Donacija koja pokre}e - Dnevni list Danas · {to transparentnije, ali svi su raz-govarali oko eventualnog zajed-ni~kog u~e{}a u vlasti, utvrdio je odbornik GG Predrag [aponji}. I

Povodom 85 godina lista Polimlje danas panel rasprava

„Gra|ani pitaju, mediji reaguju“ Strana V

Poklon Ministarstva kulture Biblioteci u Novoj Varo{i

Na dar 540 knjiga Strana IV

Dràvno ve}e tuìlaca ponovo raspisalo konkurs za izbor 54 zamenika javnih tuìlaca

Novi Pravilnik i ravnomernazastupljenost manjina

Strana III

M. \

erle

k

PETAK, 22. septembar 2017, broj 7298/544, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Enis Memi{ahovi}

Komunalno ppreduze}e mora dda bbude rrentabilno

Strana V

Enes Pljaki}

Pendik }}e pprimati 1.600 ggledalaca Strana VII

Op{tinsko ve}e Pribojausvojilo rebalans budèta

Predvi|enopove}anjerashoda

Strana II

Police sve punije: Iz gradske Biblioteke

Prijepolje - Vlada Slovenije je podr-àla projekat izgradnje transfer stani-ce za komunalni otpad u prijepoljskojop{tini i odobrila 800.000 evra za ovenamene. Naime, jedna slovena~ka fir-ma pokazala je interesovanje za prije-poljski problem sa deponijom. Njenipredstavnici obi{li su lokaciju u Stru-govima pred kraj pro{le godine i na-kon toga saop{tili da se na tom prosto-ru moè obezbediti funkcionisanjetransfer stanice koja bi, uz prate}uopremu, bila ura|ena po vaè}im

evropskim propisima i time bi pred-stavljala sabirno mesto za selektovanjei odlaganje otpada.

Odmah je reagovala lokalna samou-prava, iskoristila tu ~injenicu i poslalazahtev Vladi Republike Slovenije koja jespremna da ulaè u takve projekte.Ovih dana stigla je informacija da jeVlada Slovenije prihvatila projekat,smatraju}i ga jednim od najboljih kojisu stigli, a odobrena donacija obezbe-|uje polovinu neophodnih sredstava zaukupno predvi|ene radove na lokaciji

Strugovi. Donacija je, kako se kaè uzvani~nom dopisu, rezervisana u bu-dètu Republike Slovenije za 2018.godi-nu. Sredstva }e biti na raspolaganju napo~etku naredne godine. Zato je neop-hodno, kako se navodi, da op{tina Prije-polje pokrene proceduru izbora izvo-|a~a radova kako bi se mogao sklopitidonatorski ugovor i po~eti sa imple-mentacijom. Odlaganje otpada spada ugoru}e probleme Prijepolja, te je pomo}Slovenije vi{e nego dobro do{la. I.H.D.

Strana II

Novi Pazar - Fudbaleri Novog Pazara nisu uspeli da seplasiraju u osminu finala Kupa Srbije, po{to su poraè-ni u Pirotu od doma}eg Radni~kog nakon izvo|enja je-danaesteraca, 6:5. Posle regularnih 90 minuta bilo je 1:1,

a Radni~ki je penal seriju dobio rezultatom 5:4. Ekipa izPirota do{la je u vo|stvo golom Milo{a Spasi}a u 45. mi-nutu, a izjedna~enje gostima doneo je Ibrahim Arifovi}u 73. minutu. S.D.

Fudbaleri ispali iz Kupa

Slovenci finansiraju izgradnju transfer stranice za komunalni otpad u Prijepolju

Donacija koja pokre}e

Put ka ukidanju smetli{tana ulazu u Prijepolje

petak, 22. septembar 2017.II

Ovaj prilog sufinansiraop{tina PribojPRIBOJ DANAS

Priboj - U subotu su ~lanoviplaninarskog kluba „Ljesko-vac“ iz Priboja organizovali{etnju i boravak u prirodi za

u~enike Osnovne {kole „VukKaradì}“. Ova akcija je orga-nizovana u okviru „Dana pe{a-~enja u Srbiji“.

Na relaciji Stari grad-Stazazdravlja-Osovnik, planinar-skom stazom ukupne duìne{est kilometara, pe{a~ilo je oko200 u~enika, njihovih nastavni-ka i planinara. Na vrhu jednogod uzvi{enja planine Bi}, orga-nizovan je kamp i boravak u~e-snika, gde su im ~lanovi plani-narskog udruènja posluìli ~aji uìne. Na istom mestu organi-zovana je i kratka obuka za po-stavljanje {atora i predavanje opona{anju u prirodi , kao i za-bavne igre. Akcija „Dan pe{a-~enja u Srbiji“ za cilj ima popu-larizaciju fizi~ke aktivnosti, bo-ravka u prirodi i zdravog na~i-na ìvota. S.B.

Nova Varo{ - Naprednjaci su sepre dva dana i zvani~no vratili navlast u Novoj Varo{i. Ovo bi unajkra}em bio epilog 10.po redusednice parlamenta u gradu napadinama Zlatara, na kojoj je iproceduralno „overen“ savez iz-me|u Grupe gra|ana „Novi ljudiza Novu Varo{„ i Srpske napred-ne stranke. Kao {to su se ove dvepoliti~ke grupacije nedavno i do-govorile, („stimulisane“ prepo-rukama centrale SNS-a u Beo-gradu) predsednik op{tine ostajeRadosav Vasiljevi} (GG), dok jeza njegovog zamenika imeno-van dr Branko Bjeli}. On je naovoj funkciji zamenio Slavi{u

Puri}a, ~ije su se demokrate sapet i Dveri sa jednim odborni-kom preselilu u opoziciju. Za no-vog zamenika predsednika op-{tine glasalo je 20 odbornika ve-}ine koju sada ~ine GG,SNS, SPS,NS, PS, PUPS i SDP.

Sednicu su, osim pretumba-vanja ta~aka dnevnog reda, obe-leìla o{tra prepucavanja dosko-ra{njih koalicionih partera iz re-dova GG sa jedne, i Demokratskestranke i Dveri sa druge strane.„Ova koalicija nije nastala vo-ljom bira~a. Nisu za nju ni svi od-bornici SNS i GG ali su prinu|e-ni da glasaju. Ovo „partnerstvo“

je nametnbuto iz Beograda i Pri-boja i kao takvo je velika bruka zana{u op{tinu“, rekao je smenjeniSlavi{a Puri} (DS).

Predstavnici Dveri bili suo{triji u kritici novonastalog sa-veza GG i naprednjaka. Odbor-nik Rade Raketi} je kritike upu-tio posebno predsedniku op{ti-ne optuìv{i ga da je on li~no iz-neverio oko 5.000 bira~a, a da sunjegovi partijski saborci ve} du-è vreme vodili tajne pregovoresa naprednjacima.

- Nemojte da obmanjujetejavnost i svu krivicu pripisujetenama iz Grupe gra|ana. Istina jeda su bukvalno sve partije u vla-

sti pregovarale sa naprednjaci-ma. Neki tajno, po podrumima,hotelima, vikendicama, neki ne-{to transparentnije, ali svi su raz-govarali oko eventualnog zajed-ni~kog u~e{}a u vlasti, utvrdio jeodbornik GG Predrag [aponji}.

I dok su naprednjaci mirnoposmatrali razvoj situacije, uzopasku novim koalicionim part-nerima da bi u svojim diskusija-ma za skup{tinskom govorni-com trebalo da podsete i na re-zultate prethodne vlasti na ~elusa SNS-om, najve}u „paljbu“pretrpeo je stari-novi predsednikop{tine.

- Savez sa naprednjacima }eomogu~iti ~vr{}u kop~u sa drà-vom koja nam je neophodna ka-ko bismo re{ili brojne problemegra|ana. Imamo obe}anje da }enam republi~ka vlast pomo}i dakona~no naplatimo taksu od„Drinsko Limskih HE“ koja nagodi{njem nivou iznosi oko100.000.000 dinara. Dobi}emo isredstva u iznosu od tako|e 100miliona dinara za rekonstrukci-ju puta od gradskog naselja Bra-no{evac prema turisti~koj zonina Zlataru. Ova deonica nam jeklju~na za budu}i razvoj turizmakao strate{ke privredne grane naovom podru~ju, kazao je Rado-

sav Vasiljevi}. On je pojasnio dasu uslov partnerstva sa napred-njacima bile nove investicije.„Li~nim interesima i afinitetimanema mesta u politici. Ne èlimda budem neuspe{an predsed-nik op{tine, a to bi se desilo dasam prokockao {ansu da op{tinaod dràve dobije dva, a ne 200miliona dinara“, zaklju~io je Va-siljevi}.

Na sednici lokalnog parla-menta izabrani su i novi ~lanoviOp{tinskog ve}a, lokalnog save-ta za zdravlje, kao i brojnih dru-gih skup{tinskih i op{tinskih te-la i komisija. R. Popovi}

Prijepolje - Vlada Slovenije je podr-àla projekat izgradnje transfer staniceza komunalni otpad u prijepoljskoj op-{tini i odobrila 800.000 evra za ove na-mene. Naime, jedna slovena~ka firmapokazala je interesovanje za prijepolj-ski problem sa deponijom. Njeni pred-stavnici obi{li su lokaciju u Strugovimapred kraj pro{le godine i nakon togasaop{tili da se na tom prostoru moèobezbediti funkcionisanje transfer sta-nice koja bi, uz prate}u opremu, bilaura|ena po vaè}im evropskim propi-sima i time bi predstavljala sabirnomesto za selektovanje i odlaganje otpa-da. Odmah je reagovala lokalna samo-uprava, iskoristila tu ~injenicu i posla-la zahtev Vladi Republike Slovenije ko-ja je spremna da ulaè u takve projekte.Ovih dana stigla je informacija da jeVlada Slovenije prihvatila projekat,smatraju}i ga jednim od najboljih kojisu stigli, a odobrena donacija obezbe-|uje polovinu neophodnih sredstava

za ukupno predvi|ene radove na loka-ciji Strugovi.

Centar za me|unarodnu saradnju irazvoj uputio je dopis kojim obave{ta-va predsednika op{tine PrijepoljeDragoljuba Zidnovi}a da jeVlada Republike Slove-nije potvrdila podrà-vanje projekta „Iz-gradnja transfer sta-nice za me{ani ko-munalni otpad“ ~ijaje vrednost procenje-na do dva milionaevra. Donacija je, kakose kaè u zvani~nom do-pisu, rezervisana u budètuRepublike Slovenije za 2018.godinu.Sredstva }e biti na raspolaganju na po-~etku naredne godine. Zato je neop-hodno, kako se navodi, da op{tina Pri-jepolje pokrene proceduru izbora iz-vo|a~a radova kako bi se mogao sklo-piti donatorski ugovor i po~eti sa im-

plementacijom jer projekat mora bitirealizovan tokom 2018.godine kako bise realizovala i donatorska sredstva.

Jedna od prvih odluka koja je done-{ena, posle konstituisana nove

vlasti bila je upravo ona kojase odnosila na re{avanje

problema deponije. Nasednici Skup{tineo{tine Prijepolje po-~etkom oktobra2016. doneta je Odlu-ka o odre|ivanju lo-

kacije za transfer stani-cu na kojoj bi se obavlja-

lo skladi{tenje i selektova-nje otpada. Re~ je o lokaciji u

Strugovima za koju je jo{ 1992.godineura|ena projektna dokumentacija.

Kada je slovena~ka firma, koja je spe-cijalizovana za ove poslove mesec danakasnije obi{la lokaciju, ocenila ju je kaoveoma pogodnu za ove namene jer je„skrivena“ od magistralnog puta, nalazi

se sa druge strane vodotokova, a pristu-pa~na je za mehanizaciju i vozila jer jeomogu}eno skretanje specijalizovanihvozila direktno sa glavne saobra}ajnice,{to je velika u{teda i prednost. To je i bi-la preporuka da se konkuri{e za sredstvakoja dodeljuje slovena~ka Vlada upravoza projekte iz oblasti za{tite ivotne sre-dine koja su namenjena za {iri region.Prvi krug prijepoljski projekat pro{ao jejo{ u decembru pro{le godine. Da je pro-jekat u potpunosti prihva}en i time do-bijeno „zeleno svetlo“ potvr|eno je kra-jem avgusta ove godine.

Ovih dana predsednik i zamenikpredsednika op{tine Dragoljub Zindo-vi} i Stanko Kijanovi} u stalnim su kon-taktima sa nadle`nim ministarstvima uVladi Srbije, po{to je za oblast ekologijeformirano posebno, a do sada je to bilou okviru Ministarstva za poljoprivredugde su ve} nekoliko godina dràvni se-kretar, ali i slu`benici koji se bave eko-logijom poku{avali da na|u prihvatlji-

vo re{enje za prijepoljski problem. Pro-cedura dobijanja potrebne dokumenta-cije kad je re~ o ovakvim investicijamanije jednostavna, potrebno je pribavitisaglasnosti i mi{ljenja javnih preduze}ai ustanova, obezbediti lokacijske uslove,{to, poznato je, u na{im uslovima zah-teva vreme, a Prijepolje vi{e vremenanema jer deponovanje otpada spada uproblem broj jedan. Njegovo re{avanjeje, prema zakonskim propisima, u di-rektnoj nadle`nosti lokalnih samoupra-va. Me|utim, sve je sloènije kada sezna da je Vlada Srbije ta koja daje mi-{ljenje za gradnju ovakvih objekata, ~aki kada su privremeni.

Transfer stanica u Strugovimafunkcionisala bi onako kako to zahte-vaju savremeni uslovi skladi{tenja i unarednih desetak godina, dok dràvane donese naophodne odluke vezaneza raspored regionalnih deponija, to bipotpuno re{ilo ovaj veliki prijepoljskiproblem. I.Hadàgi}-Durakovi}

Slovenci finansiraju izgradnju transfer stranice za komunalni otpad u Prijepolju

Donacija koja pokre}e

Vlada Slovenije za ovaj projekat odobrila

800.000 evra

Priboj - Na 26. sednici Op{tin-skog ve}a op{tine Priboj koja jeodràna u utorak usvojen jepredlog rebalansa budèta za2017. godinu, kojim je predvi|e-no uve}anje rashoda.

Predlogom Odluke o izmena-ma i dopunama Odluke o budè-tu Op{tine Priboj za 2017. godi-nu , izvr{eno je uskla|ivanje pri-hoda i rashoda prema potreba-ma koje su iskazane u prvih de-vet meseci i onima koje se o~e-kuju do kraja godine. Usvojenrebalans predvi|a ukupno uve-}anje rashoda u iznosu247.115.574,00 dinara. Uve}anje

rashoda se najve}im delom od-nosi na rashode nastale isplatompodsticajnih sredstava za biv{eradnike FAP-a.

U delu pove}anja prihodanajve}i deo se odnosi na tran-sferna sredstva iz budèta Re-publike Srbije. Predlog rebalan-sa budèta, koji je utvr|en naovoj sednici Op{tinskog ve}a,bi}e dat na usvajanje odborni-cima Skup{tine op{tine na sed-nici SO koja treba da se odrìnaredne sedmice.

Pored predloga rebalansa bu-dèta na dnevnom redu 26. sed-nice utvr|en je i predlog Odluke

o odre|ivanju maksimalnogbroja zaposlenih na neodre|enovreme u sistemu lokalne samou-prave op{tine Priboj za 2017. go-dinu. Predlogom odluke je utvr-|en broj 268 zaposlenih, jedanvi{e nego u prethodnoj godini. Iovaj predlog je prosle|en Skup-{tini op{tine na usvajanje.

Na dnevnom redu sednicena{li su se jo{ i predlog Odlukeo auto-taksi prevozu putnika nateritoriji op{tine Priboj,(kojimje utvr|en optimalan broj taksiprevoznika), izve{taj i novi planrada Pred{kolske ustanove„Neven. S.Bjeli}

Odbornici SO o rebalansku budètaslede}e nedelje: Op{tinsko ve}e

Odràna 10. sednica Skup{tine op{tine Nova Varo{

Naprednjaci se vratili na vlast

Ve}e usvojilo rebalans budèta

Obeleèn „Dan pe{a~enja“

Promocija zdravog na~ina ìvota:Planinari i u~enici na pe{a~enju

Stari-novi predsednik op{tine i njegov smenjenizamenik: Radosav Vasiljevi} i Slavi{a Puri}

petak, 22. septembar 2017. III

Ambiciozne pljevaljske Demokrate

Pljevlja - Op{tinski odbor De-mokrata Pljevlja odrào je drugusjednicu u sali Skup{tine op{tinePljevlja. Ova opoziciona stranka jeformirala izborni centar op{tinskogodbora i za predsednika izabrala Ni-kolu Rov~anina, izabrani su pot-predsednici i ~lanovi Izvr{nog od-bora. U saop{tenju Demokrata sedodaje da je zaklju~eno da su oninosilac promjene vlasti u ovom gra-du, „{to potvr|uje i dalji rast podr-{ke u odnosu na postignutih 38,13odsto nakon sprovedenog prvog

kruga terenske kampanje.“ Op{tin-ski odbor je konstatovao ogromanpriliv novih ~lanova, {to je pokaza-telj da Pljevljaci vjeruju politici De-mokrata, zaklju~uje ova opozicionastranka. U Pljevljima vlada DPS.

Bankrotirala bjelopoljskaRada

Bijelo Polje - Bjelopoljska fa-brika Bjelasica Rada, u ve}inskomvlasni{tvu Eurofonda i formalno jebankrotirala dono{enjem rje{enja8. septembra, potvrdio je ste~ajniupravnik tog preduze}a Sreten Mr-valjevi}. U Privrednom sudu u srije-

du je odràno ro~i{te za ispitivanjepotraìvanja i usvojena kona~na li-sta prema kojoj je ste~ajna upravapriznala potraìvanja od 1,72 mili-ona eura, a kao neosnovane odbilaprijave potraìvanja od ukupno1,83 miliona evra, prenose Vijesti.Najvi{e priznato pojedina~no po-traìvanje je Ministarstva finansija,odnosno Poreske uprave (PU) od1,02 miliona evra, zatim fondaTrend, prema sudskoj presudi, u iz-nosu 287,78 hiljada evra. Tako|e,pojedina~no najve}e potraìvanjePU od oko 1,83 miliona evra nijepriznala ste~ajna uprava, kao ni po-traìvanje Sindikalne organizacijepreduze}a od 692,42 hiljade evra.Ste~aj u tom preduze}u pokrenut jeu maju na zahtjev radnika koji vi{eod godinu nijesu primili zarade.U

DVE

RE^

I

Ovaj prilog sufinansiragrad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Novi Pazar - U saradnji Gra-da Novog Pazara i novopazar-ske filijale Nacionalne slu`be zazapo{ljavanje, a preko progra-ma Javnih radova, na teritorijiNovog Pazara, narednih mese-ci, obalama Ra{ke, Jo{anice iTrnavice kao i pored sportskihigrali{ta, patrolira}e ekolo{kiredari. Oni }e se potruditi dasvakog nesavesnog gra|aninakoji baca otpad u reku ili na ne-ki drugi na~in uni{tava ivotnusredinu upozore na ono {to ra-de, i da iste prijave nadle`nojkomunalnoj inspekciji koja }epodneti prekr{ajnu prijavu. Po-sredstvom javnih radova ovegodine angaòvano je 15 neza-poslenih sa evidencije NSZ-a.

Ekolo{ki redari imaju spe-cijalne majice i ka~kete, legiti-

macije i ve} se mogu videti po-sebno pored novopazarskihreka, koje, naàlost, mnogiNovopazarci koriste za baca-nje otpada. Ekolo{ki redari ka-ù da se susre}u sa mnogimru`nim stvarima.“Najgori suvlasnici prodavnica uz reku.Sva{ta bacaju u nju. Pale kar-tonske kutije i tako zapaljenebacaju. Poku{ao sam nekolikoputa da ih upozorim ali vidimda uop{te ne reaguju. Strasnojekoliko ih nije briga za okoli-nu“, kaè ekolo{ki redar Ha-nib [usterac koji patroliraobalom reke Ra{ke od hotelaVrbak do takozvanog Novogputa. Ekolo{ki redari kaù dabi bilo dobro kada bi imali ~i-me da slikaju nesavesne gra-|ane jer bi to bio dokaz da su

zaista oni zagadili reku i ondabi i po~inioci svaki slede}i putrazmislili da li bi ponovo istouradili.

Kako kaè {ef komunalne iekolo{ke inspekcije Sead Hami-dovi} ekolo{ki redari pomaùinspekciji i zamolio je sve gra-|ane da se „na|u ekolo{kim re-darima i pomognu im da se sta-ne na put nesavesnim gra|ani-ma koji svesno naru{avaju ì-votnu sredinu“.“Nakon {to pri-jave nesavesne gra|ane, komu-nalni inspektor izlazi na licemesta, sprovodi upravni postu-pak, podnosi prekr{ajnu prija-vu Prekr{ajnom sudu u NovomPazaru“, objasnio je Hamido-vi}. Ekolo{ki redari angaòvanisu preko Javnih radova na ~eti-ri meseca. S.D.

Beograd, Novi Pazar - Dràv-no ve}e tu ilaca (DVT) ponovo jeraspisalo konkurs za izbor 54 za-menika javnih tuìlaca u Srbiji,koji }e biti sproveden po novomPravilniku za rangiranje kandi-data. Me|u njima su i dva zame-nika tuìlaca u Novom Pazaru.Novi konkurs je raspisan po{to jeSkup{tina Srbije raniji predlogDVT vratila i zbog privremenemere Ustavnog suda kojom je su-spendovana primena Pravilnikapo kojem su kandidati bili pred-loèni. Ovo }e biti prvi konkursna koji }e se primeniti odredbe oravnopravnoj zastupljenosti na-cionalnih manjina u pravosud-nom organu koje predvi|a noviPoslovnik o radu DVT.

U izjavi za novopazarske medi-je ~lan DVT i biv{i vi{i tu ilac uNovom Pazaru Stanislav Duki} je

rekao da }e se u novom izborustriktno voditi ra~una i o ravno-mernoj zastupljenosti nacionalnihmanjina u ovda{njim tu ila{tvi-ma.’’Prilikom tog uzbora vodi}e-mo ra~una posebno o ravnomer-noj nacionalnoj zastupljenosti na-cionalnih manjina u skladu sa no-vi poslovnikom Dr avnog ve}a tu-ilaca, na na~in na koji je odobren

od strane stranih eksperata, a ti~ese Poglavlja 23’’, obja{njava Duki}.

Vi{e javno tuìla{tvo u No-vom Pazaru trenutno ima samodva zamenika tuìoca pa je to ibio povod da Dràvno ve}e tu i-laca raspi{e konkurs. Na prvobit-no raspisani konkurs prijavilo se{est kandidata: zamenici tu iocau Osnovnom tuìla{tvu JovanMilanovi} i Relja Petrovi}, tuì-la~ki pomo}nik u tom tu ila{tvuSamir Baki}, sekretar Vi{eg tu i-

la{tva Adnan Ba}i}anin, sudijskipomo}nik u novopazarskomOsnovnom sudu Zuhra Ramovi}i sudija Prekr{ajnog suda u No-vom Pazaru Milan Radomirovi}.

Jedan zamenik tu ioca potre-ban je i u Osnovnom tu ila{tvu. Zato mesto ranije je konkurisalo de-vet kandidata, ali troje nije pro{loprvi krug jer nisu polo ili ispit. Nakraju ocenjivanja jedino je, maksi-malnu ocenu - 8, imao aktuelni se-kretar Vi{eg tu ila{tva Adnan Ba-}i}anin. Na drugom i tre}em me-stu bili su polaznici Pravosudneakademije Aladin Madòvi} (7,7)i Aleksandar Mili} (7,3). Zamenikgradskog pravobranioca SamirDraànin imao je zbir ukupnihocena 7, a njegov kolega Predrag@ivkovi} i na~elnik gradske upra-ve Novog Pazara Almir Lekovi}imali su zbirne ocene od 5,7. S. B. Ekolo{ki redari

za ~istiji grad

Foto:

Senk

o @up

ljanin

Otvorena renovirana gimnazijaSjenica - Sjeni~ka gimnazija

„Jezdimir Lovi}“ sve~ano jeotvorena nakon tromese~nogrenoviranja, koje je obuhvatiloizgradnju novog krova i fasade,obnovu podova u u~ionicama ielektri~nih instalacija.

Predsednik op{tine SjenicaHazbo Mujovi} rekao je nasve~anom otvaranju {kole dao~ekuje da }e bolji uslovi zapoha|anje nastave podsta}i

u~enike da postiù bolje uspe-he. Mujovi} je pozvao ruko-vodstvo {kole da kod op{tin-ske uprave konkuri{e za dobi-janje sredstava za nabavku sa-vremenih u~ila. „Op{tina imanovca da za ovu {kolu obezbe-di savremena nastavna u~ilapoput pametnih tabli i kom-pjuterske opreme, ali je po-trebno da ta sredstva budutraèna, do sada to nije u~inje-

no. Dobar primer je Tehni~kopoljoprivredna {kola, traìli sunabavku odgovaraju}ih ma{i-na i dobili su ih“, dodao je Mu-jovi}. Vrednost radova je 37,5miliona dinara, koje je obezbe-dila Kancelarija za upravljanjejavnim ulaganjima i op{tinaSjenica. Gimnazija JezdimirLovi} u Sjenici ima oko 450u~enika, a ove godine u prvirazred po{lo je njih 110. S.D.

BNV traì povla~enje izmjena manjinskih zakona

Novi Pazar - Bo{nja~ko nacionalno vije}epredloìlo je Koordinaciji nacionalnih manji-na da zahtjeva od Vlade Republike Srbije po-vla~enje iz procedure prijedloge izmjena ma-njinskih zakona jer se njima, smatraju, „bitnoumanjuju ranije ste~ena prava manjina“. Uo-~i za ju~e zakazane sjednice, BNV je zatraìloda Koordinacija kao glavni prioritet u radu,defini{e nacrt pravnog okvira za za{titu manji-na u Republici Srbiji i da predloì Vladi Srbije

dono{enje osnovnog - krovnog zakona za na-cionalne manjine. U saop{tenju BNV zahtjevada nadle`no ministarstvo formira radnu gru-pu za izradu novog zakona, u kojoj predstav-nici nacionalnih manjina ne}e biti ignorisani i~iji }e prijedlozi biti uvaèni i une{eni u kona~-ni tekst zakona i time se pruì mogu}nost ma-njinama da su{tinski u~estvuju u oblikovanjuovog klju~nog dokumenta za ostvarivanje nji-hovih prava. S.B.

Dràvno ve}e tuìlaca ponovo raspisalo konkurs za izbor 54 zamenika javnih tuìlaca

Novi Pravilnik i ravnomerna zastupljenost manjina

Novopazarski }ilim u SomboruNovi Pazar - Stapar u Sombo-

ru je je od 14. do 18. septembrabio doma}in „Tre}e tka~ke ko-lonije“. Na manifestaciji su, napoziv Ambasade Australije a uzpodr{ku grada u~estvovale i~lanice udruènja „Bazar ruko-tvorina“, na ~elu sa predsedni-com Razom Nik{i}. Doma}inokupljanja, pored Ambasadebila je „Etno mreà“ Sombor.

[esnaest u~esnica iz razli~i-tih krajeva Srbije predstavilo jesvoje radove iz oblasti tkanja i}ilimarstva, a novopazarskomudruènju uru~eno je priznanjeza savladanu tehniku stvaranjaspecifi~nosg staparskog }ilima,koji se, po re~ima predstavnicanovopazarskog udruènja, odostalih radinosti ove vrste razli-kuje po izuzetnoj preciznosti u

postupku izrade. ]ilimarke i~uvari tradicije do{li su u Staparsem iz Novog Pazara i iz Kru-{evca, Sremskih Karlovaca, Le-skovca, [apca, Pan~eva i Nego-tina. Koloniji u Staparu prisu-stvovali su predstavnici amba-sada Australije, SAD-a, Izraela,kao i predstavnici NALED-a,me|unarodnih, dràvnih i po-krajinskih institucija. S.D.

Sandà~ki umetnici u Sarajevu Novi Pazar - U sarajevskoj

Vije}nici otvorena je izlo`ba sli-ka Sandà~kog udruènja likov-nih umetnika, koja }e trjati me-sec dana. Izlo`ba na kojoj semogu videti dela Hilmije ]ato-vi}a, Muriza ôkovi}a, Muha-meda Maksa \erleka, Emiraôkovi}a i drugih je rezultatdobre saradnje izme|u kultur-

nih centara, ali i ~elnika GradaSarajeva i Grada Novog Pazara.

Pomo}nik gradona~elnikaNovog Pazara Faruk Suljevi} je,na otvaranju, istakao da je ovajdoga|aj zapravo potvrda da jesaradnja izme|u dva grada uro-dila plodom i na kulturnomplanu.“Posle dobre saradnje iz-me|u Gradskog arhiva Novog

Pazar i Istorijskog arhiva Sara-jeva, evo i saradnje Kulturnogcentra sa Vije}nicom. Nadm seda }e izlo`ba sandà~kih umet-nika na ovako predivnom mje-stu, doprinijeti jo{ ve}oj sarad-nji i povezivanju; da }emo ima-ti priliku da ugostimo i umetni-ke iz Sarajeva u Novom Paza-ru“, rekao je Suljevi}. S. D.

petak, 22. sepIV

KULTURA

Nova Varo{ - Galerijski prostor novo-varo{kog Doma kulture su u proteklihnekoliko dana krasila dela putuju}e izlo-`be „Art kvadrat 2017“, koju ve} 11.go-dinu za redom organizuje beogradskiArt centar. Re~ je postavci umetnina 55autora, od kojih je tre}ina iz inostran-stva. ine je grafike, ulja na platnu, akva-

reli, crteì, instalacije malih formata. Ovadela su „mali“ simboli kreativnosti, razli-~iti po tematici, tehnikama, kao i likov-nom izrazu odnosno rukopisu.

-Kada smo pre vi{e od jedne decenijepo~injali nismo ni razmi{ljali o 100-toj,200-toj, 300 toj izlo`bi minijature. Valj-da je to tako - kada se ne tera inat, kad si

opredeljen da gradi{ i stvara{, kada èli{da pruì{ {ansu stvaraocima da izlaù iafirmi{u se, uspeh do|e sam od sebe.Preko 100.000 posetilaca na izlo`bama{irom zemlje, na kojima se predstaviloskoro 500 umetnika, najbolja su potvr-da uspe{nosti ovog na{eg „malog“ umet-ni~kog projekta, kazao je na otvaranju iz-

lo`be u Novoj Varo{i Darko ônki}, di-rektor Art centra. Prema re~ima novova-ro{kog akademskog slikara Stanka Nika-~evi}a, minijatura je i ovog puta ponudi-la isti onaj duh koji je odrào kroz veko-ve. „Minijatura ima svoju posebnu du-hovnost, kreativnost, a njen duh se ogle-da u kompaktnosti kompozicije i spo-sobnosti umetnika da forme oblikuje namaloj podlozi“, smatra Nika~evi}.

Ova tradicionalna izlo`ba, koja se doove godine zvala „Format mali“, igra va-`nu ulogu u formiranju umetni~kih uti-caja, te bi na njoj zna~ajnu ulogu imalo iu~e{}e lokalnih slikara okupljenih uudruènje „Zlatarska paleta“. Njihovadela mogu postati deo ove dragocene po-stavke ukoliko se njihovi autori prijavena redovni godi{nji konkurs organizato-ra - Art centra. @iri je ove godine izabraoradove 55 autora, po principu jedan sli-kar-jedno delo, a njihovi radovi krasi}edo kraja godine izlo`bene prostore i ga-lerije u dvadesetak gradova i varo{ica.Postaju}i tradicionalna, izlo`ba minija-tura dokazuje vlastitu umetni~ku veli~i-nu jer godinama na malom polju pred-stavlja stvarala{tvo velikog broja umet-nika {to je jedan od konkretnih doprino-sa u decentralizaciji kulture. R. P.

Nova Varo{ - Ministarstvo kulture po-klonilo je Biblioteci „Jovan Tomi}“ u No-voj Varo{i 540 knjiga doma}ih i stranihknjièvnih stvaralaca. Dela, vredna oko330.000 dinara, dar su resornog mini-starstva u okviru ovogodi{njeg otkupaknjiga publikovanih tokom 2016. u izda-nju najtira`nijih i onih manje poznatihizdava~kih ku}a.

Na tradicionalnom konkursu za ot-kup publikacija za biblioteke u Srbijiovog puta stigla su, ina~e, oko 4.000 na-slova od 260 izdava~a i distributera, anadle`ni iz Ministarstva kulture su u uìizbor kandidovali 2.220 knjiga vi{e od220 izdava~kih i distributerskih ku}a. Uovda{njoj Biblioteci je knji`ni fond upot-punjen u skladu sa ukusima doma}eg ~i-tali{ta, te se tako na policama najvi{e na-{lo naslova iz oblasti beletristike, knjièv-nosti za decu, stripa, kao i dela na poljuhumanisti~ko-dru{tvenih nauka.

-U fokusu su ovog puta bila knjièvnaostvarenja Nobelovaca. Re~ je o delimaLjose, Jena, Foa, Morisona, Saramaga,

Pamuka… Na{i ~itaoci tako mogu na}ivredna izdanja poput knjiga „Pet uglo-va“, „@ena crvene kose“, „Papina k}i“,„Poslednji svedoci“, „@ena u belom“,„Pe}ina“, „êtiri novele“ -kaè knji`ni-~arka Radmila Bjeli}. Knjièvna riznicadopunjena je aktuelnim naslovima izoblasti beletristike, za koju vlada najve}einteresovanje {ire ~itala~ke publike. Po-{tuju}i ukuse svojih korisnika, u Biblio-teci su tako nabavili popularne knjige :„Lutka od marcipana“ (Bazdulj), „Tri tu-`na tigra“ , „Ratni dnevnik u zatvoru“(M.Popovi})… U ponudi su i sve ~itani-ja izdanja „Lagune“ , poput dela Ivanjija,Miklje, Veliki}a, Velmar Jankovi}, Basa-re, Bjel~ice, âslava Milo{a, potom „za-{titnih lica“ izdava~ke ku}e „Arhipelag“Simi}a i Grosmana. Od „Boouka“ su na-baljene knjige Uelbeka, Bagbede, „Vul-kana“ naslovi Braunove, Kinga, Kui}-ke…

Ljubitelji pisane re~i mogu uìvati i unovim romanima najboljih japanskihautora, kroz koje se mogu bliè upozna- ti sa tamo{njom kulturom i religijom.

Ovi autori su, ina~e, sve popularniji, ka-ko zbog izuzetnog kvaliteta njihovihostvarenja, tako i zbog jednostavnog i„pitkog“ ~itanja. Ovda{nji bibliotekaripreporu~uju i novu zanimljivu zbirkupri~a i pripovedaka „Orlovi ponovo lete“,u kojoj su doma}i pisci Veliki}, Vidojko-vi}, Arsi}, Kuzmanovi}, Stoiljkovi}, Ke-camnovi} i \ur|evi} na originalan na~inevocirali svoje uspomene iz detinjstva.

Kada je re~ o knjièvnim ostvarenji-ma za decu, u ovogodi{njem otkupuprednja~e dela Igora Kolarova, ali su za-stupljene i knjige Petrovi}a, Stojkovi}a,R{umovi}a, Popova, Takari~a…Re~ je oizdanjima „Klet“-a, „Buklenda“, „Odise-je“, „Vulkan~i}a“ i „P~elice“. Iz ponudeove izdava~ke ku}e izabrane su knjigeedukativnog karaktera, me|u kojima se

izdvaja Mala knjiga o velikim ljudima saobjedinjenim biografijama velikana po-put Mocarta, Van Goga, Njutna, Betove-na, Aleksandra Velikog.

-Usmerili smo pa`nju i na dopunufonda namenjenog zaljubljenicima ustrip, koji je sve ~itaniji, {to ohrabruje jersu se nekada ~itave generacije opisme-njavale na ovoj vrsti literature - isti~u ugradskoj Biblioteci.

îtaocima su na raspolaganju i {tivavelikih svetskih filozofa i doma}ih auto-ra u oblasti dru{tveno-humanisti~kihnauka - Makijavelija, Hjuma, Fukoa,Junga odnosno Markovi}a, Mi}unovi}a,Tanaskovi}a, Horvata, Gavrilovi}a... Odresornog Ministarstva su na dar dobije-ne i vredne knjige iz oblasti umetni~kogstvarala{tva. Tako je doma}a knjièvnariznica oboga}ena {tivom „Crteì Vlada

Veli~kovi}a“. Knji`ni fond od oko 38.000se, ina~e, godi{nje obnovi za oko 1.000dela, kako putem poklona Ministarstvakulture, tako i drugim donacijama i na-bavkom na tradicionalnom Sajmu knji-ga u Beogradu. [to se ~itanosti ti~e, i da-lje prednja~e romani savremenih srpskih

spisateljica, a na dnu lestvice su poetskadela, eseji i pripovetke. Najverniji ~itaocisu osnovci i srednjo{kolci, a ohrabruje~injenica da u poslednje vreme vlada ve-}e interesovanje za dela zavi~ajnih pisacai pesnika.

R. Popovi}

„Filter“ pri krajuNovi Pazar - U Novom Pazaru se ovog

vikenda zavr{ava Festivala no stream kul-ture „Filter“, ~iji je cilj da uveè doma}uscenu ali i da dovede {to ve}i broj autora izoblasti kulture, istaknute umetnike i krea-tivce. Publika je za desetak dana festivalamogla da vidi likovne radove, pogleda do-kumentarne filmove, slu{a rasprave, uìvau muzi~kom programu, kao i promocijiknjiga,me|u kojima i „EX YU ROK Enciko-lopedije“ poznatog muzi~kog kriti~ara Pe-tra Janjatovi}a.

U saradnji sa beogradskim Festivalomsubkulture „Paralel“, na „Filteru“ su prika-zana tri dokumentarca, me|u kojima i bra-zilski „Tim Maia“ o istoimenom brazilskommuzi~aru. Tim Maia je brazilska biografskadrama iz 2014. godine zasnovana na knji-zi Vale Tudo o ìvotu brazilskog muzi~araTim Maia, koji je, mada skromnog poreklanapravio zavidnu karijeru. Organizaciju„Filter“ festivala pomogli su {vajcarskaambasada i Gradska uprava. Ambasador[vajcarske Filip Ge je na otvaranju festiva-la istakao da njegova zemlja godinamapomaè razvoj ovog dela Srbije, a da jeona, osim ekonomije, usmerena i na kul-turu i nevladine organizacije.“Za nas je odizuzetnog zna~aja da doprinesemo pro-meni percepcije o ovom regionu Srbije ~ijikreativni potencijal ~esto zanemaruje pre-stonica“, rekao je ambasador Ge, dodaju}ida manifestacije poput ovog festivala mo-gu pomo}i Novom Pazaru da dostigne punpotencijal, ali i da postane zamajac razvo-ja umetnosti u ovom delu Balkana. ^lanGradskog ve}a Mirsad Jusufovi} rekao je da}e se lokalna samouprava potruditi da sa-~uva Filter, iako je u vremenima krize te{koizdvojiti novac za kulturu. S.D.

Poklon Ministarstva kulture Biblioteci u Novoj Varo{i

Na dar 540 knjigaDela

darivana u okviru

ovogodi{njegotkupa vredna

oko 330.000 dinara

Povoljnije ~lanarine Kako bi popularisali knjige i Novovaro{ane motivisali na ~itanje, u mati~noj Biblio-

teci cenu ~lanarine ne menjaju ve} tri godine. Nude i posebne pogodnosti u pla}anju, asve su ~e{}e i akcije besplatnih i u~lanjenja sa popustom. Tako je cena kolektivnog go-di{njeg upisa u~enika od po 300 dinara znatno povoljnija od pojedina~ne u iznosu od450 dinara. U kategoriji zaposlenih, cena kolektivnog upisa je 500 dinara (pojedina~-na 650), dok penzioneri i studenti za ~lanarinu moraju izdvojiti 450 dinara. Uslugu iz-najmljivanja knjiga u gradskoj Biblioteci po najniòj ceni od 350 dinara pla}aju na{i ne-zaposleni sugra|ani. Bibliotekari preporu~uju i takozvane porodi~ne ~lanarine (za tri ivi{e ~lanova porodice), koje ko{taju 700 dinara.

- Povodom De~je nedelje, pred{kolci, osnovci i srednjo{kolci }e u periodu od 2.do8.oktobra imati prilike da se u Biblioteku u~lane po duplo niìm cenama. Godi{nju ~la-narinu }e tako u okviru ove akcijske ponude pla}ati po ceni od 225 dinara, najavljuju uGradskoj biblioteci, uz ocenu da Novovaro{ani ina~e rado koriste popuste na u~lanje-nja. Tako tokom novogodi{njih praznika ~lansku kartu Biblioteke obezbedi gotovo tre-}ina od ukupnog broja ~lanova. Na evidenciji biblioteke se , ina~e, trenutno nalazi sko-ro 500 ~lanova koji godi{nje u proseku pro~itaju preko 10.000 knjiga.

DonacijeMati~na Biblioteka je ove godine od

resornog Ministarstva dobila 115 knji-ga vi{e nego lane. Ovaj podatak ohra-bruje, naro~ito ako se ima u vidu ~inje-nica da su donacije u prethodnih neko-liko godina bile sve „tanje“.

Besparica uzima danak u kulturiodnosno izdava{tvu. I donacije i poklo-ni u knjigama su od strane pojedinacai institucija sve re|i i sporadi~ni, a uodnosu na neki raniji period ni Mini-starstvo kulture i informisanja nije to-liko „{iroke“ ruke. „Biblioteci je preskoro jedne decenije donirano godi-{nje i preko 800 primeraka knjiga. Uleto 2012.recimo, 630 dela, narednegodine 580, u 2015. 491, a lane 425“,podse}aju u novovaro{koj biblioteci.

Tradicionalna izlo`ba „Art kvadrat“ u novovaro{kom Domu kulture

Minijatura simbol kreativnosti

Vi{e od 100 hiljada posetilaca {irom zemlje: Sa otvaranja izlo`be u Novoj Varo{i

Police sve punije: Iz gradske Biblioteke

ptembar 2017. V

Prijepolje - Poslovno udruènje asoci-jacije lokalnih i nezavisnih medija Lokalpres i list Polimlje, povodom osamdeset-petogodi{njice rada ovih lokalnih novi-na iz Prijepolja, danas organizuju panelna temu ‘’Gra|ani pitaju - mediji reagu-ju’’, uz podr{ku Organizacije za evropskubezbednost i saradnju. Panel }e biti foku-siran na ulogu gra|ana, organizacija ci-vilnog dru{tva i lokalnih vlasti u defini-sanju javnog interesa, na promene u ko-munikaciji izme|u gra|ana, lokalne sa-mouprave i medija u digitalnom dobu i

na odrìvost lokalnih medija. Temaokruglog stola, pored prepoznavanjamogu}nosti za zajedni~ko delovanje gra-|ana, medija i lokalnih samouprava u ci-lju {to boljeg informisanja gra|ana uokviru Zakona o informisanju i mediji-ma, bi}e i diskusija o Sporazumu o sa-radnji i merama za podizanje nivoa bez-bednosti novinara, koji su potpisali Re-publi~ko javno tuìla{tvo, Ministarstvounutra{njih poslova Republike Srbije ireprezentativna novinarska i medijskaudruènja.

U malim lokalnim sredinama od ve-likog zna~aja je u~e{}e gra|ana i lokalnihorganizacija civilnog dru{tva, kako u od-re|ivanju i definisanju javnog interesagra|ana, tako i u evaluaciji kvaliteta sa-dràja projekata koji se finansiraju izsredstava za informisanje gra|ana. Nadebati }e se ragovarati o tome koliko sepromenio poloàj gra|anina u ovoj vrstikomunikacije. Diskusija }e omogu}itirazgovor sa predstavnicima Ministarstvakulture, Lokal presa, Nezavisnog udru-ènja novinara Srbije (NUNS), Nezavi-

snog dru{tva novinara Vojvodine (ND-NV), medijskog odeljenja Misije OEBS-

a, lokalne samouprave, policijske upravei medija iz Prijepolja. I.H-D.

Prijepolje - Vrlo op{irna, detaljna, sapuno polemika i replika vodila se objedi-njena rasprava o poslovanju JKP „Lim“u pro{loj i ovoj godini. Dubioze, kaè sa-dra{nja vlast, nastajale godinama u „po-liti~kom“ preduze}u. Da li se sprema pr-vi ozbiljan program „ozdravljenja“ ili sestvara „gubita{„ kako bi se profitabilnedelatnosti poverile privatnim preduze}i-ma, a komunalnom ostavila samoosnovna, kako to tvrdi opozicija?Naime, kako se i o~ekivalo, je-danaestu sednicu Skup{tineop{tine Prijepolje, koja jeodràna u pro{li petak,obeleìla je rasprava o ta~-kama dnevnog reda koje suse odnosile na JKP „Lim“ ~ijije osniva~ lokalna samoupravajer su se ~ak ~etiri od dvanaest, odnosileupravo na ovo preduze}e, njegovo poslo-vanje, trenutno stanje i budu}e planovekoji uklju~iju i izbor direktora.

JKP“Lim“ nije poslovalo s gubicima u2016.godini, ostvaren je pozitivan bilans,ali iza „ra~unovodstvene korektnosti“kriju se brojni problemi i stanje koje jedaleko od onog koje omogu}ava stabil-no i uspe{no poslovanje bez gubitaka. Topotkrepljuje ~injenica da potraìvanja iz-nose ~ak 215 miliona dinara, a od togapolovina se odnosi na preduze}a koja vi-{e prakti~no i ne postoje ili su kroz pro-ces vlasni~ke transformacije bila za{ti}e-na od dràve, a kojima su redovno ispo-ru~ivane fakture {to je doprinosilo da na

kraju godine poslovanje formalno uvekbude „pozitivno“. Prvi put, kako su to re-kli pojedini odbornici, pred Skup{tinuop{tine je stigao detaljan izve{taj, sa svimobja{njenjima, a ona dovode u pitanjeopstanak „komunalaca“ barem kad jere~ o dosada{njoj organizaciji rada. Na-sle|ene dubioze, veliki broj zaposlenih uadministraciji, nedovoljan u operativi,zastarela mehanizacija, nasle|eni tro-

{kovi i otplate kredita i mazuta,doveli su JKP“Lim“ u situaciju

da se mora {to hitnije u~initine{to konkretno i ozbiljno,kako to tvrdi op{tinsko ru-kovodstvo.

Prvih {est meseci ove go-dine, pak, ukazali su na mnoge

„rupe“ i „zakrpe“. O{tra zima do-vela je do velikih tro{kova zbog nabavkimazuta ~ija je cena rasla, ali ne i cene is-poru~ene usluge, a sredstva za ove na-mene vi{e se ne mogu o~ekivati, po za-konu, da budu subvencionisana iz op-{tinskog budèta. Tako|e, nije kao pret-hodnih godina, sklopljen ugovor na imeodràvanja javne rasvete, pa su izostala iova sredstva. A za{to nije, objasnili supredstavnici op{tinskog rukovodstva.Naime, bila je praksa da se iz budèta zaodràvanje rasvete izdvaja oko 10 milio-na dinara, ali formalno JKP“Lim“ koje bita sredstva prosle|ivalo privatnoj firmijer „komunalno“ nema uslova da se baviovom delatno{}u ve} je samo imalo odtih para novac za isplatu plata trojici

elektri~ara. Pojedini odbornici i ~lanoviOp{tinskog ve}a nisu propustili da zaovakvo stanje okrive biv{u vlast, ali sadruge strane, odbornici koji su nekadabili vlast a sada su opozicija tvrde da seJKP „Lim“ svesno vodi u gubita{a kakobi se pojedini profitabilni poslovi pove-rili privatnicima, a ovom preduze}uostavile samo slabo rentabilne delatnostivezane za vodosnabdevanje, odràvanjekanalizacije i javnu higjenu. Tako|e subili izrazito protiv pove}anja cena uslu-

ga, iako ove cene nisu menjane godina-ma, a daleko su najniè u Srbiji. Predsed-nik op{tine Dragoljub Zindovi} smatrada sada{nja vlast prvi put javno iznosisve ~injenice jer je do sada fingiranauspe{nost ovog preduze}a. Sada se mo-è videti da je stanje“katastrofalno“, a pr-vi put i jedan direktor, koji nije strana~kali~nost, prezentuje ~injenice jer ima do-bre namere. Dug ovog preduze}a bio je105 miliona, smanjen je na 75 dinara, {toje tako|e ogromna suma. Reorganizaci-ja je neophodna jer je komunalno u pret-hodnom periodu bilo „politi~ki poligon“.Zato ovo preduze}e mora stati na „zdra-ve noge“, mora se napraviti racionaliza-cija, utvrditi sistematizacija radnih me-sta i krenuti sa novim kadrovima. Ceneusluga se moraju pove}ati, iako tih novih10 miliona dinara godi{nje ne}e mnogopomo}i, a standard ne}e biti ugroèn jersu to po doma}instvu ra~uni manji od trilitra benzina. Zindovi} je, tako|e, nagla-sio da je razvoj privatno -javnog partner-stva upravo pravac kojim treba i}i i da jeto odavno evropski standard.

Vr{ilac du`nosti direktora JKP „Lim“Enis Memi{ahovi} je ukazao na ozbilj-nost stanja u preduze}u, da svakog me-sec treba obezbediti 11 miliona dinaraprihoda, a samo za plate treba toliko, {todovodi u pitanje rentabilnost. Postoji vo-lja, istakao je Memi{ahovi}, da se krene

u drugom smeru, da je on zagovorenikstava da se usluga grejanja izmesti iz ko-munalnog preduze}a, jer je kalkulacijavi{e nego jasna, i da je pove}anje cenausluga, iako minimalno, krajnje nop-hodno, da se ne bi doveo u pitanje kvali-tet ~ak i vodosnabdevanja. Koliko je tominimalno, govori podatak da je cenavode sa 23 pove}ana na 35 dinara, dok jeta cena u sredinama koje imaju isti vodo-vodni sistem, duplo ve}a

Ostale ta~ke dnevnog reda nisu iza-zvale toliko polemika, ustrih, pa na tre-nutak i neprijatnih re~enica koje su upu-}ivane s govornice i usmeravane na obestrane skup{tinske sale. Iako je izostalao~ekivana detaljnija rasprava, o~iglednoje, kako je to naglasio predsednik op{ti-ne Zindovi}, da je planirani budèt zaovu godinu realan. To je konstatovao naosnovu polugodi{njeg preseka prihoda irashoda koji su predo~eni Skup{tini op-{tine. Ono {to brine i ovu vlast su visokiiznosi sudskih tro{kova u sporovima ko-ji se vode protiv op{tine Prijepolje i onisu za pola godine dostigli 23 miliona di-nara. Re~eno je da se sporovi gube do-brim delom zbog „lo{e politike prethod-ne vlasti“ i odluka koje su dono{ene, te jeistaknut kuriozitet da je izre~ena sudskapresuda protiv odluke koju je donelo Op-{tinsko ve}e u pro{lom sazivu.

Indira Hadàgi}-Durakovi}

Povodom 85 godina lista Polimlje danas panel rasprava

„Gra|ani pitaju, mediji reaguju“

Zna~ajan jubilej: Panel povodom ro|endana Polimlja

Zavr{ena jedanaesta sednica Skup{tine op{tine Prijepolje

Komunalno preduze}e mora da bude rentabilno

Prvi put s ~injenicama o JKP predjavnost: Skup{tina op{tine Prijepolje

Otvoreno o neophodnosti promenepolitike preduze}a: Enis Memi{ahovi},v.d.direktora JKP "Lim"

Cena vode sa

23 pove}anana 35 dinara

petak, 22. septembar 2017.VI

Prijepolje - U prisustvu saradnika imedija predsednik op{tine PrijepoljeDragoljub Zindovi} potpisao je u po-nedeljak, 11.septembra, ugovor sapreduze}em „Dekor“ iz Priboja komesu, posle komplikovane procedure ko-ju iziskuje javni tender, povereni po-slovi na rekonstrukciji zgrade Op{tin-ske uprave.

Re~ je o projektu koji defini{e pot-puno novi izgled davno zapu{tenogpotkrovlja, uz jo{ jedan dodatak koji }ebiti nadogra|en, tako da }e se dobitizna~ajno ve}i prostor koji je ve} dugoneophodan za optimalan rad slu`bi lo-

kalne samouprave. „Mi ve} godinamaimamo slu`be koje rade u prostorimaza koje op{tina pla}a zakup, {to ko{tapuno, ali i oteàva komunikaciju i radsa gra|anima. Ovom rekonstrukcijomdobi}emo kancelarijski prostor kojinam je neophodan ali i salu za sastan-ke, tako da }e se ubudu}e i sedniceSkup{tine op{tine odràvati upravopod krovom „gradske ku}e“ kako je toi uobi~ajeno“, kazao je Dragoljub Zin-dovi}.

Osim potpune rekonstrukcije pot-krovlja, projekat uklju~uje i novu fasa-du funkcionalnog i modernog izgleda.

Vrednost investicije je oko 22 milionadinara, a rok za zavr{etak radova je stodvadeset dana. Ina~e, rekonstrukcijazgrade Op{tinske uprave koja je ve}odavno nedoli~nog izgleda za jednuurbanu sredinu s obzirom da je to se-di{te lokalne samouprave i mesto gdegra|ani obavljaju sve svoje poslove igde im se moraju pruìti najbolji uslo-vi i usluga, nalazi se godinama u pla-novima kapitalnih investicija za {ta sebudètom planiraju sredstva. Prethod-nih godina najvi{e je ura|eno na opre-manju kancelarija savremenim name-{tajem i zameni prozora. I. H-D.

Pljevlja - Gra|ani Pljevalja i okolineskoro da su navikli da ìve u zvani~nonajzaga|enijem gradu ne samo CrneGore ve} i ovog dijela regiona, ali pra{i-na koja je sa deponije pepela i {ljake Ter-moelektrane Pljevlja na Maljevcu, prijenekoliko dana, prekrila Zbljevo i drugaokolna sela, i za Pljevljake je bila previ-{e. Pra{ina je stigla i do centra op{tine.

Mje{tanin Zbljeva Vladimir Stani-mirovi} kaè da su i ranije velike koli-~ine pra{ine prekrivala obli`nja ima-nja, ali da je ju~e „prevr{ilo svaku mje-ru“. „Svaki dan je uàsno, ali ovo jeprev{ilo svaku mjeru. Jedni druge nemoèmo da primijetimo, ~itav grad sene vidi od pra{ine. Bili na pomenu ni-smo mogli u groblju da izdrìmo zbogvelike koli~ine pra{ine koja para o~i.Niko od lokalne uprave da se oglasi ida bilo {ta kaè i da upozori gra|anena opasnost koja nam prijeti od depo-nije. Traìmo od premijera Markovi-}a da kada do|e u Pljevlja obi|e depo-niju Maljevac i okolinu i vidi u kakvimuslovima ivimo, kada to ne}e da ura-di niko iz lokalne uprave. Ovo je ne-mogu}e vi{e izdràti“, izjavio je Stani-mirovi} crnogorskim medijima. Odla-gali{te Maljevac je svega stotinak me-tara udaljena od najbliìh ku}a.

Stanimirovi} dodaje da }e mje{tanimorati ne{to da preduzmu kako bi seza{titili, ali da }e sa~ekati nekoliko da-na da vide da li }e nadle`na inspekcijasankcionisati odgovorne za ovakvostanje. Isti~e da su se vi{e puta obra}a-li i protestovali zbog problema koje imstvara deponija Maljevac, ali da nikoni{ta nije preduzeo, ni lokalne ni repu-blike vlasti, kao ni Elektroprivrede Cr-ne Gore. O zaga|enom vazduhu uPljevljima su se izjasnile i opozicione

stranke. Vesna Lon~ar, ~lanica Op{tin-skog odbora Demokrata Pljevalja jeoptuìla vlasti za nebrigu. „Termoelek-trana Pljevlja godi{nje prihoduje vi{eod sto miliona evra, a Rudnik uglja vi-{e od pedeset. Pare se iznose iz ove sre-dine, a ni jedan jedini cent se ne vra}aPljevljacima. Ovo je jedna ekonomska,ekolo{ka i nadasve ljudska nepravdabezobzirnih i bahatih mo}nika premaPljevljima, koja se mora ispraviti“, ka-zala je ona.

U pljevaljskom odboru pokretaURA zaklju~uju da vlast ignori{e Plje-vlja i Pljevljake. „Vlada Crne Gore nedozvoljava da sjedi{te ekolo{kog in-spektora bude stacionirano u Pljevlji-ma, crnoj ekolo{koj ta~ki Evrope. Isto-vremeno ta ista Vlada koju nije brigaza gra|ane sjevera dràve spre~avauvo|enje pla}anja ekolo{ke takse zavelike industrijske zaga|iva~e i isto-vremeno preko svojih nadle`nih slu`bioteè sa realizacijom posla oko izgrad-nje mini toplane u Pljevljima.Pljevljaci}e sad je to ve} jasno jo{ jednu grejnusezonu biti suo~eni sa te{kom ekolo-{kom i zdravstvenom situacijom ugradu jer za proteklu godinu bez obzi-ra na mnoga obe}anja nadle`nih ni{tanije ura|eno da se stanje popravi“, po-ru~uje URA u saop{tenju.

Vladislav Bojovi}, funkcioner De-mokratskog fronta i predsjednik OODemokratske narodne partije Pljevljaizjavio je da se Elektroprivreda CrneGore i Rudnik uglja Pljevlja i dalje pra-ve kao da se ni{ta ne de{ava. „Aktuelnalokalna vlast u Pljevljima se ne ogla{a-va i ne poku{ava ~ak ni da uvede eko-lo{ku naknadu jer joj to centralna vlastne dozvoljava“ , poru~io je Bojovi} upismenoj izjavi. C.D.

Pljevlja - Da radnici tuè preduze-}a i vlasnike zbog neispla}enih platauobi~ajena je praksa na na{im proto-rima, ali u Pljevljima se desilo ne{tonesvakida{nje. Pljevaljska kompanijaVektra Jaki}, podnijela je tu`bu pro-tiv 13 biv{ih radnika pogona Peletare,kojima je vlasnik preduze}a DraganBrkovi} u maju uru~io rje{enja o ot-kazu. Vlasnik od radnika traì nadok-nadu {tete i neostvarene dobiti od250.277 evra, jer su kako se navodi utu`bi „odbijali da izvr{avaju svojeradne obaveze, pa ~ak i da dolaze naposao“. Takvim pona{anjem, navodise u tu`bi, „uticali su da se obustavicjelokupan proces proizvodnje i time

direktno prouzrokovali znatnu mate-rijalnu {tetu“, prenose Vijesti.

Biv{i radnici kaù da nisu iznena|e-ni tu`bom direktora firme jer su imalistalne prijetnje da }e ih otpustiti i tuì-

ti zbog propadanja materijala. Tvrdeda su radili savjesno, ali da nijesu pri-mali plate pet mjeseci. Prema njiho-vim rije~ima, do prekida proizvodnjeje dolazilo zbog nedostatka kesa za pa-kovanje peleta, neispravnosti ma{ina

ili nedostatka sirovine, a ne zbog njiho-vog nerada. Brkovi} im je uru~io otkaznakon {to su, kako tvrde, traìli da imisplati makar dvije od pet zarada koli-ko im duguje.

Brkovi},me|utim, u rje{enjima ootpustu radnika navodi da su zaposle-ni odbili da izvr{e svoje radne obavezei da im je zbog toga sa njima moraoraskinuti radni odnos. Biv{i radniciodbili su nedavno ponudu Brkovi}a,koji im je ponudio da ih vrati na posaoukoliko odustanu od tu`bi koje su po-krenuli pred Osnovnim sudom u Plje-vljima zbog nezakonitog otkaza. Traèda im poslodavac isplati zaostale zara-de kao i no}ni rad, koji im kako tvrdenije ispla}ivan. U me|uvremenu Brko-vi} je radnicima isplatio dvije zaradeod po 193 evra. S.D.

Novi Pazar - U septembarskom upi-snom roku Dràvni univerzitet u No-vom Pazaru popunio je skoro sva me-sta za budètsko studiranje i upisao 173bruco{a. Uklju~uju}i junski upis, naovoj visoko{kolskoj ustanovi studira}e913 bruco{a. Najvi{e studenata stekloje indeks na pravima, ekonomiji, ma-tematici i softverskom inènjerstvu.

Posle septembarskog upisnog rokana Dràvnom univerzitetu ostalo je147 nepopunjenih, uglavnom samofi-nansiraju}ih, mesta i to na departma-

nima za matemati~ke, tehni~ke i he-mijsko-tehnolo{ke nauke.“Z animljivoje da interesovanje za upis upravo nate departmane, kao i ostale sa polja pri-rodnih nauka, i ove godine beleì uzla-zni trend“, saop{tio je ovaj Univerzitet.Sve~ani prijem studenata prve godinena Dràvnom univerzitetu bi}e orga-nizovan 2. oktobra, a nastava }e po~e-ti dan kasnije.U Sjenici }e istovremenostudije po~eti prva generacija budu}ihinènjera agronomije i prehrambenetehnologije. S.D.

Bijelo Polje - Zbog toga {to ni trimjeseca od prodaje preduze}a kon-zorcijumu Dulovi} iz Mojkovca ikompaniji Bravera iz Bijelog Polja zadva miliona i 250 hiljada evra, biv{iradnici „Vunka“ iz Bijelog Polja pro-testovali su u krugu fabrike. „Vunko“za oko 300 radnika duguje oko970.000 evra. Radnicima nije jasno koko~i isplatu a poru~uju da je ovo pro-test upozorenja nadle`nim da reagu-ju. Ste~ajni upravnik „Vunka“ Radoji-ca Grba podsje}a na problem jedne re-

stitucije i o dvije tu`be koje su podni-jeli akcionari koji misle da i oni pola-ù pravo na ste~ajnu masu. Upravnisud odbio te albe kao neosnovane, alise o~ekuje stav i Apelacionog suda.Grba o~ekuje da }e i odluka Apelacio-nog suda biti ista. „Po dobijanju tepresude bi}e podijeljena ste~ajna ma-sa, no kako bi se ste~ajni postupak pri-veo do kraja, potrebno je raspodijelitiglavna potraìvanja“, kazao je Grba,dodaju}i da }e rasplet situacije o~eku-je do kraja mjeseca. C.D.

Protest radnika „Vunka“

Na Dràvnom univerzitetu 913 bruco{a

Pra{ina sa deponije pepela i {ljake Termoelektrane Pljevlja na Maljevcu stvara probleme Pljevljacima

Opozicija proziva lokalnu i republi~ku vlast

Ugovor od 30 godina Vektra Jaki} je privatizovana 2007. godine i u 100 odsto je privatnom vlasni-

{tvu kompanije Vektra Montenegro. Kompanija se bavi eksploatacijom, uzgojemi preradom drvnih sortimenata, a sa Vladom Crne Gore ima Ugovor o eksploataci-ji {umskog bogatstva na period od 30 godina.

Vlasnik Peletare Vektre Jaki} tuì biv{e radnike

Traì nadoknadu od ~etvrt miliona evra

Radnici tvrde da su radili savjesno, ali da nijesu primali plate pet mjeseci

Po~inje rekonstrukcija zgrade prijepoljske Op{tinske uprave

„Gradska ku}a“ kakva dolikuje Prijepolju

Dugo o~ekivana rekonstrukcija: Zgrada Op{tinske uprave u Prijepolju

Novi Pazar - Po~inje sezona najpopular-nijih dvoranskih sportova u kojima }e~etiri novopazarska kluba igrati u viso-ko rangiranim ligama Srbije. Njihoveutakmice trebalo bi da privuku pa`njuprijatelja sporta kao nikada pre. Odboj-ka{i i Klub malog fudbala ve} se visokokotiraju u najja~im ligama na{e zemlje,rukometa{i }e i pored neuspeha u pro-{loj sezoni i dalje nastupati u Super B li-gi, a na veliku scenu kona~no }e i ko{ar-ka{i, debituju u Drugoj ligi.

OK Novi Pazar, osvaja~ Kupa Srbijeza pro{lu sezonu i u novoj }e igrati zna-~ajnu ulogu u {ampionatu zemlje koja jei zvani~no tre}a evropska sila u odbojci.Promena u sastavu u odnosu na tim ko-ji je u{ao u istoriju novopazarskog spor-ta ima, s tim da je najve}i deo tog sjajnogtima ostao na okupu. Oti{li su Luka [or-maz i Sre}ko Risti} u redove rumunskogprvoliga{a ]SS 2 CNE iz Baja Marea,Du{an Lopar je novi ~lan francuskogdrugoliga{a ASON Oranà, a AldinOkovi} Mladog radnika. Ostanak u po-

slednji ~as korektora Irfana Hamzagi}ai dolasci dvojice tehni~ara, Andrije Vili-manovi}a iz Ribnice i Nemanje Sreteno-vi}a iz Partizana, srednjeg blokera Alek-se Polomca iz Partizana, kao i povratakiz Budvanske rivijere Sameda Pru{evi}ai verovatni dolazak najnovijeg poja~anjana poziciji prima~a, Marka Vuka{inovi-}a, reprezentativca Crne Gore i biv{egigra~a Budu}nosti, Nafelsa ([vajcarska)i Orestijade (Gr~ka), zna~e da bi rasta-

nak od [ormaza, Risti}a i Lopara treba-lo da bude pokriven bez ikakvih posle-dica po ciljeve kluba.

Novi je i trener, Hamza Zatri}, dosa-da{nji kapiten oproba}e se u za njeganepoznatoj ulozi. Biv{i trener NovogPazara, Sa{a Stefanovi} od ove sezonevodi ekipu gr~kog prvoliga{a Finikasa.U ~etiri pripremna me~a Novopazarcisu pobedili Mladi radnik 3:1 i VA 014Gorenje 3:0, poraèni su oba puta od]SS 2 CNE iz Baja Marea u Pendiku 3:2i 3:1. Uvod u {ampionat odbojka{i }eimati izme|u 7. i 12. oktobra, za kada jeplaniran me~ za trofej Superkupa sa{ampionom Vojvodinom. U 1. kolu,kao i pro{le sezone, 12. oktobra u Pen-dik dolazi Ribnica. Pored Novog Paza-ra Superligu ~ine i - Crvena zvezda,Vojvodina, Ribnica, Spartak iz Ljiga, Je-dinstvo iz Stare Pazove, Radni~ki izKragujevca, Mladi radnik iz Poàrevcai Spartak iz Subotice.

Futsal klub Novi Pazar nije uspeo daponovi uspeh odbojka{a u svojoj naju-spe{nijoj sezoni. Poklekao je u finalu Ku-pa Srbije od Ekonomca (0:3), ali je i timrezultatom prevazi{ao o~ekivanja i naj-

ve}ih optimista. Taj sastav nije pretrpeozna~ajnije promene, pa se valja nadatijo{ uspe{nijoj sezoni, posebno u liga-{kom takmi~enju. Trener Vladan Cve-tanovi}, ostao je na klupi, a u odnosu nataj tim ne}e mo}i da ra~una na MarkaSlavkovi}a, povratnika u veliki fudbal iVasilija Stani{kovi}a, kao i na Elvira Bi-horca, koji zbog oporavka posle opera-cije kolena ne}e biti spreman za prvi deosezone. Veliko poja~anje predstavlja do-

lazak Aleksandra Pavlovi}a (24), biv{egigra~a Ekonomca, a u poslednjih {estmeseci Smedereva, kojem }e se pridru-

ìti i povratnici iz KMF Ra{ka Denis Ca-mi} i Faris Redòvi}. Novina u ovom{ampionatu je povratak plej - ofa posle22. kola. U 1. kolu Novi Pazar gostujenovom prvoliga{u, ekipi Samo pravo izBeograda (30. septembar), a ve} u dru-gom u Pendiku je derbi, Novi Pazar -Ekonomac. Ostali prvoliga{i su: Ekono-mac iz Kragujevca, Smederevo, Deus izSremske Mitrovice, Kal~a iz Ni{a, Pirot,Nova Pazova, Jastrebac iz Blaca, RB - Ra-dio 014 iz Valjeva, Internacional iz No-vog Sada i beogradski klubovi FON i Sa-mo pravo.

Rukometa{i Novog Pazara nisuuspeli kroz ligu da se izbore za opstanaku Super B ligi, ipak, spas je do{ao sa zele-nog stola. Super B liga od ove sezoneigra}e se u dve grupe, {to je Novopazar-cima omogu}ilo da i dalje nastupaju udrugom kvalitetnom rangu. Super B li-ga podeljena je na, grupe Sever - Centari Istok - Zapad, u kojima }e se nadmeta-ti po 12 klubova. ,,Plavi“ se nalaze u Is-to~no - zapadnoj grupi. Prvaci dve grupeplasira}e se u Superligu, a po dve najsla-bije ekipe idu u niì rang. Pazarci su izpro{le sezone od igra~a sa starane zadr-àli srednjeg beka Zlatka Raki}a i krilnog

igra~a Armina Kaltaka. Pored treneraGorana Veselinovi}a, biv{eg u~itelja ru-kometa{a Radni~kog iz Kragujevca i ak-tuelnog selektora pionirske reprezenta-cije Srbije, u klub su stigla i tri nova igra-~a. Levi bek Vuk Stevanovi} (23) pro{aoje {kolu {aba~ke Metaloplastike, desnibek Aleksa Milo{evi} (18) do{ao je iz pri-jepoljskog Belog An|ela, a golman Ni-kola Milojkovi} iz Priboja, ranije je ~u-vao gol Napretka i Planinke. Novopazar-ci su imali niz dobrih nastupa uo~i po-~etka prvenstvene trke, pobe|eni su Pri-boj 28:20 i dvaput Mokra Gora. U 1. ko-lu, sutra Novi Pazar gostuje Zlataru uNovoj Varo{i. Ostali ~lanovi Super B li-ge, Istok - Zapad si i: Radni~ki 1964 izKragujevca, Dubo~ica 54 iz Leskovca,Vranje 1957, Priboj, Zlatar iz Nove Va-ro{i, Planinka Prolom voda iz Kur{umli-je, Bela Palanka, Lokomotiva Lapovo,Topli~anin iz Prokuplja i Hajduk Veljkoiz Negotina.

Ulaskom Radni~kog 1950 u KLS(Ko{arka{ka liga Srbije) otvorilo se jed-no mesto u ko{arka{koj Drugoj ligi.

Novi Pazar je kao zainteresovan klubzauzeo upra`njeno mesto. Pazar nika-da nije bio tako visoko pozicioniran nako{arka{koj mapi Srbije. U debitanskojsezoni vodi}e ih trener Marko Dimitri-jevi} (39). Kraljev~anin je nedavno naUniverzijadi u Tajpeju sedeo na klupiko{arka{ke reprezentacije Srbije kaopomo}ni trener. Osim prvog ~ovekastruke, novajlije u klubu su i biv{i bekZlatibora iz ajetine Sanel Mukanovi},krilni centar Zlatara Ersan Bjelak, plej-mejker iz Pirota Vladimir Filipovi}, bekNapretka iz Aleksinca Nikola Rai~evi}i Marko Ili} sa iskustvom igranja uFrancuskoj. Prvenstvo po~inje 7. okto-bra, Pazarci gostuju u Lazarevcu Kolu-bari LA 2003. Ostalih 13 klubova su:Zdravlje iz Leskovca, Proleter Naftagasiz Zrenjanina, Mladost iz SmederevskePalanke, Konstantin iz Ni{a, Pirot, @ar-kovo, Kolubara LA 2003 iz Lazarevca,Sloboda iz Uìca, Akademik iz Srbo-brana, Napredak Bosphorus iz Aleksin-ca, Smederevo 1953, Plana iz VelikePlane i Klik iz Arilja.

petak, 22. septembar 2017. VII

Pljaki}: Pendik }e primati 1.600gledalaca

Sve utakmice novopazarski kluboviigra}e u dvorani Pendik. Direktor Sport-sko sajamske ustanove ,,Pendik“, EnesPljaki}, kaè da ovaj sportski objekatpotpuno spreman do~ekuje najbolje no-vopazarske klubove:

- Iz godine u godinu pobolj{avamouslove sportistima koji koriste na{eusluge. Klubovi kojima je grad osniva~bi}e maksimalno ispo{tovani i u vremetreninga i na utakmicama. Za novu se-zonu osveìli smo svla~ionice, velikanovina je i preure|ena isto~na tribina,tako da }e umesto dosada{njih 1.450gledalaca, Pendik primati 1.600 gleda-laca. Dakle, mislilo se i na udobnost po-setilaca. Svojevremeno smo planirali ibogat kulturno - zabavni program u dvorani, me|utim kako na{i sportisti, po-sebno odbojka{i, postiù fenomenalne rezultate dvorana je od oktobra, pa dopred kraj decembra u rukama sportista, kao {to }e njihov dom biti i u prvoj po-lovini slede}e godine, kazao je Enes Pljaki}.

SPORTKre}u lige dvoranskih sportova, novopazarski klubovi se nadaju dobrim rezultatima

Rukomet i ko{arka bi tamo gde su ve} odbojka i futsal

Prvoslav Le{evi}

POBEDA DOMA]INANovi Pazar - Derbi me~ 6. kola Pr-

ve lige, Novi Pazar - TSC iz Ba~ke Topo-le zavr{en je pobedom doma}ina 2:0(1:0). Golove su postigli Ragipovi} u 38.i Stepanovi} u 69. minutu. Novi Pazar jedoma}in i u slede}em kolu, Radni~komiz Kragujevca (19:00)

DRUGA POBEDA KADETANovi Pazar - Kadetski tim Novog

Pazara ubeleìo je i drugu prvenstvenupobedu. Na terenu u [utenovcu u 7.kolu Kadetske lige Srbije, Novi Pazar -

Teleoptik 1:0 (1:0). Pobedni~ki gol po-stigao je Ru{evi} u 45. minutu.

KOM[IJSKI DERBI PRIPAO BANUNovi Pazar - Kom{ijski derbi 5. ko-

la zone ,,Morava“ izme|u Bana i Jo{a-nice u Ra{koj zavr{en je ubedljivom po-bedom doma}ina - 4:0.

ÂÂNI POBEDILI U PENDIKUNovi Pazar - U pripremnoj utak-

mici ko{arka{i ABA drugoliga{a Borca izâ~ka pobedili su u dvorani Pendik No-vi Pazar 84:63.

VEST

I IZ S

PORT

A

Po~inje nova sezona: Odbojka{i NovogPazara u pro{loj postigli istorijski uspeh

Prvi put u Drugoj ligi:KK Novi Pazar

petak, 22. septembar 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 âvrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sandàk Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sandàka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat je sufinansiran iz budèta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podrànom medijskom projektu nu`no ne izraàvaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pljevlja - Upravni odbor preduze}a DOO „î-sto}a“ nedavno je usvojio novu sistematizacijuradnih mjesta, po kojoj je predvi|eno zaposlenje215 radnika. Iz Demokratske Crne Gore ocjenju-ju da uve}ava-njem broja radnih mjesta za oko 40DPS, koja vlada Pljevljima kre}e u predizbornukampanju i zapo{ljavanje pred lokalne izbore ko-ji }e se odràti najdalje do aprila naredne godine.Demokrate tvrde i da sada{nje rukovodstvo pred-uze}a uporno progoni radnike koji su politi~ki ne-podobni.

- U DOO „îsto}a“ se o~ito sprovode partijske

direktive. DPS, svjestan da nema nikakvu {ansuda sa~uva vlast u Pljevljima, gomila partijske ka-drove u svim organima lokalne uprave i javnimslu`bama, a naro~ito u „îsto}i“. Nova sistemati-zacija u tom preduze}u predvi|a 40 radnih mje-sta vi{e u odnosu na prethodnu sistematizaciju.Time }e ovo preduze}e, prema informacijama ko-je posjedujem, biti drugo u dràvi po broju zapo-slenih i ima}e vi{e radnika ~ak i od nik{i}kog ko-munalnog preduze}a. Cilj odlaze}e lokalne vlastije da ostavi lokalnu upravu u {to lo{ijem stanju,kao {to je bio slu~aj 2010. godine, kada je DPS pre-

dao vlast opoziciji sa vi{e od 20 miliona du-ga,smatra odbornik Demokrata u pljevaljskom par-lamentu Nikola Rov~anin. Iz Mreè nevladi-nihorganizacija Sjevera upozoravaju da „îsto}a“,kao ni druga preduze}a, ne bi smjela da zapo{lja-va jer se nalazi u reprogramu duga po osnovu po-reza i doprinosa. „Ni Op{tina ni bilo koje drugojavno preduze}e ne bi smjeli da uve}avaju broj za-poslenih mimo odobrenja Ministarstva fi-nansijajer to nije dozvoljeno po ugovoru o reprogramuduga“, podsje}aju iz Mreè NVO Sjeve-ra. U „î-sto}i“ nisu komentarisali ove optu`be. S.D.

Upravni odbor preduze}a DOO „îsto}a“ usvojio novu sistematizaciju radnih mjesta

Opozicija sumnja u predizborno zapo{ljavanje

Politizacija ili potreba da Pljevljabudu ~ista: Ulica Nikole Pa{i}a

Bijelo Polje - Izgradnja mosta narijeci Ljubovi|i u naselju Mahala,koje pripada mjesnoj zajednici Pa-vino Polje, trebalo bi da bude zavr-{ena do 10.oktobra. Vrijednost ra-dova je 150 hiljada evra, a gradnjufinansira Direkcija za saobra}aj Cr-

ne Gore. Predsjednik MZ PavinoPolje Slobodan Lekovi} kazao je daje izgradnja ovog mosta od velikogzna~aja prije svega iz bezbjedono-snih razloga, jer je postoje}i most uo{troj krivini i udesi su bili ~esti. Iz-gradnjom ovog i mosta nedaleko od

Slijep~a mosta obezbijedi}e se ve}asigurnost na pomenutom putu, {todosada nije bio slu~aj. Na tim mje-stima u protekloj deceniji bilo je vi-{e teìh saobra}ajnih nesre}a odkojih su neke bile i sa smrtnim is-hodom. S.D.

Festival nordijskog filma

Berane - Marijana Jankovi}, pozna-ta danska glumica porijeklom iz Bera-na, bila je go{}a „Dana nordijskog fil-ma“ odrànog od 16. do 19.septembrau ovom gradu. Festival su otvorili za-mjenica ambasadora Kraljevine Dan-ske Marijana Topa}, menadèr op{ti-ne Darko Stojanovi} i glumica Marija-na Jankovi}, koja se zahvalila na prili-ci da gostuje u rodnom gradu. U sklo-pu festivala u Gimnaziji „Panto Mali-{i}“ je prikazan film „Da skratimo pri-~u“ nakon kog su Marijana Jankovi} ireditelj Goran Bjelanovi} odràli panelsa u~enicima i glumcima amaterima.Na festivalu su prikazani danski film„Tiho srce“, {vedski „Ne àli zamnom“, norve{ki „Ostati ìv“ i finski„ôvjek bez pro{losti“. S.D.

Most do 10.oktobra

Slikarska izlo`ba u Bijelom PoljuBijelo Polje - Kolektivna izlo`ba

muslimanskih slikara, otvorena jenedavno u Ku}i Rista Ratkovi}a, uokviru projekta ,,Likovno stvrala{tvoi muzika Muslimana u Crnoj Gori“.

Publici u Bijelom Polju bi}e prika-

zani radovi sedam autora: Ismeta Ha-dì}a, Darmina Gani}a, Erina Erovi-}a, Ferida Gani}a, Maide Guberini},Nusreta Gani} i Almasa Muri}, na ~i-jim slikama su zastupljene razne teh-nike, od akvarela do pastela, kao i ul-

ja i akrila na platnu. Pokrovitelj pro-jekta „Likovno stvrala{tvo i muzikaMuslimana u Crnoj Gori“ je SavjetMuslimana Crne Gore, a podrào gaje Fond za za{titu i ostvarivanje ma-njinskih prava Crne Gore. C.D.

Documents

Donacija koja pokre}e - Dnevni list Danas · {to transparentnije, ali svi su raz-govarali oko eventualnog zajed-ni~kog u~e{}a u vlasti, utvrdio je odbornik GG Predrag [aponji}. I