Dosje Lustracija- Europski Glasnik 16-2011

Dosje: Lustracija

ZORAN

Tekst pisan pisaćim strojem

http://www.cpi.hr/download/links/hr/14090.pdf "Europski glasnik", br. 16, Zagreb, 2011, str. 53-333

Lus tra ci ja kao prav ni i mo ral ni pos tu pak suo ča va nja s to ta li tar nom proš loš-ću u pos tko mu nis tič kim zem lja ma jed na je od naj kon tro ver zni jih eu rop skih te ma. Za ko ni o lus tra ci ji, po uzo ru na de na ci fi ka cij ske ko ji su pro ve de ni u mno gim biv šim real so ci ja lis tič kim zem lja ma Sred nje i Is toč ne Eu ro pe ra di zaš ti te mla dih i kr hkih de mok ra ci ja od po gub na ut je ca ja oso ba ko je su kr ši le ljud ska i gra đan ska pra va ti je kom ko mu nis tič kog raz dob lja ili ti jes no su ra đi-va le s rep re siv nim re ži mom i nje go vim si gur nos nim služ ba ma, po lu či li su tek po lo vič ne re zul ta te. I upo zo ri li na svu slo že no st za da će de mon ta že to ta li tar-nog nas li je đa, ko ja is to dob no ne bi smje la pov ri je di ti na če la prav ne dr ža ve na ko ji ma de mok rat ska dr ža va po či va ni ti se zaus ta vi ti na lo gi ci re van šiz ma i zlo pam će nja ne go te ži ti po nov noj us pos ta vi mo ra la i is ti ne u jav nom ži vo tu. »Rad na proš los ti bio bi us pje šan tek ka da bi se ot klo ni li uz ro ci proš lo ga. Sa-mo zbog to ga što uz ro ci i da lje pos to je, ut je caj proš lo ga tra je i da nas«, toč no je jed nom pri mi je tio Ador no.U ša re ni lu raz li či tih pos tto ta li tar nih is kus ta va pot vr đu je se jed no pra vi lo: ad mi nis tra tiv no i men tal no sav la da va nje proš los ti uvi jek izos ta je ka da demo-k ra ci ju ute me lju ju pred stav ni ci sta rog re ži ma, pri rod no se nas la nja ju ći na tra di ci ju au to ri ta riz ma.Dok je u biv šim so ci ja lis tič kim sred njoeu rop skim i is toč noeu rop skim zem lja-ma pro ces lus tra ci je dov r šen, u Hr vat skoj ni kad ni je ni za po čeo. Za nju je ne dos ta ja lo mo ti va, što zbog rat ne si tua ci je, par tij skog bac kgroun da no vo-peče nih de mok rat skih duž nos ni ka, ko ji su mar ksis tič ki go vor za mi je ni li na-cio na lis tič kim i očis ti li se od biv ših »gri je ha« ulas kom u pob jed nič ku stran ku, što zbog pret pos tav lje ne su rad nje ne kih od njih s biv šim taj nim služ ba ma. Iz me đu to ta li ta riz ma i de mok ra ci je pos to ji, dak le, ne ka vr sta kon ti nui te ta u pod je li po li tič kih ulo ga i re tu ši ra nih biog ra fi ja vla da ju ćih struk tu ra, a stal-no nad me ta nje »li je vih« i »des nih« gle de žr ta va zlo či nač ke proš los ti s gro-tesknom i op sce nom ide jom nji ho va po mi re nja i da lje tra je.Ovim dos jeom, ko ji se ot va ra dvje ma ključ nim eu rop skim re zo lu ci ja ma, Europ ski glas nik po ku ša va ski nu ti pe ča te s jed ne te me ko ja ni kad u Hr vat skoj ni je bi la oz bilj no ras prav lja na ni ob ra đi va na. Kon ci pi ran je kao raz miš lja nje o nep ro ve de noj lus tra ci ji u Hr vat skoj u po red be noj ana li zi s is kus tvi ma zema-lja ko je su je pro ve le, ali i kao ši ra refl ek si ja o od no su spram to ta li tar nog nas li je đa. Na ka na nam je pri da ti oz bilj no st i teo rij ski dig ni tet ras pra vi o lu-straci ji, iz vu ći je iz rop stva dnev noj po li ti ci, nad me ta nju stra na ka i pris va ja-nju sen za cio na lis tič kih me di ja ko ji sa mo za mag lju ju bit prob le ma.Au to ri dos jea is tak nu ti su do ma ći i me đu na rod ni prav ni ci, pov jes ni ča ri, esejis ti, pis ci, no vi na ri i pub li cis ti ko ji ne ri jet ko s raz li či tih, ako ne i op reč nih po zi ci ja pris tu pa ju prob le ma ti ci lus tra ci je.

Rezo lu ci ja Vijeća Eu ro pe 1096[1996.]

O mje ra ma raz vr ga va nja nas li jeđa bi vših to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima

1. Nas li jeđe bi vših to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima ni je pi ta nje ko je se može la ko raz mat ra ti. Na in sti tu cio nal nom pla nu to nas lijeđe obu-h vaća (pret je ra nu) cen tra li za ci ju, mi li ta ri za ci ju građan skih in sti tu ci ja, bi rok ra ti za ci ju, mo no po li za ci ju, pret je ri va nje u pro pi si va nju pra vi la; na društve noj ra zi ni to nas li jeđe obuh vaća ras pon od ko lek ti viz ma i kon for miz ma do sli je pe pos lušnos ti i dru gih to ta li tar nih vi do va mišlje-nja. U tim okol nos ti ma teško je po nov no us pos ta vi ti ci vi li zi ra nu i li be ral nu prav nu državu – i za to se tre ba os lo bo di ti struk tu ra i ob li ka mišlje nja iz prošlos ti i prev la da ti ih.

2. Ci lje vi pro ce sa tran zi ci je jas ni su: stvori ti plu ra lis tičke de mok ra ci je, ute me lje ne na vla da vi ni pra va i pošti va nju ljud skih pra va i raz ličitos ti. Načela sub si di jar nos ti, slo bo de iz bo ra, jed na kos ti pri li ka, gos po dar-skog plu ra liz ma i raz vid nos ti me ha ni za ma od lučiva nja u tom su pro-ce su važni. Međusob na neo vis no st za ko no dav ne, iz vršne i sud be ne vlas ti, slo bo da me di ja, zašti ta pri vat nog vlas ništva i raz vi tak ci vil nog društva ne ka su od sred sta va što će omo gućiti os tva re nje to ga ci lja, kao što su to i de cen tra li za ci ja, de mi li ta ri za ci ja, raz vr ga va nje monop la i »de bi rok ra ti za ci ja«.

3. Po gi be lji što pri je te neus pje hom pro ce sa tran zi ci je višes tru ki su. U naj bo ljem slučaju može se um jes to de mok ra ci je us pos ta vi ti oli gar hi ja, um jes to prav ne države ko rup ci ja, i um jes to ljud skih pra va or ga ni zi ra ni kri mi nal. U naj go rem slučaju može se svje dočiti »ba ršunas toj res tau ra-ci ji« to ta li tar nog režima, pa čak i na sil nom oba ra nju de mok ra ci je ko ja je tek u nas ta ja nju. U tim okol nos ti ma no vi ne de mok rat ski režim ne ke ve li ke zem lje pred stav lja i međuna rod nu opas no st za sla bi je sus je de. Ključ mir nog suživo ta i us pješnos ti pro ce sa tran zi ci je leži u os jet lji vom rav no v jes ju što ga pred stav lja iz vršenje prav de lišeno du ha os ve te.

56 VIJEĆE EU RO PE

4. Da bi se os lo bo di la nas li jeđa bi vših to ta li tar nih ko mu nis tičkih reži-ma, de mok rat ska prav na država mo ra ko ris ti ti sred stva tak ve države, i sa mo ta sred stva, inače neće bi ti ni ma lo bo lja od to ta li tar nog režima ko ji želi razvr gnu ti. De mok rat ska prav na država ras po laže sred stvi ma ko ja su dos tat na da se pos tig ne pošti va nje prav de i da se kaz ne kriv ci – tak va država ne može i ne smi je ta sred stva ko ris ti ti u du hu os ve te a ne u du hu prav de. Nap ro tiv, mo ra pošti va ti ljud ska pra va i te melj ne slo bo de, kao što su pra vo na va ljan pos tu pak i prav no na to da se bu de sas lušan, i ta načela mo ra prim je nji va ti na sve, čak i na one ko ji su ih u vri je me kad su bi li na vlas ti kršili. De mok rat ska prav na država is to je ta ko u sta nju ob ra ni ti se od po nov ne po ja ve to ta li tar ne ko mu nis tičke pri jet nje sto ga što ras po laže mno gim sred stvi ma ko ja ne ug rožava ju ljud ska pra va i vla da vi nu prava, i ko ja su dio kaz ne nog pra va ili admi-nis tra tiv nih mje ra.

5. Sku pšti na pre po ručuje da države-čla ni ce nas li jeđe bi vših to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima razvr gnu ta ko što će res truk tu ri ra ti bi vši pra vo-sud ni i in sti tu cio nal ni sus tav, što je pro ces ko ji se mo ra zas ni va ti na:a) načelu de mi li ta ri za ci je, za to da se ot klo ni mi li ta ri zi ra no st onih insti-

tu ci ja ko je su, u bi ti, građan ske in sti tu ci je, prim je ri ce pos to ja nje voj ne kaz ne no-pop rav ne up ra ve, ili oružane si le ovis ne o mi ni star-stvu nu tar njih pos lo va, što je ti pično za to ta li tar ne ko mu nis tičke sus ta ve;

b) načelu de cen tra li za ci je, oso bi to na lo kal noj i re gio nal noj ra zi ni, a is to ta ko i u sklo pu držav nih in sti tu ci ja;

c) načelu ot kla nja nja mo no po la i na pri va ti za ci ji, što je sre dišnji uv jet za us pos tav lja nje tržišno ga gos po dar stva i plu ra lis tičkog društva;

d) načelu »de bi rok ra ti za ci je«, što tre ba omo gućiti da se sma nji pret je-ra no st ko mu nis tičkog pro pi si va nja pra vi la i sve mu i svačemu, i da se vla st s bi rok ra ta pre ne se na građane.

6. Taj pro ces mo ra pra ti ti prom je na men ta li te ta (prom je na os jećaja i prom je na du ha), ko ja za glav ni cilj tre ba ima ti ot kla nja nje bo jaz ni od preu zi ma nja od go vor nos ti, ot kla nja nje ne pošti va nja raz ličitos ti, kraj njeg na cio na liz ma, net r pe ljivos ti, ra siz ma i kse no fo bi je, što je sve ta kođer dio nas li jeđa bi vših režima. Sve to tre ba za mi je ni ti de mok rat-skim vred no ta ma, to je st snošlji vo šću, pošti va njem raz ličitos ti, sup si-di jar no šću i od go vor no šću.

7. Sku pšti na is to ta ko pre po ručuje da se oso ba ma ko je su počini le zločine u vri je me to ta li tar no ga ko mu nis tičkog režima su di i da ih se

57Rezo lu ci ja Vijeća Eu ro pe 1096

kaz ni u skla du s kaz ne nim za ko nom ko ji je na sna zi. Ako kaz ne ni za-kon u slučaju ne kih zločina pred viđa zas ta ri je va nje, taj se rok može pro dužiti, jer se ra di sa mo o procedu ral nom a ne o bit nom pi ta nju. Na sup rot to mu, u pod ručju kaz ne nog za ko no dav stva ni je do pušte no ret roak tiv no prim je nji va ti za ko ne. Inače, suđenje i kažnja va nje kriv ca, ko ji je nešto počinio ili je pak pro pus tio učini ti nešto što u tre nut ku kad je počinjeno ili pro pušte no učini ti po na cio nal nom za ko no dav stvu ni je pred stav lja lo prek ršaj, do pušte no je ako je taj čin bio zločinački pre-ma o pćim prav nim načeli ma što ih priz na ju ci vi li zi ra ne države. Us to, u slučaju kad je ne ka oso ba počini la čin ko ji očito krši ljud ska pra va, ar gu me nt da je pos tu pa la po za po vi je di ne is ključuje ni ne za ko ni to st to ga čina ni ti in di vi dual nu od go vor no st.

8. Sku pšti na pre po ručuje da suđenje počini te lji ma zločina ide ru ku pod ru ku s re ha bi li ta ci jom oso ba što su bi le prog lašene kri vi ma za »zločine« ko ji u ci vi li zi ra nom društvu ni su zločinački čini, te s re ha-bi li ta ci jom oso ba ko je su bi le nep ra ved no osuđene. Pre ma mišlje nju Sku pšti ne, te žrtve to ta li tar nog pra vo suđa tre ba ma te ri jal no obešte ti ti, pri čemu o dšte te ne bi tre ba le bi ti (mno go) manje od o dšte ta ko je se da nas is plaćuju nep ra ved no osuđeni ma za zločine po o pćem pra vu.

9. Sku pšti na poz drav lja ot va ra nje dos jea taj nih službi jav nos ti u ne kim od bi vših to ta li tar nih ko mu nis tičkih ze ma lja. Pre po ručuje svim zem-lja ma ko jih se to tiče da omoguće oso ba ma ko jih se to tiče da, žele li, do bi ju uvid u dos jee što su ih o nji ma čuva le bi vše taj ne službe.

10. Us to Sku pšti na, u načelu, pre po ručuje da se, u onoj mje ri u ko joj je to mo guće, ne kršeći pra va sa dašnjih vlas ni ka ko ja su ta dob ra se bi pri bavila u dob roj vje ri, a ni pra va sa dašnjih sta na ra što u dob roj vje ri tu sta nu ju, te ne na no seći šte tu nap ret ku de mok rat skih re for mi, pr vot-nim vlas ni ci ma in in teg rum vra te dob ra, uk ljučujući i cr kve na, ko ja je država u vri je me vlas ti to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima ne za ko ni to ili nep ra ved no odu ze la, na cio na li zi ra la, kon fi s ci ra la ili ek sprop ri ra la. U onim slučaje vi ma u ko ji ma to ni je mo guće tre ba od re di ti pra ved nu ma te ri jal no o dšte tu. U spo ro vi ma i pri je po ri ma u ve zi s in di vi dual nim slučaje vi ma pov rat ka vlasništva od lučit će su do vi.

11. Što se tiče pos tu pa nja s oso ba ma ko je ni su počini le ni ka kav zločin zbog ko je ga bi tre ba le bi ti go nje ne u skla du s pa rag ra fom 7, a ko je su obav lja le vi so ke dužnos ti u bi všim to ta li tar nim ko mu nis tičkim režimi-ma i ko je su po du pirale te režime, Sku pšti na is tiče da su ne ke države pro su di le pot reb nim do ni je ti ne ke ad mi nis tra tiv ne mje re, po put za ko na

58 VIJEĆE EU RO PE

o »lus tra ci ji« ili o »de ko mu ni za ci ji«. Te se mje re sas to je u od stra nje-nju iz iz vršne vlas ti oso ba za ko je se ne može bi ti si gu ran da će svo je dužnos ti obav lja ti suk lad no de mok rat skim načeli ma, jer u prošlos ti ni-su po ka za le ni ka kav an gažman ili priv rženo st tim načeli ma, a ne ma ju ni kak va in te re sa ni ti raz lo ga da se sa da tim načeli ma prik lo ne.

12. Sku pšti na is tiče da su, o pćeni to uze to, te mjere prim je re ne de mo-k rat skoj prav noj državi sa mo ako se poštu je ne ko li ko kri te ri ja. Pr vo, kriv nja – ko ja je in di vi dual na a ne ko lek tiv na – mo ra sva ko me bi ti do ka za na, što znači nužno st in di vi dual ne a ne ko lek tiv ne prim je ne za ko na o »lus tra ci ji«. Dru go, mo ra se ja mčiti pra vo na ob ra nu, pret po-stav lje no st ne vi nos ti dok se kriv nja ne do kaže, te mo gućno st re do vi te prav ne žalbe pro tiv bi lo ko je od lu ke. Os ve ta ni kad ne smi je pred stav-lja ti svr hu tih mje ra, a is to ta ko se ne smi je do pus ti ti da se po li tički ili so cijalno zlo ra bi pro ces ko ji bi proi zašao iz lus tra cij skih mje ra. Svr ha »lus tra ci je« ni je da se kaz ne oso be za ko je se smat ra da su kri ve – to je po sao tužite lja, na te me lju kaz ne nog pra va – već da se zašti ti de mo-k ra ci ja u nas ta ja nju.

13. Sku pšti na sto ga pred laže da se vo di računa o to mu da »lus tra cij ski« za ko ni i ana log ne im ad mi nis tra tiv ne mje re bu du u skla du sa zah tje vi-ma prav ne države i da bu du us mje re ne pro tiv po gi be lji što ug rožava ju te melj na ljud ska pra va i pro ces de mok ra ti za ci je. Sku pšti na pred laže da refe ren tni tek st za to bu du »Smjer ni ce ko je tre ba pošti va ti za to da bi lus tra cij ski za ko ni i ana log ne im ad mi nis tra tiv ne mje re bi li u skla du sa zah tje vi ma prav ne države«.

14. Osim to ga, Sku pšti na pre po ručuje da službe ni ci od stra nje ni s dužnos ti te me ljem »lustra cij skog« za ko na, u načelu, bu du lišeni pret-hod no stečenih fi nan cij skih pra va. Iz nim no, u slučaju kad je eli ta na vlas ti u bi všem režimu se bi od re di la pra vo na mi ro vi nu mno go veću od mi ro vi na običnih građana, vi si nu mi ro vi ne bi tre ba lo sves ti na nor-ma lnu ra zi nu.

15. Sku pšti na vlas ti ma ze ma lja ko jih se to tiče pre po ručuje da prov je re je su li nji ho vi za ko ni, od red be i pro ce du re u skla du s načeli ma iz ove re zo lu ci je, te da ih, ako je to pot reb no, pro mi je ni. To će omo gućiti da se iz bjeg ne da se kon trol ni mehaniz mi Vijeća Eu ro pe mo ra ju ba vi ti žal-ba ma ko je se tiču pos tu pa ka u ok vi ru Eu rop ske kon ven ci je o ljud skim pra vi ma, kon trol ne pro ce du re Od bo ra mi nis ta ra, ili kon trol ne pro ce du-re Sku pšti ne pred viđene Na put kom br. 508 (1995.), ko ja se od no si na pošti va nje obveza na ko je su se države-čla ni ce ob ve za le.


16. Na kon cu, naj bo lje jam stvo da će se bi vše to ta li tar ne ko mu nis tičke režime razvr gnu ti je su da le ko sežne po li tičke, pra vo sud ne i gos po dar-ske re for me ko je su pro ve de ne u raz ličitim zem lja ma i ko je vo de uspo-s ta vi istin sko ga de mok rat skog du ha i de mok rat ske po li tičke kul tu re. Sku pšti na sto ga po zi va sve kon so li di ra ne de mok ra ci je da po jačaju po moć ko ju pružaju nas ta jućim de mok ra ci ja ma u Eu ro pi, oso bi to u ci lju us pos ta ve ci vil nog društva.

Književna dokolica: Cinizam ljubavi i sve što je povezano s njom 0

VOJ SKA

Pla ton ska je lju bav pre ma tje les noj ono što je re zer vna voj ska pre ma ak tiv noj.

Pier re Dac

U lju ba vi je kao u voj sci: kad vam oduz mu čin, va lja pro mi je ni ti kor pus.


IMA TI

S lju bav lju je kao sa svim stva ri ma. Ono što si imao ni je niš ta, važ no je ono što ni si imao.

Paul Léau taud

PO LJU BAC

Po lju bac: pi ta nje upu će no dru gom ka tu ko jim se prov je ra va je li slo bo dan pr vi.

Al phon se Ka rr

UDO VI CA

Ve se le udo vi ce do bi va ju se od tuž nih sup ru ga.

Hen ri Jean son

Pred stav lja nje mo ti va

GÖRAN LINDBLAD*

Uvod na na pomena To ta li tar ni ko mu ni zam već pri pa da po vi jes ti. Već je pos tao klišej reći za to ta li tar ni ko mu ni zam: »Ide je su bi le va lja ne, no pro mašili su lju di.« Još ima mno go ko mu nis tičkih režima i stra na ka u svi je tu, od ko jih su se ne ke op re di je li le za de mok rat ski put. Ali da nas je vri je-me da se nap ra vi bi lan ca broj nih zločina to ta li tar nog ko mu niz ma u prošlos ti i da ih se službe no osu di. Ako to pro pus ti mo, u du hu mla dih na rašta ja mog la bi se raz vi ti ilu zi ja da je taj režim možebit na zam je na za li be ral nu de mok ra ci ju. Naše dje lo va nje na jačanju de mok rat sko ga građan stva i na od bi ja nju sva ke ide je o au to ri tar nom režimu bi lo bi ti me oz bilj no ug roženo.

1. Uvod1. Pad ko mu nis tičkih režima u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi počet kom de ve de se tih go di na izaz vao je broj ne ras pra ve gle de po li tičke i prav ne oc je ne čina i zločina počinje nih u ime ko mu nis tičke ideo lo gi je. Od govor-no st onih ko ji su te čine iz vršili te nji hov možebi tan pro gon da nas su već te me o ko ji ma se jav no ras prav lja. U svim bi všim ko mu nis tičkim zem-lja ma došlo je do raspra va o to mu na na cio nal noj ra zi ni, a mno ge su zem lje us vo ji le po seb ne za ko ne o »de ko mu ni za ci ji« i/ili o či šćenju.

2. U svim tim zem lja ma taj se vid smat ra jed nim od ele me na ta šireg pro ce sa raz vr ga va nja pret hod nog sus ta va i pre las ka na de mok ra ci ju. Taj je vid per ci pi ran unu tar njim pi ta njem, a smjer ni ce ko je je da la međuna rod na za jed ni ca, a oso bi to Vijeće Eu ro pe, bi le su us re do točene na možebit no kršenje ljud skih pra va.

* Šved ski po li ti čar i član Um je re ne stran ke, an ga ži ran u bor bi za de mok ra ci ju i ljud ska pra va. Izab ran za pred sjed ni ka Eu rop ske plat for me me mo ri je i sav jes ti, nje gov je pri-jed log pos lu žio kao nac rt pr ve me đu na rod ne re zo lu ci je ko jom eu rop ski par la men tar ci u Vi je ću Eu ro pe osu đu ju ko mu nis tič ke zlo či ne.

62 GÖRAN LINDBLAD

3. U tom su du hu gos po da Es per sen i Se ve rin go di ne 1995. i 1996. za Pov je ren stvo za pravosud na pi ta nja i za ljud ska pra va sačini li dva iz vje šća Par la men tar ne sku pšti ne o mje ra ma za raz vr ga va nje to ta li tar-nih ko mu nis tičkih režima. Pr vo iz vje šće bi lo je upućeno Pov je ren stvu na kon ras pra ve u Sku pšti ni, a dru go je do ve lo do us va ja nja Re zo lu ci je 1096 (1996.).

4. Međutim, Vijeće Eu ro pe, a ni ti bi lo ko ja dru ga međuna rod na među-v la di na or ga ni za ci ja, do sad se ni je po duh va ti lo o pće oc je ne ko mu ni-stičkih režima, oz bilj nog is pi ti va nja zločina počinje nih u nji ho vo ime, ni ti ih je jav no osu di lo. Ma ka ko da je to teško shva ti ti, zap ra vo ni je bi lo oz bilj ne, pro dub lje ne ras pra ve o ideo lo gi ji ko ja je kri va za sveo pći te ror, za ma sov na kršenja ljud skih pra va, za smrt mi li ju na lju di, i ko ja je up rav lja la mno gim država ma. Dok je je dan dru gi to ta li tar ni režim 20. stoljeća, na ci zam, bio pred me tom is traživa nja, te je bio međuna-rod no osuđen a počini te lji zločina osuđeni, slični zločini počinje ni u ime ko mu niz ma ni kad ni su bi li pred me tom ni ti is traživa nja ni ti ikak ve međuna rod ne osu de.

5. Ne pos to ja nje međuna rod ne osu de može se di je lom ob jas ni ti pos to-ja njem ze ma lja ko jih se vla de još uvi jek drže ko mu nis tičke ideo lo gi je. Ne ki po li tički čim be ni ci mo gu ote za ti s ras pra va ma o tom teškom pi ta-nju zbog želje da se od rži dob re od no se s ne kim od tih ze ma lja. Osim to ga, broj ne su još uvi jek dje lat ne po li tičke ličnos ti ko je su na ovaj ili na onaj način po du pi ra le ko mu nis tičke režime. S očitih raz lo ga one ne bi želje le da se raz mat ra pi ta nje od go vor nos ti. U mno gim eu rop skim zem lja ma pos to je ko mu nis tičke stran ke ko je ni su for mal no osu di le zločine ko mu niz ma. Na po kon – a to ni je ma nje važno – ele men ti ko-mu nis tičke ideo lo gi je, kao što su jed na ko st ili so ci jal na prav da, još uvi jek su za vod lji vi za broj ne pri pad ni ke po li tičke kla se, ko ji stra hu ju da bi se osu da zločina ko mu niz ma mog la pois tov jetiti s osu dom komu-nis tičke ideo lo gi je.

6. Vaš iz vjes ti telj međutim uv je ren je u hit nu pot re bu da se o zločini ma ko mu niz ma po ve de jav na ras pra va, i da se oni osu de na međuna rod noj ra zi ni. Do te ras pra ve i do te osu de mo ra lo bi doći bez od la ga nja. Pri je sve ga, s ob zi rom na per cep ci ju u jav nos ti, tre ba lo bi bi ti jas no da tre ba osu di ti sve zločine, uk ljučujući i one počinje ne u ime ideo lo gi je ko ja je pro po vi je da la idea le dos toj ne naj većeg pošto va nja, kao što su jed-na ko st i pra ved no st, i da to načelo ne tr pi nikakve iz nim ke. Taj je vid oso bi to važan za mla de na raštaje ko ji ne ma ju osob no is kus tvo s ko mu-nis tičkim režimi ma. Ned vos mis le no sta ja lište međuna rod ne za jed ni ce

63Pred stav lja nje mo ti va

o toj prošlos ti mog lo bi tim na rašta ji ma pos lužiti kao re fe ren ci ja za nji ho vo bu duće dje lo va nje.

7. Čini se da je u ne kim zem lja ma još uvi jek pri sut na ne ka vr sta nos tal-gi je za ko mu niz mom, a to pred stav lja opas no st da bi ko mu nis ti mog li po nov no preu ze ti vla st u ne koj od tih ze ma lja. Ovo iz vje šće tre ba lo bi pri do ni je ti raz vo ju o pće svi jes ti o po vi jes ti te ideo lo gi je.

8. Osim to ga, dok le god su žrtve ko mu nis tičkih režima ili člano vi nji-ho vih obi te lji na živo tu, ni kad ni je kas no da ih se mo ral no obešte ti za nji ho ve pat nje.

9. I zad nji, prem da ne i naj ma nje važan raz log: u ne kim zem lja ma još uvi jek pos to je ko mu nis tički režimi, i u ime ko mu niz ma još se uvi jek vrše zločini. Ja mis lim da Vijeće Eu ro pe, or ga ni za ci ja ko ja ut je lov lju-je ljud ska pra va, ne ma pra vo os ta ti in di fe ren tno i šut je ti čak i ako te zem lje ni su nje go ve čla ni ce. Međuna rod na osu da os nažit će ar gu men te i vje ro dos toj no st opor be u tim zem lja ma i mog la bi pri do ni je ti po zi tiv-nom raz vo ju stva ri. To je naj ma nje što Eu ro pa, ko ja je bi la ko li jev ka ko mu nis tičke ideo lo gi je, može učini ti za te zem lje.

10. Treba nag la si ti da se u ovom iz vje šću ni u kom slučaju ne ra di o to mu da se žrtva ma ko mu nis tičkih zločina od re di fi nan cij ska o dšte ta, te da je je di na o dšte ta ko ja se pre po ruča mo ral ne na ra vi.

11. Pet naes ta ob ljet ni ca pa da ko mu nis tičkih režima u broj nim zem-ljama po god na je pri li ka za tak vu ini ci ja ti vu. Vijeću Eu ro pu do li ku je to učini ti, jer više od po lo vi ce država-čla ni ca ima is kus tvo o ko mu ni-s tičkom režimu.

12. U sklo pu prip re ma nja ovo ga iz vje šća Pov je ren stvo je or ga ni zi ra-lo sas lušanje u ko je mu su sud je lo va le ugled ne ličnos ti čije je du bo ko poz na va nje to ga prob le ma bi lo važan dop ri nos ovom na po ru (vi di prog ram sas lušanja – Ane ks 1). Ja sam is to ta ko bio u in for ma tiv noj mi si ji u Bu gar skoj (16. svib nja 2005.), u Lat vi ji (3. lip nja 2005.), te u Ru si ji (16.-17. li pnja 2005.). (Vi di prog ra me tih pos je ta – Anek si ma 2-4.) Htio bih se zah va li ti par la men tar nim izas lan stvi ma tih ze ma lja za po moć ko ju su pružile u prip re mi za te pos je te.

13. Želim nag la si ti da ovo iz vje šće ni na ko ji način ne pre ten di ra na to da pruži pot punu sli ku ko mu nis tičkih zločina. Po vi jes no is traživa nje tre ba pre pus ti ti pov jes ničari ma, a već pos to ji bo ga ta li te ra tu ra o tom pred me tu, ko jom sam se pos lužio u pi sa nju ovo ga iz vje šća, ko ji je za-mišljen kao po li tička oc je na ko mu nis tičkih zločina.

64 GÖRAN LINDBLAD

2. Krat ki o pćeni ti pri kaz ko mu nis tičkih režima14. Ko mu nis tičke režime, po put onih o ko ji ma je ri ječ u ovom iz vje-šću, de fi ni ra sta no vi ti broj značaj ki, pog la vi to do mi na ci ja jed ne je di ne ma sov ne par ti je ko ja je, ba rem na ri ječima, priv ržena ko mu nis tičkoj ideo lo gi ji. Sva vla st je u ru ka ma ma log bro ja par tij skih vođa, ko je ne mo ra ju ni ko me od go va ra ti ni ti pošti va ti vla da vi nu pra va.15. Par ti ja kon tro li ra državu ta ko da je sva ka raz djel ni ca iz među ta dva poj ma iz bri sa na, a ta se kon tro la, k to mu, pro teže na sve vi do ve sva ko-d nev nog živo ta sta nov ništva, i to u mje ri ko joj ne ma pre se da na.16. Pra vo ud ruživa nja ne pos to ji, po li tički plu ra li zam je zab ra njen, a sva ka opor ba, kao i sva ki neo vis ni po kušaj or ga ni zi ra nja stro go se guše. Us to po tiče se, a po ne kad čak i na meće mo bilizi ra nje ma sa uz po moć par ti je ili nje zi nih sa te lit skih or ga ni za ci ja.17. Ra di osi gu ra nja kon tro le nad jav nom sfe rom i ra di one mo gućava-nja sva ke ak ci je ko ja bi bi la iz van nji ho va nad zo ra, ti su režimi po li cij-ske sna ge raz vi li u mje ri ko ja ni kad pri je ni je bi la do seg nu ta, us posta-vi li su mrežu doušni ka, i po tiču na pro ka zi va nje. Ve ličina po li cij skih for ma ci ja i broj taj nih doušni ka va ri ra li su u raz ličitim vre men skim raz dob lji ma i od zem lje do zem lje, ali uvi jek su u ve li koj mje ri pre-mašiva li onaj broj ko ji poz na ju de mok rat ske države.18. Sred stva ma sov ne ko mu ni ka ci je mo no po li zi ra na su i/ili ih nad gle-da država. Na jče šće se prim je nju je stro ga pret hod na cen zu ra. Pos lje di-ca je kršenje pra va na in for ma ci ju, a slo bod ni ti sak ne pos to ji.19. Na cio na li za ci ja gos po darstva, traj na značaj ka ko mu niz ma ko ja je iz rav no po ve za na s nje go vom ideo lo gi jom, na meće og ra ničenja pri-vat nom vlas ništvu i in di vi dual noj gos po dar skoj dje lat nos ti. Sto ga su građani u od no su pre ma državi ko ja ima mo no pol na za pošlja va nje, i ko ja pred stav lja je di ni mo gući iz vor do hot ka, tim ra nji vi ji.20. Sus tav ko mu nis tičke vlas ti u zem lji u ko joj je naj pri je us pos tav-ljen, to je st u Ru si ji ko ja je prei me no va na u Sov jet ski Sa vez, tra jao je više od osam de set go di na. U dru gim eu rop skim zem lja ma tra ja nje to ga susta va iz no si lo je ot pri li ke čet r de set i pet go di na. Iz van Eu ro pe ko-mu nis tičke su par ti je na vlas ti od pe de se tih go di na u Ki ni, u Sje ver noj Ko re ji, i u Vi jet na mu, više od čet r de set go di na na Ku bi, i tri de set go-di na u Lao su. Ne ko li ko država u Af ri ci, Azi ji i u Južnoj Ame ri ci, ko je su ta da bi le pod sov jet skim ut je ca jem, ta kođer su u ne kim raz dob lji ma ima le ko mu nis tičke vla de.


21. Može se reći da je u od ređenom raz dob lju više od dva de set ze-ma lja, na četi ri kon ti nen ta, bi lo ko mu nis tičko ili pod ko mu nis tičkim režimom. Osim Sov jet skog Sa ve za i nje go vih šest eu rop skih sa te li ta, taj po pis obuh vaća Af ga nis tan, Al ba ni ju, An go lu, Be nin, Kam bo džu (Kampućiju), Ki nu, Kon go, Ku bu, Etio pi ju, Sje ver nu Ko re ju, Laos, Mon go li ju, Mo zam bik, Vi jet nam, Južni Je men, i Ju gos la vi ju.

22. Pri je 1989. broj lju di ko ji su živ je li pod ko mu nis tičkim režimom iz no sio je više od mi li jar du.

23. Du gov ječno st i zem ljo pis na rašire no st tih režima do ve li su do raz li-ka i mo di fi ka ci ja u nji ho voj prak si, ovis no u zem lji, o kul tu ri i o epo hi. Ko mu nis tički su režimi, zbog svo je nu tar nje di na mi ke ili zbog reak ci je na sta nje u međuna rod nim od no si ma, evo lui ra li. Teško je us po ređiva ti ko mu nis tičku vla da vi nu u Ru si ji iz go di ne 1930., u Mađar skoj iz godi-ne 1960., ili u Polj skoj iz go di ne 1980.

24. Ipak, us pr kos toj raz no li kos ti mo guće je iz dvo ji ti značaj ke ko je su za jed ničke svim po vi jes nim ko mu nis tičkim režimi ma, bez ob zi ra na zem lju, kul tu ru ili raz dob lje. Jed na od na jočiti jih tak vih značaj ki je st fl ag ran tno kršenje ljud skih pra va.

3. Zločini ko mu niz ma25. Ko mu nističke režime obi lježava lo je ma sov no kršenje ljud skih pra va, od sa mo ga počet ka. Ra di os va ja nja vlas ti i ra di od ržava nja na vlas ti ko mu nis tički su režimi išli i da lje od po je di načnih uboj sta va i po ko lja na lo kal noj ra zi ni, uk ljuči vši u sus tav vla da nja zločinačke pos tup ke. Is ti na je da je ne ko li ko go di na na kon us pos ta ve režima u većini europ skih ze ma lja, te na kon de set go di na u Sov jet skom Sa ve zu i u Ki ni, te ror po nešto iz gu bio na svo joj počet noj žes ti ni. No ipak je »sjećanje na te ror« ig ra lo važnu ulo gu u tim društvi ma, pri čemu je po ten ci jal na pri jet nja za mi je ni la stvar ne ok rut nos ti. Osim to ga, ako je bi lo nužno, ti su se režimi po nov no ut je ca li te ro ru, ka ko se mog lo vi-dje ti u Čehos lo vačkoj go di ne 1968., u Polj skoj 1971., 1976. i 1981., ili u Ki ni 1989. To pra vi lo vri je di za sve ko mu nis tičke režime, po vi jes ne i da našnje, bez ob zi ra na zem lju.

26. Pre ma suz držanim proc je na ma (točne broj ke ni su poz na te), broj lju di ko je su ko mu nis tički režimi po bi li, kad se po di je li na zem lje i na re gi je, iz gle da ova ko:

66 GÖRAN LINDBLAD

– Sov jetski Sa vez: 20 mi li ju na žrta va,– Kina: 65 mi li ju na žrta va,– Vijet nam: 1 mi li jun žrta va,– Sje ver na Ko re ja: 2 mi li ju na žrta va,– Kam bo dža: 2 mi li ju na žrta va,– Istočna Eu ro pa: 1 mi li jun žrta va,– Latin ska Ame ri ka: 150.000 žrta va,– Afri ka: 1,7 mi li ju na žrta va,– Afga nis tan: 1,5 mi li jun žrta va.Te broj ke obuh vaćaju vr lo raz no li ke si tua ci je: po je di načna i ko lek tiv na po gub lje nja, smrt u kon cen tra cij skim lo go ri ma, žrtve gla di i de por ta ci ja.27. Go re iz ni je te broj ke te me lje se na po vi jes nim do ku men ti ma, a ra di se tek o proc je ni sto ga što ima va lja nih raz lo ga vje ro va ti da su zap ra vo mno go veće. Nažalo st, og ra ničenja pris tu pu ar hi vi ma, oso bi to u Ru si ji, ne omo gućuju ute me lje ni ju prov je ru točnih broj ki.28. Jed na od krup nih značaj ki ko mu nis tičkih zločina bi la je repre si ja ci je lih ka te go ri ja ne vi nih lju di čiji je je di ni »zločin« bio up ra vo to što su pri pa da le tim ka te go ri ja ma. Ta ko su u ime ideo lo gi je ti režimi po bi-li de set ke mi li ju na »bo ga tih« se lja ka (ku la ka), aris tok ra ta, pri pad ni ka građan ske kla se, ko za ka, Uk rajina ca i dru gih sku pi na.29. Ti su zločini iz rav ni re zul tat teo ri je o klas noj bor bi ko ja je na me tala nužnost »eli mi ni ra nja« ka te go ri ja lju di za ko je se smat ra lo da ni su od ko ris ti za iz grad nju no vog društva. Žrtve su ve li kim di je lom bi li vla-s ti ti držav lja ni.30. Kon cem dva de se tih go di na u Sov jet skom je Sa ve zu GPU (bi vša Čeka) na met nu la kvo te: sva ki ok rug tre bao je is po ručiti od ređeni broj »klas nih nep ri ja te lja«. Broj je od ređiva lo sre dišnje vod stvo ko mu ni-stičke par ti je. Mjes ne vlas ti mo ra le su sto ga uhi ti ti, de por ti ra ti ili po-gu bi ti od ređeni broj lju di, inače bi i sa me bi le pred me tom pro go na.31. S ob zi rom na broj žrta va po pis naj težih ko mu nis tičkih zločina iz-gle da ova ko:– Po je di načna i ko lek tiv na po gub lje nja oso ba ko je se smat ra lo poli-

tič kim pro tiv ni ci ma, bez suđenja, ili na kon im pro vi zi ra nog suđenja; kr va va gušenja pros vje da i štraj ko va; po gub lje nje ta la ca i rat nih za rob lje ni ka u Ru si ji iz među 1918. i 1922. Dok le god je ne mo guć pris tup ar hi vi ma (a i zbog ne pos to ja nja do ku me na ta o broj nim po-gub lje nji ma) nemoguće je od re di ti točan broj, ali žrtve se bro je na de set ke ti suća.


– Smrt 5 mi li ju na lju di od gla di kao pos lje di ca rek vi zi ci ja, pog la vi to u Uk ra ji ni u raz dob lju od 1921. do 1923. go di ne. Glad su ne ki ko-mu nis tički režimi i iz van Sov jet skog Sa ve za ko ris ti li kao po li tičko sred stvo.

– Istr jeb lje nje od 300.000 do 500.000 ko za ka iz među 1910. i 1920.– Smrt sto ti na ti suća lju di u kon cen tra cij skim lo go ri ma. I u tom slučaju

ne mo gućno st pris tu pa ar hi vi ma one mo gućuje is traživa nje.– 690.000 lju di sa mo volj no je osuđeno na smrt i po gub lje no u vri je me

va la »čis tki« ko mu nis tičke par ti je 1937.-1938. Tisuće dru gih de por-ti ra no je ili ot je ra no u lo go re. Od 1. lis to pa da 1936. do 1. stu de no ga 1938. ukup no je uhićeno 1.565.000 oso ba, od čega je 668.305 po-gub lje no. Broj ni is traživači drže da su te broj ke ma nje od stvar nih i da ih je pot reb no prov je ri ti kad svi ar hi vi bu du dos tup ni.

– Masov na uboj stva oko 30.000 »ku la ka« (»bo ga tih« se lja ka) za vri-je me pri sil ne ko lek ti vi za ci je od 1929. do 1933. Osim to ga, od 1930. do 1932. de por ti rano je dva mi li ju na lju di.

– Tisuće običnih građana, op tuženih da su od ržava li ve ze s »nep ri ja-te ljem«, bi lo je po gub lje no u raz dob lju ko je je pret ho di lo Dru gom svjet skom ra tu. Go di ne 1937., prim je ri ce, po gub lje no je ot pri li ke 144.000 oso ba op tuženih da su održava le kon tak te s Po lja ci ma ko ji su živ je li u Sov jet skom Sa ve zu. Go di ne 1937. is to su ta ko po gub-lje ne 42.000 oso ba za to što su na vod no od ržava le ve ze s nje mačkim rad ni ci ma u Sov jet skom Sa ve zu.

– 6 mi li ju na Uk ra ji na ca um r lo je od gla di 1932.-1933., što je bi la po-s lje di ca pro mišlje ne po li ti ke.

– Uboj stva i de por ta ci je sto ti na ti suća Po lja ka, Uk ra ji na ca, Lit va na ca, Li ta va ca, Es to na ca, Mol da va ca i sta nov ni ka Be sa ra bi je u go di na ma 1939.-1941. i 1944.-1945.

– Depor ta ci je po vo lških Ni je ma ca go di ne 1941., krim skih Ta ta ra 1943., Čečena ca i In guša 1944.

– Depor ta ci je i is tr jeb lje nje čet vr ti ne sta nov ništva Kam bo dže iz među 1975. i 1978.

– Mili ju ni žrta va zločinačke po li ti ke Mao Ce Tun ga u Ki ni i Kim Il Sun ga u Sje ver noj Ko re ji. I u tom slučaju ne ras po laže se do ku men-tima ko ji bi omo gućili ut vrđiva nje točnog bro ja.

– Mno gob roj ne žrtve u dru gim di je lo vi ma svi je ta, u Af ri ci, Azi ji i La-tin skoj Ame ri ci, u zem lja ma ko je za se be kažu da su ko mu nis tičke i ko je se iz ri je kom po zi va ju na ko mu nis tičku ideo lo gi ju.

68 GÖRAN LINDBLAD

Ovaj po pis ni u koje mu slučaju ni je pot pun. Ne ma dos lov no ni jed ne zem lje (ili re gi je) pod ko mu nis tičkim režimom ko ja ne bi mog la na-pra vi ti vlas tit po pis žrta va.

32. Kon cen tra cij ski lo go ri ko je je us pos ta vio pr vi ko mu nis tički režim već u ruj nu 1918. pos ta li su je dan od na jsram ni jih sim bo la ko mu-nis tičkih režima. Go di ne 1921. bi lo ih je već 107, a u nji ma je bi lo za točeno više od 50.000 lju di. Iz nim no vi so ka sto pa smr tnos ti među lo go rašima može se ilus tri ra ti prim je rom iz lo go ra u Kron stad tu: od 6.500 za točeni ka ko ji su tu bili in ter ni ra ni u ožuj ku 1921., go di nu da na kas ni je na živo tu ih je bi lo sa mo 1.500.

33. Go di ne 1940. broj za točeni ka do se gao je 2.350.000 u 53 kon cen-tra cij ska lo go ra, 425 po seb nih na seo bi na, 50 na seo bi na za ma lo ljet ni ke i 90 do mo va za no vo rođe nčad.

34. Četrde se tih go di na pros jek za točeni ka u sva kom je tre nut ku bio 2,5 mi li ju na. S ob zi rom na ve li ku smr tno st, ta broj ka znači da je broj in ter ni ra nih oso ba bio mno go veći.

35. Kroz lo go re je iz među 1930. i 1953. prošlo od 15 do 20 mi li ju na lju di.

36. Sus tav lo gora prim je nji vao se i u dru gim ko mu nis tičkim režimi ma, pog la vi to u Ki ni, Sje ver noj Ko re ji, Kam bo dži i Vi jet na mu.

37. Ka ko je u Dru gom svjet skom ra tu sov jet ska voj ska zau ze la ne ko-li ko ze ma lja, sus tav no je pro vođen ma sov ni te ror: uhićenja, de por ta-ci je, uboj stva ve li kih raz mje ra. Među zem lja ma ko je su bi le naj teže po gođene tre ba spo me nu ti Polj sku (po proc je ni 440.000 žrta va u 1939. go di ni, među ko ji ma su bi li polj ski čas ni ci rat ni za rob lje ni ci u Ka ti-nu go di ne 1940.), Es to ni ja (175.000 žrta va, od čega 800 čas nika, što pred stav lja 17,5 pos to sta nov ništva), Lit va, Lat vi ja (119.000) žrta va, Be sa ra bi ja i Sje ver na Bu ko vi na.

38. De por ta ci ja cje lo kup nog sta nov ništva bi la je re do vi ta po li tička mje-ra, pog la vi to za vri je me Dru gog svjet skog ra ta. Go di ne 1940.-1941. oko 330.000 polj skih držav lja na, ko ji su živ je li u pod ručji ma ko ja je zau ze la sov jet ska voj ska, pri sil no je pre se lje no na is tok Sov jet skog Sa ve za, po naj pri je u Ka zah stan. 900.000 Ni je ma ca iz pod ručja uz Vol gu de por ti ra no je u je sen 1941.; 93.000 Kal mu ka u pro sin cu 1943.; 521.000 Čečena ca i In guša u ve ljači 1944.; 180.000 krim skih Ta ta ra 1944. Da bi taj po pis bio pot pun tre ba spo me nu ti i Lat vij ce, Es ton ce, Gr ke, Bu ga re, krim ske Ar men ce, mešhet ske Tur ke, kav kas ke Kur de.


39. De por ti ra ni su is to ta ko i po li tički opor benja ci. Od go di ne 1920. rus ki po li tički opor be nja ci bi li su de por ti ra ni na So lov jec ke oto ke. Go-di ne 1927. u lo go ru na tim oto ci ma bi lo je za točeno 13.000 lo go raša, 48 raz ličitih na rod nos ti.

40. Naj go ri zločini ko mu nis tičkih režima, kao što su ma sov na uboj stva i ge no cid, mučenje, pri sil ni rad i dru gi ob li ci ko lek tiv nog fi zičkog te-ro ra, do gađali su se u Sov jet skom Sa ve zu i, u ma njoj mje ri, u dru gim eu rop skim zem lja ma sve do Sta lji no ve smr ti.

41. Na kon sre di ne pe de se tih te ror je u ko mu nis tičkim zem lja ma znat no sma njen, ali se lek tiv no pro ga nja nje raz ličitih sku pi na i po je di na ca na-stav lje no je. To se pro ga nja nje sas to jao od po li tičkog nad zo ra, uhićenja, zat va ra nja, glob lje nja, pri sil nih psi hi jat rij skih tret ma na, raz ličitih ogra-ničenja slo bo de kre ta nja, dis kri mi nacije u za pošlja va nju, što je čes to uz ro ko va lo si ro maštvo i zab ra nu ra da u pro fe si ji, jav nih po nižava nja i di fa ma ci je. Pos tsta ljin ski eu rop ski ko mu nis tički režimi is ko rišta va li su strah od mo gućeg pro go na, ko ji je bio vr lo raširen i uko ri je njen u ko lek tiv nom sjećanju. No na du gi rok sjećanje na ne ka dašnje užase pos tup no je sla bi lo, gu beći na ut je ca ju na mla de na rašta je.

42. Međutim, čak i u tim re la tiv no mir nim raz dob lji ma ko mu nis tički su režimi pos vje dočili spo sob no st da se utek nu ma sov nom na si lju, ako su držali da je to nužno, kao što su po ka za li do gađaji u Mađarskoj go di ne 1956., u Čehos lo vačkoj 1968. i u Polj skoj 1956,. 1968., 1970. i 1981.

43. Pad ko mu nis tičkih vla da u Sov jet skom Sa ve zu i dru gim eu rop-skim zem lja ma omo gućio je pris tup ne kim ar hi vi ma ko ji potvrđuju ko mu nis tičke zločine. Do 1990. ti su ar hi vi bi li pos ve ne dos tup ni. Do ku men ti u tim ar hi vi ma važan su iz vor in for ma ci ja o me ha niz mi ma vla da nja i od lučiva nja, te upot pu nju ju po vi jes nu spoz na ju o fun kcio ni-ra nju ko mu nis tičkih sus ta va.

4. Zak ljučci44. Čini se da se može smat ra ti pot vrđenim da zločinačka di men zi ja ko mu nis tičkih režima ni je bi la plod okol nos ti, već pos lje di ca pro-mišlje ne po li ti ke ko ju su os ni vači tih režima za mis li li i pri je no što su došli na vla st. Po vi jes ne ko mu nis tičke vođe ni kad nisu ta ji le svo je ci lje ve, to je st dik ta tu ru pro le ta ri ja ta i uk la nja nje po li tičkih pro tiv ni ka i ka te go ri ja sta nov ništva ne sug las nih s no vim mo de lom društva.

70 GÖRAN LINDBLAD

45. Ko mu nis tička ideo lo gi ja, pos vu da gdje je bi la na dje lu i u svim raz dob lji ma, ka ko u Eu ro pi ta ko i drug dje, uvi jek je is ho di la ma sov nim te ro rom, zločini ma i kršenjem ljud skih pra va u ve li kim raz mje ri ma. Tko god da ana li zi ra pos lje di ce prim je ne te ideo lo gi je ne može ne utvrdi-ti ana lo gi je s učinci ma prim je ne jed ne dru ge ideo lo gi je 20. sto ljeća, na ciz ma. Uspr kos nep ri ja telj stvu ko je je vla da lo iz među njih, ta dva režima di je le sta no vit broj značaj ki.

46. Ipak, prem da je zločinački i sva ke osu de dos to jan na cis tički režim neu pit no os tao tak vim naj ma nje po la sto ljeća, i prem da su nje go ve vođe i mno gi počini telji zločina mo ra li od go va ra ti, ko mu nis tički re-žimi ni su izaz va li tak vu reak ci ju. Nji ho vi zločini ri jet ko su bi li pred-me tom pro go na, a mno gob roj ni nji ho vi počini te lji ni su ni kad iz ve de ni pred li ce prav de. Ko mu nis tičke su stran ke još uvi jek dje lat ne u ne kim zem lja ma, a da se ni kad ni su ma kar i sa mo dis tan ci ra le od prošlo ga raz dob lja u ko je mu su po du pi ra le i su rađiva le sa zločinačkim ko mu-nis tičkim režimi ma.

47. Ko mu nis tički se sim bo li ot vo re no ko ris te, a jav no st je vr lo ma lo svjes na ko mu nis tičkih zločina. Taj nizak stu panj svi jes ti oso bi to je začuđujući u us po red bi sa zna njem ko je jav no st ima o na cis tičkim zločini ma. Ob ra zo va nje mla dih na raštaja u mno gim zem lja ma ni ma lo ne pri do no si sma nje nju te raz li ke.

48. Po li tički i gos po dar ski in te re si sta no vi tog bro ja ze malja ut ječu na ra zi nu kri ti ka ne kih ko mu nis tičkih režima ko ji još pos to je. Oso bi to je fl ag ran tan slučaj Ki ne.

49. Kao iz vjes ti telj, ja sam mišlje nja da se međuna rod nu osu du ko-mu nis tičke ideo lo gi je i ko mu nis tičkih režima ne bi smje lo i da lje od gađati. Ko mu nističke ideo lo gi je i ko mu nis tičke režime tre ba li bi is to dob no osu di ti Sku pština na par la men tar noj ra zi ni i Od bor mi nis ta-ra na međuv la di noj ra zi ni. Osob no, ne di je lim mišlje nje ne kih ko le ga da tre ba ned vos mis le no raz li ko va ti ideo lo gi ju i prak su. Ta po to nja proiz la zi iz pr ve, i pri je ili kas ni je dob re počet ne re zul ta te zam je nju je jed no par tij ski to ta li tar ni sus tav sa svo jim kršenji ma pra va.

50. No ipak tre ba bi ti jas no da se osuđuju zločini učinje ni u ime ko-mu nis tičke ideo lo gi je, a ne od ređena zem lja. Sa mi su Rusi bi li pr ve i naj broj ni je žrtve ko mu nis tičke ideo lo gi je. U sva koj zem lji u ko joj su ko mu nis ti preu ze li vla st, zločini su bi li slični. Tre ba se na da ti da će ovo iz vje šće pri do ni je ti nas to ja nju za po mir bom ute me lje nom na po vi je s-noj is ti ni i ra zu mi je va nju povi jes ti.


51. Sku pšti na bi tre ba la Od bo ru mi nis ta ra pred ložiti os ni va nje po-vje ren stva za duženog da pro ve de op sežna is traživa nja ko mu nis tičkih zločina u zem lja ma-čla ni ca ma Vijeća Eu ro pe. Is to dob no, države-čla-ni ce ko je to još ni su učini le mo ra le bi smjes ta biti za mo lje ne da na na cio nal noj ra zi ni us ta no ve slična pov je ren stva ko ja bi ra di la u ti jes noj su rad nji s pov je ren stvom Vijeća Eu ro pe.

52. Kraj nja svr ha ra da pov je ren stva Vijeća Eu ro pe i na cio nal nih po-vje ren sta va bi la bi ut vr di ti činje ni ce i pred ložiti ko nkret ne mje re ko je će omo gućiti prav du i br zu o dšte tu, i ko je će oda ti pošto va nje sjećanju na žrtve.

53. Us pjeh ra da pov je ren stva, očito je, ovi si o pris tu pu ar hi vi ma, oso-bi to u Ru si ji. Zbog to ga bi u zem lja ma ko jih se to tiče za ko no dav stvo ko je se od no si na ar hi ve mo ra lo pošti va ti Pre po ru ku (2000) 13 Od bo ra mi nis ta ra o eu rop skoj po li ti ci ot vo re nos ti ar hi va.

54. I na kon cu, no ne i naj ma nje važno, Od bor mi nis ta ra tre bao bi u zem lja ma čla ni ca ma Vijeća Eu ro pe pok re nu ti kam pa nju sen zi bi li zi ra-nja za zločine ko muniz ma, ko ja bi mo ra la uk ljučiti i re vi zi ju škol skih u džbe ni ka. Države čla ni ce Vijeća Eu ro pe tre ba le bi bi ti po tak nu te da to is to učine na na cio nal noj ra zi ni.

S en gles ko ga pre veo Da niel Bučan


PO LJU BAC

Po lju bac u us ta lju bav ni ci su iz mis li li ka ko ne bi go vo ri li glu pos ti.

Tris ta ne Ber na rd


DRU GI

Muž ko ji vo li svo ju že nu muš ka rac je ko ji ni je do volj no vri je dan da bi ga vo lje la ne ka dru ga.

Mon te squieu

BU DUĆ NO ST

Že nu zab ri nja va bu duć no st dok ne na đe mu ža, dok muš kar ca buduć no st poč ne zab ri nja va ti tek kad na đe že nu.

Geor ge Ber na rd Shaw

STA RAC

Zam je ra li su mu, bu du ći da je star, da pre vi še vo li že ne. Što će te, dra gi moj, sa mo ste jed nom u ži vo tu sta ri.

Hen ri de Reg nier

Rezo lu ci ja Vijeća Eu ro pe 1481[2006.]

Europ ska uni ja osuđuje zločine to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima

Tek st što ga je us vo ji la Sku pšti na 25. si ječnja 2006. (5. zas je da nje). Nužno st osu de zločina to ta li tar nih

ko mu nis tičkih režima na među na rod noj ra zi ni

1. Par la men tar na sku pšti na pod sjeća na svo ju Re zo lu ci ju 1096 (1996.) o mje ra ma raz vr ga va nja nas li jeđa to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima.

2. To ta li tar ni ko mu nis tički režimi što su vla da li u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi u prošlome sto ljeću, a kak vi i da nas pos to je u ne ko li ko ze ma lja u svi je tu, bi li su bez iz nim ke obi lježeni ma sov nim kršenjem ljud skih pra va. Ta kršenja, ko ja se raz li ku ju ovis no o kul tu ri, zem lji i po vi jes-nom raz dob lju, uk ljučiva la su uboj stva i po gub lje nja, ka ko in di vi-dual na ta ko i ko lek tiv na, umi ra nje u kon cen tra cij skim lo go rima, smrt od gla di, de por ta ci je, mučenje, pri sil ni rad i dru ge ob li ke ko lek tiv nog fi zičkog mučenja, pro go ne zbog et ničkih ili vjer skih raz lo ga, od ri ca nje slo bo de sav jes ti, mišlje nja i iz ražava nja, slo bo de tis ka, te od sut no st po li tičkog plu ra liz ma.

3. Zločini su se op rav da va li teo ri jom klas ne bor be i načelom dik ta tu re pro le ta ri ja ta. In ter pre ta ci jom tih dva ju načela le gi ti mi ra la se »eli mi-na ci ja« onih ka te go ri ja oso ba ko je se smat ra lo štet ni ma za iz grad nju no vo ga društva te, pre ma to mu, kao nep ri ja te lje to ta litarnih ko mu ni-stičkih režima. U sva koj zem lji žrtve su ve li kim di je lom bi le držav lja ni te zem lje. Oso bi to to vri je di za sta nov ništvo bi všeg Sov jet skog Sa ve za, u ko jem je broj žrta va držav lja na te zem lje bio mno go veći od bro ja žrta va dru gih na cio nal nos ti.

4. Sku pšti na priz na je da su ne ke eu rop ske ko mu nis tičke par ti je, uspr-kos zločini ma to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima, ra di le na os tva re nju de mok ra ci je.

74 VIJEĆE EU RO PE

5. Pos li je pa da to ta li tar nih ko mu nis tičkih režima u Sre dišnjoj i Istoč-noj Eu ro pi ni je pro ve de no ni ti iscr pno i pro dub lje no međuna rod no is traživa nje, ni ti ras pra va o zločini ma što su ih počini li ti režimi. Us to, te zločine ni je osu di la međuna rod na za jed ni ca, kao što je bio slučaj s užas nim zločini ma što ih je počinio na cio nal so ci ja li zam (na ci zam).

6. Prim je re no to mu širo ka jav no st vr lo je sla bo svjes na zločina što su ih počini li to ta li tar ni ko mu nis tički režimi. Ko mu nis tičke su stran ke u ne kim zem lja ma za ko ni te i još uvi jek dje lat ne, čak i kad se ni su dis tan-ci ra le od zločina što su ih u prošlos ti počini li to ta litarni ko mu nis tički režimi.

7. Sku pšti na je uv je re na da je svi je st o po vi jes ti je dan od uv je ta što ih tre ba is pu ni ti za to da bi se iz bjeg lo po nav lja nje tak vih zločina u bu-dućnos ti. Osim to ga, mo ral na pro sud ba i osu da počinje nih zločina ima-ju važnu ulo gu u obrazo va nju mla dih na rašta ja. Ja san stav međunarod-ne za jed ni ce o toj prošlos ti mo gao bi bi ti re fe ren ci ja za nji ho vo bu duće dje lo va nje.

8. Us to, Sku pšti na je mišlje nja da još uvi jek žive žrtve zločina što su ih počini li to ta li tar ni ko mu nis tički režimi, ili obite lji tih žrta va, traže sućut, ra zu mi je va nje i priz na va nje nji ho vih pat nja.

9. U ne kim zem lja ma u svi je tu još uvi jek pos to je to ta li tar ni ko mu ni-stički režimi, i u tim se zem lja ma još uvi jek do gađaju zločini. To božnji na cio nal ni in te re si ne smi ju spri ječiti države da kri ti zi ra ju da našnje to ta li tar ne ko mu nis tičke režime on da kad zas lužuju kri ti ku. Sku pšti na snažno osuđuje sva ko kršenje ljud skih pra va.

10. Međuna rod na za jed ni ca ne bi smje la, zbog ras pra va i osu da ko jih je do sad bi lo u ne kim država ma-čla ni ca ma Vijeća Eu ro pe, za ne ma ri ti ob ve zu da zauz me jas no sta ja lište o zločini ma što su ih počini li to ta-li tar ni ko mu nis tički režimi. Ona ima mo ral nu ob ve zu to učini ti bez dalj njeg od la ga nja.

11. Vijeće Eu ro pe oso bi to je kva li fi ci ra no za upućiva nje to ga po zi va na međuna rod noj ra zi ni. Sve bi vše ko mu nis tičke zem lje Eu ro pe, osim Bje lo ru si je, da nas su nje go ve čla ni ce, a zašti ta ljud skih pra va i prav na država te melj ne su vred no te ko je Vijeće Eu ro pe zas tu pa.

12. Suk lad no to mu, Par la men tar na sku pšti na snažno osuđuje ma sov na kršenja ljud skih pra va ko ja su počini li to ta li tar ni ko mu nis tički režimi, te oda je pošto va nje žrtva ma tih zločina.


13. Us to, ona po zi va sve ko mu nis tičke ili pos tko mu nis tičke stran ke drža va-čla ni ca ko je to još ni su učini le da preis pi ta ju po vi je st ko mu-niz ma i vlas ti tu prošlo st, da se ned vos mis le no dis tan ci ra ju od zločina što su ih počini li to ta li tar ni ko mu nis tički režimi, i da ih ned vos mis le no osu de.

14. Sku pšti na smat ra da će ned vos mis le no st tak vo ga sta ja lišta kad ga prih va ti međuna rod na za jed ni ca po tak nu ti na po mir bu. Osim to ga, tre-ba se na da ti da će to sta ja lište po tak nu ti pov jes ničare u ci je lo me svi je tu da nas ta ve svo ja is traživa nja sa svr hom da ut vr de i ob jek tiv no prov je re ka ko su se stva ri od vi ja le.


SLI JE PAC

Onaj tko vo li mo že još os ta ti dob rog vi da, ali onaj tko je za ljub ljen bit će bez nad no sli jep na ne dos tat ke vo lje nog ob jek ta, prem da obič no pov ra ti vid osam da na na kon vjen ča nja.

Em ma nuel Ka nt

UPO ZO RE NJE

Upo zo re nje oso ba ma pred vjen ča njem: ne či ni te niš ta.

An ton Če hov


NE ŽE NJA

Ne že nje poz na ju že ne bo lje od ože nje nih muš ka ra ca, ina če bi se ože ni li.

Hen ry Louis Men cken

Ve ći nu bra ko va či ne ože nje ni sam ci.

Frédéric Da rd

Pred no st je bi va nja ne že njom to što se, kad vi diš ne ku li je pu že nu, ne mo raš ža los ti ti što kod ku će imaš jed nu ruž nu.

Paul Léau taud

Lus tra ci ja*

ANDRAŽ ZIDAR**

Lus tra ci ja ko ja je po ve za na s raz dob ljem pri je la za (tran zi ci je) iz so ci ja liz ma u ka pi ta li zam, po vi jes no gle da no, pred stav lja nov ali još uvi jek ak tua lan po jam. U tran zi cij skim zem lja ma ko je su uve le lu stra-ci ju ona se još uvi jek pro vo di. Drug dje se, pak, o nje zi nu uvo đe nju oz bilj no raz miš lja lo. Ka ko je raz dob lje tran zi ci je (za sad) vre men ski neod re đe no, ni je is klju če no da će u blis koj bu duć nos ti do ći do uvo đe-nja lus tra ci je i u tim dr ža va ma. Či nje ni ca je da je cilj lus tra ci je br zo i sa što ma nje po teš ko ća pro ves ti tran zi ci ju. S pro to kom vre me na i sa zav r šet kom tran zi ci je sma nju je se le gi ti mi tet lus tra ci je pa, pre ma to me, i mo guć no st nje zi na uvo đe nja. Bu du ći da se o nje zi nu uvo đe nju raz-mat ra lo u go to vo svim tran zi cij skim dr ža va ma, lus tra ci ja pred stav lja jed no od zna čaj nih obi ljež ja raz dob lja tran zi ci je. Zbog to ga raz lo ga u dalj njem raz mat ra nju ove mje re tre ba po ći od nje zi ne us ke po ve za nos ti s pro ce som tran zi ci je.

Obi ljež ja mje re lus tra ci jeGo vo re ći o lus tra ci ji kao o mje ri de ko mu ni za ci je, tre ba ima ti na

umu da je od re đu ju dva me đu sob no po ve za na čim be ni ka očiš će nja: ra di se o očiš će nju na in sti tu cio nal noj (dis kva li fi ka cij ski uči nak lus tra-ci je) i na psi ho loš ko-mo ral noj rav ni (ka tar zič ni uči nak lus tra ci je).1

* Ovaj tek st je pri je vod di je la čet vr tog (Lus tra ci ja) i di je la pe to ga (Zak lju čak) pog lav lja knji ge An dra ža Zi da ra »Lus tra ci ja: iz lo či tev nas prot ni kov de mok ra ci je z jav nih po-lo ža jev« (»Lus tra ci ja – uk la nja nje pro tiv ni ka de mok ra ci je s jav nih po lo ža ja«, No va re vi ja, Ljub lja na, 1996.) (Nap. prev.).

** Slo ven ski prav nik, po li ti čar, pub li ci st, bio je di rek tor za me đu na rod no pra vo i gra đan-sku zaš ti tu pri Mi nis tar stvu vanj skih pos lo va Re pub li ke Slo ve ni je, a me đu na rod no je poz nat po svo jem re fe ren tnom dje lu o lus tra ci ji.

1 Na vo dim kao za nim lji vo st da i en gles ke ri je či ko je po zna če nju od go va ra ju na šem iz ra zu očiš će nje – pur ge i pu ri fy – obuh va ća ju oba čim be ni ka: psi ho loš ko-mo ral ni i

78 ANDRAŽ ZIDAR

Očišćenje na psi ho loš ko-mo ral noj ra zi ni (ka tar zič ni uči nak)Ovaj čim be nik lus tra ci je proiz la zi iz či nje ni ce da je u biv šim so-

ci ja lis tič kim zem lja ma gra đa nin žr tva re ži ma, a u is ti mah su dio nik u nje go vim dje li ma (tzv. ho mo so vie ti cus).

So ci ja li zam kao druš tve ni po re dak bio je ve ći ni ne ka daš njih so-ci ja lis tič kih ze ma lja (Polj skoj, Is toč noj Nje mač koj, Če hos lo vač koj, Ma đar skoj, Bu gar skoj) na met nut. U te je zem lje ušao s je di ni ca ma i ten ko vi ma iz ino zem stva. Slo ve ni ja je bi la iz nim ka jer je ima la vla-sti tu, au toh to nu re vo lu ci ju. Ipak, ne tre ba iz gu bi ti iz vi da da je na rod sud je lo vao u slo ven skoj re vo lu ci ji vje ru ju ći da se u pr vom re du ra di o na rod noos lo bo di lač koj bor bi. Za to su u Slo ve ni ji ko mu nis ti po bi je di li zah va lju ju ći vi še pri je va ri (Do lo mit ska iz ja va) ne go li re vo lu ci ji.2

Si lom ili pri je va rom us pos tav lje ni sis tem svo ju je vla st kon sti tui rao ek ster no prog la ša va njem jed ne i je di ne pra ve ideo lo gi je, prem da je za nje gov op sta nak bi lo nuž no da gra đa ni služ be nu ideo lo gi ju prih va ća ju i in ter no.3 Za to se ko mu nis tič ki re žim ni je za do vo ljio neut ral noš ću gra-đa na, već ih je nas to jao sve pri vo li ti na su rad nju.4 Nje gov cilj ni je bio da sva ki gra đa nin u struk tu ri so ci ja lis tič ke vlas ti os tva ra je svoj ljud-ski iden ti tet, »već da se svo je ga iden ti te ta od rek ne u ko ri st ‘i den ti te ta sis te ma’, da pos ta ne je dan od su dio ni ka op ćeg ‘sa mo pok re ta’, slu ga nje go ve sa mos vr he, ka ko bi sud je lo vao u od go vor nos ti za taj ‘sa mo-pok re t’, ka ko bi se s tim pok re tom spet ljao kao Fau st s Me fi s tom.« Sis tem je htio čak i vi še od to ga – htio je pos ti ći ono što Ha vel na zi va au to to ta li tar no st druš tva: htio je da se gra đa nin u svo joj up le te nos ti os je ća kao kod ku će, da se s njom pois tov je ti kao s ne čim sa mo po se bi

in sti tu cio nal ni. Ri ječ pur ge kao gla gol mo že zna či ti »to rid, clear or free [...]: to pur ge a po li ti cal par ty of dis loyal mem be rs«. Ovaj dis kva li fi ka cij ski uči nak još je vid lji vi ji ako ri ječ pur ge ko ris ti mo kao ime ni cu: »the re mo val or eli mi na tio of mem be rs of a po li ti cal or ga ni za tion, na tion, etc., who are con si de red dis loyal or ot he rwi se un de side-rab le«. Osim to ga, pur ge zna či ta ko đer »to clear of im pu ted gui lt or un clean li ne ss«. Psi ho loš ko-mo ral no očiš će nje li je po is ka zu je ri ječ pu ri fy: »to free from gui lt or evil«. U in sti tu cio nal nom smis lu pu ri fy zap ra vo upu ću je na pur ge: »to clear or pur ge« (The Ran dom Hou se Dic tio na ry of the En gli sh Lan gua ge, New Yo rk, 1983, us pr. pur ge i pu ri fi ).

2 Vid Peč jak, Ka ko se je pod rl ko mu ni zam: ana li za do god kov v so cia lis tič nih de že lah, Ljub lja na, 1990., str. 137-138.

3 »Ako, dak le, ideo lo gi ja – svo jim dje lo va njem ‘pre ma va ni’ – u po čet ku po ma že kon-sti tui ra ti vla st kao svoj psi ho loš ki ‘a li bi’, on da je kon sti tui ra od onog tre nut ka ka da je prih va će na i ‘pre ma unut ra’, kao nje zin ne pos red ni sas tav ni dio: ta da po či nje funk-cio ni ra ti kao glav ni in stru me nt ri tual ne ko mu ni ka ci je unu tar vlas ti« (Vac lav Ha vel, Živjeti u is ti ni: sna ga ne moć nih, Kla gen fu r t-Lju bi ja na-Beč, 1994., str. 24).

4 Peč jak, ibi dem, str. 183.

79Lus tra ci ja

ra zum lji vim i ne mi nov nim, ne bi li, na kra ju kra je va, ne či ju even tual-nu neup le te no st os je tio kao ab nor mal no st, dr sko st, na pad na sa mo ga se be – kao izo li ra no st od druš tva.5

Me đu tim, ka ko bi gra đa nin pos tao je dan od ko ta či ća u me ha niz mu sis te ma, bi lo je pot reb no mno go ma nje. Ni je mo rao vje ro va ti u mis ti-fi ka ci je ko je je prok la mi rao sis tem. Do volj no je bi lo po na ša ti se kao da vje ru je u njih, pre šut no ih to le ri ra ti ili sas vim dob ro koeg zis ti ra ti s oni ma ko ji su se slu ži li tak vim mis ti fi ka ci ja ma. Ali, da bi se to pos tig lo, mo ra lo se živ je ti u la ži. Ni je se mo ra lo prih va ti ti laž, bi lo je do volj no pris ta ti živ je ti s njom i u njoj. Sa mim tim gra đa nin je prih va ćao sis tem, os tva ri vao ga, či nio ga – bio je sis tem.6

Do du še, sva ki je gra đa nin mo gao iz vr ši ti mo ral ni iz bor iz me đu ži vo ta u la ži i ži vo ta u is ti ni. No, ka ko je ži vot u is ti ni kao po bu na po-je din ca pro tiv na met nu ta po lo ža ja pred stav ljao te melj no ug ro ža va nje sis te ma, vla st je to pro go ni la vi še od sve ga.7/8 Zbog su ro vog pro ga nja-nja ži vo ta u is ti ni, za ve ći nu gra đa na bi lo je mno go udob ni je po mi ri ti se sa ži vo tom u la ži, uto pi ti se u ano nim noj ma si i la god no pli va ti u ri je ci pseu do ži vo ta.9 Pod re đi va njem svo je ga ži vo ta ži vo tu u la ži, lju di su zab raz di li u du bo ku kri zu ljud sko ga iden ti te ta, ko ju ta kav ži vot stva ra (i, s dru ge stra ne, omo gu ću je), što ima i svo ju mo ral nu di men zi ju ko ja se og le da kao du bo ka mo ral na kri za druš tva.10 Pod re đu ju ći se sis te mu, lju di su pos ta li pot por nji nje go va op stan ka i, u is ti mah, su dio ni ci u svim dje li ma ko je je sis tem po či nio. Uk rat ko – lju di ko ji su prih va ti li ži vot u la ži mo ral no su pos ta li »uka lja ni«.

So ci ja lis tič kom re ži mu se vr lo ma lo lju di dob ro volj no po ko ri lo; ve ći na je bi la na to pri si lje na. Vla st je u so ci ja liz mu, nai me, bi la to ta-

5 Ha vel, ibi dem, str. 31-32. 6 Ibi dem, str. 23. 7 Ibi dem, str. 37 i 44. 8 Po red eg zis ten ci jal ne (vra ća nje sa mo me se bi), noe tič ke (ot kri va nja is ti ne onak vom

kak va ona jes te) i mo ral ne di men zi je (ka da slu ži kao prim jer) ži vot u is ti ni ima i po-li tič ku di men zi ju: »Is ti na – u naj ši rem zna če nju ri je či – u pos tto ta li ta riz mu (iz raz je Ha ve lo va ko va ni ca ko ja, po jed nos tav lje no, zna či so ci ja lis tič ki re žim) sad r ži još je dan po se ban čim be nik ko ji joj u ne kom dru gom kon tek stu ne dos ta je: mno go žeš će – a pri je sve ga sas vim druk či je – ig ra ulo gu fak to ra vlas ti ili, di rek tno re če no, ulo gu po li tič ke mo ći« (Ibi dem, str. 37). Me ta fo rič no re če no, is ti na je opas na po ži vot vlas ti, jer ka da je net ko to li ko vje ran sa mo me se bi da ca ru ko ji se pri ka zu je u to bo že no voj odo ri ka-že da us tva ri še će gol, on ne pros vjet lju je sa mo se be već i sve os ta le. U tom slu ča ju, opas no st ni je u to me da je net ko shva tio is ti nu, već u mo guć nos ti da svi uvi de is ti nu (toč ni je, da svi priz na ju is ti nu ko ju su pre šu ći va li u se bi), či me se služ be na ideo lo gi ja i to ta li tar ni sis tem za jed no s njom ru še kao ku la od ka ra ta.

9 Ibi dem, str. 33-34.10 Ibi dem, str. 44.

80 ANDRAŽ ZIDAR

li tar na (a to je ka rak te ris ti ka svih so ci ja lis tič kih re ži ma, od Pjon gjan ga do Ljub lja ne), što zna či da je svu da vr ši la pri ti sak na gra đa ne.11 Naj-snaž ni ju ulo gu u kon tro li ra nju lju di ima li su tzv. »ču va ri so ci ja liz ma« – po li ci ja, taj na po li ci ja i sud stvo – ko ji su, us tva ri, bi li or ga ni rep re-sije.12 Za kon tro lu su ko ris ti li mre žu par tij skih pov je re ni ka i douš ni ka, ko ji su lju de kon tro li ra li na rad nim mjes ti ma, na struč nim sku po vi ma, na za bav nim pri red ba ma, u re dak ci ja ma, u ško la ma, po ne kad čak i u obi te lji ma.13 Up ra vo ova mre ža douš ni ka pred stav lja la je onaj nuž ni i pri je ko pot reb ni čim be nik ko ji je omo gu ća vao to ta li tar nu vla st.14/15

Na ta kav na čin je, dak le, dje lo vao rep re siv ni me ha ni zam ko ji je gra đa ne, pod pri jet njom gu bit ka nji ho ve nor mal ne ži vot ne eg zis ten ci-je, pri nu dio da pos ta nu ko ta či ći u sis te mu. U Slo ve ni ji je čov jek ko ji se suo čio s rep re si jom sis te ma, kao što je to ne dav no sli ko vi to ka zao pov jes ni čar Vla do Hab jan, mo gao bi ra ti sa mo iz me đu dvi je mo guć-nos ti: emig ri ra ti u ino zem stvo ili »emig ri ra ti u se be«.16 U ne ka daš njoj Če hos lo vač koj, Polj skoj, Ma đar skoj i Is toč noj Nje mač koj zbog za-tvo re nih gra ni ca gra đa ni ni su ima li čak ni ti taj iz bor. Pod nad zo rom Ve li ko ga bra ta gra đa nin je mo gao emig ri ra ti je di no »u se be«, či me je, ako ne kao po du pi ra telj, a on da ne pro ti ve ći se sis te mu, pris ta jao na ži vot u la ži. Ovak va pri si la rep re siv no ga to ta li tar nog sis te ma gra đa ni na je pret vo ri la u žr tvu.

S pro paš ću ko mu niz ma u sred njoeu rop skim i is toč noeu rop skim zem lja ma17 uru šio se i sis tem to ta li tar ne vlas ti. Ali ži vot u la ži os tavio je pos lje di ce ko je se og le da ju u du bo koj mo ral noj kri zi druš tva. Lju-di ma ko ji su se ri je ši li svo jih du go go diš njih kr vni ka, u svi je st se kao bu me ra ng ure za la spoz na ja da su bi li ne sa mo žr tve ne ka daš njeg siste-ma već i nje go vi su dio ni ci.18 Os lo bo di li su se so ci ja liz ma, ali su os ta li

11 Peč jak, ibi dem, str. 13 i 82.12 Ibi dem, str. 81.13 Ibi dem, str. 82.14 Vik tor Blažić, Vi de nja, Ljub lja na, 1994., str. 149.15 Slič no i če hos lo vač ki Us tav ni sud: »The to ta li ta rian re gi me ba sed its power po si tion

pri ma ri ly on a rep res si ve ap pa ra tus, the de ci si ve com po ne nt of whi ch was the Sta te Se cu ri tv and its ne two rk of sec ret col la bo ra to rs« (Pre su da če hos lo vač ko ga Us tav no ga su da od 26. stu de nog 1992., str. 349).

16 Pos to ja la je, da ka ko, i tre ća mo guć no st ko ju sam već spo me nuo – da se prih va ti sa mo ži vot u is ti ni. Ka ko je ta kav iz bor bio ri jet ka po ja va, a s lus tra ci jom ne ma ni kak ve ve ze, s njim se ne ću pod rob ni je ba vi ti.

17 Za pod ro ban opis to ga do ga đa nja kao i za prog no ze prob le ma ko ji se u pos tko mu niz-mu po jav lju ju sa da, vi di već spo me nu to vi zio nar sko dje lo V. Peč ja ka Ka ko se je pod rl ko mu ni zem, str. 137-138.

18 Za nim lji vo je da su me đu naj vat re ni jim za go vor ni ci ma lus tra ci je i dru gih mje ra de ko-mu ni za ci je bi li gra đa ni ko ji su u so ci ja liz mu bili pa siv ni i ni su se uop će ak tiv no suprot -

81Lus tra ci ja

gri je si iz proš los ti i mo ral na uka lja no st pos li je to li ko du got raj nog ne-gi ra nja in teg ri te ta vlas ti te lič nos ti.

Up ra vo ov dje us pos tav lja se ana lo gi ja sa sta rom an tič kom lus tra-ci jom, gdje se ta ko đer ra di lo o mo ral noj uka lja nos ti, o greš nos ti zbog dje la uči nje nih u proš los ti. Rim lja ni su se kao za jed ni ca svo je greš nos ti os lo ba đa li ta ko što su u sve ča nom ob re du pro ji ci ra li svo ju kriv nju na do ma će ži vo ti nje ko je su za tim pri no si li kao žr tve. Gr ci su do vo di li ži vo ti nje ili lju de u gra do ve vje ru ju ći da su upi li mo ral nu ne čis to ću ši re za jed ni ce (opet je ri ječ o pro jek ci ji kriv nje) da bi ih ta mo uk la nja li.19

Ko ga tre ba ju »žr tvo va ti« ili uk lo ni ti gra đa ni u pos tso ci ja liz mu da bi se os lo bo di li svo jih gri je ha? Od go vor je kao na dla nu: one ko ji su ih pri nu di li na su rad nju s to ta li tar nim sis te mom, douš ni ke ko ji su su ra đi-va li s taj nom po li ci jom, služ be ni ke taj ne po li ci je i ne ka daš nje vlas to-d r šce ko ji su im za po vi je da li. Ali, ne za to što su ne ka daš nji vlas tod r šci i nji ho vi pod lož ni ci naj po god ni ji za žr tvo va nje, već za to što su vla da li nad na ro dom, ug nje ta va li ga, pri si lja va li da se pod re đu je sis te mu i pri-tom po či ni li mno ga zlod je la i kr ši li pra va tih lju di. Za to ni je ri ječ ni o kak vom žr tvo va nju (zbog to ga sam raz lo ga ri ječ sta vio u na vod ni ke), već o to me da no va, de mok rat ska vla st jav no i sve ča no (prav nim ili po li tič kim ak ti ma) raz go li ti one lju de ko ji su zgri je ši li so ci ja lis tič ki ek spe ri me nt, ko ji se po ka zao kao »zao bi laz ni put u ka pi ta li zam«.20 Tak vo sve ča no iz vr ga va nje pret hod nog re ži ma jav noj osu di dje lu je na svi je st lju di jer u nji ma po ti če psi ho loš ko-mo ral ni pro ces ko lek tiv nog očiš će nja za gri je he na ko je ih je pri si lio to ta li tar ni sis tem; eto, ta ko lju di do živ lja va ju ko lek tiv nu ka tar zu.

stav lja li. S dru ge stra ne, pak, me đu kri ti ča ri ma lus tra ci je bi li su naj vi še ne ka daš nji di-si den ti. (Iz nim ku pred stav lja je di no biv ša Is toč na Nje mač ka, gdje je si tua ci ja ob r nu ta – naj ve ći za go vor ni ci raz ra ču na va nja s proš loš ću bi li su up ra vo ne ka daš nji di si den ti, ali ne i ci je li na rod.) Uz rok za tak vo rea gi ra nje ovih dvi ju sku pi na je u to me što je ve ći na gra đa na ko ji su u so ci ja liz mu bi li pa siv ni uš la u pos tso ci ja li zam mo ral no »uka lja na«. Na sup rot nji ma, di si den ti ma je zbog us prav no ga dr ža nja i ak tiv no ga ot po ra to ta li ta-riz mu sav je st bi la čis ta. Bu du ći da ni su mo ral no uka lja ni, ni je im ni pro čiš će nje bi lo pot reb no.

19 Iz raz lus tra ci ja na vod no su u svr hu prov je re lo jal nos ti dr žav lja na pre ma ko mu nis tičkoj par ti ji upot reb lja va li i biv ši pri pad ni ci taj ne po li ci je. (De com mu ni za tion Mea su res Free dom of Expres sion and Due Pro ce ss Stan dar ds, Hel sin ki Wat ch, tom 4, br. 8 /30. tra vanj 1992./, str. 4.) Iz vor ne na vo di na ko ji su na čin po li caj ci taj pos tu pak pro vo di-li. Pret pos tav ljam da su na taj na čin, de nun ci ra njem dru gih oso ba, gra đa ni tre ba li bi ti »očiš će ni« od ne po ko ra va nja re ži mu. Ovo pos ve izok re nu to zna če nje ri je či lus tra ci ja ne zav r je đu je da se o nje mu de talj ni je ras prav lja. Si tua ci ju u pos tso ci ja liz mu mo gu će je us po re di ti sa mo s lus tra ci jom u sta rom an tič kom druš tvu.

20 Peč jak, ibi dem, str. 18 (sli ka 3 i ko men tar uz sli ku).

82 ANDRAŽ ZIDAR

Po jam ka tar ze pot je če od sta rog r čkih tra ge di ja, sto ga da bis mo po vuk li pa ra le lu, mo ra mo se opet vra ti ti an ti ci: »Sklo no st pre ma očiš-će nju u sta rih Gr ka up ra vo se na veli čan stven na čin iz ra ža va la u tra-ge di ji, od nos no u nje zi noj zav r šnoj, ek sta tič noj toč ki, u ka tar zi, ko ja pred stav lja cilj nu vri jed no st, od nos no pri mar ni raz log pred sta ve. Pro-mat ra ju ći tra gič no ljud sko sta nje, gle da telj gra di od nos pre ma sa mo-me se bi, os je ća čim be ni ke vlas ti te si tua ci je, pa ti s ju na ci ma i za jed no s nji ma do živ lja va is tu že lju za očiš će njem, do bi va pri li ku za vlas ti to ras te re će nje.«21

Is to ta ko u jav nom i sve ča nom prog la še nju prav no ga ili po li tič kog ak ta (za ko na, re zo lu ci je) ko jim se pos red no ili ne pos red no osu đu ju vlas tod r šci pret hod nog re ži ma za kr še nje ljud skih pra va i na no še nje nep rav di na ro du ta ko đer do la zi do iden ti fi ka ci je tra gič ne sud bi ne po-je din ca s op ćom osu dom to ta li tar no ga re ži ma, ko ja obuh va ća i sve po je di nač ne slu ča je ve. Tra že ći vlas ti to ras te re će nje, lju di se suo ča va ju s trau ma ma proš los ti, po nov no pro živ lja va ju ći pat nje, i, što je mož da naj važ ni je, do la ze do spoz na je da su za nji ho vu pat nju bi li kri vi dru gi, a ne oni sa mi. Sve to za jed no – suo ča va nje, po nov no pro živ lja va nje i spoz na ja – lju de os lo ba đa vlas ti to ga te re ta proš los ti. Zna čaj ovog ka-tar zič nog učin ka ni je sa mo tre nu ta čan. Lju di ko ji od ba cu ju hi po te ku proš los ti, mo gu se lak še, br že, bez op te re će nja uk lju či ti u no vi, de mo-k rat ski sis tem vlas ti – par la men tar nu de mok ra ci ju i tr žiš no gos po dar-stvo. Up ra vo to – neop te re ćen po če tak no vog raz dob lja ras te re će nog proš los ti – bio je cilj i sta roan tič ke lus tra ci je.

Očiš će nje na in sti tu cio nal noj ra zi ni (dis kva li fi ka cij ski uči nak)Na in sti tu cio nal noj ra zi ni lus tra ci ja pred stav lja prav nu mje ru dis-

kva li fi ka ci je. Njo me se u de mok ra ci ji iz ob na ša nja fun kci ja vlas ti isklju ču ju oso be ko je zbog svo je ga ra da u ti je li ma pret hod no ga re ži ma, zbog kr še nja ljud skih pra va i os nov nih slo bo da ne mo gu osi gu ra va ti de mok rat sko vr še nje vlas ti.22 Bu du ći da se u pret hod noj re če ni ci da je sa mo de fi ni ci ja, iz nje ni je mo gu će ra zab ra ti zaš to oso be ko je su krši-le ljud ska pra va ubu du će ne mo gu osi gu ra va ti de mok rat sko vr še nje vlas ti. Do nek le pod rob ni je svr hu lus tra ci je od re đu je Her man Schwar tz ka da ka že da se lus tra ci ja smi je ko ris ti ti sa mo za uk la nja nje ili znat no sma nje nje opas nos ti da oso ba na od re đe nom po lo ža ju svoj po lo žaj ko-

21 Bla žič, ibi dem, str. 132.22 Od lu ka Us tav nog su da Re pub li ke Slo ve ni je, br. U-I-83/94, str. 3034 (u dalj njem tek stu:

Od lu ka).

83Lus tra ci ja

ris ti za kr še nje ljud skih pra va, či me ug ro ža va na po re za us pos tav lja nje no vo ga de mok rat skog ure đe nja.23 Još od re đe ni je o ve zi iz me đu kr še nja ljud skih pra va i de mok ra ci je go vo ri Dra go Jan čar: »Sve dok nam ne bu de do kra ja jas no da taj ne služ be, pris luš ki va nja, zas tra ši va nja, sa-s lu ša va nja i me dij sko is pi ra nje moz ga u pret hod nom re ži mu ni su bi li sa mo ‘ka va lir ski de lik ti’ ili nu žan ob lik su rad nje ra di pre živ lja va nja već ne vi đe no na si lje nad po je din cem, ko je je sa mo po se bi, a ne zbog pu kog po zi va nja na de mok ra ci ju, u etič kom i de mok rat skom smis lu neod r ži vo, mo že mo oče ki va ti da će se slič ne stva ri, na rav no na pot pu-no druk či ji na čin, do ga đa ti i ubu du će.«24

Pri li ke u ne ka daš njoj Če hos lo vač koj do ka zu ju da se lus tra ci ja ne zas ni va sa mo na hi po te tič kim pret pos tav ka ma, već i na pos ve real-nim os no va ma. Kao do kaz da je to ta li tar na vla st nas to ja la u naj ve ćoj mo gu ćoj mje ri sa ču va ti apa rat taj ne po li ci je za jed no s mre žom taj nih su rad ni ka i po mo ću to ga apa ra ta ut je ca ti na de mok rat ski raz voj i/ili ru še nje no vog sis te ma čim joj se pru ži pr va po volj na pri li ka, svje do či i Di rek ti va br. CB 002040/03-89 za pro vo đe nje ope ra ci ja pro tuo ba-vješ taj ne služ be. Taj do ku me nt no si da tum 28. stu de ni 1989. go di ne, dak le je da nae st da na na kon 17. stu de no ga, ka da je doš lo do Bar šu nas te re vo lu ci je i na ja ve smje ne re ži ma.25 Ova di rek ti va pro tuo bav ješ taj ne služ be na la že u toč ka ma a i b slje de će pos tup ke:

»Up rav lja nje, or ga ni za ci ja i su rad nja:– Osim pos to je ćih po lo ža ja ko je agen ti zau zi ma ju u vlas ti, i služ be-

nih kon ta ka ta u po je di nim ti je li ma, ra di os tva re nja da ljih ci lje va osi gu ra ti uv je te za mo gu ći pri je laz pri pad ni ka Dr žav ne si gur nos ti u struk tu re vlas ti.

Dje lat no pro vo đe nje:– Znatno po ve ća ti kon spi ra tiv no st ope ra tiv nih dje lat nos ti u ukup noj

struk tu ri Dr žav ne si gur nos ti.– Preispitati mre žu age na ta, osi gu ra ti nje zi nu sta bi li za ci ju i pos tup no

ši re nje pre ma naj vi šim po lo ža ji ma. Pos ve ti ti po zor no st dje lok ru gu

23 Her man Schwar tz, Pro po sed Mo del Lus tra tion Prin cip les, 24. 11. 1993., str. 4-5, Iz-vješ će iz Ve ne ci je, pri mj. 1, Ap pen dix 1. Da je svr ha lus tra ci je spri je či ti ko če nje tran-zi ci je iz pos tso ci ja liz ma u slo bod no de mok rat sko druš tvo Schwar tz je preu zeo od V. Ha ve la (v. ibi dem, str. 4).

24 Dra go Jan čar, Egip tov ski lon ci me sa, Ljub lja na 1995., str. 31-32.25 Od lu ka če hos lo vač ko ga Us tav nog su da od 26. stu de nog 1992., ref. br. Pl. U.S. 1/92, u

Neil Kri tz j. (ur.), Tran sna tio nal Jus ti ce: How Emer gi ng De moc ra cies rec ken wi th for-mer re gi mes, Wa hin gton D.C., 1995., tom 3, str. 349 (u dalj njem tek stu: Če hos lovač ka od lu ka).

84 ANDRAŽ ZIDAR

ra da age na ta na ut je caj nim i ru ko vo de ćim po lo ža ji ma. Mak si mal no ak ti vi ra ti nji hov rad, na ro či to pu tem dje lo va nja ut je caj nih age nata.

– Provoditi ak tiv ne mje re ra di de zin for mi ra nja pro tiv ni ka, uz kom-pro mi ti ra nje nji ho vih na jug led ni jih pred stav ni ka struk tu ra u jav no-sti i is ti ca nje nji ho vih ideo loš kih, osob nih i rad nih neus pje ha.

– Najhitnije pri do bi ti vi so ko kva li tet ne ut je caj ne agen te u sred stvi ma jav nog priop ća va nja i me đu stu den ti ma ko ji mo gu ut je ca ti na ope-ra tiv ne si tua ci je u tim struk tu ra ma u ko ri st Ko mu nis tič ke par ti je Če hos lo vač ke.«26

Ka ko vi di mo, mo guć no st da ne ka daš nji prek r ši te lji ljud skih pra va (pri pad ni ci taj ne po li ci je i agen ti) ova pra va po nov no kr še na jav nim po lo ža ji ma u sa daš njos ti i bu duć nos ti i ug ro ža va ju pri je laz u sta bil no de mok rat sko ure đe nje bi la je sas vim real na i pri sut na.

Za to je cilj lus tra ci je uk lo ni li prek r ši te lje ljud skih pra va zbog opas-nos ti da će po nov nim kr še njem u bu duć nos ti ug ro zi ti pri je laz u že lje no de mok rat sko ure đe nje. Slič no gle diš te doš lo je do iz ra ža ja i u sud skoj prak si. Nje mač ki sud za rad ne od no se od lu čio je da je dis kva li fi ka ci ja op rav da na sa mo u slu ča ju ako je oso ba u proš los ti uči ni la kon kre tan pog re šan pos tu pak ili ako kon kret ne okol nos ti na vo de na zak lju čak da se služ be nik u jav noj služ bi ni ubu du će ne će prid r ža va ti os nov nih za ko na i prih va ća ti nji ho ve vri jed nos ti.27

Sva ka dr ža va, po go to vo ona ko ju je to ta li tar ni sis tem bio pri mo-rao da pre ko čet r de set go di na tr pi kr še nja os nov nih ljud skih pra va i slo bo da, sto ga ima pra vo uvo đe nja za kon skih mje ra ko ji ma nas to ji spri je či ti opas no st od prev ra ta ili vra ća nja u to ta li tar ni sis tem i učvr sti de mok rat ski sis tem.28

Me đu tim, lus tra ci ja ne pred vi đa san kci je već od re đu je pret pos tav ke za rad na onim mjes ti ma ko ja, s ob zi rom na nji hov ka rak ter i po li tič-ko zna če nje, ima ju važ no st za os tva ri va nje de mok rat sko ga us tav nog po ret ka u zem lja ma ko je se zas ni va ju na na če lu prav ne dr ža ve.29 U slu ča ju da oso ba ne is pu nja va za ko nom pred vi đe ne do dat ne uv je te,30

26 Ibi dem.27 Od lu ka 63. se na ta Su da za rad ne od no se u Ber li nu od 4. pro sin ca 1991. (iz ri jek) (63A

Ca 15561/91).28 Če hos lo vač ka od lu ka, str. 351.29 Od lu ka češ kog Us tav nog su da od 21. pro sin ca 1993., od je ljak A, sta vak 16 (str. 6 pri-

je vo da na en gles ki; u dalj njem tek stu Češ ka od lu ka).30 U ve ći ni za ko na o lus tra ci ji ra di se o uv je ti ma da oso be ni su bi le pri pad ni ci rep re siv nih

ti je la biv ših so ci ja lis tič kih sis te ma ili da ni su bi le na vi so kim po lo ža ji ma u ko mu ni-stič koj par ti ji. U Slo ve ni ji ri ječ je o uv je tu da ni su kr ši li ljud ska pra va, a u Nje mač koj, po jed nos tav lje no re če no, u pi ta nju su oba mje ri la.

85Lus tra ci ja

uk la nja se na od re đe no vri je me s od re đe nih jav nih pos lo va ili bi va pre ras po di je lje na na ni že rad no mjes to, s tim što se is to dob no ne mo-že nat je ca ti za jav ne fun kci je. Kao što vi di mo, na in sti tu cio nal nom pla nu lus tra ci ju či ne dvi je mje re: pr vo, oso be ko je pri pa da ju in kri mi-ni ra nim ka te go ri ja ma uk la nja ju se s jav nih fun kci ja, i dru go, u za ko-nom ut vr đe nom ro ku zab ra nju je im se da se na te fun kci je vra te. Ia ko je for mal no ri ječ o od re đi va nju do dat nih uv je ta za vra ća nje na jav ne fun kci je, neis pu nja va nje ovih uv je ta ima de fac to ka rak ter dis kva li fi ka-ci je za obav lja nje od re đe nih pos lo va i zab ra nu obav lja nja tih pos lo va na od re đe no vri je me. To zna či da mje ra lus tra ci je, ka da se od no si na jav ne fun kci je ko je ne pred stav lja ju pri vi le gij, pos red no mo že og ra-ni či ti važ no ljud sko pra vo – pra vo na rad.31 Neis pu nja va nje do dat nih uv je ta mož da mo že ima ti na po je di nu oso bu ve ći uči nak u mo ral noj sfe ri. Ti me mis lim na mo ral ne san kci je ko je na me će druš tvo, kao što su pre zir i boj kot.

S ob zi rom na to da lus tra ci ja ima dis kva li fi ka cij ski uči nak, mo že mo po vu ći ana lo gi ju s kaz ne nop rav nim in sti tu tom si gur nos ne mje re u slo-ven skoj prav noj re gu la ti vi, ali i s kaz ne nop rav nim in sti tu tom prav nih pos lje di ca pre su de u po red be nom pra vu.

Lus tra ci ja se mo že us po re di ti sa mo s učin ci ma dis kva li fi ka ci je za obav lja nje jav nih pos lo va i s pro fe sio nal nim dis kva li fi ka ci ja ma i za-b ra na ma (po seb no gu bit kom pra va na obav lja nje jav nih pos lo va), ali sa mo u slu ča ju da prav ne pos lje di ce pre su de ima ju ka rak ter si gur nos ne mje re.32/33

U si gur nos noj mje ri zab ra ne obav lja nja za ni ma nja, ko ja je lus tra ciji naj bli ža, ri ječ je o to me da po či ni te lju kaz ne no ga dje la ko ji je u činjenju tog dje la zlou pot ri je bio za ni ma nje, po lo žaj, dje lat no st ili duž no st sud mo že zab ra ni ti obav lja nje od re đe nog za ni ma nja, dje lat nos ti ili dužnosti, pri če mu mo ra pos to ja ti os no va na sum nja da bi nje go vo dalje obav lja nje

31 Pi ta nje pred stav lja li ob na ša nje jav nih fun kci ja pri vi le gi ju ili pra vo u svo je mu je ko men ta ru pod rob no raz mot rio prof. dr. Boš tjan M. Zu pan čič, Vi di: An draž Zi dar, Lu stra ci ja, Ljub lja na, 1966., str. 216-219.

32 O ovim mje ra ma vi di vi še Vid Ja ku lin, Prav ne pos lje di ce pre su de u kaz ne nom pra vu (dok tor ska di ser ta ci ja), Prav ni fa kul tet, Ljub lja na, 1994., str. 48-57 i 112-143.

33 Dr. Ja ku lin zap ra vo raz li ku je prav ne pos lje di ce pre su de u ši rem smis lu, ko je obuh va-ća ju kaz ne (glav ne, spo red ne, do dat ne), si gur nos ne mje re, i prav ne pos lje di ce pre su de u užem smis lu (dak le tak ve kak ve poz na je mo u slo ven sko mu prav no mu sis te mu). Ovo raz li ko va nje ob raz la že ti me što ne ki prav ni sis te mi mje re ko je mi ub ra ja mo u prav ne pos lje di ce pre su de, ub ra ja ju me du kaz ne, a dru gi u raz li či te kaz ne ne san kci je. Bu du ći da ne ki prav ni teo re ti ča ri prav ne pos lje di ce pre su de ub ra ja ju u kaz ne, a dru gi u si-gur nos ne mje re, u po je di nim slu ča je vi ma ni je mo gu će od re di ti nji ho vu pri ro du (vi di ibi dem, str. 1 i 134).

86 ANDRAŽ ZIDAR

tak ve dje lat nos ti (i td.) bi lo opas no.34/35 Dak le, os no va za ko riš te nje si gur nos nih mje ra je opas no st da će po či ni telj kaz ne na dje la po nav lja ti i ubu du će, a nji hov cilj je up ra vo u to me da se ta opas no st ot klo ni.36

Dak le, ana lo gi ja iz me đu lus tra ci je i zab ra ne obav lja nja za ni ma nja je u to me da se, ka ko kad je ri ječ o lus tra ci ji ta ko i kad je ri ječ o spo me-nu toj si gur nos noj mje ri, ra di o opas nos ti da će oso ba ko ja je po či ni la od re đe na dje la u proš los ti, ta dje la či ni ti i ubu du će.

Me đu tim, ov dje tre ba od luč no nag la si ti da lus tra ci ja ne pred stav lja in sti tut kaz ne no ga pra va.37 Bit na raz li ka iz me đu si gur nos nih met ra i lus tra ci je je u to me da je kod si gur nos nih mje ra ri ječ o či nje nju kaz ne-nih dje la i o opas nos ti da će ta dje la po či ni telj u bu duć nos ti po nav lja ti, dok je kod lus tra ci je ri ječ o kr še nju ljud skih pra va i slo bo da i o opas-nos ti da će po či ni telj to po nav lja ti u bu duć nos ti i ti me ome ta ti pri je laz u no vo de mok rat sko ure đe nje.

Kaz ne no dje lo i kr še nje ljud skih pra va ni su iden tič ne in kri mi na ci-je. Ni je nuž no da obav lja nje jav nih pos lo va uz kr še nje ljud skih pra va sad r ži obi ljež ja kaz ne no ga dje la.38/39 To mo že mo vid je ti i iz preg le da

34 »Sud smi je po či ni te lju kaz ne no ga dje la zab ra ni ti obav lja nje od re đe na za ni ma nja, od re-đe ne sa mos tal ne dje lat nos ti ili ne ke duž nos ti ako je zlo ra bio svo je za ni ma nje, po lo žaj, dje lat no st ili duž no st ka ko bi po či nio kaz ne no dje lo te ako sud op rav da no zak lju či da bi zbog to ga bi lo opas no ako bi i da lje obav ljao tak vu dje lat no st« (čla nak 67. sta vak 1. Kaz ne nog za ko ni ka Re pub li ke Slo ve ni je).

35 In sti tu tu si gur nos ne mje re zab ra ne obav lja nja za ni ma nja iz čl. 67 KZ RS vr lo je slič na prav na pos lje di ca pre su de iz. čl. 100, stav 2, toč ke 1 i 2 KZ. Dr. Ja ku lin do du še ka že da su raz li ke iz me đu si gur nos nih mje ra i prav nih pos lje di ca pre su de »vi še for mal ne ne go suš tin ske pri ro de« (Ja ku lin, op. cit. str. 137), pa ipak je raz li ka ko ju spo mi nje u nas tav ku suš tin ska, jer se iz me đu lus tra ci je i spo me nu tih prav nih pos lje di ca pre su-de ne mo že po vu ći is ta ana lo gi ja kao sa si gur nos nim mje ra ma. Da bi nas ta la prav na pos lje di ca pre su de, do volj no je da je po či ni telj prog la šen ne po dob nim za obav lja nje od re đe nog za ni ma nja, duž nos ti ili dje lat nos ti iz sa mog raz lo ga što je po či nio kaz ne no dje lo (ibi dem, str. 138), a ne zbog zlou pot re be svo je ga za ni ma nja (po lo ža ja, dje lat no-s ti...) da bi to dje lo po či nio i opas nos ti da će kaz ne na dje la po nav lja ti i u bu duć nos ti.

36 Vid Ja ku lin, Var nos tni uk re pi, Ljub lja na, 1990., str. 33.37 »[Lustracijski] za kon ne ma kaz ne nop rav ni zna čaj ni ti po svo je mu sad r ža ju, ni ti pre ma

svo je mu zna če nju, ni ti stva ra bi lo kak vu prav nu od go vor no st« (Če hos lo vač ka od lu ka, ibi dem, str. 352-353.

38 Slo ven ski Us tav ni sud je ovu tvr dnju upot ri je bio sa mo za fun kci ju su ca (»Ni je, me đu-tim, nuž no da tak vo obav lja nje sud ske fun kci je pri če mu su pre su dom kr še na ljud ska pra va sad r ži obi ljež ja kaz ne no ga dje la.«), no ja smat ram da je se mo že upot ri je bi ti za jav ne fun kci je op će ni to. U dalj njem tu ma če nju ove re če ni ce Us tav ni sud ne ka že jas no u ko je mu se smis lu gor nja re če ni ca mo že in ter pre ti ra ti. Sto ga mo ra mo gor nju re če ni cu in ter pre ti ra ti ta ko ka ko to pred la že su dac prof. dr. Pe ter Jam brek u svo je mu potvr dnom (sam ga na zi va i do dat nom) iz dvo je nom miš lje nju. Kr še nje ljud skih pra va obuh va ća osim kaz ne nop rav nih kr še nja i kr še nja ljud skih pra va ko je su su ci (od nos no oso be na jav nim fun kci ja ma) skri vi li iz po li tič kih i ideo loš kih raz lo ga (vi di Od lu ku, ibi dem, str. 3034; Jam brek, Pe ter, Potvr dno iz dvo je no miš lje nje uz Od lu ku, 18. sr pnja 1994., str. 1).

87Lus tra ci ja

ljud skih pra va i slo bo da u os nov nim me đu na rod nim do ku men ti ma o ljud skim pra vi ma (Op ća dek la ra ci ja o ljud skim pra vi ma, Me đu na rod-ni pa kt o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma). Kr še nja pra va, ut vr đe nih, na prim jer, u član ku 12 (pra vo na slo bod no kre ta nje na te ri to ri ju jed ne dr ža ve, pra vo na na puš ta nje bi lo ko je [pa i vlas ti te] dr ža ve),40 u član ku 17 (zab ra na sa mo volj no ga ili ne za ko ni tog mi je ša nja u pri vat ni ži vot),41 u član ku 18 (pra vo na slo bo du miš lje nja, sav jes ti i vje rois po vi jes ti),42 u član ku 19 (pra vo da se ne bu de uz ne mi ra van zbog svo je ga svje to na-zo ra, pra vo na slo bo du iz ra ža va nja miš lje nja)43 i u član ku 25 (pra vo na ne pos red no vo đe nje jav nih pos lo va, pra vo da se bi ra i bu de bi ran, pra vo na dos tup no st jav ne služ be pod op ćim uv je ti ma jed na kos ti)44

39 Sup rot no ovo me, prof. dr. Lju bo Bav con zas tu pa ovo miš lje nje: »Op tuž ba da je su dac iz ri je kom pre su de kr šio ljud ska pra va po svo joj pri ro di pred stav lja kaz ne nu op tuž bu« (In ter vju s prof. dr. Lju bom Bav co nom, Mla di na, br. 47, 22. stu de ni 1994., str. 23).

40 »1. Svat ko tko za ko ni to bo ra vi na pod ruč ju ne ke dr ža ve ima pra vo slo bod no ga kre ta-nja u njoj i slo bod no ga bi ra nja svog pre bi va liš ta na nje zi nu pod ruč ju. 2. Svat ko ima pra vo na pus ti ti bi lo ko ju dr ža vu, uk lju ču ju ći i vlas ti tu« (Pe ter Jam brek, An ton Pe re nič i Mar ko Ur šič (ur.), Var stvo člo ve ko vih pra vic, Ljub lja na, 1988., str. 448).

Pri go vor u ve zi s kr še njem pra va na slo bod no kre ta nje na pod ruč ju vlas ti te zem lje od no si se pri je sve ga na biv ši Sov jet ski Sa vez, gdje je pos to jao In sti tut tzv. pro pis ke. Pro pis kom je Sta ljin uveo tzv. unu tar nje put ne is pra ve u ko ji ma se mog lo vid je ti je li se do tič na oso ba re gis tri ra la u mjes tu u ko je mu je pre bi va la. Prob le ma tič no st tog od lju di om ra že na in sti tu ta bi la je u to me da je vla st sa ma ima la pra vo od lu či ti gdje će ko ga re gis tri ra ti. Ako po je di nac ni je bio re gis tri ran ta mo gdje je ži vio, ni je imao pra va ko ja su iz to ga proiz la zi la (npr. pra vo na stan). Što vi še, vla st ga je mog la u bi lo ko je mu tre nut ku prot je ra ti. Zbog sa mo vo lje bi rok ra ta pro pis ka je pos ta la in sti tut ra se lja va nja sta nov niš tva po sov jet skoj dr ža vi po mo ću ko je ga su iz gra do va (npr. Mos kve) mno ge opo nen te prot je ra li u uda lje na mjes ta. Za nim lji vo je da je do uki da nja pro pis ke doš lo tek ne dav no (po čet kom svib nja 1995.) ka da je rus ki us tav ni sud pre su dio da je pro pis-ka u sup rot nos ti s pra vom na slo bo du kre ta nja (vi di: Pad la je tu di »pro pis ka«, zad nji re li kt so cia liz ma, De lo, 4. svib nja 1995.).

41 »1. Nit ko se ne smi je sa mo volj no ili ne za ko ni to mi je ša ti u bi lo či ji pri vat ni ži vot, njego vu obi telj, stan ili do pi si va nje, ne smi je ga se ne za ko ni to vri je đa ti ili šte ti ti nje go vu ug le du. 2. Svat ko ima pra vo na za ko ni tu zaš ti tu pro tiv mi je ša nja u svo ju osob no st, od uv re da ili na no še nja šte te nje go vu ug le du« (Jam bre k-Pe re ni č-Ur šič, op. cit., str. 450).

42 »1. Svat ko ima pra vo na slo bo du miš lje nja, sav jes ti i vje rois po vi jes ti. Pod tim se pra vom pod ra zu mi je va slo bod no oči to va nje i prih va ća nje vje re ili uv je re nja pre ma vlas ti toj od lu ci, kao i slo bod no oči to va nje vje re ili uv je re nja po je di nač no ili za jed no s dru gi ma, bi lo jav no bi lo pri vat no, bo gos luž jem, vjer skim i ri tual nim ob re di ma te vje ro nau kom« (ibi dem).

43 »1. Nit ko ne smi je bi ti uz ne mi ri van zbog svog svje to na zo ra. 2. Svat ko ima pra vo na slo bod no iz ra ža va nje miš lje nja; pod ovim se pra vom bez ob zi ra na gra ni ce pod ra zu mi-je va tra že nje, pri ma nje i ši re nje bi lo kak vih in for ma ci ja i ide ja u us me nom, tis ka nom ili um jet nič kom ob li ku, ili na ne ki dru gi na čin pre ma slo bod nom iz bo ru« (ibi dem).

44 »Sva ki dr žav lja nin ima bez raz li ke iz član ka 2. te bez neop rav da nih og ra ni če nja pra vo i mo guć no st: a) sud je lo va nja bi lo ne pos red no ili pre ko slo bod no izab ra nih pred stav ni-ka u up rav lja nju jav nim pos lo vi ma; b) bi ra ti i bi ti bi ran na stvar nim, op ćim jed na kim i taj nim iz bo ri ma ko ji bi ra či ma jam če slo bod no iz ra ža va nje vo lje; c) bi ti prim ljen u jav ne služ be svo je dr ža ve pod op ćim i jed na kim uv je ti ma« (ibi dem, str. 451).

88 ANDRAŽ ZIDAR

Me đu na rod nog pak ta o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma ne sa mo što ni su (bi la) for mu li ra na kao kaz ne na dje la već su ta pra va so ci ja lis tič-ki re ži mi sis te mat ski kr ši li. Pri tom ni je bio is pu njen čak ni uv jet iz spo me nu tog Pak ta, ko ji do puš ta og ra ni če nja od re đe nih pra va u slu-ča je vi ma iz van red ne jav ne opas nos ti ra di zaš ti te jav nog re da, jav nog zdrav lja itd. To is to vri je di i za slič ne od red be (čl. 12, 13, 18, 20 i 21) Op će dek la ra ci je o ljud skim pra vi ma.

Sto ga ta ko đer smat ram da lus tra ci ja, osim kr še nja ljud skih pra va ko ja ni su pred vi đe na kao kaz ne na dje la, tre ba obuh va ća ti i kr še nja pra va iz Pak ta i Dek la ra ci je, ko ja su obuh va će na nor ma ma kaz ne no ga pra va. Bi lo bi ne do pus ti vo da se lus tra ci jom s jav nih pos lo va uk la nja-ju oso be ko je su kr ši le ona ljud ska pra va ko ja ni su kaz ne nop rav nog zna ča ja, dok bi se oso be ko je su kr ši le ljud ska pra va kaz ne nop rav nog zna ča ja zad r ža le na pos lo vi ma sve dok se (i ako se) tak vo kr še nje ne ut vr di pra vo moć nom sud skom pre su dom. Ako bi doš lo do uk la nja-nja oso ba s jav nih pos lo va zbog kr še nja ne kog ljud skog pra va ko je je kaz ne nop rav nog zna ča ja, tak va kon sta ta ci ja, na rav no, ne bi proiz ve la pos lje di ce ni u jed noj, po go to vo ne u kaz ne noj ob las ti.

Ko ris nu ori jen ta ci ju u proc je ni pok ri va li se (i u ko joj mje ri) lus tra-ci ja kaz ne nim pra vom pred stav lja ju i mje ri la ko ja u od lu či va nju o to me je li ne ki slu čaj kaz ne nop rav ne ili dis cip lin ske pri ro de ko ris ti Eu rop ski sud za ljud ska pra va. Sir Ba sil Ha ll na vo di slje de ća tri mje ri la:1. priroda kla si fi ka ci je dje la u do ma ćem za ko no dav stvu

(ma da to mje ri lo ni je naj važ ni je);2. priroda sa mog dje la;3. stupanj stro gos ti pred vi đe ne kaz ne ne mje re i je li pred vi đe na kaz na

li ša va nje slo bo de.45

U ve zi s pr vim mje ri lom sve je pot pu no jas no – ni jed na zem lja ko ja je prih va ti la in sti tut lus tra ci je ni je je kva li fi ci ra la kao kaz ne nop rav ni in sti tut. Ne ma ni kak ve dvoj be ni u ve zi s tre ćim mje ri lom – stro gos ti kaz ne, toč ni je pos lje di ca neis pu nja va nja do dat nih uv je ta – kod lu-stra ci je do la zi do uk la nja nja s jav ne fun kci je i zab ra ne nat je ca nja za jav ne pos lo ve sa mo na od re đe no vri je me. Ka ko se po go đe na oso ba u to vri je me mo že za pos li ti na pos lo vi ma u pri vat noj sfe ri (npr. kao po du zet nik), a u ne kim zem lja ma za kon do puš ta i za poš lja va nje na

45 Sir Ba sil Ha ll, Pe ti in šes ti člen ev rop ske kon ven ci je o var stvu člo ve ko vih pra vic in te melj nih svo bo ščin, u Ro všek, Jer nej (ur.), Slo ve ni ja in Ev rop ska kon ven ci ja o člo-ve ko vih pra vi cah, str. 173, Ljublja na, 1993. Slično i Don na Go mein, Kra tek vo dič po Ev rop ski konven ci ji o člo ve ko vih pra vi cah, str. 44-45, Ljub lja na, 1995.

89Lus tra ci ja

ni žim jav nim pos lo vi ma, proiz la zi da pra vo na rad (u slu ča je vi ma ka-da obav lja nje jav nih pos lo va ne pred stav lja pri vi le gi ju) ni je odu ze to već sa mo og ra ni če no – pa čak i to sa mo na od re đe no vri je me. Pos li je is te ka tog vre me na oso ba se opet mo že nat je ca ti za sve jav ne pos lo ve. O kaz na ma kao što su nov ča na kaz na i og ra ni če nje slo bo de, ko je su kaz ne nop rav ne ka te go ri je, u lus tra ci ji, na rav no, nema ni go vo ra. Naj-spor ni je je dru go mje ri lo, prem da smat ram da kr še nja ljud skih pra va sa ma po se bi ni su kaz ne nop rav ne pri ro de. Nap ro tiv, kao što sam već spo me nuo, ra di se o mno go ši rem poj mu. Na ovom mjes tu na veo bih miš lje nje su ca Us tav nog su da Ma tev ža Kri vi ca, ko ji pred la že mo guć-no st da se for mu la ci ja »kr še nje ljud skih pra va« u slu ča ju lus tra ci je tu ma či ta ko da obuh va ća kr še nje svih ljud skih pra va (dak le i onih ko ja se mo gu kva li fi ci ra ti kao kaz ne na dje la). Ti me bi se pos lje dič no »lu-s tri ra li« i oni prek r ši te lji ljud skih pra va ko ji ma bi se mog lo su di ti za kaz ne no dje lo. Tak ve oso be ne bi bi le ok riv lje ne za kaz ne no dje lo, već za ma nje teš ko dje lo kr še nja ljud skih pra va. Me đu tim, u slu ča ju da je oso ba već osu đe na za kaz ne no dje lo (u kaz ne nom pos tup ku), smat ra lo bi se da je kr še nje ljud skih pra va do ka za no.46

Ko nač no, mo gu na ves ti i mje ri lo ko je ne sum nji vo uka zu je na os nov-nu raz li ku iz me đu lus tra ci je i kaz ne nog pra va. Cilj lus tra ci je, nai me, za raz li ku od kaz ne nog pra va, ni je kaž nja va nje, ni ti pred stav lja od maz du ili os ve tu.47 Ta kav cilj je for mu li rao i ne ka daš nji če hos lo vač ki mi nis tar, a kas ni je češ ki pre mi jer Vac lav Klaus: »Lus tra cij ski za kon ni je ok re nut proš los ti već bu duć nos ti. Da smo htje li kaž nja va ti ili se sve ti ti, si gur no bis mo ga do ni je li već pos li je No vem bar ske re vo lu ci je.«48

Na os no vi svih na ve de nih mje ri la mo že mo zak lju či ti da je lus tra ci ja sva ka ko bli ža dis cip lin skom ne go kaz ne nom pos tup ku, ma da ni je ni ti jed no ni ti dru go. Lus tra ci ja je prav na mje ra sui ge ne ris. Ia ko pos to ji od re đe na ana lo gi ja s kaz ne nim pra vom, nje zin iz vor ne tre ba tra ži ti u kaz ne nom pra vu, već u srod nim pos tup ci ma ko je su u proš los ti pro-vo di le ne ke da nas (ali ne i u proš los ti) de mok rat ske dr ža ve, kao što su Nje mač ka, Aus tri ja, Ita li ja, Ja pan, Gr čka...49 No, ka ko lus tra ci ja u kon kret nim slu ča je vi ma ipak og ra ni ča va važ no ljud sko pra vo – pravo

46 Ma te vž Kri vic, Odbijajuće iz dvo je no mišlje nje uz Od lu ku, str. 4-5, 26. sr panj 1994.47 »Lus tra tion may not be used tor pu nis hme nt.« Te još: »Lus tra tion may not be used for

ret ri bu tion or re ven ge« (Schwar tz, ibi dem, str. 5).48 Vac lav Klaus, Proč jsem kon ser va tiv cem?, str. 44, Prag, 1992., pre ma Jo nat han Stein, The

Ra di cal Czec hs: Jus ti ce as Po li ti cs, 25. lis to pad 1993. (neob jav ljen i ne zav r šen tek st).49 Vi še o tim pos tup ci ma v. Jo hn H. He rz (ur.), From Dic ta tor ship to De moc ra cy: Co pi ng

wi th the Le ga cies of Aut ho ria ni sm and To ta li ta ria ni sm, Wes tpo rt (Co nn.), London, 1982.

90 ANDRAŽ ZIDAR

na rad, i ka ko »lus tri ra nu« oso bu mo gu po go di ti mo ral ne san kci je, nje-zi nu pro vo đe nju tre ba pris tu pi ti res trik tiv no. U prak si se po ka za lo da naj ve ći ne dos ta tak lus tra ci je pred stav lja ju pos tup ne od red be, sto ga je po go đe nim oso ba ma nuž no za jam či ti os nov ne pro ces ne mje re op re za.

Do sa da sam se ba vio sa mo pro ved bom lus tra ci je na os no vi mje ri la kr še nja ljud skih pra va, ma da je to mje ri lo sa mo jed no od onih ko ji ma se (mo že) pot kri je pi ti uk la nja nje ko mu nis tič ke no men kla tu re s vlas-ti. Slo je vi tu prob le ma tič no st ne ka daš njih ko mu nis tič kih vlas tod r ža ca naj jas ni je nam pre do ča va su dac Us tav nog su da Slo ve ni je Fra nc Tes ten ka da ka že da u pri je laz nom pe rio du ovim lju di ma tre ba zab ra ni ti pri-s tup jav nim pos lo vi ma, jer bi »mog li per pe tui ra ti vri jed nos ti, na či ne po na ša nja i osob ne ve ze ko je su omo gu ća va le op sta nak pret hod nog re ži ma«.50 Kr še nji ma ljud skih pra va ko ja su obuh va će na u na či ni ma po na ša nja već sam se ba vio u kon tek stu lus tra ci je, za to ću se u na stav-ku us re do to či ti na per pe tui ra nje vri jed nos ti to ta li tar nog re ži ma i na osob ne ve ze. Osob ne ve ze su i na jo pas ni je u slu ča je vi ma ka da na ru-ko vo de će jav ne pos lo ve do la ze lju di ko ji su u vri je me so ci ja liz ma bi li pov jer lji vi su rad ni ci taj ne po li ci je, toč ni je – douš ni ci.51 To pred stav lja opas no st ko ju spo mi nje češ ki teo re ti čar pra va Voj te ch Ce pl: Ako se nei den ti fi ci ra nim agen ti ma taj ne po li ci je do pus ti sud je lo va nje u vlas ti i ubu du će, ris ki ra mo da svo ju bu duć no st pov je ri mo lju di ma ko je biv ši pri pad ni ci taj ne po li ci je mo gu uc je nji va ti. Oni uc je nji va njem mo gu ut je ca ti na od lu ke na naj vi šoj ra zi ni vlas ti.52/53 Na oz bilj nu opas no st

50 Fra nc Tes ten, Potvr dno iz dvo je no miš lje nje uz Od lu kui, str. 4, 22. sr panj 1994.51 Iz po vi jes ti je poz nat slu čaj uk la nja nja kon fi de na ta s jav nih po lo ža ja u Kra lje vi ni

SHS. Kon fi den ti su bi li douš ni ci ko ji su za vri je me Aus tro-U gar ske na nje zi nu pod-ruč ju oda va li lju de ko ji su bi li pris ta še ide je o uje di nje nju juž nos la ven skih na ro da u sa mos tal noj dr ža vi. Na kon nas tan ka Kra lje vi ne SHS, vla da SHS je sas ta vi la po pi se kon fi de na ta, uk lo ni la ih s jav nih po lo ža ja te im zab ra ni la zau zi ma nje jav nih po lo ža-ja do dalj nje ga (Ecik lo pe di ja Lek si kog raf sko ga za vo da, tom 4, Zag reb, 1959. Vi di ta ko đer pod kon fi de nt u Ne da En gel sfe ld, Pr vi par la me nt Kra lje vi ne Sr ba, Hrva ta i Slo ve na ca, str. 44, Zag reb, 1989.). Is to je vri je di lo i za po lo žaj su ca, o če mu svje do či i od lu ka dis cip lin skog se na ta Sto la sed mo ri ce, od jelj ka B: »Pos to ji in kom pa ti bi li tet iz me đu služ be kon fi de na ta s po lo ža jem su ca« (Od lu ka Dis cip lin skog se na ta Sto la sed-mo ri ce, Od je ljak B u Zag re bu, od 19. lis to pa da 1922., Ds 11/22 /izrijek/. Iz ri jek i dio od lu ke ob jav ljen je u Lju bo Milanović i Vin ko Stras ser, Rje še nja Ka sa cij skog su da u kaz ne nim i dis cip lin skim stva ri ma, knji ga II., str. 263, Zag reb, 1920.-1925.).

52 Voj te ch Ce pl, Ret ri bu tion and Res ti tu tion in Czec hos lo va kia, Ar chi ves eu ro péen nes de so cio lo ge, vol. 33, br. 1, str. 204 i 206, 1992.

53 Ce pl svo ju tvr dnju pot kr jep lju je i ne ta ko dav nim po vi jes nim prim je rom. Na kon Dru-gog svje tskog ra ta bi vši na cis tički su rad ni ci pos ta li su pos lušni apa ra tčiki na po ložaji-ma u Ko mu nis tičkoj par ti ji Čehos lo vačke i vla di iz jed nog je di nog raz lo ga: par ti ja se do mog la nji ho vih ges ta pov skih dos jea (ibi dem, str. 204).

91Lus tra ci ja

spre ge ko ja pos to ji iz me đu ne ka daš njih su rad ni ka to ta li tar nog re ži ma, dak le i opas no st od [ne]pos red nog ut je ca nja na od lu ke na naj vi šoj ra-zi ni, upo zo ra va i Vik tor Bla žič.54

Sup rot no Cep lu i Bla ži ču, Schwar tz smat ra da uvo đe nje lus tra ci-je ra di one mo gu ći va nja uc je nji va nja lju di na jav nim fun kci ja ma ni je op rav da no.55 Ras pra ve o to me pred stav lja li mo guć no st uc je nji va nja os nov ni raz log za uk la nja nje tak vih lju di s jav nih pos lo va smat ram ne pot reb ni ma, jer su ne ka daš nji douš ni ci taj ne po li ci je obuh va će ni prvim mje ri lom kr še nja ljud skih pra va. Douš ni ci taj ne po li ci je kr ši li su ljud ska pra va (pri je sve ga pra vo na pri vat no st), a pos to ji opas no st da će ih kr ši ti i ubu du će.

Pos ljed nje od mje ri la ko ji ma se op rav da va uk la nja nje su rad ni ka so ci ja lis tič kog re ži ma s jav nih pos lo va je st opas no st da će ne ka daš nji vlas tod r šci na jav nim fun kci ja ma i da lje per pe tui ra ti (»za sva vre me-na« ov je kov je či ti) vri jed nos ti ko je su omo gu ća va le pos to ja nje biv še-ga re ži ma. Ti me bi se zap ra vo uveo sis tem pli je na, ka kav je poz nat u SA D-u.

Što bi se mog lo do go di ti ako bi »sta ra no men kla tu ra« i da lje os ta-la na jav nim fun kci ja ma, rje či to go vo ri su dac Us tav nog su da Tes ten: »Vje ro dos toj no st dje lo va nja no vog sis te ma par la men tar ne de mok ra ci-je mo že bi ti do ve de na u pi ta nje ako ključ ne fun kci je u vlas ti i nje zi nim pod sis te mi ma obav lja ju oso be ko je su ove ili slič ne fun kci je već obav-lja le u pret hod nom sis te mu, a na pre las ku su se ‘pres vuk le na sce ni’ da bi u is tom ili u dru gim pod sis te mi ma dje lo va le kao no si te lji no ve, de mok rat ske vlas ti.«56

Vje ro dos toj no st tak vog sis te ma bi la bi do ve de na u pi ta nje jer bi na vo de ćim mjes ti ma mog li os ta li is ti lju di ko ji su za jed no s ko mu nis tič-kim re ži mom od go vor ni, pre ma miš lje nju ve ći ne češ kih pos la ni ka, »za plan sko uniš ta va nje vri jed nos ti eu rop ske ci vi li za ci je, svjes no kr še nje ljud skih pra va i slo bo da, za mo ral nu i eko nom sku pro pa st, po ve za nu s pra vo sud nim zlo či ni ma i te ro rom nad svim neis to miš lje ni ci ma, za uvo-đe nje di ri gi ra ne eko no mi je um jes to efi kas ne tr žiš ne priv re de, od ba cu-ju ći tra di cio nal na na če la vlas nič kih pra va, za zlou pot re bu sred sta va za

54 »Ne ma mo ilu zi ja o to me da neot kri ve na mre ža uro te pro tiv ci je lo ga ‘os ta lo g’ druš tva ne bi na ne ki po se ban na čin dje lo va la i da lje. Jer ci je li taj soj, pa bi lo da se ra di o douš-ni ci ma, nji ho vim na lo go dav ci ma i kli jen ti ma ili iz vr ši te lji ma, kao što su to is tra ži te lji, su ci, čla no vi kad rov skih ko mi si ja, i u no vim uv je ti ma pred stav ljao bi svo jev r stan sin-di kat ko ji se au to mat ski me đu sob no šti ti« (Bla žič, ibi dem, str. 152).

55 Schwar tz, ibi dem, str. 5.56 Tes ten, ibi dem, str. 2.

92 ANDRAŽ ZIDAR

od goj, ob ra zo va nje, zna no st i kul tu ru u po li tič ke i ideo loš ke svr he i za be zob zir no uniš ta va nje pri rod ne sre di ne«.57

Naj ma nje što mo že mo ka za ti je st da su ti lju di sa da, u de mok rat-skom ure đe nju, zbog svo jih dje la iz proš los ti ne pouz da ni. Da bis mo shva ti li u če mu je smi sao sis te ma pli je na, mo ra mo se os vr nu ti na SAD. Ta mo je sis tem pli je na sa mo od raz či nje ni ce da je ne ka stran ka po bi-je di la na iz bo ri ma jer je zas tu pa la od re đe ne prog ram ske ci lje ve. Da bi te ci lje ve os tva ri la, što bi ra či ko nač no od nje i oče ku ju, pot pu no je le gi tim no da pob jed ni ci smi je ne či nov ni ke ko ji su se za la ga li za po li ti-ku i os tva ri va li po li ti ku ko ja bi ra če ni je za do vo lji la. Smje nji va njem tih či nov ni ka, ko ji su za no vu vla st ne pouz da ni, pos to ji ve ća vje ro jat no st da će se vo lja bi ra ča os tva ri ti. A u de mok ra ci ji je os tva ri va nje vo lje bi ra ča si ne qua non vla da nja.

U pos tko mu nis tič kim zem lja ma ri ječ je jed nos tav no o to me da no va vla st smi je ni ne ka daš nje ko mu nis tič ke apa rat či ke: pr vo, jer su vla da li go to vo pe de set go di na, a u to vri je me su pos tig li da učin ci nji ho ve po-li ti ke ima ju raz mje re pri rod ne ka tas tro fe, i, dru go, jer se od njih zbog po li ti ke ko ju su zas tu pa li u proš los ti ni ob jek tiv no ni sub jek tiv no ne mo že oče ki va ti da će se za la ga ti za što br ži pri je laz u par la men tar nu de mok ra ci ju i tr žiš no gos po dar stvo.

Uvo đe nje sis te ma pli je na pod r ža va i poz na ti ame rič ki teo re ti čar pra va Bru ce Ac ker man. Za la žu ći se za ko lek tiv no ot puš ta nje pri pad ni-ka no men kla tu re, ko ji su se oko ris ti li u vri je me dok su bi li dio sis te ma ko ji je ug nje ta vao ve ći nu, Ac ker man pos tav lja slje de ća dva pi ta nja: »Zaš to bi bi lo ne poš te no omo gu ći ti dru gi ma da u no vom sis te mu zauz mu vo de će po lo ža je, po go to vu ako se uz me u ob zir da su pos tup ci moć ni ka u pret hod nom sis te mu do ve li zem lju do eko nom ske i po li tič-ke ka tas tro fe?«58 I da lje: »Zaš to bi pos li je ban kro ta sis te ma tre ba lo osi-gu ra ti rad na mjes ta ko mu nis tič kim bi rok ra ti ma ako se i obič ni rad ni ci, ko ji su pod ko mu niz mom ima li osi gu ra na rad na mjes ta, sa da mo ra ju suo ča va ti sa su ro vim i ne si gur nim uv je ti ma slo bod nog tr žiš ta?«59/60

57 Pream bu la češko ga za ko na o pro tup rav nos ti ko mu nis tičkog sis te ma i ot po ru pro tiv nje ga (br. 198/1993 Sb) od 9. sr pnja 1993., u: Ja nez Ja nša, Oko pi: Pot slo ven ske države 1991-1994, str. 87-88, Ljub lja na, 1994.

58 Bru ce Ac ker man, The Fu tu re of Li be ral Re vo lu tion, str. 96, New Ha ven (Co nn.), London, 1922.

59 Ibi dem, str. 96-97.60 Va lja napome nu ti da se Ac ker man, po dru goj stra ni, ne zau zi ma za to da bi se s jav nih

po ložaja uk lo ni lo su rad ni ke (doušnike) taj nih službi. Pre ma nje go vu mišlje nju, pro-blem doušni ka može se jed nos tav no ri ješiti ta ko da se nji ho vi dos jei unište.

93Lus tra ci ja

Me đu tim, uvo đe nje sis te ma pli je na pos tav lja i pi ta nje pra vednosti.Osim uk la nja nja ne pouz da nih lju di i us pos tav lja nja pra ved nos ti,

prim je na sis te ma pli je na ima u pos tso ci ja liz mu i tre ći čimbenik – na taj se na čin uk la nja ju i nes po sob ni lju di. Uz ro ci za eko nom sku pro pa-st ko mu niz ma ne mo gu se tra ži ti sa mo u jed noj i je di noj »par tij skoj« va ri jan ti druš tve nog raz vo ja već i u se lek ci ji kad ro va: »Sva ko io le zna čaj ni je rad no mjes to bi lo je dos tup no sa mo čla no vi ma Sa ve za ko-mu nis ta, iz če ga sli je di da je po li tič ka pri pad no st bi la važ ni ja od struč-nos ti i spo sob nos ti. Za to su na ta rad na mjes ta do la zi li broj ni pros ječ ni lju di i nes po sob nja ko vi ći, ko ji su svo ju nes po sob no st kri li iza par tij ske knji ži ce, a me du nji ma je bi lo i ne ma lo špe ku la na ta ko ji su ot vo ri li put ko rup ci ji.«61

Za nap re dak, ko ji bi prev la dao raz dob lje in dus tri ja li za ci je, bi la je um jes to fi zič ke sna ge pot reb na pa met: spo sob no st, zna nje i in ven ci ja.62 Pod r ža va njem pros ječ nih, nes po sob nih lju di i špe ku la na ta, ko mu nis-tič ki je re žim »pot pu no za ka zao«.63 Ko riš te njem sis te ma pli je na s vo-de ćih po lo ža ja, uk lo ni li bi se i nes po sob ni ko ji su mjes ta zau ze li zbog pri pad nos ti »na šoj stva ri«, ia ko se za nju vje ro jat no vi še ne bi za la ga li. Ali mno gi bi od njih i da lje os ta li nes po sob ni.

Za nim lji vo je da u pos tso ci ja lis tič kom druš tvu pob jed ni ci nad so-ci ja liz mom po pra vi lu ni su uvo di li sis tem pli je na,64 ali su ga pos li je po bje de na iz bo ri ma 1993. go di ne u Polj skoj uve li re for mi ra ni ko-mu nis ti. Oni ni su ima li ni kak ve mo ral ne skru pu le. S vo de ćih mjes ta

61 Peč jak, ibi dem, str. 28.62 Ibi dem, str. 24-25.63 Ibi dem, str. 25.64 Do uvođenja sis te ma pli je na došlo je je di no u Al ba ni ji. Ta mo je jed nu od pr vih mje-

ra De mokrat ske stran ke na kon do las ka na vla st pred stav lja la do pu na rad nog za ko na dva ma krat kim pa rag ra fi ma. Ta je no ve la uve la uređenje ko je »nad ležnom or ga nu« do pušta ot pušta nje bi lo ko jeg službe ni ka ra di »dob ro bi ti re for me«. Na te me lju tog za-ko na 1992. go di ne po sao su izgu bi li de se ci ti suća lju di. Budući da za kon za ot pušta nje držav nih činov ni ka ne od ređuje krite ri je, ci je li pro ces ot pušta nja obi lježen je ve li kom mje rom ar bit rar nos ti i fa vo ri zi ra nja. U is tom vre men skom raz dob lju vla st je uk lo ni-la i su ce ko ji su do no si li od lu ke ko je se ni su sviđale no voj vla di, ta ko, prim je ri ce, i prvog držav nog od vjet ni ka. Uopće je za de ko mu nizaci ju, po go to vo za kaznene sud ske pro ce se pro tiv bi vših ko mu nis tičkih vlas tod ržaca (npr. u pro ce su Nexhmi ji Hoxhi, Ra-mi zu Ali ji i Fa to su Na nou) u Al ba ni ji ka rak te ris tično da je no ve vlas ti pro vo de vođene željom za osob nom os ve tom ili zbog uk la nja nja (li jevih) po li tičkih pro tiv ni ka (vi di Kat hleen Im ho lz, Can Al ba nia Break the Chain: The 1993-94 Tria ls of For mer Hi gh Com mu ni st Of fi cia ls, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, Vol. 4, br. 3, lje to 1995., str. 54-60; Pro ti ko mu nis tična go nja, Dnev nik, 19. pro si nac 1995.; Za kon, ki iz loča biv še ko mu nis te, De lo, 5. 2. 1996.) Na sis tem pli je na pod sjeća i mje ra dis kva li fi ka ci je ko ju pro vo de u bi všoj Nje mačkoj De mokrat skoj Re pub li ci.

94 ANDRAŽ ZIDAR

uk lo ni li su sve pris ta li ce So li dar nos ti, a na up raž nje na mjes ta pos ta vi li svo je pris ta li ce.65

ZaključakKao što smo vid je li, mje ra lus tra ci je sad r ži dva čim be ni ka: pr vo,

psi ho loš ko-mo ral no očiš će nje na ro da ko jeg su rep re siv ni or ga ni so ci-ja lis tič kog re ži ma po za po vi je di par tij ske vr huš ke u proš los ti nat je ra li da ži vi u la ži (pod re đi va nju svo je ga ži vo ta sis te mu pod ci je nu vlas ti te sav jes ti); i, dru go, čiš će nje dr žav nog apa ra ta, jer no va de mok rat ska vla st iz tog apa ra ta, pre ma mje ri lu kr še nja ljud skih pra va, uk la nja oso-be ko je bi mog le ug ro ža va ti pri je laz u no vo de mok rat sko ure đe nje.

Do dir nu toč ku ko ja po ve zu je oba čim be ni ka lus tra ci je pred stav lja-ju rep re siv ni or ga ni biv šeg re ži ma i nji ho vi par tij ski gos po da ri. Že lim is tak nu ti da mi se za pos to ja nje de mok rat skog druš tva oba čim be ni-ka či ne pod jed na ko važ na. Uk la nja njem pri pad ni ka biv šeg re ži ma iz naj zna čaj ni jih dr žav nih in sti tu ci ja mo gu se stvo ri ti uv je ti za pro ved bu de mok rat skih re for mi ko je va go ni ma ze ma lja u tran zi ci ji omo gu ćuju da se što br že prik lju če na vlak za pad nih li be ral nih de mok ra ci ja. Me-đu tim, očiš će ne in sti tu ci je sa me po se bi još ne mo gu bi ti ja mac za »prik lju čak«. In sti tu ci je su, nai me, de mok rat ske u mje ri ko li ko je de-mok ra ti čan na rod ko ji ih bi ra. I sve dok na rod u »va go ni ma tran zi ci je« bu de op te re ćen hi po te kom proš los ti, ni očiš će ne in sti tu ci je ne će ga mo ći pok re nu ti u de mok rat skom prav cu. Re for me s vr ha mo gu mu da ti po čet ni po ti caj, ali vi še od to ga ne će bi ti iz vod lji vo bez su rad nje na ro-da. Za to smat ram da je, osim in sti tu cio nal no ga, zna ča jan i psi ho loš ko--mo ral ni vid lus tra ci je, či ja je svr ha da jav nim i sve ča nim ime no va-njem prek r ši te lja ljud skih pra va dje lu je ras te re ću ju će na svi je st na ro da i omo gu ći mu lak še uk lju či va nje u no ve de mok rat ske pro ce se.

U ši rem kon tek stu, lus tra ci ja pred stav lja sa mo jed nu od mje ra raš-čiš ća va nja, suo ča va nja s proš loš ću (to co me to ter ms wi th the pa st). Ne smi je se za bo ra vi ti da je »ko mu ni zam sis te mat ski uniš ta vao po vi-jes no pam će nje. Za oz drav lje nje pos tko mu nis tič kog druš tva važ no je naj pri je pod sje ti ti na ono što se do go di lo.66 Vi še o to me go vo ri Ro ger Er re ra: »Ve ći na suv re me nih dik ta tu ra ni je se og ra ni či la sa mo na vla da-vi nu pu tem te ro ra, zas tra ši va nja i la ži. Mno ge su te ži le i da uki da njem

65 Osiat vynski, Wik tor, De com mu ni za tion and Re com mu ni za tion in Po la nd, East Eu ro-pean Con sti tu tio nal Re view, str. 39, Vol. 3, br. 3-4, lje to-je sen 1994.

66 Step hen Hol mes, The End of De com mu ni za tion. Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, str 34, Vol. 3., br. 3-4, lje to-je sen 1994.

95Lus tra ci ja

ili fal si fi ci ra njem či ta vih slo je va dr žav ne po vi jes ti i na cio nal ne svi jes ti sis te mat ski iz bri šu ko lek tiv no pam će nje i iz no va na pi šu proš lo st. Za-to je to li ko važ no da se to pam će nje po nov no us pos ta vi. Nje go va je re ha bi li ta ci ja je di ni pro tuu da rac oni ma ko ji su po ku ša li una ka zi ti duh druš tva.67

Er re ra raz li ku je svi je st o proš los ti i po vi jes no pam će nje. Do osvješ-ći va nja, svi jes ti, tre ba lo bi do ći pu tem spoz na je o ned je li ma ne ka daš-njih vlas tod r ža ca, tre ba lo bi saz na ti tko su bi li kriv ci, a tko nji ho ve žr tve.68 Sred stva za pos ti za nje tog os vješ ći va nja pri je sve ga su dek la-ra ci je pred sjed ni ka dr ža va i vla da i rad pov jes ni ča ra.69 Osim to ga, da bis mo si os vi jes ti li što se do go di lo, tre ba mo to i pam ti ti. A to je već dru ga, po ne kad čak te ža i bol ni ja, ali ni ma lo ma nje zna čaj na stvar.70

Smat ram da u pos tso ci ja liz mu cje lo kup na de ko mu ni za ci ja, a ne sa mo dek la ra ci je i rad po vi jes nih ko mi si ja, pos red no ili ne pos red no uka zu je na dje la, prek r ši te lje i žr tve, us pos tav lja ju ći ta ko ko lek tiv no pam će nje. To me u pri log na ve st ću i či nje ni cu da je na dje lo va nje pra-va na svi je st i pam će nje iz ri či to upo zo ra vao još Fried ri ch Nietzsche.71 Za raz li ku od Voj tec ha Cep la, ko ji u ve zi s lus tra ci jom zas tu pa stav da pre ba ci va nje kriv nje za do ga đa je u proš los ti sa mo na ne ke lju de ne bi smje lo pos ta ti la ka zam je na za priz na va nje kriv nje bez ma lo sva ko ga gra đa ni na,72 imam neš to druk či ji stav. Lus tra ci ja je već zbog us pos tav-lja nja ko lek tiv ne svi jes ti o do ga đa ji ma iz proš los ti zna čaj na i po zi tiv na mje ra. Još je zna čaj ni ja zbog even tual ne ka tar ze ci je lo ga druš tva. I kad već go vo ri mo o kriv nji, glav ni dio kriv nje za do ga đa je u proš los ti ipak sno se sa mo ne ki – vlas tod r šci i nji ho vi iz vr ši te lji. Ako se ta či nje ni-ca ne uz me u ob zir, ako se za ne ma ri, po či ni te lji bi se iz jed na či va li sa žrtva ma. Dru ga je stvar s ko lek tiv nim pam će njem. Smat ram da je ono nuž no za sve, da nit ko ne ma pra vo za bo ra vi ti i iz bje ga va ti priz na nje svo je ga vlas ti to ga ud je la. Me đu tim, taj je pro ces mo guć tek kad se jav no i sve ča no ime nu ju oni ko ji sno se glav ni dio kriv nje za do ga đa je u proš los ti. Dak le, tek na kon op će ka tar ze ci je lo ga na ro da.

Svo jim vri jed nos nim sta no viš tem, us po re do s dru gim pos tso ci ja li-stič kim prav nim ak ti ma ko ji ta ko đer iz ra ža va ju de mok rat ske vrijed-

67 Ro ger Er re ra, La con scien ce, la mémoi re e tla jus ti ce, Ev rop ské a Me zi národ ni Právo, str. 27, Vol. II, br. 3, 1993.

68 Ibi dem, str. 26.69 Er re ra spo mi nje i dru ge na či ne: o do ga đa ji ma iz proš los ti mo že mo doz na ti i iz dje la

pi sa ca, um jet ni ka i fi l mskih rad ni ka (ibi dem, str. 27).70 Ibi dem, str. 27.71 Vi di Dru gu ras pra vu (»kriv nja«, »ne čis ta sav je st« i sl.) u Ge nea lo gi ji mo ra la.72 Ce pl, ibi dem, str. 205.

96 ANDRAŽ ZIDAR

nos ti (de mok rat ski us tav, za kon o is prav lja nju nep rav di, za kon o de-na cio na li za ci ji), lus tra ci ja mo že pred stav lja ti još je dan ob lik – ob lik ras ki da (dis kon ti nui te ta) s pret hod nim re ži mom.

S tim u ve zi pod sje tio bih na raz miš lja nje Velj ka Ru sa, ko ji za zem-lje na pri je la zu iz ne ka daš nje ga so ci ja lis tič kog sis te ma vi di vi še mo gu-ćih pu to va. Pr vi put je re for ma so ci ja lis tič kog sis te ma, što zap ra vo zna-či da se s ne ka daš njim so ci ja lis tič kim sis te mom od r ža va kon ti nui tet. Dru gim ri je či ma: so ci ja lis tič ki sis tem se re for ma ma res tau ri ra. Dru gi mo gu ći put je re vo lu ci ja zas no va na na an ti ko mu niz mu. Kod re vo lu ci je ri ječ je o pot pu noj an ti te zi so ci ja lis tič kom sis te mu, ko ja se iz ra ža va u pot pu noj ne ga ci ji vri jed nos ti, od no sa, nor mi, in sti tu ci ja... pret hod no ga sis te ma. Cilj re vo lu ci je je des truk ci ja ne ka daš njeg so ci ja lis tič kog si-ste ma. Me đu tim, Rus vi di i tre ću op ci ju – na zi va je re fo lu ci ja (re for ma + re vo lu ci ja).73

Ra di se o pos tso ci ja lis tič koj per spek ti vi ko ja zna či »bit no vi še od re for me so ci ja liz ma i bit no ma nje od re vo lu ci je, ko ja vo di u ne gi ra nje sve ga pos to je će ga. Re vo lu ci ja je sred nji put ko ji ni je ni ti ob nav lja nje sta rog druš tva ni ti re vo lu cio nar ni skok u praz no, već paž lji vo od mje-ra va nje što mo že mo i tre ba mo sa ču va ti, a što ne smi je mo i ne mo že mo zad r ža ti.«74 Up ra vo u Ru so voj re foluci ji vi dim bit ras pra va o [dis]kon-ti nui te tu s pret hod nim re ži mom.

Par la me nt mo že dis kon ti nui tet s pret hod nim re ži mom iz ri či to prog-la si ti dek la ra tiv nim po li tič kim ili prav nim ak ti ma. To su uči ni li Če si do no še njem Za ko na o pro tu za ko ni tos ti ko mu nis tič kog sis te ma i o ot po-ru pro tiv nje ga, ko jim je ko mu nis tič ki sis tem prog la šen ne le gi tim nim i zlo či nač kim.75 Me đu tim, smat ram da ta kav ras kid s kon ti nui te tom mo že ima ti oz bilj ne pos lje di ce u ob las ti me đu na rod nih od no sa. Ne kim su se zem lja ma pos li je pa da ideo loš kog pro tiv ni ka po ve ća li ape ti ti, pa bi tak ve za ko ne mog le upot ri je bi ti kao ar gu me nt za po niš ta va nje svih ili ba rem od re đe nih me đu na rod nih ugo vo ra, ko je je prih va tio pret hod ni ko mu nis tič ki re žim. S tak vim je sta vom nas tu pa la Ita li ja u ko mu ni ka-ci ji sa Slo ve ni jom, a ma nje ot vo re na, ma da slič na shva ća nja prov la če se i u nje mač kim od no si ma s Češ kom, pa i u od no si ma iz me đu Nje-mač ke i Polj ske.76

73 Velj ko Rus, Med an ti ko mu niz mom in pos tso ci ja liz mom, str. 20-21, Ljub lja na, 1992.74 Ibi dem, str. 21.75 Češ ki prim jer su za ma nje od tri go di ne sli je di li i Slo va ci.76 Za do ga đa nja na tim pod ruč ji ma vi di, prim je ri ce, Moj ca Dr ča r-Mur ko, Ko bi Havel

go vo ril v Ljub lja ni..., De lo – So bot na pri lo ga, 4. III. 1995., i Od pr to vpra ša nje šle zij-skih Nem cev, De lo, 11. VII. 1995.

97Lus tra ci ja

Bit pi ta nja [dis]kon ti nui te ta naj toč ni je je iz ra zio češ ki Us tav ni sud od lu ču ju ći o us tav nos ti go re spo me nu tog za ko na. U Od lu ci sto ji da se pre ko »sta rih zako na« os tva ru je kon ti nui tet sa sta rim re ži mom, ali se no vim Us ta vom, ko ji iz ra ža va no ve, de mok rat ske vri jed nos ti, os tva ru-je dis kon ti nui tet s vri jed nos ti ma »sta rog re ži ma«.77/78

Slič no bi se mog lo re ći i za go re spo me nu te za ko ne. I za kon o lu-stra ci ji je za kon ko ji osu dom kr še nja ljud skih pra va iz ra ža va de mokrat-ske vri jed nos ti.

Ri ječ je, dak le, o to me da »no vi re žim« prog la si dis kon ti nui tet s onim ka rak te ris ti ka ma »sta rog sis te ma« ko je su ima le to ta li tar ni ka rak-ter. Ri ječ je o to me da se (mo ral no) osu de kr še nja i prek r ši te lji ljud skih pra va, da se kaz ne no go ne po či ni te lji ideo loš ki i po li tič ki mo ti vi ra nih kaz ne nih dje la, da se sim bo lič nom od šte tom na dok na di pat nja žr tva ma ideo loš kih i po li tič kih pro go na, da se vra ti na cio na li zi ra no pri vat no vlas niš tvo, da se po niš ti laž na pret hod na ideo lo gi ja. Me đu tim, s ne kim dru gim, mož da čak i po zi tiv nim ka rak te ris ti ka ma ne ka daš njeg sis te ma dis kon ti nui tet bi bio ne sa mo bes mis len ne go čak i šte tan.

Ri ječ je, dak le, o re fo lu ci ji.

Osnovni prav ni prob le mi mje re lus tra ci je

Pro tiv lus tra ci je naj češ će se ču ju pri go vo ri da se njo me kr ši na če lo zab ra ne ret roak tiv nos ti, da se uvo de na če la kriv nje zbog pri pad nos ti (gui lt by as so cia tion) i ko lek tiv ne kriv nje (od go vor nos ti), da se uvo di dis kri mi na ci ja na os no vi po li tič kog uv je re nja, da se ko ris ti ar hi ve ko-mu nis tič kog apa ra ta kao pri mar no do kaz no sred stvo i da se ne osi gu-ra va ju os nov na pos tu pov na pra va.

77 Vi di Češku od lu ku, od je ljak A, sta vak 26. (str. 9 en gles kog pri je vo da).78 Pod rob ni je je tu prob le ma ti ku češki Us tav ni sud raz ra dio ti je kom od lučiva nja o ustav-

nos ti lus tra cij skog za ko na: »Prav na si gur no st u prav noj državi mo ra bi ti jam stvo za nje zi ne unu tar nje vri jed nos ti. Prav na država ko ja tre nu tačno tek nas ta je i ko ja se te-me lji na dis kon ti nui te tu vri jed nos ti to ta li tar nog režima u bu dućno st ne može pre no si ti one kri te ri je for mal nop rav no ga i ma te ri jal nop rav nog kon ti nui te ta ko ji se te me ljio na dru kčijem sis te mu vri jed nos ti čak ni on da ka da je to pu tem for mal no norma tiv nog kon ti nui te ta mo guće. Pošti va nje kon ti nui te ta vri jed nos ti sta ro ga režima ne bi ja mčilo prav nu si gur no st društva već bi učini lo upit ni ma no ve vri jed nos ti, po lju lja lo bi povje-re nje građana u kre di bi li tet no vog režima, a to bi ug ro zi lo prav nu si gur nost društva. Sva ko uk ljučiva nje vri jed nos ti to ta li tar nog režima u no vi de mok rat ski sis tem može po-lju lja ti i ug ro zi ti unu tar nje vri jed nos ne te me lje no vo nas ta log sis te ma« (Čehos lovačka od lu ka, ibi dem, str. 352).

98 ANDRAŽ ZIDAR

Pitanje ret roak tiv nos tiNa če lo nul lum cri men, nul la poe na si ne le ge prae via (ne ma zlo či na,

a ni ti kaz ne bez pret hod no ga za ko na) pot je če iz XVII. sto lje ća. Nas ta-lo je kao reak ci ja mla de bur žoa zi je na sa mo vo lju su do va, pod re đe nih kra lju, ko ji su pri pad ni ci ma bur žoa zi je su di li ne oba zi ru ći se na stro ge za kon ske nor me.79

Ovo na če lo, ko je je poz na to kao na če lo za ko ni tos ti u kaz ne nom pra-vu, poz na ju svi de mok rat ski prav ni po re ci, pa i slo ven ski. »Nit ko ne smi je bi ti kaž njen za dje lo ko je ni je ut vr đe no za ko nom kao kaž nji vo, i ko je ni je bi lo kaž nji vo pri je ne go što je po či nje no.«80

Lus tra ci ja ni je dio kaz ne nog pra va i, strik tno for mal no, za nju to na če lo ne vri je di. Ka ko, me đu tim, pos to ji ana lo gi ja s kaz ne nim pra-vom i ka ko je u pi ta nju in sti tut ko ji mo že ima ti za »lus tri ra nu« oso bu oz bilj ne pos lje di ce, smat ram da je sa sta no viš ta pra ved nos ti pot reb no da se spo me nu to na če lo mu ta tis mu tan dis pri mi je ni i na lus tra ci ju. Pri-je sve ga tre ba mo bi ti svjes ni da cri men u tom slu ča ju ne zna či kaz ne no dje lo, već cri men – kr še nje ljud skih pra va.

S pa dom so ci ja lis tič kih sis te ma po ja vi le su se mno ge prav ne praz-ni ne. Slič na je bi la i si tua ci ja pri je pe de set go di na, pos li je be zuv jet ne ka pi tu la ci je na cis tič kog re ži ma, i ona se naj lak še mo že us po re di ti s da naš njom. Na ro či to se s prav nim pos tup ci ma u pos tso ci ja liz mu mo že us po re đi va ti nür nber ški pro ces, ka da su su ci če ti ri sa vez nič ke dr ža ve (SA D-a, Ve li ke Bri ta ni je, Fran cus ke i SSSR-a) od lu či va li o kaz ne no-p rav noj od go vor nos ti ne kih naj vi ših na cis tič kih moć ni ka. I na nür nber-škom je pro ce su ob ra na sta vi la pri go vor da se su đe njem na ci stič kim moć ni ci ma za dje la ko ja u vri je me iz vr še nja ni su bi la ut vr đe na kao kaz ne na dje la, jer ih je kao tak va pr vi put kla si fi ci rao Lon don ski sta tut 8. ko lo vo za 1945., kr ši zab ra na ret roak tiv nos ti. Taj se pri go vor od no sio naj pri je i naj vi še na zlo či ne pro tiv mi ra. Me đu tim, u slu ča ju zlo či na pro tiv mi ra ni je bi la ri ječ o ret roak tiv nos ti. Prav ni te melj za te zlo či ne pred stav ljao je Kel lo g-Brian dov pa kt (nje gov služ be ni na ziv je Pa riški pa kt o od ri ca nju od ra ta kao sred stva na cio nal ne po li ti ke), od 27. kolo-vo za 1928., či je su ute me lji telj ske ugo vor ne stra ne bi le i Ja pan i Nje-mač ka. Na os no vi član ka 1. Kel lo g-Brian do va pak ta, ko ji je ut vr đi vao da ugo vor ne stra ne to ga pak ta »osu đu ju ko riš te nje ra ta za rje ša va nje me đu na rod nih spo ro va i od ri ču se ra ta kao sred stva na cio nal ne po li tike

79 A. I. Pol to rak, Njur nber gskij pro ce ss: Os nov nye pra vo vye prob le my, str. 79, Mos kva, 1966.

80 Čl. 28, st. 1, Us ta va Re pub li ke Slo ve ni je.

99Lus tra ci ja

u svo jim me đu sob nim od no si ma«.81 Me đu na rod ni voj ni sud (In ter na-tio nal Mi li ta ry Tri bu nal – IMT) do nio je od lu ku da »oni ko ji pla ni ra ju i vo de ta kav rat, sa svim nje go vim nez na nim i straš nim pos lje di ca ma, či ne zlo čin«.82 Me đu tim, u Kel lo g-Brian do vu pak tu ni su se pred vi đa le san kci je za nje go vo kr še nje,83 i za to je pred stav ljao lех im per fec ta. Ovaj ne dos ta tak ipak ni je zbu nio sud. Pod ja kim ut je ca jem pri rod no-prav ne ško le u pre su di sto ji: »Sas vim je oči to da je stav o nep ra ved-nos ti kaž nja va nja onih ko ji su, us pr kos do go vo ri ma i ga ran ci ja ma, bez na ja ve na pa li sus jed ne zem lje pog re šan. U tak vim okol nos ti ma ag re sor je du žan zna ti da po du zi ma neis pra van čin. Za to kaž nja va nje ni je nepra-ved no, već bi bi lo uis ti nu nep ra ved no da zlo čin os ta ne ne kaž njen.«84

Ta kav je stav prih va tio i Me đu na rod ni sud za Da le ki is tok: »Bi lo bi nep ra ved no da ag re sor ne bu de kaž njen. Što vi še, bi lo bi da le ko nep ra-ved ni je ako bi ag re sor os tao ne kaž njen.«85 Na os no vi tak vog miš lje nja mo že se ka za ti da se u Nür nber gu ra di lo mož da je di no o ret roak tiv nos ti u ve zi s od lu ka ma o od re đi va nju san kci ja. Ka ko bi u sup rot nom slu ča ju oni ko ji su po či ni li zlo či ne po me đu na rod nom pra vu os ta li ne kaž nje ni, nak nad no od re đi va nje san kci ja ne bi se tre ba lo smat ra ti upit nim.

Ni kad je ri ječ o lus tra ci ji ne sto ji pri go vor da se ra di o kr še nju na-če la ret roak tiv nos ti (nul lum »cri men« si ne le ge). Dje la ko ja u na cio-nal nim za ko no dav stvi ma ni su bi la for mu li ra na kao kr še nja ljud skih pra va ut vr đe na su kao tak va u me đu na rod nim ugo vo ri ma o ljud skim pra vi ma, ko je su ove zem lje pot pi sa le i ra ti fi ci ra le. Na rav no, ovi se ugo vo ri mo gu prim je nji va ti tek od tre nut ka ra ti fi ka ci je, od nos no nji ho-va stu pa nja na sna gu. Od me đu na rod nop rav nih aka ta naj važ ni ji su Me-đu na rod ni pa kt o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma i Op ća dek la ra ci ja o ljud skim pra vi ma. Ia ko ova po to nja for mal no ni je prav no ob ve zu ju ći do ku me nt, s vre me nom je pos ta la dio obi čaj no ga me đu na rod nog pra va ko je ob ve zu je sve dr ža ve svi je ta. A ka ko me đu na rod no pra vo kr še lju di a ne dr ža ve, zbog če ga su po je din ci in di vi dual no kaz ne no od go vor ni,86

81 Geor ge Gin sbur gs i V. N. Kud riav tsev, (ur.), The Nu rem be rg Trial and the In ter na tio nal Law, str. 127, Dor drec ht-Bos to n-Lon don, 1990.

82 Ibi dem, str. 112.83 U član ku 2. od re đi vao je da do rje še nja svih spo ro va i kon fl i ka ta me đu ugo vor nim

stra na ma mo ra do ći mir nim pu tem (ibi dem, str. 127).84 »Njur nber gskij pro ce ss nad glav nymi ne mec ki mi voen nymi pres tup ni ka mi«, Sbor nik

ma te ria lov v se mi to mah, Gos ju riz dat, str. 364, 1957., sve zak 7, pre ma Pol to rak, ibi-dem, str. 81.

85 Pol to rak, ibi dem, str. 81.86 Pre su da Ma đu na rod nog voj nog su da (IMT), str. 101, Gin sbur gs-Kud riav tsev, ibi dem,

str. 101.

100 ANDRAŽ ZIDAR

za kr še nja ljud skih pra va po me đu na rod nom pra vu od go vor ni su i po-je din ci u ne ka daš njim ko mu nis tič kim zem lja ma. Kao prav ni te melj za uk la nja nje prek r ši te lja ljud skih pra va s jav nih pos lo va, u slu ča ju da krše nja ljud skih pra va ni su bi la kaž nji va u unu tar njem pra vu ne ka-daš njih ko mu nis tič kih ze ma lja, slu že nam, dak le, od red be o ljud skim pra vi ma u me đu na rod nim ugo vo ri ma. Iz ri či to su ta kav stav prih va ti li Ni jem ci u Ugo vo ru o uje di nje nju (Ei ni gun gsver trag). Ugo vor o uje-di nje nju pred vi đa da raz log za iz van red no ot puš ta nje s rad nog mjes ta pos to ji i ka da je služ be nik »prek r šio na če la čov ječ nos ti i prav ne dr ža-ve, pri je sve ga ljud ska pra va ko ja jam či Me đu na rod ni pa kt o gra đan-skim i po li tič kim pra vi ma od 19. pro sin ca 1966., ili os nov na na če la iz Op će dek la ra ci je o ljud skim pra vi ma od 10. pro sin ca 1948.«87

Sli čan stav zas tu pa i Her man Schwar tz ka da ka že da se u slu ča ju lus tra ci je ra di o kr še nji ma onih ljud skih pra va ko ja su ut vr đe na u Usta-vu ili u me đu na rod nim ugo vo ri ma ko ji ma je pris tu pi la ne ka dr ža va u pe rio du iz me đu 1980. i 1989. go di ne.88/89

Osim na če la nul lum »cri men« si ne le ge prae via, ko jim smo se ba-vi li go re, tre ba uk rat ko spo me nu ti i pi ta nje kr še nja na če la nul la poe na si ne le ge prae via. Kao što sam već na po me nuo, za ko ni ma o lus tra ci ji ne pred vi đa ju se san kci je, već se pos tav lja ju do dat ni uv je ti za obav lja-nje jav nih pos lo va. Neis pu nja va nje tih uv je ta do vo di do ot puš ta nja s rad nog mjes ta i odu zi ma nja, na od re đe no vri je me, pra va nat je ca nja za to mjes to. For mal nop rav no ni je ri ječ o san kci ji, pa je u tom slu ča ju i po zi va nje na spo me nu to na če lo bes pred met no.

S ob zi rom na opi sa no nor mi ra nje, mo že mo uvid je ti da lus tra ci ja us tva ri ne kr ši na če lo zab ra ne ret roak tiv nos ti. Me đu tim, či nje ni ca je da ve ći na za ko na o lus tra ci ji obuh va ća kr še nja ljud skih pra va unat rag, sve do uvo đe nja so ci ja lis tič kog sis te ma. Smat ram, me đu tim, da je ova od red ba, ko ja zap ra vo pred stav lja pos red nu osu du so ci ja lis tič kog reži-ma u cje li ni, vi še dek la ra tiv nog ka rak te ra. Vje ro jat no st da će do ći do uk la nja nja lju di ko ji su kr ši li ljud ska pra va na po čet ku uvo đe nja socija-

87 Ugo vor o uje di nje nju od 30. ko lo vo za 1990., pog lav lje XIX., rad no pod ručje A, od je-ljak III, br. 1, sta vak 5., t. 1.

88 Schwar tz, ibi dem, str. 4 (uk ljučujući i na po me nu 1) i 8.89 Schwar tz smat ra da prim je na lus tra ci je unu tar du ljeg raz dob lja ne go što ga pred laže

on (de set go di na na kon pa da ko mu niz ma) ni je pot reb na. Mišlje nja je da lju di ko ji u posljed njih de set go di na pri je pa da ko mu niz ma ni su kršili ljud ska pra va to neće čini-ti ni u bu dućnos ti (ibi dem, str. 9). Na sup rot to me, svi lus tra cij ski za ko ni obuh vaćaju cje lo kup no raz dob lje ko mu niz ma (npr. čehos lo vačko raz dob lje 1948.-1989.). Ja pak smat ram da je naj bo lje ne ko sred nje rješenje; prim je ri ce, od početka 70-ih go di na pa na da lje (u slučaju Pak ta o građan skim i po li tičkim pra vi ma od počet ka stu pa nja na sna gu god. 1976.).

101Lus tra ci ja

liz ma u prak si je re la tiv no ma la. Pa ipak, tak ve nor me for mal no pred-stav lja ju kr še nje na če la za ko ni tos ti. Po mo je mu shva ća nju, pos to je na či ni da se neg dje iz me đu kraj nos ti pos tig ne za do vo lja va ju će rje še nje. Za kon o lus tra ci ji mo gao bi uk lju či va ti pream bu lu s vri jed nos nom osudom kr še nja ljud skih pra va (mož da i dru gih nep rih vat lji vih pos tu pa ka totali-tar nog sis te ma) ti je kom tra ja nja so ci ja lis tič kog sis te ma. Ta osu da ne bi ima la prav ni već mo ral ni zna čaj. U glav nom tek stu za ko na o lus tra ciji ut vr di lo bi se da se s jav nih pos lo va uk la nja ju prek r ši te lji ljud skih prava ko ji su ta pra va kr ši li od ra ti fi ka ci je (od nos no stu pa nja na sna gu) me-đu na rod nih ugo vo ra ko ji šti te uni ver zal na ljud ska pra va. Smat ram da bi ta ko, ba rem što se ti če na če la za ko ni tos ti, vuk bio sit a ko ze na bro ju.

Pitanje ko riš te nja ar hi va ne ka daš nje taj ne po li ci jeS ob zi rom na to da su ne ka daš nji douš ni ci so ci ja lis tič ke taj ne po li ci-

je dje lo va li u po ta ji, nji ho vo je uk la nja nje ug lav nom mo gu će sa mo na os no vi ar hi va taj ne po li ci je. Za to je pri go vor da se lus tra ci ja ne ka daš-njih douš ni ka obav lja pri mar no na os no vi ar hi va taj ne po li ci je zap ra vo bes pred me tan. Ne pos to ji dru gi na čin da se pris tu pi uk la nja nju douš ni-ka zbog nji ho va taj nog dje lo va nja. Ono što je spor no, je st pouz da no st tih ar hi va i pos tu pak po ko je mu se na os no vi dos jea tu ma či ra di li se o douš ni ku ili ne. Prob le me ko riš te nja ar hi va taj ne po li ci je naj bo lje pre do ču ju si tua ci je ko je pos to je u po je di nim dr ža va ma.

U Polj skoj su u raz li či tim vre men skim in ter va li ma (1946.-1947., 1949.-1953., 1980. i 1984.) bi le iz da va ne za po vi je di o ma sov nom vr bo va nju gra đa na u re do ve su rad ni ka polj ske Služ be si gur nos ti (SB – Služ ba Bez piec zin stwa) pa je ta ko re gis tri ran og ro man broj age na ta ko ji su to bi li sa mo na pa pi ru. S dru ge stra ne, iz me đu 1954. i 1955. go di ne doš lo je do ve li kog sma nje nja mre že douš ni ka, pa čak i do nje zi na uki da nja u go di na ma 1998. i 1999. Do ku men ta ci ja ne kih od-je lja ka SB-a bi la je dva pu ta uniš ta va na (1954.-1955. bi la je uniš te na do ku men ta ci ja X. od jelj ka, ko je je kon tro li ra lo Ko mu nis tič ku par ti ju, a 1998. i 1990. do ku men ta ci ja IV. od jelj ka, ko je je kon tro li ra lo ka to lič ko sve ćen stvo), što je os ta vi lo pri lič ne praz ni ne za ot kri va nje douš ni ka. Us to, mno gi ofi ci ri SB-a, že le ći se pri ka za ti kao ope ra tiv no ak tiv ni, re gis tri ra li su kao »kan di da te« mno ge lju de za ko je ni je bi lo mno go vje ro jat no da su ikad pos ta li su rad ni ci taj ne po li ci je. Ta ko se u ar hi vi-ma taj ne po li ci je naš lo po dos ta »mr tvih du ša«.90

90 An drej Rzep lin ski, A Les ser Evil?, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, Vol 1, br 3 (je sen 1992.), str. 33.

102 ANDRAŽ ZIDAR

Ni u biv šoj Če hos lo vač koj ar hi vi taj ne po li ci je StB-a (Státna bez-peč nos t’) ni su u ne tak nu tom sta nju doš li u ru ke de mok rat ski izab ra ne vlas ti. Vi še od 15.000 dos jea StB-a, po naj pri je dos jea age na ta i či nov-ni ka ko ji su zau zi ma li vi so ke po lo ža je, taj na po li ci ja je u pos ljed njim da ni ma pos to ja nja ko mu nis tič kog re ži ma uniš ti la.91 Osim to ga, ne ki biv ši pri pad ni ci taj ne po li ci je svje do či li su da su se u ar hi ve upi si va-la ime na lju di ko ji služ be no ni ka da ni su pris ta li na su rad nju s taj nom po li ci jom.92

Ia ko je sto osam de set ki lo me ta ra dug ar hiv ko ji je za so bom os ta vi la ne ka daš nja is toč no nje mač ka taj na po li ci ja Sta si (Sta-at ssic her heits-dien st – Sta si), po miš lje nju na čel ni ka Sa vez nog ure da za up rav lja nje ar hi vi ma Sta si Joac hi ma Gauc ka, vi so ko pouz dan u us po red bi s ar hi-vi ma dru gih ko mu nis tič kih taj nih služ bi, bi lo je slu ča je va da su agen ti Sta sia bez prav ne os no ve na vo di li ime na bu du ćih ko ris nih douš ni ka.93 Us pr kos »vi so kom stup nju pouz da nos ti«, i za nje mač ke ar hi ve vri je di is to kao i za polj ske i če hos lo vač ke (ne pot pu no st zbog uniš ta va nja, zbog pre las ka u pri vat ne ru ke, upi si va nja »mr tvih du ša« itd.).94 Sa slič-nim prob le mi ma vje ro jat no se sre ću sve pos tso ci ja lis tič ke zem lje.

Po mom miš lje nju, važ ni je pi ta nje je ko joj in sti tu ci ji tre ba pov je-ri ti ču va nje tih ar hi va. Prak sa je po ka za la da dos jee tre ba pov je ri ti na ču va nje ne po li tič koj in sti tu ci ji »ko ja kon tro li ra sa mo pris tup ar hi vu ne ma ju ći ni ka kav ut je caj na sud bi nu po je di na ca«.95 Me đu tim, ve ći na je pos tso ci ja lis tič kih dr ža va ču va nje i sre đi va nje pre pus ti la mi nis tar-stvi ma za unut raš nje pos lo ve. To zna či da pris tup pov jer lji vim po da-ci ma ima ju vla da ju će po li tič ke stran ke. Kao što će mo ub r zo vid je ti, one naj češ će ni su us pje le odo lje ti is ku še nju da ne ob ja ve po dat ke ko ji op te re ću ju nji ho ve po li tič ke pro tiv ni ke.

U ne ka daš njoj Če hos lo vač koj iz bi lo je vi še tak vih skan da la. Je dan od pr vih de sio se ne ko li ko da na pri je iz bo ra 1990. go di ne, ka da je ta-daš nji zam je nik mi nis tra za unut raš nje pos lo ve Jan Ru ml, član stran ke Gra đan ski fo rum, jav no op tu žio pred sjed ni ka Na rod ne stran ke Jo se fa Bar ton či ka za ak tiv nu su rad nju sa StB-om. Sli je di le su op tuž be da Gra đan ski fo rum že li pot ko pa ti ras tu ću pre diz bor nu po pu lar no st Na-

91 Hel sin ki Wat ch, po veži s pri mj. 19 ov dje, str. 2.92 Jiři Pe he, Par lia me nt Pas ses Con tro ver sal Law on Vet ti ng Of fi cia ls, Re po rt on Eas te rn

Eu ro pe, br. 43, 25. lis to pad 1991., str. 19 i pri mj. 13.93 Iz vješ će iz Ve ne ci je, ibi dem, str. 4.94 Vi di Claus Of fe, Di squa li fi ca tion, Ret ri bu tion, Res ti tu tion: Di lem mas of Jus ti ce in

Po st-Com mu ni st Tran si tio ns, str. 33, Blac kwe ll Pub lis her, Cam brid ge (Ma ss.), 1993.95 Ibi dem, str. 5.

103Lus tra ci ja

rod ne stran ke.96 Ni slje de ći po ku ša ji prov je ra va nja su rad nje s taj nom po li ci jom ni su bi li po li tič ki ne za vis ni. Sa vez ni par la me nt je 18. si ječ-nja 1991. go di ne us vo jio re zo lu ci ju o prov je ri svih pos la ni ka sa vez nog par la men ta, sa vez nih mi nis ta ra i fun kcio na ra vla di no ga, par la men-tar no ga i pred sjed nič kog ka bi ne ta. Taj je za da tak par la me nt pov je rio ko mi si ji naz va noj 17. no vem bar. Ova ko mi si ja je 22. ožuj ka 1991. go di ne ob je lo da ni la svo je na la ze na iz van red noj sjed ni ci par la men ta ko ju je pre no si la i te le vi zi ja. Na toj su sjed ni ci jav no ob jav lje na ime-na de se to ri ce pos la ni ka za ko je je ko mi si ja ut vr di la da su su ra đi va li s taj nom po li ci jom i ko ji su od bi li, i uz pret hod no upo zo re nje ko mi si je, vra ti ti zas tup nič ki man dat.97

Sli čan prim jer, ko ji još bo lje ilus tri ra zlou pot re bu po da ta ka iz do-s jea taj ne po li ci je ra di po li tič kih ob ra ču na, do go dio se u Polj skoj. Po put ne ka daš nje Če hos lo vač ke, i polj ski Se jm je 28. svib nja 1992. go di ne us vo jio re zo lu ci ju ko jom je Mi nis tar stvu za unut raš nje pos lo ve na lo že no da u ut vr đe nom ro ku prov je ri je su li oso be na naj vi šim funk-ci ja ma (pos la ni ci, se na to ri, su ci i gu ver ne ri voj vod sta va) za vri je me so ci ja liz ma bi li su rad ni ci taj ne po li ci je. An to ni Ma cie rewi cz, mi nis tar unut raš njih pos lo va u vla di Ja na Ol szewsko ga, je 4. lip nja 1992. go di-ne (dva da na pri je is te ka ro ka) dos ta vio par la men tu tri po pi sa: pr vi je sad r ža vao ob jaš nje nja o ob jaš nje nji ma ko ji ma se slu ži la taj na po li ci ja za vr bo va nje su rad ni ka, dru gi po pis, ko ji je dos tav ljen pred sjed ni ci ma pos la nič kih klu bo va, sad r ža vao je ime na 62 oso be ko ja su Ma cie rewicz i su rad ni ci naš li u ar hi va ma Mi nis tar stva unut raš njih pos lo va. Tre ći po pis, ko ji je dos tav ljen sa mo pred sjed ni ku dr ža ve i pred sjed ni ci ma par la men ta i se na ta, sad r ža vao je ma nji broj ime na »naj vi ših dr žav nih fun kcio na ra« ko ja je Ma cie rewi cz na šao u spo me nu tim ar hi va ma. Na tom po pi su bi lo je i ime pred sjed ni ka dr ža ve Lec ha Wa len se. Ia ko je krug oso ba ko je su do bi le po pi se na vod nih su rad ni ka taj ne po li ci je bio vr lo ma li, već slje de ćeg da na po pi si su ob jav lje ni u gdanj skim no vi na-ma. Pra va po za di na Ma cie rewic ze vih na ka na iziš la je na vid je lo slje de-ćih da na. Up ra vo is tu ve čer ka da je Ma cie rewi cz par la men tu dos ta vio po pi se, pred sjed nik Wa len sa zat ra žio je iz gla sa va nje ne pov je re nja vla di Ja na Ol szewsko ga, što se već ne ko li ko da na pri je to ga oče ki va lo, a što je par la me nt dva da na kas ni je i uči nio. Me đu tim, pri je ne go što je ne pov je re nje bi lo iz gla sa no, Ol szewski se u pau zi par la men tar nog

96 Bren, Pau li na, Lus tra tion in the Cze ch and Slo vak Re pub lics, str. 16-17, RFE/RL Re-sear ch Re po rt, Vol. 2. br. 29,16. sr panj 1993.

97 Ibi dem, str. 17.

104 ANDRAŽ ZIDAR

zas je da nja ob ra tio pu tem te le vi zi je dra ma tič nim go vo rom tvr de ći da vla du po ku ša va ju sru ši ti ne ka daš nji agen ti taj ne po li ci je. Pos li je pa da vla de, par la me nt je prih va tio Wa len sin pri jed log i za pre mi je ra izab rao Wal de ma ra Pawla ka, ko ji je hit no sus pen di ran, a na nje go vo je mjes to do ve den Wa len sin čov jek.

Slje de ćih da na par la me nt je ime no vao po seb nu ko mi si ju sa za-dat kom da is tra ži po za di nu Ma cie rewic ze vog pro vo đe nja spo me nu te re zo lu ci je. Ko mi si ja je 4. sr pnja 1992. pod ni je la iz vješ taj u ko je mu se kon sta ti ra da je na čin na ko ji je biv ši mi nis tar unu tar njih pos lo va pro vo dio spo me nu tu re zo lu ci ju imao ka rak ter pr vo raz red ne po li tič ke pro vo ka ci je ra di kom pro mi ti ra nja naj vi ših dr žav nih duž nos ni ka.98

98 Po seb no je za nim lji vo to da je u Polj skoj ma nje od tri go di na kas ni je došlo do prak tički identične si tua ci je. Mi nis tar unu tar njih pos lo va An dr zej Mil cza nowski, pripad nik pro-tu ko mu nis tičko ga pok re ta ko ji je bio pri je od ređenog vre me na po ve zan sa sin di ka tom So li dar no st, jav no je op tužio ta dašnjeg pre mi je ra Jo ze fa Olek sya, jed nog od vođa so ci jal de mok ra ta (re for mi ra nih ko mu nis ta), da je u go di na ma 1982.-1995. špi ju ni-rao za (rus ku) obav ještaj nu službu. Olek sy je ra di držav nih in te re sa kra jem si ječnja dao os tav ku na po ložaj pre mi je ra. Kam pa nju pro tiv Olek sya iz po za di ne je na vod no pred vo dio ta dašnji pred sjed nik Le ch Wa len sa, ko ji je na iz bo ri ma kra jem 1995. vr lo ti jes nim rezul ta tom iz gu bio dvo boj sa so ci jal de mok ra tom Alek san drom Kwaš niev-skim za pred sjed nič ko mjes to. Afe rom Olek sy Wa len sa je na vod no, pod krin kom uro te biv ših ko mu nis tič kih sna ga, po ku ša vao us pos ta vi ti iz van red no sta nje u zem lji i na taj na čin pro du ži ti svoj man dat (vi di: Polj ski pre mier Olek sy ob to žen ve leiz da je, De lo, 25. si je čanj 1995.; Pos lo vil no da ri lo Wa len se, Re pub li ka, 22. pro si nac 1995.; Pra va po li tič na zme da, De lo, 22. pro si nac 1995.; Jo zef Olek sy je vo hun!, De lo, 23. pro si nac 1995.; Polj ski pre mier Olek sy od sto pil, De lo, 25. si je čanj 1996.).

Oči to polj sko po li tič ko vod stvo iz pret hod ne afe re Ol szewski ni je niš ta nau či lo. Opet je doš lo do jav nih op tuž bi na te me lju ne pouz da nih do ka za služ bi Mi nis tar stva unu tar-njih pos lo va i bez ikak va pos tup ka ko jim bi se šti ti la pra va op tu že ni ka. Naj tra gič ni je u afe ri Olek sy je me đu tim to da je afe ra uz ro ko va la oz bilj nu po li tič ku kri zu i učvr sti la pod je lu Po lja ka na dva oš tro od vo je na ta bo ra. Ta kav na čin de ko mu ni za ci je je naj lo ši ja mo gu ća so lu ci ja ko ju su mog li izab ra ti biv ši pred sjed nik Wa len sa i nje go vi pris ta še. Bi lo ko ja od dva ju kraj njih so lu ci ja bi la bi bo lja: bi lo da su prih va ti li lus tra cij ski za-kon ko jim bi se biv še ko mu nis te (kr ši te lje ljud skih pra va) uk lo ni lo s jav nih po lo ža ja, bi lo da u pog le du de ko mu ni za ci je ni su po du ze li niš ta. Mo že mo zak lju či ti da je dio polj skog po li tič kog vod stva oko biv šeg pred sjed ni ka Wa len se do veo Polj sku, ba rem što se od no sa pre ma proš los ti ti če, u sli je pu uli cu. Ci je li slu čaj Olek sy, ko ji u mno go če mu pod sje ća na slu čaj Ja na Ka va na (vi di ov dje pri mj. 145), či ni se nus proiz vo dom uv ri je đe nos ti biv še ga pred sjed ni ka Wa len se, ko ji se ni je mo gao po mi ri ti s po ra zom na pred sjed nič kim iz bo ri ma.

Wa len si nu pog reš ku s afe rom Olek sy po ku ša va is pra vi ti po li tič ko vod stvo ko je je nas li je di lo Wa len su. Jed na od pr vih mje ra no vo ga polj sko ga pred sjed ni ka Alek san-de ra Kwaš niev skog na kon do las ka na vla st od no si la se, još pri je od stu pa Olek sya, na nje gov pri jed log za do no še nje lus tra cij skog za ko na. Lus tra cij skim za ko nom tre ba lo je ute me lji ti po seb nu us ta no vu ko ja bi prov je ra va la po li tič ku proš lo st kan di da ta za vi so ke dr žav ne po lo ža je, a is to dob no bi tre ba la po mo ći lju di ma ko ji su op tu že ni zbog sud je lo va nja s ko mu nis tič kom služ bom dr žav ne si gur nos ti (vi di: Kwaš niewski od pi ra ar hi ve, De lo, 23. si je čanj 1996.).

105Lus tra ci ja

U me đuv re me nu je 19. lip nja Us tav ni sud do nio od lu ku da je re zo-lu ci ja u sup rot nos ti s polj skim Us ta vom. Sud je kon sta ti rao da re zo lu-ci ja kr ši na če la de mok rat ske prav ne dr ža ve, ne šti ti pra va po je di na ca i vri je đa ljud sko dos to jan stvo.99

U nas to ja nji ma oba par la men ta (če hos lo vač ko ga i polj sko ga) da prov je re je su li naj vi ši dr žav ni fun kcio na ri su ra đi va li s ko mu nis tič-kom taj nom po li ci jom ni je bio spo ran sa mo zah tjev za prov je ru već i nje go vo pro vo đe nje. Re zo lu ci je ni su sad r ža va le de talj ni je od red be (pri je sve ga o pos tup ku), zbog če ga su se prov je re mog le pro vo di ti sa mo volj no.

Do zlou pot re be po da ta ka iz ar hi va taj ne po li ci je, ko ji je ču va lo Mi nis tar stvo unut raš njih pos lo va, doš lo je i u Ma đar skoj. Ne ka daš nji pre mi jer Jo sef An ta ll zlou pot ri je bio je dos jee taj ne po li ci je ka ko bi svo je po li tič ke pro tiv ni ke Jo se fa Tor gya na i Is tva na Csur ku op tu žio kao douš ni ke ne ka daš nje taj ne po li ci je.100

Gor nji prim je ri ne go vo re nam sa mo o opas nos ti od zlou pot re be dos jea, pov je re nih mi nis tar stvi ma za unu tar nje pos lo ve, ko ji ma pri-stup ima ju pri pad ni ci vla da ju će koa li ci je. Još je važ ni je to da spo me-nu ti po ku ša ji prov je re je su li duž nos ni ci su ra đi va li s taj nom po li ci jom pred stav lja ju pret hod ni cu pos tup ka lus tra ci je. Na os no vi neus pješ nih i zlou pot reb lje nih po ku ša ja prov je re, de mok rat ska vla st je doš la do spoz na je da prov je ru tre ba oba vi ti ne na os no vi re zo lu ci je ili čak »sa-moi ni ci ja ti ve«, već na os no vi za ko na ko ji bi imao »sis te mat ski ok vir u ko je mu će se dje lo va ti efi kas no i poš te no«.101 Op rav da ni su pri go vo ri ko je sam po ku šao pred sta vi ti u cje li ni (ne pouz da no st ar hi va taj ne po-li ci je i ču va nje ar hi va od stra ne po li tič ki za vis ne in sti tu ci je). U nas tav-ku ću pred sta vi ti rje še nje ko je, ako već ne ot kla nja, on da ba rem bit no og ra ni ča va po vo de za spo me nu te pri go vo re.

U pr vom re du, va lja lo bi os no va ti ne za vis nu us ta no vu (ured, agen-ci ju) ko joj bi se pov je ri lo ču va nje ar hi va ne ka daš nje taj ne po li ci je. Kao tak va, bi la bi neo vis na o po li tič kim ut je ca ji ma i že lja ma stra na ka na vlas ti. U toj in sti tu ci ji tre ba li bi bi ti za pos le ni ne za vis ni struč nja ci, ko ji bi na zah tjev ti je la (»lus tra cij ske ko mi si je«) prov je ra va li pos to je li u ar hi vi ma po da ci da su no si te lji jav nih fun kci ja bi li douš ni ci, agen-ti ili duž nos ni ci taj ne po li ci je, i ut vr đi va li vje ro dos toj no st upi sa nih

99 Vi di Wik tor Osia tynski, Age nt Wa le sa?. Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, str. 28-30, Vol. 1, br. 2, lje to 1992.

100 Špic lji nek da nje po li tič ne pli ci je so še ved no na po lo ža jih, Re pub li ka, 12. ko lo voz 1994.

101 Bren, ibi dem, str. 17.

106 ANDRAŽ ZIDAR

po da ta ka. Po da ci či ja bi se vje ro dos toj no st ut vr di la dos tav lja li bi se lus tra cij skoj ko mi si ji.

Sli čan sis tem uve den je u SR N-u. Ni jem ci su os no va li Sa vez ni ured za up rav lja nje ar hi vi ma Sta si (pre ma na čel ni ku Joac hi mu Gauc ku naz-va nom i »Gauc kov ure d«) sa za dat kom da se sis te ma ti zi ra pre ko 180 ki lo me ta ra ar hi va, a da se po da ci ko ji se u tim ar hi vi ma na la ze dos ta ve zain te re si ra ni ma (u če mu, sva ka ko, pos to je i od re đe na og ra ni če nja). U Ure du ra di 3.400 lju di (me đu nji ma sve ga 50 prav ni ka). Ia ko iz gle da da za pos le nih ima vr lo mno go, pri to li kom obi mu ar hi va i og rom nom bro ju zah tje va za uvid u ar hi ve, u prak si se nji hov rad od vi ja spo ro.102 Me đu tim, nje mač ki sis tem ima kru pan ne dos ta tak. Ured, nai me, pod-no si te lju zah tje va ne dos tav lja sa mo po dat ke ko je na đe u ar hi vu, već mu pod no si i vlas ti tu »struč nu« in ter pre ta ci ju u sti lu: »S ob zi rom na dos jee, ut vr di li smo da je He rr X bio nes luž be ni su rad nik Sta si ja«.103 Ti me Ured do no si me ri tor nu od lu ku je li ne ka oso ba su ra đi va la sa Sta-si jem ili ni je, što mo že do ves ti do nje go va ot puš ta nja (zbog nje mač kog in sti tu ta uk la nja nja s jav nih pos lo va – dis kva li fi ka ci je).104 Ured pod-nosi struč ni iz vješ taj a da se do tič noj oso bi ne pru ža mo guć no st da svoj dos je pro či ta i ko men ti ra. Ta ko đer, pri li kom iz ra de struč nog iz vješ ta ja, Ured ne prov je ra va po dat ke s even tual nim svje do ci ma, ni ti po dat ke ko ji se na la ze u dru gim, ne sa mo u Sta si je vim ar hi vi ma. Pov rh sve ga, Ured zad r ža va pra vo da svo je »struč no miš lje nje« iz mi je ni na os no vi ana li ze kas ni je preg le da nih ar hi va.105

Miš lje nja sam da na os no vi uvi da u ar hi ve Ured ni u ko je mu slu ča ju ne bi smio me ri tor no od lu či va ti. Struč no st Ure da tre ba la bi se po ka-zi va ti u proc je ni vje ro dos toj nos ti po da ta ka ko ji se na la ze u ar hi vi ma. One po dat ke za ko je bi se ut vr di lo da su pouz da ni, Ured bi dos tav ljao pod no si te lju zah tje va. O da ljoj sud bi ni oso be či ja se su rad nja is pi tu je, tre ba lo bi od lu či va ti po seb no ti je lo (lus tra cij ska ko mi si ja) u po seb nom (lus tra cij skom) pos tup ku, u ko je mu bi iz vješ taj Ure da pred stav ljao sa-mo je dan od mo gu ćih do ka za.

Prob lem vred no va nja iz vješ ta ja Ure da mo gao bi se ri je ši ti ta ko što bis mo mu priz na li važ no st jav nog do ku men ta, kao što, re ci mo, pos to ji u slo ven skom prav nom sis te mu. Nai me, u slo ven skom gra đan skom prav nom pos tup ku, jav nim do ku men tom se smat ra onaj do ku me nt ko ji is pu nja va slje de će uv je te:

102 Vi di Ac ker man, ibi dem., str. 86.103 Ibi dem, str. 84-85.104 Vi di ov dje pog lav lje o dis kva li fi ka ci ji.105 Ac ker man, ibi dem, str. 85.

107Lus tra ci ja

1. mora ga iz da ti dr žav ni or gan ili or gan s jav nim ov las ti ma;2. taj ga or gan mo ra iz da ti u ok vi ru svo jih nad lež nos ti;3. mora ga iz da ti u pro pi sa noj for mi.

Naj važ ni ja oso bi na jav nog do ku men ta, ko ja je i za ko nom ut vr đe na, je st da do ka zu je is ti ni to st to ga što se nji me pot vr đu je. Za kon, dak le, uvo di pret pos tav ku is ti ni tos ti sad r ža ja jav nog do ku men ta. Me đu tim, do puš te no je do ka zi va nje da su či nje ni ce ko je se pot vr đu ju jav nim do ku men tom ne toč ne ili da je jav ni do ku me nt neis prav no sas tav ljen. Kad je ri ječ o jav nom do ku men tu ra di se, zna či, o prae sum ptio iu ris ko ja omo gu ća va pre do ča va nje sup rot nog do ka za.106

Slič no vri je di i za jav ni do ku me nt u up rav nom pos tup ku, gdje se obi ljež je jav nog do ku men ta priz na je do ku men tu ko ji is pu nja va slje de-će za ko nom ut vr đe ne uv je te:1. javni do ku me nt mo že iz da ti dr žav ni or gan

ili or gan s jav nim ovlas ti ma;2. javni do ku me nt mo ra se iz da ti u pro pi sa noj for mi;3. organ mo že iz da ti jav ni do ku me nt sa mo u gra ni ca ma

svo je nadležnos ti;4. javnim do ku men tom smat ra se pot vr da ili na laz.

I u up rav nom pos tup ku za jav ni do ku me nt vri je di prae sum ptio iuris – da je is ti ni to to što se u nje mu na vo di ili nji me pot vr đu je, i uz taj do ku me nt ne tra ži se ni je dan dru gi do kaz. Me đu tim, do puš te no je do ka zi va ti i sup rot no, to je st da su na vo di u tom do ku men tu neis ti ni ti i da je do ku me nt neis prav no sas tav ljen.107

Za do ku me nt ko ji bi iz dao Ured na os no vi uvi da i vred no va nja po da ta ka iz ar hi va ne ka daš nje taj ne po li ci je, tre ba lo bi, pre ma to me, vri je di ti pra vi lo do ka zi va nja toč nos ti na vo da u do ku men tu. U tom slu-ča ju iz vješ taj Ure da pred stav ljao bi sa mo je dan od do ka za u dalj njem pos tup ku lus tra ci je, dak le u od lu či va nju je li oso ba bi la su rad nik taj ne po li ci je ili ni je.

Ti me što bi se iz vješ ta ju Ure da priz nao sta tus jav nog do ku men ta, te ret do ka zi va nja neis ti ni tos ti či nje ni ca, na ve de nih u iz vješ ta ju, pre-ba cio bi se na oso bu pro tiv ko jih se vo di pos tu pak. Smat ram da bi tak vo pre ba ci va nje te re ta do ka zi va nja u slu ča ju iz vješ ta ja Ure da bi lo op rav da no. Ko nač no, ra di se iz vješ ta ju ko ji su na pi sa li i prov je ri li

106 Loj ze Ude, Ci vil ni prav dni pos to pek, str. 208, Ljub lja na, 1988.107 Tru da Ne meš, Os no ve up rav ne ga pos top ka in up rav ne ga spo ra, str. 99-100, Ljub lja na,

1990.

108 ANDRAŽ ZIDAR

struč nja ci. Oso ba bi u da ljem pos tup ku ima la mo guć no st po bi ja nja iz-vješ ta ja i na vo đe nja svo jih do ka za. Mo ra mo bi ti svjes ni da se u slu ča ju lus tra ci je ra di o važ nom na cio nal nom in te re su – spre ča va nju ome ta nja pre las ka u de mok rat sko druš tvo. Us to, vri je me tra ja nja lus tra ci je pri-lič no je krat ko (u pra vi lu ra di se o raz dob lju od ne ko li ko go di na) i te ži se ek spe di tiv nos ti.

Pi ta nje kriv nje zbog pri pad nos ti (gui lt by as so cia tion)i ko lek tiv ne kriv nje (col lec ti ve gui lt), od nos no od go vor nos ti (col lec ti ve res pon si bi li ty)Če hos lo vač ki Za kon o lus tra ci ji, ko ji je kao pre ce den tni za kon slu-

žio kao mo del i u dru gim pos tso ci ja lis tič kim dr ža va ma, u član ci ma 2. i 3. od re đu je ne ga tiv ne uv je te zbog ko jih oso ba ko ja ih is pu nja va ne mo že vi še zau zi ma ti jav ne fun kci je nab ro ja ne u članku 1. Ako uk rat ko re zi mi ra mo, kao ne ga tiv ni uv jet smat ra se član stvo u slje de ćim or ga-ni za ci ja ma i in sti tu ci ja ma:– ako je oso ba bi la pri pad nik, su rad nik, douš nik

ili age nt Dr žav ne si gur nos ti;– ako je zau zi ma la vi so ku fun kci ju (sek re tar, član Pred sjed niš tva ili

Cen tral nog ko mi te ta itd.) u Ko mu nis tič koj par ti ji Če hos lo vač ke ili Slo vač ke ili u nje zi nim sa te lit skim or ga ni za ci ja ma;

– ako je zau zi ma la vi sok po lo žaj u od je lje nju Po li tič ke up ra ve Dr žav ne si gur nos ti;

– ako je bi la pri pad nik Na rod ne mi li ci je (oru ža nih sna ga Ko mu nis tič ke par ti je);

– ako je bi la član Od bo ra za prov je ru 1948. i 1968. go di ne;– ako je bi lo stu de nt na Vi so koj ško li Fe lixa Ed mun do vi ča Dzeržinskog

ili na ne koj dru goj par tij skoj ili po li cij skoj vi so koj ško li u ne ka daš njem SSSR-u.

Član stvo u tim or ga ni za ci ja ma ima lo je kao pos lje di cu uk la nja nje s jav ne fun kci je ili prem ješ ta nje na ni že rad no mjes to i zab ra nu, na od re đe no vri je me, nat je ca nja za jav ne fun kci je. Zbog dalj nje ras pra ve o na ve de nim pi ta nji ma, dak le o kriv nji zbog pri pad nos ti od re đe noj or ga ni za ci ji, od nos no o ko lek tiv noj kriv nji (od go vor nos ti), tre ba se po nov no os vr nu ti na slič nu si tua ci ju od pri je pe de set go di na.

Nür nber ški sud imao je pre ma član ku 9. Po ve lje Me đu na rod nog voj nog su da (The Char ter of In ter na tio nal Mi li la ry Tri bu nal) mo guć-

109Lus tra ci ja

no st da u pos tup ku pro tiv čla na bi lo ko je sku pi ne ili or ga ni za ci je, a u ve zi s dje li ma za ko ja je po je di nac mo gao bi ti osu đen, tu or ga ni za ci ju prog la si ti zlo či nač kom or ga ni za ci jom.108 Tak vo prog la ša va nje ima lo je za pos lje di cu da je sva ka dr ža va ko ja je pot pi sa la spo me nu tu Po ve lju ima la pra vo su di ti po je din ci ma za član stvo u tim or ga ni za ci ja ma. U tom slu ča ju smat ra lo se da je zlo či nač ki ka rak ter sku pi ne ili or ga ni za-ci je do ka zan i da se ne mo že po bi ja ti.109

Tu ži laš tvo je na nür nber škom pro ce su tra ži lo da sud kao zlo či nač-ke or ga ni za ci je prog la si ka bi net Reic ha, čel niš tvo na cis tič ke stran ke (NSDAP), SS (sa SD kao nje go vim sas tav nim di je lom), Ges ta po, SA, Ge ne ral štab i Vr hov nu ko man du nje mač kih oru ža nih sna ga.110 Sud je kao zlo či nač ke prog la sio sa mo tri od njih, i to čel niš tvo NSDA P-a, SS sa SD i Ges ta po. Od na ve de nih or ga ni za ci ja izu ze ta su od re đe ni od jelj ci, i to: iz SS ta koz va ne ko njič ke je di ni ce; iz Ges ta poa pog ra nič-ne i ca rin ske je di ni ce, kao i oni od jelj ci ko ji su se ba vi li uo bi ča je nim ured skim, ste nog raf skim i teh nič kim pos lo vi ma; iz SD-a douš ni ke ko ji ni su bi li pri pad ni ci SS-a i one pri pad ni ke SD-a ko ji su bi li ta mo pre-m ješ te ni iz Abweh ra.111

Od lu ču ju ći o to me, sud je bio svjes tan da prog la še nje or ga ni za ci ja za zlo či nač ke mo že do ves ti do naj te žeg kaž nja va nja nje zi nih po je di-nih pri pad ni ka, uk lju ču ju ći i smr tnu kaz nu. Za to je u svo joj pre su di upo zo rio da je jed no od os nov nih na če la u kaz ne nom pra vu in di vi-dua li za ci ja kriv nje, i is to dob no skre nuo po zor no st da se or ga ni za ci ja mo ra prog la si ti zlo či nač kom na na čin ko ji će osi gu ra ti da ne vi ni ne bu du kaž nje ni. U skla du s tim, sud je pos ta vio do dat ne uv je te u ve zi s pri pad nos ti zlo či nač kim or ga ni za ci ja ma: pr vo, dob ro volj no st pri pri-stu pa nju tak voj or ga ni za ci ji, i, dru go, upu će no st u zlo či nač ke nam je re or ga ni za ci je. Te ret do ka zi va nja pri ut vr đi va nju ova dva čim be ni ka bio

108 »Ar tic le 9. At trial of апу in di vi dual mem ber of апу group or or ga ni za tion the Tri bu nal may dec la re (in con nec tion wi th аnу act of whi ch the in di vi dual may be con vic ted) that the group or or ga ni za tion of whi ch in di vi dual was a mem ber was a cri mi nal or ga ni za-tion« (Re po rt of Ro be rt H. Jac kson, Uni ted Sta tes Rep re sen ta ti ve at the In ter na tio nal Con fe ren ce on Mi li ta ry Tria ls, 4-5, Was hin gton, 1949, Doc. LX, str. 424, cit. pre ma Gin sbur gs-Kud riav tsev, ibi dem., str. 225).

109 »Ar tic le 10. In ca ses whe re a group or or ga ni za tion is dec la red cri mi nal by the Tri-bu nal, the com pe te nt na tio nal aut ho ri ty of аnу Sig na to ry sha ll ha ve the rig ht to bri ng in di vi dua ls to trial for mem ber ship the rein be fo re na tio nal, mi li ta ry or oc cu pa tion cour ts. In аnу su ch ca se the cri mi nal na tu re of the group or or ga ni za tion is con si de red pro ved and sha ll not be ques tio ned« (ibi dem, str. 225).

110 Ibi dem, str. 238, pri mj. 100; Pol to rak, ibi dem, str. 324.111 Gin sbur gs-Kud riav tsev, ibi dem, str. 255 (uk lju ču ju ći i pri mj. 124-125), te Pol to rak,

ibi dem, str. 333.

110 ANDRAŽ ZIDAR

je, u skla du s pre sum pci jom ne vi nos ti, na stra ni tu ži laš tva.112 Već je i tu ži telj Jac kson na pro ce su re kao da op tu že ni ima pra vo ne gi ra ti da je dob ro volj no pri pa dao tak voj or ga ni za ci ji, da se mo že po zi va ti na olak ša va ju će okol nos ti u svo je mu dje lo va nju, da tvr di da je na pus tio or ga ni za ci ju, da se nje go vo ime za bu nom naš lo na po pi su pri pad ni ka or ga ni za ci je, da su ga u or ga ni za ci ju uk lju či li na pri je va ru i sl. Ka ko bi mo gao do ka za ti kriv nju, sud je sve to mo rao po bi ja ti.113

Res trik tiv nim pris tu pom u po ri me nji va nju čla na ka 9. i 10. Po ve lje, sud je bit no su zio mo guć no st ma sov nih pro ce sa ko je je do puš ta lo ši ro-ko tu ma če nje ova dva član ka.114 Poen ta prog la še nja ne kih or ga ni za ci ja zlo či nač kim ni je bi la u sveop ćoj haj ci na nji ho ve ne ka daš nje čla no ve, već u ne čem dru gom: »Sud sko prog la ša va nje važ ni jih na cis tič kih struk tu ra zlo či nač kim or ga ni za ci ja ma tre ba lo je ima ti ve li ko sim bo-lič no, mo ral no, po li tič ko i ideo loš ko zna če nje. Glav ni cilj tre ba la je bi ti osu da na ciz ma kao po li tič kog pok re ta, kao sis te ma ideo loš kih zac r ta nih ci lje va, a pri je sve ga kao dr žav ne prak se – uk rat ko, kao više-s trukog druš tve nog fe no me na. Op tuž bom i osu dom glav nih hit le rov-skih or ga ni za ci ja Sa vez ni ci su že lje li oz na či ti na ci zam kao nep ri ja te lja ci vi li za ci je i ta ko spri je či ti nje gov po nov ni us pon. Ako se fun kci ja zas tra ši va nja i pre ven ci je kaz ne nog pra va shva ća u ši ro kom smis lu i pro mat ra kao či ni telj ko ji gra di svi je st, on da je ide ja pro go na or ga ni-za ci ja svoj za da tak oba vi la vr lo us pješ no.«115/116

Naj zna čaj ni ji prav ni efe kt prog la ša va nja naj važ ni jih na cis tič kih or ga ni za ci ja zlo či nač kim bio je taj da u po je di nim sud skim pro ce si ma pro tiv čla no va tih or ga ni za ci ja ni je bi lo pot reb no do ka zi va ti zlo či nač ki ka rak ter or ga ni za ci je ko joj je ta oso ba pri pa da la.117

Ka ko je glav ni efe kt osu de or ga ni za ci ja kao zlo či nač kih bio de-kla ra ti van (sud, nai me, ni je od lu či vao o sud bi ni kon kret nih čla no va orga ni za ci ja),118 ne mo že se go vo ri ti ni o kak voj prav noj san kci ji kao pos lje di ci ove osu de. Pa ka ko ne ma san kci je, ne mo že se go vo ri ti ni o ko lek tiv noj od go vor nos ti, ia ko je osu đi van ko lek tiv (sku pi na, or ga ni-za ci ja). Nai me, kad je ri ječ o ko lek tiv noj od go vor nos ti pret pos tav lja se da se za od re đe na dje la ko ja su iz vr ši li po je din ci osu đu je cje lo ku pan

112 Gin sbur gs-Kud riav tsev, ibi dem, str. 242-243.113 Pol to rak, ibi dem, str 331.114 Gin sbur gs-Kud riav tsev, ibi dem, str. 243.115 Ibi dem, str 225.116 Slič no i Pol to rak, ibi dem, str. 334.117 Ibi dem, str. 330.118 Ibi dem, str. 331.

111Lus tra ci ja

ko lek tiv, jer se kaz na au to mat ski pro te že na sve nje go ve čla nove.119 Raz log da se na nür nber škom pro ce su ni je ra di lo o ko lek tiv noj od-go vor nos ti120 bio je (osim dek la ra tiv nog efek ta osu de) u to me da su na cio nal ni su do vi do du še mo ra li prih va ti ti prog la še nje od re đe nih or ga-ni za ci ja zlo či nač ki ma,121 ali ni su bi li ob vez ni (ma da su ima li to pra vo) da pri pad ni ci ma SS-a, SD-a, Ges ta poa i čel niš tva NSDA P-a su de zbog nji ho va član stva u zlo či nač kim or ga ni za ci ja ma.122 Da sud ni je od re dio dva do dat na uv je ta za kaž nja va nje član stva u zlo či nač kim or ga ni za-ci ja ma, u jed nom pro ce su mog lo bi se su di ti ve ćem bro ju oso ba iz jed nos tav nog raz lo ga što su svi bi li pri pad ni ci is te zlo či nač ke or ga ni za-ci je. Tak vim ma sov nim su đe nji ma su do vi bi zap ra vo uvo di li us ta no vu »amal ga mi ra nja«, što se do go di lo za vri je me Fran cus ke re vo lu ci je.

Prog la siv ši, dak le, od re đe ne sku pi ne zlo či nač kim or ga ni za ci ja ma, sud je ot vo rio put za kaž nja va nje pri pad ni ka tih or ga ni za ci ja već na os no vi sa mog član stva u nji ma (uz uv jet dob ro volj nos ti uč la nje nja i spoz na je o kaž nji vim nam je ra ma ili dje li ma or ga ni za ci je) i ti me uveo kriv nju zbog pri pad nos ti (zlo či nač koj or ga ni za ci ji). Raz log ko ji oprav-da va uvo đe nje kriv nje zbog pri pad nos ti bio je u pos to ja nju ti jes ne ve ze iz me đu kaž nji ve nam je re i dje la ko ja je po či ni la or ga ni za ci ja i sa me pri pad nos ti njoj.123

Mo guć no st prog la še nja ne kih or ga ni za ci ja zlo či nač kim ima la je ve lik ut je caj na za ko ne ko je su do no si le oku pa cij ske sa vez nič ke vlas ti u Nje mač koj. Član stvo u onim or ga ni za ci ja ma ko je je sud prog la sio zlo či nač kim, sa vez nič ki Nad zor ni sav jet (Con trol Coun cil) je Zako-nom br. 10 kva li fi ci rao kao zlo čin i pred vi dio kaz ne od odu zi ma nja gra đan skih pra va do smr tne kaz ne.124 Sli čan prin cip Ame ri kan ci su

119 Lju bo Bav con i Alen ka Še lih, Ka zen sko pra vo: sploš ni del, str. 111 i str. 45, Ljub lja na, 1987.

120 Te zu o uvo đe nju ne do pus ti vog na če la ko lek tiv ne od go vor nos ti na pro ce su je za go va-ra la ob ra na (vi di Pol to rak, ibi dem, str. 326-327).

121 Prog la še nje or ga ni za ci ja zlo či nač kim ima lo je dak le zna če nje prae sum ptio iu ris et de iu re ko je ne do puš ta do ka zi va nje sup rot no ga.

122 Pol to rak, ibi dem, str. 330.123 Pre su dom su da: »A cri mi nal or ga ni za tion is ana lo gous to a cri mi nal con spi ra cy in

that the es sen ce of bo th is coo pe ra tion for cri mi nal pur po ses. The re mu st be a group bou nd to get her and or ga ni zed for com mon pur po se. The group mu st be for med or used in con nec tion wi th the com mis sion of cri mes de noun ced by the Char ter. [...] The dec la ra tion wi th the res pe ct to the or ga ni za tion and grou ps wi ll [...] fi x the cri mi na li tv of its mem be rs« (Trial of the Ma jor War Cri mi na ls Be fo re the In ter na tio nal Mi li ta ry Tri bu nal, Vol. 2, Was hin gton, 1947., str. 121, cit. pre ma Gin sbur gs-Kud riav tsev, ibi-dem, str. 243).


112 ANDRAŽ ZIDAR

uve li i u za ko nu o de na ci fi ka ci ji (Za kon o os lo ba đa nju od na cio nal so-ci ja liz ma i mi li ta riz ma) ko jim su pri pad ni ci zlo či nač kih or ga ni za ci ja svr sta ni u naj te žu ka te go ri ju te žih pri jes tup ni ka (Ma jor Of fen de rs, Hauptschuldige) te pri jes tup ni ka (Of fen de rs, Ak ti vis ten) ko je su tre-ba le sna ći naj te že pos lje di ce.

Ako se vra ti mo na lus tra ci ju, vi di mo da se u če hos lo vač kom za ko nu o lus tra ci ji na vo di ne ko li ko or ga ni za ci ja i sku pi na. U slu ča ju član stva u tim or ga ni za ci ja ma is pu njen je ne ga tiv ni uv jet či ja je pos lje di ca ot puš-ta nje s pos la i odu zi ma nje pra va na po nov no kan di di ra nje. Na vo đe nja tih or ga ni za ci ja u za ko nu i san kcio ni ra nje član stva u nji ma pos red na je osu da pret hod no ga re ži ma. Jav na iz lo že no st pri je sve ga rep re siv nih or ga ni za ci ja ne ka daš njeg ko mu nis tič kog re ži ma ima sli čan efe kt kao i to što je Nür nber ški sud prog la sio važ ni je na cis tič ke or ga ni za ci je zlo-či nač ki ma. Cilj je da se dje lu je na svi je st lju di i da im se pre ne se od re-đe na po ru ka. Iz me đu ova dva slu ča ja ipak pos to ji ne ko li ko zna čaj nih raz li ka. Or ga ni za ci je ko je se na vo de u za ko nu o lus tra ci ji nig dje se iz ri-či to ne in kri mi ni ra ju.125 Ne ga tiv na vri jed nos na osu da ovih or ga ni za ci ja mo že se ra zab ra ti iz pos lje di ca ko je za kon pred vi đa za pri pad ni ke tih or ga ni za ci ja – ot puš ta nja sa pos la. Ova osu da je uto li ko iz ra že ni ja jer za kon o lus tra ci ji uvo di na če lo ko lek tiv ne od go vor nos ti (kriv nje).126 Svi ne ka daš nji čla no vi rep re siv nih i vla da ju ćih or ga ni za ci ja, ako ispu-nja va ju ne ga tiv ni uv jet, po za ko nu se au to mat ski ot puš ta ju iz jav ne služ be, bez ikak vog upuš ta nja u po je di nač ne slu ča je ve i ne uzi ma ju ći u ob zir raz lo ge za ek skul pa ci ju, up ra vo kao što je o to me, što se ti če član stva u zlo či nač kim or ga ni za ci ja ma, od lu čio Nür nber ški sud.

Ta ko đer, u za ko nu o lus tra ci ji iz ri či to se ne spo mi nje da je član stvo u tim or ga ni za ci ja ma in kri mi ni ra no, za to što su one sis te mat ski kr ši le ljud ska pra va. A up ra vo kr še nje ljud skih pra va, kao što sam već re kao, os nov no je mje ri lo za pro vo đe nje lus tra ci je. To mje ri lo mog lo se uo či ti u pri jed lo gu če hos lo vač ko ga za ko na o lus tra ci ji, ko ji je pod ni je la vla-

125 Če si su, is ti ni za vo lju, kas ni je (9. sr pnja 1993.) prih va ti li za kon (Za kon o pro tu za-ko ni tos ti ko mu nis tič kog sus ta va i ot po ru pro tiv nje ga) ko jim su ko mu nis tič ki re žim i ko mu nis tič ka par ti ja iz ri či to prog la še ni zlo či nač ki ma. Ipak, ov dje se ne ra di o lu stra-cij skom za ko nu. Is ti na, češ ki je za kon vi še ne go što je to slu čaj sa če hos lo vač kim lu-s tra cij skim za ko nom nag la sio mo ral no-psi ho loš ki as pe kt očiš će nja, dok mu ne dos ta je in sti tu cio nal ni čim be nik očiš će nja. Na pos ljet ku, i češ ki Us tav ni sud je, od lu ču ju ći o us tav nos ti Za ko na o pro tu za ko ni tos ti ko mu nis tič kog re ži ma i ot po ru pro tiv nje ga, u ob raz lo že nju od lu ke ko jom je pot vr dio us tav no st tog za ko na, za lus tra cij ski za kon prog la si lo če hos lo vač ki za kon.

126 Da je ri ječ o ko lek tiv noj kriv nji, smat ra ju Pe he, ibi dem, str. 8, pred sjed nik Ha vel (Bren, ibi dem, str. 18), Hel sin ki Wat ch, ibi dem, str. 7 i dru gi.

113Lus tra ci ja

da. Pre ma tom pri jed lo gu, pro vo đe nje lus tra ci je pred vi đa lo se na in di-vi dual noj os no vi i na te me lju op tuž be da je ne ka oso ba gu ši la ljud ska pra va.127 Me đu tim, ovu od red bu u pri jed lo gu če hos lo vač ki par la me nt ve ći nom od dva gla sa ni je prih va tio, zam je nju ju ći je go re na ve de nim pos tup kom.128/129

In kri mi ni ra njem rep re siv nih or ga ni za ci ja i sku pi na iz proš log re-ži ma par la me nt se (do du še ma lo nes pret no) pos lu žio is tim mje ri lom kao i Nür nber ški sud. Na na ve de ne or ga ni za ci je im pli cit no je uka zao kao na sis te mat ske kr ši te lje ljud skih pra va, a iz me đu nam je ra i po-s tu pa ka or ga ni za ci ja ko je su kr ši le ljud ska pra va i nji ho va član stva pos to ji to li ko ti jes na po ve za no st da op rav da va pret pos tav ku da su svi nji ho vi pri pad ni ci kr ši li ljud ska pra va.130 Ti me za kon o lus tra ci ji, po-put Nür nber škog su da, uvo di kriv nju na os no vi pri pa da nja. Smat ram da je uvo đe nje kriv nje na os no vi član stva u oba slu ča ja prih vat lji vo, s tim što se u slu ča ju lus tra ci je te ži ek spe di tiv nos ti. Ta ko đer, smat ram da je po ve za no st iz me đu ne ko li ko ka te go ri ja ko je su obuh va će ne lus tra-ci jom i kr še nja ljud skih pra va oči ta i sto ga op rav da na. To nas do vo di do pi ta nja ko je su to or ga ni za ci je ko je se in kri mi ni ra ju lus tra ci jom i je li in kri mi na ci ja u svim slu ča je vi ma op rav da na. Lus tra ci ja in kri mi ni ra slje de će ka te go ri je oso ba:

1. Čel ni ci, agen ti i dru gi pri pad ni ci ko mu nis tič ke taj ne po li ci je. Ne-ka daš nje služ be dr žav ne si gur nos ti bi le su os nov ni rep re siv ni or gan i za to smat ram da je u slu ča ju ove or ga ni za ci je pri ma fa cie jas no da je

127 Bren, ibi dem, str. 17.128 Jan Ka van, Mac Car thysm Has a New Na me: »Lus tra tion«, 4. tra vanj 1993., čet vr ti

od lo mak (neob jav lje ni tek st).129 Raz lo ge za tu od lu ku na vo dim u pog lav lju gdje sa mos tal no ras prav ljam o lus tra ci ji u

biv šoj Če hos lo vač koj, Češ koj i Slo vač koj.130 Ovaj moj zak lju čak pot vr đu je i kas ni ji za kon iz go di ne 1991. – za kon br. 480/91 Sb.

(Zakon ko ji se od no si na raz dob lje po manj ka nja slo bo de), ko ji iz ri či to ut vr đu je da je ko mu nis tič ki re žim kr šio ka ko ljud ska pra va ta ko i vlas ti te za ko ne. Za kon na vo di da su naj te ža kr še nja ljud skih pra va skri vi li čla no vi taj ne po li ci je i vi so ki ko mu nis tič ki či nov ni ci (Vo jen Güttler, neob jav ljen tek st, pro či tan na kon fe ren ci ji u Sal zbur gu od 7.-8. ožuj ka 1992.). Na kon raz dru ži va nja Če hos lo vač ke sli čan su za kon, kao što sam već spo me nuo, prih va ti li i Če si. I u za ko nu br. 198/93 Sb. (Za ko nu o pro tu za ko ni tos ti ko mu nis tič kog sus ta va i ot po ru pro tiv nje ga) ut vr đu je se da su ko mu nis tič ka par ti ja i ko mu nis tič ki sus tav kr ši li ljud ska pra va: »1. Re žim se te me ljio na ko mu nis tič koj ideo lo gi ji ko ja je od lu či va la o to me ka ko će se vla da ti dr ža vom kao i o sud bi ni dr žav-lja na u Če hos lo vač koj od 25. ve lja če 1948. do 17. stu de nog 1989., te se zbog či nje ni ca na ve de nih u član ku 1., toč ka 1 to ga za ko na (u toj su toč ci na ve de na kr še nja ljud skih pra va) prog la ša va zlo či nač kim, ne le gi tim nim, vri jed nim sva kog pre zi ra, što vri je di i za sve or ga ni za ci je ko je su ute me lje ne na is toj ideo lo gi ji te su svo je dje lo va nje us mje ri le pro tiv ljud skih pra va i de mok rat skog sus ta va« (čla nak 2. za ko na br. 198/93 Sb.).

114 ANDRAŽ ZIDAR

kr ši la ljud ska pra va. Me đu tim, os ta je pi ta nje je su li baš sva nje zi ni od-jelj ci kr ši li ljud ska pra va. Smat ram da bi, po ana lo gi ji s Nür nber škim su dom, tre ba lo izu ze ti oso be ko je su obav lja le ste nog raf ske, admi-nis tra tiv ne i teh nič ke pos lo ve, ako se proc je ni da ni su kr ši le ljud ska pra va.

2. Douš ni ci i dru gi nep ro fe sio nal ni su rad ni ci taj ne po li ci je. U tom slu ča ju ne ra di se o or ga ni za ci ji, već o po je di nim su rad ni ci ma taj ne po li ci je, ko ji se ne mo gu kva li fi ci ra ti kao pri pad ni ci sa me or ga ni za ci je ko ja je kr ši la ljud ska pra va. Me đu tim, s ob zi rom na to da ne ma ni kakve sum nje da su kr ši li ljud ska pra va, tre ba lo bi za sva kog po je din ca po-seb no ut vr đi va ti je li bio ili ni je bio douš nik. Kad je ri ječ o toj ka te go-ri ji oso ba, tre ba bi ti na ro či to op re zan. Pri mar ni do kaz ni ma te ri jal su, nai me, dos jei taj ne služ be, a nji ho va pouz da no st je u po je di nim slu-ča je vi ma dois ta upit na. Ta ko đer, tre ba uzi ma ti u ob zir even tual ne raz-lo ge za ek skul pa ci ju, ko jih u dos jei ma ne ma. Mno ge nep ro fe sio nal ne su rad ni ke taj ne služ be pri pad ni ci taj ne služ be su raz li či tim uc je na ma nat je ra li na su rad nju. Njih ne bi tre ba lo obuh va ti ti lus tra ci jom.

3. Dru gi rep re siv ni or ga ni. Me đu tak ve or ga ne ub ra ja se Na rod na mi li ci ja, kao po seb na oru ža na je di ni ca Ko mu nis tič ke par ti je u ne-ka daš njoj Če hos lo vač koj, i pa ra voj ne je di ni ce ko je su se an ga ži ra le u gu še nju po bu ne pro tiv so ci ja lis tič kog re ži ma 1956. go di ne u Ma-đar skoj. U tu ka te go ri ju mog li bi se svr sta ti i čla no vi če hos lo vač kih od bo ra za prov je ru gra đa na (1948. ili 1968. go di ne), ko ji su iz jav nih služ bi uk lo ni li sve one ko ji su se pro ti vi li ko mu nis tič kom re ži mu. Za sve ove or ga ni za ci je i sku pi ne ta ko đer je oči to pri ma fa cie da su kr ši le ljud ska pra va.

4. Oso be ko je su zau zi ma le vi so ke po lo ža je u ko mu nis tič koj par ti ji i nje zi nim sa te lit skim or ga ni za ci ja ma. Ia ko je Nür nber ški sud zlo-či nač ki ma prog la sio i vod stvo na cis tič ke stran ke, ne smat ram da bi se vod stva ko mu nis tič kih par ti ja u svim ne ka daš njim so ci ja lis tič kim sis te mi ma mog la oz na či ti kao or ga ni za ci je ko je su kr ši le ljud ska pra-va. Prem da je u svim so ci ja lis tič kim zem lja ma na vlas ti bio to ta li tar ni sis tem, si tua ci ja se od zem lje do zem lje raz li ko va la. Ne ke na cio nal ne ko mu nis tič ke par ti je bi le su vi še, dru ge ma nje to ta li tar ne. Pri je sve ga tre ba ima ti u vi du zaš to se za ko ni ma o lus tra ci ji uop će in kri mi ni ra ju vi so ke fun kci je u ko mu nis tič koj par ti ji i nje zi nim sa te li ti ma. Ne in kri-mi ni ra ju se to li ko za to što su ko mu nis tič ki vlas tod r šci dje li ma kr ši li ljud ska pra va (to je bio za da tak rep re siv nih or ga na) ko li ko za to što su za po vi je da li kr še nje ljud skih pra va. Či nje ni ca da su za po vi je da li

115Lus tra ci ja

na rav no ne os lo ba đa par tij ske čel ni ke od od go vor nos ti, nap ro tiv. Me-đu tim, raz log ko ji mi se či ni bi tan za stav da se vod stva ko mu nis tič ke par ti je ne prog la se or ga ni za ci ja ma ko je su kr ši le ljud ska pra va je u to me što ni su svi ru ko vo de ći fun kcio na ri za po vi je da li kr še nje ljud skih pra va. Um jes to da se ut vr đu je je li net ko bio član vod stva ko mu nis tič ke par ti je, tre ba lo bi pret hod no is pi ta ti je li kr šio ljud ska pra va. Me đu tim, pos to ji i dru gi raz log. Ako bi se s jav nih fun kci ja uk lo ni li svi ko ji su zau zi ma li vi še po lo ža je, lus tra ci ja bi obuh va ti la vr lo mno go lju di. A već iz slič ne mje re očiš će nja, de na ci fi ka ci je, vi di se da je za us pje šan pri je laz u de mok ra ci ju do volj no ako se s jav nih fun kci ja uk lo ne na j-opas ni ji po bor ni ci pret hod nog re ži ma. De na ci fi ka ci ja je po ka za la da su vi še ši ro ko pro vo đe nje mje re očiš će nja pos ti že up ra vo sup ro tan efe kt od že lje no ga – mo že us po ri ti pri je laz u de mok rat sko druš tvo. Ako bi se s jav nih po lo ža ja uk lo ni li svi ko ji su ika da zau zi ma li vi so ke po lo ža je, uk lo ni li bi se mno gi os po sob lje ni struč nja ci ko ji su u tran-zi ci ji i te ka ko pot reb ni. To su, na kra ju kra je va, priz na li i sa mi Če si. Pred sjed nik Ha vel i šef nje go va ka bi ne ta Ka rel Schwar zen be rg jed nom su pri li kom iz ja vi li da bez biv ših ko mu nis ta ne mo gu oba vi ti ni ti je dan po sao, do du še uz na po me nu da nas to je an ga ži ra ti sa mo one ko ji ma se ne mo gu sta vi ti na te ret ni kak vi zlo či ni.131 U to me bi i tre ba la bi ti bit lus tra ci je – pri je ne go one ko ji su pri pa da li ko mu nis tič koj par ti ji, s jav-nih pos lo va tre ba uk lo ni ti one ko ji su kr ši li ljud ska pra va.

Osim to ga, mje ri lo zau zi ma nja vi so kih po lo ža ja u ko mu nis tič koj par ti ji obuh va ća i oso be ko je su te po lo ža je na pus ti le pri je pa da ko mu-niz ma i pres ta le bi ti pris ta li ce ko mu niz ma. Ako bi se uk la nja li i tak vi lju di, lus tra ci ja sas vim si gur no ne bi pos tig la svoj cilj.

5. Ne ka daš nji po laz ni ci po li cij skih i par tij skih ško la. Spo me nu ta ka te go ri ja ne mo že se ok va li fi ci ra ti kao or ga ni za ci ja, jer ona to ni je. Ina če smat ram da ova ka te go ri ja ne bi tre ba la bi ti obuh va će na za ko-nom o lus tra ci ji, pri je sve ga za to što se tu ne ra di o kr še nju ljud skih pra va. Smi sao po ha đa nja spo me nu tih ško la bio je stje ca nje zna nja ko je je pot reb no za rad u služ ba ma taj ne po li ci je. Me đu tim, ako po laz nik ško le ni je pos tao pri pad nik taj ne po li ci je i ni je kr šio ljud ska pra va, sa ma či nje ni ca da je tak vu ško lu po ha đao ni ka ko ni je do vo ljan raz log za lus tra ci ju.

Iz gor nje ga mo že mo zak lju či ti da je kr še nje ljud skih pra va os nov-no mje ri lo za pro vo đe nje lus tra ci je, s tim što bi se od re đe ne ka te go ri je

131 Raz go vor sa Si mo nom Wie sen tha lom, De lo – So bot na pri lo ga, 10. ru jan 1994.

116 ANDRAŽ ZIDAR

oso ba mog le uk la nja ti s jav nih pos lo va već sa mo po os no vi pri pa da nja or ga ni za ci ja ma ili sku pi na ma ko je su kr ši le ljud ska pra va (ko mu nis tič-ka taj na po li ci ja i dru ge rep re siv ne or ga ni za ci je). Sli čan stav zas tu pa i Her man Schwar tz, ko ji smat ra da bi se lus tra ci ja mo ra la pro vo di ti pri je sve ga in di vi dual no, ta ko što bi se ut vr di lo je li ne ka oso ba svo jim dje lo va njem kr ši la ljud ska pra va. Is to dob no, on do puš ta mo guć no st da bi se uk la nja nje s jav nih fun kci ja pro vo di lo i na os no vi pri pad nos ti or ga ni za ci ji ko ja je kr ši la ljud ska pra va. Me đu tim, Schwar tz po to nje mje ri lo do pu nja va zau zi ma njem ru ko vo de ćeg mjes ta u njoj.132

Sta ja liš te da oso be u lus tra cij skom pos tup ku tre ba raz mat ra ti in di vi-dual no do vo di nas do dru gog pi ta nja – pi ta nja ko lek tiv ne od go vor no-sti. Ko lek tiv na od go vor no st ko ju us pos tav lja če hos lo vač ki lus tra cij ski za kon ne do pus ti va je, i u even tual nim bu du ćim za ko ni ma o lus tra ci ji (ili slič nim pos tup ci ma očiš će nja) tre ba lo bi je iz bje ga va ti. Od lu či va-nje o to me je li ne ka oso ba kr ši la ljud ska pra va tre ba lo bi pre pus ti ti po seb nom ti je lu – lus tra cij skoj ko mi si ji ko ja bi od lu či va la o sva kom slu ča ju po je di nač no. Čak i ka da bi se u pos tu pak lus tra ci je uve la kriv-nja zbog pri pad nos ti, ona bi se mo ra la do ka zi va ti in di vi dual no. I to po ana lo gi ji s nür nber škim pro ce som: u pos tup ku pro tiv na vod nog pri pad ni ka or ga ni za ci je ko ja je kr ši la ljud ska pra va tre ba lo bi, osim član stva, do ka za ti i da se dob ro volj no uč la nio i da je znao za kr še nje ljud skih pra va ko je je pla ni ra la ili pro vo di la or ga ni za ci ja. Ko rak da lje od če hos lo vač ko ga pred stav lja ma đar ski za kon o lus tra ci ji, ko ji, do-du še, uvo di kriv nju na os no vi pri pad nos ti, ali ut vr đu je in di vi dual no pos tu pak za po je di ne oso be.

Pitanje ot puš ta nja s jav nih po lo ža ja na os no vi po li tič kog uv je re njaU ve zi s ka te go ri ja ma na ko je uka zu je če hos lo vač ki za kon o lus tra-

ci ji po ja vi le su se kri ti ke da se ra di o uk la nja nju s jav nih po lo ža ja na os no vi po li tič kog uv je re nja.

Ot puš ta nje duž nos ni ka zbog nji ho va po li tič kog uv je re nja u na če lu je ne do pus ti vo. Poz nat je slu čaj iz fran cus kog pra vo su đa 1959. go di ne, ka da je Dr žav ni sav jet (Con seil d’État), kao naj vi ši or gan od lu či va nja o up rav nop rav nim pos lo vi ma u slu ča ju Le mai re, po niš tio rje še nje o otpuš ta nju dr žav nog či nov ni ka na os no vi po li tič kog uv je re nja i do nio

132 Schwar tz, ibi dem, str. 7-9.

117Lus tra ci ja

od lu ku o is pla ti od šte te za pret r plje nu šte tu.133 Ta ko đer, Kon ven ci ja br. 11 o dis kri mi na ci ji pri li kom za poš lja va nja i obav lja nja za ni ma nja (1958.) Me đu na rod ne or ga ni za ci je ra da (MOR) od 25. lip nja 1958. go di ne134 ut vr đu je da sva ko raz li ko va nje, od ba ci va nje ili da va nje pred nos ti ko je se zas ni va na po li tič kom uv je re nju, ko je po niš ta va ili ug ro ža va jed na ke mo guć nos ti ili pos tu pak pri li kom za poš lja va nja ili obav lja nja za ni ma nja, pred stav lja dis kri mi na ci ju ko jom se kr še ljud ska pra va.135 A up ra vo je MOR, po zi va ju ći se na spo me nu tu kon ven ci ju po vo dom če hos lo vač ko ga za ko na o lus tra ci ji, zau zeo stav da se tim za ko nom vr ši dis kri mi na ci ja na os no vi po li tič kog uv je re nja. Prih va ća-ju ći miš lje nje ek spe ra ta MO R-a da se če hos lo vač ki za kon o lus tra ci ji bit no uda ljio od pr vo bit nog pri jed lo ga za ko na, či ji je cilj bio da se s jav nih fun kci ja uk lo ne oso be ko je su sud je lo va le u kr še nju ljud skih pra va,136 ni ka ko ne mo že mo prih va ti ti slje de ću oc je nu: »Ko mi tet [...] kon sta ti ra da se uk la nja nje s jav nih pos lo va ure đe no Za ko nom br. 451/1991. zas ni va na pri pad nos ti ili su rad nji s or ga ni ma ili in sti tu ci-ja ma dr žav no ga i stra nač kog apa ra ta ra ni je ga po li tič kog re ži ma, uz is ti ca nje pi ta nja si gur nos ti i ideo lo gi je. Či ni se da je tak vo uk la nja nje zas no va no na po li tič kom ili ideo loš kom uv je re nju ili s njim po ve za nim pos tup ci ma.«137

Ova kon sta ta ci ja Ko mi te ta MO R-a ni je toč na. Uk la nja nje ko je od re đu je za kon o lus tra ci ji ne zas ni va se na po li tič kom ili ideo loš-kom uv je re nju. Ni član stvo u taj noj po li ci ji, u čel niš tvu ko mu nis tič ke par ti je, mre ži douš ni ka ni je nuž no bi lo zas no va no na po li tič kom ili ideo loš kom uv je re nju. Mož da je bi lo, a mož da ni je. Sve i da je bi lo, ne či ji po li tič ki ili ideo loš ki stav za lus tra ci ju ni je bi tan, bit na su dje la ko ji ma su se kr ši la ljud ska pra va. Do ot puš ta nja s jav nih fun kci ja do la-zi za to što su oso be u proš los ti kr ši le ljud ska pra va, a ne zbog nji ho va ideo loš ko ga ili po li tič kog uv je re nja. S dru ge stra ne, ako su se kr še nja ljud skih pra va ob jaš nja va la ideo loš kim ili po li tič kim uv je re njem, to

133 »Le Con seil d’État an nu le un li cen cie me nt unique me nt mo ti vé par les opi nio ns po li-tiques de l’a ge nt et ac cor de à ce der nier une in dem ni té d’un mil lion à rai son du préju-di ce qu’il a su bi de ce fait (C. E., 10 av ril 1959, Le mai re)« (Ana lyses de ju ris pru den ce, Re vue du droit pub lic, Vol. 75, str 804, 1959.).

134 Kon ven ci ja je stu pi la na sna gu 15. lip nja 1960. (Jam bre k-Pe re ni č-Ur šič, ibi dem, str. 491).

135 Vi di pream bu lu kon ven ci je i čla nak 1. toč ka 1., slo vo a)., ibi dem.136 In ter na tio nal La bour Of fi ce, Re po rt of the Di rec to r-Ge ne ral (Sixth Sup ple men ta ry

Repo rt), G. B. 252/16/19, Že ne va, 2-6. ožu jak 1992., str. 16 (u dalj njem tek stu: Izvještaj MOR).


118 ANDRAŽ ZIDAR

ne go vo ri niš ta dob ro o tom uv je re nju. Me đu tim, dis kri mi na ci ja se ne pro vo di na os no vi po li tič kih sta vo va. Do du še, u če hos lo vač kom se za ko nu o lus tra ci ji nig dje iz ri či to ne spo mi nje da su in kri mi ni ra ne orga ni za ci je kr ši le ljud ska pra va, ali se do tak ve kon sta ta ci je mo že do ći his to riog raf skom in ter pre ta ci jom za ko na o lus tra ci ji. Ako se pog-le da pri jed log za ko na ko ji je prip re mi la ta daš nja če hos lo vač ka vla da, vi di se da je os nov no mje ri lo za do no še nje to ga za ko na bi lo up ra vo kr še nje ljud skih pra va. Ko mi tet MO R-a to je mo rao pri mi je ti ti jer je bio upoz nat s pis mom ko jim je Ha vel, još pri je stu pa nja na sna gu za-ko na o lus tra ci ji, pok re nuo ini ci ja ti vu za nje go vu iz mje nu.138 Is ti ni za vo lju, u ko nač nom tek stu za ko na u lus tra ci ji mje ri lo kr še nja ljud skih pra va do nek le je zamag lje no, ali ga je Ko mi tet MO R-a ipak mo gao pri mi je ti ti.139 Ko nač no, o to me da se stvar no ne ra di o dis kri mi na ci ji na os no vi po li tič kih ili ideo loš kih sta vo va svje do či i či nje ni ca da se na os no vi za ko na s jav nih fun kci ja uk la nja sa mo čel niš tvo ko mu nis tič ke par ti je. O dis kri mi na ci ji na os no vi po li tič kog uv je re nja mog lo bi se go vo ri ti ako bi se za ko nom uk la nja li svi čla no vi ko mu nis tič ke par ti je, bez iz nim ke. Čak ni Us tav ni sud Če hos lo vač ke, ko ji je ne ke čla no ve za ko na po niš tio iz pot pu no dru gih raz lo ga, ni je smat rao da je ri ječ o dis kri mi na ci ji na os no vi po li tič ko ga ili ideo loš kog uv je re nja.

Postupak lus tra ci je i pra va oso ba pro tiv ko jih se taj pos tu pak vo diOsi gu ra va nje pra va u pos tup ku je naj ve ći ne dos ta tak lus tra cij skih

za ko na. Pre ma če hos lo vač kom za ko nu, do ot ka za ili prem ješ ta nja na ni že rad no mjes to do la zi na os no vi pot vr de Mi nis tar stva za unu tar nje pos lo ve da je ne ki gra đa nin bio pri pad nik ili su rad nik Služ be dr žav ne si gur nos ti.140 Ka da je ri ječ o pri pa da nju os ta lim ka te go ri ja ma (član vod stva ko mu nis tič ke par ti je ili nje zi nih sa te lit skih or ga ni za ci ja itd.), oso ba ko ja je u pos tup ku duž na je da ti pi sa nu i sve ča nu iz ja vu da ni-je bi la član tih or ga ni za ci ja.141 Oso ba ko je od bi je da ti tak vu sve ča nu

138 Što vi še, Ko mi tet pis mo u svom iz vješ ću i ci ti ra. Ibi dem, str. 6-8.139 MOR je mo gao iz za ko na br. 480/91. raz bra ti da se ra di o mje ri lu kr še nja ljud skih

pra va (vi di ov dje pri mj. 130).140 Za kon je osim to ga, ta ko đer od re đi vao da Mi nis tar stvo unu tar njih pos lo va pot vr dom

pos vje do či i je li ne ka oso ba svjes no pos ta la su rad ni kom Služ be si gur nos ti, ali je če-hos lo vač ki Us tav ni sud tu od red bu po niš tio.

141 Za kon je is to ta ko od re đi vao da sva ka oso ba pri je ne go što nas tu pi na jav nu fun kci ju mo ra da ti iz ja vu da ne su ra đu je sa stra nom obav ješ taj nom služ bom, ni ti je s tak vom služ bom su ra đi va la. I tu je od red bu Us tav ni sud po niš tio.

119Lus tra ci ja

iz ja vu ili se ut vr di da je nje zi na iz ja va bi la neis ti ni ta, ta ko đer se mo že ot pus ti ti ili prem jes ti ti na ni že rad no mjes to. Ako pos to ji sum nja u isti-ni to st na vo da da nih u sve ča noj iz ja vi, sva ki gra đa nin ili or ga ni za ci ja u ko joj bi se ta oso ba tre ba la za pos li ti mo že pok re nu ti pos tu pak pred po seb nom ko mi si jom ko ja prov je ra va toč no st na vo da. O is ti ni tos ti sve ča ne iz ja ve ko nač nu od lu ku do no si ko mi si ja. Me đu tim, ko mi si ja do no si od lu ku i o žal bi gra đa ni na ko ji je, pre ma na la zu Mi nis tar stva unu tar njih pos lo va, bio svjes ni su rad nik Služ be dr žav ne si gur nos ti. Ova ka te go ri ja se u za ko nu de fi ni ra pri lič no ne jas no, a ko mi si ja ju je u prak si pri lič no ši ro ko tu ma či la.

Up ra vo su sas tav ko mi si je i pos tu pak ko ji je prim je nji va la bi li naj-spor ni ji u pro vo đe nju lus tra ci je. Čla no vi ko mi si je ni su bi li pro fe sio nal-ci, za njih se ni je tra ži lo vi so ko prav nič ko ob ra zo va nje, već bi lo kak vo vi so ko ob ra zo va nje. Ko mi si ja ni ka da ni je zas je da la u pu nom sas ta vu. Čla no ve ko mi si je ime no va li su or ga ni izvr šne i za ko no dav ne vlas ti, ko ji su ih mog li i opoz va ti. Ra di la je u ok vi ru Mi nis tar stva unu tar njih pos lo va, pa se ne mo že go vo ri ti ni o nje zi noj neo vis nos ti o za ko no dav-noj i izvr šnoj vlas ti (po go to vo ne o Mi nis tar stvu unu tar njih pos lo va). Oso ba ma u pos tup ku ni je bi lo osi gu ra no pra vo na od vjet ni ka. Mog li su sa mo pred la ga ti is pi ti va nje svje do ka, a taj je pri jed log ko mi si ja mog la odob ri ti ili ne, zap ra vo im ni je bi lo priz na to pra vo pred la ga nja svje do-ka. Zas je da nja ko mi si je bi la su taj na.

Stvar ni re zul tat tak vo ga pro pi si va nja bio je da je ko mi si ja u po je di-nim slu ča je vi ma od lu či va la pri lič no ar bit rar no. Naj poz na ti ji slu čaj ko ji svje do či o manj ka vos ti za kon skih od re da ba i sa mo vo lji ko mi si je je st slu čaj Ja na Ka va na, za ko je ga je ko mi si ja ut vr di la da je bio svjes ni su-rad nik taj ne po li ci je.142 Ta kav na čin ra da ko mi si je i pi ta nja o ko ji ma je

142 Slu čaj Ja na Ka va na zav r je đu je da ga pod rob ni je opi še mo. O Ja nu Ka va nu tre ba zna ti da, ia ko je u vri je me ko mu niz ma bio di si de nt, ni je ni iz da le ka pos je do vao mo ral ni ka pi tal jed nog Vac la va Ha ve la. U vri je me svo je ga dje lo va nja u ino zem stvu umi je šan je u skan dal ka da je u zab ra nje ne knji ge, ko je su u biv šu Če hos lo vač ku kom bi jem po ku ša va li prok ri jum ča ri ti emig ran ti, sak rio i spi sak di si de na ta ko ji ma su knji ge tre-ba le bi ti dos tav lje ne. Na nes re ću su kom bi na gra ni ci de talj no preg le da li če hos lo vač ki or ga ni i po šilj ku ot kri li, kao i spi sak di si de na ta. Ni je pot reb no nag la si ti da je po li ci ja sve oso be sa spis ka ub r zo zat vo ri la.

Jan Ka van je kao pred sjed nik ud ru že nja če hos lo vač kih stu de na ta u En gles koj za vri-je me stu di ja u En gles koj u go di na ma 1969.-1979. od r ža vao kon tak te s pred stav ni kom če hos lo vač kog ve le pos lan stva Za ji če kom, ko ji je na vod no pri ve le pos lan stvu bio za-du žen za ob ra zo va nje. U stvar nos ti on je bio čas nik taj ne po li ci je. Na kon Bar šu nas te re vo lu ci je pred stav ni ci su de mok rat skih vlas ti kod preg le da va nja taj nih ar hi va ot kri li Ka va nov dos je u ko jem su bi li sa že ci Ka va no vih raz go vo ra sa Za ji če kom. O raz govo-ri ma je iz vješ ta vao Za ji ček. U ar hi vi ma su pro naš li i vi deos nim ku na ko joj se vi di ka ko u ho tel skoj so bi šam panj cem naz drav lja ju Jan Ka van i pri pad ni ci taj ne po li ci je.

120 ANDRAŽ ZIDAR

mog la od lu či va ti izaz vao je u jav nos ti mno go kri ti ka. Ka da je sku pi na od de ve de set i de vet pos la ni ka sa vez nog par la men ta pred če hos lo vač-kim Us tav nim su dom pok re nu la pos tu pak za oc je nu us tav nos ti ne kih od re da ba za ko na, sud do du še ni je prih va tio sve nji ho ve pri jed lo ge, ali je po niš tio od red be ko je su se od no si le na ko mi si ju i ka te go ri ju C.143

Vi deos nim ka kao tak va ne do ka zu je da je Ka van su ra đi vao s taj nom po li ci jom. Iz na-ve de no ga mo že mo zak lju či ti da je pos to ja la sum nja da je Ka van su ra đi vao s taj nom po li ci jom.

Ali pos ve je dru ga stvar to što je ko mi si ja Ja na Ka va na prog la si la svjes nim su rad ni kom taj ne po li ci je. Lus tra cij ski je za kon pro pi si vao da za kva li fi ka ci ju svjes nog su rad ni ka mo ra ju ku mu la tiv no bi ti is pu nje na tri uv je ta: pr vo, da je oso ba u dos jei ma taj ne po-li ci je na ve de na kao kon fi de nt, kan di dat za taj no sud je lo va nje ili pov jer lji vi su rad nik s taj nim ve za ma; dru go, oso ba je mo ra la zna ti da kon tak ti ra s čla nom služ be dr žav ne si gur nos ti; tre će, da je oda va la in for ma ci je do ko jih je doš la pu tem taj nih ve za, od nos-no da je iz vr ša va la za dat ke ko je je taj ni po li ca jac oso bi za dao (čla nak 2. sta vak 3.). U Ka va no vu dos jeu uz nje go vo je ime sta ja la skra će ni ca DS, ko je ni je bi lo ni na jed nom dru gom dos jeu. Ko mi si ja je tu ma či la da ta oz na ka sto ji za jed nu od ka te go ri ja iz pr vog uv je ta. Dru gi je uv jet ko mi si ja smat ra la is pu nje nim, jer se Za ji če ku na vod no već na li cu mog lo vid je ti da je (bio) taj ni po li ca jac te da je Ka van do volj no in te li gen tan da je mo rao zna ti da ima pos la s taj nim po li caj cem. Ka van je ci je lo vri je me tvr dio baš sup-rot no – da to, nai me, ni je znao. Tre ći je uv jet za ve ći nu članova ko mi si je bio is pu njen iz raz lo ga što su za vri je me či ta nja Ka va no va dos jea (ko ji se sas to jao od 500 stra ni ca) doš li do zak ljuč ka da je Ka van Za ji če ku da vao in for ma ci je i iz vr ša vao za dat ke ko je mu je ovaj za dao. Ko mi si ja je ve ći nom gla so va od lu či la lus tra ci ju Ka va na.

Epi log je slu čaj Ka van do ži vio u si ječ nju 1996. u dva sud ska spo ra. U pr vom je sud od lu či vao o Ka va no vu pri go vo ru gle de lus tra cij skog pos tup ka, a u dru gom o Ka va-no voj tuž bi pro tiv Vac la va Emin ge ra, ko ji ga je u no vi na ma Den ni Te leg raf prog la sio su rad ni kom StB-a. U oba sud ska spo ra sud je pre su dio da Ka van ni je bio su rad nik StB-a (vi še o slu ča ju Ka van vi di u vr lo op šir nom i ob jek tiv nom član ku Lawren cea Wes chle ra, The Vel vet Pur ge:The Tria ls of lan Ka van, The New Yor ker, 19, lis to pad 1992., str. 66 i da lje: Ka van, ibi dem, Bren, ibi dem, str. 19 i Ji ri na Sik lo va, Lus tra tion or the Che ch Way of Scree ni ng, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, Vol. 5, br. 1, zi ma 1996., str. 60).

143 Če hos lo vač ki Us tav ni sud do nio je na jav noj sjed ni ci 26. no vem bra 1992. slje de ću od lu ku: »Od red be pr vo ga stav ka 2. član ka toč ka c) dru go ga stav ka 2. član ka i dru go ga te čet vr to ga stav ka 4. član ka za ko na br. 451/1991. Zb. ni su u skla du s tre ćim stav kom 2. član ka: [‘Sva ko me je do puš te no sve što ni je za ko nom zab ra nje no i nit ko ne mo že bi ti pri nu đen na pos tu pa nje ko je ni je za ko nom ut vr đe no’] i pr vim i tre ćim stav kom 4. član ka: [‘(1) Duž nos ti se mo gu pro pi sa ti sa mo za ko nom, u ok vi ru nje go vih og ra ni-če nja i pod uv je tom da se pri to me poš tu ju os nov na pra va i slo bo de’ i ‘(3) Za kon ska og ra ni če nja os nov nih pra va i slo bo da mo ra ju se rav nop rav no od no si ti na sve slu ča jeve ko ji is pu nja va ju pos tav lje ne uv je te’], Po ve lje o os nov nim pra vi ma i slo bo da ma (u da ljem tek stu ‘Po ve lja’) i 4. član ka Me đu na rod nog pak ta o eko nom skim, so ci jal nim i kul tur nim pra vi ma [‘Dr ža ve čla ni ce ovog pak ta priz na ju da u uži va nju onih pra va ko ja dr ža va osi gu ra va pre ma ovom pak tu dr ža va mo že og ra ni či ti ta pra va sa mo za ko nom, i to u onoj mje ri ko ja je suk lad na s pri ro dom ovih pra va i is klju či vo u ci lju unap re đe nja op ćeg bla gos ta nja u de mok rat skom druš tvu’].

Od red be tre će ga stav ka 2. član ka, dru go ga stav ka 3. član ka i tre će ga stav ka 13. član ka za ko na br. 451/1991 Zb. ni su u skla du s pr vim član kom [‘Lju di su slo bod ni i rav no -prav ni u svom dos to jan stvu i svo jim pra vi ma. Os nov na pra va su uro đe na, neo tu đi va i

121Lus tra ci ja

Me đu tim, Us tav ni sud ni je po niš tio spo me nu ti na čin ot puš ta nja s pos la na os no vi pot vr de Mi nis tar stva, ma da je tak vo rje še nje da le ko od ideal no ga. Me ri tor na od lu ka up rav no ga or ga na, nai me, ne da je pra vo na pri go vor (čak ni op rav da ni pri go vor, kao što je re ci mo ma lo ljet nost prek r ši te lja ko ji je su ra đi vao s taj nom po li ci jom, pre no še nje laž nih po da ta ka taj noj po li ci ji, su rad nja s taj nom po li ci jom zbog uc je ne, ne-toč no st na vo da u dos jei ma itd.). Sli čan pos tu pak u ve zi sa su rad nje s taj nom po li ci jom pri je Če ha i Slo va ka uve li su i Ni jem ci (ka ko sam po ka zao rani je). Ured za up rav lja nje ar hi vi ma Sta si dos tav lja pod no-si te lju zah tje va ek sper tno miš lje nje o to me je li ne ka oso ba bi la su rad-nik ili služ be nik ne ka daš nje is toč no nje mač ke taj ne po li ci je. Zna čaj na raz li ka iz me đu nje mač ko ga i čehoslovačkog sis te ma je u to me da je ot kaz oso bi ko ja je ra di la za ne ka daš nju taj nu po li ci ju u Če hos lo vač koj (sa da Češ koj) po za ko nu oba ve zan (ob li ga to ran), dok se u Nje mač koj od lu ka pre puš ta pos lo dav cu (dak le, fa kul ta ti van je, kao dis kre cij sko pra vo). Oso be ko ja smat ra ju da je ot kaz neos no van, ka ko u Češ koj ta ko i u Nje mač koj, ima ju mo guć no st pod no še nja pri go vo ra u gra đan skom (Češ ka) ili rad nom (Nje mač ka) spo ru.

Od svih za ko na o lus tra ci ji pos tu pak je zap ra vo naj bo lje re gu li ran u ma đar skom za ko nu. To ni je neo bič no s ob zi rom na to da je ma đar ski par la me nt ovaj za kon do nio tek 1994. go di ne. Za dvi je i pol go di ne prim je nji va nja u Če hos lo vač koj, Ma đa ri su ima li pri li ku uo či ti nje go-ve ne dos tat ke i pro na ći ne ka bo lja re še nja. Pre ma ma đar skom za ko nu,

ne zas ta ri je va ju’]. Po ve lje. Od red be 11. član ka, 12. član ka, pr vo ga, dru go ga, čet vr to ga te pe to ga stav ka 13. član ka, pr vo ga stav ka 18. član ka i 20. član ka za ko na br. 451/1991 Zb. ni su u skla du s pr vim stav kom 37. član ka [‘Svat ko ima pra vo od bi ti iz ni je ti miš lje-nje ako bi ti me op tu žio se be ili bliž nju oso bu’] i 38. član kom [‘(1) Ni ko me se ne smi je us kra ti ti za ko ni ti sud ski pos tu pak. Nad lež nos ti su da i su ca ut vr đe ne su za ko no m’; ‘(2) Svat ko ima pra vo da se o nje go vu slu ča ju od lu ču je jav no, bez ne pot reb nog kaš nje nja i u nje go voj pri sut nos ti, i da iz ne se svo je miš lje nje o svim pred lo že nim do ka zi ma. Jav no st se mo že is klju či ti sa mo u za ko nom ut vr đe nim slu ča je vi ma’]. Po ve lje i pr vim stav kom 98. član ka Us ta va ČSFR br. 100/1960 Zb. u for mu la ci ji Us tav nog za ko na br. 326/1991 Zb. Os ta li pri jed lo zi se od ba cu ju.«.

Da nom ob jav lji va nja ove od lu ke u Služ be nom lis tu (Zbier ke za ko nov) pres ta ju vri je-di ti od red be čl. 2 st. lc), 2. i 3, čl. 4 st. 2 i 3 i čl. 11, 12. i 13, čl. 18 st. 1 i čl. 20 Za ko na 451/1991 Zb. ko ji od re đu je do dat ne uv je te za obav lja nje ne kih fun kci ja u dr žav nim or ga ni ma i or ga ni za ci ja ma ČSFR, Češ ke Re pub li ke i Slo vač ke Re pub li ke. Ako sa vez ni par la me nt ove od red be ne us kla di s Po ve ljom o os nov nim pra vi ma i slo bo da ma, Me-đu na rod nim pak tom o eko nom skim, so ci jal nim i kul tur nim pra vi ma i Us ta vom ČSFR, one pres ta ju vri je di ti u ro ku od še st mje se ci od prog la še nja Od lu ke.« (Iz ri jek) Iz ri jek Od lu ke Us tav nog su da Če hos lo vač ke ob jav ljen je u Služ be nom lis tu od 15. pro sin ca 1992., raz dio 116/1992 Sb. (Zb) Otad je po če la vri je di ti. Za ob raz lo že nje pre su de vi di Neil J. Kri tz, Tran si tio nal Jus ti ce: How emer gi ng De moc ra cies Rec kon wi th For mer Re gi mes, str 346-365, sve zak 3.

122 ANDRAŽ ZIDAR

pos tu pak pok re će troč la na ko mi si ja (jed na ili vi še njih) ko ju bi ra ko mi-si ja Dr žav nog vi je ća. Za čla no ve ko mi si je za lus tra ci ju mo gu se bi ra ti sa mo su ci, a i njih ko mi si ja Dr žav nog vi je ća mo ra pret hod no prov je ri ti. Ko mi si ja za lus tra ci ju u svo je mu je ra du neo vis na. Nje zin za da tak je da prov je ra va pri pa da ju li oso be na jav nim fun kci ja ma na ve de ni ma u za ko nu od re đe nim ka te go ri ja ma (fun kcio na ri ma ne ka daš nje taj ne po li ci je, douš ni ci ma itd.). Da bi ko mi si ja mog la oba vi ti što pot pu ni ju prov je ru, omo gu ću je joj se pris tup po da ci ma ne ka daš nje taj ne po li cije, ko je ču va ju dr žav ni or ga ni. Ka da ko mi si ja pok re ne pos tu pak pro tiv ne ke oso be, duž na ju je s ti me upoz na ti i obav ješ ta va ti je o dalj njem to ku pos tup ka. Oso ba ima pra vo po ja vi ti se pred ko mi si jom i iz ni je ti svo je ar gu men te. Me đu tim, za kon ne pred vi đa pra vo na od vjet ni ka, ni ti mo guć no st pred la ga nje svje do ka. Ka da ko mi si ja o slu ča ju do ne se me ri to ran sud, oso ba ima pra vo na dru gos tu panj sku žal bu ko ju pod no si bu dim peš tan skom grad skom su du, ko ji od lu ču je u up rav nom pos tupku. Žal ba zad r ža va iz vr še nje pr vos tu panj ske od lu ke ko ju je do ni je la ko mi-si ja. Pos tu pak je u oba stup nja ta jan. Ako sud (dru gi stu panj) pot vr di od lu ku ko mi si je, oso ba pro tiv ko je se vo dio pos tu pak duž na je sa ma pod ni je ti pri jed log za raz r je še nje ili pres ta nak rad no ga od no sa. U su-prot nom, ko mi si ja od lu ku ob jav lju je u Služ be nom lis tu. Ta ko đer, oso ba se ima pra vo ža li ti na od lu ku ko mi si je su du u gra đan skom pos tup ku.

Ia ko je ma đar ski pos tu pak lus tra ci je bo lji od če hos lo vač ko ga, sma-t ram da bi mo gao bi ti još bo lje ure đen. Ka ko ko mi si ja is to dob no is tra-žu je i ut vr đu je, os nov ni je pri go vor na oba pos tup ka – da se zas ni va ju na in kvi zi cij skom na če lu – os no van. Ulo ga oso ba u pos tup ku je vi še ili ma nje pa siv na, og ra ni ča va se na pot vr đi va nje ili ne gi ra nje na vo da u dos jei ma ili is ka za svje do ka, ko je na ro čiš te po zi va ko mi si ja. Pos tu pak pred ko mi si ja ma za lus tra ci ju tre bao bi po naj pri je bi ti kon tra dik to ran. Što se kon tra dik tor nos ti ti če, pro ved bu lus tra ci je tre ba lo bi pro mi je ni ti već na in sti tu cio nal noj ra zi ni, jer se ne pred vi đa in sti tut tu ži laš tva.

Kad je ri ječ o in sti tu cio nal nom re gu li ra nju, lus tra ci ja bi se tre ba la ug le da ti na de na ci fi ka ci ju. U tom slu ča ju bi li su uve de ni de na ci fi ka-cij ski su do vi (de na zi fi ca tion tri bu na ls), ko ji ni su bi li dio pra vo su đa već up rav ne vlas ti i bi li su u svom ra du, na rav no, neo vis ni. U sklo pu su do va bi li su i tu ži te lji (ma da zbog og rom nog bro ja slu ča je va oni ni-su ig ra li važ ni ju ulo gu) ko ji ta ko đer ni su pri pa da li tu ži laš tvu u ok vi ru pra vo su đa. U pos tup ci ma de na ci fi ka ci je od lu či va le su, dak le, po seb ne ko mi si je – de na ci fi ka cij ski su do vi. Je di no je pred sjed nik tak ve ko mi-si je mo rao ima ti prav no ob ra zo va nje. To je, zbog ne dos tat ka kad ro va s prav nim ob ra zo va njem u pos li je rat nom raz dob lju, bi lo ra zum lji vo.

123Lus tra ci ja

Sa mo ta kav pos tu pak, ko ji bi sli čio na pos tu pak de na ci fi ka ci je, omo gu-ćio bi da ulo ge tu ži te lja, ko mi si je i oso be pro tiv ko je se vo di pos tu pak bu du jas ni je od re đe ni.

Tu ži telj u pos tup ku lus tra ci je tre bao bi preg le da va ti dos jee taj nih služ bi i po tom pok re ta ti pos tup ke. Nje mu bi se tre ba le ob ra ća ti sve tre-će oso be ko je tvr de za ne ko ga da je kr šio ljud ska pra va. Tu ži telj bi sam proc je nji vao je li to ga bi lo te bi pok re tao pos tu pak pred ko mi si jom. Uvo đe njem tu ži te lja u pos tu pak lus tra ci je iz bje gao bi se pos tu pak ko ji je uve den če hos lo vač kim za ko nom. Pre ma tom za ko nu, da bi se osu je-ti le zlo nam jer ne op tuž be, tre ća oso ba ko ja tvr di da je od re đe na oso ba u sve ča noj iz ja vi na ve la ne to čan is kaz (či me se pok re će pos tu pak pred ko mi si jom), mo ra po lo ži po log od ti su ću čehoslovačkih kru na (što je 1992. go di ne iz no si lo prib liž no 40 USA $).144 U slu ča ju da od bi je pri-ja vu tre će oso be, ko mi si ja taj po log zad r ža va.

Što se ti če oso ba u pos tup ku lus tra ci je, tre ba lo bi im za jam či ti os nov na pos tu pov na pra va kao što su: upoz na va nje sa svim op te re-ću ju ćim či nje ni ca ma, mo guć no st da te či nje ni ce os po ra va ju, mo guć-no st pris tu pa svim op te re ću ju ćim ili olak ša va ju ćim po da ci ma (dos jei, ar hi vi), mo guć no st pred la ga nja vlas ti tih do ka za, pra vo na pri go vor ne za vis nom sud skom or ga nu, pra vo na bra ni te lja.145 S ob zi rom na ovo pos ljed nje pra vo, smat ram da je do volj no da je to pra vo fa kul ta-tiv no (oso ba bi ta ko ima la tu mo guć no st, ali ne bi bi la pri si lje na ima ti bra ni te lja). Što se ti če os ta log u pos tup ku, a ko je ne bi bi lo ut vr đe no za ko nom o lus tra ci ji, tre ba lo bi smis le no prim je nji va ti pos to je ća pra-vi la up rav nog pos tup ka.

Važ no je i pi ta nje je li pos tu pak pred ko mi si jom tre ba bi ti ja van ili ta jan. Smat ram, a to je us vo je no u svim za ko ni ma o lus tra ci ji, da po-stu pak tre ba bi ti ta jan. Taj no st pos tup ka je u in te re su ču va nja pri vat-nos ti prov je ra va ne oso be. Ka da bi pos tu pak bio ja van (što smo vid je li i u prak si, prim je ri ce u slu ča ju Ka van), jav no st bi oso bu obi lje ži la kao kr ši te lja ljud skih pra va i pri je ne go što bi ko mi si ja do ni je la od lu ku i bez ob zi ra na to kak va bi ta od lu ka bi la. Tak va stig ma ti za ci ja izaz va la bi mo ral ne san kci je od stra ne druš tva. Me đu tim, u sva kom bi slu ča ju mo ra la pos to ja ti mo guć no st da, na zah tjev oso be, cje lo vit pos tu pak ili nje gov dio (npr. sas lu ša nje) bu du jav ni.

Što se ti če pra va na pri go vor, smat ram da bi se tre ba lo ug le da ti na de na ci fi ka ci ju, ka da su se osim lo kal nih de na ci fi ka cij skih su do va

144 Ac ker man, ibi dem, str. 141, pri mj. 23.145 Schwar tz, ibi dem, str. 11.

124 ANDRAŽ ZIDAR

(ko mi si ja) os ni va li i pri ziv ni su do vi (ko mi si je). Is to dob no s pr vos tu-panj skom ko mi si jom za lus tra ci ju (od nos no ko mi si ja ma) tre ba lo bi os no va ti i dru gos tu panj sku ko mi si ju za lus tra ci ju, ko ja bi rje ša va la pri go vor oso be za koju je ko mi si ja u pr vom stup nju ut vr di la da je kr ši la ljud ska pra va. Pri go vor bi, na rav no, zad r ža vao iz vr še nje od lu ke pr vo-stu panj ske ko mi si je. Osim mo guć nos ti pri go vo ra, »lus tri ra no« bi oso-ba tre ba la ima ti i mo guć no st sud ske zaš ti te. Či ni mi se ka ko bi naj bo lje rje še nje bi lo da se oso bi omo gu ći pok re ta nje up rav no ga spo ra.

Pri li kom uvo đe nja lus tra ci je ču le su se kri ti ke, ug lav nom iz re do-va ak ti vis ta za ljud ska pra va, da bi se, um jes to lus tra ci je, ko jom se s jav nih fun kci ja uk la nja ju kr ši te lji ljud skih pra va, su do vi tre ba li ba vi ti zlo či ni ma ko je su po či ni li ne ka daš nji moć ni ci so ci ja lis tič kog re ži-ma.146 Na ovom se mjes tu ne ću ba vi ti kri ti kom miš lje nja ak ti vis ta za ljud ska pra va, ko ji lus tra ci ju jed nos tav no iz jed na ča va ju s kaz ne nim pra vom, jer sam o raz li ka ma iz me đu njih već go vo rio. Za to ću se uk rat-ko os vr nu ti sa mo na raz lo ge zaš to su do vi ni su po des ni za pro vo đe nje lus tra ci je.

Pr vo, lus tra ci ja je ek spe di tiv na mje ra ko ja se pro vo di u og ra ni če-nom vre men skom raz dob lju (5 do 15 go di na). Uko li ko bi slu ča je ve lus tra ci je rje ša va li su do vi, dio to ga vre me na pro šao bi u če ka nju da pred met uop će do đe na red. Dru go, ve ći broj slu ča je va lus tra ci je do-veo bi do pot pu ne blo ka de pra vo sud nog sis te ma. Tre će, pra vo sud ni sis tem, ko ji je u vri je me to ta li tar nog re ži ma čes to bio vje ran iz vr ši telj za po vi je di so ci ja lis tič kog sis te ma (uk lju ču ju ći i kr še nja ljud skih pra-va), u po čet nom raz dob lju tran zi ci je (ka da up ra vo i tre ba da se pro vo di lus tra ci ja) ne uži va ve li ko pov je re nje de mok rat ske vlas ti i jav nos ti. Čet vr to, lus tra ci ja obuh va ća i prov je ru pra vo sud nog kad ra. Is kus tvo s de na ci fi ka ci jom147 po ka zu je da su do vi zbog pro fe sio nal ne ko le gi jal-nos ti lus tra ci ju ne bi pro vo di li nep ris tra no i pouz da no.

146 Vi di, npr., Je ri La ber, Wit ch Hu nt in Pra gue, The New Yor ker Re view of Boo ks, 23. tra vanj 1992., u: Hel sin ki Wat ch, ibi dem, str. 7-8.

147 De na ci fi ka ci ju pra vo suđa u pr voj fa zi pro vo di le su ame ričke voj ne vlas ti. Ka ko one ni su ima le do volj no in for ma ci ja o to me tko je bio član vod stva na cis tičke stran ke ili dru gih zločinačkih or ga ni zaci ja, pro vođenje de na ci fi ka ci je ub r zo su pre ni je li na pra-vo sud ne or ga ne ko ji su najbo lje zna li tko je bio pris taša stran ke u na cis tičkom režimu. Ame ričke vlas ti, međutim, ni su računa le sa so ciop si ho loškim čimbe ni kom pro fe sio-nal ne ko le gi jal nos ti. Nje mačko je sud stvo po la zi lo od sta va da bi se de na ci fi ka ci ja mo ra la od no si ti sa mo na one ko ji su bi li fa na tične pris taše na ciz ma i ko ji se io na ko neće usu di ti po nov no kan di di ra ti na sud ske fun kci je. Is to ta ko se u nep ro vođenju de-na ci fi ka ci je ma ni fes ti rao ti hi otpor Ni je ma ca pro tiv oku pa cij skih vlas ti (vi di Loewen-stein, ibi dem, str. 448-449).

125Lus tra ci ja

Zaključak

Ocjena us pješ nos ti mje re lus tra ci jeU nas to ja nju da pro ci je ni mo us pješ no st lus tra ci je na ći će mo se

pred iz nim no teš kom za da ćom. S ob zi rom na to da se lus tra ci ja još uvi jek pro vo di, ne mo že se u ovom tre nut ku da ti sveo buh vat na oc je-na nje zi ne us pješ nos ti. To je uto li ko te že jer je u pos tso ci ja lis tič kim dr ža va ma mje ra lus tra ci je us vo je na je di no u Češ koj, i sa mo se u toj zem lji oz bilj no pro vo di.148 Oc je nu o stvar noj ulo zi lus tra ci je u br žem pri je la zu iz pos tso ci ja liz ma u sta bil no li be ral no de mok rat sko ure đe nje mog li bis mo da ti sa mo na os no vi va lja nog us po re đi va nja pro vo đe nja lus tra ci je i nje zi nih uči na ka u vi še pos tso ci ja lis tič kih dr ža va. Do du še, lus tra cij ski za kon do ni je la je još biv ša Če hos lo vač ka, ko ja se kas ni je po di je li la na dvi je dr ža ve, ali se u Slo vač koj lus tra ci ja ne pro vo di, pa se čak ni na tom prim je ru ne ma što us po re đi va ti. Do prib liž ne oc je ne us pješ nos ti lus tra ci je mo že mo do ći je di no us po re đi va njem us pješ nos ti Češ ke kao zem lje u tran zi ci ji s dru gim dr ža va ma u tran zi ci ji.

Ne ma ni kak ve sum nje da je Češ ka, osim Slo ve ni je, priv red no i po li-tič ki na jus pješ ni ja dr ža va ne ka daš nje ga so ci ja lis tič kog blo ka. Us po re-đu ju ći raz voj Češ ke i Slo ve ni je, Ja nez Jan ša do la zi do zak ljuč ka da je Češ ka u po li tič kim i priv red nim re for ma ma nad ma ši la Slo ve ni ju, ia ko je ova po to nja na po čet ku pro ce sa tran zi ci je ima la znat nu pred no st.149 Uzi ma ju ći u ob zir pred no st ko ju je Slo ve ni ja ima la u tre nut ku pa da ko mu niz ma, mo že mo us ta no vi ti da je Češ ka u re for ma ma re la tiv no uspješ ni ja od Slo ve ni je. Jan ša smat ra da uz rok to me up ra vo tre ba tra ži-ti u mje ra ma de ko mu ni za ci jc (pri je sve ga lus tra ci je) ko je su uve de ne u Češ koj.150 Me đu tim, ovaj zak lju čak je od već po jed nos tav ljen da bis mo se s nji me la ko slo ži li.

Je dan od raz lo ga češ ke »pri če o us pje hu« u lus tra ci ji pos red no vi di i Jef frey Sac hs. Lus tra ci ja je, na vod no, dra ma tič no po lju lja la ko mu-

148 Bu gar ska mje ra lus tra ci je zbog us re do to če nos ti na izvr šne fun kci je u ob las ti ob ra zo-va nja i zna nos ti, a na ro či to za to što su je re for mi ra ni ko mu nis ti na kon dvi je go di ne uki nu li, ne zav r je đu je de talj ni je raz mat ra nje. Mje ra dis kva li fi ka ci je u biv šoj NjDR pod sje ća na mje ru lus tra ci je, ali se si tua ci ja u Češ koj kao pos tso ci ja lis tič koj dr ža vi ne mo že us po re đi va ti sa si tua ci jom u biv šoj NjDR kao dr ža vi u ko joj glav nu ri ječ vo de za pad ni Ni jem ci. Ma đa ri su lus tra cij ski za kon do ni je li tek 1994. go di ne, uz vr lo ogra-ni če ne učin ke u in sti tu cio nal noj ob las ti. I Al ba ni ja je do ni je la lus tra cij ski za kon tek ne dav no (kra jem 1995.).

149 Jan ša, ibi dem, pri mj. 131, str. 90.150 Ibi dem.

126 ANDRAŽ ZIDAR

nis tič ku stra nač ku or ga ni za ci ju, što je, iz me đu os ta lo ga, ut je ca lo da se u Češ koj ko mu nis ti ne vra te na vla st. Bu du ći da ni su na vlas ti, ta mo se ne do ga đa ono što se do ga đa u dr ža va ma u ko ji ma su po bi je di li re for-mi ra ni ko mu nis ti, ug lav nom zah va lju ju ći pre diz bor nim obe ća nji ma da će po bolj ša ti so ci jal ni po lo žaj, oso bi to se lja ka i umi rov lje ni ka. Sa da, kad re for mi ra ni ko mu nis ti tre ba ju os tva ri va ti pre diz bor na obe ća nja, oni ve li kim iz da ci ma za so ci ja lu (ma da su ovi iz da ci vi so ki i u Češkoj) i za do vo lja va njem in te re sa umi rov lje ni ka i se lja ka us po ra va ju tr žiš ne re for me.151 Tak vim tu ma če njem Sac hs ja ko po jed nos tav lju je mje ru lus tra ci je. Iz tog na či na raz miš lja nja proiz la zi da se lus tra ci ja od no si pri je sve ga na fun kci je u vlas ti (par la me nt, vla du) ko je od re đu ju raz voj re for mi. Ipak, ni je ta ko. U Češ koj se lus tra ci ja ne od no si na fun kci ju zas tup ni ka, pa ni mi nis tra i pred sjed ni ka. Svr ha lus tra ci je ni je one mo-gu ći ti ne ka daš njim ko mu nis ti ma sud je lo va nje na iz bo ri ma, već da se iz in sti tu ci ja uk lo ne oni ko ji bi mog li ome ta ti re for me. Jed nos tav no re če-no: lus tra ci ja se ne od no si na od lu či va nje o us va ja nju re for mi, već na omo gu ća va nje pro vo đe nja us vo je nih re for mi. Pre ma to me, u proc je ni ko li ko lus tra ci ja dop ri no si us pje hu re for mi ne mo že mo se os lo ni ti ni na Sac hso vo po jed nos tav lje no tu ma če nje. Ako že li mo ba rem prib liž no oci je ni ti uči nak lus tra ci je, mo ra mo kre nu ti od Peč ja ko va raz miš lja nja da se os lo ba đa nje od ko mu niz ma pok la pa sa stup njem raz vi je nos ti biv-ših so ci ja lis tič kih dr ža va.152 Ia ko Peč jak ima na umu os lo ba đa nje od ko mu nis tič kog sis te ma, ova se tvr dnja ne sum nji vo od no si i na ob ra čun s ko mu nis tič kom proš loš ću. Ne ka daš nja Če hos lo vač ka bi la je jed na od naj raz vi je ni jih ze ma lja u sov jet skom blo ku, a pri je so ci ja liz ma jed na od naj raz vi je ni jih u Eu ro pi, te je ra zum lji va nje zi na že lja da što pri je pos tig ne ni vo raz vi je nos ti Za pad ne Eu ro pe. Vo lju Če ha da se što br že ob ra ču na ju s proš loš ću (de ko mu ni za ci ja) tre ba za to pro mat ra ti kao nji-ho vu že lju da što pri je dos tig nu ne ka daš nju vi so ku ra zi nu raz vi je nos ti. Ova se tvr dnja mo že pot kri je pi ti i či nje ni com da je ne pos re dan po vod za raz dru ži va nje u Če hos lo vač koj bio eko nom ske pri ro de. Češ ka se, uz pro tiv lje nje Slo vač ke, op re di je li la za br ze i od luč ne tr žiš ne re for me, a is to dob no je od lu či la obus ta vi ti fi nan cij sku po moć priv red no sla bi joj Slo vač koj.153 Ako se pod sje ti mo da je cilj lus tra ci je neo me tan tok re-for mi, Slo va ci su se lus tra ci ji pro ti vi li i iz tog raz lo ga. Iz to ga se mo že

151 Vi di Jef frey Sac hs, Po li ti ka up ra vi če nos ti, De lo – So bot na pri lo ga, 24. li panj 1995.152 Peč jak, ibi dem, str. 134.153 Vi di Jon El ster, Con sen ti ng Adul ts or the Sor ce re r’s Ap pren ti ce?, Ea st Eu ro pean Con-

sti tu tio nal Re view,Vol. 4, br. 1, zi ma 1995., str. 38-39.

127Lus tra ci ja

zak lju či ti da lus tra ci ja ni je sa mos ta lan čim be nik, već fun kci ja raz vi-je nos ti ne ke zem lje i nje zi ne že lje da dos tig ne ni vo za pad noeu rop skih ze ma lja. Po la ze ći od či nje ni ce da su Polj ska, Ma đar ska i Če hos lo vač ka na kra ju ko mu niz ma bi le prib liž no jed na ko raz vi je ne, to me da je Češ ka na jus pješ ni ja tran zi cij ska dr ža va mo ra la je dop ri ni je ti i mje ra lus tra-ci je. Lus tra ci ja, do du še, ni je ča rob ni šta pić za pos ti za nje priv red no ga i po li tič kog raz vo ja dr ža va, ali je sva ka ko mje ra ko jom se priv red ne i po li tič ke re for me pos pje šu ju. Dak le, do la zi mo do zak ljuč ka da je lus tra ci ja vje ro jat no je dan od čim be ni ka ko ji su Češ ku uz dig li iz nad os ta lih ze ma lja u tran zi ci ji.

Mjere lus tra ci je u bu duć nos tiDo no še nje za ko na o lus tra ci ji u če hos lo vač kom par la men tu izaz va-

lo je oš tre po le mi ke. Pro ti vi li su se i pred sjed nik Ha vel i pred sjed nik par la men ta Dub ček, re zer ve je iz ra zio i pre mi jer Čal fa, rea gi ra li su me di ji, ak ti vis ti i or ga ni za ci je za ljud ska pra va. Lus tra cij ski za kon je osu dio MOR, u ob ra nu je na raz li či tim kon fe ren ci ja ma i se mi na ri ma sta lo vr lo ma lo prav nih i dru gih ek spe ra ta. Ve ći nom su bi li od luč no pro tiv ili su, u naj ma nju ru ku, bi li skep tič ni pre ma nje mu.154 Me đu tim, u ar gu men ta ci ji pro tiv lus tra ci je pos to je ve li ke raz li ke. Ne ki su bi li a prio ri pro tiv lus tra ci je, dok su se dru gi pro ti vi li rje še nji ma u prih va će-nom za ko nu. U za ko nu je sva ka ko bi lo mno go ne dos ta ta ka; uos ta lom, mno ge nje go ve od red be po niš tio je i če hos lo vač ki Us tav ni sud. Kao što smo već spo me nu li, do no še nju za ko na pro ti vio se i pred sjed nik Ha vel, ia ko je up ra vo on bio je dan od ini ci ja to ra za do no še nje lus tra cij skog za ko na, ali tak vog za ko na ko ji bi bio u skla du s os nov nim prav nim na če li ma. MOR je u svo je mu iz vješ ta ju po la zio od sta va da se uk la-nja nje s od re đe nih rad nih mjes ta mo že do pus ti ti sa mo pod od re đe nim uv je ti ma.155 Ova i slič na miš lje nja ka rak te ri zi ra li su kon struk tiv no st, kri ti ka pog reš nih rje še nja u us vo je nom za ko nu i pri jed lo zi za nje go vo po bolj ša nje. Bit no druk či ji bio je od nos or ga ni za ci ja i ak ti vis ta za ljud-ska pra va. Me đu oni ma ko ji ni su shva ti li smi sao lus tra cij skih za ko na va lja spo me nu ti pri je sve ga ne ke ak ti vis te Me đu na rod ne hel sin ške fe de ra ci je. Ne sa mo što ni su že lje li uvid je ti svr hu lus tra ci je, ka ko su ga tu ma či li za ko no dav ci, već su lus tra ci ju iz jed na či va li s kaz ne nim

154 Con fe ren ce in Bu da pe st od O ld-Re gi me Fi les, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, Vol. 1, br. 3, je sen 1992., str. 39.

155 Iz vješ taj MOR, ibi dem, str. 16.

128 ANDRAŽ ZIDAR

pra vom, shva ća ju ći je kao in stru me nt kaž nja va nja prek r ši te lja ljud skih pra va. Spo mi nja li su mi li jun ske cif re lju di ko ji ma pri je ti lus tra ci ja. Sve ove prim jed be de man ti ra ne su ti je kom pro vo đe nja lus tra ci je.

Mje ri lus tra ci je u Slo ve ni ji iz ri či to se pro ti vio pri je sve ga prof. dr. Lju bo Bav con, pred sjed nik ne ka daš njeg Sav je ta za zaš ti tu ljud-skih pra va i os nov nih slo bo da. U jed nom je in ter vjuu re kao slje de će: »Smat ram da je sva ko čiš će nje, bi lo et nič ko, po li tič ko, ideo loš ko, ras-no itd., ma ko li ko se zvuč no na zi va lo (lus tra ci ja), gru bo i oči to kr še nje jed no ga od os nov nih ljud skih pra va, pra va na poš te no su đe nje. Optuž-ba da je su dac iz ri ca njem pre su de kr šio ljud ska pra va, po svo joj je pri-ro di kaz ne na op tuž ba, za to op tu že ni ima pra vo da mu su di neo vi san, nep ris tran sud, us pos tav ljen za ko nom, ko ji je po za ko nu i struč nos ti nad le žan su di ti u tak vom slu ča ju. Gos po da ko ja o to me mis le druk či je tre ba ju paž lji vo pro či ta ti 6. čla nak Eu rop ske kon ven ci je o ljud skim pra vi ma i od lu ke Ko mi si je i Su da za ljud ska pra va.156

Za nim lji vo je miš lje nje dr. Tho ma sa Mar ker ta, na čel ni ka Od jelj ka za prav ne pos lo ve pri Vi je ću Eu ro pe. On, nai me, smat ra da lus tra ci ja u na če lu ni je u sup rot nos ti sa zah tje vi ma ko je za pri jam u član stvo pos tav lja Vi je će Eu ro pe. Ta ko đer smat ra da je pot pu no le gi tim no da se po je din ci prov je ra va ju ra di ut vr đi va nja nji ho ve po dob nos ti za pred stav lja nje dr ža ve u no vom de mok rat skom druš tvu. Pre ma nje go-vu miš lje nju, lus tra cij ski je pos tu pak u skla du sa zah tje vi ma Vi je ća Eu ro pe (a ti me i s Eu rop skom kon ven ci jom o ljud skim pra vi ma) sve dok: pr vo, ne dis kri mi ni ra na os no vi po li tič kog uv je re nja; dru go, ne pre ba cu je te ret do ka zi va nja na op tu že no ga; tre će, sva kom po je din cu jam či pris tup ne za vis nom su du ko ji osi gu ra va za ko ni to st pos tup ka; i, čet vr to, šti ti slo bo du iz ra ža va nja sva kog po je din ca i nje go vo pra vo na pri vat no st.157

Ovaj neš to du ži uvod u raz mat ra nje bu duć nos ti lus tra ci je bio je nu-žan ka ko bis mo po ka za li ko li ko je te žak i ne ja san put preš la lus tra ci ja od uvo đe nja, uz glas no pro tiv lje nje, do ko nač ne afi r ma ci je. Me đu tim, ta se mje ra de fi ni tiv no pot vr di la, pa se mo že pos ta vi ti slje de će pi ta nje: Mo že li se lus tra ci ja pri mi je ni ti i u dru gim slič nim si tua ci ja ma?

Lus tra ci ja se po ja vi la pos li je pa da ko mu niz ma u zem lja ma tran zi-ci je, ma da smat ram da bi se mog la prim je nji va ti i u dru gim slič nim si-tua ci ja ma, svu da gdje pos to ji pot re ba za mo ral nim očiš će njem na ro da i in sti tu cio nal nim očiš će njem dr žav nih in sti tu ci ja. Ob je ove pot re be

156 In ter vju z Lju bom Bav co nom, Mla di na, br. 47, 22. stu de ni 1994., str. 23.157 Iz vješ će iz Ve ne ci je, ibi dem str. 18.

129Lus tra ci ja

pos to je pri je sve ga u onim dr ža va ma gdje je doš lo do unut raš njeg su-ko ba, gdje je ma nji na ug nje ta va la ve ći nu ili su se su ko bi le pod jed na ko ja ke stra ne. Tak vi prim je ri su dik ta tu re u Juž noj Ame ri ci i drug dje u svi je tu, gra đan ski ra to vi, sis tem apar thej da u Juž noaf rič koj Re pub li ci itd.

U Juž noj Ame ri ci su se dam de se tih go di na proš lo ga sto lje ća us po-s tav lje ne voj ne dik ta tu re u Ar gen ti ni, Či leu i Urug va ju. Voj ne vlas ti su pre ko voj ske, a na ro či to pre ko voj ne taj ne po li ci je, ma sov no kr ši le ljud ska pra va, i to na naj stra vič ni ji na čin: bi lo je ma sov nih iz van sud-skih po gub lje nja, mu če nja, uhi ći va nja pro tiv ni ka dik ta tu re... Pos li je pa da dik ta tor skih re ži ma, de mok rat ski izab ra ne vlas ti suo či le su se s pi ta njem što uči ni ti s oni ma ko ji su se ta ko teš ko og ri je ši li o ljud ska pra va. Sva ka od ove tri zem lje izab ra la je druk či ji put. U Ar gen ti ni je pred sjed nik Al fon sin pred lo žio do no še nje prav nih pro pi sa ko ji ma bi se omo gu ći lo kaž nja va nje po či ni te lja. Naj važ ni ja me đu nji ma bi la je de kla ra ci ja Par la men ta o uki da nju Za ko na o am nes ti ji, ko ji je bi la usvo ji la voj na hun ta pri je ne go što je na pus ti la vla st. Ti me je par la me-nt ot vo rio put za kaž nja va nje prek r ši te lja ljud skih pra va. Me đu tim, to je izaz va lo snaž nu reak ci ju voj ske. Bez ob zi ra na to što se po vuk la s vlas ti, voj ska je i da lje zad r ža la svo ju moć. Zbog mo guć nos ti ma sov-nih sud skih pro ce sa pro tiv pri pad ni ka voj ske ko ji su u vri je me dik ta-tu re kr ši li ljud ska pra va u voj sci su iz bi le po bu ne, što je ja ko ug ro zi lo sla baš nu ar gen tin sku de mok ra ci ju. Za to je Car los Me nem, ko ji je na mjes tu pred sjed ni ka nas li je dio Al fon si na, za jam čio po mi lo va nje za ve ći nu prek r ši te lja.

Urug vaj ska je vla da pos tu pi la op rez ni je od ar gen tin skog par la men-ta. Iz bjeg la je ne sa mo kaž nja va nje zlo či na ko ji su po či nje ni za vri jeme voj ne dik ta tu re već i bi lo kak vo služ be no ot kri va nje ovih zlo či na. To je do ve lo do pros vje da gra đa na, ko ji su po če li pri kup lja ti pot pi se za re fe ren dum o pi ta nju da li u Urug va ju tre ba zad r ža ti ili uki nu ti za-kon ko ji je za pred stav ni ke biv ših voj nih vlas ti pred vi đao am nes ti ju. Re fe ren dum je pro ve den, ali je ve ći na gra đa na gla so va la za za kon o am nes ti ji. Ia ko je bi la do ne se na re fe ren dum ska od lu ka, ovo je pi ta nje dra ma tič no po di je li lo i uz ne mi ri lo gra đa ne Urug va ja u važ nom po čet-nom raz dob lju ob nav lja nja de mok ra ci je.

Vla st u Či leu ima la je pri li ku iz vu ći pou ke iz ova dva prim je ra. Um jes to kaž nja va nja po či ni te lja kri vič nih dje la (nai me, Vr hov ni sud je pot vr dio Za kon o am nes ti ji, ko ji je bi la do ni je la voj na hun ta, pa je to u od re đe nim slu ča je vi ma bi lo i prav no ne mo gu će), pred sjed nik Aylwin do nio je od lu ku o os ni va nju po seb ne ko mi si je (Ko mi si ja za is ti nu i po-

130 ANDRAŽ ZIDAR

mi re nje), sa za dat kom da ut vr đu je is ti nu o zbi va nji ma za vri je me dikta-tu re. Ko mi si ju je či ni lo osam čla no va iz ci je lo ga po li tič kog spek tra. Nje zi ni su za da ci bi li: pr vo, ut vr di ti ka ko je dje lo vao rep re siv ni me ha-ni zam; dru go, is tra ži ti sud bi nu sva kog po je din ca za ko je ga se pret po-s tav lja da su ga voj ne vlas ti us mr ti le ili od ve le u ne poz na tom prav cu; i, tre će, is tra ži ti zlo či ne ko je su po či ni le po bu nje nič ke gru pe ko je su se sup rot stav lja le dik ta tu ri. Ko mi si ja je is tra ži la 3.000 po je di nač nih slu ča je va i o svo jim na la zi ma ob ja vi la obim no iz vješ će. Ko mi si ja u nje mu ni je na vo di la ime na iz vr ši te lja u po je di nač nim slu ča je vi ma, već sa mo prim jed bu da je po je di no dje lo po či nio pri pad nik dr ža ve (voj ske) ili po bu nje nič ke gru pe. Či lean ski pred sjed nik Aylwin pu tem te le vi zi je oba vi jes tio je jav no st o na la zi ma ko mi si je. Ovaj na čin ob ra ču na va nja s proš loš ću u Či leu se smat rao vr lo us pješ nim.158

I u gra đan skim ra to vi ma ko ji su ha ra li Juž nom Ame ri kom (Ko lum-bi ja, Gva te ma la, El Sal va dor) ob je za ra će ne stra ne po či ni le su mno ga teš ka kr še nja ljud skih pra va. Gra đan ski su ra to vi pres ta li tek kad su ob je stra ne shva ti le da su jed na ke po sna zi i, ta ko re ći, osu đe ne na su ži vot. Ka da su ra to vi ko nač no zav r še ni, do ta daš nji pro tiv ni ci naš li su se pred teš kim za dat kom da za poč nu za jed nič ki ži vot i us pos ta ve de mok rat ske us ta no ve.159

Za vri je me apar thej da, ko ji je bi je la ma nji na u Juž noaf rič koj Re-pub li ci us pos ta vi la pri je go to vo po la sto lje ća, ta ko đer su se do ga đa la ma sov na kr še nja ljud skih pra va. Po či ni te lja je bi lo ka ko na stra ni bi je-la ca ta ko i na stra ni cr nač kih pok re ta ot po ra. Ne ma, na rav no, ni kak ve sum nje da su u to me mno go ve ći dio ima li pri pad ni ci sis te ma apar-thej da. Pre ma oc je na ma juž noaf rič kih or ga ni za ci ja za ljud ska pra va, rep re siv ni apa rat apar thej da skri vio je go to vo sto ti nu uboj sta va vi so kih fun kcio na ra iz re do va pok re ta pro tiv apar thej da, ti su će po li tič kih uboj-sta va, mu če nja 40.000 lju di i pri sil na pre se lja va nja tri i pol mi li ju na cr nih sta nov ni ka. Na kon us pje ha ko ji je u Či leu ima la Ko mi si ja za is ti nu i po mi re nje, ovaj mo del ob ra ču na va nja s proš loš ću prih va ćen

158 Vi še o zbi va nji ma u Či leu, Urug va ju i Ar gen ti ni vi di: Car los S. Ni no,The Du ty to Pu-nish Pa st Abu ses of Hu man Rig hts Put In to Con text: The Ca se of Ar gen ti na, The Ya le Law Jour nal, Vol. 100, br. 8, li panj 1991., str. 2619-2640, i Jo sé Za laque tt, Ba lan ci ng Et hi cal Im pe ra ti ves and Po li ti cal Con strai ns: The Di lem ma of New De moc ra cies Cin-fron ti ng Pa st Hu man Rig hts Vio la tio ns, Has tin gs Lav Jour nal, Vol. 43, br. 6, ko lo voz 1992., str. 1425-1438.

159 Vi še o po teš ko ća ma u spo me nu tim zem lja ma vi di: Ma ry Al bon (iz vjes ti te lji ca), Recon-ci lia tion in Ti mes of Tran si tion: Re po rt of the San Sal va dor Con fe ren ce, San Sal va dor, 11.-12. si je čanj 1993., The Char ter 77 Foun da tio n-New Yo rk.

131Lus tra ci ja

je i u Juž noaf rič koj Re pub li ci. Ta mo je, ta ko đer, os no va na Ko mi si ja za is ti nu i po mi re nje sa za dat kom da is tra ži kr še nja ljud skih pra va za vri je me apar thej da na ob je stra ne.160

U svim spo me nu tim slu ča je vi ma si tua ci ja je veo ma slič na si tua ciji u pos tso ci ja lis tič kim zem lja ma. Me đu tim, te melj na raz li ka iz me đu jed nih i dru gih proiz la zi iz os nov ne raz li ke iz me đu biv še ga ko mu ni-s tič kog sis te ma, s jed ne stra ne, i dik ta tu re,161 apar thej da i gra đan skih ra to va, s dru ge stra ne. Nai me, so ci ja lis tič ki sis tem bio je to ta li tar ni sis tem ko ji je nas to jao u svo je mre že uh va ti ti sva ko ga gra đa ni na ka ko bi pos tao su dio nik u pos tup ci ma sis te ma. Up ra vo to i je st glav ni uz rok »uka lja nos ti« lju di u so ci ja liz mu. U dik ta tu ra ma je raz gra ni če nje iz-me đu dik ta tor skog sis te ma i gra đa na bi lo iz ra že ni je. Još je oš tri je bi lo u sis te mu apar thej da, ko jim je sta nov niš tvo po di je lje no na vla da ju ću bje lač ku ma nji nu i pod re đe nu cr nač ku ve ći nu. U gra đan skim je ra to-vi ma ova pod je la iz me đu dvi je za ra će ne stra ne još iz ra že ni ja. Za to se »uka lja no st« lju di u dik ta tu ra ma, apar thej du i gra đan skim ra to vi ma svo di na či nje ni cu da su kr še nja ljud skih pra va po či ni le ob je stra ne. Ova je či nje ni ca vid lji va i iz nad lež nos ti ob je ko mi si je. Ob je su, nai me, za du že ne da ut vr đu ju kr še nja ljud skih pra va na ob je stra ne, ia ko ne ma ni kak ve sum nje da su kr še nja ko ja je po či ni la jed na stra na (dik ta tu ra i apar the jd) te ža i broj ni ja. Up ra vo zbog ovo ga po to njeg raz lo ga očiš će-nje na psi ho loš ko-mo ral noj ra zi ni vi še ne go iz raz lo ga uka lja nos ti lju di po la zi od pot re be za očiš će njem od gor či ne i nep rav di ko je je lju di ma na nio te ror rep re siv no ga sis te ma.162 U si tua ci ja ma ko je su pos lje di ca gra đan skih ra to va raz log za očiš će nje je ka ko u uka lja nos ti ob je stra-ne ta ko i u nep rav da ma ko je su jed na i dru ga stra na na ni je le lju di ma. Mo že mo zak lju či ti da u svim opi sa nim si tua ci ja ma pos to ji nuž no st psi ho loš ko-mo ral nog pro čiš će nja, dak le ka tar ze.

160 Vi di Ko mi si ja za spra vo bu ri du ho ve, De lo, 15. stu de ni 1994.161 Za te melj ne raz li ke iz me đu so ci ja lis tič ko ga sis te ma i dik ta tu re vi di: Ha vel, ibi dem, str.

12-17.162 To je vid lji vo i iz iz vješ ća o ra du či lean ske Ko mi si je za is ti nu i po mi re nje, ko ji je kao

nje zin član pod nio Jo se Za laque tt: »The con ta ct wi th so ma ny fa mi lies of vic tim s’ con-vin ced me of the pa ra mou nt im por tan ce and cat har tic power of see ki ng to es tablish the tru th. It was a ve ry per so nal expe rien ce to ask what hap pe ned to the vic tim s’ fa mi lies, and not ju st what hap pe ned to the vic ti ms. The fa mi lies had re fu sed to al low pre vious go ver nme nt aut ho ri ties to see them сгу as they sea re hed for their lo ved ones. But now they we re bei ng re cei ved wi th res pe ct and of fe red a seat and a coup of cof fee. The Chi lean fl ag was on the de sk as be fi ts an of fi cial com mis sion. They of ten bro ke down, be cau se now they cou ld al low them sel ves that mea su re of re lief. At fi r st, we did not rea li ze that the ve ry pro ce ss of see ki ng the tru th was thus al so a pa tie nt pro ce ss of clean si ng woun ds, one by one« (Za laque tt, ibi dem, str. 1437).

132 ANDRAŽ ZIDAR

Us to, pos to ji i pot re ba za očiš će njem na in sti tu cio nal nom pla nu. Vr lo je važ no da vo de će po lo ža je u vlas ti u no vom de mok rat skom si-ste mu ne zauz mu oso be ko je su u dik ta tu ri, za vri je me apar thej da ili ti je kom gra đan skog ra ta kr ši le ljud ska pra va. Raz log je u to me što po-s to ji opas no st da će tak ve oso be kr ši ti ljud ska pra va i u de mok ra ciji. To se naj bo lje mo že ilus tri ra ti na prim je ru Juž noaf rič ke Re pub li ke. Juž noaf rič ko sud stvo, ko je je u ne ka daš njem sis te mu su di lo po ra sistič-kim za ko ni ma, ni je do živ je lo pos li je prom je ne ni kak ve per so nal ne iz mje ne. Pret je ra na op rez no st sa da se sve ti no vim vlas ti ma jer se u sud skim pre su da ma još uvi jek pro na la zi prik ri ve ni ra si zam.163 Ne tre-ba po seb no is ti ca ti da je vr lo teš ko s tak vim sud stvom stva ra ti de mo-k rat sko ure đe nje. Me đu tim, ova se kon sta ta ci ja ne od no si sa mo na su ce već i na po li ci ju, voj sku, uk rat ko na jav ne fun kci je u svim spo-me nu tim drža va ma ko je či ne na po re u prav cu de mok ra ci je.

S ob zi rom na to da u svim na ve de nim slu ča je vi ma pos to ji pot re ba za očiš će njem na in sti tu cio nal nom i na psi ho loš ko-mo ral nom pla nu, u ovim i nji ma slič nim dr ža va ma pos to je uv je ti za uvo đe nje lus tra ci-je. Ta ko đer, smat ram da bi u svim spo me nu tim prim je ri ma lus tra ci ja pred stav lja la na jop ti mal ni ju mje ru po mo ću ko je bi dr ža ve naj lak še preš le u sta bil nu de mok ra ci ju. Pos tig lo bi se očiš će nje ka ko na in-sti tu cio nal nom ta ko i na mo ral no-po li tič kom pla nu. Na gor njim smo pri mje ri ma vid je li da je je di no u Či leu doš lo do očiš će nja, pa i ta mo sa mo u mo ral no-po li tič kom smis lu. Zna ča jan čim be nik ko ji go vo ri u pri log uvo đe nja lus tra ci je je su re la tiv no bla ge pos lje di ce za oso be ko je su krši le ljud ska pra va. Ne pri je ti im čak ni nov ča na, a ka mo li zat vor-ska ili smr tna kaz na. A ka da zna mo da je do abo li ci je za prek r ši te lje ljud skih pra va u Ar gen ti ni ili Urug va ju doš lo zbog stra ha od (po nov-ne) in ter ven ci je voj ske, mo že mo pret pos ta vi ti da u slu ča ju uvo đe nja lu stra ci je tog stra ha vje ro jat no ne bi bi lo.

Kao što smo vid je li, lus tra ci ja ni je mje ra ko ju bi se og ra ni či lo sa-mo na pos tso ci ja lis tič ke zem lje. Lus tra ci ja bi i u dru gim dr ža va ma ko je pa te od pos lje di ca to ta li ta riz ma, au to ri ta riz ma i gra đan skih ra to-va mog la dop ri ni je ti nji ho vu što br žem pre las ku u sta bil no li be ral no i de mok rat sko druš tvo.164 Me đu tim, ako bi se lus tra ci ji priz na lo nje zi no

163 Vi še o to me vi di: Ra siz ma u JAR še ni su ot pra vi li, Ra pub li ka, 25. tra vanj 1995.164 Jed na od dr ža va u ko joj bi se u bli žoj bu duć nos ti mog la uves ti lus tra ci ja je st Bos na i

Her ce go vi na. U Dayton skom mi rov nom spo ra zu mu pi še: »Oso be ko je je Me đu na rod ni sud za biv šu Ju gos la vi ju (sa sje diš tem u Haa gu) op tu žio za rat ne zlo či ne, ne mo gu se nat je ca ti za iz bor ne fun kci je« (pre ma: Pog la vit ni pou dar ski mi rov ne ga spo ra zu ma, De lo 23. stu de ni 1995.). Ova od red ba zap ra vo zna či da su sup rot stav lje ne stra ne načel no

133Lus tra ci ja

mjes to u ok vi ru pra va i nje zi na uni ver zal no st, iz ove mje re tre ba lo bi uk lo ni ti ne ke ne dos tat ke. Ili, ka ko ka že Alan Uze lac: »Kom pa ra tiv na is kus tva, na ža lo st, po ka zu ju da je ‘lus tra cij ske’ pog reš ke lak še uči ni ti ne go is pra vi ti. S ob zi rom na da le ko sež no st even tual nih štet nih pos lje-di ca i no tor nu na rod nu mud ro st da sva ka dalj nja iz grad nja na tru lim te me lji ma po ve ća va opas no st da se krov jed nom sru ši na gla vu, je di no je rje še nje prin ci pi jel no st, bez ob zi ra na po teš ko će na ko je se pri tom nai la zi. Pro ces ko ji je jed nom kre nuo u kri vom prav cu tre ba vra ti ti na sam po če tak. Sve os ta lo zna či lo bi po raz u im ple men ta ci ji os nov nih us tav nih na če la vla da vi ne pra va i prav ne dr ža ve.«165

Us pr kos svim ne dos ta ci ma mje re lus tra ci je, pos ta vit će mo na kra ju, za jed no s Joh nom H. Her zom, slje de će pi ta nje: »Zar ned voj be ni učin-ci mje ra očiš će nja (pur ges) ne pre te žu nad ne ga tiv nim učin ci ma, ko je zad r ža va kon ti nui tet lju di, sim bo la itd., u vri je me po nov ne de mok ra-ti za ci je, po seb no ako tak va po li ti ka do vo di do bes ko nač nog zad r ža-va nja ili vra ća nja au to ri tar nih na vi ka i pos tu pa ka? Od nos no – sas vim neo vis no o pi ta nju no si li ta kav kon ti nui tet u se bi bu du će pri jet nje de mok rat skom ok vi ru vlas ti – zar ni su mje re očiš će nja, pa čak i kaz-ne ni pro gon, nuž ni da bi se pos ta vi li mo ral ni te me lji no ve de mok ra ci je, po go to vo ako je pret hod ni re žim či nio be zob zir na dje la zas no va na na be zob zir noj po li ti ci?«166

Izabrao i sa slovenskoga preveo Ni ki ca Mihaljević

prih va ti le uvo đe nje mje re lus tra ci je u pos li je rat noj BiH. Ne za mis li va je pos li je rat na BiH u ko joj bi naj vi še po lo ža je zau zi ma li lju di kao što su Ra do van Karadžić i Rat ko Mladić, i za to je tak va od red ba op rav da na. Me đu tim, ka ko bis mo stvar no mog li go vo-ri ti o mje ri lus tra ci je u BiH, bo san sko-her ce go vač ki par la me nt mo rao bi do ni je ti lus-tra cij ski za kon ko jim bi se pod rob no ut vr di le jav ne (ne sa mo iz bor ne) fun kci je, mje ri la za zab ra nu ob na ša nja jav nih fun kci ja i pos tu pak ut vr đi va nja ne do pus ti vih dje la.

Za nim lji vo je mje ri lo za dis kri mi na ci ju ko je se spo mi nje u Dayton skom spo ra zu mu. Oso ba se ne mo že kan di di ra ti za iz bor nu fun kci ju ako je pred Haš kim su dom op tu že na za rat ne zlo či ne. Iz ovo ga se, na kon kret nom prim je ru BiH, mo gu ut vr di ti dvi je stva ri: pr vo, iz me đu lus tra ci je i kaz ne no ga pra va pos to ji od re đe na ve za; dru go, lus tra ci ja ni u ovom slu ča ju ni je dio kaz ne no ga pra va, već je za nju do volj no i ni že mje ri lo, sa me op tuž be za rat ni zlo čin.

165 Alan Uze lac, Lus tra ci ja, dis kva li fi ka ci ja, čis tka, Iu dex, 1995., br. 1, str. 434.166 Jo hn H. He rz (ur.), From Dic ta tor ship to De moc ra cy: Copi ng wi th the Le ga cies of

Aut ho ria ni sm and To ta li ta ria ni sm, Wes tpo rt (Co nn.), London, 1982., str. 280.


PO LJU BAC

Po lju bac, to lem lje nje dvi ju pro bav nih ci je vi.

Al be rt Co hen

Lju bi ti. Cje li va ti je mož da do lič ni je. Slat ka kra đa. Po lju bac se spuš ta na če lo ne ke dje voj ke, ne ke ma me, na ru ku li je pe že ne, dječ ji vrat, na us ne lju bav ni ce.

Gus tav Flau be rt

Pr vi po lju bac muš ka rac uk ra de, za dru gi prek li nje, tre ći uz me si lom, čet vr ti prih va ti, a sve os ta le pod no si.

Jea n-Char les

* Bri tan ski pov jes ni čar, sveu či liš ni pro fe sor na Oxfor du i pub li ci st, du go go diš nji kolum-ni st In de pen den ta i New Yo rk Re view of Boo ks. Po seb no se ba vio ko mu nis tič kim dik ta-tu ra ma u Sred njoj i Is toč noj Eu ro pi. Ob ja vio je de vet knji ga ese ja (The Ma gic Lan te rn: The Re vo lu tion of 1989 Wit nes sed in War saw, Bu da pe st, Ber lin, and Pra gue, His to ry of the Pre se nt: Es says, Sket ches, and Dis pat ches from Eu ro pe in the 1990s ...).

Suđenja, čis tke i po vi jes ne lek ci je

TIMOTHY GARTON ASH*

Što bi na ci je tre ba le učini ti u ve zi sa svo jom prob le ma tičnom prošlo šću, jed no je od ve li kih pi ta nja našega do ba. Zem lje širom svije-ta suočile su se s tim prob le mom: Čile, Ar gen ti na, Urug vaj, Sal va dor, Špa njol ska na kon Fran ca, Grčka na kon pu kov ni kâ, Etio pi ja, Kambo-dža, a da nas i sve pos tko mu nis tičke zem lje Sred nje i Is točne Eu ro pe. O tom već pos to ji obim na li te ra tu ra; većinom su je pi sa li po li to lo zi, prav ni ci i bor ci za ljud ska pra va, a ma nje pov jes ničari, ug lav nom raz-mat ra jući prošlo st kao ele me nt »tran zi ci je« od dik ta tu re pre ma – na daj-mo se – sta bil noj de mok ra ci ji. Ma te ri jal za još jed nu knjižni cu da nas se prip re ma u Južnoaf ričkoj Re pub li ci, Ruan di, Bos ni i Ha gu.

Ali o čemu zap ra vo go vo ri mo? Za to u engles kom ne pos to ji ri-ječ. U nje mačkom se, međutim, re do vi to ko ris te dvi je du gačke ri ječi: Geschic htsau far bei tu ng i Ver gan gen heit sbewälti gu ng. Mo gu se pre-ves ti kao »ob ra da« prošlos ti, »preis pi ti va nje« prošlos ti, »suočava-nje«, »iz laženje na kraj« s prošlo šću – pa čak i kao »prev la da va nje« prošlos ti. Raz no li ko st mo gućih pri je vo da upućuje na složeno st ma te-ri je. Ne pos to ja nje ri ječi u ne kom je zi ku ne znači nužno da ne pos to ji ono što ta ri ječ opi su je. Ali pos to ja nje ne jed no ga, već dva ju ter mi na u nje mačko me si guran je znak da je ri ječ o nečemu što za Ni jem ce ima oso bi tu važno st.

Si gur no je da pos to je broj ni pris tu pi toj te mi i svat ko će odab ra-ti vlas ti ti. Prav nik i bo rac za ljud ska pra va Ar min Neier, na prim jer, otkri va iz vor ono ga što na zi va »pok re tom za od go vorno st« u Ar gen ti-ni počet kom 1980-ih. Glav ni je po ti caj bez sum nje sti gao iz La tin ske Ame ri ke, s raz ličitim mo de li ma »ko mi si ja za ut vrđiva nje is ti ne«. Od ta da ih je nas ta lo go to vo dva de set, ia ko sve ni su no si le ta kav na ziv. Ali

136 TIMOTHY GARTON ASH

Nje mačka je (za sa da) je di na zem lja ko ja je to po kušala dva put: na kon na ciz ma i na kon ko mu niz ma.

Do ove sam te me došao ti je kom neo bičnog is kus tva čita nja vlas-ti to ga Sta si je va dos jea i, na širem pla nu, pro mat ra jući ka ko se zem lje Sred nje Eu ro pe, ko je naj bo lje poz na jem, suočava ju – ili ne suočava ju – s ko mu nis tičkim nas li jeđem. Ov dje ću se us re do točiti na osam go di na sred njoeu rop skog is kus tva na kon pa da ko mu niz ma, a po se bi ce želim us po re di ti spe ci fi čan prim jer Nje mačke s nje zi nim is točnoeu rop skim sus je di ma.

Pri tom ću pos ta vi ti četi ri te meljna pi ta nja: Tre ba li se uo pće sjećati prošlos ti i preis pi ti va ti je na bi lo ko ji dos tu pan način ili je jed nos tav-no po kušati za bo ra vi ti i ok re nu ti se bu dućnos ti, ka da to me pris tu pi ti, a ako je to pot reb no, tko bi to tre bao učini ti i, kao pos ljed nje ali ne i naj ma nje važno, ka ko?

1.

Od go vor na pr vo pi ta nje – tre ba li? – bio je u Nje mačkoj na kon 1989. jed nog la san: »Na rav no da se tre ba mo sjećati prošlos ti! Na rav no da se na sva ki način tre ba mo suočiti s po vi je šću ko mu nis tičke dik ta-tu re u Nje mačkoj?« Pa je Nje mačka u tom nas to ja nju pos ta vi la nov stan da rd obuh vat nos ti.

Ar gu men ti za tak vo bav lje nje prošlo šću mo ral ni su, psi ho loški i po li tički. Za nim lji vo je da se mo ral ni im pe ra tiv, ob ve za sjećanja, u Nje mačkoj čes to ci ti ra u ob li ku ko ji pot ječe iz židov ske tradi ci je: »Taj-na is kup lje nja leži u sjećanju.« Pre ma psi ho loškom sta ja lištu, iz ne se-nom u ut je caj noj knji zi Alexan de ra i Mar ga re te Mit scher li ch, loše je za na ro de, kao i za po je din ce, po tis ki va ti sjećanja na tužne ili tra gične stva ri iz nji ho ve prošlos ti, a dob ro je oba vi ti na po ran po sao tu go va nja, Trauerar beit. Iz nad sve ga je po li tička ide ja ka ko će to pri do ni je ti da se zlo ne po no vi. Ko li ko li se sa mo pu ta u Nje mačkoj čula opas ka Geor-gea San taya ne da su oni ko ji za bo ra ve prošlo st osuđeni da je po no ve.

Od mah se može vid je ti zašto se u Nje mačkoj smat ra u naj ma nju ru-ku po li tički ne ko rek tnim pro pi ti va ti ovu nas li jeđenu mud ro st. Ka ko bi se it ko usu dio go vo ri ti o za bo ra vu na kon ho lo kaus ta? No u stvarnosti je ova te melj na pre mi sa od bačena mno go pu ta i na mno go mjesta. Po-vi jes no gle da no, za go vor ni ci za bo ra va mno gob roj ni su i ut je caj ni. Sa-mo dva da na na kon Ce za ro va uboj stva, Ci ce ron je u rim skom Se natu iz ja vio ka ko sva ko sjećanje na taj smr to nos ni su kob tre ba pre pus ti ti vječnom za bo ra vu: ob li vio ne sem pi ter na de len dam. Eu rop ski mi rov ni

137Suđenja, čis tke i po vi jes ne lek ci je

spo ra zu mi, poče vši od ono ga iz među Lo ta ra, Lud vi ga Nje mačko ga i Kar la Fran cus ko ga 851. go di ne do Lo zan skog spo ra zu ma 1923., iz-ričito su po zi va li na za bo rav. Jed na ko vri je di i za fran cus ke us ta ve iz 1814. i 1830. En gles ki građan ski rat završio je Za ko nom o op ros tu i za bo ra vu.

Već na kon 1945. bi lo je u Eu ro pi mno go prim je ra po li ti ke za bo ra va. Na kon pr vot nog va la čis tki (épu ra tion), pos li je rat na je Fran cus ka Re-pub li ka De Gaul leo vim uje di nju jućim na cio nal nim mi tom je din stve-ne, vječne, bor be ne Fran cus ke više ili ma nje svjes no is tis ki va la bol no sjećanje na višijski ko la bo ra cio ni zam i oku pa ci ju. Us tva ri, za bo rav je te melj na ko je mu je iz građena većina pos li je rat nih eu rop skih de mo-kra ci ja: sje ti mo se Ita li je ili Aus tri je Kur ta Wal dhei ma, sret no preobra-žene, uz po moć Sa vez ni ka, u ne vi nu žrtvu na cis tičke ag re si je. Sje ti mo se i Za pad ne Nje mačke 1950-ih i ta mošnjih od lučnih nas to ja nja da se za bo ra vi na cis tička prošlo st.

Prim je ri ov dje ne zav ršava ju. Pri je laz u de mok ra ci ju u Špa njol skoj na kon 1975. uk ljučivao je svjes nu stra te gi ju neos vr ta nja, ne suočava nja s prošlo šću, od nos no nje zi na »neob rađiva nja«. Pi sac Jor ge Sem prún go vo ri o »ko lek tiv noj i svo je volj noj am ne zi ji«. U počet ku se, na rav no, do go di la pra va ek splo zi ja za ni ma nja za ne dav nu prošlost, ali ni je bilo suđenja fran kis tičkim vođama, ni je bi lo čis tki ni ko mi si ja za ut vrđiva-nje is ti ne. Na pe de se tu ob ljet ni cu počet ka Špa njol sko ga građan skog ra-ta pre mi jer Fe li pe Gon zález u službe noj je iz ja vi na veo da je građan ski rat »na po kon pos tao po vi je st« i »više nije pri su tan u živo tu zem lje«.

Nešto slično sus reće se i u Polj skoj na kon pa da ko mu niz ma. Ta-deu sz Ma zowiec ki, pr vi polj ski ne ko mu nis tički pre mi jer na kon više od čet r de set go di na, u uvod nom je ob raćanju par la men tu iz ja vio: »Pod vlačimo de be lu li ni ju (gru ba linia) is pod prošlos ti.« Od ta da je u više nav ra ta is ti cao ka ko je pod tim mis lio sa mo ono što je iz re kao u slje dećoj rečeni ci: da će nje go va vla da bi ti od go vor na je di no za vlas-ti ta dje la. Ali iz raz »de be la li ni ja«, čes to ci ti ran u nešto iz mi je nje nom ob li ku kao de be la cr ta (gru ba kres ka), ub r zo je pos tao pos lo vičan i pod-ra zu mi je vao »špa njol ski« pris tup prob le ma tičnoj prošlos ti. Ia ko to ne od go va ra kon tek stu u ko je mu je Ma zowiec ki pr vi put upot ri je bio iz raz, može pos lužiti kao sažet opis o pćeni tog sta va nje ga i nje go vih ko le ga.

To ga se sta va dob ro sjećam iz ta dašnjih raz go vo ra: što je bi lo, bi lo je; bez suđenja, bez uza jam nih op tužbi; ok re ni mo se bu dućnos ti, de-mo k ra ci ji i »Eu ro pi«, po put Špa njol ske. Di je lom je to bi lo za to što je polj ska re vo lu ci ja 1989. zav ršila pre go vo ri ma pa su pred stav ni ci sta re vlas ti i da lje os ta li na vi so kim po zi ci ja ma – uk ljučujući i sa mu vla du.


Bi lo je to i za to što im 1990. ni je bi lo ni na kraj pa me ti da bi ko mu ni-s ti na slo bod nim iz bo ri ma mog li os vo ji ti vla st. Zbog to ga se čini lo da nema žur ne po li tičke pot re be pod sjećati na rod na stra ho te ko mu nis-tičke prošlos ti, već obav lja ti mno ge, da le ko hit ni je pos lo ve – po put tran sfor ma ci je polj ske eko no mi je na te me lju ta koz va no ga Bal ce ro-wicze va pla na. No bio je to i od raz jed no ga dub ljeg svje to nazora – što ga je Ma zowiec ki, li be ral ni ka to lik i pro kušani sav jet nik So li dar nos ti, di je lio s mno gim pri pad ni ci ma ne ka dašnjih opo zi cij skih pok re ta u Sred njoj Eu ro pi.

U Nje mačkoj su bi vši is točno nje mački di si den ti naj više in zis ti ra li na te me lji tom i op sežnom ob računu. Drug dje u Is točnoj Eu ro pi up ra vo su di si den ti – na jiz rav ni je iz loženi pat nji pod bi všim režimom – čes to bi li naj sprem ni ji pod vući »de be lu cr tu« is pod prošlos ti. Václav Ha vel u Čehos lo vačkoj kla sičan je prim jer, a nje go va po li ti ka u pr voj go di ni pred sjed ničkog man da ta može se opi sa ti, po put one Ma zowiec ko ga, kao po li ti ka pre ven tiv nog op ros ta. Mađarski je slučaj pos ve dru kčiji. On dje se kon zer va tiv na vla da pred sjed ni ka Józse fa An tal la, sas tav lje na od lju di ko ji ni su bi li na pr vim cr ta ma ot po ra ko muniz mu, upus ti la u živi ver bal ni ob račun – no nji ho ve pur ga tiv ne ri ječi ni su pra ti la i pur-ga tiv na dje la. Najveći kon tra st bio je, uo bičaje no, iz među Nje mačke i Polj ske.

2.

Ti me do la zim na svo je dru go te melj no pi ta nje: Ka da? Jer pos to ji i jed no sred nje gle dište ko je kaže »da, ali ne još«. In te lek tual ni je argu-me nt za tak vo gle dište neo ran keov ski i pro ti vi se sva kom po kušaju pi sa nja po vi jes ti ne dav ne prošlos ti: nis mo do volj no uda lje ni od do-gađaja da bis mo mog li ra zum je li nji ho vo značenje; emo cio nal no smo uključeni i ne ma mo pris tup svim iz vo ri ma. Bo lje čeka ti još tri de set go di na da re le van tni službeni do ku men ti pos ta nu dos tup ni u ar hi vi-ma. U pos tko mu nis tičkoj Sred njoj Eu ro pi, međutim, pos ljed nji je dio ar gu men ta cir ku la ran, jer oni ko ji kažu »iz vo ri ni su dostup ni« čes to su up ra vo oni ko ji ar hi ve drže zat vo re ni ma.

Os ta li su ar gu men ti po li tički. Ono što bi tre ba lo učvr sti ti no vu de-mok ra ci ju može je zap ra vo pot ko pa ti. Pre rev no is traživa nje nez god ne prošlos ti po nov no će ot vo ri ti sta re ra ne i izaz va ti raz dor u društvu. Dužnos ni ke, su rad ni ke i obične pris taše dik ta tu re tre ba in teg ri ra ti u no-vu de mok ra ci ju. Her ma nn Lübbe ta ko iz no si mišlje nje ka ko je up ra vo činje ni ca da je Ade naue ro va Za pad na Nje mačka 1950-ih po tis ki va la


sjećanje na na cis tičku prošlo st, am nes ti jom i am ne zi jom, omo gućila društve nu kon so li da ci ju de mok ra ci je. Po mog la je da na cis ti pos ta nu de mok ra ti.

To se može, po mo je mu mišlje nju, po bi ja ti uv jer lji vo na slje deći način. Pr vo, his to riog raf ski gu bi tak jed na ko je ve lik kao bi lo ka kav do bi tak u do kaz no me materi ja lu ili vre men skoj dis tan ci. Svje do ci umi ru, dru gi za bo rav lja ju ili u naj ma nju ru ku pres la gu ju sjećanja, a naj go re stra ho te čes to su naj ma nje do ku men ti ra ne u ar hi vi ma. Dru go, žrtve i nji ho vi rođaci ima ju mo ral no pra vo zna ti od čije su ru ke oni ili njihovi naj mi li ji stra da li. Treće, od gađanje i po tis ki va nje ima ju svo ju psi ho lošku i po li tičku ci je nu. Činje ni ca da mučite lji ili na lo go dav ci os ta ju ne kažnje ni, ili čak na vi so kim po ložaji ma, kom pro mi ti ra no vu vla st u očima onih ko ji bi joj tre ba li bi ti na jčvršći os lo nac. Pr lja vi de-ta lji iz prošlos ti nep res ta no iz la ze na vid je lo i ko ris te se, čes to pr lja vo, u dnev no po li tičkim ras pra va ma.

Hen ri Rous so sli ko vi to je opi sao fran cus ki slučaj kao višijev ski sin drom. Us po ređuje ga s kro ničnom groz ni com, sta rom ma la rijom u kos ti ma fran cus ko ga po li tičkog ti je la. Ka ko smo pro tek lih go di na vid je li na prim je ru ot krića višijev ske prošlos ti Fra nçoi sa Mi ter ran da, ta bo le st još ni je is ko ri je nje na. Jed na ko je i u Nje mačkoj. U svo joj naj-no vi joj knji zi Po li ti ka i kriv nja ber lin ska po li to lo gi nja Ge si ne Schwan pom no is tražuje kak vu je po li tičku i psi ho lošku ci je nu Fe de ral na Re-pub li ka pla ti la za ono što na zi va Bes chwei gen – »nam jer no prešućiva-nje« zločina i stra ho ta na ciz ma – u za pad no nje mačkom jav nom živo tu, ško la ma i iz nad sve ga obitelji ma, 1950-ih. Sus tav no aka dem sko, no vi-nar sko i pe da goško bav lje nje na cis tičkom prošlo šću dio je čes to lju ti te reak ci je na prešućiva nje 1950-ih. A one složeni ce ko je sam spo me nuo na počet ku, Ges chic htsau far bei tu ng i Ver gan gen heit sbewälti gu ng, re-do vi to se ko ris te, ka ko iz gle da, tek od 1960-ih.

I mno gi su pri pad ni ci iz nim no ut je caj ne šez de se tos maške ge ne-ra ci je u Za pad noj Nje mačkoj po tis ki va nje na cis tičke prošlos ti i an ti-ko mu ni zam sta ri jeg na rašta ja smat ra li dvje ma stra na ma is te me da lje. Su prot sta vi li su im se po zi tiv nim, pa i ružičas tim pri ka zi ma ko mu-ni stičke Is točne Nje mačke, ne spo mi njući, prim je ri ce, Sta si. Ov dje po s to ji za nim lji va, prem da ne raz bo ri ta po ve za no st. Re vo lt pre ma pro pus tu nji ho vih očeva da se do kra ja suoče s prošlo šću pret hod ne nje mačke diktatu re pri do nio je da oni sa mi pro pus te jas no sag le da ti zla one suv re me ne.

U sva kom slučaju, os jećaj da je pre vi so ka ci je na plaćena zbog za-kašnje log suočava nja s na cis tičkom prošlo šću je dan je od raz lo ga zašto


je zah tjev za tre nu tačnim, op sežnim preis pi tivanjem ko mu nis tičke prošlos ti bio ta ko br zo prih vaćen u Nje mačkoj na kon 1989.

3.

Nje mački slučaj na vo di me na treće pi ta nje: Tko? Pri je du gačke šutnje 1950-ih de na ci fi ka ci ju su, na rav no, nas to ja le pro ves ti oku pa cij-ske sna ge, a u Nürnber gu su pob jed nički Sa vez ni ci od ržali suđenja. I Nürnbe rg i de na ci fi ka ci ja od ta da su te melj ne re fe ren tne točke za sva-ku ovak vu dis ku si ju. Da stran ci oba ve po sao, na kon pot pu nog po ra za, dois ta ima očitih pred nos ti. Ne ma do maćih po li tičkih og ra ničenja, po put pučevi ma opi jenih voj ski La tin ske Ame ri ke ili i da lje ak tiv nih si gur nos nih službi u da našnjoj Ru si ji. Nešto se nap ra vi. No pos to je i ne dos tat ci. Zap ra vo bi se mog lo tvr di ti da je po tis ki va nje u Ade naue-ro vo do ba di je lom bi lo reak ci ja na ono što se doživ lja va lo »prav dom pobjed ni kâ« – i po vi je šću pob jed ni kâ.

U većem di je lu pos tko mu nis tičke Eu ro pe sta nje je pot pu no raz ličito od ono ga u Nje mačkoj na kon 1945. Ni od ko ga oku pi ra na, većina post ko mu nis tičkih ze ma lja vi di se be kao ne tom os lo bođene oku pa ci je. Što više, sa mo se pet zema lja – Polj ska, Mađarska, Ru munj ska, Bu gar-ska i Al ba ni ja – s ko mu nis tičkom prošlo šću suočava (ili ne suočava) unu tar is tih državnih gra ni ca u ko joj se ta prošlo st od vi ja la. Drug dje – u bi všem Sov jet skom Sa ve zu, bi všoj Ju gos la vi ji ili Čehos lo vačkoj – nas tale su no ve, ma nje države sljed ni ce. Ni ka ko nas ljed ni ce ili bašti-ni ce – ka ko i sa me mo gu, a i zna ju, reći – te prošlos ti. U zem lji po put Lit ve, ko ja se dois ta tek ri ješila oku pa tor ske čizme i nas to ji iz gra di ti nov na cio nal ni i držav ni iden ti tet, is kušenju da se kaže »to su bi li oni, a ne mi« go to vo da se ne može odo lje ti. I sa mi su Ru si u ve li koj kušnji da kažu »to je bio Sov jet ski Sa vez, ne Ru si ja«.

Nje mačka je po zi ci ja i opet je din stve na. Dok su Po lja ci i Mađari, da ta ko kažemo, sa mi sa svo jom prošlo šću, istočni i za pad ni Ni jem ci mo ra ju na tom ra di ti za jed nički. Ne za do volj ni is točni Ni jem ci, miješajući po vi jes ne me ta fo re, go vo re o Anschlus su i »prav di pob jed ni ka«. No to je bio Anschlu ss s pri vo lom, jer ga je većina is točnih Ni je ma ca izglasala na slo bod nim izbo ri ma, i up ra vo su oni in zis ti ra li na naj smio ni jim ko-ra ci ma u suočava nju s prošlo šću. Ali, ogo rčenje je ra zum lji vo. U mno go slučaje va ipak pre suđuju za pad ni Ni jem ci, bi lo na su do vi ma ili drug dje.

Iz ni man slučaj nje mačke sa moo ku pa ci je, ili po luo ku pa ci je, na je-din stven način pos tav lja pi ta nja kak va uvi jek iza zi va vanj sko sud je-lo va nje. Tu je i prak tično pi ta nje slaže li se na rod s tim. No pos to ji i


mo ral no pi ta nje. Kak vo pra vo ima mo mi, ko ji se ni ka da nis mo suočili s di le ma ma živo ta u dik ta tu ri, su di ti onima ko ji su u njoj živ je li? Zna-mo li ka ko bis mo se ta da po našali? Možda bis mo i mi pos ta li par tij ski dužnos ni ci ili doušni ci taj ne po li ci je. Pa ot kud nam on da pra vo da osuđuje mo? Is to ta ko, ima mo li pra vo op ros ti ti? »Ne moj op ros ti ti«, piše Zbig niew Her be rt, veli ki pjes nik polj skog pok re ta ot po ra:

Ne moj op ros ti ti, jer dois ta ni je na te bi da op raštaš U ime onih ko ji su iz da ni u svi ta nje.

Sa mo žrtve ima ju pra vo op ros ti ti.

4.

To je prob lem i za lju de u zem lji. Čak i on dje se pos tav lja pi ta nje tko ima pra vo su di ti. Par la me nt? Su ci? Po seb ne ko mi si je ili tri bu na li? Me-di ji? Ili možda pov jes ničari? Ov dje pi ta nje tko pre la zi u pi ta nje ka ko. U svom sam nas lo vu naz načio tri glav na pu ta: suđenja, čis tke i po vi jes ne lek ci je. (Os tav ljam po stra ni vr lo važna, ali i vr lo složena pi ta nja re ha-bi li ta ci je, kom pen za ci je i res ti tu ci je za žrtve ili nji ho ve rođake.)

Iz bor i du lji na pu ta ovi se o ka rak te ru dik ta tu re ko ja je pret ho di la, načinu tran zi ci je i oso bi tos ti de mok ra ci je ko ja je us li je di la – ako je to dois ta de mok ra ci ja. Ta ko su, na prim jer, po li tička og ra ničenja u Sred-njoj Eu ro pi da le ko ma nje iz ražena od onih u La tin skoj Ame ri ci. No on dje je i rep re si ja bi la dru kčija.

Ame rička au to ri ca Ti na Ro sen be rg ob jašnja va to jed nos tav no ali dob ro: u La tin skoj Ameri ci rep re si ja je išla u du bi nu, a u Sred njoj Eu-ro pi u širi nu. U La tin skoj Ame ri ci pos to ja la je sku pi na lju di ko ji su bi li očite žrtve. Mučili su ih, ubi ja li ili su, da upot ri je bim onaj po ma lo nez gra pan ali neo bično snažan iz raz, »nes ta ja li« zah va lju jući dru goj sku pi ni – voj nim i po li cij skim čas ni ci ma, čla no vi ma od re da smr ti – ko-ji su bi li očiti počini te lji. U Sred njoj Eu ro pi, od vr hun ca sta lji nis tičkog raz dob lja, i s ne ko li ko većih iz nim ki, režim je na vlas ti na jče šće od-ržavao mno go veći broj lju di vršeći ma nje na si lan ili manje ek spli ci tan pri ti sak na mno go veću sku pi nu. Mno gi su se našli na ob jema stra na-ma. Društvo se držalo u po kor nos ti mi li ju ni ma sit nih ni ti sva kod nev nih laži, kon for miz ma i kom pro mi sa. Tu je po je di no st Václav Ha vel stal no nag lašavao. U tim kas nim ili pos tto ta li tar nim režimi ma, ka ko kaže, ni-je bi lo jas ne gra ni ce iz među »njih« i »nas«, već je ona bi la u sva kom po je din cu. Nit ko ni je bio jed nos tav no žrtva; svat ko je u od ređenoj mje ri bio suod go vo ran.


Ako je to is ti na, on da je ma nje jas no kome bi se, i da li iko me, tre ba-lo su di ti. Ha ve lov je im pli cit ni od go vor: svi ma, dak le ni ko me. Od go-vor Ada ma Mic hni ka bio je ek spli ci tan. Iz nim ke su od tog pra vi la po je-di načni prim je ri kraj nje bru tal nos ti, kao u slučaju čas ni ka polj ske taj ne po li ci je iz rav no od go vor nih za umor stvo oca Jer zyja Po pie luszka.

Dos je suđenja u pos tko mu nis tičkoj Sred njoj Eu ro pi zap ra vo je vr lo šaro lik. Još u Čehos lo vačkoj osuđena su na kon 1990. dva viša dužnos-ni ka zbog ulo ge u suz bi ja nju pro tu režim skih de mon stra ci ja 1988. i počet kom 1999. Go di ne 1993. češki je Za kon o pro tu za ko ni tos ti ko-mu nis tičkog režima uki nuo zas ta ru za zločine ko ji »zbog po li tičkih raz lo ga« ni su bi li pro ce sui ra ni u ko mu nis tičkom raz dob lju. Ute me ljen je Ured za do ku men ta ci ju i is traživa nje ko mu nis tičkih zločina i optu-že na su tro ji ca bi vših par tij skih vođa zbog nji ho ve ulo ge u in va zi ji Va ršav skog pak ta na Čehos lo vačku 1968. U Polj skoj se vo di la is tra ga pro tiv ge ne ra la Ja ru zel skog jer je za pov je dio unište nje do ku men ta ci je Po lit bi roa, a po tom je, mno go oz bilj ni je, protiv nje ga po dig nu ta op tuž-nica zbog od go vor nos ti za ot va ra nje vat re na rad ni ke ko ji su pros vje-do va li na bal tičkoj oba li 1970.-1971. Veći broj viših dužnos ni ka bio je op tužen za smrt rad ni ka štraj kaša u do ba iz van red nog sta nja 1981.-1982. Ali, sve u sve mu, sudski su pos tup ci bi li pov re me ni, ne pot pu ni i na j-če šće neuv jer lji vi.

Nje mačka je, i opet, bi la naj sis te ma tični ja. Op tuženi su i osuđeni gra ničari ko ji su pu ca li na bje gun ce iz Is točne Nje mačke. Zbog suod-go vor nos ti za tak vu gra ničnu po li ti ku ne dav no je na šest i pol go di na zat vo ra osuđen pos ljed nji ko mu nis tički čel nik Egon Kre nz. Za jed no s njim prog lašeno je kri vi ma još ne ko li ko vi so kih dužnos ni ka. No čak i u Nje mačkoj re zul ta ti su bi li, bla go rečeno, vr lo šare ni.

U ko ri st suđenja na jče šće se na vo de ar gu men ti da će ona pružiti ba rem ne ku prav du za žrtve, da će od vra ti ti voj sku i si gur nos ne službe od bu dućih pre ko račenja ov las ti, da će op rim je ri ti i ojačati vla da vi nu za ko na i, na pos ljet ku, da će pri do ni je ti pot re bi jav nos ti da zna i ne kom širem os jećaju ka ta rze. Pr vi na vod – prav da za žrtve – sva ka ko vri je-di u ne kim slučaje vi ma; dru gi već mno go ma nje jer, gru bo go vo reći, on dje gdje bi tak vo od vraćanje još uvi jek mog lo bi ti važno (kao u Ru-si ji) tak vih suđenja ni je bi lo, a on dje gdje ih je bi lo (kao u Nje mačkoj) odvraćanje go to vo da ni je pot reb no.

Je su li tak va suđenja pos lužila kao prim jer vla da vi ne za ko na i ojačala je? Vr lo je teško na to potvr dno od go vo ri ti. Jed na ko st pred za-ko nom te melj no je načelo, ali čak i u Nje mačkoj, a još više drug dje, iz bor op tuženi ka bio je ra di ka lan, ar bit ra ran i po li tički. Tu je i poz na ti


prob lem suđenja lju di ma za zločine ko ji po ta dašnjim za ko ni ma nji ho-vih ze ma lja ni su bi li zločini. Ka ko on da iz bjeći kršenje tra di cio nal nog načela nul la poe na si ne le ge?

Čvr sto od luči vši iz bjeći ta kav »nürnbe rški« pos tu pak, nje mački su tužite lji nas to ja li iden ti fi ci ra ti zločine ko ji su po ta dašnjim is točno nje-mačkim za ko ni ma bi li prek ršaji. To je, međutim, uk ljučiva lo nji ho vu kraj nje se lek tiv nu prim je nu, čime je prek ršeno još jed no te melj no na-čelo. (U protiv nom bi i sa me tužite lje tre ba lo op tužiti za kle ve tu Istoč-ne Nje mačke, što je po nje zi nu za ko nu bi lo kaz ne no dje lo!) Ka da ni to ni je bi lo do volj no da se op tužni ca od rži, jaz je pre mošten po zi va njem na »pri rod no pra vo«. U međuv re me nu je osuđen bi vši mi nistar držav ne si gur nos ti Eri ch Miel ke, ali ne za svo ju dois ta ve li ku od go vor no st u do ba režima, već zbog to ga što je u mla dos ti, kao pri pad nik ko mu nis-tičkih bor be nih od re da, sud je lo vao 1931. u uboj stvu po li caj ca. Suđenje Eric hu Ho nec ke ru, par tij skom vođi od 1971. do 1989., na pos ljet ku je obus tav lje no zbog nje go va lošeg zdrav lja. On je po tom od le tio u Čile, gdje je u mi ru pro veo pos ljed nje mje se ce živo ta.

Ništa od na ve de no ga ni je po seb no pri do ni je lo o pćoj ka tar zi. A što se tiče pot re be jav nos ti da zna, ti suće stra ni ca prav nih ar gu me na ta sla bo su ras vi jet li le pra vu po vi je st režima, po naj ma nje za običnog čita te lja. A ni bu dući proučava te lji ko mu niz ma neće se, po mo je mu mišlje nju, ko ris ti ti do ku men ti ma s tih suđenja ona ko ka ko se mi još uvi jek služi-mo oni ma s nürnbe rških pro ce sa da bis mo ra zum je li na ci zam.

Mađar ski je slučaj za nim ljiv kon tra st. U počet ku je on dje, kao i u Češkoj, par la me nt uki nuo za kon o zas ta ri kaz ne nih dje la iz da je, uboj-stva i uboj stva iz ne ha ja u do ba ko mu niz ma, što je us tav ni sud po ništio s obraz loženjem da je to ret roak tiv na prav da. Ta da je do ne sen po se-ban za kon za zločine počinje ne ti je kom re vo lu ci je 1956. On je pošao u druk čijem smje ru pri mi je ni vši ženev ske i nju jo rške kon ven ci je o »rat nim zločini ma« i »zločini ma pro tiv čov ječnos ti« na ono što se do-gađalo 1956. Raz ličito od nje mačkih tužite lja i je din stve no u Sred njoj Eu ro pi, tvr di lo se da se dio počinje no ga u ko mu nis tičkom raz dob lju dois ta može ok va li fi ci ra ti u ka te go ri ja ma nürnbe rškog pro ce sa – »zlo-čina pro tiv čov ječnos ti«, »rat nih zločina« – te da su te od red be bi le na sna zi, ba rem kao ide ja, u međuna rod nom pra vu tog do ba.

Dru gi su put čis tke. Ili, neut ral ni je rečeno, ad mi nis tra tiv na dis-kva li fi ka ci ja. To je je di ni prim jer u ko je mu Nje mačka ni je od ređiva la tem po. Reagirajući di je lom na Ha velovu po li ti ku pre ven tiv nog opro-sta, čehos lo vački je par la me nt us vo jio dra kon ski za kon u je sen 1991. Pro pi si vao je da se ci je lim ka te go ri ja ma lju di – uk ljučujući vi so ke


par tij ske dužnos ni ke, čla no ve Na rod ne mi li ci je, agen te i ta koz va ne »svjes ne su rad ni ke« držav ne si gur nos ne službe – zab ra ne ci je le, mno-gob roj ne ka te go ri je pos lo va u jav nim služba ma. Na češkom se to ne na zi va »čis tkom« (ter min je do nek le kom pro mi ti ran) već lus tra ci jom (lus tra ce), što je ri ječ ko ja pot ječe iz la tin sko ga, gdje je oz načiva la »ri tualno oči šćenje«. Zahvaljujući Česi ma, opet možemo oživ je ti sta-ru en gles ku ri ječ lus tra tion. Među nje zi nim su značenji ma u Oxfo rd En gli sh Dic tio na ry, s prim je ri ma iz se dam naes to ga do de vet naes tog sto ljeća, »oči šćenje, oso bi to du hov no ili mo ral no« i »oči šćenje žrtvom ili ob red oči šćenja«.

Čehos lo vačka lus tra ci ja bi la je u ori gi nal nom ob li ku na sna zi ma lo više od go di nu da na, sve do pod je le zem lje. Dok ga je Češka nas ta vi la pro vo di ti u nešto iz mi je nje noj for mi, Slo vačka ga je prak tički na pu sti-la. Ipak, ne ma sumnje da je taj za kon držao po da lje od jav nog živo ta Češke veći broj iz ra zi to kom pro mi ti ra nih oso ba, kak ve su u Slo vačkoj us pje le nap ra vi ti još mno go šte te. Ori gi nal ne za kon ske od red be bi le su međutim to li ko ne do rađene i pro ce du ral no nep ra ved ne da je pred-sjednik Ha vel jav no iz ra zio nes klo no st nje go vu pot pi si va nju, a pro tiv za ko na je pros vje do va lo i Vijeće Eu ro pe. Odu zi ma nje pra va po ka te-go ri ja ma značilo je da se ni kak va po je di načna okol no st ne uzi ma u ob zir. Pri pad no st pred viđenim ka te go ri ja ma ut vrđiva la je komi si ja, na te me lju po ne kad pov ršnog is traživa nja ar hi vâ taj ne po li ci je ili ne ke dru ge službe. Oni ko ji su na taj način bi li jav no obi lježeni često ni su ima li pris tup cje lo kup nom do kaz nom ma te ri ja lu, a i pra vo žal be bi lo im je og ra ničeno. Us tva ri, smat ralo ih se kri vi ma dok se ne do kaže sup rot no.

Nje mački za kon o Sta si je voj do ku men ta ci ji mno go je pom ni je iz rađen. Pos lo dav ci do bi va ju sažetak osob nog dos jea od ta koz va ne Gauc ko ve up ra ve – neo bičnog mi nis tar stva us pos tav lje no ga ka ko bi up rav lja lo s pet ki lo me tara dos jea i ko lok vi jal no naz va nog ime nom nje go va vo di te lja, is točno nje mačkog pas to ra Joac hi ma Gauc ka. Po-slo da vac ta da sam od lučuje o sva kom po je di načnom slučaju. Čak i u jav nim služba ma oko dvi je trećine ne ga tiv no oci je nje nih os ta lo je na svo jim rad nim mjesti ma. Za pos le nik se ta kođer može ob ra ti ti rad nom su du. No i tu je bez sum nje bi lo prim je ra nep rav de – pa i on da ka da me dij ska de nun ci ja ci ja ni je uništi la nečiji život. A i sa me su broj ke bi le iz nim ne: do kra ja lip nja 1996. Gauc ko va up ra va od go vo ri la je na više od 1,7 mi li ju na zah tje va. Dru gim ri ječima, sva ki de se ti is točni Ni je mac bio je, da upot ri je bi mo ko lok vi jal ni iz raz, »gau ki ran«. Stro ga pro ce du-ral na jed na ko st možda ipak prik ri va du bo ku struk tur nu ne jed na ko st.


Is točno nje mački za pos le ni ci pod vr ga va ju se tes to vi ma kak vi ma za pad-no nje mački za pos le ni ci ni ka da ne bi bi li iz loženi.

No tre ba raz mot ri ti i ci je nu neči šćenja. Tak va je »špa njol ska« na m je ra pos to ja la u počet ku u Polj skoj. Međutim, os ta nak bi vših ko-mu nis ta na vi so kim po ložaji ma pos tao je već ti je kom pr ve go di ne vruća po li tička te ma. U lje to 1992. mi nis tar unu tar njih pos lo va iz ra-zi to anti ko mu nis tičke vla de dao je par la men tu na uvid sažet ke dos jea pre ma ko ji ma su ne ki is tak nu ti po li tičari iden ti fi ci ra ni kao su rad ni ci taj ne po li ci je. Ime na su, na rav no, pro cu ri la u no vi ne. Ta ta koz va na noc teczek – noć du gih dos jea – pot res la je mla du de mok ra ci ju i izaz va la pad vla de. U pro sin cu 1995. mi nis tar unu tar njih pos lo va na od las ku, uz pris ta nak pred sjed ni ka države na od las ku, op tužio je vlas ti to ga pre mi je ra, re formi ra no ga ko mu nis ta, da je age nt rus ke obav ještaj ne službe. Pre mi jer je po tom dao os tav ku, ali afe ra se i da lje pov lači. U naj no vi joj par la men tar noj iz bor noj kam pa nji, ove je se ni, čulo se i da je sa dašnji pred sjed nik Alek san der Kwaśniewski, ta kođer re fo rmira ni ko mu ni st, blis ko su rađivao s rus kim agen tom ko ji je na vod no bio za-dužen za bi všeg pre mi je ra.

I ta ko je u ne dos tat ku do go vo re ne, jav ne, prav ne pro ce du re Polj ska uživa la kon sen zus špa njol sko ga ti pa, ali i ogo rčenu, ope to va nu, kle-vet ničku i gru bu po li tičku ek sploa ta ci ju dos jea. Kao za kašnje li li jek sve mu to me polj ski je par la me nt ove go di ne na po kon us vo jio brižlji vo sas tav ljen lus tra cij ski za kon. Nji me se oso be na vi so kim po ložaji ma u jav nom živo tu, uk ljučujući me di je u držav nom vlas ništvu, ob ve zu-je da, kada se kan di di ra ju na iz bo ri ma ili ka da ih se ime nu je na ne ku dužno st, pot pišu iz ja vu je su li ili ni su »svjes no su rađiva le« sa si gur-nos nim služba ma iz među lip nja 1944. i svib nja 1990. Na ne dav nim sam iz bo ri ma vi dio gla sačka mjes ta ob li jep lje na du gačkim popisi ma kan di da ta, a is pod sva kog ime na bi la je tak va iz ja va. Sa mo priz na nje su rad nje ni je prep re ka za kan di da tu ru. Dois ta, ne ko li ko kan di da ta na lis ti re for mi ra nih ko mu nis ta tu je su rad nju i priz na lo. Sa mo ako ste la-ga li, rek li da nis te su rađiva li ia ko jeste, bit će vam de set go di na zab ra-nje no ob našati jav ne fun kci je. Iz ja ve o ne vi nos ti prov je ra va, u taj nos ti, ta koz va ni lus tra cij ski sud.

Mađar ska je 1997. do ni je la lus tra cij ski za kon, ko ji se po la ko pri-m je nju je. Prošlo st vi so ko po zi cio ni ra nih oso ba u jav nom životu on dje is tražuje ko mi si ja, ko ja ot kri va nji hov iden ti tet tek ako se od bi ju po-vući. Mađar ski pre mi jer Gyu la Ho rn us ko ro je priz nao da je ne ga tiv no oci je njen po tom za ko nu, za to što je kao član mi li ci je rušio re vo lu ci ju 1956., ali i za to što je kao mi nistar vanj skih pos lo va do bi vao iz vje šća


taj ne po li ci je. On se, međutim, od bio po vući, jer je to za nje ga bi la stvar prošlos ti. U Polj skoj i Mađar skoj krug lju di čija se prošlo st pre-ispi tu je mno go je uži ne go u Nje mačkoj, što je, po mo je mu mišlje nju, mud ri je.

Ne ki su ana li tičari pi ta nje čis tki od ve li ko rak da lje. On dje gdje ni je bi lo lus tra ci je, kažu, kao u Polj skoj i Nje mačkoj – a i drug dje u Is točnoj i Ju gois točnoj Eu ro pi – re for mi ra ni ko mu nis ti su se vra ti li na vla st. Sa mo on dje gdje je bi lo lus tra ci je, u Čehos lo vačkoj i Nje mačkoj, to ga ni je bi lo. No zak ljučiva nje o uz ro ku na te me lju ko re la ci je sta ra je pov jes ničar ska lo gična pog reška – cum hoc, ego prop ter hoc. Pri pom ni jem is pi ti va nju ot krit ćete da u Is točnoj Nje mačkoj re for mi ra-ni ko mu nis ti dob ro pro la ze na iz bo ri ma, a je dan od raz lo ga up ra vo je ogo rčenje zbog, ka ko smat ra ju, za pad no nje mačkih oku pa cij skih čis tki i prav de pob jed ni ka. Us tva ri, broj gla so va ko je su re for mi ra ni ko mu-nis ti (PDS) do bi li u Is točnoj Nje mačkoj na pos ljed njim iz bo ri ma za Bun des tag, u lis to pa du 1994., bio je zam jet no sličan bro ju »gau ki ra-nih« oso ba: oko 1,7 mi li ju na. (Ni je da zak ljučujem o uz ro ku na te me lju ove ko re la ci je, ali...)

Ni ka ko se ne bi smje lo ola ko zak ljučiti da je pov ra tak na vla st re for-mi ra nih ko mu nis tičkih par ti ja s bes prije kor nim so ci jal de mok rat skim prog ra mi ma loše za de mok ra ci ju. No ipak je is ti na da su u Polj skoj i Mađar skoj de mok ra ci ju pot re sa la pi ta nja po tak nu ta nep ro vođenjem lus tra ci je, uk ljučujući sa dašnje ak tiv nos ti si gur nos nih službi. A pov ra-tak na vla st ne sa mo refor mi ra nih ko mu nis tičkih stra na ka već i po vi-jes no kom pro mi ti ra nih oso ba u nji ma, da la je po pu lis tičkoj, na cio na-lis tičkoj des ni ci ar gu men te pro tiv par la men tar ne de mok ra ci je uo pće. »Ako su tak vi lju di izab ra ni, on da ni iz bo ri ne va lja ju.«

Na pos ljet ku, tu je i ono što na zi vam »po vi jes nim lek ci ja ma«. Mo gu bi ti raz ličite: držav ne ili neo vis ne, jav ne ili osob ne. Za kla sični držav-ni mo del, jav na je po vi jes na lek ci ja »ko mi si ja za ut vrđiva nje is ti ne«, nas ta la u La tin skoj Ame ri ci, a tre nut no na dje lu u Južnoaf ričkoj Re-pub li ci. Ka ko je kon sta ti rao Jo sé Za laque tt, je dan od tvo ra ca čilean ske ko mi si je, ni je ri ječ sa mo o to me da se doz na što više is ti ne o bi všoj dik ta tu ri, već i da ona bu de »službeno prog lašena i iz ložena jav nos ti«. Cilj ni je sa mo zna ti ne go i priz na ti. U ko mi si ja ma za ut vrđiva nje is ti ne ve lik je udio po li tičkog teat ra: oni su ne ka vr sta mo ra li te ta za jav no-st. Nad bis kup Tu tu po ka zao je ko li ko je svjes tan to ga. On pred vo di plač dok preživ je li pri po vi je da ju o svo jim pat nja ma, a pri pad ni ci taj ne poli ci je prizna ju svo ju ok rut no st. Svr ha ni je sud ska kaz na: u Južnoj Af ri ci pot pu no priz na nje ne vo di do suđenja već do am nes ti je. Nji me


se for mal no ut vrđuje is ti na, ono li ko ko li ko se uo pće može ut vr di ti; ako je mo guće, pos tiže se ko lek tiv na ka tar za, ona ko ka ko ju je vi dio Ari-sto tel u grčkoj tra ge di ji, i ide se da lje. U Južnoaf ričkoj Re pub li ci, kao i u Čileu, ko mi si je teže »is ti ni« i »po mir bi«. I na da ju se da je pre la zak iz jed no ga u dru go mo guć.

Mog li bis te po mis li ti da je ovaj mo del oso bi to prim je ren za pos tko-mu nis tički svi jet, gdje su režimi preživ lja va li ma nje s po moću iz rav ne si le, a više s po moću ni za sva kod nev nih laži. Stvar no ga se po kušalo pri mi je ni ti i opet sa mo u Nje mačkoj, no čak se ni on dje ne ka ko ni su usu di li upot ri je bi ti ri ječ »is ti na«. Ta ko je par la men tarno pov je ren stvo, na čelu ko je ga je bio is točno nje mački svećenik, ne ka dašnji di si de nt, bi lo nez grap no naz va no »Is tražna ko mi si ja nje mačkog Bun des ta ga [za] ‘Is pi ti va nje prošlos ti i pos lje di ca dik ta tu re SE D-a u Nje mačkoj’« (SED je kra ti ca Is točno nje mačke komunis tičke par ti je). Sas lušane su sto ti ne svje do ka, zat ražena su stručna iz vje šća, o pos tup ci ma su iz-vje šćiva li me di ji. Sa da ima mo iz vje šće od 15.378 stra ni ca – a no va is tražna ko mi si ja ra di na slje dećem. No pos to je prob le mi u ve zi s tim iz vje šćem. Je zik mu je čes to do sa dan. Ne ke po vi jes ne oc je ne re zul-tat su kom pro mi sa za pad no nje mačkih po li tičkih stra na ka, zab ri nu tih zbog vlas ti te prošlos ti. Ali kao do ku men ta ci ja je nep roc je nji vo. Za proučava te lje is točno nje mačke dik ta tu re mog lo bi pos ta ti ono što su za pi si s nürnbe rških suđenja za proučava te lje Trećega Reic ha.

U Polj skoj pak i Čehos lo vačkoj držav na is tražna pov je ren stva us re do točila su se na naj veće kri ze u po vi jes ti ko mu nis tičke države: So li dar no st i Praško pro ljeće. U oba slučaja u žarištu je bi la ve za sa Sov jet skim Sa ve zom. Tko je »poz vao« Cr ve nu ar mi ju da za pos jed ne Čehos lo vačku u ko lo vo zu 1968.? Tko je bio od go vo ran za iz van red-no sta nje u Polj skoj 1981.? I u Mađar skoj su se službe na is traživa nja kon cen tri ra la na re vo lu ci ju 1956. i sov jet sku in ter ven ci ju ko ja ju je ugušila. Um jes to da is tražuju ono što su Po lja ci čini li Po lja ci ma, Česi i Slo va ci Česi ma i Slo va ci ma, a Mađari Mađari ma, ba ve se nep rav da ma ko je im je na nio Sov jet ski Sa vez. Um jes to da u mi ru raz mis le, ka ko je to pred ložio Ha vel, o osob noj od govor nos ti za od ržava nje ko mu ni-stičke vlas ti, ko ju baš svat ko ima, uje di nju ju se u pra ved nom gnje vu na one ko ji su poz va li Ru se.

Sva ko ob jašnje nje zašto is traživa nja tih ko mi si ja ni su bi la obuh vat-ni ja nužno je spe ku la tiv no. Ba rem dio ob jašnje nja leži u kom binaci ji dva ju ele me na ta: po vi jes no bra nji vo ga ali i la god nog sta va da je dikta-tu ra bi la na met nu ta iz va na i ne la god ne spoz na je da je go to vo svat ko učinio nešto da dik ta tor ski sus tav od rži na vlas ti.


Dru ga vr sta po vi jes ne lek ci je ma nje je for mal na i ri tual na, ali zah ti je va to le ran tni je dje lo va nje države. Pot reb no je ot vo ri ti ar hi ve bi všeg režima znan stve ni ci ma, no vi na ri ma, pis ci ma i fi l mašima – pa ne ka cvje ta ti suću do ku men ta ra ca. I ov dje je Nje mačka otišla naj da-lje, čemu je dos ta pri do ni je la činje ni ca da je istočno nje mačka država pres ta la pos to ja ti 3. pro sin ca 1990. Ot vo re ni su go to vo svi ar hi vi bi v-še NJDR, pra va riz ni ca za proučava nje ko mu nis tičke države. Kažem »go to vo svi«, jer je upad lji va iz nim ka ar hiv bi všeg is točno nje mačkog mi nis tar stva vanj skih pos lo va, gdje se čuva većina do ku me na ta o često uli zičkim raz go vo ri ma što su ih za pad no nje mački po li tičari vo di li s is točno nje mačkim vođama. Otvarajući ar hi ve, neus trašivi za pad no nje-mački po li tičari ni su pošted je li ni ko ga – osim sa mih se be.

Vr lo snažna nje mačka tradi ci ja bav lje nja suv re me nom po vi je šću ta kođer je bi la od po moći. U is traživačkom od je lu Gauc ko ve up ra-ve, na prim jer, ra de i mla di pov jes ničari s münchen skog In sti tu ta za suv re me nu po vi je st, poz na to ga po proučava nju na ciz ma. Nji ho va je ka ri je ra neo bična: glat ko pre la zi iz jed ne dik ta tu re u dru gu, dok oni ci je lo vri je me uživa ju u bla go da ti ma nje mačke de mok ra ci je. Re zul ta ti su im pre siv ni. Dok je za pad no nje mački ško la rac 1950-ih mo gao vr lo ma lo naučiti o na cis tičkoj Nje mačkoj, sva ki da našnji nje mački učenik može mno go to ga doz na ti o po vi jes ti ko mu nis tičke Nje mačke. Da li ih to za ni ma, dru go je pi ta nje.

Drug dje u Eu ro pi ot va ra nje ar hi va bi lo je neu jed načeni je, di je lom zbog po li tičkih sta ja lišta o ko ji ma sam go vo rio, a di je lom jed nos tav no zbog manj ka sred sta va i obra zo va nog osob lja. No čak je i on dje bi lo za nim lji vih pub li ka ci ja te me lje nih na no vom ar hiv skom ma te ri ja lu, a i u džbe ni ci su se znat no po bo ljšali. U Polj skoj se vo di živa in te lek-tual na i po li tička ras pra va o na ra vi, pos tig nućima i (ne)le gi tim nos ti Polj ske Na rod ne Re pub li ke. No voos no va ni In sti tut za suv re me nu po-vi je st u Pra gu proučava po vi je st Čehos lo vačke od 1939. do 1992. U Mađarskoj je ci je li je dan in sti tut ute me ljen ka ko bi se ba vio is ključivo po vi je šću re vo lu ci je 1956. Ima prib ližno jed nog za pos le ni ka na sva ki dan re vo lu ci je.

Osim već spo me nu to ga, Nje mačka je je din stve na i po sus tav nom ot va ra nju dos jea taj ne po li ci je, za ko je je za dužena Gauc ko va up ra va, svi ma – i špi ju ni ra ni ma i špi ju ni ma – ko ji ima ju dos je i žele doz na ti nje gov sad ržaj. Od lu ka je u ruka ma sva ko ga građani na. Dos je možete pročita ti, a i ne mo ra te. Oni ko ji su vas pro ka zi va li oz načeni su u do-sjeu šif rom, ali možete zat ražiti službe nu pot vr du nji ho va iden ti te ta. Ta da od lučuje te želi te li se s nji ma suočiti ili ne, iz ja vi ti nešto jav no,


reći sa mo blis kim pri ja te lji ma ili sve sačuva ti za se be. To je naj dub lja i na jo sob ni ja po vi jes na lek ci ja.

Iri ti ra da nam sta tis ti ka Gauc ko ve up ra ve ne da je točan broj onih ko ji su prošli kroz to is kus tvo, ali ra zum no je pret pos ta vi ti da je više od 400.000 osoba vid je lo svoj Sta si jev dos je, da ih još 500.000 čeka na nj, a više od 350.000 ih je s ola kšanjem – ili možda s ra zočare njem? – ot kri lo da ne ma dos je. Ja se pak ni iz da le ka ne mo gu do mis li ti ne kom znan stve nom načinu proc je ne to ga je din stve nog ek spe ri men ta. Lju di su se suočili sa strašnim ot krićima: is točno nje mačka mi rov na ak ti vi-sti ca Ve ra Wol len ber ger, na prim jer, doz na la je da ju je muž špiju ni rao ci je lo vri je me nji ho va bra ka. Sa mo oni mo gu reći je li vri je di lo doz na ti is ti nu.

Me di ji su ta kođer zna li iz vješta va ti neod go vor no i sen za cio na li-stički – op tužujući po je din ce za doušništvo bez pot reb nog op re za u ve zi s iz vo rom in for ma ci ja ili okol nos ti ma. Tak vo jav no ra zot kri va nje pro tiv vo lje po je din ca na zi va se u nje mačkom »Ou ti ng«. Ri ječ je o struk tur nom prob lemu bav lje nja prošlo šću u društvi ma sa slo bod nim me di ji ma glad ni ma sen za ci ja. Kao pro tu teža to me sto je broj ni slučaje-vi gdje su lju di iz tak vih si tua ci ja izišli os lo bođeni sum nji, s više ra zu-mi je va nja i s čvr šćim upo rištem u živo tu.

U os tat ku Sred nje Eu ro pe nje mački je ek spe ri me nt is pr va bio doče-kan na nož, s ob raz loženjem da će se ta ko po nov no ot vo ri ti sta re ra ne, lju di ma nep ra ved no uništi ti ug led te da su ar hi vi polj ske i mađar ske taj ne po li ci je mno go ne pouz da ni ji od nje mačkih. (Pos ljed nji ko men tar iz rečen je s ne kom vr stom iz vr nu to ga na cio nal nog po no sa.) Čas ni ci su ne vi ne lju de upi si va li kao doušnike ili su ih jed nos tav no iz mišlja li – ta koz va ne mr tve duše – ka ko bi is pu ni li za da nu kvo tu. Mno go dosjea bi lo je pos li je unište no, ne ki su neov lašte no mi je nja ni i ta ko da lje. Ta ko su o dos jei ma taj ne po li ci je bri gu nas ta vi la vo di ti mi nis tar stva unu tar njih pos lo va ili i da lje ak tiv ne si gur nos ne službe, ko ris teći ih se-lek tiv no za jed no sa svo jim po li tičkim gos po da ri ma. Og ra ničen pris tup do bi la je tek ne ko li ci na znanstve ni ka.

To se, za nim lji vo, da nas mi je nja. Mađar ska je omo gućila po je din ci-ma da zat raže ko pi ju svo je ga dos jea. Uzor je očito bi la Nje mačka, ia ko mađar ska pra vi la traže širu »ano ni mi za ci ju«, tj. zac r nji va nje ime na na ko pi ja ma. Mađar ska Gauc ko va up ra va ima jed nos tav no, ali prije-teće ime: Po vi jes ni ured. Za odob ra va nje pris tu pa dos jei ma mađar ski Ustav ni sud po vo dio se u ve li koj mje ri za nje mačkim Us tav nim su-dom, oso bi to kad je ri ječ o za nim lji vom kon cep tu »in for ma cij skog sa mood ređenja«. Jed nos tav ni je rečeno, ja imam pra vo zna ti kak ve


je in for ma ci je država pri kup lja la o me ni i, unu tar od ređenih gra ni ca, utvr di ti što se s nji ma čini lo.

Češka Re pub li ka do ni je la je za kon ko ji, pod sličnim uv je ti ma, oso-ba ma ko je su bi le čehos lo vački građani bi lo ko je vri je me iz među 1948. i 1990. omo gućava uvid u nji ho ve dos jee. Pr ve mol be zap rim lje ne su u lip nju 1997. Do sa da je bi lo iz nim no ma lo ras pra va o po je di nim slučaje vi ma i tek je ne ko li ko is tak nu tih di si de na ta poželje lo pročita-ti svo je dos jee. Možda će se to pro mi je ni ti ot krije li se i ob ja vi nešto sen za cio nal no, ali tre nu tačno će vam u Pra gu reći da je in te res jav nos ti slab. Prev la da va os jećaj da su Česi »kroz sve to već prošli« ti je kom ve li ke ras pra ve o lus tra ci ji počet kom 1990-ih.

I Polj ska je sa da kre nu la tim pu tem. No va se vla da ob ve za la do-sjee taj ne službe učini ti dos tup ni ma građani ma. Ka da sam bio on dje sre di nom stu de no ga 1997., in ten ziv no se ras prav lja lo o to me ka ko to naj bo lje učini ti. Pri tom se čes to go vo ri lo o nje mačkom is kus tvu. U par la men tar noj ras pra vi o vla di nom prog ra mu ka to lički na cio na listički vođa Iz bor ne ak ci je So li dar no st Ma rian Kr zak lewski za la gao se za »lus tra cij ski ar hiv po uzo ru na Gauc ko vu up ra vu«.

Sve u sve mu, neo bično je vid je ti ka ko je u svim tim pod ručji ma Nje mačka bi la ne sa mo pred vod ni ca ne go i neka vr sta uzo ra svo jim is točnim sus je di ma. Tko bi pri je pe de set go di na mo gao za mis li ti da će Po lja ci, ka da dođe vri je me za bav lje nje vlas ti tom prob le ma tičnom prošlo šću, uzor pro naći u Ni jem ci ma?

5.

Ne ma jed nos tav nih ge ne ra li za ci ja, a za si gur no ni ti univer zal nih pra vi la. To li ko to ga ovi si o ka rak te ru pret hod ne vlas ti i na ra vi tran zi-ci je. Čak ni ti na mo je pr vo, te melj no pi ta nje – tre ba li? – ne ma jed no-s tav nog od go vo ra. Sta ra prak sa za bo ra va mno go je snažni ja ne go što je pov jes ničari ma ugod no mis li ti. Us pješne de mok ra ci je iz građene su na svjes noj po li ti ci za bo ra va, čije je pra ve ci je na čes to pos ta la svjes na tek slje deća ge ne ra ci ja.

Na kon pa da ko mu niz ma u Sred njoj Eu ro pi nje mačka po li ti ka su-stav ne, do tad ne viđeno širo ke »ob ra de« prošlos ti bi la je u sup rot nosti s ini ci jal nom polj skom po li ti kom pov lačenja »de be le cr te« iz među prošlos ti i sa dašnjos ti. Ali taj se špa njol ski mo del ni je u Polj skoj po-kazao jed na ko us pješnim. U ro ku od go di ne da na pi ta nje ko mu nis tičke prošlos ti po nov no je iz bi lo na pov ršinu uno seći zbrku u polj sku po li ti ku i nas ta vi lo se ko ris ti ti na pr ljav, stra nčar ski način, s loše do ku men tiranim


op tužba ma na račun su rad nje s bi všom ko mu nis tičkom vlas ti. Moj je zak ljučak da ako se to tre ba učini ti, naj bo lje je da se učini br zo, me to-dično, jas no i po za ko nu. Ve li ka je pred no st tak va pris tu pa to što lju di mo gu kre nu ti da lje – ne nužno za bo ra vi ti, možda i ne op ros ti ti, već jed-nos tav no nas ta vi ti sa živo tom, a spoz na je o prošlos ti os ta vi ti iza se be.

Ako su pi ta nja tre ba li i što on da ta ko blis ko po ve za na, jed na ko vri je di i za pi ta nja tko i ka ko. U Nje mačkoj je taj pro ces ola kšalo, ali i otežalo, za pad no nje mačko sud je lo va nje: ola kšalo ad mi nis tra tiv no, otežalo psi ho loški. Obavljajući sa mi taj po sao, Mađari, Po lja ci, Česi i Slo va ci po ka za li su, pos ve ljud ski, sklo no st pre ba ci va nju od go vor nos ti na dru ge um jes to na se be.

Na svi je tu pos to je mjes ta gdje su suđenja bi la i nužna i dje lot vor na. Nužno st suđenja u Sred njoj Eu ro pi bi la je – uz ne ko li ko važnih iz nim ki – dvoj be na, a nji ho va dje lot vor no st još dvoj be ni ja. Pos to jeće držav ne za ko ne izok re ta lo se i se lek tiv no prim je nji va lo, što je čes to zav ršavalo neus pje hom. Teško bi se mog lo reći da su tak va suđenja pos lužila kao prim jer vla da vi ne za ko na i ojačala je. Zbog to ga bi međuna rod na kom-po nen ta up ra vo na ovom pod ručju mog la bi ti od ko ris ti.

Ia ko je težak, naj ma nje loš put nap ri jed je st stva ra nje čvr sto ga međuna rod no ga za kon skog ok vi ra, ba zi ra no ga na »zločini ma protiv čov ječnos ti« i »rat nim zločini ma«. Po uzo ru na haške su do ve za Ruan-du i Bos nu tre ba lo bi ute me lji ti stal ni međuna rod ni kaz ne ni sud za ka-kav su se ta ko rječito za la ga li Aryah Neier, Ric ha rd Glad sto ne i dru gi – a svi bi dik ta to ri na svi je tu zna li da jed no ga da na mo gu pred njim od go va ra ti. U međuv re me nu je mađar ski put uk ljučiva nja po sto jećega međuna rod nog prava u do maće bio za nim ljiv pre se dan. Og ra ničen je, međutim, na sa mo je dan do gađaj, re vo lu ci ju 1956., od nas uda lje nu više od čet r de set go di na, a nje go vu prim je nu ome ta ju dob ro poz na ti prob le mi s do ka zi ma, s kak vi ma smo se upoz na li na suđenji ma na ci-stičkim zločin ci ma u ne dav nim de set ljećima.

A što se čis tki tiče, ne pos to ji vje ro jat no nešto ta ko kao dob ra čistka, pa i ka da se ug lađeno na zi va lus tra ci jom. Čehos lo vačka lus tra ci ja bi-la je br za i gru bo dje lot vor na, ali oz bilj no na rušena pro ce du ral nom nep rav dom. Nje mačko »gau ki ra nje« bi lo je pro ce du ral no pra ved ni je: pažlji vo, in di vi dual no, s mo gućno šću pri zi va. No po ne kad su ga kvari-le me dij ske zlo po ra be, a pa ti lo je i od ele fan ti ja ze. Je li dois ta tre ba lo gau ki ra ti pošta re i vla ko vođe? Ov dje se opet vraćamo pi tanju tko, jer bi li to za pad ni Ni jem ci ikad učini li sa mi se bi?

Una toč to me, Polj ska je po ka za la ko ja je ci je na neči šćenja. Mađari su se pak, sa svo jom zgod nom na vi kom preu zi ma nja i do ra de nje mačkog


mo de la, dos je ti li raz ložnom po bo ljšanju: pom no će se is traživa ti smo pre ten den ti na vi so ke po ložaje u jav nom živo tu. No bi lo je to sa se dam go di na za kašnje nja. Sa da je i Polj ska do ni je la svoj za kon, vje ro jat no naj do rađeni ji od svih. Uv je ren sam da je za Sred nju Eu ro pu treći put – put po vi jes nih lek ci ja – onaj ko ji naj više obećava. Većina li te ra tu re ko ja se ba vi ovim pod ručjem slično je zak ljučila za dru ge zem lje: ono što se po ma lo biblij ski na zi va »go vo re njem is ti ne« naj poželj ni ji je i ujed no na jiz ve di vi ji način hva ta nja ukoštac s prob le ma tičnom prošlo-šću. To je Zapad na Nje mačka naj bo lje učini la u od no su na na ci zam, ba rem na kon 1960-ih. Ono što je uje di nje na Nje mačka u tom pog le du nap ra vi la na kon 1990. bi lo je na ju zor ni je: par la men tar na ko mi si ja, ot vo re ni arhi vi, je din stve na pri li ka za vr lo osob nu po vi jes nu lek ci ju kakvu pruža pri s tup Sta si je vu dos jeu.

Za go va ra ti treći put znači, na rav no, do di je li ti oso bi tu ulo gu po-vjes ničari ma spe ci ja li zi ra ni ma za suv re me nu po vi je st. Zap ra vo, uvje-ren sam da na pi ta nje tko je na jos po sob lje ni ji za pra vičnu pro sud bu prošlos ti od go vor jest, ili bi to tre bao bi ti, pov jes ničari. Ali i od go vor-no st je ve li ka. Is ti na je oz bilj na ri ječ, to li ko zlou pot reb lja va na u Sred-njoj Eu ro pi ti je kom krat ko ga, pok va re nog dva de se tog sto ljeća da su se lju di od nje umo ri li. Proučava jući nas li jeđe dik ta tu re, čovjek stal no uviđa ko li ko je teško ut vr di ti bi lo kak vu po vi jes nu is ti nu. Po seb no po-sta je te svjes ni do ko je je mje re, pri tak voj prom je ni vlas ti, ne pouz da no ret ros pek tiv no svje dočan stvo.

Ba vi te li se ovom te mom pos tat će vam još nes nošlji vi ja bez gra-nična, obijes na pov ršnost pos tmo der ne his to riog ra fi je. Jer ovo je preoz bi ljan po sao. Ako se ne mar no ko ris te, do ku men ti države ko ja se te me lji la na or ga ni zi ra noj laži, a oso bi to po gub ni, pod muk li dos jei taj ne po li ci je mo gu uništi ti živo te. Ka ko bi ih se pra vil no inter pre ti ra-lo, pot re ban je kri tički pris tup ka kav pov jes ničari ru tin ski ko ris te za sred njov je kov nu po ve lju ili pam fl et iz osam naes tog sto ljeća. Na os no vi in ten ziv nog ra da na tak vim do ku men ti ma i mnoštva pročitanih ra do va ko ji se na nji ma te me lje, znam da se to može. Ni je is ti na, ka ko se čes to tvr di, da je taj ma te ri jal to li ko is kva ren da se na te me lju nje ga ne može na pi sa ti ni kak va oz bilj na po vi je st. Po dat ke tre ba vr lo pomno pro ci je-ni ti. Tek st tre ba sta vi ti u po vi jes ni kon tek st. In ter pre ta ci ja za hti je va in telek tual nu dis tan cu i os jećaj ra zu mi je va nja za sve su dio nike – pa i za ug nje tače. S po moću tih sta rih, poz na tih me to da is ti na se može otkri-ti. To ni je ona jed na, ap so lut na Is ti na s ve li kim I, ali je ipak stvar na i važna.

S en gles ko ga pre ve la Sa nja Fabija nić

* Ovaj tek st je au tor ski pri je vod ra da (In)Sur pas sab le Bar rie rs to Lus tra tion: Quis cus to-diet ip sos cus to des?, ob jav lje no ga na en gles kom je zi ku u knji zi Dvo ra ko va/Milardović (ur.), Lus tra tion and Con so li da tion of De moc ra cy and the Ru le of Law in Cen tral and Eas te rn Eu ro pe, Zag reb, 2007., str. 47-64. Ia ko je naj veći dio tek sta iz rav no pre ne sen iz en gles kog ori gi na la, zbog pro te ka vre me na rad je na dopunjen no vim bi lješka ma i ažuri ran te – po seb no u zak ljučci ma – dje lo mično do pu njen i iz mi je njen.

** Hrvat ski prav nik, re do vi ti pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Zag re bu i pub li ci st. Sud je lo vao na mno gim znan stve nim sku po vi ma, tis kao član ke i stu di je u hr vat skim i me đu na rod-nim ča so pi si ma, po seb no se ba vio prav nim as pek tom lus tra ci je (Za kon o su do vi ma, Te ret do ka zi va nja, Is ti na u sud skom pos tup ku ...).

1 Općeni to o poj mu lus tra ci je vidi Kri tz, 1995.; El ster, 1998.; Tuc ker, 1999.; Tei tel, 2001. 2 Više o lus tra cij skim pro ce si ma u tim država ma vi di u: Wil lia ms/Fowler/Szczerbiak, 2005.;

Szczer biak, 2002.; Szczer biak, 2003.; Wil lia ms, 2003.; Da vid, 2003.; Dor nba ch, 1992. 3 Vi di Ada ms, 1997.; Kom me rs, 1997. 4 Vi di npr. Da vid, 2006.

(Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?*

ALAN UZELAC**

1. UvodDruštvo ko je nas to ji os tva ri ti idea le mo der ne de mok ra ci je ute me-

lje ne na vla da vi ni pra va mo ra se držati ne ko li ko os nov nih načela na ko ji ma počiva dob ro uređeni prav ni sustav. Da ka ko, dis tan ci ra nje od nas li jeđa prošlih, ne de mok rat skih vre me na i nji ho vih pro ta go nis ta je-st važno za de mok ra ci ju. Up ra vo u tom kon tek stu kon ce pt lus tra cije1 ima snažno po li tičko i društve no značenje, kao sim bo lički od mak od ne ka dašnjih to ta li tar nih vre me na i onih ko ji su bi li in stru men ti u pro vođenju ta dašnjih po li ti ka. Kraj nja svr ha lus tra ci je tre ba la bi se sad ržava ti u de mon stri ra nju dis kon ti nui te ta, u prom je ni pa ra dig me u pog le du načina dje lo va nja držav ne vlas ti. U raz ličitim ob li ci ma lu-stra cija se kao pro mi nen tan prav ni i po li tički kon ce pt po jav lji va la u više tran zi cij skih država, od ko jih se po seb no mo gu iz dvo ji ti Polj ska, Češka i Mađar ska.2 U do nek le dru kčijem ok ruženju, ona je u dje lo pro ve de na u bi všoj Nje mačkoj De mok rat skoj Re pub li ci (DDR).3 Na iz va neu rop skim pros to ri ma pa ra le le s lus tra cij skim pro ce si ma na la zi le su se u Južnoaf ričkoj Re pub li ci na kon na pušta nja apar thej da.4

154 ALAN UZELAC

Čini se, međutim, da up ra vo sa ma načela vla da vi ne pra va mo gu bi ti jed na od naj važni jih prep re ka ko načnom us pje hu lus tracij skih po-li ti ka. U ovom pri lo gu želio bih upo zo ri ti na ne ko li ko pro ce du ral nih, or ga ni za cij skih i per so nal nih prep re ka lus tra ci ji, tj. po kušaji ma da se u prav noj sfe ri im ple men ti ra ju lus tra cij ski pro pi si i prak se.

2. O kom pa ti bil nos ti lus tra cij skih pro ce dura i načela vla da vi na pra vaa. Lus tra ci ja i ret roak tiv na prim je na prav nih pro pi sa

Pr va pret pos tav ka od ko je po la zi mo je st da je lus tra ci ja pro ces ko ji bi mo gao bi ti spo jiv s načeli ma vla da vi ne pra va sa mo ka da se pro vo di prav nim sred stvi ma.5 Čis to po li tičko, nefor mal no uk la nja nje svih onih za ko je se smat ra da ima ju ve ze s prošlim po li tičkim režimom u svo joj se bi ti uo pće ne raz li ku je od to ta li tar nih prak si prošlih vre me na. U tom smis lu, iz rav ne lik vi da ci je ili voj ni su do vi ne mo gu bi ti sred stvo lus tra-ci je, jer bi je pret vo ri li u svo jev r snu sta lji nis tičku čis tku. Ne može se u pi ta nje do ves ti te za da bi, u ci vi li zi ra nom ok ruženju, i sa ma lus tra ci ja smje la bi ti pro vođena sa mo in sti tu cio nal nim, prav nim me to da ma.6

Ako, dak le, lus tra ci ja može bi ti sa mo prav no re gu liran pro ces, va lja raz mot ri ti na rav ma te ri jal nop rav nih pra vi la i stan dar da ko je bi u tak vom pro ce su va lja lo prim je nji va ti. Pu ka činje ni ca član stva u od ređenoj orga-ni za ci ji (npr. ko mu nis tičkoj par ti ji ili čak taj noj po li ci ji) u načelu se, pre ma većini de mo kratskih stan dar da, ne bi mog la smat ra ti dos tat nom da do ve de do kon klu den tnog do ka za in di vi dual ne od go vor nos ti.7 Čak i ako, iz da našnje per spek ti ve, možemo dje lo va nje unu tar ne ke tadaš-

5 O ra zu mi je va nju iz vo ra i ko ri je na iz ra za »lus tra ci ja« vi di Ce pl, 1992., 24. U ovom tek stu iz raz »lus tra ci ja« ko ris tit ćemo u širem smis lu, dak le ne sa mo u smis lu lus tra ci je kao pro ce sa og ra ničeno ga na »ut vrđiva nje je li no si telj od ređenog po ložaja ili kan di-dat za nje ga ra dio za ko mu nis tičke taj ne službe« (Wil lia ms/Fowler/Szczerbiak, 2005., 24) ne go kao sva ki po kušaj da se prav nim sred stvi ma dis kva li fi ci ra ili kaz ni oso ba ko ja ob naša jav nu fun kci ju (ili na nju pre tendi ra) iz raz lo ga što je su rađiva la s prošlim režimom ili je pri pa da la po je di nim nje go vim služba ma i or ga ni za ci ja ma.

6 Prem da se ova tvr dnja ne do vo di u pi ta nje te bi se mog la shva ti ti kao sa mo ra zum lji va, in di ka tiv no je da se o pro ce si ma lus tra ci je u kon tekstu društve nih zna nos ti znat no više ba ve po li to lo zi i so cio lo zi, a tek mar gi nal no prav ni ci.

7 U is tom smis lu, Par la men tar na Sku pšti na Vijeća Eu ro pe je u Re zo lu ci ji 1096 (1996.) o mje ra ma za uk la nja nje nas li jeđa ra ni jih ko mu nis tičkih to ta li tar nih sus ta va nag la si la da lus tra ci ja, ako želi udo vo lji ti stan dar di ma de mok rat skih država ute me lje nih na načelu vla da vi ne pra va, mo ra za do vo lji ti više uv je ta. Kao pr vo, »kriv nja, kao in di vi dual na, a ne ko lek tiv na, mo ra bi ti do ka za na u sva kom po je di načnom slučaju – čime se nag lašava pot re ba za in di vi dual nom, a ne ko lek tiv nom prim je nom lus tra cij skih za ko na« (t. 12).

155(Ne)sav la di ve prep re ke lus tra ci ji: quis cus to diet ip sos cus to des?

nje in sti tu ci je (npr. su rad nju sa Sta si jem ili pri pa da nje KGB-u) oci je-ni ti kao su dio ništvo u dje lo va nju zločinačke or ga ni za ci je, ni je spor no da se, u do ba ka da je od nos iz među čla na i or ga ni za ci je bio zas no van, tak vo dje lo va nje ni je smat ra lo zločinom. Up ra vo sup rot no, ono se sma-t ra lo poželj nom, a po ne kad i traženom ili ob ve zat nom aktiv no šću.8

Prim je na našeg ak tual nog poi ma nja ono ga što se smat ra zločinač-kom ak tiv no šću na tuđe ak tiv nos ti i dje lo va nja iz prošlos ti ko ja ta da ni-su smat ra na kri mi nal ni ma, u bit no me je pro tiv na jed nom od te melj nih prav nih načela de mok rat skih država, tj. zab ra ni ret roak tiv ne prim je ne pra va. Načelo nul lum cri men, nul la poe na si ne le ge da nas ima sta tus jed nog od te melj nih ljud skih pra va i slo bo da.9 Kršenje te melj nog ljud-skog pra va u ime zašti te te melj nih ljud skih pra va zvuči u naj ma nju ru-ku kon tra dik tor no, ako ne i ap sur dno. Sto ga u mno gim država ma ko je su do ni je le lus tra cij ske za ko ne, kao npr. u Polj skoj, Mađar skoj, Češkoj, Slo ve ni ji ili Slo vačkoj, prob lem ret roak tiv ne prim je ne pra va is ti cao se u raz ličitim ini ci ja ti va ma za preis pi ti va nje tih pro pi sa, na kojima je uvi jek sta ja la ba rem sjen ka sum nje u nji ho vu us tav no st, ako ne i nešto više od to ga. Ra di kal ni je va ri jan te lus tra cij skog za ko no dav stva, čija je za jed nička značaj ka bi la mo gućno st kaz ne nog pro go na pro tiv pri pad-ni ka bi všeg režima, bi le su iz us tav noprav nih raz lo ga od bačene već u ra nim 1990-im go di na ma.10

8 Is ključiva nje »ob ve zat nih« ili »zah ti je va nih« ak tiv no st bi lo je ta ko sad ržano i u naj-krućim ver zi ja ma lus tra cij skih za ko na. Usp. npr. čl. 4. polj skog Lus tracij skog za ko na iz 1997., ko ji je od ređivao da ko la bo ra ci ja (de fi ni ra na kao nam jer na i taj na su rad nja s ope ra tiv nim ili is tražnim ti je li ma državnih taj nih službi u svoj stvu in for man ta ili po-moćni ka u pos tup ku pri kup lja nja in for ma ci ja) ne uk ljučuje dje lo vanje ko je je bi lo ob ve zat no po za ko nu ko ji je u to vri je me bio na sna zi (st. 1. i 2.). Dočim, po jam »obve-zat nos ti« može se tu mačiti na raz ličite načine, a činje nične po teškoće u pog le du utvrđiva-nja je li net ko su rađivao dob ro volj no ili je bio reg ru ti ran pod pri tis kom ili uc je nom sva ka ko su ve li ke.

9 O prim je ni ovog načela u međuna rod nom kaz ne nom pra vu vi di Wer le, 2005., 32. Ovo je načelo ta kođer sad ržano i u čl. 7. ECHR (ne ma kaz ne bez kaz ne nog dje la). U prak si Eu rop skog su da za ljud ska pra va smat ra lo se da čl. 7. ni je sa mo og ra ničen na zab ra nu ret roak tiv ne prim je ne kaz ne nog za ko no dav stva na te ret op tuženi ka. »On ta kođer sa-drži, na o pćeni ti ji način, načelo da sa mo za kon može de fi ni ra ti zločin i pro pi sa ti kaz nu (nul lum cri men, nul la poe na si ne le ge) te načelo da se kaz ne no pra vo ne smi je širo ko tu mačiti na šte tu ok riv lje ni ka, npr. uz prim je nu ana lo gi je.« Kok ki na kis pro tiv Grčke, pre su da od 25. svib nja 1993. (Se ries A no. 260-A, p. 22, pa ra. 52).

10 Ta ko je npr. 1992. go di ne mađar ski Us tav ni sud uki nuo Za kon o mogućnos ti po di za nja op tužni ca za zločine ko ji iz po li tičkih raz lo ga ni su bi li pro go nje ni. Glav ni je ar gu me nt bio iz ve den iz prin ci pa vla da vi ne pra va: prav na si gur no st traži da za ko no da vac do no si za ko ne ko ji su jas ni, obuh vat ni te ima ju pros pek tiv no (tj. neretroak tiv no) dje lo va nje. Usp. od lu ku mađar skog Us tav nog su da No. 11/1992 (III.5) AB. Vi di više u Dor nba ch (1992.) te u Dil lem mas (1992.). O ovoj se od lu ci go vo ri i da lje in fra, u kon tek stu po-teškoća ve za nih uz prim je nu pra vi la o zas ta ri.

156 ALAN UZELAC

Na rav no, ne ka dje la nečov ječnog pos tu pa nja, npr. mučenja ili uboj-stva, mo gu se uvi jek, i bez na teg nu te in ter pre ta ci je prav nih nor mi, pro tu mačiti kao dje la ko ja su bi la ili ba rem tre ba la bi ti zab ra nje na i u vri je me ka da su bi la počinje na, bez ob zi ra na to u ime ko jeg su se režima bi la po du zi ma la. Tak va se dje la, sva ka ko, mo gu i tre ba ju pro-go ni ti. No, pi ta nje je bi li pro gon tak vih dje la tre bao bi ti or ga ni zi ran po po seb nim pos tup ci ma i po po seb nim pra vi lima u od no su na slična dje la počinje na u re do vi tim, tj. »ne lus tra cij skim« okol nos ti ma. Pri-mje na dvos tru kih stan dar da na jed na ke zločine može, ba rem naiz gled, po ten ci jal no prek ršiti jed no dru go te melj no prav no načelo – načelo zab ra ne dis kri mi na ci je, tj. zah tjev da se s jed na kim pri jes tu pi ma po-naša na jed nak način. Taj je ar gu me nt, čini se, bio ne sav la di va prep re ka za za ko no dav ce Is točne i Sre dišnje Eu ro pe, jer se go to vo ni je mog lo ni za mi je ti ti oz bilj nih po kušaja da se za lus tra cij ska dje la or ga ni zi ra po seb na vr sta pos tup ka i/ili tri bu na la, pre ma uzo ru na nürnbe rški pro-ces. Up ra vo sup rot no, u tim se zem lja ma »lus tra ci ja« shvaćala u pr vom re du kao svo jev r sni su ro gat za pra vo moćnu od lu ku o kaz ne noj od go-vor nos ti – ona je u bit no me bi la og ra ničena na po kušaj da se od ređene sku pi ne oso ba spri ječi u ob našanju po li tičkih i sličnih dužnos ti, ili da im se og ra niči mo gućnost kan di di ra nja za njih.

Ti pični mo del za re la tiv no us pješnu me to du ko jom je »tran zi cij sko pra vo suđe«11 po kušava lo iz bjeći zam ke ret roak tiv ne prim je ne bio je iz vor no raz vi jen od stra ne Hel si nškog od bo ra Polj ske u 1992. go di ni.12 Kas ni je ga je pri mi je ni lo više ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe. Pre-ma toj me to di, držav ni dužnos ni ci ili kan di da ti za držav ne službe bi li su podvr gnu ti za kon skoj ob ve zi da pod pri se gom pot pišu iz ja vu o to me je su li u prošlos ti bi li su rad ni ci taj ne po li ci je ili dru gih rep re siv nih službi ko-mu nis tičkih režima. U slučaju da je iz ja va bi la potvr dna, iz rav nih prav-nih san kci ja ne bi bi lo – očeki va lo bi se da bi po li tička od go vor no st bila dos tat na, od nos no da bi već sa mo priz na nje izaz va lo dos tat ne poli-tičke kon zek ven ci je. Ako bi se da la lažna ne ga tiv na iz ja va, a kasni je se do ka za lo da je ona neis ti ni ta, to bi – kao ut vrđenje sa dašnje ga, a ne bi-všeg pri jes tu pa – bio dos ta tan raz log i za prav nu i za mo ral nu diskvalifi -ka ci ju dužnos ni ka ko ji je iz ja vu dao.13 Ova kav je pris tup dje lot vor no iz-bje gao pri go vo ri ma ret roak tiv ne prim je ne, ali ni je ri ješio sve probleme.

11 Za raz ličita poima nja »tran zi cij skog pra vo suđa« ili »tran zi cij ske prav de« (tran si tio nal jus ti ce) vi di Tei tel (2001.); Kom me rs (1997.); Kri tz (1995.).

12 Vi di Rzep lin ski, 1992., 33.13 Ovaj pos tu pak od go va ra mu ta tis mu tan dis pos tup ku pro pi sa nom polj skim Lus tra cij-

skim za ko nom iz 1997.


b. Te ret vre me na – pita nja ve za na uz pro pi se o zas ta riDis tan ci ra nje od prošlih vre mena ri jet ko se od vi ja bez vre men ske

dis tan ce. Sa ma činje ni ca da je lus tra ci ja još uvi jek ak tual na kao po li-tičko i prav no pi ta nje da nas, dva de set ljeća na kon pa da prošlih režima, po ka zu je da se na jče šće ra di o ob računu ve za nom uz do gađaje i pri je-stu pe ko ji su se do go di li pri lično dav no.14 U tom se kon tek stu po jav-lju ju dva ti pa po teškoća.

Je dan tip po teškoće od no si se na pra vi la o zas ta ri. I ov dje se, po nov-no, ra di o ret roak tiv noj prim je ni pro pi sa, no sa da u dru go me ob li ku. Nai me, »čis ta« ret roak tiv na prim je na za ko na od no si se na sa dašnju kri-mi na li za ci ju od ređenog ti pa dje lo va nja, za ko je se omo gućuje optuž-ba i u od no su na vri je me u ko je mu se tak vo dje lo va nje ni je smat ra lo kri mi nal nim. No, mno go je zločina (npr. uboj stvo, pri je va ra ili krađa) bi lo u do ba ka da su počinje ni smat ra ni kaz ne nim dje li ma, ali je zbog pro te ka vre me na i nas tu pa zas ta re pro gon kon kret nog zločina one mo-gućen. Pre ma to me, ako net ko zbog po li tičkih raz lo ga ni je bio op tužen za uboj stvo počinje no pri je više de set ljeća (npr. po li tički ak ti vis ti i doušni ci ko ji su u kr vi ugušili re vo lu ci ju u Mađarskoj na kon sov jet ske in ter ven ci je 1956. go di ne), pre ma re do vi tim prav nim pra vi li ma pro gon za tak va dje la na kon ap so lut ne zas ta re više ne bi bio mo guć.

Ia ko pra vi la o zas ta ri ni su ne do dir lji va, u suv re menom pra vu ona ima ju važno mjes to, u pr vom re du za to što dop ri no se prav noj si gur-nos ti. Smat ra se ta kođer da ona pri pa da ju pod ručju ma te ri jal no ga, a ne pro ces nog pra va. Jed nom kad zas tar ni rok pro tek ne, on načel no ne mo-že oživ je ti, pa bi se i sa mo nas to ja nje da se uki ne ili pro duži zas tarne ro ko ve mog lo smat ra ti po kušajem da se ret roak tiv no pro mi je ni za kon. U sva kom slučaju, ig no ri ra nje zas ta re je nešto što vri jeđa te melj no načelo vla da vi ne pra va: načelo za ko ni tos ti. Up ra vo zbog tog je raz lo-ga mađar ski Us ta vni sud još 1991. go di ne prog la sio neus tav nim za kon ko ji je po kušao uves ti po nov ni ti jek zas ta re za odab ra na kaz ne na dje la počinje na iz među 1944. i 1990. go di ne.15 U od lu ci sud je nag la sio da

14 U Mađarskoj je npr. ve lik dio lus tra cij skih nas to ja nja bio ve zan uz po vi jes ne do gađaje ko ji su se bi li do go di li pri je go to vo 50 go di na, ne pos red no na kon slo ma Mađarske re-vo lu ci je iz 1956., za vri je me rep re siv nih ak ci ja ko je je po du zi ma la vla da ko ju je na kon in ter ven ci je in sta li rao Sov jet ski Sa vez. U pos tju gos la ven skim država ma te u ne kim dru gim tran zi cij skim zem lja ma, ani mo zi te ti i po vo di za lus tra ci ju ne ka da ima ju još dub lje ko ri je ne, ko ji se do vo de u ve zu s pri pad no šću jed noj ili dru goj strani za vri je me Dru gog svjet skog ra ta.

15 Vi di od lu ku mađar skog Us tav nog su da o zas tar nim ro ko vi ma, No. 2086/A/1991/14 (5. ožujak 1992.), pre ne se nu u Tran si tio nal Jus ti ce, vol. 2, 629.

158 ALAN UZELAC

se pro duženje za kon skih zas tar nih ro ko va u raz ličitim ob li ci ma može smat ra ti neus tav nim jer vri jeđa zah tje ve prav ne si gur nos ti i pred vid-lji vos ti za ko na.16

c. Te ret vre me na – do kaz ne po teškoćeSljedeća po teškoća ko ja proiz la zi iz našeg po kušaja da se, u vr lo

iz nim nim slučaje vi ma, ba vi mo zločini ma ko ji su počinje ni pri je više deset ljeća po jav lju je se u pro ce su do ka zi va nja. Pra vi la o do ka zi va nju u kaz ne nom pos tup ku obično su vr lo stro ga te traže vi so ki stu panj si-gur nos ti za po zi tiv no ut vrđenje kriv nje. Ako ta kav vi so ki stan da rd u ve zi sa stup njem vje ro jat nos ti ni je do seg nut, re dovito bi se op tuženi ka tre ba lo os lo bo di ti kriv nje za dje lo za ko je ga se op tužuje: ac to re non pro ban te, reus ab sol vi tur. Što se da lje na la zi mo od do gađaja o ko ji ma su di mo, veća je vje ro jat no st da će bi ti iz nim no teško, ako ne i ne mo-guće za do vo lji ti vi so ke zahtje ve ko ji se pred do ka zi va nje pos tav lja ju, npr. prav ni stan da rd da se op tužba za kaz ne no dje lo va lja do ka za ti »on kraj raz bo ri te sum nje« (beyo nd rea so nab le dou bt).17

Mog li bis mo se za pi ta ti zašto u tak vom slučaju ne bis mo mog li prib jeći dru gim vr sta ma postu pa ka, za ko je se traži niži prag u po-gle du do ka zi va nja (ali ko ji ta kođer ima ju i nešto ma nje da le ko sežne pos lje di ce, npr. ne mo gućno st ob našanja jav nih dužnos ti ili nat je ca nja za držav ne službe). Sva ka ko, tak vih je po kušaja u prak si država [Ju go]-is točne i Sre dišnje Eu ro pe bi lo. No, po nov no se možemo pi ta ti je li u skla du s načelom vla da vi ne pra va pris tup pre ma ko je mu op tuženi ka čiju kriv nju ne možemo do ka za ti želi mo kaz ni ti za is to to dje lo sa mo u dru gom pos tup ku i dru gom san kci jom. Te melj no načelo kaz nenog pos tup ka od vre me na sta rog Ri ma je pre sum pci ja ne vi nos ti: nit ko se ne može smat ra ti od go vor nim za kaz ne no dje lo dok mu se ono ne do kaže pred su dom: in du bio pro reo. Iz to ga proiz la zi i da bi re do vi ti re zul tat okol nos ti da ne ko me dje lo ne možemo do ka za ti tre ba la bi ti pot pu na ek skul pa ci ja, dak le is ključenje sva ke od go vor nos ti, a ne sa mo sma-

16 Is ti na, u kas ni joj od lu ci sud je na kon iz mje na i do pu na pot vr dio us tav no st za ko na na-kon nje go vih iz mje na i do pu na, no sa mo u mje ri u ko joj se za kon od no sio na zločine ko ji, pre ma od red ba ma međuna rod nog pra va, ne bi bi li pod ložni zas ta ri je va nju, kao što su npr. rat ni zločini ili zločini pro tiv čov ječnos ti. Vi di od lu ku mađar skog Ustav nog su da No. 53/1993. (X.13) AB. Vi di ta kođer El lis, 1996., 183-184.

17 Ta kođer je važno pri mi je ti ti da se do kaz ni stan da rd »on kraj raz bo ri te sum nje« (beyo nd rea so nab le dou bt), raz vi jen u an gloa me ričkoj sud skoj prak si kao spe ci fi čan stan da rd prim je njiv sa mo u kaz ne nom pra vu, u kon ti nen tal noj Eu ro pi (kao stan da rd »si gur-nos ti« ili »iz vjes nos ti«) ta kođer prim je nju je i u građan skim par ni ca ma. Vi di više u Sha pi ro, 1993.


nje nje san kci je pro por cio nal no našoj [ne]mo gućnos ti da op tuženi ku kriv nju do kažemo.

d. Iza zo vi pošte nog (fair) suđenjaPos ljed nji, pos tu pov ni iza zov lus tra cij skim pro ce du rama leži u

činje ni ci da ut vrđenje kom pro mi ti ra nos ti od ređene oso be (npr. kolabora-ci je s taj nim služba ma i sl.) tre ba bi ti re zul tat pos tup ka ko ji udo vo lja va zah tje vi ma stan dar da pro ces nih ljud skih pra va (pro ce du ral due process of law). Tak vi su stan dar di danas u Eu ro pi sad ržani u čl. 6. Kon ven ci-je za zašti tu ljud skih pra va i te melj nih slo bo da kao stan dar di tzv. pošte-nog suđenja (fair trial). Budući da su sve tran zi cij ske zem lje Eu ro pe pos ta le čla ni ca ma Vijeća Eu ro pe, one su sa mim ti me ujed no i pot pis-ni ce Eu ropske kon ven ci je za zašti tu ljud skih pra va i te melj nih slo bo da (EHCR), i pod ložne ju ris dik ci ji Eu rop skog su da za ljud ska pra va.

Sud u Stras bour gu imao je ta ko pri li ke u više se nav ra ta iz jas ni ti o suk lad nos ti lus tra cij skih pro ce sa sa stan dar di ma iz EC HR-a, npr. u slučaje vi ma ko ji su se od no si li na Polj sku,18 Slo vačku19 i Lat vi ju.20 U većini tih slučaje va (iz nim ka je slučaj Žda no ka), sud je ut vr dio po-vre de čl. 6. st. 1. EC HR-a. Raz lo zi su bi li ve za ni uz okol no st da je u kon kret nim lus tra cij skim pos tup ci ma bi lo pov ri jeđeno pra vo na jed na-ko pos tu pa nje (jed na kop rav no st), ili načelo jed na kos ti pro ces nih sred-sta va (equa li ty of ar ms), npr. uto li ko što zbog zašti te »držav ne taj ne« stran ka ma iz pos tup ka ni je bio omo gućen jed nak pris tup re le van tnoj do ku men ta ci ji, pos tup ci su većinom bi li zat vo re ni za jav no st, a čak su i raz lo zi pre su da u ne kim slučaje vi ma bi li sa mo dje lo mično prio pćeni.

Je dan tip ar gu men ta bio je za jed nički svim ci ti ra nim od lu ka ma Eu rop skog su da: prem da se ni je do vo di lo u pi ta nje le gi tim no st lus tra-cij skih nas to ja nja kao tak vih, po kušava le su se od re di ti jas ne i stro ge gra ni ce za lus tra cij ske prak se i pro ce du re. Sud je pošti vao po vi jes nu pot re bu za lus tra ci jom na kra ju 1990-ih: »Država ima op rav dan in te res za pro vođenje lus tra ci je u od no su na oso be ko je ob našaju naj važni je jav ne fun kci je.« Međutim, is to dob no je nag lašeno da »ako država pro vo di lus tra cij ske mje re, mo ra osi gu ra ti da se svim oso ba ma ko je su im pod ložne omo gući uživa nje svih pro ces nih jam sta va ko ja im ja-mči Kon ven ci ja, u pog le du svih pos tu pa ka koji su u ve zi s pro ved bom

18 Slučaj Ma tyjek pro tiv Polj ske (38184/03), pre su da od 24. trav nja 2007.; Bo bek pro tiv Poljske (68761/01), pre su da od 17. sr pnja 2007.

19 Tu rek pro tiv Slo vačke (57986/00), pre su da od 14. ve ljače 2006.20 Žda no ka pro tiv Lat vi je (58278/00), pre su da od 16. ožuj ka 2006.

160 ALAN UZELAC

tak vih mje ra«. Eu rop ski sud prih va tio je te zu da u ne kim si tua ci ja ma pos to ji važan državni in te res da se sačuva taj no st od ređenih do ku me-na ta, čak i onih ko ji su nas ta li za vri je me prošlog režima; međutim, tak ve se si tua ci je mo gu smat ra ti sa mo vr lo iz nim ni ma.21

U svim raz mat ra nim lus tra cij skim slučaje vi ma Eu rop ski je sud u ob zir uzeo ut je caj pro las ka vre me na. Nag lašava jući da je dos ta vreme-na pro tek lo od do gađaja o ko ji ma je ri ječ (kao i do ka za ko ji ma se do ka-zu je što se bi lo do go di lo), sud je smat rao da »ako se u kon kret nim okol nos ti ma po je di načnog slučaja ne do kaže sup rot no, ne može se smat ra ti da pos to ji kon ti nui ran i ak tua lan jav ni in te res zbog ko je ga bi se mog la na met nu ti og ra ničenja u pris tu pu ma te ri ja li ma ko ji su oz načeni kao povjer lji vi u do ba prošlo ga režima. Raz log je u to me što lus tra cij-ske pro ce du re je su, po svo joj vlas ti toj na ra vi, us mje re ne na ut vrđiva nje činje ni ca ko je su se do go di le u ko mu nis tičkoj eri, te ni su iz rav no po-ve za ne sa sa dašnjim fun kci ja ma i dje lat nos ti ma tajnih službi.«22

Čak i u lat vij skom slučaju, u ko je mu Ve li ko vi jeće Eu rop skog su da ni je ut vr di lo pos to ja nje pov re de pra va za ja mčenih Kon ven ci jom (ali uz mno gob roj na iz dvo je na mišlje nja), zak ljučak su da bio je go to vo is tov je tan. S jed ne se stra ne uze la u ob zir iz nim no st po vi jes nih okol-nos ti. Većina u su du ni je našla da su na met nu ta lus tra cij ska og ra ničenja ni ti ar bit rar na ni ti nep ro por cio nal na u od no su na kon kret no vri je me i mjes to: »Prem da se tak va mje ra [tj. is ključenje kan di da ta ko ji pri pa-da ju pro ko mu nis tičkim stran ka ma iz par la men tar nih iz bo ra] re do vi to ne bi mog la smat ra ti prik lad nom u kon tek stu po li tičkog sus ta va, na prim jer u državi ko ja ima raz vi je nu tra di ci ju de mok rat skih us ta no-va ko ja fun kcio ni ra više de set ljeća ili sto ljeća, ona se sve jed no može sma trati prih vat lji vom u Lat vi ji, ima jući u vi du po vi jes no-po li tički kon tek st ko ji je do veo do nje zi na prih vaćanja, te uzi ma jući u ob zir pri jet nju no vom de mok rat skom po ret ku od stra ne no vog uz le ta ide ja ko je bi, ako uz mu za ma ha, mog le bi ti spo sob ne po nov no us posta vi ti sta ri režim.«23 S dru ge stra ne, sud je iz ričito upo zo rio na og ra ničenu na rav i vre men ske gra ni ce lus tra cij skih mje ra, ti me iz rav no upo zo ra-va jući lat vij ske vlas ti da bi u slje dećim slučaje vi ma mo gao pro mi je ni ti svoj stav: »Va lja pri mi je ti ti da je Us tavni sud u svo joj od lu ci od 30. ko lo vo za 2000. na ložio lat vij skom par la men tu da od re di ro ko ve do ko jih će se og ra ničenje prim je nji va ti. U svjet lu to ga od ređenja, prem-

21 Ma tyjek pro tiv Polj ske, t. 62.22 Bo bek pro tiv Polj ske, t. 57.23 Žda no ka pro tiv Lat vi je, t. 133.


da se da nas ne može smat ra ti da je Lat vi ja pre ko račila širo ke gra ni ce dis kre ci je (mar gin of ap pre cia tion) po čl. 3. Pr vog pro to ko la Kon ven-ci je, sva ka ko se mo ra reći da je lat vij ski par la me nt dužan da za kon sko ogra ničenje pod vr ga va nep re kid nom po nov nom raz mat ra nju ka ko bi ono što kraće tra ja lo. Ta kav zak ljučak čini se još op rav da ni jim u kon-tek stu okol nos ti da je Lat vi ja da nas sta bil ni ja no što je bi la, in ter alia i zbog svo je ga uk ljučiva nja u eu rop ske in teg ra ci je. Sto ga bi pro pu st lat vij skog za ko no dav ca da ak tiv no po duz me ko ra ke u tom smje ru mo-gao re zul ti ra ti i dru kčijim ut vrđenjem su da.«24

3. Or ga nizacij ske i per so nal ne prep re ke: Ka ko lus tri ra ti lus tra to re?

a. Su do vi kao ti je la lus tra ci jeNa kon što smo raz mot ri li prav ne prep re ke lus tra ci ji u pod ručju

ma te ri jal no ga i pro ces nog pra va kao i pra vi la o do ka zi va nju, nas ta vit ćemo s raz mat ra njem or ga ni za cij skih po teškoća. Jed na od njih od nos se na sas tav i kak voću ti je la ko ja bi tre ba la bi ti od go vor na za pro ved bu lus tra cij skih pro ce sa. Ka ko se lus tra cij ski pro ce si od no se pri mar no na one ko ji ob našaju vi so ke službe, pr vo pi ta nje ko je se na meće je pi ta nje jam stava da se pos tu pak pro ve de od stra ne kom pe ten tnih, ne za vis nih i nep ris tra nih ti je la.

Tak va ti je la tre ba la bi, pre ma stan dar di ma iz čl. 6. EC HR-a, re do-vi to bi ti su do vi. Međutim, ni u tran zi cij skim zem lja ma su do vi ni su ni ka da bi li izo li ra ni od os tat ka društva, baš nap ro tiv. Vi so ki pra vo sud ni dužnos ni ci bi li su (a di je lom još uvi jek je su) ime no va ni uz prim je nu pro ce du ra ko je re do vi to ni su bi le us mje re ne na ime no va nje naj spo-sob ni jih i naj kva li tet ni jih kan di da ta. Sto ga se pi ta nje lus tra ci je mog lo pos ta vi ti i u odnosu na su ce ko ji su svo ju pra vo sud nu ka ri je ru bi li za počeli u raz dob lju bi všeg režima. Je dan od tak vih prim je ra iz našeg ne pos red nog sus jed stva je st npr. lus tra cij ski pa rag raf 25 pre ma ko je mu nit ko tko je sud je lo vao u pos tup ci ma u ko ji ma su vri jeđana ljud skih pra va ni je mo gao pos ta ti su dac.26

24 Ibid. t. 135.25 Čl. 8. st. 3. Za ko na o su dačkoj službi Re pub li ke Slo ve ni je, Urad ni li st 19/94.26 Ta je od red ba bi la pred met preis pi ti va nja us tav nos ti, a Us tav ni sud ju je pot vr dio, od-

ređujući međutim dalj nja pra vi la za nje zi nu is prav nu prim je nu. Us tav ni sud Slo ve ni je, od lu ka U-1-83/93 od 14. sr pnja 1994. Usp. pri je vod te od lu ke u časo pi su Iu dex, vol. 3 (1995).

162 ALAN UZELAC

Ako su i sa mi su ci pod sum njom zbog svo jih ve za s bi všim re-žimom, u ve li koj se mje ri može pos ta vi ti pi ta nje ka ko lus tra cij ski pos tup ci u ko ji ma oni ima ju zad nju ri ječ mo gu le gi tim no os tva ri ti pos tav lje ne ci lje ve. Quis custo diet ip sos cus to des?27 In teg ri tet lus tra-to ra može bi ti za ja mčen sa mo ako su oni sa mi bes pri je kor ni; ako ni su, do vo di mo se u začara ni krug »lus tra ci je lus tra to ra« – a to je je dan od te melj nih pa ra dok sa ko ji se od no se na per so nal nu kom po nen tu lus tra-cij skih pro ce du ra.

b. Pra vo suđe i »div lja lus tra ci ja«: ne ka hr vat ska is kus tva

Nas ta vit ćemo s pred stav lja njem dalj njih or ga ni za cij skih po teškoća u pro ved bi lus tra ci je prav nim sred stvi ma. Ona su, ovaj put, po ve za na s ak tual nim tren do vi ma u us pos tav lja nju us tav nog načela pod je le vlas ti. Glav ni se ar gu men ti od no se na sud be nu gra nu vlas ti, a iz vo de se ka ko na o pćeni toj ra zi ni, ta ko i na ra zi ni kon kret nog prim je ra – slučaja pra-vo sud nih re for mi u Hr vat skoj.

Fra nz Neu ma nn tvr dio je da je ne za vis no i nep ris tra no pra vo suđe posljed nji, nes vo di vi mi ni mum de mok ra ci je (Neu ma nn, 1975., 53). Up ra vo sto ga lus tra ci ja u re do vi ma prav nih pro fe si ja, pri je sve ga suda-ca i držav nih od vjet ni ka, mo ra ima ti po seb nu važnost. No, up ra vo je taj pro ces iz nim no težak i os jet ljiv. Is ti in stru men ti koji su ob li ko va ni ra di zaštite vla da vi ne pra va mo gu se, nai me, u tom pro ce su pro met nu ti u vlas ti tu sup rot no st.

Tak vo što do go di lo se up ra vo de ve de se tih go di na u Hr vat skoj, u pro ce su pr vog ime no va nja su da ca i držav nih od vjet ni ka u Hr vat skoj pre ma us tav nim pravi li ma ko ja su tražila da su ce ime nu je i raz r ješuje po seb no ti je lo, Držav no sud be no vi jeće (DSV). To je ti je lo, za mišlje no još 1991. kao ti je lo ko je iz ražava pro fe sio nal nu au to no mi ju sud be ne vlas ti, pr vi put ime no va no i počelo dje lo va ti tek pet go di na kasni je, 1996. go di ne.

U međuv re me nu je u su dačkim re do vi ma bio pro ve den pro ces »ti he lus tra ci je«,28 u ko joj su mno gi su ci i državni od vjet ni ci bi li ne for mal-

27 Tko čuva čuva re? La tin ska fra za iz dje la rim skog pjes ni ka Ju ve na la, Sa ti re 6, 346-348.28 Iz raz »ti ha lus tra ci ja« im pli ci ra, za raz li ku od kon cep ta »div lje lus tra ci je« ko ji se do-

gađao u dru gim sred njoeu rop skim država ma (Wil lia ms/Fowler/Szczerbiak, 2005., 32) da se ob račun s oni ma ko ji su se smat ra li »ne po dob ni ma« do go dio bez jas nih ob jašnje-nja, po ne kad i bez ikak vih ob jašnje nja. Zajed nička cr ta oba fe no me na je u to me što su bi li »ute me lje ni na do ka zi ma dvoj be ne vri jed nos ti, na pr vi pog led po li tički mo ti vi ra ni, te du bo ko štet ni i ra zor ni za jav ni život«.


nim me to da ma pri si lje ni na pus ti ti svo je fun kci je, ri jet ko iz le gi tim nih raz lo ga, a go to vo ni kad s jas nim ob jašnje njem.29 No, još važni je, ka da je no vo ti je lo, DSV, preu ze lo pro ces ime no va nja, od sa mog je počet ka pos ta lo jas no da se pra vac i po li ti ka neće pro mi je ni ti. Baš nap ro tiv, Držav no sud be no vi jeće, ti je lo većin ski sas tav lje no od sa mih su da ca, ali ko je je odab ra la i ime no va la ta dašnja po li tička većina u Sa bo ru, po ka za lo se u svo je mu dje lo va nju kao opas ni je, štet ni je i dje lot vor ni je ne go li pret hod na ti ha po li tička čistka u pra vo sud nim re do vi ma. Već su nje go va pr va ime no va nja (ko ja su za one su ce ko ji nisu ime no va ni ima la fak tički učinak ot ka za) po ka za la svo jev r sni in ver zni lus tra cij ski ak ti vi zam: pot vrđene su i ime no va ne raz ličite oso be ko je su se is ka za le oda no šću pret hod nim i ak tual nim po li tičkim režimi ma, a raz ri ješeni ne ki kan di da ti ko ji su se is ka zali kao is tin ski bor ci za kom pe ten tno st i ne za vis no st u pra vo sud nim re do vi ma.30

Vje ro jat no je naj bo lji pri m jer tak ve po li ti ke bi lo raz r ješenje Vladi-mi ra Pri mor ca, su ca Vr hov nog su da ko je ga su nje go ve ko le ge sma tra li naj bo ljim kan di da tom za pred sjed ni ka tog suda, a ko ji je um jes to to-ga nei me no va njem iz gu bio su dačku fun kci ju. Su dac Pri mo rac, ko ji se is ka zao svo jim ne kom pro mis nim sta vom te pošte nim i smje lim od lu ka ma u ko ji ma je zas tu pao načelo za ko ni tos ti, bio je »lus tri ran« up ra vo zbog osob nog in teg ri te ta i principi jel no ga, us prav nog sta va u svo je mu jav nom dje lo va nju.31 Nje go vo bes kom pro mis no držanje i dos ljed na ne za vis no st čini li su se opas nim za ta dašnju Tuđma no vu po li ti ku ko ja je tražila je din stve nu pot po ru tzv. državot vor noj po li ti ci. Po ma lo je pa ra dok sal no da se nje go vo raz r ješenje može pri pi sa ti ti je lu ko je bi tre ba lo osi gu ra va ti jam stva pošte nog pos tu pa nja, ko rek tnos ti u lu stra cij skim prak sa ma i pro fe sio nal ne kva li te te i ne za vis nos ti sud stva u de mok rat skoj državi ute me lje noj na vla da vi ni pra va; jed na ko se tako iro ničnom može doi ma ti dalj nji raz voj, u ko je mu je Pri mo rac, iz bačen

29 U tom je raz dob lju, pre ma po je di nim oc je na ma, oko 40% su da ca na pus ti lo sud stvo, ne ki zbog od las ka u od vjet ništvo, ne ki zbog od las ka na ne ku dru gu fun kci ju, ne ki na vlas ti ti zah tjev, a zna tan broj njih zbog raz r ješenja bez ob raz loženja. Usp. Di ka, 2008., 59. Is ti au tor iro nično zak ljučuje da je »pro ve de na lus tra ci ja su dačko ga kad ra me to da-ma ko je su bi le prim je re ne o pćem sta nju prav nos ti no vous pos tav lje ne države ti je kom pr ve tri i pol go di ne nje zi na pos to ja nja«, a da je re zul tat bio da se »zbog ne dos tat ka pro mišlje ne, ob jek ti vi zi ra ne, od go vor ne kad rov ske po li ti ke – pro ve de na lus tra cija ni je is ko ris ti la za po bo ljšanje kad rov ske struk tu re u sud stvu pre ma kri te ri ji ma stručnos ti, pro fe sio nal no ga in teg ri te ta itd.«, ne go je »učinje no up ra vo sup rot no«. Di ka, 2008., 60.

30 Više o to me u Uze lac, 2000.; v. i Uze lac, 1995.31 Nje go vi se sta vo vi mogu naj bo lje oc je nji va ti iz nje go vih vlas ti tih dje la – vi di Pri mo rac,

2000.; više o Pri mor cu u Ko lo, 2001.

164 ALAN UZELAC

iz pra vo sud nih re do va, bio pri si ljen na to da se pos ve ti po li ti ci, u ko joj je dje lo vao kao opo zi cij ski zas tup nik u Sa bo ru.

Na kon smr ti pred sjed ni ka Tuđma na i us pos tav lja nja rav no teže u in sti tu cio nal nom dje lo va nju svih gra na držav ne vlas ti, po li tičke su eli te počele oz bilj ni je uzi ma ti u ob zir ne za vis no st pra vo suđa, no ne za to što bi im se to sviđalo, već sto ga što sre dišta po li tičke moći više ni su bi la ta ko snažna i ut je caj na kao u de vedese ti ma.32 Taj je po mak težišta ta kođer ut je cao i na dje lo va nje DSV-a. To je ti je lo, čiji je sas tav re for mi ran u us tav nim prom je na ma iz 2000. i 2010. go di ne, pos ta lo ma nje po ve za no i su bor di ni ra no po je di nim po li tičkim čim be ni ci ma ili no si te lji ma po li tičke moći. Međutim, du go se vre me na ništa ni je ra di kal no pro mi je ni lo u pos tup ku ime no va nja, gdje je, um jes to jas nog in sis ti ra nja na zna nju i spo sob nos ti ma, u pro ces do mi ni ra lo in di vi dual-no lo bi ra nje te nas to ja nje za od ržava nje sta tu sa quo u pra vo sud nim re-do vi ma. Ne ka dašnja prak sa ime no va nja na te me lju te le fon skih po zi va po li tičkih moćni ka u 2000-im se pret vo ri la u ime no va nje na te me lju te le fon skih po zi va ko le ga, pri ja te lja i rođaka, a ko načni je us pjeh ovi-sio o spo sob nos ti kan di da ta da se po veže s do volj nim brojem čla no va Vijeća, ko je je dje lo va lo kao gla sačka mašine ri ja ko ja je pro mi ca la na jus pješni je lo bis te. I na dru goj stra ni, ka da je ri ječ o ste gov noj od-go vor nos ti i kri te ri ji ma kva li te te ra da, DSV ni je bio spo so ban pos ta-vi ti jas ne i od lučne kri te ri je. Nap rotiv, nje go va spo ro st i neod lučnost u dis cip lin skim pos tup ci ma sla la je po ru ku da se ne za vis no st sud stva sa da tre ba shva ti ti kao od sut no st sva ke društve ne od go vor nos ti. Tak-vim je dje lo va njem DSV pri do nio jav nim kri ti ka ma pra vo suđa, ko je su počele go vo ri ti o hrvat skim su ci ma kao o zaštićenim živo ti nja ma, »sve tim kra va ma« ili čak rat nim pro fi te ri ma.

U ovom je kon tek stu pos ljed nji pa ra do ks u činje ni ci da se ne fun k-cio ni ra nje pra vo suđa bi lo pret vo ri lo u pr vok las no pi ta nje u ok vi ri ma pro ce sa prid ruživa nja Eu rop skoj uni ji.33 Pos ljed nja zat vo re na gla va u pris tup nim pre go vo ri ma bi la je gla va 23, o pra vo suđu i ljud skim pra-vi ma.34 Re for ma pra vo suđa pre poz na ta je i vanj sko po li tički kao svo-

32 O ra nim nas to ja nji ma da se re for mi ra pro ces ime no va nja su da ca vi di više u Uze lac, 2002.

33 Vi di više u Uze lac, 2006.34 Otvarajući pris tup ne pre go vo re, Eu rop ska ko mi si ja je ut vr di la da u Hr vat skoj »pra-

va građana još ni su u pot pu nos ti sud ski zaštićena u skla du s us tav nim od red ba ma« (Mišlje nje, 2004., 18). Dvi je go di ne kas ni je, EK je još uvi jek smat ra la da su »re for me pra vo suđa još uvi jek u počet noj fa zi, a pra vo sud ni sus tav i da lje tr pi oz bilj ne ne do-stat ke« (Prog re ss re po rt, 2006., 8). Fun kcio ni ra nje pra vo suđa bi lo je u pr vom pla nu


jev r sni pro ce du ral ni pre duv jet za sva ki mo der ni prav no re gu li ra ni me-ha ni zam društve ne regu la ci je (bez ob zi ra je li ri ječ o stva ra nju ok vira za raz voj gos po dar stva, stra ne in ves ti ci je, ili o ob računu s preos ta lim pi ta nji ma iz bre me ni te prošlos ti). Prob lem ko ji se ov dje ja vio bio je u to me što su sil ni ce na ko ji ma se u pre go vo ri ma in zis ti ra lo vuk le u dva raz ličita smje ra, ta ko da je upit no je li se na kra ju – i što – po mak lo. S jed ne stra ne, i eu rop ski su pre go va rači za go va ra li sud be nu ne za-vis no st i vla da vi nu pra va, pod ržava jući, pre ma uzo ri ma ne kih dru gih država, in sti tu ci je sud ske sa moup ra ve i au to no mi je kao što su DSV,35 te po tičući os ni va nje dru gih sličnih, kao što su Pra vo sud na aka de mi ja i Držav na ško la za pra vo sud ne dužnos ni ke. No, up ra vo tak va ideo lo-gi ja, tj. tak ve in sti tu ci je i struk tu re bi le su u ve li koj mje ri skep tično (ako ne i nep ri jatelj ski) nas tro je ne pre ma dru gom, sa da kri tični jem di je lu eu rop skih nas to ja nja u pra vo sud noj sfe ri – pre ma nas to ja nju da se osi gu ra od go vor no, dje lot vor no i kom pe ten tno pra vo suđe ko je služi in te re si ma svih svo jih ko ris ni ka i društva u cje li ni. Iz tog se razlo ga i sve re for me u pra vo sud noj sfe ri do sa da mo gu oci je ni ti u naj bo lju ru ku kao po lo vične – bez ob zi ra na činje ni cu oko nčanja pre go vo ra i, do duše ne volj ko da no, ze le no svjet lo od stra ne in sti tu ci ja EU.

4. Zav ršne na po me neLus tra ci ja je u Eu ro pi u ak tua lnom tre nut ku ma nje-više stvar proš lo-

s ti, prem da bi se po mno gim ele men ti ma mog lo tvr di ti da nje zin o pći ok vir – tran zi ci ja – ni ti na kon više od dva de set ljeća ni je zav ršen i prev la dan. Da nas se na lus tra ci ju kao real po li tički po jam i plat for mu – ba rem u hrvat skom kon tek stu – os la nja ju sa mo raz mjer no mar gi nal ni po li tičari i po li tičke stran ke i frak ci je, a agen da lus tra ci je većinom se po ve zu je sa sna ga ma ko je gle da ju unat rag, a ne unap ri jed. No, ako je lus tra cij ski pro ces kao ideo loška pod lo ga da nas pas sé, njegovo sus tav-no teo rij sko i em pi rij sko is traživa nje ite ka ko je važno, ne sa mo zbog to ga da se is traži i do ku men ti ra zbi va nja u pro tek la dva de set ljeća ne go

i slje dećih pet go di na, us pr kos okol nos ti da su stan dar di EU u tom pod ručju još vr lo fl uid ni, a stu panj har mo ni za ci je vr lo nizak. Ko načno je, više zbog po li tičkih raz lo ga, pog lav lje 23. bi lo zat vo re no, za jed no s pog lav lji ma 8. (tržišno nat je ca nje) te 33. (fi nan-cij ske i pro račun ske od red be), na međuv la di noj kon fe ren ci ji 30. svib nja 2011., ka da su i for mal no zak ljučeni pris tup ni prego vo ri. Dalj nje kom pli ka ci je u ovom pod ručju ipak su vr lo iz vjes ne. O pro ce su pris tu pa nja EU i pra vo sud nim re for ma ma u Hr vat skoj v. više u Uze lac 2011.

35 O sud be nim vi jećima u Eu ro pi usp. Voer ma ns/Albers, 2003.

166 ALAN UZELAC

i za to da se iz vu ku pou ke u ve zi s pro ce si ma ko ji se od vi ja ju drug dje, kao i mo gućih sličnih zbi va nja u bu dućnos ti. Za pros tor ju gois točne Eu ro pe, lus tra ci ja je da nas ak tual ni ja u svo me dru gom, de ri vi ra nom va lu – ne više kao ob račun s to ta li tar nom ko mu nis tičkom prošlo-šću, ne go kao ob račun s nešto re cen tni jim au to ri tar nim i to ta li tar nim režimi ma iz de ve de setih go di na, pa i kao ob račun s to ta li ta ris tičkim me to da ma vla da vi ne i nji ho vim pro ta go nis ti ma uo pće. S dru ge stra ne, no vi val lus tra ci je na vi di ku je u ne ta ko da le kom sus jed stvu: čini se da će se slične po teškoće, pog reške, pa i in di vi dual ne i skup ne tragedi je po nav lja ti u zem lja ma sje ver ne Af ri ke, Blis kog is to ka i južnog Me di-te ra na – prim je ri Ira ka, Egip ta ili Li bi je po ka zat će to u vr lo blis koj bu dućnos ti.

Pou ka ovo ga tek sta mog la bi se sažeti u kon sta ta ci ji da, iz prav ne per spek ti ve, lus tra ci ja pred stavlja po se ban iza zov. Ona je, da se po-služimo kan tov skim rječni kom, u tre nu ci ma stvar ne ili in ten di ra ne prom je ne po li tičkih pa ra dig mi »nužna, ali ne mo guća mi si ja«. Pros tor za nje zi no us pješno os tva re nje, ako se uo pće ot va ra, čes to je uzak: pro zor mo gućnos ti (win dow of op por tu ni ties) ot va ra se ri jet ko i krat ko, na jče šće ne pos red no na kon ve li ko ga po li tičkog prev ra ta. Za us pjeh su, međutim, pot reb ne snažne po lu ge: društve ni kon sen zus, raz bo rita i um je re na prim je na kom pa ti bil na s ljud skop rav nim zah tje vi ma te poje-din ci i in sti tu ci je neo ka lja nog in teg ri te ta kao pro ta go nis ti lus tra cij skih prak si. U pro tiv nom, pa i u vre me ni ma ko ja sli je de, lus tra cij ski pro ce-si la ko do vo de ili do ne dos tat nih re zul ta ta, ili do nep rih vat lji vih re zul-ta ta sup rot nih načeli ma vla da vi ne prava i prav ne države – prak si ko je la ko mo gu zap ri je ti ti pot re bom da se u dog led noj bu dućnos ti po ja ve – i to s pra vom – zas tup ni ci no vog va la lus tra ci je, ko ji bi tre bao lus tri-ra ti lus tra to re pret hod nih vre me na. Ideal no – ili kan tov ski – gle da no, možda bis mo, sve jed no, tre ba li nas ta vi ti bi ti rea lis tični i in zis ti ra ti na os tva re nju ne mo guće mi si je. Rea lis tički od go vor bio bi po ma lo re zig-ni ran: u pot ra zi za prav dom, pro tek vre me na i pog led unap ri jed čini se je di nim nep rob le ma tičnim od go vo rom i li je kom za nep ravde iz proš-los ti; ri ječima po pu lar ne kul tu re, the an swer is blowi n’ in the wi nd.


LI TE RA TU RA I IZVORI:Ce pl, V., (1992.), Ri tual Sac ri fi ces, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view,

1992(1):24.Croa tia 2006. Prog re ss Re po rt, COM (2006.) 649 fi nal; SEC (2006.) 1385.Da vid, R., (2003.), Lus tra tion Laws in Ac tion: The Mo ti ves and Eva lua tion

of Lus tra tion Po li cy in the Cze ch Re pub lic and Po la nd (1989.-2001.), Law and So cial Inqui ry, 28:387-439.

Da vid, R., (2006.), In Exchan ge for Tru th: The Po li sh Lus tra tio ns and the Sou th Af ri can Am nes ty Pro ce ss, Po li ti kon, 33(1):81-99.

Di ka, M., (2008.), Je li u Re pub li ci Hr vat skoj pro ve de na lus tra ci ja ili o po ložaju su da ca ti je kom pr ve tri i pol go di ne na kon do nošenja Us ta va iz 1990., u: Kre gar/Flego/Ravlić (ur.), Hr vat ska – ka ko sa da da lje, Zag reb (2008.), str. 45-60.

Di lem mas of Jus ti ce: How can de moc ratic go ver nmen ts deal wi th the injus ti ces of their pre de ces so rs wit hout sac ri fi ci ng the ru le of law? A fo rum on the re ce nt Hun ga rian con sti tu tio nal cou rt de ci sion up hol di ng sta tu tes of li mi ta tio ns (1992.), Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, 1992(2):17.

Do rnba ch, A., (1992.), Spe cial Re por ts: Ret roac ti vi ty Law Over tur ned in Hun ga ry, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, 1992(1):7.

El lis, M.S., (1996.), Pur gi ng the Pa st: The Cur re nt Sta te of Lus tra tion Laws in the For mer Com mu ni st Bloc, Law and Con tem po ra ry Proble ms, 59(4):181-196.

El ster, J., (1998.), Co mi ng to Ter ms wi th the Pa st. A Fra mewo rk for the Stu dy of Jus ti ce in the Tran si tion to De moc ra cy, Ar chi ves Eu ro peénes de So cio lo gie, 39(1):7-48.

Kom me rs, D., (1997.), ‘Tran si tio nal Jus ti ce in Eas te rn Ger ma ny’, Law and So cial Inqui ry, 22:829-48.

Kri tz, N. J., (1995.), Tran si tio nal Jus ti ce: How Emer gi ng De moc ra cies Rec kon wi th For mer Re gi mes, Was hin gton, DC, Uni ted Sta tes In sti tu te of Pea ce Pre ss.

Let ki, N., (2002.), ‘Lus tra tion and De moc ra ti sa tion in Ea st-Cen tral Eu rope’, Eu ro pe-A sia Stu dies, 54(4):545.

McA da ms, J., (1997.), ‘Com mu ni sm on Trial: The Ea st Ger man Pa st and the Ger man Fu tu re’, in A. Ja mes McA da ms (ed.), Tran si tio nal Jus ti ce and the Ru le of Law in New De moc ra cies (Not re Da me, In and Lon don: Uni ver si ty of No tre Da me Pre ss), pp. 239-68.

Neu ma nn, F., (1974.), De mok rat ska i au to ri tar na država, Zag reb, Nap ri jed.Opi nion on Croa tia’s Ap pli ca tion for Mem ber ship of the Eu ro pean Union,

CO M(2004) 257 fi nal.Pri mo rac, V., (2000.), Pra vo ri jek, Split, Fe ral Tri bu ne.Rzep lin ski, A., (1992.), A Les ser Evil: At tem pti ng to de sign a fair lus tra tion

pro ce du re, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, 1992:3:33.Sha pi ro, B.J., (1991.), Beyo nd Rea so nab le Dou bt and Pro bab le Cau se:

His to ri cal per spec ti ves on the An glo-A me ri can law of evi den ce, Ber ke ley: Uni ver si ty of Ca li for nia Pre ss.

Szczerbiak, A., (2002.), ‘Dea li ng wi th the Com mu ni st Pa st or Po li ti cs of the Pre se nt? Lus tra tion in Po st-Com mu ni st Po la nd’, Eu ro pe-A sia Stu dies, 52(4):553-72.

168 ALAN UZELAC

Szczer biak, A., (2003.), ‘Ci vi li sed Lus tra tion? Eva lua ti ng the Po li sh Mo del’, Stu dia Po li tyczne, 14:35-72.

Tei tel, R.G., (2001.), Tran si tio nal Jus ti ce, Oxfo rd: Oxfo rd Uni ver si ty Pre ss.Tuc ker, A., (1999.), Pa ra noi ds May be Per se cu ted: Po st-to ta li ta rian Ret roac ti ve

Jus ti ce, Ar chi ves Eu ro peénes de So cio lo gie, 40(1):56-100.Uze lac, A., (1995.), Lus tra ci ja, dis kvali fi ka ci ja, čis tka. O pro ce si ma i

us tavno p rav nim prob le mi ma iz bo ra su da ca u »pri je laz nom raz dob lju«, Iu dex, 3(1):413-434.

Uze lac, A., (2000.), Ro le and Sta tus of Jud ges in Croa tia, u: Ober ham mer (ur.), Ric hter bi ld und Rechtsre fo rm in Mit te leu ro pa, Wien, CLC, 23-66.

Uze lac, A., (2002.), Amen dmen ts to the Law on Cour ts and Law on Sta te Ju di cial Coun cil – Ele men ts of the Re fo rm of the Or ga ni za tio nal Ju di cial Le gis la tion, Croa tian Ju di cia ry: Les so ns and Per spec ti ves, Zag reb, Hel sin ki Com mit tee, 37-80.

Uze lac, A., (2006.), The Ru le of Law and the Croa tian Ju di cial System: Cou rt De lays as a Ber rier on the Road to Eu ro pean Aces sion, in: Fro si ni/Lupoi/Marchesiello (e ds.), A Eu ro pean Spa ce of Jus ti ce, Ra ven na, 87-108.

Uze lac, A., (2011.), EU als Ka ta lysa tor oder Hin der nis für Re for men?, Blic kpun kt Kroa tien, Zag reb, Fried ri ch Ebe rt Stif tu ng, Nr. 12 (März 2011.).

Vla di mir Pri mo rac – in me mo riam (2001.), Ko lo, 11(2):120-143.Voer ma ns W.; Al be rs, P. (2003.), Coun ci ls for the Ju di cia ry in EU Coun tries,

Stras bou rg: Eu ro pean Council for the Ef fi cien cy of Jus ti ce (CEPEJ).Wer le, G., (2005.), Prin cip les of In ter na tio nal Cri mi nal Law, The Ha gue:

T.M.C. As ser Pre ss.Wil lia ms, K., (2003.), ‘Lus tra tion as the Se cu ri ti za tion of De moc ra cy in

Czec hos lo va kia and the Cze ch Re pub lic’, Jour nal of Com mu ni st Stu dies and Tran si tion Po li ti cs, 19(4):1-24.

Wil lia ms, K., Fowler, B., Szczer biak, A., (2005.), Explai ni ng Lus tra tion in Cen tral Eu ro pe: A ‘Po st-com mu ni st Po li ti cs’ Ap proa ch, De moc ra ti za tion, 12(1):22-43.

Avan tu re de ko mu ni za ci je

ALEKSANDER SMOLAR*

Na sa mom počet ku osam de se tih go di na o pćeni to se smat ra lo da će de ko mu ni za ci ja du go os ta ti sre dišnjim i spor nim pi ta njem u zemlja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe. Ma lo kas ni je, mis li lo se, na sup rot to mu, da je ta stvar ‘po ko pa na’.1 Za tim su se du ho vi uz ne mi ri li zbog »re ko-mu ni za ci je« kad su se na vla st vra ti li bi vše ko mu nis tičke stran ke ne-pro mi je nje na na zi va; a on da se odah nu lo kad se vid je lo da su ih bi rači po nov no ot je ra li.

Znači li to da su ko mu nis tičke zem lje za de set go di na dov ršile svoj ob račun s prošlo šću? Sva ki no vi režim mo ra od lučiti o sud bi ni upravlja-ča, su rad ni ka i age na ta bi všeg režima. Prog la si ti am nes ti ju? Iz ves ti ih pred sud? Kaz ni ti ih na ne ki dru gi način? A ka ko obešte ti ti žrtve pret-hodnih vlas ti? Pos to je četi ri vr ste mo gućih od go vo ra na sva ta pi tanja.

Kaz na: san kci ja je od go vor na zločinačka dje la, ko ju je kao tak vu ut vr dio sud na te me lju kaz ne nog za ko na.

Dis kva li fi ka ci ja: u tim se zem lja ma to na jče šće se na zi va »lus tra-ci jom«, što je na ziv preu zet iz češkog rječnika. Lus tra ci ju pred stav lja do nošenje za ko na ko ji ne kim ka te go ri ja ma su rad ni ka bi všeg režima us kraćuje ob našanje jav nih dužnos ti, us kraćuje im društve ni sta tus ili ne ka pri ma nja (po seb ne is pla te, mi ro vi ne).

Pov rat na te me lju sud skih od lu ka ko ji ma je svr ha obešte ti ti žrtve (u na ra vi ili u nov cu) čija su dob ra u prošlos ti bi la kon fi s ci ra na.

Tim tri ma ob li ci ma pris tu pa prošlos ti može se do da ti pov ra tak ko lek tiv nog sjećanja na raz dob lje dik ta tu re. Ri ječ je pr ven stve no o

* Polj ski po li to log i pub li ci st, pro fe sor po li tič kih zna nos ti na gla so vi tom pa riš kom CNR S-u (Na cio nal ni cen tar za znan stve na is tra ži va nja). Bio je sav jet nik pr vog ne-ko mu nističkog pred sjed ni ka polj ske Vla de Ta deus za Ma zowiec kog. (La gran de se cous se, Eu ro pe de l’E st, 1989.-1990. za jed no se Pier re Ken deom, Pen ser la Po log ne, za jed no s A. Michnikom, L. Ko la kowskim itd.).

1 J. F. Brown, »Good bye (a nd good rid dan ce?) to de com mu ni za tion«, Tran si tion, sv. 4, br. 2, sr panj 1997., te Step han Hol mes, »The end of de com mu ni za tion«, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, lje to-je sen 1994.

170 ALEKSANDER SMOLAR

dva ma za tu svr hu us pos tav lje nim pos tup ci ma: pov je ren stva »Is ti ne i po mir be«, ko ja su u La tin skoj Ame ri ci i u Južnoj Af ri ci ima la ve li kog us pje ha, te mo gućno st pris tu pa dos jei ma što ih je taj na po li ci ja bi všega režima pri ku pi la o nji ma, ko ju mo gućno st ima ju građani (u Is točnoj Nje mačkoj i u više ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe).2

Pli ma i ose ka de ko mu ni za ci jeU zem lja ma ko je su izišle iz ko mu niz ma3 ras pra va o pris tu pu

prošlos ti doživ je la je us po ne i pa do ve: ovo raz dob lje od de set go di na može se po di je li ti u četi ri eta pe.

Za pr ve fa ze, pos li je mir ne re vo lu ci je, prob lem de ko mu ni za cije o pćeni to ni je se pos tav ljao. U društvu i u po li tičkom slo ju ta da prevla-da va sta no vi ti op ti mi zam i os jećaj je din stva. Lju di se ok reću bu dućno-s ti s uv je re njem da je pad ko mu niz ma konačan, i da će »pov ra tak u Eu ro pu« bi ti brz. Važni ji ma se čine dru ge za daće. Tak vo sta nje u mno-go mu se ima zah va li ti us po nu na vla st li be ral nih i um je re nih kru go va bi vše de mok rat ske opor be. Na kon is kus tva s ko mu nis tičkim re vo lu ci-ja ma, ti kru go vi stra hu ju od pok re ta nja me ha niz ma su kob lja va nja i na si lja. Sto ga se opi ru čis tka ma, sva kom ob li ku dis kri mi na ci je ko ji bi mog li uz ro ko va ti da pris taše bi všega režima us ta nu pro tiv de mok ra ci-je. Tim pri je što ni je la ko od vo ji ti »dob re« od »zlih«. Kao što kažu Lit van ci: »Svi su su rađiva li, i svi su bi li u opor bi.« Osim to ga, u ne kim zem lja ma um je re ni ko ji su došli na vla st os jećaju se mo ral no ob ve za-ni ma mir nim značajem prom je ne. Taj na raštaj up rav ljača sim bo li zi raju Vac lav Ha vel u Re pub li ci Češkoj, Le ch Wałęnsa, i Ta deu sz Ma zowiecki u Polj skoj, Željo Želev u Bu gar skoj i Ar pad Göncz u Mađar skoj. Za njih se nasli jeđe prošlos ti može uk lo ni ti sa mo kor je ni tim pro ce som struk tur nih re for mi. Us to, ta da se čini lo vr lo ma lo vje ro jat nim da bi ta ko du bo ko dis kre di ti ra ne ko mu nis tičke parti je mog le us ko ro po nov-no ima ti istin sko ga društve nog ut je ca ja. Uos ta lom, pris taše de ko mu-ni za ci je ne po zi va ju se na tak vu mo gućno st, već na strah od to ga da bi se bi vše eli te po ve za ne s Mos kvom mog le uro ti ti pro tiv si gur nos ti države i de mok ra ci je, te da bi »ka pi tal no men kla tu re« mo gao uništiti ka pi ta li zam ko ji se tek rađa.

2 T. Gar ton Ash, »The tru th about dic ta tor ship«, New Yo rk Re view of Boo ks, 19. ve ljače 1998.

3 Os ta vit ćemo po stra ni, u os no vi, države (na jče šće one ko je su nas ta le pos li je ras pa da Sov jet skog Sa ve za i one ko je su nas ta le pos li je ras pa da Ju gos la vi je) u ko ji ma su bi vše eli te, u raz ličitom stup nju, zad ržale vla st.

171Avan tu re de ko mu ni za ci je

U to su vri je me iz nim ke sa mo Nje mačka i Ru munj ska. U Nje-mačkoj spo ra zum o uje di nje nju iz ko lo vo za 1990., te za kon iz 1991., ko ji re gu li ra ju pris tup ar hi va ma Sta si ja, ot vo ri li su put »provje ra ma«. Zahvaljujući značaj nom apa ra tu i značaj nom pro računu, pov je ren stvo pas to ra Gauc ka prov je ri lo je dos jee više od 10% građana. Sto ti ne tisu-ća oso ba ta da su iz gu bi le rad no mjes to.

Ra di kal no st to ga pos tup ka može se ob jas ni ti ma sov nom težnjom Is točnih Nije ma ca da do bi ju pris tup dos jei ma Sta si ja. To mu je pri-do nio i značaj de mok rat ske opor be bi vše NJDR, ko ja je os ta la na po-zi ci ja ma mo ral nog pros vje da, da le ko od moći pa sto ga i od pot re be za po li tičkim kom pro mi si ma. Ali ta ra di kal na po li ti ka pri je sve ga je pos lje di ca nje mačkog po nov nog uje di nje nja: no ve »sa vez ne zem lje« podvr gnu te su pra vu i prav nom i up rav nom apa ra tu bi vše bon ske re pub li ke. Nji hov po ložaj pod sjeća na raz dob lje pos li je ra ta, kad su pob jed ni ci oku pi ra noj Nje mačkoj na met nu li svo ju prav du – no ipak s bit nom raz li kom: sta nov ni ci NJDR slo bod no su od lučili uje di ni ti se sa Sa vez nom Re pub li kom Nje mačkom.

Ru munj ska je pak bi la je di na zem lja ko ja je doživ je la re vo lu cio nar-no na si lje. Uhićeni i na br zi nu osuđeni, Ceauşes cu i nje go va žena bi li su po gu bljeni, a ne ki od nji ho vih su rad ni ka osuđeni na zat vor ske kaz-ne. To je svje dočilo o mržnji ci je log na ro da pre ma bi všem režimu, ali to je is to ta ko bi lo i re zul tat vješte ma ni pu la ci je što ju je iz veo dio eli te ko ji je us pio zad ržati vla st ok re nu vši se pro tiv svo je ga bi všega gaz de. Pot ra ga za kriv ci ma iz prošlos ti bit će sto ga traj no »zam r znu ta«.

An ti ko mu nis tičke ten den ci je po ja vi le su se u dru goj eta pi – odnos-no go di nu ili dvi je na kon prev ra ta 1989. Eko nom ske po teškoće, po ja va ne za pos le nos ti, sve veća ne jed nakost, si ro mašenje društva – op ti mi zam us tu pa mjes to pe si miz mu. Osjećaj kao sa, ne si gur nos ti, strah od bu-dućnos ti, sve to po tiče na to da se pog led us mje ri ne pre ma bu dućnos ti već pre ma prošlos ti. Ta da de ko mu ni za ci ja i »lus tra ci ja« pos ta ju glav na po li tička pitanja. Za jed ne se ra di o na rav noj težnji za prav dom, na kon de set ljeća zločina i na cio nal ne po rob lje nos ti, ko ja težnja od go va ra po-tre bi da se u jav ni život vra te mo ral i is ti na kao te me lji de mok ra ci je. Za dru ge (ili pak po ne kad za te is te) pro ka za ti od govorne za zla tran zi ci je značit će pri do ni je ti ka na li zi ra nju so ci jal nih frus tra ci ja. Pri čemu su te frus tra ci je tim veće sto ga što su se bi vše ko mu nis tičke eli te us pje le bo lje no dru ge sku pi ne sta nov ništva pri la go di ti – ne uvi jek na za ko nit način – no vim tržišnim uv je ti ma.4

4 Pre ma Ja nus zu A. Maj cha re ku, »Kto zyskal, kto stra cil«, Rzec zpos po lita, 15.-16. svibnja 1999., 25% pri pad ni ka bi vše no men kla tu re u Polj skoj os no va lo je vlas ti ta po du zeća


U ne kim slučaje vi ma, pa ra dok sal no, što je prošlo više vre me na, strah od pov rat ka ko mu nis tičkih sna ga bi vao je sve veći. Go di ne 1991. Jan Ol szewski, bu dući polj ski pre mi jer, iz ra zio je taj os jećaj: »Ovih pos ljed njih tje da na pro ces jačanja pos tko mu nis tičkih struk tu ra no men-kla tu re bru tal no je ub r zan.«5 Lit van ski pre mi jer Vytau tas Lan dsber gis iz ražava is ti os jećaj opas nos ti: »Ko mu ni zam je mr tav, ali tko je vi dio nje go vo trup lo?«6 Na des ni ci se širi mit po ko je mu um je re nja ci ko ji se opi ru po litici de ko mu ni za ci je zap ra vo pak ti ra ju s ko mu nis ti ma. U Polj skoj broj ni član ci na des ni ci tvr de da su vođe So li dar nos ti, u vri-je me ras pra va za Ok rug lim sto lom u pro ljeće 1989., sklo pi li na ko ri st bi vših eli ta taj ni spo ra zum s pred stav ni ci ma režima Ja ru zel skoga. Češki pre mi jer Vac lav Klaus zau zi ma se za lus tra cij ski za kon: »Kad bi ta kav za kon služio kažnja va nju ili os ve ti, si gur no bi se po ja vio od mah pos li je re vo lu ci je u stu de no me. U to smo vri je me go vo ri li o »bar šu-nas toj re vo lu ci ji«, jer smo se na da li da će biti mo guće pod vući cr tu is pod prošlos ti. No dvi je go di ne ko je su sli je di le to mu po ka za le su da je to bi lo ne mo guće. Što više vre me na pro la zi, to više prim jećuje mo da dio eli te no ve vlas ti uje di nju je sna ge s eli tom ko mu nis tičke vlas ti za to da bi po nov no uspos ta vio po li tičko-e ko nom ski sklop go le me moći.«7 Međutim, po ka za lo se da su ra di kal ci pog rešno pro tu mačili sta nje du ha svo jih sug rađana: re zul ta ti iz bo ra u ne ko li ko ze ma lja jas no su po ka za li da građani tih ze ma lja više stra hu ju od re vo lu cio nar nih pro je ka ta no od pov rat ka bi vših eli ta.

Uz Nje mačku, Čehos lo vačka je je di na zem lja ko ja je u tom raz-dob lju (go di ne 1991.) do ni je la ra di kal ni za kon o lus tra ci ji. Osim to ga, par la me nt je go di ne 1993. od lučio ko mu nis tički režim kva li fi ci ra ti kao zločinački i ne za ko nit, te je po ništio zab ra nu pro go na zločina ko je se ni je mog lo pro go ni ti u vri je me ko mu niz ma. Lus tra cij ski za kon bi všim dužnos ni ci ma ko mu nis tičke par ti je, agen ti ma taj ne po li ci je i pri pad ni-

ili pak drži up rav ljačke po ložaje u pri vat nim po du zećima; 17% zau zi ma is te tak ve po-ložaje u jav nom sek to ru. A us pjeh tih »na ve de nih« bit će još upad lji vi ji u dru gim zem-lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe. Tu te zu, čini se, pot vrđuje Pe tr Ma te ju, So cio lo gic ky Časo pis, 29 (3), 1993., str. 360: on po ka zu je da je u bi všoj Čehos lo vačkoj vje ro jat no st da se ima vlas ti to po du zeće kad se ra di o bi všem vi so kom kad ru ko munis tičke par ti je šest pu ta veća od pros je ka (tri pu ta veće kad se ra di o kad ru sred njeg ran ga). U ve zi s pri la god bom bi vših ko mu nis tičkih eli ta uv je ti ma de mok ra ci je i tržišta vi di G. Mi nk i J.-Ch. Szu rek, »Adap ta tion et strat gies de con ver sion des an cien nes éli tes com mu-nis tes«, u Cet étran ge pos tcom mu nis me. Ru pu tu re et ran si tio ns en Eu ro pe cen tra le et orien ta le, Pa riz, CNRS/La Décou ver te, 1992.

5 Ga ze ta Wybor cza, 8. trav nja 1991. 6 Na ve de no u T. Ven clo va, »Li tewskie roz rac hun ki«, Ga ze ta Wybor cza, 7.-8. siječnja 1995. 7 Proc jsem kon ser va tiv cem?, Prag, Top,1992., str. 44.


ci ma na rod ne mi li ci je odu zi ma pra vo na vi so ke po li tičke i gos po dar-ske dužnos ti do go di ne 2000.8 Ra di kal ni značaj lus tra cij skog za ko na bio je kri ti zi ran na Za pa du (oso bi to su ga kri ti zi ra li Vijeće Eu ro pe i Međuna rod na or ga ni za ci ja ra da) pa i u sa moj Čehos lo vačkoj. Tom se za ko nu pri go va ra lo da prim je nju je načelo ko lek tiv ne od govor nos ti, da prih vaća dis kri mi na ci ju na os no vi po li tičkih uv je re nja i da ne poštu je pret pos tav ku o ne vi nos ti. Go vo ri lo se o lo vu na vješti ce, o ma kar tizmu i o žrtve nim jar ci ma. Zap ra vo, s pra vo sud no ga gle dišta, za kon ni je bio bez ma na. Nje go va naj poz na tija žrtva bio je Jan Ka van, da našnji mi nis tar vanj skih pos lo va, ak ti vi st u emig ra ci ji se dam de se tih i osam-de se tih go di na, ko ji je bio op tužen za su rad nju s taj nom po li ci jom na os no vi dvoj be nih ar gu me na ta.

Za češke pris taše lus tra ci je, zap ri ječiti bi všim ko mu nističkim duž-nos ni ci ma pris tup od go vor nim dužnos ti ma ne može se smat ra ti dis kri-mi na ci jom: Ni su li vla de Sje di nje nih Država i mno gih dru gih za padnih ze ma lja ta kođer oso ba ma ko je su pri pa da le ko mu nis tičkoj par ti ji za-bra nji va le pris tup od ređenim po ložaji ma? Osim to ga, kažu, oni ko ji kri ti zi ra ju lus tra ci ju ne iz ražava ju tak ve sum nje u ve zi s de na ci fi kaci-jom ili de fašiza ci jom u zem lja ma po raženim u Dru gom svjet skom ra tu, ili u ve zi s čistka ma u Fran cus koj na kon Vic hyja. Is to ta ko ni je op rav da no go vo ri ti ni o ko lektiv noj od go vor nos ti kad je ri ječ o oso ba-ma ko je su do no si le osob nu od lu ku o pris tu pa nju par ti ji, o stu pa nju u po li tičku po li ci ju ili u mi li ci ju, u ti je la ko ja su više de set ljeća bi la sr ce in sti tu cio na li zi ra nog na si lja. Uos ta lom, taj je za kon po go dio tek mali broj lju di, ali je pri do nio mar gi na li za ci ji Češke ko mu nis tičke par ti je, i iz go nu iz jav nog živo ta onih ko ji su bi li naj kom pro mi ti ra ni ji. Lus tra-cij ski je za kon možda di je lom od go vo ran i za ras pad Čehos lo vačke: Vla di mi ra Mećiar, ta dašnje ga slo vačkog premije ra, ka ko ne ki tvr de, na se ce si ju je nat je rao strah da bi i sam mo gao bi ti žrtvom to ga za ko na.

U Mađar skoj je lus tra cij ski za kon, ko ji je us vo jen 1994., iz ra zi to um je re ni ji. Is tra ge ko ju su vo di la tri su ca, ko je je ime no vao par la me-nt, obuh va ti le su oko 10.000 do 12.000 oso ba. Pov je ren stvo je svo je zak ljučke ob ja vi lo tek kad su oso be s prošlo šću za ko ju je sud skom od lu kom zak ljučeno da je nep rik lad na od bi le od stu pi ti.9 Ta kav je bio

8 Čehos lo vački je par la me nt ta ko us vo jio niz za ko na ko ji ma je svr ha bi la obešte ti ti žrtve. Za kon o res ti tu ci ji (1991.) – na jam bi cioz ni ji od svih u tim zem lja ma – vraćao je u na ra vi vlas ništvo oni ma ko ji ma je bi lo kon fi s ci ra no pos li je 1948.; ako to ni je bi lo mo-guće, država je ja mčila o dšte tu. Za kon us vo jen 1990. re ha bi li ti rao je 200.000 bi vših po li tičkih osuđeni ka, i po vi sio mi ro vi ne nep ra ved no pro go nje nim oso ba ma.

9 Ea st Eu ro pean Con sti tutio nal Re view, br. 10-11, pro ljeće 1994.


slučaj s Guylom Hor nom ko ji, u je sen 1997., ni je htio od stu pi ti s po-ložaja pre mi je ra: nje mu se pred ba ci va lo da je sud je lo vao u gušenju re vo lu ci je 1956. go di ne. On je pro ci je nio da je ta stvar zak ljučena, a u tek stu za ko na ništa ga ni je pri si lja va lo da od stu pi s mjes ta ko je mu se os po ra va lo.

Treća fa za po vi jes ti de ko mu ni za ci je započinje 1993.-1994. go di ne. Pre ma svim an ke ta ma, ve lik dio sta nov ništva, ne ma jući na umu pov ra-tak u so ci ja li zam, s nos tal gi jom se pris jeća si gur nos ti, mi ra i re la tiv ne jed na kos ti što su vla da li u vri je me bi všeg po ret ka. Bi vši ko mu nis ti vraćaju se na vla st u Lit vi, u Polj skoj, u Mađar skoj, u Bu gar skoj. U Nje mačkoj sve važnija ulo ga stran ke ko ja je proi zišla iz Ko mu nis tičke par ti je NJDR od raz je sličnog fe no me na. Prob lem de ko mu ni za ci je po-svu da i ščeza va iz jav no ga živo ta, osim u Nje mačkoj i u Čehos lo vačkoj (odnos no, na kon pod je le zem lje, u Re pub li ci Češkoj).

De ko mu ni za ci ja ula zi u čet vr tu fa zu s pov rat kom na vla st an ti-komu nis tičkih sna ga u više ze ma lja go di ne 1997.-1998. Ta je prom je na po ve za na s očitom evo lu ci jom sta nja du ho va u društvu. Tjes ko ba ko ju su iza zvale prom je ne i pad bi všeg sus ta va ub lažuje se. U zem lja ma ko je su po du ze le kor je ni te gos po dar ske re for me eko nom sko se sta nje po bo ljšava, a de mok rat ske se in sti tu ci je učvr šćuju. Zem lje ko je još ni su bi le uve le mje re de ko mu ni za ci je sa da na dok nađuju zaos ta tak, ali u dru kčijem oz račju. Strah od na cio na lis tičke ili vjer ske ra di ka li za ci je je i ščez nuo. Ta ko je u Lit vi, u Bu gar skoj, u Mađar skoj i u Polj skoj, a možda će us ko ro bi ti i u Ru munj skoj. An ke te uka zu ju na sve veću po-pu lar no st de ko mu ni za ci je, u ovom ili onom ob li ku.10

U mno gim zem lja ma par la men ti us va ja ju za ko ne što građani ma omo gućuju pris tup dos jei ma po li tičke po li ci je ko ji se od no se na njih. U Mađar skoj je 1997. us ta nov ljen Po vi jes ni ured, ko je mu je za daća up rav lja ti dos jei ma iz ko mu nis tičke prošlos ti. Mađarski Us tav ni sud pot vrđuje načelo po ko je mu sva ki građanin ima pra vo ras po la ga ti po dat ci ma što ih je država o nje mu pri ku pi la. Česi i Bu ga ri ta kođer ot va ra ju građani ma dos jee taj ne po li ci je. Go di ne 1998. u Polj skoj je iz gla san za kon na te me lju ko je ga je osno van In sti tut na cio nal nog sjećanja, u ko jem tre ba pri ku pi ti sve do ku men te ko ji ima ju ve ze sa »zločini ma počinje nim pro tiv polj ske na ci je« od go di ne 1939. Sva ka oso ba ko ja je u tih po la sto ljeća bi la oštećena imat će pris tup svo je mu dos jeu. U dos tup noj doku men ta ci ji – za raz li ku od ono ga što se prak-

10 U Polj skoj je go di ne 1994. 57% bi lo za lus tra ci ju, a 1997. go di ne 76%. CBOS, Co mysli my o lus trac ji?, Va ršava, si ječanj 1998., i Po la cy o lus trac ji, Va ršava, ve ljača 1999.


ti ci ra u Re pub li ci Češkoj, u Mađar skoj i u Bu gar skoj – ime na age na ta i dužnos ni ka taj ne po li ci je mo ra ju bi ti ob jav lje na.

Lus tra cij ski za kon što ga je us vo ji la lit van ska Sku pšti na go di ne 1998. zab ra nju je bi všim službeni ci ma spe ci jal nih službi Sov jet skog Sa ve za da se za pos le u ad mi nis tra ci ji, ali i u elek tričnim cen tra la ma, zra kop lov nim kom pa ni ja ma, na željez ni ci, na su do vi ma i u jav nim ob ra zov nim us ta no va ma. Broj tih oso ba proc je nju je se na dvi je sto ti-ne. Sku pština je od ba ci la ve to pred sjed ni ka re pub li ke ko ji je do vo dio u pi ta nje čla nak po ko je mu bi po seb ne »troj ke«, ko je bi on ime no vao, od lučiva le o zab ra ni ra da; Us tav ni je sud prih va tio pred sjed ni ko ve ar gu men te te je u ožuj ku 1999. od lučio da će prim je nu to ga zakona nad gle da ti su do vi.

Bu gar ski je par la me nt u lis to pa du 1998., zah va lju jući gla so vi ma Sa ve za de mok rat skih sna ga (na vlas ti) i Na rod nog sa ve za, us vo jio lu-stra cij ski za kon po ko je mu bi vši vi so ki dužnos ni ci ko mu nis tičke par ti-je i agen ti si gur nos nih službi ne mo gu za vri je me od pet go di na zau zi-ma ti od go vor ne po ložaje u držav noj up ra vi. No taj je tek st Us tav ni sud od ba cio, a pi ta nje de ko mu ni za ci je i ščez lo je iz jav ne ras pra ve.11

U lip nju 1998. no va većina des nog cen tra u polj skoj Sku pšti ni iz-gla sa la je službe nu osu du ko mu niz ma. Pri tom su do ni je ta dva za ko na ko ja se iz rav no od no se na lus tra ci ju i na pris tup po da ci ma što se od-no se na rep re si ju iz prošlos ti. Lus tra ci ja se mo ra od no si ti na dužnos ti od pred sjed ni ka re pub li ke do su da ca, tužite lja i od vjet ni ka. Od osoba ko je su na tim dužnos ti ma za kon zah ti je va da pot pišu iz ja vu o svo joj even tual noj su rad nji s taj nim služba ma, uk ljučujući i pro tušpi ju nažu. Je di na san kci ja za bi vše agen te ko ji su priz na li da su su rađiva li je st objav lji va nje nji ho vih iz ja va. No ako po se ban sud ne ku iz ja vu pro ci je-ni lažnom, to za so bom pov lači gu bi tak pra va na ob našanje od go vor nih dužnos ti na vri je me od de set go di na.12

11 To ni je pr vi prim jer ak tiv ne i neo visne ulo ge us tav nih su do va – u tim zem lja ma pos ve no vih in sti tu ci ja – ko ji pa ze na pošti va nje ljud skih pra va i na prav nu državu. Naj pozna-ti ji je slučaj bio ve to ko jim je mađar ski Us tav ni sud go di ne 1991. od ba cio za kon o zas ta ri zločina počinje nih u ko mu nis tičkom raz dob lju, i to zbog ne jas ne od red be o »iz da ji«. Sud je is to dob no priz nao da za kon o zas ta ri je va nju po li tičkih zločina počinje-nih u vri je me ko mu niz ma ni je op rav dan, sto ga što se za te zločine u to vri je me ni je mog lo su di ti. No vi za kon, po zi va jući se na međuna rod ne kon ven ci je o rat nim zločini-ma i zločini ma pro tiv čov ječnos ti, og ra ničio se sa mo na zločine u vri je me re vo lu ci je 1956. go di ne.

12 Prim je na to ga za ko na već je do ve la do os tav ke broj nih tužite lja i mi nis ta ra. Op tužbe za su rad nju s taj nom po li cijom pos ta le su oružje u ot vo re noj po li tičkoj bit ci. Ta ko su s kraj nje des ni ce op tužili des ničar skog pre mi je ra Jer zyja Bu ze ka i ne ke po li tičare post-ko mu nis tičke lje vi ce (bi všeg pre mi je ra Wlod zi mier za Ci mos zewic za, prim je ri ce).


De ko mu ni za ci ja i od nos pre ma prošlos tiPrem da pi ta nje de ko mu ni za ci je još uvi jek ni je zat vo re no, očito je

da se ono da nas postav lja pos ve dru kčije no počet kom ovo ga de set-ljeća. Više nit ko ne stra hu je da bi se u nje zi noj sjen ci mog la raz vi ti ne ka na cio nal na, so ci jal na ili vjer ska re vo lu ci ja. Po kušaji »ja ko binsko--bo ljševičke« des ni ce da is ko ris ti mučno nas li jeđe prošlos ti u bor bi sa svo jim po li tičkim tak ma ci ma, uk ljučujući i li be ra le, ok re nu li su se pro-tiv onih čija je to za mi sao i bi la. Da nas više nit ko ne bi mo gao oz bilj no iz reći bo ja zan što ju je go di ne 1992. Adam Mic hnik ova ko iska zao: »Mo ja naj cr nja mo ra je st da ćemo sve naše ko mu nis te pos la ti u Si bir. A što će nam on da os ta ti? Ko mu ni zam bez ko mu nis ta.«13 Ne ma ko mu-nis tičke pri jet nje od ko je su ne kad stra ho va li broj ni de mok ra ti, ali ne-ma više ni opas nos ti od »an ti ko mu nis tičkog ko mu niz ma«. Emo ci je su splas nu le; na de i stra ho vi poveza ni s de ko mu ni za ci jom stišali su se.

Sud bi na de ko mu ni za ci je u op re ci je ka ko s is kus tvi ma Eu ro pe pos li je ra ta ta ko i s is kus tvi ma ze ma lja La tin ske Ame ri ke kad su se os lo bo di le dik ta tu ra. Lus tra ci ja je, osim u Nje mačkoj, obuh va ti la tek ne ko li ko sto ti na osoba, što je ma lo u us po red bi s pos li je rat nim čis tka-ma u Nje mačkoj, u Aus tri ji, ali i u Bel gi ji, Ni zo zem skoj i Fran cus koj. Us to, Is točna Eu ro pa ni je upoz na la onaj na dom jes tak prav de što su ga pred stav lja la pov je ren stva »Is ti ne i po mir be« u zem lja ma u ko jima su mir na tran zi ci ja, ili pak kr hka rav no teža de mok rat skih sna ga i pred-stav ni ka bi vše dik ta tu re one mo gućili osu du zločina ca pred su dom prav de (Čile, Ar gen ti na, Južna Af ri ka).

Pa ipak, ar gu me na ta u ko ri st ma sov ni je de ko mu ni za ci je ni je manj-ka lo. Zar ni je potreb no osi gu ra ti us pos ta vu zdra vih de mok rat skih in-sti tu ci ja, raz bi ja nje ma fi jaških mreža, od stra nje nje eli ta for mi ra nih za vri je me dik ta tu re? Ka ko ne priz na ti da prav da zah ti je va eli mi na ci ju po li tičkih i eko nom skih pov las ti ca ko ji ma su u počet ku ras po la gale bi vše eli te? Ka ko za ne ma ri ti načelo po ko je mu de mok ra ci ja nužno

Po li tički mo ti vi ra no ko rištenje dos jea taj ne po li ci je u Polj skoj bi lo je us mje re no i na još višu ra zi nu. Go di ne 1992. vla da Ja na Ol szewskog pod ni je la je u Sku pšti ni po pis od ne ko li ko de se ta ka oso ba na od go vor nim držav nim dužnos ti ma pro ka zu jući ih kao bi vše su rad ni ke taj nih službi. Na tom po pi su bi li su pred sjed nik Le ch Wałęnsa, pred sjed nik Sku pšti ne, te ne ko li ko mi nis ta ra i zas tup ni ka. Taj im pro vi zi ra ni po kušaj lus tra ci je bez ute me lje nja na ne kom za ko nu do veo je do po li tičke kri ze i pa da vla de. Go di ne 1995. mi nis tar nu tar njih pos lo va na od las ku, ko ji je bio s des ni ce, jav no je op tužio vla da jućeg pre mi je ra, vođu pos tko mu nis tičke lje vi ce Jo ze fa Olek syja, da je su rađivao s rus kim obav ještaj nim služba ma. Ta se op tužba po ka za la neu te me lje nom.

13 Na ve de no u J. Tag lia bue, »New pa ria hs ha ve Ea st Eu ro pe as tir«, The New Yo rk Ti mes, 14. ožujka 1992.


zah ti je va re ha bi li ta ci ju os nov nih poj mo va is ti ne i dob ra, na kon sus ta va ute me lje no ga na laži, ma ni pu li ra nju go vo rom i pro pa gan dom? Ko mu-ni zam je uništa vao sjećanje na ro da, sto ga je bi lo nužno re kon strui ra ti, sno va us pos ta vi ti zna nje o onim go di na ma što su prog na ne u pus ti nju za bo ra va ili pak u sli ke Po tem ki no vih se la pu ne pseu dočinje ni ca i pseu do do gađaja. Us pos ta va prav ne države, de mok ra ci je i tržišno ga gos po dar stva zah ti je va li su pov ra tak pošti va nju za ko na, pa pre ma to-mu i osu du zločinačkih čina. Osim to ga, os tao je i mo ral ni prob lem: Tko ima pra vo op ros ti ti, ako ne sa me žrtve? Je li mo guće na ne koj dru-goj os no vi a ne na is ti ni us pos ta vi ti kon sen zus nužan za prev la dava nje po vi jes nih pod je la?

Sto ga se mo ra mo čudi ti ne pos to ja nom za ni ma nju, pa čak i sve većoj in di fe ren tnos ti spram prošlos ti, su ko bi ma i raz računa va nji ma što ih pra te. Ov dje ću se og ra ničiti na to da for mu li ram ne ko li ko hi po te za.

Naj pri je, raz vr ga va nje ko mu nis tičkog sus ta va pok re nulo je de ko-mu ni za ci ju u mno go širem smis lu od ono ga što se obično pri pi su je tom poj mu, jer iz to ga je proi zišao de mok rat ski sus tav, s državom čija je moć og ra ničena, ko ja počiva na tržišnoj eko no mi ji i ko ja je ot vo-re na svi je tu. Svemoć ko mu nis tičke par ti je, poli tičke po li ci je, cen zu re i sus ta va no men kla tu re skršeni su pod te re tom manj ka le gi tim nos ti, neučinko vi tos ti, i kom pro mi sa. Pos vu da je došlo do geo po li tičke pre-o ri jen ta ci je. Jed ni su se ok re nu li Za pa du, dru gi is lam skim zem lja ma. Čak i zem lje ko je su os tale u kri lu Ru si je ni su se ta ko svr sta le na os no vi ideo loškog op red je lje nja. Da ka ko, pos to je go le me raz li ke iz među, s jed ne stra ne, re la tiv no sta bil nih de mok ra ci ja s tržišnim gos po dar stvom u sre dišnjoj Eu ro pi i bal tičkim zem lja ma, i, s dru ge stra ne, Bje lo rusije ili ze ma lja Sre dišnje Azi je; ali ko mu nis tičke struk tu re i ko mu nis tička ideo lo gi ja pos vu da su na pušte ni, čak i on dje gdje bi bi lo teško vid je ti mo der nu li be ral nu de mok ra ci ju.

Sto ga je iz la zak iz ko mu niz ma bio kor je ni ti ji i dra ma tični ji pro-ces no iz la zak iz tra di cio nal nih dik ta tu ra, ali i iz na ciz ma i fašiz ma po sli je ra ta – jed na ko kao što je ko mu ni zam, za svo je ga du gog pos to-ja nja, uveo naj kor je ni ti je prom je ne u fun kcio ni ra nje države, društva, gospo dar stva. Pa ra dok sal no je da je po li tička ra di kal no st to ga pro ce sa bi la praćena, sve u sve mu, skrom nim raz mje ri ma raz računa va nja s prošlo šću.

Sklo no st tak vom ob računu ub lažena je pri ro dom sus ta va ko ji se ras pa dao. Po re dak se dam de se tih i osam de se tih go di na ni je imao »ljud-sko li ce« u ono me smis lu ko ji su na umu imali ak te ri Praškog pro ljeća 1968., ali se ma nje os la njao na te ror no sus tav pret hod nih de set ljeća.


Na si lje je ta da pos ta lo ano nim no i di fuz no. Vla st je počiva la na kon tro-li tržišta ra da, sta no va nja, pu tov ni ca, in for ma ci ja, sus ta va ob ra zo va nja i na os jećaju svep ri sut nos ti po li tičke po li ci je, ko ji je pa ra li zi rao sva ku vo lju za ot po rom i sva ku na du u prom je nu. Ame rička no vi nar ka Ti na Ro sen be rg na pi sa la je da su »istočnoeu rop ske dik ta tu re bi li zločinački režimi, dok su režimi u La tin skoj Ame ri ci bi li režimi zločina câ«.14 Mno go je la kše kaz ni ti ubo ji ce i krad ljiv ce no bi rok ra te ko ji su obav-lja li svo ju sva kod nev nu dužnost u ok vi ru pra vi la i pos tu pa ka, i ko ji su se op rav da va li tra ja njem po ret ka i ko mu nis tičkom par ti jom.

Up ra vo za to pov je ren stva »Is ti ne i po mir be« nisu u Sre dišnjoj i Istočnoj Eu ro pi ima la svo je inačice. Ko mu ni zam pos ljed njih de set ljeća ni je bio sus tav zločina ca na ko je se mog lo po ka za ti pr stom, op tužiti ih, even tual no kaz ni ti. Nje go vi su zločini bi li ras pršeni u sva kod nev-noj rep re si ji. U slučaju voj ne dik ta tu re mo guće je ut vr di ti is ti nu o uboj stvi ma, mučenji ma, si lo va nji ma i ot mi ca ma. To može bi ti i pred-me tom is po vi je di, grižnje sav jes ti i op ros ta. Ana li za sva kod nev nog fun kcio ni ra nja cen tra li zi ra no ga gos po dar stva i ko mu nis tičke par ti je, pa čak i cen zura, ni su nu di le građu za pov je ren stvo »Is ti ne«. Za dva pos ljed nja de set ljeća tih režima, bru tal ni zločini bi li su pri je iz nim ka no pra vi lo.15

Je dan od bit nih raz lo ga ko ji op rav da va ju to što su se lju di ok re nu-li od prošlos ti je st strah od građan skog ra ta. To se oso bi to od no si na zem lje u ko ji ma je rep re si ja po li tičke po li ci je zašla du bo ko u društve no tki vo. Sa li Be ris ha, pri je no što će pos ta ti pred sjed nik Al ba ni je i pri je no što će se ob računa ti sa svo jim opo nen ti ma pod iz li kom ra di kal nog an ti ko mu niz ma,16 iz javio je: »Ako se od lučimo na os ve tu, Al ba ni ja ni kad neće upoz na ti de mok ra ci ju. U vri je me ko mu nis ta ti suće su lju di bi va li zat va ra ni, pro ga nja ni i osuđiva ni za to što su ih pro ka za le ti suće dru gih lju di. Da bi se kaz ni lo sve kriv ce, tre ba lo bi Al ba ni ju pret voriti u di vov ski kon cen tra cij ski lo gor.«17

14 The Haun ted La nd. Fa ci ng Eu ro pe’s Ghos ts Af ter Com mu ni sm, New Yo rk, Ran dom Hou se, 1995., str. 400-401.

15 Timot hy Gar ton Ash iz no si i dru ge raz lo ge neus pje ha for mu le »Is ti na i po mir ba« u pos tsov jet skom svi je tu. On is tiče oso bi to ten den ci ju država to ga pod ručja da ek ste rio-ri zi ra ju od go vor no st ta ko što će je pre ni je ti na dru ge (oso bi to na Mos kvu), te složene od no se iz među društva i ko mu nis tičke vlas ti, ko ji ni su uvi jek omo gućava li raz li ko va ti kr vni ka od žrtve.

16 Prim je ri ce, Fa tos Na no, ko ji je bio na čelu pos tko mu nis tičkih so ci ja lis ta, pre mi jer u pri je laz noj vla di pos li je pa da dik ta tu re, bio je op tužen za ko rup ci ju i osuđen na dva-nae st go di na zat vo ra.

17 Le Fi ga ro, 3. ve ljače 1992.


Pi ta nje ka ko pos tu pa ti s prošlo šću tek se mar gi nal no po jav lju je on dje gdje prev la da va ju prob le mi iz grad nje na ci je i države. Većina na ci ja proi zišlih iz ras pa da Sov jet skog Sa ve za ili već odav no ni su bi le neo vis ne države ili one to ni kad i ni su bi le. To vri je di i za Slo vačku te za re pub li ke bi vše Ju gos la vi je. U tom slučaju neiz bježna mo bi li za ci ja na cio nal nih os jećaja u dru gi plan gu ra društve ne i po li tičke pod je le, uk ljučujući i one nas li jeđene iz ko mu nis tičke prošlo sti. Je di ni od go-vor ni lju di bi všeg režima ko ji su, u tak vim uv je ti ma, podvr gnu ti pri tis-ku i ko ji su stav lje ni na in de ks je su (ka ko je to bio slučaj u bal tičkim zem lja ma) agen ti im pe ri jal ne vlas ti, za pos le ni ci i su rad ni ci KGB-a. Iz grad nja države jav lja se kao nužna za daća ko ja je pos ve dos tat na za ras kid s rep re siv nom prošlo šću.

Prim je ri Mi loševića, Tuđma na, Mećiara i dru gih au to ri tar nih vođa u tim zem lja ma po ka zu ju ka ko je dio bi vših eli ta u na cio na liz mu našao načina da se pos ta vi is pred stvar nih pot re ba društva, čes to ma ni puli ra jući jav nim mni je njem. Dis ku rs na cio nal nog in te re sa zam je nju je mar ksistič-ko-le nji nis tički dis ku rs, omo gućuje da se osi gu ra os ta nak na vlas ti ba rem di je lom tran sfor mi ra jući bi vši sus tav. Prev la st na cio nal ne ide je i os jećaja opas nos ti koja do la zi iz va na (ili po ne kad iz nut ra: od ma nji na) ide na ru ku iz bje ga va nju prob le ma po ve za nih s prošlo šću, pi ta nja krvni-ka i žrtve, ali i iz bje ga va nju gos po dar skih re for mi i obno ve države.

Os nov ne cr te pod je le društva sto ga su bi le pro mi je nje ne po većanjem so ci jal nih ne jed na kos ti pos li je pa da bi všeg po ret ka, s po ja vom no vih bo ga taša i s dra ma tičnim osi ro mašenjem znat nih seg me na ta sta nov ništva. No ve se ka pi ta lis te op tužuje – ne uvi jek bez os no ve – da ima ju ne zako-ni te iz vo re bo gaćenja, da su umi ješani u ma fi jaške mreže i u kri mi nal. Te op tužbe po ne kad po gađaju i re for ma tor ske eli tu, po put Je go ra Gaj-da ra i Ana to li ja Čubaj sa u Ru si ji, ili Les ze ka Bal ce rowic za u Polj skoj. Nep ri ja telj stvo pre ma re for ma ma ko je uvo de tržišno gospo dar stvo i de mok ra ci ju čes to je po vezano s nos tal gičnim ko mu nis ti ma i an ti ko-mu nis tičkim po pu lis ti ma. Ali po ja va društve nih na pe tos ti is to je ta ko bi la is ko rište na da se ne za do volj stvo ka na li zi ra pro tiv pred stavnika bi všeg režima. Up ra vo to se do go di lo ti je kom dru ge go re opi sa ne fa ze.

De ko mu nizaci ju je ned voj be no zaus ta vio os jećaj da je go to vo nemo-guće osi gu ra ti jed na ko st svih pred za ko nom. La ko je osu di ti obične voj ni ke ko ji su iz vršava li na red bu da pu ca ju na is točne Ni jem ce ko ji su po kušava li ile gal no pri ječi gra ni cu, ali je prak tično ne mo guće progo-ni ti ve li ke kri mi nal ce ko ji su up rav lja li ci je lom državom te ro ri zi ra jući je. Prim jer na de ko mu ni za ci ja ko ja je pro ve de na u Nje mačkoj pu na je tak vih pa ra dok sa. Eri ch Ho nec ker, ko ji je kao dik ta tor dva de set go di na


up rav ljao NJDR, život je zav ršio među svoji ma u Čileu (tu se na meće us po red ba s Pi noc he tom). Eri ch Miel ke, šef po li tičke po li ci je, ni je mo gao bi ti iz ve den pred sud zbog sud je lo va nja u te ro ru ko ji je vla dao širom Is točne Nje mačke, već je osuđen zbog uboj stva dva ju po li ca ja ca go di ne 1933. u Be rlinu. U bi lan ci sud bi ne dik ta to ra iz Is točne Eu ro pe pos li je nji ho va pa da među kažnje ni ma sa mo su Ni co lae Ceauşes cu i Ele na Ceauşes cu, te Bu ga rin To dor Živ kov, ko ji, prem da osuđen na šest go dina zat vo ra zbog zlo ra be društve nih do ba ra, ni kad ni je iz držao svoju kaz nu.

Pro tiv onih ko ji su zau zi ma li od go vor ne po ložaje i ko ji su bi li su rad-ni ci režima iz uv je re nja ili iz os jećaja dužnos ti ne ma po li cij skih dos jea: taj na po li ci ja ni je ih mo ra la uc je nji va ti da bi ih pri si li la na su rad nju. Sto ga, pa ra dok sal no, ta ka te gori ja ne može bi ti pred me tom pos tup ka lus tra ci je. Is ti se prob lem pos tav lja u ve zi s čla no vi ma par ti je. Go di ne 1980. 20% Ru mu nja sta ri jih od 18 go di na bi li su čla no vi ko mu nis tičke par ti je; u NJDR ta je sto pa iz no si la 18%, u Čehos lo vačkoj 14%, u Bu-gar skoj 13%, u Polj skoj 12,5%, u Mađar skoj 10%. Nemoguće ih je sve kaz ni ti. A je li od go vor no st onih ko ji su svo jom vo ljom po du pi ra li sus tav, pa čak i iz ple me ni tih raz lo ga, ma nja od od go vor nos ti mno gih age na ta, često slom lje nih i uc je nom pri si lje nih na su rad nju, zbog čega su i oni, na ne ki način, žrtve?

U to mu je mo guće vid je ti sla bo st de mok ra ci je i prav ne države suo-čenih s ko mu nis tičkim nas li jeđem. Mno go je la kše kaz ni ti iz vršite lje ili sit ne doušni ke bi všega režima no krup ne po li tičke dužnos ni ke, ili pak one ko ji su, iz en tu zi jaz ma ili iz in te re sa, od lučili služiti tom režimu. Pro tiv tak vih do ka za ne ma, ili ih pak šti ti načelo su ve re nos ti države, pa ma kar i bi vše.

Jon El ster iz veo je ra di ka lan zak ljučak o složenos ti to ga prob lema: »Tre ba lo bi kaz ni ti sve ili ni ko ga.«18 Dru gim ri ječima, bu dući da se ne može kaz ni ti sve ko ji bi tre ba lo, a ni obešte ti ti sve žrtve, on da je bo lje odus ta ti od težnje ne mo gućoj prav di. »Budući da nit ko ni je ne-vin, ne može se ni ko ga osu di ti. Budući da su svi tr pje li, ni ko ga ne tre ba obešte titi.« Čak se pred la ga lo da bi naj bo lje rješenje bi lo spa li ti po li cij ske ar hi ve i ar hi ve ko mu nis tičke par ti je, te uk lo ni ti sva ki trag vlas ništva iz vre me na pri je ko mu niz ma.19 Taj je pri jed log ute me ljen na

18 »On doi ng what one can: An ar gu me nt again st po st-com mu ni st res ti tu tion and ret ri-bu tion«, Ea st Eu ro pean Con sti tu tio nal Re view, sv. 1, br. 2, lje to 1992.

19 »Ret ri bu tion and res ti tu tion: Bac kwa r d-loo ki ng jus ti ce in Eas te rn Eu ro pe«, De partment of Po li ti cal Scien ce, Uni ver sity of Chi ca go, na ve de no u C. Of fe, »Disqua li fi ca tion, retri-bu tion, res ti tu tion: Di lem mas of jus ti ce in pos tcom mu ni st tran si tio ns«, The Jour nal of Po li ti cal Phi lo sop hy, sv. 1, br. 1, 1991., str. 17-44.


pos ve čis toj lo gi ci, ali i pa ti od pos ve mašnjeg manj ka rea liz ma. Čak i ako ni je mo guće osi gu ra ti ap so lut nu prav du, ipak se može očeki va ti više prav de. Čak i ako se pot re bu da se is pos ta vi račun za jučerašnje nep rav de da nas ne os jeća ta ko snažno kao jučer, ta pot re ba ipak po-sto ji, a s vre me nom bi se mog la i povećati. Više je no vje ro jat no da će se pi sa ti još knji ga, ovaj put u zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe, o »prošlos ti ko ja ne pro la zi«. U tim će se zem lja ma možda ma nje težiti prav di, lus tra ci ji, ili obeštećenju no pov rat ku is ti ni, pov rat ku ko lek-tiv nog sjećanja: to je st sjećanja ko je ne obuh vaća sa mo sjećanje na zločine i nep rav de ko je su počini li dru gi već i na vlas ti te pog reške, pog reške lju di i na ci ja. Ra di kal no rješenje ko je bi bi lo uk la nja nje tra-go va prošlos ti išlo bi na ru ku sa mo dik ta to ri ma ko ji su htje li sak ri ti is ti nu. Ima li važni jeg su da od su da sjećanja na ro da?

S fran cus ko ga pre veo Da niel Bučan


KA TE GO RI JAŽe ne se di je le u dvi je ka te go ri je: neu da ne, ko je sa nja ju sa mo o bra-ku, i uda ne, ko je sa nja ju sa mo o raz vo du.

Geor ges El go zy


NA SI LJE

Muš ka rac je je di ni muž jak ko ji tu če svo ju žen ku. On je, dak le, naj-bru tal ni ji od svih muž ja ka, osim ako je že na od svih žen ki naj ne-pod noš lji vi ja.

Geor ges Cour te li ne

POT RE BA

Ni kad se ni sam uda la za to što sam za tim ima la pot re bu. Imam kod ku će tri ži vo ti nje ko je is pu nja va ju ulo gu mu ža. Imam psa ko ji gun đa sva ko jut ro, pa pi gu ko ja psu je sva ko pos li je pod ne i mač ku ko ja se vra ća ku ći kas no u noć.

Ma rie Co rel li

Za ko ni o »lus tra ci ji« u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi:

»ne mo guća mi si ja«?

JI RÍ MA LE NOV SKÝ*

1. Načela o »pr ven stvu pra va« i o »prav noj državi« u po seb nom kon tek stu tran zi ci je pre ma de mok ra ci ji u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro piZa pad ni dio Eu ro pe raz vi ja se već više od po la sto ljeća u uv je ti ma

de mok ra ci je, pra vâ i slo bo dâ za ja mčenih sva kom po je din cu. Država je u tom di je lu eu rop skog kon ti nen ta poz va na osi gu ra ti ob nav lja nje već uko ri je nje ne de mok ra ci je i šti ti ti vred no te nav las ti te de mok ra ci ji. Načela pr ven stva pra va pred stav lja ju moćno oruđe ko jim država ras-po laže. Pra vo mo ra pošti va ti sva ka oso ba, a oso bi to ga tre ba pošti va ti država (»prav na država«). Stro go pošti va nje za ko nâ (načelo za ko ni-tos ti) bez iz nim ke služi zašti ti, raz vo ju i pro dub lje nju pos to jeće de-mokra ci je, to je st od ržanju kon ti nui te ta de mok rat skog raz vo ja društva i države.

Zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe, međutim, pri je zaok re ta osam-de se tih i de ve de se tih go di na prošlo ga sto ljeća ni su bi le de mok rat ske. Za te je zem lje ka rak te ris tičan bio sus tav trajno uv ri ježen us pos ta vom ne de mok rat skog us tav nog načela ko je je ja mčilo »vječnu« up rav ljačku ulo gu je di ne po li tičke stran ke (ko mu nis tičke), te stvar no st po di je lje-nos ti društva u »kla se« ko je su bi le osuđene na međusob nu bor bu sve do pob je de sa mo jed ne od tih kla sa – »rad ničke kla se«. Tek pos li je pa da to ta li tar nog po ret ka raz ličite su zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe do ni je le de mok rat ski us tav ko jim su se, iz među os ta lo ga, ob ve za le na stro go pošti va nje načelâ pr ven stva pra va. Od ta da su ta načela počela

* Češki prav nik, su dac, pro fe sor me đu na rod nog pra va na sveu či liš tu u Br nu i pub li ci st (Me zináro dní právo veřejné ...).

184 JI RÍ MA LE NOV SKÝ

djelova ti u oso bi tom kon tek stu, ko ji se bit no raz li ko vao od sta bil nog de mok rat skog kon tek sta Za pad ne Eu ro pe. De mok rat ski je us tav bio pos tav ljen na vrh pi ra mi de u vri je me ko je je u mno gom pog le du bi lo ne de mok rat sko ili čak i an ti de mok rat sko. Pu ko pošti va nje zako nâ (načelo za ko ni tos ti) ni je uvi jek vo di lo jačanju de mok rat skih od no sa, već rep ro du ci ra nju ne kih ele me na ta pret hod nog ne de mok rat skog po-ret ka. Sto ga načelo za ko ni tos ti ni je nužno bi lo pri rod ni pro dužetak načela us tav nos ti, već je često bi lo čim be nik ko ji je na rušavao i potko-pa vao to načelo. U vri je me pre las ka ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu rope u de mok ra ci ju, načela le gi tim nos ti (ob ra na i učvr šćenje de mok ra ci je) i za ko ni tos ti (po zi tiv no pra vo ko je je us pos ta vi la to ta li tar na država mog lo je sa mo dje lo mi ce pri do ni je ti zašti ti i učvr šćenju de mok ra ci je) često su i neiz bježno bi li u su ko bu. Dok je načelo za ko ni tos ti po la zi lo od ide je kon ti nui te ta države i nje zi nih za ko na, raz voj de mok ra ci je za-hti je vao je da se us pos ta vi raz djel ni ca iz među to ta li tar ne države i nje-zi na pra va s jed ne stra ne, i no ve de mok rat ske države i nje zi na pra va s dru ge stra ne. Načela prav ne države (prav na si gur no st, zab ra na ret ro-aktiv nog učin ka pra va, i dru ga načela) u uv je ti ma tran zi ci je u de mo-kra ci ju zap ra vo su jačala po zi ci ju po zi tiv nog (pred de mok rat skog) pra va, i na pa ra doksa lan su način pos ta la »prep re ka« br zom dov ršenju de mok ratskog preobražaja države i društva. Le gi tim ni ci lje vi mog li su se, dak le, na met nu ti la kše u si tua ci ji dis kon ti nui te ta države i pra va.

Te gob ni od no si iz među le gi ti mnih očeki va nja no vog de mok rat skog društva i im pe ra ti vâ prav ne države oso bi to su se um nožili u pod ručju prim je ne mje râ raz vr ga va nja to ta li tar nog po ret ka, bez ko jih je mje râ brz pri je laz u de mok ra ci ju bio go to vo ne za mis liv. Te su mje re, s jed ne stra ne, smje rale is prav lja nju nep rav de učinje ne žrtva ma to ta li tar nog režima (in sti tu ci je za re ha bi li ta ci ju žrta va i za pov rat nji ho vih kon fi s ci-ra nih ili na dru gi način odu ze tih im do ba ra), te, s dru ge stra ne, na mje re pro tiv oso bâ ko je su ak tiv no pri do ni je le toj nep ravdi. Prim je na mje râ raz vr ga va nja su kob lja va la se s ges lom zab ra ne ret roak tiv ne prim je ne za ko na, sa za kašnje lo šću zab ra ne, s au to ri te tom do ni je te pre su de, i s dru gim načeli ma što tvo re te me lje ide je o »pr ven stvu pra va«. Osim to ga, prim je nu tih mje ra izo pačila je ne dos tat no st prik lad nih fi nan-cij skih ka pa ci te ta no vih de mok rat skih država te so ci jal ni im pe ra tiv br zi ne pro ce sa tran zi ci je. Te su se stva ri od ra zi le na prak su. Po du ze te mje re de mon ti ra nja režima ni su mog le ot klo ni ti sve nep rav de i kaz ni ti sve »kriv ce«, već sa mo ne ke od njih. Ele me nt oda bi ra ipak je izaz-vao na pe to st u suočenju s još jed nim ju ri dičkim pos tu la tom, to je st s pos tu la tom jed na kos ti i ne dis kri mi na ci je spram ko jih su fi nan cij ski,

185Za ko ni o »lus tra ci ji« u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi: »ne mo guća mi si ja«?

pro račun ski, po li tički, ali i mo ral ni raz lo zi u ve li koj mje ri ravno dušni. Zah tje vi po je di načnih žrta va to ta li tar nog po ret ka ko ji ma ni je bi lo udo-vo lje no ili, pak, na sup rot to mu, zah tje vi san kcio ni ra nih ak te ra, ute me-lje nih na na vod nom kršenju zab ra ne dis kri mi ni ra nja, pos ta li su zna tan dio dos jeâ na o pćim su do vi ma i us tavnim su do vi ma mno gih ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe (prim je ri ce, us tav ne tužbe u ve zi s pov ra-tom do ba ra više su go di na bi le iz ra zi to naj broj ni ji slučaje vi s ko ji ma se suočavao Us tav ni sud Češke Re pub li ke) te pred ne kim međuna rod nim ju ri dičkim ili pa ra juridičkim in stan ci ja ma.

Prov je ra prošlos ti, to je st »lus tra ci ja«, mje ra je raz vr ga va nja po ret-ka u ve zi s ko jom se su kob lje no st le gi tim nih ci lje va i zah tje vâ što su proiz la zi li iz načela pr ven stva pra va oso bi to žes to ko očito va la. Pro vo-di ti lus tra ci ju znači rasvi jet li ti to ta li tar nu prošlo st oso bâ ko je ob našaju ili bi tre ba le ob našati važne jav ne fun kci je u no voj de mok rat skoj državi. Ta država od već »blis ke« ve ze lus tri ra ne oso be s to ta li tar nim režimom smat ra opas no šću ko ju tre ba uk lo ni ti, ili, u naj ma nju ru ku, mini mi zi ra ti. I ta ko je za kon o lus tra ci ji bio us vo jen u većini ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe.

2. Svr ha, ci lje vi i mo ti vi za ko na o lus tra ci jiProk la mi ra na svr ha za ko na o lus tra ci ji nužno je pre ven tiv na. Ta svrha

iz raz je uv je re nja da je jav na fun kcija ja mac us ta va i de mok ra ci je, i da država ima pra vo dje lo va ti s ci ljem ob ra ne de mok ra ci je, to je st uspo-s ta vi ti »de mok ra ci ju ko ja je u sta nju ob ra ni ti se«. Eu rop ski sud za ljud ska pra va te je mje re prog la sio u os no vi op rav da ni ma,1 pri čemu obuh vat no st i inten zi tet tih mje ra ovi se o sna zi, stup nju kon so li di ra-nos ti i sta bil nos ti de mok ra ci je u do tičnoj državi. De mok ra ci ja u zem-lja ma sre dišnje i is točne Eu ro pe u raz dob lju tran zi ci je bi la je oso bi to kr hka i ra nji va te su, pre ma to mu, in ten ziv ne mje re za nje zi nu ob ra nu bi le pot reb ne. De mok ra ci ji je tre ba lo vre me na i pros to ra da prožme ne sa mo struk tu re vlas ti već i društvo u cje li ni. Za tra ja nja te ‘pos tna tal ne ka ran te ne’ de mok ra ci ja je tre ba la iz bjeći od već snažan ut je caj oso bâ »za ko je se ni je mog lo sa si gur no šću smat ra ti da će vla st ob našati u skla du s de mok rat skim načeli ma, sto ga što ni kad u prošlos ti ni su po-ka za le priv rženo st tim načeli ma te sto ga ne ma os no ve vje ro va ti da će da nas htje ti pri do ni je ti nji ho voj pob je di.«2

1 Usp. slučaj Vo gt c. Al le mag ne (1995.), 323 (Se ri ja A), Eu rop ski sud za ljud ska pra va 1. 2 V. Ce pl. La tran sfor ma tion des coeu rs et des es prit en Eu rope de l’E st, Ber lin, Vijeće

Eu ro pe, 1995., str. 5.


U nas to ja nju da os tva re le gi tim ne svr he, ko je nas to ja nje smje ra for mi ra nju i raz vi ja nju de mok ra ci je spo sob ne da se ob ra ni, raz ličite su zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe pred se be pos ta vi le is te ci ljeve. U te ci lje ve pri pa da na por da se ut vr de ri zi ci i oso be čija prošlo st uis ti nu pred stav lja takvu opas no st za no vu de mok ra ci ju. Ob ra na od tak ve opas nos ti sas to ja la se u ob zna nji va nju in for ma ci ja o nep ri ličnoj prošlos ti, što je u ve li koj mje ri sma nji va lo opas no st od to ga da takve oso be pos ta nu žrtvom uc je ne kad bu du možebit no ob našale ne ku dužno st. Druga me to da ob ra ne po ve za na je s ut vrđiva njem važnih jav-nih dužnos ti ko je će oso ba ma ko je pred stav lja ju opas no st za de mok ra-ci ju bi ti za ne ko vri je me ne dos tup ne; dru got ni učinak tih mje ra je st da se oso be ko je pred stav lja ju opas no st, a ko je još ni su na ne koj jav noj fun kci ji, spri ječi da po kušaju doći na tak vu fun kci ju.

Us to, cilj je bio i stvo ri ti tak ve za kon ske ok vi re ko ji će omo gućiti da se za krat ko vri je me re for mi ra jav na dužnost ko ja je bi la us postav-lje na u to ta li tar nom po ret ku na te me lju kri te ri ja pos ve sup rot nih de-mokrat skim načeli ma. Držav ni službeni ci i kan di da ti za fun kci je u bivšem režimu mo ra li su za do vo lji ti uv je te »po li tičke zre los ti, krea ti-van mar ksis tičko-le nji nis tički pris tup rješava nju prob le ma, i dos lje dan an gažman u pro vođenju po li ti ke komunis tičke par ti je«.3 Pre ma Ustav-nom su du Fe de ra tiv ne Češke i Slo vačke Re pub li ke, de mok rat ska drža-va ima pra vo »uložiti na po re da se uk lo ne neop rav da ne pov las ti ce sa mo jed ne sku pi ne građana ko ji su fa vo ri zi ra ni pred ve li kom većinom dru gih građana, a ko je su pov las ti ce zas no va ne is ključivo na pri pad-nos ti to ta li tar noj po li tičkoj stran ci«.4 Dru gim ri ječima, je dan od pro-kla mi ra nih ci lje va za ko na o lus tra ci ji bio je us pos ta vi ti uv je te ko ji će ići na ru ku zam je ni bi vše (to ta li tar ne) eli te de mok rat skom eli tom.5

Uz prok la mi ra ne ci lje ve lus tra ci je ko ji su pri pa da li u ok vir le gi-tim ne svr he ob ra ne kr hke de mok ra ci je, za ko no dav ci su, čini se, bi li di je lom mo ti vi ra ni i ma nje uv jer lji vim raz lo zi ma ko ji su na di la zi li do mašaj te le gi tim ne svr he, i ko ji su pri do no si li rep re si vnim učinci ma lus tra cij skog za ko no dav stva.

Ne ki drže da ne ki za ko ni o lus tra ci ji, iz među os ta log, prik ri va ju in ten ci ju na nošenja šte te ne koj od ređenoj stran ci ili po li tičkoj grupa-ci ji u zem lji. U slučaju mađar skog za ko na o lus tra ci ji, alu di ra se na

3 Vi di pre su du Us tav nog su da Čehos lo vačke od 26. stu de no ga 1992., u Ústav ní soud SFR. Sbírka us ne se ní a nález, br. 1, 1992., str. 62.

4 Ibid., str. 64. 5 V. Ce pl, sup ra bi lješka 2.


Mađar sku soci ja lis tičku stran ku,6 te u nešto ma njoj mje ri, u ve zi s čehos lo vačkim lus tra cij skim za ko nom, na Građan ski pok ret i na dru ge stran ke bi vših di si de na ta. J. Bašta je u to mu vi dio »po li tičku računi cu« ko ja je ut je ca la ka ko na lus tra cij ski za kon ta ko, im pli cite, i na oz račje u pos tko mu nis tičkoj Čehos lo vačkoj, ko je je pos ta lo »hi pe ris po li ti zi ra-no«, što je možda pri do ni je lo i pod je li države.7

Pot re ba za »ri tual nom čis tkom« pos tko mu nis tičkog društva pri sut-na je za si gur no i kao je dan od prešut nih mo ti va lus tra ci jskih za ko na, kao pot re ba što ned voj be no pri pa da nep rom jen lji vom etičkom na sli-jeđu na ro dâ i u dru gih ljud skih za jed ni ca.8 V. Ce pl drži da je još u vri-je me So fok la i Sha kes pea rea »rav no teža bi la iz no va us pos tav lje na sa mo on da kad su zli bi li is ključeni i kažnje ni, i kad se vra ti lo u pret-hod no sta nje«.9 Čistka po nov no us pos tav lja pov je re nje lju di u prav du i u državu, te je, pre ma to mu, poželj na kao sred stvo od ržava nja so cijal-nog mi ra. Mo ral no proči šćenje u si tua ci ja ma društve nog raz do ra op te-rećuju emo ci je do tičnog vre me na i emo ci je nje go vih ak te ra. Zahvalju-jući »mržnji« ili os ve ti, na ko je up ra vo u ve zi s lus tra cij skim za ko-nodav stvom upo zo ra va ju broj ni do ku men ti i iz vje šća međuna rod nih orga ni za ci ja, ti ob li ci ne pro la ze uvi jek na is pi tu ra cio nal nos ti.10 Da ka-ko, lustra cij ski su za ko ni za ko no dav ni ak ti »re vo lu cio nar nog znača-ja«11, ali nji ho va ob jek tiv na svr ho vi to st i ra cio nal no st ni su na dah nu te mržnjom i emo cio nal nom i ra zor nom željom za os ve tom. Lus tra cij ski su za ko ni bi li us vo je ni s od ma kom od »re vo lu cio nar nih« zbiva nja, u si tua ci ji u ko joj su no ve struk tu re društva već bi le dos tat no kon so li di-ra ne a pr ve stras ti već odav no ugašene.

3. Raz lo zi raz no li kos ti sad ržaja raz ličitih lus tra cij skih za ko naUs pr kos sa mo jed noj le gi tim noj svr si lus tra cij skog za ko no dav stva,

te og ra ničenom bro ju nje go vih kon kret nih ci lje va, kad se raz ličiti lu-

6 E. Ol tay, »Hun ga ry’s Scree ni ng Law« RFE/RL Re sear ch Re po rt 3:15 (15. trav nja 1994.), 15.

7 »De moc ra cy and De com mu ni za tion: Di squa li fi ca tion Mea su res in Eas te rn and Cen tral Eu ro pe and the For mer So viet Union«, Rap por te r’s re po rt by Ma ry Al bon, Eu ro pean Com mis sion for De moc ra cy trhou gh law, doc. CDL (94)12, Stras bou rg, 6. trav nja 1994., str. 6 [ov dje ci ti ra no pre ma De moc ra cy and De com mu ni za tion].

8 F. Šama lík, »Lus tra ce ‘lus tra ního záko na’« (1994.) časo pis pro právní du a praxi. 9 V. Ce pl. sup ra bi lješka 2.10 Vi di npr. Vijeće Eu ro pe, A. P., Rap po rt sur les me su res de déman tèle me nt des régi mes

tota li tai res com mu nis tes, Doc. 7209 (1995.) str. 2., 6.11 V. Ha vel, Proč jsem vrátil lus tračni zákon, MF Dnes, 7, lis to pa da 1995.


stra cij ski za ko ni međusob no us po re de, svje doče o znat nim raz li ka ma. Te su raz li ke često do te mje re bit ne da je teško čak i ras poz na ti za-jed ničku os no vu lus tra cij skog za ko no dav stva u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi. Te raz li ke ba ca ju svjet lo na spe ci fi čan značaj sta nja društva u raz ličitim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe, i spe ci fi čan značaj većin ske po li tičke vo lje u sva koj od njih. One su pos lje di ca ci je le le-pe ze čim be ni ka ko ji su na djelu – ili pak ko ji manj ka ju – u raz ličitim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe. Među te va ri ja bil ne čim be ni ke pri pa da ju:

a) Stu panj kru tos ti to ta li tar nog po ret ka i nje go vo tra ja nje (čimbe ni ci ko ji su os ta vi li tra ga, prim je ri ce, u al ban skom za ko nu o lus tra ciji).

b) Broj lju di ko ji su su rađiva li s to ta li tar nim režimom (lus tra cij ski za-ko ni za mis li vi su sa mo u onim država ma u ko ji ma je sta nov ništvo s ob zi rom na po našanje pod to ta li tar nim režimom mo guće dos tat no ob jek tiv no ka te go ri zi ra ti na »žrtve« i »kriv ce« ili »su rad ni ke« itd.; A. Tsip ko je mišlje nja da bi u Ru si ji lus tra ci ja mo ra la obuh va ti ti sveu kup no pučanstvo, što je ne mo guće).12

c) Spe ci fi čna ne ga tiv na is kus tva s to ta li tar nim režimom (prim je ri ce, pret pos tav lja se da su pe rio dični va lo vi čis tki, oso bi to pos lije 1948. i 1968. u Čehos lo vačkoj bi li obuh vat ni ji, ma sov ni ji i ne mi los r dni ji no u Mađar skoj i u Polj skoj; u Čehos lo vačkoj to je oso bi to vri je-dilo za češka pod ručja, dok je u Slo vačkoj prak sa čis tki obično bi la »kon ci li jan tni ja«).

d) De mok rat sko prav no na slijeđe (kad se us po re di lus tra cij ski za kon ko ji vri je di za sa vez ne pok ra ji ne na is to ku Nje mačke sa svim dru-gim tak vim za ko ni ma, raz li ka je očita: nje mački su za ko ni prav no mno go pre ciz ni ji).

e) No včana sred stva što su na ras po la ga nju za in sti tu cio nal ni us troj i pro ved bu lus tra ci je u prak si (tu je raz li ka iz među sta nja u Njemač-koj s jed ne stra ne i u dru gim država s dru ge u to mu što ras po loživa fi nan cij ska sred stva u Nje mačkoj omo gućuju bo lje i učin ko vi ti je pro vođenje lus tra ci je).

f) Pos to ja nje – ili pak od sutno st – al ter na tiv nih eli ta ko je ni su kompro-mi ti ra ne (u država ma u ko ji ma tih eli ta ni je bi lo – oso bi to u Ru si ji – ni je došlo do do nošenja za ko na o lus tra ci ji, dok su u zem lja ma s di si den tskim sku pi na ma ili sa sku pi na ma ut je caj nih bi vših iz bjegli ca

12 De moc ra cy and De com mu ni za tion, sup ra bi lješka 7.


– u Mađarskoj, u Polj skoj, ili u Čehos lo vačkoj – do ni je ti lus tra cij ski za ko ni).

g) Uz ro ci pri je no sa vlas ti sa struk tu ra to ta li tar ne države na struk tu-re de mok rat ske države (mo ti va ci ja za lus tra ci ju ma nje je ja ka u država ma u ko ji ma pri je nos vlas ti ni je proi zišao iz ak tiv nog ot po-ra sta nov ništva to ta li tar nom režimu, već iz kri ze sa mo ga režima i im plo zi je to ta li tar nih struk tu ra – prim je ri ce u država ma bi všega Sov jet skog Sa ve za).13

h) Br zi na pri je no sa vlas ti (što je pri je laz bio spo ri ji to se »in ter regnum« više pro duživao i uto li ko se više vla st na od las ku us pi je va la ri ješiti kom pro mi ti ra jućih do ku me na ta, što je one mo gućiva lo pris tup pot-pu nim in for ma ci ja ma o vlas ti ma i o nje zi nim pred stav ni ci ma: za-ko ni o lus tra ci ji mo ra li su u ob zir uze ti tu činje ni cu, prim je ri ce u Čehoslovačkoj).

i) Okol nos ti pri je no sa vlas ti (re vo lu cio nar no na si lje ili pak spo ra zum po li tičkih sna ga na od las ku i onih ko je nas tu pa ju o pri je no su vlas ti).

j) Vre men ski raz mak iz među prih vaćanja za ko na o lus tra ci ji i tre nut ka pri je no sa vlas ti (što je više vremena prošlo, to je sla bi ji mo tiv za br zom i obuh vat nom re for mom jav nih fun kci ja, jer je do prom je ne već došlo bez za ko na o lus tra ci ji; ipak, svr ha za ko na o lus tra ci ji ko-ja se sas to ji u pružanju in for ma ci ja, to je st cilj da se omo gući pris tup po dat ci ma iz tota li tar ne prošlos ti držav nih dužnos ni ka de mok rat ske države, i u tak vim slučaje vi ma je od važnos ti; do nošenje lus tra cij-skog za ko na pri je no što je država ra ti fi ci ra la Eu rop sku kon ven ci ju o ljud skim pra vi ma, ko ja po li tičku slo bo du za ko no dav ca u toj stva-ri ogra ničuje (slučaj Čehos lo vačke, od nos no kas ni je Mađar ske ili Polj ske) ta kođer je je dan od čim be ni ka ko ji su u ig ri.

k) Možebit ni ko njun ktur ni po li tički mo ti vi (ko ji smje ra ju slab lje nju po zi ci je ne ke od ređene po li tičke stran ke).

4. Kro no loški po pis naj važnijih za kon skih tek sto va o lus tra ci ji1. Nje mačka: Lus tra cij ske mje re de fi ni ra ne su u pr vo me re du s

ne ko li ko od re da ba Spo ra zu ma o uje di nje nju Nje mačke De mok rat-ske Re pub li ke i Sa vez ne Re pub li ke Nje mačke iz go di ne 1990., ko ji pred viđa po seb ni raz log opo zi va što se prim je nju je na bi vše držav ne

13 D. San dor, Me su res de déman tèle me nt des régimes to ta li tai res com mu nis tes, Doc. Du Con seil de l’Eu ro pe, AS/Jur(1995) 49, 4, pro sin ca 1995., str. 3.


službe ni ke bi vše DRNJ ko ji bi se našli na jav noj dužnos ti u Nje mačkoj (ide ja o ko lek tiv nom ot pušta nju svih držav nih službe ni ka DRNJ ni je bi la prih vaćena, u pr vo me re du zbog pot re be da se u raz dob lju pre-obraz be od rži ko ntinui tet jav nih fun kci ja)14 te na službeni ke ko ji su na dužnos ti u po kus nom raz dob lju (Beam te auf Pro be). Te se službe ni ke mog lo prog la si ti nep rik lad ni ma za jav nu fun kci ju u Nje mačkoj ako su prek ršili načela ljud skih pra va i vla da vi ne pra va, ili ako su ne koć ra di li za Mi nis tar stvo držav ne si gur nos ti (Sta si), i ako je, s to ga raz lo ga, nji-hov dalj nji rad na to me mjes tu bio nep rih vat ljiv.15 Ta mje ra po seb nog opo zi va još uvi jek je na sna zi.

2. Čehos lo vačka: Sa vez na sku pština 4. lis to pa da 1991. prih va ti la je Za kon koji od ređuje do dat ne uv je te što ih tre ba is pu ni ti da bi se ob našalo dužnos ti u držav nim ti je li ma i or ga ni ma Češke i Slo vačke Fe de ra tiv ne Re pub li ke (lus tra cij ski zakon). Go di ne 1992. Sa vez na je sku pšti na prih va ti la sličan za kon ko ji se od no sio na po li ci ju i kaz ne-nu up ra vu (»ma li« lus tra cij ski za kon). Ne ke dje lat nos ti, od nos no ne ki po ložaji, ko ji su pob ro ja ni u tim za ko ni ma a ko je je net ko ob našao u to ta li tar nom po ret ku, prep re ka su ob našanju ne kih važnih fun kci ja u de mok rat skoj Čehos lo vačkoj, i to za vri je me va lja nos ti tih za ko na. Na kon ras pa da Čehos lo vačke, ta su dva lus tra cij ska za ko na pos ta la dio i češkog i slo vačkog pra va. Na počet ku do ne se ni za raz dob lje do kon ca 1996., ti su za ko ni po tom u Re pub li ci Češkoj pro duženi te su i da nas na sna zi.

3. Bu gar ska: Bu gar ski je par la me nt do nio lus tra cij ski za kon 9. pro-sin ca 1992., pod na zi vom Do dat ni uv je ti ko ji se tiču znan stve nih ti je la i Vi so kog pov je ren stva za iz da va nje odob re njâ (za kon Pa nev). Čla no vi up rav ljačkih ti je la u znan stve nim i sveučilišnim us ta no va ma mora li su, na te me lju to ga za ko na, pot pi sa ti pi sa nu iz ja vu ko jom pot vrđuju da ni su pri pa da li ko mu nis tičkoj no men kla tu ri. Ne ka dašnja pri pad no st toj no men kla tu ri, od nos no od bi ja nje da se pot piše tak va iz ja va pred-stav lja li su raz log ot pušta nja i prep re ku ob našanju up rav ljačke fun kci je na vri je me od pet go di na od da na stu pa nja na sna gu do tičnog za ko na. Par la me nt je za kon Pa nev opoz vao 3. trav nja 1995.16

14 H.-Chr. Ca ten hu sen, Die Sta si-Über prüfu ng im öffen tlic hen Dien st der neuen Bun des-läder, Ber lin, Ber lin Ver lag, 1999., str. 39-40.

15 Rap po rt sur les me su res de déman tèle me nt de l’héri ta ge des an cie ns régi mes to ta li-tai res com mu nis tes (Rap por teur: M. Se ve rin), doc. De l’As sam blée par le men tai re du Con seil de l’Eu ro pe, No 7568, 4. lip nja 1996., str. 24.

16 Sup ra, bi lješka 15, str. 2.


4. Mađar ska: Mađar ski je par la me nt 9. ožuj ka 1994. do nio za kon XXIII./1994. ko ji se od no sio na prošlo st oso ba koje ob našaju ne ke ključne dužnos ti. Ako su te oso be u prošlos ti na od ređen način i ti jes no su rađiva le s to ta li tar nim režimom i nje go vim si gur nos nim ti je li ma, on da to tre ba bi ti jav no ob zna nje no ako do tična oso ba ne na pus ti drago-volj no fun kci ju u pred viđenom ro ku. Taj je za kon još uvi jek na sna zi.17

5. Al ba ni ja: Go di ne 1995. (22. ruj na i 30. stu de no ga) do ni je ta su dva lus tra cij ska za ko na: Za kon ko ji se od no si na ge no cid i na zločine pro tiv sta nov ništva počinje ne u Al ba ni ji za vri je me ko mu nis tičkog reži-ma iz poli tičkih, ideo loških ili vjer skih raz lo ga, te Za kon ko ji se od nosi na prov je ru službe nih dužnos ni ka i dru gih oso ba ra di zašti te de mokrat-ske države. Ti su za ko ni slični čehos lo vačkim lus tra cij skim za ko ni ma, i oso ba ma ko je su u raz dob lju to ta li tar nog po ret ka ob našale od ređene fun kci je ili su obav lja le od ređene dje lat nos ti zab ra nju ju obna šanje vi-so kih dužnos ti. Al ban ski za ko ni o lus tra ci ji još su uvi jek na sna zi.18

6. Polj ska: Polj ski je par la me nt tek 11. trav nja 1997. us pio us vo ji ti za kon ko jim se pro pi su je potpi si va nje iz ja ve o pri pad nos ti držav nim služba ma si gur nos ti ili o su rad nji s tim služba ma u raz dob lju od 1944. do 1990., a ko ji se od no sio na oso be što ob našaju jav ne dužnos ti. Naj-ma nje šest nac r ta lus tra cij skog za ko na što ih je pred ložila vla da ni su prošli počet kom de ve de se tih.19 Prihvaćeni za kon ob ve zu je oso be ko je ob našaju u za ko nu nab ro je ne važne jav ne dužnos ti pot pi sa ti iz ja vu o to mu ima li ili ne ma u nji ho voj prošlos ti ono ga što se na vo di u sa mom na zi vu za ko na. Na kon lus tra cij skog pos tup ka, ko ji ni je au to mat ski, sud ut vrđuje is ti ni to st ili neis ti ni to st pot pi sa ne iz ja ve. Sad ržaj iz ja ve lus tri ra ne oso be ob jav lju je se u službe nom lis tu »Mo ni tor Pol ski«. Lažna iz ja va za kon ska je prep re ka za ob našanje jav nih dužnos ti što su obuh vaćene lus tra ci jom za raz doblje od de set go di na, računa jući od da na ko načne od lu ke su da ko ji ut vrđuje lažno st iz ja ve. Polj ski za kon još je uvi jek na sna zi.

Raz ličiti mo de li lus tra cij skih za ko na pos to je i u dru gim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe, ali ne i u Rus koj Fe de ra ci ji, gdje su se bile po ve le ras pra ve i prip re ma li ne for mal ni nac r ti za ko na (prim je ri ce go-di ne 1993. to je učini la gđa Sta ro voj to va),20 no ti nac r ti ni kad ni su došli do rus kog par la men ta.

17 E. Ol tay, sup ra, bi lješka 6, str. 14.18 Sup ra, bi lješka 15, str. 21-22.19 Vi di do ku me nt ko ji je ci ti ran sup ra, bi lješka 7, str. 19.20 Ibid., str. 9-10.


5. Prov je re us tav nos ti lus tra cij skih za ko naS ob zi rom na ni ma lo iz ne nađujuće prosvje de gle de suk lad nos ti

lus tra cij skih za ko na s načeli ma prav ne države i s us tav nim načeli ma, više je us tav nih su do va u zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe mo ra lo do ni je ti pra vo ri jek o pi ta nju nji ho ve us tav nos ti.

Čehos lo vački Us tav ni sud, ko ji se go di ne 1992. mo rao iz jas ni ti o suk lad nos ti lus tra cij skog za ko na iz 1991. i ne kih međuna rod nih ugo-vo ra o ljud skim pra vi ma, zak ljučio je da za kon u cje li ni ni je u su ko bu s Us ta vom i s međuna rod nim ugo vo ri ma. Og ra ničio se na to da uki ne ne ke od od re da ba za ko na, u prvom re du one ko je su od ređiva le os ni-va nje »neo vis nog lus tra cij skog pov je ren stva«.21

Slično to mu bu gar ski Us tav ni sud, pra vo ri je kom od ve ljače 1993., zak ljučio je da je za kon Pa nev u skla du s Us ta vom. Međutim opoz vao je slične za ko ne ko ji su se od no si li na bankar ski sek tor i sek tor mi ro vi na.22

Mađar ski Us tav ni sud u ve zi s lus tra cij skim za ko nom iz jas nio se svo jom od lu kom br. 60 iz pro sin ca 1994. Sud ni je do veo u pi ta nje za-kon kao ta kav, već je sa mo ut vr dio neus tav no st ne kih nje go vih di je lo va ko ji krše us tav na pra va po je din ca na pris tup in for ma ci ja ma od jav nog in te re sa, te sto ga što je rješenje prob le ma taj nih dos jea iz vre me na to-ta li tar ne države, kak vo je nu dio taj za kon, s vi di ka us tav nih zah tje va bi lo ne pot pu no23.

Al ban ski Us tav ni sud iz jas nio se o us tav nos ti lus tra cij skih za ko na u si ječnju 1996. Sud je sa mo po ništio neko li ko od re da ba, to je st one od red be ko je su među oso be pod ložne lus tra ci ji ub ro ji le no vi na re i važne ured ni ke ne kih no vi na.24

Nje mački Sa vez ni us tav ni sud u svo joj od lu ci od sr pnja 1997. utvr dio je da su od red be Spo ra zu ma o uje di nje nju ko je se od no se na po seb no ot pušta nje (vi di sup ra), a ko je su sre dišnje nor me lus tra ci-je uz slo bo du iz bo ra u pi ta nju za pos le nja (Be ruf sfrei heit), u skla du s Us ta vom. Us tav ni je sud is to ta ko ut vr dio kom pa ti bil no st obveze pot-pi si va nja iz ja ve o ne ka dašnjoj su rad nji sa Sta si jem i us tav nih pra va po je din ca.25

21 Od lu ku vi di sup ra, bi lješka 3.22 Sup ra, bi lješka 15, str. 24.23 G. Hal mai, L. Mat jtényi i K.-L. Schep pe le, »Con fron ti ng the Pa st: The Hun ga rian

Con sti tu tio nal Cour t’s Lus tra tion de ci sion of 1994«(1991.) 1 Ea st Eu ro pean hu man Rig hts Re view (1995.) 112, str. 113.

24 Sup ra, bi lješka 15, str. 22.25 Sup ra, bi lješka 14, str. 383.


6. Glav ne opas nos ti od lus tra cij skih za ko na

a. Dužnos ti i po ložaji pod ložni režimu lus tra ci je u de mok rat skoj državiPar la men tar na sku pšti na Vijeća Eu ro pe u svo joj re zo lu ci ji br. 1096

(1996.) od 27. sr pnja 1996. po zi va da se vo di računa o to mu da lus tra-cij ski za ko ni bu du us mje re ni (sa mo) »pro tiv opasnos tî što pri je te te-melj nim ljud skim pra vi ma i pro ce su de mok ra ti za ci je« (§13). »Glav na načela ko ja tre ba poštiva ti kad se ra di o lus tra cij skim za ko ni ma [...] tre ba ju bi ti u skla du s ob ve za ma prav ne države«, a ko ja su načela dio iz vje šća g. Se ve ri na i predstav lja ju tek st na ko ji se po zi va re zo lu ci ja 1096, i ko ji sto ga ob ve zu ju na to da se lus tra ci ja og ra niči na po ložaje u jav noj službi, ob našatelj ko jih ima važne od go vor nos ti u pog le du raz-rad be i pro vođenja po li ti ka i up rav ljačkih prak sa ko je se tiču nu ta r nje si gur nos ti, ili ima mo gućnos ti da na loži i/ili počini kršenje ljud skih pra va, kak vi su po ložaji u po li ci ji, sigur nos nim i obav ještaj nim služba-ma, i po ložaji su ca i držav nog od vjet ni ka.26

Upo zo re nje ko je smo ci ti ra li bi lo je mo ti vi ra no pot re bom suk lad-nos ti mje ra lus tra ci je sa svr hom i ci lje vi ma ko ji ma se lus tra cij skim za ko no dav stvom teži. Načelo suk lad nos ti, uos ta lom, u sličnom kon-tek stu važnim drži i Eu rop ski sud za ljud ska pra va, ko ji, među os ta lim, osuđuje dis cip lin sku mje ru ot pušta nja s pos la gđe Vo gt zbog ne lo jal-nos ti, a gđa Vo gt je »pre da va la nje mački i fran cus ki u sred njoj ško li, što je po ložaj ko ji, po se bi, ni na ko ji način ne ug rožava si gur no st«.27 Lus tra cij ski za ko ni u zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe o pćeni to sad rže du gačak po pis dužnos ti i položaja pod ložnih režimu lus tra ci je. Prim je ri ce, mađar ski lus tra cij ski za kon na vo di sveu kup no 25 ka te go ri-ja po ložaja, što je po pis ko ji je par la me nt znat no proširio u us po red bi s nac r tom za ko na što mu ga je bi la pred ložila vla da.28 No uvi jek se ra di o vi so kim dužnos ni ci ma u držav nim in sti tu ci ja ma, od nos no insti tu ci-ja ma ko je kon tro li ra država, to je st o po ložaji ma ko ji u načelu od go-va ra ju prin ci pu suk lad nos ti mje ra sa svr hom.

Su ci i držav ni tužite lji podvr gnu ti su režimu lus tra ci je pos vu da. Uk ljučenje bi lježnika a oso bi to od vjet ni ka prob le ma tični je je, i za kon-ska je prak sa u tom pog le du raz nov r sna (nje mački ili polj ski za ko ni lus tra ci ju prim je nju ju i na od vjet ni ke, dok čehos lo vački ili mađar ski za kon ima ju pos ve dru kčiji pris tup). Je din stve na sta ja lišta u ze mljama

26 Sup ra, bi lješka 15, str. 6.27 Pra vo ri jek vi di sup ra, bi lješka 1, str. 12.28 E. Ol tay, sup ra, bi lješka 6, str. 14-15.


Sre dišnje i Is točne Eu ro pe ne pos to je ni gle de aka dem ske au to no mi je. Dok polj ski lus tra cij ski za kon ne di ra u aka dem sku au to no mi ju, čeho-s lo vački, bu gar ski i al ban ski za ko ni u tom pi ta nju pos tu pa ju op rečno to mu (Us tav ni sud Mađar ske ipak je do nio zak ljučak da lus tra ci ja dužnos ni ka na sveučilišti ma i sred njim ško la ma ni je u skla du s Us ta-vom, jer ti dužnos ni ci ne ob našaju jav nu vla st i ni su uk ljučeni u jav ne po li tičke pos lo ve.29 U Čehos lo vačkoj Aka dem sko vi jeće Sveučilišta u Br nu od bi lo je zat ražiti da se njegov rek tor lus tri ra, što je, na za ko-no dav nom pla nu, do ve lo do prih vaćanja aman dma na ko ji pro pi su je kažnja va nje tak vo ga pro pus ta.

Opas no st pred stav lja mo guća dis kri mi na ci ja u oda bi ru ka te go ri ja po ložaja pod ložnih lus tra ci ji. O dis kri mi na ci ji se go vo ri lo osobi to u ve zi s pred stav ni ci ma me di ja (me ta pri go vo ra bio je, u pr vo me re du, kvan ti ta tiv ni kri te rij mi ni mal nog bro ja prim je ra ka no vi na na os no vi ko jeg je od go vor ni ured nik tih no vi na bio pod ložan prim je ni lus tra cij-skog za ko na; mađar ski Us tav ni sud us pro tivio se i ide ji da se lus tra ci ji podvr gne sa mo pred stav ni ke tis ka a ne i pred stav ni ke elek tro ničkih me di ja).30 Po ma lo je začuđujuće što čehos lo vački za kon o lus tra ci ji, ko ji je u mno gom dru gom pog le du bio strog, pos ve izos tav lja me di je, uz iz nim ku držav nih medi ja.

Oda bir ka te go ri ja dužnos ni ka pod ložnih lus tra ci ji bio je po ve-zan s oso bi to os jet lji vim pi ta njem, to je st s pi ta njem mo gu li režimu lus tra ci je bi ti podvr gnu ti iz bor ni po li tički dužnos ni ci. Na to pi ta nje »Smjer ni ce« od go va ra ju ni ječno, s ar gu men tom da »bi rači ima ju pra vo gla so va ti za kan di da ta po vlas ti tom iz bo ru«, i da se »pra vo gla sa može odu ze ti sa mo kri mi nal cu ko jeg je osu dio sud«.

Sa mo čehos lo vački lus tra cij ski za kon u cje li ni uvažava tu pre po-ru ku »Smjer ni câ«, dok dru gi lus tra cij ski za ko ni ne is ključuju iz bor ne po li tičke dužnos ni ke. Ipak iz to ga ne tre ba iz vo di ti br zop le te zak ljučke. Prim je ri ce, mađarski lus tra cij ski za kon sli je di pos ve dru kčiji smjer od čehos lo vačkog (češkog) za ko na. Taj po to nji za kon kao ono što ne ku oso bu dis kva li fi ci ra s ob zi rom na po ložaje pred viđene tim za ko-nom ko ris ti in for ma ci je o lošoj prošlos ti ne ke oso be. Na sup rot to mu, mađar ski za kon u tak voj in for ma ci ji vi di ono što omo gućuje raz vid no st države i jav nih pos lo va, te in for ma ci ja kao tak va ne ma sa ma po se bi dis kva li fi ka ci jski učinak. Ako ne ka oso ba ne želi da se kom pro mi ti-ra juće činje ni ce ob zna ne, može sa ma na pus ti ti dužno st, ili odus ta ti

29 Vi di od lu ku 60/1994, § 4.30 Ibid., § 5.


od kan di da tu re. U svjet lu kon cep ci je mađar skog lus tra cij skog za ko na pre ma to mu uvođenje iz bor nih po li tičkih dužnos ti u pod ručje mo guće primjene za ko na ne pred stav lja ni kak vo up le ta nje u gla sačko pra vo. Sto ga se tu pre po ru ka iz »Smjer ni câ« ne može pri mi je ni ti. Na sup rot to mu, di ja met ral no dru kčiji (dis kva li fi ka tor ski) pris tup čehos lo vačkog za ko na pos ve op rav da va is ključenje iz bor nih po li tičkih dužnos ti iz režima lus tra ci je. Čini se da polj ski za kon o lus tra ci ji di je lom ne od go-va ra pre po ru ci iz »Smjer ni câ«, bu dući da ima ne ke dis kva li fi ci ra juće učin ke u pog le du izab ra nih po li tičkih dužnos ni ka ko ji su pot pi sa li lažnu iz ja vu o svo joj prošlos ti. Alban ski lus tra cij ski za ko ni pak uo pće ni su u skla du sa spo me nu tom pre po ru kom, jer se te me lje na vr lo širo-kom dis kva li fi ci ra jućem pris tu pu.

b. Prošlo st oso ba pod ložnih režimu lus tra ci jeOvis no o zem lji, u lus tra cij skim za ko ni ma u živo to pi su oso be mo-

guće je naći od jed ne do četi ri ka te go ri je dužnos ti, po ložaja, od nos no dje lat nos ti u to ta li tar noj državi, ko je se smat ra ju bi lo za upit nu bi lo za neu pit nu pret pos tav ku ne lo jal nos ti te oso be s ob zi rom na de mok rat-sku državu, i ko je pred stav lja ju os no vu za pos tu pak lustra ci je. Ra di se o ka te go ri ja ma 1) vi so kih dužnos ni ka to ta li tar ne države, oso bi to dužnos ni ka ti je la držav ne si gur nos ti; 2) vi so kih dužnos ni ka ko mu-nis tičke par ti je, ili njoj slične an ti de mok rat ske stran ke ili to ta li tar ne ideo loške in sti tu ci je; 3) čla no va nes lužbe nih ti je la ili en ti te ta ko ji su ak tiv no po ma ga li u rep re si ji slo bo da ili mišlje nja građana, do nos no sku pi na građana (prim je ri ce čla no va Na rod ne mi li ci je, čla no va ideo-loških ko mi si ja ko mu nis tičke par ti je, od re da ko ji su ko la bo ri ra li sa stra nom oku pacijskom si lom; 4) su rad ni ka ne ke od to ta li tar nih službi si gur nos ti.

Ka te go ri ja su rad ni ka taj ne po li ci je pri sut na je u svim lus tra cij skim za ko ni ma. Na sup rot to mu, ka te go ri ja up rav ljačkih kad ro va to ta li tar ne države (mi nis tri i dru gi kad ro vi) obuh vaćena je samo al ban skim lu stra-cij skim za ko nom. Ne pos to ja nje te ka te go ri je u dru gim lus tra cij skim za ko ni ma zap ra vo svje doči o re la tiv nos ti »re vo lu cio nar nog« značaja pre las ka iz to ta li tar nog po ret ka u de mok rat ski.

U ne kim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe važni dužnosni ci ko mu nis tičke stran ke podvr gnu ti su pos tup ku lus tra ci je (čehos lo vački, bu gar ski, i nje mački za kon). Izos tav lja nje te ka te go ri je iz mađarsko ga i polj skog za ko na ni je pro pu st. U tim dvje ma država ma pri je nos vlas ti obav ljen je na os no vi spo ra zu ma iz među vlas ti na od las ku i no ve vlas-ti; osim to ga, to ta li tar ni po re dak u tim država ma osam de se tih go di na


više ni je imao dra kon ske ob li ke, a lus tra cij ski za ko ni do ne se ni su tek više go di na na kon pri je no sa vlas ti. Čak i u Nje mačkoj, gdje je ka ri-je ra u par ti ji raz log za lus tra ci ju, su rad ni ci Sta si ja mno go su strože san kcio ni ra ni no up rav ljački kad ro vi bi vše no men kla tu re, prem da su, očito, krea to ri to ta li tar ne po li ti ke uvi jek bi li ko mu nis tička par ti ja i nje-zi ni pred stav ni ci, a taj ne su službe i nji ho vi su rad ni ci ima li tek ulo gu nji ho va sred stva.31

Ta okol no st čes to iza zi va pi ta nje je li le gi tim na svr ha tih lus tra cij-skih za ko na uis ti nu pos tig nu ta, ili pak pi ta nje šti te li ti za ko ni uis ti nu de mok rat sku državu od svih oso ba ko je bi nas ta jućoj de mok ra ci ji mog le nau di ti, ka kve oso be vi so ki pred stav ni ci to ta li tar ne par ti je ne-dvoj be no je su.32 Dru gim ri ječima, na taj je način upit no poštu je li se načelo suk lad nos ti s os tva re njem le gi tim ne svr he.

Prob le ma tična prošlo st oso ba u sva kom tre nut ku du gog to ta li tar-nog raz dob lja, po lus tracij skim za ko ni ma, načel no, pos ta je iz vo rom ri zi ka za de mok rat sku državu (u polj skim uv je ti ma to znači raz dob-lje od 1944. do 1990., u al ban skim uv je ti ma od 1944. do 1991., a u čehos lo vačkim i češkim uv je ti ma raz dob lje od 1948. [ko mu nis tički držav ni uda r] do 1989.). Pre ma to mu, lus tra ci ja te pro fe sio nal na dis-kva li fi ka ci ja kao nje zi na pos lje di ca mo gu, u kraj njoj cr ti, bi ti pos lje-di ca priv re me ne i krat kot raj ne nez god ne dje lat nos ti, ko ja je, teo ret ski, mog la bi ti oko nčana i pri je pe de set pa i više go di na. To povre me no bi va pred me tom pri go vo ra što se od no se na na vod nu nes raz mjer no st lus tra ci je. Lus tra cij ski za kon po ne kad omo gućuje »op ro st«, ma kar se to do gađa tek ri jet ko: čehos lo vački lus tra cij ski za ko ni izu zi ma ju od režima lus tra ci je up rav ljačke kad ro ve ko mu ni stičke par ti je ko ji su dužno st ob našali sa mo u vri je me Praškog pro ljeća (1. si ječnja 1968. – 1. svib nja 1969.).

c. Pi ta nje ko rište nja su rad ničkih po li cij skih dos jea to ta li tar ne službe si gur nos ti

Su rad nju s taj nom po li ci jom to ta li tar ne države o pćeni to se držalo i još se uvi jek drži oso bi to per fi d nim i ogav nim ob li kom koeg zis ten ci-je po je din ca s to ta li tar nim režimom. Ni je dan od lus tra cij skih za ko na tak vu dje lat no st ne izos tav lja.

Ipak, po ja vio se oz bi ljan po li tički, deon to loški i prav ni prob lem, to je st ka ko ot kriti i ut vr di ti taj ne su rad ni ke, i, oso bi to, ka ko do ka za ti

31 Sup ra., bi lješka 14, str. 366-367.32 Ibid., str. 366.


su rad nju; dru gim ri ječima, po ja vio se prob lem ko rište nja dos jea što ih je držala sa ma taj na po li ci ja o svo jim su rad ni ci ma. S ob zi rom na kri te ri je zas no va ne na vred no ta ma de mok rat ske države, ko mu nistička si gur nos na po li ci ja per ci pi ra se kao an ti de mok rat ska rep re siv na in-sti tu ci ja ko ja je sus tav no kršila ljud ska pra va, i po taj no pri kup lja la sva ko ja ke kom pro mi ti ra juće in for ma ci je o građani ma. Ko ris ti ti se tim in for ma ci ja ma u in te re su prav de u de mok rat skoj državi čini se na pr vi pog led ne baš etičkim. A ni je se mog lo is ključiti ni pret pos tav ku da su po li cij ski dos jei, vo ljom nji ho vih sas tav ljača, bi li sačinje ni za to da bi se kom pro mi ti ra lo oso be za ko je se mog lo pret pos ta vi ti da će ig rati važnu i vid lji vu društve nu ulo gu u no vom de mok rat skom društvu. Na pa di na tak ve važne oso be mog li su oz bilj no des ta bi li zi ra ti pro ces de mok ra ci je. Dru gim ri ječima, iz no si lo se po li tički pri go vor da se do-sjei ma o pćeni to ne tre ba od već vje ro va ti. Na po kon, pro tiv ko rište nja tih dos jea go vo rio je i prav ni ar gu me nt ko ji se od no si na zaštitu po-je din ca od pri kup lja nja, neop rav da nog ob jav lji va nja, ili kak ve dru ge zlo po ra be pri vat nog sad ržaja.

Taj skep ti ci zam na la zio je s vre me na na vri je me iz ra za u pi ta nju tre ba li te dos jee uništi ti ili ih pak osi gu ra ti kao pos ve pov jer lji ve, pri čemu se pod ra zu mi je va lo i zab ra nu ko rištenja in for ma ci ja iz tih dos jea. Na kra ju ni jed na ni dru ga od te dvi je op rečne mje re nig dje ni je pro-ve de na. Po li tičke stran ke i jav no mni je nje to mu su se pro ti vi li. Dosjei su pred stav lja li je di ni iz vor in for ma ci ja o fun kcio ni ra nju ko mu nis tičke si gur nos ne po li ci je, te sto ga ni je bi lo ra zum no dra go volj no ih se lišiti.33 Nji ho vo unište nje ili pos ve mašnja taj no st ni su ja mčili dos tat nu zašti tu od ci lja nog cu re nja kom pro mi ti rajućih po da ta ka ko je su »pri re di li« (ne sa mo) bi vši ili sa dašnji dužnos ni ci taj ne po li ci je, što u društvu iza zi va do dat ne na pe tos ti. Na taj se način pro dužuje ut je caj bi vših to ta li tar nih struk tu ra.

Kao prim jer može se na ves ti jav ni skan dal što ga je, pri je ne ko li ko go di na, izaz vao »L’Expre ss« tvr deći da je iz među 1953. i 1963. bi vši mi nis tar ob ra ne u Fran cus koj Char les Her nu bio »age nt KGB-a«,34 ili pak skan dal u ve zi s bečkim gra do načel ni kom Hel mu tom Zil kom ko je ga su (u po vo du držav nog od ličja ko je mu je dodije li la Re pub li ka Češka) ne ki češki po li tičari i češki me di ji jav no pro ka za li kao bi všeg su rad ni ka čehos lo vačkih taj nih službi.

33 A.-A. Al len, Res pon si bi li ty and jus ti ce af ter the Cze ch Tran si tion: The Po li cy of lu-stra tion, Prin ce ton Uni ver si ty, 1996., str. 32.

34 Eri ch In ciyan, »Des do cu men ts so viétique con fi r me nt que Char les Her nu a tra vail lé pour l’E st«, Le Mon de (17. si ječnja 1997.), 6.


Is kus tvo bi vše Čehos lo vačke oso bi to je rječito. Dos jei ma si gur nos-ne po li ci je naj pri je se ko ris ti lo mi mo za kon skog ok vi ra, a pristup ni je bio do pušten po je din ci ma. Us pr kos to mu »osob ni dos je« su rad ni ka službe Držav ne si gur nos ti, ko jom je up rav ljao Pe tr Ci bul ka (a ko ji dos je sad rži oko 60.000 ime na, s da tu mom rođenja i kod nim na dim-kom) bio je ob jav ljen u jed nim no vi na ma. Taj »osob ni dos je« očito u cje li ni zas lužuje pov je re nje, prem da za si gur no u nje mu nužno ima mjes ti mičnih pog rešaka, i prem da je ne pot pun.

U svim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe na kra ju se, sto ga, na met nu la ide ja da de mok rat ska država mo ra is ko ris ti ti dos jee ko-munis tičke si gur nos ne po li ci je te za to do ni je ti za kon u dos tup nos ti tih dos jea. Ipak, na cio nal ni za ko ni znat no se raz li ku ju. U Nje mačkoj je na pr vo me mjes tu prav ni in te res oso be, što po je din cu omo gućuje pris tup in for ma ci ja ma o nje go voj oso bi, ali i in for ma cijama o in for ma to ri ma ko ji su ga bi li pri ja vi li Sta si ju. Društvo je, ka ko ne ki proc je nju ju, na taj način bi lo ne pot reb no po di je lje no na »op tuživače« i »op tužene«.35 Za raz li ku od to ga u dru gim su država ma dos jei taj ne po li ci je os ta li taj ni, a nji ho vo ko rištenje og ra ničeno je na slučaje ve za kon ske lus tra ci je dje lat no ili po ten ci jal no važnih oso ba iz jav no ga i po li tičkog živo ta. Nag la sak je na to mu da se os jet lji ve po dat ke ne pre pus ti u ru ke dru gih po li tičara, već da nji ma ras po laže neo vis no ne po li tičko lus tracijsko ti je lo (Polj ska).

Širi na i načini ko rište nja dos jea taj nih su rad ni ka i pris tup tim do-sjei ma ovi se o to mu ka ko se raz r ješuje su kob iz među pra va po je din ca na zašti tu od zlo po ra be po da ta ka osob nog značaja, s jed ne stra ne, i pra va po je din ca na pris tup informa ci ja ma ko je se od no se na nje ga osob no (pra va »sa moop red je lje nja« u sfe ri in for ma ci ja), s dru ge stra-ne. Taj je su kob raz ri ješio mađarski Us tav ni sud (u ra ni je na ve de noj od lu ci br. 60/1994.). U skla du s prav nom prak som Eu rop skog su da za ljud ska pra va, Ustav ni je sud ut vr dio da je prošlost jav nih po li tičkih oso ba »po da tak od jav nog in te re sa« u smis lu član ka 61 Us ta va. Pre ma to mu, jav no st ima pra vo na te po dat ke. Dak le, u prav noj državi dos jei ko mu nis tičke taj ne po li ci je ne smi ju se ni ti uništi ti ni ti držati u pos ve-mašnjoj taj nos ti. Na sup rot to mu, pra vo na sa moop red je lje nje u sfe ri in for ma ci ja i po je din ci ma ko ji ni su jav ne oso be is ključuje neog ra ničen pris tup svim dos jei ma i dos jei ma su rad ni ka. Ut vr di ti cr tu raz gra ničenja iz među in for ma ci ja od jav nog in te resa i in for ma ci ja ko je tre ba zad ržati



u taj nos ti »po li tička je od lu ka« i za ko no da vac u toj stva ri na ras po la-ga nju ima širo ku »mar gi nu proc je ne«.

Čak se i Re pub li ka Češka pot ru di la nak nad no us pos ta vi ti rav no-v jes je iz među tih dva ju međusob no sup rot stav lje nih pra va. Češki je par la me nt u ožuj ku 1996. do nio za kon br. 140 o pris tu pu dos jei ma proi zišlim iz dje lat nos ti bi vše Držav ne si gur nos ti. Taj za kon po je din-cu da je pra vo na in for ma ci je ako se ra di o dos jeu ko ji se od no si na nj osob no, i ako taj dos je još uvi jek posto ji. U slučaju da je ta ko, ta oso ba ima pra vo pris tu pa dos jeu. Ime na dru gih oso ba, na taj način dos tup na u dos jeu, mo ra se učini ti nečit ki ma pri je no što se dos je da na uvid (u načelu to se ne ra di s pra vim ime ni ma su rad ni ka ko mu nis tičke taj ne po li ci je). Ipak ima još je dan nez go dan vid za kon ske si tua ci je u Repub-li ci Češkoj (i u Re pub li ci Slo vačko j): je di no ti je lo ko je ras po laže s dos jei ma je st Mi nis tar stvo nu tar njih pos lo va, iz vršno ti je lo, dak le po-li tičko ti je lo ko je ni je neo vis no.

d. Prob lem »ko lek tivne od go vor nos ti i ko lek tiv ne kriv nje«Lus tra cij ski za ko ni režimu lus tra ci je pod vr ga va ju sku pi nu određe-

nih oso ba s ob zi rom na nji hov for mal ni po ložaj u to ta li tar noj državi, ili s ob zi rom na nji ho vu for mal nu pri pad no st ne koj in sti tu ci ji, or ga ni-za ci ji ili tijelu ko ji su osi gu ra va li fun kcio ni ra nje to ta li tar ne države ili bra ni li nje zi ne te melj ne in te re se. Tak vo načelo ratio ne per so nae čes to bi va pred me tom kri ti ke, jer da uvo di ne baš prih vat lji vu ko lek tiv nu od go vor no st i/ili kriv nju oso ba pod ložnih lus tra ci ji. Već na ve de na re zo lu ci ja Par la men tar ne sku pšti ne br. 1096 u § 12 kaže da »kriv nja – ko ja je in di vi dual na a ne ko lek tiv na – mo ra sva koj oso bi bi ti do ka za na, što svje doči o pot re bi in di vi dual ne a ne ko lek tiv ne prim je ne za ko na o lus tra ci ji«.

Načelo in di vi dua lne kriv nje – u prav noj državi ne pov re di vo – ipak ne može vri je di ti za pos tup ke po je di na ca u to ta li tar noj državi ko ja, po na ra vi, ni je raz vid na, i u ko joj načela prav ne države uo pće ni su na dje-lu. To oso bi to vri je di za dužnos ni ke ko mu nis tičke par ti je. Ta je parti ja bi la us re do točena na na me ta nje i učvr šćenje svo je ne de mok rat ske vlas ti. Do nošenje od lu ka u ti je li ma ko mu nis tičke par ti je ni je bi lo do-stup no jav nos ti ni ti se od vi ja lo pod nad zo rom društva. Neo vis ni me di ji ni su pos to ja li. U tak vim okol nos ti ma ne može se očeki va ti da do ka zi o pos tup ci ma vi so kih dužnos ni ka to ta li tar ne par ti je pad nu na te ret ti je la de mok rat ske države.

Čehos lo vačko i češko za ko no dav stvo plod je tak vih raz mišlja nja. Ko mu nis tički je režim u Službe nim no vi na ma prog lašen »ne za ko ni-


tim« za ko nom br. 198/1993., ko ji se od no sio na »ne za ko ni to st ko-mu nis tičkog režima i na ot por tom režimu«. Taj za kon zak ljučuje da »o pćeni tu kriv nju za zločine [...] mo ra ju di je li ti svi oni ko ji su, kao dužnos ni ci, or ga ni za to ri i po ti ca te lji, pro vo di li ko mu nis tički režim u po li tičkoj i ideo loškoj sfe ri«. Čehos lo vački se Us tav ni sud već ra ni je, u stu de no me 1992., bio iz jas nio u ve zi s prih vaćanjem za ko na br. 198, pre su di vši da se po ne kad traži da se za do vo lje ne ke građan ske oso bi-ne ko je se sve za jed no mo gu ok va li fi ci ra ti kao lo jal no st de mok rat skim načeli ma [...] [te da se] to og ra ničenje može od no si ti na ne ke sku pi ne oso ba bez nji ho va in di vi dual nog is pi ti va nja.36

Na dru go me mjes tu »Smjer ni ce« spo me nu tu kon cep ci ju pot vrđuju, do no seći pod točkom h) slje deće: [...] Kad je neka or ga ni za ci ja teško prek ršila ljud ska pra va, smat-

ra se da je član, za pos le nik ili man da tor te or ga ni za ci je sud je lo vao u tom kršenju u slučaju da je bio vi so ki dužnos nik, osim ako ne do kaže da ni je sud je lo vao u prip re mi, pro vođenju i u iz vršenju te po li tike, prak se ili čina.

U skla du s načelom iz stav ka h) al ban ski lus tra cij ski za kon dis kva li-fi ci ra vi so ke dužnos ni ke Rad ničke stran ke »osim u slučaju da su dje lo-va li u sup rot nos ti sa službe nim li ni jom i da su se jav no dis tan ci ra li«.

Pi ta nje »ko lek tiv ne od go vornos ti« taj nih su rad ni ka ko mu nis tičke si gur nos ne po li ci je još je dvoj be ni je. Pro dub lje no pro pi ti va nje po je-di načnih pos tu pa ka sva kog taj nog agen ta du got raj no je, fi nan cij ski zah tjev no, i pret pos tav lja sud je lo va nje snažne neo vis ne sud be ne vlas ti ko ja ras polaže dos tat nim bro jem su da ca. In di vi dual na prim je na lus tra-cij skih mje ra bi la je nor mal na u kon so li di ra noj de mok rat skoj državi (Nje mačka), od nos no u zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe u ko ji ma je lus tra cij ski za kon do ne sen du go na kon pa da to ta li tar nog režima (Polj ska). Za kon ski tek st i sud ska prak sa u tak vim zem lja ma pri sut no st ime na agen ta u dos jei ma taj ne po li ci je ni je smat ra la dos tat nim raz lo-gom za lus tra ci ju. Među nužne do ka ze ub ra ja li su se spo ra zu mi o taj noj su rad nji sa si gur nos nim služba ma ko je je u prošlos ti pot pi sa la lus tri-ra na oso ba, iz vje šća s pot pi som do tične oso be pod ni je ta služba ma, ili do ku men ti ko ji ma se do tičnoj oso bi op rav da va nak na da is plaćena za su rad nju. Ne ki za ko ni priz na ju i »ola kot ne okol nos ti« (su rad nju u ne vo lji ili pri sil nu su rad nju pod pri jet njom smrću ili pod pri jet njom zdrav lju agen ta ili nje go vih bližnjih – Polj ska).

36 Vi di sup ra, bi lješka 3, str. 64., na ve de nu od lu ku.


Čehos lo vački lus tra cij ski za kon u tom je pog le du ati pičan. Taj za kon po ložaje i dužnos ti u de mok rat skoj državi zab ra nju je oso ba ma isklju-čivo na te me lju no mi nal ne prisut nos ti nji ho va ime na u dos jei ma taj nih su rad ni ka. Nac rt to ga za ko na što ga je pod ni je la vla da pred viđao je in di vi dua li zi ra ni ma te ri jal ni pre duv jet za obav lja nje dužnos ti (da »do-tični građanin ni je sud je lo vao u kršenju ljud skih i građanskih pra va«), ali tu od red bu ko ja je ima la in di vi dua li zi ra jući učinak par la me nt ni je zad ržao u ko načnom tek stu. Bit ni raz lo zi za odus ta ja nje od is traživa nja in di vi dual nih pos tu pa ka lus tri ra nih oso ba vje ro jat no je bi la nam je ra par la men ta da ub r za i što je mo guće više po jed nostavi pos tu pak lustra-ci je, te činje ni ca da je, u krat kom raz dob lju od 1. lis to pa da 1989. do 31. si ječnja 1990., nev je ro jat nih 89,9% svih dos jea ko mu nis tičke taj ne po-li ci je bi lo unište no ili pre ne se no na ne poz na to mjes to (više od 18.000). Čehos lo vački Us ta vni sud taj for ma li zi ra ni pris tup lus tra cij skog za ko-na ne smat ra neus tav nim, ali je ipak pre su dio da je neus tav no zad ržava-nje u za ko nu ka te go ri ja upi sa nih oso ba čiji sta tus ne pret pos tav lja i ne čini ne po bit nom stvar nu su rad nju s taj nom po li ci jom (na taj je način Us tav ni sud po ništio ka te go ri ju »kan di da ta« za taj nu su rad nju).

Kas ni ja sud ska prak sa ipak je u prim je ni čehos lo vačkog (češkog) za ko na uve la (vi di in fra) ele me nt in di vi dua li za ci je, a kas ni ji za ko ni u toj sfe ri više ni su uve li taj for mal ni kri te rij. Zakon br. 148/1998. o zašti ti taj nos ti u češkim Službenim no vi na ma u sfe ri si gur nos ti dis kva-li fi ci ra onu oso bu ko ja je, među os ta lim, sud je lo va la ili sud je lu je u »dje lat nos ti ko ja smje ra kršenju ljud skih pra va i slo bo da«, ili ko ja, even tual no, tak vu dje lat nost po du pi re. Nac rt za ko na o jav nim dužno-sti ma, što ga je u je sen 2000. češka vla da iz ni je la pred par la me nt, sa-drži od red bu ko ja se može us po re di ti s tek stom od go va ra jućih od re-daba Te melj nog za ko na i po je di načnih nje mačkih za ko na (oso bi to Beam ten ge set za). Na jav nu se dužno st ne može pos ta vi ti oso ba za koju se »može sum nja ti hoće li u ob našanju svo je dužnos ti pošti va ti us tav-na de mok rat ska načela Češke Re pub li ke, i hoće li tu dužno st na va ljan način ob našati«. Dak le čehos lo vački lus tra cij ski za kon, u tom po-sebnom kon tek stu, zad ržava tra go ve onog pret je ri va nja ko jeg su bi le na met nu le ob jek tiv ne i iz nim ne okol nos ti na početku. U sva kom slu-čaju, Re pub li ka Češka se u kas ni joj za ko no dav stve noj i sud be noj prak-si ned voj be no uda lji la od to ga.

e. Pra vi la o pos tu pa nju u ve zi s lus tra ci jomTaj vid lus tra cij skog za ko no dav stva vje ro jat no je naj kon tro ver zni ji.

Po li tički značaj pi ta nja lus tra ci je, zna tan etički na boj, te pov jer lji vost


broj nih do ku me na ta o lus tra ci ji, u načelu ne omo gućuju prim je nu uobičaje nih sud be nih pra vi la pos tu pa nja. Is to ta ko tre ba na umu ima ti da ni je la ko od re di ti dis kva li fi ka cij ske mje re ko je se u mno gom pogle-du mo gu do ti ca ti pra va na rad, ali is to ta ko i kaz ne nog pra va. Da bi se ov la da lo sud be nim pos tup ci ma ko ji se tiču broj nih važnih stva ri, im pli cirajući proc je nu po je di načnih pos tu pa ka lus tri ra nih oso ba, u država ma no ve de mok ra ci je ne ma dos tat nog bro ja kva li fi ci ra nih su da-ca neu pit ne mo ral nos ti, ko ji ne bi bi li obi lježeni to ta li tar nom prošlo-šću. »Pos tre voul cio nar ni« par la men ti zbog ti me mo ti vi ra nog i jed va prik ri tog ne pov je re nja ne ra do su odus ta ja li od to ga da sa mi nad gle da ju od vi ja nje pro ce sa lus tra ci je u cje li ni. Svi spo me nu ti raz lo zi, na rav no, od ra zi li su se na značaj i ob li ke pos tup ka lus tra ci je.

Po kušaji ko ji ma je cilj bio uteći se »neo vis nim po vjeren stvi ma«, us pos tav lje nim po seb no u ve zi s lus tra cij skim za ko ni ma u Čehos lo-vačkoj ili u Al ba ni ji, po ka za li su se ne dos tat no dje lot vor ni ma i prav no nep rik lad ni ma. U tim zem lja ma u pi ta nje je bi la do ve de na neo vis no st ne kih čla no va pov je ren sta va (oso bi to onih ko je je u pov je ren stvo ime-no va la iz vršna vla st), a u pi ta nje je bi la do ve de na rav no teža kom pe-ten tnos ti pov je ren stva, s jed ne stra ne, i pri lično sla bo jam stvo što su ga pružale po je din cu, s dru ge stra ne.37 Ta je pov je ren stva obi lježila ka ko spo ro st pos tupka i neučin ko vi to st (za sa mo go di nu da na pos to ja-nja, čehos lo vačko neo vis no pov je ren stvo ri ješilo je sa mo 11% zah tje-va ko je je zap ri mi lo, i ut vr di lo je su rad nju s taj nim služba ma sa mo za 13 oso ba, to je st u 0,5% is traženih slučaje va).38 Pozivajući se na argumen te us tav nog značaja čehos lo vački je Us tav ni sud, go di ne 1992., opo zvao neo vis no pov je ren stvo.

Sto ga se na kra ju na met nu la pot re ba za sud skom prov je rom u pri-mje ni lus tra ci je, bi lo pred po seb nim su do vi ma, od nos no pred po seb no za to ime no va nim su ci ma, ili pred dru gim us tav nim ti je li ma (Mađarska), bi lo pred re dov nim su dom ko ji je bio od ređen za tu svr hu (Poljska – Va ršav ski pri ziv ni sud; Al ba ni ja – Vr hov ni sud). Za ja mčena je moguć-no st pri zi va.

Pos tu pak lus tra ci je pred su dom od vi ja se bi lo pre ma po seb nim pravili ma (Polj ska), bi lo u ob li ku pos tup ka rad no ga pra va (ko jem se ut ječe na te me lju ništav nos ti ot ka za, od nos no ot pušta nja), ili pak, even tual no, u ob li ku građan skog pra va (za slučaj kle ve te). Is kus tvo uka zu je na to da je sud ska prov je ra po je di načnih slučajeva lus tra ci je

37 Sup ra, bi lješka 15, str. 23.38 Vi di pra vo ri jek ci ti ran sup ra, bi lješka 3, str. 75.


na jče šće učinko vi to sred stvo u ob ra ni pra va oso ba podvr gnu tih lu-stra ci ji. Na sup rot to mu, ti je li ma ko ja pred su dom bra ne jav ni in te res čes to manj ka do ka za, zbog čega su čes ti slučaje vi »ne dos tat ka do ka za« (Polj ska, Re pub li ka Češka, vi di in fra).

f. Prob le mi ne jas nog prav nog značaja lus tra ci je i zab ra na ret roak tiv nos tiMje re dis kva li fi ka ci je ko je su iz rečene na te me lju lus tra cij skih za-

ko na pri pa da ju u pod ručje prim je ne rad no ga i up rav nog pra va, te ih se sto ga ne može pri mi je ni ti kao mje re ko je propi su je kaz ne no pra vo, bi lo da se ra di o in sti tu tu kriv nje, in sti tu tu pret pos tav lja nja ne vi nos ti, ili, oso bi to, in sti tu tu zab ra ne ret roak tiv nos ti. Ba rem se čehos lo vački Us tav ni sud rav nao tak vim ne kaz ne nim pog le dom. Taj je sud is tak nuo da se ne može ko mbini ra ti »rad ni« značaj za ko na lus tra ci je s kon cep ti-ma i kva li fi ka ci ja ma što pri pa da ju kaz ne nom pra vu, te je sto ga od ba cio ar gu me nt o neus tav nos ti ko ji se po zi vao na na vod nu ko lek tiv nu od go-vor no st zbog pri pad nos ti sku pi ni oso ba što je for mal no de fi ni ra na tim za ko nom. Us tav ni sud svo je ne kaz ne no viđenje sup rot stav lja oso bi to ar gu men tu na vod nog ret roak tiv nog dje lo va nja čehos lo vačkog za ko na o lus tra ci ji. Ka te go rički ga od ba ci vši: Za kon ne kaže da je ob našanje ne kih dužnos ti u prošlos ti bi lo

neza ko ni to ili pak us tav no zbog kaz ne nog ovak vo ga ili onak vog prek ršaja, i ne određuje ni kak vu ret roak tiv nu prav nu od go vor nost... Bit to ga za ko na je st ut vr di ti is ključivo za bu dućno st uv je te za obna-šanje ne kih pre ciz no ut vrđenih dužnos ti, od nos no u tom za ko nu pre ciz no na ve denih dužnos ti [...].39

Se ve ri no vo iz vje šće, ko je je prih va ti la Par la men tar na sku pšti na Vijeća Eu ro pe, čini se da da je za pra vo sta ja lištu čehos lo vačkog Ustav-nog su da. U iz vje šću sto ji: Ia ko je ne mo guće pri mi je ni ti ret roak tiv no ne ki kaz ne ni za kon,

mo guće je pri mi je ni ti ret roak tiv ne pro pi se ad mi nis tra tiv nih mje ra, ako ti pro pi si ne uz ro ku ju od već iz ra zi tu šte tu.40

Ipak, up ra vo zbog težine mje re ot ka za pot reb no je dje lo mi ce mo di-fi ci ra ti ne kaz ne ni pris tup. Eu rop ski sud za ljud ska pra va u svo joj prak si ot kaz kao discip lin sku san kci ju zbog ne lo jal nos ti drži za »vr lo stro gu mje ru« sto ga što ta mje ra ut ječe na ug led do tične oso be, oso ba ko joj je

39 Vi di na ve de nu od lu ku sup ra, bi lješka 3, str. 66 i 70.40 Sup ra, bi lješka 15, str. 14.


uručen ot kaz gu bi sred stva za život te joj je go to vo ne mo guće neg dje drug dje do bi ti is ti po sao.41 Sto ga su nužna snažna pro cedural na jam-stva ko ja će uživa ti oso be podvr gnu te lus tra ci ji. To je je di ni način da se ot klo ni pri go vor da pro ce du ra lus tra ci je, ko ris teći se pra vom na rad, zap ra vo us pos tav lja »kaz ne no društve no pra vo« (So zial straf rec ht).42 Lus tra cij ski za ko ni, sto ga, pred viđaju iz rav nu ili ba rem sub si di jar nu prim je nji vo st pra vi la kaz ne nog pos tup ka, i to i što se tiče pos tup ka lu-s tra ci je kao tak ve, i u pog le du pro ce du ral nih pra va oso be podvr gnu te lus tra ci ji (polj ski lus tra cij ski za kon, §§ 19 i 20).

g. Priv re me ni značaj lus tracij skog za ko no dav stvaPriv re me ni značaj je dan je od bit nih ele me na ta lus tra cij skog za ko-

no dav stva. S ob zi rom na to da je le gi tim na svr ha lus tra ci je ob ra na tek us pos tav lje ne kr hke de mok ra ci je od oso ba u ko je se ne može ima ti pov je re nja, ta svr ha kao le gi timna više ne pos to ji u tre nut ku kad je de mok ra ci ja u društvu dos tat no i ne pov rat no učvr šćena. Ako je, u kraj-njoj cr ti, svr ha lus tra cij skog za ko na kor je ni ta prom je na jav ne dužnos ti, ta je svr ha os tva re na ono ga časa kad je pro ces prom je ne dov ršen. Lu-s tra cij ski za ko ni ne bi smje li bi ti tra jan dio prav no ga po ret ka de mo-krat ske države, na dživ lju jući prav ni po re dak ko ji je nav las tit raz dob lju tran zi ci je iz to ta li tar nog po ret ka u de mok ra ci ju. Su dac Eu rop skog su da za ljud ska pra va Spiel ma nn, prim je ri ce, nag la sio je važnost vre-me na u ve zi s prim je nom nje mačkih za ko na ko ji zah ti je va ju lo jal no st dužnos ni ka li be ral nom i de mok rat skom po ret ku i ko ji do pušta ju ot kaz u slučaju izos tan ke te lo jal nos ti. U svo je mu di je lom izu ze tom mišlje-nju u slučaju Gla se na pp vs Nje mačka iz 1986. on kaže: [...] Pi tam se je li go di ne 1986., dak le go to vo 60 go di na pos li je

Wei mar ske Re pub li ke i više od 40 go di na na kon svršet ka Dru gog svjet skog ra ta, in kri mi ni ra na prak sa Sa vez ne Re pub li ke Nje mačke uis ti nu nužno jam stvo de mok ra ci je.43

Dru gi vid priv remenog do mašaja lus tra cij skog za ko no dav stva proiz la zi iz pot re be da se zad rži nje gov pre ven tiv ni značaj i da se iz bjeg ne rep re siv ni pris tup us mje ren pro tiv oso ba po gođenih lus tra-ci jom. M. Schwar tz proc je nju je da ako do tična oso ba prek ršaj ko ji je

41 Vi di od lu ku sup ra, bi lješka 1, str. 23.42 J.-Chr. Ca ten hau sen, sup ra, bi lješka 14, str. 382.43 Gla se na pp vs Sa vez na Re pub li ka Nje mačka (1986.), 104 Eu rop ski sud za ljud ska pra va

D. H. (Se ri ja A), 1, 29 Anex Eu ropskoj kon ven ci ji o ljud skim pra vi ma D. H. 172.


u očima lustra cij skog za ko no dav stva važan ni je počini la u ne dav noj prošlos ti, on da ne ma ve li ke opas nos ti od to ga da ta kav prek ršaj počini u bu dućnos ti. Što je prošlo st ko ja se pro pi tu je da lja, to pro pi ti va nje ima ma nje pre ven tiv ni smi sao, i tim pri je može po lus triranu oso bu ima ti pos lje di ce rep re siv nog značaja.44

Im pe ra tiv priv re me nog značaja priz na je se u svim zem lja ma Središ-nje i Is točne Eu ro pe, i priz na ju ga ne sa mo za ko no dav ci već i us tav ni su do vi tih ze ma lja kad se očitu ju o učin ci ma ra tio ne tem po ris lus tra-cij skih za ko na.45

Priv re me ni značaj lus tra ci je od ražava se u za kon skim pro pi si ma ko ji vre men ski og ra ničuju važenje lus tra cij skog za ko na, od nos no u pro pi si ma ko ji ut vrđuju kraj nji da tum s ko jim se oko nčava prim je-na lus tra cij skih mje ra, ili pak u pro pi si ma ko ji određuju raz dob lje u ko je mu lus tra cij ska mje ra pri mi je nje na na ne ku oso bu vri je di (to je st raz dob lje zab ra ne pris tu pa od ređenoj dužnos ti).

Dva čehos lo vačka lus tra cij ska za ko na bi la su vre men ski og ra ničene va lja nos ti, to je st do kon ca go di ne 1996. Češki par lament ih je ipak pro dužio do 2000. U lis to pa du 2000. par la me nt je opoz vao od red be ko ji ma se od ređuje taj no vi ko načni rok va lja nos ti, ko ji je is tje cao 31. pro sin ca 2000., ob jas ni vši da te za ko ne tre ba za mi je ni ti za ko nom o jav noj dužnos ti, za ko nom ko ji je nekoli ko tje da na pri je us va ja nja na ve-de nog aman dma na dos tav ljen par la men tu. Pred sjed nik V. Ha vel od bio je pot pi sa ti dva aman dma na (1995. i 2000.) ko ji ma se pro du lji va lo va-lja no st za ko na, i vra tio ih je u par la me nt. On ni je do veo u pi ta nje pri-k lad no st lus tracijskih za ko na, ali je us tra jao na nji ho vu »iz van red nom re vo lu cio nar nom značaju« ko ji je pro ti van ide ji pro du lje nja nji ho ve va lja nos ti on kraj pr vot no ut vrđenog da tu ma. Nje gov sus pen ziv ni ve to u oba je slučaja, međutim, bio po ništen u par la men tu kva li fi ci ranom većinom gla so va (vi di in fra).46

Ko načni da tu mi učin ka lus tra cij skih mje ra (kraj 2002.) na ve de ni su u al ban skom za ko nu, u mađar skom za ko nu (2004.) i nje mačkom za-ko nu ko ji se od no si na do ku men te Sta si ja (15 go di na, to je st do kra ja 2006.). Bu gar ski »Za kon Panev« us ta nov lja vao je raz dob lje za učin ke zab ra ne pris tu pa dužnos ti ma na os no vi to ga za ko na (pet go di na). Polj-ski za kon pred viđa raz dob lje od de set go di na, računa jući od da tu ma ko načne sud ske od lu ke.

44 Vi di do ku me nt ci ti ran sup ra, bi lješka 7, str. 18.45 Vi di od lu ku čehos lo vačkog Us tav nog su da ci ti ra nu sup ra, bi lješka 3, str. 66.46 V. Ha vel, sup ra, bi lješka 11.


Na ve de ni po dat ci po ka zu ju da, prem da u zem lja ma Sre dišnje i Istoč-ne Eu ro pe pos to ji kon sen zus gle de priv re me nog značaja lus tra cij skog za ko no dav stva, kon sen zu sa gle de pot reb nog tra ja nja va lja nos ti i učina-ka lus tra ci je ne ma. Uvid u za kon ski acquis upućuje na zak ljučak da je poželj no raz dob lje od naj ma nje de set godi na (za ko ni u Nje mačkoj, u Polj skoj i u Mađar skoj pot vrđuju ta kav zak ljučak), iz među os ta lo ga sto ga što učvr šćenje de mok ra ci je u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi nap re-du je mno go spo ri je no što se to očeki va lo u tre nut ku prev ra ta u osam-de se tim i de ve de se tim godi na ma.

Sa sve većim vre men skim raz ma kom od pa da to ta li tar nih po re da ka bi va nužno i prak tično u lus tra cij ske za ko ne uni je ti od red be po ko ji ma lus tra ci ji ni su pod ložne oso be ko je kon cem osam de se tih i počet kom de ve de se tih ni su ima le osam nae st go di na. Tak va odred ba pos to ji u polj skom za ko nu, ko ji ne vri je di za oso be rođene na kon 10. svib nja 1972., ali i u pos ljed njem aman dma nu na češke lus tra cij ske za ko ne iz 2000. (za ko ni br. 422 i 424/2000. u češkom Službenom lis tu), ko jim se aman dma ni ma te za ko ne zab ra nju je prim je nji va ti na oso be rođene pos li je 1. pro sin ca 1971.

7. Prov je re us klađenos ti s kon ven ci ja maProv je ra us klađenos ti s međuna rod nim kon ven ci ja ma po ka zu je već

na pr vi pog led ne pos to ja nje ho mo ge nos ti, a ni je mo guće ni ut vr di ti iz-ra zi tu du go ročnu ten den ciju (ko ja bi od počet nog to le ri ra nja lustracij-skih za ko na išla pre ma nji ho voj kas ni joj kri ti ci). Uvid u čehos lo vački lus tra cij ski za kon u tom pog le du pruža naj više po da ta ka, jer je taj za kon bio je dan od pr vih us vo je nih, a us to bio je i oso bi to širo kog obuhva ta.

Čehos lo vački je za kon Međuna rod ni ured za rad, na te me lju zah tje-va Sin di kal ne ud ru ge Češke, Mo rav ske i Slo vačke, i češke i slo vačke Kon fe de ra ci je sin di ka ta, pro pi tao u svjet lu Kon ven ci je (br. 111) ko ja se od no si na dis kri mi na ci ju (za pos le nje i pro fesija). Izvješće Međuna-rod nog ure da za rad od ožuj ka 1992.47 priz na je da lus tra cij ski za kon po la zi od »u počet ku pos ve op rav da ne ini ci ja ti ve« (§ 13), ali da je po tom us mje ren na nešto pos ve dru kčije, u čemu prev la da va načelo pret pos tav lje ne ko lek tiv ne kriv nje. U pog le du ta ko poj mlje ne kriv nje, po Međuna rod nom ure du za rad, za kon ske nor me dru gih ze ma lja, ko je smje ra ju zab ra ni ob našanja ne kih dužnos ti, ni su ni ma lo slične nor ma-ma u čehos lo vačkom za ko nu. Taj za kon ne us pos tav lja ve zu iz među

47 Rap po rt de la Com mis sion d’exper ts pour l’appli ca tion des con ven tio ns et re com man-da tio ns, Doc. Off. B.I.T., 79. Sjed ni ca, Izvješće III. (Dio 4A), (1992.).


sa dašnjeg po našanja i obnašanja dužnos ti, ne zab ra nju jući to ob našanje zbog ak tiv nog sud je lo va nja u kršenju ljud skih pra va, već jed nos tav no zbog raz lo ga kao što je pri pad no st ne koj od ređenoj sku pi ni (§ 24). U iz vje šću se zak ljučuje da se is ključenja pred viđena tim za ko nom ne može smat ra ti op rav da ni ma na te me lju kva li fi ka ci ja pot reb nih za od-ređena rad na mjes ta, u smis lu Kon ven ci je br. 111, te da »u na ve de noj mje ri, pred viđena is ključenja [...] pred stav lja ju dis kri mi na ci ju na osno-vi po li tičkog mni je nja, u smis lu Kon ven ci je br. 111« (§ 81).

Re zul ta ti prov je re suk lad nos ti lus tra cij skih za ko na s Eu rop skom kon ven ci jom o ljud skim pra vi ma čine se ma nje ka te go ričnim, za što očito ima više raz lo ga. Sa ma Eu rop ska kon ven ci ja pot pi sa na je tek 1950., to je st ci je lih pet go di na na kon po nov ne uspos ta ve de mok ra cije u broj nim eu rop skim država ma na kon nes ret nog raz dob lja Dru gog svjet skog ra ta, u ko jem je ko la bo ra ci ja znat nih slo je va sta nov ništva s to ta li tar nom vla šću bi la čes ta po ja va. Pr ve ra ti fi ka ci je Eu rop ske kon-ven ci je (Nor veška, Nje mačka) do go dile su se tek 1952., no Ita li ja ju je ra ti fi ci ra la tek 1955., a dru ge države, nav las ti to Fran cus ka, i kas ni je. Pre ma to mu Eu rop ska kon ven ci ja pos ta la je ob vez nom za države tek u tre nut ku kad su one već bi le ug lav nom ri ješile prob lem či šćenja svo ga društva od ko la bo ra cio nis ta i od onih ko ji su za go di na rep re si je skrivi-li na ne ki dru gi način. Za raz li ku od to ga, zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe Eu rop sku kon ven ci ju su ra ti fi ci ra le na jče šće vr lo br zo na kon pa da to ta li ta riz ma, još ti je kom pro ce sa či šćenja pos tkomu nis tičkog društva (ne tre ba za bo ra vi ti ni to da je raz dob lje od sut nos ti slo bo de za vri je me Svjet skog ra ta bi lo mno go kraće od raz dob lja ko mu nis tičkog to ta li ta riz ma, te sto ga deg ra da ci ja društva ni je bi la ta ko du bo ka).

Osim to ga, tre ba pod sje ti ti na to da ni Kon ven ci ja ni ti bi lo ko ji od nje zi nih do dat nih pro to ko la ne go vo re o pra vu na dos tup no st jav nih dužnos ti. Sku pi na od šest su da ca Eu rop skog su da za ljud ska pra va u osam de se tim je go di na ma upo zo ri la na to da se ni je ra di lo o »slučajnom pro pus tu«, već o »pro mišlje noj vo lji« država pot pis ni ca Kon ven ci je. Su ci smat ra ju da raz lo ge to ga pro mišlje nog izos tav lja nja tre ba tražiti u ve li koj po teškoći da se međuna rod noj ju ris dik ci ji podvr gne prob lem reg ru ti ra nja, mo da li te te oda bi ra i pris tu pa, koji su po na ra vi znat no raz ličiti, ovis no o na cio nal noj tra di ci ji i o sus ta vi ma što re gu li ra ju ad mi nis tra ci ju u država ma čla ni ca ma Vijeća Eu ro pe.48

48 Vi di us klađeno za jed ničko mišlje nje gđe Bindsched le r-Ro be rt i gos po de Pin hei ro Fa rin ha, Pet ti ti, Wal sh, Rus so i Ber nhar dt u slučaju Ko siev vs Sa vez na Re pub li ka Nje mačka (1986.), 105 Eu rop ski sud za ljud ska pra va D. H. (Se ri ja A) 1, 29 Anex Eu rop skoj kon ven ci ji o ljud skim pra vi ma 174.


Tri već spo mi nja ne od lu ke Eu rop skog su da za ljud ska pra va (Ko-siek, Gla se na pp, i Vo gt) sad rže od ređenu po ru ku, jer se u tim sluča-jevima pro pi ta lo suk lad no st odu zi ma nja pro fe si je učite lja na te me lju za ko na o Be ruf sver bot s kon ven ci ja ma. No is to dob no tre ba priz na ti da je važno st tih slučaje va za proc je nu suk lad nos ti lus tra cij skih za ko na s kon ven ci ja ma pri lično og ra ničena. S jed ne strane, sva tri pra vo ri je ka us mje re na su pro tiv jed ne is te čla ni ce Vijeća Eu ro pe – Nje mačke, a s dru ge stra ne, te od lu ke se od no se je di no na ak ti vis te ek stre mis tičkih po li tičkih stra na ka. Za raz li ku od to ga, lus tra cij ski za ko ni po gađaju pre težno časni ke i su radni ke taj ne ko mu nis tičke po li ci je. I na po kon, na ve de na tri pra vo ri je ka u ob zir uzi ma ju prob lem ek stre mis tičke po-li tičke dje lat nos ti u de mok rat skoj državi, te prob lem pot po re stran ci ko ja u tak voj državi ne ma stvar nu po li tičku moć. Na sup rot to mu, već i pu ko pris tu pa nje ko mu nis tičkoj par ti ji u ne koj to ta li tar noj državi, neiz bježno po ve za no s pošti va njem par tij ske dis cip li ne, im pli ci ra lo je dra go volj no sud je lo va nje do tične oso be u ne de mok rat skoj no u to ta-li tar noj državi tim više stvar noj po li tičkoj moći, moći ko ju su ja mčile dis kri mi na tor ske us tav ne nor me što su oso ba ma ko je su pris tu pa le ko-mu nis tičkoj par ti ji bi le zna ne u tre nut ku pris tu pa nja. Pre ma to mu, ni je se ra di lo o pu kom iz ražava nju po li tičkog mni je nja, već i o dje lat nom pris ta ja nju na to ta li tar ni način prim je ne prak se vla da nja u državi u ko joj dru kčija po li tička mni je nja for mal no ni su bi la do puštena, u ko joj ni je pos to ja lo nad me ta nje po li tičkih stra na ka.

Sin ga li što ih je u prošlos ti Vijeće Eu ro pe odašilja lo u ve zi s pi ta-njem suk lad nos ti lus tra cij skih zako na s Eu rop skom kon ven ci jom dvo-smis le ni su. Prem da je is ti na da su ta dašnji glav ni taj nik Vijeća gos-pođa C. La lu mière i pred sjed nik Ve ne ci jan ske ko mi si je gos po din La Per go la kri ti zi ra li taj za kon zbog nje go ve na vod ne pro tiv nos ti eu rop-skim stan dar di ma zaštite ljud skih pra va, iz o pćeg kon tek sta proiz la zi da su nji ho ve ana li ze pri je pred stav lja le osob no mišlje nje no reak ci ju in sti tu ci je. Osim to ga, iz vjes ti te lji u stva ri za ko no dav stva u slučaju pris tu pa Re pub li ke Češke Vijeću Eu ro pe (gos pođa Lid dy, gos po din Mat scher) u svom su iz vje šću od ožuj ka 1993. priz na li da, bu dući da se ra di o lus tra cij skom za ko nu, ne mo gu ustvr di ti da pos to ji »ne po bit-na pro tiv no st spram Kon ven ci je«. Mišlje nje Par la men tar ne sku pšti ne o zah tje vu za pris tu pa nje u član stvo Vijeća Eu ro pe koji je pod ni je la Re pub li ka Češka nig dje se ne iz jašnja va o tom za ko nu.49

49 Vijeće Eu ro pe, Par la men tar na sku pšti na, 44. Zas je da nje, dio 6, Avis re la tif à la de man de d’ad hésion de la Répub lique tchèque au Con seil de l’Eu ro pe, Prihvaćeni tek sto vi, Avis 174 (1993.), str. 1.


To ni je spri ječilo iz vjes ti te lja Ko mi si je za prav na pi ta nja i za pi ta nja ljud skih pra va Par la men tar ne sku pšti ne Es per se na da 1995., u na crtu svog iz vje šća o mje ra ma raz vr ga va nja ko mu nističkih to ta li tar nih reži-ma, kaže da »se može pret pos ta vi ti da čehos lo vački lus tra cij ski za kon vje ro jat no krši Eu rop sku kon ven ci ju«. Taj ne ga tiv ni sud on te me lji na to mu što lus tra cij ski za kon ne omo gućuje va lja no sud sko pro pi ti va nje, »žrtve to ga za ko na lišene su ne kih od svo jih bit nih prav nih pra va«, za kon us pos tav lja dis kri mi na ci ju zas no va nu na član stvu i po li tičkim uv je re nji ma, a prim je nju je se ret roak tiv no.50 Ko mi si ja za prav na pi ta nja naj pri je je priv re me no us vo ji la nac rt Es per se no va iz vje šća, ali plenar-no zas je da nje Par la men tar ne sku pšti ne o nje mu ni je uo pće ras prav lja lo.

Prav na ko mi si ja je po tom iz ra di la no vo iz vje šće, ko je mu je au tor bio Se ve rin (sup ra). To no vo iz vje šće po tak nu lo je Par la men tar nu sku-pšti nu da dje lu je: us vo ji la je re zo lu ci ju br. 1096 (1996.). Iz vjes ti telj Se-ve rin i us vo je na re zo lu ci ja pot vr di li su nužno st da se po duz me »mjere de mon ti ra nja nas li jeđa bi vših ko mu nis tičkih to ta li tar nih režima« u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi. Ut vr di li su da u ne kim zem lja ma Sre-dišnje i Is točne Eu ro pe pos toje lus tra cij ski za ko ni, no ni su pro pi ti va li nji ho vu suk lad no st s Eu rop skom kon ven ci jom, og ra niči vši se na pri-m jed bu da su ti za ko ni »suk lad ni s de mok rat skom prav nom državom sa mo ako se poštu je ne ko li ko kri te ri ja«. Us to, pre po ručili su da države čla ni ce Vi jeća Eu ro pe, kad do no se za ko ne u ve zi s lus tra ci jom, poštu ju »Smjer ni ce« na ko je smo se u ovo me član ku već više pu ta os vr ta li.

Is ti na je da pos to jeći lus tra cij ski za ko ni poštu ju većinu tih »smjerni-ca«. Ni je pošto van sa mo po ziv da se vre men ski og ra niči dje lovanje tih za ko na. Točni je, ra di se o pre po ru ka ma 1) da se lus tra ci ja prim je njuje sa mo na dje la, dužnos ti ili član stvo ko ji da ti ra ju na kon 1. si ječnja 1980.; 2) da zab ra na ob našanja dužnos ti u sva kom po je di načnom slu-čaju ne smi je tra ja ti duže od pet go di na; 3) da lus tra cij ske mje re mo ra ju bi ti oko nčane naj kas ni je 31. pro sin ca 1999.

U Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi ni ti jed na od tih pre po ru ka, osim ne kih iz ni ma ka, ni je bi la pošto va na, što svje doči o to mu da je Par la-men tar noj sku pšti ni, kad se suočila sa složenošću za daće de mon taže to ta li tar nog nas ljed stva, manj ka lo lu cid nos ti. Pre po ru ka da se lus tra cij-sko za ko no dav stvo tre ba od no si ti sa mo na osam de se te go di ne po ka zu-je ne ra zu mi je va nje po vi jes ne si tua ci je u zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe: up ra vo su osam de se te go di ne bi le naj pod nošlji vi je raz dob lje u ci je lom to ta li tar nom pe rio du.

50 Na ve de ni do ku me nt vi di sup ra, bi lješka 10, str. 8-9.


Eu rop ski sud za ljud ska pra va ni kad se ni je po duh va tio is tin skog prov je ra va nja suk lad nos ti lus tra cij skih za ko na s kon ven ci ja ma. Sto ga ni je mo guće pos ve pot vr di ti a ni ti is ključiti su klad no st tih za ko na s Eu rop skom kon ven ci jom. Pod pret pos tav kom da bi se u prim je ni lu stra-cij skih za ko na do vo di lo u pi ta nje ne ka pra va ko ja šti ti ta kon ven ci ja, Eu rop ski sud za ljud ska pra va mo rao bi od go vo ri ti na slje deća pi ta nja: 1) Je li to do vođenje u pitanje pred viđeno lus tra cij skim za ko nom? 2) Je li do nje ga došlo ra di le gi tim nog ci lja? 3) Je li ono nužno u de mo-krat skom društvu (ako je raz mjer no le gi tim nom ci lju)?

U svim do tičnim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe mje re lus tra-ci je uk ljučene su u ne ki zakon ko ji je dos tu pan po je din cu. Lus tra cij ski za kon je oso bit po to mu što je ok re nut prošlos ti, pa sto ga teško može poštiva ti zah tjev Eu rop skog su da za ljud ska pra va u slučaju Ol sson, 1988. (za kon mo ra dos tat no pre ciz no od re di ti uv je te i mo da li te te ogra-ničenja pra va za to da bi se građanin u svo jim pos tup ci ma mo gao po to mu rav na ti). Ob ra na de mok ra ci je ko ja u očima ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe op rav da va prim je nu mje ra lus tra ci je ned voj be no je st le gi tim na svr ha, što, uos ta lom, pot vrđuje ne sa mo re zo lu ci ja Par la-men tar ne sku pšti ne br. 1096 (1996.). već i sam Eu rop ski sud za ljud ska pra va iz ra zom »de mok ra ci ja spo sob na bra ni ti se« (vi di sup ra). Ključni ele me nt proc je ne tre bao bi sto ga bi ti sud o raz mjer nos ti og ra ničenja ljud skih pra va i le gi tim ne svr he. Ta bi pro sud ba nužno bi la vr lo is ta n-čana, jer bi u ob zir tre ba la uze ti, iz među os ta lo ga, po li tičko i so ci jal no sta nje do tične države (što je u njoj de mok ra ci ja kr hki ja, nes tal ni ja i ra nji vi ja, to se više može to le ri ra ti stro ge mje re za nje zi nu ob ra nu). Sud ska prak sa Eu rop skog su da za ljud ska pra va u do me ni zašti te sfe re pri vat nos ti po li tičara ko ji su »neiz bježno i svjes no iz loženi po zor nom mot re nju na nji ho ve pos tup ke i čine; te sto ga mo ra ju po ka za ti veću to le ran tno st« (slučaj Lin ge ns, 1986.) is to je ta ko pro mišlje na.

S ob zi rom na to da je u svim do tičnim zem lja ma Sre dišnje i Istoč-ne Eu ro pe prim je na lus tra cij skih za ko na pod ložna sud skoj prov je ri po je di načnih slučaje va, čim be nik vre me na ned voj be no u ovo me času pred stav lja naj kon tro ver zni ji vid raz mjer nos ti, oso bi to sto ga što se pre-po ru ke Par la men tar ne sku pšti ne u tvoj stva ri ne poštu ju. No bu dući da je prak sa u pog le du vre men skog vi da mje ra lus tra ci je pos vu da slična, teško je su di ti da us traj no pro vođenje lus tra cij skih za ko na počet kom go di ne 2001., to je st dva nae stak go di na na kon pa da Ber lin skog zi da, više ni je u skla du s načelom raz mjer nos ti.

Vri je di pod sje ti ti na is hod dva ju gla so va nja o pro duženju važenja lus tra cij skih za ko na u Zas tup ničkom do mu par la men ta Re pub li ke Češke


go di ne 1995. i go di ne 2000. (vi di sup ra), na kon što je pred sjed nik Re-pub li ke od bio pot pi sa ti od red bu o nji ho vu pro duženju te ih vra tio Za-s tup ničkom do mu. Pred sjed nički ve to go di ne 1995. po ništen je sa 128 od 200 gla so va zas tup ni ka, što je bi lo više od kva li fi ci ra ne većine po-treb ne za amen di ra nje Usta va (120).51 U is tov jet noj si tua ci ji pet go di-na kas ni je pred sjed nički je ve to po ništen gla so vi ma 115 zas tup ni ka. U sta no vi toj mje ri ma nja pot po ra re zul tat je većeg pro to ka vre me na od tre nut ka »ba ršunas te re vo lu ci je« i sve ma njeg uv je re nja u stvar nu nuž-nost mje ra lus tra ci je.

Međuna rod ne in sti tu ci je ni su jed nog las ne u pi ta nju tra ja nja mje ra lus tra ci je. Pre ma mišlje nju Međuna rod nog ure da za rad, učinak isklju-čenja mo gao bi pot ra ja ti du go na kon nji ho ve prim je ne te »pre ma to mu tra ja nje is ključenos ti ne pred stavlja važan ele me nt u proc je ni nji ho ve suk lad nos ti s Kon ven ci jom br. 111«.52

8. Stvar ni učinci lus tra cij skih za ko na u prak siRas pra va o stvar nim učin ci ma lus tra cij skih za ko na često se od vi ja u

emo cio nal nom i pris tra nom kon tek stu, što ga pot hra nju ju ob je stra ne; pris taše lus tra cij skog za ko no dav stva zlo ra be ar gu men te ko ji su sklo ni uma nji ti nje go ve učin ke u prak si, dok pro tiv ni ci pa da ju u dru gu kraj no st, os li ka va jući mračnu sli ku nje go va ve li kog ut je ca ja na so ci jal ni mir.

Ra ščlam ba prim je ne lus tra cij skih zakona obično se drži bro ja ka. No te broj ke ipak počiva ju na raz ličitim me to da ma proc je nji va nja, i na vo de se mi mo kon tek sta. Us to, čes to se br ka po dat ke o rad nim mjes ti ma i dužnos ti ma pod ložnim lus tra ci ji (u Bu gar skoj se, pre ma proc je ni, ra di o 3000 rad nih mjes ta pre ma Za ko nu Pa nev,53 u Mađar skoj od 10.000 do 12.000 mjes ta, a ne ki nac r ti za ko na pred loženi par la men tu do si za li su čak do 28.000 mjes ta54) s po dat ci ma o bro ju oso ba po ten ci jal no pod-ložnih lus tra cij skom za ko no dav stvu (A. Dub rek, pred sjed nik čehoslovač-ke Sa vez ne sku pšti ne, od bio je go di ne 1991. pot pi sa ti lus tra cij ski zakon za to što bi taj za kon bio lišio nji ho vih te melj nih pra va go to vo mi li jun građana55), ili pak s po dat ci ma o bro ju prim je nom lus tra cij skih za ko na stvar no oštećenih oso ba. Taj po to nji broj neus po re di vo je ma nji u us po-red bi s bro jem do bi ve nim pret hod no spo me nu tim dvje ma me to da ma.

51 Li do vé No vi ny (19. lis to pa da 1995.).52 Sup ra, bi lješka 47.53 Sup ra, bi lješka 15, str. 24.54 E. Ol tay, sup ra, bilješka 6, str. 14.55 Sup ra, bi lješka 47, str. 12.


Najveće nep ri li ke i naj stroža rep re si ja na jče šće se pri pi su je čeho-s lo vačkim (češkim) i nje mačkim za ko ni ma. Za to su in for ma ci je o nji ho voj prim je ni oso bi to poučne, ako je is ti na da su u pr vih de se tak mje se ci dje lo va nja čehos lo vačkog za ko na o lus tra ci ji (1991.-1992.) od ukup no 169.000 pot vr da što ih je iz da lo sa vez no Mi nis tar stvo nu tar njih pos lo va sa mo 11.363 pot vr de ut vr di le da lus tri ra na oso ba ne is pu nja va uv je te potreb ne za ob našanje dužnos ti na ko ju se od no si režim lus tra-ci je, dak le ma nje od 7%, od ukup no lus tri ra nih oso ba. Us tav ni je sud upo zo rio da je taj na ve de ni broj »is ključenih« oso ba tek 0,15% za po-sle nih u to vri je me u Čehos lo vačkoj.56

Stvar ni po dat ci o od vi janju pro ce sa lus tra ci je u Re pub li ci Češkoj (na kra ju go di ne 2000.) po ka zu ju da je iz da no go to vo 400.000 pot vr da o lus tra ci ji, od čega sa mo 3%, to je st oko 12.000 oso ba ni je is pu nja va lo uv je te pot reb ne za ob našanje nab ro je nih dužnos ti. Nje mačku prak su lus traci je smat ra lo se oso bi to stro gom i dos ljed nom. Ipak, su rad nja s ko mu nis tičkom si gur nos nom po li ci jom ut vrđena je sa mo za 5-7% za-po s le nih u ad mi nis tra ci ji, od čega je više od po lo vi ce, us pr kos to mu, os ta lo na jav noj dužnos ti.57 Pre ma to mu broj uis ti nu oštećenih oso ba ni je bio veći od 3% od ukup nog bro ja oso ba podvr gnu tih lus tra ci ju. Dak le, po dat ci iz Nje mačke i Re pub li ke Češke iz ne nađujuće su slični.

Kvan ti ta tiv na ana li za, osim to ga, u ob zir uzi ma oso be ko je su bi le pred me tom ad mi nis tra tiv nog is ključenja, ali ko je su po tom us pje le do-bi ti za do vo ljšti nu pred su dom. To vri je di i za Re pub li ku Češku, gdje se onaj ko ga se to tiče može pred su dom žali ti na od lu ku da se uk lo ni s rad no ga mjes ta ili s dužnos ti. To ut je ca nje žal bi us tva ri ni je ima lo ve-li kih iz gle da, bu dući da je po lus tra cij skom za ko nu mo tiv za ot kaz već i pu ko na vođenje oso be u dos jeu o taj nim su rad ni ci ma držav ne si gur-nos ti (ili pri pad no st ne koj dru goj ka te go ri ji oso ba »u ko je se ne može ima ti pov je re nja« na ve de noj u za ko nu), a ne od ređena ne ko rek tna djelat no st ko ju tre ba do ka za ti. Oso be oštećene u pog le du pra va na rad ipak su našle dru gi učin ko vit način, to je st po dižući tužbu zbog kle ve-te ko ja ob ve zu je sud za građan sko pra vo pro ci je ni ti stvar no po našanje tužite lja u prošlos ti. Do kra ja go di ne 2000. po dnijeto je go to vo 700 tak vih tužbi. Na kra ju tih pos tu pa ka, pre ma proc je ni, u 90% slučaje va do ni jet je pra vo ri jek u ko ri st tužite lja. Mi nis tar stvo nu tar njih pos lo va često je mo ra lo pred sud zbog ne dos tup nos ti pot reb nih do ka za uz ro-ko va ne unište njem i nes tan kom go le me većine taj nih dos jea, te zbog

56 Vi di od lu ku Us tav nog su da sup ra, bi lješka 3, str. 70-71.57 Sup ra, bi lješka 14, str. 383.


iz to ga proiz la zeće činje ni ce da su do vi ima ju prob le ma kao do ka ze prih va ti ti ko pi je dos jea na mik ro fi l mu. Su do vi za lus tra ci ju u dru gim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe, prim je ri ce u Polj skoj, ta kođer se suočuju s nedos tat kom do ka za, ka ko na to upućuju re zul ta ti ne dav ne lus tra ci je vi so kih držav nih po li tičkih pred stav ni ka.

Us to, lus tra cij ske se za ko ne po kušava iz bjeći, zlo ra bi ti ih, pa čak i prek ršiti. Gđa Mac ha tá, iz vjes ti te lji ca Zas tup ničkog do ma par la men ta Re pub like Češke u pred me tu aman dma na na lus tra cij ski za kon go di-ne 2000., nag la si la je da se lus tra cij ski za kon čes to izig ra va ta ko da se po je din ce ko ji ni su is pu nja va li tim za ko nom od ređene uv je te ni je for mal no ime no va lo na up rav ljačke po ložaje pod ložne lus tra ciji, već sa mo za »vršite lje dužnos ti«. Gđa Mac ha tá is to je ta ko pod sje ti la ne pos to jeće sum nje u to da su ne ke oso be ko je su podvr gnu te lus tra ci ji (prim je ri ce bi vši pred sjed nik Fon da na cio nal nog vlas ništva Stie ss) dale lažne pot vr de u lus tra ci ji.58

Osim to ga, lus tra cij ski za ko ni ma lo-po ma lo bi va ju sve ma njeg do-mašaja. Ne ke ka te go ri je oso ba što su na početku bi le podvr gnu te lu-stra ci ji kas ni je su us tav ni su do vi (vi di sup ra) izu ze li, ne ke dru ge ka te-go ri je izos tav lje ne su iz rav nim ili neiz rav nim aman dma ni ma na lu stra-cij sko za ko no dav stvo. Prim je ri ce, u počet ku su aka dem ski dužnos ni ci čehos lo vačkih i čeških držav nih sveučilišta bi li podvrgnu ti režimu lu-stra ci je, no zah va lju jući do nošenju no vo ga za ko na o sveučilišti ma go di ne 1998., ko ji je pro mi je nio mo da li te te ime novanja i iz bo ra aka-dem skih dužnos ni ka, oni su, čini se, os ta li iz van gra ni ca do mašaja to ga režima.

Lju di i in sti tu ci je u de mok rat skoj prav noj državi pre ma to mu su pos tup no ome kšali počet nu stro go st broj nih za ko na o lus tra ci ji. Sto ga stva ran ut je caj tih za ko na ni je dras tičan, a oso bi to se ne može go vo-ri ti o »ma sov nom učin ku«. Us to, u većini ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe zna tan dio lus tra ci je već je dov ršen. U Nje mačkoj se više ne pro vo di lus tra ci ja svih dužnos ni ka bi vše NJDR ko ji ob našaju jav ne dužnos ti u Sa vez noj Re pub li ci Nje mačkoj. Da nas se prošlo st is tražuje tek u og ra ničenoj mje ri, to je st is tražuje se prošlo st no vih kan di da ta za jav nu dužno st.59 Slično to mu, u Re pub li ci Češkoj u pr voj go di ni dje lo va nja čehos lo vačkog lus tra cij skog za ko na (1992.) do ni jeto je se-dam pu ta više pot vr da no što iz no si go dišnji pros jek od 25.000 pot vr da

58 Kaz ne ni pos tu pak pro tiv Sties sa još uvi jek je u ti je ku, na kon što ga je sud u pr voj in-stan ci ji u pro sin cu 2000. prog la sio kri vim. Vi di Na rod ne no vi ne, 21. pro sin ca 2000.



pos ljed njih pet go di na (1995.-2000.). Broj tužbi za kle ve tu ta kođer se ja ko sma njio u tom is tom pe to go dišnjem raz dob lju od 1995. do 2000. (do se ga vši broj od 30 tužbi na go di nu).

Analizirajući učin ke lus tra cij skih za ko na na so cio loškom pla nu, o pćeni to se može reći da ti učin ci više po gađaju pov re me ne iz vršite lje po li ti ke ko mu nis tičkog režima (vanj ske su rad ni ke taj ne po li ci je) ne-go li pred stav ni ke ko mu nis tičke no men kla tu re ko ji su bili pra vi iz vor to ta li tar ne rep re si je. Taj vid se sus tav no kri ti zi ra u smis lu da su su rad-ni ci taj ne po li ci je i ne ho teći preu ze li ulo gu »žrtve nog jar ca«.60 Ia ko se ra di o re per ku si ja ma na više na rašta ja, lus tra cij ski su za ko ni zah va ti li oso bi to sred nji na raštaj (45-60 go di na), čiji su pred stav ni ci ci je lu ka-ri je ru iz gra di li u do ba ko mu niz ma.61 Ti me su ti za ko ni na ne ki način pot ko pa li pri rod ni društve ni »mo st« iz među mla dih i sta rih. Na sup rot to mu, ti za ko ni ni su mog li ošte ti ti već eko nom ski i so ci jal no neak tivne pred stav ni ke ko mu nis tičkog režima iz pe de se tih go di na, režima ko ji je bio praćen naj ma sov ni jim i naj težim kršenjem ljud skih pra va.

* * *

Lus tra cij sko je za ko no dav stvo prak tični re zul tat na po ra ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe da za do vo lje društve nu po trebu suočava-nja s prob le mi ma svo je to ta li tar ne prošlos ti, a da is to dob no ne prek rše načela prav ne države na ko ji ma de mok rat sko društvo počiva. Sin te za tih dvi ju pot re ba ni je od već da le ko od me ta fo re o neos tva ri vom spo ju »vo de i vat re«, bu dući da je i ona na ne ki način »ne mo guća mi si ja«. »Pri je laz iz to ta li tar nog sus ta va na de mok rat ski ni je is to što i prom je na većine na kon de mok rat skih iz bo ra na Za pa du. Ra di se o is tin skoj re vo-lu ci ji, bi la to ba ršunas ta ili pak kak va na sil ni ja re vo lu ci ja.«62 No načela prav ne države ja mče i šti te pot re bu prav ne si gur nos ti, kon ti nui te ta i pos tup ne evo lu ci je društva. Zbog to ga raz lo ga ta načela ne os tav lja ju od već mo gućnos ti no voj de mok rat skoj državi da se u pro ce su raz vr ga-va nja svo je to ta li tar ne prošlos ti op re di je li za kor je ni te i br ze pra vo sud-ne for mu le. Odat le proiz la zi ra zočara nje og ra ničenim mo gućnos ti ma prav ne države u od ne dav no de mok rat skim zem lja ma, ko je je la kon ski iz raženo u afo riz mu nje mačke ak ti vis ti ce za ljud ska pra va gđe Bärbel Boh ley: »Htje li smo prav du, a do bi li smo prav nu državu.«63

60 Ibid., str. 367.61 Vi di do ku me nt ci ti ran sup ra u bi lješci 7, str. 7.62 V. Ce pl, sup ra, bi lješka 2, str. 4.63 Sup ra, bi lješka 14, str. 381.


Pr vi val kri ti ke lus tra cij skog za ko no dav stva, ko ji je došao od di jela tra di cio nal ne eu rop ske de mok ra ci je, ne po pus tlji vo je pro po vi je dao ap so lut no pr ven stvo for mal nih im pe ra ti va prav ne države. U nac r tu re zo lu ci je ko ji je pod ni jet Par la mentar noj sku pšti ni u si ječnju 1995., po nov no se od lučno pod sjeća na to da mje re de mon ti ra nja ko mu niz ma ne smi ju kršiti »ne ka pra vo sud na načela« i kon ce pt Rechtssic her hei ta, te se in zis ti ra na to mu da zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe »po vu-ku ili pro mi je ne« svo je za ko ne i pro pi se ako ni su u suk lad nos ti s tim načeli ma.64 Na sup rot to mu, ne ki us tav ni su do vi u zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe kon cep tu prav ne države pret pos ta vi li su prav du ko ja je ute me lje na iz ra zi to na vred no ta ma. Čehos lo vački Us tav ni sud, ko ji je pro pi ti vao us tav no st lus tra cij skog za ko na, bez oko lišanja je ka zao:

U našem poi ma nju prav ne države, dak le, ne ra di se sa mo o pošti-va nju bi lo ko je vred no te ili bi lo ko jeg pra va, ma kar da je to pra vo for mu li ra no u re do vi tom pos tup ku, već o pošti va nju onih nor mi ko je ni su u su ko bu s te melj nim vred no ta ma ljud ske za jed ni ce... Prim je-reno to mu, ni prav na si gur no st ne može se poi ma ti sa ma za se be, for mal no i ap strak tno [već] ...ona, kao je dan od te melj nih kon ce-pa ta i im pe ra ti va prav ne države, mo ra bi ti... si gu rnost vred no ta nje zi na sad ržaja. Uis ti nu iz građena prav na država pot vrđuje ras kid s vred no ta ma to ta li tar nog po ret ka, te se pre ma to mu ne može do vo-di ti u ve zu s kri te ri ji ma for mal no ga i tvar no ga prav nog kon ti nui te ta ko ji ut je lov lju ju dru kčiji sus tav vred no ta... Sto ga pošti va nje kon ti-nui te ta s bi všim sus ta vom vred no ta ne bi ja mčilo prav nu si gur no st, već, nap ro tiv, pred stav lja lo bi ele me nt pro tiv lje nja no vim vred no ta-ma, pri jet nju prav noj si gur nos ti u društvu, te bi, prim je re no to mu, pot ko pa lo pov je re nje građana u de mok rat ski sus tav.65

Ipak, načela prav ne države du bo ko su prožela lus tra cij ske za ko ne u zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe. Up ra vo za to su učin ci tih za ko na bit no dru kčiji od dras tičnih ad mi nis tra tiv nih mje ra us mje re nih raz vr ga-va nju na cio na l-so ci ja liz ma pos li je Dru gog svjet skog ra ta u Nje mačkoj, gdje je sta nov ništvo bi lo po di je lje no u pet ka te go ri ja, a četi ri su od tih pet ka te go ri ja bi le podvr gnu te san kci ja ma raz no li ke stro gos ti, kao što su lišava nje pra va na gla so va nje, pro fe sio nal na zab ra na, ili za tvor.66

64 Vi di do ku me nt ci ti ran supra, bi lješka 10, str. 2-3.65 Vi di tu od lu ku sup ra, bi lješka 3, str. 65-66.66 W. Schul ler: Prev la da ti prošlo st u Nje mačkoj, u do ku men ti Par la men tar ne sku pšti ne

vi jeća Eu ro pe AS/Jur (1995.) 47, 7. pro sin ca 1995., str. 4.


Poštiva nje načela prav ne države pred stav lja ned voj be no je dan od čim be ni ka ko ji ut ječu na stvar nu učin ko vi to st lus tra ci je u raz ličitim zem lja ma Sre dišnje i Is točne Eu ro pe.

Lus tra cij sku su za ko ni u skrom noj mje ri, is to na izob ličen način, za do vo lji li pozi va nje na po vi jes nu prav du. Kaz ni li su po moćni ke i iz-vršite lje to ta li tar nog zla a ne nje go ve po ti ca te lje i or ga ni za to re. Ako i je st is ti na da su tim lju di ma pris tup jav noj dužnos ti učini li težim, is to-dob no su ti za ko ni im pli cit no te oso be po ve za ne s prošlo šću us mje ri li pre ma gos po dar skoj sfe ri, iz ko je oni iz va na – zah va lju jući stečenom ka pi ta lu – zna ju stvar no ut je ca ti na svi jet po li ti ke. Osim to ga, lus tra-cij ski za ko ni ni su sa mo po di je li li društvo već su uni je li pod je le i među uv je re ne bra ni te lje de mok ratskih ide ja. Dok je V. Ha vel, kao pred sjed-nik Re pub li ke Češke, u dva nav ra ta od bio pot pi sa ti aman dma ne ko ji su pro duživa li va lja no st lus tra cij skih za ko na, P. Tig rid, ta kođer poz na ta češka lično st, ne dav no je o lus tra cij skim za ko ni ma re kao slje deće:

Već kao član Klau so ve vla de ja sam gla so vao u ko ri st pro duženja nji ho ve va lja nos ti, i po nov no bih gla so vao za to. Ja mis lim da je to uis ti nu mi ni mum u ne jed na koj bor bi s neo ko mu niz mom. Ako net ko pet ili de set go di na ne može ob našati jav nu dužno st, što je to ne go mini mum.

Have lo vo od bi ja nje da sta vi pot pis na aman dma ne ok va li fi ci rao je kao po nov lje nu pog rešku.67

Us pr kos to mu, lus tra cij ski za ko ni su bi li i još uvi jek je su pred me-tom zab ri nu tos ti međuna rod ne za jed ni ce i Eu ro pe (čak i da nas se ti za ko ni proc je nju ju u sklopu re do vi tog pos tup ka prov je re Re pub li ke Češke u Par la men tar noj sku pšti ni Vijeća Eu ro pe). Ne može se isklju-čiti da bi ne ke zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe, na kon prov je re pro vođenja Eu rop ske soci jal ne po ve lje, oso bi to član ka 1 (Pra vo na jed na ko st iz gleda i jed na ko st tre ti ra nja kad se ra di o za pos le nju i o za-ni ma nju) Do dat nog pro to ko la te Po ve lje iz go di ne 1988., mog le ima ti prob le ma. Pi ta nje lus tra cij skih za ko na može is to ta ko bi ti pred me tom is traživa nja pov je re ni ka za ljud ska pra va Vijeća Eu ro pe, ko ji, u skla-du sa svo jim man da tom, »ut vrđuje možebit ne ne dos tat nos ti u pra vu i u prak si ze ma lja čla ni ca u ve zi s poštiva njem ljud skih pra va ka ko su de fi ni ra na u in stru men ti ma Vijeća Eu ro pe«.68 Osim to ga, ti bi za ko ni

67 Vi di in ter vju s Pa ve lom Tig ri dom, Narod ne no vi ne, 25. pro sin ca 2000.68 Vidi re zo lu ci ju (99) 50 o pov je re ni ku za ljud ska pra va Vijeća Eu ro pe, ko ju je 7. svib nja

1999. us vo jio Od bor mi nis ta ra u Bu dim pešti.


mog li la ko bi ti me tom Eu rop ske uni je, oso bi to da nas, na kon što je u Ni ci prog lašena nje zi na Po ve lja o te melj nim pra vi ma (vi di oso bi to član ke 8 [Zašti ta osob nih po da ta ka], 15 [Pro fe sio nal na slo bo da i pra vo na ra d] i 21 [Nediskriminacija]).

Lus tra cij ski za ko ni u Sre dišnjoj i Is točnoj Eu ro pi još su uvi jek na sna zi ne sto ga što bi na značajan način dje lo va li na nje zi nu po li tičku i društve nu evo lu ci ju, već sto ga što se ra di o sim bo lu (što je ri ječ ko ju je upot ri je bio se na tor u češkom par la men tu Žan tov ský ) prav ne države ute me lje nom na vred no ta ma, a ne na formal no ja lo vom, asep tičkom kon cep tu sim bo ličkog do ka za o to mu da se du go ročno ne is pla ti čini-ti zlo. Zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe su, pre ma to mu, sprem ne ras prav lja ti s međuna rod nim in sti tu ci ja ma, ali je di no o prim je re nos ti sred sta va sad ržanih u lus tracij skim za ko ni ma, a ne o lus tra cij skim za-ko ni ma kao sim bo lu.

Očito je da je u pr vot nim lus tra cij skim za ko ni ma u sta no vi tom pog le du prim je re nos ti manj ka lo, ali us tav ni su su do vi na jče šće već is pra vi li taj ne dos ta tak. Is tin ske prov je re prim je re nos ti od strane Euro-pe ili međuna rod ne za jed ni ce još ni je bi lo, što je možda i dob ro, s ob zi rom na važnu ulo gu što je lus tra cij ski za ko ni ima ju u nu tar njoj po li ti ci ze ma lja Sre dišnje i Is točne Eu ro pe. Može se očeki va ti da će zem lje Sre dišnje i Is točne Eu ro pe u bu dućnosti sa me po ka za ti os jećaj za prim je re no st, i da nji ho vi lus tra cij ski za ko ni, na kra ju, neće iz držati »prov je ru vre me na«. Nji hov nes ta nak bit će znak da se u tim država ma de mok ra ci ja de fi ni tiv no us pje la ob ra ni ti i učvr sti ti se.

S fran cus ko ga pre veo Da niel Bučan


RU KE

Že ne bi bi le dra žes ne kad bi se mog lo pas ti u nji ho vo na ruč je, a da im se ne pad ne u ru ke.

Am bro se Bier ce


KA TAS TRO FA

Ože nio sam se dva pu ta, i to su bi le dvi je ka tas tro fe, pr va mi je že na otiš la, dru ga je os ta la.

Fran cis Blan che

ZA JED NI CA

Svi su muš kar ci laž lji vi, ne pouz da ni, pri jet vor ni, br blja vi, li cemjerni, oho li ili ku ka vi ce, dos toj ni pre zi ra i pu te ni; sve su že ne per fi d ne, prep re de ne, taš te, zna ti želj ne i pok va re ne, [...] ali pos to ji na svi je tu jed na sve ta i uz vi še na stvar, a to je za jed ni ca tih ta ko ne sav r še nih i groz nih stvo re nja.

Al fred de Mus set

* Hrvat ski po li to log, po litič ki ana li ti čar i asis te nt na Uni ver zi te tu u Pod go ri ci. Ob ja v-ljuje struč ne i znan stve ne član ke (Suvre me na kri ti ka li beral ne teo ri je međuna rod nih od no sa ...).

Lus tra ci ja: kon tro ver ze teo ri je i prak se

PETAR POPOVIĆ*

1. Prob le ma ti ka pro ce du re lus tra ci jeLus tra ci ja je po jam ko ji se ve že za pos tko mu nis tič ko raz dob lje i de-

mok rat sku tran zi ci ju u Sred njoj i Is toč noj Eu ro pi, te oz na ča va društve-no-po li tič ki i prav ni po ku šaj suo ča va nja pos tko mu nis tič kih druš ta va s nji ho vom to ta li tar nom proš loš ću. Ri ječ je o veo ma kom plek snom poj mu ko ji u svo joj bi ti obuh va ća ši ro ki ras pon prav nih pos tu pa ka s ci ljem ot kri va nja is ti ne o zlo či ni ma ko mu nis tič kih sus ta va. Me đu tim, lus tra cij ska pro ce du ra suo ča va nja sred njoeu rop skih i is toč noeu ropskih druš tva s po ra že nim rea l-so ci ja lis tič kim re ži mi ma, ideo lo gi jom te po je din ci ma ko ji su u sklo pu si gur nos nih služ bi re ži ma kr ši li ljud ska pra va ni je u ko nač ni ci pro ve de na na že lje ni na čin u ve ći ni ze ma lja Sred nje i Is toč ne Eu ro pe, ni ti je po lu či la re zul ta te kak ve su oče ki vale žr tve ko mu nis tič kog sus ta va. Izos ta nak kaz ne nog pro go na ve li kog bro ja pri pad ni ka taj ne po li ci je, te nji ho vih su rad ni ka pro ka zi va ča, za ko je je pos to ja la os no va na sum nja da su kr ši li ljud ska pra va, uka zu je na oz bilj ne prav ne i po li tič ke ne dos tat ke pro vo đe nja lus tra ci je. Lustra-ci ja je ti me pos ta la jed no od naj kon tro ver zni jh po li tič kih pi ta nja u post-ko mu nis tič koj Eu ro pi, pred stav lja ju ći zna ko vi to »emo tiv no« bre me de mok rat ske tran zi ci je (Kil lin gswor th, 2009., 4).

Temelj ni prob lem lus tra ci je je nje zi no for mal no-prav no od re đe nje. Na kom plek sno st i ne de fi ni ra ni ka rak ter tog pro ce sa uka zao je još 1995. go di ne Sie gel man, pos ta viv ši pi ta nje: »Pos to ji li od go va ra ju ći po jam s ko jim bi se de fi ni rao i ana li zi rao prob lem lus tra ci je? Je li ri ječ o ljud skim pra vi ma? Da li je u pi ta nju pra vo kao tak vo? Ili je ri ječ o čis to po li tič kom dje lo va nju?« (1995., 2). Ako se os vr ne mo na suv re-

220 PETAR POPOVIĆ

me nu li te ra tu ru i op ćep rih va će no ra zu mi je va nje lus tra ci je, prev la da va miš lje nje da lus tra ci ja pod ra zu mi je va suo ča va nje s proš loš ću uz po-moć ot va ra nja ar hi va taj ne po li ci je, zab ra nu jav nog ra da i dje lo va nja svih pri pad ni ka par tij ske no men kla tu re i si gur nos nih služ bi, te, uko li-ko pos to ji op rav da na sum nja, nji hov kaz ne ni pro gon zbog po či nje nih kaz ne nih dje la (Szczer biak, 2002.; Da vid, 2004.; Ka min ski i Na le pa, 2006.). Me đu tim, u aka dem skim, prav nim i po li tič kim ras pra va ma o lus tra ci ji čes to nai la zi mo na nes po ra zum ko ji proiz la zi kao pos lje di ca neut vr đe nos ti gra ni ce iz me đu druš tve no-mo ral nog as pek ta suo ča va nja s proš loš ću te kaz ne no-prav nog as pek ta pro ga nja nja biv ših pri pad ni ka par ti je i si gur nos nih služ bi.

Po je di ni ana li ti ča ri zas tu pa ju te zu da lus tra ci ja (u svo je mu iz vor-nom an tič kom zna če nju čiš će nje)1 ima ne kaz ne nu već mo ral nu ulo-gu pro čiš ća va nja druš tva od ko mu nis tič ke ideo loš ke in dok tri na ci je. Umje s to da pro go ni, ona bi tre ba la ras vi jet li ti sve as pek te ko mu ni-s tič ke dik ta tu re te dje lo va ti kao »pro ce du ra za ra zot kri va nje is ti ne« (Ka min ski i Na le pa, 2006.). S dru ge stra ne, pojam de ko mu ni za ci je od no si se up ra vo na kaz ne ni pro gon osum nji če ni ka, čiš će nje dr žav ne up ra ve od pri pad ni ka biv šeg re ži ma te prev la da va nje du hov nog na sli-je đa ko mu nis tič kih druš tve nih i kul tur nih ut je ca ja. De ko mu ni za ci ja je sas tav ni dio lus tra ci je ko ji po bu đu je naj vi še kon tro ver zi. Važ no je na-po me nu ti da su lus tra ci ja i de ko mu ni za ci ja u Češ koj iz gla sa ni kao dio is tog za ko na. U Bu gar skoj i Al ba ni ji je bi lo slič nih po ku ša ja spa ja nja lus tra ci je i de ko mu ni za ci je, me đu tim do tak ve za kon ske rea li za ci je zbog od lu ke us tav nog su da u ob je zem lje ni ka da ni je doš lo. De komu-ni za ci ja kao va žan dio lus tra cij ske pro ce du re pred stav lja glav ni ele-me nt oko ko je ga su se raz vi le kon tro ver ze ve ze ne uz pro ce du ral no i za kon sko suo ča va nje s proš loš ću.2

Raz lo ge zbog ko jih de ko mu ni za ci ja ni je pro ve de na u pu nom smis lu, pa čak i uve de na u za kon sku pro ce du ru po je di nih pos tko mu nis tič kih zem lja, sva ka ko tre ba pot ra ži ti u pri ro di no vous pos tav lje nih de mok rat-skih re ži ma. S pa dom Ber lin skog zi da 1989. go di ne i s ras pa dom pr vo So ci ja lis tič kog blo ka (1990.), a po tom i Sov jet skog Sa ve za (1991.), druš tva pos tko mu nis tič ke Eu ro pe prih va ti la su li be ral no-de mok rat ska na če la po ko ji ma su pra va po je din ca i in di vi dual ne slo bo de naj vi ša vri-

1 Lus tra ci ja do la zi od rim ske ri je či lus trum što zna či čiš će nje, te se ug lav nom od no si la na ri tua le pri do no še nja žr tve ka ko bi se pro čiš ća va la ljud ska du ša.

2 Je dan od ve li kih prob le ma de ko mu ni za ci je je mo gu ća osu da lju di ko ji su uc je nom ili bi lo ko jim dru gim ob li kom pri si le bi li pri nu đe ni ra di ti kao douš ni ci za taj nu po li ci ju.

221Lus tra ci ja: kon tro ver ze teo ri je i prak se

jed no st druš tve nog po ret ka. Od ba civ ši ko lek ti vi zam kao sas tav ni dio ideo lo gi je ko mu niz ma, no ve su vlas ti za zi ra le od »ko lek ti vis tič ko g« as pek ta lus tra ci je, po go to vo de ko mu ni za ci je, gdje bi se či ta ve gru pe lju di, ko je su u bi lo ko je mu pog le du ima le ve ze s ko mu nis tič kim re ži-mom i taj nom po li ci jom, iz lo ži lo mo guć nos ti kaz ne nog pro go na. Pri-m je ri ce, je dan od raz lo ga zaš to je 1992. go di ne Us tav ni sud u Polj skoj sru šio za kon o lus tra ci ji je st up ra vo kri za ko ja je iz bi la na kon što je Do nji dom par la men ta na ja vio da će se oko 700.000 lju di mo ra ti jav no iz jas ni ti je su li su ra đi va li s taj nom po li ci jom (Ko mo rowsky, 2007.).

Ta ko đer, za ra zu mi je va nje [ne ]us pje ha lus tra ci je i de ko mu ni za ci je u pos tko mu nis tič koj Is toč noj Eu ro pi pot reb no je sag le da ti cje lo kup-ni druš tve no-po li tič ki i po vi jes ni kon tek st de mok ra ti za ci je. Pa dom So ci ja lis tič kog blo ka u raz dob lju 1989.-1991. lus tra ci ja (i u ovom kon tek stu de ko mu ni za ci ja) se jav lja kao sas tav ni dio pu no ši reg pla na no vih de mok rat skih po li tič kih eli ta u vi du iz grad nje ci vil nog druš tva (Hol mes, 1997., 267-301). Up ra vo je do seg nu ti stu panj stva ra nja de-mok rat skog/civilnog druš tva u pos tko mu nis tič koj Eu ro pi va ri rao od zem lje do zem lje, te sa mim ti me i uv je to vao us pješ no st pro vo đe nja lus tra cij skih za ko na.

Na da lje, važ no je raz mot ri ti pri ro du prom je ne sa mog sus ta va iz rea l-so ci ja lis tič kog u de mok rat ski. Na čin tran zi ci je vlas ti u mno gim je slu ča je vi ma uv je to vao ne mo guć no st pro vo đe nja lus tra ci je. U Sred-njoj i Is toč noj Eu ro pi ri ječ je o us pos ta vi li be ral no-de mok rat skih po-re da ka ko ji su de mok rat skom re vo lu ci jom na re la tiv no mi ran na čin do ve li do prom je na. Tre ba nag la si ti da su u ve ći ni slu ča je va (kao npr. u Polj skoj) na dje lu bi li »pre go vo ri i do go vo ri iz me đu sta rog re ži ma s jed ne i pred stav ni ka de mok rat ske opo zi ci je s dru ge stra ne; te mir ne tran zi ci je pu tem iz bo ra ili zah va lju ju ći po te zi ma re for mski ori jen ti ra-nih pred stav ni ka sta rog re ži ma (npr. pu tem pe res troj ke u Sov jet skom Sa ve zu)« (Skap ska, 2003., 200). S dru ge stra ne, zas to ja u pro vo đe nju lus tra ci je ta ko đer je bi lo zbog neus pješ ne tran zi ci je – prim je ri ce u Ju gos la vi ji, Gru zi ji, Ar me ni ji i Azer baj dža nu, u ko ji ma je pos tko mu-nis tič ko do ba do ni je lo no vi val me đuet nič kih i na cio nal nih su ko ba, u us po red bi s ko ji ma su zlo či ni ko mu nis tič kog do ba bi li za ne ma ri vi (Gor dsky, 2009., 30).

Ko nač no, pos lje di ca ne de fi ni ra nog ka rak te ra lus tra ci je od ra zi la se i na sa mu druš tve nu zna no st, gdje se po ja vi la pod je la me đu sa mim po-bor ni ci ma lus tra ci je – pod je la iz me đu onih ko ji su tvr di li da lus tra ci ja mo ra is klju či vo bi ti mo ral na osu da pri jaš njeg ko mu nis tič kog re ži ma i onih ko ji su tvr di li da se mo ra ju po du ze ti kon kret ne rep re siv ne mje re

222 PETAR POPOVIĆ

kao što je, prim je ri ce, zab ra na za pos le nja, ot puš ta nje za pos le ni ka iz dr žav ne služ be itd. (Huyse, 1995., Los, 1995., Ce pel i Gil lis, 1996.).

Uzev ši u ob zir cje lo kup nu prav no-po li tič ku prob le ma ti ku, do bi va se ok vir unu tar ko je ga su raz li či ti druš tve no-po li tič ki kon tek sti do ve li i do raz li či tih re zul ta ta u pro vo đe nju lus tra ci je. U dr ža va ma kao što su Is toč na Nje mač ka (kas ni je sje di nje na sa Za pad nom Nje mač kom) i Češ ka (ko ja je do 1993. go di ne bi la sje di nje na sa Slo vač kom) lus tra-ci ja je pro ve de na, te je da la re la tiv no dob re re zul ta te.3 Na kon pr vot ne prim je ne to ga za ko na u Polj skoj i Slo vač koj re zul ta ta go to vo da i ni je bi lo.4 S dru ge stra ne, u zem lja ma kao što su Bu gar ska, Al ba ni ja te u dr ža va ma proi ziš lih iz biv še Ju gos la vi je, bi lo ka kav po ku šaj uvo đe nja i pro vo đe nja lus tra ci je do živ lja vao je neus pjeh.

Ka da se pod ruč je pos tko mu nis tič ke Sred nje i Is toč ne Eu ro pe sa gle-da lo kao cje li na, prim je na lus tra ci je po ka za la se re la tiv no neuspješ nom. Pos to ji niz raz lo ga zbog če ga ni je us pje la – od kon tro ver zi ve za nih uz de ko mu ni za ci ju, slu ča je va neus pješ ne tran zi ci je (kao pri mje ri ce u biv šoj Ju gos la vi ji), iz grad nje ci vil nog druš tva, su rad nje ko mu nis tič kih vlas ti i de mok rat ske opo zi ci je oko de mok rat skog pri je no sa vla sti, pa sve do prob le ma čis to teh nič ke pri ro de. Prob lem se od no si na opa snost pre kom jer nog »čiš će nja«, od nos no ot puš ta nja za pos le ni ka unu tar držav nih in sti tu ci ja, što mo že oz bilj no ug ro zi ti fun kcio ni ra nje sus ta va – prim je ri ce, u Is toč noj Nje mač koj ni su bi le prih va će ne od re đe ne od-red be za ko na lus tra ci je zbog opas nos ti zas to ja fun kcio ni ra nja dr žav ne služ be (Ca ten hu sen, 1999., 39-40).

Ko nač no, ulo že ni na po ri da se izi đe iz pos to je ćeg sta nja te preb ro-di tam na stra na ko mu nis tič ke proš los ti ne jav lja se sa mo kao pot re ba pos tko mu nis tič kih druš ta va već se jav lja i u ob li ku od re đe nih pri tis ka Eu rop ske uni je. Re zo lu ci ja 1481 Par la men tar ne skup šti ne Vi je ća Eu-ro pe po zi va na me đu na rod nu osu du zlo či na to ta li tar nih ko mu nis tič kih re ži ma, do du še bez pre po ru ke po je di nim vla da ma ka ko da to kon kret-

3 Češ ka je u us po red bi s dru gim pos tko mu nis tič kim dr ža va ma je di na zem lja ko ja je us pješ no pro ve la lus tra ci ju – lus tra cij skim je za ko nom obuh va će no 420.000 lju di, uklju ču ju ći agen te i su rad ni ke taj ne po li ci je, pri pad ni ke ko mu nis tič ke no men kla tu-re od naj ni žih do naj vi ših fun kci ja, pa čak i vlas ni ke sta no va ko je je di je li la služ ba. Ujedi nje njem Is toč ne i Za pad ne Nje mač ke kra jem 1990. go di ne sru šen je pri jed log za ko na o am nes ti ji, te je uve den lus tra cij ski za kon, po ko je mu su ot vo re ni taj ni ar hi vi po li ci je. Oko 100.000 lju di je lus tri ra no.

4 U Polj skoj će tek 1997. go di ne bi ti uve den pr vi lus tra cij ski za kon, a iz mje ne za ko na će us li je di ti tek 2007. go di ne. Po osa mos ta lji va nju Slo vač ke 1993. go di ne, pre mi jer Me čiar os po ra vao je lus tra cij ski za kon, ko ji u ko nač ni ci do živ lja va pot pu ni neus pjeh. Tek 2002. go di ne Slo vač ka uvo di »Za kon o na cio nal nom sje ća nju«, ko ji, me đu tim, ne sad r ži od red bu mo guć nos ti prav no ga go nje nja.


no uči ne. Me đu tim, tre ba na po me nu ti i dru ge važ ne dek la ra ci je ko je for mal no osu đu ju ko mu nis tič ki to ta li ta ri zam kao što je Praš ka dek lara-ci ja o eu rop skoj svjes nos ti i ko mu niz mu, Jav no sas lu ša nje EU o zloči-ni ma to ta li tar nih re ži ma, Re zo lu ci ja o po nov no uje di nje noj Eu ro pi, hr vat ska Dek la ra ci ja o osu di zlo či na po či nje nih ti je kom to ta li tar nog ko mu nis tič kog po ret ka u Hr vat skoj itd.

Ono što je ka rak te ris tič no za sve dek la ra ci je ko je osu đu ju ko mu-ni zam kao i za cje lo kup ni stav Eu ro pe pre ma ovoj prob le ma ti ci je st osu đu ju ći od nos pre ma to ta li tar nom re ži mu kao tak vom. U svo joj bi ti de ko mu ni za ci ja je po svo je mu dje lo va nju naj slič ni ja de na ci fi ka ci ji. Kon tro ver ze oko lus tra ci je se ve žu up ra vo uz to pi ta nje, bu du ći da se po je di ni aka dem ski kru go vi kao i ko mu nis tič ke stran ke u Eu ro pi sup rot stav lja ju ar gu men ta ci ji da je lus tra ci ja/dekomunizacija nuž no st i pot re ba jed na ko kao i de na ci fi ka ci ja Nje mač ke pos li je Dru gog svjet-skog ra ta. Nji ho va se ar gu men ta ci ja zas ni va na sta vu da ko mu ni zam i na ci-fa ši zam ni su is te dok tri ne, iz če ga proiz la zi da bi se prim je nom lus tra ci je iz mi je ni la po vi je st te re la ti vi zi ra li zlo či ni na ci-fa šiz ma. Uz či tav niz prav nih i teh nič kih prob le ma ko je sa so bom no si re la tiv ni neus pjeh lus tra ci je u pos tko mu nis tič koj tran zi ci ji, u ovom ra du će se ana li zi ra ti kon ce pt to ta li ta riz ma u od no su na slo že ne pro ce se lus tra ci je.

Sto ga ne će mo ob ra đi va ti po je di ne pos tko mu nis tič ke zem lje ni ti se ba vi ti prav nom lo gi kom iza [ne ]us pje ha lus tra ci je u od re đe noj zem lji, već po ku ša ti ob jas ni ti:1. totalitarni ka rak ter kao po laz nu toč ku za le gi tim nu prim je nu lus tra-

ci je (ko ris te ći pri tom tra di ci ju teo ri je to ta li ta riz ma);2. komparaciju de na ci fi ka ci je i de ko mu ni za ci je ka ko bi se uka za lo na

bit ne raz li ke us pr kos to ta li tar noj is tov jet nos ti dva re ži ma;3. ukazati na im pli ka ci je pos tto ta li ta riz ma kao ključ ne prep re ke pro-

vo đe nja lus tra ci je.

2. Lustracija u kon tek stu teo ri je to ta li ta riz maKad je ri ječ o pi ta nju mo ral nog čiš će nja, od nos no lus tra ci je druš tva,

nuž no se mo ra mo os vr nu ti na teo rij sko upo riš te kon cep ta to ta li ta riz ma ka ko bis mo ob jas ni li mo ral no i le gi tim no pra vo no voi zab ra nih vlas ti u pro vo đe nju tak ve pro ce du re u druš tvu. Ne mo guć no st je din stve nog sta va pre ma lus tra ci ji, te kom plek sno st nje zi na pro vo đe nja u pr vom re du tre ba pot ra ži ti u kon tek stu ob no ve aka dem ske ras pra ve po vo dom po nov ne po ja ve teo ri je to ta li ta riz ma po čet kom 90-ih go di na dva de se-tog sto lje ća.

224 PETAR POPOVIĆ

Teo ri ja to ta li ta riz ma vu če svo je ko ri je ne još iz me đu rat nog raz-dob lja, ka da je Fra nk Bor ke nau u svo joj knji zi Ko mu nis tič ka in ter-na cio na la us po re dio sov jet ski s na ci-fa šis tič kim sus ta vom.5 Na kon Dru gog svjet skog ra ta teo ri ja to ta li ta riz ma se da lje raz vi ja, te do bi va svo ju kon kret nu znan stve nu for mu obuh va ća ju ći kao pred met ana li ze sve re ži me ko ji ni su bi li li be ral no de mok rat ski. Ili, ka ko je ob jas nio Ka rl H. Ro th, »onaj tko ima po zi tiv ni stav pre ma kon cep tu rep re zen-ta tiv ne de mok ra ci je bit će sklon da sva ki sus tav ko ji od stu pa od tog kon cep ta oka rak te ri zi ra kao to ta li tar ni« (1999., 118). Teo ri ja to ta li ta-riz ma ta ko do živ lja va svoj vr hu nac kra jem 50-ih go di na dva de se tog sto lje ća sa znan stve nim dop ri no som au to ra kao što su Han nah Aren dt (1996.), Ca rl Fried ri ch i Zbig niew Br ze zin ski (1956.), Raymo nd Aron (1996.) itd. Me đu tim, ti je kom 60-ih go di na dva de se tog sto lje ća teo rij-ski kon ce pt to ta li ta riz ma se pod na le tom bi he vio ris tič ke re vo lu ci je u aka dem skoj za jed ni ci i nje zi ne kri ti ke em pi rij skog pris tu pa, po go to vo od mla đe ge ne ra ci je druš tve nih znan stve ni ka, po či nje za ne ma ri va ti te od ba ci va ti.6

Teo ri ja to ta li ta riz ma će ta ko bi ti priv re me no za bo rav lje na sve do svo je ga po nov nog stu pa nja na sce nu 70-ih go di na dva de se tog sto lje ća, te pot pu ne aka dem ske ob no ve na kon pro pas ti So ci ja lis tič kog blo ka u Sred njoj i Is toč noj Eu ro pi kra jem 80-ih i po čet kom 90-ih go di na dva-de se tog sto lje ća, po vo dom ra zot kri va nja to ta li tar ne pri ro de rea l-so ci-ja lis tič kih re ži ma.7

Oče ki va no, u pos ljed njih se dva de set go di na baš kao i u pr vim de-set lje ći ma na kon Dru gog svjet skog ra ta po ja vi la in te lek tual na opo zi-ci ja teo ri je. Naj vi še je kon tro ver zi 1997. go di ne prouz ro ko va la gru pa

5 U prin ci pu, Bor ke nau ni je pr vi ko ji je po ve zao na ci-fa ši zam i ko mu ni zam na ba zi to ta li tar nog ka rak te ra par ti je-dr ža ve. Još je 1926. go di ne Fran ces co Sa va rio Nit ti u fa šis tič koj Ita li ji uka zao na bit nu slič no st tih dva ju pok re ta u svo joj knji zi Bolj še vi-zam, fa ši zam i de mok ra ci ja. Nit ti je ustvr dio da je u ta dva pok re ta ide ja o slo bo di za mi je nje na ide jom si le, te da je ono što ih naj vi še ve že »od boj no st pre ma slo bo di i de mok ra ci ji« (Nit ti u Bru ne teau, 2002., 14).

6 Bi he vio ri zam u po li to loš koj zna nos ti je pris tup ko ji ne ma jas no ut vr đe nu me todologi-ju, već se mo že smat ra ti jed nim sveop ćim fl ek si bil nim pris tu pom ko ji pod ra zu mi je va multi dis cip li nar no st. U os no vi, kri ti ka bi he vio ris ta od no si la se na op ćep rih va će ni des krip ti ni pris tup druš tve nih fe no me na, ne ob jaš nja va ju ći ta ko »po na ša nje« kao naj važ ni ji ele me nt u druš tve nom pro ce su. Kon kret no, kad je ri ječ o pi ta nju teo ri je to ta li ta riz ma, zam jer ka se od no si la na »1. prik ri va nje sup stan ci jal no-sad r žaj nih raz li-ka fa šis tič ke i ko mu nis tič ke vla da vi ne tra že njem for mal ne slič nos ti apa ra ta rep re si je; 2. zlou pot re ba poj ma to ta li ta riz ma kao ideo loš kog sred stva u Hlad nom ra tu [...]« (Beyme, 1974., 270-271).

7 Po nov no u cen tru aka dem skog in te re sa, teo ri ju to ta li ta riz ma obo ga ću ju au to ri kao što su Nol te (1991.), Pi pes (1994.), Fue rt (1997.), Bru ne teau (2002.) itd.


au to ra pred vo đe na Step he nom Cour toi som s iz da njem Cr ne knji ge ko mu niz ma. Re zul tat is tra ži va nja je po ka zao da je me đu na rod ni ko mu-ni zam u raz dob lju 1917.-1991. od go vo ran za 100 mi li ju na žr ta va (od ko jih se 65 mi li ju na od no si sa mo na Ki nu). Oče ki va no, ti je kom tzv. »cr ne de ba te« pro tiv ni ci teo ri je to ta li ta riz ma po ku ša va li su do ka za ti da je čis tim zbra ja njem žrtava po vi jes ni kon tek st u pot pu nos ti za ne ma-ren. Nai me, us pr kos to me što je broj žr ta va na ci-fa šiz ma u od no su na svjet ski ko mu ni zam če ti ri pu ta ma nji, Cr na knji ga na je dan kri ti ča ri ma nep rih vat ljiv na čin re la ti vi zi ra od go vor no st za zlo či ne fa šis tič kih, na-cis tič kih, au tok rat skih i de mok rat skih re ži ma ti je kom dva de se tog sto-lje ća. Uz ar gu me nt o za ne ma ri va nju po vi jes nog kon tek sta, dop ri no sa an ti fa šis tič ke bor be i re la ti vi za ci ji zlo či na dru gih re ži ma, tvr di lo se da je Cr nom knji gom ide ja na ci-fa šiz ma kao is kon ski zla re la ti vi zi ra na. Me đu tim, i taj ar gu me nt gu bi os no vu s ob zi rom da je Cr na knji ga u uvod nom di je lu nag la si la raz li ku iz me đu ko mu nis tič ke ide je i prak se, tvr de ći da sa ma fi lo zo fi ja ko mu niz ma vu če svo je ko ri je ne iz an tič kih vre me na te pred stav lja u bi ti jed nu hu ma nu dok tri nu (1999., 10).8 Obno va teo ri je to ta li ta riz ma te po ja va Cr ne knji ge ko mu niz ma – ko ja, dak le, nag la ša va da je nje zi na je di na svr ha da na znan stven na čin i bez po li tič ko-i deo loš kih op te re će nja prou či zlo či ne ko mu niz ma (ibid, 31) – pos ta vi li su ok vi re kroz ko je je mo gu će sag le da ti svu te ži nu i kom-plek sno st suo ča va nja s proš loš ću pos tko mu nis tič kih druš ta va.

Bu du ći da je lus tra ci ja pro ce du ra ko ja bi tre ba la obuh va ća ti ši ri pro ces dje lo va nja od sa mo čis to prav nog as pek ta kaz ne nog pro go na pri pad ni ka ko mu nis tič ke taj ne po li ci je i nji ho vih su rad ni ka, dak le ko ja bi tre ba la pred stav lja ti jed no mo ral no čiš će nje druš tva u vi du suo ča va-nja sa proš loš ću, veo ma je važ no ut vr di ti nje zi nu le gi tim nu pod lo gu. Le gi ti mi tet či na lus tra ci je mo že bi ti ut vr đen is klju či vo uko li ko se teo-rij ski do ka že zlo či nač ki ka rak ter ko mu niz ma, ko ji ga či ni is tov jet nim s na ci-fa šiz mom. Sa mo se u tom slu ča ju mo že go vo ri ti o nuž nos ti lus tra ci je kao i de na ci fi ka ci je, te mo ral no osu di ti ko mu nis tič ki kao i na ci-fa šis tič ki re žim. Bu du ći da je ka rak ter vlas ti is ti, to ta li tar ni, teo-ri ja to ta li ta riz ma pos lu ži la je kao naj prik lad ni ja teo rij ska os no va za iz jed na ča va nje ko mu niz ma i na ci-fa šiz ma (me đu os ta lim, iz ra že no ga

8 Up ra vo kad je ri ječ o tom pi ta nju ideo loš ke is toz nač nos ti na ci-fa šiz ma i ko mu niz ma, ko rak da lje od Cr ne knji ge ra di Lat vij ski re da telj Ed vin Šno re u svo je mu do ku men tar-nom fi l mu Sov jet ska pri ča iz 2008. go di ne. U tom je fi l mu au tor uka zao da ne sa mo da su fa ši zam i ko mu ni zam u prak si bi li is ti, već da up ra vo vu ku is te dok tri nar ne ko ri je ne. Taj je fi lm ras plam sao kon tro ver ze i stras ti u ras pra vi ko je ni je us pje la izaz va ti ni ti Cr na knji ga ko mu niz ma.

226 PETAR POPOVIĆ

u dek la ra ci ja ma Vi je ća Eu ro pe i dru gim dek la ra ci ja ma ko je osu đu ju »sve to ta li tar ne re ži me«).

Či nje ni ca je st da je ob je ma ideo lo gi ja ma za jed nič ka jed na par ti-ja ko ja vla da dr ža vom ka ko bi »po ko ri la či ta vo gra đan sko druš tvo« svo joj vo lji (Mo rin, 1992., 89), te kon tro li ra la jav nu i pri vat nu sfe ru.9 Pop per je uo čio da to ta li tar ni sus ta vi na la ze fi lo zof sku pod lo gu u Pla-to no voj »Dr ža vi« kao ideal noj ko lek ti vis tič koj za jed ni ci. Pla to no vu mi sao, ka ko tvr di Pop per, vo di is klju či vo jed no pi ta nje: »Šte ti li to gra du ili ne?«, te ti me zak lju ču je da je in te res dr ža ve kri te rij sva kog mo ra la. Dru gim ri je či ma: »To je poi ma nje ko lek ti vis tič ko, ple men sko i to ta li tar no: dob ro je sve što je u in te re su gru pe, ple me na ili dr ža ve. [...] Vr li na da se os ta ne na svo je mu mjes tu bit će za jed nič ka svi ma i is to dob no bit će vr li na za jed ni ce. [...] Tu uni ver zal nu vr li nu Pla ton na zi va prav dom: ako je po je di nac sa mo ko ta čić sis te ma, eti ka je sa mo tra že nje sred stva ka ko da ga se uk lju či u cje li nu« (Pop per u Bru ne teau, 2002., 87).10 Sis tem dje lo va nja tak vog ko lek ti vis tič kog sus ta va ka ko bi se od r ža la kon tro la je per ma nen tno par tij sko prib je ga va nje na si lju kao sas tav nom di je lu pos tre vo lu cio nar ne iz grad nje druš tva. Na si lje kao tak vo bi lo je u sa moj ide ji mar ksiz ma, cr pe ći svo je ko ri je ne iz ja ko bin skog kon cep ta po li tič kog te ro ra.11 »Ma rx ot vo re no za go va ra na si lje ti je kom zas je da nja Cen tral nog ko mi te ta Sa ve za ko mu nis ta u Lon do nu 1850. go di ne, ka da iz jav lju je da na kon re vo lu ci je ne sa mo da je pot reb no to le ri ra ti na si lje pro le ta ri ja ta nad bur žoa zi jom već ga i us mje ra va ti«. (Ka rl Ma rx, 2010., 303-313).

Lo gi ka je jed no par tij sko ga to ta li tar nog sis te ma, ka ko tvr di Brune-teau, te ro ris tič ka: »Za raz li ku od kla sič nih ti ra ni ja i mo der nih dik ta tu ra ko je nam je ra va ju zak lju či ti svo je te ro ris tič ke epi zo de na kon neut ra-li zi ra nja pro tiv ni ka, to ta li tar ni re ži mi uvo de bes kraj ni te ror, a je di ni mu je cilj pot vr da ideo lo gi je, što zna či uki da nje stvar ne zbi lje u ime

9 Po ko mu nis tič kom za ko nu, pri vat ni raz go vor unu tar obi te lji smat ran je po li tič kim či nom.10 Važ no je na po me nu ti da se ko lek ti vis tič ki ele me nt u Ma rxo vim dje li ma raz vi ja tek

sre di nom 40-ih go di na de vet naes tog sto lje ća, ti je kom nje go va bo rav ka u Pa ri zu, kad pa da pod ut je caj En gel sa i fran cus kih so ci ja lis ta. Ta da raz vi ja fi lo zof ski po jam pro le-ta ri ja ta kao »ma te ri jal ne pod lo ge« re vo lu ci je. U svo je mu do ta daš njem pro miš lja nju Ma rxo va je ide ja u bi ti de mok rat ska – u Kri ti ci He ge lo vog dr žav nog pra va iz 1821. go di ne Ma rx ru ši He ge lov kon ce pt dr ža ve kao ap so lu ta, te tvr di ka ko je je di no na rod kon kret na i zbilj ska dr ža va. Na toj pod lo zi, Ma rx raz vi ja te zu o pro le ta ri ja tu kao ko-lek ti vu, ali is klju či vo u kon tek stu raz bi ja nja nje go va otu đe nja.

11 Jako bin ski Te ror Fran cus ke re vo lu ci je (1792.-1794.) pred stav lja pro to tip go to vo svih uto pij skih i mi le na ris tič kih pok re ta u dva de se tom sto lje ću, ko ji su vje ro va li u »os lo-bo di lač ku moć na si lja« (Gray, 2007., 27).


fi k tiv ne zbi lje ideo lo gi je« (2002., 65). Real no st ko mu niz ma i na ci-fa-šiz ma, po Bru ne teau, kon strui ra se na slje de ći na čin: »Zbog ve li či ne ra di liš ta ko ja ot va ra ova ideo loš ka lo gi ka – uk lo ni ti Vo đi ne su par ni ke (preos ta le tra di cio nal ne eli te kao ka riz mat ske re vo lu cio nar ne bor ce), pri mo ra ti ne pos luš ne druš tve ne ka te go ri je da se ras pr še u jed noj veli-koj druš tve noj cje li ni, iz dvo ji ti i uniš ti ti ‘ob jek tiv ne’ nep ri ja te lje za-jed ni ce, izab ra ne od Pri ro de ili Po vi jes ti – lo gor je sre diš nja in sti tu ci ja naj dov r še ni je ga to ta li tar nog sus ta va« (ibid.). Po teo ri ji to ta li ta riz ma, je di no u če mu se na ci-fa ši zam i ko mu ni zam raz li ku ju je st kri te rij ozna-ča va nja od re đe ne gru pe lju di kao dr žav nih nep ri ja te lja; u na ciz mu se ta se lek ci ja vr ši la po ras nim (po Bru ne teau Pri rod nim), a u ko mu niz mu po klas nim (Po vi jes nim) kri te ri ji ma. Sto ga Bru ne teau zak lju ču je da »iza zi va ju ći sva ku prag ma tič nu lo gi ku, ut je lov lju ju ći ne ga ci ju stvar-nos ti (kon cen tra cij ski lo gor) labo ra to rij je u ko je mu se prov je ra va preob raz ba ljud ske pri ro de i kon kre ti zi ra uv je re nje da je dio ljud skog ro da pot pu no su vi šan« (ibid.). Le njin je po preu zi ma nju vlas ti tvr dio da je za iz grad nju no vog druš tva nuž na eli mi na ci ja 10% do 20% sta nov-niš tva, či me za po či nje tzv. »cr ve ni te ror« te iz grad nja sis te ma gu la ga u ko ji ma će se taj ljud ski »vi šak« od stra ni ti.12

Uz me to de vla da nja par ti je-dr ža ve, ko je su u na ci-fa šiz mu i ko-mu niz mu go to vo is te, teo ri ja to ta li ta riz ma uka zu je i na jed noz nač no st idej ne bi ti to ta li tar nog jed no par tij skog sus ta va, što pred stav lja iz vor svih kon tro ver zi i ka men spo ti ca nja oko od re đe nja pre ma ko mu nis tič-koj proš los ti. Nai me, nag la ša va ju ći svo je me si jan sko pos la nje, Aron je za mi je tio da su »[...] jed no par tij ski po red ci ok re nu ti pre ma bu duć nos ti i ne na la ze svoj vr hun ski raz log op stan ka u ono me što je bi lo, ni ti u ono me što je st, ne go u ono me što će bi ti« (1996., 91). U tom smis lu par ti ja-dr ža va je op rav da va la te da va la le gi tim no st svo jim na sil nim me to da ma ga ran ti ra njem is prav nog pred vo đe nja druš tva u ko nač nu uto pi ju i kraj po vi jes ti, či je je os tva re nje u Sov jet skom Sa ve zu bi lo za ka za no za 1980. go di nu. Uto pij ska se bu duć no st tre ba la os tva ri va ti kroz pro ces mo der ni za ci je, ko ja će po go to vo u dru goj po lo vi ni dva de-se tog sto lje ća pos ta ti va žan ele me nt s ko jim se ob jaš nja vao nap re dak i raz voj druš tva ali i eman ci pa ci ja u me đu na rod nim od no si ma gdje su ug lav nom prev la da va li od no si me đu im pe ri jal nim ili ka pi ta lis tič kim

12 Cr ve ni se te ror ko ris tio up ra vo lo go ri ma za pro vo đe nje tog ci lja. Na kon neus pje log aten ta ta na Le nji na 1918. go di ne, ko ji je pos lu žio kao po vod za prog la še nje cr ve nog te ro ra (le gi tim nim po zi va njem i na te ror Fran cus ke re vo lu ci je), for mal ni šef dr ža ve Ja kov Sver dlov dek re tom uvo di ne se lek tiv no na si lje i ko riš te nje lo go ra, što će do živ-je ti vr hu nac up ra vo pod Sta lji no vom vlaš ću.

228 PETAR POPOVIĆ

zem lja ma.13 Mo der ni za cij ska se pa ra dig ma »zas ni va la na pos tav ci ra cio nal ne upot re be sred sta va, te je bi la ana log na fun kcio na lis tič kom shva ća nju le gi ti mi te ta vlas ti na unu tar njem i vanj skom pla nu od re đe ne dr ža ve« (Ja mes, 2008., 435). Raz voj i mo der ni za ci ja su se ob jaš nja-va li kao neš to dob ro sa mo po se bi, bez ne ke »vi še vri jed nos ti kao što su ljud ska slo bo da i dos to jan stvo; ri ječ je bi la o teh nok rat skom mli nu kroz ko je ga je tre ba lo u ime nap ret ka i pros pe ri te ta sam lje ti ljud ski rod« (ibid.).

I Mus so li ni i Hit ler i Sta ljin su se u ime mo der ni za ci je ko ris ti li na-jok rut ni jim me to da ma pri si le i, što je zna ko vi to, ni ka da ne na pušta ju ći »so ci jal ni«, od nos no ko lek ti vis tič ki ele me nt svo je ideo lo gi je u vi du ob ra ne in te re sa rad nič ke kla se. Tu ko nač no do la zi mo do ma sov ne mo bi li za ci je kao jed ne od glav nih ka rak te ris ti ka to ta li tar nih re ži ma. Za da ća par ti je-dr ža ve u pr vom je re du bi la po ku šaj uje di nje nja svih seg me na ta druš tva u jed nu or gan sku cje li nu. Miš lje nje da je prim je-ri ce Hit ler bra nio sa mo krup ni ka pi tal i in dus tri jal ce u pot pu nos ti je kri vo. Baš nap ro tiv, tak vi to ta li tar ni pok re ti kao što je na ci zam, ka ko je po ka za la Han nah Aren dt, ima li su za cilj mo bi li zi ra ti či tav na rod kao sim pa ti ze re vla da ju će stran ke (1996., 107). Ta se mo bi li za ci ja vr ši la dje lo va njem pro pa gan dnog apa ra ta, ali i u naj ve ćoj mje ri sred stvi ma stra ha »od ono ga dru go ga« (prim je ri ce Ži do va, troc kis ta, pla će ni ka im pe ri ja liz ma itd.).

Ako, dak le, prih va ti mo bit nu slič no st, od nos no is tov jet no st re ži ma na ci-fa šiz ma i ko mu niz ma po tu ma če nju teo ri je to ta li ta riz ma, pos tav-lja se pi ta nje zaš to je de na ci fi ka ci ja Nje mač ke na kon 1945. go di ne na ne ki na čin (i do od re đe nog stup nja) us pje la dok lus tra ci ja u ve ći ni ze-ma lja Sred nje i Is toč ne Eu ro pe na kon pa da ko mu niz ma 1990. go di ne ni je. Je dan od raz lo ga je taj što teo ri ja to ta li ta riz ma, us pr kos to me što je teo rij ski ut vr di la zlo či nač ki ka rak ter dje lo va nja sus ta va dva ju re ži ma, pa čak i nji ho ve dok tri nar ne slič nos ti, ne mo že iz ves ti do kaz o isto-v jet nos ti idej ne bi ti ko mu niz ma i na ci-fa šiz ma. Nai me, bit na raz li ka zbog ko je je ne mo gu će iz jed na či ti ko mu ni zam i na ci-fa ši zam, a to je ujed no i raz li ka zbog ko je lus tra ci ja ne mo že ima ti onak vu le gi tim nu pod lo gu kak vu je ima la de na ci fi ka ci ja 1945. go di ne, je st raz li ka u tzv. »pos la nju« tih dva ju ideo lo gi ja u svi je tu. Jo hn Gray is ti če da su usprkos ri val stvu li be ral ne de mok ra ci je i ko mu niz ma ti je kom Hlad nog ra ta te dvi je ideo lo gi je ima le vi še za jed nič kih ele me na ta ne go što bi se na

13 Gla so vi ta Le nji no va iz re ka da »spoj sov jet ske mo ći i elek tri fi ka ci je zem lje da je ko-mu ni zam« os li ka va važ no st mo der ni za cij skog ele men ta u lo gi ci to ta li tar ne vlas ti.


pr vi pog led či ni lo. Kon kret no, za jed nič ki im je mi le na ris tič ki kon ce-pt pos la nja u svi je tu kao i idej ni »pros vje ti telj ski« ko ri jen, dok su se »raz li ko va li is klju či vo po pi ta nju eko nom skog ure đe nja« (2007., 30). Gray sto ga uka zu je ka ko li be ral na-de mok ra ci ja i ko mu ni zam ima ju is tu uto pij sku pod lo gu, ali druk či ju ide ju u od no su pre ma druš tve nom po ret ku i svi je tu u cje li ni. Go to vo da pos to ji jed nak idea lis tič ki za nos u ap strak tnim mi le na ris tič kim i ma ni hej skim kon cep ti ma »per ma nen tne re vo lu ci je« ko ja bi do ve la do uje di nje nja »pro le te ra svih ze ma lja«, i »kri žar skog po ho da na car stvo zla« ko ji bi stvo rio »svi jet si gur nim za de mok ra ci je«. Ko li ko je du bo ka dok tri nar na is tov jet no st de mok ra ci-je i ko mu niz ma, Gray uka zu je na prim je ru priv lač nos ti ko mu niz ma i od boj nos ti na ci-fa šiz ma me đu za pad nim in te lek tual ci ma me đu rat nog raz dob lja kao što su brač ni par We bb, Ber na rd Shaw, Ha ro ld Las ki, Louis Ara gon, Pab lo Pi cas so (član Ko mu nis tič ke par ti je Fran cus ke, nas li kao Sta lji nov por tret) itd., ko ji su u sta lji niz mu vid je li »vr hu nac ljud skog nap ret ka« (2007., 50).

S dru ge stra ne, ori jen ta ci ja na ci-fa šiz ma je ot vo re no an tip ros vje-ti telj ska, te sam čin ra ta sla vi kao neš to uz vi še no i ve li čan stve no, a če mu u pri log go vo ri Hit le rov ras ni dar vi ni zam te ta li jan ski fu tu ri zam. Hit ler u Mein Kam pfu ot vo re no za go va ra ideo loš ko os tva re nje ras ne čis to će u kon tek stu ta da već pri lič no ret rog rad ne po li ti ke ko lo ni jal ne ek span zi je na Is toč nu Eu ro pu. Uv je re ni an ti ko mu ni st Chur chi ll, ko ji će pris tu pi ti u sa vez niš tvo sa Sta lji nom pro tiv Tre ćeg Reic ha, opi sao je an ti hu ma nis tič ku bit na ci-fa šis tič ke ideo lo gi je po ko joj je »čov jek bor be na ži vo ti nja, pa je i na ci ja, kao za jed ni ca bo ra ca, bor be ni od red; sva ki ži vi or ga ni zam ko ji odus ta ne od bor be za op sta nak osu đen je na pro pa st. [...] Bor be na spo sob no st sva ke ra se ovi si o nje zi noj čis to ći, sto ga je tre ba očis ti ti od stra nih prim je sa. Ži dov ska je ra sa zbog uni ver-zal nos ti nuž no pa ci fi s tič ka i in ter na cio na lis tič ka; pa ci fi zam je naj go ri od svih smr tnih gri je ha jer on zna či pre da ju ra se u bor bi za op sta na k« (Chur chi ll, 2002., 43). Ob jaš nja va ju ći od nos na cis tič ke ideo lo gi je pre-ma ži dov stvu, Chur chi ll je uka zao na os nov nu dis tin kci ju ko mu niz ma i na ci-fa šiz ma bu du ći da je ko mu ni zam u svo joj bi ti ta ko đer uni ver za-lan kao i li be ral na de mok ra ci ja. Ko nač no, za raz li ku od na ci-fa šiz ma, ko ji vi di smi sao pos to ja nja druš tva u per ma nen tnos ti su ko ba, li be ral na de mok ra ci ja i ko mu ni zam vi de rat kao neš to priv re me no i nuž no ka ko bi se do seg nu lo ideal no druš tvo i po re dak (ko mu nis tič ki ili li be ral no de mok rat ski).

Poz na ta je kon sta ta ci ja Rob bes pier rea da je te ror bez vr li ne zlo, a vr li na bez te ro ra bes po moć na. Dru gim ri je či ma, ono što će uvi jek

230 PETAR POPOVIĆ

či ni ti ko mu nis tič ke zlo či ne neus po re di ve s na cis tič kim je st up ra vo to što je na cis tič ko na si lje bi lo ba zi ra no na ideo loš koj mr žnji (ras noj, vjer skoj i na cio nal noj), te ror u služ bi po ni ža va nja žr tve, dok je ko mu-ni zam, us pr kos og rom nom na si lju i zlo či ni ma, na la zi lo pod lo gu u vrli-na ma ideo loš ke uni ver zal nos ti i uto piz ma, ko ji je, uos ta lom, i da vao od re đe ni le gi ti mi tet ko mu nis tič kim re ži mi ma. Sto ga je i kri ti ka Cr ne knji ge ko mu niz ma na ne ki na čin ra zum lji va, bu du ći da je stav lja njem jed na kos ti iz me đu rad nog lo go ra gu la ga i tvor ni ce smr ti Aus chwit za za ne ma ren kon tek st – kon cen tra cij ski lo gor uis ti nu je st sre diš nja in-sti tu ci ja to ta li ta riz ma. Me đu tim zbog če ga ni je spo me nut i u kon tek stu im pe ri ja liz ma s ob zi rom da su pr ve kon cen tra cij ske lo go re po dig li Špa njol ci na Ku bi i En gle zi u Juž noj Af ri ci ti je kom Bur skih ra to va (oko 1900. go di ne)?

Bit ove prob le ma ti ke mo že se po ku ša ti ob jas ni ti kroz kom pa ra cij-sku ana li zu prim je na i re zul ta ta de na ci fi ka ci je 1946. go di ne i lus tra ci je na kon 1990. go di ne.

3. Komparacija de na ci fi ka ci je i lus tra ci jeZbog če ga je dak le de na ci fi ka ci ja bi la pro ve de na, a de ko mu ni za-

ci ja (uz ne ke us pješ ne iz nim ke kao prim je ri ce u Češ koj) ni je? Ako je druš tve na zna no st ut vr di la da su na ci-fa ši zam i ko mu ni zam dok tri-nar no is to ga ko ri je na; ako je Cr na knji ga ko mu niz ma po ka za la da su rea l-so ci ja lis tič ki re ži mi po bi li če ti ri pu ta vi še lju di od na ci-fa šis tič kih re ži ma – zaš to je 1945. go di ne pos to ja la raz mjer no ve ća pot re ba za de-na ci fi ka ci jom ne go 1990. go di ne za lus tra ci jom/dekomunizacijom?

De na ci fi ka ci ju su na met nu li vanj ski čim be ni ci (Sa vez ni ci ko ji su do bi li rat), dok su lus tra ci ju tre ba li na met nu ti unu tar nji čim be nici (pred stav ni ci de mok rat ski izab ra nih vlas ti u vlas ti tim dr ža va ma). Glav na raz li ka iz me đu Sa vez ni ka 1945. go di ne i od re đe ne sred njo-europ ske de mok rat ski izab ra ne vla de 1990./1991. go di ne je st up ra vo u os la nja nju na sa mu le gi tim no st či na de na ci fi ka ci je, od nos no de ko-mu ni za ci je druš tva. Nai me, Sa vez ni ci ma za de na ci fi ka ci ju ni je tre ba la op ća jav na pot po ra, bu du ći da su kao pob jed ni ci u ra tu pod oruž jem gra di li no vi sus tav po li tič kih vri jed nos ti u Nje mač koj (kas ni je sa mo u Za pad noj Nje mač koj). Pr vi ko rak u pro vo đe nju de na ci fi ka ci je uči nio je ame rič ki ge ne ral Ei sen hower ka da je u trav nju 1945. go di ne za-pov je dio sta nov ni ci ma Wei ma ra oba ve zan od la zak u kon cen tra cij ski lo gor Buche nwa ld, ka ko bi se suo či li sa stra ho ta ma re ži ma ko ji su


pod r ža va li.14 Šok i nev je ri ca ko ji je ta da do živ je lo lo kal no nje mač ko sta nov niš tvo u prin ci pu naj vi še go vo ri o us pješ nos ti kon struk ci je druš-tve ne zbi lje na cis tič ke to ta li tar ne vlas ti zas no va ne na ras noj čis to ći iza či je su se pro ved be pom no kri li zlo či ni; ali i o te ži ni i kom plek snos ti sa vez nič kog za dat ka raz bi ja nja te ilu zi je na ni vou ci je le Nje mač ke. Pot reb no je dak le os vr nu ti se na idej no-du hov nu kom plek sno st na ci-stič ke par ti je-dr ža ve u kon tek stu vre me na.

Ako uz me mo lus tra ci ju u poj mov nom smis lu – dak le u onom nje-zi nu iz vor nom zna če nju »čiš će nja« – kao sas tav ni dio sva ke po li ti ke de to ta li ta ri za ci je, pos ta je jas na sva kom plek sno st i te ži na s ko jom se suo ča vao Ei sen howe rov de na ci fi ka cij ski prog ram. Na pr vi pog led, os nov ni je za da tak bi lo is kor je nji va nje os tav šti ne svih to ta li tar nih ele-me na ta u nje mač kom druš tvu. Ka da su po čet kom 1946. go di ne Zdru-že ni na čel ni ci sto že ra (Joi nt Chie fs-o f-Sta ff) Di rek ti vom 1067 odob ri li prog ram de na ci fi ka ci je pod vod stvom Eis ne howe ra, prog ram je uza svoj bi rok rat ski ka rak ter (pet ka te go ri ja te ži ne up le te nos ti u na cis tič ku hi je ra hi ju)15 sad r ža vao i onaj edu ka tiv ni ele me nt »preod go ja«, dak le čiš će nja nje mač kog druš tva od nat ru ha na ciz ma. Za sa vez nič ku bi ro-k ra ci ju tu nas ta je je di ni a ujed no i naj ve ći prob lem.

Mno gi su kri ti ča ri nür nber ških pro ce sa s pra vom uka za li na ne do-stat ke de na ci fi ka cij skog prog ra ma, ug lav nom te me lje ći svo ju kri ti ku na či nje ni ci da se su di lo po li tič kom, od nos no bi rok rat skom apa ra tu par ti je, a ne nje zi noj ideo loš koj bi ti. Sa vez nič koj bi rok ra ci ji uis ti nu ni je bi lo jed nos tav no ob ra ču na ti se s ra sis tič kim du hom na ciz ma u nje mač kom ko lek ti vu, bu du ći da je taj duh u na ro du pred stav ljao jed-nu čvr sto uko ri je nje nu mje ša vi nu ger man ske po ga nis ti ke, teu ton ske dis cip li ne i ni hi liz ma. Kak ve je pri ro de bi la ta du bo ka du hov na uko-ri je nje no st na ciz ma u nje mač kom druš tvu, mož da je na naj bo lji na čin ob jas nio Tho mas Ma nn u raz go vo ru s Bog da nom Ra di com ne ko li ko go di na pri je iz bi ja nja Dru gog svjet skog ra ta, ka da je re kao da je »u svo joj kli ci na ci zam sad r žan u fi lo zo fi ji an ti ra cio nal no ga«, te vu če svo je ko ri je ne iz ro man tiz ma de vet naes tog sto lje ća, ka da se pro bu di la

14 Ta će se prak sa od vo đe nja nje mač kih gra đa na u lo go re, ka ko bi se pod ni ša nom savez-nič kih pu ša ka suo či li sa stvar nim li cem na cis tič kog re ži ma, nas ta vi ti i ne pos red no na kon Dru gog svjet skog ra ta.

15 Prog ram se sas to ji od pet ka te go ri ja u ko je su se svr sta va le sve pu no ljet ne oso be: 1. teš ki pri jes tup ni ci; 2. par tij ski ak ti vis ti, mi li tan ti, pro fi te ri i os ta le in kri mi ni ra ne oso be; 3. ma nje in kri mi ni ra ne oso be; 4. sljed be ni ci i sim pa ti ze ri re ži ma; 5. os lo bo đe ni op tuž bi i nein kri mi ni ra ne oso be.

232 PETAR POPOVIĆ

»tež nja za pri mi ti viz mom, za go lom svje ži nom ži vo ta i za pov rat kom na sa me iz vo re ži vo ta i mla dos ti [...] nje mač ki je duh pod vo jen i pro-tur je čan, kraj nje pe si mis ti čan, ne vje ru je u nap re dak, u sre ću, u lju bav i u har mo ni ju čov je čan stva i svi je ta; nje mač ki na rod, nap ro tiv, vje ru je u duh ka tas tro fe i po met nje, u duh he roiz ma i vječ nos ti su ko ba, kon fl ik ta i ra to va na zem lji« (Ra di ca, 2006., 101, 106). Sto ga Ma nn zak lju ču je ka ko su »he roj stvo i ka tas tro fa dva poj ma ko ja prev la da va ju u ci je loj fan ta zi ji i ci je loj vje ri nje mač kog na ro da« te ga, go to vo pro ro čan ski ustvr div ši, »vo de u naj straš ni ju avan tu ru ra ta i kr vi [...] » (ibid., 106).

Me đu tim, duh nje mač kog ko lek ti va pod na ciz mom ta ko đer tre ba pro mat ra ti sa so cio-po li tič kog as pek ta, ko ji je pre poz nao Tre vo r-Ro-per, pov jes ni čar ko ji je 1945. go di ne kao bri tan ski age nt is tra ži vao okol nos ti Hit le ro ve smr ti. Zak lju čio je da pe si mi zam i duh ka tas tro fe ne proiz la ze iz nje mač ke na cio nal ne kr vi ili geog raf sko ga i kli mat skog pod neb lja (blut und bo den), već kon kret no iz ko lek tiv ne apa ti je zbog jed nog kon ti nui ra nog po li tič kog neus pje ha. Ri ječ je o ni zu ra zo ča ra nja – od ro man ti čar skih li be ra la spo čet ka de vet naes tog sto lje ća do me đu-rat ne Wei mar ske Re pub li ke – ko ji je ta ko nep re ki dan »da je pos tao tra di ci ja, ko ja zauz vrat ov je kov je ču je taj niz iz gle dom neiz bjež nos ti [...]« (Tre vo r-Ro per, 1951., 195). Ri jet ki prim je ri us pje ha ug lav nom se ve žu uz ra to ve: prim je ri ce, rat za aus trij sko nas li je đe (1866.), Fran-cus ko-prus ki rat (1871.), pa čak i Pr vi svjet ski rat (1914.-1918.), ko ji je u oči ma des ni ča ra iz gub ljen is klju či vo zbog za bi ja nja »no ža u le đa« nje mač koj voj sci od stra ne Ži do va i ko rum pi ra nih po li ti ča ra. Sto ga proiz la zi da su se »s tak vim i slič nim us po me na ma Ni jem ci la ko uvje-ri li da – kak vi god raz lo zi vri je di li za dru ge – je di no si la mo že ima ti us pje ha kod njih« (ibid.). To ta li tar na dr ža va i Dru gi svjet ski rat bi li su lo gič na pos lje di ca tak vog sta nja svi jes ti.

U pr vim je po rat nim go di na ma prog ra mom de na ci fi ka ci je (kroz su đe nje ili preod goj) bi lo obuh va će no pre ko dva mi li ju na lju di. Oče-ki va no, de na ci fi ka ci ja ni je mog la pos ti ći že lje ne re zul ta te zac r ta ne Mor gen thauo vim pla nom.16 Za pad no nje mač ki kan ce lar Ade nauer je 1951. go di ne za ko nom uki nuo de na ci fi ka ci ju kao neu čin ko vi tu, tvr de ći da je do volj no lju di osu đe no. Na kra ju, jav nim se pos lom ni su smje li ba vi ti sa mo naj go ri pri jes tup ni ci na cis tič kog re ži ma, ko ji su spa da li u

16 Plan ko ji je sas ta vio ame rič ki dr žav ni riz ni čar Hen ry Mor gen thau od no sio se na one-mo gu ća va nje Nje mač ke da ikad u bu duć nos ti pok re ne no vi rat. Uz de na ci fi ka ci ju ko ja je ima la zac r ta nu prom je nu men ta li te ta i du ha druš tva, glav ni dio pla na je bio prak tič ne pri ro de: pod je la i de mi li ta ri za ci ja Nje mač ke, te stra no za pos je da nje nje zi nih in dus trij-skih cen ta ra kako bi se spri je či lo sva ko bu du će nao ru ža va nje.


pr ve dvi je ka te go ri je de na ci fi ka cij skog prog ra ma. U smis lu »pro či š-ća va nja«, pa čak i u onom bi rok rat skom smis lu – bu du ći da će ve ći na na cis tič kih osu đe ni ka s vre me nom bi ti re ha bi li ti ra na; njih čak go to vo 800.000 (Frei, 2003.) – pos ta je oči to da i de na ci fi ka ci ja ni je us pje la u pu nom smis lu i na na čin na ko ji je bi la za miš lje na.

Za raz li ku od na ciz ma, ko mu ni zam zbog svog an ti na cio nal nog ka rak te ra ni ka da ni je mo gao ut je ca ti na duh na ro da do te mje re da ga mo bi li zi ra u ho mo ge nu ma su po da ni ka kak vu je stvo ri la na cis tič ka par ti ja u Tre ćem Reic hu. U tom smis lu ni je ni ti bi lo mo gu će lus tri ra ti svi je st pos tko mu nis tič kog druš tva na jed nak na čin i do bi ti is ti re zul tat ka kav je zac r tan sa vez nič kim de na ci fi ka cij skim prog ra mom u slu ča ju Nje mač ke. Ti je kom čet r de set go di na ko mu nis tič ke vlas ti u Sred njoj i Is toč noj Eu ro pi ži vot par tij ske no men kla tu re po ka zao se kao svi jet pot-pu no od vo jen od na ro da, zas no van ne na du hov noj već na znan stve noj pod lo zi mar ksis tič ko-le nji nis tič ke fi lo zo fi je ma te ri ja lis tič ke di ja lek ti-ke. Tu je nes po ji vo st fi lo zo fi je no men kla tu re i du ha na ro da mož da na naj bo lji na čin opi sao Mi lan Kun de ra u svo je mu gla so vi tom ese ju Tra-ge di ja Sred nje Eu ro pe, pri ka zav ši »om ra že nu« Ru si ju kao još jed nu od žr ta va par tij ske ideo lo gi je u Is toč noj Eu ro pi. Os vr nuvši se na rus ku in ter ven ci ju u Ma đar skoj 1956. go di ne, Kun de ra pi še ka ko »zem lje Sred nje Eu ro pe bra ne svoj ug ro že ni iden ti tet, ali ni su sa me u toj si tua-ci ji. Ru si ja je u slič noj si tua ci ji. I ona tek što ni je iz gu bi la svoj iden ti tet. Zap ra vo ne Ru si ja već rea l-so ci ja li zam je to što na ro di ma uskra ću je nji ho vu bit i što je, da pa če, svo jom pr vom žrtvom uči ni lo rus ki na rod«, te nas tav lja da »rus ki je zik gu ši je zi ke dru gih na ro da u sov jet skoj im-pe ri ji, ali ne za to što sa mi Ru si že le »ru si zi ra ti« dru ge, ne go za to što je sov jet skoj bi rok ra ci ji – du bo ko ana cio nal noj, an ti na cio nal noj, nad na-cio nal noj – pot reb no oru đe za uni fi ka ci ju dr ža ve« (1998., 192). Dakle, u smis lu »čiš će nja« svi jes ti druš tva, uza svu sis tem sku to ta li tar nu slič-no st na ci-fa šiz ma i ko mu niz ma pos to ji oči ta raz li ka.

Nes po ji vo st ži vo ta no men kla tu re i na cio nal ne bi ti druš tva do dat no do la zi do iz ra ža ja kroz uniš te nje druš tve ne di na mi ke u vi du di ri gi ra-ne priv re de i pe to go diš njih pla ni ra nja. Eko nom ski je as pe kt mož da i naj vi še pri do nio ne mo guć nos ti du hov nog pois tov je ći va nja druš tva s ko mu nis tič kom ideo lo gi jom. Mol nar je uo čio da »što se Sov jet skog Sa ve za ti če, ga še nje pri vat ne svo ji ne po ka zu je se kao dois ta od lu-ču ju ći ko rak, ali ne za to što je do ve lo do bes klas nog druš tva ili za to što je svo ji na pos ta la op će na rod na, neek sploa ta tor ska i sl. (na sup rot ka pi ta lis tič kom Tre ćem Reic hu), ne go za to što je pri vat na ini ci ja ti va pot pu no ugu še na, gos po dar ska ra cio nal no st pod ri ve na pa ra zi ti ra njem

234 PETAR POPOVIĆ

ko mu nis tič ke bi rok ra ci je u priv red nom sus ta vu i blo ki ra njem nje go va efi kas nog raz vo ja« (2008., 102). Dak le, za raz li ku od na ci-fa šis tič kih re ži ma, ga še nje svo ji ne i ini ci ja ti ve u re ži mi ma rea l-so ci ja liz ma do ve lo je do ko nač nog raz gra ni če nja iz me đu no men kla tu re i na ro da, te stvo-ri lo du bok jaz iz me đu rad ni ka i par tij skih vo đa.

Glav ni je prob lem u plan skoj eko no mi ji bio u to me što je no men-kla tu ra je di na po la ga la pra vo na ključ nu dr žav nu ak tiv no st od r ža va-nja ži vo ta druš tva: na ba vu i ras pod je lu. Dru gim ri je či ma, »unut raš nju pok re tač ku sna gu so ci ja liz ma ni je pred stav lja la že lja za aku mu la ci jom pro fi ta kao u ka pi ta liz mu, već tež nja za pri kup lja njem sred sta va za ras pod je lu« (Ver de ry, 2005., 51). Dak le, moć i pre živ lja va nje vlas ti par ti je ovi si lo je up ra vo o te dvi je ključ ne ak tiv nos ti – na ba ve te po-tom ras pod je le sred sta va. Ka da se to me pri do da da je u re ži mi ma real--so ci ja liz ma uvi jek prev la da va lo op će na rod no si ro maš tvo, nes ta ši ca i os ku di ca do ba ra, je di ni je luk suz (na rav no, za ne ma riv u us po red bi s luk su zom čak i sred nje kla se Za pa da)17 bio re zer vi ran za par tij ski vrh. Raz gra ni če nje iz me đu no men kla tu re i na ro da pos ta je oči to, te ga je uočio i sis te mat ski iz nio pr vi ju gos la ven ski di si de nt, vi so ko po zi-cio ni ra ni par tij ski fun kcio nar Mi lo van Đi las, ko ji je od 1953. go di ne se ri jom čla na ka osu đi vao luk suz ni ži vot par tij ske eli te. Nje gov kri tič ki od nos pre ma no vo nas ta loj po li tič koj eli ti tri go di ne kas ni je re zul ti rao je knji gom No va kla sa, ko ja će mu ujed no i za pe ča ti ti sud bi nu di si-den ta. Đi las je u No voj kla si oz na čio Ti tov re žim kao to ta li tar ni u vi du ap so lut ne kon tro le nad po li tič kom vlaš ću, vlas niš tvom i ideo lo gi jom, do da ju ći ka ko je u no vom ne mo ral nom i nei do loš kom do bu »vlast osnov ni cilj i sred stvo sva kog pra vog ko mu nis ta«. (1957., 54).

Me đu tim, kad je ri ječ o pi ta nju no ve kla se do la zi mo do te melj nog uz ro ka prob le ma lus tra ci je, ko ji je svo je dob no pred stav ljao glav ni pred met kri ti ke kla sič nih teo ri ja to ta li ta riz ma. Ri ječ je up ra vo o učin ku ko ji će dei deo lo gi za ci ja no men kla tu re ima ti na dalj nji raz voj, od nos no preob ra žaj te ro ris tič ke lo gi ke par ti je, te ko ja će du go roč no stvo ri ti naj-vi še prob le ma u pro vo đe nju lus tra cij skih za ko na u pos tko mu nis tič kom raz dob lju. Nai me, dok je teo ri ja to ta li ta riz ma do mi ni ra la po li to loš kim kru go vi ma 50-ih i po čet kom 60-ih go di na dva de se tog sto lje ća, kri ti ka teo ri je je uka za la da su se »kon cep ti to ta li ta riz ma po ka za li pre vi še jed-nos tav ni kao mo de li, jer su u naj bo ljem slu ča ju mog li po neš to ob jas-

17 Ka da je sre di nom 50-ih go di na dva de se tog sto lje ća pred sjed nik Vr hov nog Sov je ta i je dan od naj moć ni jih lju di u Sov jet skom Sa ve zu Anas ta si je Mi ko jan pos je tio SAD, ustvr dio je da ži vi na ni vou pros ječ nog ame rič kog far me ra (Bu nič, 2006., 213-214).


ni ti u pe rio du vr hun ca Sta lji no va te ro ra« (Beyme, 1974., 271). Na kon Sta lji no ve smr ti 1953. go di ne, kla si ci teo ri je to ta li ta riz ma su, ka ko je pri mi je tio Sie gel, ima li po teš ko ća u ob jaš nja va nju pri ro de smje ra kre ta nja sov jet ske to ta li tar ne par ti je, bu du ći da su na sov jet ski re žim gle da li kao na »sus tav ko ji in he ren tno per pe tui ra svo ju re vo lu cio nar nu te ro ris tič ku di na mi ku« (Sie gel, 1998., 17).

Pe rio dič no po nav lja nje te ro ra uis ti nu je bi lo bit no svoj stvo sta lji ni-s tič kog sus ta va, me đu tim teo ri ja to ta li ta riz ma je u toj lo gi ci za ne ma-ri la du go roč ne pos lje di ce ne ko li ko ključ nih do ga đa ja ko ji su us li je di li ne pos red no na kon Sta lji no ve smr ti – voj ska je os la bi la moć dr žav ne si gur nos ti, vrh taj ne po li ci je s Be ri jom na če lu je bio stri je ljan, bolj še-vič ka sta ra gar da je pri sil no umi rov lje na, te je par ti ja izab ra la Ni ki tu Hruš čo va za ge ne ral nog sek re ta ra ko ji će se pr vi ob ra ču na ti sa Sta lji-no vim nas li je đem i za po če ti pro ces des ta lji ni za ci je. Ka rak te ris tič na za na do la ze će raz dob lje je no va lo gi ka par tij skog dje lo va nja – ri ječ je o ta koz va noj pos tto ta li tar noj par ti ji.

Dak le, ni je sa mo druš tve na svi je st u pi ta nju ka da se ra di o od ređenoj lus tra ci ji druš tva (bi lo da je ri ječ o de ko mu ni za ci ji ili de na ci fi ka ci ji), već i o shva ća nju lo gi ke od re đe no ga to ta li tar nog re ži ma u tre nut ku ka da on pa da. Tu nai la zi mo na glav ne raz lo ge zbog ko jih je, us pr kos teo rij skoj is tov jet nos ti dva ju re ži ma, kom pa ra ci ja de na ci fi ka ci je i de ko mu ni za ci je nep rik lad na te ujed no i da je od go vor ne mo guć nos ti us pješ nog pro vo đe nja lus tra ci je.

4. Lus tra ci ja u kon tek stu pos tto ta li ta riz maKa da su Sa vez ni ci po ra zi li na cis tič ku par ti ju-dr ža vu 1945. go di ne,

po ra že ni re žim je bio to ta li ta ran; ka da su se So ci ja lis tič ki blok i So vjet-ski Sa vez ras pa li 1989.-1991., po ra že ni su re ži mi bi li pos tto ta li tar ni. Raz li ka iz me đu to ta li tar ne i pos tto ta li tar ne par ti je u ve li koj mje ri da je od go vor zaš to je de na ci fi ka ci ja, za raz li ku od de ko mu ni za ci je/lustra-cije, bi la ka ko us pješ ni ja ta ko i nuž ni ja.

Ric ha rd Löwen thal pr vi uvo di po jam pos tto ta li ta riz ma, kada ustvr-đu je da se par ti ja od in sti tu ci je ko ja sis te mat ski pro vo di te ror pret vo ri la u ne ku vr stu »au tok rat sko-bi rok rat ske oli gar hi je« (Löwen thal u Laqueur, 1987., 243). Pos tto ta li tar na par ti ja je zap ra vo par ti ja dei deo lo gi zi ra ne no men kla tu re par tij skih apa rat či ka, ko ja u prin ci pu ima sa mo jed nu ideo lo gi ju, a to je vla st. Pre ma ne kim ana li ti ča ri ma, uz ro ci par tij skog pri je la za u fa zu pos tto ta li ta riz ma se žu u vri je me Dru gog svjet skog ra ta ka da je no men kla tu ra kao dio an ti hit le rov ske koa li ci je doš la u kon ta kt

236 PETAR POPOVIĆ

sa Za pa dom. Bu du ći da je no men kla tu ra vi še od dva de set go di na bi la her me tič ki zat vo re na unu tar gra ni ca Sov jet skog Sa ve za, par tij ski su kad ro vi u do ti ca ju sa za pad nim Sa vez ni ci ma uvid je li ne sa mo druš-tve no-e ko nom ske pred nos ti ka pi ta liz ma i de mok ra ci je već i luk suz ni na čin ži vo ta, ko ji ni je mo gao omo gu ći ti čak ni ti vi so ki po lo žaj u sta-lji nis tič koj par tij skoj hi je rar hi ji.18 Pos li je rat na no men kla tu ra, os na že na pob je dom nad na ci-fa šiz mom i mla dim kad ro vi ma, ula zi u svo jev r snu tran zi cij sku fa zu i je di no što je spa ša va od si gur nog po nav lja nja ve li-kog te ro ra iz 1937. go di ne te no vih kr va vih čis tki u re ži ji taj ne po li ci je (nav ješ te nih tzv. »li ječ nič kom uro to m«) je st Sta lji no va smrt. Stri je lja-njem pr vog čov je ka KGB-a Be ri je, par tij ski kad ro vi iz la ze iz tran zi-ci je još snaž ni ji. Ka rak te ris tič no za tu tran zi ci ju je st to da vrh par ti je na puš ta upot re bu ma sov nog te ro ra.

Rea l-so ci ja lis tič ki pos tto ta li ta ri zam za po či nje či nom des ta lji ni za ci-je, od nos no Hruš čov lje vim taj nim re fe ra tom na XX. kon gre su so v jet-ske par ti je 1956. go di ne, u ko je mu se osu đu ju Sta lji no vi zlo či ni. Me-đu tim, taj je čin važ no ra zum je ti po naj vi še u kon tek stu ub la ža va nja rep re siv nog apa ra ta par ti je-dr ža ve. Što je, dak le, des ta lji ni za ci ja? Pre-ma Fuer tu, des ta lji ni za ci ja »ni je ni fi lo zo fi ja, ni stra te gi ja, ni ide ja, ni prog ram«, već je ri ječ o poj mu ko ji pred stav lja sna gu »ras ta ka nja« i »po ten ci jal uvo đe nja ne re da« (1997., 449). Dru gim ri je či ma, to je pro-ces »shva ćen kao po nov no pro pi ti va nje po vi jes ti, (ko je) do vo di u pi-tanje dvi je po lu ge sov jet skog re ži ma: ideo lo gi ju i te ror« (ibid.). Kad je ri ječ o pi ta nju te ro ra, Mol nar je tu tran zi ci ju ob jas nio na slje de ći na čin: »Od re kav ši se sta lji nis tič kog nas li je đa, to ta li tar na par ti ja je u pri li ci da nap ra vi aran žman sa svo jim po da ni ci ma – ona odus ta je od svo jih ra-di kal nih »re vo lu cio nar ni h« sred sta va (ne se lek tiv ni te ror, pri nud ni rad, ek sces ne mje re kon tro le pri vat no ga i in tim nog ži vo ta) i po či nje afi r mi-ra ti je dan niz pra vi la ko ja nje zin vo lun ta ri zam i prim je nu si le svo de na mi ni mum (pot re ban ra di vlas ti tog sa mood r ža nja), a podani ci ma pru-ža ju ko li ko-to li ko pred vid ljiv i ra zum ljiv sis tem ori jen ti ra za po na ša nje (pot re ban ra di nji ho vog sa mood r ža nja)« (2008., 106). Sto ga mo že mo zak lju či ti da je des ta lji ni za ci ja na ne ki na čin naj ra ni ji ob lik lus tra ci je, ali ne druš tva već is klju či vo par tij ske no men kla tu re.

18 Bu nič je na ci nič ni na čin pri mi je tio da je ti je kom ra ta Sta ljin s par ti jom nap ra vio dvi je kob ne pog reš ke: »Po ka zao je svo joj no men kla tu ri Eu ro pu i Eu ro pi svo ju no men kla-tu ru« (2006., 208). Dru gim ri je či ma, par ti ja je »ot kri la« bo gat stvo i ure đe no st sis te ma iz van »pr ve zem lje so ci ja liz ma«, pa je, prim je ri ce, je dan od naj vi ših par tij skih fun k-cio na ra, bu du ći Sta lji nov nas ljed nik Hruš ćov, po svo je mu pov rat ku iz SA D-a pot re-se no re kao Mi ko ja nu da su »oni (Ame ri kan ci) već iz gra di li ko mu ni zam« (Ibid. 213).


De fi ni tiv na de to ta li ta ri za ci ja par ti je zbi va se 1964. go di ne, na kon što no vous pos tav lje ni ge ne ral ni sek re tar Brež njev pre no si sve po lu ge mo ći od lu či va nja sa svo je in sti tu cio nal ne po zi ci je ge ne ral nog sek re ta ra na no men kla tu ru. Neki su sov je to lo zi na Za pa du is prav no zak lju či li da od ta da »Sov jet ski Sa vez vi še ne pred stav lja sus tav ko jim do mi ni ra ju vo đe« (Co hen, 1985., 81). Us pr kos cen zu ri, zat va ra nju po li tič kih pro-tiv ni ka i ras pros tra nje noj mre ži douš ni ka i pro ka zi va ča, kao i pov re-me nim voj nim in ter ven ci ja ma gdje god da je »so ci ja li zam ug ro žen«,19 par tij ska se no men kla tu ra ok re nu la pre ma se bi te je živ je la lo gi ku uži va nja po seb nih pra va i pov las ti ca.20 Nje zi na je ključ na fun kci ja bi la na ba va i ras pod je la do ba ra. Ko nač no, ta je par tij ska bi rok rat ska oli gar hi ja fun kcio ni ra la uz po moć ši ro ko ras pros tra nje ne ko rup ci je.21 Sto ga, od 60-ih go di na dva de se tog sto lje ća go to vo je ne mo gu će go vo-ri ti o lo gi ci te ro ra to ta li tar ne par ti je, već o lo gi ci ko ju je Rup nik naz vao »ci vi li zi ra nim na si ljem« ili »se lek tiv nom rep re si jom« (1988.).

Je dan od te melj nih prob le ma lus tra ci je u Sred njoj i Is toč noj Eu ro pi je st, dak le, ka ko »pro čis ti ti« druš tvo ili ga suo či ti s vlas ti tom proš lošću, bu du ći da je ono io na ko (za raz li ku od na cis tič ke par ti je i nje mač kog na ro da) eg zis ti ra lo iz van to ko va ži vo ta par ti je? Ri ječ je o druš tvu ko je ne sa mo da ni je ima lo du hov nih do ti ca ja s no men kla tu rom već je, ka ko je ustvr di la Ver de ry, stvo ri lo je dan opo zi cij ski »ku lt ne ra da« i sa bo ta že sis te ma u ko je mu su rad ni ci pod r ža va li par tij ske fun kcio na re ka ko bi is to dob no što ma nje ra di li za svo ju pla ću, zna ju ći da ne mo gu do bi ti ot kaz (2005., 48). S dru ge stra ne, ob lik lus tra ci je u kaz ne no-prav nom smis lu pro ga nja na od go vor nih za zlo či ne rep re siv nih or ga na biv še par-ti je-dr ža ve pred stav lja ta ko đer sta no vit prob lem, bu du ći da su naj go ri ob li ci rep re sa li ja pres ta li sre di nom 50-ih go di na dva de se tog sto lje ća. Ka ko tvr di Rig by (2001.), ka rak te ris tič no za kom plet ni pos tto ta li tar ni rep re siv ni ko mu nis tič ki sus tav je st da je ve li ka gru pa lju di bi la od go-vor na za re la tiv no nis ki stu panj rep re si je, ug lav nom se os la nja ju ći na mre že douš ni ka ka ko bi od r ža va li druš tve nu pos luš no st. Ti me bi kaz-

19 Brež njev lje va dok tri na ili »dok tri na og ra ni če nog su ve re ni te ta« oba ve zi va la je čla ni ce Var šav kog pak ta da in ter ve ni ra ju u sva ku zem lju So ci ja lis tič kog blo ka u ko joj bi soci-ja li zam bio »ug ro žen«, kao, prim je ri ce, u Če hos lo vač koj 1968. go di ne.

20 Prim je ri ce, par tij ski fun kcio nar ne mo že iz gu bi ti dr žav ljan stvo, ima imu ni tet pred za-ko nom itd.

21 Nepo ti zam je po go to vo ka rak te ri zi rao ko rup tiv nu pri ro du par ti je. Prim je ri ce, ge ne ral ni sek re tar Brež njev svo je ga je si na al ko ho li ča ra pos ta vio za čla na Cen tral nog ko mi te ta, svo ju kćer u od je lu za tu ri zam, dok je ve li ki dio svo je ga obi telj skog kru ga za pos lio na ut je caj nim po zi ci ja ma unut raš njih pos lo va i KGB-a.

238 PETAR POPOVIĆ

ne ni pro gon tak vih li ca u naj ma nju ru ku bio druš tve no nep rih vat ljiv, ali i neu čin ko vit.

S ob zi rom na lo gi ku se lek tiv ne rep re si je, pos tto ta li ta ri zam pos ta je sre diš nja di le ma po bor ni ka lus tra ci je. Slu čaj biv šeg češ kog di si den ta Ja na Ka va na na naj bo lji na čin opi su je tu di le mu: na te me lju sum nje (bez ikak vih čvr stih do ka za) Ka van je bio lus tri ran, od nos no bio mu je zab ra njen rad u par la men tu. Tre ba lo je pro ći pu nih pet go di na da doka-že ka ko ni je imao ni kak ve ve ze s biv šim ko mu nis tič kim si gur nos nim struk tu ra ma. Os vr nuv ši se na Ka va nov slu čaj, biv ši češ ki pred sjed nik Vac lav Ha vel mož da je na naj bo lji na čin ob jas nio svu kom plek sno st i im pli ka ci ju pos tto ta li ta riz ma, iz ja viv ši da »mno gi lju di ni su ima li poj-ma je su li se ika da slu čaj no upet lja li u neš to u što ni su smje li« (Mich-nik i Ha vel u Grod sky, 2009., 27). Ka va nov slu čaj ob jaš nja va cje lo-kup nu prob le ma ti ku pos tto ta li tar nog fun kcio ni ra nja druš tva. Ili, ka ko Grod sky prim je ću je, go to vo je ne mo gu će od re di ti je li u od re đe nom slu ča ju »su rad nja« po je din ca sa služ bom »bi la bez na čaj ne pri ro de, pod pri si lom služ be, ili nam jer no pri vid na« (Gor dsky 2009., 27).

Ta ko đer, ka rak te ris tič no je za sve zem lje So ci ja lis tič kog blo ka da su iz vješ ta ji taj ne po li ci je vr lo čes to sad r ža va li nam jer no pog reš no une se ne po dat ke o su rad ni ci ma taj ne po li ci je, bu du ći da je uno še nje laž nih in for ma ci ja dop ri no si lo nap re do va nju u hi je rar hi ji služ be (Appel, 2005., 398).22

Ko nač no, lus tri ra nje si gur nos ne služ be pred stav lja prob lem zbog pri ro de fun kci je sa me in sti tu ci je, ko ja da je pri se gu us tav no-prav nom po ret ku dr ža ve bez ob zi ra na ideo loš ku ori jen ta ci ju vlas ti. Ia ko su u to ta li tar nom sus ta vu par ti ja i dr ža va iz jed na če ne – sto ga bi lus tri ra nje par ti je tre ba lo pod ra zu mi je va ti i lus tri ra nje dr ža ve – u pos tto ta li tar nom sus ta vu je teš ko lus tri ra ti kad ro ve ko ji su, ka ko je re kao Mar kus Wo lf, du go go diš nji šef Glav ne obav ješ taj ne up ra ve Is toč ne Nje mač ke, dje-lo va li na te me lju »za ko na i us ta va DDR-a« (Wo lf, 2004., 293).23

22 U mno gim je slu ča je vi ma pos li je pa da re ži ma služ ba uniš ti la do bar dio do ku men ta ci je o svo jim su rad ni ci ma ka ko bi nas ta vi li ra di ti za nju i na kon de mok rat ske tran zi ci je. U ne kim su slu ča je vi ma do ku men ti prep ro da va ni od re đe nim po je din ci ma ka ko bi se mog lo ma ni pu li ra ti in for ma ci ja ma u po li tič ke svr he (Gor dsky, 2009., 26-27).

23 Hel len broi ch, biv ši šef obav ješ taj ne služ be Za pad ne Nje mač ke, opi sao je na slje de ći na čin su đe nje Wol fu za ve leiz da ju: »Pro ces pro tiv Wol fa dr žim pro tuus tav nim. Po na lo gu ta daš nje dr ža ve, Wo lf se ba vio obav ješ taj nom dje lat noš ću. [...] teš ko se mo že shva tit da ga se [...] sa da op tu žu je za ve leiz da ju. Ta mo gu ćo st kva zi ret roak tiv nog vo-đe nja pos tup ka is to je kao i da se do ne se kaz ne ni za kon s ret roak tiv nim dje lo va njem. Op tu ži ti ne ko ga tko je špi ju ni rao za DDR zbog ve leiz da je Sa vez ne Re pub li ke, to ne ma lo gi ke, od nos no ri ječ je o neo bič noj lo gi ci« (Wo lf, 2004., 293).


* * *

Pos tto ta li tar ni ele men ti vla da nja dr ža vom pret vo ri li su se u glav nu prep re ku pro vo đe nja lus tra ci je no vim de mok rat ski izab ra nim vlas ti ma. Nai me, pos tko mu nis tič ka su druš tva pod sva ku ci je nu že lje la iz bje ći svo jev r snu in sti tu cio na li za ci ju »os ve te« nad od re đe nom gru pom lju di. Mno gi su se pro mat ra či zbi va nja u pos tko mu nis tič koj Eu ro pi »zab ri-nu li da će no voi zab ra ne vla de zlo ra bi ti lus tra ci ju ka ko bi se osve ti le biv šim duž nos ni ci ma ko mu nis tič ke vlas ti, te da će, po go to vo u vri je-me pri va ti za ci je, za sve eko nom ske po teš ko će ok riv lja va ti njih (biv še ko mu nis te) kao uz ro ke pos to je ćeg lo šeg sta nja« (Hol mes, 2002., 301). Gra de ći no vi de mok rat ski po re dak, po li tič ke su se eli te Sred nje i Is toč-ne Eu ro pe u ve ćoj ili ma njoj mje ri pos ve ti le iz grad nji ci vil nog druš tva. U kon cep tu tak vo ga druš tve nog ure đe nje ni je bi lo mjes ta osve ti ni ti pod jar mlji va nju bi lo ko je gru pe gra đa na. Ko nač no, za naj te že slu ča-je ve u ko ji ma su po je din ci, ili u su rad nji sa služ ba ma ili ko ris te ći svoj po li tič ki po lo žaj, kr ši li ljud ska pra va, pos to ja li su za kon ski ok vi ri unu tar ko jih su ti po je din ci ime nom i pre zi me nom od go va ra li pred za-ko nom.24 Ti me je do seg nut po li tič ki ni vo de mok ra ti za ci je u ko je mu je in di vi dual na kriv nja za mi je ni la ko lek tiv nu kriv nju, ka rak te ris tič nu za to ta li tar ne re ži me i pos tto ta li tar ne re ži me.

Sna ga pos tto ta li tar ne no men kla tu re u spre ča va nju lus tra ci je de mon-stri ra la se kroz pri la go đa va nje no vim druš tve no-po li tič kim okol nos ti-ma, što se vi di na prim je ru Polj ske 1989. go di ne, ti je kom zas je da nja »ok rug log sto la« na ko je mu su par ti ja i de mok rat ska opor ba do gova ra li mir ni pri je nos vlas ti. Up ra vo spo sob no st no men kla tu re da se pri la go di i prih va ti lo gi ku ne na si lja, na ve la je mno ge an ti ko mu nis te, kao pri mje-ri ce Ta deus za Ma zowies kog, bu du ćeg polj skog pre mi je ra, i Ada ma Mic hni ka, ak ti vis ta pok re ta So li dar nos ti, da hva le do go vo re za »okrug-lim sto lom« kao »čin pris tan ka ko mu nis tič ke no men kla tu re da po li-tič ki mo no pol pret vo ri u po li tič ki di ja lo g« (Mic hnik u Zol kos, 2006., 234). Ta da je sko va na uz re či ca: »Am nes ti ja – da, am ne zi ja – ne!« U Polj skoj je pos tto ta li tar na no men kla tu ra pos ta la zas luž na za mir ni pri-je nos vlas ti i de mok ra ti za ci ju druš tva, te joj je, suk lad no to me, omo gu-će no sud je lo va nje u iz grad nji no vih de mok rat skih in sti tu ci ja. Mic hnik je odu vi jek smat rao »lus tra ci ju nez dra vom i su lu dom ide jom«, tvr de ći

24 I sa ma re zo lu ci ja Par la men tar ne skup šti ne Vi je ća Eu ro pe 1096 iz 1996. go di ne nag la-ša va u toč ci 12. da »kriv nja – ko ja je in di vi dual na a ne ko lek tiv na – mo ra sva koj oso bi bi ti do ka za na, što svje do či o pot re bi in di vi dual ne a ne ko lek tiv ne prim je ne za ko na o lus tra ci ji«.

240 PETAR POPOVIĆ

da »ni je teš ko etič ki dis kva li fi ci ra ti po je din ca, već in te lek tual no i mo-ral no« (1998., 293), te po ve zu ju ći lo gi ku de ko mu ni za ci je s lo gi kom bolj še vič kog uniš ta va nja ko lek tiv nog nep ri ja te lja bur žoa zi je i ca riz ma (1999.). Neus pjeh lus tra ci je u Polj skoj smat rao se svo jev r snom po bje-dom stvar nih idea la li be ral ne de mok ra ci je. Od nos no, ka ko je re kao Wik tor Osia tynski: »Iz gle da da će pro pa st de ko mu ni za ci je i opi ra nje onoj ‘os vet nič ko j’ fa zi (de mok rat skih) re vo lu ci ja – ko ja za so bom uvi jek no si pred vid lji vo na si lje, nep rav du i des truk ci ju – bi ti u bu duć-nos ti slav lje no kao naj važ ni ji us pjeh pos tko mu nis tič ke tran sfor ma ci je« (1994., 41).

Sto ga, ka ko ne ki au to ri zam je ću ju, lus tra ci ja bi zap ra vo tre ba la slu ži ti kao ne ka vr sta »pro ce du re za ot kri va nje is ti ne« (Ka min ski i Na le pa, 2006.). Bu du ći da je mo ral ni preod goj ili dok tri nar no čiš će nje pos tko mu nis tič kih druš ta va ne pot reb no, a kaz ne ni pro gon zbog lo gi ke pos tto ta li ta riz ma veo ma upi tan (s mo gu ćim po li tič kim pos lje di ca ma), re kon struk ci ja sis te ma dje lo va nja kroz ob je lo da nji va nje dos jea taj nih služ bi – od nos no ka ko je i kroz ko ga dje lo vao rep re siv ni apa rat – mo že pos lu ži ti za os vješ ći va nje druš tve ne svi jes ti. Uvid jev ši da pro vo đe nje lus tra ci je za kon skim pu tem nai la zi na niz prav nih po teš ko ća, po je-di ne su zem lje os no va le in sti tu te ili ko mi si je za ut vr đi va nje is ti ne. Me đu tim, ka ko je pos tto ta li tar no do ba ug lav nom ub la ži lo in ten zi tet i obim rep re sa li ja, in sti tu ti za »ut vr đi va nje is ti ne« mo ra li su se pos ve ti ti po je di nim slu ča je vi ma teš kog kr še nja ljud skih pra va, ko ji su kroz či-ta vo des ta lji ni zi ra no raz dob lje rea l-so ci ja liz ma vi še bi li iz nim ka ne go pra vi lo. Ta ko se »Ma đar ski in sti tut za po vi je st Ma đar ske re vo lu ci je 1956.« pos ve tio is tra ži va nju zlo či na Cr ve ne ar mi je i KGB-a u suz bi-ja nju Ma đar skog us tan ka 1956. go di ne; češ ki Ured za do ku men ta ci ju i is tra ži va nja zlo či na ko mu niz ma pos ve tio se is tra ži va nju suz bi ja nja »Praš kog pro lje ća« 1968. go di ne; a polj ski In sti tut na cio nal nog sje ća-nja – ko mi si ja za su đe nje zlo či ni ma pro tiv polj skog na ro da, suz bi ja nju Pok re ta so li dar nos ti 1981. go di ne. Važ no je na po me nu ti da rad tak vih in sti tu ci ja »ra zot kri va nja is ti ne« ima za cilj sim bo lič no os vješ ći va nje druš tva o proš los ti, te »for mal nu osu du po je di nih zlo či na kao i iz-grad nju me mo ri jal nih cen ta ra i ma te ri jal ne kom pen za ci je žr tva ma tih zlo či na« (Gor dsky, 2009., 34).

* * *

Teš ko će u pro vo đe nju lus tra ci je u pos tko mu nis tič kim zem lja ma mo gu se na da lje oka rak te ri zi ra ti kao ne moć in sti tu ci ja dr ža ve pred sna gom do mi nan tnih po li tič kih gru pa. Tu je ri ječ o zem lja ma gdje je


par tij ska no men kla tu ra pre živ je la krah ideo lo gi je, te zad r ža la od re đe-ni ut je caj unu tar dr žav nih, od nos no si gur nos nih struk tu ra (što je bio slu čaj vi še u Ju gois toč noj i Is toč noj, ne go u Sred njoj Eu ro pi). Tu je, u pr vom re du, ri ječ o Bu gar skoj, ko ja je tek ne dav no iz gla sa la za kon o lus tra ci ji, ali ga ne pro vo di, te Al ba ni ji, ko ja je ta ko đer iz gla sa la za kon i ta ko đer ga ne pro vo di. Me đu tim, po se ban slu čaj pred stav lja ju zem lje proi ziš le iz biv še ju gos la ven ske fe de ra ci je.

Pos tto ta li ta ri zam je u ju gos la ven skom slu ča ju imao svoj spe ci fi čan raz voj ni put. Pre la zak Ti to vog to ta li tar nog re ži ma u pos tto ta li ta ri zam po čeo je mož da naj ra ni je od svih rea l-so ci ja lis tič kih re ži ma – kao re-zul tat su ko ba Ti ta i Sta lji na 1948. go di ne. Ia ko bi bi lo pret je ra no tvr di ti da je KP Ju gos la vi je na kon ras ki da s In for mbi room pos ta la pos tto ta li-tar na – up ra vo na kon su ko ba sa Sta lji nom po či nje val čis tki i po li tič kih uboj sta va ko ja su ug lav nom bi la sa mo volj na; ot va ra se lo gor na Go lom oto ku za po li tič ke zat vo re ni ke; po vo dom gla di ko ja je po go di la zem-lju 1950. go di ne do la zi do ne ko li ko us ta na ka u Ca zin skoj Kra ji ni, na što Ti to od go va ra ma sov nim te ro rom te hu ma nim pre se lje njem vi še sto ti na lju di – po jav lju je se od re đe na ten den ci ja pos tup nog na puš ta nja unu tar njeg sta lji nis tič kog dr žav nog us tro ja: prim je ri ce, od ko lek ti vi-s tič kih »se ljač kih rad nih zad ru ga« pre ma sa moup rav nim »rad nič kim sav je ti ma«. Ka ko je ob jas nio Mol nar, na puš ta njem kon cep ta tzv. »iz-vo za re vo lu ci je«, bez ko je ga je su kob sa za pad nim im pe ri ja liz mom ba rem priv re me no od go đen, par ti ja sa mim ti me vi še ne ma pot re bu »za unut raš njom mo bi li za ci jom pu tem stra ha i te ro ra« (2008., 105). U smis lu ideo loš kog ut je ca ja vanj sko po li tič kog fak to ra, pre la zak Ti to vog re ži ma u pos tto ta li ta ri zam kon kret no se po čeo os tva ri va ti na puš ta njem re vo lu cio nar nog up li ta nja u Gr čkoj (po du pi ra nja ko mu nis tič kog ELAS-a ti je kom Gr čkog gra đan skog ra ta), kao i pro vo ci ra nja Za pa da oko ju-go s la ven ske oku pa cij ske zo ne u Tr stu, u zam je nu za prih va ća nje Mar-shal lo vog pla na s ko jim je fi nan ci ran no vi so ci ja lis tič ki sa moup rav ni sus tav i ideo lo gi ja.25

U prin ci pu, pos tto ta li tar na di na mi ka ju gos la ven ske par ti je kre ta-la se u is tom smje ru kao i u So ci ja lis tič kom blo ku. Na kon uvo đe nja tržiš nih re for mi, pro ce sa dee ta ti za ci je, te uda ra na vrh taj ne po li ci je na če lu s Ran ko vi ćem sre di nom 60-ih go di na dva de se tog sto lje ća, ju gos la ven ska par ti ja de fi ni tiv no na puš ta lo gi ku te ro ra. Baš kao i no-

25 Su kob oko Tr sta de fi ni tiv no će bi ti raz ri je šen 1954. go di ne Ti to vim pos je tom Lon do nu te ulas kom u Bal kan ski pa kt s Gr čkom i Tur skom, što će se smat ra ti pr vim ko ra kom Ti to vog prib li ža va nja NA TO-u.

242 PETAR POPOVIĆ

men kla tu ra So ci ja lis tič kog blo ka i Sov jet skog Sa ve za, ju gos la ven ska je no men kla tu ra živ je la lo gi ku od r ža va nja na vlas ti te luk su za uz pot-po ru ši ro ko raz gra na te ko rup ci je (na što je, uos ta lom, pr vi upo zo rio Đi las). Rep re sa li je su kao i u So ci ja lis tič kom blo ku slu ži le je di no on da ka da je »so ci ja li zam ug ro žen« (prim je ri ce, suz bi ja nje ma sov nih pro-s vje da u Slo ve ni ji i Sr bi ji 1968. go di ne, u Hr vat skoj 1971. go di ne, te na Ko so vu 1981. go di ne). Me đu tim, pa dom ko mu niz ma u Ju gos la vi ji 1990. go di ne, ono što je naj vi še dop ri ni je lo ne mo guć nos ti pro vo đe nja lus tra ci je, ka ko kad je ri ječ o »suo ča va nju s proš loš ću« ta ko i kad je ri ječ o kaz ne nom pro go nu lju di iz rep re siv nog apa ra ta, rat ni je ras plet ju gos la ven ske kri ze 1991. go di ne.

U dr ža va ma proi ziš lim iz ju gos la ven ske fe de ra ci je, pog la vi to Sr bi je i Hr vat ske, od nos pre ma »ra zot kri va nju is ti ne« go to vo je is ti. Gor d-sky na vo di tri ka rak te ris ti ke: »Pr vo, pro ce si is tra ži va nja is ti ne bi li su na mi je nje ni vanj skim, a ne unut raš njim pot re ba ma. Dru go, nas ta le su pod pri tis kom vanj skih fak to ra ka ko bi se is pu ni le oba ve ze pre ma su du za rat ne zlo či ne na mi je nje ne pro ce sui ra nju zlo či na po či nje nih u ra to vi ma spo čet ka 90-ih go di na dva de se tog sto lje ća. Tre će, ko mi si je za ‘ra zot kri va nje is ti ne’ ko je bi se tre ba le ba vi ti ko mu nis tič kim raz-dob ljem uglav nom su ko ris ti le svo je in di vi dual ne spoz na je vi še ka ko bi ob jas ni le svo ju stra nu uz ro ka ra ta« (Gor dsky, 2009., 35). Ovaj se po to nji prob lem ve že uz či nje ni cu da od re đe ne dr ža ve proi ziš le iz ju-gos la ven ske fe de ra ci je od bi ja ju is tra ži va ti ko mu nis tič ke zlo či ne dr ža-va s ko ji ma su ra to va le. Sto ga ne pos to ji je din stve na pos tju gos la ven ska ko mi si ja za ut vr đi va nje cje lo kup ne is ti ne o zlo či ni ma Ti to vog re ži ma, što do dat no ote ža va mo guć no st lus tra ci je.

Ko nač no, sa mu lus tra ci ju iz nim no je teš ko pro ves ti na pos tju go-sla ven skom pros to ru ne sa mo zbog pos tto ta li tar nog ka rak te ra ju gos la-ven ske par ti je, ili kon tek sta neus pješ ne de mok rat ske tran zi ci je, već i zbog prob le ma ti ke le gi ti mi te ta. Nai me, Slo ven ci, Hr va ti, Ma ke don ci, Cr no gor ci, Al ban ci i Mus li ma ni do bi li su u kon tek stu rje ša va nja na cio-nal nog pi ta nja re pub lič ka ili au to nom na pra va, ko ja su im, uza sa mu nji ho vu na cio nal nu bit, bi la za ti ra na ti je kom Kra lje vi ne Ju gos la vi je od stra ne sr pske kru ne Ka ra đor đe vi ća. Sto ga os nov ni prob lem lus tra ci je na pos tju gos la ven skom pros to ru os ta je i da lje či nje ni ca da su ju go-sla ven ski ko mu nis ti, us pr kos svim zlo či ni ma, stva ra li da nas me đu na-rod no priz na te dr ža ve na os no vi pra va na sa mood re đe nje, i (kas ni je Us ta vom iz 1974. go di ne) za ga ran ti ra nim pra vi ma na od cjep lje nje iz ju gos la ven ske za jed ni ce.


5. Zak lju čakLus tra ci ja i da lje os ta je jed nom od ve li kih prav no-po li tič kih kon-

tro ver zi pos tko mu nis tič kog eu rop skog pros to ra. Pot re ba za lus tra ci jom prois tje če iz teo rij ski ute me lje nog op rav da nja da su na ci-fa ši zam i ko-mu ni zam is tov jet ni bu du ći da pri pa da ju kon cep tu to ta li tar nog sus ta va. Me đu tim, dok je Aus chwi tz pred stav ljao oz bi ljan mo ral ni te ret druš tva u pos tna cis tič koj Nje mač koj, gu lag u pos tko mu nis tič koj Eu ro pi to sva-ka ko ni je. Je dan od raz lo ga je taj što teo ri ja to ta li ta riz ma mo že u smis lu dje lo va nja sus ta va dva ju re ži ma sta vi ti znak jed na ko st, ali nai la zi na oz bilj ni prob lem ka da po ku ša va iz jed na či ti idej nu bit ko mu niz ma i na-ci-fa šiz ma. U uvo du u Cr noj knji zi ko mu niz ma sto ji kon sta ta ci ja da je »smrt od gla di dje te ta uk ra jin skog ku la ka ko je je Sta lji nov re žim smiš -lje no nat je rao do ska pa va nja ‘is tov ri jed na’ smr ti od gla di ži dov skog dje te ta u var šav skom ge tu ko je je do ska pa va nja nat je rao na cis tič ki re-žim« (1997., 16), što je kod jed nog di je la in te lek tual ne jav nos ti do ve la do osu đu ju će reak ci je, ilus tri ra ju ći du bo ku druš tve nu prob le ma ti ku i ve za nu uz lus tra ci ju, te po di je lje no st oko pi ta nja nje zi ne prim je ne.

Već smo na ve li da je sa ma de na ci fi ka ci ja ima la po teš ko će s le-gi tim noš ću (Ade nauer je re ha bi li ti rao go to vo mi li jun biv ših na cis ta Za ko nom o re ha bi li ta ci ji iz 1951. go di ne). Me đu tim, de na ci fi ka ci ju su ipak pro ve li Sa vez ni ci, i to pri sil no. Za raz li ku od de na ci fi ka ci je, lu-stra ci ja je suo če na s pu no ve ćim prob le mom. Pr vo, du hov no je din stvo par tij ske no men kla tu re i na ro da ni je bi lo to li ko ja ko u ko mu niz mu kao u na ci-fa šiz mu (ne sa mo zbog an ti na cio nal ne pri ro de ko mu niz ma već i zbog pri ro de eko nom skog ure đe nja). Dru go, na cis tič ka je par ti ja u vri-je me slo ma bi la to ta li tar na, dok je ko mu nis tič ka bi la pos tto ta li tar na.

Za lus tra ci ju/dekomunizaciju pos tto ta li tar na par ti ja pred stav lja mož da naj ve ći prob lem. Nai me, pos tto ta li tar na par ti ja na puš ta lo gi ku ma sov nog te ro ra, te prim je nju je se lek tiv ni te ror. Ti me od re đu je od re-đe na pra vi la ko jih se dr že i nje zi ni po da ni ci te ti me po či nju koeg zis-ti ra ti dva pa ra lel na svi je ta no men kla tu re i druš tva. Me đu tim, s pa dom ko mu niz ma vi sok stu panj su rad nje sa služ be nim or ga ni ma te re la tiv no nis ki stu panj rep re sa li ja či ne lus tra ci ju teš ko pro ve di vom.

Ne sa mo da je »čiš će nje« druš tva od proš los ti do ve de no u pi ta nje već i kaz ne ni pro gon li ca iz struk tu ra rep re siv nog apa ra ta, ko ji pos ta je prob le ma ti čan zbog ci je log ni za im pli ka ci ja ve za nih uz obav ješ taj ne do ku men te taj ne po li ci je: od pri sil ne su rad nje sa služ bom, uc je ne, laž nih po da ta ka ra di osob nog pro bit ka age na ta, do re la tiv no tri vi jal ne su rad nje.

244 PETAR POPOVIĆ

Ko nač no, kon tek st de mok rat ske tran zi ci je i da lje os ta je va žan ele-me nt u ra zu mije va nju [ne]us pje ha lus tra ci je. Us pješ na de mok rat ska tran zi ci ja uv je to va la je us pješ ni ji ob lik lus tra ci je, dok je neus pješ na tran zi ci ja, kao u ju gos la ven skom slu ča ju, zna či la neus pjeh. Uzev ši u ob zir sve te ele men te, lus tra ci ja i da lje os ta je ve li kim di je lom tek for mal na osu da ko mu nis tič kih zlo či na, kao, prim je ri ce, u Slo vač koj i na rav no u pos tju gos la ven skim dr ža va ma.

LI TE RA TU RA:Appel, Hil la ry, 2005., An ti-Com mu ni st Jus ti ce and Foun di ng the Po st-Commu nist

Or der: Lus tra tion and Res ti tu tion in Cen tral Eu ro pe, Ea st Eu ro pean Po li ti cs and So cie ties, 19 (3), 379-405.

Aren dt, Han nah, 1996., To ta li ta ri zam, Zag reb, Po li tič ka kul tu ra.Aron, Raymo nd, 1996., De mok ra ci ja i to ta li ta ri zam, Zag reb, Po li tič ka kul tu ra.Bru ne teau, Ber na rd, 2002., To ta li ta riz mi, Zag reb, Po li tič ka kul tu ra.Bu nič, Igor, 2006., Par tij sko zla to, Zag reb, De tec ta.Ca ten hu sen, H.-Chr., 1999., Die Sta si-Über prüfu ng im öffen tlic hen Dien st

der neuen Bun des läder, Ber lin, Ber lin Ver lag.Ce pel, V. i Ma rk Gil lis, 1996., Ma ki ng Amen ds af ter Com mu ni sm.

Jour nal of De moc ra cy, 7 (4), 118-124.Chur chi ll, Win ston, 2002., Dru gi svjet ski rat, tom I., Zag reb, Škol ska knji ga.Co hen, S. F., 1985., So vie ti cus: Ame ri can Per cep tio ns and So viet Rea li ties,

New Yo rk, W.W. Nor ton.Cour tis, Step ha ne & co., 1999., Cr na knji ga ko mu niz ma, Zag reb,

Gol den mar ke ti ng.Da vid, Ro man, 2004., Tran si tio nal Injus ti ce? Cri te ria for Con for mi ty of Lus tra tion

to the Rig ht to Po li ti cal Expres sion. Eu ro pe-A sia Stu dies, 56 (6), 789-812.Đi las, Mi lo van, 1957., The New Cla ss, New Yo rk, Prae ger.Frei, Nor be rt, 2003., Am nes ty and Am ne sia, New Yo rk, Co lum bia Uni ver si ty Pre ss.Fried ri ch, Ca rl i Zbig niev Br ze zin ski, 1956., To ta li ta rian Dic ta tor ship

and Au toc ra cy, New Yo rk, Har per and Row.Fue rt, Fran cois, 1997., Proš lo st jed ne ilu zi je: og led o ko mu nis tič koj ide ji u

XX. sto lje ću, Zag reb, Po li tič ka kul tu ra.Gray, Jo hn, 2007., Bla ck Ma ss; Apo ca lyptic Re li gion and the Dea th of Uto pia,

Lon don, Pen guin Boo ks.Hol mes, Les lie, 1997., Po st-Com mu ni sm: an In tro duc tion, Cam brid ge, Po li ty Pre ss.Huyse Luc, 1995., Jus ti ce Af ter Tran si tion: On the Choi ces Suc ces sor Eli tes

Ma ke in Dea li ng wi th the Pa st, Law and So cial Inqui ry, 20 (1), 51-78.Ja mes, Har lod, 2008., Glo ba li za tion, Em pi re and Na tu ral Law.

In ter na tio nal Af fai rs, 84 (3), 421-436.Ka min ski, M. M. i Mo ni ka Na le pa, 2006., Jud gi ng Tran si tio nal Jus ti ce:

A New Cri te rion for Eva lua ti ng Tru th Re ve lea tion Pro ce du res, Jour nal for Con fl i ct Re so lu tion, 50 (3), 383-408.


Ka rl Ma rx: Se lec ted Wri tin gs, 2010., Da vid McLel lan (ur.), Oxfo rd, Oxfo rd Uni ver si ty Pre ss.

Kil lin gswor th, Ma tt, 2009., Lus tra tion in Po la nd: Co mi ng to Ter ms wi th To ta li ta rian Pa st, CERC Wor ki ng Pa pe rs Se ries, (1), 4-27.

Ko mo rowsky, Ce zar, 2007., Po la nd’s new »lus tra tio n« law – a pro fou nd at ta ck on de moc ra tic rig hts, U: http://www.wsws.org/articles/2007/apr2007/pol-a18.shtml.

Kun de ra, Mi lan, 1998., Ja cques le Ri der (ur.) Mit te leu ro pa, Zag reb, Ba ra bat.Laqueur, Wal ter, 1987., The Fa te of the Re vo lu tion: In ter pre ta tio ns of So viet

his to ry from 1917 to the Pre se nt, New Yo rk: Scrib ne r’s.Los, Ma ria, 1995., Lus tra tion and Tru th Clai ms: Un fi nis hed Re vo lu tion

in Cen tral Eu ro pe. Law and So cial Inqui ry, 20, 117-161.Mic hnik, Adam, 1999., The Re bir th of Ci vil So cie ty, Ideas of 1989 Pub lic

Lec tu re Se ries. http://www.lse.ac.uk/Depts/global/Publications/PublicLectures/PL10_TheRebirthofCivilSociety.pdf.

Mic hnik, Adam i Grud zis ka-Gro ss, 1998., Let te rs from Free dom: Po st-Co ld War Rea li ties and Per spec ti ves, Ber kley, Uni ver si ty of Ca li for nia Pre ss.

Mic hnik, A. i V. Ha vel, Con fron ti ng the Pa st: Jus ti ce or Re ven ge, u: Grod sky, Brian, 2009., Beyo nd Lus tra tion: Tru th-See ki ng Ef for ts in the Po st-Com mu ni st Spa ce, 5 (2), 21-43.

Mol nar, Alek san dar, 2008., Op roš taj od pros vje ti telj ske ide je us ta vot vor ne skup šti ne. Beog rad, Fab ri ka knji ga.

Mo rin, Ed gar, 1992., The An ti-to ta li ta rian Re vo lu tion. P. Beil ha rz, R. Gil lian i J. Run de ll (ur.), Between To ta li ta ria ni sm and Po st-mo der ni ty, Lon don, The MIT Pre ss.

Nol te, E., 1991., Leh r stu ck oder Tra gödie? – Beit ra ge zur In ter pre ta tion der Ges chic hte des 20. Jah r hun der ts, Ko ln, Boc hlau.

Pi pes, R., 1994., Rus sia un der the Bol she vik re gi me 1919.-1924., Lon don, Fon ta na.Ra di ca, Bog dan, 2006., Ago ni ja Eu ro pe: raz go vo ri i sus re ti, Zag reb, Dis put.RESOLUTION 1096 1996 on mea su res to dis man tle the he ri ta ge of for mer

com mu ni st to ta li ta rian syste ms, u: http://assembly.coe.int/main.asp?Link=/documents/adoptedtext/ta96/eres1096.html.

Rig by, An drew., 2001., Jus ti ce and Re con ci lia tion: Af ter the Vio len ce, Boul der, CO: Lynne Rein ner Pub lis he rs.

Ro th, K., 1999., Von der al ten zur neuen To ta li ta ris mus theo rie. Klo tz Jo han nes (ur.), Schlim mer als die Na zis? Das Schwar tzbu ch des Kom mu nis mus und die neue To ta li ta ris mus de bat te, Ko ln, Pa pyRos sa Ver lag.

Rup nik, Ja cques, 1988., To ta li ta ria ni sm Re vi sis ted. J. Kea ne (ur.) Ci vil So cie ty and the Sta te: New Eu ro pean Per spec ti ves, New Yo rk, Ver so.

Sie gel, Ac him, 1998., In tro duc tion: The chan gi ng po pu la ri ty of the to ta li ta rian pa ra di gm in com mu ni st sta tes, The to ta li ta rian pa ra di gm af ter the end of com mu ni sm, Am ster da m-At lan ta, Ro do pi.

Sie gel man, Pe ter, 1995., The Prob le ms of Lus tra tion: Pro se cu tion of Wron gdoe rs by De moc ra tic Suc ces sor Re gi mes, Law and So cial Inquie ry, 20 (1).

Skap ska, Gra zyna, 2003., Mo ral De fi ni tio ns of Con sti tu tio na li sm in Ea st Cen tral Eu ro pe. In ter na tio nal So cio lo gy, 18 (1) 199-218.

246 PETAR POPOVIĆ

Szczer biak, Ale ks, 2002., Dea li ng wi th the Com mu ni st Pa st or the Po li ti cs of the Pre se nt? Lus tra tion in Po st-Com mu ni st Po la nd, Eu ro pe-A sia Stu dies, 54 (4), 553-572.

Tre vo r-Ro per, H. R., 1951., Pos ljed nji da ni Hit le ra, Zag reb, Zo ra.Wo lf, Mar kus, 2004., Čov jek bez li ca, Zag reb, Gol den mar ke ti ng.Zol kos, Mag da le na, 2006., The Con cep tual Nexus of Hu man Rig hts

and De moc ra cy in the Po li sh Lus tra tio ns De ba tes, 1989.-1997., Jour nal of Com mu ni st Stu dies and Tran si tion Po li ti cs, 22 (2), 228-248.


PROM JE NA

One bi da se ja pro mi je nim. Ja on da pro mi je nim že nu.

Guy Be dos

KO LES TE ROL

Je li bo lje vo lje ti ili bi ti vo ljen? Ni ti jed no ni ti dru go ako vam pos to-tak ko les te ro la pre la zi 5,35.

Woo dy Al len

* Srpski so cio log, pro fe sor po vi jes ti po li tičkih i so ci jal nih teo ri ja na Fi lo zof skom fa kul-te tu Uni ver zi te ta u Beog ra du (Op roštaj od pros ve ti telj ske ide je us ta vot vor ne skupšti ne?, Sun ce mi ta i du gačka sen ka Kar la Šmi ta – us tav no zlo paćenje Sr bi je u pr voj de ce ni ji XXI ve ka ...).

1 Kraj pos tto ta li tar nog re ži ma (ko ji je već du bo ko za šao u fa zu uru ša va nja) mo gu ubrza ti i štraj ko vi, pa i ak ti gra đan ske ne pos luš nos ti. Ni jed na od po me nu tih po ja va ni je no-vi na u ovoj, pos led njoj fa zi pro pa da nja jed nog (po st)to ta li tar nog re ži ma. Ne ki, vr lo og ra ni če ni ob li ci gra đan ske ne pos luš nos ti po če li su se po jav lji va ti u so ci ja lis tič kim zem lja ma od mah po pre las ku iz to ta li tar ne u pos tto ta li tar nu fa zu – prak tič no od onog mo men ta ka da su se po če le uka zi va ti »pri li ke da se uti če na sa ve st nep ri ja te lja« ko ji dr ži vla st u ru ka ma (Meyer, 1970: 435) – i to pre vas hod no u ve zi sa os tva ri va njem onih sku če nih pra va ko ja su bi la pro pi sa na ok troi sa nim so ci ja lis tič kim us ta vi ma i za ko ni ma (upor. Meyer, 1970: 436).

Prav no sav la da va nje to ta li tar ne proš los ti

ALEKSANDAR MOLNAR*

To ta li tar ni re ži mi ru ši li su se us led en do ge nih ili eg zo ge nih fak to-ra, na vr hun cu svo je mo ći ili već u pood mak loj fa zi (pos tto ta li tar nog) pro pa da nja, stra nom in ter ven ci jom (po ra zom u ra tu) ili us peš nim tira ni ci dom (za ko jim je sle di lo de mon ti ra nje apa ra ta na si lja u služ bi to ta li tar ne par ti je).1 No, ka ko god skon čao, to ta li tar ni re žim za sobom os tav lja či tav niz prav nih, po li tič kih i so ci jal nih prob le ma ko ji ote ža-va ju iz grad nju de mok rat ske us tav ne dr ža ve. Ia ko sva ko ru še nje auto-ri tar nog re ži ma iza zi va am bi va len tne pos le di ce, is to rij sko is kus tvo po ka zu je da su ne ga tiv ne pos le di ce ru še nja sta rog re ži ma (kao što smo to ima li pri li ke da vi di mo u slu ča je vi ma Ni zo zem ske, En gles ke, Ame rič ke i Fran cus ke re vo lu ci je) neu po re di vo ma nje od ne ga tiv nih pos le di ca ru še nja to ta li tar nih re ži ma (iz gra đe nih to kom ro ta ci ja Rus ke i Ne mač ke re vo lu ci je). Raz log za to veo ma je ja san: po šav ši od pro-jek ta svet ske re vo lu ci je, opi je ni ro man ti čar skim pro jek tom »ju ri ša u ne bo«, čla no vi to ta li tar ne par ti je ni su ima li ni kak ve skru pu le pri li kom us pos tav lja nja i učvr šći va nja svo je vlas ti, spro vo đe nja pro pa gan dne in dok tri na ci je i mo ral ne deg ra da ci je svo jih po da ni ka, kao ni pri li-kom pro go na i is treb lji va nja nep ri ja te lja (ili sa mo neis to miš lje ni ka). U svet lu gran dioz nog za dat ka »re ge ne ra ci je ce log sve ta« nji ma se sva ki zlo čin či nio ne bit nim ili čak ko ris nim (ako je slu žio kak vom

248 ALEKSANDAR MOLNAR

ne pos red nom po li tič kom ci lju), us led če ga se spi ra la nep ra va po če la uz di za ti nes lu će nom prog re si jom. U pos tto ta li tar noj fa zi te ror, is ti na, bi va zaus tav ljen, a iz ves na prav na si gur no st hva ta ko re na u druš tvu, ali nep ra vo ipak nas tav lja da se rep ro du ku je (što pra ti re la tiv no ni zak ste pen rep re si je), dok se sab la st proš los ti i da lje nad vi ja nad svi ma ko ji žele i neš to vi še. Tak vo, vi še de ce nij sko prav no, mo ral no, po li tič-ko i eko nom sko pro pa da nje u ovim druš tvi ma izaz va lo je ne ga tiv ne pos le di ce tak vih raz me ra da se one ni su da le la ko pre va zi ći i na kon ko nač ne pro pas ti (po st)to ta li ta riz ma. Otu da se u svim tim druš tvi ma jas no opa ža pos to ja nje muč ne i trau ma tič ne »proš los ti ko ja ne će da pro đe« (Nol te, 1989:39) i ko ja zah te va do dat ne, or ga ni zo va ne na po re svih ras po lo ži vih sna ga tih druš ta va ne bi li se ona os lo bo di la trau ma i ko nač no »po tis nu la« tu proš lo st.

Sin tag ma »sav la da va nje proš los ti« preu ze ta je iz psi hoa na li ze, a in-di ka tiv no je da joj je tek u Ne mač koj pos le 1945. go di ne pr vi put do dat at ri but »prav no« ka da je pri me nje na na prav ne prob le me sa ko ji ma se suo ča va ju druš tva sa to ta li tar nom proš loš ću.2 Ia ko su se u Ne mač koj u 20. ve ku dva pu ta pre to ga ru ši li po li tič ki sis te mi (1918. i 1933.), dis ku si ja o »prav nom sav la da va nju proš los ti« (ju ris tis che Ver gan gen-heit sbewälti gu ng) za po če la je tek ka da su po če le da se ot kri va ju či nje-ni ce o naj ve ćim zlo či ni ma po či nje nim za vre me Tre ćeg raj ha (Dreier, 1995b: 10). Ta da se ja vio prob lem kri te ri ju ma na os no vu ko jih će se iz vr ši ti se lek cio ni sa nje prav nih pos le di ca pro pi sa do ne tih u pe rio du 1933-1945, ka ko bi se vi de lo ko ji od tih pro pi sa, sku pa sa nji ho vim prav nim pos le di ca ma, mo gu osta ti na sna zi, a ko ji se mo ra ju uki nu ti kao re zul tat vo lun ta riz ma jed ne (po st)to ta li tar ne ti ra ni je.

Na ro či to sna žan pod sti caj toj dis ku si ji da lo je ru še nje sov jet ske im pe ri je u raz dob lju 1989-1991: to je omo gu ći lo da ova te ma snaž-no zaou ku pi jav no st ze ma lja sred nje i is toč ne Ev ro pe. Od mah poš to su se os lo bo di li od ko mu nis ta (što je uvek, cum gra no sa lis, zna či lo od »Ru sa«), pr va ci no voos no va nih de mok rat skih par ti ja pre du ze li su mu kot r pan po sao iz grad nje de mok rat skih us tav nih dr ža va, ali su vr lo

2 U me đuv re me nu je pri me na ove sin tag me pro ši re na na sva druš tva ko ja su u ne po-sred noj proš los ti is ku si la od re đe nu au to ri tar nu vla st i ko ja po ku ša va ju da prev la da ju pos le di ce nep ra va ko je je, sas vim iz ves no, bi lo da le ko ma njih raz me ra ne go u (po st)to ta li tar nim re ži mi ma. Na pos let ku su u dis ku si ju uk lju če ne i sav re me ne de mok rat ske us tav ne dr ža ve ko je ni ka da ni su is ku si le ni au to ri tar ne, a ka mo li to ta li tar ne re ži me, ali su u bli žoj ili da ljoj proš los ti na ne le ili dop ri ne le da od re đe nim ka te go ri ja ma svo jih ili tu đih dr žav lja na bu de na ne to nep ra vo ve ćih raz me ra. Ta ko se npr. da nas go vo ri o prav nom sav la da va nju proš los ti u Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va ma, i to s ob zi rom na rat u Vjet na mu, is treb lje nje In di ja na ca itd. (upor. Klein fe ld, 1997: 65 i da lje).

249Prav no sav la da va nje to ta li tar ne proš los ti

br zo pri me ti li da ih u tom pos lu naj vi še spu ta va ju (uz neiz be že ne eko-nom ske prob le me) nep rev la da ne prav ne (i dru ge) pos le di ce to ta li tar ne proš los ti.3

1. Prob lem ski kom ple ks »prav nog sav la da va nja proš los ti«Ka da se pog le da do sa daš nje is to rij sko is kus tvo u ve zi sa prav nim

sav la da va njem to ta li tar ne proš los ti mo že se kon sta to va ti da raz ni na ro di rea gu ju sas vim raz li či to u po čet ku svo jih re vo lu ci ja, ka da je (po st)to ta li tar ni re žim već sru šen. U ša re ni lu ovih is kus ta va ipak se mo že for mu li sa ti jed no op šte pra vi lo: »Kri vič no i ad mi nis tra tiv no sav la da va nje proš los ti izos ta je uvek ka da no vi re žim ute me lju ju važ ni rep re zen tan ti sta rog re ži ma« (Qua rit sch, 1992: 520). Va ži i ob r nu to: ka da iz grad nju de mok rat ske us tav ne dr ža ve pre du zi ma ju ne kom pro-mi to va ni i od go vor ni (a po mo guć stvu i ko rup ci ji nes klo ni) po li ti ča ri ras tu šan se da te melj no bu de spro ve de no prav no sav la da va nje to ta li-tar ne proš los ti.

Či tav je niz sred sta va na ras po la ga nju druš tvi ma ko ja na pu tu demo-k ra ti za ci je nas to je da se ob ra ču na ju sa svo jom to ta li tar nom proš loš ću. Ne ka od tih sred sta va su so ci jal no-psi ho loš kog, pe da goš kog ili mo ral-nog ka rak te ra i ne pot re bu ju prav no pos re do va nje. Pr vo i sva ka ko naj važ ni je sred stvo tog ti pa jes te so cio loš ki ute melj na »po li tič ka nasta-va« ili pros ve ti telj ski »od goj« širih slo je va sta nov niš ta va »za pu no let-no st« (Ador no, 1972: 24-25). Pre laz od be zos tat ne pos luš nos ti po da-ni ka pre ma to ta li tar nim vo đa ma ka de mok rat skoj pu no let nos ti slo bod-nih gra đa na ma ni fes tu je se u ras tu ćoj sprem nos ti po to njih da tr pe od-stu pa ju ća miš lje nja i da ži ve sku pa sa nji ho vim za go vor ni ci ma. To od lju di za hte va da bu du u sta nju da se dis tan ci ra ju od vlas ti tih afe ka ta, po go to vo stra ha i gne va, ko ji se kroz kon fron ta ci ju sa neu god nim či-nje ni ca ma – u ve zi sa vlas ti tom lič nom, po ro dič nom ili na cio nal nom proš loš ću – uvek iz no va jav lja ju. Na po če ci ma pro ce sa de mok ra ti za-cije tra di ci ja au to ri ta riz ma je vr lo ja ka i oz bilj no pre ti da osu je ti ceo pro ces. »De mo k ra ti za ci ja zna či ja ča nje kon tro le afe ka ta ka ko bi se

3 Dis ku si ja o prav nom sav la da va nju proš los ti pok re nu ta je čak i u sa moj Ru si ji, up r kos či nje ni ci da ta ko neš to u real nos ti još uvek ne pos to ji (Gur kow, 1997: 53) i da se u ko mu nis tič ku proš lo st ove zem lje tek sla bo i spo ra dič no di ra. To je, uos ta lom, ra zum-lji vo ka da se uz me u ob zir da je SSSR pred stav ljao svo jev r snu »rus ku im pe ri ju« i da da nas ne sa mo mno gob roj ni rus ki ko mu nis ti i na cio na lis ti ne go i obič ni lju di ose ća ju du bo ku ne la go du ka da se ru še »bo go vi i ju na ci bolj še vič ke mi to lo gi je« i ra zot kri va ju nji ho va zlo de la (Ig na tow, 1999: 7).


mog lo, što je mo gu će vi še nes pu ta no, opa ža ti. To va ži jed na ko za sva-ku ob la st po li tič kog ži vo ta, a po seb no teš ko pa da ta mo gde su po go-đe ni sop stve ni in te re si« (Mit scher li ch, 1975: 123). Sto ga suo ča va nje i hva ta nje u koš tac sa proš loš ću jed nog druš tva ko je tek što se os lo bodi-lo (po st)to ta li tar nog re ži ma zah te va koor di ni ra nu ak ci ju: ja ču kon tro lu afe ka ta i ve ću mo guć no st opa ža nja, s jed ne stra ne, i kon fron ta ci ju sa neu god nim či nje ni ca ma i kon sek ven ca ma vlas ti te lič ne, po ro dič ne ili na cio nal ne proš los ti, s dru ge stra ne.

Dru gi tip van prav nog sav la da va nja proš los ti od vi ja se u dis ku sio-nim gru pa ma u ko ji ma učes ni ci mo gu da raz me nju ju svo je do živ lja je, is kus tva i se ća nja na ovu, »nep ro la ze ću« proš lo st. Ove gru pe os ni va ne su u ni zu ze ma lja ne bi li se lju di ma ko ji su u (po st)to ta li tar nim re ži mi-ma bi li pri nu đe ni na sa rad nju – ko ja ih da nas ne sa mo druš tve no kom-pro mi tu je ne go i du šev no op te re ću je – pru ži la mo guć no st da u ne koj vr sti te ra pij skog di ja lo ga to svo je is kus tvo »ob ra de«. »Slo bo dan raz voj lič nos ti, ko ji ta ko vi so ko vred nu je mo, za mno ge je ko nač no osu je ćen na na čin ko ji im je pot pu no pro me nio ži vo te. Te pov re de mo gu bi ti obra-đe ne sa mo ako oni ko ji su pov re đe ni o to me mo gu da pri ča ju i bu du sas lu ša ni sa ra zu me va njem i sa živ lja va njem. Za ovaj nu žan raz go vor ne pos to je ni kak ve re gu li sa ne pro ce du re ko je bi dr ža va mog la da pruži« (Star ck, 1995: 298-299).

Ne ka sred stva prav nog sav la da va nja proš los ti ima ju jed na ko za-stup lje ne mo ral nu i prav nu kom po nen tu. Lus tra ci ja4 pred stav lja do bar pri mer za tak vo mo ral no-prav no sred stvo, poš to po red psi ho loš ko--mo ral ne ima i dis kva li fi ka tiv nop rav nu kom po nen tu (upor. de talj ni je o to me: Zi dar, 2001: 40 i da lje). Ono što lus tra ci ju od va ja od ra ni je po me nu tih, is klju či vo so ci jal no-psi ho loš kih, pe da goš kih ili mo ral nih sred sta va sav la da va nja to ta li tar ne proš los ti i što je po ve zu je sa dru gim sred stvi ma nje nog prav nog sav la da va nja je su prav no ure đe ne pro-cedu re kroz ko je je mo gu će »ob ra di ti« prav ne pos le di ce to ta li tar ne proš los ti. U nas tav ku će se vi še go vo ri ti o ovim sred stvi ma (uz na-po me nu da se ni za jed no od ovih sred sta va ne mo že re ći da je li še no so ci jal no-psi ho loš kih, pe da goš kih i mo ral nih kom po nen ti već da je u nji ma prav na kom po nen ta snaž ni je iz ra že na).

S ob zi rom na sve što je re če no o pri ro di (po st)to ta li tar nog re ži ma, pra vo se po ka zu je kao jed na od ob las ti druš tve nog ži vo ta u ko ji ma se naj vi še ose ća ju pos le di ce »nep ro la ze će proš los ti«, ali i kao jed na od du hov nih dis cip li na ko je pru ža ju naj vi še me ha ni za ma po mo ću ko jih

4 Lus tra ce – lat. os vet lja va nje.


se ove pos le di ce mo gu sav la da ti. Ra lf Dreier prav nim sav la da va njem proš los ti oz na ča va »pre ra du proš los ti to ta li tar nih sis te ma prav no re-gu li sa nim pos tup ci ma, ko ji su us me re ni ka do no še nju oba ve zu ju ćih od lu ka«, pri če mu je reč o »od lu ka ma za ko no dav ca, izvr šne vlas ti i pra vo su đa« ko ji ma se re ša va ju »kri vič nop rav ni, kao i gra đan skop rav-ni, rad nop rav ni, so ci jal nop rav ni, dr žav nop rav ni, up rav nop rav ni i me-đu na rod nop rav ni prob le mi« nas ta li u vre me (po st)to ta li tar nog re ži ma (Dreier, 1995b: 11).

Prob le mi (po st)to ta li tar ne proš los ti ko ji se mo gu ot klo ni ti prav nim sred stvi ma, kao što mo že mo da vi di mo, vr lo su he te ro ge ni i kom-plek sni. Od sred sta va ko ja pra vo ima na ras po la ga nju da bi po me nu te prob le me re ši lo naj važ ni ja su:1. prav no go nje nje od go vor nih za po či nje no nep ra vo;2. vra ća nje imo vi ne ko ja je bi la odu ze ta za vre me (po st)to ta li tar nog

re ži ma;3. zab ra na or ga ni za ci ja up le te nih u me ha ni zam vlas ti to ta li tar nog

režima;4. re ha bi li ta ci ja i obeš te će nje žr ta va po li tič kih pro go na;5. dis kri mi na cio ne me re pro tiv čla no va ra ni jeg vla da ju ćeg apa ra ta

(lus tra ci ja, de na ci fi ka ci ja i sl.);6. pro ve ra ra da fun kcio ne ra u jav nim služ ba ma;7. ob jav lji va nje taj nih aka ta i do ku me na ta služ be dr žav ne bez bed nos ti

u in te re su pro go nje nih oso ba i is to rij skog is tra ži va nja;8. jav no raz jaš nje nje či nje ni ca, od no sa i na či na fun kcio ni sa nja to ta li-

tar ne vlas ti kroz rad par la men tar ne is traž ne ko mi si je (upor. ta ko đe: Schaus chi tz, 1998: 233; König, 1998: 379).

Sred stvo ko je ni je po seb no na ve de no u ovom spis ku izaz va lo je u pos led njoj de ce ni ji 20. ve ka – ba rem ka da je Ne mač ka u pi ta nju – ži vu ras pra vu i broj ne kon tro ver ze. Ra di se o tzv. Rad bruc ho voj for mu li, ko ja se mo že smat ra ti po seb nim ob li kom prav nog go nje nja od go vor nih za po či nje no nep ra vo u vre me (po st)to ta li tar nih re ži ma. Poš to se raz li-ku je od re gu lar nih sud skih pro ce sa u ko ji ma se va že ći po zi tivnop rav ni pro pi si pri me nju ju na re le van tno či nje nič ko sta nje (sa svim pra te ćim kri vič nop rav nim i dru gim kon sek ven ca ma) i – što je mno go važ ni je – bu du ći da pok re će broj na pi ta nja ve za na za prav no us troj stvo de mo-k rat ske us tav ne dr ža ve, pos ve ti će mo joj ov de neš to vi še paž nje ne go dru gim sred stvi ma prav nog sav la da va nja to ta li tar ne proš los ti.

Tri tek sta u ko ji ma se iz la že ova for mu la – »Pet mi nu ta fi lo zo fi je pra va (1945)«, »Za kon sko nep ra vo i nad za kon sko pra vo (1946)« i


»Prav da i mi los r đe (1949)« – uv r šte na su nak nad no, kao njen do da tak, u Rad bruc ho vu naj zna čaj ni ju knji gu Fi lo zo fi ja pra va (pr vo iz da nje ob jav lje no 1932. go di ne). Tre ba po me nu ti da je u no vom iz da nju te knji ge iz 1999. go di ne po red os nov nog tek sta i po me nu ta tri do dat ka ob jav ljen i do ta da neob jav lji van (ne zav r še ni) tek st po go vo ra iz 1947, ko ji pru ža no ve ar gu men te za dis ku si ju o Rad bruc ho voj for mu li.* Os tav lja ju ći ov de po stra ni pi ta nje da li ima i, ako ga ima, u če mu se sas to ji kon ti nui tet iz me đu Rad bruc ho vih ide ja pre i pos le na cio nal -soci ja liz ma,5 ov de se mo že sa mo krat ko kon sta to va ti da pos tna cio nal-so ci ja lis tič ki tek sto vi ovog au to ra sad r že is te fi lo zof skop rav ne pre mi se kao i os nov ni tek st Fi lo zo fi je pra va (pravo je ute me lje no na svo je tri ima nen tne vred nos ti: prav di, svr sis hod nos ti i si gur nos ti), ali i ne ke no-ve ele men te ko ji ot va ra ju pros tor za iz vla če nje dru ga či jih zak lju ča ka u pog le du rav no te že iz me đu po me nu tih prav nih vred nos ti. U os nov nom tek stu Fi lo zo fi je pra va do mi nan tni su sta vo vi ko ji ma je svoj stve no ti-pič no re la ti vis tič ko i prav no po zi ti vis tič ko odus ta ja nje od im pe ra ti va da pra vo bu de – ma kar i mi ni mal no – pra ved no da bi uopšte bi lo pra vo. Rad bru ch je iz ri čit: »Ako ni ko ni je spo so ban da ut vr di šta je pra ved no, on da ne ko mo ra pro pi sa ti šta tre ba da bu de po pra vu [...] Ali, ma ko li ko da se pra vo svo jim sad r ža jem i uob li či nep ra ved no – po ka zu je se da ono uvek, već sa mim svo jim pos to ja njem, is pu nja va jed nu svrhu: svr hu prav ne si gur nos ti. Ako slu ži za ko nu bez ob zi ra na nje go vu pra ved no st, su di ja ipak ne slu ži sa mo slu čaj nim svr ha ma samo vo lje« (Rad bru ch, 1980: 107 i 110). Za to su Ra lf Dreier i Stan ley Paul sen u pra vu ka da o Rad bruc ho voj po zi ci ji pre 1933. zak lju ču ju: »Rad bruch je u Vaj mar skoj re pub li ci bio na stra ni onih ko ji su, kao i Kel sen, bra ni li de mok rat sku us tav nu dr ža vu od nje nih nep ri ja te lja s le va i s des na. On je zas tu pao for mal no-pro ce du ral nu, vred nos no neut ral no zas no va nu teo ri ju de mo-k ra ti je, ko ja je kao tak va ima la ma lo to ga da po nu di pro tiv uk la nja nja de mok ra ti je ve ćin skom od lu kom« (Dreier i Paus len, 1999: 247).6 U

* Pre vod ovog po go vo ra na sr pski je zik na ras po la ga nju je čitaocima u ovom is tom bro ju Re či.

5 Rad bru ch je ina če sve vre me Hit le ro ve vla da vi ne pro veo u Ne mač koj, ra de ći kao biblio-te kar.

6 Ipak tre ba re ći da je Rad bru ch, ia ko pre tež no po zi ti vis ta, i pre 1933. u ne kim zna čaj nim ele men ti ma svo je teo ri je od stu pao od prav nog po zi ti viz ma. To je pre sve ga slu čaj sa nje go vim poj mom pra va, ko je mo ra ovap lo ti ti ide ju pra va, i pos tav kom va že nja pra va, ko ja pod ra zu me va mo ral nu oba ve za no st (i svo je og ra ni če nje na la zi u tzv. »sram nim za ko ni ma«). Ka da se to sve ima u vi du, »zaok ret« u Rad bruc ho voj fi lo zo fi ji iz 1945. ni je ta ko ra di ka lan i pot pun kao što se u pr vi mah či ni (upor. de talj ni je: Dreier, 1997: 203-205; Dreier i Paul sen, 1999: 240-243).


tek sto vi ma iz pe rio da 1945-1949. Rad bru ch će, na sup rot svom ra ni jem bez re zer vnom re la ti viz mu i preov la đu ju ćem po zi ti viz mu, ek spli citno in sis ti ra ti na te zi da sva ko pra vo – da bi uop šte bi lo pra vo – mo ra ovaplo ti ti mi ni mum prav de, ko ji pre va zi la zi pu ku či nje ni cu oza ko nje-nos ti i ko ji je dos ta tan da od r ža va rav no te žu sa preos ta le dve prav ne vred nos ti: sa si gur noš ću i svr sis hod noš ću.7

Ne ula ze ći dub lje u raz mat ra nje Rad bruc ho ve for mu le (upor. Mol-nar, 1996), ov de će mo uk rat ko re ći neš to o zna ča ju ko ji za nje no bo lje ra zu me va nje ima no voot kri ve ni po go vor za Fi lo zo fi ju pra va. Pr vo, u ovom po go vo ru Rad bru ch iz ri či to da je pr ven stvo ak tuel noj in ter-pre ta ci ji pra va u od no su na onu ko ja je pos to ja la za vre me stva ra nja i pri me ne za kon skog nep ra va. On pi še da za sud sko pra vo va ži prin cip »neod lož ne pri me ne no vog tu ma če nja za ko na na da ti slu čaj, ko ji je, dak le, nas tao u vre me ra ni jeg tu ma če nja« (Rad bru ch, 1999: 202). Dru-go, Rad bru ch u po go vo ru ne os tav lja mes ta za sum nju u to da je nje go-va for mu la nad re đe na fun da men tal nom prin ci pu nul la poe na si ne le ge prae via (upor.: Rad bru ch, 1999: 200-202). Do tog zak ljuč ka Rad bru ch do la zi po vo dom slu ča je va de nun ci ja na ta iz vre me na Tre ćeg raj ha: ne-pos to ja nje kaz ne za de nun ci ra nje pred stav lja »za kon sko nep ra vo« ko je pos le slo ma na cio nal so ci ja liz ma tre ba ret roak tiv no ot klo ni ti, što kon-kret no zna či da se de nun ci jan ti mo ra ju kaz ni ti zbog sau čes niš tva u iz-vr še nju kri vič nog de la ubis tva. »Do nji ho vog kaž nja va nja mog lo bi se do ći sa mo ako se prih va ti da ta daš nje od sus tvo kaz ne [za de nun ci jan te] pred stav lja ‘za kon sko nep ra vo’. Ti me bi se spre či lo da se u bu duć nos ti sle di po zi ti vi zam, ko ji je ceo je dan vek os tao nep ri kos no ven, i postu-li rao, od pro pas ti pri rod nog pra va, ne ču ve ni po ra st ‘nad za kon skog pra va’, ko ji bi imao da slu ži kao me ri lo za vred no va nje po zi tiv nog za ko na kao nep ra va« (Rad bru ch, 1999: 201). Pri tom biv ši de nun ci-jan ti ne bi mog li da se po zo vu na ne poz na va nje pra va (ko je ni je bi lo po zi ti vi ra no u vre me ka da su či ni li zlo či ne), poš to su iz nji ho vih de la proi zaš la ubis tva ko ja su Nir nber škim prin ci pi ma (čl. II Za ko na br. 10) tre ti ra na kao zlo či ni pro tiv čo več nos ti i ko ja je Rad bru ch prog la sio za

7 Uz gred, Rad bru ch je u svom ne zav r še nom po go vo ru za Fi lo zo fi ju pra va iz 1947. po mi njao i is ti ni to st kao »ses tru prav de« (Rad bru ch, 1999: 198). Prin cip is ti ni tos ti upu ću je na ve ro dos toj no i tran spa ren tno for mu li sa nje sad r ža ja prav ne re gu la ti ve (što je u na cio nal so ci ja liz mu bi lo ta ko đe be zob zir no ili čak »ci nič no« kr še no: Za ko nom o po nov nom us pos tav lja nju pro fe si je služ be ni ka iz 1934. zap ra vo je ini ci ra na čis tka po li tič ki ne po dob nih služ be ni ka, is treb lji va nje du šev nih bo les ni ka je na zi va no »mi lo-s r dnom smr ću« itd.) (Rad bru ch, 1999: 198-199). Ga že nje prin ci pa is ti ni tos ti pra vi od pra va obič nu ob ra zi nu, ko ja prik ri va naj go ri vo lun ta ri zam i ko ja je sas vim ne po dob na za us va ja nje po me nu ta tri prin ci pa: si gur nos ti, svr sis hod nos ti i prav de.


»teš ko nep ra vo pre ma jed nom nad po zi tiv nom, pri rod nom pra vu, ko jeg je sves tan sva ki čo vek« (Rad bru ch, 1999: 202).8

2. Moguć nos ti unap re đe nja prav nog sav la da va nja to ta li tar ne proš los ti

Iz do sa daš njeg iz la ga nja mo že se vi de ti da je za kon cep ci ju prav nog sav la da va nja proš los ti klju čan po jam to ta li tar nog re ži ma (ka ko je pre-ci zi ran u pret hod nom pog lav lju). Taj zak lju čak iz veo je i Ka rl Diet ri ch Brac her tri go di ne pre po čet ka uru ša va nja sov jet ske im pe ri je, u tzv. »spo ru is to ri ča ra«. Po nje go vom miš lje nju, u os no vi na cio nal so ci ja li-s tič kog, kao i ko mu nis tič kog re ži ma sto ji »od go va ra ju će ‘to ta li tar no’, moć obe ju ideo lo gi ja da prož mu ce log čo ve ka, za ve du ga i po ro be. Ti uvi di su na fa ta lan na čin u pos led nje dve de ce ni je u ve li koj me ri po-tis nu ti kroz ta bui za ci ju poj ma to ta li ta riz ma i in fl a ci ju for mu le fa šiz ma (u če mu, uz gred, ni Er nst Nol te, kao ni, svo jev re me no, Jür gen Ha ber-mas ni su bi li pos ve ne vi ni)« (Brac her, 1989: 113). To kom de ve de se tih go di na mno ži li su se po ku ša ji da se ko mu nis tič ka proš lo st prid ru ži na cio nal so ci ja lis tič koj i in ter pre ti ra uz po moć poj mov nog i ka te go-ri jal nog in stru men ta ri ju ma teo ri je to ta li ta riz ma. Ha ns Jörg Hen nec ke je ta ko tvr dio da se so ci jal ni, psi ho loš ki i prav ni as pek ti sav la da va nja proš los ti to ta li tar nih re ži ma 20. ve ka naj bo lje mo gu shva ti ti ako se po đe up ra vo od nji ho vih za jed nič kih to ta li tar nih obe lež ja (Hen nec ke, 1997: 63 i da lje). Chris ta Hof fma nn je na pri me ru Ne mač ke doš la do slič nog zak ljuč ka o to me da struk tu ral ne slič nos ti oba (na cio nal so ci-ja lis tič kog i ko mu nis tič kog) to ta li tar nog re ži ma doz vo lja va ju da se po vu ku »ana lo gi je iz me đu sav la da va nja proš los ti pos le 1945. i pos le 1989/90« (Hof fma nn, 1998: 308-310).

Ipak, up r kos ve li kom za la ga nju teo re ti ča ra to ta li ta riz ma i iz ves nom od je ku na ko ji je ono naiš lo u po li tič kom ži vo tu ne kih ze ma lja (upor. npr. za za pad no ne mač ke par la men tar ce: Du bil, 2002), ne mo že se re ći da se kon cep tual no os miš lja va nje sav la da va nja proš los ti ko mu nis tič-kih re ži ma u pot pu nos ti os lo bo di lo »ta bui zi ra nja poj ma to ta li ta riz ma«,

8 Rad bruc ho va lo gi ka je sle di la Nir nber šku klau zu lu, po ko joj se od op šteg na če la re t ro-aktiv nos ti izu zi ma ju slu ča je vi u ko ji ma su po či nje na de la »kaž nji va po op štim prav nim prin ci pi ma ko je priz na ju ci vi li zo va ni na ro di«. Is ta for mu la ci ja je preu ze ta i u čla nu 7 Ev rop ske kon ven ci je o ljud skim pra vi ma iz 1950, ko ji re gu li še zab ra nu ret roak tivnosti. Ovu dok tri nu je Us tav ni sud Ne mač ke ek spli cit no prih va tio 1996, a na nju se poz vao i Ze malj ski sud u Ber li nu ka da je 1997. do neo pre su du pro tiv Kren za, Scha bowskog i Klei be ra.


o ko jem je go vo rio Ka rl Diet ri ch Brac her. Do bar pri mer za to pru ža An ket na ko mi si ja za ob ra du is to ri je i pos le di ca dik ta tu re JSE N-a (Je din stve ne so ci ja lis tič ke par ti je Ne mač ke) u Ne mač koj, ko ja je, prak tič no od mah po ofor mlje nju, po če la da ple di ra za »di fe ren ci ra nu upot re bu poj ma to ta li ta riz ma« (Enque te-Kom mis sion, 1995: 744). Ta »dife ren ci ra na upot re ba poj ma to ta li ta riz ma« prouz ro ko va la je da pri-li kom ob ra de ma te ri ja la ko ji se na la ze u iz veš ta ji ma An ket ne ko mi si je teo ri ja to ta li ta riz ma prak tič no ni je ni ko riš će na, ia ko opi si »dik ta tu re JSE N-a« ne os tav lja ju ni kak vu sum nju da je u biv šem NDR-u na de lu bio (po st)to ta li ta ran re žim. Jer, re žim u ko jem »pra vo, za kon i pra vo-su đe [...] slu že od r ža nju vlas ti JSE N-a kao vla da ju će dr žav ne par ti je u svim ob las ti ma« ži vo ta (Enque te-Kom mis sion, 1995:353) ne mo že se oz na či ti ni ka ko dru ga či je ne go kao to ta li ta ran.

Je dan od naj važ ni jih os no va za sum nju u mo guć no st da teo ri ja to-ta li ta riz ma po mog ne da se bo lje sag le da ju i ob jas ne pri ro de ko mu ni-stič kih re ži ma (ko ji su uru ši li od 1989. do 1991) jes te to što je u svi ma nji ma ko mu nis tič ka par ti ja, u jed nom re la tiv no du žem pe rio du pred svr ga va nje sa vlas ti, pos te pe no gu bi la moć i raz la bav lji va la me ha niz-me kon tro le gra đa na. Iz te per spek ti ve, ovi re ži mi ni su iz gle da li kao »to ta li tar ni« stric to sen su. U po re đe nju sa re ži mi ma na či jem če lu su bi li Le njin, Sta ljin i Hit ler oni su bi li nes por no to le ran tni ji i sla bi ji, zbog če ga se pro ši ri lo miš lje nje da se u prav nom sav la da va nju nji ho ve proš los ti ne sme pos tu pa ti na is ti na čin kao što se to či ni lo u slu ča ju proš los ti Tre ćeg raj ha (i kao što bi se, even tual no, pos tu pa lo da je ko-mu nis tič ki re žim u SSSR-u pro pao od mah po Le nji no voj ili Sta lji no-voj smr ti). Ovo miš lje nje je tač no u onoj me ri u ko joj zah te va raz li či ti tret man pos le di ca to ta li tar ne i pos le di ca pos tto ta li tar ne proš los ti, dok či ni neop ros ti vu greš ku u za ne ma ri va nju unut raš nje lo gi ke iz me đu po me nu te dve fa ze ko mu nis tič ke vla da vi ne i pos te pe nog pro ce sa uru-ša va nja ove va ri jan te to ta li tar nog re ži ma. Jer, kao što je ob jaš nje no, pos tto ta li ta ri zam je nuž na eta pa in vo lu tiv nog raz vo ja ove va ri jan te to ta li ta riz ma (na sup rot na cio nal so ci ja lis tič koj va ri jan ti, ko ja je, zbog svo je su pe rior nos ti u od no su na ko mu nis tič ku va ri jan tu, mog la da se upus ti u pro je kt svet ske re vo lu ci je kroz svet ski rat i pro pad ne us led ne mo guć nos ti da ga rea li zu je) i za to, ako i zas lu žu je po se ban tret man u prav nom (i sva kom dru gom) sav la da va nju proš los ti, on da je to ta ko sa mo u kon tek stu op šteg pris tu pa proš los ti to ta li tar nih re ži ma. Ne do-sta tak kon cep cij ske ute me lje nos ti svih do sa da spro vo đe nih me ra prav-nog po tis ki va nja proš los ti mo gao bi se uze ti i kao glav ni uz rok nji ho ve ne ko he ren tnos ti i ne je din stve nos ti. Bez upo riš ta u teo ri ji to ta li ta riz ma


pri me na po je di nih od ovih me ra bi la je ne dos led na, ne do volj no os miš-lje na, pa čak i proiz volj na – što je on da dop ri no si lo kom pro mi ta ci ji ukup nih na po ra mla dih de mok rat skih us tav nih dr ža va da se »jed nom zas vag da« okon ča »lo ša proš lo st« i bez nje nog te re ta kre ne u iz grad nju no vog prav nog po ret ka. Za re če no se mo že na ves ti je dan pri mer iz Ne-mač ke: »Su di ji iz NDR-a je priz na to da je pri me nji vao pra vo ka da je gra đa ni na NDR-a osu dio i pos lao u zat vor zbog prip re me ili po ku ša ja ile gal nog pre las ka gra ni ce ili zbog jav nog iz ra ža va nja že lje da na pus ti zem lju ili zbog kri ti ke pos to je ćih po li tič kih od no sa. Sa mom osu đe-ni ku je, to me na sup rot, u pos tup ku re ha bi li ta ci je pot vr đe no da mu je po me nu tom osu dom na ne to nep ra vo. Ovo, za prav nog lai ka iri ti ra ju će raz li či to vred no va nje is te dr žav ne san kci je po či va na to me što se či nje-nič no sta nje mo ra lo sag le da ti kroz dvo je raz li či tih nao ča ra: u pos tup ku re ha bi li ta ci je – kroz nao ča re prav ne dr ža ve; a u kri vič nom pos tup ku, zbog zab ra ne ret roak tiv nos ti – kroz nauo ča re prav nog i vred nos nog sis te ma nep rav ne dr ža ve NDR-a« (Schaef gen, 1996: 22-23). Po red to-ga, ste kao se uti sak da se »sit ne ri be« mno go lak še da ju uh va ti ti, dok su »krup ne ri be« jed va (pre sve ga kri vič nop rav no) dos tup ne, up ra vo za to što su dog mat ski i nea dek vat no pri me nje na raz li či ta pra vi la ig re prav ne dr ža ve. Pri me ri po put ovog omo gu ća va ju da se lak še shva ti zaš to je is-toč no ne mač ka ak ti vis tki nja u bor bi za gra đan ska pra va Bär bel Boh ley već ju la 1991. la men ti ra la: »Tra ži li smo prav du a ne za pad no ne mač ku prav nu dr ža vu« (cit. pre ma: Hof fma nn, 1992: 23).

Je dan od naj te žih prob le ma unu tar či ta vog kom plek sa prav nog sav la da va nja to ta li tar ne proš los ti ve zan je za mo guć nos ti ko je de-mok rat ska us tav na dr ža va pru ža da se pri pad ni ci to ta li tar ne par ti je, pra vo su đa i os ta lih dr žav nih or ga na iz vre me na to ta li tar nog re ži ma po zo vu na od go vor no st za sva ona ug ro ža va nja ži vo ta, zdrav lja i slo-bo de, ko ja su či ni li na os no vu for mal no-prav nih mo guć nos ti on daš njeg re ži ma (Schaef gen, 1996: 19). Mož da je u tom pog le du naj de li kat ni ja si tua ci ja sa pri vo đe njem prav di su di ja. Čak i u slu ča je vi ma ka da su su di je kr ši le za kon ko ji je tre ba lo da pri me ne na od re đe ne slu ča je ve (Rechtsbeu gu ng) vr lo je teš ko nak nad no do ka za ti nji ho vu kri vi cu i na os no vu to ga ih kaz ni ti. To po ka zu je i is kus tvo ne mač kih su do va u kaž nja va nju su di ja iz biv šeg NDR-a. Ra ni je us pos tav lje na sud ska prak sa Sa vez nog vr hov nog su da Ne mač ke u pog le du kr še nja za ko na od stra ne za pad no ne mač kih su di ja (Rechtsbeu gu ng)9 re du ko va na je u

9 »Za ut vr đi va nje očig led no teš kog kr še nja ljud skih pra va obe le že nog sa mo vo ljom [su di je], Se nat [Vrhov nog su da Ne mač ke] je razvr stao tri gru pe slu ča je va ko ji se mo gu pod ves ti


slu ča je vi ma is toč no ne mač kih su di ja sa mo na one slu ča je ve u ko ji ma su te su di je na te žak na čin pov re di le op šta (tj. me đu na rod nop rav no) priz na ta os nov na pra va čo ve ka. Tak vo re še nje je da lo po vo da Günteru Spen de lu da Vr hov nom su du Ne mač ke pre ba ci »da je pu tem neo-vlaš će nog og ra ni ča va nja, pa, mog lo bi se čak re ći i pro tiv za ko ni tog prei na če nja ob jek tiv nog či nje nič kog sta nja kr še nja pra va od stra ne su di ja de li mič no one mo gu ćio pri me re no kri vič no go nje nje« (Spen del, 1996a: 810; upor. ta ko đe i: Spen del, 1996b: 185). S vre me nom su se nam no ži le kri ti ke na ra čun sud ske prak se Sa vez nog vr hov nog su da u pog le du kr še nja za ko na od stra ne su di ja iz biv šeg NDR-a. Ta ko je npr. Ul ri ch Neu ma nn po no vio miš lje nje Günte ra Spen de la i kao neos no va-nu prog la sio ar gu men ta ci ju Vr hov nog su da Ne mač ke, ko ja se, »da ne bi doš la u kon fl i kt sa zab ra nom ret roak tiv nos ti iz čl. 103 II Os nov nog za ko na«, upuš ta u pro ce nu da li je tu ma če nje nor mi su di ja iz NDR-a bi lo »u skla du sa ljud skim pra vi ma (men schen rechtsfreun dlic hen)« ili ni je. Po ku ša je tak ve »rein ter pre ta ci je (Umin ter pre ta tion) nor mi jed nog stra nog prav nog po ret ka« Neu ma nn je kva li fi ko vao kao »pog reš ne« (Neu ma nn, 2000: 259). Na pos let ku, Hel mut König op tu žio je ce lo kup-no ne mač ko pra vo su đe da je pred »za dat kom čiš će nja svo jih re do va i sop stve nog preis pi ti va nja [...] pot pu no za ka za lo« (König, 1998: 386). To se, po nje go vom miš lje nju, mog lo i oče ki va ti ka da se uz me u ob zir da su na cio nal so ci ja lis tič ke su di je to kom pe de se tih go di na za mno go go re stva ri proš li ne kaž nje no: u svet lu ta ko lo še od ra đe nog sav la da va-nja prav nih pos le di ca kr še nja za ko na od stra ne su di ja iz Tre ćeg raj ha »op tuž be za kr še nja za ko na iz NDR-a [...] ni su ni mog le bi ti pri me re no tre ti ra ne« (König, 1998: 378).

Pos tav lja nje pi ta nja da li su us ta vi, po je di ni za ko ni ili pod za kon-ski pro pi si (ili nji ho ve po je din ča ne od red be) u to ta li tar nim re ži mi ma

pod či nje nič ko sta nje kr še nja za ko na od stra ne su di ja [Rechtsbeu gun gstat bes tände]: slu ča je vi u ko ji ma je kri vič no či nje nič ko sta nje pro ši re no; slu ča je vi u ko ji ma do su đe na kaz na sto ji u ne pod noš lji voj nes raz me ri pre ma in kri mi ni sa noj rad nji; teš ke pov re de ljud skih pra va u pos tup ku« (BGH, NJW 1996, 857). Iz či nje ni ce da za me ri lo ori jen ta-ci je u pro ce nji va nju ove »teš ke pov re de ljud skih pra va« i Vr hov ni sud i Us tav ni sud Ne mač ke uzi ma ju čla no ve 7 i 9 Me đu na rod nog pak ta o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma, kao i čla no ve 3 i 5 Uni ver zal ne dek la ra ci je ljud skih pra va, mo že se zak lju či ti da su pra-vo na lič nu slo bo du i zaš ti ta od ok rut nog i ne ljud skog kaž nja va nja ona dva me đu na-rod nop rav no priz na ta os nov na pra va čo ve ka re le van tna za kr še nje za ko na od stra ne su da. Da oba pra va ima ju jed na ku te ži nu pot vr đu je jed no miš lje nje Us tav nog su da Ne mač ke u ko jem se is ti če da se slu ča je vi teš kog ne poš to va nja os nov nih pra va čo ve ka ne og ra ni-ča va ju sa mo na ug ro ža va nje te la i ži vo ta ne go obuh va ta ju i odu zi ma nje slo bo de. Kod kr še nja za ko na od stra ne su di ja ko je je zav r ši lo odu zi ma njem slo bo de osu đe nom li cu ra di se, šta vi še, o »naj te žem kri mi nal nom nep ra vu« (BverfGE, NJW 1998, 2585).


mog li bi ti »u skla du sa ljud skim pra vi ma (Men schen rechtsfreun dli ch)« po ka zu je se, uop šte uzev, kao pri lič no du bioz no. U vre me zre log to ta-li ta riz ma to ta li tar ni ti ra ni (po put Le nji na ili Hit le ra) ni su se ni oba zi-ra li na os nov na pra va čo ve ka ili su pre ma nji ma ga ji li kraj nje ci ni čan stav (o če mu mož da naj bo lje sve do či Sta lji nov us tav iz 1936). Tek u vre me pos tto ta li ta riz ma par tij ski fun kcio ne ri po či nju da pos ve ću ju iz ves nu paž nju os nov nim pra vi ma čo ve ka, ali ne iz ideo loš kih raz lo-ga već iz pu ke pot re be od r ža nja na vlas ti nji ho ve os lab lje nje par ti je. »So ci ja lis tič ka tra di ci ja tu ma če nja ljud skih pra va« (ko ja je na vod no op reč na »bur žoas koj tra di ci ji«) iz ra ža va up ra vo taj prag ma ti zam u sta vu par tij skih fun kcio ne ra pre ma os nov nim pra vi ma čo ve ka: oni su bi li pri nu đe ni da da ju sve ve će kon ce si je sop stve nim gra đa ni ma i da se po vi nu ju spolj nim pri tis ci ma,10 ali su pri tom zad r ža li dis kre cio no pra vo da pro ce nju ju da li će, ka da će i ko je će os nov no pra vo čo ve ka u prak si bi ti zaš ti će no. Zbog to ga se mo že re ći da »so ci ja lis tič ka tra di-ci ja tu ma če nja ljud skih pra va« pred stav lja lak mus za no vu stra te gi ju pos tto ta li tar ne ko mu nis tič ke par ti je da pre ži vi u nep ri ja telj skom ok ru-že nju »ka pi ta lis tič kih dr ža va« (ali i sop stve nih gra đa na) i da sa ču va mi ni mum svo je mo ći i svo jih pri vi le gi ja.

Up ra vo se ta lo gi ka po ma lja kroz oba iz veš ta ja NDR-a (iz 1978. i 1984) Od bo ru za ljud ska pra va o poš to va nju Me đu na rod nog pak ta o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma. Iz veš ta ji po ka zu ju da su nji ho vi pisci (od nos no sa mi par tij ski fun kcio ne ri ko ji su iz veš ta je na ru či li) ima li ve-li ke teš ko će da svoj opis sta nja os nov nih slo bo da i in di vi dual nih prava u NDR-u us kla de sa zah te vi ma Pak ta: »A ta mo gde kon gruen tno st Pak ta o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma sa na cio nal nom stvar noš ću ljud skih pra va vi še ni je mog la bi ti le ge ar tis us pos tav lje na in ter pre-ta ci jom, spas se tra žio u laž nom pri ka zi va nju (kao npr. o gra nič nom re ži mu, o smr tnoj kaz ni i zaš ti ti pra va na slo bod nu ko mu ni ka ci ju)« (Ip sen, 1995: 578). Ce la pri ča o »so ci ja lis tič koj tra di ci ji in ter pre ta ci-je ljud skih pra va« ta ko se u naj re le van tni jim dr žav nim do ku men ti ma po jav lju je kao obič na fl os ku la u idea li zo va nom pri ka zu sta nja ovih pra va i kao pos le di ca tež nje ta daš njih par tij skih fun kcio ne ra da spo je nes po ji vo: svo ju ar bit rar nu vla st i za do volj stvo po da ni ka ži vo tom pod tak vom vlaš ću.11

10 U tom kon tek stu tre ba vi de ti i nji ho vo (ba rem dek la ra tiv no) prih va ta nje od re đe nih me đu na rod nop rav nih stan dar da u ob las ti zaš ti te os nov nih pra va čo ve ka.

11 Jed na od pos le di ca du got raj nog ko mu nis tič kog ni po daš ta va nja i or ga ni zo va nog kr še nja osov nih pra va čo ve ka jes te i to što se u de mok rat skim us tav nim dr ža va ma ko je su nastale


Za to se kao kom pli ko va ni ji po ka zu ju up ra vo pro ce si pro tiv biv ših par tij skih fun kcio ne ra u NDR-u. Či tav niz zlo či na u biv šem re ži mu bio je us lov ljen ce lo kup nim po li tič kim sis te mom i mo že se vi še pri pi sa ti od go vor nos ti sa mih par tij skih fun kcio ne ra ne go ne pos red nih iz vr ši-la ca. Poš to je, u skla du sa mar ksis tič ko-le nji nis tič kim sve to na zo rom, par ti ja ima la »ru ko vo de ću ulo gu« u dr ža vi, po ru še nju ko mu nis tič kog re ži ma se za ve li ki deo sis te mat ski spro vo đe nih zlo či na i kr še nja osnov-nih pra va čo ve ka kri vič nop rav no mo ra go ni ti pr ven stve no par tij sko ru ko vod stvo, tj. Po lit bi ro (Hof fma nn, 1992: 275). Jas no je da svi par-tij ski fun kcio ne ri no se svoj deo od go vor nos ti za po či nje no nep ra vo i da se kao pr vi za da tak u jed noj mla doj de mok rat skoj us tav noj dr ža vi pos tav lja nji ho vo iz vo đe nje pred sud (Jes se, 1997: 20). Me đu tim, isto ta ko je jas no da sva ki zlo čin sa »po li tič kom po za di nom« po či njen to-kom tra ja nja to ta li tar nog re ži ma ne mo že bi ti pri pi san od go vor nos ti sva kog od par tij skih fun kcio ne ra. Ovo već sto ga što pos to je ći kri vič-nop rav ni i kri vič nop ro ces ni stan dar di de mok rat skih us tav nih dr ža va ne bi omo gu ći li do no še nje pra vos naž nih pre su da po ta ko uop šte nim op tuž ba ma (Schaef gen, 1996: 21). Za to se pos tav lja pi ta nje ka ko će se u re gu lar nom sud skom pos tup ku ut vr di ti ko je za šta u par tij skom apa ra tu to ta li tar nog re ži ma od go vo ran. U pos tup ci ma ko ji su pok re nu ti pro tiv par tij skih fun kcio ne ra vr lo čes to je bi lo kraj nje teš ko ut vr di ti ko je po či ni lac odre đe nog kri vič nog de la, ko je sau čes nik, ko je pod stre-kač, a ko po moć nik. Mog lo bi se čak tvr di ti da tak vi pro ce si pred stav-lja ju je dan sas vim no vi tip, ko jem kri vič no pra vo mo že da po nu di sa mo ne sav r šen prav ni in stru men ta ri jum. No, ti pos tup ci se mo ra ju vo di ti i de mok rat ska us tav na dr ža va mo ra po ka za ti da je u sta nju da »sva ko me do ka že nje go vu od go vor no st, a ne da ka pi tu li ra pod ‘pla ni nom kri vi ce’« (Hof fma nn, 1992: 247).

na ru še vi na ma pos tto ta li tar nih re ži ma sred nje i is toč ne Ev ro pe si tua ci ja u ve zi sa ovim pra vi ma ni je mno go pro me ni la. Du bioz na »so ci ja lis tič ka tra di ci ja in ter pre ta ci je ljud skih pra va« nes ta la je, do du še, sa li ca zem lje, ali prak sa no vih vlas ti još uvek po-ka zu je ve li ke pro tiv reč nos ti i teš ko će. Ma đar ski teo re ti čar pra va An drás Sa jó opi sao je no vu si tua ci ju vr lo jez gro vi to: »Ceo re gion ka rak te ri še ne dos ta tak fi na sij skih re sur sa i tvr do kor ni in te lek tual ni ot por pro tiv sva ke pro me ne, i to ka ko od stra ne prav ni ka i su do va ta ko i u re do vi ma dr žav nih bi rok ra ti ja. Bez nuž nih prip re ma, čvr sta for mal na zaš ti ta prav ne dr ža ve i ljud skih i os nov nih pra va po lo že na je u in sti tu cio nal ni va kuum (gde je sas vim ra do prih va će na) i po ka zu je se zbog svo je ne pouz da nos ti kao kon tra-p ro duk tiv na« (Sa jó, 1997: 497). Kon trap ro duk tiv no st ovih stra te gi ja zaš ti te os nov nih pra va čo ve ka do la zi na ro či to do iz ra ža ja u us lo vi ma u ko ji ma nji ho va ob jek tiv na hi-per pro duk ci ja bez is pu nje nih os no vih in sti tu cio nal nih pret pos tav ki za nji ho vu zašti tu – kom pe ten tnih i nep ris tras nih su do va i jav ne up ra ve – vo di »in fl a ci ji, a ti me i obez-vre đi va nju ovih pra va« (Sa jó, 1997: 498).


Iz gle da da se sve po me nu te po teš ko će naj bo lje mo gu prev la da ti ako se od mah po ru še nju (po st)to ta li tar nog re ži ma pris tu pi iz ra di za ko na ko ji bi je din stve no, sis te ma tič no i preg led no re gu li sao ce lo kup nu ma-te ri ju prav nog sav la da va nja to ta li tar ne proš los ti. Za rea li za ci ju tog za dat ka pot reb no je ras po la ga ti jed nom op štom teo ri jom re ži ma či je se prav ne pos le di ce nas to je po tis nu ti. Ta kav zakon mo rao bi se od no si ti na ce lo kup nu par tij sku mre žu, kroz či je su ka na le dis tri bui ra na na re-đe nja za zlo či ne, zlou pot re be služ bi i ma ni pu la ci ju lju di ma. Za sva kr še nja pra va u vre me (po st)to ta li tar nog re ži ma, ko ja bi se na os no vu ovog za ko na mog la utu ži ti i do ka za ti, po či nio ci bi bi li kaž nje ni bez obzi ra na ro ko ve zas ta re los ti, dok bi ma hi na ci je sa unap re đe nji ma i sti ca njem pri vi le gi ja par tij skom pro tek ci jom bi le »os vet lje ne« i po ni-šte ne, a od go vor ni za te ma hi na ci je i san kcio ni sa ni (vre men ski og rani-če nim ili neog ra ni če nim) uda lja va njem sa svo jih služ bi. Pri tom je jas no da svi lju di – a po seb no stuč nja ci u priv re di i jav noj up ra vi – koji su, volens-no le ns, učes tvo va li u zlou pot re ba ma pra va pod (po st)to ta-li tar nim re ži mom ne bi mog li da bu du san kcio ni sa ni od stra nji va njem sa svo jih rad nih mes ta. »Do pun sko druš tvo po pra vi lu ne pos to ji. ‘Speci-ja lis ti’ sa ve li kim zna njem uvek os ta ju, bez ob zi ra na ste pen nji ho ve kom pro mi to va nos ti, poš te đe ni me ra ‘čiš će nja’« (Qua rit sch, 1992: 538--539). Na dru goj stra ni, važ no je da me re pre ma biv šim par tij skim fun kcio ne ri ma ne iza zo vu uti sak da se vo di »lov na veš ti ce«, poš to će se u tom slu ča ju – kao što po ka zu je češ ki za kon o lus tra ci ji – ve li ki deo sta nov niš tva so li da ri sa ti sa »žr tva ma« (Bren ner, 1998: 213).12

Ro ko vi zas ta re va nja za po je di ne zlo či ne, ko ji su pro pi sa ni sta rim kri vič nim za ko nom, ne mo gu se uze ti kao re le van tni za obus ta vu kri-vič nop rav nog go nje nja u slu ča je vi ma u ko ji ma je sa ma par ti ja, od nos-no nje ni po je di ni fun kcio ne ri, ko či la jav no tu ži laš tvo, od nos no sud. Poš to je o kri vič nop rav nom go nje nju čes to od lu či vao ne ki par tij ski fun kcio ner a ne nad lež ni sud, sas vim je op rav da no pret pos ta vi ti da svi zlo či ni po či nje ni sa bla gos lo vom par ti je ni su ni mog li bi ti adek vat no is tra že ni i su đe ni. Zbog to ga je naj bo lji pris tup prob le mu zas ta re va nja taj da se u ovak vim slu ča je vi ma vre me od us pos tav lja nja do pro pas ti (po st)to ta li tar nog re ži ma uz me za vre me u ko jem je zas ta re lo st mi ro-va la. Ve zi va nje po čet ka ra ču na nja zas ta re los ti za dan ka da je sru šen (po st)to ta li tar ni re žim omo gu ća va kri vič nop rav no go nje nje čak i onih

12 Ma đar ski pri mer po ka zu je da se u tim slu ča je vi ma i sam us tav ni sud mo že sta vi ti na stra nu »žr ta va« (upor. Schaus chi tz, 1998: 244).


zlo či na ko je su par tij ski fun kcio ne ri ili nji ho vi šti će ni ci po či ni li u prvim da ni ma po nje go vom us pos tav lja nju.

Je dan op šti za kon o prav nom sav la da va nju to ta li tar ne proš los ti morao bi u se bi sad r ža ti i kri te ri ju me na os no vu ko jih bi bio zab ra njen rad an ti de mok rat skih par ti ja. Po stav lja nju van za ko na to ta li tar ne parti-je, ko ja je ceo sta ri (po st)to ta li tar ni re žim dr ža la pod svo jom kon tro-lom, mo ra lo bi se spre či ti ni ca nje no vih par ti ja sa is tim ili slič nim an ti demok rat skim prog ra mom i ci lje vi ma. Ovo tim pre što su pr ve go-di ne tran zi ci je od (po st)to ta li tar nog re ži ma ka sta bil noj de mok rat skoj ustav noj dr ža vi obe le že ne ve li kim eko nom skim prob le mi ma, po li tič-kim tr za vi ca ma i mo ral nim di le ma ma, zbog če ga an ti de mok rat ske par ti je mo gu svo jom pro pa gan dom oz bilj no ko či ti pro me ne, pa čak i ug ro zi ti nji hov ku rs: »U tek us pos tav lje nim de mok ra ti ja ma mo ra ju se od mah u po čet ku de fi ni sa ti gra ni ce le gi tim ne po li tič ke utak mi ce. Ako ne ko smat ra da je op šta stvar da pro tiv ni ci ve ćin ske vla da vi ne bu du us kra će ni za pra vo par ti ci pa ci je u pro ce su ma jo ri za ci je, on da je naj bo-lje da tu nor mu us pos ta vi pre ne go što an ti de mok rat ske par ti je stek nu sna gu« (Fox i Nol te, 2000: 432). Za to je mož da naj bo lje da se kri te ri-ju mi za zab ra nu an ti de mok rat skih par ti ja pro pi šu od mah po ru še nju (po st)to ta li tar nog re ži ma, kao sas tav ni deo prav nog sav la da va nja to-tali tar ne proš los ti – sa ci ljem da se spre či da kli ce tog re ži ma bu du pre ne te i po h ra nje ne na tle mla de i ro vi te de mok ra ti je (upor. i Glaeßner, 1994: 181).


LJE PO TA

Lje po ta. Moć ko ja že ni omo gu ću je da op či ni za ljub lje nog muš kar ca i nas mrt prep la ši mu ža.

Am bro se Bier ce


ŠAM PA NJAC

Ve ze po či nju sa šam panj cem, a zav r ša va ju na ka mi li ci.

Va léry Lar baud

SRE ĆA

Sva ki muš ka rac ko ji se po nov no ože ni, ne zas lu žu je sre ću ko ju je imao kad je iz gu bio pr vu že nu.

Tris tan Ber na rd

Ne mam sre će, naj bo lji mi je pri ja telj oti šao bez mo je že ne.

Sid ney Smi th

* Hrvat ski fi lo zof, so cio log, sveu či liš ni pro fe sor na Fi lo zof skom fa kul te tu u Zag re bu (Sud bi na odab ra nih. Eu ge nič ki pro jek ti u do ba gen ske teh no lo gi je, Za pi si iz tre će kul tu re, Svjet sko car stvo i nje go vi nep ri ja telji ...).

So ci jal ni mean dri lus tra ci je –ret ri bu ci je i po mi re nja

DARKO POLŠEK*

1.

Pr vi po li tič ki po tez Vac la va Ha ve la, neg daš njeg pred sjed ni ka Češ-ke Re pub li ke, na kon nje go va us to li če nja bio je dek ret o smje nji va nju svih ko mu nis ta s nji ho vih po lo ža ja. Lus tra ci ja! Ta se mje ra na vod no mo ra la is pu ni ti u ro ku od tje dan da na. Če si su na ve de ni ukaz prih va-ti li kao sa mo ra zum ljiv i dob ro do šao; o kre di bi li te tu češ kih ko mu nis ta teš ko je mog lo bi ti go vo ra, pa se so ci jal ni zna čaj tak vo ga pos tup ka ub r zo za bo ra vio.

Pa ipak, ka da za mis li mo pro vo đe nje slič no ga pos tup ka u ne koj dru goj is toč noeu rop skoj zem lji, pri mi je tit će mo da mu po nje go voj ra-di kal nos ti go to vo ne ma rav na. U Bu gar skoj, prim je ri ce, on bi izaz vao teš ke so ci jal ne pos lje di ce, pro tes te ili čak i ve li ke ne mi re.

Prob lem s ko jim se Ha vel uh va tio ukoš tac od mah po do las ku na vla st, u kru gu so cio lo ga i po li to lo ga ko ji se ba ve tran sfor ma ci jom ko mu niz ma i tzv. tran zi ci jom Is toč ne Eu ro pe u de mok ra ci ju, zo ve se ret ri bu ci ja u ob li ku lus tra ci je. On obuh va ća niz prav nih, so ci jal nih, po li tič kih i psi ho loš kih as pe ka ta i gla si: ka ko se »os ve ti ti« ko mu ni sti-ma, po li ti ča ri ma, služ be ni ci ma taj nih služ bi, bi rok ra ti ma, či nov nici-ma i »po li tič ki po dob ni ma«, ko ji su se oko ris ti li svo jim po lo ža ji ma u sru še nom to ta li tar nom sis te mu, a da to ne na ru ši mo ral ni, prav ni i so ci jal ni po re dak.

Pr vi se put te ži na to ga prob le ma shva ti la u uje di nje noj Nje mač koj ka da se pos ta vi lo pi ta nje što uči ni ti s ar hi vi ma taj nih služ bi, sa služ-be ni ci ma STA SI-a i ka ko su di ti biv šem pred sjed ni ku DDR-a Eric hu

264 DARKO POLŠEK

Ho nec ke ru. Prob lem o ko je mu is pr va, kao ni u Češ koj, go to vo nit ko ni je oz bilj no raz miš ljao je st slje de ći: u prav noj dr ža vi su di ti se mo že sa mo pre ma po zi tiv nim za ko ni ma. Su di mo li tak vim »zlo či ni ma« pre-ma no vim za ko ni ma, na ru šit će mo op ćep rih va će no prav no na če lo o ne ret roak tiv nos ti pra va. Ta ko, prim je ri ce, čla nak 15, stav 1. Me đu na-rod nog spo ra zu ma o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma UN-a iz 1976. ka že: »Nit ko se ne smi je osu di ti za či ne ili pro pus te ko ji ni su ni po do ma ćem ni po me đu na rod no me pra vu bi li kri vič no dje lo u do ba po-či nja nja...«, ali se, da ne bi bi lo za bu ne, u stav ku 2. od mah nas tav lja: »Niš ta u ovo me član ku ne pri je či da se su di ili kaz ni bi lo ko ja oso ba za ne ki čin ili pro pu st ko ji je u do ba po či nja nja bio kaž nji vo dje lo pre ma op ćim na če li ma pra va priz na tim od za jed ni ce na ro da.«

S Ho nec ke rom i pri pad ni ci ma STA SI-a, dak le, ni je bi lo po seb nih prob le ma. Ali prob lem ret ri bu ci je ne rje ša va se sa mo su đe njem oni ma ko ji su bi li di rek tno od go vor ni za kr še nje ljud skih pra va. U krug oso-ba na ko je se od no si ret ri bu ci ja nai me ula zi i niz »obič nih gra đa na«, svje do ka u nam ješ te nim pro ce si ma, rav na te lja ko ji su za poš lja va li »po-dob ne« oso be, iz ba ci va li ili spr je ča va li za poš lja va nje »ne po dobnih«, dje lat ni ka ko ji su po na rud žbi jav no op tu ži va li svo je ko le ge zbog »pro tud r žav nih uv je re nja«, or ga ne ko ji su uki da li pra vo dr žav ljan stva ili iz ba ci va li iz zem lje (kao u Češ koj), oso be ko je su se ma te ri jal no oko ris ti le po lo ža ji ma i još mnoš tvo dru gih. Kat ka da se kru go vi ši re u kraj no st: Ima li uop će ne vi nih, od nos no, pos to ji li uop će oso ba ko ja se u ne ko do ba svo je ga ži vo ta ni je og ri je ši la o mo ral? Na sup rot to mu, ne ki rus ki pis ci, po put J. Bon da re va i A. Ka li ni na, se dam de se tih su go-di na pri ča li pri če o pa te tič nim i kon si li jan tnim sus re ti ma zat vo re ni ka i ču va ra sta lji nis tič kih lo go ra u ko ji ma se poen ta sas to ji u to mu da nit ko ni je kriv, jer su i jed ni i dru gi tek žr tve sis te ma.

Iz me đu na ve de nih ek stre ma ve li ki je pros tor za pro sud bu stvar ne mo ral ne i prav ne kriv nje. Prob lem se ret ri bu ci je da nas u raz li či tim is toč noeu rop skim zem lja ma rje ša va na raz li či te na či ne. Vr ste ret ri-bu ci je u na če lu ne ovi se ni ti o neg daš njim ni ti o pos to je ćim prav nim nor ma ma, već po naj pri je o so ci jal nim pos lje di ca ma ko je su raz li či ti ko mu nis tič ki re ži mi os ta vi li u nas li je đe. Što je dik ta tu ra bi la ja ča, to je sklo no st ret ri bu ci ji ve ća. Cau ses cu je ubi jen, Jelj cin je zab ra nio rad ko mu nis tič ke par ti je, Ha vel je smi je nio sve ko mu nis te. Na sup rot to mu, Slo ven ci su ima li pred sjed ni ka ko mu nis ta, a Lit van ci, Es ton ci i Po lja ci na dru gim par la men tar nim iz bo ri ma po nov no bi ra ju ko mu nis te.

Ana li za sva ke is toč noeu rop ske zem lje za so cio lo ge je veo ma pouč-na. Ko mu nis tič ki re ži mi ko ji su se us pje li le gi ti mi ra ti kao zaš tit ni ci

265So ci jal ni mean dri lus tra ci je – ret ri bu ci je i po mi re nja

na cio nal nih in te re sa i pro vo di te lji so ci jal nih re for mi, kao što po ka zu je prim jer Slo ve ni je, Lit ve, pa i Ma ke do ni je i Bu gar ske, os ta li su va žan po li tič ki fak tor u no vim de mok rat skim re ži mi ma. Oni ko ji to ni su uspje-li, re ci mo u Hr vat skoj i Ma đar skoj, bi li su lis tom iz gub lje ni.

Ali tra di ci ja ko mu niz ma, pa ta ko ni sklo no st ret ri bu ci ji ni je se mog la la ko iz bri sa ti. Zbog to ga su za ana li zu ret ri bu ci je naj za nim lji-vi ji prim je ri ze ma lja u ko ji ma su ko mu nis ti iz gu bi li vla st. Hr vat ska je u to me kon tek stu veo ma pou čan prim jer. Gla so va njem za »hr vat sku op ci ju«, gra đa ni Hr vat ske izab ra li su ja ku ret ri bu tiv nu op ci ju, una toč či nje ni ci da su broj ni pred stav ni ci no ve vlas ti i sa mi bi li ak tiv ni ko mu-nis ti. Ta ko je otup lje na oš tri ca služ be ne, tj. »jav ne« ret ri bu ci je. Psi ho-loš ka pot re ba za ret ri bu ci jom sto ga je ka na li zi ra na na dru ga pod ruč ja, pa smo da nas svje do ci »pri rod nog sta nja ret ri bu ci je« u ko je mu svat ko op tu žu je sva ko ga za »sta re« ili »no ve« gri je he bez ikak ve mo guć nos ti da se su ko bi ri je še ne kim prav nim sred stvom. Slič na je si tua ci ja nas ta-la i u Slo vač koj, gdje je no va kla sa, iz ras la ar ti ku la ci jom »na cio nal nog in te re sa«, sas tav lje na ug lav nom od biv ših ko mu nis ta na če lu s pred-sjed ni kom Me čia rom. U ob je zem lje ret ri bu tiv na sklo no st pu čan stva ima teš ke so ci jal ne pos lje di ce. Ne mo guć no st da se mo ral ni na gon re-tri bu ci je ka na li zi ra jav no i prav no, po tis nu la ga je u dub lje so ci jal ne i psi ho loš ke slo je ve, i pret vo ri la ga u near ti ku li ra ni gnjev pre ma biv šoj i sa daš njoj vlas ti. Ta ko je osa ka će na te melj na mo ral na sna ga ret ri bu ci je, us pos ta va mo ral ne rav no te že, ko ja je pre duv jet po mi re nja, kon sen zu sa i na cio nal ne ko he zi je.

Ali taj se gnjev u ob li ku ret ri bu ci je la ko pret va ra i još češ će ma ni-fes ti ra u na cio na liz mu. U ko mu nis tič kim »fe de ra ci ja ma« on je stvo rio stal nu na pe to st me đu sas tav nim re pub li ka ma i ot vo re ni rat. U os ta lim is toč noeu rop skim zem lja ma na cio na li zam ni je po ka zao svo je ruž ni je li ce, jer se ras pa dom Var šav sko ga ugo vo ra ret ri bu tiv ni na gon pre ma Sov jet sko me Sa ve zu, iz vo ru do mi na ci je, za do vo ljio.

U to me je kon tek stu pou čan prim jer Polj ske. So li dar no st je vi še od de set go di na zas tu pa la so ci jal ne, na cio nal ne (i kle ri kal ne) in te re se. Na kon do las ka na vla st, nje zin je vo đa i sim bol Le ch Wa len sa po čeo po nav lja ti au to ri tar ne ko mu nis tič ke dječ je bo les ti. Cr kva se iz ra zi to za lo ži la za op ci ju na cio nal nog po mi re nja, i u to mu je oči to us pje la, prem da bi polj ski ko mu nis tič ki re žim na če lu s pos ljed njim dik ta to rom Woj ciec hom Ja ru zel skim mo gao bi ti jed no od op rav da nja ja ke ret ri bu-ci je. Da je op ci ja na cio nal no ga po mi re nja u Polj skoj od ni je la ap so lut nu pob je du, po ka zu je prim jer pu kov ni ka Ryszar da Kuk lin skoga, ko ji je kao za pov jed nik sto že ra polj ske ko mu nis tič ke voj ske du go su ra đi vao s

266 DARKO POLŠEK

ame rič kim taj nim služ ba ma i preb je gao u SAD. Na kon iz bo ra uskra će-na mu je polj ska pu tov ni ca, a u is tra ži va nji ma jav no ga mni je nja po ka-za lo se da ga vi še od 50% Po lja ka smat ra na cio nal nim iz daj ni kom, dok sa mo 10% is to mis li o Ja ru zel sko me. Sna ga ret ri bu ci je u Polj skoj bi la je us tva ri sa mo sus preg nu ta, da bi svo ju sna gu po ka za la ove godi ne na dru gim iz bo ri ma, i to pre ma vlas ti tim »he ro ji ma« iz ko mu ni stič kih vre me na, u iz bo ri ma na ko ji ma je iz ra zi to lje vi čar ska koa li ci ja od ni je la pob je du. Slič no se zbi lo 1994. go di ne u Bu gar skoj, ka da se u li panj-skoj »ša tor skoj« re vo lu ci ji pred pred sjed nič kim ure dom, ret ri bu tiv na sna ga sto ti njak ti su ća gra đa na ob ru ši la na biv še ga di si den ta i on daš-njeg pred sjed ni ka Bu gar ske Že lje Že le va zbog na vod no ga kom plo ta s ko mu nis ti ma.

Prem da je ret ri bu ci ja iz ra zi ta po li tič ka po lu ga vlas ti, nje zi ni se naj-da le ko sež ni ji prim je ri oči tu ju na so ci jal no me pla nu, ta ko re ći u sva ko-dnev no me ži vo tu. Prom je ne u cen tru mo ći ut je ču na no vo struk tu ri ra-nje lo kal nih cen ta ra mo ći. To je so ci jal no vre nje pot pu no nep ro zir no za struč nja ke ko ji raz miš lja ju is klju či vo u po li tič kim ka te go ri ja ma, jer u na če lu ne uzi ma ju u ob zir niz sit ni ca iz biog ra fi ja »no voo bi lje že nih oso ba«. Hr vat ska je s is kus tvom veo ma rep re siv nog ko mu nis tič kog re ži ma i ra ta pra va riz ni ca za is tra ži va nje ret ri bu ci je, jer se oso ba ma sa da mo že sta vi ti na te ret (rje đe u zas lu gu) i nji ho va pred rat na i nji ho va rat na biog ra fi ja. S ob zi rom na »mo ral nu os jet lji vo st«, tj. na či nje ni cu da ret ri bu tiv ni na gon ni je do bio ni kak vo prav no za do vo lje nje, u jav nim po le mi ka ma do volj no je spo me nu ti što je net ko ra dio u ko mu niz mu ili pak da se ni je slo žio s od re đe nom rat nom proc je nom, pa da se osi gu ra po li tič ka i po le mič na pob je da. Ob jav lju ju se »cr ni dos sie ri« in te lek tua-la ca iz ko mu nis tič ko ga raz dob lja, ali i no ve lis te raz li či tih ka te go ri ja »ne po ćud nih«. Stva ra nje ci vil no ga druš tva ta ko je u nas pres ko či lo fa zu po mi re nja, tj. us pos tav lja nja mo ral no ga kon sen zu sa (a ne po li-tič ko ga jed nog las ja, ka ko ne ki mis le da bi tre ba lo) i od mah pop ri mi lo obi ljež ja in te res no ga or ga ni zi ra nja. Dob ro poz na ti ter mi ni »dr žav ni nep ri ja te lji«, »stra ni agen ti«, »ek spo zi tu re«, ili pak »naš čov jek u vla-di« opet stje ču svo je de no ta te. To in te res no or ga ni zi ra nje ni ti u jed noj zem lji Is toč ne Eu ro pe ne ma čis to ideo loš ki ka rak ter, una toč to mu što već ra zaz na je mo nas ta ja nje no vih kla sa. Ono je, ka ko is ti če Ash, plod slu či va nja raz li či tih biog ra fi ja.

Zad nja knji ga Ti mot hya Gar to na As ha, naj poz na ti je ga struč nja ka za no vi ju is toč noeu rop sku po vi je st, u ko joj se, iz me đu os ta lo ga, ob ra đu je prob lem ret ri bu ci je, no si nas lov Ko ri st od gru bos ti. Taj je nas lov pro-gra ma ti čan za sve is toč noeu rop ske zem lje. Zem lje u ko ji ma će do ći do


fak tič kog po mi re nja, tj. kon sen zu sa oko no vo ga struk tu ri ra nja za jed-ni ce, prav no ga ka na li zi ra nja ret ri bu ci je, zem lje u ko ji ma će zav la da ti to le ran ci ja pre ma raz li či tos ti i u ko ji ma će se zna ti is ko ris ti ti pred no st raz li či tos ti oso ba i uv je re nja mo ći će bo lje is ko ris ti ti ve li ke i raz no li ke ljud ske po ten ci ja le za slo bo du. Pret pos tav ka za to je st na čel no rje ša-va nje prob le ma lus tra ci je, ko ji se ne mo že ri je ši ti pu kom zam je nom oso ba i po nav lja njem sta rih ob ra za ca po na ša nja i vla da nja.

2.

Svoj čla nak »Pos li je po to pa, tu smo mi«, Ti mot hy Gar ton Ash, poz na ti ko men ta tor zbi va nja u Is toč noj Eu ro pi, za po či nje slje de ćim raz go vo rom: Nedav no sam te le fo ni rao Ja ce ku Ku ro nu, ve te ra nu opor be a sa da

polj sko me mi nis tru ra da i so ci jal ne skr bi. Jed na je že na od go vo ri la na po ziv.

»Mo gu li, mo lim Vas, do bi ti gos po di na mi nis tra Ku ro na?« »Ali ovo je cen zor ski ured«, od go vo ri la je da ma uljud no.

(Te le fon ski se broj raz li ko vao sa mo u jed noj zna men ci.) »Ali zar cen zu ra ni je uki nu ta?« »Da, uki nu ta je, ali na ši ugo vo ri is tje ču kra jem sr pnja, pa smo još

uvi jek ov dje.« »Pa... on da Vam že lim ugod ni ne rad.« »Hva la li je pa, i Va ma sve naj bo lje.« Glas joj je bio šar man tan.1

Ash nas tav lja s pi ta njem: »Što uči ni ti s biv šim cen zo ri ma, služ be-ni ci ma taj nih služ bi i os ta lim apa rat či ki ma biv ših so ci ja lis tič kih re ži-ma?« I pret pos tav lja da se in sti tu ci je po put, re ci mo, cen zu re, uki da ju jed nim činom po li tič ke vo lje ili ar bit ra že.

Prem da se na ve de na aneg do ta da nas doim lje sa mo ko mič nom, da-mi na tvr dnja o is te ku ugo vo ra iro nič no iz ra ža va la ten tnu bo ja zan da će se ugo vor s cen zor skim ure dom zbog iner ci je in sti tu ci ja pro du lji ti, od-nos no uv je re nje da će in sti tu ci ja cen zu re pre živ je ti, mož da ne na istom te le fon skom bro ju i pod is tim ime nom, već u ob li ku ne ke slič ne in sti-tu ci je. Dru gim ri je či ma, prem da je uki da nje od re đe no ga ob li ka ne ke in sti tu ci je sas vim mo gu će, uvi jek pos to ji je dan vi še ili ma nje skri ve ni

1 Ash, T. G., 1991. (1983.). Uses of Ad ver si ty, Gran ta Boo ks.

268 DARKO POLŠEK

druš tve ni me ha ni zam, neiz re če na druš tve na pot re ba ko ja je iz no va proiz vo di. Taj skri ve ni so ci jal ni kon zer va ti vi zam, ta iner ci ja in sti tu ci ja na pr vi se pog led či ni naj važ ni jim ob jaš nje njem ne volj kos ti tran zi cij-skih ze ma lja da pok re nu pro ces lus tra ci je i da se uh va te ukoš tac s tek nao ko ne bit nim prob le mom Ver gan gen heit bewel ti gun ga, na di la že nja proš los ti. Pos ve je mo gu će da je druš tve ni za bo rav, kao uos ta lom i onaj osob ni, svo jev r sna nor ma li za ci ja ko ja omo gu ća va da se druš tve ne i osob ne ener gi je ka na li zi ra ju u neš to pro duk tiv ni je.

Ali što ako nep rev la da va nje proš los ti, ako op ci ja odus ta ja nja od lus tra ci je stva ra još te že prob le me?

Na prim jer, ako zbog to ga lju di pos ta nu do volj no ci nič ni da odu-s ta nu od ide je prav de ili pra ved nos ti? Ako gra đa ni pos ta nu skep tič ni pre ma bi lo kak vim so ci jal nim in sti tu ci ja ma, nor ma ma, prav nim i mo ral nim re gu la ma? Smi je li se druš tve ni ži vot gra di ti na tak vom za bo ra vu? Ni je li, nap ro tiv, odus ta ja nje od lus tra ci je znak ne ma ra i svje do čan stvo nes po sob nos ti sa daš njih ge ne ra ci ja da prav no okon ča na ga đa nja i ma lig ne tra če ve (»rek la-ka za la«) o na vod noj kriv nji osoba iz biv šeg re ži ma za broj ne ljud ske žr tve? Što će slje de će ge ne ra ci je mis li ti o na ma ako svoj dio ne zah val nog pos la nis mo oba vi li? Ho će li se to me đu ge ne ra cij sko »praš ta nje« nas ta vi ti u ne dog led? I ka kav će te melj na še kul tu re pred stav lja ti ti slo je vi ne po čiš će ne pra ši ne ili zgru ša ne kr vi?

Po vi je st sva ka ko po ka zu je da »pro čiš ća va nje« ni je nuž no. Ali, is to ta ko, ona nam po ka zu je da slje de će ge ne ra ci je i re ži mi ko ji su us li je di li ni su mog li bi ti bit no bo lji od pret hod nih. Uk rat ko, ka da bi taj za bo rav, na vod no (ali sa mo po tis nu to) »praš ta nje« bi lo vla da ju će na če lo, bio bi to vr lo loš te melj za iz grad nju de mok rat skih in sti tu ci ja. Pri gu še ne stras ti, neiz rav na ne ra ču ne sa mo bis mo pre ba ci li u dub lje ili, toč ni je, pri zem ni je slo je ve so ci jal nos ti, pa bis mo um jes to prav ne dr ža ve dobi-li ne fun kcio nal nu dr ža vu i za jed ni cu po je di na ca ko ja se me đu sob no sa ma ob ra ču na va ovis no o vla da ju ćim gla si na ma: bez do ka za, bez prav nog pos tup ka, bez pra va na ob ra nu. Za jed ni cu ko ja bi se na vik la na men ta li tet lin ča kao ide ju prav de.

3.

Za mis li mo sa mo što bi se do go di lo da se proš lo st ni je prav no i psi-ho loš ki ob ra di la u slu ča ju fa šiz ma.

U vri je me pros la ve pe de se te go diš nji ce is kr ca va nja Sa vez ni ka u Nor man di ji u ino zem noj i do ma ćoj jav nos ti po nov no se po če lo go vo-


ri ti o raz li či tim as pek ti ma fa šiz ma i nje go vim so ci jal nim i psi ho loš kim pos lje di ca ma. Ni za la su se i po seb na osob na svje do čan stva. Bi lo je jas no da, una toč svim poz na tim či nje ni ca ma i na po ri ma ve ći ne sta-nov ni ka s ob je stra ne neg daš nje fron te, za mno ge Dru gi svjet ski rat još ni je zav r šio.

Za ob nav lja nje ras pra va o fa šiz mu pos to ja li su i pos to je broj ni raz-lo zi. Nji ma ni je pot re ban po seb ni po vod. Me dij ski spo ro vi ug lav nom se vo de na dvi je ra zi ne: ri ječ je, pr vo, o spo ro vi ma oko či nje ni ca ko je su zbog mno gob roj nih i raz no li kih raz lo ga bi le is kriv lje ne, sak ri ve-ne ili spor ne. Ta ko su, prim je ri ce, ob jav lji va nje Žer ja vi će ve knji ge o žr tva ma ra ta i pri je vod knji ge Mi nis tar i ma sak ri Ni ko la ja Tol sto ja o Blei bur gu i križ no me pu tu u nas koin ci di ra li s nas tan kom vi šes tra nač-ko ga sus ta va. Prem da je za taš ka va nje či nje ni ca ko ji ma bi se mog la os li ka ti dru ga stra na me da lje bi la kla sič na po li ti ka ze ma lja iza že ljez ne zav je se, ne ke su či nje ni ce iz po na ša nja pob jed nič kih tru pa do bi le na te ži ni tek zbog pro mi je nje nih po li tič kih okol nos ti u ko ji ma u me đu na-rod noj vanj skoj po li ti ci s Nje mač kom, Ja pa nom i Ita li jom opet tre ba ra ču na ti.

Prim je ri ce, u iz van red noj stu di ji pod nas lo vom »Proš lo st je ne ka dru ga zem lja. Po li tič ki mi to vi u pos li je rat noj Eu ro pi« ame rič ki po-vjes ni čar To ny Jud tko ja po ku ša va do ča ra ti raz mje re fa šiz ma u Eu ro pi, po seb no u na vod no »an ti fa šis tič kim« zem lja ma, te ob jas ni ti raz lo ge fal si fi ka ci je po vi jes nih či nje ni ca, od nos no stva ra nja mi to va o pob jed-nič kim na ro di ma. On iz no si ne ke vr lo za nim lji ve po vi jes ne i so ci jal ne či nje ni ce o raz mje ri ma uniš te nja. Ju dt pi še: U tjed ni ma ko ji su sli je di li na kon sov jet skog voj nog zau zi ma-

nje Ber li na zbog si lo va nja se za li ječ nič ku ob ra du pri ja vi lo 90.000 že na. U Be ču su Za pad ni Sa vez ni ci u pr va tri tjed na na kon upa da Cr ve ne ar mi je za bi lje ži li 87.000 žr ta va si lo va nja... Kao re zul tat Pots dam skog po mi ca nja polj skih gra ni ca u pos li je rat nim je go-di na ma zbog prot je ri va nja s Bal ka na ili ko lek tiv nog kaž nja va nja su det skih Ni je ma ca prot je ra no 15 mi li ju na Ni je ma ca... Dva mi li ju-na je um r lo na pu tu ili za vri je me prot je ri va nja, a os ta li su stig li u Za pad nu Nje mač ku (naj vi še u Ba var sku) u ko joj su još 1960. 28% svih dr žav nih i jav nih či nov ni ka bi li iz bjeg li ce i prog na ni ci.

Da le ko su te ži i u od re đe nom smis lu opas ni ji vri jed nos ni as pek ti spo ro va o fa šiz mu ko ji se ti ču tu ma če nja do ga đa ja. Oni se, s jed ne stra ne, tre nu tač no pre no se na pos to je ći po li tič ki kra jo lik, ali i su vi še čes to i iz vi ru iz nje ga, jer mno gi po je din ci, up ra vo zbog pro mi je nje-nih po li tič kih okol nos ti, mis le da je veo ma opor tu no prev red no va ti

270 DARKO POLŠEK

sve vri jed nos ti i kre nu ti u dru gu kraj no st, i po če ti na ne ki na čin op rav da va ti fa ši zam. Ju dt vr lo dob ro zao bi la zi stu pi cu, i po ka zu je ka ko su raz mje ri fa šiz ma u Is toč noj Nje mač koj, Bu gar skoj, Ma đar-skoj, Slo vač koj, Fran cus koj, Nor veš koj, Ni zo zem skoj bi li po tis nu ti i pret vo re ni u »pob jed nič ke mi to ve« zbog raz li či tih ideo loš kih i so-ci jal nih ci lje va: na Is to ku ra di glo bal ne ideo lo gi je u ko joj je fa ši zam bio sa mo »iz raz« ka pi ta liz ma, a na Za pa du, po naj pri je u Fran cus koj i Ita li ji, zbog stva ra nja br žih uv je ta za oz drav lje nje od fa šiz ma vr lo obo lje log so ci jal nog tki va. Pre ma tom pos li je rat nom »mi tu«, sa mo su Ni jem ci bi li pra vi kr vni ci; njih se slo bod no mog lo op tu ži va ti za sva zlod je la po či nje na ti je kom Dru gog svjet skog ra ta.

To nyja Jud ta spo me nu te či nje ni ce za ni ma ju ka ko bi mo gao od go vo-ri ti na jed no dru go važ no pi ta nje: Ka ko sto je stva ri s de na ci fi ka ci jom i oz drav lje njem oči to obo lje log druš tve nog tki va, i s pos lje di ca ma od-re đe ne vr ste de na ci fi ka ci je?

Važ no st to ga pi ta nja za suv re me no st vi di mo, prim je ri ce, na slu ča ju Mi lo še vi će ve Sr bi je ko ja vr lo oči to bo lu je od is te so ci jal ne bo les ti. U pos ljed njim go di na ma ra ta i pr vim pos li je rat nim go di na ma kaž nja va-nja fa šis ta i na cis ta ima lo je raz no li ke ob li ke. U ve ći ni ze ma lja, po seb-no u Fran cus koj i Ita li ji, ali is to ta ko i na Bal ka nu, ko la bo ra cio nis ti su smi ca ni po krat ko me pos tup ku: naj češ će bez obi ljež ja »le gi tim nos ti« ko ja pra ti gra đan sko pra vo su đe. Gra đan ski su do vi još uop će ni su bi li us pos tav lje ni. U Skan di na vi ji i Be ne luxu broj osu đe nih kre tao se u ras po nu od 40 do 64 na 10 ti su ća sta nov ni ka. Ali, re ci mo u Aus tri ji, za rat ne je zlo či ne op tu že no 130.000 oso ba, pro tiv 23.000 je po dig nu ta op tuž ni ca, 13.600 su prog la še ni kri vi ma, 43 ih je osu đe no na smrt, a kaz na je iz vr še na nad tri de se to ri com. U Fran cus koj se ta ko đer prim je-nji vao bla ži kri te rij: od 2.640 op tuž bi iz vr še na je 791 smr tna kaz na, a pros ječ no je op tu že no 12 oso ba na 10.000 sta nov ni ka. U Ita li ji je pro-ces de na ci fi ka ci je bio naj spo ri ji i naj spor ni ji. Još 1960. od 64 pre fek ta Re pub li ke, 62 su bi la fa šis tič ki fun kcio na ri, a is to vri je di, ka že Ju dt, i za svih 135 še fo va po li ci je. U Nje mač koj se pos ta vi lo pi ta nje ko ga kaž-nja va ti i kak ve raz mje re kaž nja va nja po du ze ti. Mo že li se sta ti sa mo s kaž nja va njem na cis tič kih čas ni ka ili tre ba kaz ni ti sve su dio ni ke, što de fac to zna či ci je lo druš tvo. Go di ne 1949., na kon nür nber škog pro ce sa i spo ra dič no ga i sim bo lič nog kaž nja va nja, zav r ši la se ame rič ka bla go-nak lo na me to da de na ci fi ka ci je i kaž nja va nja na cis ta.

Ame rič ka me to da de na ci fi ka ci je ima la je svo jih pred nos ti i ne do-sta ta ka. Ona oči to ni je us pje la kaz ni ti sve po je din ce od go vor ne za


fašis tič ke zlo či ne, ali je za to stvo ri la du got raj nu so ci jal nu kli mu u ko-joj se o to me mog lo i tre ba lo go vo ri ti. Pos lje di ca to ga bi la je re la tiv no br zo saz ri je va nje za de mok ra ci ju (to »br zo« zna či lo je de se tak i vi še go di na) i jas na svi je st da se tak vo sta nje ne smi je po no vi ti. U Is toč noj Nje mač koj, me đu tim, još da nas mo že mo vid je ti pos lje di ce ko mu ni-stič kog na če la de na ci fi ka ci je i pa ci fi ka ci je svih su ko ba, na če la pri sil ne »šut nje«: u Is toč noj Nje mač koj, kao uos ta lom i u Hr vat skoj, fa ši zam se smat rao pos lje di com ili iz ra zom klas no ga, bur žoas kog sis te ma, i mis li lo se da će se urav ni lov kom ili na cio na li za ci jom ri je ši ti prob lem fa šis tič ko ga nas li je đa. Ali ove dvi je me to de, tj. ideo lo gi je de na ci fi -ka ci je os ta vi le su ot vo re nom mo guć no st da se fa ši zam i na ci zam u bu duć nos ti ja ve kao ob lik ot po ra pro tiv ko mu nis tič kog to ta li ta riz ma, što se u ne kim zem lja ma i do go di lo. Is to ta ko, ko mu nis tič ka ideo lo-gi ja pog reš no je po ve za la fa ši zam s ka pi ta liz mom pa se ti me stvo ri la ne ka vr sta so ci jal nog uv je to va nog refl ek sa: ka da se ja vi la pot re ba za slo bod nim tr žiš tem, tj. za ka pi ta liz mom, tu je po ja vu u ko mu nis tič kim zem lja ma pra tio i nje zin uv je to va ni refl e ks – tj. Fa ši zam, od nos no ne ki nje mu sro dan kse no fo bič ni klon.

Po rat ne ra ne još oči to ni su za ci je li le. U nje mač kom tis ku de ve de-se tih se go di na in ten ziv no po le mi zi ra lo o slu ča ju pov jes ni ča ra Emi la Nol tea, ko ji se za la gao za re la ti vi za ci ju po vi jes nih tu ma če nja o Dru go-me svjet skom ra tu i re vi zi ju »teo ri ja o ho lo kaus tu«. Aus tri ja je u tom smis lu s ri je či preš la na dje la: go di ne 2007. osu di la je pov jes ni ča ra Da vi da Ir vin ga na vi še go diš nju zat vor sku kaz nu (ko ju je po ri ca telj ho-lo kaus ta i od slu žio). Tak vom osu dom Aus tri ja je uz bur ka la eu rop ske du ho ve ko ji su tvr di li da spo me nu ta dra kon ska osu da na ru ša va pra vo na slo bo du go vo ra. A mi no ri zi ra nje Mus so li ni je vih gri je ha u ta li jan skoj jav nos ti pos ta la je go to vo op će poz na ta či nje ni ca. Ni ti na še no vi ne ni su imu ne od tak ve opas ne re la ti vi za ci je. Za pov jes ni ča ra i po li ti ča ra spor oko vri jed nos ti ko ji ma pro mat ra mo još ži ve i du bo ke rat ne i po rat ne ra ne (za ko je se du go smat ra lo da su odav no za ci je lje ne) veo ma je va žan.

Osim to ga, po da ci ko ji se da nas bez us tru ča va nja iz no se s ob je stra-ne neg daš nje zav je se ili neg daš njih fron ti, jer je pres tao em bar go na in for mi ra nje iz me đu pr vo ga i dru go ga svi je ta, kao uos ta lom i ovaj naš rat u ko je mu sr pski ag re sor po ka zu je ti pič ne zna ke fa šis tič ke psi ho lo-gi je, so ci jal ne i voj ne or ga ni za ci je, po ka zu ju da fa ši zam i na ci zam ni su bi li sa mo pos lje di ce po vi jes nih okol nos ti i slu čaj nos ti već da za njih tre ba pot ra ži ti op će ni ti je so ci jal no ili psi ho loš ko ob jaš nje nje. Dru gim ri je či ma, slič ni se fe no me ni mo gu po ja vi ti u vr lo raz li či tim druš tvi ma i vre me ni ma.

272 DARKO POLŠEK

Osim po vi jes no-so ci jal nih uz ro ka za stva ra nje, ob nav lja nje ili re-la ti vi za ci ju mi to va iz pret hod nih re ži ma, pos to ji još jed no za nim lji vo tu ma če nje. Ne ki is tra ži va či is tra žu ju od nos pre ma na cis tič ko me nasli-je đu i s dru ge, is to ta ko za nim lji ve, psi ho loš ke i an tro po loš ke stra ne. Ri ječ je o prob le mu kriv nje. Ni zo zem ski au tor Ian Bu ru ma u svo joj knji zi Nad ni ca za kriv nju: sje ća nja na rat u Nje mač koj i Ja pa nu2 do ka-zi vao je ka ko u od no su Nje mač ke i Ja pa na pre ma nas li je đu iz Dru gog svjet skog ra ta pos to je go le me raz li ke. Prih va tiv ši an tro po loš ku opo zi-ci ju Ru th Be ne di ct »kriv nja nas pram sra ma«, pi še: Ni jem ci se gu še u kriv nji, oni os je ća ju pot re bu da is pov je de

svo je gri je he, da olak ša ju svo ju kriv nju i da im bu de op roš te no... Ja pan ci s dru ge stra ne že le os ta ti ti hi, a još vi še že le da i dru gi os ta-nu ti hi, jer poen ta ni je u kriv nji u oči ma Bo ga, već u jav no me sti du, u ne la go di, u ob ra zu.

Bu ru ma pred la že re li gioz no tu ma če nje te kul tur ne op re ke i pru ža ilus tra ci je tih raz li či tos ti: go vor Phi lip pa Jen nin ge ra, pred sjed ni ka Za pad ne Nje mač ke, po vo dom pe de se te go diš nji ce Kris tal ne no ći, u stu de no me 1988. i jav nu iz ja vu gra do na čel ni ka Na ga sa ki ja Mo tos hi me Itos hi ja, u pro sin cu is te go di ne, o ca re voj dje lo mič noj od go vor nos ti i kriv nji za rat. Jen nin ger je u svo me go vo ru po ku šao do ča ra ti at mos feru iz 1938. ka ko bi lju di ma pru žio lek ci ju o su dio niš tvu u zlo či nu, ali je jav no st pog reš no shva ti la pred sjed ni ko vu poen tu, smat ra ju ći da on vje-ru je u sta vo ve ko je je sa mo htio opi si va ti, pa je pred sjed nik Nje mač ke zbog to ga pod nio os tav ku. Jav na reak ci ja na iz ja vu gra do na čel ni ka Na ga sa ki ja bi la je još po gub ni ja. On je svo ju um je re nu iz ja vu o di je lu ca re ve od go vor nos ti dao kao od go vor na jed no pi ta nje ko mu nis tič ko ga zas tup ni ka u grad sko me vi je ću Na ga sa ki ja, u vri je me ka da se zna lo da car umi re. Gra do na čel ni ka su na pa li des ni ča ri i pat rio ti, bio je od mah is klju čen iz svo je po li tič ke stran ke, a dan pos li je ca re ve smr ti go to vo je po gi nuo od za do bi ve nih hi ta ca iz piš to lja jed no ga na cio na lis tič kog fa na ti ka.

Na ve de ni Bu ru mi ni prim je ri po ka zu ju ka ko od no si pre ma nas li je-đu ra ta mo gu bi ti raz li či ti – i so ci jal no ek splo ziv ni. I u Hr vat skoj bi se mog li na ći slič ni, ne ma nje pa ra dok sal ni prim je ri. Me đu tim, že li li se Hr vat ska ug le da ti na Nje mač ku, tj. na onaj za pad no nje mač ki, raz vi je-ni ji dio, mo ra la bi se ug le da ti i na nje zin od nos pre ma fa šiz mu. Kriv-

2 Buruma, Ian, 1994., The Wa ges of Gui lt: Me mo ries of War in Ger ma ny and Ja pan, Phoe nix Boo ks.


nja ili stid, ob je reak ci je na Dru gi svjet ski rat ne sum nji vo su bo lje od vje ro va nja da je ono hr vat sko sta nje, ona hr vat ska dr ža va neš to na što bis mo se ika da tre ba li ug le da ti.

Ali u Hr vat skoj (i u na ma srod nim zem lja ma) sta nje je u mno go če-mu te že ne go li u Nje mač koj i Ja pa nu, jer je na kon ra ta us li je di la dru ga, ko mu nis tič ka dik ta tu ra, ko ja je na kon iz vr še nja kla sič ne kr vne os ve te, po tis nu la i ve lom šut nje prik ri la bi lo kak vu ras pra vu. Jer bi ras pra vom o rat nim zlo či ni ma spon ta no ot vo ri la i ras pra vu o onim po rat ni ma.

Tak ve pog reš ke ne smi je mo po nav lja ti. I ni je pos ve slu čaj no da je odus ta ja nje od lus tra ci je i su đe nja za po rat ne zlo či ne u nas ot vo rio put za ob nav lja nje ide ja ko je su do njih do ve le.

4.

»Zem lje ko je ne ma ju po vi jes no ga pam će nja osu đe ne su po nav lja ti po vi jes ne pog reš ke«, re če ni ca je ko ja se čes to spo mi nje u kon tek stu opas nos ti od des nog ra di ka liz ma, ali go to vo ni ka da u kon tek stu opas-nos ti od ob nav lja nja onog ko mu nis tič ko ga. Po čet kom trav nja proš le go di ne (2010.) Hr vat ski hel sin ški od bor pod sje tio je na šu jav no st na či nje ni cu da se u nas ni su pro ce sui ra li zlo či ni ko mu nis tič kog to ta li ta-riz ma. Nji ho vu su iz ja vu oš tro osu di li do ma ći in te lek tual ci, aka de mi ci, pred sjed nik Re pub li ke i me di ji op će ni to. Haj ka pro tiv HHO-a do seg la je vr hu nac ka da su broj ni čla no vi HHO-a is tu pi li iz or ga ni za ci je, te su tra ži li od stu pa nje nje go va pred sjed ni ka Ive Ban ca, tvr de ći ka ko ta orga ni za ci ja ima pa met ni ja pos la od osu de ko mu nis tič kih zlo či na.

Za nim lji vo je da je iz ja va HHO-a vre men ski koin ci di ra la s re zo-lu ci jom Eu rop sko ga par la men ta (2. trav nja) »O eu rop skoj sav jes ti i to ta li ta riz mu« u ko joj »Par la me nt ža li što se 20 go di na na kon slo ma ko mu nis tič ke dik ta tu re u Sred njoj i Is toč noj Eu ro pi u ne kim zem lja ma čla ni ca ma nep ra ved no og ra ni ča va dos tup no st zna čaj nim do ku men ti-ma«, po put ar hi va taj nih po li ci ja. Eu rop ski par la me nt »oš tro i jed no-znač no osu đu je sve zlo či ne pro tiv hu ma nos ti i go le ma kr še nja ljud skih pra va svih to ta li tar nih i au to ri tar nih re ži ma«, te u ime su ću ti pre ma žr tva ma tih zlo či na i nji ho vim obi te lji ma us ta nov lja va (že li zas no va ti) »Plat for mu eu rop sko ga sje ća nja i sav jes ti«, ko ja će pod r ža va ti mre žu i su rad nju svih na cio nal nih is tra ži vač kih in sti tu ta ko ji is tra žu ju po vi-je st to ta li ta riz ma, te »ut vr đu je da će 23. ko lo voz pos ta ti eu rop ski Dan sje ća nja na žr tve svih to ta li tar nih i au to ri tar nih re ži ma, ko ji se tre ba obi lje ža va ti nep ris tra no i s dig ni te tom«. U na šoj je jav nos ti taj da tum pro šao pot pu no ne za pa že no.

274 DARKO POLŠEK

Ali da ni je ri ječ o pu kom pre vi du hr vat skog no vi nar stva i jav nos ti po ka za li su kas ni ji do ga đa ji, prim je ri ce na čin na ko ji smo pri je ne ko li-ko da na obi lje ži li pad Ber lin sko ga zi da. Po vo dom tog do ga đa ja Hr vat-ska je te le vi zi ja u emi si ju Ot vo re no poz va la Jo si pa Ma no li ća kao oso bu ko ja će »me ri tor no« ob jas ni ti što se do go di lo pri je dva de set go di na. Ra zum lji vo, um jes to o važ nos ti tog do ga đa ja (dov r še tak hlad no ga ra ta bez pro li ve ne kr vi, slom to ta li tar nog ko mu nis tič kog re ži ma, važ no st uje di nje ne Nje mač ke), su go vor ni ci su po če li ras prav lja li o »ne ga tiv-nim stra na ma« pa da Ber lin sko ga zi da i o to me je li u Hr vat skoj stvar no bio ko mu ni zam ili mož da ne ki druk či ji re žim, pa su gle da te lji mog li zak lju či ti ka ko je taj do ga đaj Hr vat skoj do nio sa mo zlo – neo li be ra li-zam i rat. To me je pri do nio i mla di no vi nar Sreć ko Hor vat, ko ji je tom pri li kom iz ja vio ka ko je pad zi da de fac to uniš tio na šu bu duć no st jer nas je li šio uto pi je, te je pad Ber lin sko ga zi da do veo u ve zu »sa zi do-vi ma ko ji su po tom nas ta li u Fran cus koj i u Sje di nje nim Dr ža va ma«, no vim, ka pi ta lis tič kim zi do vi ma ko ji lju di ma one mo gu ća va ju os nov na ljud ska pra va. Is ti je no vi nar u Ve čer njem lis tu ne ko li ko pu ta pi sao o »eman ci pa cij skom ka rak te ru ju go nos tal gi je«, a tak vim na pi si ma pri-dru ži li su se i mno gi na ši ug led ni no vi na ri i pis ci iz biv šeg re ži ma, ko ji pi šu ka ko je u biv šoj Ju gos la vi ji bi lo mno go bo lje ne go li u dru gim ko mu nis tič kim zem lja ma, te ka ko nas je up ra vo ta či nje ni ca na vod no do ve la do ra ta, ili pak ka ko smo up ra vo zbog »pa da zi da« za ne ma ri va li ka pi ta lis tič ke gro zo te i »so ci jal ne kom po nen te«.

Ali pa ra dok si na še ga lo šeg »pro bav lja nja« zlo či na pret hod nih re-ži ma (ko ji, sre ćom, ni su ti pič ni sa mo za nas) ne zaus tav lja ju se na ne pos to ja nju lus tra ci je, na ob no vi ju go nos tal gi je i ko mu nis tič kog »uto piz ma«, na »za bo ra vu Blei bur ga« i sl. Stav pre ma ko mu niz mu da nas ne for mi ra ju sa mo ek spo li ti ča ri sta tu sa Jo si pa Ma no li ća (či ji je ut je caj de fi ni tiv no na iz ma ku), ili pis ci ko ji su od las kom u Tr st ru ši li ko mu ni zam i pri tom mu se smi ja li. Naj go ra pos lje di ca tak vog sta nja je st sve ve će ne pov je re nje pre ma de mok rat skoj dr ža vi, li be ral nom po-ret ku i bi lo kak voj vlas ti.

Sta vo ve mla đe ge ne ra ci je ko je će od re di ti bu duć no st Hr vat ske da nas mno go vi še ob li ku ju ne ki no vi (sta ri) ideo lo zi. Prim je ri ce, ne-dav no je na jed noj jav noj i me dij ski vr lo ek spo ni ra noj ma ni fes ta ci ji kao ug led ni go st u Zag re bu sud je lo vao Ka r l-Hei nz Del lwo, pri pad nik te ro ris tič ke sku pi ne Baa de r-Mein ho ff, osu đen za uboj stvo ne ko li ko za-pos le ni ka nje mač ke am ba sa de u Šved skoj. Slo ven ski pro fe sor Rastko Moć nik ne dav no je hr vat skim stu den ti ma po ru čio ka ko se »ne bi ču dio da su stu den ti dig li mi nis tar stvo u zrak, jer je to le gi ti man na čin re vo-


lu cio nar ne bor be«. Ta kav je stav u Hr vat skoj jav nos ti pr vi pro mo vi rao nje gov ko le ga Sla voj Ži žek, ko ji »teo rij ski« ob jaš nja va zaš to je ta kav na čin bor be op rav dan i pot re ban.

Ali čak ni ti tak vo ot vo re no za zi va nje te ro riz ma do ma ćih mla dih ideo lo ga ni je na jo pas ni ji druš tve ni tre nd (prem da mu tre ba pos ve ti ti pot reb nu po zor no st). Ta se te ro ris tič ka ideo lo gi ja ši ri do ma ćom i svjet-skom jav noš ću jer se ne nu di sa mo kao al ter na ti va li je vom i des nom to ta li ta riz mu (prem da je u nji ma ite ka ko du bo ko uko ri je nje na), već i kao al ter na ti va de mok ra ci ji, li be ra liz mu i nje mu na vod no ima nen tnom »div ljač kom ka pi ta liz mu«.

Na jo pas ni ji pa ra do ks hr vat skog (i ne sa mo hr vat skog) od no sa pre ma re cen tnoj po vi jes ti po to me je pos ve na lik na la tin sko-a me rič ke tran-zi ci je. Glav ni pro tiv nik i li je vih i des nih hun ti odu vi jek je li be ra li zam, ko ji nji ho vi na ro di de fac to ni ka da ni su ima li uop će pri li ku is ku ša ti. Do ma ća je jav no st, bez ijed ne me ni poz na te in te lek tual ne iz nim ke, da nas prim je ri ce prig r li la ide ju da su »glo ba li za ci ja«, neo li be ra li zam, nje mu ima nen tni »div ljač ki ka pi ta li zam« i »so ci jal dar vi ni zam« kri vi za pos to je će sta nje. Bu du ći da su sve to na vod ne pos lje di ce uvo đe nja de mok ra ci je, ni je ni ču do da ne pov je re nje u de mok rat ske in sti tu ci je ras te, prem da us tva ri u nas ni li be ra liz ma ni »neo li be ra liz ma« ni ka da i ni je bi lo.

Ne pos to ja nje lus tra ci je sa mo je je dan, nao ko tek spo red ni do kaz. Da je nap rav lje na, broj ni po li ti ča ri sta re gar de (u on daš njoj i sa daš njoj po zi ci ji i opo zi ci ji) ni ka da ne bi mog li pos ta ti dr žav ni služ be ni ci i lju di s de mok rat skim kre di bi li te tom. S dru ge pak stra ne, što je mož da još važ ni je, lus tra ci je i pris toj nog od no sa pre ma proš los ti u nas ni je bi lo ni za to što smo so ci jal no odu vi jek bi li za rob lje ni klat nom is klju či vo li je ve ili des ne ideo lo gi je ko ja o li be ra liz mu ni je ima la ot ku da nauči-ti. (Up ra vo ta ko tre ba či ta ti go re spo me nu ti na pad na HHO.) A ka ko su se i li je vi i des ni (na fun kci ja ma i u pu ku) od jed nom pret vo ri li u »li be ral ne« po li ti ča re, u oba smo ih slu ča ja prih va ti li kao oso be ko je (već pre ma svo jim ideo lo gi ja ma) od jed nom »zna ju« ka ko ras po la ga ti dr žav nim nov cem, dr žav nim škol stvom, dr žav nom me di ci nom, dr žav-nim fon do vi ma, dr žav nim šumama, dr žav nim škve ro vi ma, dr žav nom elek trop riv re dom, dr žav nim že ljez ni ca ma, dr žav nim ces ta ma, dr žav-nim vo da ma i os ta lim dr žav nim po du ze ći ma. I um jes to da iz to ga iz-vu če mo pou ku ka ko dr ža va (bez ob zi ra je li pod li je vi ma ili pod desni-ma) po de fi ni ci ji lo še ras po la že »obi telj skim sreb rom«, i um jes to da prih va ti mo li be ral nu kri la ti cu da je »dr ža va zlo, ali naj ma nje zlo ko je poz na je mo«, i um jes to da se do ma ćoj jav nos ti pru ži sli ka (ar gu men-

276 DARKO POLŠEK

ti ra no po ka že) pre ma ko joj pra vog li be ra liz ma u na šoj po li ti ci uop će ni je bi lo, sa da nam se, dva de set go di na od pa da ko mu niz ma, nu de ide je o ek sprop ri ja ci ji ba na ka, o cen zu ri, o vlas niš tvu kao pljač ki, i ne sa mo što smo i da lje za rob lje ni tim (ul tra)li je vim i des nim iz bo ri ma i oprav da nji ma, već po či nje mo i sum nja ti da su de mok ra ci ja i li be ra li-zam uop će le gi tim ni so ci jal ni i po li tič ki iz bo ri.

Bu du ći da ni ka da nis mo ima li sna ge pro ce sui ra ti ni li je ve ni desne to ta li ta ris te, ka ko on da mo že mo oče ki va ti da će »prav na dr ža va« zah va ti ti i pro ce sui ra ti po li ti ča re ko ji su uči ni li »da le ko ma nje zla«, re ci mo ti me što su dio nov ca sta vi li u vlas ti te dže po ve, ili pak zaus tav-lja li pro ce se do ka za nim zlo čin ci ma iz sta rog sis te ma? Ka ko mo že mo oče ki va ti reak ci ju na sve ja ču na va lu to ta li tar nih ide ja kao le gi tim nih na či na ko rek ci je pos to je ćeg sta nja? Zi do vi u na šim gla va ma još uvi jek pos to je za to što se li be ral noj ide ji na ko joj po či va de mok ra ci ja i jed na-ki od nos pre ma sva kom to ta li ta riz mu još ni je ni pru ži la šan sa.

Naj ve ći pa ra do ks da naš njeg tre nut ka je st da smo zbog raz li či tih ob li ka nez na nja i to le ran ci je pre ma zlo či ni ma, sa mo dva de set go di na pos li je pa da ko mu niz ma iz gu bi li pov je re nje u de mok rat sku i li be ral nu dr ža vu. Up ra vo je to, po mom su du, naj groz ni je nas li je đe to ta li ta riz-ma. Nap ra vi li smo kri ve ko ra ke u vre me na u ko ji ma su se ne ki za da ci, po put lus tra ci je, već dav no tre ba li oba vi ti. Prem da je prav da efi kas ni ja ako je br za, to ni je nuž no raz log za očaj. Ako Eu rop ski par la me nt tek sa da od svo jih čla ni ca tra ži ono što ni mi još nis mo nap ra vi li, oči to ima mo pri li ku uh va ti ti ko rak s Eu ro pom i »svi je tom«. Jer de mok rat ska dr ža va i de mok rat ska – a to zna či li be ral na – po li ti ka mo gu pop ra vi ti ono što u ne kom tre nut ku ni je uči nje no. Što ni ka ko ne mo že mo re ći za onu to ta li tar nu. I za one ko ji nam još da nas nu de slič ne – to ta li tar ne al ter na ti ve.

5.

U tre nut ku dok pi šem ove re do ve u do ma ćoj jav nos ti buk ti ras pra va o op tuž bi i su đe nju Jo si pu Bolj kov cu za (ko mu nis tič ke) zlo či ne po či-nje ne na kon Dru gog svjet skog ra ta. Či ta telj ovih re do va, na dam se, imat će do volj no ma te ri ja la da sam pro ci je ni je li taj pos tu pak oportun, le ga lan i mo ra lan. On je pok re nut kas no – go to vo pre kas no. Nit ko još ni je ste kao do jam ka ko je ri ječ o ne kom sis te mat skom dje lo va nju prav ne dr ža ve. Ali či ni mi se, una toč to mu, da sim bo li čan ka rak ter te op tuž ni ce ni je ne va žan, baš kao što ni ti »pre kas na« su đe nja oso ba ma ko je su po či ni le zlo či ne ti je kom Dru gog svjet skog ra ta ni su bi la bez so-


ci jal ne te ži ne. Oni ma ko ji da nas kri ti zi ra ju spo me nu ti prav ni pos tu pak kao »spin« vla da ju će stran ke pred iz bo re, tre ba re ći ka ko je op tu že nik, da iro ni ja bu de ve ća, i sam bio du go go diš nji član up ra vo te – da nas još uvi jek vla da ju će stran ke. Pa i to je ne ka vr sta pro čiš će nja. Ne mušta i ne sis te ma tič na, kao i mno go štoš ta u Hr vat skoj. Ali, kao što smo vid-je li na prim je ri ma ne sis te ma tič ne lus tra ci je na kon fa šiz ma, ko ri st i sim bo lič no st to ga pro ce sa (prem da ne nuž no i pra ved no st) ni je pos ve za ne ma ri va. Pri pi si va ti taj čin is klju či vo pot re ba ma ovog, raz mjer no ne važ nog po li tič kog tre nut ka, zna či prid ru ži ti se zbo ru onih ko ji će jed nom dru gom pri li kom, u ne koj ne si gur ni joj bu duć nos ti ima ti još je dan ar gu me nt, još ja če upo riš te da u ime biv ših nep rav di op rav da va ju ono što se op rav da ti ne smi je.


PRI JA TE LJI CA

Ako vam že na pos ta ne pri ja te lji ca, vri je me je da pred lo ži te ne koj pri ja te lji ci da vam pos ta ne že na.

Frédéric Beig be der


LJU BAV

Ni je ima la pu no u gla vi, ni je ima laDuh pu no ši ri od nap r šnja kaNo da su baš izum je le ba rutNe tra ži se od dje vo ja ka.

Geor ges Bras se ns

Os je ćaj bli zak stoi ciz mu ko ji od muš kar ca tra ži da se za do vo lji jed nom je di nom že nom. A od že ne da bu de dis kret na kad je ri ječ o nje zi nim dru gim ve za ma.

Geor ges El go zy

Hr vat ska bez lus tra ci je: prek r šte no zlo ko mu nis tič kih oče va

JASNA BABIĆ*

Zad nje go di ne ju gos la ven ske i So ci ja lis tič ke Re pub li ke Hr vat ske do če kao je Želj ko Kekić u taj noj prat nji taj ne po li ci je SR Hr vat ske. U tom tre nut ku – na sa mom kra ju osam de se tih go di na 20. st. – bi la je oz na če na ofi ci jel nom kra ti com SDS, Služ ba dr žav ne si gur nos ti. No u na ro du se na da lje spo mi nja la kao Ud ba, po Up ra vi dr žav ne be zbijed-no s ti, ko ja je u služ be noj no men kla tu ri odav no nes ta la, kao zab lu da, »de vi ja ci ja«, kao od ba če na fa za re vo lu cio nar ne Dr ža ve pr vih de ce ni ja na kon Dru gog svjet skog ra ta.

Neš to kas ni je, ka da ju gos la ven ski te ri to rij pos ta ne sce na stal nih re for mi u smje ru »so ci ja liz ma s ljud skim li kom«, Ud bu će dis kva li-fi ci ra ti čak u služ be nim sa moin ter pre ta ci ja ma Par ti je. Ipak, od ba če na su ro vo st ud baš ko ga po čet ka zau vi jek se ug ni jez di la u ver bal nu sva-kod nev ni cu. Ko lok vi jal ni go vor dao joj je ne za bo rav nu spo me nič ku vri jed no st. »Ra dio sam za Ud bu«, još da nas ve li Želj ko Kekić, prem da je ime no va na in sti tu ci ja nes ta la u nje go voj naj ra ni joj puč koš kol skoj do bi. Sta sao je uz pri ču iden tič nu za pad njač kom vi đe nju stva ri: o mon-struoz nim teh ni ka ma sov jet sko ga NKVD-a i KGB-a.

Iz tak vo ga star ta u pos tko mu ni zam, u Hr vat skoj ni su mog li na-s ta ti druš tve ni i po li tič ki refl ek si, ko ji su se io na ko sa mo teo ret ski i dek la ra tiv no oče ki va li u svi je tu ka pi ta lis tič ki po želj ne de mok ra ci je. Anglo sak son ski dio Za pa da za te če ni je real ko mu ni zam sa mo me se-bi pre zen ti rao kroz ideo lo gi zi ra ju ću i mo ra li zi ra ju ću pre ra du slo bo de ku pop ro daj no ga iz bo ra. U SSSR-u taj iz bor i slo bo du ima la je sa mo par tij ska dr ža va, ap so lut ni vlas nik svih vri jed nih tr go vač kih am bi ci ja na svo je me te ri to ri ju. U Ju gos la vi ji – druš tve ne sku pi ne proiz vo đa ča i

* Poz na ta hr vat ska no vi nar ka, ne po dob na ne kim me di ji ma zbog svo je ne za vis ne po zi-ci je (Zag re bač ka ma fi ja, Uro ta Blaškić ...).

280 JASNA BABIĆ

ko ris ni ka, pri je pos jed ni ci ne go zre li vlas ni ci ko ji bi bi li kom pa ti bil ni poj mu vlas ni ka. Oba slu ča ja spre ča va la su re la ci ju s tr go vač kim par t-ne rom za pad noeu rop sko ga pro fi la.

Lus tra ci ja je, pak, skro je na iz pot re ba uje di nje nja dvi ju Nje mač ki, da ka ko, u Za pad noj Nje mač koj, ko ja je pam ti la ka za ma te s onu stra nu Ber lin sko ga zi da, pre poz na ju ći u nji ma teh ni ke na cis tič ko ga re ži ma iz vlas ti te po vi jes ti. Uto li ko je, sas vim is prav no, za ne ma re na dok tri-nar na ra zi na ko mu niz ma i an ti ko mu niz ma, da bi se nji ho va stvar na na rav pre poz na la kao iden tič na eg ze ku ti va. Lo gor u ko je mu su Ži do vi pre puš te ni cr ka va nju od gla di i in fek ci ja, niš ta ni je druk či ji od lo go ra u ko je mu su umi ra nju os tav lje ni ne po želj ni sov jet ski ele men ti, tzv. ku la ci i di si den ti. Cilj re ži ma, nao ko dras tič no raz li či tih, ka ko je u Nje mač koj dob ro shva će no, ne ma ni fes ti ra se u nje go voj ver bal noj ar ti ku la ci ji, ne go u nje go vu či nje nju, bi lo po ti caj nom za druš tve nu krea ci ju, bi lo uniš ta va ju ćim.

Iz kom pro mi sa an glo sak son sko ga svi je ta i nje mač ko ga og ra ni če no-ga is kus tva (nas ta lo iz nep res ta nog zu re nja u Ber lin ski zid) iz mi je si la se is to dob no i pred ra su da i nak nad no za do volj stvo zem lja ma biv še Ju gos la vi je, ko ja je još za svo je ga pos to ja nja iz mi ca la za pad njač kom geo po li tič kom razvr sta va nju. Što se ti če Hr vat ske – an glo sak son ska pred ra su da, iz mi je ša na sa sre ćom, u pu nom je za ma hu iz bi la u nao ko mar gi nal noj de pe ši ame rič ko ga dip lo ma ta, ko ji 2006., 16 go di na na-kon ko mu nis tič ko ga slo ma, svo ju vla du sa za do volj stvom iz vješ ta va ka ko je u Zag re bu na po kon »expres so tri jum fi rao nad tur skom ka-vom«. U per cep ci ji ame rič ko ga dr žav no ga služ be ni ka, za du že no ga da bra ni tre nu tač ne ci lje ve svo je vla de, tur ska ka va pos ta la je ek vi va le nt nad vla da no ga pri mi tiv no-ko mu nis tič ko ga mra ka. Ta ko je pos tko mu-nis tič ka Hr vat ska u pog le du kon zu ma ci je osu đe na na ili-i li si tua ci ju, či me je s pre zi rom od ba če no naj dra goc je ni je is kus tvo iz ne ka daš nje SFRJ: so ci ja lis tič ki su ži vot ta li jan sko ga ka fe-a pa ra ta i bo san sko ga fi l dža na. Za pad noeu rop ska sre ća nad pos tko mu nis tič kom si tua ci jom bez tur ske ka ve zas li je pi la se či nje ni com da su do ma ći re ži mi na kon 1990. ko nač no de fi ni ra li vr ste vlas niš tva, od neod re đe no ga druš tve-no ga u pri vat no ili dr žav no. I to je sve. Još ni da nas, nai me, ni ko ga ne zab ri nja va da pro ces vlas nič ko ga preob ra ža ja druš tve no ga ka pi ta la u ma te ri ju ti tu li ra no ga vlas ni ka, Hr vat skoj ni je do nio pret pos tav lje ni eko nom ski i de mok rat ski prog res. Sa mo je do kra ja ot vo rio tr žiš ni pros tor za pot roš nju uve ze nih ro ba, ide ja i teh no lo gi ja. Na dru goj stra-ni, Bos na i Her ce go vi na, fi l dža n-re pub li ka, vra će na je me đu ne ri je še ne te me bal kan skih ra to va.

281Hr vat ska bez lus tra ci je: prek r šte no zlo ko mu nis tič kih oče va

Ko li ko god iz gle dao pa ra dok sal no, kon fuz na po ja va oko ze ma lja biv še Ju gos la vi je ima ve ze s lus tra ci jom, ko je ni ka da ni je bi lo. Iz nad sve ga – an glo sak son skom Za pa du ni je bi la pri je ko pot reb na, dok Nje-mač ka, pred vod nik u raš čiš ća va nju eu rop skih ideo loš kih uk ra sa nad za rob lje nim druš tvi ma, ali pos ram lje na vlas ti tim na cis tič kim gri je hom, ni ka da ni je bi la u sta nju od re di ti gra ni cu iz me đu an ti fa šiz ma na balkan- ski na čin i zlo či na u nje go vo ime. Li je po su ov daš nji an ti ko mu nis ti po vuk li za nos min hen sko pra vo su đe ko je je po ku ša lo pro ce sui ra ti ubo ji ce Stje pa na Đu re ko vi ća, kao hr vat sko ga di si den ta ko ji se, na vod no, zam je rio ko mu nis tič koj Ju gos la vi ji. Ini ci ran na te me lju ni ka da do ka-za ne pret pos tav ke da je Đureković, do ta daš nji di rek tor hr vat ske INA-e, 1982. emig ri rao u Nje mač ku ka ko bi se bo rio pro tiv ta daš nje ga re ži ma svo je do mo vi ne, pos tao je in stru me nt pos ve po li tič kih ob ra ču na na tlu pos tko mu nis tič ke Hr vat ske. Da se oba vi la poš te na lus tra cij ska is tra ga, zna li bis mo da nas je li pob je gao s op ljač ka nim nov cem INA-e u kom-plo tu s ma fi jom, je li do bio za da ću da kom pro mi ti ra nas li je đe Jo si pa Bro za Ti ta, ili je bio no šen is kre nim an ti ko mu nis tič kim uv je re nji ma.

Ka ko lus tra ci ja ni je obav lje na, Đu re ko vi ćev leš zau vi jek os ta je pred met za sves tra no spe ku la tiv no ko riš te nje.

Bi lo ka ko bi lo, lus tra ci ja se za si gur no ni je mog la mo de li ra li po nje-mač kom stan dar du. Ko li ko je Hr vat ski ko mu ni zam bio spe ci fi čan, to je bi lo nuž ni je spe ci fi č no lus tra cij sko rje še nje, ko je je ima lo po če ti od re kon struk ci je izvr šno ga apa ra ta – je dan go lem, mu kot r pni po sao za en tu zi jas te bez nas li je đa od osob no preu ze tih pri vi le gi ja po bio loš ko--o čin skim li ni ja ma.

Ova ko, pak, Za pad se za do vo ljio pu kom re to ri kom i iz jaš nja va-njem, uz pri va ti za ci ju ko ja jam či ov laš te no ga gos po da ra ku pop ro da je. Ak te ri lo ma 1990. uop će ga ne za ni ma ju, za jed no s uv je ti ma ko ji se kro je za pos tko mu nis tič ka druš tva, suo če na s pa ra dok som: u is kre noj že lji da svla da ju ideo loš ke gra ni ce do ne dav ne Par ti je, sklo ne re for ma-ma i de mok ra ci ji, gru bo su vra će ni u reg re siv nu for mu ko mu niz ma, ovis ni o lju di ma naj dos toj ni jim lus tra ci je nje mač ko ga ti pa.

»Pre poz na jem su rad ni ke ne ka daš nje taj ne služ be u Sa bo ru, na mjes ti ma pred sjed ni ka op ći na, ko ji su zvi jez du pro mi je ni li ša hov ni-com, zna ju ći da ne će bi ti ot kri ve ni sa mo za to što je do ku men ta ci ja o ne ka daš njom douš nič koj mre ži uniš te na. Sva ki ope ra ti vac ne ka daš nje taj ne služ be ja ko je šti tio svo je ga su rad ni ka. Ni svo jim še fo vi ma po-ne kad ni je oda vao nji hov iden ti tet. Da va li smo im kod na ime na, so va, jas treb...«, upo zo ra va da nas Želj ko Kekić, sli ka ju ći si tua ci ju ko ja se iz ve li ko ga prev ra ta 1990. preok re nu la u vlas ti tu sup rot no st.

282 JASNA BABIĆ

Ma lo je, nai me, ko mu nis tič kih ze ma lja u ko ji ma je ti je kom is tih 90-ih pos to ja la sprem no st na neš to pos ve dru go, ka mo li os po sob lje-no st nje zi nih taj nih age na ta za eg zis ten ci ju bez re žim ske is po mo ći. Na jek la tan tni ji je prim jer da naš nje ga vlas ni ka no vin sko-iz da vač ke ku će EPH. Do 1990. vi đe ni i is tak nu ti ideo log Sa ve za ko mu nis ta, koji je nad zi rao »čis to ću« ideo loš kih kre ta nja u me di ji ma, s kli ma njem jed no par tij sko ga sus ta va sa moi ni ci ja tiv no se po vu kao u pri vat ne vo-de, os no vav ši tjed nik ko ji će na tr žiš tu pos ti ći nak la du od 100.000 prim je ra ka po sva kom bro ju. No, ka ko će lus tra ci ja upor no izos ta ti u nas tu pa ju ćim go di na ma, on se po ma lo uk lju či vao u struk tu re vla da ju će eli te, ko je su za da le koor di na te ne mo gu će ga po du zet niš tva bez svo je ga iz rav no ga bla gos lo va. Da nas, dok nje go va iz da vač ka kor po ra ci ja uži va po lo žaj opi nio n-ma ke ra, uvi jek će pod r ža ti vla da ju ću stran ku, osim u jed nom je di nom slu ča ju: ka da se ot vo ri pi ta nje ko mu niz ma i lus tra ci je. Nje go vi vo de ći no vi na ri bit će up reg nu ti da do ka žu ka ko je na dje lu des na us taš ka ini ci ja ti va pro tiv an ti fa šiz ma.

Ko li ko je os va ja nje me dij sko ga pros to ra pos ta lo pri je ko pot reb no za uva ža va nje po li tič ke po zor nos ti vi di mo po Ke ki će vom pos tko mu-nis tič kom raz vo ju. Po čeo je ova ko: »Ni sam se bo jao lus tra ci je. Lus tra ci ja bi zna či la da je na ma,

ko ji smo do ta da ra di li za Ud bu, zap ri je čen ulaz na jav ne i dr žav ne funk ci je de mok rat ske Hr vat ske. Pa što on da? Bio sam na to spre-man, či ni lo se pri rod nim da će se to do go di ti. Za to sam 1990. s ko-le ga ma os no vao fi r mu ko ja se tre ba la ba vi ti de tek tiv skim pos lom, ra ču na ju ći da će mo se ba vi ti pri vat nim biz ni som. No, u Hr vat skoj lus tra ci ja ni je obav lje na i ja sam os tao upos le nik is te us ta no ve ko ja je prei me no va na u SZUP. U samos tal noj Hr vat skoj nas li je di la je ko-mu nis tič ku taj nu po li ci ju. Ta ko sam os tao u dr žav noj in sti tu ci ji do 1995., bez ob zi ra na prom je ne dr žav nih gra ni ca i na ziv hr vat sko ga ure đe nja«, svje do či ne ka daš nji age nt hr vat sko ga SDS-a, ko ji je pad Ber lin sko ga zi da do če kao mla đi od 30-e, us to pot pu no spre man na no vu vr stu dr ža ve i svoj no vi ži vot.

Da nas je Kekić ci nik ko ji se pri la go dio tim dob ro zna nim »pljes niv-ci ma«, ka ko ih na zi va: uk lju ču ju ći se u pri va ti za ci ju, pos tao je vlas nik ugos ti telj sko ga po du ze ća i ujed no naj slu ša ni je ra dij ske pos ta je na kar-lo vač kom pros to ru.

Pos tko mu nis tič ka vla st, ut je lov lje na u HDZ-u, des ti mu li ra la je, po-neg dje čak iz rav no spre ča va la spon ta ni ob lik sa mo lus tra ci je. Posljed nje go di ne hr vat sko ga ko mu niz ma, ka ko se či ni, do ni je le su vr lo spo sob-


ne lju de, zain te re si ra ne za li be ral no tr žiš te, po za pad njač kom uzu su. Dru ga je stvar što je sam Za pad, o sve mu su de ći, odus ta jao od vlas ti tih na če la, na la ze ći srod nu du šu u jed nom HDZ-u, u pos tko mu niz mu ko-ji re vi ta li zi ra sta ru ko mu nis tič ku ge ne ra ci ju, pre ga že nu u pro ce si ma ne ka daš njih par tij skih de mok ra ti za ci ja. Za pa du je tre bao Gaz da, a ne auto nom ni po du zet nik. Iz to ga je nas ta la na ka rad na krea ci ja hr vat sko-ga ka pi ta liz ma na kon 1990.: 300 obi te lji ko je će pos tko mu nis tič ke vlas ti HDZ-a, ges tom sta rih dek re ta, ime no va ti pri pad ni ci ma ka pi-ta lis tič ke kla se, omo gu ća va ju ći im pri va ti za ci ju druš tve ne imo vi ne. Ka ko ni čim ni su po ka za li ta le nt za biz nis, nji hov os ta nak ovi sio je o dr žav no-pro ra čun skoj is po mo ći i stje ca nju mo no po lis tič ko ga po lo ža ja, za ko nom zaš ti će no ga od kon ku ren ci je.

U ko nač ni ci, ka pi ta lis tič ko pos lo va nje preob ra zi lo je Hr vat sku u ve li ku nek ret ni nu, za gu še nu sta no vi ma i ren ti je ri ma.

Sam Želj ko Kekić i nje go va SDS-ov ska ge ne ra ci ja, pos ve spre man na lus tra ci ju, bio je zap ra vo naj ma nje gre šan, uto li ko naj ma nje iz lo žen lus tra cij skoj pri jet nji. To je lo gič ni ja ključ na ulo ga nje go va na raš ta ja u sla ma nju ko mu nis tič ke epo he, ko ji se u is tom pro za pad nom ža ru ni je os vr tao na mla de čla no ve Par ti je i one iz van Par ti je. Po ja va je um no ži la zna ko ve ge ne ra cij sko ga ras ko la, ko ji se sve ma nje oba zi re na po li tič ko-ko mu nis tič ku pri pad no st. Ne dos ta ja li su pos ljed nji ko ra ci do de fi ni tiv no ga sa mou ki da nja jed nos tra nač ja, po svim li ni ja ma, ka ko re pub lič ko-te ri to ri jal nim, ta ko na po je di nim re pub lič kim te re ni ma.

Svoj »ud baš ki« staž Želj ko Kekić po čeo je uve li ke in fi ci ran ro ck--kul tu rom i ame rič kim ak cij skim fi l mo vi ma, ko ji su (no ta be ne, za jed-no s expres som) u pu noj slo bo di cir ku li ra li po zem lja ma še st ju gos la-ven skih re pub li ka već za ži vo ta Jo si pa Bro za Ti ta. Pro fe si ja SDS-ov ca, ka ko će sam priz na ti, izab ra la je nje ga, a ne ob rat no. Po nu đe na mu je na neo do ljiv na čin, ko ji po di la zi pri rod noj ljud skoj taš ti ni i sa mo do ka-zi va nju, bez ima lo pri si le. Po naj pri je je po ha đao po li cij sku aka de mi ju, gdje je izaz vao po zor no st nat pros ječ nim spo sob nos ti ma. Reg ru ti ran je u SDS kao je dan od tro ji ce naj bo ljih po li cij skih pi to ma ca, ko li ko još do nek le za do jen pat riot sko ko mu nis tič kim vri jed nos ti ma, to li ko po las-kan reg ru ta ci jom ko ja da je priz na nje nje go vu ta len tu i tru du, us po re-di vim s fi l mskim ju na ci ma, tj. dob rim i lo šim mom ci ma na nju jor škim uli ca ma. Taj duh sve prim jet ni je svje to na zor ske ot vo re nos ti pre ma Za pa du pos tup no je ob li ko van od ka da je Jo sip Broz Ti to iz ba čen iz sta lji nis tič ko ga la ge ra. No, raz vi jao se raz no li kim tem pom u raz li či tim re pub li ka ma: Slo ve ni ja i Hr vat ska, s ve ćim ud je lom tr go vi ne, tu riz ma i oso bi to up rav ne bi rok ra ci je, vri je di le su kao re la tiv no to le ran tne sre-

284 JASNA BABIĆ

di ne, dok je ru dar ska, sto čar ska i na cio nal no iz mi je ša na Bos na i Her-ce go vi na, kao ideo loš ki i po li tič ki naj ri gid ni ja sre di na, os ta la poz na ta po at ri bu tu »tam ni vi la jet« sve do slo ma SFRJ.

U Hr vat skoj su pos ljed nji ma sov ni pro go ni za po li tič ko dje lo va nje za bi lje že ni kao ob ra čun s jed nom frak ci jom re pub lič ke Par ti je, ko ja je 1971., uz pot po ru Zag re bač ko ga sveu či liš ta, zah ti je va la ve ću de-cen tra li za ci ju za jed nič ke dr ža ve SFRJ, da ka ko, unu tar so ci ja lis tič kih koor di na ta. To je pa ra dok sal ni je da je ide ja prih va će na, ali su nje zi-ni za go vor ni ci uhi će ni ili ba rem eli mi ni ra ni iz jav no ga dje lo va nja. Kon zer va tiv ci, ko ji su u pr vi mah pru ža li ot por sva koj pro mi je ni, na kra ju su pro je kt uk ra li, pri la go di li se, iz nje ga iz vuk li go le mu ko ri st, rje ša va ju ći se ujed no nji ho vih pio nir skih tvo ra ca. Ipak, na kon nji ho ve naj ma sov ni je eli mi na ci je, po li tič ke žr tve, ba rem u Hr vat skoj, pos ta ja le su sve ma lob roj ni je, ve za ne uz krat kot raj ne kam pa nje ko mu nis tič kih pu ri ta na ca. Kra jem se dam de se tih pro go nu je iz lo žen knji žev nik i bo rac za ljud ska pra va, li je vi li be ral Vla do Go to vac, zbog ne po dob nog in ter-vjua jed nom šved skom lis tu. Go di ne 1981. Fra njo Tuđ man os lo bo đen je tro go diš nje kaz ne na kon 13 mje se ci pro ve de nih u zat vo ru, na vod no zbog ug ro že no ga zdrav lja. Kao pr vi znak ma lak sa le ten den ci je, ovo ga pu ta poš te đe ni su nji ho vi sljed be ni ci, ne sum nji vo poz na ti vlas ti ma, jer su vlas to ruč no pot pi si va li pe ti ci je za nji ho vo os lo ba đa nje.

U Bos ni su po li tič ki de lik ti us tra ja va li do gro tes ke, ko ja je pro-tur je či la sa mom smis lu san kcio ni ra ne »nep ri ja telj ske pro pa gan de«. Slu čaj se do go dio 1989.: krun ski svje dok u sud skom pos tup ku, oči to pro vo ka to r-douš nik u svo joj iz vor noj ulo zi, tvr dio je sud skom vi je ću ka ko je op tu že nik nje mu na uho šap tao ne kak ve stra ho te pro tiv Par ti je i dav no upo ko je nog Ti ta... Ni je slu čaj no da je iz is to ga kaz ne no ga be-zum lja pot je ca la Ke ki će va pos ljed nja špi jun ska za da ća. Po Hr vat skoj je u sto pu sli je dio Bo san ca na zah tjev bo san sko ga SDS-a, toč no ka ko su na la ga le već pre ciz no raz di je lje ne te ri to ri jal no-re pub lič ke ov las ti. Nai me, bo san ski i svi os ta li re pub lič ki de fi ni ra ni špi ju ni osob no ni su smje li ope ri ra ti po tlu dru gih re pub li ka, os la nja ju ći se na is po moć do-mi cil no ga SDS-a. Uo či slo ma SFRJ, nad lež nos ti su da le ko pood mak le od ne za bo rav ne Ud be, ko jom se ru ko vo di lo iz sre diš nje ga di rek to ri ja u Beog ra du.

Iz sve ko li ko ga kon tek sta pos tti tois tič ko ga pe rio da iz me đu 1980. i 1990. nas ta li su pr vi prob le mi lus tra ci je: pos to ji li uop će gra ni ca iz-me đu »le gen di ra nih« douš ni ka taj nih služ bi i nji ho vih žr ta va, komu-nis tič kih ot pad ni ka, ne ko mu nis ta i an ti ko mu nis ta. To me su pret ho di le okol nos ti, ko je se da du sa že ti u dvi je či nje ni ce. Kao pr vo, na kon


raz la za sa SSSR-om, iz ut ro be sa mo ga Sa ve za ko mu nis ta Hr vat ske iz la zi le su nje go ve og ra ni če ne re for mske sna ge, uk lju ču ju ći pri je svih za la ga nje Jo si pa Bro za Ti ta. Sve ja če os lo njen na tzv. na rod ne ma se iz van Par ti je, pri lič no je ob zir no uk la njao prep re ke iz par tij skih re do va, od Alek san dra Ran ko vi ća do Fra nje Tuđ ma na. Ali je prog na nim ko-mu nis ti ma, kao znak sje ća nja na nji ho ve do ta daš nje ko mu nis tič ke do-pri no se, osi gu ra vao mi ro vi nu zas lu že nu u ra tu i pos li je rat noj iz grad nji sus ta va, zap ri je čiv ši tek nje go vo dalj nje po li tič ko i jav no dje lo va nje. Nje go va svjet ska re pu ta ci ja an ti fa šis ta i oca pok re ta nesvr sta nih do kra ja je uob li či la au reo lu ve li ka na, ko je se ni su od ri ca li čak ni nje go vi vlas ti ti kri ti ča ri.

Kao dru go: od 1966. i »bri jun sko ga ple nu ma« so ci ja lis tič ka Ju go-s la vi ja ni je ima la je din stve ni i cen tra li zi ra ni obav ješ taj no-si gur nos ni sus tav, uto li ko ni za jed nič ki prag to le ran ci je pre ma jav nim kri ti ča ri ma sis te ma. Sva ka re pub li ka, nje zi na Par ti ja i nje zin SDS raz vi ja li su auto-nom ne stra te gi je, pa se do kra ja 80-ih po ma lja la sve jas ni ja po li tič ka raz li ka iz me đu zem ljo pis nog sje ve ra i ju ga. Pok ri va nje cje lo kup no ga te ri to ri ja os tav lje no je si gur nos no-o bav ješ taj noj mre ži JNA, poz na toj po nes luž be nom na zi vu KOS, ko ji je za jed no s ime nom Ud ba nad ži vio real nu tran sfor ma ci ju. Raz bi je ne na še st or ga ni za ci ja, po čes to su re-pub lič ki SDS-o vi jed ni dru gi ma bes poš ted no kon ku ri ra li. Nad me ta nje je pop ri mi lo to li ke raz mje re da su jed ni dru gi ma ne sa mo oti ma li douš-ni ke i kon fi den te već su im pod me ta li op tu žu ju ći ma te ri jal uz os vet nič-ko tr pa nje u zat vor. Is ti douš ni ci u jed noj re pub li ci mog li su smjer no slu ži ti u SDS-ov skim ope ra ci ja ma uho đe nja i pro go na, u dru goj bi ti go nje ne žr tve. Naj poz na ti ji prim jer iz ra to va taj nih služ bi za bi lje žen je u dos jeu su rad ni ka »so ve«, ko ji je ot kri ven u pr vim pos tko mu ni-s tič kim go di na ma: dok je u Hr vat skoj osu đen zbog tzv. ver bal no ga de lik ta po či nje no ga u os ječ koj gos tio ni ci u pi ja nom sta nju, is to dob no je fun kcio ni rao kao douš nik KO S-a. Niz hr vat skih emig ra na ta ko ji su lu ta li po Eu ro pi kao pro na cis tič ki ori jen ti ra ni »us ta še«, u po ta ji su za-p ra vo iz vr ša va li na lo ge is te voj ne obav ješ taj ne služ be, ko ja je sve te že pro bav lja la plu ra lis tič ko ša re ni lo s an ti fa šiz mom, kao pos ljed njom toč kom kon sen zu sa. Na ru če na us taš ka dre ka, me đu tim, mog la je po-slu ži ti kao ali bi za pov ra tak na an ti ju gos la ven ski kon ti nui tet Hr va ta od kvis lin ške NDH u Dru gom svjet skom ra tu.

Po gub ne pos lje di ce kao tič no ga sta nja u in sti tu cio nal nom kon glo-me ra tu ma ni fes ti ra le su se sa za kaš nje njem, us to u naj go re do ba po sta nov niš tvo »ju gos la ven skih na ro da i na rod nos ti«, ka ko se služ be no de fi ni ra la ta ko kom plek sna fe de ra ci ja. De zo ri jen ti ra na u sve buj ni jem

286 JASNA BABIĆ

»sus ta vu raz li ka«, je di no je JNA nas tu pa la kao prat nja ma sov no ga i uni so nog pok re ta Slo bo da na Mi lo še vi ća, ko ji je spon ta nu raz li kov nu oso vi nu sje ve r-jug zaok re nuo u na cio nal ni raz lo mak is to k-za pad iz me-đu Sr bi je i Hr vat ske. Za JNA, ko ja je po put sva ke voj ne or ga ni za ci je io na ko pre fe ri ra la uni fi ka ci ju, Mi lo še vi ćev na cio na li zam, preod je ven u ju gos la ven ske sim bo le, či nio se zad njom li ni jom ob ra ne Ju gos la vi je, pa bi la ona fe de ral na ili ve li kosr pska. Da ka ko da je dje lo va nje agen tu ra bi lo ži vah ni je ne go ika da.

Ta ko su 1991., uo či prog la še nja nje zi ne neo vis nos ti, Hr vat sku pre-pla vi li emig ran ti-pov rat ni ci, me đu ko ji ma je dois ta bi lo teš ko raz li ko-va ti au ten tič ne na cio na lis te i an ti ko mu nis te od pri ta je nih pro vo ka to ra, ko ji su go di na ma slu ži li sr bi jan ski SDS i JNA. U pr vim mje se ci ma ag re si je na Hr vat sku, rat se ma nje vo dio oruž jem, pu no vi še psi ho loš-ko-me dij skim pod ra ža ji ma po vi jes nih stra ho va. U Beog ra du se du go tra ži lo po dob no op rav da nje za oru ža nu in ter ven ci ju, raz log u vi du ustaš ko ga zlo či na nad hr vat skim Sr bi ma. Ne ki od naj ra di kal ni jih emi-g ra na ta-pov rat ni ka svo jim su po na ša njem pru ži li od lič nu gra đu.

Zap ri je tiv ši ob ra ču nom u po za di ni hr vat ske li ni je ob ra ne, sta nje je, ba rem u ta da mla do ga Želj ka Ke ki ća, izaz vao pu no ve ću je zu od ra ni jih lus tra cij skih pri jet nji. Zas tra ši va nje od maz dom zbog zva nja i pro fe sio-nal ne pri pad nos ti is ka za lo je svo ju zas tra šu ju ću nad moć u od no su na real na dje la i zlod je la, ni ka da is tra že na, naj ma nje do ka zana. Uk la pa la se u raz dio bu do ma će ga svi je ta po na cio nal noj no mi na li, naj ve ćem dos tig nu ću dr žav no-par tij ske bi rok ra ci je ko ja evi den ti ra i po pi su je.

»Ni je bio prob lem u lus tra ci ji, ba rem ne za me ne, ne go strah da ne do đe do os vet nič kih lik vi da ci ja. Sje ti te se sa mo ka ko su ne ki, u ime SZU P-a, ote li i mr cva ri li Bla go ja Ze li ća. Ne, bio je to strah za vlas ti ti ži vot i ži vo te čla no va svo je obi te lji. Rat je oso bi to to me po go do vao: nit ko ni je mo gao zna ti da li će zav r ši ti kao leš u Pak rač koj Po lja ni«, sje ća se Kekić raz dob lja ka da je stre pio zbog vlas ti te SDS-ov ske proš-los ti. Spo me nu ti Zelić do 1990. ra dio je u is tom SDS-u. No vo reg ru ti-ra ni agen ti hr vat sko ga SZUP, na vod no ra di kal ni hr vat ski na cio na lis ti i žr tve ko mu niz ma, Ze li ća su ote li i odvr gnu li mu če nju bez ikak ve lu stra cij ske is tra ge i pre su de, puš ta ju ći glas da je kaž njen kao oz log la-še ni pro go ni telj ne ka daš njih hr vat skih di si de na ta.

Po ka zat će se da je Pak rač ka po lja na tih mje se ci fun kcio ni ra la kao stra tiš te iz ko je kak vih mo ti va, uk lju ču ju ći sr pske ci vi le. Da je kao stra tiš te uži va la ti ho pok ro vi telj stvo ne kih HDZ-o vih mi nis tar sta va, uk lju ču ju ći ono ga hr vat sko ga di si den ta ko ji je is to dob no, pod kod nim ime nom »so va«, cin ka rio u ko ri st JNA. Ali s izos tan kom lus tra ci je,


nje go vo us to li če nje u vr hu vla da ju će ga HDZ-a do da nas ni je mo gu-će do ves ti u pi ta nje. I ob rat no, nje go vom is tak nu tom i pov laš te nom na zoč nos ti lus tra ci ja je spri je če na, a ka ko go di ne od mi ču, pos ta je sve ma nje mo gu ća. Naj greš ni ji za kro je nje »re vo lu cio nar no ga pra va« na od maz du nad ideo loš kim nep ri ja te lji ma da nas su sta ri i one mo ća li, ili mr tvi, ili ak tiv no uk lju če ni u po li tič ku avan gar du tran zi cij skih mi je na.

Uver ti ra ko mu nis tič ko ga lo ma, dos toj no ga lus tra ci je po neu pit nim nje mač kim stan dar di ma, do go di la se još 1947., dos lov ce pre ko no ći. Ri ječ je o par ti zan skom na raš ta ju ko ji je sud je lo vao u pob je di nad na ciz mom, da bi se na kon Dru gog svjet skog ra ta, u dalj njem od ri ca-nju, svim si la ma ba cio na in dus tri ja li za ci ju zem lje sit no ga se ljač ko ga pos je da. »Do ju čer smo na rad nim ak ci ja ma mo ra li kli ca ti: »Ži vio drug Sta ljin!« On da je u ko mi te te stig la di rek ti va da na is tim rad nim ak ci ja ma mo ra mo vi ka ti: »Do lje Sta ljin«, svje do čit će pu no de ce ni ja kas ni je ta da vr lo mla da že na, ko ja je od svo je 16-e bi la uk lju če na u an ti fa šis tič ke par ti zan ske pos troj be, pa je za nag ra du 1945. prim lje na u Par ti ju. Prem da u svo joj zbu nje nos ti ni je sud je lo va la u na ru če noj po li-tič koj dre ci, upam ti la je sud bi nu svo jih gor lji vih i ma nje pri la god lji vih dru go va, ko ji su po te zom pe ra uv r šte ni me đu »IB-ov ce«, zav r šiv ši u lo go ru na Go lom oto ku. Pre ma nje zi nu sje ća nju, ni ka da ni je bi lo straš-ni jih dna: osum nji čen od Sta lji na za re vi zio ni zam, Jo sip Broz je, na jed noj stra ni, kaž nja vao za te če ne sta lji nis te, na dru goj an tis ta lji nis te, ko ji su po mis li li ka ko nas tu pa vri je me ve ćih slo bo da. Zap ra vo je Ti tu htio do ka za ti da Sta ljin ni je u pra vu, da je osob no vjer ni ji dog mi od svo je ga do ju če raš njeg men to ra.

Za to će se ne ka daš nja par ti zan ka slje de ćih go di na ti ho pov la či ti iz par tij sko ga ži vo ta, pos tav ši zau vi jek skep tič na pre ma po li tič kim mi-je na ma u nje zi nu bli žem i ši rem ok ru že nju. Ono što je zau vi jek os ta lo upi sa no u nje zi nu pos ve ne po li tič ku, druš tve nu eg zis ten ci ju bi lo je za čud no uva ža va nje svih na cio nal nih, vjer skih, so ci jal nih, ras nih, čak spol nih uv je re nja. Sla baš no ob ra zo va na, ni je ih zna la pre to či ti u ar gu-men te za op ća na če la, ali ih je ni je mo prak ti ci ra la do kra ja ži vo ta.

Go le mi broj sta nov ni ka, ko ji je di je lio iden tič no is kus tvo, raz vio je na vi ku da sva ku prom je nu, ini ci ra nu u sa moj Pa ri ji, prih va ćao pri lič no rav no duš no. Bje ža lo se u poz na tu »hr vat sku šut nju«, bez ikak ve ne-trpe lji vos ti pre ma druš tve noj raz no li kos ti u svo je me ok ru že nju.

In fek ci ja će se po ma lo ši ri ti kas ni jih go di na iz nep res ta no ga te ma ti-zi ra nja na cio nal no ga pu ta nja, po mo de lu še st par tij skih bi rok ra ci ja.

Za pos tko mu nis tič ku Hr vat sku, ko ja se, u dru goj fa zi, po ma lja la u ob ra ni od Mi lo še vi ća, bi la je zna čaj na či nje ni ca da je ve li ka ve ći na

288 JASNA BABIĆ

IB-o va ca pot je ca la od sr psko ga sta nov niš tva, oso bi to Sr ba iz Hr vat ske. U nje zi noj pos tko mu nis tič koj mi to lo gi ji, do dat no sti mu li ra noj real-nim rat nim zbi va nji ma, prob le mi ma sov ne Ud baš ke rep re si je stvar nih i mno gih fi k tiv nih IB-o va ca, au to mat ski su ski nu ti s dnev no ga re da. Za to je u star tu sta nje na po ten ci jal na lus tra cij ska os no vi ca. Na sli čan na čin, sa slič nim na cio nal no-na cio na lis tič kim re zo nom, ma lo-po ma-lo, pres ko če na su i sva os ta la raz dob lja špi jun sko-po li cij sko ga na si lja pro tiv po li tič ki de fi ni ra no ga kri me na: par tij ski ne ga tiv ci ni ka da ni su pos ta li do volj no ne ga tiv ni dok god nji ho ve žr tve ni su bi li sa mi Hr va ti. A hr vat ski ne ga tiv ci preob ra že ni su u po zi tiv ce uko li ko su se u prošlo-s ti slu ži li rep re si jom s »dr ža vot vor nim« na bo jem. Is ta neuh vat lji vo st kri te ri ja refl ek ti ra se u pris tu pi ma pre ma rat nim zlo či ni ma, po čes to krei ra nim pod pat ro na tom sta rih i bio loš ki mla đih dr žav nih špi ju na, ali is to ga men tal no ga us mje re nja: sa mo na čel no us pos tav ljen je na cio-nal ni kon sen zus da su ne ki pri pad ni ci HV-a od go vor ni za smak nu će ci je lih sr pskih se la. No, čim se pok re ne kaz ne ni pos tu pak pro tiv ko je ga Hr va ta, on se prog la si he ro jem Do mo vin sko ga ra ta, bez ko jih ak tual ne Hr vat ske ni ka da ne bi bi lo.

Ta ko mr tav Milošević, u ko nač nom zbro ju, ipak pos ti že što je za svo je ga ži vo ta htio: da se hr vat ski se pa ra ti zam svo di na zlo čin kao ju nač ko dje lo.

Nje mač ka lo gi ka lus tra ci je, na da lje, te me lji la se na jas nom ras po re-du pob jed ni ka i gu bit ni ka. Pob je da se fo ku si ra la na za pad noj stra ni, pa su se pri lič no la ko mog li od re di ti kri te ri ji lus tra cij ske od go vor nos ti za pri si lu i na si lje. Ko mu ni zam u Hr vat skoj, de set lje ći ma pri je ve li ko ga zaok re ta 1990., pres tao se slu ži ti uc je na ma, u oči tom nas to ja nju po di-je lje ne od go vor nos ti. Ni je sa mo Ke ki ćev prim jer las ka ve reg ru ta ci je u SDS dio me to de ko ja ni je mo de li ra la sa mo od re đe ni tip taj ne po li ci je, ne go neuh vat lji vi to te že is kor je nji vi men ta li tet u ka ri je ra ma s dr žav-no-par tij skim za le đem: su rad nja ko ja nas ta je, ni poš to pri si la i nasi lje, ne go šan se za druš tve no i po li tič ko nap re do va nje.

»Čuj, ne mo raš... ali znaj, teš ko ćeš na ći že lje ni po sao. O dalj njoj ka ri je ri – da ne go vo ri mo.« Ta ko je ba rem gla si la re če ni ca sta no vi to ga agen ta KO S-a ko ji je 1989. po ku šao vr bo va ti au to ri cu ovih re do va. No, is pa lo je da je kraj nje neam bi cioz na.

Per fi d no st dob ro hot no ga i bez bol no ga sis te ma vr bo va nja pro du ci-ra la je ne sa mo po ma mu za cin ka re njem bliž njih ne go oso bi tu vr stu vje re u sve moć špi jun skih i po li cij skih us ta no va, ko ja je os ta la do da na da naš nje ga kao oso bi ta ča st i pov las ti ca. Proi ziš li su iz re for mis tič ko ga me đu raz dob lja od pa da Ud be do usav r ša va nja Služ be dr žav ne si gur-


nos ti kroz teh ni ke za vo đe nja na sas vim dob ro volj nu, ma lo neor tač ku i pri ja telj sku ko la bo ra ci ju. Či ni se da su oso bi to zna čaj ni us pje si za bi-lje že ni me đu zag re bač kim in te lek tual ci ma pod ri jet lom iz pro vin ci je. Teš kom fi nan cij skom mu kom pre živ jev ši ško lo va nje po da lje od ku ća i za vi ča ja, u Zag re bu ni su ima li rod bin sko-par tij skih ve za za pro boj me đu druš tve ne ug led ni ke i zna čaj ni ja rad na mjes ta. S ob zi rom na žes to ku kon ku ren ci ju unu tar par tij ske eli te, ni je bi lo do vo ljan sa mo nji hov ak ti vi zam kroz hi je rar hi ju Sa ve za ko mu nis ta. Tu su nas tu pa le ti-he »pre po ru ke« SDS-a za nji ho ve ka ri je re, sve do Aka de mi je zna nos ti. Fi na, kraj nje uljud na me to da za Hr vat sku je ina če tra di cio nal na, ne ma ve za s ko mu nis tič kom ideo lo gi jom. Pot je če iz 17.st., ka da su na is ti na čin pu no ljet ni zag re bač ki muš kar ci vab lje ni da uđu u mo no gam ne brač ne ve ze sa svo jim van brač nim že na ma uz jav no obe ća nje ve će ga druš tve no ga ug le da i ve će ko li či ne po li tič kih pri vi le gi ja.

Za to se na kon slo ma Ju gos la vi je hr vat ska jav no st u jed nom tre-nut ku suo či la sa šo kan tnim slu ča jem: u me di ji ma je ob je lo da njen SDS-ov ski dos je jed nog poz na tog hr vat skog lin gvis ta, pod ri jet lom iz Zad ra. Dok je ti je kom ko mu nis tič kih go di na ig rao ulo gu ne ke vr ste na cio nal no obo je nog di si den ta – ko je ga re žim tr pi sa mo zbog nje go ve uče nos ti – na kon slo ma Ju gos la vi je ot kri ve no je nje go vo kod no ime »fo rum«. Sve go di ne ko mu niz ma SDS-u je de nun ci rao vlas ti te ko le-ge, ko je je Par ti ja smat ra la ne do volj no lo jal ni ma Ti tu, Ju gos la vi ji i nje zi noj va ri jan ti so ci ja liz ma. Ko li ko je knji žev ni ka i pro fe so ra zbog nje ga zav r ši lo u zat vo ru – ni ka da se ni je doz na lo. Što vi še, za jed no sa »so vom« sud je lo vao je u stva ra nju po li tič kih tran zi cij skih uv je ta, kao je dan od ideo lo ga Fra nje Tuđ ma na.

Nai me, Tuđ man, je dan od ko mu nis ta ko ji je čak za Ti ta bio od već ideo loš ki kon zer va ti van, lan si ran je u tran zi cij sku avan gar du zah va lju-ju ći neod re đe nom sta vu Za pa da pre ma ju gos la ven skom »so ci ja liz mu s ljud skim li kom«. Kao par ti zan Dru go ga svjet sko ga ra ta, an ti fa ši st pod-ri jet lom iz Ti to vo ga rod no ga kra ja, ne ko vri je me no sio je čak vi so ku fun kci ju ge ne ra la u Ju gos la ven skoj na rod noj ar mi ji. Ri jet ko pis men i ško lo van u od no su na ta daš nju ko mu nis tič ko-par tij sku ve ći nu, udu bio je se lek tiv nu gra đu ko jom se imao do ka za ti po vi jes ni le gi ti mi tet se-ljač ko-rad nič ke dr ža ve, kao klas no ga raz lo ga avan gar dno ga vod stva Ko mu nis tič ke par ti je, od nos no re for mi ra no ga Sa ve za ko mu nis ta. On-da je Tuđ man uk lo njen iz vo de ćih par tij skih eša lo na, s mo ti vi ma ko je još uvi jek tre ba raz jas ni ti s ob zi rom na nje go vu rein kar na ci ju u pos t-ko mu nis tič koj Hr vat skoj. U sva kom slu ča ju, neg dje šez de se tih go di na 20. sto lje ća uv r šten je me đu reg re siv ne ot pad ni ke, ko ji se za la žu za sve

290 JASNA BABIĆ

la ba vi ju ju gos la ven sku fe de ra ci ju. Vi šes tra nač je, ka mo li an ti ko mu ni-zam, de set lje ći ma Tuđ ma nu ni je pa da lo na pa met.

Go di ne 1989. iskr snuo je kao os ni vač HDZ-a, ko ji će po bi je di ti na pr vim vi šes tra nač kim iz bo ri ma i na du go preu ze ti vla st u sa mos tal noj i dek la ra tiv no mo der noj de mok rat skoj Hr vat skoj. Već ta da je pri mi je će-no da tu po zi ci ju Tuđ man ni je iz bo rio vlas ti tim sna ga ma. Na os ni vač-kom sku pu Tuđ ma no vog HDZ-a de tek ti ran je sta no vi ti broj umi rov-lje nih SDS-o va ca, nji ho vih smjer nih kon fi de na ta, i čak sta rih, pra vih Ud ba ša. Nez nat no kas ni je, ot kri ve no je da je Fra njo Tuđ man od 1987., kao ne ku vr stu dr žav ne taj ne SR Hr vat ske, uži vao pov laš te ni sta tus unu tar di si den tske po pu la ci je, ko ja je, da ka ko, s ve li kom po zor noš ću pra ti la zbi va nja sa sve kli ma vi jim Ber lin skim zi dom. Pr vi i je di ni me-đu svi ma nji ma do bio je pu tov ni cu, ko ja je ovi si la o po zi ti vom miš lje-nju hr vat sko ga SDS-a. Ta ko je Tuđ ma nu omo gu će na ti ha ek skur zi ja po za pad noeu rop skim zem lja ma, kon tak ti s ino zem nim po li ti ča ri ma i hr vat skom emig ra ci jom, ko ja će osi gu ra ti po čet ne do na ci je za dje lo-va nje nje go ve stran ke. U sa mom fi na lu do bio je svu lo gis tič ku po moć da oku pi ra po li tič ki va kuum, ko ji se ot vo rio dob ro volj nim pris tan kom Sa ve za ko mu nis ta Hr vat ske na vi šes tra nač ke iz bo re 1990.

Želj ko Kekić, ta da još uvi jek na sa mom po čet ku svo je ka ri je re u SDS-u, u Tuđ ma nu kao spe ci jal nom pro jek tu taj ne služ be da nas na la zi lo gi čan od go vor za izos ta nak lus tra ci je: »Pa svi ma na ma je osam de se tih go di na bi lo jas no da se sve kli-

ma. Hr vat ska Služ ba dr žav ne si gur nos ti, ko li ko sam mo gao ču ti, u to do ba vje ro va la je da će Jugoslavija oti ći u la ba vu kon fe de ra ci ju, što zna či da Ti to ne će pos ta ti ap so lut ni ne ga ti vac. Go di ne 1986. i 1987. ud baš ka eli ta obav lja la je tzv. in for ma tiv ne raz go vo re s ci-je lim ni zom evi den ti ra nih di si de na ta, ko je je do ta da ob ra đi va la. Doš li su do zak ljuč ka da je Fra njo Tuđ man je dan od po dob ni jih za tran zi ci ju. Ni je Ti ta smat rao cr nim vra gom, za raz li ku od ve ći ne os ta lih. Vje ro jat no je zbog to ga je di ni do bio pu tov ni cu 1987. ka ko bi u emig ra ci ji oku pio sna ge za sve ono što se kas ni je do ga đa lo.«

Usli je dio je rat, nao ko, naj ra zum ni ji raz log da se um jes to lus tra ci je prok la mi ra, nap ro tiv, na cio nal no po mi re nje, za ani ma ci ju sve ko li kih sna ga u ob ra ni od sr pske in va zi je. Pri to me se kon ce pt ni je re fe ri rao na zlo či ne pri jaš nje ga ko mu nis tič ko ga re ži ma, ne go na Tuđ ma no vu op se si ju na osob nu mla do st u Dru gom svjet skom ra tu i vlas ti tu šut nju o ma sov nim po ko lji ma sav la da ne na cis tič ke voj ske iz 1945. Čud no-va ta, mut na, ne jas na po vi je st hr vat sko ga ko mu niz ma is tim je po te zom


pres ko če na i ap stra hi ra na da bi se za du go usid ri la u od no su us ta ša i par ti za na. Bez i jed no ga do ka za da je us taš ko-par ti zan ski ras kol živ u pos ve no vim na raš ta ji ma, tvr di lo se da je nuž no po mi re nje ba rem me-đu us taš kom i par ti zan skom dje com. Iz van sum nje, po mi re nje je bi lo nuž no 1945., ali 45 go di na kas ni je snaž ni je su od je ki va le po le mi ke oko ro ker skih žan ro va ne go o Dru gom svjet skom ra tu.

Bi lo ka ko bi lo, unu tar kon cep ta »na cio nal no ga po mi re nja« po ja vi la se je di na lus tra cij ska ini ci ja ti va uz pod r šku HDZ-o ve par la men tar ne ve ći ne u hr vat skom par la men tu.

Ri ječ je o Za ko nu o ut vr đi va nju rat nih i po rat nih žr ta va Dru go ga svjet sko ga ra ta, ko ji je do ni jet 1991. Iz nje ga je os no va na ko mi si ja ko-ja je tra ga la za kriv ci ma par ti zan sko-ko mu nis tič kih zlo či na, ali sa mo nad po ra že nim us taš ko-nje mač kim sna ga ma. Učin ci su bi li mi zer ni i is to dob no po gub ni za za te če nu, po žut je lu ar hiv sku gra đu. Ka ko su na jak tiv ni ji čla no vi Ko mi si je, bez ikak ve struč ne spre me za re kon-struk ci ju par ti zan sko-eg ze ku tiv nih nad lež nos ti, do bi li ne kon tro li ra ni pris tup MU P-u, na kon ne ko li ko go di na dje lo va nja ot krio se nes ta nak sta rih ud baš kih dos jea. Us to bi buk nu le pov re me ne kam pa nje pro tiv vi đe ni jih po je di na ca kri tič ki ras po lo že nih pre ma vla da ju ćem HDZ-u, s op tuž ba ma da su »ko mu nja re« i »ud ba ši«.

Pu no važ ni je: li cem jer je anak ro ne Ko mi si je izaz va lo je od boj no st pre ma pro pi ti va nju ko mu nis tič kih zlo či na na na rud žbu HDZ-a, kr ca to-ga ko mu nis ti ma naj sta ri je ge ne ra ci je s da le ko te žim te re tom od SDP-a, nas ta lo ga u me ta mor fo zi 1990.

Što vi še, sa mo pos to ja nje Ko mi si je, kao do vo ljan raz log, zaus ta vi-lo je pu no za nim lji vi ji pri jed log des ni čar sko ga HSP-a o lus tra cij skom za ko nu ko ji se ti če 45 go di na ko mu nis tič ke vlas ti: da se ne ka daš njim čel ni ci ma Sa ve za ko mu nis ta, obav ješ taj nih služ bi i po li tič ko-rep re siv-no ga apa ra ta uki ne pra vo na par ti ci pa ci ju u jav no-po li tič kom sek to ru pos tko mu nis tič ke Hr vat ske. Pri jed log se po jav lji vao dva pu ta u pr vom de set lje ću de ve de se tih go di na 20. sto lje ća. Oba pu ta od bi jen je zah va-lju ju ći par la men tar noj ve ći ni Tuđ ma no vo ga HDZ-a, ko ja se po zi va la na us tav nu jed na ko st svi ju gra đa na, bez ob zi ra na bio loš ko i po li tič ko pod ri jet lo.

U du bo koj po za di ni sta jao je ras kol ge ne ra ci ja unu tar is te ko mu ni-s tič ke tra di ci je. Sve u sve mu, pri je lom 1990. zbio se kao ok r šaj dva ju na raš ta ja, u ko je mu su mla di ot vo ri li pros tor vi šes tra nač ju, omo gu-ćiv ši pob je du svo jim ideo loš ko-po li tič kim star ci ma, prei me no va nim u HDZ i za ki će nim pro tu ko mu nis tič kom re to ri kom. Oče vi su be zoč no ek sploa ti ra li dje cu, a ku mo va la je Ka to lič ka cr kva, či ji je vo de ći teo log

292 JASNA BABIĆ

Adal be rt Rebić up ra vo ovih da na iz ja vio ka ko Bog naj vi še vo li sva ku vr stu preob ra će ni ka, uto li ko su Mu ugod ni biv ši ko mu nis ti u kri žar-skom ra tu pro tiv vlas ti te proš los ti. Mo del po na ša nja, ra ši ren po put po šas ti, do da nas se, kao na cio nal ni men ta li tet, prim je nju je u broj nom mi je nja nju po je di nih stra na ka, već pre ma to me ko ja čla no vi ma nu di unos ni je po lo ža je i pos lov ne šan se.

Na ci ja sa sve ma nje na če la i ma nje trau ma tič nih os je ća ja, na dru goj stra ni, sve glas ni ja u ža lo poj ka ma o trau ma ma, ko je su zap ra vo za sta-le na Ud bi, zad njoj in sti tu ci ji ko ja je hr vat skom ko lek ti vi te tu jas no raz di je li la dob ro i zlo, po li tič ke žr tve i pro go ni te lje, dr žav nu pri si lu i nje zin druš tve ni pred met: u sla vu to ga teš ko ga vre me na, ali ba rem lak še ga za du hov no i men tal no sna la že nje u ko lek tiv noj slu že nos ti pos tko mu niz ma.

A lus tra ci ja? To je ono o če mu se go vo ri u Eu ro pi, bez oz bilj nih na m je ra. Za to se u Hr vat skoj već sam spo men lus tra ci je kva li fi ci ra u re van ši zam. Nai me, od zgo de do zgo de HDZ-o vi des ni ča ri, s od ba če-nim par tij skim knji ži ca ma, pri je te an ti ko mu nis tič kim ak ci ja ma, ko je ne zna če niš ta do li po ku šaj di fa ma ci je ak tual nih lje vi ča ra, bez da na ko mu nis tič ko ga sta ža.

Hr vat ski pos tko mu ni zam osu đen je da us tra ja va na ne čis tim sav je-sti ma, us kra će nom zna nju, uniš te nim ta len ti ma i vla da ju ćim la ži ma.


CI GA RE TA

Kad bih mo rao bi ra ti iz me đu pos ljed nje že ne i pos ljed nje ci ga re te, izab rao bih ci ga re tu: lak še ju je ba ci ti!

Ser ge Gain sbou rg

Fašisti, ko mu nis ti, is ti, is ti...Hr vat ski jav ni dis ku rs o lus tra ci ji

BORIS BECK*

»Žalos no je i glu po da se u ova uis ti nu važna vre me na mo ra mo ba-vi ti du ho vi ma iz prošlos ti«, na pi sao je 2006. Da vor Butković o do ku-men tu ob jav lje nom u Hr vat skom lis tu, u ko je mu je za sto ti njak oso ba iz jav nog živo ta na ve de no da su bi li su rad ni ci Ud be. Ko men ta tor Bra-ni mir Bučano vić, pak, za ka to lički por tal Križ živo ta na pi sao je 2010. slje deće: »U zem lja ma u ko ji ma je bi la ja ka so ci ja lis tičko-ko mu ni-stička ob ma na još uvi jek pos to ji snažno pro tiv lje nje lus tra ci ji, nažalo st među nji ma je i Hr vat ska.« Emo tiv ni na boj je jed nak, ali sup rot nog pred zna ka: za pro tiv ni ke lus tra ci je čak je ras pra va o toj temi »žalos na«, dok je kod nje zi nih za go vor ni ka »žalos no« to što je ne ma.

O lus tra ci ji u Hr vat skoj iz jašnja va ju se u pra vi lu nje zi ni za go vornici – pro tiv ni ci su izab ra li ili ne ver bal ne me to de (kao kad su u Sa bo ru gla sa li pro tiv nje) ili su ges tiv nim nas lo vi ma u me di ji ma ub lažava ju sta vo ve po bor ni ka lus tra ci je (kao što će se kas ni je u tek stu po ka za ti na dva prim je ra iz Fe ra la). Budući da je baš Butković je dan od ri jet kih ko ji se u Hr vat skoj ek spli cit no iz jas nio pro tiv lus tra ci je, za nim lji vo je pog le da ti nje go ve ar gu men te:1. Lus tra ci ja je gub lje nje vre me na – Hr vat ska io na ko ima pu no pos la

jer se »do ulas ka u EU mo ra što dras tični je iz nut ra pro mi je ni ti«.2. Lus tra ci ja je ob ma na des ni ce; ras pra vu »po kušava ju lan si ra ti za go-

vor ni ci ra di kal ne na cio na lis tičke des nice, mis leći da će ta ko na se be svra ti ti po zor no st bi rača ko ji su ih prez re li na iz bo ri ma«.

3. Pred la gači lus tra ci je ne ma ju po li tički le gi ti mi tet jer »u Hr vat skom sa bo ru ne sje di ni ti je dan pred stav nik ra di kal no des nih po li tičkih or ga ni za ci ja«.

* Hrvatski prozaik, esejist, kritičar. Bio urednik u Vijencu i Zarezu. (Krila u koferu, Metak u srcu Svetog Augustina, Mrtvaci pod poplunom ...).

294 BORIS BECK

4. Po pi si su rad ni ka Ud be io na ko su ne točni jer »svat ko ko ga je ko-mu nis tička taj na po li ci ja bi la poz va la ili pri ve la na in for ma tiv ni raz go vor mo gao je do bi ti dos je u Ud bi, i sa da ga se, na te me lju tog dos jea, prog lašava su rad ni kom Ud be«.

5. Lus tra ci je je bes mis le na jer je Fra njo Tuđman za Do mo vin ski rat an gažirao »ud baše, bi vše ge ne ra le JNA, prous taške te ro ris te i le gio-na re po put An te Go to vi ne i An te Ro se«.Butković u tom ko men ta ru nab ra ja s ud baške i ko sov ske stra ne

poi men ce Jo si pa Manolića, Jo si pa Perkovića, Zdravka Mus tača i Im ru Agotića, dok su s dru ge stra ne »rat ta kođer do bi li Goj ko Šušak, emi-gra nt u Ka na di, poz nat i po to me što je na uli cu pus tio svi nju na ko joj je pi sa lo Ti to (dak le, ime čovje ka ko jem su se mom ci iz pret hod ne rečeni ce bi li zak le li na doživotnu vjer no st), raz ličiti le gio na ri ko ji nisu zna li pu no o voj sci ali u čiju se hrab ro st ni je smje lo sum nja ti, dok su u ra tu ne pos red no sud je lo va li i osuđeni us taški te ro ris ti po put Mi ra Ba rešića, ubo ji ce ju gos la ven skog am ba sa do ra Vla di mi ra Rolovića.« Re to rički ma ne var Butkovića ov dje vri je di za pa zi ti: s jed ne su stra ne čak četi ri bi vša su rad ni ka ju gos la ven skih taj nih službi, a s dru ge sa mo je dan nji hov opo ne nt i niz be zi me nih le gio na ra i te ro ris ta. Ne sa mo da je om jer 4:1, ne go Butković lju de ko ji su se regruti ra li u Do mo vin ski rat s an ti ko mu nis tičke stra ne do dat no oc r nju je kao one ko ji na uli cu pušta ju svi nje i ubi ja ju am ba sa do re, a još k to me i ne zna ju pu no o voj sci. Ideo loški go vor uvi jek is tiče svo je na račun tuđega, svo je uzvi-su je, a tuđe oc r nju je. Budući da je kod Butkovića očito ri ječ up ra vo o ideo loškom go vo ru, bes mis le no je uka zi va ti na lo gičke pog reške u ar gu men ta ci ji: le gi tim no st nečijih zah tje va ne ovi si o to me ko li ko tre ba vre me na za nji ho vo is pu nja va nje ili ko li ko tražite lji ima ju zas tup ni ka u Sabo ru. Ideo lo gi ju ne za ni ma is ti na, ne go svr sta va nje na jed nu ili dru gu stra nu: u njoj ne ma JA i TI, ne go sa mo MI i VI, a Butković to i kaže: MI ima mo više gla sača i zas tup ni ka od VAS, NAŠIH je bi lo više s Tuđma nom od VAŠIH, NAŠI su po pi si točni ji od VAŠIH.

Da su ar gu men ti bit ni za ideo loški go vor, ne bi Butković u svoj tek st ug ra dio pak le ni stroj za sa mou ništenje. Dokazujući da je lustra-ci ja ne mo guća na kon što je Tuđman oko se be oku pio po li tičke neisto-mišlje ni ke, Butković piše: »Pred sjed nik Tuđman na kon kret noj je, ope ra tiv noj, voj no-o bav ještaj noj ra zi ni pro veo svo ju, na dru gim ra zi-na ma neu pot reb lji vu ide ju o po vi jes nom po mi re nju svih Hr va ta, bez ob zi ra na nji ho va po li tička uv je re nja.« Pe ti ar gu me nt ta ko po ništa va pret hod na četi ri: spa ja nje nes po ji vo ga bi lo je mo guće sa mo ta mo i ta da, oko Tuđma na za vri je me ra ta, a iz van to ga ne fun kcio ni ra. Ali

295Fašisti, ko mu nis ti, is ti, is ti...

ideo loški go vor ne ma ri za lo gi ku, on želi pro tiv ni ka po ni zi ti, neut ra-li zi ra ti, izo pćiti, uništi ti.

Butkovićevu te zu po no vio je Žar ko Pu hov ski za Slo bod nu Evropu 2010., ali sa značaj nom ni jan som: ni je lus tra ci ju Tuđman iz bje gao zbog Hr vat ske, ne go zbog se be: »Fra njo Tuđman je, kao ge ne ral JNA, kao čov jek ko ji je bio u sa moj per so nal noj službi, sku pa sa svo jom sup ru gom, bio up ra vo up le ten u one ti po ve ak tiv nos ti, fun kcio ni ra-nja i nap re do va nja ko ji se lus tra ci jom smat ra ju ne do pus ti vim. Zbog to ga ne bi mo gao do bi ti do pus ni cu za jav nu dje lat no st.« Pri jed lo zi za do nošenje za ko na o lus tra ci ji do la zi li su u Hr vat sku uvi jek na po ti caj iz EU-a. Par la men tar na sku pšti na Vijeća Eu ro pe us vo ji la 27. lip nja 1996. Re zo lu ci ju 1096 o uk la nja nju nas li jeđa bi vših ko mu nis tičkih to ta li tar nih sus ta va i pre po ručio lus tra ci ju pro tiv onih ko ji su kršili ljud ska pra va. HSP je po tom, 1998. i 1999., pred ložio u Sa bo ru Za kon o lus tra ci ji, ali, ka ko je pos li je re kao An to Đapić: »I HDZ i ta dašnja opor ba je din stve no su htje li da to ski nu s dnev nog re da.« Is ta sku pšti na do ni je la je 25. si ječnja 2006. Re zo lu ci ju 1481 o međuna rod noj osu di zločina to ta li tar nih ko mu nis tičkih po re da ka. Go di nu da na na kon to ga des ničar ski ak ti vi st Do ma goj Margetić sas ta vio je Dek la ra ci ju za lu-stra ci ju u ko joj se, iz među os ta lo ga, tvr di da je u Hr vat skoj 27.000 lju di su rađiva lo s taj nim služba ma te da je kom pro mi ti ra na većina čel ni ka par la men tar nih po li tičkih stra na ka.

Jedan od su pot pis ni ka Dek la ra ci je bio je i Ra do Pejić, pred sjed nik Hr vat skog društva po li tičkih zat vo re ni ka Go li otok, ko ji je 2008. upu tio po ziv Hr vat skoj od vjet ničkoj ko mo ri da iz ra di pri jed log lus tracijskog za ko na. Iz nje go va pis ma, kao i iz tek sto va blogera ZoomPolitikON, Bra ni mi ra Bučano vića s por ta la Križ živo ta i Zlat ka Uvanovića iz Hr-vat skog fo ku sa – sve au to ra ko ji su zad njih go di na ple di ra li za zab ra nu jav nog dje lo va nja ko mu nis tičkih dužnos ni ka i doušni ka – mogu se očita ti ti pični ar gu men ti za go vo rnika lus tra ci je:1. Us pješne i de mok rat ske zem lje po put Češke, Polj ske i Nje mačke

pro ve le su lus tra ci ju, a za ko ni o lus tra ci ji do ni je ti su i u Slo vačkoj, Mađar skoj, Bu gar skoj, Ma ke do ni ji, Al ba ni ji i Sr bi ji; to je nužno za to da se pre ki nu »uho da ni ob ras ci« ne po tiz ma, ne to le ran ci je, oli-gar hi je, mi ta i ko rup ci je.

2. Dok se ne uk lo ne bi vši ko mu nis ti iz vlas ti, neće bi ti de mok ra ci je jer su oni priv rženi »sta rom ko mu nis tičkom poi ma nju vla da nja«; po-seb no se is tiče da su se ko mu nis ti »in fi l tri ra li« na »ključne pozi ci je« u gos po dar stvu, društvu, po li ti ci, me di ji ma i »qua si-građanskim ud ru ga ma«.

296 BORIS BECK

3. Gos po dar ski raz voj tr pi jer su »Hr vat sku preu ze li pred stav ni ci uprav ljačkog ne kon ku ren tnog sis te ma, ko ji je pro pao pri je sve ga u eko nom skom smis lu«; ko mu nis ti ne zna ju vodi ti gos po dar stvo jer su iz bra ni ne ga tiv nom se lek ci jom.

4. Po li tički raz voj tr pi jer se »ne mo gu br zo us tro ji ti nap red ne li je ve po li tičke stran ke, pot reb ne za raz voj no fun kcio ni ra nje društve nog sus ta va«.

5. Bi vši ko mu nis ti su pro tiv Cr kve: »Kao i u vre menu čet r de set pe to-go dišnjeg ko mu nis tičkog to ta li ta riz ma, u Hr vat skoj se os jeća ani-mo zi tet, po naj više pre ma Cr kvi.«

6. Bi vši ko mu nis ti ne vo le di jas po ru: »Kao vanj ski nep ri ja telj no1 i da lje je hr vat ska di jas po ra, ko ja je ta da bi la glav na okos ni ca bor be za hrvat sku neo vis no st.«

7. »Negi ra ju se tra di cio nal ne vri jed nos ti hr vat skog na ro da«; ko mu ni-sti su ta ko kri vi i za zločine ko ji se do gađaju u Hr vat skoj, prim je ri ce uboj stvo Iva ne Ho dak.

8. Lus tra ci ja je nužna iz pre ven ti ve da ko mu nis ti (tj. zločin ci) ne bi po no vi li zločine.

9. Od gađanje lus tra ci je je ri zično: »Za to je real no očeki va ti da će se is tin ska smje na vlas ti od go di ti za od ređeno vri je me, ali on da neće više moći bi ti ci vi li zi ra na, te će bi ti na sil na i mo guće kr va va!!!«

Na ve de ni ar gu me nti ta kođer po ka zu ju ti pične od li ke ideo loškoga go vo ra. Po naj pri je, ne pos to je po je din ci, ne go sa mo ho mo ge ne sku pi-ne: MI i VI, an ti ko mu nis ti i ko mu nis ti. Za one dru ge ne ma li je pe ri ječi: ONI su SVI re zul tat ne ga tiv ne se lek ci je, SVI su ko rum pi ra ni, SVI su protiv Cr kve i hr vat skog na ro da. Na da lje, ko mu ni st se ne može pro-mi je ni ti – jed nom ko mu ni st, uvi jek ko mu ni st. Kao što i broj su rad ni ka Ud be za Margetića ras te do fan tas tične cif re, ta ko se i de mon ska moć ko mu nis ta pro teže na sve seg men te društva i na sve zločine, bi vše, sa dašnje i bu duće.

Po li tička lus tra ci ja iz vi re iz rim skih ob re da či šćenja i po mi re nja, a oni su bi li nužni na kon do di ra s po koj ni kom i pro li je va nja kr vi, bi lo na kon po ro da, bi lo na kon ma sak ra. »Či šćenje« i »hi gi je na« za to su traj ne me ta fo re lus tra ci je: »Hr vat ska je zbog svo je men tal ne hi gi je ne mo ra la ta kav za kon do ni je ti«, re kao je An to Đapić za Slo bod nu Evro-pu, a blo ger ZoomPolitikON na pi sao je ovo: »Nep ro ve de na lus tra ci ja je te melj na kočni ca oz drav lje nja i saz ri je va nja hr vat sko ga društva, jer bez pra nja ne ma hi gi je ne, a bez hi gi je ne ne ma zdrav lja.« Ulo ga bo les-ni ka u toj je me ta fo ri pri pa la ko mu nis tičkom po ret ku, a no vo rođenog


bića de mok rat skim sus ta vi ma na kon pa da Ber lin skog zi da. Za po-bor ni ke lus tra ci je put oz drav lje nja je put de mok ra ci je – a pri sut no st ko mu nis ta u po li tičkom i gos po dar skom živo tu zem lje doživ lja va ju kao uz rok smr to nos ne bo les ti. Lus tra ci ja za Bučano vića »po maže u du bin skoj de mok ra ti za ci ji društva i ra šči šćava nju s kon ta mi ni ra nim nas li jeđem«, društve no či šćenje je »put za bolju bu dućno st«, a komu-nis ti su »društve ni ta log« ko ji tek sa da MI počinje mo ra šči šćiva ti. No ta be ne: ne ga tiv noj per cep ci ji ko mu nis tičkog po ret ka prid ružila se ne ga tiv na per cep ci ja Bal ka na pa se ta ko lus tra ci ja počinje od no si ti i na »ra šči šćava nje bal kan ske žabok rečine«.

Ideo loški go vor pro teže se i na Cr kvu. Butković, prim je ri ce, među za go vor ni ke lus tra ci je ub ra ja i Cr kvu, a Bučano vić dois ta i pro go va ra iz kr šćan skog dis kur sa: »No, možda ipak do la zi vri je me da se pred Bo-gom po ka je mo i zat ražimo op ro st zbog društve ne neod go vor nos ti na svim ni voi ma i struk tu ra ma – ka ja nje i priz na nje ne znači kraj svi je ta ili pro pa st, ne go du hov no i društve no proči šćenje.« Iz raz »društve no proči šćenje«, međutim, dje lo mi ce iz la zi iz kr šćan skog dis kur sa jer po ka ja nje može bi ti samo osob no. »Na cio nal ni dan po ka ja nja«, ko ji je Bučano vić za mis lio, opet kli zi pre ma ideo lo gi ji: MI tražimo da se VI po ka je te.

Od sut no st lus tra ci je nje zi ni po bor ni ci smat ra ju skan da loz nim kao i ne li ječenje bo les ni ka. Prim je ri ce, Hr vat ski web por tal – Hrvati-au rac.com, do nio je 2006. tek st Da mi ra Kalafatića u ko jem traži da se »ras-vi jet le sva zla počinje na za vri je me ko mu niz ma ka ko bi se ko načnom lus tra ci jom pre mos tio du bo ki jaz iz među ‘des ni h’ i ‘li je vi h’ u našoj Hrvat skoj«. Svjet lo je još jed na me ta fo ra u go vo ru o lus tra ci ji: Bra-ni mir Bučano vić ta ko je go vo rio o »os vi tu de mok rat skih prom je na« na kon »to ta li ta ris tičke des po ci je«. Ko mu nis ti su, pre ma to me, lju di mra ka ko ji su se za tek li na svjet lu de mok ra ci je, ali oni svoj mrak no se u se bi i šire ga nauštrb svjet la.

Ta kođer, ne raz mr si va je is prep le te no st zločina i lus tra ci je. Kao što se lus tra ci ja ne bi tre ba la od no si ti na sve člano ve Sa ve za ko mu nis ta, ne go sa mo na one ko ji su zlou pot reb lja va li vla st ra di osob nog pro bit-ka, ili kršili ljud ska pra va, ta ko ne ma ve ze ni s kaz ne nim pro go nom lju di ko ji su čini li zločine u prošlom sis te mu. No lus tra ci ja se u jav nom dis kur su u Hr vat skoj ug lav nom iz jed načuje s kažnja va njem zločina ca – pro tiv ni ci lus tra ci je to čine ka ko bi nag la si li da tre ba san kcio ni ra ti SAMO zločin ce, a pro tiv ni ci ka ko bi nag la si li da su SVI ko mu nis ti su dio ni ci u zločinu. Ne ki au to ri, po put Bučano vića, od nos ko mu-nista pre ma pro tiv ni ci ma sažima u četi ri ri ječi – zlos tav lja ti, zat vo ri ti,

298 BORIS BECK

prot je ra ti ili ubi ti – dok blo ger ZoomPolitikON da je o pšir ni ka talog pov re da ljud skih pra va u ko mu nis tičkim režimi ma: »Po je di načna i skup na uboj stva i smak nuća, smr ti u kon cen tra cij skim lo go ri ma, iz-glad nji va nja, de por ta ci je, mučenja, pri sil ni rad i dru gi ob li ci ma sov-no ga fi zičkoga i psi hičkog te ro ra; pro go ni na et ničkoj i vjer skoj ba zi, pov re de slo bo de sav jes ti, mis li i iz ražava nja, slo bo de tis ka i, ta kođer, ne dos ta tak po li tičkog plu ra liz ma.«

Da je bi lo zločina ne ne gi ra ni Butković, ali iz jed načuje JEDNE i DRUGE: »Groz ni zločini ko je je Ud ba čini la mo ra ju bi ti kažnje ni, ali na te me lju in di vi dual ne od go vor nos ti. Svat ko tko je na ručio ili iz vršio uboj stvo mo ra bi ti kažnjen i ne smi je bi ti am nes ti ran, neo vis no o kasni-jim rat nim zas lu ga ma (kao što i počini te lji rat nih zločina u Do mo vin-skom ra tu mo ra ju bi ti kažnje ni neo vis no o svo jim rat nim zas lu ga ma).« Zbr ci oko lus tra ci je i zločina obol je dao i Stje pan Mesić. U Margetiće-voj Dek la ra ci ji o lus tra ci ji, prim je ri ce, tvr di se da je Mesić bio »ak tiv ni su rad nik Ud be i SDB-a, te da je kao age nt ko mu nis tičkih obav ještaj nih služba sudje lo vao u pro go nu po li tički ne po dob nih hr vat skih građana. Za to da nas Ured pred sjed ni ka Re pub li ke služi kao glav ni lo bis tički cen tar pro tiv lus tra ci je i ra zot kri va nja is ti ne o ko mu nis tičkom to ta li-ta riz mu u Hr vat skoj.« Mesić, inače počas ni pred sjed nik Sa veza an ti-fašis tičkih bo ra ca i an ti fašis ta, prav nog sljed ni ka SUB NO R-a, svo je je sta vo ve o ko mu nis tičkim zločini ma iz no sio više pu ta, ar gu men ti ra jući više-ma nje na is ti način:– Ri ječ je o po li tičkim ma ni pu la ci ja ma: »Ak tua li za ci ja ko mu nis tičkih

zločina do gađa se pri je sve ga u sklo pu po li tičke kam pa nje i uoči par la men tar nih iz bo ra.«

– Nema ko mu nis tičkih zločina: »Ko mu nis tički zločini ne pos to je jer u NO B-u većina bo ra ca ni je bi la u par ti ji. To ne znači da ja odob ra-vam bi lo čiji zločin, ali kao što smo rek li za Domo vin ski rat – da to ni su hr vat ski zločini ne go zločini po je di na ca ko je tre ba in di vi dua-li zi ra ti – to is to pra vi lo vri je di i za NOB.«

– Cilj op rav da va sred stvo: »NOB je čist jer je to bi la bor ba pro tiv naj većeg zla u po vi jes ti čov ječan stva – na ciz ma i fašiz ma.«

– Zločina uo pće ni je bi lo: »Na Blei bur gu ni je bi lo zločina. Bi la je tek jed na po bu na u ko joj je po gi nu lo nešto ma lo lju di.«

– Ako je zločina i bi lo, to je bez načajan broj: »Na kon Blei bur ga, na Križnom pu tu je vje ro jat no bi lo zločina. No ove se brojke na pu ha-va ju, od to ga ne ma ništa.«

– Ako je tko i ubi jen, zas lužio je: »Upo zo ra vam da su zločini ko je su počini li na ci fašis ti bi li tak vi da je bi lo ne mo guće iz bjeći os ve tu.«


Na na ja ve uhićenja Jo si pa Bolj kov ca zbog mo gućih po rat nih zlo-čina rea gi rao je i Mesićev nas ljed nik Josipović: »Nit ko u ovoj državi ne smi je bi ti op tužen i suđen bez od go va ra jućih pra vo sud nih od lu ka, a po seb no ne smi ju bi ti oso be po put Manolića i Bolj kov ca. Oni ni su sa mo is tak nu ti an ti fašis ti, ne go i važne fi gu re us pos ta ve sa mos tal ne i su ve re ne Hr vat ske, os ni vači vla da juće Hr vat ske de mok rat ske za jed-ni ce, pre mi jer i mi nis tar spočet ka naše državnos ti i ob ra ne Hr vat ske.« Ri ječ je o spo ju Mesićeve i Butkovićeve ar gu men ta ci je: an ti fašizam je čist sam po se bi, a ako je nečega i bi lo, do da tno se up ris to ji lo an gažma-nom na us pos ta vi de mok rat ske Re pub li ke Hr vat ske.

To mis lav Klauški je na taj in ter vju rea gi rao na por ta lu In dex.hr s dvi je te ze, ti pične za za go vor ni ke lus tra ci je: a) Ako Bolj ko vac i Ma-no lić i ni su osob no kri vi, bi li su is tak nu ti čla no vi to ta li tar nog režima: »Ni su tre ba li sud je lo va ti u eg ze ku ci ja ma da bi se shva ti lo ka ko ni je baš poh val no da ud baši, oz naši i ko mu nis tički po li caj ci s mr lja ma na biog ra fi ji stva ra ju i vo de de mok rat sku Hr vat sku.« b) Prešućiva nje sta-rih nep rav di vo di u nove: »Ali ta ko je to kad ni je obav lje na lus tra ci ja. Kad je HDZ pod krin kom sveh r vat ske po mir be u svo je re do ve in fi ltri-rao ud baše i ko mu nis te, ek stre mis te i na cio na lis te, za taška vao bi vše zločine i to le ri rao no ve.« Da se Bolj ko včevo uhićenje pro mat ra kao dio sklo pa lus tra ci je, vi di se i o nje go vim vlas ti tim iz ja va ma uoči uhi-ćenja: on smat ra da je nje go vo even tual no uhićenje po kušaj ak tual ne vlas ti da skre ne fo kus s mno go važni jih prob le ma u Hr vat skoj. Dru gim ri ječima, zločina ni je bi lo, a sve što se do gađa je po li tički ma ne var des ni ce uoči iz bo ra.

Budući da za go vor ni ci lus tra ci je više pišu o toj te mi, on da i više vri jeđaju pro tiv ni ke. Naj ra di kal ni ji je Bru no Lan ger, ba si st Atom skog sklo ništa i svo je dob ni zas tup nik u pul skom Grad skom vi jeću, ko ji je u raz govoru za No vi li st 2010. us po re dio bi vše ko mu nis te sa šta ko ri ma, oživ je vši stal nu me ta fo ru o či šćenju: »De ra ti za ci ja je pot reb na ka ko bi sva lo pov ska ga mad iz mi lje la iz ru pa, a lus tra ci ja da se zau vi jek ri-ješimo po li tičke tran zi cij ske ma fi je.«

Već se ne ko liko pu ta u te mi lus tra ci je ja vio Do mo vin ski rat, ia ko se lus tra ci ja od no si na do gađaje pri je nje ga. I Da mir Kalafatić je me-ta fo ru či šćenja i li ječenja pro du bio go vo reći o lus tra ci ji Do mo vin skog ra ta: ako li ječni ci ni su li ječili bo le st, lo gično je da on da potiču bo le st na račun bo les ni ka; pr lja všti na gu ta čis toću. Od nos no, hr vat sko sud-stvo um jes to »ko mu nis tičkih mon stru ma« pro go ni hr vat ske bra ni te lje. Svje do ci pro tiv hr vat skih bra ni te lja su ta ko »lju di bez ikak vog mo ra-la«, »okor je li rat ni zločin ci iz Sr bi je«, »u ‘slučaju Gla vaš’ ma lo ljet ni

300 BORIS BECK

ubo ji ce – pet naes to go dišnja ci«, »plaćeni ja njičari«. Ti se svje do ci dak le svr sta va ju na is tu stra nu s ko mu nis ti ma te pos ta ju dio nji ho va mračnog sus ta va. Kalafatićev ideo loški go vor, ko ji is tiče tuđe ma ne, a uma nju je svo je, do ka zu je da su zločini hr vat ske dje ce svjet la mi nor ni, »ne poz na to i neut vrđeno stra da nje ili nes ta nak tri de se tak Sr ba«, što je za ne ma ri vo u us po red bi s »višem je sečnim ag re sor skim ok ruženjem to ga gra da, ma sov nim ubi ja njem ci vi la gra na ta ma i snaj pe ri ma, preko 1.000 po gi nu lih i oko 5.000 ra nje nih građana Osi je ka, među ko ji ma ve li ki broj žena i dje ce.«

Kalafatić i Mesić ima ju is tov r snu ar gu men ta ci ju, sa mo sup rot nog pred zna ka: NAŠ je rat čist, NJIHOV ni je; NAŠI su zločini ma li, even-tual ni i za ne ma ri vi, NJIHOVI ve li ki; NAŠE su žrtve ne dužne, NJIHO-VE kri ve – uos ta lom, pr vi su počeli pa što sad hoće! Kalafatićeve su uv re de broj ne: Mesić, Ka jin, Čačić, Ba nac i Pusić su »yu go-res tau ra-tori«, Fe ra lo va rub ri ka Sheet of the Week je »po li ti kan tska me dij ska por nog ra fi ja«, Ivo Pukanić je »svez na dar«, De nis Ku ljiš je »pu no-masni«, a Sti pe Mesić je »ve li ki prav do lju bac« ko ji »[g-]lu pe ta«. Difa ma ci ja ma ne os ku di je va ni Butković. Po bor ni ci ma lus tra ci je za-m je ra »in te lek tual nu nez re lo st, nemašto vi to st i ka tas tro fal no po li tičko nez na nje«, nji ho vi zah tje vi su »bes mis le ni i ma lig ni«, to su »ek sce si ek sces nog lis ta«, nji ho vi ma ni fes ti »bez nad no zaos ta ju čak i za jed nim os red njim Tuđma no vim go vo rom, i to iz vre me na nje go ve bo les ti, a ne nje go ve pu ne sna ge«, oni »međusob no pot hra nju ju vlas ti te frus tra ci je i ne ga tiv ne stras ti«, a te ma im je »da nas real no pos ve ne važna«.

U Fe ra lu su svoj stav is ka za li ipak pro fi nje ni je. Na kon ob jav lji va-nja po da ta ka o 650 ne za ko ni to pris luški va nih građana, Da mir Kajin je 2001. dao in ter vju za Fe ral Tri bu ne. Na pi ta nje Go ra na Borkovića je su li se »pret hod na i ova vla st do go vo ri le o međusob nom ne na pa da nju«, Ka jin od go va ra: »I ja pos tav ljam pi ta nje je li došlo do do go vo ra – mi nećemo di ra ti ‘vaše’ na kon 1990., a vi ‘naše’ na kon 2000.« U is tim no vi na ma je 2006. Te na Her ceg in ter vjui ra la Her ma na Schwar tza, pred stav lje nog kao »jed nog od vo dećih au to ri te ta za pi ta nja lus tra ci je«. Ia ko Scwa rz iz ričito za go va ra lus tra ci ju – »Ona je sva ka ko poželj na za sva ko pos tau to ri tar no društvo, od nos no ono u ko je mu je srušen ne ki režim, ali su lju di iz tog režima zad ržali svo je po zi ci je ili, pak, do bi li ne ke dru ge fun kci je ko je im omo gućava ju blo ki ra nje re for mi« – te ta-kođer ko ris ti me ta fo ru či šćenja, Fe ral nas lo vom iz vrće nje go vu mi sao. Nas lov in ter vjua je, nai me, »Lus tra ci ja bez met le« te se (po zi tiv na) me ta fo ra či šćenja iz vrće u (ne ga tiv nu) aso ci ja ci ju na čis tke.


Na neiz vršenu lus tra ci ju u Hr vat skoj pod sje tio je lis to pa du 2011. Dražen Bu diša re ka vši da je »pre mi jer ka Jad ran ka Ko sor pristu pi la Sa ve zu ko mu nis ta baš kad je nje mu bi lo suđeno kao držav nom nep ri-ja te lju«. Na tu je iz ja vu rea gi rao u Na cio na lu Ne nad Popović iro nično po ka za vši da Bu diša »jav lja na ci ji strašnu vi je st o Jad ran ki Ko sor prak tički u is tom tre nut ku kad Mla den Bajić navečer ku ca na vra ta na Mar ko vom tr gu da joj kaže da je go to vo«. Iz te vi zu re lus tra ci ja posta je ne bit na – ta po li tičare uhićuje po li ci ja, a po li tički sus tav se zbog ko-rum pi ra nos ti urušio sam od se be.

Mogućnos ti su sa da dvi je. Ili će za kon o lus tra ci ji ostati zau vi jek po ko pan pod hr pom os ra moćenih po li tičara, ili će se ot vo ri ti no vi cik lus ras pra va o lus tra ci ji. Nai me, Da mir Ka jin – ko je mu Kalafatić zam je ra da se »kla nja an ti fašis tičkom ido lu dru gu Ti tu, od go vor nom za ma sov na po rat na uboj stva sto ti na ti suća Hr va ta« – već je poz vao na no vu lus tra ci ju, ali sa da tre ba lus tri ra ti HDZ-o ve kad ro ve i »očis ti ti sve one og rez le u kri mi nal«. Iz sve ga do sad pročita no ga možemo mir ne duše reći da točno zna mo ka ko će ta ras pra va teći – a i to da lus tra ci je neće bi ti.


RO GO NJA

Ako vam se ta ko dob rim či ni ne bi ti ro go njom, naj bo lje će te uči ni ti ako se ni kad ne ože ni te.

Mo liè re


SR CE

Sa mo li ječ ni ci mo gu dir nu ti sr ce že ne za mo liv ši je da naj pri je ski ne grud njak.

Gus ta ve Par ki ng

ZA JED NI CA

To je brak u čet ve ro: on, ona, ide ja ko ju ona ima o nje mu i ide ja ko ju on ima o njoj.

Clau de Roy

POS LI JEPos li je lju ba vi že na se ku pa u za no su, a muš ka rac tra ži ne ki iz go vor da se vra ti ku ći.

Frédéric Da rd

Je li mo gu ća lus tra ci ja u Hr vat skoj?

NIKICA MIHALJEVIĆ*

Naj pri je de fi ni raj mo po jam lus tra ci ja. U sta ri jim rječ ni ci ma, lek si-ko ni ma i en cik lo pe di ja ma sve do pot kraj XX. sto lje ća po jam lus tra ci ja ob jaš nja vao se vi še-ma nje jed noz nač no, kao ob red no čiš će nje u sta rih Rim lja na, a po neg dje i s do dat kom da ta kav pos tu pak na la zi mo i u dru gim re li gi ja ma. Ta ko i na ša En cik lo pe di ja Lek si kog raf skog za voda, tom IV., (1968.), ob je lo da nju je pod na tuk ni com lut ra ci ja slje de će: »(lat. lus tra tio čiš će nje), kod sta rih Rim lja na čiš će nje oso ba, ži vo ti nja i stva ri u od re đe nim pri li ka ma, oso bi to pri je ne go što će ući ili bi ti une-se ne u ko je sve to mjes to. Že ne na kon po ro đa ja, oso be ko je su ima le pos la s mr tva com, ku će, pa i či ta ve voj ske i gra do vi mo ra li su se pod-vr ći lus tra ci ji. Lus tra ci ja se vr ši la na raz li či te na či ne (pra njem vo dom, pa lje njem ruž ma ri na i mir te, pri no še njem žr ta va). Ci je li rim ski na rod je sva ke pe te go di ne vr šio lus tra ci ju (odat le lat. lus trum raz dob lje od pet go di na) žr tvo va njem svi nje (lat. sus), ov ce (ovis) i bi ka (tau rus), zbog če ga se ta žr tva zva la suo ve tau ra lia. Tak va ri tual na čiš će nja poz na ju i dru ge re li gi je.« Kr šćan stvo pod lus tra ci jom pod ra zu mi je va, pre ma Hrvat skoj kr šćan skoj ter mi no lo gi ji (Split, 1976.) dr. Je ro ni ma Šet ke, »čiš će nje žr tvom po mir be, po mir ba«.

Za nim lji vo je da hr vat ski pi sac, en cik lo pe di st i je zi kos lo vac To-mis lav La dan (1932.-2008.) os ta je pri ovom jed noz nač nom tu ma če nju poj ma lus tra ci ja, ia ko je za nje go va ži vo ta poj mu pri da va no i no vo, druk či je tu ma če nje. La dan u Os mo je zič nom en cik lo pe dij skom rječ ni-ku, tom III. (2000.), ka že da je lus tra ci ja »ob red no čiš će nje u sta rih Rim lja na«, a u svo je mu op sež nom Etymo lo gi co nu (Zag reb, 2006.) do da je da je to »očiš će nje žr tvom, is kup lje njem žr tvo va njem«. Ka ko se pak to očiš će nje žr tvo va njem u sta rih Rim lja na od vi ja lo i prak tič no či ni lo, La dan na is tom mjes tu ka že ova ko: »Sve ča no st u ča st bo žan stva

* Hrvat ski ese ji st, knji žev ni pov jes ni čar i is tra ži vač (Od go vor no st ma le nih. Od go vor-no st hr vat skih in te li ge na ta za ra to ve 1991.-1995. na tlu biv še Ju gos la vi je i za ovo što ima mo da nas, Za vra ti ma do mo vi ne ...).

304 NIKICA MIHALJEVIĆ

Dea Dia po či nja la je goz bom, uz da va nje mi lo da ra i žit no ga vi jen ca, ali glav ni dan sve ča nos ti bio je re do vi to u ga ju pos ve će nu is toi me noj bo ži ci, dok su se ob red ni ple so vi iz vo di li u nje zi nu hra mu, te se pje va la pjes ma polj skih brat stve ni ka... Spo me nu to očiš će nje (ili lus tra tio) ti ca-lo se naj vi še sa mo ga sve to ga ga ja. Gaj je one čiš ći va lo oba ra nje sta ba la, upo ra ba bi lo ko je ga že ljez no ga oru đa, pa čak i slom lje ne gra ne. Ne ki u to me vi de čak i da le ke za čet ke eko loš ke zaš ti te iz vor ne, ne tak nu te pri ro de. U He la di je to očiš će nje (grč. káthar sis) bi lo čiš će nje čov je-ko ve na ra vi od gri je ha pri je stu pa nja u do dir ili sve zu s bo žan stvom, ili pak pri je is tin ske ve ze s dru gim lju di ma, uz pop rat no dob ro volj no iz mi re nje za po či nje ni gri jeh (grč. hi las mós). Sam ob red očiš će nja iz vo dio se po mo ću zem lje-vo de-zra ka-og nja, ili pak gra nom sve to ga dr ve ta, a naj češ će lo vo ro vom gra nom ili gran či com. U tim su ob re di-ma važ nu ulo gu ima li zub lja i sum por. Poz na to je i to da je u gr čko me ob re du očiš će nja važ na bi la i svi nja (ko je je krv ima la moć očiš će nja, a u Rim lja na to me su slu ži li ‘svi nja i ov ca i bi k’, što pok ri va la tin ska slo že ni ca suo ve tau ra lia (slo že no od su s-o vi s-tau rus) = sve ča na tro ži-vo tinj ska žrtva pri pro ce su očiš će nja« (str. 619-620).

Ka ko se mo že ra zab ra ti iz ovih en cik lo pe dij skih i ob jas nid be nih na-tuk ni ca, lus tra ci ja ili ob red no čiš će nje is klju či vo je dob ro volj ni, in di-vi dual ni čin ko ji proiz la zi iz čov je ko va re li gij skog uv je re nja. Pot pu no je raz vid no da lus tra ci ja ni je svoj stve na čov je ku ko ji je bez vjer sko ga uv je re nja. Za tim, lus tra ci ju mo že vr ši ti sva ka oso ba sa mo nad sa mom so bom, dak le in di vi dual no i svje to na zor ski os vi ješ te no. Nit ko ne mo-že pro vo di ti lus tra ci ju u ne či je ime, a po go to vo to ni je mo gu će si lom za ko na ili, još go re, za kon skim na si ljem.

Ovim raz jaš nje njem prib li ži li smo se prob le mu ve za nom uz lustra-ci ju, a ko ji je nas tao na kon 1990. go di ne u tzv. pos tko mu nis tič kim, tran zi cij skim zem lja ma. Za to no vi je en cik lo pe di je na vo de, uza opi sa-no ob jaš nje nje, i ono no vo. Ta ko u Hr vat skoj en cik lo pe di ji, tom VI. (2004.), či ta mo: »U suv re me nom zna če nju, pos tu pak ko jim su se u ne kim pos tko mu nis tič kim zem lja ma na po čet ku pro ce sa tran zi ci je iz jav nih služ bi is klju či va li pred stav ni ci sta re vlas ti (po seb no taj ne službe i po li ci je).«

Ni je poz na to tko je, ka da i zaš to pus tio po jam lus tra ci je u ovom po-to njem smis lu u op tje caj. Ne će bi ti da le ko od is ti ne da je taj pos tu pak dio psi ho loš ko-pro pa gan dnog ra ta ko ji su zem lje Za pa da vo di le s tzv. ko mu nis tič kim zem lja ma. Pod jed na ko kao i poj mo vi pos tko mu nis tič-ki i tran zi cij ski. Svi ti poj mo vi do la ze iz po li tič ko-pub li cis tič ke sfe re, ne do volj no pro miš lje ni i pog reš no poj mlje ni. Ni u jed noj zem lji, od

305Je li mo gu ća lus tra ci ja u Hr vat skoj?

SSSR-a, pre ko Če hos lo vač ke do Ju gos la vi je i Al ba ni je, ni je bio iz gra-đen ko mu nis tič ki sis tem, ne go su na vlas ti bi li ko mu nis ti ko ji su u tim zem lja ma za ve li pri je laz nu (tran zi cij sku) vla da vi nu na pu tu iz grad nje ko mu niz ma. Ono što je eg zis ti ra lo pod na zi vom ko mu ni stič ko ga re ži-ma ne ki su teo re ti ča ri čak na zi va li dr žav nim ka pi ta liz mom ko ji je pre-bo jen cr ve nom bo jom. Dak le, iz ne pos to je ćih ko mu nis tič kih ze ma lja ni su mog le nas ta ti pos tko mu nis tič ke dr ža ve, a ni je mo gao ni za po če ti pri je laz ni, tran zi cij ski pro ces iz ne pos to je će ga ko mu niz ma u tzv. de-mok ra ci ju. Sve su zem lje s is toč ne stra ne že ljez ne zav je se ima le u svo-jim sis te mi ma vla da vi ne ja če ili sla bi je raz vi je ne ob li ke baz ne demo-k ra ci je (o če mu se u da naš njim de mok rat skim sus ta vi ma tih ze ma lja tak va de mok ra ci ja mo že pri či nja ti kao neos tva riv san). Per ma nen tni psi ho loš ko-pro pa gan dni rat, poz na ti hlad ni rat, ko ji je Za pad vo dio s tim zem lja ma od kra ja 1940-ih do 1990., os ta vio je gore spo me nu-te poj mo ve kao pre žit ke spe ci jal no ga ra to va nja, kao što je i s is toč ne stra ne biv še že ljez ne zav je se, u no vos tvo re nim dr ža va ma, preos ta lo mnoš tvo poj mo va iz ar se na la is to ga ra ta. Sve to, nas ta lo i na jed noj i na dru goj stra ni, či ni po za maš nu go mi lu pro pa gan dno ga, ideo loš ko ga sme ća. Na ža lo st, u suv re me nos ti se ne vi di ne ka do volj no dje lot vor na fi lo zof ska met la ko ja bi to sme će očis ti la, a Ma rxu se nit ko ne že li (ili ne smi je) oz bilj no vra ti ti.

Lus tra ci ja u no vom svjet luKrea to ri no vo kom po ni ra no ga poj ma lus tra ci je re cik li ra li su sta ri

ob red nič ki po jam očiš će nja pret vo riv ši ga u no vi po dob nič ki po jam čiš će nja, ali ne sva ko ga čov je ka po nao sob, dra go volj no, iz nut ra i is kre no, ne go od re đe ne po pu la ci je, od re đe ne sku pi ne, pri pad ni ke po je di nih za ni ma nja, ko lek tiv no, pod pri tis kom i pri jet njom, iz va na i – ned voj be no – licem jer no. O tom i tak vom poj mu lus tra ci je po ve le su se i još se vo de žuč ne jav ne ras pra ve iz me đu za go vor ni ka i pro-tiv ni ka lus tra ci je. O sa mom poj mu i bi ti ovo ga poj ma raz do ra ri jet ko se go vo ri me ri tor no i od go vor no. A ono ma lo te me lji ti jih i oz bilj ni jih ras pra va vo di se naj češ će u kru go vi ma prav nih struč nja ka i da le ko od oči ju i uši ju ši re jav nos ti. Me đu tim, neus po re di vo vi še se »ras prav lja« o lus tra ci ji u razbr blja loj to bož njoj de mok rat skoj jav nos ti bje so muč nih i zag ri že nih an ti ko mu nis ta. Nas tu pi (naj češ će bjes ni la) tak vih za go vor-ni ka lus tra ci je uvi jek su pop ra će ni os vet nič kim ža rom, pri mi ti viz mom i ga la mom kao na dom jes ci ma za oz bilj nu ar gu men ta ci ju. No to ne tre ba oso bi to ču di ti, jer to su ele men ti op će ga jav nog de mok rat skog


ži vo ta ka kav je us tro jen u tzv. pos tko mu nis tič kim zem lja ma. S dru ge stra ne, ar gu men ti i ras pra ve pro tiv ni ka lus tra ci je (iz re do va onih na ko je se lus tra ci ja ne bi mog la ili ne bi tre ba la prim je nji va ti) jed va da do la ze do jav nos ti, ome ta ni ga la mom to bož njih de mok ra ta, u ime to-bož njih na cio nal nih i de mok rat skih in te re sa.

Sr bi ja: za kon je mr tvo slo vo na pa pi ruAko se pak mis li na po dob nič ko čiš će nje, što je da ka ko ap so lut no

na stva ri, on da su oni go re nab ro je ni ak te ri po put onih lo po va ko ji vi-ču dr ži te lo po va da ne bi sa mi bi li uh va će ni. A pi ta nja i dvoj be ko je smo is tak li na la ze od go vo re i raz r je še nja u ar gu men ti ma i struč nim pri go vo ri ma pro tiv ni ka lus tra ci je. Ka ko se u Sr bi ji na kon 1945. go di-ne, u od no su na Hr vat sku, dos ta pred nja či lo u an ti ko mu nis tič kom ras-po lo že nju (ali su mno gi is to dob no ko ris ti li sve pred nos ti so ci ja liz ma), ta ko je i na kon ono ga re du ci ra nog ju gos la ven stva i ka ri ka tu ral no ga so ci ja liz ma pod Mi lo še vi će vim re ži mom, na po kon 2000. go di ne, Srbi-ja sta la na svo je sr pske no ge, is ko ra čiv ši neš to da lje od Hr vat ske usva-ja njem za ko na o lus tra ci ji (na ini ci ja ti vu beog rad skog Cen tra za una-pre đi va nje prav nih stu di ja Na rod na skup šti na Sr bi je us vo ji la je po hit nom pos tup ku 30. V. 2003. Za kon o od go vor nos ti za kr še nje ljud skih pra va). Pro tiv ni ci to ga za ko na, od nos no lus tra ci je, na vo di li su broj ne ar gu men te pro tiv tak vog za ko na: »Lus tra ci ja je re li gioz ni ob red u ko-jem ra cio nal ni lju di, po seb no ateis ti i prav ni ci, ne ma ju šta da tra že; lus tra ci ja je kos ka No vog svet skog po ret ka ba če na pos le pa da Ber lin-skog zi da 1989. go di ne u druš tva u tran zi ci ji Sred nje i Is toč ne Ev ro pe; lus tra ci ja je čis tka na lik na sta lji nis tič ke, fa šis tič ke, Bro zo ve i sl.; lu-stra ci ja je ob lik re van šiz ma pre ma fun kcio ne ri ma i be ne fi ci ja ri ma biv šeg au to ri tar nog re ži ma; lus tra ci ja je uvo đe nje na ma la vra ta moral-no-po li tič ke po dob nos ti; lus tra ci jom se kr ši us tav na zab ra na ret ro-aktiv nos ti; lus tra ci jom se kr ši na če lo za ko ni tos ti; u lus tra cio nom po-stup ku te ret do ka zi va nja pa da na op tu že nog; lus tra ci jom se kr še osnov-na kri vič nop rav na na če la: nul lum cri men, pre zum pci ja ne vi nos ti i sl.; lus tra ci ja je mas ki ra no kri vič no de lo, jer je sva ko kr še nje ljud skih pra-va pro tiv prav no; prav na pri ro da lus tra ci je je spor na i pro tiv reč na; me-sto lus tra ci je u prav nom sis te mu je ne jas no i neod re đe no; pov re da ljud skih pra va je prav no neod re đen, be zo ba lan po jam, pod ko ji se mo-že pod ves ti bi lo šta; lus tra ci jom se kaž nja va ne zlo čin, već greh; lustra-ci ja sad r ži ele men te mo ral no-po li tič kog očiš će nja i slu ži za dovo lja va-nju pot re be da se gre si oka ju; lus tra ci ja pra vi kon fu zi ju iz me đu doušni-


š tva i oba ve ze gra đa na da nad lež nim or ga ni ma dos tav lja ju po dat ke o uči nio ci ma kri vič nih de la; lus tra ci ja je nep rih vat lji va, jer ni je traj na me ra već ad hoc pos tu pak pos le slo ma au to ri tar nog re ži ma; lus tra ci ja je ob lik ko lek tiv ne od go vor nos ti; lus tra ci jom se ne kaž nja va ju po či-nio ci naj te žih de la, već sa mo oni ko ji vr še ili pre ten du ju na jav ne funk-ci je; lus tra ci ja je ob lik uce ne (pu tem za ko na); lus tra ci jom se ne gi ra ju os nov ni prin ci pi prav ne dr ža ve i kom pro mi tu je de mok ra ti ja; lus tra ci ja je ob lik pa ter na liz ma ko jim se ne gi ra sub jek ti vi tet gra đa ni na i su ve re-ni tet na ro da i ko ji vra ća čo ve ka u ne pu no let stvo nav la če ći mu ’ja ram nez re los ti’ (Ka nt); lus tra ci ja je u sup rot nos ti s li be ral nom ide jom slo-bo de i prav nog og ra ni ča va nja dr žav ne vlas ti; lus tra ci ja se vr ši u ad hoc pos tup ku bez va lja nih pro ces nop rav nih jem sta va ljud ske si gur nos ti i slo bo de; lus tra ci ja je svo jev r sno izig ra va nje prav de, jer nuž no do vo di do ne jed na kog pos tu pa nja s ma nje-vi še is to vet nim na vod nim kriv ci-ma; lus tra ci jom se ot va ra prob lem le gi tim nos ti tre nut nih dr žav nih up rav lja ča ko ji ho će da je os tva re, po seb no or ga na ko ji će je spro vodi-ti; lus tra ci ja je nep re ciz na: na ko ji pe riod og ra ni či ti dej stvo lus tra ci je ex tu nc (13. 5. 1944., ili 1976., 1987., 1990. go di nu itd.) i ex nu nc (na 5, 10, ili 15 go di na); lus tra ci ja je neod re đe na: na ko ji krug li ca og ra ni-či ti nje no dej stvo; lus tra ci ja se kao bu me ra ng mo že vra ti ti pro tiv onog ra di če ga je us ta nov lje na; lus tra ci ja je ola ko i opa ko gaže nje pra va za-rad pu ke po li tič ke ko ris ti« (He re ti cus, ča so pis za is tra ži va nje proš losti, Cen tar za unap re đi va nje prav nih stu di ja, Beog rad, 2003., 2).

Pos li je ova ko broj nih zdra vo ra zum skih, oči to va lja nih, ali i struč-nih zam jer ki, teš ko je uv jer lji vo za go va ra ti lus tra ci ju. Kri tič ki os vrt na prak su pos li je do no še nja spo me nu to ga Za ko na o od go vor nos ti za kr še nje ljud skih pra va, uob li čen je na slje de ći na čin: »Par la men tar na opo zi ci ja je kao raz log za nes la ga nje s ka rak te rom i re še nji ma u ovom Za ko nu iz ne la na čel nu pri med bu da je ‘reč o po li tič kom ak tu či ji je je di ni cilj pro gon po li tič kih pro tiv ni ka’. Pos le to ga, opo zi cio na par la-men tar na So ci ja lis tič ka na rod na stran ka je dos ta vi la Na rod noj skup šti-ni Pred log da se po hit nom pos tup ku do ne se za kon o pres tan ku va že nja Za ko na o od go vor nos ti za kr še nje ljud skih pra va, s ob raz lo že njem da je neus ta van i da bi se nje go vim stav lja njem van sna ge mog le spre či ti štet ne pos le di ce ko je mo gu da nas ta nu po bi lo kog gra đa ni na.

De set me se ci od stu pa nja na sna gu taj Za kon je os tao tek mr tvo slo-vo na pa pi ru. Po sve mu su de ći, ta prak sa će se nas ta vi ti i ubu du će. Jer, pri me na Za ko na o od go vor nos ti za kr še nje ljud skih pra va ne spa da za sa da u prio ri te te sr pske po li tič ke eli te. Šta vi še, na kon par la men tar nih iz bo ra 2003. go di ne na po mo lu je od lu čan ras kid, ali ne sa proš loš ću,


već sa lus tra ci jom kao me to dom sav la da va nja au to ri tar ne proš los ti. Sto ga lus tra ci ja u Sr bi ji ne ma bu duć no st.

Po red ne ra zu me va nja prav ne pri ro de i po li tič kog smis la lus tra ci je, os nov ni uz rok pro pa da nja ove ide je u po li tič kom ži vo tu Sr bi je le ži, pr vo, u nes prem nos ti i pro tiv lje nju po li tič ke eli te; i dru go, u ne pos to-ja nju (sa mo)sves ti o nuž nos ti suo ča va nja sa zlom proš los ti da bi se ono sav la da lo i pres ta lo da vla da na šom sa daš njoš ću i bu duć noš ću. Iz tih raz lo ga zak lju čak na ših vo de ćih prav ni ka je du bo ko obes po ko ja va ju-ći: me re dis kva li fi ka ci je zbog kr še nja ljud skih pra va ko je su do sa da pri me nji va ne u Sr bi ji ni su ima le lus tra cio nu pri ro du. Sr bi ja još uvek ni je sprem na za lus tra ci ju. Šta vi še, s ob zi rom na ne pos to ja nje vo lje po-li tič ke eli te i ne zain te re so va no st na ro da u Sr bi ji, ne ma dob rih iz gle da ni za obič nu dis kva li fi ka ci ju. Na de lu je sve očig led ni ji kon ti nui tet sa ra ni jim re ži mom, ko ji, sva ka ko, ne mo že dop ri ne ti for mi ra nju od lu ke da se u vi du pos tup ka dis kva li fi ka ci je (još ma nje lus tra ci je) ot vo ri pi-ta nje au to ri tar ne proš los ti.

Za to da naš nje kri tič ko preis pi ti va nje lus tra ci je, od nos no od go vor-nos ti za kr še nje ljud skih pra va ni je sa mo zna čaj no u smis lu sko las tič-kog trak ta ta i ju ris tič kih nad mud ri va nja, već je svo jev r sna rea fi r ma ci ja ključ nih prav no-po li tič kih ka te go ri ja i kon ce pa ta mo der ne de mok rat-ske prav ne dr ža ve i nji ho vog uz di za nja do is to rij ske sa mos ves ti i ci vi-li za cij ske al ter na ti ve« (ibi dem).

Slo ve ni ja: ži vot u la žiSlo ven ski prav nik, stru kov njak za me đu na rod ne od no se i dip lo mat

An draž Zi dar (1971.) na pi sao je knji gu Lus tra ci ja: iz lo či tev nas prot ni-kov de mok ra ci je z jav nih po lo ža jev (Lus tra ci ja – uk la nja nje pro tiv ni ka de mok ra ci je s jav nih po lo ža ja, 1996.). Di je lo vi knji ge pre ve de ni su na hr vat sku je zik u ča so pi su Vla da vi na pra va (1998., 2), ko jim prije -vodom će mo se i mi slu ži ti, a na sr pski je zik knji ga je pre ve de na u ci je los ti (Beog rad, 2001.).

Go vo re ći na čel no o lus tra ci ji A. Zi dar is ti če nje zi no dvos tru ko zna-če nje u pro ce su očiš će nja, ka ko smo već ut vr di li. No za no vi ji po jam lus tra ci je ta ko đer is ti če »dva me đu sob no po ve za na ele men ta očiš će-nja: očiš će nje na in sti tu cio nal noj ra zi ni (dis kva li fi ka cij ski uči nak lu-stra ci je) i očiš će nje na psi ho loš ko-mo ral noj ra zi ni (ka tar zič ki uči nak lus tra ci je)«. Naj pri je raz la že ovo po to nje obi ljež je lus tra ci je.

Os nov na Zi da ro va te za o ko mu nis tič kim re ži mi ma sad r ži ne ko li ko ele me na ta: ug lav nom su na met nu ti si lom oruž ja na kra ju Dru gog svjet-


skog ra ta (osim u Slo ve ni ji, gdje se »do go di la vlas ti ta, au toh to na re vo-lu ci ja«); iz gra di li su je dan i je din stven sis tem »jed ne i je di ne is prav ne ideo lo gi je«, ni je do puš te na neut ral no st dr žav lja na ne go su na su rad nju tje ra ni svi; tak vu se umi je ša no st shva ća kao nor mal nu i pri rod nu, a nep ris ta ja nje na nju kao neš to ab nor mal no. Ka ko bi dr žav lja nin sud je-lo vao u druš tve nom ži vo tu ni je mo rao, po Zi da ro vu miš lje nju, uči ni ti pu no: »Nije tre ba lo vje ro va ti u mis ti fi ka ci je ko je je ši rio sus tav, tre ba lo se po na ša ti kao da se u njih vje ru je, šut ke ih to le ri ra ti ili, u naj ma nju ru ku, iz la zi ti na kraj s oni ma ko ji su se slu ži li ovak vim mis ti fi ka ci ja ma. Zbog to ga se mo ra lo živ je ti u la ži, laž ni je tre ba lo prih va ti ti, bi lo je do-volj no prih va ti ti ži vot u la ži. Već je ti me dr žav lja nin pot vr đi vao sus tav, na do pu nja vao ga, či nio taj sus tav – bio je di je lom sus ta va.« Me đu tim, što na po mi nje i Zi dar, gra đa nin je mo gao po du ze ti »mo ral ni iz bor iz-me đu ži vo ta u la ži i ži vo ta u is ti ni«. Ia ko ne de fi ni ra poj mo ve is ti na i laž, Zi dar ova ko opi su je ta sta nja: »Ka ko je ži vot u is ti ni kao ot por čov je ka pro tiv na met nu ta po lo ža ja pred stav ljao te melj no ug ro ža va nje sus ta va, vla st ga je pro go ni la vi še ne go bi lo što dru go. Zbog ok rut na pro go na ži vo ta u is ti ni za ve ći nu dr žav lja na bi lo je mno go udob ni je po-mi ri ti se sa ži vo tom u la ži, iz gu bi ti se u ano nim noj ma si te ta ko udob no pli va ti u ri je ci pseu do do živ lja va nja. Pod re đi va njem svog ži vo ta ži vo tu u la ži svi su ti lju di za pa li u du bo ku kri zu ljud skog iden ti te ta ko ja je pos lje di ca tak va ži vo ta (a po dru goj ga stra ni i omo gu ća va). Sve to ima i mo ral nu di men zi ju ko ja se og le da va u du bo koj mo ral noj kri zi druš-tva. Pod re đu ju ći se sus ta vu, lju di su pos ta li pot por nji nje go va op stan ka i is to dob no su po či ni te lji svih dje la ko ja idu na te ret sus ta va. Uk rat ko, lju di ko ji su prih va ti li ži vot u la ži pos ta li su mo ral no ‘ne čis ti’. So cija-li s tič kom re ži mu ma lo se lju di po ko ri lo dob ro volj no, ve ći na je na to bi la pri si lje na. Vla st u so ci ja liz mu bi la je, nai me, to ta li tar na (a to je bi lo obi ljež je svih so ci ja lis tič kih re ži ma od Pjon gjan ga do Ljub lja ne), što je zna či lo da je vla st svug dje vr ši la pri ti sak na dr žav lja ne. Naj važ-ni ju ulo gu pri nad zo ru lju di ig ra li su tzv. ‘ču va ri so ci ja liz ma’ – taj ne po li ci je, jav ne po li ci je i sud stvo – ko ji su us tva ri bi li or ga ni rep re si je. Pri nad zo ru su se slu ži li mre žom par tij skih pov je re ni ka i prik ri ve nih de nun ci ja na ta ko ji su lju de nad zi ra li na rad nim mjes ti ma, struč nim sus re ti ma, za bav nim pri red ba ma, ured niš tvi ma, ško la ma, a čes to i u obi te lji ma. Up ra vo ova douš nič ka mre ža pred stav lja la je nuž ni i pri je-ko pot reb ni ele me nt ko ji je omo gu ća vao to ta li tar nu vla st.«1

1 Nije pri li ka za ob raz lo že ni ju kri ti ku ovih Zi da ro vih sta ja liš ta, ali tre ba na po me nu ti da opor tu ni zam gra đa na te rep re siv no st po li ci je i sud stva pos to je u svim poz na tim,


Na taj na čin gra đa nin je po du pi rao sis tem ko ji mu je omo gu ća vao eg zis ten ci ju, a u stra hu za tu eg zis ten ci ju pos ta jao je s jed ne stra ne žrtvom, a s dru ge stra ne i suk riv cem: »Pa dom ko mu niz ma u sred njo-europ skim i is toč noeu rop skim dr ža va ma pro pao je i sus tav to ta li tar ne vlas ti. Ali ži vot u la ži re zul ti rao je du bo kom mo ra l nom kri zom druš tva. Lju di ma ko ji su se ri je ši li svo jih du go go diš njih kr vni ka u svi jes ti je kao bu me ra ng iskr snu la spoz na ja da ni su bi li sa mo žr tva ma biv še ga re ži ma već i nje go vi suk riv ci.2 Us pje li su se os lo bo di ti so ci ja liz ma, no ono što je os ta lo na kon du got raj na ne gi ra nja vjer nos ti sa mom se bi bi li su gri je si proš los ti, mo ral na uka lja no st.«.

Eto, u tak vom sta nju mo gu ća je us po red ba s an tič kom lus tra ci jom: »Tu se is to ta ko ra di lo o mo ral noj ne čis to ći, greš nos ti zbog vlas ti tih po či nje nih dje la u proš los ti. Rim lja ni su se kao za jed ni ca greš nos ti oslo-bo di li ta ko da su ti je kom sve ča na ob re da pro ji ci ra li svo ju kriv nju na do ma će ži vo ti nje ko je su na kon to ga žr tvo va li. Gr ci su u gra do ve vo di li ži vo ti nje ili oso be ko je su zbog svo je na vod ne spo sob nos ti ap sor pci-je usi sa le mo ral nu ne čis to ću ši re za jed ni ce (i opet se ra di o pro jek ci ji kriv nje), na kon če ga su ih uk lo ni li iz gra do va.«

Ko ga da »žr tvu ju« gra đa ni u pos tko mu nis tič kim zem lja ma ka ko bi očis ti li svo ju ne či st? Zi dar pru ža ova kav od go vor: »One ko ji su ih na su rad nju s to ta li tar nim sus ta vom pri si li li – douš ni ke, ko ji su sud je lo va li s taj nom po li ci jom, služ be ni ke taj ne po li ci je i ne ka daš nje vlas tod ršce, ko ji su po to nji ma za po vi je da li. I to ne sto ga što su biv ši vlas tod r šci i nji ho vi va za li naj prik lad ni ji da bu du žr tvo va ni ili uk lo nje ni, već sto ga što su oni vla da li na ro dom, tla či li ga, si li li ga da se pod re di sus ta vu,

de mok rat skim ili ne de mok rat skim druš tvi ma, sve jed no. Živ je ti u skla du sa svo jim idea lom, naj te ži je zah tjev ko ji se pos tav lja pred čov je ka (ili ko ji on sam pos tav lja sa mo me se bi). Ako za ne ma ri mo re li gioz ne idea le, u za pad noeu rop skoj ci vi li za ci ji taj zah tjev ni je mo gu će uop će is pu ni ti. Ne za to što ne bi bi lo do volj no čvr stih ka rak te ra, ne go za to što u ovoj ci vi li za ci ji već du go ne ma idea la za ko ji bi se htje lo i mog lo žr tvo-va ti. Pos ljed nji ko ji se bio uka zao na za pad noeu rop skom ob zor ju bio je onaj po tak nut Okto bar skom re vo lu ci jom i so ci ja lis tič kom per spek ti vom.

2 Kao do kaz da se stvar no ra di o to me, na vo dim da su naj žeš ći pris ta še lus tra ci je i dru-gih mje ra de ko mu ni za ci je bi li dr žav lja ni ko ji su u so ci ja liz mu bi li pa siv ni, oni ko ji mu se ni su ak tiv no sup rot sta vi li. S dru ge stra ne, pak, me đu kri ti ča ri ma lus tra ci je bi li su up ra vo biv ši di si den ti (iz nim ku pred stav lja ov dje biv ša Nje mač ka De mok rat ska Re pub li ka gdje je si tua ci ja bi la up ra vo ob r nu ta – naj ve ći za go vor ni ci raz ra ču na va nja s proš loš ću bi li su up ra vo biv ši di si den ti, ali ne i na rod.) Uz rok tak vom rea gi ra nju spo me nu tih stra na je st u to me što je ve ći na dr žav lja na u pos tso ci ja li zam uš la ‘ne čis tih ru ku’. Na sup rot to me, di si den ti zbog us prav no ga dr ža nja i ak tiv no ga su če lja va nja s to ta li ta riz mom ima ju čis tu sav je st. Bu du ći da ni su mo ral no oka lja ni, ne tre ba im ni očiš će nje. (Na po me na A. Zi da ra)


a pri tom su po či ni li broj na zlod je la i kr ši li pra va tih lju di. Sto ga se ov dje i ne ra di ni o kak vu žr tvo va nju (iz tog sam raz lo ga ri ječ sta vio pod na vod ni ke) već o to me da no va de mok rat ska vla st jav no i sve ča no (pu tem prav nih i po li tič kih aka ta) raz go li ti lju de ko ji su kri vi za so ci ja-lis tič ki ek spe ri me nt za ko ji se po ka za lo da pred stav lja ‘zao bi laz ni put u ka pi ta li za m’. Ovo jav no, sve ča no iz la ga nje biv šeg re ži ma dje lu je na svi je st lju di na na čin da u nji ma iza zi va psi ho loš ko-mo ral ni pro ces ko-le k tiv no ga očiš će nja od gri je ha na ko je ih je nat je rao to ta li tar ni sus tav; na taj na čin dak le lju di do živ lja va ju ko lek tiv nu ka tar zu.«

Dru go obi ljež je lus tra ci je (pri če mu na ovo me mjes tu ne bi bi lo um jes no ula zi ti dub lje u prav nu di men zi ju te me) Zi dar ime nu je kao očiš će nje na in sti tu cio nal noj ra zi ni: »Na in sti tu cio nal noj ra zi ni lus tra-ci ja pred stav lja mje ru dis kva li fi ka ci je. Ona u de mok ra ci ji is klju ču je od ob na ša nja fun kci ja vlas ti oso be ko je zbog svog dje lo va nja u or ga ni ma biv še ga re ži ma zbog kr še nja ljud skih pra va i te melj nih slo bo da ne mo-gu jam či ti za de mok ra tič no st ob na ša nja vlas ti.«

Pro ši re ni ju i plas tič ni ju ilus tra ci ju gor nje de fi ni ci je lus tra ci je sro čio je slo ven ski knji žev nik Dra go Jan čar (1948.): »Dok jas no i glas no ne pos ta ne mo svjes ni či nje ni ce da taj ne služ be, pris lu š ki va nja, zas tra ši-va nja, pres lu ša va nja i me dij ska pra nja moz ga u biv šem re ži mu ni su bi li sa mo ‘ka va lir ski de lik ti’, od nos no nuž na su rad nja ka ko bi se preži-vjelo, već ne vi đe no na si lje nad po je din cem, ko je je ne pod noš lji vo sa mo po se bi, a ne zbog praz nog po zi va nja na de mok ra ci ju, ne pod noš-lji vo etič ki i ci vi li za cij ski, ta ko du go mo že mo oče ki va ti da će se slič ne stva ri, jas no na pos ve druk či ji na čin, do ga đa ti i da lje.«

Da se slič ne stva ri ne bi po nov no do ga đa le, A. Zi dar, je dan od gor-lji vi jih za go vor ni ka lus tra ci je, ova ko zak lju ču je svo je sta ja liš te: »Cilj lus tra ci je ni je iz ri ca nje kaz ni, već od re đi va nje pret pos tav ki ko je su pot re b ne za obav lja nje od re đe nih služ bi ko je su s ob zi rom na nji ho vu pri ro du i po li tič ku važ no st bit ne za os tva ri va nje de mok rat skog us tav-nog po ret ka i dje lo va nje in sti tu ci ja prav ne dr ža ve. U slu ča ju da do tič na oso ba ne is pu nja va za ko nom od re đe ne do dat ne uv je te, bit će na od-re đe no vri je me ot puš te na s ne kih jav nih duž nos ti, ili prem ješ te na na dru go ni že rad no mjes to, a u is tom se vre me nu ne će mo ći kan di di ra ti za od re đe ne jav ne fun kci je. Pre ma to me, s in sti tu cio nal no ga mot riš ta lus tra ci ju či ne dvi je mje re: pr vo, uk la nja nje oso ba ko je pri pa da ju in-kri mi ni ra nim ka te go ri ja ma s od re đe nih fun kci ja, a dru go, zab ra na da u od re đe nom ro ku mo gu ob na ša ti te jav ne fu nk ci je. Ia ko je for mal no ri ječ o od re đi va nju do dat nih uv je ta za obav lja nje od re đe nih jav nih fun kci ja, ta mje ra stvar no zna či dis kva li fi ka ci ju obav lja nja od re đe ne


duž nos ti i zab ra nu ra da na od re đe nim jav nim fun kci ja ma kroz od re đe-no vri je me. To pod ra zu mi je va da mje re lus tra ci je, ia ko se od no se na obav lja nje jav nih fun kci ja, što ne pred stav lja pri vi le gi ju, pos red no ipak mo gu og ra ni či ti važ no ljud sko pra vo – pra vo na rad. Neis pu nja va nje do dat nih uv je ta ima vje ro jat no za do tič nu oso bu mno go ve ći uči nak u mo ral noj sfe ri. Ti me mis lim na mo ral ne san kci je od stra ne druš tva, kao što su pre zir i boj kot.«

Hr vat ska: ne re gu lar na lus tra ci ja na dje lu U Hr vat skoj, ka ko smo spo me nu li, za kon o lus tra ci ji ni je do ne-

sen. Me đu tim, pos tup ci ko ji se mo gu naz va ti lus tra cij ski ma po ja vi li su se u Hr vat skoj vr lo ra no, ko ju go di nu po osa mos ta lje nju, i to na pod ruč ju na ko je mu bi se to naj ma nje mog lo oče ki va ti, na pod ruč ju tre će grane vlas ti – sud stva. Ia ko za to ni je bi lo ni kak vo ga upo riš ta u for mal no prav nim ak ti ma ko ji bi opi si va li dje la ko ja zav r je đu ju lu-stra ci ju. Prvi pri je por nas tao je, vr lo ra di ka lan i oš tar, pri li kom iz bo ra su da ca u traj no zva nje 1993. go di ne. O tom sta nju hr vat sko ga sud-stva u pr voj po lo vi ci 1990-ih ta daš nji do ce nt na Prav nom fa kul te tu u Zag re bu Alan Uze lac pi še: »Poka za lo se da iz van red no sta nje i rat ne pri li ke ni su ono naj go re što je mog lo sna ći hr vat ske su ce – mno go su kob ni je bi le sa svim ‘ci vil ne’ in ter ven ci je ko je su us li je di le. Ia ko su ne ke od slje de ćih pro m je na na zi va ne re for ma ma, in sti tu cio nal na i iz va nin sti tu cio nal na zadi ra nja u hr vat ski pra vo sud ni sus tav u raz-dob lju iz me đu 1990. i 1999. go di ne mo gu se pri je oka rak te ri zi ra ti kao ne dos ta tak re for me, pa čak i kao an ti re for ma. Uos ta lom, već je sâm ne dos ta tak jas ne i raz vid ne sred njo roč ne i du go roč ne stra te gi je raz vo ja bio jas na po ru ka pra vo su đu...«

Dak le, ovak vo sta nje izaz va la je »spo ro st za ko no dav ne re for me«, a to je, pre ma prof. Uzel cu, kon kret no zna či lo slje de će: »Nai me, u raz dob lju od po čet ka 1991. do po čet ka 1994. go di ne pra vo su đe se na la zi lo u ne for mal nom prav nom i us tav nom lim bu: ia ko su us tav ne od red be su ci ma jam či le traj no st fun kci je (do ži vot nu ili ba rem »domi-ro vin sku), jed na ko kao i neo vis no st, au to no mi ju i sa mos tal no st, de fac to su su ci u tom raz dob lju bi li naj ne zaš ti će ni ji i naj ra nji vi ji spe cies prav ne pro fe si je. Ka ko no va us tav na jam stva još ni su bi la ak ti vi ra na, dok su sta ra već pres ta la vri je di ti, sud stvo se u raz dob lju od vi še od če ti ri go di ne na la zi lo u sta nju ‘traj ne priv re me nos ti’. Us tav je 1990. go di ne za ime no va nje i raz r je še nje su da ca pred vi dio ti je lo naz va no


Re pub lič ko (pos li je: Dr žav no)3 sud be no vi je će, no do 1994. go di ne tak vog ti je la ni je bi lo, ni ti je bi lo pre ciz nih od red bi o nje go vu sas ta vu; pri jaš nji za ko ni ko ji su pred vi đa li su dač ki man dat od osam go di na ni su se vi še mog li prim je nji va ti, a s dru ge je stra ne ni zu su da ca ime no va nih na raz dob lje od 8 go di na man dat is tje cao. U tak vom va kuu mu (ko ji, oči to, ni je bio sas vim slu ča jan) prak sa je bi la pos ve net ran spa ren tna i ne ri jet ko u us po re di vim si tua ci ja ma bit no raz li či ta. Pre ma svje do če nji-ma iz prak se, ne ki su su ci ko ji ma je is tje cao man dat nas ta vi li ob na ša ti svo ju fun kci ju (?!), ne ki su pri mi li for mal na rje še nja o raz r je še nju zbog is te ka man da ta, a ne ki su sa mo poz va ni da is praz ne svo je ure de ‘zbog no vo nas ta le si tua ci je’.

Pra vo su đe je od go vo ri lo ka ko se i oče ki va lo – su ci su na ve li ko po če li mi je nja ti pro fe si ju. Po če tak 90-ih pred stav ljao je raz dob lje naj-ve će ga su dač kog eg zo du sa. Pre ma ni kad dov r še nom is tra ži va nju Hr-vat skog prav nog cen tra iz dru ge po lo vi ce de ve de se tih, sa mo u 1990. i 1991. go di ni oko 200 su da ca (jed na šes ti na do jed ne pe ti ne svih su-da ca) na pus ti lo je pra vo su đe. Taj broj ni je ko na čan, jer se te me lji na ana li zi ime no va nja i raz r je še nja ob jav lje nih u Na rod nim no vi na ma, a či ni se da me đu nji ma ne ma mno gih raz r je še nja ko ja su na ču dan na čin iz mak la po zor nos ti služ be no ga gla si la.4

U raz dob lju do for mi ra nja DSV-a, mno gi su su ci an ti ci pi ra li svo-ju ‘ne po dob nos t’ pa su da li os tav ke uz ob raz lo že nje da že le ot vo ri ti ‘pri vat nu prak su’ – za po če ti rad u od vjet niš tvu. Ne ki su su ci na pus ti li

3 Prvi us tav ni na ziv za ovo ti je lo bio je Re pub lič ko sud be no vi je će, ali ga je za kon pre-ma ko je mu je os no va no prei me no vao u Dr žav no sud be no vi je će, vje ro jat no za to da bi se nag la si lo da Hr vat ska ni je vi še dio fe de ra ci je (»re pub li ka) ne go sa mos tal na i ne za-vis na dr ža va. Ti pič no za po na ša nje ta daš nje par la men tar ne ve ći ne, ova je »an ti ci pativ-na iz mje na pro ve de na, a da se pri je ni je pro mi je nio na ziv od re đen Us ta vom, pa je ta ko bi la oči to neus tav na. No, um jes to nje zi na uki da nja, pri li kom iz mje na Us ta va kra jem 1997., dva su na zi va us kla đe na prav no pos ve je din stve nim pre se da nom: Us tav je uskla-đen s od red ba ma jed no ga hi je rar hij ski ni že ga prav nog ak ta. Ka ko tu ma či ti ani mo zi tet pre ma ri je či re pub li ka (prem da se ta ri ječ i sa da na la zi u služ be nom na zi vu dr ža ve) i in zis ti ra nje da je se, pod ci je nu neus tav nos ti, za mi je ni ri ječ ju dr ža va, mo gu oci je ni ti kva li fi ci ra ni po li to lo zi. (Na po me na A. Uzel ca)

4 Prema priv re me nim re zul ta ti ma ne zav r še nog is tra ži va nja HPC-a, u raz dob lju od 1990. do 1996. go di ne vi še od 2200 raz r je še nja i ime no va nja su da ca i dr žav nih od vjet ni ka ob jav lje no je u Na rod nim no vi na ma, ali taj broj oči to ni je pot pun jer u jed nom od re đe-nom raz dob lju ime no va nja i raz r je še nja ni su bi la ob jav lji va na u Na rod ni ma no vi na ma. Još važ ni je od to ga, na kon što je DSV preu zeo ime no va nja su da ca, ni je bi lo sus tav nog iz vješ ta va nja o onim su ci ma ko ji su bi li raz ri je še ni či nje ni com što ni su bi li po nov no ime no va ni ti je kom pr vog ime no va nja od stra ne DSV-a (vi di in fra bi lješ ka 29). Od za bi lje že nih raz r je še nja, u na ve de nom raz dob lju su dac je raz ri je šen bez ikak va ob raz-lo že nja. Usp. ove bro je ve s ukup nim bro jem od oko 1300 su da ca u ci je loj Hr vat skoj. (na po me na A. Uzel ca)


pra vo su đe da bi se kan di di ra li za no vu, luk ra tiv nu fun kci ju jav nog bi ljež ni ka. Mno gi sta ri ji su ci otiš li su u pri jev re me nu mi ro vi nu« (A. Uze lac, Hr vat sko pra vo su đe u de ve de se ti ma: od dr žav ne ne za vis nos ti do in sti tu cio nal ne kri ze, Po li tič ka mi sao, 2001., 2).

Ova ko oh rom lje no hr vat sko sud stvo ni je mog lo od go vo ri ti stvar-nim zah tje vi ma u no voj, de mok rat skoj dr žav noj i po li tič koj prak si. Lus tra ci ja (či taj: čis tka) se po ka za la u pot pu nom svo je mu ne ga tiv nom svjet lu. Pos lje di ce se os je ća ju još uvi jek.

Ka ko je doš lo do lus tra ci je na ova ko ne for ma lan, da ne ka že mo ne za ko nit na čin, po go to vo u vri je me ra nih de ve de se tih go di na ka da je pred sjed nik Fra njo Tuđ man pro mo vi rao i za la gao se za tzv. po li ti ku po mi re nja ideo loš kih pro tiv ni ka? Na to pi ta nje prof. Uze lac da je slje-de ći od go vor: »’Lus tra cij ski’ kon tek st pr vih ime no va nja mo že se sa mo nas lu ti li iz iz ja va po je di nih is tak nu tih čla no va Dr žav nog sud be nog vi je ća i pro ta go ni s ta ras pra ve o spor nim ime no va nji ma,5 kao i iz iz ja va po je di nih su da ca ko ji u pr vom oda bi ru ni su bi li ime no va ni. Iz ja ve su-p rot stav lje nih stra na bi le su ta ko đer vr lo ra di kal ne, što po ka zu je ozbilj-no st i te ži nu su ko ba u pris tu pu prob le mu, ka ko na na čel noj, ta ko i na prag ma tič koj ra zi ni. Ako bi se u sa mo jed noj re če ni ci tre ba lo sa že ti bit de ba te do ko je je doš lo, on da bi se ona svo di la na op re ku sta va jed ne stra ne (stra ne ko ja ima ov laš te nje i od go va ra ju ću moć da su ce ime nu-je) da je pri ma ran kri te rij za oda bir su da ca nji hov ‘mo ra l’ i ‘po šte nje’6 – što su kva li te te ko je evi de n tno ne mo gu bi ti mje re ne eg zak tnim mje-ri li ma, te ih mo že sa mo dis kre cij ski (in tui tiv no?) pro ci je ni ti or gan nad le žan za ime no va nje – i sta va dru ge stra ne (iza ko je, či ni se, sto ji ve ći na su da ca i mi ni s tar stvo pra vo su đa) da ključ ni ele men ti za ime no-va nje tre ba ju bi ti čim vi še ob jek ti vi zi ra ni, te da se u pr vom pla nu tre ba na la zi ti struč no st. S ob zi rom na či nje ni cu da je u pr vom va lu pos tu pa-ka ime no va nja (ime no va nje su da ca Vr hov nog su da) pr vi kri te rij zas je-nio dru gi (a ‘in tui tiv nos t’ oda bi ra vla da la u to li koj mje ri da oc je ne o ra du su da ca uop će ni su bi le pri bav lje ne), za re da le su tvr dnje da je na-čin na ko ji je Dr žav no sud be no vi je će po če lo obav lja ti svoj po sao arbi-tra ran, te da pred stav lja jed nu od for mi po li tič kog pro go na su da ca ko ji iz raz li či tih raz lo ga ni su bi li volj ni di je li ti mi šlje nje s Dr žav nim sud be nim vi je ćem, od nos no ne kim nje go vim is tak nu tim čla no vi ma.

5 Usp. na vod pred sjed ni ka DSV-a o »su ci ma ko ji su se u po li tič kim pro ce si ma kom pro-mi ti ra li«. Glo bus, 24. ve lja če 1995., str. 45. (na po me na A. Uzel ca)

6 Usp. npr. iz ja ve pred sjed ni ka Vr hov nog su da o to me da »da nas u Hr vat skoj su cem mo gu pos ta ti sa mo oso be s ambi ci ja ma, čas ne, poš te ne i dos to jan stve ne...«, usp. »Vjes nik«, 17. ve lja če 1995. str. 4. (na po me na A. Uzel ca)


Ne ula ze ći u de ta lje na ve de nog slu ča ja – ko ji ima iz nim no zna če-nje i za v r je đu je da le ko vi še ras pra ve, no ko ji u tre nut ku ovog ra da još ni je okon čan – po ku šat će mo iz vu ći ne ke od os nov nih prin ci pa ko ji bi se, kao svo jev r sna po vi jes na lek ci ja, mog li iz vu ći iz ‘lus tra cij ski h’ nas to ja nja u zem lja ma Sre diš nje i Is toč ne Eu ro pe, a po seb no iz us tav-no prav ne de ba te o ‘lus tra ci ji’ su da ca u su sjed noj Slo ve ni ji. Us pos tav-lja nje jas nih na če la i prin ci pa uvi jek mo že bi ti dob ro do šao pu to kaz u slo že nim si tua ci ja ma, a či ni se da je to ono što u ko n tek stu ime no va-nja su da ca u Hr vat skoj up ra vo naj vi še ne dos ta je. Pri to me po la zi mo od zak ljuč ka ko ji se u svim ra s pra va ma po jav lji vao kao nep ri je po ran, na i me da ‘su ce tre ba bi ra ti na te me lju spo sob nos ti, a ne iz po li tič kih raz lo ga’,7 te da su ci ma ko ji su u bi lo ko je mu raz dob lju pod re đi va li svo je su đe nje po li tič kim kri te ri ji ma, za ne ma ru ju ći struč ne, tre ba one-mo gu ći ti dalj nje obav lja nje su dač ke fun kci je.

Na če la ko ja bis mo mog li pred lo ži ti bi la bi slje de ća:

1. »Lus tra ci ji’ u bi lo ko joj gra ni vlas ti, a na ro či to u sud be noj vlas ti, tre ba pris tu pi ti kraj nje ob zir no, uz ja sne kri te ri je i se lek ci je.

2. Pri od re đi va nju uv je ta i kri te ri ja za iz bor su da ca, tre ba u što ve ćoj mje ri po ku ša ti od re di ti ob jek tiv ne kri te ri je, ia ko se sa mo od lu či va-nje ne mo že u pot pu nos ti ob jek ti vi zi ra ti.

3. Pro tiv od lu ke o (ne)pos to ja nju svih uv je ta za iz bor ko ji se mo gu ob jek ti vi zi ra ti tre ba za jam či ti sud sku zaš ti tu.

4. Bu du ći da je pri iz bo ru su da ca (kao i os ta lih no si te lja jav nih služ-bi) uvi jek u od re đe noj mje ri pri sut na di s kre cij ska oc je na ti je la ko ja sud je lu ju u pos tup ku iz bo ra ili ime no va nja, tre ba za jam či ti da će u pos tup ku od lu či va nja u sva kom po je di nom slu ča ju sud je lo va ti što ši ri krug lju di, a na ro či to onih ko ji ima ju naj bo lji uvid u rad i spo-sob nos ti po je di nog su ca.

5. Iz is tih raz lo ga (od re đe na mje ra dis kre ci je) ti je lo nad lež no za iz bor ili ime no va nje mo ra bi ti sas tav lje no na na čin ko ji će ot klo ni ti i sa me pri mis li o mo gu ćoj pris tra nos ti ili po li tič kim ut je ca ji ma na nje go vo dje lo va nje.

6. Pos tu pak iz bo ra ili ime no va nja mo ra bi ti čim tran spa ren tni ji, te se sto ga mo ra za jam či ti da op ća, a po seb no stru čna jav no st ima pris tup i uvid u sve sta di je od lu či va nja, te da mo že ras prav lja ti o uv jer lji-

7 Ci tat iz zak ljuč ka se mi na ra o neo vis nos ti su do va or ga ni zi ra nog pod pok ro vi telj stvom Vi je ća Eu ro pe u Ljub lja ni, ci ti ra mo pre ma iz dvo je nom miš lje nju M. Kri vi ca, t. III. (na po me na A. Uzel ca).


vos ti raz lo ga ko ji su ti je la ko ja su dje lu ju u pos tup ku ime no va nja mo ti vi ra li na do no še nje po je di ne od lu ke.

7. Is klju če nje oso ba ko je ni su spo sob ne za obav lja nje su dač ke fun kci-je tre ba u što ve ćoj mje ri (ako ne po t pu no) pro vo di ti u re do vi tom pos tup ku oda bi ra, u ok vi ru uv je ta ko ji vri je de za sve i jed na ko se prim je nju je na sve.

8. U svim fa za ma pos tup ka tre ba strik tno poš ti va ti us tav ne stan dar de za šti te ljud skih pra va, te stan dar de neo vi snos ti sud stva for mu li ra-ne u me đu na ro dnim kon ven ci ja ma i do ku men ti ma me đu na rod nih struč nih nev la di nih or ga ni za ci ja.

9. Sva ka pov re da gor njih na če la zas lu žu je naj ve ću po zor no st, jer ne uz ro ku je sa mo slab lje nje pra vo sud nog sus ta va i pov je re nja u nje ga, ni ti ‘bo lje’ ili ‘sla bi je’ fun kcio ni ra nje prav ne dr ža ve, već pred stav-lja pot pu no ne gi ra nje na če la vla da vi ne pra va ko je kao tak vo tre ba san kcio ni ra ti.[...]

U ne kim as pek ti ma prav na os no va za ime no va nje ima i od re đe nih pred nos ti u us po red bi s, prim je ri ce, ure đe njem u Slo ve ni ji. Či nje ni ca da u Slo ve ni ji u iz bo ru su da ca ko nač nu ri ječ ima par la me nt do ve la je već do ne kih si tua ci ja u ko ji ma je vr hov no za ko no dav no ti je lo iz evi den tno struč no ne mo ti vi ra nih ra zlo ga od bi lo prih va ti ti pri jed lo ge slo ven sko ga Sud be nog vi je ća. Ti me je stvo re na od re đe na na pe to st u od no si ma iz me đu Sud be nog vi je ća i par la men ta, ko ja ima ten den ciju pro dub lji va nja. Na sup rot to me, ure đe nje u Hr vat skoj po ten ci jal no pru ža bo lje šan se da u pos tup ku ime no va nja do iz ra ža ja do đe sa mo is pi ti va nje stvar nih spo sob nos ti kan di da ta za su dač ko mjes to, te da se iz pro ce sa ime no va nja is klju če even tual ni po li tič ki pri tis ci ko ji su ne-mi nov ni ako ime no va nje vr ši emi nen tno po li tič ko ti je lo« (A. Uze lac, Lus tra ci ja, dis kva li fi ka ci ja, čis tka, Iu dex, 1995., 1).

Dak le, iz ovih emi nen tno stru kov njač kih dvoj bi i upo zo re nja proiz-la zi stav op re za pre ma pot re bi pro vo đe nja lus tra ci je, od nos no re zer ve pre ma po ku ša ji ma tak va pos tup ka, ko ji je ma hom u svim zem lja ma gdje je po ku šan do ži vio neus pjeh. I to, ka ko zak lju ču je prof. Uze lac, »u dva pog le da: pr vo, uto li ko što će još jed nom do ka za ti da se in sti tu-cio nal ni ob ra čun s oso ba ma za ko je se iz ovih ili onih raz lo ga smat ra da pri pa da ju ‘sta ro j’ po li tič koj pa ra dig mi (ili su jed nos tav no po li tič ki neis to miš lje ni ci) ne mo že iz vr ši ti sred stvi ma prav ne dr ža ve, već, na-pro tiv, je di no na na čin ko ji će još jed nom pred stav lja ti ne ga ci ju pra va i pro pi sa nog pos tup ka; dru go, uto li ko što će još jed nom po ka za ti da


‘lus tra cij ske’ mje re u pra vi lu po ga đa ju pog reš ne oso be, a dop ri no se je di no op ćem na za do va nju sis te ma i pro pa da nju po li tič kih i prav nih in sti tu ci ja i struč nih stan dar da« (ibi dem).

Tko, uop će, smi je zah ti je va ti lus tra ci ju?U Hr vat skoj, rek li bis mo, pos to je i do dat ni raz lo zi zbog ko jih lu-

stra ci ja, čak i na te me lju za ko na i ut vr đe nih kak vi h-tak vih pra vi la ig re, jed nos tav no ni je mo gu ća. Ka ko je u sa moj bi ti ide je lus tra ci je sad r ža na nep ra vič no st, od nos no jer je »lus tra ci ja sa mo eu fe mi zam za čis tke« (Boš tjan Zu pan čič, su dac Us tav nog su da Slo ve ni je), te ka ko se u dva de se to go diš njoj prak si osa mos ta lje ne Hr vat ske na ku pi lo mno go lo ših pos tu pa ka lus tri ra nja bez for mal nih os no va, šan se za pro vo đenje re gu lar ne lus tra ci je su ni kak ve. O ne do pus ti vim čis tka ma pot vr dio je ne dav no u te le vi zij skoj emi si ji Ned je ljom u 2 (25. ruj na 2011.) aktual ni pred sjed nik Sa bo ra RH Lu ka Bebić iz ni jev ši tvr dnju da je po čet kom de ve de se tih, ali i na kon 2000. – kad je na vla st do šao SDP s koa li-cij skim par tne ri ma – bi lo smje nji va nja iz re van šiz ma: »Lju di su se na ne kim bez vez nim fun kci ja ma smje nji va li ra di re van šiz ma.« Tko ga ran ti ra da to ga ne će bi ti pri sva koj smje ni vlas ti u zem lji u ko joj ne fun kcio ni ra prav na dr ža va, ljud ske slo bo de se ga ze na sva kom ko ra ku, a vla da vi na pra va je mr tvo slo vo na pa pi ru.

U jav nos ti, me đu tim, pot re bu lus tra ci je zas tu pa ju ne ki des ni čar ski in te lek tual ci te Hr vat ska stran ka pra va kao je di na od svih par la men-tar nih po li tič kih stran ka. Ona je u dva nav ra ta, 1998. i 1999. go di ne, pred lo ži la u Sa bo ru za kon o lus tra ci ji, ali bez ikak va re zul ta ta. An to Đapić, ta daš nji pred sjed nik, a sa da po čas ni pred sjed nik HSP-a, ka že: »Od sa mog us va ja nja dnev nog re da u Sa bo ru, i HDZ i ta daš nja opor ba je din stve no su nas to ja li da to ski nu s dnev nog re da uop će. Mi nis mo čak ima li ni pri li ku ras pra vi ti o to me u jed noj de mok rat skoj pro ce du-ri. To sa mo po ka zu je sta nje du ha ko ji je vla dao u hr vat skoj po li ti ci i u Sa bo ru. Po li tič ke stran ke, ko je su bi le do mi nan tne, pro ti vi le su se tak vom za ko nu.«

No mno go zna čaj ni ji raz lo zi od ove for mal ne de mok rat ske po li tič ke ig re je su stvar ni od no si sna ga (ideo loš kih, po li tič kih, rep re siv nih, oba-vješ taj nih) i, ia ko ne na pos ljed njem mjes tu, men ta li tet sko-psi ho loš kih ka rak te ris ti ka ključ nih ak te ra i ma nje važ nih ali broj nih sljed be ni ka.

Kao što je pi ta nje u me đu nas lo vu ovo ga od jelj ka na še ga tek sta tek re to rič ko pi ta nje, ta ko je i slje de će pi ta nje odis ta re to rič ko: Zar lustra-ci ju smi ju zah ti je va ti oni ko ji je ni su sa mi iz vr ši li? Ka ko se mo gu


lus tri ra ti ateis ti, ag nos ti ci, lju di ko ji ne vje ru ju ni u kak vo bo žan stvo? Gdje i na ko ji na čin oni mo gu oba vi ti ob red no čiš će nje? Gdje pje va ti? Gdje ple sa ti? Tko će im vje ro va ti da su se dois ta očis ti li? Gdje su se ob red no očis ti li Tuđ man, Manolić, Lerotić, To mac, Špe gelj, Le ti ca? Gdje su se ob red no očis ti li svi oni (mno gi i da nas pri sut ni na jav noj sce ni) kon ver ti ti i re ne ga ti, prev r tljiv ci i ko ris to ljup ci, smut ljiv ci i pre-va ran ti, zlo čin ci i rat ni pro fi te ri? Ko ga su oni žr tvo va li i na ko ga su pre ni je li svo je one čiš će nje da bi do živ je li pro čiš će nje? Da ka ko, žrtvo-va li su svo je neis to miš lje ni ke, ino rod ni ke i sva ko ga tko im je sme tao u nji ho vim zlo či nač kim pos tup ci ma i ka ri je ris tič kim nam je ra ma. Ci-je lo de ve to de set lje će proš lo ga sto lje ća u Hr vat skoj bi lo je u zna ku ri je či čiš će nje: od et nič ko ga čiš će nja, pre ko čišćenja ne po dob nih, do čiš će nja na zi va uli ca i uk la nja nja spo me na na mr tve zas luž ne gra đa ne Hr vat ske i ne ka daš nje za jed nič ke dr ža ve.

Ako prih va ti mo kon struk ci ju slo ven skog prav nog struč nja ka A. Zi da ra da su ve ći na gra đa na SFRJ živjeli u la ži čet r de set i pet go di na (što, valj da, pod ra zu mi je va da su bi li svjes ni znal ci o »nep ri rod nos ti re ži ma«, da su svjes no stu pi li u ot por pret va ra ju ći se da su nje go vi po du pi ra te lji te la ga li uz duž i pop ri je ko i, ko nač no, da su bi li potpu no osvi ješ te ni o to me što je pra va i je di na is ti na – što, da ka ko, u og romnom bro ju slu ča je va ni je toč no), on da uop će ni je mo gu će da su građa ni-lašci (ko ji su do živ je li prom je ne 1990.) nag lo pos ta li gra đa ni-is ti no ljup ci. Oni to ni su mog li pos ta ti jer ni su mog li zna ti što je dois ta is ti na. Oni su pov je ro va li da je is ti na ono što su im ha de zeov ski pr va ci (a i ne ki iz dru gih po li tič kih stra na ka) tvr di li i po nu di li kao is ti nu. Ta ko su oni, ako nas ta vi mo Zi da ro vu lo gi ku, mir no i spo koj no, u skla du sa svo jim men tal nim do se zi ma i prak tič nim na vi ka ma nas ta vi li i da lje živ je ti u la ži. To što su se jav no pres vuk li na po li tič koj sce ni i od »ko mu nista« pos ta li na cio na lis ti, glu me ći hr vat ske do mo lju be, uop će ni je bi lo odioz no, jer su se u mnoš tvu tak vih pos tu pa ka laž i pre va ra jed va mog li vid je ti. Oni ma ko ji su ih vid je li i že lje li o to me jav no go vo ri ti br zo su za čep lje na us ta kr še njem svih slo bo da, pa i pri jet njom smr ću (što je u ne kim slu ča je vi ma i uči nje no).

Da ka ko, mi ni ka ko ne mo že mo prih va ti ti Zi da ro vu tvr dnju da su svi gra đa ni Hr vat ske i SFRJ živ je li u la ži. Po go to vo to ne mo že mo jer za tu tvr dnju ni su da ni ni kak vi do ka zi. Ona je plod im pre si je na te me lju ne kih doj mo va i nak nad na kon struk ci ja na te me lju is ka za (ne baš ta ko broj nih) onih ko ji su jav no priz na li da su ula zi li u SKJ da bi ga iz nut ra podrivali.

Pre ma na šem miš lje nju i tvr dom osvje do če nju, prev rat 1990. bio je preok ret s nep red vi di vim i sva ka ko teš kim pos lje di ca ma. Neo li be-


ral ni ka pi ta li zam ru šio je ko mu ni zam tvr de ći da to ra di u ime slo bo de na ro dâ, a ra dio je to ra di pro ši re nja svo je ga gos pod stva nad os tat kom svi je ta. Ma da je me đu li de ri ma ove de vo lu ci je 1990. u Hr vat skoj bi lo pri pad ni ka re vo lu cio nar nog ra ta i fun kcio na ra so ci ja lis tič ko ga po ra-ća, oni su svjes no pos tav lje ni na če lo preok re ta da bi se mas ki ra la bit ra sa pa ko ji se do go dio 1990. Stva ra nje osa mos ta lje ne hr vat ske dr ža ve bio je raz vi ki va ni cilj, cilj ko ji dois ta os vi ješ te nom ko mu nis tu ni ka da ni je bio prob lem. Ali taj cilj bio je zlou pot ri jeb ljen ra di klas ne os ve te i naum lje ne pljač ke – ko ji su se dois ta i do go di li.

Što nam go vo ri slu čaj Vin ka Ni ko li ća?Mon struoz no izok re ta nje – da se osob no očiš će nje pos ti že čiš će-

njem pro tiv ni ka, a da se po mi re nje ne kad za ra će nih stra na (par ti za na i us ta ša, ko mu nis ta i na cio na lis ta) pos ti že an ga ži ra njem u rep re siv nom, voj nom i obav ješ taj nom apa ra tu do ju če raš njih smr tnih nep ri ja te lja – mo gu će je u sa mo ova ko ma loj i iz na ka že noj na ci ji-dr ža vi kak va je Hr vat ska.

In di ka ti van prim jer ovak vo ga kon tro ver zno ga i am bi va len tnog sta-nja na me će se u slu ča ju pjes ni ka i »us taš ko ga sat ni ka za du že no ga za od goj no-pros vjet ni rad u voj sci« Vin ka Ni ko li ća (1912.-1997.), emi-gran ta, ured ni ka Hr vat ske re vi je u eg zi lu (1951.-1990.), a po osa mo-sta lje nju i pot pred sjed ni ka Ma ti ce hr vat ske (1992.-1993.) i zas tup ni ka u Žu pa nij skom do mu Hr vat sko ga sa bo ra (1993.). On je što dek la ra-tiv no, a što svo jim raz nov r snim an gaž ma ni ma od 1960-ih go di na na-da lje nas to jao stvo ri ti do jam o svo je mu ot klo nu od us taš tva i prik lo nu de mok ra tiz mu. Ko li ko je ta kav na por bio is kren? Još u pr voj po lo vi ci 1990-ih po za ba vi li smo se tim nje go vim na vod nim raz vo jem po tak-nu ti iz ja va ma ko je je da vao u in ter vjui ma u do mo vi ni. Evo ka ko smo to či ni li: Naj pri je, je li Vin ko Nikolić bio us ta ša ili ni je? On sam ka že da ni je: »Nap ro tiv! I da nas mir ne sav jes ti ka žem da sam bio hr vat ski na cio na li st, ali od bi jam da se to iz jed na ča va s na ciz mom i fa šiz mom« (v. Ned jelj na Dal ma ci ja, 7. 4. 1993.). Je li bio us taš ki ideo log ili ni je? U is tom in ter vjuu od go va ra: »Ni sam ja bio ni ka kav us taš ki ideo log...« Mož da se čov jek ne sje ća! Ali ne će bi ti da se u svo joj ideo loš ki obo-je noj knji zi Na cio nal ni za dat ci knji žev nos ti (Zag reb, 1944.) za la gao za de mok rat ske, li be ra lis tič ke i plu ra lis tič ke vri jed nos ti »slo bod nog svi je ta Za pa da«. Za la gao se za slje de će: »U tom stva ra nju no vo ga čov je ka mo ra nam po mo ći i knji žev no st. Zbog to ga mi mo ra mo No-voj Hr vat skoj stvo ri ti i no vu knji žev no st, knji žev no st na cio na lis tič ku,


us taš ku knji žev no st, za no vu, na cio na lis tič ku, us taš ku, Pog lav ni ko vu Hr vat sku« (v. Us taš ki go diš njak za 1942., iz da nje Glav nog us taš kog sta na, str. 193). Eto, Nikolić ka že da ni je bio us ta ša. Nap ro tiv, ka že! U ci ti ra nom in ter vjuu iz Ned jelj ne Dal ma ci je tvr di: »Bio sam mla di pro-fe sor ko ji se po li tič ki os je ćao kao dr ža vot vor ni Hr vat i u skla du s ti me sam dje lo vao.« A evo ka ko je »mla di pro fe sor« i »dr ža vot vor ni Hr vat« zav r šio svoj tek st Za no vu Hr vat sku – no va knji žev no st iz na ve de nog Us taš ko ga go diš nja ka: »Mi će mo svo ju na cio na lis tič ku duž no st iz vr-ši ti do kra ja, do pos ljed nje cr ti ce, do zad nje toč ke. Mi smo kre nu li na put. Mi smo za po če li. Si gur ni smo da će nas na to me pu tu sli je di ti svi ko ji ma je sre ća i spas Dr ža ve pr vi i naj ve ći za kon! Ti me će mo jas no pos vje do či ti da smo svi i na knji žev nom a i na do mo bran skom po lju uvi jek za Dom sprem ni« (str. 196). Zar ovaj rječ nik i sta vo vi za ko je se V. Nikolić za la gao »ruj na 1941.« ne oda ju to ta li ta ris tič ki nauk bi lo na ciz ma, bi lo fa šiz ma? On bi kao kr šća nin, ka to lik k to me, tre bao zna ti što je i tko »pr vi i naj ve ći za kon«, a da to »Dr ža va« ni ka ko ne mo že bi ti. I da je pjes nik dois ta pjes nik, ne bi se ova ko ido lo pok lo nič ki sa-vi jao pred »Pog lav ni kom« i pred »Dr ža vom«, i to »Dr ža vom« ko ja je da la ubi ti Au gus ta Ce sar ca i Mi ho vi la Pav le ka Miš ki nu, knji žev ni ke nes rav nji vo vred ni je od Vin ka Ni ko li ća. No taj us taš ki »in že njer du ša«, ko ji »od bi ja da se iz jed na ča va s na ci z mom i fa šiz mom« (!), ni da nas ni je bo lji jer tvr di: »Po bi je di li su li je vi, ko mu nis ti, a da smo ima li pri-li ke u ona sta ra vre me na da se su ko bi mo, sa mo na ša voj ska i ona dru ga stra na, ja znam na či joj bi stra ni bi la pob je da« (v. No vi vjes nik, 2. 12. 1992.). Pa s ki me su se to če ti ri go di ne su kob lja va li? Ako su to bi li fan to mi – zaš to ni su po bi je di li? Ne ka no vo kom po ni ra ni de mok ra t V. Nikolić priu pi ta sa daš njeg »dr žav nog pog la va ra«, ko ji ga je ime no vao u Žu pa nij ski dom Sa bo ra, tko ih je to po bi je dio! Ali ne! Nikolić še ta po Zag re bu i pri ča ko ješ ta dok mu pov la đu je slič na hr va t ska pseu do lite-rar na i pseu do po li tič ka sit než, ko ja ta ko stras tve no obo ža va hr vat ski du hov ni, kul tur ni i po li tič ki mu tež.

Ma ko li ko bi lo za nim lji vo, ipak je ma nje važ no ovo Ni ko li će vo nas to ja nje da se iz vu če iz ra lja svo je us taš ke proš los ti od to ga da je to nas to ja nje dio sis te ma, lu ka vo i te me lji to smiš lje no ga, da se re lati vi-zi ra njem, vo lun ta ris tič kim prek ra ja njem i fal si fi ci ra njem po vi jesnih do ga đa ja ka ko-ta ko ski ne od go vor no st i sa se be i s NDH, očis ti i uljep ša po vi jes no pam će nje i na no vo in dok tri ni ra sta ri je i pot pu no ot ru je naj mla đe na raš ta je ri gid nom, da ne ka že mo i (neo)us taš kom, a to li ko pa te tič nom kroa to cen tris tič kom ideo lo gi jom (Hr vat ska lje vi ca, 1994., 4).


Jas no je da se V. Nikolić ni ka da ni je us pio os lo bo di ti mla da lač kih, us taš kih i en de ha zij skih, men tal nih i ideo loš kih ok vi ra. Sto ga nas se ugod no doj mi lo slič no miš lje nje ko je je na pi sao Slav ko Gol dstein u svo joj knji zi 1941. – go di na ko ja se vra ća (Zag reb, 2007.): »U ve li kom sve čar skom raz go vo ru za Ši ben ski li st 1997. go di ne Vin ko Nikolić ipak ja ko pret je ru je s poh va lom kad ka že da je ‘Re vi ja na cio nal no i od goj no us mje ri la na še lju de za jed no de mok rat sko us mje re nje, za poš ti va nje čov je ka i ljud skog dos to jan stva’. Pos li je osa mos ta lje nja Hr vat ske neo-če ki va no se ma lo su rad ni ka i či ta te lja Hr vat ske re vi je vra ti lo u zem lju, a me đu nji ma sa mo vr lo ri jet ki s ‘de mok rat skim usmje re nje m’ (npr. Bo ris Ma ru na, Jak ša Ku šan, pa do nek le i sam Vin ko Nikolić). Ve ći na je stig la s po pud bi nom sta rih pred ra su da, kao za go vor ni ci au to ri tar nog re ži ma i po li tič ke i na cio nal ne ne to le ran ci je, po onoj Her ce no voj da po li tič ka emig ra ci ja niš ta ne za bo rav lja, ali ne zna ni nau či ti. Uza sva Ni ko li će va nas to ja nja s Hr vat skom re vi jom, kri tič ka preis pi ti va nja fe no me na NDH na nje zi nim su stra ni ca ma iš la sa mo do jed ne toč ke, do čvr sto ome đe ne gra ni ce. S onu stra nu te gra ni ce os ta le su ne dir nu te bit ne te me: fe ti ši zam na ci je i dr ža ve, to ta li tar na bit us taš ke ideo lo gi je, ge no cid ni ka rak ter i raz mje ri po či nje nih zlo či na, zlo či nač ki ka rak ter re ži ma. Od is tih og ra ni če nja i ne do re če nos ti pa ti la je i kri tič ka mi sao ured ni ka, pa se to refl ek ti ra lo i na iz bor au to ra, na nji ho ve tek sto ve i ci-je li ča so pis. Do du še, ured nik je bio spo so ban dek la ra tiv no i pov ršin ski dir nu ti u ne ke od tih te ma, ali ni kad u ne do dir lji vi idol, u dr ža vu, toč ni-je, u NDH kao po jam dr ža ve hr vat skog na ro da. Pred tim je ido lom do-ži vot no kle čao i ni či ce pa dao, u pli ća ku spu ta ne mis li« (str. 68-69).

Eto, u tom raz voj nom osob nom pu tu V. Ni ko li ća oc r ta na je sva tra-gi ka ne kih hr vat skih lju di, ali i ne mo guć no st da se očis te, lus tri ra ju, i na no vo za poč nu bo lji i plo do nos ni ji ži vot. Pri li ka za ta kav ras plet bi lo je, ali one ni su is ko riš te ne. Go di ne 1990., ka ko spo mi nje i S. Gol dstein, u do mo vi nu se vra tio i Jak ša Ku šan, au ten tič ni pred stav nik de mok rat sko ga kri la hr vat ske emig ra ci je, ured nik No ve Hr vat ske. Na stra ni ca ma nje go vih no vi na os ta lo je mnoš tvo tek sto va u ko ji ma se i on sam i dru gi au to ri za la žu za par tner ski od nos s hr vat skim ko mu-nis ti ma, za de mok rat sko nad me ta nje s nji ma, i za jav no, tran spa ren tno ob na ša nje po li ti ke u in te re su svih gra đa na re pub li ke. Oni se ne za la žu za in sti tu cio nal nu, dis kva li fi ka cij sku lus tra ci ju, ia ko bi se tak vo što naj pri je od njih mog lo oče ki va ti. Na ža lo st, taj dio po ti caj no ga gra di va preos ta je za ne ku dru gu pri li ku.

4. lis to pad 2011., na blag dan sv. Fra nje Asiš ko ga


PRAZ NI NA

– Se ks bez lju ba vi is praz no je is kus tvo.– Da, ali od is praz nih is kus ta va to je naj bo lje.

Woo dy Al len

OCAT

Brak nas ta je od lju ba vi kao što vi no nas ta je od oc ta.

Lo rd Byron

GLU PO ST

Lju bav nam omo gu ću je da bu de mo glu pi za jed no.

Paul Va léry

* Francuski pisac, profesor na Ecole Polytechnique, autor brojnih esejističkih knjiga od kojih su mnoge prevedene na hrvatski. (Kako se to može biti Hrvat, Imaginarni Židov, Nezahvalnost ...).

** Fran cus ki fi lo zof mar ksis tič ke ori jen ta ci je, ro ma no pi sac i dra ma tu rg. Poz nat je po svom maois tič kom an gaž ma nu i ob ra ni ko mu nis tič ke ide je (L’Être et l’Événe me nt; Mao. De la pra tique et de la con tra dic tion, sa Sla vo jem Ži že kom, La Re la tion énig-ma tique en tre po li tique et phi lo sop hie ...).

O ko mu niz mu (proš lom i onom ko ji će do ći)

– Raz go vor –

ALAIN FINKIELKRAUT* ALAIN BADIOU**

• AUDE LANCELIN: Si no vi po mi re ni s oče vi ma, evo jed nog smje log zak ljuč ka ko ji je zap ra vo dos lje dan s va šom kri ti kom, u ko joj ste obo ji ca jed no duš ni, o od re đe nom šez de se tos maš kom du hu... Po-s to ji ipak neš to što u va ma iza zi va istin sku njež no st kad je ri ječ o svib nju ‘68, Alain Ba diou. To je, kad bo lje raz mis li mo, pos ljed nji put u povi jes ti Fran cus ke, ba rem do da nas, da je cr ve na zas ta va prek ri la cije lu zem lju, tvor ni ce, čet vr ti. Htio sam nas ta vi ti up ra vo tu ras pra vu i upi ta ti Alai na Fin kel krau ta ka ko on gle da na po nov no bu đe nje »ko mu nis tič ke ide je«, na pov ra tak u mi lo st po li tič ke ra di-kal nos ti ko ju da nas ut je lov lju je sve broj ni ja pub li ka Alai na Ba dioua i nje mu slič nih. Ka ko vi tu ma či te to raz dob lje »opuš ta nja«, ko je dola zi na kon bez re zer vne do mi na ci je an ti mar ksiz ma u me dij skim i inte lek tual nim kru go vi ma?

ALAIN FINKIELKRAUT: Mis lim da ima neš to pa ra dok sal no kod ma te ri ja lis tič kih fi lo zo fa ko ji ko mu nis tič ku ide ju že le sta vi ti u za-k lon ili iz nad nje zi nih prak tič nih rea li za ci ja. Sa ma ide ja či ni mi se ne pop rav lji vo kom pro mi ti ra na svim ob li ci ma stvar nog ko mu niz ma. Ko mu nis tič ka stvar no st ko ju smo ima li pri li ke upoz na ti, i ko ja ni je još sas vim iš čez la, iz da je ko mu ni zam – ne u smis lu da is kriv lja va nje go vu

324 ALAIN FINKIELKRAUT, ALAIN BADIOU

pri ro du, ne go u smis lu da ga ra zot kri va. Da skra tim, kad je sve po li tič-no, sve je osu đe no da pos ta ne po li cij sko. Ve li ki dop ri nos mo der nog do-ba ci vi li za ci ji bi lo je umi je će raz dva ja nja: raz dva ja nja Cr kve i dr ža ve, raz dva ja nja ci vil nog druš tva i po li tič ke za jed ni ce, raz dva ja nja jav no ga i pri vat nog ži vo ta. Our ho mes, our cas tles. Sva ta raz dva ja nja ko mu ni-zam osu đu je (ljud ska su pra va, ka že Ma rx, pra va egois tič na čov je ka, od vo je na od dru gih lju di i od jav nog in te re sa), a za tim, čim uz mog ne, i uniš ta va. Na cio na li zi ra taj ne vr to ve, rek vi ri ra in ti mu, zau zi ma sva sve tiš ta osob ne sfe re. Stvar se od vi ja u dvi je faze: fa za idea la i fa za stra hov la de. Ne dav no sam pro či tao iz van red nu knji gu Or lan da Fi ge-sa, ve li kog pov jes ni ča ra sov jet ske re vo lu ci je, pod nas lo vom Šap ta či. Zaš to šap ta či? Za to što je u Sta lji no vo do ba bi lo baš ka ko pi še Isaac Ba bel: Da nas muš ka rac slo bod no raz go va ra sa že nom samo no ću, s gla vom pod pok ri va či ma. A Fi ge so vo is tra ži va nje kre će od 1917., to je ono što je ja ko za nim lji vo. Da bi shva tio na si lje i strah, kre nuo je od uzav re los ti. Re vo lu ci ja je up ra vo iz bi la, mjes to rad nje In sti tut Smol ny. Eli za ve ta Drab ki na već dva nae st go di na ni je vid je la oca. Go di ne 1905. po vu kao se u ile ga lu. Za bo ra vi la je nje go vo li ce, zna sa mo nje gov par tij ski pseu do nim, »Ser gej Gu sev«. Iz ne na da, baš je bi la pri kra ju s je lom, vi di ka ko u za dim lje nu bla go vao ni cu ula zi zgo dan muš ka rac, ni zak ali at let ski tip, u ne kak vu smi ješ nom voj nič kom odi je lu i s cvi-ke rom na no su, u prat nji sku pi ne rad ni ka iz Par ti je. Pri doš li ca sje da za du gi sre diš nji stol, je de svo ju ju hu, is to dob no pot pi su ju ći pa pi re ko je stav lja ju pred nje ga. Eli za ve ta Drab ki na ta da za ču je ka ko ga net ko zo ve: »Du že Gu sev!« Još je uvi jek mu či glad. Prib li ži se i jed nos tav-no re če: »Dru že Gu sev, ja sam tvo ja kći. Daj mi tri rub lja za ob rok.« – »Na rav no, dru ga ri ce.« I otac joj, bez ce re mo ni ja, pru ži nov ča ni cu od tri rub lja. Le njin je obo ža vao tu pri ču. Vi dio je u njoj na dje lu bolj-še vič ki ideal pos ve maš nje oda nos ti re vo lu cio nar nom pok re tu. Vo lio je tog no vog čov je ka, neod vo je no ga, ko ji ni kad ne do puš ta da ga osob ne ve ze od vra te od po vi jes ti ko ja se up ra vo stva ra i lju ba vi pre ma čo-vje čan stvu. Us pos tav lja nje jed ne pa nop tič ke, traj ne, svep ri sut ne vlas ti, ko ja pro di re u sve po re i nad zi re sve ži vo te i sve od sva kog ži vo ta, ni je po ri ca nje, ne go proiz vod tog po čet nog en tu zi jazma. Sfe ra ta koz va nog pri vat nog ži vo ta ne će nam mo ći pro mak nu ti jer up ra vo je to ono gdje se mo ra pos ti ći kraj nji cilj re vo lu ci je, pi sao je Ana to lij Lu na čar ski tri go di ne na kon Le nji no ve smr ti.

Na po čet ku smo ima li ar hi tek te kon struk ti vis te ko ji su pred la ga li da se sru ši zid vlas ti te in ti me grad njom za jed nič kih ku ća u ko ji ma će sta-nov ni ci di je li ti sva dob ra, uk lju ču ju ći od je ću i do nje rub lje, u ko ji ma će

325O ko mu niz mu (proš lom i onom ko ji će do ći)

se kuć ni pos lo vi sis te mom ro ta ci je pov je ra va ti raz li či tim eki pa ma i u ko ji ma će svi spa va ti u jed noj go le moj spa vao ni ci, po di je lje ni po spo lu, s od vo je nim so ba ma za vo đe nje lju ba vi. Za tim su bi li za jed nič ki sta-no vi. Pro mis kui tet i kon tro la za ko ni ta su dje ca uto pi je. Jed nom ri ječ ju: te melj na on to loš ka od lu ka mo der nog do ba je st iz gra di ti i bra ni ti je dan svi jet u ko je mu niš ta ni je sve. Komu ni zam tu od lu ku iz no va do vo di u pi ta nje i dak le no si u se bi to ta li tar nu ka tas tro fu, kao što ve li ki cr ni ob lak no si olu ju. Pos to ji po vi je st i pos to je dru ge stva ri, ljud ske stras ti, lje po ta pri ro de, pi sao je Ca mus. Ko mu nis tič ka ide ja ne mo že bi ti ras-te re će na ko mu nis tič kih zlo či na jer ona je ne ga ci ja tih dru gih stva ri.

• LANCELIN: Ni sam si gu ran da je ta aneg do ta naj ja ča ko ju mo že te na ći pro tiv komu niz ma. Na la zi mo je go to vo u ri ječ i u No vom za v je-tu: »Tko je mo ja maj ka, tko su mo ja bra ća? Tko god vr ši vo lju Božju, moj je brat, ses tra i maj ka«, ka že prim je ri ce Kri st u Evanđe lju po Mar ku. Taj im pe ra tiv ki da nja kr vnih veza i prid ru ži va nja ne koj za-jed ni ci po du hu ni je ti pič no sta lji nis tič ki, ima on slav nih pre da ka...

FINKIELKRAUT: Ja, nap ro tiv, mis lim da je ta aneg do ta sil no pouč-na. Up ra vo kad ne ma ni če ga što ni je za jed nič ko, sve na kra ju bi va kon-fi s ci ra no; up ra vo kad ne ma ni če ga što ni je po li tič ko, sve na kra ju bi va pre puš te no in kvi zi ci ji mo ći. Ja iz to ga zak lju ču jem da ko mu ni stič ka hi po te za ni je dob ra hi po te za.

ALAIN BADIOU: Ja bih pri mi je tio da je ri ječ »ko mu ni zam«, kad se po ja vi la u 19. sto lje ću, ot pri li ke 1849., pred stav lja la po vi jes nu hi po te-zu. Po vi jes nu hi po te zu to li kog ras po na da je za Ma rxa sve ono što je pret ho di lo pri pa da lo u pra po vi je st. Ko mu ni zam je u ne ku ru ku ime, po-če tak jed ne dru ge po vi jes ne epo he ži vo ta čov je čan stva. Dak le, doves ti to, ide ju ko ju će se bi ot vo ri ti jed na dru ga ge ne rič ka sek ven ca čov je-čan stva s nam je rom nje go va de fi ni tiv nog lik vi di ra nja, pred sud za 70 go di na dik ta tu re u Ru si ji, zna či zas tra ni ti. Is ti ta kav pro ces mo gao bi se po ves ti i pro tiv »de mok ra ci je«, ili bi lo ko je dru ge ve li ke po li tič ko-po-vi jes ne ka te go ri je. Prim jer ko mu ni za ma 20. sto lje ća va lja tre ti ra ti kao po ku ša je da se ri je ši pr vi prob lem nas li je đen od 19. sto lje ća, od nos no: Je li dois ta mo gu će preu ze ti vla st? Os miš lja va nje jed nog oso bi tog or ga na up rav lja nja gra đan skim ra tom ko ji bi bio per for man tan, to je dok tri na par ti je. Sli je di je dan pos ve pa ra dok sa lan eta tis tič ki ek spe ri-me nt, bu du ći da u ko mu nis tič koj ide ji, kao što zna mo, pos to ji up ra vo že lja da se sta ne na kraj li ku od vo je ne dr ža ve. A s dru ge stra ne, po li-tič ki to ta li ta ri zam o ko je mu go vo ri te, od nos no uda lja va nje dis tin kci je pri vat no ga i jav nog ži vo ta u ime ne ke sup re ma ci je po li ti ke, ta ko đer je


pos ve pa ra dok sal na ide ja, bu du ći da Ma rx jas no ob jaš nja va da je, kao što je po li ti ka or ga ni za ci ja klas ne bor be, ko mu ni zam kraj po li ti ke.

U ko nač ni ci, ono što se 20. sto lje ću pred sta vi lo u zna ku ko mu niz ma uk lju ču je in struk ci je o pi ta nju or ga ni za ci je, o pi ta nju us tan ka, pi ta nju na rod nog ra ta, dak le kon ce pa ta ko ji su svi ve za ni uz ka te go ri ju mo ći. No ta ka te go ri ja oz na ča va up ra vo ono što bi pod ko mu niz mom tre ba lo pre sah nu ti. To je, dak le, og ra ni čen po vi jes ni ek spe ri me nt, i u od re đe-nom smis lu pa ra dok sa lan s ob zi rom na sa mu bit ono ga što zna či ri ječ ko mu ni zam. Je di ni nep ri je por ni us pjeh tih ek spe ri me na ta ini ci jal na je voj nič ka pob je da, preu zi ma nje vlas ti, i zbog tih krat kih dik ta tor-skih is kus ta va mo že se go vo ri ti o ne kom pri mi tiv nom ko mu niz mu, od nos no, da po su di mo je dan Le nji nov iz raz, rat nom ko mu niz mu. Iz tih oči tos ti proiz la zi to da se ja u od re đe nom smis lu sla žem sa svi me što ka že te, sa mo što je to kao da tvr di mo da špa njol ska in kvi zi ci ja sav r še no re zi mi ra dvi je ti su će go di na pos to ja nja kr šćan ske ide je. Kad je ri ječ o ri je či »ko mu ni zam«, mo ra mo se vra ti ti nje zi nu is tin skom smis lu, nje zi nu ge ne rič kom smis lu, od nos no hi po te zi da ni je nuž no da ljud skim druš tvi ma vla da na če lo pri vat nog in te re sa. To ni poš to ne zna či da ko lek tiv ap sor bi ra po je din ca ili bi lo što tak vo. To jed nos tav no zna či da se ne mo ra bi ti pod dik ta tu rom oli gar hij skih po lo va ko ji su pod či nje ni za ko nu pro fi ta i ko ji ma je sve ko li ki po li tič ki sus tav zap ra vo slu ga. Ako ko mu ni zam zna či druš tvo ko je je u pot ra zi za ima nen tnim na če lom ko je ni je in te res, on da će mo tih se dam de set go di na is kus tva ko je se u proš lom sto lje ću po zi va lo na ko mu ni zam uze ti za ono što je su, od nos no bez na čaj ni di fe ren ci jal ni po če tak – ko ji kao sva ki po-če tak još uvi jek lu ta – jed ne po vi jes ne sek ven ce ko ja će se vje ro jat no pro teg nu ti na ne ko li ko sto lje ća. Do dao bih da je či nje ni ca da su druš tva pod do mi na ci jom bo ga tih i moć nih sta ra ne ko li ko ti suć lje ća. A on da se uz me tih se dam de set go di na ko mu nis tič kog is kus tva i ka že se: eh, vi nis te ri je ši li prob lem nas li je đen od ti suć ljet ne pri rod ne do mi na ci je, dak le va še se zna če nje dis kre di ti ra! Što se me ne ti če, mis lim da se taj pro ces lo še vo di, dois ta lo še. Na jed nu se ri ječ, »ko mu ni zam«, pri mi-je ni po vi jes na ju ris dik ci ja ko ja se ne bi pri mi je ni la ni ti na jed nu dru gu. Pri je sve ga, ve za iz me đu ko mu niz ma i to ta li te ta ve za je ko ju se mo že po ku ša ti op rav da ti kad je ri ječ o or ga ni za ci ji dr ža ve u ko joj do mi ni ra stran ka-dr ža va. No po vi jes ni ob lik stran ke-dr ža ve ne ma ni kak ve pri-rod ne ili bit ne ve ze s ko mu niz mom. Ne ma ap so lut no ni kak vog raz lo ga da ko mu ni zam bu de vla da vi na to ta li te ta. Mno go je vje ro jat ni je da je ko mu ni zam vla da vi na mul tip li ci te ta. Os je ćam se to slo bod ni jim da to ka žem što, uz me te li bi lo ko ju od mo jih knji ga, vid jet će te da se ona


pred stav lja kao kri ti ka Jed nog i to ta li te ta. Pr vi teo rem Lo gi ke svje to va gla si: Cje li na ne pos to ji. A sre diš nja je te za Bit ka i do ga đa ja to da je ob lik bit ka ob lik mno gos tru ko g-be z-jed nog.

Dak le, kao pr vo, ja ne mam ni kak ve ve ze s bi lo kak vim »to ta li ta riz-mom«. A kao dru go, ri ječ »to ta li ta ri zam« oz na ča va jed nos tav no in ter-pre ta tiv ni ob lik, ne ko mu niz ma op će ni to, ne go is kus tva ve za no ga uz ne ko li ko de set lje ća vlas ti naj pri je bolj še vi ka, a za tim stra na ka ko je su se po zi va le na Tre ću in ter na cio na lu. Fi lo zof ski je ne toč no sup sumi ra ti »ko mu ni zam« pod »to ta li ta ri zam«. A pov rh to ga je to opas no či ni ti ako je da nas te melj no pi ta nje ka ko druš tvo uči ni ti spo sob nim da šti ti na-čelo koeg zis ten ci je mul tip li ci te ta od ra zuz da na tr go vač kog div lja nja. Da bis mo tom pi ta nju pris tu pi li na ne kom ras vi jet lje nom i kon sti tui ra-nom ob zo ru, mis lim da nam je ap so lut no pot reb na ri ječ »ko mu ni zam«. Upra vo je ona oz na či la i još uvi jek oz na ča va stra teš ku al ter na ti vu ono-me na što se i vi sa mi ža li te.

FINKIELKRAUT: Ali hi po te za ko ja ka že da se s ka pi ta liz mom za-vrša va pra po vi je st ljud skog druš tva iza zi va je zu. Jer ona po zi va na uniš te nje sta ro ga svi je ta i nje go vih pred stav ni ka. Va ša ve li ka al ter na-ti va od već je ap so lut na da ne bi bi la neu mo lji va. Dok če ka da sru ši po-li ti ku, ko mu ni zam je os miš lja va i prak ti ci ra kao ne ki to tal ni rat iz me đu bu duć nos ti i proš los ti, po vi jes ti i pra po vi jes ti, čov je čan stva i nje go vih nep ri ja te lja. E pa ni je baš ta ko! Kao što ka že Ha ns Jo nas u Na če lu od-go vor nos ti, au ten tič ni čov jek, u svo joj ve li či ni i svo joj bi je di, pos to ji odu vi jek. I u bu duć nos ti će sva ko za do volj stvo ge ne ri ra ti ne ko svo je ne za do volj stvo i va ljat će se po mi ri ti s či nje ni com da od proš los ti mo ra mo uči ti što je čov jek, od nos no što on mo že bi ti u po zi tiv nom i u ne ga tiv nom smis lu, i ta pou ka pred stav lja svu ma te ri ju ko ju mo že mo po že lje ti da bis mo ve li ča li ili dr hta li, da bis mo se na da li ili se bo ja li, i jed na ko ta ko kri te ri je za proc je nu kri te ri ja ne kog zah tje va ko ji sami se bi upu ću je mo. I ka ko ka že Sol že nji cin u Ar hi pe la gu Gu lag, gra ni ca iz me đu dob ra i zla ne raz dva ja ni dr ža ve, ni kla se, ni stran ke, ona pro la-zi sr cem sva kog čov je ka, a tko bi išao para ti ko ma dić vlas ti ta sr ca?

Dva de se to sto lje će, ko je je bi lo sto lje će ra zor nih an ti no mi ja i vr to-gla vih al ter na ti va, na me će nam zam r še nu mi sao. Ne, da ka ko, da bis mo žr tvo va li ili ub la ži li zah tje ve so ci jal ne prav de, ne go da bis mo od go vo-ri li na hýbris ko mu niz ma.

BADIOU: Ja se i opet os je ćam sil no iz van ovog što ka že te, i to iz jed nog jed nos tav nog raz lo ga: us pr kos Ma rxo voj »re vo lu cio nar noj« me ta fo ri, pre ma ko joj je po vi je st čov je čan stva kao klas na bor ba tek


pra po vi je st ko mu niz ma, ne ma ni kak vog raz lo ga smiš lja nju ne kak ve bi nar ne opo zi ci je iz me đu po vi jes ti i pra po vi jes ti. Ma lo pri je ste se po zi va li na fi lo zo fi ju mo der nih; e pa ta se fi lo zo fi ja po ja vi la u jed nom od re đe nom tre nut ku, ima nen tno se raz vi la, zaš to mis li te da iz me đu nje i sta ro ga svi je ta pos to ji ne ka kav to tal ni proc jep? Niš ta, oči to, u ne koj kon kret noj si tua ci ji pra po vi je st ne od va ja od po vi jes ti. To je ap sur dno vi đe nje stva ri. Ko mu ni zam će mo naz va ti bes kraj no du gim pro ce som, s eta pa ma ko je su se po la ko di fe ren ci ra le. Taj je pro ces iz bi ja nje, iz sa me si tua ci je tak ve kak va je st, frag men tar nih, suk ce siv nih itd. to ča ka os lon ca ono ga što zas lu žu je ne ko dru go ime. To je vi zi ja ima nen tne po vi jes ne ge ne ze ko ja se, prem da im pli ci ra raz dob lja pre ki da, stva ra-lač ka zbi va nja, ne po jav lju je kao ne ki bi nar ni iz bor ili ne ko iz vi ra nje ex ni hi lo. Vi opet iz vo di te preu ve li ča nu in duk ci ju, ka ko ka žu epis te-mo lo zi: na ge ne rič ku di men zi ju ko mu niz ma li je pi te ne ke pos ve oso-bi te as pek te ek spe ri men ti ra nja u 20. sto lje ću, za ko je je sve što da nas tre ba nap ra vi ti up ra vo svo đe nje ra ču na, ka ko ga se ne bi po nav lja lo. Baš kao što se do ga đa u sva kom po vi jes nom pro ce su: pos to je rek ti fi -ka ci je. Svi, prim je ri ce, zna mo da je de mok ra ci ja po če la u Gr čkoj, kao da je bi la sav r še no kom pa ti bil na s rop stvom, is klju či va njem stra na ca, od sut nošću bi lo kak ve po li tič ke pri sut nos ti že na i nep re kid nim i iz nim-no su ro vim ko lo ni jal nim ra to vi ma. Du go i na mno gim mjes ti ma čak i ne ka ši ra de mok ra ci ja ni je bi la ma nje cen zor ska. Da bi se gla so va lo, tre ba lo je ima ti od re đe ni ime tak. Že ne u Fran cus koj ni su gla so va le do 1945., što prak tič ki zna či do ju čer. Oko svih tih stva ri bi lo je žes to kih bor bi, us ta na ka, ka ko bi pra vo gla sa pos ta lo dois ta uni ver zal no. Is to će ta ko bi ti i s ko mu niz mom, ko ji će ma lo-po ma lo, na ra zi ni druš tve ne or ga ni za ci je, re du ci ra ti sve »ve li ke raz li ke« iz me đu gra da i se la, iz-me đu bo ga tih i si ro maš nih, iz me đu ma nual no ga i in te lek tual nog ra da, iz me đu muš ka ra ca i že na... Ko rek ci je će se vr ši etap no, kroz gru be su-ko be, pu tem me ha ni za ma ini ci jal no us pos tav lje nih pod ime nom »ko-mu ni zam«. Ne prih va ća ti tu per spek ti vu, dok se ona is to dob no smat ra vr lo pri rod nom za de mok ra ci ju, zna či zau vi jek se po mi ri ti s prev laš ću bo ga tih i in fe rior noš ću rad ni ka, se lja ka i služ be ni ka.

FINKIELKRAUT: Bis te li vi pre poz na li tu is prep le te no st dob ra i zla, bis te li rek li da au ten tič ni čov jek pos to ji odu vi jek, sa svo jom sre ćom i sa svo jim mu ka ma, svo jim op rav da njem i svo jom kriv njom ili, ka ko ka že i opet Ha ns Jo nas, u svoj svo joj ambi va len tnos ti ko ja je od nje ga neod vo ji va. Eto, či ni mi se da su to pi ta nja ko ja nam po vi je st ko mu-nis tič ke ide je da je pra vo da pos ta vi mo.


BADIOU: Ja uop će ne vi dim zaš to bi nam po vi je st ko mu nis tič ke ide je da va la pra vo da se iz no va ba vi mo jed nom ta ko pov r šnom me ta-fi zi kom dob ra i zla kao što je ova ko ju vi pred la že te.

FINKIELKRAUT: Za to što je sa slo ga ni ma po put »Čov jek je bu duć-no st čov je ka« ili »Pro mi je ni ti čov je ka iz te me lja«, ko mu ni zam mno go pov r šni ji ne go što ja po ku ša vam re ći...

BADIOU: Ali ja ne vi dim zaš to bi se is ti ca la baš ta me ta fi zi ka... Ljud sko je sr ce po di je lje no iz me đu dob ra i zla, sjaj no, ne ma što!

FINKIELKRAUT: Prob lem je u to me što se na to pot pu no za bo ra vi-lo. Prob lem je u to me što se jed na sim pli cis tič ka an tro po lo gi ja htje la upi sa ti u Po vi je st... O sve mu što je stvo re no pi šem ni hil, izja vio je ne zad r htav ši Ma ja kov ski, a vi, da bis te op rav da li svo je od bi ja nje stav-lja nja ko mu nis tič ke ide je pod ju ris dik ci ju jed ne po vi jes ne epo he ko ja je tra ja la se dam de set go di na, ka že te ka ko je u ci je loj po vi jes ti čov-je čan stva bi lo čov je ko ve do mi na ci je nad čov je kom, ka ko je čov jek tla čio i ek sploa ti rao dru gog čov je ka. I ide te ta ko da le ko da pi še te: Tko nas ta ja nje čov je čan stva ne ob jaš nja va ko mu nis tič kom hi po te zom [...] svo di ga, u smis lu nje go va kolek tiv nog nas ta ja nja, na ani mal no st. To, dak le, zna či da vi bu du ćem ko mu niz mu sup rot stav lja te ve li ki mrak ili neo po zi vo me diok ri tet stvo. Taj je dua li zam kri mi no gen, jer ni je sa mo proš lo st ono što svr ga va i osu đu je na niš ta vi lo, to su nuž no i lju di ko ji je ut je lov lju ju.

BADIOU: Ni poš to! Zaš to mis li te da bu duć no st svr ga va proš lo st? To je kao da mi ka že te da u ko nač ni ci, oni ko ji su us pos ta vi li Ga li le je vu fi zi ku, ko ja se raz vi la iz jed ne kri ti ke Aris to te lo ve fi zi ke, bi li no si te lji jed nog ob li ka in te lek tual ne op re si je. Ko mu ni zam kao ide ja im pli ci-ra real no st jed ne po li ti ke eman ci pa ci je. Po la zi se, dak le, od si tua ci je tak ve kak va je st. Ta je si tua ci ja po vi jes ni proiz vod ko ji ne mo ra bi ti uro njen u ne ku oso bi tu ta mu. Bi lo je zna čaj nih do ga đa ja, lju di ko ji su ned voj be no pro no si li eman ci pa ci ju, od Spar ta ko ve po bu ne do Ro se Luxem bou rg ili Mao va na rod nog ra ta, pre ko Tous sain ta Lou ver tu rea, Ma rxa, Var li na, Gue va re, Lu mum be i de se ta ka i ti su ća dru gih. Ima-mo, dak le, jed nu po vi je st eman ci pa ci je ko ja dois ta pos to ji. I ono što ja ka žem jed nos tav no je to da će se suv re me ni po vi jes ni tre nu tak te po vi jes ti eman ci pa ci je do go di ti pod ime nom ko mu niz ma iz raz lo ga ko ji se ti ču nje go ve unu tar nje bi ti, to je sve.

FINKIELKRAUT: Ali od ple me ni te Spar ta ko ve po bu ne do straš nog na rod nog ra ta pod vod stvom Maoa Ze don ga, ko ji je mis lio da na praz-


nu stra ni cu mo že ka lig ra fi ra ti ne ču ve nu pjes mu o Re vo lu ci ji, sve si tua-ci je ko je vi spo mi nje te bi nar ni su su ko bi. A što će te s kom pli ci ra nim, zam r še nim, ne raz mr si vim ljud skim si tua ci ja ma? Što će te s di le ma ma? Što će te sa slu ča je vi ma kad tre ba izab ra ti, ne iz me đu dob ra i zla, ne-go iz me đu vi še dob rih ele me na ta? Što će te s tra gič noš ću? Što će te s raz li ka ma, ni jan sa ma, dvos mis le noš ću i svim onim što se od mi če od kru te she me op re ke sup rot nos ti? Ima li u va šoj kul tu ri ili, mož da bih tre bao re ći, u va šoj mi li tan tnoj ima že ri ji mjes ta za još neš to osim za iz da ju kad je ri ječ o kom pro mi su, od nos no, pre ma de fi ni ci ji ko ju da je Mic hel Ro ca rd, dje lo mič noj rea li za ci ji ci lje va pod ci je nu čes to znat nih us tu pa ka ci lje vi ma pro tiv ni ka? Ako pri da je te vri jed no st sa mo do ga đa-ji ma ko je spo mi nje te, to zna či da je po li ti ka za vas os ta la ono što je bi la za Ro bes pier rea: ve li ki tea tar u ko je mu se vr li na su da ra sa zlo či nom. Do ga đa se i to, ali sa mo u iz nim nim tre nu ci ma.

BADIOU: Sva ka ko. No ti iz nim ni do ga đa ji nag la ša va ju ili ot va ra ju, u ob li ku ko ji je zap ra vo kon cen tri ra ni i dra ma tič ni ob lik, du ge in ter-me di jar ne sek ven ce u ko ji ma se nor me po li tič kog ra da ras vjet lja va ju i bi va ju fi k si ra ne. Ta ko ja vi dim stva ri. Ne ka nim, dak le, go vo ri ti da je rat je di ni ob lik po li ti ke! Uop će u to ne vje ru jem. Jed nos tav no mislim da ima do ga đa ja ko ji ta ko nag la ša va ju stva ri da se mo že re ći da su u ne-kom da nom tre nut ku ta i ta ka te go ri ja, to i to vi đe nje stva ri na dnev nom re du. Ono što že lim ob ja vi ti i re ći je st to da je »ko mu ni zam« na dnev-nom re du, u jed nom no vom ob li ku, raz li či tom od nje go va po vi jes nog smis la kod Ma rxa, i raz li či tog od nje go va eta tis tič kog smis la kak vog je imao u 20. sto lje ću. I na rav no, to pret pos tav lja pos to ja nje ci je log ni za za da ta ka, ra da, ob li ka or ga ni za ci je itd. To ne zna či rat svih pro tiv nas, to zna či da tre ba iz vu ći zak ljuč ke iz tog na čel no ga, fi lo zofskog ob li ka eman ci pa ci je i ug ra di ti ih u svi jet ta kav ka kav je st, po je di nač-nim po li tič kim ak ci ja ma. I ja i opet ne vi dim zaš to se vi to me ta ko lju to opi re te, jer na od re đe ni na čin ri ječ je o to me da je čov je čan stvo mno go vi še uspo re di vo s ko lek tiv nim ili in di vi dual nim is ti na ma za ko je je spo sob no ne go što je us po re di vo s re ži mom or ga ni za ci je svo je eko no mi je. Je dan od ve li kih ne dos ta ta ka sve ga ono ga što je u proš lom sto lje ću do bi lo ime ko mu niz ma bio je, pov rh to ga, kom bi ni ra nje ne kog des pot skog dr žav nog ob li ka s ne kim to bo že ko lek ti vi zi ra nim i zap ra vo ug lav nom ned je lot vor nim eko nom skim ob li kom.

FINKIELKRAUT: Za bo ra vi mo on da na tre nu tak taj pret hod ni ob lik. I pro či taj mo što pi še Badiou: Bez di men zi je ko mu niz ma, bez te ide je niš ta u povi jes nom i po li tič kom nas ta ja nju ni je po svo joj pri ro di tak vo


da bi za ni ma lo fi lo zo fi ju. Ide ja, fi lo zof: ta dva maes toz na sin gu la ri te ta ne da ju nas lu ti ti niš ta dob rog za ljud ski plu ra li tet. I pod cje nju ju ve li ke fi lo zo fe ko ji uop će ni su raz miš lja li u ok vi ri ma te ide je. Spo me nuo bih, na prim jer, Le vi na sa i Ro sen zwei ga.

BADIOU: Ko ji su nji ho vi dop ri no si po li tič koj fi lo zo fi ji?FINKIELKRAUT: Ima ih.BADIOU: O to me bi se da lo ras prav lja ti...

FINKIELKRAUT: Mis lim da bi sva kom raz miš lja nju o to ta li ta riz mu bi lo ko ris no či ta nje To ta li te ta i bes ko nač no ga. No bu du ći da go vo ri-te o po li tič koj fi lo zo fi ji, pa da ju mi, na rav no, na pa met i dru ga ime na: Han nah Aren dt, Leo Strau ss, Clau de Le fo rt, Cor ne lius Cas to ria dis, na prim jer. I pi tam se, kad vas či tam i kad vas slu šam, kak vo vi mjes to da je te oni ma ko ji ne mis le kao vi? De mok rat je, go vo rio je Ca mus, skro man: On priz na je da ima stva ri ko je ne zna, priz na je di je lom pu-s to lo van ka rak ter vlas ti ta tru da i zna da mu ne će sve bi ti pok lo nje no. I po la ze ći od tog priz na nja, priz na je da mu je pot reb no tu đe miš lje-nje ka ko bi ono što zna mo gao upot pu ni ti onim što zna ju dru gi. Ta skrom no st, ud ru že na s onom poh va lom raz go vo ru, u Fran cus koj se že do Mon taig nea. U Ese ji ma, nai me, či ta mo: Ba ci ti na lo ma ču ži vo ga čov je ka zna či da ti viso ku ci je nu svo jim na ga đa nji ma. Či ta mo ta ko đer: Plod na je i pri rod na vjež ba za naš um, po mo je mu miš lje nju, raz go vor [...] kad mi net ko pro tur je či, on po bu đu je mo ju paž nju, ne moj bi jes; idem pre ma ono me tko mi pro tur je či, tko me pou ča va; is ti na bi tre ba la biti za jed nič ki cilj jed no me i dru go me. Za za go vor ni ka ko mu nis tič ke hi po te ze cilj se pod ra zu mi je va, onaj tko mu pro tur je či že li per pe tui-ra nje ne jed na kos ti, dak le zla. Ide, dak le, pre ma nje mu ne da bi neš to nau čio, ne go da bi ga uniš tio.

BADIOU: Mis lim da je i to opet ne toč no. Ko mu ni zam, ka ko ga ja poi mam, po či va na on to lo gi ji mul tip li ci te ta, ni ka ko na on to lo gi ji to-ta li te ta. To zna či da je za me ne te ma ti ka unut raš nje i vanj ske ras pra ve prio ri tet na u od no su na pi ta nje an ta go niz ma. A zap ra vo se up ra vo unu-tar pros to ra ras pra ve even tual no kon sti tui ra ju po la ri te ti ko ji bi mog li bi ti pred me tom pro tur ječ ja, oso bi to ako su na pad nu ti. Jed na od te ma ko ji ma se čes to ba vim go vo ri o to me ka ko sve dok je na si lje na dnev-nom re du, to ne mo že bi ti dru go do de fen ziv no na si lje, zaš ti ta ono ga što je ko lek tiv no stvo re no, a ni u ko je mu slu ča ju ne ki ob lik na pa da, os va ja nja. Uos ta lom, to je po ma lo in tim na re fe ren ca, ali ako pog le da-te moj Ma li pre no si vi Pan teon, vid jet će te da s oni ma ko ji ni ka ko ne


mis le kao ja mo gu os tva ri ti ne ku vr stu brat stva. Ta ko se pos tav ljam i u od no su na vas, na kra ju ove na še ras pra ve!

• LANCELIN: U tre nut ku kad zav r ša va mo ovo »ob jaš nje nje«, ve li-ka deba ta o »na cio nal nom iden ti te tu« lan si ra na u je sen 2009. na za htjev Nico la sa Sar ko zyja iz gu bi la se u pi jes ku. Val pros vje da po ra zio je tu ini ci ja ti vu, ko ju ste vi obo ji ca obil no ko men ti ra li na po čet ku ove ras pra ve. Kak ve zak ljuč ke iz to ga iz vla či te?

FINKIELKRAUT: Ta de ba ta o na cio nal nom iden ti te tu za Fran cus ku je zna či la opas no st da se pog le da u li ce, da pos ta ne svjes na ono ga što joj se do ga đa. Doxa je osu je ti la tu pri jet nju, na met nu la se me dij ska i sveu či liš na že lja da se ne zna, prev la dao je ka te ki zam ču des ne spa-si telj ske mje ša vi ne, i to baš u tre nut ku kad su te me lji na šeg su ži vo ta uz dr ma ni na si ljem ko je se raz ma hu je u nep res ta no sve ve ćem bro ju ško la. Re kao bih, dak le, da zav r šim i da od go vo rim sa za kaš nje njem na jed nu od va ših in ter pe la ci ja, Alai ne Ba diou, da ne ig ram ja ig ru eks-tre mis ta i de ma go ga, ig ra ju je oni ko ji, zbog lo še sav jes ti ili iz na vi ke, ne po ko leb lji vo iz vla če ta na si lja iz ko lo ni jal no ga, pos tko lo ni jal no ga ili ka pi ta lis tič kog na si lja. U tom mi se smis lu niš ta ne či ni pa te tič ni jim od tre nut nog sta va onih pro fe so ra ko ji os lo ba đa ju kriv nje svo je na pa da če i zna ju in kri mi ni ra ti sa mo dr ža vu.

BADIOU: Ja ni ov dje ne spa dam u one na ko je vi ci lja te. Jer po-s to ja nje na si lja u ško la ma, kvar tov skih ban di itd. uop će ne smat ram obič nim pot proiz vo dom druš tve nih fe no me na, i ne pa da mi na pa met smat ra ti to po zi tiv nom po ja vom. Pog le da mo li iz bli za, ono ni je to li ko uz ro ko va no ka pi ta liz mom ko li ko je nje gov od raz u zr ca lu. Ono je nje-gov ob r nu ti ob lik, u ši rem smis lu ri ječ je o sub jek tiv noj is kva re nos ti. Ti mla di, či ji je je di ni ideal ne po mi čan, ni hi lis tič ki, ne us pi je va se arti-ku li ra ti ni oko če ga dru go ga do oko tr go vač kog pro me ta, sub jek tiv no su de vas ti ra ni. Ne vi dim, dak le, zaš to bih od to ga ra dio pa ra dig mu bi lo če ga. Na pi sao sam, uos ta lom, je dan tek st o sus tav nim ob li ci ma mla dos ti, u ko je mu ek spli cit no ka žem ka ko po ku ša ju da se to sve de na druš tve ne fe no me ne zap ra vo ne dos ta je cen tral na toč ka. To je pr va stvar ko ju sam že lio re ći. Dru ga, to je mo je uv je re nje ko je, da ka ko, ne mo že bi ti i va še, je st to da je s Fran cus kom go to vo. Ja os je ćam da je ta zem lja, ko ja je mo ja i ko ju vo lim, na kra ju cik lu sa svo je ga po vi jes nog pos to ja nja. I sam os je ćam nos tal gi ju za njom, uh va ćen sam u taj ne-ga tiv ni tre nd. Ja sam sta ri fran cus ki pat riot, ali mis lim da je go to vo i, iz me đu os ta lo ga, zbog to ga tra žim ne ku for mu lu ko ja bi neš to spa si la.


Tra žim je u ne koj fran cus ko-nje mač koj fu zi ji, iz ko je bi iz nik la ne ka vr sta mo ći us po re di va s oni ma ko je su na pu tu kon sti tui ra nja u suv re-me nom svi je tu, Ki na, In di ja, Bra zil, a ko ja bi is to dob no sa ču va la na še in te lek tual no, fi lo zof sko, znan stve no, um jet nič ko nas li je đe. Ali znam da ni jed na od po li tič kih si la ko je se su kob lja va ju oko mo ći dr ža ve, dois ta ni jed na od njih, ne ma pla no va u tom smis lu. Ni jed na od njih ni je dois ta pred stav nik ono ga što bi u da naš njem svi je tu, u ig ri ka pi-ta lis tič ke mo ći tak ve kak va je st, Fran cus ka mog la pos ta ti. A Eu ro pa je kon struk ci ja skle pa na pod ut je ca jem ame rič ke de ka den ci je. Moj je zak lju čak da je je di na stvar ko ja bi vlas ti to ime »Fran cus ka« još mog la po ve za ti s ne čim važ nim spo sob no st os miš lja va nja ne kog no vog in-ter na cio na liz ma. Fran cus ka ne ma ni kak ve šan se da se spa si sa ma, kao po je di nač na zem lja i kao dr ža va. Ali mož da bi mog la, s ob zi rom na pa ra dok sal ni ka pi tal du hov nos ti i po li tič ke tra di ci je ko jim ras po la že u ino zem stvu, mož da bi uz ne ki pos ljed nji na por mog la po nu di ti neš to ino va tiv no na po lju ko lek tiv ne sud bi ne. Mog la bi, u kraj njoj li ni ji, biti – baš kao što ju je Ma rx na zi vao kla sič nom zem ljom klas ne bor be – mjes to na ko je mu se pro miš lja i pred la že no vi ob lik ko mu niz ma. To bi mo gao bi ti nje zin pos ljed nji dop ri nos čov je čan stvu u cje li ni.

FINKIELKRAUT: Što se me ne ti če, pri mam na zna nje bez za do-volj stva naš ula zak u pos tna cio nal no do ba. Vje ro jat no za to što se Fran cus ka ras pa da, os je ćam pre ma njoj onaj suos je ćaj ni pat rio ti zam o ko je mu je go vo ri la Si mo ne Weil. Žao mi je kad da nas vi dim ka ko se dob ro mis le ći okom lju ju na tu njež no st. To sa mo po gor ša va me lan ko-li ju ko ju vi kon sta ti ra te ti je kom ci je log na šeg di ja lo ga.

BADIOU: Kad je na zi vam va šom, to je uvi jek sa skri ve nom sklo-noš ću da je s va ma po di je lim, na dam se da smo se oko to ga ra zum je li. I čak bih ci je li je dan dio onog što ra dim de fi ni rao ener gič nom bor bom pro tiv te me lan ko li je.

S fran cus ko ga pre ve la Ita Ko vač

Documents

Dosje Lustracija- Europski Glasnik 16-2011