dosije-samaran1

8/3/2019 dosije-samaran1

1/17

Izvod iz knjige Olimpijska podvala, autor Ljubodrag Simonovi, etvrto(autorsko) izdanje, Beograd, 2007. E-mail: [email protected]

DOSIJESAMARAN

Posveeno panskom pesnikuFederiku Garsiji Lorki koga sustreljali Frankovi faisti.

Poetkom 1992.godine u Engleskoj se pojavila knjiga Gospodariolimpijskih krugova (The Masters of the Rings) koja je izazvala velikointeresovanje u Evropi i uskoro bila prevedena na vie jezika. Njeni autori su VivSimson (Vyv Simson) i Endrju Denings (Andrew Jennings), britanski novinari

zaposleni u TV kui Granada , koji su stekli slavu (i bili odlikovani) svojimistraivanjem o saradnji izmeu britanskog Skotland Jarda i londonskihpreporodavaca droge; o povezanosti Bele kue, CIA-e i britanskih plaenika sanikaragvanskim kontraima; o mafiji, terorizmu i drugim vruim temama.

Za razliku od sportskih novinara, koji po pravilu prikazuju samo onustranu sporta koja privlai gledaoce, donosi novac i politike poene, Simson iDenings su, tokom etvorogodinjeg rada, istraili tamnu, od javnosti briljivoskrivanu, stranu sporta. Autori su posebnu panju poklonili Meunarodnomolimpijskom komitetu (MOK) i njegovom predsedniku Huanu Antoniu Samaranu(Juan Antonio Samaranch). U radu na njegovoj pre svega politikoj biografiji,

oslonili su se na istraivanja Hajme Boiksa (Jaume Boix) i Arkadia Espade(Arcadio Espada) koja su objavljena u njihovoj knjizi El Deporte del Poder(Sport moi), koja je 1991.godine izdata u Madridu (Ediciones Temas De Hoy).Istovremeno, autori su u svom istraivanju koristili autentina dokumenta, a od

posebnog znaaja bili su razgovori sa onim ljudima koji su, posredno ilineposredno, bili ukljueni u zakulisne igre iji su protagonisti elnicimeunarodnog sporta.

Samaran je uno reagovao. Optuio je Simsona i Deningsa da rade zaone koji ele da potkopaju njegov autoritet da bi doli na mesto predsednikaMOK-a. Umesto da se argumentima o svojoj politikoj i olimpijskoj biografijisuprotstavi navodima britanskih novinara, Samaran je podigao tubu protiv njih ito ba onda kada je trebalo da predoe javnosti dokumentaciju na osnovu koje sunapisali knjigu. Interesantno je da je tuba podignuta u Lozani, gde se nalazisedite MOK-a, a ne u nekoj od zemalja u kojima je knjiga objavljena.

Tekst koji sledi raen je na osnovu podataka koji su izneti u Simsonovoj iDeningsovoj knjizi (radi se, inae, o nemakom izdanju sa naslovom Geld,Macht und Doping / Novac, mo i doping / Knaus Verlag, Mnchen, 1992.),kao i na osnovu odreenog broja studija koje su navedene u mojoj knjizi


2/17

Olimpijska podvala (Deja knjiga, 1992.). Od posebne pomoi bila jeizvanredna studija Trive Inia Savremena panija (Nolit, 1982.), kao i

prevodi, neobjavljeni rukopisi, pisma, slike, informacije i objanjenja koje samdobio od sociologa Radivoja Nikolia, koji se u graanskom ratu u paniji borio

protiv faizma da bi, nakon poraza Republike, proveo vie godina u faistikim

kazamatima. Zahvalnost dugujem i njegovim katalonskim i panskim saborcimakoji su mi pomogli da bolje shvatim prirodu Frankovog faistikog reima, kao iulogu koju je Samaran imao u tom reimu.

Simson i Denings ve na poetku svoje knjige iznose tvrdnje kojeneupuene mogu da zapanje: Na nae iznenaenje, pokazalo se da su ovaistraivanja tea od svih dosadanjih. Proteklih godina pisali smo i sastavljalitelevizijske izvetaje o razliitim temama: o mafiji, Iran-Kontra aferi, terorizmu,korupciji u Skotland Jardu i o drugim tamnim stranama javnog ivota. Najteenam je, ipak, bilo da prodremo u svet olimpijskih igara i amaterskog sporta.

Nikada ranije nismo se suoili sa tolikim preprekama kada smo hteli da doemo

do intervjua koji su bili za javnost, dokumenata i drugih originalnih izvora. (7.s.)Govorei o vodeim strukturama meunarodnog sporta, autori konstatujuda se radi o svetu koji je sakriven od oiju javnosti i koji se nalazi u elitnomdomenu u kome se sve odluke o sportu donose iza zatvorenih vrata. U svetuMeunarodnog olimpijskog komiteta, po Simsonu i Deningsu, novac ne slui dase sportistima stvore uslovi za trening, ve pre svega da omogui jednom uskomkrugu funkcionera ekskluzivni nain ivota. Novac, koji je upuen sportu, biva

prebaen na raune u inostranstvu. To je drutvo u kome funkcioneri ne podleuizboru i mogu trajno da ostanu na vodeim poloajima. U ovoj knjizi ne radi se osportistima, koji se bore za zlatne medalje, konstatuju na kraju autori, ve se radi

o skrivenom svetu tamnih elegantnih odela, o ljudima koji manipuliu sportomradi ostvarivanja sopstvenih interesa. (8.s.)

Put ka Olimpu

Huan Antonio Samaran je potekao iz bogate katalonske kue koja jekapital sticala u tekstilnoj brani. Jo sa esnaest godina, odmah nakon izbijanjaFrankove pobune, pristupa pokretu mladih faista Frente de Juventudes. Zbognjegovih aktivnosti u faistikom pokretu bio je, od republikanske vlasti uBarseloni, priveden na sasluanje i odmah zatim, zbog godina, puten. Neposredno

pred njegov osamnaesti roendan regrutovan je u republikansku armiju. Posvedoenju Huana Lara (Juan Llarch), poznatog katalonskog pisca, koji jeregrutovan istoga dana kad i Samaran, Samaran je od poetka bio drugaiji odostalih vojnika. Njegova taktika bila je da se vrsto dri kapetana i drugih oficira.On je na neki neobjanjiv nain kod sebe uvek imao duvan i okoladu, u kojima seu to vreme oskudevalo. Kada bi kapetanu zatrebala cigara, Samaran je bio tu da


3/17

mu je ponudi. Lar je jo tada razotkrio Samaranev nain ophoenja sa ljudima:itavog svog ivota Samaran se ponaao na isti nain: nekom ponuditi neto, da

bi se dobilo mnogo vie. (67.s.)Samaran nije imao nameru da ostane u republikanskoj armiji ni dan vie

nego to je morao. O tome Lar: eleo je da po svaku cenu ode na odsustvo.

Kada mu je to odobreno, rekao je da se nee vratiti i da e se prikljuiti Crvenomkrstu. Kasnije sam doznao da je dezertirao im je stigao u Barselonu i da se odtada skrivao. (88.s.) Samaran danas uzvikuje ivela Katalonija!, dodajeLar, ali mi znamo da je on itavog ivota bio Frankov sledbenik. (89.s.)

Nakon okonanja graanskog rata, Samaran se ukljuio u posao satekstilom. Postao je menader i, zapoljavajui jeftinu radnu snagu, koja nije bilasindikalno organizovana, uspeo je da ostvari znaajnu dobit. Onda je, koristeiveliko porodino bogatstvo, poeo da kupuje naklonost vanih ljudi i da vodi ivotmladog skorojevia. esto je poseivao none barove u kojima se skupljala

bogataka elita. U njima su radile mlade devojke koje su se, da bi pobegle iz

siromatva, bavile prostitucijom. Zvali su ih cortesanos. Samaran je bio poznat po tome to je u raznim klubovima unajmljivao itave grupe devojaka da bi ihpoklanjao svojim prijateljima. Uz pomo svoje bezgranine velikodunostiSamaran e uskoro postati voa mladih bogataa Barselone. O njemu su kruilerazne prie. Njegovi prijatelji su tvrdili da ima obiaj da svaku devojku upie usvoj potsetnik i da je u toku godine ispunio preko etrdeset takvih sveica. Poredtoga, on je pedantno beleio njihove roendane i poklone koje im je kupovao. Jood mladih dana Samaran je stekao naviku, o kojoj govori Lar, koju e tokomitavog ivota praktikovati: da deli poklone i da eka pogodan trenutak da trai

protivuslugu.

U ranim etrdesetim Samaran je poeo da trenira boks. Uestvovao je naprvenstvu Katalonije i to u perolakoj kategoriji. Na ringu se pojavio u svilenomogrtau na kome je pisalo Kid Samaranch. Pobedio je u drugoj rundi. Nakonmea proneli su se glasovi da su njegovi prijatelji, bez njegovog znanja, podmitilinjegovog protivnika da padne.

Samaran ubrzo naputa boks i opredeljuje se za politiku karijeru.Shvatio je da je sport najbolja startna pozicija za uspon u faistikoj hijerarhijimoi. U to vreme, u paniji je bio popularan hokej na koturaljkama. Samaran jeiskoristio finansijske tekoe u kojima se taj sport naao. Uloio je novac iosnovao organizaciju koja e objediniti hokejaki sport, da bi, 1945.godine, odgenerala Moskarada (Moscarado), tadanjeg ministra za sport, dobio odobrenje da

pristupi Meunarodnom udruenju za hokej na koturaljkama i da uestvuje uMontreu (Montreux) na generalnoj skuptini udruenja. Bio je to njegov prvikorak u meunarodnom svetu sporta.

Sledei korak bio je osnivanje panskog nacionalnog tima koji je,naravno, finansiran iz njegovog depa. Bio je to metod koji su primenili i nekidrugi lanovi MOK-a da bi se doepali eljenih poloaja i stekli svetskuafirmaciju: relativno mala finansijska ulaganja u sport koja donose politiki presti


4/17

koji e, opet, omoguiti ne samo da se vrate uloena sredstva, ve i da se ostvariogromna dobit. Vodei se tom logikom, Samaran finansira Svetsko prvenstvo uhokeju na koturaljkama koje e se 1951.godine odrati u Barseloni i koje je trebaloda doprinese meunarodnom priznanju Frankovog faistikog reima. panski timosvojio je prvo mesto. Na jarbolu se, uz zvuke nacionalne himne, digla zastava

koja je predstavljala faistiku paniju. Samaranev ugled u panskoj faistikojorganizaciji Movimiento, koja je bila naslednik zloglasne Falange, je

porastao. Samaran upuuje 22. oktobra 1951.godine pismo regionalnom predsedniku u kome ga moli da podri njegovu kandidaturu na izborima zagradske odbornike Barselone. U stvari, bila je to molba upuena faistikimglaveinama da ga naimenuju za gradskog odbornika.

Ali, za to je bilo potrebno dobiti potvrdu o podobnosti i to od tajnefaistike policije. O tome Simson i Denings: U arhivi biveg civilnog guverneraBarselone, koja je pripadala Falangi, nalaze se dva interesantna dokumenta iz1951.godine. Prvi dokument nosi oznaku 994 i pun je hvale za Samarana. Izgleda

da je za vreme generalnog trajka bio nedopustivo mali broj partijskih aktivista. Udokumentu se konstatuje: Samaran je bio jedan od retkih falangista koji je zavreme trajka bio prisutan. (92.s.) Bio je to vaan poen za Samarana, ali jenjegov privatni ivot i dalje ostao prepreka za napredovanje u faistikojhijerarhiji moi. Samaraneva reputacija playboy-a, navode dalje Simson iDenings, onespokojavala je tajnu policiju Falange, koja je svakog pijunirala.Po njihovoj proceni, njegovo ponaanje nije odgovaralo jednom partijskom

politiaru. U drugom izvetaju dokument broj 884 on e biti kritikovan jerpoklanja automobile svojim mnogobrojnim prijateljicama koje stalno menja. Nakraju se zakljuuje: Ne smatramo da poseduje zrelost za vrenje javne slube.

(92.s.) Samaran nije gubio nadu da e uspeti da umilostivi faistike monike.Uostalom, tu je bio sport. Koristei se parama i vezama, Samaran je uspeo da

postane zamenik predsednika komiteta koji je organizovao II Mediteranske igrekoje e se, na njegovu veliku sreu, odrati u Barseloni. Bio je to dogaaj odizvanrednog znaaja za afirmaciju faistikog reima u meunarodnoj javnosti.Samaran je u toj meri poboljao svoj politiki poloaj da je konano uspeo danapravi politiki proboj.

Tome e doprineti i javni mediji tada, kao i kasnije u toku njegoveolimpijske karijere. I ovde se Samaran posluio oprobanim metodima sa kojimase tako uspeno koristio tokom itavog ivota: novinari su bili potkupljeni. O tomeSimson i Denings: Samaran je uivao veu naklonost tampe nego mnoginjegovi drugovi iz faistike partije. U Barseloni je postojala grupa novinara koja

je o njemu pisala gotovo beskrajne slavopojke. On je bio poznat po tome da jenovinare, kao to je to radio sa prostitutkama u nonim klubovima, kupovao

poklonima. ak se pria da su novinari, koje Samaran nije ni poznavao, dobijaliod njega srebrne posluavnike kao poklon za enidbu. (93.s.)


5/17

Osokoljen svojim uspesima, Samaran e nanovo podneti molbufaistikim glaveinama da ga imenuju za gradskog venika. Tajna policija je opetukljuena da bi se proverila njegova podobnost za obavljanje javnih slubi.Faistiki zlikovci, podrani od strane katolike crkve, strogo su vodili rauna omoralnom liku reima. Zavrni policijski izvetaj od 6. novembra 1954.godine

glasi: Ovaj ovek uiva visok ugled u sportu. On je savreni dentlmen. Politikise poistoveuje sa reimom. U njegovom moralnom ponaanju pri emu se moraimati u vidu njegovo bogatstvo, njegove godine i krug njegovih prijatelja ne teihvalisanju niti skandalima, kada se ima u vidu njegovo poznanstvo sa enama iljubavne afere. On istina ima puno (ljubavnih) afera i po jednom obavetenju zazadovoljavanje takvih potreba je iznajmio momaki stan. Neoenjen je. (84.s.)

Samaran je dobio mesto koje je traio. Postao je isuvie moan da bimogao da bude politiki ignorisan. Sada je bio u vladi drugog po veliini grada upaniji ime je konano stekao mognost da se ukljui u veliku (faistiku)

politiku. Sve do sada Samaran je bio simpatizer partije. Za dalji uspon, morao je

da i formalno pripada Movimientu. Samaran se ulanio u faistiku partiju.Meutim, to nije bio jedini uslov za dalje napredovanje. Guverner je lino odSamarana zatraio da se oeni. O tome Simson i Denings: Bio je to jasansignal. Ako je Samaran hteo da u partiji politiki ide dalje, morao je sebi da

pronae enu. Ubrzo nakon upozorenja, Samaran je najavio veridbu sa MarijomTerezom Salisaks (Maria Teresa Salisachs). Njegova verenica, poreklom iz bogate

porodice, dobie nadimak Bibis. Nije prola ni godina, a oni e se venati. Nacrtpozivnice za venanje napravio je Salvador Dali. (95.s.)

Samaran je hteo da se popne jo vie i to to pre. Na redu je bilomesto odbornika u Katalonskom regionalnom veu. Za to je bila potrebna podrka

sa najvieg mesta u faistikoj hijerarhiji panije. Simon i Denings: Samaran seobratio izvesnom lekaru u Barseloni, koji je imao veliki uticaj u faistikoj partiji ikoji je, svojevremeno, primio finansijsku pomo od Samaranevog oca. Lekar jeobavio telefonski razgovor. Sledeeg dana e biti objavljeno da je Samaran

postao odbornik u regionalnom veu i da je preuzeo odgovornost za sport uKataloniji. (95.s.) Jo nekoliko telefonskih poziva i Samaran e, od straneregionalnog vea, biti (1956.) naimenovan za lana Nacionalnog olimpijskogkomiteta, koji je imao sedite u Madridu. To je, naravno, zahtevalo jo jae izrazelojalnosti faistikom reimu. Zbog toga Samaran zavrava pismo, koje je uputionadreenim sportskim forumima, sa zvonkim uzvikom: Uvek na usluzi,

pozdravljam vas sa dignutom rukom. (95.s.) Nema ta, pravi olimpijski pozdrav!U faistikoj paniji sport je bio deo politike. Sluio je kao produena

ruka vlasti koja je imala totalitarni karakter. Samaran je to umeo veto daiskoristi. Njemu je ilo na ruku i to to stara faistika garda nije imala mnogorazumevanja za moderna sredstva manipulisanja i vladanja. Njihovi pogledi bili suokrenuti ka prolosti. Samaran je uspeo da stekne vane poene lukavo koristeimeunarodna takmienja da u svetu pobolja sliku o faistikoj paniji,istovremeno uvrujui vlast faista nad sportom. Oni e mu, konano, otvoriti


6/17

vrata Madrida: Samaran je primljen u ekskluzivni klub najviih faistikihglaveina. Istina, ne sa posebnim oduevljenjem. Zbog njegovog bogatstva ineskrivenih ambicija Samaran je u Madridu dobio posprdni nadimak senorito(kico).

Na osnovu Simsonovog i Deningsovog istraivanja, moe se zakljuiti

da je odluujuu ulogu u daljem Samaranevom usponu imao finansijski pekulantHajme Kastel (Jaime Castell), koji je postao njegov poslovni partner i bliski

prijatelj. Zajedno su se upustili u pekulantske poslove sa zemljitem nakatalonskoj obali koja se otvarala za turizam. Samaran je postao lan nadzornihodbora u raznim preduzeima i bankama. Uz pomo Kastela, Samaran je doao ukontakt sa najmonijim ljudima u Madridu. Preko njega upoznao se i saFrankovom porodicom. Samaran i njegova ena Bibis posebno su se zbliili saFrankovom erkom Karmen (Carmen).

Samaranev ugled je rastao. U decembru 1966.godine ministar za sportpodnosi ostavku. Na njegovo mesto faistiki diktator postavlja Samarana. Nakon

stupanja u Nacionalni olimpijski komitet panije, ovo je bio najvaniji trenutak unjegovoj sportskoj karijeri. Sledee godine, Samaran e, kao faistiki predstavnik, biti izabran u panski parlament (Cortes). Samaran je postaomoan ovek. Bio je multimilioner, visoko se kotirao u faistikoj partiji, bio je

blizak prijatelj diktatorove porodice, a postao je, zahvaljujui svojim oprobanimmetodima, miljenik javnih medija. Ipak, lukavi kameleon je precenio svojemoi. Radei na svoju ruku, Samaran je doao u sukob s faistikim veteranimakoji su jo uvek bili isuvie moni da bi dozvolili da im jedan katalonski kicosoli pamet. Samaran je, 1970.godine, smenjen sa mesta ministra za sport.Meutim, to nije ugrozilo njegove pozicije. On je i dalje bio vien lan faistike

partije, a zadrao je i sve funkcije u politici i sportu. Bila je to, u stvari,opomena Samaranu da vodi vie rauna o faistikoj hijerarhiji.Na izborima za parlament iz 1971.godine, na kojima je opet nastupao

kao faistiki kandidat, Samaran je doiveo pravu katastrofu. Interesantno je da jejedna od Samaranevih izbornih parola glasila: Niko nije toliko uradio za sport. Na izbore je izalo jedva 35% upisanih biraa. Faisti su, na jedvite jade,ponovo ugurali Samarana u parlament. To, naravno, nije omelo asopis RevueOlympique, koji izdaje MOK, da povodom izbora Samarana za podpredsednikaMOK-a, 1974. godine, objavi da je Samaran postigao rekord u broju glasova zapanski parlament. Navedeni su rezultati iz 1967.godine, a novinari Revue-a suvrlo dobro znali o kakvim izborima se radilo. Novinarima Revue, kao nigospodi iz MOK-a, nije palo na pamet da postave pitanje kako je jedan od vodeihfaista panije, nakon svega to je faizam doneo oveanstvu, uopte mogao da

bude primljen MOK, a tek da bude naimenovan za podpredsednika MOK-a!to se tie MOK-a, i tu je Samaran brzo napredovao. Dve godine nakon

to je primljen u MOK, Samaran e na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju,1968.godine, biti odgovoran za olimpijski protokol. Nekoliko godina kasnije,

postae lan komisije za tampu, a zatim dobija mesto u najviem telu MOK-a,


7/17

Izvrnom komitetu da bi, kao to smo videli, 1974.godine naimenovan zapodpredsednika MOK-a.

Pokazae se da je najvaniji dogaaj u Samaranevoj olimpijskoj karijeri bio njegov susret sa Horstom Daslerom (Horst Dassler), vlasnikom firmeAdidas. O tome Kristian anet (Christian Jannette), tadanji lan politikog

tima Adidasa i bliski Samaranev saradnik na Olimpijskim igrama u Minhenu:Samaran je u Minhenu bio ef protokola. Morala sam da sa njim bliskosaraujem i mi smo postali prijatelji. Samaran je 1974.godine saznao da radim zaHorsta i izrazio elju da ga upozna. Pozvao nas je da ga posetimo u njegovoj kuiu Barseloni. Ostali smo tri dana. Horst je hteo da se upozna sa svima onima koji suse bavili organizacijom sporta. Naravno da je Samaran jo tada bio izuzetnovana linost. Bio je ef protokola MOK-a. Obino se smatra da je ef protokola

budui predsednik. Znala sam da Samaran eli da bude predsednik. Rekla samHorstu da je Samaran dobar i veoma ambiciozan ovek, i da je veliki radnik.Dopao se Horstu. Kasnije su postali jako dobri prijatelji. (104.s.)

Simon i Denings pozivaju se na jo jednog vanog svedoka. To je PatrikNejli (Patrick Nally), dugogodinji Daslerov saradnik i ovek koji je bio svedok iuesnik u mnogim vanim poslovima: Horst je razgovarao sa Samaranem nanain koji je jasno pokazivao da se radi o tome da se osvoji MOK. Horst je jo odranije znao da Samaran hoe da bude predsednik. Avelan (Joao Avelange,

predsednik FIFA, prim.aut.) se domogao vrha sa svojim sopstvenim snagama i tekonda je raunao sa Horstovom pomoi. Mislim da je Samaran bio prvi znaajniigra koji nije nita drugo radio osim to je vodio borbu da bude izabran na mesto

predsednika, i pri tome je imao stalnu Horstovu podrku. Samaran je bio prvifunkcioner nove generacije koji je shvatio kakve se mogunosti ovde

uspostavljaju. Funkcioner je morao poput politiara da se upusti u izbornu borbuda bi bio izabran. A u to vreme je svaki onaj ko je hteo da preduzme tako neto,prvo putovao u Landershajm (Landersheim) da razgovara sa Horstom i sklopi sanjim sporazum. Tek kada se sa Horstom zakljui posao, onda bi on nekom

pomogao da bude izabran. (104.s.)Vratimo se Samaranevoj politikoj karijeri. Sledei Samaranev korak

bio je usmeren na dobijanje mesta predsednika regionalnog vea Katalonije. Otome Simson i Denings: U Frankovom reimu predsednik regionalnog veaKatalonije bio je vana linost. Sa sportom naravno nije imao nikakve veze. Uvreme kada se, 1973.godine, Frankov ivot bliio kraju, irom zemlje narastaraspoloenje za promenama. Teko oboleli general reaguje tako, to imenujeadmirala Karera Blanka (Carrero Blanco) za premijera. Blanko je spadao unajreakcionarnije i najvernije Frankove sledbenike iz graanskog rata. Mesec danakasnije imenuje Karero Blanko za predsednika regionalnog vea Katalonijeoveka, koji je u oima reima bio najpodesniji da izvri zadatak da se ouvakontrola nad ustanikom Katalonijom. Bio je to Huan Antonio Samaran.(105.str.)


8/17

Samaran nije krio svoju odbojnost prema demokratiji. U svojojinauguralnoj besedi on izjavljuje: Izraavam svoju iskrenu odanost i vernostreimu, vernost principima Movimienta, svoju pokornost panskom princu isvoju apsolutnu odanost Franku. (105.s.)

Pet dana pred boi 1973.godine, Karera Blanka e u Madridu razneti

bomba. Baskijska teroristika organizacija ETA je izvrila osvetu. On je biojedan od najveih panaca ovog stolea. (...) Bio je otelotvorenje pravog panca -izjavljuje Samaran i posthumno odlikuje Karera Blanka zlatnom medaljomregionalnog vea. (106.s.)

Atentat je pokrenuo novi val terora. Samaranev zadatak bio je darukovodi merama odmazde. U toku 1974. i 1975. dolo je do represija u oblikutolikog broja hapenja, muenja i veanja, koje nisu zabeleene jo od kasnihetrdesetih godina. Tome treba dodati i spremnost policije i nacionalne garde naupotrebu vatrenog oruja. (106.s.) pisao je jedan istoriar. Za ubijanje leviarareim je koristio poseban metod garrote vil lagano davljenje uz pomo

metalne ogrlice i eksera koji se zabada u kimenu modinu, koji se primenjivaosve do Frankove smrti.Faistiki reim se raspadao, ali Samaran nije eleo da napusti

Movimiento. Jedan dogaaj iz 1974. godine ukazuje na njegovu nepokolebljivuodanost faistikom pokretu u tim danima. Protivnici reima pokuali su uBarseloni da oskrnave spomenik koji je bio posveen falangistima izginulim ugraanskom ratu. Desetine hiljada faistikih sledbenika dovedeni su autobusima uBarselonu da bi organizovali protesni mar. U tom maru uestvovao je u plavojkoulji, uniformi panski faista, i Samaran pozdravljajui faistikim

pozdravom.

Samaran je ostao veran faistikom diktatoru sve do njegovoj kraja. Utoku 1975.godine, Frankovo zdravstveno stanje se pogoralo, ali Samaran nijenapustio dravni brod koji je tonuo. Januara 26. pojavljuje se Samaran, koji je uto vreme bio podpredsednik Meunarodnog olimpijskog komiteta, u plavoj kouljina proslavi godinjice faistikog oslobaanja Barselone. Kao i uvek, i ovom

prilikom je pozdravljao faistikim pozdravom. Samaran e se u faistikojuniformi pojaviti i na uskrnjoj misi Movimienta, kao i na boinoj slubi

posveenoj faistima palim u graanskom ratu.Kasno u jesen 1975.godine Franko je bio na samrti. Oko njegovog

kreveta bespomono je stajala njegova porodica i stari generali iz graanskog rata.U Frankovoj zgrenoj aci nalazila se mumificirana ruka svete Terezije, dok jenjegovo telo bilo prikljueno na sve postojee aparate koje je moderna medicinamogla da ponudi. U bolnici su se pronosili glasovi da je on ve nekoliko danamrtav, ali da njegovi najblii prijatelji ne dozvoljavaju da se iskljue aparati.

20. novembar. Samaran u faistikoj uniformi uestvuje u godinjoj proslavi posveenoj osnivau Falange, jedne od najkrvavijih zloinakihorganizacija za koju istorija zna. Trideset godina nakon poraza faizma marirao je


9/17

podpredsednik Meunarodnog olimpijskog komiteta sa svojim faistikimsaborcima ulicama Barselone i pozdravljao faistikim pozdravom!

Jo iste noi Samaran je primio telefonski poziv kojeg se toliko pribojavao: Franko je bio mrtav. Samaran je pohitao u sedite Katalonskogregionalnog vea i pozvao vojsku da uva zgradu. Zatim je poslao telegram

sauea Frankovoj porodici i izjavu lojalnosti Huanu Karlosu (Juan Carlos) ipotvrdio svoju podrku vladi. Sledei dan, Samaran je pred regionalnim veemodrao govor: panija i Katalonija postali su siroii, jedno gorko oseanje... (...)Ali, ne treba da oajavamo. Naa zemlja ima veru u kralja. To je Frankov zavet.Govor je zavrio sledeim reima: Frankov primer e nas uvek pratiti u naoj

borbi za jednu bolju paniju. (107.s.) Interesantno je da je Samaran ovaj govorodrao na katalonskom istom onom jeziku koji je Franko po svaku cenu nastojaoda uniti i kojeg se Katalonac Samaran odricao punih etrdeset godina!

to se tie Frankovog primera, treba rei da je faistiki diktator jo1934.godine stekao reputaciju krvnika, koju e potvrditi u graanskom ratu i

tokom svoje strahovlade. On je rukovodio akcijom unitenja Asturijske komunekoju su 1934.godine osnovali asturijski rudari da bi se odbranili od pljake iugnjetavanja. Pobeda Frankovih legionara imala je stravian epilog: za svakogsvog poginulog legionara Franko je streljao dvadeset rudara. Od tada je dobionadimak koji e itavog ivota sa ponosom nositi: delat iz Asturije. Inae,Franka su na vlast doveli Hitlerovi i Musolinijevi faisti. I dok je Hitler, toplo

pozdravljen od strane gospode iz MOK-a, sa berlinske olimpijske pozornice slaosvetu olimpijske poruke mira, dotle je nemaka armija inila najgnusnije zloineu paniji da bi pomogla faistikom generalu Franku da se obrauna sa panskomrepublikom. Gerniku, to svetilite baskijske zemlje, do temelja su sravnili

nemaki bombarderi iz legije Kondor. Vie od milion ljudi stradalo je u ratu kojisu pokrenuli oni koji su po svaku cenu nastojali da i paniju stave pod faistiki barjak, i u tome imali preutnu podrku demokratskog Zapada. I tada se pokazalo da je kapitalistikom Zapadu blii faizam, nego demokratskiuspostavljena leviarska vlast.

Na pravu prirodu Frankovog faistikog pokreta upuuje monstruoznipokli njegovog generala Astraja (Astray), jednog od voa Falange, u vremekonanog obrauna s panskom republikom: Viva la muerte! (ivela smrt!)

Nakon pobede sledila je odmazda: masovna hapenja, jeziva muenjainspirisana metodima Inkvizicije, zverska ubistva... Ako je potrebno,

poubijaemo pola zemlje! uzvikuje Franko u zloinakoj pomami. Samo u toku prvog talasa odmazde u paniji je obeeno preko 200.000 ljudi. Milion ih jeizbeglo iz zemlje. Milioni drugih, koji su ostali, bie izloeni stalnim hapenjima,muenjima, ikaniranju... panija je postala faistiki koncentracioni logor na ijojkapiji je visila Astrajeva poruka: Viva la muerte!

Barselona je bila jedan od poslednjih gradova koji je pao u ruke faista.Tri godine su ponosni Katalonci branili svoj grad od Frankovih ubica. Nakon

bespotednih nemakih i italijanskih bombardovanja, otpor branilaca je slomljen.


10/17

Odmazda je bila stravina. Svakog dana veane su na stotine Katalonaca, zatvorisu bili puni, preiveli su bili izloeni jezivim muenjima... Faisti su zabranilikatalonski jezik i poeli da se obraunavaju s katalonskom kulturom u nameri dazatru nacionalni identitet Katalonaca. U tome su, naalost, imali podrku ljudi kaoto je bio Huan Antonio Samaran, koji je zaslepljen pohlepom i potrebom da

gospodari, postao faistiki sluga i delat sospstvenog naroda.est nedelja nakon Frankove smrti, Samaran e uestovati na proslavi

faistikog oslobaanja Barselone. Nakon etrdeset godina provedenih ufaistikoj uniformi, Samaran e se pojaviti u beloj koulji. To nije bilo sluajno.

Nakon smrti diktatora, lukavi kameleon je oajniki nastojao da ukloni tragovesvoje krvave prolosti. Katalonski magazin Arreu objavio je dugi i poraavajuiizvetaj o Samaranevim zlodelima u vreme faistikog reima. Prvi put nakonetrdeset godina neko se usudio da javno kritikuje Samarana. Naslov teksta glasi:Samaran, mi ne pripadamo tvome svetu. Imamo posla sa lukavimkameleonom, napisali su autori lanka. On je svoje boje lukavo prilagoavao

sredini ali sa tim ne moe da zavara javnost. (108.s.)Samaran je, kao i njegovi faistiki saborci, imao sree. Plaei semogueg graanskog rata, nova vlast je proglasila optu amnestiju, tako da nijedolo do suenja faistikim zloincima. Samaranevoj politikoj karijeri u panijidoao je kraj. Njegova faistika prolost pokvarila mu je sve izglede za opstanaku politikom vrhu u novoj paniji. Samaraneva politika karijera u panijiokonana je 23.aprila 1977.godine. Sto hiljada ljudi okupilo se ispred zgradeKatalonskog regionalnog vea u Barseloni. Samaran, koji je jo uvek bio

predsednik Regionalnog vea, sakrio se iza zatvorenih vrata. Demonstranti su muupuivali poruge i uzvikivali : Samaranch, fot e camp! (Samaran, gubi se!)

Nekoliko godina kasnije, Samaran e izjaviti: Do jedne od najvanijihodluka u mom ivotu dolo je u trenutku kada sam shvatio da je doao kraj mojojkarijeri u paniji. Ne samo u politici, ve i u drutvu. (108.s.) Ali, Samaran jonije bio gotov. Odluio je da sebi stvori novi lik. Za lukavog kameleona to nije

bio nikakav problem.panija je bila u dilemi kako da se oslobodi Samarana, a da niko ne

izgubi obraz. On je jo uvek formalno bio predsednik Katalonskog regionalnogvea, a prelazna vlada panije elela je da izbegne sukobe za vreme uvoenjademokratije. Konano, pronaeno je reenje: diplomatska sluba. UMinistarstvu spoljnih poslova pria se da je Samaranu ponueno mirno, ali saaspekta mogunosti za uspostavljanje kontakata sa znaajnim linostima

beznaajno, mesto u Beu to je on odbio. Na iznenaenje zaposlenih uMinistarstvu, Samaran je po svaku cenu nastojao da se doseli u sumornu

prestonicu Sovjetskog Saveza. Uskoro e se pokazati da je to bio taktiki potezlukavog kameleona koji e ga dovesti do olimpijskog trona.

Samaran je 18. jula 1977.godine otputovao za Moskvu, da bi nanovouspostavio diplomatske odnose koji su etrdeset godina bili u prekidu. panija sesa velikim olakanjem oslobodila jednog od svojih vodeih faista. Meutim,


11/17

Samarana vie nije zanimala panija. Ambasadorsko mesto u Moskvi bilo jesamo sredstvo za ostvarivanje njegovih privatnih interesa. Samaran je odavnoeleo da postane predsednik MOK-a i to nije bila nikakva tajna. Odlazak uMoskvu, tri godine pred odravanje Moskovskih olimpijskih igara, trebalo je damu ojaa pozicije meu svetskom olimpijskom birokratijom. Sovjetska olimpijska

vrhuka imala je velike probleme sa organizovanjem Olimpijskih igara. Samaran je bio veoma predusretljiv. Trudio se da uradi sve to je u njegovoj moi da bizadovoljio sovjetsku birokratiju ne bi li je privoleo da izvri pritisak na svojesaveznike iz Istonog bloka, kao i na zemlje Treeg sveta koje su spadale usovjetsku interesnu zonu, da prilikom izbora za predsednika MOK-a, koji jetrebalo da se 1980.godine obavi u Moskvi, glasaju za njega. O tome Simson iDenings: Ubeeni sledbenik Franka, koji je etrdeset godina podravaoistrebljivanje komunista u paniji hapenjem, muenjem i veanjem, izveo je zanjega tipinisalto i svuda naokolo poeo da se ulaguje. Ironija je bila savrena. Utoku itavog ivota Samaran se borio protiv crvenih a sada je nastojao da im

se dodvori da bi se domogao najvieg poloaja u sportu. Na dan nacionalnogpraznika panije Samaran se pojavio na sovjetskoj Televiziji i odrao tro-minutnigovor o prijateljstvu na ruskom. Namuio se da bi savladao jezik, a govor jenauio napamet. Taj ovek stvarno nije znao za sram. Bilo na katalonskom iliruskom, on bi ljudima uvek govorio ono to su oni eleli da uju. (110.s.)

Svoj put ka vrhu Olimpa Samaran je poploao i pijankama koje je, upanskoj ambasadi i Moskvi, organizovao za sovjetsku birokratsku vrhuku.panske noi i podrumi puni vina zbliili su faistikog zlikovca, koji je posvaku cenu hteo da zavlada svetskim sportom, i beskrupuloznu sovjetsku

birokratiju, koja je po svaku cenu htela da sauva vlast. Nije nikakvo udo to se

Samaran tako dobro snaao u tadanjoj Moskvi: on se naao meu svojimistomiljenicima koji su se, kao i on, itavog ivota borili protiv demokratije. I doksu sovjetski bombarderi sravnjivali sa zemljom avganistanska sela, Samaran se,sa svojim domainima u Moskvi, pripremao da proslavi svoj izbor na mesto

predsednika Meunarodnog olimpijskog komiteta i da, naravno, odri olimpijskezdravice u slavu mira i saradnje meu narodima!

Na osnovu Simsonovog i Deningsovog istraivanja moe se videti da je pridobijanje sovjetske birokratije bio samo jedan od Samaranevih poteza da bizadobio to vie glasova u MOK-u. On nije nita hteo da prepusti sluaju. Njegovsledei potez bio je pridobijanje lanova MOK-a iz latino-amerikih zemalja. Utome e mu pomoi njegov stari prijatelj oao Avelan, moni predsednik Svetskefudbalske federacije (FIFA) i Horst Dasler, vlasnik firme Adidas, sivaeminencija svetskog sporta i Samaranev patron. Uz pomo Daslera, Samaran je

pomogao Avelanu da prebrodi finansijske tekoe oko organizovanja Svetskogprvenstva u fudbalu 1982.godine, a za uzvrat Avelan e iskoristiti svoj uticaj nalatino-amerikom prostoru i obezbedi glasove za Samarana.

16. jula 1980.godine obavljen je u Moskvi izbor za predsednikaMeunarodnog olimpijskog komiteta. Samaran je izabran u prvom krugu. U


12/17

zemlji u kojoj je faizam naneo neopisiva zla i usmrtio vie od 20 miliona ljudi,meu kojima i stotine hiljada dece, za predsednika MOK-a izabran je ovek koji jeimao dva puta dui faistiki sta od Hitlera i Musolinija i koji je bio jedan odvodeih faista panije!

Samaranev boravak u Moskvi bio je samo uvod u uspenu saradnju sa

birokratskim reimima Istone Evrope. Zadobiti njihovu podrku bio je zadatak odstratekog znaaja za Samaranevu olimpijski politiku. O tome Simson iDenings: Za vreme zasedanja MOK-a u Istonom Berlinu Samaranu jedobrodolicu poeleo Manfred Evald (Manfred Ewald), najvii aparatik u sportuDDR-a i glavni organizator doping-programa. Evald je ve postao nosilacOlimpijskog ordena. DDR se odluno poistoveuje sa humanistikimsadrajem olimpijske ideje, izjavljuje Evald i dobija utivi aplauz. Budui da suistono-nemaki domaini snosili sve trokove, bilo je neutivo pitati kakve vezeimaju stereoidi sa olimpijskom idejom i koliko je te godine ubijeno graana pri

pokuaju da pobegnu preko zida. (150.s.)

Licemerje se nastavlja. Tadanji ef drave Erih Honeker (ErichHonecker), koga e nemako pravosue pozvati na odgovornost za uinjenezloine, otvorio je zasedanje MOK-a. Njega e Samaran nagraditi najviimolimpijskim odlikovanjem Zlatnim olimpijskim ordenom. Dodeljivanje ovogordena takvom oveku nije bilo sramotno samo za olimpijsku ideju, ve iizrugivanje nebrojenim entuzijastima koji su itav svoj ivot posvetili razvojusporta. Iste (1985.) godine, Samaran je dodelio Zlatni olimpijski orden jo

jednom znaajnom oveku: Nikolae auesku (Nicolae Ceausescu), kasapinu izBukureta. On je nagraen zato to nije sledio sovjetski bojkot i to je poslao timu Los Aneles. Naravno, Samaran je odlino znao prilike u Rumuniji, kao to je

znao i na koji nain rumunski sportisti (posebno gimnastiarke) postiu vrhunskerezultate. Samaran je, kako to primeuju Simson i Denings, imao poseban darda ba najgore tirane izabere za nosioce olimpijskih priznanja. Dve godine nakonnezaboravnog zasedanja MOK-a u Istonom Berlinu, Samaran je otputovao uBugarsku da bi bugarskom diktatoru Todoru ivkovu lino oko vrata okaioZlatni olimpijski orden. Ve sledee godine, Samaran se obreo u Junoj Korejida bi sa olimpijske govornice u Seulu (1988.) dao sramnu podrku jednoj odnajkrvavijih vojnih hunti XX veka!

Samaran ivi spomenik faizmu

Najvei nedostatak Simsonove i Deningsove knjige je u tome to seiskljuivo bavi sportom naih dana polazei od shvatanja da je meunarodni sport

jo pre samo jedne decenije vaio kao izvor lepote i istote. (7.s.) Drei se ovogapsurdnog predubeenja, autori nisu poklonili dovoljno panje istoriji modernogolimpijskog pokreta bez ije analize se ne moe shvatiti kako je bilo mogue da


13/17

jedan od vodeih faista panije, nakon svih faistikih zloina, bude primljen uMOK i postane njegov predsednik. Da su se, makar i delimino, pozabavili

politikom biografijom Everija Brendida, predsednika MOK-a u vreme kada jeSamaran primljen u MOK i kada je napravio vrtoglavu olimpijsku karijeru, videli

bi da Samaran nije pridobio Brendida samo sitnim uslugama, ve da je stekao

njegovu naklonost i poverenje upravo kao ortodoksni faista. Brendid, koji jeinae neprestano ponavljao da sport nema nita sa politikom, dobro je znao (kaoi ostala gospoda iz MOK-a) da je Samaran vieni lan panskog faistikog

pokreta i da je odgovoran za sporovoenje terora nad graanima Katalonije.Brendidu nije smetalo ni to, to se Samaran javno pojavljivao i marirao sasvojim faistikim saborcima ulicama Barselone obuen u faistiku uniformu i

pozdravljajui faistikim pozdravom, istovremeno dok je, kao lan MOK-a,govorio o olimpijskim idealima.

Stvari postaju jasnije kada se ima u vidu da je upravo Brendid bio tajkoji je, urprkos protivljenju velikog dela amerike javnosti, uspeo da dovede

ameriki olimpijski tim na nacistike Olimpijske igre u Berlin, na emu su munacisti bili posebno zahvalni. Zauzvrat, Brendid e dobiti mesto u MOK-u, ukome ve tada vladao faistiki duh, i to ono mesto koje je morao da napustiErnest Li Janke, jedan od amerikih delegata u MOK-u, jedini lan MOK-a koji sesuprotstavio pronacistikoj politici tadanjeg predsednika MOK-a, belgijskoggrofa Baje-Latura, zbog ega je, jednoglasnom odlukom, bio izbaen iz MOK-a. Umeuvremenu, Brendid postaje lan Lindbergove (Lindbergh) faistike partije uSAD, a nakon rata organizuje i vodi faistiki lobi u MOK-u. Zahvaljujuinjegovom zalaganju u MOK-u e nakon Drugog svetskog rata ostati zloinci

poput nacistike glaveine Karla fon Halta, koga e Brendid spasiti od zatvora, da

bi ga ubacio, kao i druge faiste iz MOK-a, u Izvrni odbor MOK-a.Kada se sve ovo ima u vidu, postaje jasnije kako je moglo da doe dotoga, da se 1965.godine u faistikom Madridu organizuje zasedanje MOK-a kome je predsedavao faistiki diktator Franko! Samaranev prijem u MOK, kao inavedeno zasedanje MOK-a, bili su izraz podrke faistikom reimu u paniji izabadanje noa u lea antifaistikoj opoziciji iji su pripadnici bili izloeninajstravinijim torturama i mukim ubistvima u Frankovim kazamatima, kao istotinama hiljada panskih graana koji su izbegli, ili bili poterani iz svoje zemlje.

Naravno, bilo je mnogo vanije to to je Franko ponudio amerikim vlastima dauspostave vojne baze na panskoj teritoriji, to je i uraeno. Meutim, sve to nespada u olimpijsku istoriju. Kao to su to gospodari olimpijskog pokreta uvekgovorili, sport, pogotovu olimpijske igre, nema nita sa politikom. To je,uostalom, potvrdio i faistiki diktator Franko. On na zasedanju MOK-a, kome je

predsedavao, nije govorio o politici, ve o svojoj privrenosti olimpijskimidealima, o miru, meunarodnoj saradnji... i za to dobio gromki aplauz odolimpijske gospode. Na taj nain, Franko je postao, rame-uz-rame sa Kubertenom,Baje-Laturom, Brendidem, Dimom, Hitlerom, Gebelsom, Musolinijem - deo


14/17

olimpijske istorije. Dovoljno je samo nadahnuto govoriti o olimpijskim idealima, igle uda! najvei zlikovci postaju olimpijski aneli!

Lukavi kameleon Huan Antonio Samaran je to na vreme shvatio.Izricanjem svetih olimpijskih molitvi o miru i meunarodnoj saradnji stoprocentni frankovac, kako je Samaran pred svojim prijateljima voleo sebi da

tepa, preobratio se u poslanika mira koga svi oni koji ele da sauvaju vlast posvaku cenu doekuju rairenih ruku. Nakon Olimpijskih igara u Barseloni panskikralj dodelio je Samaranu titulu markiza. Izgledalo je da se Samaran nakonOlimpijskih igara u Barseloni iskupio za svoje zloine. Graane panije, koji su

preiveli strahote Frankovog zloinakog reima, lukavi kameleon nije uspeo daprevari. Za njih, kao i za slobodarsku javnost sveta, Samaran je ostao ono to jeuvek bio faista. Uostalom, Samaran je ostao veran faistikoj partiji sve dokona, nakon Frankove smrti (1975.) i u predveerje demokratskih izbora, nijerasputena. Samaran se nikada nije (samo)kritiki osvrnuo na svoju faistiku

prolost, niti je ikada uputio kritiku na raun Frankovog reima. Lukavi

kameleon je menjao boje, ali mu je ud ostala ista.Interesantno je da u zvaninoj biografiji Samarana, koju je izdao MOK,nema ni rei o dugogodinjoj Samaranevoj politikoj aktivnosti u paniji. Njegovangaman u Moskvi je jedina politika delatnost koju njegova zvanina biografijaizdata od strane MOK-a navodi, primeuje Tomas Kistner (Thomas Kistner) uSddeutscher Zeitung-u od 24.septembra 1993.godine.

Evo, uostalom, ta sadi Samaraneva biografija koja je objavljena1984.godine u zvaninoj publikaciji MOK-a pod naslovom Olimpijski pokret(The Olympic Movement): Roen 1920. u Barseloni. Industrijalac, biviambasador panije u Moskvi. Podpredsednik i predsednik Nacionalnog

olimpijskog komiteta panije od 1955-1970.godine, bio je jedan od organizatora IIMediteranskih igara u Barseloni 1955.godine. U MOK je uao 1966.godine i biolan mnogih komisija. Kao lan Izvrnog odbora i podpredsednik MOK-a, on je1980.godine nasledio lorda Kilanina (Killanin) i od tada rukovodi olimpijskim

pokretom. (Le Comit International Olympique, Lausanne, Suisse, 1984. 25.s.)U nastojanju da obmane svetsku javnost i izgradi novi lik koji e

odgovarati poloaju na kome se nalazi, Samaran je oprao svoju biografiju i iznje izbacio da je bio: (faistiki) predstavnik u (faistikom) parlamentu (Cortes)panije; lan (faistikog) gradskog vea Barselone; predsednik (faistikog)Katalonskog regionalnog vea, pa ak i to da je bio postavljen (od strane Franka)za ministra za sport! Iz njegove zvanine biografije izbaeno je vie od tridesetgodina njegovog najintenzivnijeg politikog angaovanja koje mu je omoguilo dase domogne najviih mesta u hijerarhiji moi u faistikoj paniji to mu je,zapravo, omoguilo da ue u Meunarodni olimpijski komitet. Propagandnasluba MOK-a koja je, kao i sve drugo u MOK-u, u rukama Samarana, nastoji dastvori mit o Samaranu: On je sav svoj ivot posvetio olimpijskom pokretu i on je

jedan kulturan ovek, glasi jedna od propagandnih poruka koje se fabrikuju usreditvu MOK-a u Lozani. (85.s.)


15/17

Da bi uspenije prikrio svoje prljave tragove i prikazao se u svetluproklamovanih olimpijskih ideala, lukavi kameleon nije samo izmenio svoju biografiju, ve i izraz lica. O tome Simson i Denings: etrdeset godina starefotografije pokazuju Samarana kao mladog poslovnog oveka u drutvu generalakoji su u to vreme vladali panijom. Na tim slikama on ima otar pogled jednog

slavoljubivog oportuniste. Danas je Samaranev pogled daleko meki. Ondeluje kao prijateljski nastrojeni stari gospodin koji sa ponosom moe da se osvrnena svoj uspeni ivot proveden u blagostanju. (85.s.)

Samaran grobar Kubertenove olimpijske ideje

Samaran je u svojoj beskupuloznosti otiao tako daleko, da je HorstaDaslera, tadanjeg vlasnika firme Adidas, koji je potkupljujui olimpijsku

gospodu od olimpijskih igara napravio spektakularni reklamni program za svojufirmu, odlikovao najviim olimpijskim priznanjem (Zlatni olimpijski orden) i tozbog njegove vernosti olimpijskim idealima osnivaa modernog olimpizma, Pjerade Kubertena. (37.s.) Da njegovo licemerje ne zna za granice, pokazuje i njegov

predgovor Kubertenovim Izabranim tekstovima (Textes choisis) koje e1986.godine objaviti MOK. U njemu Samaran velia Kubertenovo delo i misaoda bi zakljuio: Neka plamen koji su oni upalili u srcu oveka obasja na svet utraenju njegove sudbine! To pie ovek koji je i bukvalno prodao olimpijske igremeunarodnom kapitalu da bi ovaj od njih napravio banalnishow-business u komesu sportisti svedeni na, kako je Kuberten nazvao profesionalne sportiste, cirkuske

gladijatore!Kada se ima u vidu Kubertenov odnos prema sportu i amaterizmu, jasnoje da Kuberten nije mogao ni da zamisli da bi lanovi MOK-a, po njemu najvii inajasniji uvari olimpijske ideje, mogli da budu plaeni za svoj rad uolimpijskom pokretu, pogotovu da od najveeg festivala mladosti, na kome jetrebalo da vlada religiozno oseanje (religio athletae, olimpijske igre kao crkva itsl.), naprave banalnu cirkusku predstavu i sredstvo za bogaenje. Po grubim

procenama, MOK je samo u toku zadnjeg etvorogodinjeg olimpijskog ciklusazaradio gotovo dve milijarde dolara. Taj novac je ekskluzivno vlasnitvoasnih uvara olimpijske ideje. Kada se ima u vidu autoritarna struktura MOK-a, jasno je da tim novcem raspolae lukavi kameleon Samaran. Zvanino,negova plata iznosi milion nemakih maraka godinje. Nezvanino, on je najboljeplaen ovek na planeti.

Tom novcu treba pridodati i bezbrojne bogate poklone darodavaca koji se bore da dobiju pravo da organizuju olimpijske igre. Svake godine ulau sedesetine miliona dolara u potkupljivanje olimpijske gospode. U hladnoratovskomdobu odluujui znaaj za dodeljivanje glasova imala je blokovska politika. Odkada je sport postao reklamni prostor najveih svetskih kompanija, to se poklapa


16/17

sa dolaskom Samarana na mesto predsednika MOK-a, pare su postale odluujuamo. Svako ima svoju cenu! tako glasi olimpijska potsednica koju odgospode iz MOK-a dobijaju svi oni koji ele da se upuste u poduhvatorganizovanja olimpijskih igara. Inae, olimpijski zvaninici svim silama se trudeda potroe to vie novca koji im donosi festival mira, mladosti,

meunarodne saradnje... I dok irom sveta desetine hiljada sportista ulau svojezdravlje i ivot ne bi li se domogli olimpijske medalje i na taj nain se izvukli izsirotinjskih geta, u kojima svake godine milioni dece umre od gladi i bolesti,gospoda iz MOK-a, zajedno sa njihovim porodicama, borave u hotelima sa petzvezdica u kojima samo prenoite staje vie hiljada dolara, prireuju

basnoslovne gozbe i prijeme... Milioni dolara svake godine troe se nareprezentativne skupove na kojima se sastaje svetska elita moi koja se sluiolimpijskim igrama kao sredstvom za stvaranje novog svetskog poretka.

Po statutu MOK-a, zemlje-lanice olimpijske porodice nemaju niformalno pravo da, preko svojih predstavnika, kontroliu delatnost MOK-a i

utiu na njegovu politiku. lanovi MOK-a su predstavnici MOK-a u svojimzemljama, a ne njihovi delegati u MOK-u glasi zlatno pravilo MOK-a koje je jo Kuberten ustanovio da bi sauvao MOK ne samo od uticaja svakodnevnepolitike, ve pre svega od slobodarske svetske javnosti. I upravo na temelju togKubertenovog principa dolo se dotle da je pristup MOK-u onemoguen svakomonom ko se suprotstavlja bezonoj komercijalizaciji olimpijskih igara sledeiizvornu Kubertenovu (religioznu, moralnu, pedagoku) olimpijski ideju. Sluei semanirima koje je stekao tokom etrdesetogodinje faistike prakse, Samaran je

po svom odabiru uveo u MOK skoro pedeset ljudi, to ini vie od polovinelanstva MOK-a. Meu njima je i gospodin Kim, najblii Samaranev saradnik

koji je bio dugogodinji telohranitelj junokorejskih diktatora.P

o nekim procenama, njega Samaran planira za svog naslednika. Bilo bi to, svakako, uduhu olimpijskih tradicija.

Kada se ima u vidu da su tzv. nacionalni olimpijski komiteti samoproduena ruka MOK-a, preko kojih MOK kontrolie vrhunski sport ( a sa timitavu fiziku kulturu koja je i zvanino najira baza za reprodukovanjevrhunskog sporta) u zemljama lanicima, jasno je da je faistiki zlikovacSamaran, kao gospodar olimpijskih krugova, zapravo gospodar svetskog, toznai i naeg sporta. Poraavajua je istina da itav na sport pre svega slui zatoda bi se dobila aka vrhunskih sportista koji e Jugoslovenski olimpijski komitet

proslediti, kao savremene robove, svome gazdi Samaranu da bi ovaj unovionjihov znoj, njihovo zdravlje, njihove ivote...

Koliko e jo mladih ljudi biti prineto na rtvu sve nezajaljivijimolimpijskim bogovima dananjice? Koliko dugo emo jo sedeti pred televizoromi uivati u sve monstruoznijem unitavanju ljudi na sportskim borilitima?Dokle emo se jo klanjati faistikim zloincima i meunarodnim pljakaima,koji su zaodenuti olimpijskom odorom, i slaviti ih kao najvee dobrotvoreoveanstva?


17/17

Beograd, 10.2.1994.

Documents

dosije-samaran1