scenario za.BalaevicRANI MRAZ

Novi sad, 2005.LIKOVI (po ledu po/cn Ipvan/u)VASA/SREDOVENI VASANIKOLA /SREDOVENI NIKOLAANDRIJA /SREDOVECNI ANDRIJALOVRA SKELEDIJAMALI AC ABICIKLISTA/MAJSTOR MIIKAMALA VIDRA/OLEANAVEREBEBARONICA BESLINBARON BESLINEMIL "RAC"KARTARO BRKADr EFERKLINAC BONBONDIJATILA EFERKAPETAN NAMANDINAREDNIK VUKOVIDANO/BRAT 1BRAT 2LAARBLIZNAKINJETETOVIRACRNA VERICASEP BUCIZALIZANKOIRENKA KELNERICAJELICAARANKABORIA REZANEVPOTPORUNIK NOVAKBOLNIARAUSTRIJSKI OFICIRKOZAKATAMAN DANILOV

VLADIMIR MAKSIMIKNJEGINJAURA SLOVAKTUKON1. SKELA (ext. dan)

Krupan, najkrupniji plan zlatnog krsta, tako da se prvo lagano otkrivaju ornamenti na njemu,iz kojih se kadar polako izvlai...GLAS (off): Oko mog ujaka miljenja su bila podeljena... Svi su mislili daje teki drko,samo je on mislio da nije... Ali... Kad je mati umrla, manje od godine za ocem, jedino mi jeon ostao... I jedino sam ja ostao njemu...Krst sada moe da se vidi gotovo definisano, ali irenje kadra i dalje traje...GLAS (off): I... Kad se posle mature ukazala prilika za Bogosloviju, pustio je da, kao i dotada, sam izaberem svoj put, mada mi se ini da i nije bilo puno da se bira? Sine, rekao je,ako ti misli da je ovo prilika da najzad i pred nama skidaju eir na glavnom sokaku, ondadobro... Ali morae zauvek da prelomi izmeu ovozemaljskih iskuenja, i zlatnog krsta?Kadar je ve proiren tako da se vidi da je krst u stvari privezak na laniu jedre seljanice ida se bezobrazno uvalio meu grudi koje su prvenstveno i zasluile atribut kojim je mladaena opisana...GLAS (off): I mislim da sam naao pravu meru... Dogovoriti se s Bogom bilo je kudikamolake nego dogovoriti se s mojim ujka-Emilom...Kadar sad konano otkriva i lice Glasa, blaeno zagledanog u dekolte bele vezene bluzenagnute nad prepunom korpom...i*-1SKELEDIJA: I otplovio i tvoj uja, a Nikola? Kolk'o je imao godina, sedamdes't.osamdes't, kod njega se to nikad nije moglo znati?Tek primetno se trgavi na tu iznenadnu dreku, Glas se lagano okree ka Skelediji sasaaljivim smekom...GLAS: Ma... On bi ti rekao da ih je imao i vie nego to mu je trebalo... Dovoljno, u svakomsluaju, da nikom ne mora da objanjava zastoje umro...Minut utanja je ionako na skeli uveliko trajao i do ovog trenutka, pa mu sad nije bilo tekoda se i ozvanii. Jedino je ekrk prigueno kaljucao u pozadini, kao boleljivi akon naveernjoj propovedi...SKELEDIJA: A i tebe dugo nije bilo? Barem te ja nisam viao? A ja ti na ovoj skelidoem kao neki carinik... Meni ovde ne promakne ni krupniji abarac, a kamoli protojerej...Skeledija je nauio da se dovikuje sa ljudima na drugoj obali, ali Glas je badario svojuintonaciju pod zvonkim oslikanim svodovima oltara, i njegove odgovore ne mogu uti nisuputnici u drugom uglu skele, za razliku od pitanja koja su nauli ak i oni koji su je ekalina suprotJioj strani...GLAS: Da, bio sam jo onomad na krtenju malog Taroeva... A pre toga, boga mi, ak nasahrani Andrijine matere... Vidi, dolazim samo kad se neko rodi ili umre, moj Radoslave...Do kraja u ti jo ispasti i pravi pop, kako je krenulo?Skeledija ga oprezno posmatra ispod oka, u ovom je razgovoru vie matica nego u mutnojreci...GLAS: Kai mi... Kad krenem lenijom... Kad tano poinje Vasina zemlja?Skeledija prebaci teinu s noge na nogu, s olakanjem zakoraivi nazad u priu. U tompitanju najzad nije bilo virova...SKELEDIJA: O, pa ti kanda nisi bio i due nego to sam mislio? Tvoj je prijatelj sad veigazda i od pokojnog omborija... ujem da su ga i tamburai u pesmu stavili? E... Kad doedo Kalvarije, nai'e na jedan grm divlje kupine... Sav, onako, nakostreen... E, vidi, taj grmjo nije njegov... I... Moda onih par oblaka to nailaze odostrag, al tu ve nisam skroz-9-/v, tu. i utu tm a,siguran... A sve drugo, dokle god dopiru i atar i pogled, Vasino je, moj Nina... Ne moepromaiti pa sve da hoe... PITliGLAS (off): Po naputanju apotekarskih studija, ujak je ivot proveo kao neki nezvaninialas, i, kao to je i obeao, u nasledstvo mi je ostavio itavu svoju njivu, to jest reku Tisu odgranice do njenog ua u Dunav, ukljuujui sve smueve, deverike i arane koji su tuzateknu na dan prepisa, kao i neuhvativu i samo njemu poznatu ribu po imenu Stukon, ije jedoivotno izdravanje, tavie, i uslov za izvrenje testamenta...Na te reci nailazi na strailo koje ga zbunjeno gleda, i neto dalje i gazdu njive koji gakleei nad lejom gleda istim takvim pogledom, istovetno obuen...GLAS (off): Da, da... Stukon!? A i advokat koji mi je uz vest o ujakovoj smrti doneo i,valjda, po prvi put upotrebljeni klju od njegove sojenice, bio je nekako ribolik, sve mi je tosumnjivo? Ko bi mi normalan inae najozbiljnije preneo poruku da ,,u sluaju da resim da seosamostalim prodam plavo zvono sa amca, poznatije kao Anelka", i da od tog novcanazidam svoju crkvu sa dva tornja, jedan za Ove, jedan za One, pa da svi budu mirni"?Na to se naredno brkato strailo blentavo iscerilo, kao i njegov ivi dvojnik sa vilama, koji jeusto i obradovano mahnuo crnim razglovijenim eirom...GLAS (off): Uf... Sve manje ljudi poznajem... Ili sve vie ljudi zaboravljam? Danasmi- 10-/V ni. 7 a*u nn (tesvakom balavanderu izrastu brkovi... to i pazarim nova lica kad jo ni stara nisam potroio?Omatorilo se, ta da kaem... Pa ja sam i od ovog stolea skoro deceniju stariji, a kamoli odtu neke klinadije ...Nailazi na mravog ratara koji uopte ne lii na svoje strailo, ali se u hladu, na kariranomaravu prepunom hrane, prostrtom idilino, kao na Moneovoj slici, otkriva punaka mladaena (koja pre pripada nekoj slici iz renesansne epohe ?), i Glas se zagonetno nakloni tomnabujalom modelu, dakako, uokvirivi osmeh u naglaeni ram utivosti...GLAS (off): Ne vredi... Nee ova ravnica vie nikad biti to je bila pre devetstodevetnaeste... Dobro, svi smo mi jednom odnekud doli, nema tu ta, ali... Doli smo naBoije, a ne na Neije... Isuivali movare, orali ledine... Raali se vredni... Ali, zlo je kad seuseli u tuu kuu... Ubere tuu etvu... Tui ti duhovi po tavanu larmaju... Onda si s onestrane vraijeg jendeka... I onda si strailo i ti, i tebi je strailo svako ko naie dramom...Dok ovo misli prolazi kraj vidno zaputene njive, sa koje ga, kraj primitivnog strailasklopljenog od neke ivotinjske lobanje, olupanih sudova i izanalog gunja, utke ineprijateljski-podrozivo preko ramena posmatra visok ovek ogrnut kouhom, kom se Glasipak dobronamerno osmehnu, ni ne raunajui na otpozdrav...3. KALVARIJA (ext. elan)y*T.* - -GLAS (off): Ne vredi, neki se ne menjaju, na alost...-11 -} V ''c ? ir/ii/ nn /7^Dok to pomilja, pogled mu se die ka sledeem strailu na koga nailazi, zgranuto odmahujeglavom, ali osmeh postepeno potpuno nadvladava prekor na njegovom licu...GLAS (off): A neki se ne menjaju, na sreu...Kadar, koji je dotle virio preko ramena straila, prebacuje se na njegova stopalo, probodenoekserom, pa preko platnenih pantalona i mornarike majice pod teget uniformom bez oznaka,stie do lica prikrivenog obodom slamenog eira, ali ipak dovoljno prepoznatljivog...GLAS (off): Da... To samo na njega lii..ovek u beloj lanenoj koulji, sa posebnim eirom, kleei na jednom kolenu pokuava datrakom zacepljenog grubog platna povee mladi orah polomljen vetrom. Kraj njega, prateitu radnju paljivo, kao egrt, stoji deak od kojih dvanestak godina, maltene identinoodeven...OVEK: Eto... Sad je samo na njemu... Ako bude imao sree, pa se oluja ne vrati istimputem, nee valjda... I ako skoro ne bude jake sue... Pa onda mrazeva... Ih... Mnogo togamora da se potrefi...Veoma je vest sa kalemaicom i likom, koju vinogradari koriste kao kanap, ali je premaorahu paljiv gotovo kao prema nekom kog bi to moglo i da zaboli. Uspravlja se i otresa?1- 12-zemlju sa pantalona, sklapa britvu lagano, ne dajui joj da kljocanjem dalje prepadasadnicu, i svo vreme ne skida pogled sa zaleenog mesta, imobilisanog pedantno, kaonapukla podlaktica...COVEK: Oraji su ti kao ljudi, sine moj, isti je to fuer pravio... Neki se ovako pokrlja umladosti, pa opet doeka da o njega kace ljuljake... A neki krene... Ozeleni... Rodi... Iodjednom samo klone... Kao da i nije bio oraj...Oi deaka su krupne i tamne, i sad se ve vidi da to nije samo utljiv nego i setan deak.Skida eiri sa glave i zagleda se u struak cveta zadenut za svilenu vrpcu...DEAK: Nego spomenak?Otac, koji se upravo okrenuo prema Glasu iji se nejasni nailazak svo vrame unjao ivicomte scene, suoio se na as sa svojom tugom u ogledalu deakovog pogleda, ali se potomnaizgled mirno ponovo okrenuo ka crnoj prilici koja se primicala, progovorivsi tek kad je rokza odgovor ve bio negde na samom svom isteku...vCOVEK: Pa, recimo, sine... Kao daje bio spomenak...Prigrli deaka, ali muki, bez skrhanosti, mirno ekajui da se Glas prvi oglasi pozdravom,po ravniarskom obiaju da se prvi javlja onaj ko nailazi GLAS: Vaso... Nije lepo plaiti vorke... Njime...COVEK: Nikola... Nije lepo ni plaiti ljude... Njime...Glas na trenutak pogleda deaka sa puno obzira, kao da se izvinjava to je njegov nailazakizazvao neoekivanu uznemirenost. Ima u tom pogledu i neke roake milosti, takoreiponosa to je mali tako lep i stasit, ali i bola pri pogledu na crnu traku na rukavu njegovekoulje...GLAS: Znam da nisi mislio loe... Ali ipak ispada da mu se, nekako... Podrugiva...COVEK: Jel? E, pa vidi, on je prvi poeo...- 13 - /\_fH' 7 tuli nu uz.Glas ga posmatra ispod oka, odjednom se potpuno razotkriva sauee koje on od poetkaima ka ovekovoj ogorenosti, prilazi mu i stavlja mu ruku na rame, potpuno prijateljski. Nazasukanoj popovoj podlaktici otkriva se kitnjasto istetovirano slovo, i deak sa nevericomprimeuje daje to isti rad, i isto slovo, koje i njegov otac ima istetovirano na svojoj ruci...GLAS: Mogao si mi bar javiti... Resila se muka, blaena... I, ma ta ti mislio... Bog sadbrine o njoj na nebu...COVEK: Pa, to bi bilo poteno... Poto na zemlji ba i nije brinuo...Sad se Glas ipak malo povlai u senku svoje mantije, kao da die ruke od daljegprepucavanja, ne elei da bude preduboko uvuen u tu zaveru. Otac primeuje da je imalian nepotrebno uzbuen, i bre-bolje mu namie eiri na oi, to je za sina bio siguranznak da e njegov stari konano svom sugovorniku uputiti i koju reenicu duu od depee...COVEK: Ajde, blento, alim se samo... Zna da smo mi paori nepoverljiv svet... Kad celogveka zavisi od neba, onda naui da nebo nikad ne moe potpuno uzimati za prijatelja...Deak, zbunjen nainom (i imenom) kojim je otac odjednom oslovio svetenika, uplaenoproviruje ka belim panonskim oblacima, svaki od njih je ogroman i naroguen, ba onakakaviza kakvih Bog najee viri daproveri ta se dogaa dole...DECAK: Eh, tata... Nee biti da sad ni Bog ne valja? Teta Lela se triput prekrstila kad samjoj rekao za strailo... Ali, On je dobar, veli, pa e ti oprostiti...ovek bi imao tota rei o teta-Leli, ali samo odmie rukom, kao i svaki put kad bi mu tonailo...COVEK: Dabome da je dobar... Predobar je... Zato se i prihvatio posla s kojim sad nemoe da izae na kraj...Prijateljski gurka Glasa, i njih trojica se, kao tri potpuno razliita, a opet potpuno srodnadukca-lutalice, polako upuuju putem ravnim kao crta, na ijem se kraju naziru kola iispregnuti konji...COVEK: Zna to i ovaj Nikola, sine, ne boj se... Zna, samo se pravi... Teta-Lela i njene- 14-f\ ac i u Hi mi (Upajtokinje, ih! Nije ni Bogu lako... Od njega kogod stigne neto ite i zanoveta, a kad njemuta zafali, nigde nikog? E vidi, zato smo mi tu, moj Acane-bracane... Da se Bogu uveknaemo pri ruci kad mu zagusti...Dok se sputaju lenijom kadar se iri ali nita mu ne vredi. Nema tog kadra koji moe da serairi kao pejsa ravnice u letnji dan...GLAS (off): Da... Dospe i do mene poneka pria o njemu... Ni ne pietpostave, siroti, da senas dvojica oduvek znamo, pa lupetaju tako kojeta... No, najlake je priati o boljima odsebe, to je drevna zavera... Oni to te uopte ne znaju najvie laju, a oni to te najbolje znajunajvie ute... I lepo bi bilo da mogu bar ponekog da unem preko usta, onako uiteljski, kadse najmanje nada, ali... Davno je Gospod prosvetlio onu barabu u meni, uzdrim se, tamanposla... Dobro, opsujem tu i tamo, ali i u tom sam se izvetio, promrmljam samo... Te mojepsovke pre lie na blagoslove nego na prostote...Tamburica se kruni kao sitan kukuruz, vilinska kosa melodije kaci se za klasje, noenavetrom- lelujavkom...GLAS (off): Stavili ga u pesmu, veli Skeledija? Sigurno neki tako dokoni potiski ilkoi,vetroglavi kao i on sam? Ostavio lepu al sirotu, uzeo bogatu zbog lanaca i vranaca, ih... Upesmi se to uklopi bez greke, provereno, kao teget prusluk i bela kragna, ali pesmama se joi moe oprostiti kad slau... S ljudima to ve malo tee ide, ali neka i njih... Da su onakvikakvim ih je dragi Bog zamislio, i On i ja bi davno ostali bez posla...Kreendo tamburica kao da vinu nad konjima koji preoe u trk nosei laka kola kamestacu u dolini...GLAS (off): Ma... Pogrei svetac, a da nee svirac s neke arde u abojebini podkrajsveta? Nije daba govorio pokojni are Cigan da dobra violina ima pet ica... etiri naivijama, i jednu u srcu onog ko je svira... Prosto im bilo, kolkogod da ih je toj bandi, al nisuoni njega stavili u pesmu, tuni i alosni... Da im ta peta ica sluajno tima, kao to netima... Odmah bi videli da su ga u pesmi samo zatekli... On je u pesmi otkako ga znam... Utf ti- 15-PICA:KAO RANI MRAZ..moja pria o Vai Ladakom...5. PUT OD SKELE (ext. dan)I11HNatpis: 30 godina ranije...Nikola, taman toliko mlai, prvi iskae sa skele koje pristaje. Probija se kroz ljude kojiekaju da se ukrcaju, od kojih ga jedan, koji gura bicikl, zadrava rukom...BICIKLIST: ekaj, derane! Jesi'l ti racov neak? Nikola? Onaj to ui popovske kole?NIKOLA: O, majstor-Miika, izvin'te, malo sam se zaleteo... Ja sam, da, ja sam... Odavnonisam bio kod kue, pa...BICIKLIST: Ih, ne mora uriti... Ne ogovaraju nas dabe varoani da kod nas i uskrspada tek u sredu... Ma... Sve je tamo gde si ga i ostavio, nema brige... A opet... Ba ne volimda ostavljam moj bicikli ovako blizu Ovih Preko... Staja znam? Ajde, budi zlatan pa ga samonasloni pred Verebeovom radnjom... Ume valjda da tera bicikli?Da li ume! ?-16-_?V tfc 7 uju ?nraj:Nikola se biciklom sjuruje sa vinogradarskog brega s kog se vidi panorama mesta u daljini.Na poljskom putu susree se sa taljigama sa kojih ga strogi seljak pozdravlja teatralnoskidajui eir, pa ga imitira istim takvim pokretom, nastavljajui da dalje vozi u tom stilu,uobraeno, kao beleznik. Dve utirkane seljakove keri bliznakinje kikou se jer im je Nikolau sred tog ozbiljnog pokreta namignuo, i otac ih preseca onim svojim najsrditijim pogledom,kad se prosto ne zna da li je to spustio obrvu, ili je podigao brk? Nikola zatim prolazi krajvonjaka ije rasipnike grane, gazdi pred nosom, utrapljuju zelene jabuke svakomnamerniku. Gazda, koji ba nailazi s kraja vonjaka sa pricem na leima, sumnjiavo fiksirazagrienu jabuku u Nikolinoj ruci, na ta je ovaj elu trpa u usta, i ponavlja ono teatralnoskidanje eira. Prolazi kraj erma i klanja se duboko, uporedo s njim, zatim mu samo glavaviri nad poljem suncokreta, da bi ugledavi vetrenjau na obodu sela rairio ruke u uspraviose na pedalama ka njenim rairenim krilima, kao da joj dolazi u zagrljaj. Prolazi kraj klinacakoji pokuavaju da dignu zmaja, upada u sveanu guiju paradu, i usred jata se mekolji nasicu, oponaajui i njih, pa u trku silazi sa bicikla i naslanja ga na drveni trem kolonijalnogduana.Na ulazu se sudara sa deakom koji upravo izlazi iz duana gurajui leima pokretna vrata,Nikola ih pridrava, inei onaj pokret skidanja eira jo naglaenijim i klanjajui se kaodvoranin. Sa zadnjim tonom muzike koja je pratila njegov put od vinograda dovde, u eirmu, kao milostinja, upada crveno-bela eerlema.LANI DERAN: Nemam sitno...Zbunjeni Nikola, iji je pognuti pogled taman u visini njegovog prosjaki protumaenogeira, polako prebacuje taj pogled prvo na ljampave gumene izme, onda na komotnesomotske pantalone, i potom na ispasanu belu bluzu, moda ipak malo suvie izvezenu zajednog deaka? Pogled naposletku stie i do lica, ali odatle vie nema kud. Nekog takozamilja i zamilja itavog ivota, pa kad ga sretne odjednom shvati da ga nisi zamiljaodovoljno dobro? Na licu te drske devojke preobuene u deaka smekalo mu se sve osimusana? Smekala su mu se dva opasno nauljena oka, aristokratski nadignut nosi, pa akuvojci koji su samo provirivali iza malih, takoe nasmejanih uiju, a te pirgave kose bilo jebesumnje jo itavo udo, podignute u punu ili nekako ve sakrivene pod irokimlepadijskim kaketom. No, napokon su se i usne nasmejale, otkrivajui pritom besprekormred zubia, vrlo nasmejanih, dakako...I11- 17-11 (Uli mrUjCLANI DERAN: ta je, cirkuzanem, ta me tako gleda? Kao da nikad nisi videodevojku za kojom e patiti celog ivota?Nikola opinjeno gleda za njom, a onda, setivi se odjednom, hitro uzima eerlemu iz eira,i lizne je zatvorenih oiju, pokuavajui da oseti ukus devojinih usana na njoj. Takomureki se okree na petama i napipava vrata radnje...6. DUAN GOSPON-VEREBEA (ent. dan)Grozan zvuk neega oduvava Nikolu. S grimasom odmie glavu od grotla saksofona kojemu je nasmejani ANDRIJA skoro prislonio na uho pre nego to je uspeo da izvede taj jedanjedini, rogobatni ton, veoma slian brodskoj sireni. Za pultom se na to i vie od Nikole trzaAndrijin tetak, GOSPON-VEREBES, rumeni iica koji bi se najlake mogao objasniti kaofriko obrijani i malo uveani Ua, glavni od one sedmorice patuljaka. Andrija, izgrlivi se sprijateljem, brie znoj sa ela i zagleda instrument ponosno, kao da je upravo dovrioBetovenovu nedovrenu simfoniju, a Verebe se dogegava do njih i pokuava da podigneNikolu, iskreno obradovan...VEREBES: Hej, Nikola! Pa gde je taj brada? Ja sam mislio da e kad proe dva godinaimati bar brkovi kao ova partvi, a vidi ti njega? Gospodin popa sa lice kao aneoskidupence... Idi, molim te... No, bolje tako, mnogo bolje, veruj mi... I? Kad si stigao? Priaj...NIKOLA: Pa, evo, sad... Nisam jo ni bio kod kue... Pravac sa skele...-18-/v_/re rani mro.VEREBES: Lepo, lepo...Taman da vidi ta pazario sam za na Andrija. Sa-ksa-fon! ToOmerikanci samo sviraju. Zna kad to neko ovde e nabaviti? Zna kad? Malo kad na vrbamrda-vrda!Nikola se jo oporavlja od upoznavanja sa misterioznim instrumentom, gleda ganepoverljivo, ali Andrija je potpuno oaran...ANDRIJA: Kad na vrbi rodi groe, teo... To ste hteli da kaete...STARI VEREBES: A, verovatno sam hteo, jebe ga... Al ima i to neto na vrh vrbamrda-vrda, jel? No, svejedno... Vidim ja da Nikola vie svia klarinet...NIKOLA: Pa jesr, gospon Verebe, ovaj mi je instrumenat malko... vatrogasan? Drvo jedrvo, sami ste rekli... Kad Andra svira klarinet, to je... Kao da povlai iz njega... A u ovo banekako... Duva...Verebeu je po volji to se vratio njegov stari sagovornik na temu muzike, traga za dobrimsvircima i alosnim zakarpatskim pesmama koje niko ne zna, a jo vie mu se svia i to tomu je usput i sestria nahvalio kao svirca...VEREBES: Gresi, Nikola, gresi... Jako je to isto kao klarinet, samo je malo skrozdrukije... Videe kad Andrija sa njega jo malo sprijatelji...Okree sa ka Andriji, ali ovaj se zagledao kroz prozor, drugom stranom ulice egziciraotmena mlada ena, nosei u jednoj ruci buket irisa, a u drugoj okruglu kutiju za eire...VEREBES: O-joj? Doli su i Seferovi, blago meni... Sad e moj neak leto provestizalepljen za prozor kao ovaj ovde oglas da prodaje se kaljevi pe...Nikola Ijubopitljivo izviruje preko Andrijinog ramena, natpisi na izlogu pomau im da ostanudonekle neprimeeni, mada oboreni pogled mlade ene u jednom trenutku nepogreivopronalazi Andrijine oi...NIKOLA: Nisam znao da doktor efer ima toliku erku? Hm? Nisam znao da on uopteima erku? Kako li se samo zove lepa gospoica efer? A tu lani trnu*Verebe se promee ispred njih, kao da ba sad mora da tu presloi gajbe sa voem...VEREBE: Lepa gospoica efer zove se lepa GOSPOA efer... Zna to Andrija dobro...Ve tri godine je udata za doktor Aron, a prolo leto je ve bila u letnjikovac... I malo sreditese...Na to su se obojica trgla, uhvaeni u teti, Andrija ipak ponovo die pogled ka gospoi efer,a Nikola brzo zauzima neto od poze sa bogoslovije, mada to meu ljudima koji ga takodobro poznaju ne deluje naroito uverljivo...NIKOLA: Ne, ovaj... Uinilo mi se da ono ujak dolazi od obale, ali to je... Nemam pojmakoje to? A ne znam ni onu dvojicu kod berbernice? Ko su ti ljudi?Gospoa efer zamakla je van vidokruga, i Andrija se vratio na planetu, sa tupavim smekomkoji je otkrivao da nije uo nita sem poslednje reenice...ANDRIJA: Nisi video kolicka je Tisa? Nikad nije bila ovako niska... Pojavila se velika adana okuci, ovi natovareni lepovi, sa dubljim gazom, ne mogu da prou... Ima sedam-osamlaa, ovo su ti sve brodari, uglavnom... Maari, Rumuni... ak i jedan Ruski teglja...Nikoli razgovor ide na ruku, sad moe da postavi i pitanje koje je hteo da postavi jo s vrata,a da to ne bude preterano providno...NIKOLA: Da nije s njima i onaj devojurak s kojim sam se sudario? Nju bih sigurnozapamtio da sam je video ranije?Verebe ivnu, provodadijski, devojka mu se oito ini kao bolja prilika za Andriju nego toje to Tila efer...VEREBE: A, Mala Vidra? Opasna je... Uvek kobajagi zaboravi neto, da bi i sutra moglada utekne sa laa...NIKOLA: Mala Vidra? udno ime?ANDRIJA: Ne, to je njihov brod... Vidrinjok... Tea joj je nadenuo ime po lai... Ja bihpre lai nadenuo ime po njoj...-20-Nikola se osmehnu snudeno, ak i ovaj utljivi Andrija je ponekad umeo da njegove misliizgovori i bre i lepe od njega samog...VEREBES: Samo da vidi kako Andrijin pogled uari kad ona doe? Mogao bi upaliticigaret na njegov oi...ANDRIJA: Ma, dajte, teo... Danas je sluajno bila sama, uvek doe s onom braom...Zna, Nikola, kako te gleda ica Tiler kad popije? E, ovi tako gledaju i kad su trezni... Ondamoe misliti... Ne smem da dignem pogled na kantar kad im merim eer, a kamoli nanjihovu sestru...Nikolu ovo oraspoloi, ipak to sa Andrijom i Malom Vidrom nije tako ozbiljno kao to teaprieljkuje?NIKOLA: Opasni neki momci?Verebe mu se primaknu zavereniki, briui tobo neto sa pulta, kao da bi neko mogao daih prislukuje u praznom duanu...VEREBE: vereceri... ilkoi... Bog sauvaj... Otkako ubijen prestolonaslednikFerdinand, ne trguje se vie samo sa duvan i kojekakav gluposti... No, samo pitaj tvoj ujkaEmil... I pitaj va Vaa... Oni bolje znaju...Nikola krenu da glumi zauenost, ali odustade, pa i Andrija i Verebe znaju njegovog ujakai Vau isto tako dobro kao to ih i on zna?NIKOLA: To im sad ba nije pametno...VEREBES: To im nikad nije pametno... Pogotovo to imamo novi policijski kapetan...Kapetan Na-Mandi... Jako jedan solidan oficir... On ba resio da sve dovede u red...Pridruuje im se na njihovoj osmatranici u izlogu, i zajedno acuju mladog oveka uuniformi, uz iju se upadljivu eleganciju ak i inae problematina linija nadmenosti uklopilasavreno, kao logini produetak tanke crvene trafte sa pantalona. Njegov lukavi, pronicljivipogled, primiruje se tek na vitkoj eni u irokoj letnjoj haljini koju okruuje buna gomiladeuriije pokazujui u kronju na ijem se vrhu zakaio papirni zmaj. Neoekivanom-21-brzinom, dodavi tanicu svom pratiocu, a ujedno izuvajui cipelice na tiklu, ena se kaoveverica uzvera uz drvo, provlaei se kroz grane artistikom vetinom...NIKOLA: Baronica je kanda sklopila neki tajni pakt sa vremenom? Izgleda sve mlaesvaki put kad je vidim... Jae li jo uvek onu besnu crnu drebicu?Verebe se setno zagledao u priliku na lipi, sad su njegove oi te u kojima bi se mogaorazgrnuti ar...VEREBES: Ne... Sad vozi automobil... Jedan besni dunkel-zeleni automobil...Andrija gurka Nikolu, oigledna je promena na starom Uscu...VEREBES: Koje mogao misliti? Kao roman... Doe cirkus, u njemu lepotica na trapez... Iuda se za sin od najvei bogata...ANDRIJA: A cirkus ode...VEREBES: Ne ba, Andi... Ode atra... Ode maioniar, ode elefantu, ode harlekin... Alicirkus zauvek ostane u ovaj varo...ANDRIJA: Vidim ja, teo da ste nju trebali odvesti kui vi, a ne mladi baron Beslin?VEREBES: O, da... Jako bi se tvoja tetka-Irma obradovala da sam kui doveo lepu mladuartistu... Jo estet, Irmikem, vidi koga sam nam doveo? Eh... Ko mene pita, ja sam ve biomatora magarac, ali Aleksandar... Svaka njemu ast... On je imao srce... Mlad, lep, bogat...Kau daje mogao oeniti se s kirnje hteo...Baronica gimnastikim potezom doskae sa najnie grane, uz ovacije i aplauz klinaca izastalih prolaznika, i sa osmehom nestane devojice, nestrpljivo nazuvajui cipelice u trku,utrava u naruje onog za kog je oito i izvedena itava ta predstava, iako ju je odgledaonaizgled prilino nezainteresovano, sa aristokratske distance...VEREBES: Budale jedne... Pa, ako on nije oenio s kirnje hteo, onda ne znam koje?Duandija uzdahnu duboko gledajui dvoje veno zaljubljenih kako prolaze, pomislivi da-22- fic ) (Uli na (lxodluke koje donese srce u stvari otkrivaju daje razum najee obian birokrata, beznaajniinovnik treeg razreda...VEREBES: No, da zaboravimo mi sad malo bogoslovija, trgovina, raznorazni gluposti,nego da gledamo od ega ivimo... Drnda li ti jo ono tvoj bege? Trebae ti... Sep Buci odpetak opet svira na Dar-mar arda...7. ARDA (ent. no)DAR- MAR CAROA 1913Tu, i poinje pesma, instrumental Maliganska", violina picikato. Posle prvih par taktovaulaze Nikola i Andrija, muzikanti ih odmah registruju i zovu ih da se pridrue, Nikola se kaoneka, ali mu spremno utrapljuju kontrabas, Andrija jo u nailasku poinje da svira klarinet.U ardije guva, raznolik je svet za stolovima, blokirani konvoj laa na prevodnici nenadanoje mestacu doneo belosvetski izgled. Meaju se jezici svih zemalja kroz koje reka protie, a upitanju je ozbiljna reka, nema tu ta, i pored trenutnih malih problema sa vodostajem...Oko jednog stola je naroita guva, Nikolin ujak, EMIL zvani RAC, i jo par sumnjivihindividua igraju karte u kamaru para, a ujaku preko ramena, privukavi stolicu na suflerskudistancu, u karte se udubio travi razdrljeni momak, koji je, prepoznavi svirku svojihprijatelja, okrenuo glavu i veselo podigao ruku, rairivi aku. To je VAA, trei drugar,odela neto iskrzanijeg od druge dvojice, bistrih i lukavih okica, desetak godina starijih odtlica...'iTTrrri i i i i i i umu-23- A tn mm t "tuDok se Vaa okrenuo, ujak kree da povue kartu, ali ga Vaa u zadnji as stiska za rame...VAA: (apatom) Ne, naopako! Tu ivi devetka...Ujak se hvata za drugu kartu, ali ga Vaa ponovo trza...VAA: (coknu) On ima kralja... Zelenog...DOKTOR EFER, upadljivo bolje odeven od ikog za stolovima, sedei do Sraca pronicljivoprati scenu, spustivi karte, i mirno zavijajui cigaretu. Za razliku od ovog sumnjivo mirnog,gotovo setnog oveka, Brka preko puta, koji je jo u igri, i u ije karte doktor diskretnozaviruje uporedo sa Vasinim opaskama, nemozno zabacuje lepi crni eir sa perom, i ka hrpinovca na sredini odguruje i depni sat sa lancem...BRKA: Ajde, prijatelju, ivlje malo... Nemam ja vremena...Ujak se, sad ve iznerviran lakoom kojom Vaa prati karte, nesigurno hvata za sledeu, nata nm Vaa napokon klimnu glavom. Ujak ga zgranuto pogleda, na ta ovaj ponovo klimnuglavom, jo mirnije i jo samouverenije...SRAC: Nema vremena!? Pa onda ti ne treba ni taj lepi sat...Brka sa nevericom gleda u kartu na talonu, hvata se za eir i savladava bes, ali ne uzdravase od gunanja u bradu, dovoljno glasnog da ga i pored muzike svi uju...BRKA: Tikvena sedmica, ne mogu da verujem... Odakle je nju izvadio? Ne vredi, kadnekog 'oe, onda ga 'oe... Neko ba ima sree...Emil Srac kupi pare sa stola, ali skoro gadljivo odvaja od te gomile sat, i baca ga predBrku...SRAC: Sree? E, tu si me ba potrefio, prika... Srea i ja smo ti k'o iak i vunena arapa...Ne mogu daje se resim... Kad digod moluju sreu, mene uzimaju za mustru...Brka zbunjeno gleda u vraeni sat, nije mu jasno ta se deava...EMIL SRAC: Otud i znam da zlato sreu ne nosi... I samo mi jo fali neki sat umoran od-24-J\ a< i usu i'n nx-tuih lninuta...Vaa mu se pribliava i neto apue, merkaju Brku domunavajui se, ovome je dosta svega,ali trpi, jer kao pravi gubitnik oekuje da e mu dati ansu da izgubi jo neto?EMIL SRAC: Ali, ajde da bacimo jo jednu ruku, a? Evo, ja u ostaviti sve ove novce nastolu... A ti, moj prile, ti bi umesto tog sata mogao...Sledei kadar poinje od Brkinog eira, i Vae koji se pod njime ogleda u velikom ogledaluanka. Aplauz prekida scenu, pesma je zavrena, i orkestar pravi galamu, Andrija je klekaona jedno koleno, i violinist ga proglaava vitezom" prebacujui mu gudalo s ramena narame. Vaa prilazi Nikoli i grli ga, gleda ga pogledom zvanim vidi ga samo! ? ", a ovog jepomalo blam, boravak na bogosloviji ipak je ostavio traga na njegovom ponaanju. Prilazi iSrac, pakujui novac u dep, i iri ruke u koje Nikola nespretno ulazi, ne znajui da li da muse nasloni na grudi kao to je to inio kao deak, ili da ga muki stisne, kao to je Vaamaloas stisnuo njega?VAA: Dobro, iji je ovo ujak, tvoj ili moj? Do kraja u ga usvojiti, ako tako retko budedolazio... Okartae ga ovi, izgubie sve to nema...Na vratima se u tom trenutku pojavljuje arolika svita, devojka koju je Nikola sreo predduanom, i iza nje i njena tri brata, jedan prgaviji od drugog. Andrija gurka Nikolu s jedne,a Vaa u istom asu s druge strane...Tri udarca i kree Acobraco", momci je prihvataju uglas, to je oito njihova pesma"...Stoje zagrljeni ispred orkestra i pevaju svom snagom, arda se zaljuljala na tom talasumladosti i bezbrige, pa i devojka i njena braa uestvuju u pesmi u nekom svom pomerenomtaktu, zajedno sa konobaricama, ankerom, kocoima i ostalim lanovima posade. Na solovioline, devojka uz pucketanje prstiju svoje brae odigrava desetak koraka nekogfantazmogorinog panonskog flamenka, Nikola, Andrija i Vaa proputaju nastavak pesme,pa se onda ukljuuju jedan po jedan, nesigurno pa sve sigurnije, da bi na kraju zapljeskalidevojinoj igri, na ta ih ona svu trojicu ubija jednim pogledom, kao onaj hrabri kroja izbajke...ANDRIJA: Nekad mi prosto doe da se zaljubim...-25-/\ (U 7 (lili trn a -iNikola ga zapanjeno gleda, samo bi im to jo trebalo ? Okree se ka Vai koji se ve lukavookrenuo na drugu stranu, delujui potpuno ravnoduno...NIKOLA: A ti, Vaka?Vaa tutnu Andriji u ruke pil karata, saeka da ovaj par puta promea, pa precepi crvenogkeca i pokaza ga Nikoli, ni ne pogledavi kartu prethodno...VAA: Ja? Zna mene... Ja sam se rodio zaljubljen...Tu reenicu svakako uje i devojka koja sa svojom braom ba u tom trenutku prolazi krajnjih, Nikola i Andrija enjivo gledaju za njenim uobraenim nosiem, ali Vaa se ne okree,nego samo mangupski dobaci...VAA: A veeras sam konano saznao i u koga!8. KOLONIJALNA RADNJA (ent. dan)Zvonce na vratima duana, klinac prilazi pultu i sputa novi pred Gospon Verebea, koji jezaokupljen presipanjem i zagledanjem u boju vina naspram svetla...KLINAC: Molim meanih bonbona za sve novce...VEREBES: Za sve novce!? U, jebemu! eni se? Da vidimo... Meane bonbon... Za sveove novce... Valjda emo imati toliko?! To ti je... Dva meana bonbon... Evo... Pa ti sam-26-promeaj, ako nije teko...Klinja pokunjeno kupi bonbone, a u starom trgovcu vodi se teka unutranja borba...VEREBE: ekaj, Lazica! ta je danas, sreda? Prokletstvo, pa to je imendan od mojmaak, Sredoje, skoro zaboravio sam! astim tebe jedna lilihip! Biraj... Crvena, ili uta? Alipazi: Ako uzme crvena, dobije za nagrada i uta! Ali zato ako uzme uta... Onda mora dauzme obadve! I?Elegantna mlada ena, koja prebira po ploama za fonograf, sve to prati sa diskretnomsimpatijom, tridesetak joj je godina, ali odevena je nekako preozbiljno za svoj karakter, kaoda se maskirala u svoju stariju sestru? Oito je iz dobre kue, to ne znai obavezno daje iona dobra? Njeni uznemireni pogledi nikako ne stiu do Andrije, ali nema sumnje da kanjemu kreu. On ispisuje kredom neke cene na crnoj tabli kraj vrata, pravei senezainteresovan za ostale u peceraju...vVEREBES: No, milostiva? Jue dolo je iz Be... Ovaj jedan je malo ogreban, mislim, panekad strune... Malkico... Ili taj gospodin... Oto Graf... to peva, moda malo mucavac?Moda to sad moderno?OTILIJA TILA EFER, i dalje prebirajui po uspravno sloenim ploama, razoarenoodmahuje glavom, i konano die ruku sa njih, preavi palcem preko prstiju, kao gazdaricakoja kontrolie da lije bedinerka dobro obrisala prainu sa komode...TILA: Ne, hvala, nema onog to ja traim... Kerestulok vez"... Znate tu pesmu?Verebe odreno klima, upijajui njenu potisnutu strast, ali ostajui na distanci svojih godinai svoje profesije...TILA: Ne? Ni vi? Nadala sam se da ete bar vi znati... Kakve harmonije, boe moj... Tosam ula samo jednom, u Peti, na Margitsigetu... Mislila sam da u umreti...Pokuava da ga podseti, pevui setnu melodiju tamnim glasom koji jo vie naglaavasvetlost njene oseajnosti. Andrija zastaje u ispisivanju cene afrana, i lagano, u ritmu arije,u notne linije koje je navrljao na tabli upisuje note lako, kao profesor koji zadaje vebu zapoetnike...- 27 - A. c 11/Ji' imaVEREBE: Pa ne znam tu pesmu, gospoa Tila, i bolje da ne znam... Jer i ja sad mislim dau umreti... A to ionako mislim eli vreme, i bez pesma... Ali vi ste toliko mladi... Nemojtebiti tuna... Pogledajte koliko areni imam ovde za vas...Tila se uteno osmehuje, i osvre se ka tubama sa materijalima na metar", na koje jeVerebe pokazao. Ponovo se labud jednog pogleda zaukava ka Andriji, i ponovo zbog neegusporava i zastaje, ne uspevi da poleti. No, u tom trenutku javlja joj se spasonosna pomisaona koju ona vragolasto uperi prsti na policu za koju je procenila da je tik iznadVerebeovog dohvata ?TILA: Onaj sa trenjama mi izgleda zanimljivo... Ako ga ima dovoljno za haljinu?Verebe se hitro okree ka polici, ali i on uvia da je previsoka za njega. Propinje se jojednom, i osvre se ne bi li ugledao spasonosnu hoklicu, ali odluuje da dalje ne ugroavasvoje dostojanstvo...VEREBE: Samo malo... Andrija! Malo pomogni! Ti bolje razume u modu... Izvinite,milostiva, moj neak e...Andrija stidljivo prilazi i sa lakoom skida tubu sa police. Tila obara pogled i udubljuje se uare, neto kao da varnii, ali sreom piritus i petrolej su u kantama na sasvim drugomkraju radnje...ANDRIJA: Ne znam... Po meni je ovo pre za stolnjake u ardi... Da za vas ipak potraimneto finije?TILA (tiho): Moda... Da raspara svoj jastuk? Da saijem bluzu od njega?Andrija je bio okrenut leima i okrenuo se zbunjeno, gotovo uplaeno, ne verujui u to to jeuo, tim pre to ona i dalje nije dizala pogled. Ostaje okiran, a nakon onih nekoliko sekundidoputenih da se u njima nekako reaguje, oboje nastavljaju da se ponaaju kao da tareenica nije ni izgovorena. Tila je prva prekinula napetost uzevi jedan od modnihmagazina sa puta...TILA: Uzeu samo ovaj urnal... Pa u ve videti... Koliko je to?-28-A. c ; din trn tuAndrija je potpuno smeten, tajno je posmatrao mladu enu i matao o njoj, ali ponekad nasnita ne moe uplaiti kao ostvareni san...ANDRIJA: Ali, molim vas... Prelistajte, pa ga donesite... Kad doete sledei put...Otilija zavlai ruku u tanicu i vadi mali novanik iju sadrinu istresa na svoj drugi dlan,koji prua ka Andriji...TILA: Pa, dobro... Ali uzmite bar neto za zalog...Tragajui za najsitnijim noviem, on joj oprezno prebira po dlanu, dotiui ga samo ovla,ali ona zatvara oi, uznemireno ubrzavi dah...TILA (apatom): Neka, samo... Nek potraje...Andrija se i na to trza ali se ne usuuje daje pogleda dok napokon ne pronae novi koji jetraio...ANDRIJA: Evo... Gro... Sad mogu biti miran...Tila ga i dalje ne gleda u oi, ubitano je maijanje tog oborenog pogleda i drskih,neoekivanih reci...TILA (apatom, kao sama za sebe): O, zaboga samo to ne... Ne miran... Miran nikakone...Vererbe se pribliuje, i zaarani mladi se uurbano slubeno nakloni mladoj eni koja muje ve samouvereno okrenula lea, znajui da on gleda za njom, i Andrija teko obuzdavasmeak, znajui da ona zna da on gleda za njom...VEREBES(na Maarskom): Andi, sinko... Nee to na dobro izai... Ona ima mua, tozna... I prilino je starija od tebe...Andrija, jo u oblacima, oamueno pokuava da zauzme negirajuu pozu, ali odustaje jo uotvaranju te figure. Ako emo folirati omiljenog teu, emu nam onda otac slui?ANDRIJA(na srpskom): Koju godinu... Ni blizu onoliko koliko je on stariji od nje...-29-A. ' 1 'IJU >ni iuMladieve reci zazvuale su gotovo izvinjavajue, i Verebe rezignirano klonu, suvie potenda bi stao na stranu morala, naspram mladosti, ljubavi i strasti...VEREBES(na Maarskom): Zna i to da je doktor Sefer na prijatelj, takorei... Idobar ovek... Eh... Sto puta ti je mama govorila da ne ide u njihov vrt, ali ti nita nisi voleokao da zajae taj bedem... Ali sad je drugo... Nisi vie deki koji krade kajsije kad nemanikog u letnjikovcu... Jedno je slomiti poneku granicu, Andi, a drugo je slomiti srce... Dvasrca... Sva tri srca... Hej? Pazi ta radi, molim te... Jer to nije tamo neki struak zumbula,nego jedna naroita raa... Rua negovana da bi ostala divlja... Razume li to? A takvimruama se divi izdaleka... Njih ne dira...Andrija naizgled posluno ali u stvari sasvim odsutno potvuje glavom, u taktu kojim kuckaprstom po crnoj tabli, presliavajui se maloas zapisane melodije...9. OBALA (ext. suton)Oko uplje tikve, postavljene u vodi kao neka ribarska oznaka, bukaju grumenii, Nikola iVaa gaaju je naizmenino, strpljivo ekajui da onaj drugi probere municiju koja vepoinje da im nedostaje, vidi se da ta disciplina ima neki svoj ustanovljeni ritual, koji obojicapotuju...U ritmu veslanja uje se zvono sa pramca ribarskog amca, tiho, tek-tek, kao da se onajtuak zvona samo odguruje o njegove zidove. Momci ustaju sa peska i prilaze obali, to seEmil Srac vraa iz lova sa korpom prepunom ribe, kao i uvek, a pozadi, privezan za amac-30-/\ ih, i nm mi ajkao drebac, pomireno ara perajem ogroman som, kao da crta talase na vodi pozlaenojzalaskom...SRAC: Ja ne znam ta ova Tisa misli? Ako jo malo opadne morau da metnem tokove naamac...Mladii ga dobro znaju, nisu ni oekivali pozdrav, osmeh, ili tako neto...SRAC: ta gledate? Znate da ja nikad ne ulovim vie nego to treba... Ali uto je pijanidan... Srbima je uz to jo i neki posni svetac, a Madari i Nemci su fini svet... Oni ribu jedu ikad ne moraju...Momci odmeravaju ribetinu iza amca, navikli su da rac ne dolazi praznih ruku, ali im seini daje ovo ipak neto ime bi se mogao i pohvaliti...NIKOLA: A ovaj som iza? Vue li ti to njega za sobom, ili bei pred njim?Emil otpija iz flae koju mu je Vaa pruio, i okree se prema somu nemarno, malteneprezrivo...SRAC: Ma... Budala, ta da ti kaem... Da gaja nisam pokupio mreom, sam bi se upetljaou drezgu... Ne vredi, i mator som je som... Nikad ga ne bih ni traio u Morokom Rukavcu, uonom pliaku, ali... tukon mi dojavio... On somove ne moe da smisli, kae da su zaguljennarod... Niko ih iv u celoj reki ne podnosi...Mladii se, na pomen misterioznog tukona zgledaju sa osmehom, ali stari alas uspeva dapreko gutljaja ulovi i taj pogled. Pomalo uvreeno guna neto u brkove, i Nikolu je sadpomalo stid, on je na kraju krajeva uvek jedini bio tu kad je ujaku zatrebao neko ko epoverovati u njegove prie...NIKOLA: Pa, ne, Ujo... Samo nam je udno da tog tukona nikad niko nije video semtebe... Vaa e do kraja preplivati reku i uzdu, tragajui za njim... Vidi da poinje da lii naaplju, sav je upicio? Ve mu izrastaju i one koice izmeu prstiju...Emil je malo odobrovoljen, ala je pilula koju mu uvek treba podmetnuti kad dobije napaddurenja...- 3 1 - f\ (1C ) ({JU / 17 (t*LRAC: E, pa... Ne bih ga ni ja video da nije grom udario u Austrijsku lau, sedamdesetdruge... Neki zakivak mu se abo pod desno oko, i stalno je plivao u reh... Ja sam gaodnegovao i vratio u reku...Na pometi fantomske Austrijske lae" momci se ponovo zgledaju, ovog puta mnogoopreznije...SRAC: Bio sam deki... Sluajno sam ga poklopio kad sam sa ocom, tvojim pokojnimdedom, koarao u ritu kad se Velika Poplava povukla... Danas bih se logir'o da naletim natakvu ribu, sa ljudskim oima... Bih, boga mi! Al ta sam onda znao? Verovao sam datakvih... Stvorova... Ima koliko god hoe...Podozrivo gleda njih dvojicu, proveravajui da li mu ovog puta veruju, mrtvi su ozbiljni, alion ipak pronalazi razlog da odmahne rukom...SRAC: Znam ja da svi misle da sam lud, ali znate ta je najgore? Najgore je to to ja ijesam lud...Tvrdoglavo pokuava da sam podigne korpu punu ribe, momci mu priskau u pomo...SRAC: A lud sam i im se tu s vama dvojicom zamajavam, umesto da se s onom barabomLalikom na ardi ve uveliko cenjkam oko ovog prikana...Momci se jo jednom uzdravaju od reakcije, starom gunaluje malo ko po volji...VAA: Ma, dobar je Lali-bai, ta mu fali? Nije se jednom zbog vas pokaio sa drugimgostima... Nemojte tako...rac ih gleda gotovo s mrnjom to su uspeli da ga ubede da nije u pravu, ali nastavlja daklimucka u smislu eto, i vi ste protiv mene...SRAC: Ajd u redu, dobar je, nek bude po tvom... Dobar je, samo mi je malo... Nekako...Madar? Taj e se piclov do kraja uortaiti s ovim somom i nagovoriti ga da me tui zaotmicu... Pa u jo ja njima morati da doplatim... Znam ja takve... Stoput mije zakinuo...VAA: Ma, svejedno, ika-rac, svi bi ti novci ionako zavrili u ardi... Ne isplati vam sem-32-da se jedite...SRAC: I to to kae... Daje taj mazgov otvorio banku umesto arde, ja bih danas bio bogatovek...Uspinju se ka dobni, alas zastajkuje, neto bi rekao Vai, ali Nikola nikako da odmakne, pamu se rac obrati to je ljubaznije mogao, krajnjim naporom zauzdavajuci nervozu...SRAC: Nina, sine, ajd malo odmakni... Treba s Vaom neto da se dogovorim... Nije nikakvatajna, al... Ne bih da ti uje...Nikola je pomalo uvreen, ta bi to njih dvojica imala da kriju od njega ?NIKOLA: Kako nije tajna, kad ja ne smem da ujem?rac jedva doeka da prasne, i podie ruke u znak predaje, spustivi korpu na zemlju...SRAC: O, jebo te bandar pokila, jesi nedokazan, svaka ti ast...Pokunjeni Nikola se srete sa Vasinim umirujuim pogledom, i pomirljivo nastavi da hodaosvrui se ipak povremeno ka dvojici zaverenika. Dogovarali su se neto, ustvari Emil jeneto objanjavao a Vaa je samo potvrdno klimao i kratko odgovarao, da bi na krajupotapao Emila po ramenu i pristigao Nikolu u par koraka, nastavivi da koraa paralelnosa njim, ali ne progovarajui odmah...mVASA: Zna ga kakav je... Neto nas dvojica pekuliemo sa ovim laarima... Al rauna daje bolje da ti to ne zna... Da, ako te, ne daj boe, neko pita, moe komotno da se zakune danema pojma ni ta, ni s kim, ni gde... Razume?NIKOLA: Dobro... Razumem... Ali to mi to nije lepo rekao?VASA: Ej? ovek koji po nedelju dana pria samo sa onim Stukonom? Budi sretan da tenije lupio perajem preko nosa...Kikou se, a rac koji je sad prilino zaostao za njima, na to poskoi i podie veslo...SRAC: Vaso! Da mu nisi rekao! Sad u te odvaliti ovim veslom! O, jebem li ti i tetku i-33-tetkinu kumu, i kuminu kominicu preko puta s kojom tri meseca ne govori, pa ti si i gori odnjega! Ja sve lepo i zaobilazno, ne znam izvini", pa ne znam samo da neto zamolimVau", a ti? Kako te nije sramota? Takav momak, da pravo sidro nosi na tom laniu okovrata, a ovamo traari ko besposlena bedinerka! A i ti Nikola, pogledaj se samo? to nisipoao za madarskog popa, onda bi imao onu ispovedaonicu, pa bi svi dolazili da tipoveravaju i ta treba i ta ne treba! Na koga si samo tako radoznao, da mi je znati, na menesigurno nisi? Mora on sve da sazna, lepo bi pukao da ne sazna...Nastavlja da guna, a iz fade-outa njegovog gunanja polako izlazi melodija Kerestulokvez" koju svira saksofon uz pratnju cimbala, ela i violine. Prizori smiraja dana zavravajuse kadrom Andrije koji to svira sedei naslonjen u irom otvorenom prozoru, a kamera sepovlai iza zavese jednog drugog prozora, koju neno, tek-tek, pridrava ruka mlade enekoja posmatra sviraa ne otkrivajui se, ali otkrivajui daje tu...10. REKA (ext. praskozorje)Rano je jutro. Emil rac se oprezno, tek umaui vesla u vodu, unja pri obali nosei naamcu sumnjivi dugi sanduk. Neko ga posmatra kroz trsku, njemu se uini da je neto uo, izastaje oslukujui, ali ubrzo nastavlja ubeen da mu se priinilo. Pronalazi mesto pogodnoza prelazak reke, osmatra drugu obalu, i odluno i uurbano se upuuje ka njoj, ali negde nasredini, prekasno da se vrati, uoava andarski amac maskiran granjem. Osvre se i shvatada je i na obali koju je ostavio za sobom ve rasporeeno nekoliko andara, i rezigniranoprekida veslanje, na ta se trijumfalno oglaava sirena graniarskog brodia koji sezahuktalo pojavljuje iza okuke. Na pramcu samouvereno stoji mladi kapetan kog su Nikola im-34-A, //t 7 (Uu nn nj.-1Andrija videli kroz prozor bakalnice, kicoki ogrnut mundirom...KAPETAN NA-MANDI: udan neki ulov danas, gospon-rac? Ni mree, ni udice,a tolika ribetina? Kad odavde gleda, prosto deluje kao neki veliki sanduk, ta li? Neesmetati da malo pogledamo izbliza?rac podozrivo viri ispod eira, pokuava da dobije na vremenu, ali primoran je da samoslegne ramenima. Dva andara uskau sa lae u njegov amac, i poinju da kuckaju posanduku na ta se ribar uznemirava, a kapetan se zadovoljno osmehnu...KAPETAN NA-MANDI: Uf! Nee valjda eksplodirati? Da otvorimo, Vukoviu,ta veli? Neto je tu meni mutno...rac zatitniki ustaje, ali poto se na to i andari trgoe, polako se spusti na sedite...RAC: Ne otvarati kapetane! To je moj alat za hvatanje mamaka. Samo ja umem s njim...Zadovoljan tom reakcijom, kapetan strogo klimnu naredniku Vukoviu koji repetira puku ipotera raca u sam kraj amca, dok drugi andar oprezno otkrinu poklopac. Svi napetogledaju u tom pravcu, a na sledei otkrinuti pedalj zau se prodoran gak, i ogromnaptiurina buno izlete iz sanduka lepetajui krilima, i, napravii krug oko andara koji jebalansirao pukom na ivici amca, odlete ka umarku na drugoj obali...rac rezignirano klonu, krei ruke, glumatajui da oajava za svojim tobonjim goniemmamaka...Kapetan se osea namagareno, ali nain na koji to prima otkriva i pozitivnu stranunjegovog karaktera...KAPETAN NA-MANDI: Divlji patak? Je li to bio divlji patak, gospon-Emile?RAC (U ISTOM REZIGNIRANOM TONU): Pa, ako i nije bio, sad je sigurnopodivljao... Kad su ga ova dva krampusa na smrt isprepadala...Kapetan se osmehuje sa primetnom simpatijom, ali je zato lice narednika krajnje strogo iprozaino...- 35 -jh. rani mrazNAREDNIK VUKOVI: Ne razumem, gospon-kapetane! Dojava je proverena, stariizvor... Da pretresemo jo jednom?KAPETAN NA-MANDI: Zaboga, narednice? Oito da i oni imaju svoje dojave... Bojim se daje pravi sanduk ve iskrcan na sasvim drugom mestu... \11. LAA (ext. prepodne)Ruke sklapaju poklopac preko uredno sloenih karabina, revolvera i runih bombi, i podiuveliki pleteni sanduk, slian onom sa racovog amca. Vaa je barkom pristao uz sam brod, itri snana momka, braa Male Vidre, za tren oka prebacuju teret preko ograde, odnevi ganegde u potpalublje. Vaa se oprezno ali hladnokrvno osvre, na pristanitu i na obaligradia svakodnevna je guva, no, niko ne obraa panju na uobiajenu ribarsku isporuku.Vezuje amac za sputene lestvice i leerno se uspinje na lau. Sa krmarokog mesta, sa kogje dotle budno motrio ka okuci, jedva primetno mu namiguje stari reni pirat, Vidrin otac.Mladi razgleda brod ureen bajkovito, kao kuica, sa kariranim zavesicama na prozorima,mukatlama svuda unaokolo, i razapetim trikom za suenje rublja, na kom mu je pogled, kaovetri, zaljuljao par aneosko belih devojakih gaica sa ipkastim rubom oko nogavica...BRAT 1: Da nisi pomislio!Vaa se tre pred prgavim momkom koji se upravo vratio iz prostora ispod palube, i nevinose osvrte oko sebe...VAA: ta da nisam pomislio"?-36-'Av ac nad mi iuSad se pojavio ve i drugi momak, mirniji, ali ne manje opasan, i za svaki sluaj se postavioizmeu Vae i svog mlaeg brata...BRAT 1: Zna ti vrlo dobro... Nemoj da se pravi...Vaa odmerava njihove snane podlaktice i na trenutak se udubljuje u tetovae koje obojicaimaju, ali ne odustaje od namere da stvar istera do kraja. Pratei besni pogled svogsugovornika, na kraju ponovo dolazi do gaica na triku...VAA: Ah, to? Ma, nije mi palo na pamet!BRAT 1: O, sunce ti! Otkud onda zna na ta mislim? Palo je to tebi napamet, jo kako!Kidie na Vau kao terijer, ali Brat 2 je oito bio spreman na tu reakciju, jer ga hitroobuhvata rukom oko struka, i odie u vazduh, kao dearca...BRAT 2: Mir, Dano! ovek je tu zbog posla! I tata te gleda, tikvane! Tata " se u meuvremenu ve primakao, i nije se umeao u dogaaj niim osim pogledom,ali i to je bilo sasvim dovoljno da sva tri mladia pognu glave. Nosio je istu ali ispranumajicu carske mornarice, teget kapetansku kapu sa kitnjastim grbom, i puio porculanskululu sa koje je jedan karpatski crvenda motrio isto tako strogim pogledom...LAAR: Pomozite bratu da ono tamo bude... Sklonjeno... A ti, mome, sedi malo, popineto... Kao da stvarno trgujemo oko ribe... Nikad ne zna ko gleda...Sedaju za sto nameten na krmi, Laar krenu da sipa vino iz bokala, ali bokal je pri kraju...LAAR: Oleana! Dopuni malo ovaj bokal, pile... I vidi ima li jo leda u kaseti?Mala Vidra odguruje pokretna letnja" vrata kuhinje pokretom boka, slino kao pri susretusa Nikolom na vratima duana, i prilazi briui ruke o pripasanu vezenu keceljicu, ali se vididaje ta leernost" ipak malo doterana zbog neuobiajenog gosta. Vaa ustaje i naklanja se,pratei njen dolazak i odlazak sa bokalom, a laaru se dopada ovaj samouvereni mladi, inain na koji uvaava njegovu erku...- i I -' rani mr>i.z.LAAR: Sedi, deko, zaboga... Nije knjeginja...VAA: Pa... Da su kneevi pametniji...Laar suzi pogled procenjujiti tu reenicu kao iskusni juvelir, i zadovoljno potvrdi da seradi o komplimentu od etrnaest karata, mada je taj polusmeak istog asa pokuao dakamuflira navodnom stro gou...LAAR: Hm? Jesi li ti to vaspitaniji nego to treba, ili si samo lajaviji nego to treba,mladiu?VAA: Uf... Bojim se daje ovo drugo, gospodine... Moji su bili paori, nisu imali kad da mevaspitavaju... Jedino mi je otac jednom rekao seti se da i ti ima sestre, pa se premadevojkama ponaaj onako kako bi voleo da se momci ponaaju prema tvojim sestrama", itoga pokuavam da se drim... Nisam mislio nita loe...LAAR: Pa, dobro... Ako si i mislio... Lepo si to zabaurio...Vaa procenjuje da nema potrebe da se dalje pravda, ipak je on pre mangup nego to jefini", a kapetanu se ba to kod njega i dopada. Odmerava ga iskusno, uoio je ono moji subili... ", i odluuje da razgovor ipak nastavi o onima koji nisu pomenuti u prolom svrenomvremenu...LAAR: Sestre, veli? ta to znai? Starije, mlae, dve, tri, etiri?Vaa se unapred osmehnu, naviknut da ono to e rei izazove uzvratni osmeh...VAA: I svih pet, pa da se ne cenjkamo dalje, kapetane? Ja najstariji, pa one redom, kaopaii... Bliznakinje e na zimu napuniti esnaest, njih dve su najmlae... Dok ih svepoudajem tri jutra zemlje e mi otii samo na svire...Mala Vidra se muva donosei trenje i "lesku " pitu, i repliku Vai upuuje svom ocu, jer onai Vaa jo nisu zvanino ni upoznati...MALA VIDRA: Sreom i on malo udara u tamburu... A i njegovi drugari, duandija ionaj bogoslov... Tako e na muzici bar neto utedeti i za svoju svadbu...-38-TK^tiC} mu tnrdjC1i*LAAR: Da, vidi... Ja sam mislio da je Emil tvoj ujak, ali Olinka mi kae da je njegovpravi neak tek pre neki dan stigao, da ui za popa, ta li? Pa, dobro, i to neko mora... A, ti,sinko? Jesi'l oenjen? ime se bavi?Mala Vidra se ponovo ubacuje, sloboda koju ima pokazuje da je oeva ljubimica, ali Vaipada na pamet daje ona verovatno svaija ljubimica...MALA VEDRA: Nije on oenjen, ma kakvi.., A to ti je ujedno i odgovor ime se bavi...Voza ovdanje opajdare amcem... Eto ime... / (J>/j Cx }iidi(U>Sad se i Vaa obraa Laaru odgovarajui ustvari njoj, i motori se nelagodno mekolji, nesnalazei se kao relej...VAA (laaru): To su mi sve kominice, manje vie... Malo ih provozam, ta fali?MALA VIDRA: Malo ih provoza, a-ha, samo ne znam kako onda krenu s kikom a vratese s punom? Izgleda da tu usput amac malo pristane? A izgleda da i ona crnka usput malopristane"? Zadnji put je bila sva uvaljana u ikove i krpiguze, jadna... Bie mlada pre neg'to se nada, kae pesma...Laarje izvadio lulu iz usta, ali ne nalazi mesto da se ubaci u razgovor...VAA (laaru): Koja sad crnka", pa sve su crnke"? Mislim, obe... Tri, ajd' dobro...Ali... Da sam se ja enio svakom uvaljanom u ikove, ih! Dosad bih imao harem kao VelikiTemudin! Kakva mlada"? Samo nam jo mlada" fali kad za veeru delimo rezance nakomad"... Siromah sam ja da se enim...MALA VIDRA: Ne znam ba... Crna ue u amac bosa, a izae u novim sandalicama saovolkom nalom...LAAR: Olinka...MALA VIDRA: I dri se za zlatan lani kao za brojanicu, i to joj je s neba palo oko ." ,, fvrata, sve se bojim...LAAR: Oleana, pile!C" -3-* ~ taninom.MALA VIDRA: Siromah? Dano kae da jo nije video da nekog tako ide karta... Odaklemu samo taj kicoki eir, pitaj ga?Laar progovara na svom jeziku, to je poslednji pokuaj da ga ki ve jednom poslua...LAAR (na rumunskom): O, boe, pa pitaj ga ti, keri... Nemojte se vie preko meneprepucavati... Pitaj ga ti...Mala Vidra jogunasto podie nosi, nastavljajui u sebi da se svaa sa Vaom...MALA VIDRA: Ja? Kako da ga pitam? Pa ja njega ni ne poznajem...Laar se iza njenih lea zgleda sa Vaom, i bradom pokaza na nju, osmehnuvi se, to Vaa uasu shvati kao ponueno saveznitvo...VAA: Uf... ta bi tek bilo da me poznaje?Mala Vidra se Ijutito okrenu, a taj se bes jo vie zatari kad primeti da su se njih dvojicaneto uortaila, srdito pokupi posue ispred oca, prosto ote tanjiri iz Vasine ruke i stavi gana tacnu, pa mahnito zamaknu ka kuhinji, iz koje im lupnjava odmah dojavi da se i istovar satacne nastavlja istom estinom...Laar zapali lulu mirnije nego to je Vaa oekivao, oito je temperament svoje keripoznavao vie nego dobro? Ugledavi i na njegovoj ruci istetovirano srce koje su pridravaladva anelka, Vai se ote jedno pomalo zavidljivo hm!?"...LAAR: Vidim ja da mi danima nema durbina, kad ono... Eh... Ista njena mati... Ponekadse pitam da li su mi stvarno trebale dve takve u jednom ivotu?Mala Vidra se pojavljuje brzinom kojom je i otila, ali ih ni ne gleda nego uvreeno grabiiniju s trenjama, i sputa se u ligetul, okrenuvi im lea...Laar ustade nezadovoljno odmahujui glavom zbog njenog ponaanja, ali to je bio samoformalni, odraeni roditeljski gest...LAAR: Idem da prebrojim ono, dok si jo tu, ko velim... A i da vidim ta ona tri ugursuza-40-/V ili, 7 um "u nxtoliko petljaju?Vaa se jo malo muva po palubi, koristei to razgledanje da ue u devojin vidokrug, i neproputajui priliku da ovog puta on njoj okrene lea. Ali tek to su mu, onako zagledanom utalase, bore talasa poele da se preslikavaju na elu, iz razmiljanja ga tre zvuk slian zvukumehanike muzike kutijice. On se okrete, i na rukohvat odmae od ograde na koju se tamannaslonio, a Mala Vidra iz depia svog prsluka hitro izvue sat na lancu, otvarajui mupoklopac palcem iste ruke, uvebanim pokretom. Do kraja melodije, ona nekoliko putapogleda ka Vai koji ju je sve vreme posmatrao, dodajui pri svakom sledeem pogledumilimetar osmeha svom lepom nadurenom licu, da bi po zavretku pesme uzdahnula iprogovorila tiho i mirno, potpuno odobrovoljena...MALA VIDRA: Tatin... Ali ja ga nosim... Svira svaki pun sat... Njime sam seuspavljivala kad sam bila mala... Ono je moj prozor, vidi? Gledala sam zvezde, i ekala dazasvira, bar jo jednom... Ali tata kae daje odsvirao svoje... Sad nikad ne zna kad e seoglasiti... Malo uri, malo kasni, pa onda opet uri...VAA: Ma, ba ga briga... On samo ide po svom... 'Vidra ga pogleda znaajno, nije ni udo daje Taj obrlatio sve one devojure?VAA: Mora biti da je lepo... Svaki put ti je druga slika pod prozorom kad se probudi...Polja... Bregovi, vinogradi... Pa trska i palacke... Onda neki tornjevi u daljini... Opet ito... Aja kroz onaj svoj penderak vidim uvek isti budak neba... U koji se ni mlad mesec neusuuje... A o suncu da i ne govorimo...Mala Vidra ga gleda uteeno, gotovo ponosno zbog svog putujueg prozora, ali ondasnudeno zaokrenu vratiem, otkrivi naas mali skriveni prostor iza uha, dotle neistraennjegovim pogledom...Potom je ustala i pridruila mu se na ogradi, pa trenjom koja joj je dola pod ruku pokualada pogodi cveti koji je voda polako nosila. U inijici je uurbano probrala jo jednu trenjukoja joj se uinila felerina, a kad je videla kako je Vaa zavidno posmatra, uzalud seosvrui da pronae neto im bi i on okuao sreu, nesebino mu poturi trenje, osmehnuvise...- 41 -)% ik ) t/ju rm fijMALA VIDRA: Da, ali... Zato nikad ne mogu dobiti pismo, recimo... Moja kuajednostavno otplovi kad joj padne na pamat... Potar bi morao plivati za njom... To je jedno...A drugo... Nikad mi momci nee pevati serenadu pod ovim prozorom... To je sigurno...Trenutak njihove zamiljenosti prekida ponovno prekoredno oglaavanje sata, na ta se onaglasno nasmeja, a on se tobo zaudi...VAA: Nikad mi sat nije proao bre... Uz tebe vreme prosto leti...Spremio je za nju najozbiljniji pogled koji je umeo da izvede, ali, nekako predosetivi to, onase ne okrete ka njemu, ve srknu limunadu iz visoke ae, i osta zagledana na potpuno drugustranu, sve do kraja melodije sata, pa i due...12. VAAR (ext. dan)Krupan kadar tek uraene tetovaze na unutranjoj strani Vasine podlaktice, kitnjasto slovo0", nacifrano kao na poetku pn'e reenice u knjizi sa bajkama, a u njemu neka ptiica,golubica moda, koja ba slete ili polee sa ornamenata koji su se oko podnoja slovaispreplitali kao divlji brljan...Majstor za tatue, iji je ator okien mustrama od prostog dvokrakog sidra pa sve dopompeznog Kardifskog Zmaja, paljivo premazuje tek zavreni rad perom umoenim uguiju mast, i zavija to mesto na Vasinoj ruci finom sanitetskom gazom, pedantno, kao to jei radio tetovau...-42-Vasa ponosno ustaje sa stolice i ukljuuje se u guvu, praznik je, i na taj dan se na obali uvekzaarene atre i zavrti kupola ringipila, zazvone kolica sa sladoledom i zacvre krofne ilangoke, a mladii se tradicionalno plivajui utrkuju do venca od ivanjskog cvea na sredinireke, gde ga je po legendi zbacila vodena vila, reivi da se uda za siromanog kovaa saobale...NIKOLA: Tebe ne mogu promaiti! Samo treba da pogledam gde je pet najlepih devojakau banovini, i znam da si i ti tu negde!est Vasinih sestara, koje idu za njim stiskajui se kao zabavite na izletu, gurkaju se i kikouna Nikotine reci, i oijukaju sa lepukastim Andrijom koji utke pristie. Lepe su, zaista, alidezen koji se ponavlja na raznim delovima njihove garderobe, jednoj na suknji, drugoj nabluzi, nagovetava da e im ta lepota verovatno biti najdragoceniji, ako ne i jedini deomiraza...Vasa naglaeno pometi uvezanu ruku, ne mogavi da doeka da njegovi prijatelji to vejednom primete...NIKOLA: ta si to radio, zaboga? Pa je li tebi jasno da danas treba da postane prvi koji jevenac sa sred reke doneo pet puta zaredom? Vie niko nee pominjati nekog tamo SimuFarkaa od pre trideset godina... I, kako e sad s tim plivati? Gde si se ubogaljio, molim te?Vasa i dalje tretira ruku kao povreenu, a drugom rvaki obgrli Nikolu oko vrata, kao dapokazuje da mu je ijedna dovoljna...VASA: Ne boj se ti... Nije to nita... Samo sam istetovirao prvo slovo jednog imena, to jesve...Istetovirao? Drugari ga zadivljeno posmatraju, o tome su sva trojica matala kao deaci...VASA: Imao sam neka dva prijatelja sa kojima sam se zakleo da emo jednom to uraditi,kad naiemo na prave devojke, ali... Slabe vajde od njih... Jednom ne doputa mamika, adrugom ne doputa vladika... Ili se ti klipani jo nisu ni zaljubili?Nikola i Andrija se zgledaju kao krivci, ne samo zbog neispunjenog obeanja nego i zbogtajni koje obojica kriju...-43-" :' * '-'4Devojke, koje su dotle odmakle, vraaju se sa cikom, i grabe pod ruku Andriju, koji im je -,najblii, i odvlae ga ka atoru streljane... C ari da acnestisnute i birokratski poredane inovnikove karte, to mu, sudei po razvoju partije, ba i nijepolazilo za rukom...Doktor se zasluao, po njegovom i inae oajnom pogledu nije se moglo odrediti da li je tozato to tu pesmu uje prvi put, ili zato to je uje hiljaditi put, ali ga je oito, kako seprimicala stolu, dirala sve vie, bolno a slasno, kao nokti voljene ene po leima...Proavi itavu salu svirajui solo, Sep Buci je svojim savrenim oseajem za takt poslednjiton pred sledeu strofu odsvirao unisono sa poslednjem korakom do Vae, koji takoe nijeimao problema sa ritmom...VAA: Lako je kad te neko ni ne zavoli...-74- i idu ?m ajTad samo tamna strana srca zaboli... "Doktor, na iji se potez ekalo, zadrao je kartu u ruci sve dok prima, odlazei, ponovo nijekrenuo u solo, a i onda ju je odloio na talon tiho, kao da na nekoj velikoj premijeri sputasklopljeni program u krilo...Vaa je naslutio da e mu ta karta izbiti par krupnih novanica iz depa, ali je ispotovaoDoktorov aristokratski gest, tim pre to je ovaj violinu sluao i dalje, ni ne posegnuvi zapoprilinom gomilom na sredini stola...VAA: Ide vas danas, Doktore...Zalizanko je to ve zajedljivim apatom prokomentarisao sa Drugim Zalizankom, ali kad jeve i Vaa progovorio, nije odoleo a da ne bubne naglas otrcanku koju svaki amater izgovoribar jednom u toku partije...ZALIZANKO: Ko ima sree u kartama... Nema je u ljubavi!udno, ali na te njegove reci Doktor pogleda Vau, a ne onog ko ih je izgovorio...DOKTOR SEFER: Da... A ko nema sree u ljubavi... Nema je ni u emu...Bog ne zalazi u arde, pa zato i ne brine puno ta se u njima deava. Da je bar malo pazio,sigurno ne bi dopustio da mladi Tereek ue ba nekako u tom trenutku?Bilo je suvie ljudi kojima je Andrija eleo da se javi, i Vaa nikako nije mogao da ulovinjegov pogled, sve do trenutka kad je priao stolu, a onda je bilo ve kasno...No, Doktor gaje pogledao potpuno mirno, i Vaa pomisli da e morati biti oprezniji sa nekimko blefira tako savreno ?ANDRIJA: Nisam mogao pre... Do sad sam premetao sanduke i gajbe... Tea popisujerobu, pa me je zamolio da ostanem...Zurei da navede svoj alibi, Andrija je dao dovoljno podataka Zalizanima koji su itavo veebezuspeno traili nekog s kim bi se kaili, inovnik je bio suvie mator, Doktor suvienezaineresovan, a Vaa suvie mutan, taj bi jo mogao i odgovoriti?- V5 -; am mrti.ZALIZANI : Kako te je tvoja tea zamolila? Ostala ovde, nosila gajba i sanduka!"?Zalizani je verovatno onog Zalizanog-2 uvek i vodio sa sobom da se ne bi sam smejao svojimvicevima, ali nikog drugog ni ovog puta nije nasmejao, ni neukusnom alom, ni tipinoidiotskom imitacijom srpsko-maarskog akcenta...Andrija nije odgovorio nita, ne zato to se plaio, nego znajui da e Vaa to preuzeti nasebe kao i uvek kad do toga doe, no, potpuno neoekivano, u prazan prostor nakonneprijatne etvrtinske pauze, Doktor Sefer je prvi upisao jednu krupnu tamnu notu svogbaritona...DOKTOR SEFER: Ti sigurno govori maarski bolje nego to Gospon Verebe govorisrpski?Zalizanko se viestruko zbuni, pitanje je stiglo umesto odgovora, sa potpuno druge strane odone sa koje je oekivao, a osim toga adresirano je sa ti", od oveka koji je vi" govorio aki Irenki Kelnerici...ZALIZANKO: Ja? Maarski? Ne znam ja ni re... Ni Maarski, ni vapski!DOKTOR EFER (mirno): Onda uti...ZALIZANKO: Molim?Zalizanko kao da nije dobro uo, zablenuo se u Doktora, ali ovaj je samo mirno kupio karte upil...DOKTOR EFER(potvrdno): uti... Ne ismevaj pametnije od sebe... Nije lepo...Zalizanko ustade i mangupski se podboi otkrivajui noi u futroli pod prslukom, to jeverovatno trebalo da uplai nekog drugog, ali uplailo je jedino njegovog drugara, koji je,shvativi da e morati da se umea, takoe nevoljno ustao...ZALIZANKO: Hoe da kae da sam ja glup?Poto je i on preao na ti", ionako klimava pravila kafanskog bontona potpuno su prestala-76-?Vc 3 mit mi a.da vaze, pa je konano ustao i Vaa, ak i opreznije od Zalizanaca, povukavi se koraknazad...DOKTOR EFER: Ne... Hou da kaem daje Verebe pametan... Govori etiri jezika...Kako-tako... I uopte... Zna puno svega o svemu... Zalizanko Dva je dotle podsmeljivo odnieravao Andriju, pa je onda neto doaptavao svomzamuklom drugaru, na ta je i ovaj pogledao u tom pravcu, pa onda ka Doktoru, da bi seokrenuo svom sufleru sa istim podsmeljivim osmehom, jo ifrknuvi prezrivo...ZALIZANKO: A-ha? A zna li i ti, doktore", sve o svemu? Ako ne zna, ja u ti rei...Duuuuuuuuum!!!E, nee...Prihvativi u meuvremenu svoju gitaru, naslonjenu pored, Vaa je bekhendom", jedinokako je to s leva mogao munjevito izvesti, Zalizanog zakucao nazad u stolicu, u koju je ovajklonuo rascopanog nosa, ne pomerajui se...Drugi zalizanko je u istom paketu od Andrije dobio samo uku, ali za njega je i to bilodovoljno da odustane...Kapetan Na-Mandi stvorio se u dva koraka, nije mu bilo teko da od razbijene gitare irazbijenog nosa sakupi dovoljno delia za mozaik prie...Vaa nije imao kud, odvojena od slomljenog vrata koji je jo drao u ruci, ali i dalje visei naicama, gitara je kao retardirana marioneta skakutala pored njegovih nogu...KAPETAN NA-MANDI: Ti, opet!? Ti ba daje sve od sebe da te primetim? Zarnije jednostavnije da mi poalje pisamce?Aportira narednika koji je spremno ekao u pozadini, ali im je ovaj krenuo ka Vai, Doktorse jo jednom umea, to vie nije bilo iznenaenje...DOKTOR SEFER: Kapetane! Ja sam kriv... Ja... Malo sam brljao... Momak je samoeleo da me odbrani... Nita vie...- 77 - /\ ih i (im mru.Kapetan ustro opozva andara, nije ga trebalo puno nagovarati? Ipak, pokuavajui damalo dobije na vremenu, i usput sauva dostojanstvo folirajui da je i dalje on taj kojiodluuje, okrete se jadnim Zalizancima koji su Ijutito nasluivali razvoj dogaaja,...KAPETAN NA-MANDI: Vama dvojici dajem slobodno... Niste obavezni da viedolazite na ovu ardu... Jasno? Mag-la, gospodo!Zalizani, sad ve sigurni da pred andarima nee dobiti vie batina, ponovo se u odlaskuuzmangupisae fiksirajui Vau i Andriju, a kapetan samoljubivo zastepa par koraka podrvenom podu, lupivi na kraju petama kao da predaje raport Doktor eferu, koji mu sepotpuno neodreeno smekao...KAPETAN NA-MANDI: Molim vas da budete paljivi, gospon-doktore... Opakasu ovo vremena... O-pa ka!Doktor se uozbiljeno nakloni, i isprati ga pogledom, Vaa je procenjivao tetu na tamburi, aAndrija, koji nije iskoristio priliku da zbrie sa inovnikom, sad je nelagodno visio usredini...ANDRIJA: Hvala... Zbog tee...Doktor podie pogled ka njemu, i ponovo upotrebi onaj svoj patentirani naklon kombinovansa sleganjem ramena...DOKTOR EFER: Al da se ba ne rukujemo?Vaa iskosa prostreli Doktora, skoro ga se uplaivi...Andrija izmeni pogled sa obojicom, i diskretno se udalji, nijednom od njih nije se imalo reinita to ne znaju, a reci kao dovienja", laku no" ili jednostavno idem...", nisu mu seuinile prikladne...DOKTOR SEFER: ali boe gitare...Vaa na te reci odustade i od poslednje pomisli da bi se mogla popraviti, i odloi je to je-78-ZV c ? a tu na tupaljivije mogao, ali i tako proizvede zvuk slian nervoznom traenju neega u neurednojladici sa drangulijama...VAA: Neka... Ionako ,,Ge" nikad nije timala kako valja...Irenka se u tom asu stvori sa likerskom bocom iz kog je dosipala pie Doktoru, i dotae gatek ovla po ruci, ali Vaa po tom otisku prepozna na njemu jo hiljadu njenih otisaka...IRENKA (Vasi): Moe jedna?On potvrdi mirnuvi, i pomisli kako bi i njemu noas trebala takva ena, koja zna kad trebada ti dospe pie, kad da te dotakne tajno, i kad da iz depia svoje zategnute kecelje stvori jojednu posebnu" aicu za tvog sugovornika, tek tako, kao arolijom...Obojena palinka bila je lekovita, taman toliko koliko je i ono to gaje obuzelo bilo bolest...Doktor je lako postavio dijagnozu...DOKTOR SEFER: Greka je igrati na samo jednu kartu, mladiu... Verujte mi na re...Dobitak mami, ali... Nikad nema tako velikog dobitka kao to to gubitak moe biti...Vaa pokua da lizne liker onako kako to Doktor ini, i odjednom oseti miris kore vinjevogdn'eta, recku breskvinog lista na jeziku, i slast kruke, kao suzu skotrljanu niz grlo? Znai, utome je trik?VAA: Znam, Doktore... Ali... Nekad sam avo precepi pil... Onda tvoje karte ulaze onomdo tebe... Sve se poremeti... eka crvenu damu, doe crna... Rasturi kombinaciju, pa odmahpovue keca koji je falio... Tipuje kralja, uleti deko... Znate kako to ve ide?Odmah se pokaja to je to rekao? Neko dvanaesticu zove andar", neko ,,pub", nekodeko", ali kakogod daje Doktor efer zove, ta karta mu je dola u najjaoj, tref ovoj farbi,i, kao neobjanjivo promakli adut, izbila mu Damu Herc iz ruke...DOKTOR SEFER: Bojim se da znam... Ne vredi zbog toga dalje lupati tambure...Pod iskusnim, sveznajuim pogledom pomirenog bledunjavog aristokrate, Vaa se odjednompoeo oseati kao potpuni poetnik, primetivi da u ovom razgovoru sve njegove mudrosti na-79-7fcra/M pre zazvue kao podpitanja nego zakljuci ?VAA: Sad mi je ao... Al tako mi dolo, ta da radim? To nam je u familiji... Samokljocnemo na pun mesec... Neto sam razoaran, proi e... Ili nee? Jedno od ta dva...eferje i na ovo imao spremnu repliku, krije li on to pod kariranim stolnjakom, kao ak podklupom, neku knjigu sa velikim izrekama, ili je razoarenje jednostavno oblast u kojoj jeekspert?DOKTOR SEFER: Mladi ste, i treba da ste razoarani, sad mu je vreme... Razoaranjevam je kao male boginje"... Ako ga ne prelei u mladosti, u poznim te godinama moeubiti...Na platnu improvizovanog bioskopa vodi se teki rat pitama...Meu glumcima se odjednom pojavljuje ogromna izviaka senka, i smeli se proarazviducima i povicima negodovanja...MALA VIDRA: Sedi, Dano! Tu sam!Ona je opinjena filmom, i stiska Nikolu za ruku preplaeno, kao da se ne prikazuje burleskanego pria o stranom grofu iz njenog Transilvanskog komiluka, ali trza se na svaki-80- c ? ai" ?ru Ldirektan pogodak pite, zacenjujui se potoni od smeha...Nikola je ponosan na svoju zatitniku ulogu, ali na njega pomalo lii da vie uiva u svojojnego u tuim ulogama, i on se pre osmehuje nego to se smeje...Pite i dalje lete platnom, u ijem podnoju, kao da se saginju da ne budu pogoeni, zabrinutopromiu druga dva Oleanina brata, kiljei pod titraj em projektora...Iz sepije zatamnjene sale svi uskoro mirkajui izlaze u arenilo julskog dana. Promenadompromiu doterani metani, i, ionako preozbiljno odeveni Nikola, proverivi da li mu do polazavrnuti rukav pokriva tetovau, zabacuje ruke na lea, takoe neprimerno svojim godinama,i nelagodno se osvre ka Oleaninoj brai, koja, picnuta po poslednjoj laarskoj modi, predeluju kao tri razbojnilca koja nameravaju da ih orobe, nego kao neko ko ih uva...Mala Vidra to uoava, i prekorilo im daje znak da se malo odvoje, na ta se oni trapavoukopavaju pred prvim izlogom, ali ih i dalje ne isputaju iz vida...MALA VIDRA: O, divan je bioskop, divan, divan, divan! Boe moj, kako su aavi! tabih dala da mogu samo malkice da razmaknem ono platno i pobrkam se s njima... Kad ve nemogu ovde nekog da fljisnem tortom...Zadnja reenica je glasno, i u drugom tonu, upuena mesnim otrokonama kraj kojih suupravo prolazili, i koje su, ni ne pokuavajui to da prikriju, komentarisale kaket na njenojglavici...Nikola je vagao prijatnost izazvanu njenim romanskim temperamentom, i neprijatnostprouzrokovanu prgavim obraanjem devojkama koje je znao, tas neprijatnosti je malickopretezao, ali, za divno udo, to mu nije smetalo...NIKOLA: Nije to torta... To je neka njihova tradicionalna pita...Mala Vidra jednako ustro zastade...MALA VIDRA: Nemoj? Tradicionalna ? Koliko kaika brana, koliko jaja? Ej, ne pitamte za recept, blesavko! Samo kaem: blago njima to su tako ludi...U tom momentu nailaze na punkt za fotografisanje koji je fotograf postavio pred radnjom, i- o 1 -ona ga vragolasto pogleda, posadivi se u iroku pletenu naslonjau pre nego to je uspeo dasmisli izgovor...MALA VIDRA (na rumunskom): Hajde, doi!Fotograf ga je ve uhvatio pod ruku i postavio iza nje, i nije mu bilo neugodno samo zbogpoziranja kameri, nego i zbog poliranja raznolikoj koloni etaa koja je iza kamerezastajkivala...MALA VIDRA: Nauie, lak je rumunski... Moja mama nije znala nita kad se udala, asad brblja kao da je roena u Satu Mare... To je kao italijanski... Francuski... Zna malofrancuski?Nikola se ukipio pred objektivom, kakav lije tek na lekarskom pregledu?NIKOLA: Ne, na alost... Na Bogosloviji uimo samo grki... I staroslovenski...Mala Vidra se iskreno nasmeja, pa se tobo uzdra, pokrivi usta vrhovima prstiju...MALA VIDRA: Ops! Pardon! Da, to uvek zatreba... Da moe da se ispria sa StarimSlovenima, gdegod ih sretne...Bio je iza njenih lea pa nije mogla da vidi kako je reagovao, a i da je mogla, ne bi punovidela. Sa tim jo nije eleo da se ali...Fotograf koji ih je u meuvremenu neznatno pomerao, prie i podie Nikolinu aku sputenuna naslon, pa je premesti na devojino desno rame. Mislei da je to on sam uradio, MalaVidra spremno levom rukom pomilova Nikoline prste, zadravi se na njima...MALA VIDRA: Pa, dobro... Ipak moe biti uitelj, to je lepo... Moe da lovi ribu, saEmilom... Da svira... Vozi brod... Ma, moe biti ta eli.../ da im fotograf nije dao znak da se umire, Nikola bi posle njene reenice tri sekunde ostaopotpuno nepomian. A ta on to eli da bude?Blic ne samo da sevnu, i zadimi se, nego iz njega jo i reka pene potee ka sledeem kadru?-82-ne rani rnrrtjcUtogljeni konobar smie ogromnu kriglu ispod slavine, i nameta na tacnu kraj visoke aesa limunadom...Pronosi je kraj dvoje mladih, koji, da bi ostali brai pred oima, pokuavaju da pronaumesto u delu bate koji se granii s ulicom, i sputa ih pred Baronicu i Barona Beslin,limunadu, dabome, pred nju, a pivo pred njega...No, profil Veite Devojice, koja se na kupalitu za opkladu iz stoja na rukama triput sklekomsputa nosiem do maslaka, a na Velikogospojinskom Vaaru noem pogaa lubenicu nadvanaest metara, ne crta se ablonom koje ba svaki konobar nosi u depu...Baronica se aneoskim smekom zahvaljuje, a onda avolskim gestom zamenjuje donetapia, i brzo hedonistiki naginje kriglu, da bi se, primetivi kako je Baron prekorno posmatrapreko novina, ponovo preobratila u anelka, obrisavi heklanom nadlanicom rukavice penusa usne, i nepopravljivo bezobraznog, vepomenutog, nosia...Nikola i Mala Vidra za to vreme poruuju sladoled, i on se tek tada vrati na neka prethodnoneodgovorena pitanja, kao nesigurni maturant na ispitu...NIKOLA: Zna... Uitelj sam mogao biti odmah... Posle gimnazije... A to, da ribarim,kapetaniem... Da sviram!? To bi moda Andrija i Vaa, o, Vaa sigurno, oni su na ovaj svet idoli kao na izlet... Ali, ne moe uvek tako... Nekad ovek mora biti...promiljeniji... Kako seto kae na tvom jeziku?Mala Vidra u njegovim dilemama jo uvek ne nalazi povode za brigu, jer ventje da on to izsvojih patrijarhalnih razloga samo trai najpouzdaniji nain da nakrca kao hrak onu kuicuna vodi, i zbrine budue kapetane male preraene barke...MALA VIDRA: Promiljeniji? Zna kako? Nikako! Kod nas ta re ne postoji... Jednaizreka kae: Prvo pitaj srce ta da radi, pa zvezdu dorleu", pa tek onda pitaj mamu... Tatusreom niko ni ne pominje...NIKOLA: Zvezdu dorleu"... Koja je to zvezda?MALA VIDRA: Nemam pojma! Nikad nisam stigla do nje! Uvek sam posluala vesrce..."-' " /v^ffc reuujnraj:..Nikola se osmehnu setno, kad ona to kae onda to deluje potpuno jednostavno...NIKOLA: Blago tebi...Ona ponosno podie glavicu, nemirno se osvrnu, i odsmehnu Baronici koja ju je razneenogledala povezavi njihov dananji randevu sa zavretkom trke na reci...MALA VIDRA: A moemo i da sadimo svata... Paprika... Tikvica... Kastravete... Mojtata kae da ovde pametan i vredan ovek moe da ivi od saksije zemlje...Podie pogled ka Nikoli koji je zaljubljeno gleda, ekajui priliku da postavi kratko pitanje...NIKOLA: Kastravete?Devojka ga odmeri upitno, ne shvatajui ta tu nije jasno, a onda se osmehnu i prevrte oimapokuavajui da nae re...MALA VIDRA: Ovaj... Krastavac!Bilo bi lepo sa njom u martu saditi kastravete, a u maju brali krastavac, mada on nije batako zamiljao svoj ivot...NIKOLA: Nasluao sam se ovde toga, Oleana... Ako rodi-ako ne rodi?"... Pa tako ceoivot... Kao dodola... Vraaj da pada kia, vraaj da ne pada... Da pada na papriku, a natikvice ne... Ali nek padne malo i na kastravete"... Ali ne ba na svaki? Biti paor, nije takolako kao to se ini, veruj mi... Ceo ivot gleda u nebo...Ona licka sladoled sa kaiice obrui je kao lizalicu, i uivajui u svakom trenutku...MALA VIDRA: Znai... Ne mora uiti bogosloviju da bi ceo ivot gledao u nebo?Iskoristio je pipavost teme daje prekori to ga svaki put natpameti...NIKOLA: Nemoj... Nije to isto...Mala Vidra uzvrte se na stolici, za nju se moe rei sve samo ne daje mirna curica...-84-/Vjfft ? (Uli naMALA VIDRA: Pa, dobro... Nee na vodu, nee na zemlju, ostaje nam jedino nebo... Aak i lastavica nebom samo putuje, i njeno je gnezdo pod strehom... U oblacima ne iviniko... Samo neostvareni snovi...Nikola se zamisli, da nije nehotino odredila stanite njihovoj ljubavi?MALA VIDRA: Svejedno... Imam za tebe mali poklon... Da te sea na na prvi pravisastanak... To je neto to mije puno znailo... A sad mi znai jo vie... Zbog... Zna ve...Svo vreme je prema njemu gurkala upakovanu kutijicu, koju on paljivo otklopi ugledavinjen, ili sad ve njegov, depni sat sa laniem, i zahvali joj se iskrenim, ganutim pogledom...NIKOLA: O, kakav sam samo magarac... A ja nemam nita za tebe...Ona odmahnu kao da joj to nije vano, a nije joj ni bilo. Stavie, ak je pomalo i likovala toje, neuobiajeno za ensko-muku priu, mala kutijica koja se gurka preko stola ovog putaputovala u suprotnom pravcu...MALA VIDRA: Nije bitno, stvarno... Nisam ni mislila da se trampim...Njen pogled ipak se na trenutak zakai o sidro sa srcem na vrhu, kroz koje je bio proturenlani na njegovom vratu, on to primeti i postide se to nije prvi resio taj rebus ljubavi i lae,i istog asa ga skide i prespe ga u njen otvoreni dlan, paljivo, da se ne prospe, kao prenazrnca suncokreta...NIKOLA: Uzmi ga, molim te... Dobio sam ga od Vae, za sreu, ali... Siguran sam da onne bi imao nita protiv to sam sreu preneo na tebe...Najzad je ponovo rekao neto lepo, kao onda na obali, i kasnije stihovima, sa amca, ve sezabrinula daje sve lepe reci sveta potroio na onu uspavanku? Lenger je odjednom poprimiokristalno jasna znaenja, kao simbol mirne luke, ostanka, smiraja skitnice, i urno je ponovovratila ruku ka njegovoj, osetivi se zaproenom...Kao da je eleo da nastavi taj ritual, izmamio joj je nazad lani, ustao, obiao sto, i nenojoj ga preko glave spustio do vrata, ne odolevi da joj poljubi kosu koja ga je potpuno sludelamirisom jutarnje reke...- 85 - f\_tiv i tim mraNIKOLA: 0, boe... Sva mirie na Tisu...Trgla se razoarano, znai da nije pomogao parfem pod ijim je oblaicem protrala ureiu grad?MALA VIDRA: O, znam! Uvek perem kosu kinicom, ali kie nije bilo nedeljama... Ibluza mi je sva... Povukla sam vedro sa najvee dubine, na sredini, gde je najbistrije, ali... Nevredi...Nikola koji se vratio na svoje mesto, pourio je da ruku hitno poalje na ono mesto gde sezadnji put srela sa njenom ruicom...NIKOLA: Nisi me razumela... Oznai nekako to mesto... I uvek samo tu uzimaj vodu...Iskusniji znaju da "lepo" ne moe biti "suvie lepo". Jer kad se uini daje tako, uvek setreba oprezno osvrnuti oko sebe...I zaista...JELICA: Nikola! Nikola!Svi sem dvoje zaljubljenih odavno su gledali u otvoreni automobil koji se zaustavio na putupred batom. Bilo je, istina, ve nekoliko automobila u mestu, ali ni u jednom od njih, uzotmeno varoko druU'o, i stamenu devojku koja je viknula Nikolino ime, nije sedelo injegovo preosvetenstvo Aurelijan, Vladika Molsko-Potiski...JELICA: Nikola!? Doi ovamo!Slutio je da Oleaninu ruku vie nikad nee dodirnuti, ako je sad pusti...NIKOLA: Ne mogu... Stvarno ne mogu...Kratko, kao u groznici, odmahivao je vie tom runom snu nego devojci u automobilu, ali toje izgleda ipak stiglo do nje, jer se naroguila kao majka koja peti put doziva dete iz dvorita,a i Vladika, koji se sa zadnjeg sedita dotle politiarski smiuljio prolaznicima, uozbiljio se iuneo malo napred...-86-J"v ili. i UJii mi tuJELICA: Nikola!? A zato, molim te, ne bi mogao? Da ti nije to, moda, devojka?/ sam poziv mladiu bio je donekle uvredljiv, a podsmeljivi ton poslednjeg pitanja bio je vepoprilina i potpuno definisana uvreda na raun Male Vidre ? Tekom mukom se uzdrala,preputajui momku odbranu svoje asti, i na njegovo oklevanje odjednom se nala ubezizlaznoj zamci? Poelela je da mu kae ta da radi, a opet, znala je da oveku kom utakvim trenutcima treba govoriti ta da radi, ona zaista nema ta da kae ?No, najgora uvreda naneta joj je tek kad se, ne odgovorivi nita, Nikola podigao sa stolice, izaaputao, potpuno drugaiji nego maloas...NIKOLA: To je Vladika Aurelijan, zaboga... Moram da vidim ta hoe... Razume?Klimnula mu je neto kruno, to je moglo svata znaiti, no, njemu nije oito nije znailonita. Ve se klanjao pred Vladikom duboko, do zemlje, kao da prostire ilim pod njegovenoge, kao to to rade samo akoni i pobona manastirska ispomo...Neto su mu objanjavali i on se osvrtao prema Maloj Vidri, videlo se da ga pouavaju ta dauini, i da on to posluno usvaja, i jo dok joj je prilazio, uzdahnula je duboko, zabacilaglavicu i zagledala se u zvezde koje se po danu samo ne vide, to nikako ne znai da i nisutamo ...Deavalo joj se ve da joj tonu lae, ali joj se nije deavalo da joj tonu i kuice na vodi...NIKOLA: Objavljenje rat Srbiji... Sad e i ovde proglasiti mobilizaciju... Vladika misli daje sigurnije da sam u gradu... Pisau ti... Na ujaka... Uskoro...Zastao je u polasku, i u svojoj enskoj zaluenosti ponadala se da bi je moda mogaopoljubiti, ali on je samo spustio na sto njen poklon, blago ga odgurnuvi od sebe. U tompokretu sat zasvira, nekom grekom tano na vreme, i ona zagrize usnu pomislivi da bi tomogao biti boiji znak, stoje zaista i bio...Nikola zastade jo jednom, prvo iznenaen samim zvukom, a onda, prepoznavajui melodijuzaueno pogleda ka njoj...NIKOLA: Hej? Ovo je slino onoj pesmi?- 87 - 7\.JlDOKTOR EFER: Nije vano... Bila si na verovatno jedinom mestu gde mobilizacijanije proglaena...Uini joj se da se opet ukazuje prilika za odbranu napadom...TILA SEFER: Ne razgovaraj tako sa mnom, Arone... Ozbiljno ti kaem... Ostaviu te...On se tuno osmehnu...DOKTOR SEFER: Davno si ti mene ostavila, moja draga... Jo onda kad si mi prvi putzapretila da e me ostaviti...Njene oi dobie onaj titraj srndaa zbog kog ih je zavoleo, uznemirila se, i drugi adut joj jeizbijen ?Pokuae da jednostavno ignorie situaciju, i razgovor svede na svakodnevan ? I to jeponekad palilo?TILA SEFER: Ali... Tvoje godine... Ne mora da se odazove... Ba prvi...Onaj tuni osmeh vrati se kao talas...DOKTOR SEFER: Naravno da moram... Ceo ovaj rat je i zapoet zbog mene... Da seasno izvuem iz svega...Ona pokua da pronikne u senku pod iritom njegove kape, te reci su dopirale iz nekogmraka, kao iz hladne ceviprislonjene na slepoonicu...TILA EFER: ta to govori, Ari?Nevoljno se trgao na njeno tepanje. To stoje rekao nije rekao da bi izazvao saaljenje...DOKTOR EFER: ekao sam te samo da se oprostimo, Tila... Sve drugo...Papiri,dokumenti, sve je ve sreeno... Osim nas...Bila je suvie gorda da mu padne u zagrljaj, tim pre to ju je iznenada neodoljivo podsetio namarkantnog udovca u kog se pre etiri godine zaljubila, a taj ovekje bio suvie gord da bijeu zagrljaj prihvatio... f\ a*z i tuii ?ni iTILA SEFER: Pa sve i daje kraj... Nije kraj sveta... Jo e ti nai nai nekog... /tOn se osmehnu ponovo, i dalje u onom tunom tonalitetu, ali u neto nenijem akordu...DOKTOR SEFER: Mislim da neu... Ni traiti... Kako sam tebe voleo... Ne voli sejednom u ivotu... Tako se voli jednom u hiljadu ivota... Bio bih malo sebian da oekujemda mi se to desi jo jednom u preostalih desetak, petnaest godina ovog...Malo je ena koje ne bi zaplakale na to to su ule, ali ba o tome je Doktor i govorio: Maloje ena kao Tila Sefer...TILA SEFER: Kao da ti nikad nisi poeleo nikog drugog?DOKTOR SEFER: Naravno da jesam... Svaki normalan ovek poeli tuu enu... Ali se,izmeu ostalog, naziva normalnim ovekom i zato to s tom eljom ume da izae na kraj...Za razliku od normalnog... naucera, na primer?Pogledala ga je povreeno, znala je da kao ena uhvaena na kapljici bate zasluuje dabude nazvana raznim imenima, ali ju je ipak zabolelo...TILA EFER (skrhano): Naziva li ti to mene... Kukom?Nije eleo da je uvredi, bar ne na taj nain, i pokajao se to je tu poslednju dominu reiokrenuo naopako...vDOKTOR SEFER: Ne jo... Tako bih te moda nazvao da se nije umeala i ljubav... Kadse u elju uplete i ljubav... Onda nita od ovog to sam rekao o psima i ljudima vie ne vai...Izvini...Mrzela ga je zbog te nadmone dobrote, znajui da ona ne bi bila takva. Zato jojjednostavno nije lupio par pravih amara umesto svega ovoga?TILA SEFER: Ti si kriv! Da, ti! Dao si mi suvie slobode...Doktor je pogleda, recimo, udno, ali im u periodnom sistemu reci bude izmiljena i re zakoju je ostavljeno prazno mesto izmeu prekora i saaljenja, i taj e njegov pogled biti-92-potpuno objanjen...DOKTOR SEFER: Otilija, ti si mene potpuno zaboravila? Ko sam ja da dajem slobodu?Ja ti slobodu naprosto nisam uzeo... To je ipak neto sasvim drugo...Suzica je balansirala u samoj ivici njenog oka, i brzo je mrknula, pokuavajui da je odri uravnotei...DOKTOR SEFER: A tvoje shvatanje slobode je... Shatanje h'oje slobode... I ba te brigato ta sloboda porobljava sve slobode oko sebe... No... Izgleda da to tako i treba...Prieljkivala je ve dugo da se raziu, da se resi njegovog cinizma, indolencije,nezainteresovanosti, ali na najtei mogui nain otkrila je da je ona uzrok tog cinizma, dajeindolencija u st\>ari zabaurena pomirenosl, a da se iza nemarnog grma nezainteresovanostikriju zvonii najistananijih oseanja, kao struci urica u skrovitoj seni jasmina...TILA EFER: Pa... Zato mi to doputa?Doktor podie ranac sa klupe i okai ga o rame...DOKTOR EFER: Pria poinje da se vrti u krug, Otilija... ini se da je trenutak zavelike zavrne reci...Provukao je i drugu ruku kroz remen ranca, izgledao joj je odjednom kao vitez spram malogpaa iz duana sa kojim se do maloas mazila...DOKTOR SEFER: Ve dugo nije re o tome ta ti ja doputam... Sad je ve uveliko reo tome ta ti sebi doputa, moja mila.../ pored svega to je izgovorio nije u tim recima oseala neprijateljstvo, i to ju je najvieporaavalo. Videla je da odlazi, da joj izmie, sujeta je na juri zauzela poloaje sa kojih seljubav povukla, i zaustila je da kae bilo ta to e ga zadrati, ali Dr Sefer Mlai jebesumnje o njoj razmiljao mnogo vie nego ona o njemu, jer je tano znao kad treba da jeuutka...DOKTOR SEFER: Nemoj, Tila... tagod da sad kae slagae... A mora se poeti-93-navikavati na to da vie nema nekog ko e se uvek praviti da ti veruje...Proao je mirno kapijicn, zato je i pomislila da on ne pozna sve te preice?Zatvorio je vrata lako, znajui trik, i pogledao je jo jednom kao da joj pokazuje kako totreba da se zatvore vrata za sobom, ula je samo njegov prvi korak, i to jedva, a onda sutrava i rosa uinili svoje, to joj je tih dana bilo savreno poznato...Primetila je da ne osea nita, u jednom delu njenih grudi jo je gorela strasna vatra noveljubavi, u drugom delu poelo se razbuktavati iz starog ara, vihor oaja povezao je ta dvaplamena u pomahnitali kovitlac i jednostavno vie nije uspevala da ih razazna...Pokuala je da vikne njegovo ime, ali je kao ukleta gubila dah, elela je da poe za njim, alini to nije umela, pa je i klonula, upravo tako...Da...Upravo kao kip nesretne princeze sirene iz bajke, pognut pred nadolazeim valovima noi, izaaran, kao i sve drugo uostalom, na pustoj obali nekad raskonog Civutskog Vrta...21. MLAA SESTRA. STARIJI BRAT (ent-ext. dan)Vaa se budi oseajui senke na licu, pogleda ka visokom dvokrilnom prozoru, pa ponovozafmuri, a onda oprezno proviri, zbunjeno pokuavajui da resi zagonetni vitra koji se jodoslikava na staklu ?-94-: 7 inu mi tiyU levom uglu naslikano je ivopisno sunce, pa, u gornjim Icvadratima okna, nekolikooblaia, ptice, ak ijedan krikasti balon iz ije korpe mau putnici, a u donjim talasi, brod,crkvica i tornjevi u daljini, ratrkane palacke i dve ribe koje proviruju iz talasa...Ostavljeno je i mesto za slikarevu posvetu u samom dnu, i tu vrh etkice upravo ispisujeslova, neto sporije, ne toliko to ih cifra, nego pre to ih unosi unatrake, da bi se iznutramogla proitati...S-r-e-t-a-n r-o-...Danas? Srea da sestre paze na to...Da on sebi mora da kupuje poklon za roendan, uvek bi zaboravio...Ozareno skoi iz kreveta, po svemu sudei ak suvie ozareno, jer njegovi koraci do prozorauplaie umetnika, koji zamie za kuu ostavivi na izboini zida snop etkica u staklenojtegli, i nekoliko kantica sa bojom u travi, od kojih plava bese prevrnuta...Vaa istra na trem da ga ulovi sa druge strane, ali usput nalete na svih svojih pet sestaranagnutih i udubljenih nad okruglom okoladnom tortom, kao studenti anatomije na onojglasovitoj slici Rembrandta Van Dija...ARANKA (najstarija): Ih! Znala sam da e sve upropastiti... Pola pet je bilo kad sidoao, ba si mogao jo pola sata spavati! Taman bi sve zavrili!On odmahnu rukom kao da nije vano da li je torta doarana, i poe da se unja ka njojispruivsi mali prst, ali ga na to devojane poee slono askati po ruci...SESTRE (u glas): Nema, ne daj mu! Mora da se stvrdne! Izdri malo!Vaa ih se kao uplai, i pobee do basamka, isteglivi se napokon. Dan je boanstven,sunan, blago zaarlijan, slavljeniki, kao stvoren za bilo ta...Za bilo ta osim za odlazak u rat?VAA: Uf... Spavao bih ja dok ne malaksam od spavanja, ali ste mi vi angrljali poprozoru... Onim vaim pemzlama i aniima...- 95 - y\_^ i tuil na acSestre se neto zgledaju, pa poinje i on da ih zagleda, na urednim belim keceljama, kojeopau uvek kad se u kui sprema slavlje, promakne koja flekica okoladnog fila, ili irokitrag obrisanog dlana na boku, ali nigde nema znakova farbe?ARANKA : Kakvim pemzlama na prozoru? Nismo od posla dospele dalje od bunara...Vaa vidi da je neka zavera u pitanju, i u iekivanju iznenaenja pomalja se ka orahu zakuom, pod kojim je u njihovom prostranom travnatom dvoritu itavo leto postavljenmasivni astal, ali ipak biva prepadnut poetkom pesme, na keca", i mnotvom likova zastolom...MUZIKA: Bagrem cveta, ito zri, danas mije dva'est triDanas pitam: Poto svet?Ne daj da se vino vetri, zaas e mi dva'est et'ri,Zaas e mi dva 'est pet!"Sem muzikanata i njihovih ena, tu su i Emil i Verebe, gospoa Verebe, Verica sa nekolikodrugarica, par roaka, kominica i raznoraznih prijatelja, pred kojima se Vaa snebivajuiosmehuje, gledajui ispod oka Malu Vidru, sasvim sa strane, u drutvu brae, ali nigde neprimeuje Nikolu ?Dok se pesma u instrumentalu nastavlja, Vaa prima estitke kako prolazi kroz palir, nekiga gurkaju, neki povuku za ui, ali svi ga ljube, i on na kraju dolazi do Male Vidre, koja setakoe nakanjuje da ga poljubi, ali, osvrnuvi se ka Emilu racu sa iji