Spavajte, šetajtei unosite vitamine

NOVE

Godina II • Broj 110 • 5. april 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 10

Legenda Sa Legendom

Zvono i dan za plakanje

Društvo

Grad

str 5

Grad

str 5

oprez kod paljenja

vatre

Održana 22. sednica Skupštine grada

str 8

str 4

Salaši za sve nas!

str 9

str 30

Grad

ambasador Belorusije u radnoj poseti Subotici

Tegobe zbog prolećnog umora, Subotičani sve više osećaju

grad2 Broj 1105. april 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Nikola Kličkovićklicak@yahoo.com

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Imali smo mi u selu čoveka koga su svi zvali Poguzija. Ovo sprdačko ime mu je dao niko drugi nego njegov otac. U kući ovog vrednog domaćina živelo je desetero čelja-di i niko nikad nije bio gladan osim Pogu-zije. Poguzija je kao i ostali u kući redovno jeo ali su mu oči bile gladne. Kad bi seli svi da ručaju, gledajući ga kako jede, otac bi re-kao: „Ama Poguzija, uzmi vazduha neće ti niko iz tanjira oteti“. A Poguziji, nikad ništa u tanjiru nije ostajalo. Čak ni onaj „stidak“ zadnji komad hrane koji se ostavlja u tanji-ru da domaćica ne bi pomislila kako nije dovoljno pripremila hrane za ručak. I to bi Poguzija, uvek smazao.

Poguzija nije bio loš đak, a naročito je bio poslušan prema nastavniku koji je bio predsednik Saveza komunista škole. Kad je nastavnik postao sekretar Komiteta, Po-guzija mu je uputio pismo čestitke, što mu nikad nije bilo zaboravljeno. Završio je ne-kako srednju skolu, kada je iz Partije stiglo pismo, da se kao pouzdan kadar preporuči za državne institucije koje će se brinuti za srećnu budućnost naroda. Posle je sve išlo kao podmazano. Poguzija je postao direk-tor i počeo da grabi u svoj džep svega čega se dotakao. Vremena su se manjala, došao višepartijski sistem a Poguzija je uvek ne-pogrešivo birao pobedničku stranu. Menjao je političke stranke ko’ gaće i išao je tamo gde je vlast, odnosno gde ima „poguzije“. Bez problema, završio je naknadno i fakul-tet. Dogurao je do visokog položaja a i nje-gova imovina od državne „poguzije“ je na-rasla toliko da više niko nije ni smeo u selu ni da ga pita odakle mu toliko bogastvo.

Reč „poguzija“ čuo sam lane i od Novi-ce Bjelića, stočara sa Sinjajevine kad mi je objašnjavao kako pravi selekciju u svom sta-du. Veli Novica: „ako hoćeš da imaš prvo-klasno stado ovaca, najvažnije je da iz njih ostraniš „poguzije". Da u toru ostaviš dobre a prodaš loše. Od onih dobrih nastaće još bolji a oni što nevaljaju treba se otarasiti da ne pokvare one što valjaju“. A evo kako to Novica Bjelić radi. Kad dođe vreme za pare-nje ovaca, on odvoji sve ovnove i drži ih tri dana zatvorene, bez hrane i vode. Sve u bli-zini tora gde je ostala stoka. Ništa im ne da ni da jedu ni da piju. Kad prođu ta tri dana,

Novica ispred vrata gde su zatvoreni ovnovi postavi vodu i hranu na sve strane.

-Koji ovnovi,- dalje priča Bjelić, kada se otvore vrata prvo krenu na pojilo i hranu, ti ne valjaju i sve ih odmah farbam crve-nom bojom za prodaju. Šta će mi „poguzi-je“. Oni koji preskaču hranu i pojila i žure da prvo obave svoj posao, da produže život, a ne samo da misle na svoju guzicu, e to su oni pravi. Takvi meni treba i takve ostav-ljam za selekciju“.

Zar tako nije i u životu. Ko danas pra-vi neku selekciju kadrova. Niko. U prve re-dove guraju se samo poslušni i grebatori, a kada se dočepaju vlasti oni oko sebe biraju slične njima i tako u krug. I zato ne čudi što danas imamo društvo podanika i poguzija. Nema selekcije kao kod Novice Bjelića, gde se loši odmah odstrane, da ne pokvare osta-le što valjaju.

„Neka cveta hiljadu cvetova“,- rekao je pre više od pola veka Mao Cedung i time, ako ništa drugo, zaslužio da ga istorija pam-ti. A istorija ga pamti, što je ovom izjavom pribegao lukastvu, tako da je pozvao sve in-telektualce da slobodno iznesu svoja mi-šljenja o kineskoj revoluciji, a kada su oni to i uradili, onda se obračunao sa njima. I naš Duško Radović, napisao je onu poznatu dečju himnu za „Radost Evrope“: „Sve što cveta, htelo bi da cveta. Neka cveta, i tre-ba da cveta“!

Pre neki dan na gradskoj skupštini, je-dan odbornik esenesa skoro je zapevao pri-sutnima da u Subotici: „sve buja, sve cve-ta i sve raste“. Ovo je bio njegov odgovor na kritike opozicije da lokalna vlast ne radi do-bro. Slušao sam odbornika koji mi je ostao totalno nedorečen. Ne mogu da verujem da misli da je proleće (sve buja, sve cveta i sve raste) došlo zahvaljujući besprekornom radu vlasti. Drugo, odbornik se nije tačno izjasnio šta to u našem gradu buja, šta cve-ta a šta raste. Može da buja patokratija ili ne daj Bože da cveta ambrozija. Istina, naveo je odbornik primer Narodnog pozorišta. Da raste, ja nisam video da se zidaju još novi spratovi, da buja, ne buja,ostao je u istom gabaritu a sumnjivo je i ovo cvetanje. Ka-kav je to cvet koji se dvadeset godina muči da procveta?

Foto + reč

Komentar sko-ro i da nije potre-ban. Slika sve go-vori. Mesto je cen-tar ovog lepog gra-da, ulica Branislava Nušića, odmah iza Pozorišta u izgrad-nji. Zgrada je jed-na, kažu, od najlep-ših u Subotici, podi-gnuta na prekretni-ci vekova, smeštena između Pozorišta i Biblioteke, da obe-leži period najveće izgradnje onoga što se danas naziva ar-hitektonsko nasle-đe i zaštićeno grad-sko jezgro. Neko će to možda nazvati „grafi tima“. Evo šta o njima piše na vikipediji:

„Prema nekim teoretičarima umetnosti, grafi ti predstavljaju oblik javne umetnosti... U 20. veku, grafi ti u SAD i Evropi bili su blisko povezani sa bandama (gangs), čiji članovi su ga koristili u razne svrhe: za identifi kaciju ili traženje teritorije, spomen-obe-ležavanje mrtvih članova, pohvale o različitim delima (npr. zlo-čini) koje su počinili pripadnici bande, kao i za izazivanje supar-ničkih bandi kao uvod u nasilne sukobe. Crtanje grafi ta naroči-to je bilo popularno u glavnim urbanim centrima širom sveta, posebno u Sjedinjenim Američkim Državamaa i Evropi. Najče-šće „mete” bili su podzemni prolazi, bilbordi i zidovi. Tokom 90-ih godina pojavio se novi oblik grafi ta, poznat kao „tagovanje” (označavanje), koji podrazumeva ponovnu upotrebu jednog sim-bola ili serije simbola za označavanje teritorije. Da bi se privukla što veća pažnja, ova vrsta grafi ta obično se iscrtava u strateškim ili centralno lociranim delovima grada...“

Kao što se može videti, potreba da se kroz destrukciju, kada već nema sposobnosti za drugačiji način, iskaže lična „kreativ-nost“, došla je ovde do punog izražaja. Nikakva „umetnost“, da-kle, samo škrabotine, a s obzirom da je „rukopis“ uglavnom isti što znači da je u pitanju ista osoba ili manja grupa, neverovatno je da im se godinama ne može (ili neće?) ući u trag kako bi odgo-varali za štetu koju prave. M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

P o g U Z I J aS one strane (raz)uma

Kosanović

NOVE grad 3Broj 1105. april 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Skupština Srbije, odloži-la do daljnjeg primenu Za-kona o bezbednosti saobra-ćaja koji je predviđao da se do 4.aprila ove godine za-mene sve stare zelene tabli-ce sa petokrakom na tar-ktorima, kombajnim i pri-kqučnim mašinama kako bi se one mogle koristiti u saobraćaju.

Zbog nevolja koje je ovaj zakon doneo ratarima, brojna udruže-nja poljoprivrednika tražilo je od Vlade da se odloži preregistracija

traktora i priključnih mašina i da trajne zelene tablice ostanu još najmanje godinu dana. Zahte-vi poljoprivrednika su prihvaće-ni i Skupština Srbije je prihvatila predlog odlagawa primene Zako-na o bezbednosti saobraćaja i to onih članova u zakonu koji regu-lišu ovu oblast.

Od pre skoro trideset godina (1989) za traktore i priključne mašine izdavale su se trajne re-gistracije sa obavezom tehničkog pregleda jednom godišnje. Kako nije postojala kazna za one koji nisu imali papir o ispravnosti

vozila,više to niko nije ni radio pa su traktori i poljoprivredne ma-šine skoro tri decenije u velikom krugu zaobilazile servise za teh-nički pregled. Čak i za one trak-tore, kada se menjao vlasnik, po-tvrda o tehničkoj ispravnosti se izdavala samo fiktivno i ništa se nije kontrolisalo. Država je no-vim Zakonom o bezbednosti sao-braćaja htela da uredi ovu oblast, ali poljoprivrednici zbog zastare-log voznog parka nisu još spre-mni za primenu ovog zakona.

M.M

Odložena zamena starih zelenih tablica na poljoprivrednim mašinama

Traktori na "leru"

U subotu, 6. aprila, od 9 do 14 časova, u velikoj sali Nepkera, trg Lajoša Ko-šuta 4. održaće se proleć-ni, 79. po redu međunarod-ni susret kolekcionara i sa-jam antikviteta u organiza-ciji Društva kolekcionara Subotica.

Očekuje se oko sto izlagača i više stotina posetilaca prvenstve-no iz zemlje i iz okolnih zemalja. Na tradicionalnom susretu subo-tičkih kolekcionara, jednom od najznačajnijih ove vrste u Srbiji, učestvuju kolekcionari i ljubite-lji numizmatike, filatelije, starih razglednica, knjiga, satova, zna-čaka, odlikovanja, oružja, slika, nakita i raznih drugih antikvite-ta i umetničkih predmeta. Ova atraktivna manifestacija ne služi

samo kolekcionarima za proda-ju, kupovinu ili razmenu starih predmeta već je otvorena i na-menjena i svim posetiocima koji žele da uživaju u bogatoj ponudi antikviteta muzealne vrednosti.

Ulaznica od 100 dinara u obliku razglednice u boji štampana je u svega 400 numerisanih primera-ka povodom 150 godina Muzičke škole u Subotici.

L. M.

•Nastradao radnik u fa-brici vagona „Tatravagon-ka Bratstvo“ u Subotici. Šip-ka sa krana se neočekiva-no otkačila i usmrtila rad-nika, čije telo je poslato na obdukciju, a uzroci nesreće se istražuju!

Radnik subotičke fabrike „Ta-

travagonka Bratstvo“, Ivan B. (59) iz Subotice, poginuo je u su-botu, 30 marta popodne na rad-nom mestu. Do nesreće na radu, u fabrici koja se bavi remontom teretnih vagona došlo je iznena-da. Dok je Ivan radio na kranu, nesrećnim slučajem, tokom ma-nevrisanja kranom, otkačila se teška šipka koja je usmrtila rad-nika na licu mesta.

Nadležni su odmah pozvali Hitnu pomoć, ali je konstatova-no da je čovek preminuo i da mu nažalost nema spasa. Policija je došla na mesto nesreće, a uviđaj

je izvršilo i Više javno tužilaštvo u Subotici.

Nezvanično saznajemo, da je Više tužilaštvo dalo nalog da se telo Ivana B. pošalje na obdukciju, u In-stitut za sudsku medicinu u Novom Sadu. Rukovodstvo fabrike se nije oglasilo zvaničnim saopštenjem.

Fabrika Bratstvo je privatizo-vana pre desetak godina, nakon što je kupila slovačka firma „Ta-travagonka”. Kupac je među naj-većim proizvođačima i serviseri-ma vagona u Evropi.

Slovačka kompanija „Tatrava-gonka” je sa Agencijom za priva-tizaciju Srbije potpisala u Brati-slavi pre desetak godina kupo-prodajni ugovor o privatizaciji Bratstva, za 5,4 miliona evra, ku-pac se tada obavezao da će rea-lizovati investicioni program od 3 miliona, a oko 200 radnika je nastavilo da radi, od ukupno 350, koliko ih je bilo u momen-tu privatizacije.

Rukovodstvo fabrike je u sa-opštenju za Subotičke novine po-tvrdilo, da je tačno da se tragič-na nesreća dogodila 30. marta, u pogonu „Tatravagonka Bratstvo” doo.

„Na radnom mestu život je iz-gubio jedan od naših zaposlenih. Okolnosti tog slučaja se i dalje is-putuju, a nadležni u fabrici sara-đuju sa Višim Javnim Tužilaš-tvom i Inspekcijom rada, pa za sada ne možemo da se izjasnimo o uzroku tragedije. Svi zaposleni su potrešeni, jer su poznavali na-stradalog i radili sa njim, svima je u mislima njegova porodica, kojoj smo uputili saučešće i po-moć. Svaka sigurnosna procedu-ra biće više puta proverena i ispi-tana, a nakon utvrđivanja uzroka nesreće, preduzećemo korake da se tako nešto više nikada ne po-novi” saopštio je menadžment fabrike.

N.H.K.

Sajam antikviteta i kolekcionarstva u Subotici

Nesreća se dogodila neočekivano, kada je šipka krana usmrtila radnika

Poginuo radnik u fabrici „Tatravagonka Bratstvo”

•Suzavcem isprskali oštećenog i oteli mu torbu sa 3 miliona i 600.000 dina-ra. Policija u Subotici uhap-sila četvorku koja je podeli-la plen!

Pripadnici Ministarstva unu-

trašnjih poslova u Subotici uhap-sili su S. J. (1978), D. K. (1982) i P. N. (1984) iz Beograda i B. T. (1988) iz Subotice, zbog osno-vane sumnje da su iz-vršili krivično delo teš-ka krađa.

Sumnja se da je S. J. 17. februara ove godine u blizini jednog tržnog centra u gradu isprskao suzavcem oštećenog, a potom mu zajedno sa D. K. oteo torbu u kojoj je bilo oko 3.600.000 dinara.

B. T. se sumnjiči da ih je nakon toga svojim

automobilom odvezao do kuće u kojoj ih je čekao P. N.

Njih četvorica su potom, kako se sumnja, podelili novac. Po na-logu osnovnog javnog tužioca, osumnjičenima je određeno za-državanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privede-ni tužilaštvu. N.H.K.

Policija u Subotici uhapsila osumnjičenog Subotičanina i troje Beograđana zbog teške krađe

Suzavcem, na sred ulice oteli 3,6 miliona dinara!

Troje povređeno, izdato 389 prekršajnih

naloga! U periodu od 25. do 31. marta 2019.

godine na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se sedam saobra-ćajnih nezgoda. U tri saobraćajne nez-gode tri osobe su lakše povređene, dok je u četiri saobraćajne nezgode priči-njena samo materijalna šteta.U nave-denom periodu, policija je podnela 55 zahteva za pokretanje prekršajnog po-stupka, izdato je 389 prekršajnih na-loga i iz saobraćaja je isključeno šest vozača, od kojih je za dva vozača odre-đena mera zadržavanja, zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku pro-tekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 32 intervencije.

N.H.K.

Promocija knjige Borisa

StojkovskogDanas, u petak, 5.

aprila, u Čitaonici Grad-ske biblioteke u Suboti-ci, biće održana promo-cija knjige „Car Jovan Nenad – Život, delo i nasleđe Crnog čoveka”, autora Borisa Stoj-kovskog iz Subotice.

Uz autora će na pro-mociji govoriti Pera La-stić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti, prof. dr Đura Hardi, recenzent knjige i Ste-van Mačković, direktor Istorijskog arhiva Su-botica. Početak je zaka-zan za 18 sati. N. S.

Autor: Goran Divac

NOVEgrad4 Broj 1105. april 2019.

Na 22. sednici Skup-

štine grada održa-

noj u utorak, naš-

lo se 11 tačaka dnev-

nog reda, od kojih

se najviše polemike

vodilo oko izveštaju

budžetske inspekcije,

funkcionisanju me-

snih zajednica, pro-

gramu poslovanja

JP „Subotica – trans“

ali i o novom Pra-

vilniku o taksi pre-

vozu u gradu i izbo-

ru Predraga Bobića

za novog direktora

JKP“Subotička topla-

na“. Četiri odbornika

Demokratske stran-

ke bojkotovalo je rad

Skupštine.

Najveća rasprava vođena je oko imenovanja Pre-draga Bobića za no-vog direktora JKP „Su-botička toplana“, u ko-joj je opozicija postav-ljanje Bobića protuma-čila kao političko reše-nje, dok je vladajuća koalicija zauzela stav da je šansa za novog i mladog čoveka. Sa 38 glasova za, 6 protiv i bez uzdržanih, dosa-dašnji izvršni direk-tor Predrag Bobić, do-bio je četvorogodišnji mandat.

„Tu nema ništa sporno, istekao je man-dat prethodnom direk-toru, dolazi novi. Gos-podin Ahmetović osta-je u preduzeću, biće novi izvršni direktor i mislim da ovo javno ko-munalno preduzeće ima kvalite-tan menadžment i da će svoj po-sao obavljati dobro. To je najbit-nije za nas kao lokalnu samoupra-vu.“ istakao je gradonačelnik Su-botice Bogdan Laban.

Predrag Bobić je izrazio za-hvalnost Skupštini grada na

ukazanom poverenju, kao i svom prethodniku za kojeg je rekao da je izdigao Toplanu na mesto lidera u proizvodnji i distribuciji toplot-ne energije. Veruje da će nastaviti stazom uspeha i da će svoj posao obavljati kvalitetno.

„Radićemo domaćinski, trudi-ćemo se da cene prilagodimo gra-đanima, da stanovi budu što topli-ji i da građani budu zadovoljni.“ kratko je izjavio Predrag Bo-bić, novi direktor JKP „Subotič-ka toplana“

Jedna od tačaka je bila i usva-janje Pravilnika o taksi prevo-zu u gradu, koji je usaglašen sa novim Zakonom o prevozu put-nika. Novine se odnose na pooš-trene uslovi na taksi vozača ali i samo vozilo. Tako će u budu-će vozači taksi vozila morati da imaju važeću vozačku dozvolu B kategorije, zvanje vozača put-ničkog automobila trećeg stepe-na stručne spreme ili zvanje teh-ničara drumskog saobraćaja, vo-

zača specijaliste petog stepena stručne spreme, kao i da ima rad-no iskustvo na poslovima vozača motornog vozila u dužini od naj-manje pet godina. Takođe je novi-na i uverenje o zdravstvenoj spo-sobnosti za upravljanje motornim vozilom.

Što se taksi vozila tiče, moraće da imaju ugrađeni klima uređaj,

a raspon osovina taksi vozila ne sme biti manji od 2550mm.

„Raspon osovina koji je sada po-treban znači da će manja vozila sa

rasponom manjim od propisanog, npr. „Fiat Punto“, morati za dve go-dine da se povuku iz upotrebe. Ta-kođe nova odluka obavezuje lokal-nu samoupravu da donese prav-ni akt kojim određuje maksimalan broj taksi vozila u gradu. Taj broj treba da iznosi 380 taksi vozila, a mi trenutno imamo 350 na ulica-ma grada, dakle ne treba očekiva-ti povećanje vozača i vozila.“ izjavio je Petar Pantelinac, izvršilac za pravne poslove u oblasti saobraćaja

Burna rasprava se vodila i na temu o Odluke o mesnim zajed-nicama prema kojoj se ukidaju skupštine mesnih zajednica, ali na

temu ulaganja u mesne zajednice. Jene Maglaji, predsednik odborničke grupe „Pokret za gra-đansku Suboticu“ sma-tra da se ne ulaže do-voljno u mesne zajed-nice, na šta su mu re-plicirali odbornici vla-dajuće Srpske napred-ne stranke Nikola Mili-ćević iz MZ Aleksandro-vo i Duško Petrović iz MZ Novi Žednik izno-seći argumente da se u protekle dve i po godine itekako ulagalo u me-sne zajednice.

Burno je bilo i oko iz-mene Progra-ma poslova-nja JP „Su-botica trans“.

Gradonačelnik Laban je za skupštinskom govor-nicom izrazio zahval-nost građanima i voza-čima na strpljenju i do-dao da je u saradnji sa Ministarstvom finansi-ja pronađeno rešenje za povećanje plata zapo-slenima u ovom javnom preduzeću.

„To nije problem samo u Subotici već i u

drugim gradovima, i nije samo u Srbiji nego i u drugim zemljama u regionu, čak i onima koji su u Evropskoj uniji“ rekao je Laban.

Direktor JP „Subotica trans“ Aleksandar Aleksić je ista-kao da radnici nisu bili zadovoljni ni ranije usvojenim kolektivnim ugovorom, te da je situacija sada krenula na bolje. Aleksić je ponu-dio svoju ostavku na sledećoj sed-nici Skupštine grada i zatražio da se podnese krivična prijava protiv njega, ukoliko Jene Maglaji izne-se dokaze o nezakonitom i partij-skom zapošljavanju u ovom jav-nom preduzeću, a u suprotnom je tražio javno izvinjenje predsed-nika odborničke grupe „Pokret za građansku Suboticu“.

B. Nikolić

Izbor direktora Toplane, novi Pravilnik o taksi udruženju i izmena Programa poslovanja JP „Subotica trans“ obeležilo 22. sednicu Skupštine grada

Rasprava se vodila i oko izveštaja budžetske inspekcije i o mesnim zajednicama

Petar Pantelinac

Predrag Bobić

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

NOVE grad 5Broj 1105. april 2019.

„Mi smo kao Severno-bački upravni okrug u okviru Privredne komore Srbije, tokom 2018. go-dine imali robnu razmenu sa Be-lorusijom u iznosu od 3,9 milio-na dolara. Mislimo da je to malo, s obzirom na potencijale, me-đutim u odnosu na 2017. godi-nu ta robna razmena u prethod-noj godini povećana je za 25 od-sto. Zahvalio bih se ovim putem i našem gostu, ekselenciji Briljo-vu kao i predsedniku Belorusije

gospodinu Lukašenku na kon-tinuiranoj podršci Srbiji na nje-nom putu očuvanja integriteta i suveriniteta svih ovih decenija.“ rekao je gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

Ambasador Belorusije, njego-va ekselencija Valerij Briljov, nije krio svoje oduševljenje gradskim znamenitostima, posebno Grad-ske kuće za koju je istakao da pred-stavlja pravo bogastvo svih ljudi koji žive u ovom gradu. Osvrnuvši

se na današnji sastanak, ambasa-dor Briljov ocenio je da postoji do-sta prostora da se aktuelna sarad-nja unapredi na daleko viši nivo, na zadovoljstvo svih.

„Mi smo dosta dugo razgo-varali o privredi, poljoprivredi i unapređenju naše saradnje. Ja verujem i imamo velike šanse da sve to unapredimo zahvaljujući

našim odličnim političkim od-nosima , a i važno je što smo na osnovu toga pokrenuli jače eko-nomske veze već ove godine. Vama i nama je interesantna i sa-radnja bratskih gradova Suboti-ce i Bresta, i tu očekujemo da sve krene na još bolje. Vi ste na ra-skrsnici puteva, pored vašeg gra-da prolaze naši kamioni, a vaši

dolaze u Belorusiju, dakle posto-ji ta saradnja. Mi imamo i neko-liko projekata koje bi zajedno sa vama realizovali, a takođe bi za-jedno sa vama unapredili robnu razmenu, odnosno naše mašine i tehniku za vašu hranu i druge proizvode.“ objašnjava ambasa-dor Belorusije, Valerij Briljov.

B. Nikolić

U prostorijama

Severnobačkog

okruga, u sredu, 4.

aprila, održana je

sednica Okružnog

Štaba za vanred-

ne situacije Sever-

nobačkog okruga.

Razmatrane su

preventivne mere

zaštite od požara

i spašavanje u slu-

čajevima požara i

posledica. Javno-

sti je skrenuta pa-

žnja na poštova-

nje člana 50 Za-

kona o zaštiti po-

žara, jer će poči-

nioci koji ga pre-

krše, biti sankci-

onisani prekršaj-

nim i krivičnim

prijavama.

Na sednica Okružnog štaba za vanredne situacije Severnobač-kog okruga, razmatran je ime-đu ostalog, prvi korak usvojenog Operativnog Plana za zaštitu i spašavanje u slučajevima požara i posledica, kada požar ne može da se sanira na način, kako su neki pojedinac ili firma zamislili.

- Prema članu 50 Zakona o zaštiti od požara, javnost mora da zna da je već više godina na snazi Zakon po kojem je, ne-dozvoljeno paljenje onoga što su ljudi "navikli" na njivama, strinjkama, privatnim deponija-ma, i izletnici u našim šumama. Želimo i ovim putem istaći da je zabranjeno paljenje otvorenog

plamena izletnika, od-nosno najmanje 200 metara od ruba šume je dozvoljeno, i ono što se mora znati da svi počinioci koji prekrše ovu meru dobijaju ili prekršajnu ili krivič-nu prijavu u zavisno-sti od težine problema. Najmanja sankcija osim kaznenih odred-bi, koje odredi nad-ležni Sud je da će, sve kompletne troškove angažovanja vatro-gasne jedinice snositi oni, koji su izazvali po-žar. Dakle, apelujemo

još jednom na građane, kom-panije, i sve druge činioce, da se uzdrže od ponašanja koje je van zakonskih okvira, jer mogu imati probleme ili troš-kove, a najmanje želimo da se gube ljudski životi - rekao je Dragi Vučković, koman-dant Okružnog Štaba Sever-nobačkog okruga za vanredne situacije.

Dragi Vučković je podsetio na nemili događaj od prošle godine, kada je usled paljenja strnjika na njivi, došlo do sao-braćajnog udesa sa smrtnim is-hodom, i to samo usled nema-ra kako bi se "rešio" problem.

- Takve i slične situacije

naprosto ne želimo da dozvoli-mo, te će Okružni štab za van-redne situacije Severnobačkog okruga, pokrenuti Inicijativu da se učine svi preventivni kora-ci štabova, koji su neophodni da se spreči požar ili blagovremeno reaguje - istakao je Vučković.

Početak ove godine je, kako je naglašeno već sušan, te već ima dosta trave i žbunja koje je usa-hlo i nema dovoljno vode,a oni su prvi, koji će biti na udaru ne-kog otpada. "Vatra je dobar slu-ga, ali loš gospodar", bila je jedna od ključnih poruka učesnika sed-nice Okružnog Štaba za vanred-ne situacije Severnobačkog okru-ga. A. Šiška

Očekuje se unapređenje saradnje našeg grada sa bratskim Brestom ali i drugim regiona Belorusije

Ambasador Belorusije u radnoj poseti Subotici

U prostorijama Severnobačkog okruga održana sednica Okružnog Štaba za vanredne situacije

oprez kod paljenja vatre

Dragi Vučković

Sednica Okružnog štaba za vanredne situacije Severnobačkog okruga

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, sa-

stao se u četvrtak 4.aprila, sa ambasado-

rom Belorusije u Republici Srbiji Valerijim

Briljovim. U srdačnom razgovoru, glav-

na tema bila je saradnja regiona Suboti-

ce sa regionom bratskog grada iz Belorusi-

je –Brestom u cilju povezivanja ekonomije

dva regiona, kao i na uspostavljanju jačih

ekonomsko-privrednih veza.

grad6 Broj 1105. april 2019.

NOVE

Izlov ribe iz jezera Palić, jedna je od mera predviđe-na projektom Zaštite biodi-verziteta jezera Palić i Lu-daš, i njena primena počela je ove sedmice. U četvrtom sektoru jezera, svakodnev-no se planira izlov do tone i po ribe. Izlov se radi siste-mom biomanipulacije, što znači da će se riba selekto-vati – nepoželjne invazivne vrste će se izloviti, dok po-željne vrste ribe ostaju u vo-dama jezera Palić.

Probni izlov izvršen je u pe-tak i tom prilikom su ribari iz Nemačke, za samo nekoliko mi-nuta iz jezera izvukli preko 400

kg ribe među kojima preovlada-va srebrni karas, invazivna vrsta koja jedan od odgovornih faktora za loše stanje jezera.

„Prema statistici koju posedu-jemo, čak 95 odsto ribe u jezeru je srebrni karas odnosno babuš-ka, koja je štetna i ne da drugim vrstama ribe da se razmože. Nji-hovo prisustvo u jezeru Palić nije dobro i zbog algi, međutim mi se nadamo da će se stanje popraviti nakon selektivnog izlova, i da će se u vodi jezera razmnožiti vrste koje su nama poželjne." rekla je Marta Dobo, direktorka JP „Pa-lić –Ludaš“.

Kao jedan od najvažnijih se-gmenata u okviru projekta Kfw banke, naznačeno je upravo

izlovljavanje ribe. Ova mera bi trebala da doprinese poboljšanju kvaliteta vode i izmeni podvod-nog sveta uz primenu i drugih mera – izgradnje kanalizacione mreže duž mesne zajednice Pa-lić, poboljšanjem rada prečistača i izgradnjom zelenog pojasa.

„Iako je finansijski manje zna-čajna u odnosu na ostale investi-cione mere, mi verujemo da će se ovom merom postići značajni re-zultati i da će ova mera doprineti na kraju i kvalitetu vode. „ krat-ko je izjavio Ervin Molnar, ruko-vodilac jedinice za upravljanje projektom

Izlov ribe na Paliću rađen je u isto ovom periodu tokom 2016. godine, kada su nemački ribari

iz vode izvukli čak 17 tona ribe, koja je završila u zoološkim vrto-vima naše zemlje. I na ovogodiš-njem izlovu, očekuje se postiza-nje sličnih i boljih rezultata, a sva

izlovljena riba, naćiće se ponovo na meniju brojnih životinja u zo-ološkim vrtovima Srbije.

B. Nikolić

Nemački ribari izlovljavaju babuške, a ostale vrste vraćaju u vodu jezera Palić

U Paliću preovladava srebrni karas

Pijaca u MZ Železničko naselje, dobilo je nadstrešnicu kao rezultat ulaganja u bolje uslove za rad pro-davaca ali i boravak potencijalnih mušterija. Investiciju je realizovala lokalna samouprava zajedno sa JKP „Subotičke pijace“.

„Kako smo i najavili, radimo na rav-nomernom razvoju svih mesnih zajedni-ca i prigradskih i gradskih. Danas smo ovde na zahtev naših građana, gde smo uradili rekonstrukciju ove male pijace . Nadamo se da ćemo i u budućnosti us-peti da rekonstruišemo sve pijace i da ih dovedemo na nivo, koji će omogućiti na-šim građanima i prodavcima da na lep-ši i kvalitetniji način funkcionišu.“ izja-vio je gradonačelnik Subotice Bog-dan Laban.

Direktor JKP „Subotičke pijace“ Dejan Ljubisavljević, istakao je da je ovo jedan u nizu projekata koji će se realizovati u na-rednom periodu, kao i da su ovako male pijace od izuzetne važnosti za sve delove grada.

„Subotičke pijace su tradicionalno mesto susreta naših prodavaca i kupa-ca. Jedna lokalna pijaca, kao što je ova, funkcionisala je u nehumanim uslovima i za jedne i za druge. Ova pijaca ima lo-kalni karakter i sav promet na ovoj pija-ci je tog inteziteta i stoga je pijaca male

veličine. Ono što je u budućem periodu krucijalno za rad našeg preduzeća je-ste rešavanje višedecenijskog problema Mlečne pijace koja je zapostavljena i koja će u narednom periodu dobiti projektno-tehničku dokumentaciju, nakon čega se očekuje izgradnja te pijace na adekvatan način. Takođe planiramo i rekonstrukci-ju Tesline pijace, nakon čega će ista biti prilagođena potrebama i zahtevima gra-đana.“ rekao je Dejan Ljubisavljević, direktor JKP „Subotičke pijace“.

Ljiljana Klarić prodaje baštenske proi-zvode na ovoj pijaci čak dve decenije. Kaže da se mnogo toga promenilo na bolje od kako je lokalna samouprava obratila pa-žnju na probleme male pijace, i da očekuje da se uskoro reši i problem promaje.

„Jako se puno promenilo od kako su izgradili nadstrešnicu, samo imamo tra-dicionalno problem sa promajom. Što se tiče uslova za rad, sada je dobro. Rani-je nismo imali ni krov, ni sanitarni čvor, bili smo pod vedrim nebom, ali sada je mnogo bolje.“. ističe Ljiljana Klarić, prodavačica.

Na pijaci je trenutno postavljeno 14 tezgi i sve su pod zakupom, a zbog velikog interesovanja, u nadležnom javnom pre-duzeću planiraju da prošire trenutni broj prodajnih mesta prošire ali i da dodatno poboljšaju uslove izgradnjom vetrobrana.

B. Nikolić

Dečije igralište u Zoo vrtu Palić, dobilo je osvežen izgled, zahvaljuju-ći zajedničkoj akciji učenika osnov-nih škola „Matko Vuković“ i „Jovan Mikić“ sa migrantima i volonteri-ma Kancelarije za mlade. Zajednič-kim snagama, ofarban je mobilijar na dečijem igralištu a kao rezultat ove radne akcije obezbeđena je do-nacija novog mobilijara za odmor i odlaganje otpada.

Jedan od učesnika akcije bio je dvana-estogodišnji Vahid Barzadi, koji je u Sr-biji nepune tri godine, a za to vreme je us-pešno savladao naš jezik. Za njega je ak-cija uređenja dečijeg igrališta bila i prili-ka da poseti palićki Zoo vrt, koji je na nje-ga ostavio sjajan utisak.

„Mi ovo radimo za svu decu, ne radi sebe. Ovo radimo kako bi se deca ovde igrala, i družila sa svojim drugarima. „ rekao je Vahid Barzadi, mladi migrant iz Avganistana

U Prihvatnom centru Subotica trenut-no boravi 14 porodica, i ova akcija je bila jedinstvena prilika da se druže sa domicil-nim stanovništvom i da naš grad upozna-ju na drugačiji način.

„Pored donacije novog mobilijara, važ-no je istaći druženje dece i omladine našeg grada i porodica iz Tranzitno-prihvatnog

centra u našem gradu.“ kratko je proko-mentarisao Ilija Đukanović, član GV za oblast socijalne zaštite.

Zoo vrt Palić godišnje poseti do 160.000 ljudi, među kojima je najveći broj dece koja ovo igralište najviše koriste. Stoga je ova akcija poslužila da dečije igralište do-čeka prolećnu i letnju sezonu u novom, osveženom izdanju.

„Uz veliku posetu tokom godine, mi imamo i programe obrazovanja preko ko-jih nas godišnje poseti više od 20 hiljada dece, i zbog toga nam je posebno drago što će ovo igralište biti primereno našim najmlađim posetiocima.“ izjavio je Petar Savić, direktor ZOO vrt Palić.

Radna akcija realizovana je uz podršku Evropske unije u upravljanju migracija-ma u Republici Srbiji. Kako je menadžer-ka projekta Jelena Marić Luković ista-kla, ova akcija pokazuje želju migranata i lokalne zajednice da doprinesu opštem dobru.

„Danas smo zajedno, kroz ovu volon-

tersku akciju, ofarbali sve sprave koje se nalaze na dečijem igralištu, donirali smo četiri nove klupe, kante za otpad i drugi potrošni materijal koji će poslužiti da ovu oazu odmora malo ulepšamo i oplemeni-mo“ izjavila je Marić Luković.

B. Nikolić

Igralište u Zoo vrtu uređeno zajedničkom akcijom mladih i migranata

Osvežen izgled dečjeg igrališta

Izgrađena nova nadstrešnica, sanitarni čvor a očekuje se i izgradnja vetrobrana

Poboljšani uslovi za rad na pijaci u MZ Železničko naselje

NOVE privreda 7Broj 1105. april 2019.

Na šestoj sednici Parlamen-ta privrednika RPK SBO razgova-rano je o krucijalnim pitanjima za privrednike, kojima se obratio i Branimir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, ocenivši da je kontak sa komorama značajan, jer se sugestije o proble-mima brže pretvaraju u život.

Rečeno je da je RPK SBO lane ostvarila oko 1,4 milijarde evra ukupne robne razmene, pokrive-nost uvoza izvozom je 98 odsto, a istaknuto je da je nedostatak rad-ne snage ključni i zabrinjavajući problem za privrednike. Takođe je istaknut problem sive ekonomi-je, koja iznosi 29 posto, a ocenjeno je da taj problem ne mogu rešavati privrednici, nego država.

„Institucije su posvećene stva-ranju boljeg ambijenta za privre-du i što boljih privrednih rezultata, a benefit je i veće zapošljavanje. Za programe je planirana milijarda

dinara u ovoj godini, a malim pro-izvođačima se omogućava da se uključe u veće lance dobavljača ve-likih kompanija i povoljne kredi-te. Smanjili smo kamate i skrati-li dokumentaciju za neke progra-me za privrednike, a značajno je za ovaj region, da je bilo više velikih

stranih investicija, koje su dopri-nele razvoju”, rekao je pored osta-log Branimir Stojanović.

V.D. direktorka RPK Biljana Štavljanin zahvalila je na povere-nju, a kao čelnik RPK će nastojati, kako je istakla, da sa timom Komo-re omogući privrednicima što bolje uslove rada i edukacije, za šta je već stvorena dobra osnova u RPK SBO. Privrednicima i saradnicima obratio se i Slobodan Vojino-vić, dosadašnji predsednik RPK, rekavši da je imao odlične i struč-ne saradnike, a ispraćen je u penzi-ju prigodnim poklonima.

Mitar Nikolić, predsednik Parlamenta privrednika rekao je da su privredna kretanja u SBO

lane bila u blagom porastu.„ Vidljiva je tendencija smanje-

nja nezaposlenosti u nekim sredi-nama, a kao pogranično područje podložni smo odlasku radne sna-ge u okolne zemlje EU, Austriju, Mađarsku i Nemačku, dok neki imaju i dvojna državljanstva sa

Mađarskom i Hrvat-skom. Tamo se lakše zapošljavaju, odla-ze zbog većih priho-da, pa je ovaj region na udaru, zbog na-puštanja radne sna-ge, što je ključni pro-blem za privrednike. Ova RPK će omogu-ćiti privrednicima da učestvuju u progra-mima, da se pripre-me za investiranja i dobiju ravnopravni-ji položaj sa stranim investitorima ” re-kao je Nikolić.

Milan Jerin-kić, član Parlamen-ta privrednika, ista-kao je da privred-nici ponovo žele da upute predlog Mini-starstvu privrede, da se nastavi rešavanje problema oko pre-velikih poreza i do-prinosa, jer koče rad privrede.

„ Lane je dosta urađeno i novim Zakonom o PK, ali je samo neznat-no poboljšan problem oko poreza i doprinosa. Povećavali smo i pla-te, ali to je nedovoljno, radnici i da-lje odlaze. Privrednici su na granici (ne)uspeha, a bez domaće privrede nema ni uspešne politike ni uspeš-ne države. Programi su dobri, ali su rizici preveliki za investiranje, pa su privrednici uzdržani, jer ne-maju potrebne, stručne radnike ”, istakao je Jerinkić.

Bilo je reči i o privrednim kre-tanjima u lanjskoj godini, na

području Regionalne privredne komore SBO, o čemu je izvestio koordinator sektora usluga Ne-bojša Ševo. Laslo Karai, ko-ordinator za sektor industrije PKS RPK SBUO govorio je o radu RPK za prošlu godinu i ukazao na lokal-ne inicijative, a Milan Ljušić iz Fonda za razvoj Srbije, direktor fi-lijale za Beograd i Mirjana Isai-lović,( RAS) govorili su o novi-nama u programima, uz pozivim privrednicima za povoljne kredite Fonda za razvoj i Razvojne Agen-cije Srbije.

N.H.K.

Novi deo proizvodnog po-gona kompanije DES – pre-duzeća za radno osposoblja-vanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, otvoren je prošlog četvrtka. Kom-panija DES je investirala 150.000 evra u savremeni laser namenjenom sečenju lima od čelika i obojenih materijala, čime su prak-tično olakšali proizvodni proces, zamenivši niz maši-na koje su isti ranije mnogo duže odrađivale, a samim tim je i bezbednost na radu povećana na viši nivo.

„Sa novom mašinom, poveća-li smo bezbednost naših radni-ka, povećali smo produktivnost i kvalitet izrade. Naša prvenstvena delatnost je proizvodnja opreme za destilaciju, a novost je da smo prethodne godine započeli sa pro-izvodnjom profesionalne opreme za destilaciju. Stoga je nabavka ovakve mašine od velikog značaja

za kompletan proizvodni proces., jer 97 odsto naše proizvodnje ide u izvoz u zemlje regiona, Evropske Unije, Rusije, pa do Australije i Se-verne Amerike.“ rekao je Zoran Zarić, direktor kompanije DES

U DES-u je zaposleno 55 ljudi, od čega je 30 osoba sa invalidite-tom, i kako ističu u preduzeću, po-stoje tendencije da taj broj bude i veći. Posebno ih raduje trend uključivanja osoba sa invalidite-tom na rukovodeće pozicije unu-tar proizvodnog pogona, konkret-no na poziciju vođe tima. Jedan od njih je Jožef Antulić, koji već dve i po decenije radi u kompaniji DES i tu planira da dočeka svoju penziju.

„Poboljšani su nam uslo-vi proizvodnje, nabavljene su nove mašine kao i alati koji nam olakšavaju posao. Ja kao vođa tima, volim da učim mlade kole-ge, jer su oni budućnost ove fir-me. Želim da im prenesem svo-je znanje, i dobro se osećam u ulozi vođe tima i mentora.“ isti-če Jožef Antulić, radnik DES

kompanije Pokrajinska Vlada pruža po-

dršku u zapošljavanju osoba sa invaliditetom i na tome će in-sistirati i u buduće, istakao je Pavle Počuč, zamenik pokra-jinskog sekretara za privredu i turizam i dodao da je kompanije DES na teritoriji pokrajine jedno od 16 preduzeća za profesional-nu rehabilitaciju.

„Kompanija DES i Vlada po-krajine su na istom zadatku, a to je zapošljavanje osoba sa invali-ditetom. Vi u Subotici imate pri-mer dobre prakse i pravi primer preduzeća koji na izvrstan način demonstrira segment zapošlja-vanja osoba sa invaliditetom za-hvaljujući dobroj ideji i dobrom proizvodu, koji je našao kupce ši-rom sveta. Sa druge strane, Po-krajinski sekretarijat je stavio akcenat na zapošljavanje osoba sa invaliditetom, i kao meru po-drške iz sopstvenog budžeta iz-dvojili smo sredstva za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju.

Prvi statistički pokazatelji poka-zali su da su ove mere na dobrom putu i ove godine u odnosu na isti period prethodne godine imamo za 5 odsto smanjenje broja neza-poslenih osoba sa invaliditetom. „ izjavio je Počuč.

DES Subotica osnovan je 1949. godine, a pod ovim nazivom

postoji od 1961. godine kao pre-duzeće za profesionalnu rehabili-taciju i osposobljavanje osoba sa invaliditetom. Danas je to multi-nacionalna kompanija sa ozbilj-nim prisustvom u Srbiji, pred-stavništvom u Rumuniji i razvi-jenoj mreži distributera širom sveta. B. Nikolić

Održana šesta sednica Parlamenta privrednika Regionalne privredne komore

Privredna kretanja u blagom porastu!

Kompanija DES investirala u novu opremu za veću bezbednost i produktivnost

Olakšan proizvodni proces

• U sredu je održana šesta sednica Parlamen-

ta privrednika RPK Severnobačkog upravnog

okruga, na kojoj se privrednicima obratio Brani-

mir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu

privrede i v.d. direktorka RPK Biljana Štavljanin

• Mitar Nikolić, predsednik Parlamenta privred-

nika, ukazao je na blag porast privrednih kreta-

nja u ovom području, ukazujući i na tendenciju

smanjenja nezaposlenih u nekim područjima!

Biljana Štavljanin

Mitar Nikolić, Miljan Ljušić i Branimir Stojanović

NOVEdruštvo8 Broj 1105. april 2019.

Tramvaj i ljudi

Zvono i dan za plakanje

Subotičani su 2. aprila obeležili 45

godina od kada je tramvaj krenuo na

svoju poslednju vožnju. Neki od njih

sa nostalgijom su se prisetili toga

dana

„Ja sam Šeregi Ja-noš, živim na Paliću, radio sam u „Subo-ticatransu“, bio sam zaposlen na održava-nju, i odatle sam oti-šao u penziju. Bio sam u ekipi koja je re-staurirala i priprema-la tramvaj postavljen ovde u centru, kod Kineske prodavnice, i „skratio“ sam mu toč-kove jer bi inače bio isuviše visok da bi se ljudi popeli u njega.

U „Suboticatrans“ sam došao baš u vre-me kada je ukinut tramvaj i radio sam na njegovom demon-tiranju – tramvaji su se nosili uveliko u otpad, a onih kola i prikolica koji su ostali čitavi ima još mnogo po vikendicama, naročito na Kelebiji u šumi, to sam video, a čuo sam i na Paliću i Hajdukovu...i u Osijek je odneto neko-liko subotičkih tramvaja.

Kolekcionar sam i dosta tramvajskih predmeta odneo sam kući i čuvam ih. To su unutrašnji delovi – držači, hvatači, lampe, voltmetar – jer malo se zna da je u tramvajima bila jednosmerna struja od 500 volti! Možda još neko ima te instrumente ali, eto, ja ih posedujem. Najviše sam sačuvao tramvajskih zvona, ono je bilo srce tramvaja, i to ima više vrsta „Simens“ iz 1897., pa „Škoda“ oko 1920-ih kada su dolazili iz Čehoslovačke, onda ljubljanski – ta tri tipa se sećam.

Nisam još radio u „Suboticatransu“ kada je bila poslednja vožnja tramvaja, ali sam došao sa Palića da to vidim i bilo je stvarno za pla-kanje! Bilo je u Subotici, mislim, tada oko 50.000 ljudi na ulicama koji su žalili za tramvajem i tog ispraćaja ću se sećati dok sam živ.

Zašto su ukinuli tramvaj? Bili su to politički razlozi, politika je odi-grala svoje, jer tramvaj je dobro funkcionisao, uvek je stizao na vre-me, ne može se reći, ali je politički odlučeno da budu ulaganja u au-tobuse jer je tadašnje rukovodstvo mislilo da su brži i lepši, tako mi se čini.

Ne verujem da bi tramvaj mogao da se vrati, možemo samo da ga se sećamo, ali vreme je prošlo i mnogo toga se promenilo. A sećam se da je još onda bilo nekih planova da se produži linija do Hajdukova, Nemci su hteli da tramvaj ide čak pored jezera, da napravi krug. Na-žalost, sve je to odbačeno“.

M.Radojčin

Janoš Šeregi doneo je i zvono: Ne mogu da zaboravim tramvaj!

Uskršnja izložba u Maloj Bosni

Tradcionalna „Uskršnja izložba” u Ma-loj Bosni na programu je u nedelju, 7. aprila, u prostorijama Doma kulture.

Iza oraganizacije izložbe stoji Udruže-nje građana „Bunjevačka vila”, a početak je zakazan za 10 sati.

N. S.

Uskršnja izložba u Bajmoku

U sredu, 10. aprila, u 19 sati, biće svečano otvo-

rena „Uskršnja izložba” u Bajmoku, u organizaci-ji Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok”. Izložba će biti održana u prostorijama Mesne zajednice „Bajmok”, a biće otvorena do 15. aprila.

N. S.

•U prepunoj čita-

onici Gradske bi-

blioteke, posetio-

ci su na vratima

stajali da bi se su-

sreli sa Nenadom

Andrićem, auto-

rom dve izuzetne i

zanimljive knjige

„Peške kroz Svetu

Goru” i „Susreti

sa svetogorskim

starcima” o ko-

jima je autor go-

vorio tokom hu-

manitarne veče-

ri, kojom će deo

novca od proda-

tih knjiga biti na-

menjen osobama

sa psihofizičkim

smetnjama udru-

ženja „Zajedno”!

Čitaonica Gradske bibliote-ke bila je domaćin 2. aprila or-ganizatorima četvrte humani-tarne akcije, od koje je deo nov-ca namenjen osobama sa psiho-fizičkim smetnjama, udruženja „Zajedno”. Kulturno humanitar-ni događaj organizovalo je Udru-ženje Srpsko-rusko-beloruskog bratstva „Sveti knez Vladimir”.

Milenko Milošević, pred-sednik Udruženja, otvorio je kul-turnu manifestaciju rečima da je „uvek potrebno naći povod da se pomogne onima kojima je po-moć potrebna, a da je književ-na promocija dela mladog znal-

ca, pravoslavnog duhovnog po-klonika i vernika, pisca Nenada Andrića, koji je više puta poho-dio Svetu Goru, najprigodniji na-čin da se to učini i da autor po-deli svoja svoja iskustva sa Sve-tih mesta, sa ljudima dobre vo-lje”. Promociji knjiga prethodio je nastup hora Mironosice.

Veliki broj posetilaca ispunio je sva mesta u Gradskoj čitaoni, jer je gost tribine Nenad Andrić, autor knjiga „Peške kroz Sve-tu Goru” i „Susreti sa svetogor-skim starcima”, besedio o svojim

susretima sa monasima i duhov-nicima u manastirima.

Nenad Andrić je rođen u Be-ogradu 1976. godine, a diplomi-rani je fizikohemičar i magistar ekologije. U susretu sa subotič-kom publikom, otkrio je kako mlad čovek uspeva da se uz sva znanja koja je stekao, bavi i zašti-tom prirode, planinarenjem, va-terpolom, da objavljuje naučne radove, zbirke zadataka iz fizike i hemije, a da uz sva iskustva sa svojih pohoda po mnogobrojnim manastirima, uspeva i da svo-jim knjigama u susretu sa ljudi-ma, prenese poruke duhovnika i

monaha.A n d r i ć

je objavio i knjigu „Solid -istinita pri-ča o događa-jima u Valje-vu za vreme Drugog svet-skog rata”, a po čemu se razlikuje nje-gova knjiga „Peške kroz Svetu Goru”, od svih pre-

đašnjih dela o toj temi, mladi istraživač nam je preneo u razgo-voru za Subotičke novine, pa će čitaoci u narednom broju ima-ti prilike da saznaju više o nje-govom, prema rečima Protojere-ja Radomira V.Popovića „dubo-kom duhovnom prizivu, kojem se iskreno odazvao”, a svoj duhovni doživljaj Svetih mesta ostavio i drugom knjigom „Susreti sa sve-togorskim starcima” u amanet duhovnim poklonicima.

Nada H. Karanović

U utorak, u čitaonici Gradske biblioteke, održano književno humanitarno veče

„Susreti sa svetogorskim

starcima” nenada Andrića

NOVE društvo 9Broj 1105. april 2019.

Do sada najkom-

pletniji vodič u

ovoj oblasti na

oko četiri stotine

strana predsta-

vio je slikom i reč-

ju 65 vinskih i tu-

rističkih salaša u

Vojvodini, stotinu

jela koja se na nji-

ma mogu probati i

isto toliko salašar-

skih pojmova. Le-

pota pejzaža, go-

stoljubivost i mo-

gućnost dobrog

provoda, već na

prvo listanje za-

nimljivog i luksu-

zno opremljenog

bedekera, govo-

re da salaši, ipak,

ne ostaju samo u

pesmi!

Salaši nestaju i odumiru, „nema više starog čardaka i đer-ma ni debelog `lada od bagre-ma“, peva Zvonko Bogdan, ali sve to, pa još i mnogo više, na-stavlja da živi u vojvođanskoj ravnici i da pruža utočište put-nicima namernicima ponese-nim nostalgijom za „dobrim, sta-rim vremenima“, ili jednostavno željnim da u jedinstvenom ambi-jentu, okruženi prirodom, dožive praznik kolorita, ukusa i zvuko-va setnih i dragih pesama spoje-nih u jedno!

Posle uzimanja u ruke ovog vodiča-knjige čiji naslov „Sala-ši za vas“ dovoljno govori, osta-je samo dilema na koje se od 65 odredišta predstavljenih u njoj (i sa priloženom detaljnom ma-pom!) prvo uputiti, šta je privlač-nije u tom iznenađujućem šare-nilu ponuda, za koje malo nas, u stvari, i zna da postoji: za neke salaše u okolini smo čuli, na ne-kima možda i bili, ali za jedan ovakav uvid nije dovoljno reći da otvara iznenađujuće vidike – tu-ristički i gastronomski vodič to

zaista i čini, na čude-san i neodoljivo privla-čan način.

„Salaši su simbol pa-nonske ravnice. Pret-hodna tri veka bili su „samostalni pogoni“ udaljeni od sela i gra-da, na kojima se živelo, ratarilo, vrtlarilo, sto-čarilo i vinogradarilo. Kao značajno obelež-je Panonije, salaši go-vore o tradiciji, o po-stanku paora, o kultu-ri, običajima i navika-ma. Onin su mesta gde počinje i gde traje ži-vot. Na njima se rađa-lo, sejalo, žnjelo, ne-prestano radilo, bori-lo za egzistenciju, tu-govalo u vreme sušnih leta, kišnih jeseni i oš-trih zima, ali i radova-lo bogatoj letini, punim štalama i oborima i sla-vilo ono što je ljudski i hrišćanski! Iz daleka, u očima gradskog sta-novništva i turista, sa-laši izgledaju bajkovi-to. Salašarska idila za-beležena je na mnogim slikama velikih majsto-ra, u poeziji, prozi, ali i muzici“

Tako piše u uvodu autor Miroslav Božin, Staparac rodom, studi-rao na Ekonomskom fa-kultetu u Subotici, afirmisao se kao novinar, publicista, autor ra-dio i televizijskih serijala, marke-ting menadžer i kreator i organi-zator kongresnih događanja, po-slovnih i turističkih manifesta-cija. Ne treba naglasiti da je Bo-žin vrstan poznavalac turističkih i gastronomskih prilika u Srbiji, a posebno u Vojvodini, ali valja podsetiti da je prve korake u no-vinarstvu načinio u Radio Subo-tici, 70-ih godina prošlog veka.

Deset razloga za posetu salašima

Na samom početku knjige, više eminentnih autora, među kojima su prof.dr Branko Ću-purdija, prof.dr Dragan Tešano-vić, dr Ana Gifing, Marinko Arsić

Ivkov i prof. dr Jasna Jovanov, pišu o fenomenu salaša, od turi-stičke uloge i zasluga za renesan-su dobrih jela, pa do večite in-spiracije slikara, pisaca, poeta i muzičara. Sa ništa manje zane-senosti u dosluhu s muzama au-tor, zatim, nabraja deset razloga zbog kojih treba doći na salaš, pa ih vredi navesti bar prvih pet:

1. Salaši nude idiličan pogled na delić ravnice u prošlim vre-menima. Polja kukuruza i pše-nice u okolini, bagremi u okopi-ma, domaće životinje, ljubaznost domaćina i nezaboravna tradici-onalna jela od kojih može i da se najede- stvaraju doživljaj koji se pamti godinama.

2. Salašarenje je nezaboravni provod u ambijentu bez stresa, za bogatom trpezom, uz dobra vina,

a po želji i tam-buraše...! A kada se čovek od svega „umori“ – na veći-ni salaša ima gde i da prilegne!

3. Nudi se pro-vod za vikend ili kraći odmor. Sa-lašarska idila vodi goste u romanti-ku proteklih vre-mena, a mnoge i na put povratka u detinjstvo.

4. Sa salaša se nikada ne žuri kući. Salašari su polaskani prisu-stvom gostiju i žele da budu što bolji domaćini. A i oni, uz goste, mogu da predahnu od na-pornog salašar-skog posla.

5. Salašarski ru-čak traje bar tri sata. Ponuda je ra-znovrsna. Šunka, kulen, čvarci, sa-lašarska ili svečar-ska supa, meso sa supe, paprikaš, pe-čenje, krofne, gi-banice, štrudle...

Dalje slede na-pomene šta se pije od rakije, domaćih

vina i sokova, kako se leti mogu izuti cipele

i hodati po prašini, pa do posled-nje stavke kako mogu da se kupe i ponesu kući sveži pilići, jaja, čvarci, kobasice, kuleni, šunke, pekmezi, voće i povrće. Uz za-ključak: „Domaćini će vam obič-no zapakovati još ponešto – za srećan put!“

Po čemu se poznaju salaši

Osim što može da se obavesti o lokaciji, karakteristikama i de-taljno o ponudi svakog od 65 sa-laša, čitalac u knjizi dobija prili-ku i da sazna o najvažnijim poj-movima koji ih čine, a zatim, da mu bude rastumačeno sto reči koje su u prošlosti svim salašari-ma bile bliske i poznate, dok su danas možda zaboravljene. Ajgir,

ambar, amper, babica, banak, br-njica, colštok, čatlov, dikica, eve-dra, fićok, glokna, jajcurica, ka-jasi, kalamčov, korlat, kotlan-ka, krpiguz, levča, lotre, obrami-ca, pleva, pulin, saćura, šapuri-ke, šarage, štranjga, švigar, tra-lje, vaške, vrušt, žeža i žvale – samo su neke od njih.

A kada se dođe do jela onda je „odjedared astal šaren“ – opisa-ni su i svečarski ručak, i nedelj-ni ručak, i svinjokoljski meni, pa onda žetveni ručak, slatkiši iz starih kuvara i posebno salašar-ska pića – dudovača, kajsijevača, kruškovača i redom, a zatim vina s peska – šta je kevedinka, šta kadarka, a šta portogizer i muš-kat otonel. Za trezvenjake i naj-mlađe izbor je sokova od zove, višnje, drenjine, jabuke, kruške i drugog voća.

Pravi praznik za čula uku-sa počinje kada se stigne do po-glavlja „Jela naša sa salaša“ – e tu je recepata, tako detaljnih da i onaj ko nikada u životu nije ku-vao dobije želju da se okuša u ga-stronomiji, da skuva pravu mor-čiju supu, čorbu od bundeve, svi-njokoljsku kiselu čorbu, ili nači-ni rin(d)flajš, jareći paprikaš, ju-neći perkelt, paprikaš od divljači, boršoš tokanj, pačije grudi sa so-som od borovnice, punjenu peče-nu patku...i da ne ređamo dalje, uz svako od ovih jela stoji napo-mena koje se i kakvo vino pije!

Ništa drugo, na kraju, nego uzeti turistički i gastronomski vo-dič „Salaši za vas“ u ruke i krenu-ti u avanturu otkrivanja jednog sveta koji nam je tu, na dohvat ruke, a tako ga malo poznajemo.

M.Radojčin

Objavljen jedinstveni turistički i gastronomski vodič

Salaši za sve nas!

Miroslav Božin: turistički i gastronomski omaž salašima

Knjiga iz koje se mnogo toga može saznati: „Salaši za vas“

zdravstvo10 Broj 1105. april 2019.

NOVE

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEMilena Gavrilović, dr stomatologije

Izbeljivanje zuba Tokom godina, zubi me-

njaju boju u pravcu tamni-jih nijansi, usled dejstva pi-gmenata iz hrane i pića, dej-stva nikotina ali i starenja. Danas postoje brojne me-tode kojima je moguće us-pešno posvetliti prirodnu boju zuba, a među najefi-kasnijim metodama su or-dinacijsko izbeljivanje sa ili bez primene lasera i kućno izbeljivanje.

U oba slučaja se koriste gelovi na bazi vodonik-pe-roksida ili karbamid perok-sida. U ordinaciji se gel na-nosi direktno na zube i ostavlja se da deluje oko 15 minuta, i uz po-navljanje postupka 2-3 puta ova procedura traje oko sat vremena. Za kućno izbeljivanje zuba je takođe potrebno da pacijent dođe u ordi-naciju gde mu se uzima otisak na osnovu kojeg se izrađuje splint koji će pacijent koristiti kod kuće. U splint se aplikuje mala količina gela i nosi se na zubima nekoliko sati preko dana, ili noću. Ova procedu-ra traje oko 10 dana i važno je da se pacijent tokom terapije uzdrža-va od pušenja i konzumiranja kafe, čaja i drugih namirnica koje pre-bojavaju zube.

Mnoge studije su pokazale da ove intervencije nisu štetne, jer da-našnji preparati za izbeljivanje sadrže i fluor pa su zubi nakon izbe-ljivanja bolje mineralizovani i otporni na karijes. Ipak, može se javi-ti prolazna osetljivost zuba, koja je intenzivnija kod laserskog izbelji-vanja, ali prolazi nakon 48 sati. Takođe, važno je napomenuti da tre-tman ne deluje na plombe i krunice, pa je potrebno planirati zamenu istih pre ili nakon izbeljivanja.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

O žalfijiŽalfija je biljka

koja u oblasti fitotee-rapije zauzima izu-zetno mesto. Žalfija je veoma efikasna u lečenju upaljenih de-sni, ždrela i za oset-ljiva i bolna grla, kao i odličan lek za želu-dac, creva i ceo si-stem za varenje. An-tiseptična je, stimu-liše lučenje žlezda že-luca, eliminiše grčeve i nadimanja, spreča-va procese trulenja. Taninima sprečava dijaree (prolive).

Smatra se izvrsnim lekom za uspostav-ljanje dobre funkci-je jetre i za njeno či-šćenje. To je ujed-no i jedna od najve-ćih prednosti fitoterapije u odnosu na oficijelnu medicinu, koja objektivno ima veoma skučen izbor lekova za lečenje jetre. S dru-ge strane, priroda , odnosno lečenje biljem nudi veliki izbor leko-vitih trava koja deluju na jetrina tkiva terapeutski (artičoka, haj-dučica, rosopas, maslačak kičica, nana, majčina dušica ), a žalfi-ja je u tom nizu na izuzetno vrednom mestu. Žalfija jača i pobolj-šava krv i krvnu sliku, pa je sa oprezom treba davati sangvinič-nim osobama (osobama crvene, punokrvne boje lica, koja izgle-daju kao da im predstoji slog).

Žalfija deluje na bolje funkcionisanje pankreasa i smanjuje nivo šećera u krvi.

Smanjuje znojenje, posebno noćno. Istovremeno je odlična biljka za lečenje obolenja disajnog si-

stema. Deluje kao antibiotik svojim fiton cidima, razlaze grčeve u disajnim putevima , pa je izvrsna kod opstruktivnih bronhiti-sa i astme.

Meteorološke pri-like imaju veliki uti-caj na zdravlje, a od tegoba koje izazi-va promena vreme-na pati gotovo polo-vina svetske popula-cije. Slična situacija je i među Subotičani-ma, kažu lekari. Pro-lećni umor oseća na različite načine goto-vo svaki sugrađanin.

Pod meteorološkim faktorima

koji utiču na tegobe izazvane tzv. prolećnim umorom podrazume-vaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pri-tisak, kiša i grmljavina, kao i efe-kat jonizacije, tvrde lekari.

"Muče" nas kritične tačke

- Poslednjih godina svedo-ci smo naglih vremenskih pro-mena. Godišnja doba smenju-ju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15-20°C. „Kritič-ne tačke" jesu prelazi između go-dišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Sre-ćom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, joniza-ciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje. Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bo-lesnici. Usled promena vreme-na relativno zdrave osobe če-sto ne znaju da kažu zašto ima-ju tegobe. Istraživanja su poka-zala da meteoropatija najčešće pogađa decu mlađu od petna-est i osobe starije od pedeset go-dina. Najčešći simptomi : 1.)Psi-hički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedosta-tak koncentracije, bezvoljnost,

razdražljivost i nesanica; 2.) Fizički su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumat-ske tegobe i bolovi u mišićima. Kod bolesti srca i krvnih sudova može doći do pogoršanje stanja osnovne bolesti u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pri-tiska. Kod organa za varenje po-jačavaju se znakovi gastritisa i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vreme-na izaziva veću učestalost srča-nih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i astma-tičnih napada kod starijih osoba i hroničnih bolesnika - objašnja-va dr Verica Dronjak, piar su-botičkog Doma zdravlja.

Kako se boriti protiv umora?

Lekari savetuju da se proleć-ni umor savladava sa dovoljnim spavanjem, jer je umoran čovek osetljiviji na sve, pa i na prome-ne vremena.

- Zato je zdrav san veoma va-

žan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižava-ju nivo hormona stresa, regu-lišu krvni pritisak, jačaju sve odbrambene mehanizme. U toku dana češće se odmarajte i

relaksirajte. Budite aktivni - du-goročno gledano, redovna fizič-ka aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži ra-zne napore i promene, pa i vre-menske. Svakodnevno provodite neko vreme na svežem vazduhu jer je to odličan način da se spre-če intenzivne reakcije na prome-ne vremena. Što više vitamina - da biste lakše podneli tempera-turne oscilacije, pređite na la-ganu hranu, a smanjite upotre-bu soli i začina ili ih potpuno iz-bacite iz upotrebe. Jedite što više svežeg voća i povrća i uzi-majte dovoljno tečnosti. Ako van kuće boravite duže vreme u toku dana, obucite se slojevito, vode-ći računa da odeća bude od pri-rodnih materijala i prilagođena i za hladniji i topliji deo dana. Ukoliko ne morate, nemojte izla-ziti iz kuće u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada su niže temperature vazduha. Ako imate hroničnu bolest, izbe-gavajte mogućnost stresa i stro-go se pridržavajte propisane te-rapije. Ukoliko smetnje koje ose-ćate duže traju i pojačavaju se, obratite se lekaru. Najvažnije od svega je da shvatite da je na-gla promena vremena prolazna - kaže dr Dronjak.

A. Šiška

Tegobe zbog prolećnog umora, Subotičani sve više osećaju

Spavajte, šetajtei unosite vitamine

Priroda se budi, pa budi i nas

Lekari podsećaju i da se u proleće "budi" uspavana priroda ali i da se naše telo priprema za kraj zimske se-zone. Zato nam je potrebno više energije, jer dani posta-ju duži, a mi sve više vreme-na želimo da budemo aktivni i da budemo napolju na sun-cu. Unos vitamina, dovolj-no sna i fizička aktivnost "re-cept" su za "pobedu" proleć-nog umora.

NOVE društvo 11Broj 1105. april 2019.

Centar za prava deteta u okviru projekta "Prava de-teta u politikama i prak-si" koji sprovodi u partner-stvu sa "Save the Children International"uz finansij-sku podršku Vlade Švedske, priprema edukaciju o pozi-tivnom roditeljstvu, koja će biti dostupna budućim ro-diteljima kroz zdravstve-no osiguranje. Prema na-javama, u svim Domovima zdravlja u Srbiji, uskoro bi trebalo da se uvedu Škole roditeljstva, koje je podrža-lo Ministarstvo zdravlja.

Kako se navodi iz Centra za prava deteta, jedan od ciljeva Pro-jekta "Prava deteta u politikama i praksi", odnosi se na unapređe-nje sistema zaštite dece od nasi-lja, kroz podizanje svesti javnosti o posledicama telesnog kažnja-vanja i promovisanja pozitivnih i nenasilnih metoda vaspitanja.

U okviru Škola roditeljstva koje podržava Ministarstvo zdravlja Srbije, roditelji i članovi njiho-vih porodica imaće priliku da se edukuju i o metodama pozitivnog pristupa roditeljstvu. Kroz ovaj program oni će dobiti podršku za zdravstveno i psiho-socijalno osnaživanje kako bi se opredelili

za odgovorne i uspešne metode vaspitanja svoje dece.

Centar za prava deteta će kroz program pozitivnog roditeljstva omogućiti stručno obučavanje zdravstvenih radnika, koji će bu-dućim roditeljima pružiti podrš-ku da umesto telesnog kažnja-vanja dece primene alternativ-ne pristupe vaspitanja koji nema-ju negativne posledice po razvoj deteta.

Oni će u okviru Škole roditelj-stva imati priliku da steknu zna-nja o metodama pristupa detetu kada je u stanju ljutnje odnosno agresije, prepoznavanju i kon-trolisanju sopstvenih emocija,

kontrolisanju deteta i razvijanju pozitivne komunikacije, efika-snom vaspitanju i pozitivnom na-građivanju, doslednosti roditelja u vaspitanju dece, radu na pro-meni mišljenja o roditeljskom au-toritetu i vaspitanju dece i drugo.

Međunarodni standardi u obla-sti prava deteta predviđaju da te-lesno kažnjavanje predstavlja na-silje nad decom i povredu prava deteta i da ga treba hitno i izričito zabraniti u svim okruženjimva.

Prema podacima istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji (MICS) i UNI-CEF-a iz 2014. godine u Srbiji je 43 odsto dece starosti od 1 do 14

godina izloženo barem jednom vidu psihološkog ili fizičkog ka-žnjavanja od strane članova do-maćinstva. Oko 39 odsto dece izloženo je psihološkom, dok je 17 odsto izloženo fizičkom kažnjava-nju. Zabrinjava podatak da je fi-zičko kažnjavanje najzastuplje-nije kod dece uzrasta 3-4 godi-ne, teškom fizičkom kažnjavanju izloženo je 8 odsto dece, od čega je više devojčica nego dečaka.

U subotičkom Domu zdravlja kažu da još nije počeo da se spro-vodi navedeni Projekat, ali da će i ta ustanova, poput drugih, biti uključena u isti.

A. Šiška

U centru Subotice

kod Sunčanog sata,

učenici Osnovne i

Srednje Škole „Žar-

ko Zrenjanin" u uto-

rak, 2. aprila, zajed-

no sa učenicima OŠ

„Ivan Goran Kova-

čić" i OŠ „Matko Vu-

ković" obeležiti Svet-

ski Dan autizma. U

vazduh simbolično

pušteni plavi baloni,

simbol autizma.

Autizam je složeni razvoj-ni neurorazvojni poremećaj koji se obično javlja oko druge godi-ne života. Mnogi stručnjaci ve-ruju da ovaj problem nije iza-zvan uzrokom. Postoje ozbilj-ni pokazatelji da autizam nasta-je kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, nje-govu strukturu i funkcionisanje.Ispoljava se kroz problem u čul-nom opažanju , govoru, mišlje-nju i razumevanju socijalnih si-tuacija .Zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom ra-zvija drugačije.

Način rada s autističnom decom veoma bitan

U centru Subotice kod Sun-čanog sata, učenici Osnovne i Srednje Škole „Žarko Zrenjanin" u utorak, 2. aprila, zajedno sa učenicima OŠ „Ivan Goran Ko-vačić" i OŠ „Matko Vuković" obe-ležiti su Svetski Dan autizma. U vazduh su simbolično pušteni

plavi baloni, simbol autizma. - Naša Škola pruža podršku

osobama sa invaliditetom, pa i autizmom, te smo simolično, 2. aprila, puštali plave balone u vazduh, koji simbolizuju dodat-nu pažnju potrebnu tim osoba-ma. Autizam spada u grupu ra-zvojnih poremećaja, manifestu-je se u promeni u dečijem pona-šanju, uglavnom se javlja oko druge godine, uglavnom izosta-je verbalna komunikacija, deca su "zatvorena " u sebe, i menja-ju im se pokreti. To su neke stva-ri koje čine autizam kao stanje, a važno je znati da je svaka oso-ba sa utizmom drugačija, dakle ne postoje dve iste osobe sa au-tizmom, a samim tim njima tre-ba pristupiti na individualan način. Autizam je spektar, ima-mo osobe sa autizmom koje su upisale fakultete, ali i osobe koje nažalost zahtevaju podršku ce-log života. Ipak, potrebna je još veća podrška i države i lokalne samouprave tim osobama, kako bi mogli da pričamo o još većoj njihovoj integraciji u život i za-jednicu - rekao je Boris Živ-kov, stručni radnik OISŠ "Žarko Zrenjanin" iz Subotice.

Raste broj dece sa autizmom

U svetu pa i u Subotici, značaj-no je porastao broj dece sa autiz-mom u odnosu na ranije godine, upozoravaju stručnjaci koji rade sa autističnom decom.

- Autizam spada u razvojne poremećaje, najviše se pokazu-ju problemi u komunikaciji, so-cijalizaciji i ponašanju, ali i u in-telektualnoj sposobnosti tih oso-ba i shodno tome se oni razvr-stavaju po različitim ustano-vama. Veoma je bitan pristup deci sa autizmom, koji bi tre-bao da bude multidisciplina-ran. To znači da je u radu sa de-com sa autizmom potrebno da radi psiholog, defektolog, logo-ped, redukator psihomotorike, kako bi se razvoj podržao iz ra-zličitih aspekata. U našoj školi

postoji multidisciplinarni tim, radimo upravo na taj način sa decom, i imamo metode nači-na rada sa decom koji su svetski

priznati - Anika Lišćević, re-dukator psihomotorike u indivi-ualnom tretmanu u OISŠ "Žarko Zrenjanin".

U Udruženju "Autizam Subo-tica" podsećaju da kako bi stvori-li pristupačno i inkluzivno druš-tvo za sve, donosioci odluka tre-ba da omoguće niz koraka.

- Bitno je formiranje Naci-onalnog registra koji bi omo-gućio precizan uvid u broj oso-ba sa autizmom Srbiji. Postoja-nje Registra bi takođe olakšalo ostvarivanje svih prava osoba sa autizmom, a državi planira-nje sredstava i resursa. Donoše-nje Nacionalne strategije za au-tizam, koja bi pokrivala proble-matiku od najranijeg do najsta-rijeg doba osoba sa autizmom, od dijagnostike do lečenja i sta-novanja, poštovanje svih izgla-sanih Zakona koji štite prava osoba sa autizmom. Zatim, ra-zvijanje servisa podrške za oso-be sa autizmom svih uzrasta , kao što su dnevni centri, lični pratioc, pomoć u kući, predah

usluga, stanovanje uz podršku i njihova sistemska implementa-cija - tvrdi Suzana Skendero-vić, predsednik Udruženja "Au-tizam Subotica".

Iz Udruženja "Autizam Subo-tica" pozvali su donosioe odlu-ka, stručnjake, lidere poslovnog okruženja i javnost da se konsul-tuju i sarađuju sa ljudima iz auti-stičnog spectra i organizacijama koje ih zastupaju, kako bi druš-tvo učinili senzibilisanim u svim životnim aspektima i omogući-li usaglašenost sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invalidi-tetom (UNCRPD).

Dan autizma obeležilo je i Gradsko udruženje "Autizam Su-botica", anketiranjem građana i poklanjanjem čokoladica sa po-rukama, u skladu sa ovogodiš-njim sloganom “Srušimo barije-re za autizam zajedno". Akciji je prisustvovao i Nenad Ivaniše-vić, direktor subotičkog Geron-tološkog centra.

A. Šiška

O pozitivnom roditeljstvu uskoro i u Domovima zdravlja

Metode pristupa detetu važne

Obeležen 2. april, Svetski dan osoba sa autizmom

U Subotici oko 2.000 autistične dece

U Subotici oko 2.000

autistične dece Svetska tendencija u sve-

tu je da se povećava broj au-tistične dece koji se rađaju, a procena je ista i za Subo-ticu. Smatra se da u našem gradu ima oko 2.000 dece sa autizmom. Na svakih 80 dece, rađa se po jedno dete sa autizmom. Na sajtu OISŠ „Žarko Zrenjanin" Suboti-ca - www.oisszarkozrenja-nin.edu.rs , zainteresova-ni sugrađani mogu se infor-misati o problemima osoba sa autizmom. Ceo broj škol-skog časopisa u toj Školi po-svećen je temi „Autizam".

grad12 Broj 1105. april 2019.

NOVE

U restoranu „Dvor“ od 29. do 31. marta gosti su mogli da uživaju u „Ukusima Ska-darlije“, gastronomskoj ponudi koju je pre-zentovao jedan od najboljih kuvara Evro-pe Miloš Jovanović iz Beograda, vitez kuli-narstva za 2018. godinu, peti kuver sveta na prestižnim takmičenjima, inače stalni šef restorana „Maki Vrabac“ i hotela „La petit Pijaf“ kao i Vinoteke Skadarlija.

Miloš Jovanović ovom prilikom radio je pet tanjira, pet sledova. Predjelo je uradio iz dva tanjira. Što se tiče prvog tanjira ra-dio je staru palentu sa suvim šljivama, ko-zijim sirom, listićima bosiljka, orasima, ba-demima. Marinirao je suvu šljivu u Bermet vinu, punio bademom, rolovao pančetom. To je bio jedan segment, drugi segment bila je salata od motovilca, rukole i ljubi-častog luka i srpski kravlji sir koji podseća

na fetu, marinirao u maslinovom ulju sa ci-trusnim začinima, to je motao sa svežom ti-kvicom i sve to umotao u pršutu. Radio je i molekularnu kuhinju, od aceta balzamica i malo maline napravio je kavijar. Sledeći ta-njir bile su rolnice od bifteka sa sosom od semena bundeve a takođe je radio i džem od šumskih jagoda i od svežeg bosiljka. Što se tiče jela Jovanović je radio pire krompir sa cveklom, teletinu na pari, sos od suvih šljiva, crvenog vina, crne čokolade, oraha i lešnika koji je bio podloga na tanjiru, za-tim svinjski file. Na nedeljnom meniju kao predjelo predstavljen je karpaćo od dimlje-nog bataka, potaž od povrća, punjeni svinj-ski file, i šefova salata. Jovanović je napra-vio tiramisu koji je ostavio u amanet „Dvo-ra“ za novi jelovnik.

J. T.

Ukusi Skadarlije u restoranu „Dvor“

u Subotici

Svetozar Dimović pro-fesionalni je trener sport-skog plesa u Subotici. Tre-nira i priprema parove koji su već takmičari sa isku-stvom za predstojeće nastu-pe. Sportki ples obuhvata latino-amerčke plesove kao što su Samba, Rumba, Ča ča ča, Paso Doble, Jive-džajv i standardne (klasične) ple-sove poput Bečkog valcera, Engleskog valcera, Tanga, Slou foxa, Kvik stepa. Od 2000. godine sportki ples uvšten je u olimpijske igre odlukom Međunarodnog olimpijskog komiteta. Di-mović je završio Akademi-ju sportskog plesa u Šved-skoj u klasi Tonija Spense-ra Irvinga. U plesnim voda-ma je više od trideset godi-na, kao plesač proputovao je pola sveta. Imao je brojne nastupe i takmičenja, osvo-jio je mnoge diplome, peha-re i medalje. Četiri puta bio je državni prvak, a bio je i u prvih šesnaest top parova u svetu od mogućih trista če-trdeset. U Japanu je sa svo-jom partnerkom osvojio Kup Azije u latino-američ-kim plesovima, posle čega je pola godine ostao u Japa-nu da živi i radi kao trener.

Svoje prve plesne korake, Sve-tozar Dimović naučio je još kao dete 1987. godine, kada se upisao u plesnu školu „Evergreen“ kod trenera Draška Antonijevića koji mu je bio učitelj pet godina.

Ljubav prema latino-američkim plesovima

U toku ovog perioda Dimo-vić je imao brojna putovanja i

nastupe, plešući latino-ame-ričke plesove, kao i standardne plesove.

- Trener mi je govorio da sam bolji u standardnim pleso-vima, zbog držanja i moje visi-ne jer to jako dolazi do izraža-ja na plesnom podijumu. Među-tim, ja sam uvek voleo više lati-no-američke plesove jer ta muzi-ka zaista okrepljuje dušu i telo, a zvuk udaraljki te prosto tera da zaplešeš sam od sebe, neverova-tan osećaj. Putovali smo po okol-nim mestima, nastupali, poka-zivali taj naš ples, uživao sam u tom putovanju kao dete, a isto tako i u druženju. Zaista lep peri-od mog detinjstva – kaže Sveto-zar Dimović.

Profesionalni počeci u Novom Sadu

Početkom devedesetih sa svo-jom partnerkom Suzanom Horvac-ki odlazi u Novi sad, gde su u ple-snom klubu „Lala“ trenirali pola godine kod Sandre Paunovski, više-strukog državnog prvaka, koja ih je pripremala i usavršavala za takmi-čenja. Kao mlađi juniori osvojili su prvo mesto u latino-američkim ple-sovima na državnom prvenstvu u Novom Sadu. Sa Suzanom Horvac-ki plesao je punih petnaest godina.

- Putovali smo svaki vikend za Novi Sad, vremena su bila teška, zahvaljujući finansijskoj podršci i trudu naših roditelja mogli smo da treniramo. Ovde smo poče-li mnogo ozbiljnije i profesional-nije da se bavimo plesom. Zahte-vao se ozbiljan rad, trud i disci-plina da biste napredovali i poka-zali rezultate. To doba sazrevanja i odlaženja na takmičenja zaista je bilo nešto posebno. Tada smo shvatili koliko je bavljenje profe-sionalanim sportom teško.

Izuzetni rezultati u okviru „Vračara“

Nakon Novog Sada, deset go-dine proveo je u plesnom klubu „Vračar“ u Beogradu, jednog od najpoznatijih plesni klubova u bivšoj Jugoslaviji.

- U toku ovog perioda propu-tovao sam celu Evropu i pola sve-ta. Postigao sam izuzetne rezulta-te, imao sam divnu partnerku sa kojom sam proveo tih par godina i sa kojom sam odlazio na takmi-čenja. Radio sam tada i kao kono-bar jer je ples skup sport i sve mo-rate sami da finansirate. Među-tim, tada sam rešio da svoj život posvetim plesu posle toliko godi-na truda i rada – ističe Svetozar.

2003. godine takmičio se na Sarajevo Openu u Sarajevu gde je na plesnom podijumu sa svo-jom partnerkom plesao „rame uz rame“ sa svetskim prvacima iz Nemačke, Engleske, Ja-pana, Tajlanda, Kanade.

Japan kao neprocenjivo

iskustvo

Dimović je šest mese-ci živeo i radio kao trener u Tokiju.

- Nakon osvojenog Kupa Azije gde smo moja partnerka i ja bili jedini predstavnici iz Evrope, odlučili smo da ostane-mo u Tokiju da predaje-mo i da radimo kao tre-neri. Moje iskustvo u Japanu je fantastično. Neverovatno je ko-liko su studenti tamo talentova-ni, odlični su. Ono što je najbit-nije ulažu u nešto što je korisno i nešto što može da se u celom svetu vidi. Bila mi je velika čast raditi sa njima jer učenici zaista cene vaš trud, cene sve ono što

predajete i što radite. Japan je nešto što nikada neću zaboravi-ti, jednom i neponovljivo.

Poslednje godine plesne karijere

Poslednjih nekoliko godi-na svoje karijere proveo je u

plesnom klubu „Fiesta plus“ u Subotici. Sa svojom partnerkom Melanijom Viljanac osvojio je za-pažene rezultate na raznim ino-stranim takmičenjima. 2011. go-dine na državnom prvenstvu u Čačku Dimović i Melanija Vilja-nac osvojili su sedmo mesto. Na-kon toga Svetozar prelazi u tre-nerske vode u kojima je sve do današnjeg dana.

J. Tonković

Svetozar Dimović, Subotičanin koji pleše trideset i dve godine

Ples koji okrepljuje dušu i telo

Svetozar Dimović.

NOVE magazin 13Broj 1105. april 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

U ponedeljak 1. aprila, od 12 do 15 časova, Gimnazija „Svetozar Marković“ otvo-rila je vrata svoje škole bu-dućim gimnazijalcima, kao i učenicima koji još uvek nisu sigurni da li je gimnazija prava škola za njih.

Gimnazija „Svetozar Marko-vić“ Otvorena vrata organizuju svake godine sa ciljem da se uče-nici dodatno upoznaju sa progra-mima koje ova škola nudi. Profe-sori su predstavili svoje predmete na najinteresantniji i najbolji mo-gući način kako bi deci bilo do-voljno privlačno da mogu da pi-taju sve ono što ih zanima. Prola-zeći kroz celu školu u određenim učionicama, mogli su da se upa-znaju sa profesorima koji će im možda predavati i sa programom koji ih čeka u toku četvorogodiš-njeg školovanja.

- Danas smo otvorili naša vra-ta budućim gimnazijalcima koji već znaju da žele da upišu gimna-ziju, a pogotovo za one koje se još uvek dvoume i nisu sigurni da li je gimnazija prava škola za njih. Mi možemo da kažemo da gimna-zija jeste prava škola za njih zato što će oni kada dođu u četvrti ra-zred polagati opštu maturu koja će im omogućiti da upišu fakultet koji žele. Danas je jako živo u ško-li, odziv je fantastičan – istakla je Gordana Budanović, član Tima za promociju, kulturu i jav-nu delatnost i profesorica engle-skog jezika u Gimnaziji „Svetozar Marković“.

Prošle školske godine u gi-mnaziji osnovano je IT odelje-nje. Maksimalan broj učenika na ovom smeru je dvadeset.

- IT smer je kod nas od proš-le godine nov smer. Prošle jeseni

smo upisali prvu generaciju, ge-neraciju koja je polagala posebno prijemni iz matematike i formira-li smo tu grupu od dvadeset uče-nika koji su pokazali svoje intere-sovanje i neko predznanje i koji za sada to rade vrlo, vrlo uspešno – rekla je Snežana Žužić, pre-davač programiranja na IT sme-ru i profesorica informatike u Gi-mnaziji "Svetozar Marković".

Biologiju u gimnaziji imaju svi smerovi, društveno-jezički, pri-rodno-matematički, opšti smer koji je na hrvatskom nastavnom jeziku kao i informatički smer.

- Biologiju imaju svi smerovi,

u zavisnosti od smera neki ima-ju prve tri godine, neki četiri, dok informatički smer biologiju dobi-ja kasnije na trećoj i četvrtoj go-dini gde se u suštini upoznaju od

same ćelije i funkcionisanja ćeli-je, preko biljnih i životinjskih or-ganizama do same evolucije kako smo nastali i ekologije šta je ono što nas čeka. Trudimo se da prak-tična nastava bude što više uklju-čena u biologiju, da učenici svo-jim radom na praktičnim vežba-ma shvate procese o kojima smo do tada pričali – rekla je Elvira Đuraković, profesorica biologije u Gimnaziji „Svetozar Marković“.

Prema rečima Veljka Jokso-vića, učenika I/2 razreda prirod-no matematičkog smera, gimna-zija je prava prilika za sve učeni-ke koji su svestrani.

- Gimnaziju sam upisao jer ni-sam znao unapred šta bih želeo. Smatram da bi gimnaziju treba-li da upišu svi koji su svestrani, koji još nisu pronašli sebe u ne-čemu. Gimnazija je prava prilika da se usavrše tokom četiri godine i tu svoju svestranost usmere ka jednom predmetu koji im ide naj-bolje. Veoma sam zadovoljan ško-lom, dosta toga sam naučio, pro-fesori su odlični, predlažem svi-ma da je upišu – naglasio je Velj-ko Joksović.

Sledeće godine ova škola pla-nira da upiše deset odeljenja. Se-dam na srpskom nastavnom jezi-ku, gde će biti četiri društveno-je-zička odeljenja, dva prirodno-ma-tematička i jedno IT odeljenje, a na mađarskom nastavnom jeziku jedno društveno-jezičko i jedno prirodno matematičko odeljenje i jedno odeljenje na hrvatskom nastavnom jeziku koji će nastavu pohađati po planu i programu za opšti smer.

J. Tonković

Gimnazija „Svetozar Marković“ u Subotici organizovala Dan otvorenih vrata

Zašto je gimnazijadobar izbor?

Tramvaj zvani želja

Pre četrdeset i pet godina, 2. aprila 1974. godine subotički tramvaj krenuo je na svo-ju poslednju vožnju, nakon čega je ukinut kao vid gradskog prevoza. Ovom prilikom pitali smo naše sugrađane da li bi želeli da Subotica opet ima tramvaj i kako je nekada bilo kada ga je Subotica imala.

Ištvan Farkaš- Naravno da bih voleo da se tramvaj vra-

ti, bilo je puno bolje kada je tramvaj išao i lju-di su se mnogo bolje osećali. Sada nemamo ni dovoljna vozača, a ni dovoljno autobusa. Tako da bi bilo puno bolje da se vrati tramvaj ili ma-kar trolejbus. Od Buvljaka do Palića bi bilo na taj način mnogo bolje putovati nego autobu-som. Bilo je fantastično kada je tramvaj pro-lazio kroz naš grad. Leti je bio otvoren, bio je pun ljudi koji su sedeli i razgledali, jer nije išao brzo. U autobusima je sada gužva, tako da je tada bilo puno bolje. Na-žalost su ukinuli i mislim da bi trebalo da imamo makar trolejbus ako već ne možemo imati tramvaj.

Radivoj Puača- Sigurno da bih želeo da se tramvaj vrati. U

svakom gradu u kojem god sam bio, ne ovde, u Evropi, u Berlinu, u velikim gradovima posto-je tramvaji, trolejbusi, autobusi a mi smo spa-li samo na autobuse. Divno je bilo tada, Mali Bajmok pa do Palića, Aleksandrova. Divota je bilo sesti, naročito leti kada je bio otvoren. Za-ista šteta što ga više nema. Da postoje finansij-ske mogućnosti smatram da bi ga ponovo tre-

bali postaviti, da se vrati sjaj ovom gradu i Paliću.

Ivan Banović- Naravno da se sećam, vozio sam se tada

tramvajem i voleo sam ga. Ne znam kakav bi sada bio i kako bi to sve funkcionisalo, gde bi postavili šine jer je to mnogo isprekidano sve. Ja sam inače u tom periodu radio u kasarni i išao sam tramvajem do kasarne i vraćao se kući tramvajem u grad. Bio sam zadovoljan, nije bilo ni skupo, jeftinije nego sada autobuska karta. Volim tramvaj i voleo bih da se vrati.

Ištvan Farkaš- Veleo bih da se tramvaj vrati od „juče“ još.

Kada smo imali tramvaj bilo je jako lepo. Sed-neš u tramvaj i odeš do Palića za pola sata, mi-slim ceo grad je bio obuhvaćen od Aleksandro-va do Male Bosne. Bila je prava uživancija. I sada bi se moglo napraviti, za godinu dana bi mogli napraviti, kao u Segedinu recimo. Jako je lepo bilo tada, toliko divno da je neopisivo. Kada vidim tramvaj baš me uhvati nostalgija.

Dragan Vasić- Normalno da bih želeo da se vrati tramvaj.

Super je bilo kada smo imali tramvaj, pogotovo leti, bio je tada otvoren i fino se išlo na Palić, na kupanje i sa kupanja. Super stvar je bila i velika je šteta što je ukinuto stvarno. Ekološki je bilo mnogo čistije i jeftinije. Svi evropski gradovi ga imaju, to je najnormalnija stvar.

Rade Stojadinović- Da, želeo bih da se vrati tramvaj. U tom

periodu je bilo najbolje vreme. Mnogo je lepši osećaj voziti se tramvajem nego auto-busom. I skroz od Aleksandova do Palića to je bilo super putovanje. Redovno sam ko-ristio tramvaj i bilo je odlično. U autobusi-ma je gužva sada, u tramvaju je bilo stvar-no super, sednete i razledate okolinu, ne ide brzo, sve vidite. Meni je lično od Aleksando-va pa do Palića milina bila da putujem. A to

kada bi se vratilo bilo bi super.J. Tonković

Novine u gimnaziji

Od prošle školske godine gimnazija je imala dve veli-ke novine. Jedna od njih je IT smer a druga su četiri iz-borni predmeti. U izborne predmete spadaju primenje-ne nauke, umetnost i dizajn, jezik, mediji i kultura i poje-dinac, grupa i društvo.

Polaganje prijemnog ispita

za IT smer

Učenici koji planiraju da upišu IT smer, prijemni ispit polagaće 2. juna, a zadaci na prijemnom biće sa srednjeg i naprednog nivoa. Ove go-dine kao i prošle, u gimnaziji će se polagati prijemni ispit za sve učenike koji su u Se-vernobačkom i Zapadnobač-kom okrugu, a učenici se pri-javljuju u onim školama gde žele da upišu IT smer. Rok za prijavljivanje je 13. do 17. maja 2019. godine između 9 i 14 časova.

NOVElovstvo u Subotici14 Broj 1105. april 2019.

U depoima Isto-

rijskog odeljenja

subotickog Grad-

skog muzeja čuva-

ju se brojne zbirke

starog oružja koje

tek čekaju struč-

nu obradu, klasi-

fikaciju i valori-

zaciju. Zanimlji-

vi primerci sta-

rih pušaka mogu

se naći i u privat-

nim kolekcijama

sakupljača i lju-

bitelja, među ko-

jima je i dugogo-

dišnji lovac Petar

Stajić

Priča o vlasnicima veoma sta-rih pušaka, zabeležena u izdanju monografije “U dosluhu s priro-dom” iz 2003. godine, kaziva-la je da puška Petra Stajića po-tiče iz 1896. godine. Ne samo da je, po svemu sudeći, najstarija na ovim prostorima, nego je i speci-fična jer koristi isključivo muni-ciju sa dimnim barutom! Reč je o pušci marke “vinčester”, koja nije porodično nasledstvo, već je pripadala porodici Gabrić iz Sta-rog Žednika.

“Njihov deda se posle Prvog svetskog rata vratio iz Amerike gde je bio na radu i doneo ovu pušku. Koristio ju je, vеrоvаtnо, i ovde, ali je posle njegove smrti stradala od koroziје. Nakon Dru-gog svetskog rata, ćerka vlasnika je pušku predаlа SUP-u i ona je tamo završila u jednoj kesi, рošto је rastavljena. Bila je, dakle, sva u delovima”, rekao je Stajić.

Petar se prilično razočarao kada je dobio zapravo – gomi-lu gvožđa. Ipak, pušku je kupio i prionuo da je sastavi i renovira.

“Kada sam svu tu “gvožđu-riju” dobro očistio i počeo da je sastavljam, utvrdio sam da ne-dostaje zavrtanj-osovina, koji se nigde nije mogao nabaviti. U po-moć mi je priskočio deda moje supruge, koji je bio metalac po struci, i tako dobro je napravio

taj “šraf” da se uopšte ne razliku-je od originalnog”, ispričao je Pe-tar Stajić i dodao da pravi za nju patrone za dimni barut i povre-meno izlazi s njom u lov. Pose-ban je doživljaj kada dim obavi-je i njega i pušku i ne vidi se da li je divljač odstreljena!

Svoju pušku-miljenicu Pe-tar je u međuvremenu poklonio kćerki Marijani, kada je položila lovački ispit i postala lovac.

Puška “premudrih lovaca”

U kolekciji oružja i raznora-znih predmeta za lоv, Petar Sta-jić ima još jednu „trofejnu” puš-ku iz - 1910. godine.

“Ona je belgijske proizvodnje s oznakom FN Lijež. Spada u red takozvanih „kokotara" ili „petla-ra", dvocevka je kalibra 16 unci”, objašnjava i napominje da su u to vreme one bile veomа raspro-stranjene. “Nа fotografijama su-botičkog udruženja „Premu-dri lovci” većina članova upra-vo nosi tu vrstu рušaka. Tada su se pojavile i puške „Remington" koju je imao i ondašnji ugled-ni Subotičanin Vladislav Manoj-lović, osnivač društva „Premu-drih lovaса”. Тih godina se оnе

ројаvlјuјu i kao роluautomatske lovačke puške - petometke, tako-đe kalibra 16 unci.

Zanimljivu priču o istorija-tu puške “darne”, kalibra 12 unci iz 1900. godine autorima mono-grafije ispričao je sada pokojni Žare Gostojić, čiji je deda-ujak, Lazar Šibalić, za vreme Drugog svetskog rata bio član Francu-skog pokreta otpora i Komuni-stičke partije Francuske, tamo se oženio i stekao porodicu. Puš-ku je nasledio od svoje supruge, Francuskinje i ona je bila poro-dično vlasništvo.

“U Јugоslаviјu jе pušku doneo

1965. gоdinе, pa je s njom tu lovio u društvu ondaš-njeg subotičkog političkog i par-tijskog „krema", s obzirom da је u Francuskoj i sam pripadao levičar-skim političkim krugovima. Kada su ga godine su-stigle i više nije bio oran za lоv, pušku је 1975. godine poklonio meni”, pričao je Žare, navodeći da je puška specifič-na po načinu po-tezanja zatvara-ča, te da je veoma tražena, poseb-no među francu-skim lovcima.

“Pre dvadese-tak godina, (oko 1980.) jedan lo-vac iz Francuske koji je došao u lov u subotičku Šumsku upravu, čuo je za tu pušku.

Pokušavao je na sve načine da je otkupi, ali poklon se nikome ne daje a još manje prodaje, po-gotovo što je dobijen od dragog rođaka. Ostao sam bez lepih para

ali mi je uz srce ostala puška i us-pomena na deda-ujaka”, zaklju-čio je Žare Gostojić.

Posle Žaretovog odlaska u “večna lovišta”, pušku “darne” nasledio je njegov sin Vladimir.

Stare i neobične lovačke puške – novo

prebrojavanje

Očekivalo se da će Subotički lovci nakon objavljivanja pret-hodne monorafije, iz 2003., po-četi da se javljaju sa još starijim i neobičnijim primercima sta-rih lovačkih pušaka, ali to se nije

dogodilo. Za “novo prebrojava-nje” starih pušaka i posle 15 go-dina poslužila je, sada već do-punjena, kolekcija Petra Stajića. Kao izuzetan poznavalac svih vr-sta starog oružja, Stajić je novo izdanje zabeležio:

“ Prva od pušaka je stara dvo-cevka u kalibru 16 sistema Lefo-

še (Lefaucheux) pro-izvedena u Belgiji negde između 1860 i 1870 godine. Ovo je puška koja ne pose-duje udarne igle već je rešenje u konstruk-ciji čaure metka. Prvi put je konstruktor postavio kapislu iza barutnog punjenja ali u unutrašnjost ča-ure. Iz čaure viri me-talni klin, čija se ulo-ga svodi na to da pre-nese udarac čekića, da se pri tome sabi-je na kapislu i izazo-ve opaljenje.

Ovo je bila puška plemića i veleposed-nika onog doba.

Sledeća iz zbirke je lovačka puška “dro-tara”, (“drot” je voj-

vođanski germanizam za žicu), dvocevka u kalibru 16. Proizve-dena je u nekoj austrougarskoj radionici negde oko 1880. Godi-ne. Poseduje žig za crni barut, se-rijski broj ali ne i naziv proizvo-đača. Kao nova bila je vrlo laka i elegantna i predstavljala je statu-sni simbol ondašnjeg vlasnika. Starije puške na crni barut, kao ova, mahom su bile drotare. Cev se pravila tako što se oko čelične šipke, kao šablona, namotavala, grejala i kovala žica.

Pošto se u ono vreme municija proizvodila ručno, neki od njenih vlasnika praveći sam municiju

verovatno je metke prepunio ba-rutom ili je došlo do začepljiva-nja usta cevi pa su se prilikom pucanja rasprsle obe cevi. Neko od starih majstora uspeo je, isti-na grubo, da cevi zavari mesin-gom pa je mogla da se koristi sa slabijim punjenjem još dosta godina.

Treća iz zbirke je lovačka puš-ka jednocevka u kalibru 16. Pro-izvedena je najverovatnije u Au-strougarskoj krajem 1890-ih. Specifičnost ove puške je veća dužina cevi koja iznosi 80 cm i duža je u proseku desetak centi-metara od ostalih pušaka tog ka-libra. Specifičan je i način pre-lamanja odnosno bravljenja pu-tem poluge sa donje strane štit-nika obarača. Interesantno je i rešenje čekića koji se ne nalazi ni potpuno sa spoljne strane glave puške a ni sa unutrašnje. Ovakva puška koristila se u ovim krajevi-ma oko bara i jezera uglavnom za divlje patke i guske zbog moguć-nosti da se puca na veće daljine i dobrog posipa sačme.

Još jedna puška raritet iz ko-lekcije je austrougarski lovač-ki karabin “Manliher”, oko 1890 godine. Karabin je glatkih cevi bez žljebova i ima obrtnočepni zatvarač tipa manliher. Kori-sti metak 11mm. Puni se utiski-vanjem metka sa gornje strane i ima prostor za samo jedan me-tak. Karabin se koristio u lovu na visoku divljač ali bez značajnijih rezultata u lovu sanjim. Putanja zrna je bila izuzetno neprecizna a domet kratak, tako da je mogao da se koristi samo na bliskoj uda-ljenosti od divljači.

Sve ove puške su poreklom od starih vlasnika iz Subotice i pred-stavljaju deo baštine Subotičkih lovaca.

M.Radojčin

Novo “prebrojavanje”starih pušaka

Staro oružje priča svoje priče

Petar Stajić sa puškom „FN Lijež“

NOVE istorija 15Broj 1105. april 2019.

Teško je naći ijed-

nog drugog intelek-

tualca u Vojvodi-

ni iz perioda između

dvaju svetskih rato-

va (1918–1941), koji

je okupio toliki broj

zdravih snaga oko

sebe, kao Vasa Sta-

jić (1878–1947), ču-

veni srpski kultur-

no-prosvetni rad-

nik, koji je kratko ali

nezaboravno vreme

bio i direktor Držav-

ne muške gimnazi-

je u Subotici (1928–

1929). Uprkos svim

pritiscima i iskuše-

njima, uspeo je da

ostane iznad truleži

svakodnevnice, po-

svetivši svoj život

izgradnji mostova

razumevanja.

Lik i delo Vase Stajića pre-dstavljaju neiscrpni rudnik za istraživače kulturne istorije Vo-jvodine. Međutim, iako se is-takao na više polja ljudskih akti-vnosti (borba za osnovna ljudska prava, narodno prosvećivanje, istraživanje istorije Vojvodi-ne itd.), Stajić je ostao relativ-no neprimećen u srpskoj isto-riografiji novijeg vremena (pos-le 1990.). Na primer, nije dobio mesto u knjizi „100 najznameniti-jih Srba“, objavljenoj 1993. godi-ne u izdanju SANU. Prvi pokušaj celovitog sagledavanja njego-vog lika i dela predstavlja knjiga Politički lik Vase Stajića: izabra-ni politički i ideološki spisi (Novi Sad, 1963) Arpada Lebla (Löbl Árpád, 1898–1983), profesora istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Međutim, prvu pravu sintezu o Stajićevoj ulozi u srpskoj istoriji sastavio je Saša Marković (rođ. 1968), takođe profesor Novosadskog univerzi-teta. Ona je objavljena u ediciji

izdavačke kuće Prometej i RTV – „Prečanski Srbi do sloma Aus-trougarske“ (2016).

S obzirom na ograničenost prostora, u opisu Stajićeve sves-trane ličnosti suvišno je navoditi, prema uobičajenom obrascu pi-sanja biografije („od kolevke pa do groba“), svaki pojedinačni po-datak iz njegove bogate političke i kulturne biografije. Dovoljno je osvrnuti se samo na neke mo-mente, koji dobro opisuju nje-ga i njegovo doba. Rodio se i odrastao u vreme i na prosto-ru punim izazova za njegov na-rod: u postnagodbenoj Ugar-skoj. Naime, posle ukidanja Vo-jvodstva Srbije i Tamiškog Ba-nata, jednog u nizu projekata Bečkog dvora koji su Srbi sku-po platili, usledila je čuvena aus-tro-ugarska nagodba 1867., po-dela Habsburške monarhije na austrijski i ugarski deo, koja ih je dovela u još nezavidniji položaj. Od dedinske stečevine preostala im je crkveno-školska autonomi-ja, čiji je opseg sa svakim novim školskim zakonom izglasanim u Peštanskoj dijeti u okolnostima nesrazmerne zastupljenosti na-rodnosnih (manjinskih) preds-tavnika postojao sve uži, sve dok konačno nije ukinuta jula 1912. Da stvar bude frapantnija, zako-ni koji su narodnostima garanto-vali pravo na slobodnu upotrebu maternjeg jezika nisu primenji-vani dosledno.

Prirodno, ta ogromna količina institucionalne nepravde i zakonsko-pravnog nasilja budi-la je kod najsvesnijih slojeva srp-skog naroda u Ugarskoj – pros-vetnih radnika, kojima je pripa-dao i Stajić, osećaj bunta, koji je sa uspesima srpske vojske na bojištima u Raškoj, Kosovu i Makedoniji (Kumanovo, Pri-lep, Bitolj, Skadar, Jedrene, Bre-galnica itd.) u Prvom i Drugom balkanskom ratu (1912–1913) bivao sve otvoreniji. Tako se za vreme svoje službe u Muškoj učiteljskoj školi u Somboru (1907–1913) Stajić povezao sa revolucionarnom organizacijom iz Beograda „Narodnom odbra-nom“, uz čiju pomoć je pokrenuo list „Novi Srbin“ (1912), čija os-novna namena je bila da „svakom mladom Srbinu, koga su roditel-ji dali da uči gimnaziju u kojoj profesori nisu Srbi, u kojoj se ne predaje srpskom rečju, i ne uči iz srpskih knjiga“ pokaže „kako su i Srbi, kao i svi ostali evropski na-rodi, primili kulturan, prosvećen način života, pa razvili, i sve više razvijaju, svoju nauku, svoju umetnost i svoj društveni život.“ (Novi Srbin, br. 1, septembar 1912) Naravno, vlasti su u listu ovakvog sadržaja i koncepcije vi-dele poziv na rušenje ustavnog poretka, pa su njegovog uredni-ka u nekoliko navrata dovodile pred sud.

Međutim, institucionalni

pritisci nisu sprečili Stajića da ostane ve-ran svojoj kulturnoj misiji. Tako je u vre-me zategnutih od-nosa između Srbi-je i Austro-Ugarske, uprkos upozorenji-ma vlasti, poveo gru-pu vojvođanskih ma-turanata na Kosovo. Da stvar bude sen-zacionalnija, ekskur-zija je vremenski koincidirala sa Sa-rajevskim atenta-tom (28. jun 1914). Videvši u njoj opas-nost po državni in-tegritet, vlasti su ne-posredno pred izbi-janje Prvog svetskog rata, uhapsile Stajića i nekoliko učenika, uglavnom polazni-ka Muške učiteljske škole u Sombo-ru. Tako je počela Stajićeva golgota po pritvorskim jedinicama, sudo-vima i zatvorima, koja će trajati sve do raspada Austro-Ugarske. Njegovo stoičko držanje pred su-dom, čija je presuda bila una-pred poznata, zadivilo je savre-menike. Osuđen je na deset godi-na robije, koje je izdržavao po ra-znim tamnicama, a najviše u Se-gedinu i Ilavi. Pušten je na slobo-du tek krajem 1918, u poslednjim trenucima postojanja Austro-Ugarske monarhije. Kao prove-reni rodoljub, brzo je našao mes-to u privremenim organima vlas-ti nastalim na razvalinama bivše monarhije: u Narodnom vijeću u Zagrebu i Narodnoj upravi u No-vom Sadu.

Početkom januara 1919. po-setio je Suboticu, gde je u dup-ke punoj većnici Gradske kuće održao govor, u kom je izme-đu ostalog podsetio na obave-ze novih vlasti i na značaj obra-zovanja: „Uzeli smo vlast u ruke,

draga jugoslovenska braćo. Neću da reknem da smo dobi-li sva prava, nego kažem: primili smo velike dužnosti. Dete koje je maćeha držala pod strogom svo-jom vlašću, ne dala mu maći sa-mostalno, proglašeno je za pu-noljetno odjedanput. To dete je naš narod. Do juče rob, malol-jetan, mora on sad mnogo učiti, ako hoće da bude svoj gospodar. (...) Moramo i svoje domove pre-tvoriti u škole, unoseći u njih ju-goslovensku knjigu. Jer znajte, kada ste uneli u sobu knjigu kao da se uveli učena čoveka: i kad ga čitate, kao da ste pokrenu-li mudre razgovore sa njim. Ako se ovako sa svih strana ogradi-mo knjigom i školom, onda ćemo drukče misliti o gospodarstvu i o gospodi. Nobless oblige. Biti gos-podin, jelte, znači davati, a ne uzi-mati. Time se ponositi, što smo bogati u duši, pa nam ne trebaju vidljivi znaci bogatstva.“ (Neven,

br. 5, 9. januar 1919) Govor je na prisutne ostavio veliki utisak. „Svi prisutni (...) su se tako oduševili, kao nikad“, prenosi dne-vnik „Neven“. Govor-niku su prišli da mu čestitaju priređivač predavanja pred-sednik omladinskog društva „Jugoslavi-ja“ profesor Petar Zvekić i veliki župan Stipan Matijević (1872–1939).

Prvih dana nakon raspada omrznute „crno-žute“ monar-hije kod mnogih Slo-vena je vladalo uve-renje da nastupaju bolja vremena. Me-đutim, sloga i jedin-stvo proklamovani na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bu-njevaca i drugih Slo-vena održanoj u No-

vom Sadu 25. novembra 1918. bili su kratkog veka. Dojučeraš-nji saveznici u borbi za nacional-no oslobođenje razišli su su i pre ukidanja privremenih organa vlasti svaki na svoju stranu, po-stavši žestoki stranački protivni-ci. U borbi oko (pre)moći i utica-ja koja je usledila nije pošteđen ni Stajić, koji je trpio napade na svakom položaju na koji je do-šao. Uvidevši, posle bezuspešnih pokušaja da promeni stvari na bolje, da je društvo duboko ogre-zlo u nemoralu, Stajić se, ne žele-ći da u prizemnim borbama oka-lja čast i ogreši duši, počeo povla-čiti sa javnih funkcija, posvećuju-ći se sve više probitačnijim stva-rima: studijskim putovanjima, lečenju po banjskim lečilištima i istraživanjima prošlosti Vojvo-dine. Ocenio je da je to poštenije ne samo prema sebi, nego i pre-ma budućim generacijama.

Vladimir Nimčević

Vasa Stajić i Subotica (I deo)

Gospodin koji je davao

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606Funero 554-433

VAŽNI TELEFONI

NOVEreklame/grad16 Broj 1105. april 2019.

063/12-50-265

Ljutovo, Šupljak, Mala Bosna, Hajdukovo

Prolećna akcija odvoženja

kabastog otpadaOdvoženje kabastog ot-

pada sa teritorije Grada Su-botice nastaviće se od po-nedeljka, 8. aprila, po ras-poredu koji će u nedelji pred nama obuhvatiti četi-ri vangradska naselja: Lju-tovo, Šupljak, Malu Bosnu i Hajdukovo.

U Ljutovu, na jedan dan, u ponedeljak, kontejneri zapremine pet kubnih me-tara nalaziće se kod odboj-kašnog igrališta, kod auto-buskog stajališta (na izla-zu), i u delu naselja koje se naziva Mala Baja kod autobuske stanice na Ljutovačkom putu. Građani će kabasti ot-pad moći da odlože od 8 časova ujutro, a kontejneri će se prazniti između 13 i 15 i 18 i 20 časova.

Narednog dana, u utorak, 9. aprila, takođe na jedan dan, akcija se seli u Šupljak, gde će posude biti razmeštene kod groblja, kod doma i kod Šamuke. U sredu će na redu biti Mala Bosna sa lokacijama: kod prodavnice u Subotičkoj ulici 12, zatim u istoj ulici kod broja 65, kod stadiona, preko puta hangara, na sredini ulice Vladimira Nazora, u cen-tru Kucure, i u Kaponji, kod otkupne stanice.

Dva dana, četvrtak i petak, 11. i 12. april, trajaće prikupljanje i odvoženje kabastog otpada u Hajdukovu. Kontejneri će biti na uglu ulica Prvomajske i Sarajevske, Canka-reve i Sarajevske, na uglu Omladinske i Borisa Kidriča, u Stipić šoru – preko pruge, na uglu ulica Željezničke i Omladinske – preko pruge i na Nosi, kod prodavnice i kod mosta.

Od 15. do 18. aprila, do Uskršnjih praznika, akcija će se još sprovesti u Bačkim vino-gradima i Bikovu, a nakon toga, od 23. do 25. aprila u Mišićevu i Tavankutu.

M.Radojčin

NOVE reklame 17Broj 1105. april 2019.

oglasi18 Broj 1105. april 2019.

NOVE

Конкурс се расписује ради пружања финансијске подршке медијским садржајима који доприносе остваривању јавног интереса у области јавног информисања, дефинисаног чланом 15. Закона о јавном информисању и медијима и то:

- истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисањe свих грађана града Суботице,

- истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисањe на матерњем језику припадника националних мањина које живе на територији града Суботице,

- очувањe културног идентитета српског народа и националних мањина које живе на територији града Суботице;

- информисањe особа са инвалидитетом и других мањинских група;

- подршка производњи медијских садржаја у циљу заштите и развоја људских права и демократије,

- унапређивања правне и социјалне државе, слободног развоја личности и заштите деце и младих, развоја културног и уметничког стваралаштва, развоја образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система, развоја науке, развоја спорта и физичке културе и заштите животне средине и здравља људи;

- унапређивањe медијског и новинарског професионализма.

I НАМЕНА КОНКУРСА

Намена конкурса је:- остваривање јавног интереса грађана града

Суботице, у области јавног информисања, развој медијског плурализма, увођење, побољшање или проширење програмских садржаја у новинама или електронским медијима на српском језику и на језицима националних мањина, који се посебно односе на заштиту и развој људских права и демократије, унапређивања правне и социјалне државе, економску, друштвену и културну проблематику, мањинске друштвене групе, питања из области социјалне заштите, заштите интереса особа са инвалидитетом и обезбеђивања њиховог равноправног уживања права на слободу мишљења и изражавања, друштвене бриге о деци, положаја младих или старијих грађана, родну равноправност, заштиту животне средине и здравља људи, развој и неговање културе и уметности на територији града Суботице, афирмација мултикултуралности, развој интеркултурализма, подстицање вишејезичних програма, путем медија који се дистрибуирају или емитују програм на територији града Суботице, а од посебног су значаја за јавно информисање грађана града Суботице, укључујући и интернет странице уписане у регистар медија.

Средства опредељена за овај конкурс износе 37.100.000,00 динара.

Најмањи износ средстава који се може одобрити по пројекту износи 100.000,00 динара, а највећи износ средстава по пројекту износи 5.000.000,00 динара.

II ПРАВО УЧЕШЋА

На Конкурсу може учествовати:1. издавач медија чији медиј је уписан у

Регистар медија који се води у Агенцији за привредне регистре, са подацима уписаним у складу са Законом; а који емитује/дистрибуира медијски садржај на територији Града Суботице,

2. правно лице, односно предузетник који се бави производњом медијских садржаја и који приложи доказ да ће суфинансиран медијски садржај бити реализован путем медија који је уписан у Регистар медија који емитује/дистрибуира медијски садржај на територији Града Суботице.

Учесник конкурса може конкурисати само са једним пројектом на једном конкурсу.

Ако је учесник конкурса издавач више медија, може на конкурсу учествовати с једним пројектом за сваки медиј.

На Конкурсу не могу учествовати:1. Издавачи који се финансирају из јавних

прихода: републички и покрајински јавни медијски сервиси, односно Јавна медијска установа ,,Радио-телевизија Србије'' и Јавна медијска установа ,,Радио-телевизија Војводине'' и оснивачи медија који примају редовну субвенцију из Буџета Републике Србије и Буџета АП Војводине.

2. Издавачи који су у претходном периоду добили средства из буџета Града Суботице намењена пројектном суфинансирању, а нису у уговором прописаном року и форми поднели наративни и финансијски извешта,ј и издавачи за које се утврди да су средства ненаменски трошили.

Учесник конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије, радио, интернет медије и новинске агенције, може поднети захтев за суфинансирање највише до 80% вредности пројекта. Пројектима који се реализују путем штампаних медија, на радију и интернет порталима, средства ће се додељивати у складу са чланом 95-97 Уредбе о правилима за доделу државне помоћи („Службени гласник РС“ бр. 13/10,100/11, 91/12, 37/13, 97/13 и 119/14), односно по правилима за државну помоћ мале вредности (de minimis државна помоћ).

Учесник конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за телевизију, може поднети захтев за суфинансирање највише до 50% вредности пројекта.

Учесник конкурса који је у текућој календарској години већ користио средства намењена пројектном суфинансирању у области јавног информисања на републичком, покрајинском или локалном нивоу, може учествовати на конкурсу за суфинансирање истог пројекта само још једном у тој години, и то у износу који, уз средства која је већ добио, не прелази 80% вредности пројекта за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије, радио, интернет медије и новинске агенције, односно 50% вредности пројекта за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за телевизију.

III КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

Критеријуми на основу којих ће се оцењивати пројекти пријављени на конкурс су:

1) мера у којој је предложена пројектна активност подобна да оствари јавни интерес у области јавног информисања;

2) мера пружања веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима.

На основу критеријума из става 1. тачка 1) овог члана, посебно се оцењује:

1. Значај пројекта са становишта:• остваривања јавног интереса у области

јавног информисања;• остваривање намене конкурса;• усклађености пројекта са реалним

проблемима, потребама и приоритетима циљних група; • идентификованих и јасно дефинисаних

потреба циљних група;• заступљености иновативног елемента

у пројекту и новинарско истраживачког приступа.

2. Утицај и изводљивост са становишта:• усклађености планираних активности

са циљевима, очекиваним резултатима и потребама циљних група;• степена утицаја пројекта на квалитет

информисања циљне групе;• мерљивости индикатора који омогућавају

праћење реализације пројекта;• разрађености и изводљивости плана

реализације пројекта;• степена развојне и финансијске одрживост

пројекта (позитивни ефекти пројекта настављају се након што се оконча подршка).

3. Капацитети са становишта:• степена организационих и управљачких

способности предлагача пројекта;• неопходних ресурса за реализацију

пројекта;

На основу члана 18. став 1. и 19. ст.1. и 2. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, број 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење), Одлуке о буџету Града Суботица за 2019. годину («Службени лист

Града Суботице», бр. 29/18), Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања («Службени гласник РС»,бр.16/16) и Решења број: II-401-246/2019-2 од 02.04.2019.године, Градоначелник

Града Суботице дана 05.04.2019. године расписује

Ј А В Н И П О З И В за учешће на конкусу за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја из области jавног

информисања у 2019. години

NOVE oglasi 19Broj 1105. april 2019.

• стручних и професионалних референци предлагача пројекта, које одговарају предложеним циљевима и активностима пројекта.

4. Буџет и оправданост трошкова са становишта:• прецизности и разрађености буџета пројекта,

који показује усклађеност предвиђеног трошка са пројектним активностима;• економске оправданости предлога буџета у

односу на циљ и пројектне активности.На основу критеријума из става 1. тачка 2)

овог члана посебно се оцењује:1. да ли су учеснику конкурса изречене мере

од стране државних органа, регулаторних тела или тела саморегулације у последњих годину дана, због кршења професионалних и етичких стандарда (податке прибавља стручна служба од Регулаторног тела за електронске медије, за електронске медије, а од Савета за штампу, за штампане и онлајн медије);

2. доказ о томе да су након изрицања казни или мера предузете активности које гарантују да се сличан случај неће поновити.

Поред наведених критеријума пројекат ће се вредновати и на основу следећих специфичних критеријума:

• Специфични критеријуми за оцењивање

пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања:

1. да је пројекат од посебног значаја за информисање становништва на територији Града Суботице;

2. доступност медијског садржаја што већем броју корисника на територији Града Суботице;

3. (не)заступљеност теме у медијима доступним грађанима града Суботице;

4. актуелност теме;5. мера у којој предложени пројекат доприноси

афирмацији мултикултуралности;6. мера у којој предложени пројекат доприноси

унапређењу права на информисање припадника националних мањина на територији Града Суботице на матерњем језику;

7. мера у којој предложени пројекат доприноси унапређењу стваралаштва у области културног и језичког идентитета националних мањина;

8. мера у којој предложени пројекат мултијезичког и интеркултуралног карактера доприноси развоју дијалога, бољег упознавања и разумевања између различитих заједница;

9. мера у којој предложени пројекат доприноси унапређењу положаjа особа са инвалидитетом;

10. мера у којој предложени пројекат доприноси развоју инклузивног друштва.

• Специфични критеријуми за оцењивање пројеката организовања и учешћа на стручним, научним и пригодним скуповима, као и пројеката унапређивања професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања:

1. мера у којој предложени пројекат доприноси унапређењу и промоцији медијског и новинарског професионализма, новинарске аутономије и саморегулације;

2. мера у којој предложени пројекат доприноси јачању стручних капацитета медијских посленика (новинара, менаџера, истраживача, стручњака из области медијског права и сл.);

3. мера у којој предложени пројекат доприноси упознавању јавности са развојем и новим достигнућима у медијском сектору и

4. мера у којој пројекат доприноси унапређењу медијске писмености.

IV РОКОВИ И ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Конкурс је отворен 15 дана од дана

објављивања на сајту града Суботице www.subo-tica.rs у рубрици Конкурси и огласи, у листовимa Суботичке новине, Маgyar szó и Хрватска Ријеч и у «Службеном листу Града Суботице», односно од 05.04.2019. године до 20.04.2019. године.

Пријаве се подносе на прописаном образцу.Пријаве које стигну ван прописаног рока или

на погрешном образцу, неће се разматрати. Учесник конкурса који је поднео пројекат

са непотпуном или непрецизно попуњеном документацијом, обавештава се да недостатак отклони у накнадно одређеном року.

Пројекат учесника конкурса који у накнадно одређеном року не достави тражену документацију, не разматра се.

Конкурс и образац (образац пријаве и и образац буџета пројекта) доступни су на интернет страници Града: www.subotica.rs, у рубрици конкурси и огласи, за све време трајања Конкурса.

Пријаве са документацијом слати у штампаном облику, у затвореној коверти, предајом у Градски услужни центар Града Суботице, Трг слободе 1, или поштом, са назнаком „Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања“. Пријаве за Конкурс потребно је обавезно доставити и у електронском облику, на е-маил адресу: konkursinformisanje@subotica.rs.

Конкурсни материјал се не враћа.Одлука о расподели средстава доноси се

најкасније у року од 90 дана од дана закључења Конкурса.

Одлука о расподели средстава биће објављена на интернет страници Града: www.subotica.rs, и биће достављена свим учесницима конкурса у електронској форми.

Корисник средстава је дужан да извештај о реализацији утрошених средстава достави до 15.01.2020. године на обрасцу који се може наћи на званичној интернет страници Града: www.subotica.rs.

Додатне информације могу се добити радним данима од 8,00 до14,00 часова на телефон 024/626-850, у Секретаријату за друштвене делатности Градске управе Града Суботице.

V ДОКУМЕНТАЦИЈA

Учесник Конкурса је обавезан да достави следећу документацију:

1. Попуњени и оверен пријавни Образац 1 у два примерка

- попуњен предлог пројекта, и- попуњен буџет пројектаОбразац се преузима са интернет странице

Града: www.subotica.rs, рубрика Конкурси и огласи ( Образац 1)

2. Копије следећих докумената у једном примерку:

- решење о регистрацији правног лица или предузетника у Агенцији за привредне регистре;

- решење о регистрацији медија у Регистру медија који се води у Агенцији за привредне регистре са подацима уписаним у складу са Законом о јавном информисанју и медијима;

- потврда Народне банке Републике Србије да нема евидентиране основе и налоге у принудној наплати ( да нема блокиран рачун);

- дозвола за емитовање радио и/или ТВ програма издата од Регулаторног тела за електронске медије;

- оверена изјава/сагласност медија ( или више њих) да ће програмски садржај бити емитован/објавлјен у том медију ( обавезно само за правна лица односно предузетника који се бави производњом медијских садржаја);

- визуелни приказ предложеног медијског садржаја ( трејлер, примерак новина, џингл и сл.)

VI ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У РАДУ КОМИСИЈЕ

Позивају се новинарска и медијска удружења, регистрована најмање три године (приложити доказ о регистрацији) пре датума расписивања Конкурса, да предложе чланове конкурсне комисије. Уз предлог за чланове комисије, новинарска и медијска удружења прилажу и доказ о регистрацији тог удружења у Регистар удружења.

Позивају се и медијски стручњаци заинтересовани за учешће у раду комисије да писаним путем предложе своје чланство у Комисији.

Уз предлог за чланове Комисије доставити и професионалну биографију предложеног лица.

Удружење и појединци, предлоге за члана Комисије достављају најкасније у року од 20 дана од дана објављивања Конкурса, односно од 05.04.2019.године, Градоначелнику Града Суботице, на адресу Трг слободе 1, 24000 Суботица.

Предложена лица не смеју бити у сукобу интереса нити обављати јавну функцију, у складу са правилима о борби против корупције.

VII ПОСТУПАК ДОДЕЛЕ СРЕДСТАВА

О додели средстава, на предлог Конкурсне комисије, одлучује Градоначелник Града Суботице, решењем.

Уколико пројекти или одређени број пројеката нису у складу са циљевима и критеријумима конкурса, Градоначелник може, на предлог конкурсне комисије, донети решење да се неће распоредити средства или део средстава.

Решењем о додели средстава може бити одређен исти или мањи износ средстава од оног који је тражен у појединачној конкурсној пријави.

Уколико је решењем о додели средстава за појединог корисника одређен мањи износ од оног који је тражен у конкурсној пријави, корисник средстава дужан је да пошаље ревидиран буџет пројекта, којим спецификује намену средстава, а у складу са износом који му је решењем додељен.

Корисник средстава може ревидираним буџетом пројекта тражити да му пројекат сразмерно краће траје или да умањи део програмских ставки, уважавајући природу пројекта за који су му одобрена средства.

Градоначелник и корисник средстава закључују уговор о међусобним правима и обавезама.

Корисник средстава може доставити обавештење о томе да одустаје од средстава која су му додељена.

Са корисником средстава, уколико му је рачун у блокади,неће бити закључен уговор са Градоначелником, односно неће му се пренети средства на рачун уколико му рачун буде блокиран након закључења уговора.

Одобрена средства се користе искључиво за намене за којe су додељена, а корисник средстава је дужан да Градоначелнику Града Суботице, достави извештај о реализацији пројекта, материјални доказ о реализацији и дистрибуцији односно емитовању, као и о наменском коришћењу додељених средстава у прописаном року.

ГрадоначелникБогдан Лабан, с.р.

NOVEmagazin20 Broj 1105. april 2019.

Ova knjiga će vas nauči-ti kako da: steknete prijate-lje koji mogu da vam otvore mnoga vrata, završite zapo-čete projekte i prebolite sta-re patnje da biste prigrlili bu-dućnost, budete spremni da odmah iskoristite priliku, pri-menite jedinstve-ni sistem rukovo-đenja vremenom,

tako da uvek možete da se fo-kusirate na uspeh, tražite i do-bijete sve što želite – od ljudi koji vam to mogu dati, zašto bi trebalo da se okružite us-pešnim i pozitivnim ljudima, promenite ishod bilo kog do-gađaja, jednostavnom prome-nom sopstvene reakcije.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Papetna žena - Bogara žena”

Olga Košić, Arsenija Čarnojevića 73

Jasmina Jovančić Vidaković, Palić

Džek Kenfi ld

„Uspeh što da ne”

SUBoTICa KoJU (ne)VIdI SVaKoKAD AKROBATE LEPE PLAKATE

Pozvao konj magarca u goste. Došao magarac i gleda sve trofeje i medalje. Kaže konj: - te sve ma-dalje su ti sa takmičenja i sa Olim-pijskih igara. Sav zadivljen gleda magarac. Magarac pozove konja u goste ali ne zna čime da se pohvali i razmišlja. Sutra dan došao konj i pokazuje mu magarac sliku zebre i kaže: - To sam ja dok sam igrao za Juventus.

Sede lav i bik za šankom i piju.

Zazvoni lavu mobilni telefon. Jav-lja se lav kad ono njegova žena:

- Ajde kući iz te birtije, čekam te!

- Evo, draga, stižem odmah. Plati lav račun, popije što mu ostalo u čaši i taman da krene kad ga bik upita:

- E, da mene tako žena zove kad sam u birtiji s prijateljima, ne bih to tako prošlo. Ja bih ostao u bir-tiji s društvom, a ne bih se poku-pio kući! A, na to će njemu lav:

- Razumem ja tebe, prijatelju, ali moja žena je lavica, a tvoja je krava!

Igraju životinje fudbal,i u pr-

vom poluvremenu završi se 0-0. Uđe stonoga u drugom polu-vremenu i zabije tri gola. Daje

stonoga intervju nakon utakmice:

- Zašto niste ušli u prvom poluvremenu?

- Pa vezivala sam kopačke.

Išao lala kući sa po-

sla i svratio u kafanu da malo od-mori i popije koju. Već je počeo da pada mrak, sprema se on da krene, kad začu na radiju upozorenje:

-Poštovani slušaoci u našem kraju su se pojavili vanzemalj-ci. Oni su mali zeleni, imaju ruke do zemlje i miroljubivi su. Ako ih sretnete samo se predstavite i oni vam neće ništa.

Krenuo tako lala kući kroz šumu kad naleti na jednog malog zelenog sa rukama do zemlje po-red žbuna.

-Dobro veče, ja sam Lala iz...Međutim ovaj pobeže iza

žbuna. Lala ode za njim pa opet: - Ja sam lala...Ovaj opet pobeže Uporan je lala i opet ide za

njim -Ja sam.... -Čoveče!!! Ja sam šumar, i pu-

sti me da vršim veliku nuždu!- od-govori ovaj.

VICEVIstonoga intervju nakon utakmice:

- Zašto niste ušli u prvom poluvremenu?

- Pa vezivala sam

Išao lala kući sa po-

Možda je to u Cirkusu redovna praksa, ali čisto

sumnjam da bi neki prolaznik

pravio stoj na rukama

kako bi pročitao

ovaj plakat.

Marga Sudarević dobitnik Vulkanove knjige

Knjiga kao večita radost Marga Su-

darević ispu-nila je kupon za nagradu Su-botičkih novina i Vulkan izda-vaštva, a knjigu koju je dobila je „Agata“ autor-ke Ane Katrine Boman.

S u b o t i č k e novine kupu-je svakog pet-ka već dugi niz godina.

-Kupone za knjigu ubacu-jem dosta često a inače svakog petaka godina-ma kupujum Subotičke no-vine. Meni pe-tak nije petak bez Subotičkih novina. Ovaj poklon mi jako znači i jako sam radosna. Knji-gu obožavam. Od prvog ra-zreda osnovne škole se radujem knjizi, bila sam odličan đak i na kraju svake školske godine kao dete sam dobijala knjige na poklon koje čuvam i dan danas. Najviše volim da čitam ljubav-ne romane.

NOVE Subotički poletarci 21Broj 1105. april 2019.

Kladenska veverica

Na 30-om po redu

Međunarodnom

likovnom konkur-

su, na temu Kla-

denska veveri-

ca, raspisanom

u Kladnu – Češ-

ka, polaznici Li-

kovne radionice

,,EmArt“ su posti-

gli veoma lepe re-

zultate. Prvu na-

gradu su osvojili

Boglarka Košpal,

Teodora Resano-

vić, Marko Zelić

i Helga Miškol-

ci, dok je drugu

nagradu osvojila

Mia Matković. Na

Konkurs je pri-

stiglo 5480 rado-

va iz Mađarske,

Rumunije, Tur-

ske, Bugarske,

Poljske, Estonije,

Ukrajine, Nemač-

ke, Slovenije, Ki-

pra, SAD, Srbije i

Češke.

Pripremila L. Marjanov

Mia Matković i Boglarka Košpal

Helga Miškolci

Marko Zelić

Teodora Resanović

enigmatika22 Broj 1105. april 2019.

NOVE

NOVE društvo 23Broj 1105. april 2019.

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •

Ljudskost nema cenu

U petak 29.03.2019. godine oko15h vraćajući se sa posla svrati-

la sam u prodavnicu "Gomex" kod AMSS. Nakon obavljene kupovi-ne prilikom izlaska i pakovanja stvari u auto, koji je bio parkiran tik ispred ulaza, ispao mi je novčanik a da to nisam primetila. Negde oko 19h meni nepoznata žena je pozvonila na moju kapiju oslovljavaju-ći me imenom i prezimenom i pitala me da li znam gde su mi doku-menta i novčanik.Tek sam tada shvatila da mog novčanika nema u torbi. Sa nevericom sam gledala u ženu munjevito razmišljajući da li je u novčaniku i novac, jer sam baš toga dana podigla veću količinu novca. Gospođa mi je predala novčanik tako reći netaknut, osim što je izvadila l.k. da bi pogledala podatke vlasnika, kako bi ga pronašla. Čim je obavila svoje neodložne poslove to je i učinila.

Želim javno da se zahvalim Gospođi Branki Skenderović, uči-teljici u penziji na ovom delu koje je za nju i mene jako veliko. Žele-la sam da počastim Branku delom novca ali ona mi je rekla da je nje-na nagrada moj i njen osmeh. Čitaoci iz ove priče mogu da izvuku po-uku da ljudskost nema cenu i da u ovim teškim vremenima ima lju-di koji je stavljaju ispred materijalnog. Još jednom, veliko hvala, dra-ga Branka.

S poštovanjem,Zorka Panić

Žolt Dušnoki svojim primerom potvrdio savesnost vozača JKP Suboticatransa

Izgubila novčanik u autobusu, ali vozač je

obradovao!•Subotičanka Marija Horvat uputila se autobusom

JKP „Suboticatransa”, 26 marta, u Novi Kneževac, a us-put je izgubila novčanik sa dokumentima. Kad je izgubi-la nadu da će naći bar dokumenta, javljeno joj je da dođe po svoj novčanik sa novcem i karticama, pa je naša sugra-đanka želela da se javno zahvali na čovekoljublju koje je obradovalo!

„Putovala sam u Đalu, gde sam naručila med i neke prirodne pro-

izvode od poznanika. Pošto putovanje od Subotice do Novog Kne-ževca traje oko sat vremena, čitala sam novine u autobusu, da pre-kratim vreme. Nisam obratila pažnju na svoju torbu, a prilikom izla-ska iz autobusa stavila sam novine u tašnu, u brzini nisam primeti-la da sam izvadila novčanik i stavila ga na sedište, želeći da ga vra-tim na preko novina na vrh torbe, ali u žurbi sam ga ostavila na sedi-štu”, priča Marija.

Tek kada je stigla kod poznanika u Đalu i htela da plati naručeni med, videla je da novčanika u torbi nema.

„U novčaniku je bila i lična karta i kartice i malo više novca. Od velike zbunjenosti nisam znala šta da preduzmem, a bilo mi je i ne-ugodno od poznanika kojima je trebalo da platim. Nisam imala ni za autobusku kartu nazad do Subotice. Pozvala sam centralu prevozni-ka, ali ništa nije nađeno. Željko i Ankica, moji poznanici, dali su mi novac za kartu do Subotice i naručeni med”, priča nam Marija.

Prvo je pomislila da joj je usput je negde ispao novčanik, ali pošto je kupila kartu u autobusu, bilo je nade da je možda u vozilu ispao.

„Vratila sam se kući, misleći da se neko obradovao novcu. Tog dana se ništa nije dešavalo. Ali, sutradan ujutro javila se odmah se-kretarica i rekla mi je da je nađen novčanik na sedištu autobusa i da mogu da ga preuzmem. Već sam izgubila bila nadu da ću ga naći, ali imala sam sreću, da je pošteni vozač Suboticatransa, Žolt Dušnoki, proveravajući sedišta autobusa prilikom preuzimanja poslepodnev-ne smene, pronašao novčanik. Odmah je to prijavio sekretarici pre-duzeća, a po dokumentima su videli ko ga je izgubio.

Za vozača Dušnokija je to bio rutinski pregled autobusa i sedi-šta, jer uvek neko nešto zaboravi, kišobrane, kese sa robom, ali ređe novčanike.

„Sve što se nađe od putnika u autobusu, obavezno bude prijavlje-no firmi i vraćeno vlasniku”, kaže Dušnoki.

„Novčanik mi je vraćen, u njemu je bio i sav novac. Zahvalila sam na časnom postupku vozača, jer za svakog penzionera je svaki dinar va-žan, a da ne govorim o dokumentima. Još je nešto značajnije od toga, sve češće čujemo nešto o poštenim nalazačima, naši obični građani su pošteni i to vraća nadu ljudima u moralne vrednosti našeg društva”, kaže penzionerka Marija Horvat. N.H.K.

Često mo-

žemo videti

na ulici ili u

smeću ba-

čeno par-

če hleba ili

peciva, jer

izgleda oni

koji ima-

ju ne zna-

ju da ga

cene ili ga

nisu zara-

dili.Treba

otići u Me-

sne zajed-

nice i pri-

sustvovati

podeli to-

plog obro-

ka sa pola

vekne hle-

ba koji se

priprema u organi-

zaciji Crvenog krsta,

videti tu radost na li-

cima korisnika.

Lepo je biti volonter pomo-ći nemoćne, siromašne, razgova-rati sa usamljenima, bolesnima, ostavljemina. Čaba je vrlo pono-san na svoj volonterski rad.

Ovo je priča o Sivak Čabi (72) penzioneru koji sa suprugom Elom deli hranu u mesnoj za-jednici "Makova sedmica" već 15 godina. Čaba je tačno u podne u vreme kad se deli obrok na svom " radnom mestu". Kad sam ih po-setila jednog martovskog dana bili su vrlo elegantni, ona u roze kecelji a Čaba s’ obzirom da je jedini muškarac koji deli hranu imao je plavu kecelju. Tog dana bio je pasulj na meniju koji je baš mirisao. Uz svaku porciju a to je jedna velika kutlača sleduje pola vekne hleba.

U ovoj Mesnoj zajednici se deli 53 obroka, najstarija korisni-ca ima 91 godinu. Najviše 6 obro-ka i 3 hleba ide u 6-to članu po-rodicu. Čaba kaže da su nedavno delili korisnicima i po 3 jabuke, malo ređe bude i kolač.

Uslov za dobijanje obroka je

mala penzija, nezaposlenost, bo-lest, nemoć, a to određuje centar za socijalni rad.

Jula i avgusta kuhinja ne radi pa se podele paketi sa prehram-benim proizvodima.

Spomenka Benčić (64) penzi-oner ima penziju oko13.000,00 dinara, radila je u "Partizanu" i kad je postala tehnički višak 1990. centar za socijalni rad joj je puno pomogao, bila je samo-hrana majka troje dece i korisnik socijalne pomoći. Hvala im, kaže nam Spomenka.

Stojković Ljubica (70) je do-maćica, muž ima malu penziju i

prinuđeni su da se hrane iz na-rodne kuhinje.Zadovoljna je sa hranom, bude boranije, kupu-sa, graška i sve je ukusno kaže Ljubica.

Prošla sam pored kolone ljudi koji su čekali i pružali kanticu da im Čaba sipa porciju kroz mali prozor. Inače, kuhinja je baš či-sta i uredna.

Prošla sam kroz kapiju i otiš-la svojim putem razmišljajući o onoj koloni koja je u (ne) mirnoj šetnji kroz grad i ne zna kako se u tišini čeka topli obrok i parče hleba.

M. Horvat

Volonter mu je drugo ime

Jak polenbreze i topole

Izveštaj o aerobiološkom ispitivanju za 13 - tu nedelju subotič-

kog Zavoda za javno zdravlje pokazuje da su koncentracije pole-novih zrna breze, topole i čempresa jake, te se osobama alergič-nim na njihov polen, savetuje oprez.

Istovremeno, u vazduhu se registruju i umerene do slabi-je koncentracije polena jasena, graba, platana, hrasta, vrbe i gelegunje.

Iz Odseka za vodu i vazduh, Odeljenja za fizičko-hemijska is-pitivanja Zavod za javno zdravlje Subotica, preporučuju sugra-đanima da se pridržavaju saveta lekara i propisane terapije, uko-liko su alergični na cvetanje drveća koje se navodi u Izveštaju.

A. Šiška

NOVEčitulje/pomeni24 Broj 1105. april 2019.

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805.

Maksima Gorkog 8. na spratu

TUŽNO SEĆANJE NA RODITELJE

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na Vas.

Sin Zdravko, ćerka Zdravka i unuka Miroslava sa porodicom. (P-218)

JELENA MIHAJLOVIĆ08.04.2016-08.04.2019.

SAVO MIHAJLOVIĆ01.04.2005-01.04.2019.

Дана 03. марта 2019. године је престало да куца племенито срце нашег оца, свекра, животног сапутника и деде

ПРЕДРАГ КАНУРИЋ1959-2019.

Заувек ћемо Те памтити по доброти, љубави и несебичности.

НЕКА ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!Син Ненад, снаја Добрила, Драгица и унуци

Страхиња и Никола (Р-229)

Tužno sećanjeNavršava se deset godina od kako nije sa nama

VELJKO MACAKANJArodom iz Gline

1945-2009.

Počivaj u miru, a mi ćemo sa ljubavlju i poštova-njem čuvati uspomenu na Tebe.

Sin Dušan i supruga Marija (P-217)

SećanjeNavršava se godinu dana kako nije sa nama moja

draga mama

ERŽABET MATKOVIĆ1936-2018.

Zauvek ćeš mi nedostajati i ostati u mom srcu i mislima!

Ćerka Nelika (P-225)

Poštovani kolega

BRANKO LEBOVIĆ

1969-2019.

Ostavio si neizbrisiv trag, uspomene koje ne ble-de, dobrotu koja se ne zaboravlja i koja je jača od za-borava za sve koji smo te voleli.

Počivaj u miru!Kolege iz štamparije „Čikoš“ (P-226)

У среду 03. марта 2019. године преминуо је наш вољени отац, таст, животни сапутник и деда

ПРЕДРАГ КАНУРИЋ1959-2019.

Никада нећемо забо ра-ви ти твоју доброту, љубав и пажњу.

С љубављу и поносом ћемо те носити у срцима и мислима.

Почивај у миру!Ћерка Сузана, зет Бранислав, Драгица и унука

Анђела (Р-230)

Прерано нас је напустио наш вољени

ПРЕДРАГ КАНУРИЋ1959-2019.

Памтићемо те по доброти и племенитости.Остаћеш нам у вечном сећању.Твоја Марија, Сања и Тања са породицама

(Р-231)

Navršava se šest nedelja od smrti našeg dragog supruga, oca, dede i pradede.

FRANJO ILOVAC

1942-2019.

Vreme prolazi ali ne briše sećanje na Tebe, ne ublažava bol i tugu što smo Te izgubiti!

Ožalošćeni: supruga Ljubica, ćerka Zdenka, zet Ivan, unuk vlč. Nebojša, unuka Ivana sa suprugom Mariom i praunuk Ilija.

(P-221)

TUŽNO SEĆANJE na voljenu majku i baku

MARIJU SRDIĆrođ. Landović

1942-2010.

Dana 8. aprila 2019. godine navršava se devet godina od smrti naše drage majke i bake.

S ljubavlju i nezaboravom; ćerka Vesna, unuci Branislav i Vladan (P-216)

Последњи поздрав драгом брату и стрицу

ПРЕДРАГ КАНУРИЋ1959-2019.

Оставио си трагове који се не бришу,сећања која не бледе и доброту која се вечно памти. Почивај у миру!Брат Ненад са сином Јованом (Р-232)

SEĆANJE

BRANIMIR NIKOLIĆ-BRANČI-

30.07.1957.-29.03.2010.

Kinez, Pobro, Branko, Marko i Branislav (P-227)

Tužno sećanjeGodišnji pomen

ANTUN VUKOVIĆDOLJAN

1929-2018.

Većno ćeš ostati u našim srcima.Čuvaćemo uspomenu na Tebe!Ivanka sa porodicom (P-223)

Navršava se šest tužnih nedelja kako nije sa nama

FRANJO ILOVAC1942-2019.

Ostaćeš nam u večnom sećanju.

Sestra Mira sa porodicom (P-224)

NOVE

RAZNO- „GORENJE SERVIS

ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proizvo-đača,- Originalni rezervni de-lovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-43)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zave-se, tende.- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-44)

- BUŠIMO BUNARE sa ili bez ispiranja do 150m du-bine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-45)

KUĆE I PLACEVI-Prodajem kuću sa

pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, Tel-064/1838-710 (2-110)

-U Subotici na Makovoj Sed-mici u Isidora Sekulića 55, proda-jem plac 1400m² ograđen, legali-zovan Tel. 024/577-178 (3-110)

-Prodaje se spratna kuća sa dva trosobna stana, sva infras-truktura, legalizovana, može i za-mena za dva dvosobna stana. Tel. 064/468-17-88 (4-110)

-Prodajem kuću na Kelebiji, legalizovanu na 2,5 motike placa. Cena po dogovoru. Tel.065/558-26-87 (5-110)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA-Kupujem dvosoban stan

u širem centru Subotice Tel. 065/558-26-87 (6-110)

-Menjam jednosoban stan 30m², cg, IX sprat, menjan krov, 2 lifta, lepo sređen za garsonjeru ili jednosoban stan u Braće Radi-ća ili bliže gradu. Može i prodaja. Tel. 061/21-965-12 (7-110)

-Prodajem dvosoban stan 52m², cg i svi priključci, u uli-ci B. Radića, toplo prizemlje, po-godan za starije, lepo sređen. Tel.064/1611483 (8-110)

-Prodajem dve dvorišne, pri-zemne, garsonjere u Kertvaro-šu 30m² i 27m² kod Sup-a, cene 16.900€ i 9.000€. Tel. 060/052-33-16 (9-110)

KUPOPRODAJA-Prodajem livene radijato-

re H680 x 4 Tel.064/24-03-516 (10-110)

-Prodaju se gobleni, kristal, toplotna pumpa, liveni radijato-ri, čipke, drvrni jabučari sanduci Tel.063/567-919 (11-110)

-Kupujem, prodajem i me-njam značke i albume za značke,

čitulje/pomeni/oglasi 25Broj 1105. april 2019.

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za

naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 1105. april 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Mali oglasi

Дана 3. априла навршава се дванаест тужних година од када нас је напустио наш вољени

СЛОБОДАН Р. ЂУРИЋ1927-2007.

Остаће нам у вечном сећању.Ожалошћени син Србољуб и унука Соња.

(Р-219)

Poslednji pozdrav voljenoj mami, majki, pramaj-ki i tašti.

MARIJA HORVAT ALMAŠKI rođena: Tinka

1937-2019.

Bol nije u rečima i suzama, nego u duši i u našim srcima,u kojima ćeš večno živeti!ćerke Krista, Mira i Vesna sa obitelji (PF-57)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu i ocu.

GRGO ABRAHAM1955-2019.

Tvoja dobrota koja Te krasila, uvek će biti sa nama!

Zahvaljuljemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

sin Mate i supruga Erika (PF-59)

Godinu dana nije sa nama naš voljeni muž, otac, tast i deda

MILENKO ARDALOVIĆgrađ. inž. u penziji

Nedostaješ nam!Tvoji najmiliji!Subotica, 05.04.2019. (P-220)

Дана 28.03.2019. године напустила нас је наша драга мајка, ташта и бака

СМИЉАНА ПАНДУРОВ1948-2019.

С љубављу и поштовањем чувамо успомену на Тебе!

Ожалошћени; ћерка, зет и унука (P-228)

Prošlo je šest nedelja od smrti našeg dragog

MIRKA OSTROGONAC-MIKA-

1956-2019.

S ljubavlju i poštovanjem, zauvek ćemo te nosi-ti u mislima.

Supruga Draga, ćerka Renata, sin Bojan, snaja Sandra i unuka Miljana (P-222)

Poslednji pozdrav voljenom sinu, ocu, dedi, ta-stu i bratu.

IVAN MATIN -Cance-

1956-2019.

Za sve što dolazi, nedostaješ!Tvoji Najmiliji (PF-58)

kupujem knjige i medalje o fud-balskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (12-110)

-Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i re-alnu procenu vrednosti. Intere-sovati se od 9-17h od ponedelj-ka do subote Tel. 065/58-33-665 (13-110)

-Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (14-109)

-Prodajem novu ciglu, 25000 komada, cena 10din/kom Cigla je u Novom Kneževcu Tel.064/44-00-568 (15-110)

-Prodajem kuhinjsku komodu od hrastovine, tamno braon boje u odličnom stanju. Tel. 065/506-65-28 (16-110)

-Prodajem usisivač 1500 di-nara Samsung, police, zimski kaput nošeni crni 1000din Tel. 061/284-21-25 (17-110)

-Prodajem mobilni tele-fon NOKIA 1600 radi na svim mrežama, cena po dogovoru Tel. 065/651-33-80 (18-110)

-Prodajem zgradu na placu od 3500m² i punilicu za ulje univer-zalnu. Tel. 063/526-762 (19-110)

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА

СУБОТИЦАОбјављује Јавни оглас везан за гробна места

парцела I ред 5. број 2, у коме су сахрањени Јован Бакалић 1936. г. и Чедомир Бакалић сахрањен 1972. г. и гробно место парцела I ред 5. број 3, у коме је сахрањена Ленка Бакалић 1857. г. на православном гробљу у Дудовој шуми и позива евентуалне наследнике, ради евидентирања ових гробних места у евиденцији наше Управе.

Уколико се по трећој објави овог огласа, а у року од 15 дана од последње објаве, нико не јави нашој Управи, сматраће се да ова гробна места немају корисника.

УПРАВА ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ СУБОТИЦА

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О

ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Подносилац захтева „UG-OIL PLAST“ д.о.о., Сурчин, Бобија Фишера бр. 10, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта „Производња производа од поликарбоната и полипропилена“, заведен под бројем IV-08/I-501-103/2019, а који се планира на катастарској парцели 14561/3, КО Нови град, Суботица (46.096191о,19.696681о).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I. Спрат, соба 128).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zi-votnasredina@subotica.rs.

PRODAJEM ILI IZDAJEM

OPREMLJEN PROSTOR ZA

DOM ZA NEGU STARIH LICA

SA KOMPLETNOM DOKU-

MENTACIJOM 0658429490

-Frezom pripremam zemljište za bašte i zasnivan-je travnjaka. Tel. 063/547-187 (1-110)

- TRAŽIMO RADNI-

KE: hitno potrebni kuva-

ri-ce, konobari-ce pomoć-

ne radnice geronto doma-

ćice sa pasošima EU. Tel.

064/7007-106 (P- 218)

sport26 Broj 1105. april 2019.

NOVE

• ULAZNICA • ULAZNICA • ULAZNICA •

Silvija Tot, plivačica PK Spar-tak Prozivka, zablistala je na Zim-skom prvenstvu Srbije za pionirke održanom proteklog vikenda. Svoj dobar nastup zaokružila je sa titu-lom prvakinje Srbije, dodala je i tri bronzane medalje, ali i oboren dr-žavni rekord.

U razgovoru sa ovom talentova-nom devojčicom saznajemo da se plivanjem bavi već šest godina.

– Mama me je dovela na pliva-nje, sa željom da naučim da pli-vam, nisam planirala da se ta-kmičim. No, ovaj sport mi se ve-oma svideo. Zabavan je, društvo je odlično, a nema mnogo prilike da se zaradi povreda, kao u nekim drugim sportovima – počinje svo-ju plivačku priču Silvija.

Nakon vrednih treninga došlo je i vreme da se Silvija oproba i na takmičenjima.

– Prvo takmičenje sam imala 2015. godine. Bilo je to u Kragu-jevcu i sećam se da sam se malo plašila. Plivala sam sa starijima, nisam znala još mnogo toga. Nije bilo medalje, bila sam četvrta, ali to nije bio razlog za tugu. Medalje su stigle uskoro. Prvu sam osvojila 2016. godine na jednom takmiče-nju u Somboru. Bila sam tada tre-ća u kraulu, sećam se da sam bila mnogo srećna, kao da je ceo svet moj. Išla sam kod svih, hvalila se medaljom. Lepo je biti na pobed-ničkom postolju, posebno kada si na prvom mestu. To je lepa potvr-da da si nadmašio konkurenciju i da si nešto dobro uradio.

Medalje osvojene u početku bile

su uglavnom bronzane. Silvija po-sebno naglašava reč „bile”.

– Tada sam bila uglavnom sporija od drugih plivačica, pa i nije bilo realno da stignem do zla-ta. No, kako sam sve više radila na treninzima, sada sam presti-gla većinu rivalki.

Pomenuto Zimsko prvenstvo Srbije upravo je pokazalo veliki napredak ove talentovane devojči-ce koja u prvi plan stavlja svoj us-peh na 100 metara prsnim stilom.

– To mi je najbolji rezultat u dosadašnjoj karijeri. Plivala sam i druge trke na Prvenstvu Srbije, ali je ovo najvredniji rezultat, po-gotovo što je krunisan i državnim rekordom.

Iza svake medalje stoje svakod-nevni treninzi, dosta odricanja da se uklope obaveze u sportu i školi, ali tako da se na oba polja postižu

zapaženi rezultati. – Bez treninga nema rezulta-

ta, a sada su već počele pripreme za Letnje prvenstvo Srbije koje će biti održano u junu. Biće, narav-no, i do tada još dosta takmičenja, plivačkih mitinga...

Silvija ima samo reči hvale za trenera Bojana Udickog, a po-sebno hvali drugare i drugarice iz PK Spartak Prozivka.

– Društvo je tu da me uvek uteši kada loše otplivam, ali smo svi srećniji kada slavimo neku po-bedu. Uz dobro društvo lakše pro-đu i naporni treninzi.

Saznajemo na kraju i da su naj-novije medalje sa Prvenstva Srbi-je zaokružile broju do sada osvoje-nih medalja na 110. Sve se kače na zid, a ako je suditi po dosadašnjem napretku, uskoro će ponestati slo-bodnih mesta...

Takmičari Plivačkog kluba Spartak nastupili su na Zimskom prvenstvu Srbije za kadete u Som-boru. Nastupili su u konkurenciji 232 učesnika iz 40 klubova Srbije, a osvojili su 13 medalja, najviše na Prvenstvu, a u ekipnom plasmanu dvanaestočlani tim osvojio je dru-go mesto.

Medalje su osvojili: Vanja Ro-mić, srebrna na 400 mešovito i tri bronzane, u disciplinama 200 prsno, 200 mešovito i 800 kraul; Tea Mut, dve srebrne, na 400 i 800 kraul; Katarina Milodano-vić, bronzana na 100 delfin; Mar-ko Barši, bronzana medalja u discipline 400 kraul.

Uspeha je bilo i u trkama štefa-ta, zlatnu medalju je osvojila žen-ska štafeta 4x50 mešovito u sasta-vu Tea Mut, Vanja Romić, Ka-tarina Milodanović i Lili Kuti, srebrne muška štafeta 4x50 slo-bodno u sastavu Marko Bar-ši, Luka Knežević, Filip Zavi-šić i Danilo Dulić, ženska štafe-ta 4x50 slobodno u sastavu Va-nja Romić, Anja Skenderović, Katarina Milodanović i Tea Mut; mešovita štafeta 4x50 me-šovito u sastavu Tea Mut, Vanja Romić, Danilo Dulić i Marko Barši, a bronzanu mešovita štafe-ta 4x50 kraul u sastavu Knežević Luka, Filip Zavišić, Katarina

Milodanović i Lili Kuti.U ekipi Spartaka bili su Mar-

ko Barši, Filip Zavišić, Dani-lo Dulić, Luka Knežević, Va-nja Romić, Tea Mut, Katarina Milodanović, Lili Kuti, Anja Skenderović, Taša Babić, Do-ris Dulić i Petra Keseić.

Silvija Tot zablistala na Prvenstvu Srbije

I titula i rekord

Silvija Tot (u sredini)

Subota, 6. april, fudbal, Područna liga, 16,30: Napredak – Jadran, Sloga – Obilić, Panonija IMT – Vinogradar, Njegoš – Đurđin.

Nedelja, 7. april, Gradski stadion, 17 sati, fudbal, Super liga: Spartak ŽK – Rad; Vojvođanska liga, 16 sati: Tavankut – OFK Vrbas; Područ-na liga, 16,30: Sutjeska – Iskra, Senta – Radnički 1905, Proleter (Nj) – Proleter (RS), Vojvodina – Preporod; Gradska liga, 16,30: Čantavir – Hajduk, Elektrovojvodina – Udarnik, Palić – Lokomotiva, Solid – OFK Mala Bosna 2015, Žednik – Bikovo.

Sreda, 10. april, Hala sportova, 18 sati, muška odbojka, polufinale plej-ofa: Spartak – Crvena zvezda.

Zimsko prvenstvo Srbije u atletici

Trideset i druga titulaDijana Šefčić, atletičarka Spartaka, osvojila je još jednu titulu prva-

kinje Srbije. Ona je, naime, bila najboljana Zimskom prvenstvu Srbije u bacanjima, održanom u Sremskoj Mitrovici.

Šefčićeva je osvojila prvo mesto u bacanju kugle, za to joj je bio dovo-ljan rezultat od 12,62 metra, a Dijani je to neverovatna trideset i druga titula državne prvakinje.

Otvoreno prvenstvo Vojvodine u krosu

Uspeh u ZrenjaninuU Zrenjaninu je održano Otvoreno prvenstvoVojvodine u krosu za sve

kategorije. Bili su prisutni i predstavnici AK Spartak iz Subotice, a ekipa od šestoro takmičara ostvarila je značajne rezultate.

U konkurenciji seniorki (3.000 m) treća je bila Luna Jović, kod sta-rijih juniorki (3.000 m) prva je bila Jovana Vukas, a druga Tea Maj-storović. Među mlađim juniorkama (2.000 m) treće mesto je osvojila Milana Đurić, dok je Dario Bašić Palković bio drugi kod mlađih ju-niora (3.000 m). Maksim Puškar je osvojio prvo mesto u konkuren-ciji pionira (2.000 m), kod mlađih pionirki (1.000 m) Višnja Vilov je bila četrnaesta, a kod mlađih pionira (1.500 m) šesto mesto je osvojio Marko Rokvić.

Zimsko prvenstvo Srbije u plivanju za kadete

Osvojili trinaest medalja

Zimsko prvenstvo Srbije u plivanju

Dve bronze za Emu

Ema Vetštein, članica Plivačkog kluba Spartak Pro-zivka, osvojila je dve bronza-ne medalje na Zimskom pr-venstvu Srbije za kadete koje je održano proteklog viken-da u Zrenjaninu.

Ema je bila treća u trkama na 200 m i 400 m slobodno.

Plivački klub Spartak Pro-zivka se na takmičenju pre-stavio sa šestoro svojih čla-nova, a najvrednije rezulta-te ostvarila je upravo Ema Vetštein.

Kup Srbije u vaterpolu za igrače do 17 godina

Subotičani drugiU Kragujevcu je proteklog vikenda održano finalno takmičenje

Kupa Srbije u vaterpolu za igrače do 17 godina. Vaterpolo klub Spar-tak Prozivka ostvario je dobar rezultat, osvojeno je drugo mesto u konkurenciji šest ekipa koje su se u prethodnoj fazi takmičenja pla-sirali u završnicu.

U prvom kolu takmičenja ekipa Spartak Prozivke savladala je Du-nav sa 14:8, a u drugom je sa 10:9 savladala ekipu Starog grada. Tre-će kolo bilo je presudno, a u njemu je od Subotičana bila bolja ekpa domaćeg Radničkog koja je uz pobedu od 18:8 i stigla do prvog mesta i titule pobednika Kupa Srbije u konkurenciji igrača rođenih 2002. godine.

Iza Radničkog sa 12 bodova i Spartak Prozivke sa 10, ostali su Cr-vena zvezda, Partizan, Stari grad i Dunav.

Spartak Prozivka: Perez De Guzman, Nikolas Prčić, Ognjen Todić, Viktor Varkulja, Matija Tonković, Silard Kokai, Luka Ivković, Miloš Stojanović, Jovan Stojanović, Aleksa Kona-tar, Miloš Nedeljković, Bogdan Jarić, Strahinja Dmitraši-nović, Danilo Bešić, Vojislav Mandić, Ilija Radumilo. Trener: Nemanja Andrić.

NOVE 27Broj 1105. april 2019. sport

Nova sezona u kasačkom spor-tu se bliži, a prvi takmičarski dan zakazan je za nedelju, 14. aprila. Toga dana će biti održane i konjič-ke trke u Beogradu, ali je za ljubi-telje kasača u našoj regiji mnogo važnija informacija da će tog dana početi i sezona trka u Subotici.

– Sezonu počinjemo kako smo već to i navikli, kroz tr-kački dan pod nazivom „Otva-ranje sezone”. Biće zanimlji-vo videti ko se najbolje pri-premio za start takmičenja u ovoj dosta dugoj pauzi. Svi su se već uželeli trka, konjari,

ljubitelji kasača, ali i mi u Ko-njičkom klubu Bačka. Potrudi-li smo se da za celu sezonu po-novo pripremimo što bolji pro-gram – ističe Miodrag Zago-rac, predsednik Konjičkog klu-ba Bačka, pa nastavlja:

– Sezona će nam se sastoja-ti od osam takmičarskih trkač-kih dana, a biće zaključena tra-dicionalnim klupskim trkama,

planiranim za početak novem-bra. Od otvara-nja do zatvara-nja biće dosta kvalitetnih de-šavanja, a tre-ba reći da smo ponovo doma-ćini Srpskog ka-sačkog derbi-ja. Biće tu i trke za Dužijancu, te sve ono na šta je naša publika navikla.

U Srbiju je pro-tekle zime uveže-no nekoliko novih grla, a ostaje da se vidi da li će neko od njih nastupiti već u okviru prvog trkačkog dana.

Zanimljivo će, sigrno, biti i u okrša-jima ovogodišnje Derbi generacije.

– Prošle sezone smo imali od-ličnu generaciju četvorogodih ka-sača, a po svemu sudeći, biće ne-izvesno i ove. Za sada su se, kao trogoci, izdvojila grla Alfa Vare-ne, Imola i Saphir A.T:, ali to ne znači da možda do avgusta neće još neko iskočiti i pomrsiti račune favoritima – dodaje Zagorac.

Hipodrom na Malti proteklog vikenda je bio domaćin prve etape Mediteranskog šampionata. Uče-šće je uzelo sedam zemalja, a jed-na od njih bila je i Srbija. Zbog us-pešnog nastupa u Italiji prošle go-dine odlučeno je da Srbiju pono-vo predstavlja Boris Kečenović iz Subotice.

Takmičenje se sastojalo iz dve trke, a pobednik i plasirani se određuju bodovanjem. Kečenović je u prvoj trci zauzeo drugo mesto sa grlom Terry Boy, iza domaći-na sa Malte, dok se u drugoj pla-sirao na četvrto mesto sa grlom Black Dream iza predstavnika Malte, Francuske i Rusije.

U ukupnom poretku prvo me-sto je zauzela Malta, drugo me-sto dele Srbija, Rusija i Francu-ska, na petom je Italija, zatim Al-žir i Rumunija.

Naredna etapa je u Rumuni-ji, 6. jula, Rusija je domaćin 11. jula, a finalna etapa je u Italiji, 7. decembra.

Nova sezona kasačkih grla u Subotici počinje 14. aprila

U planu osam trkačkih dana

Mediteranski šampionat u kasačkom sportu

Prva etapa vožena na Malti

Program trkaPrvi trkački dan „Otvara-

nje sezone” na programu je 14. aprila. Sledi „Fliger der-by” 19. maja, potom „Subotič-ka milja” i „Probni Derbi” 30. juna. Za 27. i 28. jul zakazana je „Dužijanca 2019”, a za 18. avgust „Srpski kasački Derbi”. Sedmi trkački dan na progra-mu je 15. septembra, a 13. ok-tobra su „Trka Grada Suboti-ce” i „Revanš Derbi”. Za 3. no-vembar su zakazane revijalne klupske trke.

Miodrag Zagorac

Aktivnosti subotičkih streličara

Na dva takmičenjaTakmičari Parastreličarskog kluba Veteran nastupili su pro-

teklog vikenda na dva nadmetanja, a sa oba su se vratili sa novim medaljama.

U Smederevu je održano Otvoreno indoor parastreličarsko prven-stvo Srbije, u organizaciji SSK OSI „Đurađ Branković”. Subotičani su se predstavili sa četiri takmičara, a svi su osvojili medalje.

Prvo mesto je, uz oboren državni rekord, osvojio Veselin Uze-lac, kompaund luk u kategoriji seniora, a zlato je zaslužio i Saša Babić, olimpik luk, u kategoriji seniora. Osvojena su i dva dru-ga mesta, a srebro su zaslužili Željko Moravčić, kompaund luk u kategoriji veterana, i Aleksandar Zepinić, olimpik luk, u ka-tegoriji seniora.

U Panoniji je, u organizaciji SK „Atila Plahi” održan Otvoreni tur-nir u 3D streličarstvu. Među više od 100 učesnika iz cele Srbije svoje veštine predstavljalo je i 11 takmičara Veterana. Medalje nisu izosta-le, i to u više kategorije.

Prvo mesto su osvojili Zoltan Pataki, Kristijan Apro, Laslo Erdelji, drugo Nikoleta Pavliček, Dejan Varju, Ištvan Hor-vat, a treće Saša Mitov, Miloš Terzin i Laslo Peter.

Super liga Srbije za stonotenisere

Prva „meč lopta”Susretima 17. kola predstojećeg vikenda se nastavlja Super

liga Srbije u stonom tenisu. Pred Spartakom je gostovanje u Adi, istoimenoj ekipi, a susret je na programu u subotu, 6. aprila, u 17 sati.

Biće to prva meč lopta Subotičana u borbi za plej-of. Spartak je trenutno četvrti, a da bi tu i ostao, potrebna je jedna pobeda u dva poslednja kola. Nakon gostovanja u Adi, Spartak u posled-njem kolu čeka ekipu Bačke Palanke.

Kako je to i najavljeno, prote-klog vikenda je nastavljena realiza-cija projekta međunarodne sarad-nje Srbije i Mađarske, u okviru pro-grama Intereg IPA CBC, kroz sarad-nju Udruženja građana „Su Team” iz Subotice u Omladinske fudbalska

organizacije iz Ileša iz Mađarske. Reč je o projektu „Predviđanje uspešnosti dece u sportu”, a vikend je bio obele-žen kampom za sve učesnike.

– Od petka do nedelje smo orga-nizovali trodnevni kamp za sve uče-snike u projektu, odnosno, bilo je

preko 70 dece. Radili smo testira-nje, motoričke testove poput agilno-sti, brzine, snage..., ali i test telesne kompozicije preko „in body” apara-ta. Ceo kamp je bio osmišljen tako da se, uporedo sa tesitranje, odvijaju i treninzi, ali i da se deca zabave. Pro-našli smo vremena i da decu povede-mo na Palić, da uživaju u zoološkom vrtu, igri pored jezera, da se dru-že. Sve je to pratila i zdrava ishra-na, prilagođena njihovom uzrastu i aktivnostima, zdrave užine... Imali

smo i goste, iz GU „Autizam” iz Su-botice. I oni su bili presrećni što su proveli jedan dan sa nama, bili su deo naših aktivnosti, jednako važni. Svi smo, u stvari, bili u funkciji deči-je igre koja je važna za razvoj naj-mlađe populacije – ističe Siniša Re-pija iz UG „Su Team” iz Subotice.

Kako saznajemo, uskoro sledi nastavak aktivnosti u okviru istog projekta.

– Naredni sastanak je već sredi-nom aprila. Na redu je održavanje

seminara za sve trenere. Biće to pri-lika da detaljjno prikažemo analizu svih testova, i da na taj način damo smernicu kako da se deca dalje ra-zvijaju, šta da unapređuju. Konač-no, biće poznate i smernice koji su to sportovi u kojima testirana deca mogu sebe da pronađu. No, na kra-ju nije bitno da li će se profesional-no baviti sportom, nego da u spor-tu ostanu što duže, da se pravil-no razvijaju i budu zdravi – doda-je Repija.

Program međunarodne saradnje „Predviđenja uspešnosti dece u sportu”

Održan trodnevni kamp

sport28 Broj 1105. april 2019.

NOVE

Vojvođanski odbojkaš-ki derbi pripao je Sparta-ku – sasvim zasluženo 3:1 (25:16, 21:25, 25:22, 25:18). Po ko zna koji put Golubovi su na domaćem terenu delo-vali moćno, pa nije bilo važ-no ko se nalazi sa druge stra-ne mreže, a ovoga puta je to bila šampionska ekipa Vojvo-dine. Bila je to još jedna par-tija u kojoj Spartak nije imao slabe karike na parketu Hale sportova u Dudovoj šumi, a ako bi se morao potražiti po-jedinac koji zaslužuje dodat-ne pohvale, onda bi to mogao biti Đorđe Ilić koji je zare-đao nekoliko važnih blokova kada se rezultat „lomio”.

Nakon izjednačenog po-četka prvog seta Vojvodi-na je povela sa 7:5 i najavi-la borbu za sva tri poena u Subotici. Nisu, međutim, domaći bili zadovoljni tom idejom, zaigrali su mnogo bolje, okreću na 10:9, posle du-gog poena, a zatim Jungić vodi svoju ekipu na obavezan odmor sa dva poena razlike. U nastav-ku Golubovi osvjajaju još tri po-ena, Ilić blokom donosi doma-ćima ozbiljnih 15:10. Fundora je pokušao da vrati Novosađa-ne u igru, ali je Spartak domini-rao na servisu i bloku. Arseno-ski i Jungić su bili nepogrešivi sa servis linije, a Ilić dominan-tan u bloku.

Trojni blok Spartak zaustavio je Fundoru za 5:2 početkom drugog seta, a potom se budi i gostujuća

ekipa. Vietski je uneo živost u igru Vojvodine, koja, posle dobrih servisa pomenutog igrača vodi sa 12:7. Još jedan as Vietskog do-nosi Vojvodini prednost od 19:13, a Spartak diže tempo igre i čini fi-niš seta zanimjivijom, ali bez pra-ve šanse za preokret.

Treći set je ponovo doneo veliku borbu i odličan blok Spartaka, pre svega raspoloženog Ilića. Upravo Ilić beleži blok za 12:11, a u istom stilu poentira uskoro i Veselino-vić za 14:12. Jungić i Ilić, a ka-snije i Veselinović beleže efek-tne poene u napadu, pa Subotičani

vode sa 22:19. Mehić je as servisom vratio nadu Vojvodini, ali Tumbas sa dva napada kroz sredi-nu potvrđuje dobru formu Golubova.

Posle početnih 3:0 za Subotičane, i četvrti set je obeležen neizvesnošću. Osetniju prednost Spartak stiče posle servis greške Todorovića, bilo je tada 15:11 za Subotičane. Uz do-sta sreće Tumbas poen-tira za 17:12 i najavu veli-ke radosti u Subotici koja je bila sve izvesnija, pogo-tovo nakon efektne kontre Jungića za 19:12. Smanji-vali su Novosađani razli-ku, dug poen, pun požrtvo-vanih odbrana zaključuje Mehić za 18:23, ali u na-rednom napadu Kecman kuva za 24:18. Kada je Ku-jundžić smečirao u aut, radost u Subotici je mogla

da počne.Spartak: Milović (libero),

Arsenoski 7 (2 bl), Jungić 11 (2 bl, 2 as), Veselinović 12 (1 bl, 3 as), Peić (libero), Seizo-vić, Simić 1 (1 bl), Medan, Kec-man 12 (4 bl), Dulić, Tumbas 10 (1 bl, 1 as), Ilić 11 (6 bl).

Vojvodina: Simić 8 (2 bl), Vučićević 2, Fundora 13 (1 bl), Škundrić (libero), Negić (libero), Kovačević 2, Viet-skyi 16 (3 as), Kujundžić 12 (2 as), Kostić 1 (1 bl), Mehić 3 (1 bl, 1 as), Radević 1, Todorović 2 (1 bl), Rudić, Perić.

Igor Žakić, trener Muškog od-bojkaškog Spartaka, dobio je svo-jevrsno priznanje za svoj rad u Su-botici – postao je deo stručnog šta-ba, odnosno asistent u seniorskoj odbojkaškoj reprezentaciji Srbije.

– Velika mi je čast što sam se našao u reprezentaciji i što je neko prepoznao rad uložen u Spartaku proteklih godina, velika je čast biti na radaru selektora Nikole Grbi-ća. Drago mi je da je valorizovan sav rad koji je uložen u Muškom odbojkaškom klubu Spartak koji

poslednjih sezona ima svoje me-sto među najboljim ekipama Srbi-je. Veliko je to priznanje i za Spar-tak i Subotici, a na meni je uka-zano poverenje opravdam što bo-ljim radom u narednom periodu – prokomentarisao je Žakić.

Pred reprezentacijom Srbije je nastup u Ligi nacija. Muška seni-orska reprezentacija Srbije biće domaćin 4. grupe I vikenda od 31. maja do 2. juna selekcijama Fran-cuske, Rusije i Japana u dvorani SPC „Vojvodina” u Novom Sadu.

Super liga Srbije za odbojkaše

Bolji od šampiona

Priznanje za subotičkog odbojkaškog trenera

Žakić u Grbićevom timu

Đorđe Ilić (u napadu)

Nakon radosti u Spartaku, Igor Žakić (levo) može da očekuje lepe momente i u reprezentaciji Srbije

Počela sezona za bicikliste

Spartaka

Nastupali u Mađarskoj

Proteklog vikenda, tačni-je, u nedelju, 31. marta, bici-klisti Spartaka imali su prvi nastup u novoj sezoni. Pred-stavili su se na trci u ma-đarskom gradu Bonjhadu, a u Suboticu donose jednu medalju.

Prvo mesto u kategori-ji poletarki (vozile su na 3 km) osvojila je Niko-lina Perčić. Blizu me-dalje ostao je Marko Ti-kvicki, četvrti među mla-đim poletarcima. Kade-ti su imali pred sobom sta-zu od 85 kg, a Mark Per-čić je osvojio deveto me-sto, dok je Mihajlo Bolić bio sedamnaesti.

Prvenstvo Vojvodine u rvanju

Krstin i Čupak prviZrenjanin je u subotu, 30. marta, bio domaćin Prvenstva Vojvodine

za juniore i starije pionire. Takmičari Spartaka su bili u konkurenciji za visok plasman, a u Suboticu su se vratili sa četiri medalje.

U konkurenciji juniora prvi je bio Albert Čupak, u kategoriji do 77 kg, dok je Adrijan Feldeždi u kategoriji do 72 kg bio treći.

Dve medalje osvojili su i stariji pioniri. Uroš Krstin je bio prvi među takmičarima do 68 kg, a Marko Kopunović drugi u kategori-ji do 85 kg.

Super liga Srbije za odbojkaše

Čuvali „adute”U poslednjem okršaju u Mini ligi odbojkaši Spartaka su gostovali

u Beogradu gde je domaća Crvena zvezda zabeležila pobedu od 3:0 (25:22, 25:18, 25:19).

Utakmica nije imala takmičarski značaj, i pre nje je bilo pozanto da će Zvezda u plej-of sa druge, a Spartak sa treće pozicije, odnosno da će ove dve ekipe voditi borbu za finale plej-ofa. Zato i ne čudi da su treneri čuvali „adute” pred polufinalnu seriju koja počinje pred-stojećeg vikenda.

Crvena zvezda: Meljanac 17 (3 bl), Jevtić (libero), Đurđe-vić (libero), Tadić, Mašulović, Petrović 6 (4 as), Nejić 13 (1 bl, 2 as), Sinđelić 11 (1 bl, 1 as), Jovanović 9 (2 bl, 2 as), Do-dić, N. Pavlović 1 (1 bl), Andonović 3 (1 as), D. Pavlović.

Spartak: Milović (libero), Arsenoski, Jungić 5, Veselino-vić 8 (2 as), Peić (libero), Seizović 9 (1 as), Simić 7 (1 bl), Medan 1, Kecman, Dulić 2, Tumbas 1, Ilić 2 (1 bl).

Prvi meč plej-ofa na programu je u nedelju, 7. aprila, Spartak tada gostuje u Beogradu. Drugi duel je u sredu, 10. aprila u Suboti-ci, od 18 sati, u Hali sportova Spartak dočekuje Crvenu zvezdu. U fi-nale će ekipa koja stigne do dve pobede, a eventualni treći duel biće odigran u Beogradu.

Odbojkaši Spartaka obezbedili treću poziciju pred plej-of

Preko Zvezde do finalaOdbojkaši Spartaka su definitivno obezbedili treće mesto na tabeli

Mini-lige nakon velike pobede protiv Vojvodine u Subotici, pa će sa te pozicije krenuti u plej-of.

Igor Žakić, trener Spartaka, nakon dobijenog vojvođanskog derbija imao je reči hvale za svoje igrače, ali i za rivala.

– Uvek je lepo pobediti šampiona. Ne mogu da se otmem utisku da nismo bili na napadačkom nivou kao u nekim ranijim utakmicama. Vojvodina se dobro spremila za nas, stajali su dobro u odbrani, tera-li su nas da ponavljamo napada, da budemo strpljivi. Hvala Bogu, iz-držali smo u toj priči. Funkcionisao nam je dobro sistem blok-odbrana, pogotovo u tri seta koje smo dobili. Ovo je timska pobeda za nas, čak četiri naša igrača su imala dvocifren poenterski učinak. Urađen je veli-ki posao, čestitke momcima na tome. Sezona je bila dobra, ona još teče, i naše ambicije ne staju tu. Želimo Srbiji da pokažemo da igramo dobru odbojku u Subotici, a polufinale nećemo igrati samo da bi igrali. Poku-šaćemo da dobijemo svaku utakmicu – ističe Žakić.

Da Zvezda nije nepobediva govore i rezultati plavo i crveno-belih ove sezone, a Nemanja Jungić ne krije da su ambicije Spartaka vezane i za finale plej-ofa.

– Utakmica protiv Vojvodina bila je odlična, i dalje sam prepun emocija. Teško je sada nešto reći, ali je jasno da smo u uzlaznoj putanji. Dobro treniramo, vidi se to i na utakmicama. Spartak nije bez šansi, a očekujem finale plej-ofa sa Vojvodinom.

Super liga Srbije za kuglaše

Poraz na krajuU završnom, 18. kolu Super lige Srbije, kuglaši Spartaka 024

poraženi su u Bačkoj Topoli od Metalca sa 2:6 (3.472:3.511).Pojedinačno: Živković – Trošić 1:0 (638:574, 4:0), Ni.

Blagojević – Čaluković 0:1 (577:645, 0:4), Joković – La-ković 0:1 (524:574, 1:3), Ne. Blagojević – Trifunović 0:1 (575:606, 2:2), Sč Skenderović – Radojičić 0:1 (576:582, 2:2), Vukelić – Vučković 1:0 (582:530, 3:1).

Spartak je na kraju zauzeo peto mesto na tabeli u konkurenciji deset ekipa. Subotičani su osvojili 16 bodova. Prvo mesto pripa-lo je Partizanu sa 34, slede Beograd sa 33, Metalac sa 28 i Kragu-jevac sa 18. Iza Spartak ostaju Crvena zvezda sa 16, Apatin sa 11, Car Lazar, Radnički i Jedinstvo sa po 8 bodova.

NOVE sport 29Broj 1105. april 2019.

Zaključno, 22. kolo, Super lige Srbije donelo je remi rukometaša Spartaka na gostovanju u Kostol-cu. Duel protiv domaćeg Rudara završen je bez pobednika – 29:29 (15:17). Bio je ovo meč bez velikog rezultatskog značaja za Subotiča-ne koji su kolo ranije izgubili šansu da se bore u plej-ofu, ali nisu bili ni u opasnoti od borbe za ispadanje. Predstoji im borba u plej-kupu, protiv Kikinde, Šamota i Obilića.

Rudar: M. Vuković, Stojko-vić, Despotović, Radisavljević 1, Tatari, Avramović 2, V. Vu-ković 1, Begović, Tica 7, Dra-gutinović 3, Jovanović 4, Đor-đević, Milošević 9, Nedeljkov 2, Božić, Merdović.

Spartak: Raković, Pjevalica, Arđelan, Rosić, Reljić, Pajić, Kolundžić, Šukić 3, Bozoljac, Potpara, Spermo, Kojadino-vić 2, Karan 10, Petrović 3,

Leovac 6, Stefanović 5.Takmičenje u plej-kupu počinje

20. aprila, a ekipa Spartaka gostu-je u Kikindi.

Takmičari Kluba borilačkih veština Ul-timate fighter Spartak uspešno su se predsta-vili na Prvenstvu Srbije u kik-boksu, disciplina K-1, održanom prote-klog vikenda u Novom Pazaru. Ekipa od peto-ro takmičara osvojila je četiri medalje i tu si-gurno treba tražiti ra-zloga za zadovoljstvo.

– Jako smo zado-voljni svi u klubu bro-jem osvojenih meda-lja. Konkurencija nije bila toliko masovna, zbog malo daljeg puta, ali je zato možda bila i jača, jer su nastu-pali samo oni najbo-lji. Bilo je sve ukupno oko 200 takmičara, a među njima je bio i veliki broj prvaka Sr-bije, reprezentativaca, međunarodnih šampi-ona. Sa skorom od četiri meda-lje možemo i moramo biti zado-voljni, ali ne možemo a da se ne zapitamo kako bi bilo da je suđe-nje bilo objektivno – javlja Saša Gredeljević, trener ovog kluba.

Zlatnu medalju je, kako se to i moglo očekivati Jasmina Nađ. Boril sa se u konkurenciji senior-ki do 56 kg.

– I Jasminu su pokušali da poremete čudnim bodovanjem i ponašanjem u ringu, ali je ona to sve prekinula na najbolji na-čin, nokautom u finalnoj borbi. Srebro je zaslužila Krstina Nađ. Imala je protiv sebe odličnu ta-kmičarku Crvene zvezde, inače prvakinjom sveta u kik boksu. U određenim momentima je poka-zala dominaciju, ali i nedosta-tak iskustva, pa je tako, u bor-bi za zlato poražena. Srebrno

priznanje je zaslužio i Ognjen Petrović, kod juniora do 75 kg, i u ovoj borbi je bilo najviše ne-pravde. Imao je dve ubedljive pobede od 3:0, stigao je do fina-la, gde je izgubio na bodove. Su-dije su posle isticale da je došlo do greške u bodovanju, ali i da više nema načina da se to vra-ti. Uz navedene medalje, zlatnu i dve srebrne, stigla je i bronza. Nikolina Kričković je bila treća u kategoriji seniorki do 56 kg, dok je Nataša Rotflug poražena u osmini finala.

Takmičari se pripremaju za Prvenstvo Srbije u kik-boksu, disciplina lou kick, 5. maja, a pre toga će moći da bodre svoju klupsku koleginicu.

– Jasminu očekuje borba za titulu prvaka sveta u bok-su u RBO organizaciji (Royal

Boxing Organizations). Spre-ma je i očekujemo izuzetno vre-dan rezultat protiv Gabrijele Buša, koja je i šampionka sve-ta u kik-bosk – ističe Gredelje-vić, a Jasmina i sama komenta-riše skori nastup.

– Dala sam sve od sebe na ta-kmičenju u Novom Pazaru i bila mi je to odlična priprema za ono što mi predstoji. Imala sam ose-ćaj da neko ne bi želeo da ja po-bedim, ali se nisam predavala. Bilo je tu raznih pokušaja da se rivalki da prostora da se vrati u meč, ali sam sve pokušaje uspe-la da prekinem na najbolji na-čin, nokautom za zlato. Uz titu-lu prvaka Srbije, pobeda je zna-čajna i pred borbu za svetsku ti-tulu u boksu.

Borba za RBO pojas i titulu pr-vaka sveta zakazana je za 1. maj.

Super liga Srbije za odbojkašice

Kraj uz porazNije bilo iznena-

đenja u Subotici, od-bojkašice Vizure od-nele su bodove sa se-vera Bačke. U meču u kojem su oba trenera kombinovala sa po-stavama bodovi idu, mora se priznati, u ruke u ovom momen-tu bolje i motivisani-je ekipe.

Prvu osetniju prednost u uvodnom setu Vizura stiče na-kon asa Pejčićeve i greške Rajlićeve, bilo je tada 9:5 za go-stujući tim. Rajliće-va se brzo ispravlja blokom za 8:9, ali sle-de dobri servisi Saji-ćeve, a poen Pejči-ćeve donosi ponovo značajniju prednost gošćama, ovoga puta je to bilo šest poena. U finiš seta Vizura ulazi za sedam poena prednosti, pokušao je Aksentijević da tajm-autom razmrda svoje igračice, ali ovaj period igre Vizura lako dobija.

Bolje su Golubice igrale početkom drugog seta. Držale su dobar tempo, ali i stigle do vođstva. Blok je bio element koji je doneo razli-ku, blokirale su Batinićeva i Rajlićeva, a Spartak je poveo sa 12:9. Servisi Pačeko donose Spartaku sigurnost, pa domaći tim vodi sa 17:13, posle bloka Živanovićeve. Na žalost domaće publike, bilo je to sve što su Golubice pokazale u drugom setu. Serijom poena, uz do-bru igru Pejčićeve u bloku, Sajićeve u napadu i Veselinovićeve na servisu, Vizura okreće ba 24:18.

Držale su se Golubice protiv favorita i početkom trećeg seta, ali su, kako je vreme prolazilo i popuštale, pa je na obaveznom odmoru go-stujući tim imao tri poena prednosti. Ubrzo, Rodićeva veže dva blo-ka za 15:10 i najavu maksimlane pobede Vizure u Subotici. Rodiće-va blokira i za 24:18, Filipovićeva za momenat odlaže kraj meča, ali uskoro Gajevićeva napadom okončava utakmicu u Subotici.

Spartak: Pacheco 4 (3 as), Trnić 2, Marić 3 (2 bl), Ilić (li-bero), Batinić 5 (2 bl), Simović, Drčić 2, Mađarević (libero), Rajlić 16 (3 bl, 1 as), Momković 2 (1 bl), Filipović 1, Živano-vić 4 (2 bl, 1 as).

Vizura: Gajević 11 11 (1 bl), Dimić (libero), Rodić 18 (5 bl, 4 as), Malešević 1, Lazović, Veselinović 2, Sajić 7 (1 bl, 1 as), Kocić 7 (2 bl, 1 as), Pejović (libero), Vrcelj, Pejičić 7 (1 bl, 2 as), Carić.

Barbara Batinić

Super liga Srbije za rukometaše

Remi u Kostolcu

Prvenstvo Srbije u kik-boksu

Osvojili četiri medalje

Dejan Karan (sa loptom)

Dobar skor – jedno zlato, dva srebra i bronza

Karate kup „Njegoš 2019”

Medalje iz FeketićaTakmičari Ka-

rate kluba Okina-va nastupili su u nedelju, 31. marta, na tradicionalnom Karate kupu „Nje-goš 2019” u Fe-ketiću. Kup je do-neo okršaje preko 115 takmičara iz 15 klubova, a nakon njega će biti boga-tije i vitrine Oki-nave, i to za po dve zlatne, srebrne i bronzane medalje.

Zlatne medalje su osvojili Teodo-ra Gregus (kate pojedinačno) i Predrag Gre-gus (kate pojedi-načno). Drugoplasirani su bili, u katama pojedinačno, Milica Takač i Aleksandar Bošnjak, dok su takmičenje na trećem mestu završili Re-nata Čoknjai i Egon Tot, oboje u katama pojedinačno.

Nakon novih treninga slede i nova takmičenja, maj donosi Prvenstvo Srbije.

NOVEsport30 Broj 1105. april 2019.

U 29. kolu Super lige Srbije, odi-granom u sredu, fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi stigli su i do pete pobede u nizu. Sa 2:0 (0:0) su na gostovanju savladali ekipu Zemu-na, a junak u pobedi bio je Stefan Denković koji je za tri minuta po-stigao dva gola.

Prvu priliku na meču imali su domaći, preko Tošeskog u 11. minutu, šutirao je iznad prečke,

a desetak minuta kasnije pokušaj Ilića nakon kontre zaustavlja gol-man Ostojić. Još jednu solidnu priliku ekipa Zemuna imala je u 30. minutu, kada je u šansi bio po-novo Tošeski, ali je budan opet bio Ostojić. Usledila je ubrzo i najbo-lja prilika za Zemun, ali Mrkaić u 34. minutu nije bio najprecizniji.

Domaći su pokušavali da dođu do gola i u nastavku meča, a najbo-lju priliku imao je Vučić u 50. mi-nutu. Sve više je pretio i Spartak. I konačno, Golubovi u 70. minutu sti-žu do prednosti. Gotovo je sve sam uradio Stefan Denković. Protut-njao je po levoj strani, dobro se na-mestio i matirao golmana Miloše-vića. Samo tri minuta kasnije sve dileme su otklonjenje. Denković

se ponovo našao u dobroj prilici, usledio je pravovremeni i precizan šut, a Milošević je po drugi put morao da vadi loptu iz mreže.

Zemun: Milošević, Mlade-nović, Tošeski (Nešović od 58.), Sinđić (Kukuličić od 72.), Azemović, Mrkaić (Vidić od 78.), Ilić, Savić, Tomić, Vu-čić, Đalović.

Spartak: Ostojić, Kerkez, Tekijaški, Đenić, Milošević (Vukčević od 66.), Glavčić, Denković, Tufegdžić (Đorđe-vić od 87.), Marčić, Otašević, Mladenović (Dunđerski od 65.).

U završnom kolu Super lige Spartak u nedelju, od 17 sati, doče-kuje ekipu Rada.

Četvrtom pobedom u nizu Fud-baleri Spartak Ždrepčeve krvi po-kazali su da su u finišu sezone po-digli formu. Pred Golubovima je pala ekipa Mladost, gol za tri boda postigao je Nemanja Glavčić u 26. minutu meča, a bio je ovo naj-bolji revanš za nedavni poraz Spar-taka od Lučanaca u Kupu Srbije.

U prvih petnaestak minuta meča Spartak je imao terensku ini-cijativu, ali i nekoliko pokušaja da ugrozi golmana Rosića. Golman gostiju je prvo odbranio pokušaj Tufegdžića iz dosta teške situaci-je, a potom je svoj šut sa distance

oprobao Mar-čić, ali lop-tu plasira iznad prečke. Odgovor ekipe iz Lučana usledio je u 18. minutu, glavom je probao Bo-jović, šalje lop-tu ka cilju, ali je hvata Ostojić.

Momenat od-luke dogodio se u 26. minutu. Bio je to kraj polu-kontre Subotiča-na, Tufegdžić je bio brži od svo-jih rivala, požr-tvovano je poju-rio za loptu, su-stigao je, usledio je tačan i oštar centar šut sa desne strane, loptu je sačekao Nemanja Glavčić koji vešto pogađa mrežu Mladosti. Do kraja prvog dela igre nije bilo odgo-vora Lučanaca, a za Spartak je još jednom pripretio Marčić.

Pokušavali su gosti početkom drugog dela igre da dođu do porav-nanja i bili su nešto agilniji. Dobru priliku imao je Jovanović, tresla se mreža, srećom, samo spolja, lop-ta nije završila u golu. Lepu priliku za Golubove imao je Mladenović

u 69. minutu, ali je samo testirao golmana Rosića koji je uz dosta muke sačuvao mrežu.

Do kraja meča viđeno je neko-liko polu-prilika na obe strane, ali bez stopostotne pretnje po golove rivala.

Spartak ŽK: Ostojić, Tekijaški, Otašević, Kerkez (90+2. Rado-vanović), Vukčević (77. Dun-đerski), Mladenović, Glavčić, Marčić (77. Đorđević), Denko-vić, Tufegdžić, Đenić.

Mladost: Rosić, P. Jovanović

(77. Odita), Andrić, Šatara, Leković, Pejović, Tumbasević, Pavlović (87. L. Jovanović), Radivojević, Bojić, Bojović.

U nedelju, 7. aprila, fudbale-ri Spartak Ždrepčeve krvi zaklju-čuju takmičenje u ovoj fazi Super lige Srbije. Na programu je meč 30. kola, a Spartak u 17 sati doče-kuje ekipu Rada.

Još jedna pobeda fudbalera Spartak Ždrepčeve krvi

dva puta za tri minuta

Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi zabeležili još jednu važnu pobedu

Glavčić za novu radost

Nije bilo lakoPredrag Rogan, šef

stručnog štaba, bio je zado-voljan posle pobede i teške utakmice.

– Znali smo da nas čeka izuzetno teška utakmica i da kvalitet Zemuna ne odgova-ra položaju na tabeli. Na kra-ju se čini da smo lagano po-bedili, ali, verujte da nije tako bilo. Mislim da je presu-dio promašaj Vučića, zatim je Denković postigao dva gola i rutinski smo priveli utakmicu kraju. Stalno ističem da još uvek ništa nije gotovo, okre-ćemo se novom treningu i na-rednoj utakmici. Nema opu-štanja, a Zemunu želim sve najbolje, ovde sam proveo lepu godinu kao trener – pro-komentarisao je Rogan.

Stefan Denković (sa loptom)

Minut ćutanja Pred početak utakmice na

Gradskom stadionu u Subo-tici između Spartak Ždrepče-ve krvi i Mladosti minutom ćutanja odata je pošta premi-nulom Draganu Bošnjaku, bivšem igraču Spartaka.

Bošnjak je fudbalsku kari-jeru počeo upravo u Spartaku 1975. godine, potom je pre-šao u novosadsku Vojvodinu. Nosio je dres Dinama iz Za-greba i vinkovačkog Dinama, španskog Figuerasa, a karije-ru je završio gde je i počeo – u Spartaku.

Legenda sa legendom

Svečano je bilo pre počet-ka meča u Subotici, a u glav-noj ulozi bile su dve legende. Naime, Vladimir Torbica, kapiten Spartaka, uručio je čuvenom Milošu Glonča-ku, nekada golmanu Sparta-ka, plavo-beli dres sa brojem 486. Upravo je toliko utakmi-ca u 20 sezona Glončak odi-grao za Golubove. Učinak je to koji je, u današnjim okviri-ma, nemoguće dostići.

Legendarni golman Subo-tičana je, u pratnji kapitena, iskoristio priliku i pozdravio sve igrače Spartaka koji su, uz duh prekaljenog Spartakovca, možda i lakše stigli do pobede u Subotici.

Nemanja Glavčić (desno) i Janko Tumbasević

Polufinale Kupa Srbije na teritoriji

PFS-a

Vojvodina i Tisa u finalu

Prošle nedelje odigrani su me-čevi polufinala Kupa Srbije na te-ritoriji Područnog fudbalskog sa-veza Subotice. U finale su se plasi-rali Vojvodina iz Bačkog Gradišta i Tisa iz Adorjana.

Vojvodina – Bačka 1901 2:1

Vojvodina: Milovanov, Beča-nović, Vejin, D. Kudrić, (Bilbija), Radulović, Erdeljan, Pelengić (1), Jušković, (Popović), Mihajlović, (Janković), Ikrašev, Vender (1).

Bačka 1901: Dokić, Višnjić, Đurović, Nenezić, Orčić (1), Ne-nadović, (Manojlović), Matijević, Spremo, (Glišović), Rajkovača, Dobresko, (Lukić), Bjelobrk.

Tisa – Bajša 3:2

Tisa: Tasić, Stanišić, Panić, Apro, (Žmukić), Živković, Tanda-ri, Boršoš, (Mandić), Čabrilo, Tači, (Šicar), Nađ, Šijačić.

Bajša: Damjanović, Manojlo-vić, Boroš, Kočiš, Pedić, Čagalj, Horvat, Kotaraš, Kočiš, Majkić, Mihalec.

Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”

Pet golova u SomboruU Vojvođanskoj fudbalskoj ligi, grupa „Sever”, odigrani su mečevi 19.

kola. Fudbaleri Tavankuta gostovali su u Somboru gde je u dinamičnom meču domaći tim Radničkog 1912 zabeležio pobedu od 3:2 (1:0).

Radnički je poveo u 28. minutu, preko Kovačevića, a odman na startu drgugo poluvremena, u 47. minutu Skenderović poravnava. Samo tri minuta kasnije Knežević ponovo dovodi domaće do predno-sti. U finišu meča Tavankut stiže do novog poravnanja, Pejić je postigao pogodak u 85. minutu. No, dva minuta pre kraja meča sudija Šipoš svi-ra penal za domaće, a najstrožu kaznu u pobedu ekipe iz Sombora pre-tvara Knežević.

Tavankut: Sabo, Kujundžić, Sloboda, Temunović, Oblaković, I. Skenderović, Šimić, Poljaković, Godar (Pejić), N. Skendero-vić, Plavšić (Dopuđ).

U narednom kolu Tavankut u nedelju, 7. aprila, od 16 sati, dočeku-je ekipu Vrbasa.

Pobeda protiv Mladosti bila je četvrta vezana za Golubove

Imamo karakterPobeda protiv Mladosti u 28. kolu Super lige bila je četvrta vezana za

fudbalere Spartaka. Pre ekipe iz Lučana pred Golubovima su u borbi za bodove pali Partizan, Radnik i Vojvodina. Niz od dvanaest osvojenih bo-dova značajno je popravio saldo na tabeli Super lige Srbije.

– Nije bilo lako igrati protiv ekipe kao što je Mladost. Naši gosti iz Lučana su veoma kvalitetna ekipa, ali smo još jednom pokazali da i mi u Subotici imamo kvalitet, ali i pobednički karakter. Sačuvali smo ste-čenu prednost iz prvog poluvremena i ostvarili veoma bitnu pobedu. Nastavili smo pobednički niz što nam daje dodatni motiv u ovoj Super lige i borbi za plej-of – istakao je Nemanja Glavčić, strelac pobedo-nosnog gola

Nakon Mladosti, fudbalerima Spartaka su bila preostala još dva kola do kraja Super lige i (ne)moguća misija da se domognu osmog mesta koje vodi u plej-of.

– Želja svih nas je da u preostala dva kola zabeležimo još dve pobe-de i da nastavimo niz. Igramo protiv ekipa koje su na tabeli ispod nas, a ako nam se, uz naše trijumfe, poklope i rezultati rivala, još posto-ji šansa da završnicu takmičenja sačekamo među osam najboljih eki-pa Srbije.

NOVE sport 31Broj 1105. april 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Područna fudbalska liga, 19. kolo

Jadran – Đurđin 1:4Jadran: Milanović, Vorotnjak (1), Čeke, Ni. Mudrinski, (S. Malecki),

Balać, (L. Stojanović), D. Malecki, S. Martinović, (Brezovac), Žmukić, M. Martinović, Jovanović, Matković.

Đurđin: Jokić, Vojnić, (Savanović), Vidaković (1), A. Bilbija, Šomo-đi (1), Stojanović, Matković (2), Panić, (T. Stantić), Mihailović, (Cvija-nov), N. Stantić, Majlat.

Vinogradar – Njegoš 4:0Vinogradar: Žužo, Miković, (Golubović), Gavrić, (Mirkonj), Ko-

lundžić, Kujundžić (1), Bačić, Kaposta (1), Č. Nagel, Borenović (1), Ćuk, Abadžić (1), (Pataki).

Njegoš: Radoman, Arambašić, Savović, Major, Stanišić, (Vujošević), Kustudić, N. Kosović, (Mendler), Pejović, Martinović, Bojović, Mrvalje-vić, (Vince).

Preporod – Panonija IM Topola 0:1Preporod: Dakić, Kokić, (Petričević), Grbić, Cekić, Terzija, Todoro-

vić, Grabež, N. Ždrnja, Kopanja, Srednik, Jarić, (Bojanović).Panonija IMT: Živko, Vislavski, Paprić, Savić, Đurica, Cvetića-

nin, Barna, (Kandić) (1), Rahić, Milunović, (Banjeglav), Vida, Tutić, (R. Begović).

Obilić – Vojvodina 0:7Obilić: Stijović, Živkov (1ag), Mičević, R. Jevtić, Barjaktarović, Ostro-

gonac, S. Vuković, (Kašić), R. Dabevski, (Jančić), R. Vuković, (Tornjan-ski), Terzin, Đukić.

Vojvodina: Milovanov, Bečanović (1), Bilbija, (Janković), Radu-lović, N. Kudrić, Bubanja, Marjanov (3), Jušković, (Pelengić), Vender, Ikrašev (2), Popović, (V. Mihajlović).

Proleter (RS) – Sloga 7:1Proleter: Mirković, Ogrizović, Sivčević, Gadžić (1), Novićević, Grujić

(1), (Veličković), Gajin, Maćiženski, Nešković (1), (A. Jovanović), Kojičić (1), Popržen (2), (Turović) (1).

Sloga: Ž. Radić, Martinović, Banov, Bauk (1), Ma. Mijić, Davidov, Milanković, Savić, (Višnjić), Budovalčev, Farago, Živanović.

Radnički 1905 – Proleter (Nj) 2:2Radnički 1905: S. Ivanišević, Pešut (1), Lebović, Mi. Marinković, Ja-

njić, Lazić, Lukić, Šoper (1), Kekezović, S. Babić, Rajić, (Stojanović).Proleter: S. Matković, Bakić, L. Grbić, (Dan. Curnović), Tošić, Sto-

jilović, Dav. Curnović, G. Grbić, Dondur, Demonjić (2), Milić, (D. Bu-kvić), Đekanović.

Iskra – Senta 2:1Iskra: Kalinić, Drljača, Durutović, Stalević, Rodić, Jurčuk, Ivan (1),

Malacko, Šanta, Gubaš, Serdar (1).Senta: Tomašev, Zeković, Pavlov, Bajtai, Đeri, Đuza, Božić, (Piri),

Vuletić, Mitrović, Korać (1), Lovre.

Napredak – Sutjeska 2:1Napredak: Bagaš, Radojković, (Ćirić), Stefanov, Neda, Svilar (1), Joj-

kić, Kozomora (1), Golub, D. Ilić, Stjepanović, (Limanović), Naumov.Sutjeska: Gašović, Nikolić, M. Bajić, Drinčić, Niktović, (Vejnović),

Tadić, Andrić, Berklović, Jakić, Peković, Glumac (1), (Vrekić).

U vanrednom, 22. kolu, fud-baleri Bačke 1901 poraženi su od Dinama iz Pančeva sa 0:1 (0:0), a bio je to prvi poraz crveno-belih u drugom delu sezone.

Bačka je nastupila u prilično izmenjenom sastavu, ali crveno-beli nisu bili podređeni tim u pr-vom delu meča. Izostali su golovi, ali i prave prilike na obe strane.

Gosti iz Pančeva do predno-sti dolaze u 50. minutu utakmi-ce. Nakon jedne nesmotrenosti na sredini terena, krenula je ak-cija Pančevaca koju Juriša za-ključuje golom, ispostavilo se ka-snije, vrednim tri boda.

Ekipa Dinama je bila bolja i u nastavku, dok je najozbiljnije prilike domaći tim imao u fini-šu meča. Ipak, mreže se više nisu tresle.

Bačka 1901: Studen, Bje-dov (Nenezić), Simić (Lu-kić), Matijević, Spremo,

Dobresko, Đurović, Bjelo-brk, Glišović, Nenadović (Bi-jelović), Milić.

Dinamo: Tomić, Marković (Simonović), Dašić, Terzić, Nedučić, Vuković (Javor),

Arnautović, Petrović, Juri-ša, Krkobabić (Bulatović), Teofanov.

U narednom kolu Bačkoj pred-stoji gostovanje u Novoj Pazovi, ekipi Radničkog.

U 21. kolu Srpske fudbalske lige, grupa „Vojvodina”, Bačka 1901 je gostovala u Čelarevu, gde je, nakon remija od 1:1, osvojila bod u duelu protiv ČSK-a.

Ofanzivna postavka oba trene-ra donela je dopadljivu igru, ali ne odmah i golove. Prvo se tresla mreža Subotičana, u 33. minutu Šljivančanin dovodi domaće u prednost. Crveno-beli iz Subotice

su pokušavali da dođu do porav-nanja do kraja prvih 45 minuta igre, ali nisu uspeli u tome.

To je, međutim, samo natera-lo fudbalere Bačke da „dodaju gas” u nastavku meča. Kontrolisali su igru i bilo je samo pitanje kada će stići do gola. To se i desilo u 76. minutu meča, kada je Manojlo-vić poravnao na 1:1, ujedno i po-stavio konačan rezultat meča.

ČSK: Tankosić, Vujošević, Zirić, Jović, Balinović, Mr-šić, Tanasić, Ivković, Šlji-vančanin (Tasić), Trivu-nović (Leškov), Vujošević (Jovanić).

Bačka: Dokić, Jović, Jokić, Orčić (Manojlović), Tum-bas, Lukić, Rajkovača, Bijelo-vić, Masalušić, Milić, Glišović (Spremo).

U 20. kolu Lige Srbije za mla-đe kategorije selekcije Spartak Ždrepčeve krvi zabeležile su po-bedu i poraz u duelima protiv Čukaričkog.

Kadeti Spartaka su zabeležili pobedu od 2:1 (1:0). Domaće je do prednosti doveo Stanisav-ljević, nakon kontre u 37. mi-nutu, a bio je to i jedini gol u prvom poluvremenu. Prednost je duplirao Kilibarda, u 50. minutu, a samo tri minuta ka-snije za Čukarički pogađa Er-gelaš, iz penala. Uz dobru po-stavku Golubova u odbrani, re-zultat se do kraja meča više nije menjao.

Spartak: Tojzan, Ćakić, Dimković, Mijić, Mažić, Jančić, Arsović (Goruž-dić), Malenčić (Rac), Stani-savljević (Novaković), Po-pović (Andrić), Kilibarda (Pastva).

Čukarički: Marković, Ro-gan, Kadijević, Petković ( Aćimović), Drezgić, Niko-lić (Vićević), Vuković ( Se-kulić), Grgić, Šare ( Đukić), Ergelaš, Ajdar.

Više golova bilo je u meču omladinaca, na žalost doma-ćih, Čukarički beleži pobedu od 3:1 (1:1). Gosti su poveli već u 9. minutu, kada je mrežu Sparta-ka pogodio Terzić. Usledili su napadi Spartaka, a oni donose rezultat tek u 41. minutu, kada poravnava Jokić.

Drugi deo igre doneo je bo-lju igru Čukaričkog, a to je i po-tvrđeno golovima, Nikčevića u 52. i Rakonjca u 71. minu-tu meča.

Spartak: Dubljanić, Ra-dovanović (Budimir), Vi-dović, Damjanović, Kau-rin, Žiža, Božović (Plazi-nić), Stojanović (Radosav-ljević), Molnar, Milijašević (Simić), Jokić.

Čukarički: Kožul, Đorđević (Rubežić), Kamenović, Fra-trović (Lončar), Bakić, Ra-dojičić, Markov (Bosančić), Terzić, Rakonjac (Ristović), Nikčević, Ilić (Daničić).

Obe selekcije gostuju u Nišu predstojećeg vikenda. Omladin-ska selekcija igra protiv Radnič-kog, a kadetska protiv Reala.

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Poraz u Subotici

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Osvojili bod u Čelarevu

Liga Srbije za mlađe kategorije

Pobeda i poraz

Gradska fudbalska liga

Deseto koloSusretima 10. kola počeo je drugi deo sezone u Gradskoj fud-

balskoj ligi.Rezultati: Hajduk – Bikovo 2:2, OFK Mala Bosna 2015

– Žednik 1:0, Lokomotiva – Solid 3:1, Udarnik – Palić 4:1, Čantavir – Elektrovojvodina 2:3.

Na tabeli vodi Mala Bosna sa 23 boda, Lokomotiva ima 21, Bi-kovo 20, Udarnik 19, Čantavir 16, Elektrovojvodina i Solid po 15, Žednik 10, Palić 4, a Hajduk 1 bod.

U narednom kolu sastaju se: Čantavir – Hajduk, Elektro-vojvodina – Udarnik, Palić – Lokomotiva, Solid – Mala Bosna, Žednik – Bikovo.

Jedna od retkih šansi Bačke, Stefan Spremo (Bačka) protiv Simonovića i golmana Tomića

Omladinska liga Srbije

Izgubili u Beogradu

Fudbaleri Spartak Ždrepče-ve krvi poraženi su u nastavku Lige Srbije za omladince. Igra-ni su mečevi 19. kola, a Golubo-ve je u Beogradu sa 5:1 savladala ekipaBrodarca.

Domaći su poveli u 22. minu-tum, realizovao je tada penal Lu-kić, a do poluvremena u listu stre-laca su se upisali i Karaklaić i Vukosavljević. Ni drugo polu-vreme nije proteklo u drugačijem odnosu snaga, pa su domaći pove-li i sa 5:0. Gol za Subotičane po-stigao je Radovanović, sa bele tačke.

Brodarac: Dragićević, Jan-ković, Ristić, Marjanović, Jo-vanović, Ilić (Kojić), Stoja-nović (Novaković), Ilić (Ba-canović), Vukosavljević, Lu-kić (Aćimović), Karaklajić (Jakšić).

Spartak: Stajković (Draku-lić), Radovanović, Jokić, Da-mjanović, Vidović, Plaznić (Radosavljević), Pilipović (Novaković), Simić (Malen-čić), Stojanović, Milijašević, Božović (Pastva).

NOVEdruštvo/reklame32 Broj 1105. april 2019.

060/052-44-13

Predanja kažu da su guske spasile Rim a hoće li spasiti pa-lićki turizam tek treba da vidimo. Tereza Varšahelji iz Lodoškog šora na Hajdukovo odlučila je da otvori za sada mini farmu gusa-ka. Prvo je imala šezdeset gusaka na salašu a sada je nabavila i 100 tek izleženih guščića i ovo je za-sada najveća farma gusaka u Su-botici i okolini.

-Posle obilaska jedne farme od 1.ooo gusaka u Mađarskoj i nešto

mi je „kliknulo“ u glavi da bi i ja mogla da se ozbiljno bavim ovim poslom,- kaže Tereza Varšahelji. Računam da će jednog dana ko-načno da oživi i turizam na Pali-ću, pa bi zdrava hrana, meso, gu-ščja džigarica, mast i jaja, mogla da obogate gastronomsku ponu-du ovog kraja. Za sada nema ni-kakvih državnih podsticaja za uz-goj gusaka u poljoprivredi,jedinu šansu vidim u odobravanju kre-dita za razvoj turizma ovog kraja.

Imamo „bogom dane“ uslove za uzgoj gusa-ka. Po pričanju sta-rih ljudi, Ludoš se beleo od jata gusa-ka. Po guskama jeze-ro i okolina, dobili su i ime. Ovaj mali pro-stor oko Ludoškog jezera,snadbevao je celu Suboticu sa gušči-jim mesom i perjem“.

Pre 50 godina u Vojvodini je bilo mi-lion gusada a da-nas svega pet hiljada.

Subotica nema ukupno ni 500 a nekada smo bili poznati po fabri-kama za preradu perja u staroj Jugoslaviji.

-Ovde na Hajdukovu i Šu-pljaku na salašima meštani drže maksimalno samo nekoliko gu-saka, tek toliko da im danju ču-vaju salaš,-kaže Tereza. Jedino za sada ja imam nameru ozbilj-no da se bavim ovim poslom, ali sam primetila da se i ostali inte-resuju za uzgoj gusaka. Počela sam da se bavim uzgojem gusa-ka iz ljubavi prema ovim životi-njama, a sada hoću da ovu ljubav

pretvorim i u biznis. Nekada smo mogli prodajom guščjeg perja da pokrijemo sve troškove uzgo-ja, pa su nam jaja i guščje meso praktično ostajalo besplatno. Ili guščja džigarica koštala je neka-da kao cela guska. Zašto i sada ne bi vratili to vreme“.

Za sada, Tereza Varšahelji pla-nira da izgradi farmu od 500 gu-saka a ako posao krene i država se zainteresuje za ovu proizvod-nju, spremna je da uzgoj gusaka i udvostruči.

M.M

Tereza Varša-helji iz Hajdu-kova namerava da otvori farmu od 500 gusaka i tako obezbedi zdravu hranu i neobičnu ga-stronomsku po-nudu za palićki turizam.

Meštani Hajdukova puno očekujuod palićkog turizma

Vratile se guske