VEŽBA II

DONJI - HORIZONTALNI RAZVOD

Donji horizontalni razvod je deo kućne kanalizacione mreže. Postavlja se ispod poda podruma, prizemlja ili u tehničkoj etaži. Donja horizontalna mreža se sastoji od horizontalnih kanala svih vertikala povezanih na glavni kućni kanal. Glavni kućni kanal projektuje se tako da najkraću moguću dužinu radi bolje higijene i ekonomičnosti.

Cevi u horizontalnom razvodu polažu se sa odgovarajućim nagibom. Nagib cevi može biti usvojen ( 3 % ) ili se proračunava. Profili cevi zavise od profila vertikala. Vertikale Ǿ70 mm prelaze u horizontalne kanale Ǿ100 mm, a vertikale Ǿ100 mm prelaze u horizontalne kanale Ǿ150 mm.

Glavni kućni kanal (GKK) je profila Ǿ150 mm, česma i umivaonik se vezuju cevima Ǿ50mm. Kod postavljanja cevi u horizontalnom razvodu mora se voditi računa o sledećim principima, koji predstavljaju polazne elemente u projektovanju:

- Cevi se ne postavljaju neposredno uz zidove, već na rastojanju od 1,00 do 1,50m.- Cevi se ne mogu voditi ispod stope temeljca samca, već samo ispod trakastog temelja.- Cevi moraju da prolaze kroz zidove pod uglom od 900, da ne bi došlo do povećanja

otvora i do slabljenja zida.- Van objekta cevi moraju biti postavljene u rovove minimalne dubine 1m zbog uticaja

mraza.- Kod proračuna se koriste apsolutne kote, pri čemu se mogu paralelno uvesti i relativne

visinske kote.- Revizione silaze kod skeletnog sistema nikad ne treba postavljati ispod greda, zbog

nemogućnosti ulaza u silaz.

Detalji vođenja cevi u sklopu horizontalnog – donjeg razvoda

PROJEKTOVANJE UNUTRAŠNJE KANALIZACIONE MREŽE

Mreža se projektuje prema gradjevinskom projektu, u kome su ucrtani sanitarni objekti, definisani konstruktivni elementi objekta, kote fundiranja i apsolutne kote objekta. Kao polazna podloga za projektovanje smatraju se i podaci o uličnoj kanalizacionoj mreži sa uslovima za priključenje mreže objekta, koje daje služba lokalnog preduzeća za vodovod i kanalizaciju. Projektna dokumentacija mreže sadrži dva osnovna dela: tekstualni deo i crtane priloge.

U okviru crtanih priloga daju se grafička rešenja mreže u svim osnovama objekta kroz koje ona prolazi, kao i vertikalni preseci kroz sve kanalizacione vertikale i glavni odvod od objekta do ulične kanalizacione mreže. Crtane priloge upotpunjuju i posebni detalji značajni za izvodjenje mreže. Tekstualni deo dokumentacije sadrži pored opisa tehničkog rešenja i sve proračune potrebne za definisanje i izvodjenje mreže.

Sa projektovanjem unutrašnje kanalizacione mreže se počinje od definisanja položaja kanalizacionih vertikala u objektu. Pri odredjivanju ovih položaja potrebno je imati na umu sledeće elemente :

- kanalizaciona vertikala, kao glavni skupljač otpadne vode u objektu, treba što manje da skreće po svom vertiklanom pravcu, jer svako mesto skretanja predstavlja osetljivu tačku mreže i zahteva posebnu kontrolu i održavanje,

- maksimalna dužina horizontalnih ogranaka koji se mogu priključiti na kanalizacionu vertikalu bez dodatne ventilacione vertikale je 3m,

- položaj kanalizacione vertikale treba da bude takav da se njom obezbedjuje ekonomično i efikasno prikupljanje i odvodjenje otpadnih voda iz objekta (što kraći i po prečnicima manji horizontalni ogranci),

- kanalizaciona vertikala se polaže po zidu ili u pripremne žljebove ( niše ) u zidu.

Sa analizom mogućeg položaja kanalizacionih vertikala se počinje od najviše etaže. Utvrdjen položaj po predhodnim elementima se zatim prenosi na nižu etažu, provera se usaglašava sa zahtevima te etaže, a zatim se analiza proširuje redom do najniže etaže. Po utvrdjivanju pložaja kanalizacionih vertikala pristupa se iscrtavanju horizontalnih ogranaka po etažama. Horizontalni ogranci se polažu po zidu, plafon i redje kroz podnu i medjuspratnu konstrukciju objekta. Položaj sanitarnih objekata i vertikala u osnovama treba što preciznije obeležiti, jer to ima veliki značaj za tačno definisanje položaja, vrste i veličine fazonskih i cevnih komada u unutrašnjoj mreži. Mreža se osnovama iscrtava u preseku i to u razmeri 1 : 50.

Vertikalni prikaz kanalizacione mreže u objektu se daje kroz iscrtavanje vertikalnih preseka kroz svaku kanalizacionu vertikalu. U preseku se daju svi elementi od značaja za montažu projektovane mreže. Sve se to radi u razmeri 1 : 50 sa mogućim prikazom nekog detalja i u krupnijoj razmeri. Posebno treba obratiti pažnju i na obavezno iscrtavanje revizionih komada iznad osetljivih delova mreže.

Veza unutrašnje sa spoljašnjom dvorišnom ili uličnom kanalizacionom mrežom se daje kroz rešenje kanalizacione mreže u osnovi najniže etape, kroz situacioni plan dvorišne mreže i vertikalni presek ( podužni profil ) glavnog odvoda kanalizacije objekta.

Priključak na uličnu kanalizacionu mrežu se izvodi u gornjoj trećini cevi preko ugradjenog fazonskog komada još za vreme izgradnje ulične kanalizacione mreže ili češće ugradjivanjem priključka na licu mesta od strane stručne službe gradskog preduzeća za vodovod i kanalizaciju.

šema priključka dvorišne mreže na uličnu kanalizacionu mrežu

Kontrolna okna čine posebno značajne objekte na mreži. Služe za kontrolu i održavanje funkcije kanalizacione mreže. Postavljaju se na mestima : - promene pravca kanalizacione mreže ( bilo po horizontali ili vertikali)

- promene prečnika kanalizacione mreže - ulivanja sekundarnih kanala- priključka objekta na uličnu kanalizacionu mrežu ( ili na 1,5 – 2 m od regulacione

linije )- na pravim deonicama čija dužina je veća od 200D ( D – prečnik cevi )- naglog nivelisanja dna kanalizacione mreže ( kaskadna okna )

detalj kontrolnog okna

Kaskadna okna su namenjena za visinsko usaglašavanje kanalizacione mreže izmedju uzvodne i nizvodne deonice mreže. Da bi odgovorilo svojoj funkciji kao i omogućio rad radniku neophodno je da se izvede posebna cevna veza izmedju gornjeg i donjeg nivoa kanalizacione mreže u oknu.

kaskadna okna