW88 str. 356.357 - 1889) O onima koji se hvale svojim videlom iako proputaju da hode u njemu, Hristos kae: Ali vam kaem, Tiru i Sidonu bie lake na dan suda nego vama! I ti, Kapernaume! (adventisti sedmog dana koji imate veliko videlo) koji si se do nebesa podigao (po prednostima koje si dobio) do pakla e propasti... jer da su velika dela koja su uinjena u tebi bila uinjena u Sodomu, postojao bi do dananjega dana! - (RH, 1. avgust 1893)9 Crkva se nalazi u laodikijskom stanju. Boja prisutnost nije u njenoj sredini. (1NL str. 99 - 1898) Zloupotreba vlasti od strane crkvenih organa I samu Generalnu konferenciju poela su da kvare pogrena miljenja i naela... Ljudi su nepoteno koristili one za koje su pretpostavljali da se nalaze pod njihovom vlau. Bili su odluni u nameri da navedu pojedince da se sloe s njihovim uslovima; eleli su da vladaju ili da unite... Drska vlast koja se tako razvila, kao da poloaj od ljudi stvara bogove, uplaila me je i treba da plai sve nas. To je prokletstvo gde god da se pojavi i ko god da se njome slui. (TM str. 359-361 - 1895) Ukupno uzevi, kao da je preveliki broj velikih odgovornosti poveren nekolicini ljudi, a neki od njih ne uzimaju Boga za svog Savetnika. ta ti ljudi znaju o potrebama dela u stranim zemljama? Kako e oni znati ta da odlue o pitanjima koja dolaze pred njih traei odgovor? Bila bi potrebna tri meseca da oni u stranim zemljama dobiju odgovor na svoja pitanja, ak i da ne bude odlaganja u pisanju. (TM str. 321 - 1896) Oni koji ive u stranim zemljama nee da ine ono to im njihov zdrav razum govori da je pravo, ukoliko pre toga ne zatrae odobrenje od Batl Krika. Pre nego to krenu napred, oni ekaju DA ili NE sa tog mesta. (SdT-A/9/ 32 1896)8

Ovo je jedini poznati tekst iz pera Elen Vajt koji ukazuje da je ona izgubila poverenje u organizaciju Crkve adventista sedmog dana. Sumnju koju je ovde izrazila nije nikada vie ponovila u toku preostalih 26 godina svog ivota. 9 Tekst komentara u zagradama takoe potie od Elen Vajt.

27

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA

CRKVA POSLEDNJIH DANA

Nije mudro da se jedan ovek izabere za predsednika Generalne konferencije. Delo Generalne konferencije se proirilo i neke stvari su nepotrebno iskomplikovane. Pokazalo se da nije bilo dovoljno razboritosti. Treba raspodeliti podruja ili nainiti neki drugi plan da se izmeni postojee stanje.10 (TM str. 342 - 1896) Nemudre stareine ne govore u Boje ime Glas iz Batl Krika, koji se smatrao autoritetom u savetovanju kako posao treba da se obavi, nije vie Boji glas. (17MR str. 185 - 1896) Prolo je ve nekoliko godina otkako ne smatram da je Generalna konferencija Boji glas. (17MR str. 216 - 1898) Da ti ljudi treba da stoje na svetom mestu, da budu kao Boji glas narodu, kao to smo nekada verovali za Generalnu konferenciju - to pripada prolosti. (GCB 3. april 1901, 25) Nije nam potrebna nova Crkva Vi uzimate tekstove iz Svedoanstava koji govore o kraju vremena milosti, ili o reetanju meu Bojim narodom, i onda govorite o izdvajanju iz tog naroda, o nekom svetijem i istijem narodu koji e nastati. Sve je to veoma prijatno neprijatelju... Kada bi mnogi prihvatili gledita koja vi irite, kada bi govorili i postupali u skladu s njima, pojavio bi se najtei oblik fanatizma koji se ikada mogao videti medu adventistima sedmog dana. A sotona bi upravo to eleo. (1SM str. 179 - 1890) Gospod vam nije poverio poruku da adventiste sedmog dana nazivate Vavilonom i da pozivate Boji narod da izae iz Crkve. Svi razlozi koje biste vi mogli da navedete ne bi mogli da utiu na moje miljenje o tom pitanju jer mi je Bog dao jasnu svetlost koja se protivi takvoj poruci... Ja znam da Gospod voli svoju Crkvu. Ona ne sme da bude dezorganizovana ili razbijena u nezavisne atome. To gledite je potpuno neodrivo; nema ni traga od dokaza da tako neto treba da se dogodi. (2SM str. 63.68.69 - 1893) Kaem vam, brao moja, da Gospod ima organizovano telo preko kojeg eli da radi... Kada neko rastura organizovano telo Bojeg naroda koje dri zapovesti, kada poinje da odmerava Crkvu na svojim ljudskim merilima i da izrie presudu protiv nje, tada moete znati da ga Gospod ne vodi. Taj ovek je na pogrenom putu. (3SM str. 17.18 - 1893) Bog e sve dovesti u red Nema nikakve potrebe da sumnjamo, da se plaimo da delo nee uspeti. Bog je na elu dela, i On e sve dovesti u red. Ako se na elu dela pojavi potreba za prilagoavanjem, Bog e se pobrinuti za to i potruditi se da ispravi10

Crkva adventista sedmog dana bila je organizovana 1863. godine sa oko 3500 vernika, sa est lokalnih oblasti, sa oko tridesetak propovednika i sa trolanim Odborom Generalne konferencije. Predsednik Generalne konferencije bio je potpuno u stanju da odgovori potrebama tako male organizacije, daje vodi i savetuje. On je mogao da prisustvuje svakom vanom sastanku i da, osim toga, sam obavlja veliki deo poslovanja na izdavakom podruju. Meutim, oko 1896. godine delovanje Crkve se veoma razgranalo u Sjedinjenim Dravama i proirilo na Evropu, Australiju i Afriku. Nije vie bilo mogue da jedan ovek nadzire i usmerava tako veliko delo. Elen Vajt je zahtevala da se podruja podele, tako da nai vernici po celom svetu ne moraju da trae savet samo od jednog jedinog oveka. Taj cilj je postignut kada su organizovane unije crkvenih oblasti i odeljenja Generalne konferencije po svetu.

28

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA

CRKVA POSLEDNJIH DANA

svako zlo. Treba da imamo poverenja da e Bog sigurno dovesti u luku ovaj plemeniti brod koji nosi Boji narod. (2SM str. 390 - 1892) Zar Bog nema svoju ivu Crkvu? On ima Crkvu, ali je to Crkva koja se bori, a ne Crkva koja je ve pobedila. Nama je ao to ima i nesavrenih vernika, to ima kukolja medu penicom... Iako ima zala u Crkvi i bie ih sve do kraja sveta, Crkva u ove poslednje dane treba da bude videlo svetu koji je zagaen i izopaen grehom. Iako je Crkva oslabljena i nesavrena, iako su joj potrebni ukori, opomene i saveti, ipak jedino njoj Hristos na Zemlji poklanja svoju najuzvieniju panju. (TM str. 45.49 - 1893) Sotonini bedemi nikada nee postii pobedu. Pobedu e odneti poruka treeg anela. Kao to je Zapovednik vojske Gospodnje oborio jerihonske zidine, tako e i Boji narod, koji dri Njegove zapovesti, na kraju pobediti, dok e svi protivniki elementi doiveti poraz. (TM str. 410 - 1898) Neophodna je podela odgovornosti Sada elimo reorganizaciju. elimo da ponemo od temelja, i da gradimo na drukijim naelima... Imamo ljude koji stoje na elu naih razliitih ustanova, na elu obrazovnih ustanova, naih oblasti u raznim mestima i u raznim dravama. Svi oni treba da poslue kao predstavnici, da imaju pravo glasa prilikom izrade i oblikovanja planova koje treba ostvariti. Treba da bude vie od samo jednog, dva ili tri oveka koji e razmotriti ovo sveobuhvatno pitanje. Delo je veliko, i ne postoji ljudski um koji bi sam mogao da planira posao koji valja obaviti... elim sada da naglasim da Bog nije postavio nikakvu carsku vlast koja bi u naim redovima upravljala ovom ili onom granom dela. Delo je bilo vrlo ograniavano pokuajima da se njime rukovodi u svakoj pojedinosti... Mora doi do obnavljanja, reorganizacije; odbori moraju dobiti neophodnu vlast i nadlenost. (GCB 3. april 1901, 25.26) 11 Moraju se osnivati nove oblasti. Bilo je u skladu s Bojom voljom to to je u Australiji osnovana unija... Nije potrebno da se trai savet od hiljadama kilometara udaljenog Batl Krika i da se onda sedmicama eka na odgovor. Oni koji se nalaze na licu mesta treba da odluuju ta valja uiniti. (GCB 5. april 1901, str. 69.70) Zasedanje Generalne konferencije 1901. godine odgovara na zahtev ta mislite, ko je ovde bio sa nama otkako je ovo zasedanje otpoelo? Ko je spreavao sumnjive pojave koje se obino vezuju uz ovakve sastanke? Ko je hodao prolazima izmeu redova ovoga Hrama? Bog nebeski sa svojim anelima! A oni nisu ovamo doli da bi vas rastrgnuli na komade, ve da bi vas nadahnuli pravednim i miroljubivim mislima. Oni su doli meu nas da ine Boja dela, da suzbijaju sile tame, tako da posao koji je Bog odredio da se obavi ne bude zaustavljen. Boji aneli deluju medu nama!... Nikada u svom ivotu nisam bila tako zaprepaena kao povodom zaokreta do kojega je dolo na ovom sastanku. Ovo nije nae delo. Bog je doveo do tog zaokreta. Ja sam dobila uputstva o svemu tome, ali sve dok glavni posao nije bio obavljen na zasedanju, nisam bila u stanju da shvatim ta uputstva. Boji aneli su hodali du redova prisutnih na tom sastanku. elim da svi mi toOdlomak iz uvodnog govora Elen Vajt na zasedanju Generalne konferencije u Batl Kriku, odranom 2. aprila 1901. godine.11

29

DOGAAJI POSLEDNJIH DANA 4. BOJA

CRKVA POSLEDNJIH DANA

zapamtimo, i da, osim toga, imamo na umu da je Bog obeao da e isceliti rane svoga naroda. (GCB 25. april 1901, str. 463.464) U toku Generalne konferencije Bog je mono radio za svoj narod. Svaki put kada mislim o tom zasedanju, obuzme me neko sveano raspoloenje i moja dua se ispunjava duhom zahvalnosti. Mi smo videli dostojanstveno koraanje Gospoda, naeg Otkupitelja. Mi hvalimo Njegovo sveto ime, jer je doneo osloboenje svom narodu. (RH 26. novembra 1901) Bilo je neophodno da se organizuju unije crkvenih oblasti, tako da Generalna konferencija ne diktira svim pojedinanim crkvenim oblastima. Vlast, poverena Generalnoj konferenciji ne treba da bude usredsreena u rukama jednog, dvojice ili estorice; treba da se osnuje savet ljudi koji e upravljati razliitim odeljenjima.12 (Ms 26, 3. april 1903) Obnovljeno poverenje u organizaciju Crkve Mi sada ne moemo da napustimo temelje koje je Bog postavio. Mi sada ne moemo da uemo u bilo koju novu organizaciju, jer bi to znailo otpadanje od istine. (2SM str. 390 - 1905) Pouena sam da kaem adventistima sedmog dana po celom svetu da nas je Bog pozvao da Mu kao narod budemo posebno blago. On je odredio da Njegova Crkva na Zemlji stoji savreno sjedi njena u Duhu i u savetima Gospoda nad vojskama sve do kraja vremena. (2SM str. 397 - 1908) Ponekad, kada je mala grupa ljudi kojima je bila poverena opta uprava nad delom, u ime Generalne konferencije pokuavala da ostvari nemudre planove i da tako ogranii Boje delo, ja sam govorila da glas Generalne konferencije, koju je predstavljala ta nekolicina ljudi, vie ne mogu da potujem kao Boji glas. Meutim, to ne znai da mi ne treba da potujemo odluke Generalne konferencije koja je sastavljena od legalno izabranih predstavnika dela iz svih krajeva sveta. Bog je odredio da predstavnici Njegove Crkve iz svih delova sveta, kada se okupe na zasedanju Generalne konferencije, treba da imaju autoritet. Neki su u opasnosti da uine greku, naime da umu i prosuivanju jednog oveka ili male grupe ljudi poklone punu meru autoriteta i uticaja koje je Bog dao svojoj Crkvi, kada se kao Generalna konferencija okupi da planira uspeh i napredak Njegovog dela, da izrekne svoj sud i podigne svoj glas. (9T str. 260.261 - 1909) Bog je svojoj Crkvi dao poseban autoritet i posebnu vlast. Niko ne moe opravdati nepotovanje ili preziranje autoriteta i vlasti Crkve. Onaj koji to ini prezire Boji glas. (AA str. 164 - 1911) Mene hrabri i in