Dojenje počinje čim babica posle porođaja spusti bebu na majčine grudi. To je prvi korak ka uspešnom dojenju, a prve kapi mleka - kolostrum (koje sadrže najveći koncentrat antitela) su najveći poklon koji majka može da podari detetu.

S dojenjem je najbolje početi što pre. Prva uputstva o dojenju svaka majka će dobiti već u bolnici. Majčino mleko je idealno jer sadrži sve što je bebi potrebno za zdrav razvoj: štiti od infekcija, a mamu od raka dojke, što je prvi korak zdrave ishrane i životnih navika, test zajedništva roditelja i dece na početku života.

Bebe koje se hrane isključivo majčinim mlekom imaju bolji vid, retko dobijaju alergije i ekceme, ređe pate od srčanih oboljenja i dva puta ređe obolevaju od šećerne bolesti. Kod dojenih beba retke su anemija i pothranjenost u prvoj godini života, a deca koja su se prvih šest meseci hranila majčinim mlekom duplo ređe obolevaju od raka pre petnaeste godine. Žene koje doje imaju bolju mineralizaciju kostiju i dvostruko manji rizik od preloma kuka.

Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja koja se održava u oko 120 zemalja sveta sa ciljem da se stvori društvena svest o značaju i prednostima dojenja, da pruži podršku dojenju, a time i unapredi zaštita zdravlja majke i deteta. Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je 1–7. avgust, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije događaje ili datume u njihovim zemljama.

U našoj zemlji, kao i u mnogim drugim zemljama, za datum obeležavanja Svetske nedelje dojenja izabrana je 40. nedelja u godini, kao broj nedelja trajanja trudnoće, tako da je ove godine obeležena od 3.-9. oktobra.

Svetska Nedelja Dojenja ima za cilj da svima objasni značaj ranog stavljanja novorođenčeta na majčine grudi što je preduslov da se kod novorođenčeta podstakne urođeni refleks traženja dojke, sisanja i gutanja, a kod majke refleks stvaranja mleka.

Ovo je prilika da se ukaže na prednost isključivog dojenja u prvih šest meseci života odojčeta, a da se posle šestog meseca nastavi dojenje uz postepeno uvođenje dopunske ishrane, što pre svega podrazumeva uvođenje hrane koju jedu i ostali članovi porodice. Nastavak dojenja uz dopunsku ishranu se preporučuje do kraja druge godine starosti deteta, a može i duže ukoliko to dete i majka žele. Dojenjem se odojčad i mala deca štite od mnogih oboljenja koja mogu da dovedu do smrtnog ishoda. Dojenjem se u svetu spasavaju milioni života odojčadi i male dece.

Светскa недељa дојења 2011. године усмерена је на охрабривање и мобилизацију младих у међугенерацијском покрету под слоганом „Разговарај са мном: дојење – као 3Д искуство”, или у ширем значењу „Мајчино млеко – најбоља храна” и „Значај

комуникације и употребе савремених технологија за праву информисаност” и односи се на комуникацију на различитим нивоима и између различитих сектора.

Зашто трећа димензија?

Посматрајући подршку дојењу склони смо да видимо само две димензије: време (oд периода пре трудноће до времена када дете престане да доји) и место (породица, друштво, систем здравствене заштите, итд). Ништа од овога не би било довољно без постојања треће димензије – комуникације.

Koмуникација је неопходна за промоцију и подршку дојењу. Живимо у свету где се појединци и глобалне заједнице, на малим или великим удаљеностима повезују брзом разменом порука. Свакодневно настају нови начини комуникације. У могућности смо да користећи разне изворе информација сазнамо више и ширимо знање о дојењу, без ограничења као што су разлика у временској зони и месту живљења. Ова трећа димензија подразумева комуникацију међу генерацијама, секторима, половима и културама. Она подстиче ширење знања и искуства и омогућава да информације допру до већег броја људи.

Циљеви:

Охрабрити коришћење нових комуникационих техника што ће довести до повезивања људи, нарочито мајки и размене информација.

Успоставити нове и унапредити постојеће комуникационе канале између различитих сектора тј. повезати наставнике, новинаре, представнике медија, студенте и представнике локалних власти како би се олакшала размена информација.

Едуковати и развити комуникационе вештине кроз обуку здравствених радника.

Охрабрити успостављање менторства како би се активно заступала идеја дојења и апеловало на младе мајке да доје.

Охрабрити креативно истраживање, пружити подршку, препознти и применити иновативне комуникационе приступе, а такође пружити слободу људима да реализују своје идеје.

Проширити број људи који заступају идеју дојења и то нарочито оних особа који су традиционално мање заинтересовани и то увођењем ове теме у обавезне наставне планове и програме у школама и на универзитетима или пак преко спонзорства догађаја организованих поводом прославе Светске недеље дојења.

Дојење је као актуелан јавно-здравствени проблем препознат у Миленијумским циљевима развоја.

МЦР 1 (глад и сиромаштво): Први корак ка смањењу преваленције неухрањености код деце је искључиво дојење које им омогућава правилан раст и развој у првим данима живота док наставак дојења уз увођење вештачке исхране, побољшава њен квалитет. Дојење такође доприноси смањењу трошкова домаћинства нарочито у сиромашним друштвима.

МЦР 3 (родна равноправност): Деца добијају једнаку шансу на почетку живота путем дојења, без обзира на ниво примања у домаћинству. Дојење такође подстиче жене да воде рачуна о свом репродуктивном здрављу и да оне саме буду довољне за исхрану своје деце.

МЦР 4 (смањити смртност деце): Ако би сва новорођенчад остварила контакт „кожа на кожу” са мајком, а затим искључиво дојила током шест месеци и потом наставила дојење са одговарајућом комплементарном исхраном до две године или пак дуже, смртност деце испод пет година би се смањила за 13–20% у целом свету.

МЦР 5 (здравље мајки): Дојење смањује ризик од послепорођајног крварења, штити од анемије и недостатка гвожђа, и смањује ризик од рака дојке и јајника, као и шећерне болести.

Za većinu odojčadi, isključivo dojenje u prvih 6 meseci i adekvatna dopunska ishrana u toku 2 godine, pa i kasnije obezbeđuje zdrav rast i razvoj. Skoro sve žene mogu da doje svoju decu, naročito one koje veruju u uspeh i ako su obučene za pravilnu tehniku dojenja. Promocija veštačke hrane radi se kroz marketinške informacije i trikove koji dovode do zablude, a namenjena je zdravstvenim profesionalcima, majkama i porodicama. Sve ove marketinške postupke reguliše i može da zaustavi implementacija Međunarodnog Kodeksa. Zahvaljujući radu ljudi koji podržavaju i štite dojenje, dojenje je u porastu širom sveta i sve više žena doji tokom prvih 6 meseci. Ali čak iako je dojenje sastavni deo kulture, tehnika dojenja je daleko od optimalne, a u sredinama gde je veštačka ishrana široko rasprostranjena situacija je katastrofalna. Ne započinjanje dojenja, prekid dojenja, kao i davanje druge hrane i pića pre 6. meseca još uvek je učestala praksa, a što nosi sa sobom rizik od infekcija, alergija, hroničnih bolesti i smrtnih ishoda.

Međunarodni kodeks marketinga zamena za majčino mleko sadrži marketinška pravila koja imaju za cilj zaštitu odojčadi i male dece (bilo prirodno ili veštački hranjene); roditelja ili onoga ko se brine o detetu i zdravstvenih profesionalaca.

Kodeks je rezolucija SZO koja funkcioniše na međunarodnom nivou i obavezuje vlade zemalja članica da ispoštuju odredbe ovog dokumenta i implementiraju ih kroz nacionalne zakone. Takođe, Kodeks se odnosi i na kompanije priozvođače i distributere zamena za majčino mleko koji ga moraju primenjivati i u slučaju da vlade nisu donele nacionalnu regulativu.