Dopunsko zdravstveno osiguranje

Tehnologija Osiguranja Dopunsko zdravstveno osiguranje

- Uvod -

Zdravstveno osiguranje je sistem za pokrivanje troškova zdravstvene zaštite unapred, preko doprinosa (Bizmarkov sistem) ili poreza (Beveridžov sistem) koji se uplaćaju u zajednički fond ili zavod zdravstvenog osiguranja za sve ili neke zdravstvene usluge određene zakonom, podzakonskim aktima ili polisom osiguranja (kod privatnog osiguranja). Zdravstveno osiguranje može se odnositi na ograničen ili sveobuhvatni raspon zdravstvenih usluga i može služiti kao potpuno ili delimično pokrivanje troškova određene usluge, leka ili medicinskog sredstva. Povlastice se mogu sastojati u pravu na određene zdravstvene usluge ili na refundaciju osiguraniku za određene troškove. Državno zdravstveno osiguranje uređuje i vodi država, privatno osiguranje je takođe uređeno zakonom i vođeno od strane osiguravajućeg društva ili neke druge privatne agencije koja za to ima dozvolu. Zdravstveno osiguranje može biti obavezno i dobrovoljno. Obavezno zdravstveno osiguranje pokriva osnovni paket zdravstvenih usluga propisanih zakonom. Dobrovoljno osiguranje je ono osiguranje koje zaključuju ona lica koja nisu obavezno osigurana po zakonu, bilo za osnovni ili dodatni paket usluga (dodatno osiguranje).

- Obavezno zdravstveno osiguranje -

Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo novčane nakande za slučjeve utvrđene ovim zakonom.Obavezno zdravstveno osiguranje organizuje se na načelu solaidarnosti i uzajamnosti ali i na mnogim drugim načelima predviđenim zakonom. A tokom sprovodjenja obaveznog zdravstvenog osiguranja primanjuju se načela zdravstvene zaštite i ostvaruju se prava pacijenata utvrđena zakonom kojim se uredjuje zdravstvena zaštita.Obavezno zdravstveno osiguranje se i sprovodi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i u organizacionim jedinicama zavoda. Zavod i davaoci zdravstvenih usluga, najčešće na godinu dana, i tim ugovorom se utvrđuju i način plaćanja zdravstvenih usluga. Plaćanje može da bude po jednom opredeljenom licu tj. kapitacija, plaćanje po slučaju tj. po epizodi bolesti, plaćanje po cenama pojedniačnih zdravstvenih usluga, otkupnom planu rada davaoca zdravstvenih usluga itd.

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:

1. osiguranje za slučaj bolesti i povrede van rada2. osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti

Socijalno zdravstveno osiguranje je ugovor između klijenta i osiguranja po kome, kada se desi ono protiv čega smo osigurani, osiguranje je u obavezi da ili plati određenu sumu osiguraniku ili da u potpunosti ili delimicno povrati troškove davaoca zdravstvenih uluga.

1


Dve važne karakteristike koje razlikuju socijlano od privatnog osiguranja jesu:

1. socijalno osiguranje je obavezno,jer svako u odredjenoj grupi mora da bude osi-guran i da plati odredjenu sumu novca za doprinos.Doprinosi za zdravstveno osiguranje se racunaju kao procenat BLD bez uzimanja zdrvstvnog rizika u obzir.Kada osoba plati doprinos ona ima pravo na odredjene benificije

2. socijalno osiguranje i benificije su propisani u zakonu i podzakonskim aktima

Neki ekonomisti posmatraju osiguranje kao program koji se finansira iz poreza, iz razloga što je plaćanje doprinosa obavezno, ali postoje veoma bitne razlike između osiguranja koje se finansira od doprinosa od opšteg poreza i socijalnog osiguranja:

1. socijalno osiguranje nije pravo svih ljudi,vec pokriva samo one koji na njega imaju pravo i koji ispunjavaju bar minimum zahteva u smislu doprinosa

2. ljudi shvataju da placaju premije za doprinose u zamenu za pravo na benificije, zapravo benificije nisu nesto sto drzava daje

3. placeni doprinosi su obelezeni za programe i odvojeni od opsteg poreza.Od soci-jalnog osiguranja se ocekuje da odrzi svoju solventnost i tako obezbedi vecu transparentnost i odgovornost prema ljudima

Osiguranje je jedan od oblika udruživanja rizika i odgovara vrstama finansijskih rizika povezanih sa bolešću. Rizik se može udružiti samo za stvari koje se mogu kupiti. Zdravlje se ne može kupiti, pa dakle nije moguće udružiti rizik samog lošeg zdravlja. Moguće je udružiti finansijski rizik povezan sa bolešću i to većina zdravstvenih osiguranja i radi. Za uplatu premije na početku perioda osiguranje se slaže da nadokndi osiguranoj osobi troškove povezane sa specificnom vrstom zdravstvenih usluga.

- Načela obaveznog zdravstvenog osiguranja -

Postoje šest načela obaveznog zdravstvenog osiguranja:

1. Načelo obaveznosti - ostvaruje se organizovanjem i sprovođenjem sveobuhvatnog osiguranja za zaposlene i ostale građane u Republici u skladu sa zakonom kojim osiguranici za sebe i članove svoje porodice obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu. Obezbeđuje se obavezom plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca

2. Načelo solidarnosti i uzajamnosti - se ostvaruje uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti između polova, između bolesnih i zdravih, između lica različitog materijalnog statusa. Troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa srazmerno materijalnim mogućnostima i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode

3. Načelo javnosti - ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i javnošću rada organa i službi Republičkog zavoda za potrebe osiguranih lica, organa i organizacija zainteresovanih za rad Republičkog zavoda

2


4. Načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa - ostvaruje se preduzimanjem mera i aktivnosti koje omogućavaju da interes osiguranog lica, zasnovan na pravednoj dostupnosti predstavlja osnovu sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da osigurano lice što lakše zaštiti i ostvari svoja prava iz obaveznog zdravstvednog osguranja, vodeći računa da ostvarivanje tih prava ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih osiguranika. Ovo načelo se takođe ostvaruje i obavezom Republičkog zavoda da osiguranim licima ukaže na postojanje osnova za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

5. Načelo stalnog unapređenja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja - ostvaruje se praćenjem savremenih dostignuća u oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja i sprovođenjem mera i aktivnosti kojima se u skladu sa razvojem sistema zdravstvenog osiguranja povećavaju mogućnosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za svako osigurano lice

6. Načelo ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja - ostvaruje se stalnim nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz što manje finanijskih i drugih sredstava. Takođe se ovo načelo ostvaruje postizanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoložive resurse kao i podizanjem najvišeg nivoa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz najniži utrošak finansijskih sredstava

- Najznačajniji sistemi obaveznog zdravstvenog osiguranja -

Postoji nekoliko karakteristicnih modela sistema zdravstvanog osiguranja. Uglavnom je reč o kombinacijama različitih sisema sa prevagom karakteristika pojedinog modela, a najznačajniji su:

Bizmarkov model socijalnog zdravstvenog osiguranja i Beveridzev model nacionalne zdravstvene zaštite, što se Evrope tiče, i Semaskov model socijalnog zdravstvenog osiguranja kada je reč o istočnoevropskom zemljama.

“Čistih”sistema u Evropi skoro da i nema, jer svi polako preuzimaju određena rešenja iz drugih zemalja i na taj način preuzimaju neke karakteristike drugih modela. Naročito se uz javne sisteme sve više afirmišu privatni sistemi, koji dopunjuju zdravstvenu zaštitu sa privatnim kapacitetima, osiguranjima i drugim finansijskim sredstvima.Za definisanje opštih modela zdravstvenog osiguranja potrebno je salgedati sledeće odlike:

1. način mobilisanja finansijskih sredstava koji omogućavaju funkcionisanje sistema zdravstvenog osiguranja – uplata poreza, doprinosa i sl.

2. metod plaćanja zdravstvenih usluga po osiguranom licu3. način finansiranja bolnica4. sistem kontrole sprovođenja zdravstvene zaštite itd.

Kombinovanjem navedenih karakteristika dolazi se do određenih modela finansiranja zdravstvenog osiguranja.Međutim, svetska zdravstvena organizacija ističe sledeću podelu modela:

3


1. Bizmarkov model – korporativistički model zdravstvenog osiguranja – sistem socijalnog osiguranja. To je najstariji sistem zdravstvenog osiguranja koji je nastao sa uspostavaljanjem prvog zakonodavstva sa područja zdravstva i zdravstvenodog osiguranja u Nemačkoj 1883. kada je vladao Otto Von Bismark. Od tada dobrovoljno zdravstveno osiguranje postaje obavezno, što propisima obezbeđuje država. Glavni izvor sredstava za zdravstvenu zaštitu u toj grupi država predstavljaju sredstva socijalnog osiguranja. Osiguranje od rizika plaćaju svi koji imaju bilo kakav dohodak. Poslodavci i uposleni plaćaju doprinose u jednakim iznosima, a doprnosi se slivaju u bolesničke kase ili osiguravajuća društva koja su od države skoro potpuno nezavisne, ali su pod državnim nadzorom. Same određuju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, opredeljuju prava osiguranih osoba u odnosu na zdravstvene usluge u novčana primanja i stupaju u odnose ugovaranja sa bolnicama, udruzenjima lekara, stomoatologa i farmaceuta. Privatna osiguranja i lična sredstva u celom sistemu ne predstavljaju značajni udeo ali su dozvoljena i moguća za pojedince čiji prihodi prelaze odredjeni nivo. Bizmarkov model finansiranja zdravstva imaju Slovenija, Austrija, Belgija, Francuska, Nemacka i Luksemburg.

2. Beveridžov model potice iz početka 20. veka, ali da je u Engleskoj i formalno postavio Beveridž 1942. godine. I kod ovog sistema se u pocetku razvio veliki broj nezavisnih zdravstvenih fondova koji su pokrivali manje delove stanovništva. Broj učesnika tj. članova se povećavao, što je uzrokovalo ravoj sistema u sledećim smerovima: - država je osetila potrebu da se finansiranje izvodi putem poreskih prihoda- pokrivenost stanovništva je postala univerzalna- zdravstveni fondovi su izgubili svoju nezavisnost i postali su deo javnog sektora

Država preuzima ulogu vođenja i upravljanja, ali i propisuje i aktivnosti i zadatke Zdravstvene sluzbe. Celokupno delovanje zdravstvene delatnosti je na lekaru opste prakse tj. ličnom lekaru koji ima posebno odredjenu funkciju i ovlašćenja. Lekar je plaćen po broju pacijenata i delimično prema broju obavljenih usluga. Lekari opšte prakse su u ugovornom odnosu sa odgovarajućim državnim nadleštvom koje im odredjuje način isplate i cenu usluga. Zadatak nadleštva je organizovanje aktivnosti i finansiranje zdravstvene sluzbe, ali očuvanje i povratak zdravlja je zadatak drzave. Ovde je jako bitno istaći da svi stanovnici države imaju obezbeđeni pristup do zdravstvenih usluga pod jednakim uslovima. Države sa Beveridžovim modelom finansiranja zdravstvenih usluga su : Finska, Grcka, Irska, Italija, Spanija, Svedska, Velika Britanija, Danska i Portugal.

3. Semaskov model - Sistem socijalističkog zdravstvenog osiguranja nastao je u SSSR-u i zemljama istočne i srednje Evrope u vreme socijalističkog društvenog uređenja kao odgovor na Beveridžov model nacionalne zdravstvene službe. Zdravstvene usluge se finansiraju iz budžeta koji se puni iz poreza. Privatna lekarska praksa nije moguca. Zdravstvena infrastrukura je u javnom vlasništvu a sve zdravstvene usluge su bile javno dostupne. Odgovornost za planiranje i raspoređivanje finansijskih sredstava i upravljanje investicijama je snosila državna administracija, koja je bila organizovana po nivoima: drzavnom, regionalnom i lokalnom. Prednosti ovog modela su: visoka dostupnost

4


zdravstvenim uslugama, dobra struktuiranost zdravstvenih usluga, dobro izvodjenje javnih programa zdravstvene zaštite. Nedostaci: neprilagođenost zdravstvene službe i zdravstvenih usluga bolesnicima, nedovoljno finansiranje zdravstvenih radnika i usluga po međunarodnim standardima, veliki broj lekara na broj stanovnika, nedovoljan obim zdravstvenih usluga, pojava sive ekonomije i sl. Sve su ovo razlozi koji su doveli do toga da države Srednje i Istocne Evrope kao i države nekadasnjeg SSSR-a pređu na drugaciji sistem osiguranja.

4. Tržišni sistem – Privatno zdravstveno osiguranje u SAD - Ovaj tip privatnog finansiranja zdravstva je tipičan za SAD. Privatno zdrtavstveno osiguranje potiskuje socijalnu solidarnost. Zbog toga što su premije osiguranja podređene riziku, bolesni moraju plaćati više od zdravih čime se i krši princip solidarnosti. Velike kompanije plaćaju zaposlenima osnovno zdravstveno osiguranje i većina amerikanaca dobija zdravstveno osiguranje od poslodavca. Npr. Amerika troši najviše novca po osobi na zdravstveno osiguranje – oko 5300 $ godišnje, Švajcarska oko 3500, Japan – 2000, Turska – 446. Osnovni razlog za visoku cenu američkog zdravstvenog osiguranja je taj što su med. usluge, tehnologija, lekovi mnogo skuplji nego u drugim industrijalizovanim zemljama. Premije osigurnja od pogrešnog lečenja su veoma visoke a to dodatno povećava cenu zdravstvenih usluga.SAD imaju i sisteme besplate zdravstvene zaštite - Medicare i Medicaid. Ovim programima se omogućuje osnovna zdravstvena zaštita najsiromašnijima i korisnicima državne novčane pomoci. Pošto su državi stvorili visoke troškove, naknadno su reformisani tako da su sužena prava po ovim programima, što je pak dovelo do smanjena plata zdravstvenom osoblju i smanjenje broja zdravstvenih radnika.

- Tipovi savremenih sistema zdravstvenog osiguranja -

Tendencija rasta troškova zdravstvene zaštite i njihovog učešća u bruto nacionalnom dohodku je prisutna u svm zemljama. Prema gruboj podeli, dva su osnovna modela zdravstvenog osiguranja:

1. američki model – koji se oslanja na privatne osiguravajuće kompanije.2. evropski model – koji se bazira na dobrim socijalnim programima I dopunskim

učešćem privatnih osiguravajućih kompanija.

Svaki od ovih modela ima svoje prednosti i nedostatke, pa se stalno traže nove reforme i usavršavanja.Gordon je 1988. godine razvio tipologiju od četiri sistema zdravstvenog osiguranja:

1. tradicionalni - to je zapravo privatno zdravstveno osiguranje sa tržišnim pristupom i subvencijama. Zastupljen je u Ausiji, Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu.

2. nacionalno zdravstveno osiguranje – gde je osiguranje organizovano na nacionalnom nivou – Kina, Finska, Norveska, Spanija, Svedska.

3. nacionalni zdravstveni servis – gde država pruža zdravstvene usluge – Danska, Grcka, Italija, Portugal, V.Britanija.

5


4. mesoviti sistem – koji sadrži elemente tradicionalnog osiguranja od bolesti i nacionalnog zdravstvenog osiguranja, tipičan za SAD, Australiju, Island, Irsku, Japan.

- Dopunsko “dobrovoljno” zdravstveno osiguranje -

Dopunsko zdravstveno osiguranje je novi oblik dobrovoljnog, kolektivnog osiguranja koje se može ugovoriti nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ugovaranjem dopunskog zdravstvenog osiguranja pored zdravstvene zaštite koja se ostvaruje kroz obavezno zdravstveno osiguranje,obezbeđuju se materijalna sredstva za pokriće troškova hiruških intervencija ili lečenje težih bolesti.

Dopunsko osiguranje se može zaključiti kolektivno, za sve zaposlene, članove jedne organizacije ili sl. prema službenim evidencijama ugovarača - pravnog lica ili po spisku osiguranika.

Premija sa plaća mesečno obustavom od zarade. Visina premije zavisi od visine osigurane sume na koju se zaključuje osiguranje. Ovim osiguranjem se mogu osigurati zaposleni pod uslovom da se osguranjem obuhvati:

- najmanje 100 lica, ako radna organizacija ima vise od 100 zaposlenih- najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih,ako organizacija ima vise od

10 a manje od 100 zaposlenih- sva lica ako organizacija ima manje od 10 zaposlenih

Ovo osiguranje se ugovara samostalno i mogu se osiguravati sva lica izmedju 15 i 65 god, s tim da u trenutku osiguranja nije bila izvesna potreba hiruske intervencije već je ta potreba nastala u toku trajanja osiguranja tj. u momentu ugovaranja ovog osigurnja lica nisu bolovala od bolesti poput karcinoma pluca, karcinoma debelog creva, karcinoma zeluca i dr.

Dopunsko zdravstveno osiguranje pruža pokriće za medicinski neophodno lecenje, koje podrazumeva svaku medicinsku proceduru koja za svrhu ima izlecenje ili olaksanje akutnih povreda i bolesti. Osim lečenja akutnih stanja, za žene osiguranike predvidjene su i medicinske usluge tokom trudnoce, porođaja, postnatalnog perioda kao i zdravstvena nega beba. Osiguranje može da obuhvati i oftamološke i stomatološke usluge.

Dopunsko zdravstveno osiguranje se može ugovoriti:

- za slučaj hiruške intervencije “operacije”- za slucaj težih bolesti i posledica bolesti

6


- Isplate u slučaju operacije -

Osiguranje za slučaj hiruških intervenicija pokriva operacije za koje je potreba utvrđena i koje su izvedene u toku trajanja osiguranja, a predviđene su uslovima osiguranja - operacija srca, abdomena, urogenitalne, ortopedske i dr. Osigurana suma koja je ugovorena u polisi o težini operacije određuje visinu nadoknade, ona se isplaćuje i ako osiguranik nije sam snosio troškove lečenja tj. operacije.

U prva tri meseca trajanja osiguranja osiguravac je u obavezi samo za hiruske interven-cije koje su posledica nesrećnog slučaja ili urgentnog medicinskog stanja, a nakon isteka ovog roka nastupaju obaveze predviđene ugovorom.

Kada se u toku trajanja osiguranja utvrdi potreba i izvrši hirurška intervencija, osiguravač isplaćuje ugovorenu osiguranu sumu ili njen deo. Za vreme trajanja osiguranja, naknada se može isplatiti po više hirurških intervencija ali ukupno najvise do iznosa ugovorene sume iz polise.

Visina isplate utvrđena je uslovima osiguranja. Iznos naknade je procenat ugovorene osigurane sume 5% do 100% u zavisnosti od vrste operacije.

Dokumentacija koje je potrebna da bi se izvrsila likvidacija stete:

- prijava osiguranog slučaja, popunjena i overena od strane firme- fotokopija polise- kompletna medicinska dokumentacija – otpusnica, fokopija zdr kartona- račun o plaćenim troškovima intervencije – ukoliko je već plaćena- fotokopija štedne knjižice, čeka ili kreditne kartice osobe koja je imala

intervenciju

Ukoliko je intervencija za posledicu imala smrtni slučaj osiguranika, a stranka nije uspela za zivota da preda odštetni zahtev ili je predala za zivota ali nije dočekala isplatu potrebna su sledeca dokumenta:

- pravosnažno rešenje o nasleđivanju- potvrda o smrti- izvod iz matične knjige umrlih- fotokopija štedne knjižice, čeka ili kreditne kartice korisnika naknade

- Isplata u slučaju težih bolesti -

Osiguranje za slučaj težih bolesti i posledica bolesti pokriva bolesti koje su nastupile i neposredno utvrđene tokom trajanja osiguranja, a predviđene su uslovima osiguranja – sva maligna oboljenja, mozdani udar, infarkt miokarda, insuficijencija bubrega i dr.

Kada u toku osiguranja nastupi teza bolest, koja je pokrivena ovim osiguranjem, osiguravač isplaćuje naknadu u visini ugovorene osigurane sume ili njen deo 50% zavisno od tezine bolesti. Za vreme trajanja osigurnja po ovim Ugovorom, iznos naknade se može isplatiti samo za jednu bolest tj. posledicu bolesti.

7


Dokumentacija potreba za likvidaciju stete:

- prijava osiguranog slučaja, popunjena i overena od strane firme- kopija polise- medicinska dokumentacija – kompletna (otpusnica, fotokopija z. kartona)- fotokopija štedne knjižice, čeka ili kreditne kartice stranke koja boluje od

uslovima predvidjene bolesti

Ukoliko je konkretna teža bolest imala za posledicu smrtni slučaj osiguranika, a stranka nije uspela za zivota da preda odštetni zahtev ili je predala odštetni zahtev ali nije doživela isplatu, pored navedene dokumentacija potrebno je dostaviti i sledece :

- pravosnažno rešenje o nasleđivanju- potvrda o smrti- izvod iz matične knjige umrlih- fotokopija štedne knjižice, čeka ili kreditne kartice korisnika naknade

Dopunskim zdravstvenim osiguranjem nisu pokrivene bolesti koje je osiguranik imao pre zaključenja osiguranja, kao ni operacije koje su izvršene pre zakljucenja osiguranja.

Ukoliko teža bolest ili operacija nastupe nakon što se ostvari ugovoreni osigurani slučaj, osiguranik je u obavezi da podnese pismenu prijavu osiguravaču, uz koju se prilaže odgovarajuća medicinska dokumentacija – otpusna lista, specijalistički izvestaj, zdravstveni karton i dr. kojim se zapravo dokazuje pravo na naknadu.

Prijava nastalog osiguranog slučaja se vrsi pismenim putem, na obrascu osiguravaca.

Likvidacija obaveza se vrši u delu Društva gde je osiguranje zaključeno.

8


- Zaključak -

U evropskim zemljama osiguranje života je vrlo razvijena vrsta osiguranja. Mnogi smatraju da im obavezno socijalno osiguranje ne pruža dovoljnu ekonomsku zaštitu, pa zaključuju ugovore o dobrovoljnom osiguranju života. U slučaju smrti osiguranog lica, ili u slučaju da osigurano lice doživi određenu starost, korisnik osiguranja ima pravo i na osiguranu sumu po osnovu osiguranja života i na primanja po osnovu socijalnog osiguranja.

Najprivlačnija štednja u svetu je putem individualnog osiguranja života koje se drugačije naziva štedno osiguranje, jer podrazumeva da vam se skoro sav uplaćeni novac posle nekoliko godina vrati, uz određeni postotak moguće dobiti koji može iznositi i punih 100 procenata. Ona takođe podrazumeva ne samo štednju, već i isplatu odštete ukoliko se osiguraniku nešto dogodi u periodu u kojem se životno osiguranje zaključilo. U nekim zemljama ljudi koji uplaćuju životno osiguranje imaju pravo na poreske olakšice, a pomoću iste polise mogu da dobiju i razne kredite.

U našoj zemlji osiguranje života nije razvijeno, jer je životni standard takav da građani ne mogu platiti premiju za dobrovoljno osiguranje života. Danas se kod uzimanja stambenih kredita kod banaka pruža obezbeđenje stavljanjem hipoteke ili osiguranjem života korisnika kredita, za slučaj smrti korisnika kredita. Sredstva za odobravanje kredita banka formira iz sredstava osiguranja života koja su kod nje deponovale organizacije za osiguranje života.

Nivo razvijenosti osiguranja lica pre svega zavisi od visine nacionalnog dohotka i stabilnosti nacionalne valute. Nije potrebno mnogo pa da se pretpostavi da je još uvek nizak nacionalni dohodak u odnosu na razvijene zemlje velika kočnica za razvoj životnog osiguranja. Veliki deo stanovništva još uvek nema novca za potpuno ispunjenje osnovnih životnih potreba, pa je teško očekivati da će izdvajati za osiguranje. S druge strane, dinar je stabilan, ali većini bivših osiguranika čiji je novac za vreme hiperinflacije obezvređen neće lako pasti na pamet da se ponovo osigura. Osim toga, veliki deo stanovništva nije upućen u značaj osiguranja, jer kod nas postoji sloj ljudi koji nisu siromašni, pa opet svoj novac ne štede na ovaj način. Zato je neophodna edukacija građana, kao i davanje što povoljnijih uslova osiguranja.

9


- Literatura -

- Tehnologija osiguranja, Beograd, 2010. - dr Jova Miloradić

10

Documents

Dopunsko zdravstveno osiguranje